Sudbonosni susret

SUSRET

I

Alison Rejnolds je ušla u veliku zgradu, liftom se popela na treći sprat i ušla u veliki studio gde su se snimale veoma popularne serije. Bila je oduševljena veličinom tog prostora. Zapravo nikada nije ni razmišljala kako jedan takav studio izgleda, a sada je bila uverena da ne bi ni približno mogla da ga zamisli. Bio je to moderno uređen prostor, naizgled pomalo neuredan, sa nekoliko postavljenih scenografija na kojima su se snimale različite scene. Veliki broj ljudi je radilo svoje poslove, glumci su se spremali. Sve je delovalo užurbano i veoma napeto.

Sela je sa strane da sačeka svoju rođaku Bernardu i da joj preda fasciklu sa njenim dokumentima koju je ona očekivala jer joj je trebala za važan razgovor o novom poslu.

– Tu ne smete ostati, gospođice – rekao joj je čuvar, osmehujući se kao da se izvinjava. Ali u studio ne sme niko da ulazi za vreme snimanja. Snimanje je u toku i pošto već kasne sa snimanjem nekih scena svi su veoma nervozni i ne smete nikako da ih ometate u poslu.

Alison mu se osmehnu.

– Da li biste mi dozvolili da ostanem ako vam kažem da je moja rođaka rekla da je tu čekam? Ona je jedna od glumica ove serije i zamolila me je da joj donesem nešto.

Čuvar je pogleda od glave do pete, a onda joj se osmehnuo i klimnuo glavom. Bio je zadovoljan što mu je objasnila svoje prisustvo.

– U redu! Ako je vaša rođaka tako rekla, onda ostanite. Samo, budite tihi da ne smetate.

– Ne brinite – odgovorila je Alison.

Povukla se u jedan ugao studija da nikome ne bi smetala i radoznalo gledala šta se događa. Nikada do sada nije prisustvovala snimanju neke serije i bila je zahvalna Bernardi što je pozvala toga popodneva. pretpostavljala je da je njena rođaka time htela da umiri svoju savest, iako nije bilo razloga da se oseća krivom zbog onoga što se desilo. Nikako nije mogla znati da će posao koji je našla Alison propasti u poslednjem trenutku.

Tada nije izgledalo tako. Bernarda joj je javila da joj je našla posao novinara u „Njujorškim novostima". Alison se odmah spakovala i došla da bi vrlo brzo zatim saznala da radno mesto na koje je došla da radi više ne postoji. Pa, ni tada još nije bila naročito razočarana, jer se nadala da će naći nešto slično. Na nesreću, ubrzo je shvatila da nije jedini novinar koji traži posao i da je samo još jedno ime na dugoj listi onih koji su podnosili molbe. Razočarana ali ne i pobeđena, odlučila je da nađe neki privremeni posao koji se dobro plaća da bi mogla da zaradi dovoljno za život.

Današnji dan joj je bio izuzetno težak. Razgovor koji je imala toga jutra nije doneo ništa, plata koju su joj nudili bila je mala, a posao dosadan. Urednik joj je rekao da je suviše mlada i neiskusna da bi je primio u svoju agenciju. Kada je napustila njegovu kancelariju, osećala se bezvrednijom nego ikada. Najviše je pogodilo to, što su svi sa kojima je do tada razgovarala, govorili kako nema iskustva, a niko nije želeo da joj pruži priliku da to iskustvo i stekne.

Sada, dok je posmatrala ekipu koja je snimala mini seriju, to osećanje bezvrednosti pojačalo se još više. Činilo joj se da svi imaju nešto da rade osim nje.

U studiju je vladala velika užurbanost. Neki osoran glas je zahtevao tišinu. Odmah zatim čulo se samo zujanje kamera. Alison je počela da biva sve nestrpljivija. Premeštala je Bernardin dosije iz ruke u ruku. Najednom je osetila da je neko posmatra. Okrenula se i pogledala pravo u oči jednog visokog vitkog čoveka koji je stajao nedaleko od nje. U prvom trenutku mogla je da izdrži njegov pogled, ali kada su mu se uglovi usana malo podigli uzvratila mu je osmeh i skrenula je pogled.

Ali, nelagodnost je ostala. Još nekoliko dugih, neprijatnih sekundi osećala je njegov pogled. Ponovo se okrenula prema njemu, ali on više nije bio sam. Tiho je razgovarao sa nekom ženom.

Alison je bila uznemirena, nije joj bilo jasno zašto je gledaju i razgovaraju između sebe. Pomislila je da su baš nepristojni jer je gledaju i očigledno iz nekog razloga razgovaraju o njoj.

„Šta im je to tako interesantno na meni?", razmišljala je dok je postajala sve napetija i nervoznija.

Više nije mogla da se koncentriše na snimanje. Došla je u iskušenje da tog trenutka ustane i napusti studio, ali ostala je na svom mestu i svakim minutom postajala sve nervoznija. Primetila je krajičkom oka da joj se žena koja je razgovarala sa nepoznatim čovekom približava. Alison joj se učtivo, ali usiljeno osmehnu kada je došla i stala pored nje. Ne uzvrativši joj osmeh, žena joj dade znak da hoće da razgovara s njom.

Alison je ostala da sedi na istom mestu i nije joj bilo jasno zašto ta nepoznata i naizgled arogantna žena hoće da razgovara sa njom, sedela je očekujući dalji razvoj situacije.

Čim se snimanje završilo, ona se okrenula prema Alison, gledajući prezrivo njen tamno smeđi komplet.

– Vi ne biste smeli biti ovde – rekla je bez uvijanja. – Trebalo je da čekate napolju. Ko vas je pustio da uđete na snimanje?

– Ali, moja rođa...

– Nemojte više da ulazite, izađite napolje istog trenutka – prekinula je žena. – Vaša agencija nas očigledno nije dobro razumela. Nemate visinu koja nam odgovara za ulogu i uopšte niste prefinjeni, a pre svega, mi smo tražili da devojka bude crvenokosa.

Alison odmahnu glavom, bila je potpuno zbunjena. – Bojim se da ste pogrešili. Ja nisam...

– Ne, dušo, Vi ste pogrešili – prekinula je žena opet vrlo grubim glasom i ovoga puta prilično nervozno. – A možda i vaša agencija.

– Ali ja... – pokušavala je Alison da progovori.

– Vi nam uopšte ne odgovarate. Nemojte da gubimo vreme. Idite odavde. Naravno, ako hoćete, ostavite fotografiju sa podacima, pa kada nam zatreba takav tip, u šta iskreno sumnjam, imaćemo vas u vidu...

– O, ali ja ...

– Molim vas, učinite kako sam vam rekla, izađite napolje. – Mahnuvši rukom, žena razvuče usne u izveštačeni osmeh. – Kao šio vidite, mi ovde imamo strašno mnogo posla. Epizoda mora da se emituje sutra, a mi još nismo ni polovinu snimili. Ometate nas u poslu i molim Vas da izađete napolje.

– Da, znam, ali...

– Ostavite sliku kod sekretarice – naredila je i otišla.

Alison se našla sama, i zbunjeno se osvrnula unaokolo ne bi li našla nekoga kome bi mogla da objasni svoje prisustvo, ali uzalud. Čak ni onog muškarca koji je bio u društvu ove žene više nije bilo.

Da joj je bar dozvolila da kaže koju reč, mislila je ogorčeno. Baš danas joj se moralo desiti da joj neka arogantna žena stavi do znanja da je suviše niska i da nije lepa. Sasvim joj je bilo dovoljno poniženja za jedan dan. Posle razgovora sa onim urednikom novina, koji je veoma netaktično istupio, samo joj je još ovo trebalo.

– Njih dvoje bi bili odličan par – promrmljala je tiho. – Baš su jedno za drugo.

– Mogu li da razgovaram s vama? – upita neki duboki glas iza nje. – Izgleda da smo napravili neku zbrku.

Alison se tako naglo okrenula i na nesreću zakačila petom električni kabel. Da je dve snažne ruke nisu zgrabile za mišice, verovatno bi nespretno pala na pod. Promrmljavši jedno „hvala", ona podiže pogled prema čoveku koji je onako uporno gledao pre nekoliko minuta. Iz daljine nije videla da je toliko visok, a njegova svetla kosa bila je skoro srebrna, iako nije mogao imati više od trideset pet godina.

Alison se zbunjeno osmehnu.

– Uplašili ste me – rekla je tiho. – Nisam znala da ste iza mene.

– Očigledno – odgovorio je, gledajući je pravo u oči smaragdno zelenim očima. – Izvinjavam se što sam vam se prišunjao. Mislio sam da je bolje da sam ispravim grešku koja je nastala.

– Grešku?

Osmeh izvinjenja ublaži oštre crte njegovog preplanulog lica. – Moja koleginica, gospođica Majls, je malopre razgovarala sa vama.

– Da... ali, ja je nisam razumela ništa.

– Jasno mi je da je niste ništa razumeli. – Rekao je šapatom, jer je opet počelo snimanje. – Nora uglavnom nema vremena da objasni sve, pa sam mislio da bi trebalo da vam ja kažem kakva je situacija. Žao mi je što ste uzalud dolazili i zato vam se izvinjavam. Agencija ...

– Nema razloga...

– Da li ste vi nedavno stigli u Njujork?

– Jesam, ali ...

– Tako sam i mislio. Izgleda da je vaša agencija pogrešila. Mi...

Alison je počela da vrti glavom, ovaj čovek je stalno pominjao agenciju, a ona nikako nije uspevala da dođe do reči i da mu objasni da nju nikakva agencija nije poslala. – Ja nemam veze ni sa kakvom agencijom. Ja...

– A, sad mi je jasno. Čuli ste da tražimo devojku za neka nova snimanja, pa ste samoinicijativno došli.

– Nije tačno! – Alison je rekla sada već pomalo iznervirana i pokazala mu Bernardin dosije kada je pokušao da