Prodavnica čuda

Prodavnica čuda

By Radoslav B. Chugaly

Copyright 2016 Radoslav B. Chugaly

Smashwords Edition

Smashwords Edition, License Notes

This ebook is licensed for your personal enjoyment only. This ebook may not be re-sold or given away to other people. If you would like to share this book with another person, please purchase an additional copy for each recipient. If you’re reading this book and did not purchase it, or it was not purchased for your use only, then please return to Smashwords.com and purchase your own copy. Thank you for respecting the hard work of this author.

Sadržaj

Priča prva

Priča druga

Priča treća

Priča četvrta

Priča peta

Priča šesta

Priča sedma

Priča osma

Priča deveta

Priča deseta

Priča jedanaesta

Priča dvanaesta

Priča trinaesta

Priča četrnaesta

Priča petnaesta

Priča šesnaesta

Priča sedamnaesta

Priča osamnaesta

Priča devetnaesta

Priča dvadeseta

Priča dvadesetprva

Priča dvadesetdruga

Priča dvadesettreća

Priča dvadesetčetvrta

Priča dvadesetpeta

Priča dvadesetšesta

Priča dvadesetsedma

Priča dvadesetosma i poslednja

Beleška o autoru

Priča prva

Sunčano jesenje popodne bacalo je predivne senke kroz ceo niz boja još neopalih listova. Od svetlozelene na poslednjim novim listovima, preko smeđih šara protkanih kroz mutnozelenu onih starijih, do zrelo smeđe onih najspremnijih da otputuju sa stabla u sećanje prolaznika.

Kalinjingrad je bio nebeski lep u ovo doba godine, imala je pravu sreću da joj se ukaže ova prilika. Svejedno bi došla ovamo, ali u svako drugo doba godine grad ne bi pružio ovoliko uživanja oku i duši. Skoro osam vekova star, prepun katedrala i parkova, sa fantastičnim pogledom na more. Zaista, zaista je imala sreću.

Bila su joj potrebna skoro tri dana da pronađe ono što traži i zbog čega je došla ovde, ali ih nije uludo straćila. Iskoristila je to vreme na obilaženje grada i udisanje duha tog prostora, biće joj potrebna sva koncentracija koju može prikupiti za ono što je želela da vidi. Lagani korak je doveo do rata neugledne prodavnice, izloga omeđenog ručno graviranim drvetom koje je delovalo starije od celog grada. Koliko je ona znala, možda je zaista i bilo starije. Ono što se u radnji nalazilo, zasigurno, bilo je starije i od čovečanstva.

Ušla je lagano, na prstima, činilo joj se da tako mora jer bi inače uplašila ono što traži sa polica prodavnice. Zatekla je polumrak i mirise borovine, tamjana i eteričnih ulja. Na pultu zvonce, okačeno o drveni luk, sa minijaturnim čekićem od istog materijala. Kucnula ga je samo jednom, dozvolivši sebi da začuje kristalno čist ton koji se trajanjem samo pojačavao. Kao da cela prodavnica i svi primerci u fiokama odzvanjaju unisono. Iz polumraka, kao da je sve vreme bio tu iako ga ona nije videla, pojavio se mršavi starac duge brade i brkova.

- Izvolite - rekao je na ruskom, daha teškog kao da plaća ovu reč.

- Došla sam da pogledam vaš ćilibar. - uzvratila je - tražim jedan poseban primerak.

- Oh? Vi ste trgovac umetninama i nakitom?

- Zapravo ne, ja sam slikar i pisac. Tražim poseban komad ćilibara kao inspiraciju.

Starac ju je pogledao sumnjičavo, pa rukom posegao iza sebe, gde je ceo zid bio pretvoren u niz čvrsto zbijenih malih fioka. Otvorio je jednu i iz nje izvukao parčence žutila, ne veće od golubijeg jajeta.

- Možda nešto ovakvo? - ponudio joj je taj komad.

- Ne, nikako - nasmejala se - ako je ovo test onda sam ga položila. Ovo je samo parče veštačkog ćilibara, nema nikakav značaj za mene.

- A kakvo parče bi imalo poseban značaj?

- Ah, nešto staro, nešto posebno, nešto što nikad neće postati nakit jer ga je priroda stvorila kao već savršen komad.

Starčić raširi oči, susrećući njen pogled sa prepoznavanjem kakvo ume da proizvede samo rezonancija istih duša i shvatanja. Okrete se i pažljivo izvuče sasvim drugačiji komad iz fioke koja se teško otvorila. Skoro da se činilo kako ne želi prepustiti svoj misteriozni sadržaj pukom ljudskom dodiru.

- Pokušaj sa ovim, dete, možda ti bude odgovaralo.

Uzela je komad u ruku i prinela ga oku. U centru je stajalo smrznuto telašce komarca, zaleđeno u večnosti i vremenu, zauvek u istom trenutku. Prodavnica nestade pred njom, a ona sama pretvori se u posmatrača dešavanja na grani drveta koje odavno ne postoji. Komarac, sit i pun kapljice krvi koju je izvukao iz neke životinje u prolazu, stajao je na toj grani. Možda zbog te sitosti, možda zanet sunčevim zrakom, tek nije primetio kapljicu smole koja se lagano klizala niz granu ka njemu. Kao da je stablo želelo da ga preseli u večnost, da ga optoči svojom smolom i sačuva lepotu tog trenutka.

Jedna greška, jedno opuštanje posle dobrog ručka i stotine miliona godina ropstva u parčetu žutila okamenjenom voljom vekova. Bez nade za pokret, promenu ili pomeranje, neomiljeni insekt krvopija zaustavljen u sleđenom svetlu ćilbara. A opet, svojom ružnoćom stvarajući sjajan kontrapunkt nepokretnoj životnosti smole u kombinovano nezemaljskoj lepoti.

- To će biti taj - izrekla je kroz udisaj dok je otvarala oči - koliko košta?

- Za tebe je to poklon, taj komad je drvo tebi stvorilo - odgovori stari prodavac.

- Hvala, ali insistiram da platim makar nešto, zasigurno postoji neka cena...

- Dovoljno mi je plaćeno, kad si uzela ćilibar lice ti je obasjala ista ona sunčeva svetlost pod kojom je i nastao. Jesi li primetila kako je komarac ostao sleđen dok ga je smola prekrivala?

Priča druga

Običnom čovek teško je priznati da mu životom upravlja jedna želja. Jedan impuls koji vodi u tačno određenom smeru, sve dok se ne ispuni. Posle njega dođe sledeći, pa još jedan, pa još... Život je niz želja i njihovih ispunjenja, srećnima brz, manje srećnima izvor gorčine zbog osujećenosti.

Neki jure materijalno, neki shvataju duhovnost želje, ni jedni ni drugi ne prihvataju kompletnost suštine želje. Nije želja ni samo materijalna ni samo duhovna, ona je zbir svega i celovito ishodište.

Džonatan je razmišljao o svemu tome dok je sedeo u tankoj senci osušenog stabla okružen suvom travom i peskom. Razmišljao je o tome kako ga je put doveo do tog mesta na jugu Afrike, kako ga je pokrenuo sa njegovog Balkana, naveo da krsno ime promeni iz Jovan u Džonatan i sakrije svoje poreklo u ratnoj jedinici plaćenika. Obučavan u redovnoj vojsci za člana specijalnih jedinica, zatim prekaljen u ratnim danima, za njega više nije postojao drugi put. Dedovinu je ionako nasledio najstariji brat, mlađi je dobio školovanje, a za njega je preostala pogača i komad sira uz očinski stisak ramena i komentar Snaći ćeš se ti, jači si od njih dvojice.

Zaista je i bio jači, slao je najstarijem bratu novac da isplati državi obaveze kad mu je zapretila zaplenom stoke zbog neplaćenih dadžbina. Slao je i srednjem kad je banka htela da mu uzme stan kupljen na kredit koji nije mogao isplaćivati profesorskom platom. Uplatio je školarine svoj petorci klinaca koje su braća izrodila tokom godina, sve anonimno, preko posrednika da niko ne sazna koliko je krvav novac kojim se plaćaju sudbine njegove rodbine. Za sebe ništa nije zadržao, nije mu ni trebalo, vojska je obezbeđivala sve njegove potrebe.

Sve do trenutka kad je, sedeći u šatoru tokom retkih trenutaka odmora između dva rata, slušao priču starog ratnika. Starog po njihovim merilima gde je penzija samo oznaka kalibra koji te pogađa u osetljivo mesto. Priču o magičnom kristalu kakav se može naći samo ako želi da te pronađe, o pustim predelima afričkog kontinenta gde sve što mrda predstavlja opasnost. Slušao je basnu sa naravoučenijem i primio je srcu:

- Kad lav u Africi ujutro ustane - pričao je stari ratnik - on zna da mora brzo trčati da bi ulovio antilopu i sprečio smrt od gladi. Kad antilopa ustane, ona zna da mora trčati da bi pobegla lavu i ostala živa.

- Šta ti to znači?

- Jednostavno, kad se ujutro probudiš u Africi, bio lav ili antilopa, moraš biti brz ako želiš živeti.

Džonatan je bio brz. Surovo, nezemaljski brz. Uvek brži od svih ostalih. Sve do juče, kad se pojavio neko brži od njega. Nije ga ni video, ni čuo, samo je osetio tihi udar u predelu kuka i topli curak tečnosti niz nogu. Slabost ga je ophrvala u trenutku, ali su refleksi odigrali svoju ulogu i odneli ga u sigurnost ovog suvog stabla, daleko od očiju tragača. Cele noći je hodao starajući se da ne ostavi tragove nikom osim najosetljivijim životinjama i sada je sedeo i čekao. I dok je čekao, razmišljao je o ostatku priče starog ratnika. O kristalu koji ispunjava jednu želju onom ko ga poseduje.

- Dole na jugu, skroz na dnu Afrike, ima jedno pleme koje su svi zaboravili. Tamo svi kopaju drago kamenje, naročito dijamante, ali ovo pleme niko nikad nije dirao. Nijedan od njih nikad nije odveden u roblje niti je ubijen. A pronašao ih je samo onaj