O Harmsu i drugim demonima

Književna radionica Rašić

Beograd, 2016.

© Nebojša Milenković

© Književna radionica Rašić

Crteži

Nikola Džafo

Nebojša Milenković

O Harmsu i drugim demonima

Pričke

Već bledi i sviće

nad Petropavlovskom iglom

odozdo kroz prozor zvuk doleće

to domar struže svojom metlom.

Volim kad kući snova punim

pospanim telom osećajući hlad

žurim ulicama tihim

kroz još skroz mrtav Lenjingrad.

Zgrada sa šest spratova

Zgrada sa šest spratova na adresi u Nadeždinskoj ulici broj 11, gde u zajedničkom stanu živi Danil Ivanovič Juvačev, na prvi pogled ni po čemu se ne razlikuje od ostalih zgrada sa šest spratova kakvih u Sankt Peterburgu postoji na hiljade.

Kada kojim slučajem upravo u toj zgradi ne bi živeo Danil Ivanovič ta zgrada se, zapravo, ni po čemu ne bi ni razlikovala.

Kauč

Na sredini sobe u kojoj Danil Ivanovič živi

nalazi se kauč na federe sa velikom rupom u sredini.

Kroz tu rupu Danil Ivanovič u svakom trenutku

može da posmatra svog psa koji

obično spava ispod kauča.

Lift

Priča bi, recimo, mogla početi u liftu koji se iz prizemlja penje na peti sprat gde na ulazak u lift čeka žena. Mlada. Prilično lepa žena. U kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama.

I mogla bi se, već na početku, razlikovati od svih ostalih pričao ženama i liftovima. Lift se u njoj neće zaglaviti, niti će na nekom od nižih spratova u njega ući iko ko bi ženu nepristojno odmerio, neprilično dodirivao ili, sačuvaj bože, pokušao da je siluje.

Ne, to je jedan sasvim običan lift, i isto tako obična žena, u suštini sasvim prosečne lepote – i da nije u pitanju prva susetka Danila Ivanoviča pisac je ni po čemu posebnom ne bi ni zapazio.

Klopka

Iako nije mogao sa sigurnošću da locira kada se to prvi put dogodilo – Danil Ivanovič shvatio je kako paralelno sa njim, ovakvim kakav jeste, egzistira i njegovo Drugo ja. Odnosno još jedan on – onakav kakav je nekada bio, ili kakav bi možda mogao da postane (ne postaje jasnije). 

To njegovo Drugo ja s vremena na vreme banulo bi mu u život i u njemu napravilo potpunu pometnju – nakon čega bi, jednako neočekivano, iščezavalo bez ikakvog traga, ostavljajući ga da se rve sa problemima za koje ni na koji način nije bio odgovoran.

Pošto dolazak ovog Drugog ja nikako nije mogao da predvidi, čak ni da ga predoseti, kako bi predupredio nadolazak novih nevolja Danil Ivanovič je odlučio da mu postavi klopku.

Ljubavnica

Danil Ivanovič jednom je imao ženu.

Takođe, imao je i ljubavnicu.

Sve ovo sa ženom i ljubavnicom

Danila Ivanoviča toliko je zbunilo

da do dana današnjeg uopšte nije siguran u to

da se možda nije radilo

o jednoj istoj osobi.

Preobraženska crkva

Danil Ivanovič posebno se radovao odlascima

na bogosluženja u Preobraženskoj crkvi.

Na službe u Preobraženskoj crkvi Danil Ivanovič

naročito je voleo da odlazi praznicima.

Svi sveštenici tada su oblačili svoje lepe

purpurne odežde

optočene zlatom.

O važnosti očuvanja optimističnog stava prema stvarnosti

Jednu babu iznenada zabolelo koleno pa je počela da stavlja hladne obloge. Međutim, od hladnih obloga koleno joj je samo navuklo hronični nazeb pa su pod hitno morali da joj odseku nogu. Skakuće tako jednonoga baba po Tverskom bulevaru i svima koji prilaze i pitaju Šta joj se dogodilo?, razdragano objašnjava:

– Sva sreća pa sam se na vreme setila za obloge inače bih sad već garant bila mrtva…

Pupoljci i kruške

Konstantin Timofejevič Miškin obožavao je devojke s malim grudima. Takozvanim pupoljcima. Miškina uopšte nisu privlačile čvrste, prkosne grudi devojaka u ranim dvadesetim, lakomislene i hirovite – nego doslovno grudi što tek počinju da pupe. Grudi koje upravo