Nije teško umreti, teško je umirati

Nije teško umreti, teško je umirati

Radojka Rea Sartori

Smashwords Edition

Copyright 2017

Lektura

Radojka Rea Sartori

Korice

Marat M'saev Daan

Opis knjige

Ona neplanirano završava u bolnici. Boraveći tamo razmišlja o mnogim pitanjima s kojima se neplanirano susreće po bolničkim hodnicima. Kroz živopisne scene bolničke svakodnevice ona poteže i daleko važnije teme kojima se čovek treba pozabaviti dok još ima vremena, pre nego što ga iznenadi sopstveni kraj.

Sadržaj:

1. Danas li...

Ustala sam rano. Cimerka ne može da spava. Nada se otpusnoj listi. Ja se ne nadam ničemu. Osim da će biti pametni i da će sklopiti sporazum sa mnom oko onih par dimova, meni neophodnih da ne bih postala aždaha.

-Danas li Georgije ubiva aždahu? - upita mala plavušica dok mi je trpala toplomer pod mišku.

-Ne. Georgije čeka da se aždaha umiri, pa će je u ponedeljak na prepad napasti.

Ona se nasmeja. Ode da ubode cimerku u venu. Jadnoj ženi idu suze kad pomisli na iglu.

Ubrzo, jer vreme ima čudan tok izmedju ovih zidova, mala plavušica prolazi hodnikom i viče nam:

-Ćaaaoooo!!!

Horski joj odgovaramo:

-Ćaaaoooo!!!!

Depresivno frkće aždaha u meni. Cigareta je izraz rezigniranosti pred životom. Imam dovoljno uboda u venu, za samo jedan dan, da mogu sebe da uverim kako sam drogirana i sve je ok. Ok je ne postojati par dana, biti zamorče sopstvenog odabira da se rodiš kao žena. Krvavo je, sluzavo, bljutavo i nesvarljivo, biti žena. Dešava se da ne mogu da dokučim taj zračak lepote koju muško oko vidi u nama, ovako raspadnutim na delove sebe, na kožu, krv, sukrvicu, znoj, iscedak, bris, bubuljicu, vene, masni pramen kose, prdež koji u besu označava bunt, inat jutru i ponovnom spoznavanju sebe kao takvog.

Ne mogu da ubijem aždahu u sebi. Nemoćna sam. Samo mi je gadna. Samo se bečimo jedna na drugu i pretimo bljuvanjem vatre. Danas je belo polje za Georgija. Nek se belim prošeta. Sutra ćemo možda, moja lična aždaha i ja, krvavo da zaratimo i biće krvi po bojnom polju, do kolena.

Zabodi duboko koplje Georgije, imaš ti šta da ubiješ i na koplju prošetaš. Mani se moje aždahe. Mi smo jedna drugoj vatra i dim. Živim s tim. Taj kamen izvadi što mi smeta da se u pećinu sakrijem i mirujem.

-Dobro jutro, devojčiceee!!!

Odjekuje hodnikom. Smešno. Baš se danas osećam devojčicom. Kako je samo znala? Imam