Iz kog si filma?

Da li si, i koliko si poseban? Jesi li iskren ili dvoličan? Jesi li se ikada zapitao zašto postoji jaz u društvu i zašto nijedan čovek nema isti izgled niti istu sudbinu? Jesi li čuo nešto o zakonu karme? Da li se koristiš manipulacijom u svakodnevnom životu? Da li je revolucija dobra i da li poznaješ razliku između mudrosti i prosvetljenja? Na koji način muškarci i žene uništavaju sebe i život dok veruju kako čine dobra dela? Je li religija obavezna u životu savremenog čoveka? Da li je moguće da ljudi loše osobine trpaju među odlične? Šta je pravi rizik i koja je glupost ona prava?

Odgovore ćeš naći u ovoj knjizi.

Poglavlje I - DUHOVNOST

KOLIKO SI POSEBAN?

Kada se celokupno čovečanstvo udalji od Boga, Bog se zaboravi.

Šta to znači?

Kada se Bog zaboravi, On postaje samo mit u umovima ljudi. Ako si izgubio veru u svemoguće, onda misliš da ako Bog i postoji, tada je običan i nesavršen. U tom slučaju nije ništa čudno da se osećaš malenim i jadnim.

Zaborav Boga je zaborav sebe. Zaborav sebe je život u bolu, jadu i tuzi.

Šta je ovde lek?

LJudi su izmislili razne pojmove i interesovanja. Ipak, jedino interesovanje koje je važno, kao i jedini pojam koji je važan jeste Bog. Tako, recimo, ako neko voli Boga i veruje u Boga, ljudi takvog čoveka svrstavaju u religiju ili veru. To je svakako u startu pogrešno.

Zašto?

Zato što na taj način ljudi pokazuju da ne znaju da je čovek duhovno biće. Čovek je najuzvišenije duhovno biće u Kosmosu. Uzvišena duhovna bića su i životinje, pa čak i ribe koje ljudi naivno smatraju uniženima jer je Isus nekoliko puta u ono vreme nahranio ljude.

Kao što vidimo, pravo neznanje je kada misliš kako si poseban i izuzetan, dok tvoja dela pokazuju suprotno. Zato i dešavanja koja ti se dešavaju pokazuju pravo stanje stvari. Tako čovek i dođe do situacije da mu preostaje još samo da se hvali i ponosi i da druge unižava. Jer, šta mu drugo preostaje, ako je ideale i dostojanstvo izgubio? Na ovaj način, čak i pripadnici religija čine zlo. Oni misle da ako je neki čovek pod vlašću zlih, sebičnih i požudnih sila, da nije duhovan.

Takav čovek duboko u sebi jeste duhovan jer je sasvim sigurno mnogo patio i stradao dok nije zadobio svoju ljudsku inkarnaciju. Ipak, zlo koje čovek čini, doći će mu glave. To je jednostavni zakon koji se oduvek ostvaruje.

Greška je u tome što ljudi ne znaju ko su pa se u skladu sa time pogrešno tretiraju između sebe.

Uzmimo čoveka kao primer auta. Ako je auto star, pohaban ili pokvaren, on neće moći da se vozi. Tako je i sa bolesnim i istrošenim telom čoveka. Ako je auto u dobrom stanju, on će moći da se vozi do ciljnog mesta. Ipak, volan usmerava auto da ide kuda treba. Volan je isto što i um. Ako pustiš da se volan okreće bezveze bez tvoje kontrole, auto čak i ako je u voznom stanju neće stići na odredište nego će napraviti štetu.

Kao što vidimo, čovek može imati razvijeno i zdravo telo, ali džaba ako dozvoljava da ga um vodi tamo-amo. To se dešava zbog toga što čovek ne shvata da je on vlasnik uma, isto kao što šofer ne bi mogao da shvati da je on taj koji putem volana usmerava auto.

Kada čovek čini zlo, mnogi misle da je taj čovek neduhovan. Na taj način se javlja lažna slika da si posebniji od drugih. Ipak, prava istina