Knjiga o Mitru i druge priče

Knjiga o Mitru

i druge priče

By Radoslav B. Chugaly

Copyright 2016 Radoslav B. Chugaly

Smashwords Edition

Smashwords Edition, License Notes

This ebook is licensed for your personal enjoyment only. This ebook may not be re-sold or given away to other people. If you would like to share this book with another person, please purchase an additional copy for each recipient. If you’re reading this book and did not purchase it, or it was not purchased for your use only, then please return to Smashwords.com and purchase your own copy. Thank you for respecting the hard work of this author.

Sadržaj

Priča prva

Priča druga

Priča treća

Priča četvrta

Priča peta

Priča šesta

Priča sedma

Priča osma

Priča deveta

Priča deseta

Priča jedanaesta

Priča dvanaesta

Priča trinaesta

Priča četrnaesta

Priča petnaesta

Priča šesnaesta

Priča sedamnaesta

Priča osamnaesta

Priča devetnaesta

Priča dvadeseta

Priča dvadesetprva

Priča dvadesetdruga

Priča dvadesettreća

Priča dvadesetčetvrta

Priča dvadesetpeta

Priča dvadesetšesta

Priča dvadesetsedma

Priča dvadesetosma i poslednja

Beleška o autoru

Priča prva

Čuo sam jednu priču o nekom gradu u kom postoji jedna ulica. Heh, u svakom gradu postoji jedna ulica, makar bila i jedina, ali ovo je posebna ulica u posebnom gradu. Ulica u kojoj, negde oko onog mesta gde se grad lagano preliva u periferiju, stoji jedna prazna kuća.

Dostojanstvena kao stara dama, očuvana solidno iako joj se ipak vide godine koje je preživela. Stoji sa zatvorenim starinskim poklopcima na prozorima, znate kako su nekad kuće imale velike prozore sa mnogo malih okanaca i na njima drvenu zaštitu od oluja i pijanih prolaznika. Staklo bilo skupo i teško dostupno, pa je čuvaran i štedljiv narod pravio prozore sa malim oknima da ne plaća velike table stakla za jedan kamičak pogrešno bačen. A bilo je kamičaka bačenih na te prozore, nije da nije bilo. 

Pričaju ljudi da je tu živeo bogati trgovac sa svojom ženom i ćerkom jedinicom. Žena mu bila sitna, bolešljiva, nije dugo ni potrajala na ovom svetu. Valjda je sve od sebe dala kad je u kasnim godinama rađala tu ćerku - i snagu i lepotu i zdravlje. 

Tek, kako uvek ide takva priča, umre trgovcu žena. Ćerka stasala za udaju, otac pustio glas, dolazili odsvuda prosci. Kažu ljudi da se danima nije moglo proći ulicom od zaustavljenih kočija i njiske belih i vranih lepotana upregnutih u te kočije. A ona birala, birala, pa izabrala. Ocu volju da ispuni, lepog momka doduše, ali bahatog i razmaženog gazdaškog sina. Ne bi ona njega uzela, samo da je onaj što su joj oči za njega zoru otvarale došao makar reč da kaže. Ali nije... izgleda da on za nju nije imao osmeha...

A on je bio siromašak, odrastao vodeći stričeve ovce i krave na pašu leti, a prateći svinje po šumi zimi. Izučio zanat pomažući komšiji kovaču u zimskim danima da napravi zalihe potkovica, klamfi i eksera za proleće. Ovom bilo dobro, nije plaćao šegrta, a pomoć dobra i dobrodošla.

Razvukla mu se ramena od kovačkog meha i povelike macole, na plećima sav svet da ponese i da mu nije teško. Džaba sve kad ni cipele nove nije imao. Gde on da zatraži ruku bogate miraždžike? Ismejali bi ga na vratima i sluge i gazda... a gledala ga ona, primetio je. Kad god bi prošao pored njenih prozora mrdnula bi se malo zavesica. Malo, tek da nagovesti da iza nje neko stoji i gleda. Ma, dođavola sve! Još je ona mlada, ima se vremena. 

Spakovao ono svog imanja u džepove i kao Dositej otišao u svet. Zaradio brdo novca, svet voli i plaća vredne majstore. Vratio se u svoj grad na leđima dorata kakvog selo nikad videlo nije, praporcima i srmom okićenog, zakucao na vrata i od starog trgovca saznao da mu se draga udala još pre nekoliko godina.

Pričali mi ljudi ovu priču kad sam upitao za starca koji, bez štapa i potpore, pravih leđa i visok, prolazi tom ulicom i zastane par trenutaka pod prozorom kuće. Kažu da je to stari kovač, zakleo se da će živeti sve dok se na tom prozoru ne zadrma zavesica pod nežnim dodirom njene ruke. A kad se zadrma, neće više čekati ni trena.

Priča druga

- Vidi kako je dobar! Svaki ko iz fabrike, isti i veličinom i bojom! Nije to kalemljeno na tikvu,to je krimson sinko, okretali smo svaku lubenicu pomalo da se sunča sa svih strana isto...

- Vidim, čiča, dva'es' dinara kilo, ne dam više...

- Nemoj, sinko, pa znaš li ti koliko je posla oko njih? A unuk mi na fakultetu, sve te pare njemu idu, nema sin od čega da mu plaća...

- Nije to moja briga, čiča, Grci i Šiptari mi za te pare dovezu u magacin. Uzmi il' ostavi.

- Gde da ostavim, počele da sazrevaju, meni svaki dan stigne kamion zrelih. Daj ruku, vozi sve...

- Dobro je da si razuman, ja bar plaćam po utovaru, keš na ruke.

- Samo ti sinko radi svoj posao, navikao je deda...

***

- Ćao deko, kako si?

- Dobro sine, otkud ti usred nedelje?

- Došao sa dve vesti, jedna dobra.

- Kaži dedi tu dobru, pa da vidimo šta ćemo sa lošom.

- Dao sam i poslednji ispit jutros, još dva semestra i master rad pa gotovo!

- E, blago dedi, uzdanico moja, a šta je ona druga vest?

- Ako platim školarinu do kraja nedelje imam popust, a mama i tata nemaju da mi daju do septembra...

- Nije to problem sine, eno ti novaca u fioci, znaš gde stoje. Uzmi koliko treba i sutra plati sve odjednom, a uzmi i za sebe štagod.

- Ne treba meni ništa deda, neka vama, vratiću ja to nekad.

- Vratiš ti to meni kad god položiš ispit, ništa ne brini, dok je deda živ ti ćeš imati...

***

- Baba, sledeće godine prodajemo zemlju.

- Što bre, pa nisi je hteo prodati ni kad nam je sin diplomirao pa ti tražio da otvori firmu, otkud sad?

- Mali diplomira sledeće godine, valjaće mu kupiti stan i dati malo kapitala. Ako sam bio budala sinu da ne dam, unuka ću obezbediti.

- A ti i ja?

- Imamo penzije, a nama što još zemlje treba u životu, dobićemo.

Priča treća

- Nemam više druže, probaj da me razumeš...

- Razumem ja tebe, ali nisi dva meseca uplatio ni dinar.

- Šta ću, proleće bilo kišovito, nema posla za nadničare... biće za koji dan, našao sam dobar posao, obećao gazda do petka platu...

- A u petak?

- U petak dođi na