Mister Dolar

čina

Copyright

Copyright © 2018 Klasika

LICA

Gospodin predsednik kluba

Gospodin Matković

Redaktor lista Omega

Profesor

Gospodin iz ugledne porodice

Gospodin koji očekuje bogato nasledstvo

Gospodin bez skrupula

Gospodin s dobrim vezama

Gospodin sa 160.000 dinara mesečnog prihoda

Posleratni gospodin

Jedan klupski odbornik

Gospodin savetnik bez reputacije

Gospođa savetnikovica s reputacijom

Gospođa model Patu

Gospođa o kojoj se mnogo šapuće

Gospođa sa satom na podvezici

Gospođa koja je letela 3.200 metara visine

Ela, kći predsednikova

Nina, gospođa iz vrlo ugledne porodice

Poslovna žena

Mariška, sobarica

Jedna pevačica

Predsednik pevačkog društva

Operski pevač

Prvi gost

Drugi gost

Treći gost

Četvrti gost

Prvi novinar

Drugi novinar

Treći novinar

Četvrti novinar

Prvi fotograf-reporter

Drugi fotograf-reporter

Žan, kelner u klubu

Jedan kelner

Momak kod Matkovića

PRVI ČIN

Članovi i članice kluba. Kelneri. Svirači. Deca itd. Luksuzne prostorije Elita-kluba. Vrsta velikog hola, a zadnji deo predvojen visokim mramornim stubovima. Napred, ispred stubova, po dve klupske garniture sa svake strane, tako da je sredina slobodna. Ti stolovi zauzeti su dekoltiranim damama i gospodom u smokinzima koji konzumiraju služeni nekolicinom kelnera. U pozadini, iza stubova, igraju parovi po zvucima džeza. I igra i muzika su diskretni, tako da ne smetaju razgovoru koji se vodi napred.

I

GOSPOĐA MODEL PATU (prvi sto levo): Fet atansion, mesje Milorad. Recite mi koja je ovo dama?

GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Mislite ona plavuša?

GOSPOĐA MODEL PATU: Ne, ona frez, krep-de-šin.

GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ah da, to je... (Nagne se i kazuje joj.)

MATKOVIĆ (prvi sto desno, Žanu): Možete li mi doneti jednu oranžadu, samo dobro rashlađenu?

ŽAN: Molim lepo!

GOSPOĐA SAVETNIKOVICA S REPUTACIJOM (drugi sto levo, savetniku koji prilazi stolu): Kako si prošao?

GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Hiljadu trista.

GOSPOĐA SAVETNIKOVICA S REPUTACIJOM: Izgubio?

GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Pa, razume se.

GOSPOĐA SAVETNIKOVICA S REPUTACIJOM: Pa zaboga... što igraš kad ne znaš?

GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ali, draga moja, na tri dame.

GOSPODIN S DOBRIM VEZAMA (za istim stolom): Na pokeru, ne?

GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Da, ali eto, nemam sreće.

GOSPOĐA SAVETNIKOVICA S REPUTACIJOM: Pa da, na tri dame! (Gospodinu s dobrim vezama): To je opasno, zar ne?

GOSPODIN S DOBRIM VEZAMA: Ne uvek, često je opasnije igrati na jednu damu.

MATKOVIĆ (Žanu, koji je doneo oranžadu): Žane, pripalite mi cigaretu!

ŽAN: Molim lepo!

MATKOVIĆ (dok mu pali): Ko je onaj stari gospodin u belom prsluku?

ŽAN: To je nov član kluba. Večeras je prvi put ovde, raspitaću se kako se zove. (Odlazi od stola.)

MATKOVIĆ (Redaktoru Omege, koji sedi s njim za stolom): Vidite li tu damu što sad prilazi stolu? Vas bi ona, kao novinara, mogla interesovati?

REDAKTOR: A šta je to što tu damu odlikuje?

MATKOVIĆ: No, pa to je ta dama koja je letela 3.200 metara visine. O tome se mnogo govorilo i pisalo u svoje vreme.

REDAKTOR: Za jednu damu to je odista hrabrost. Zar se nije bojala?

MATKOVIĆ: Čega? Pada? Za pad takve jedne dame mnogo su opasnije male visine.

DAMA KOJA JE LETELA 3.200 METARA VISINE (igraču koji je doveo za levi zadnji sto): Moram vam priznati da ste sjajan pilot u fokstrotu.

IGRAČ (se povlači).

POSLERATNI GOSPODIN (za gornjim stolom): A posle igre mogli biste malo da se osvežite. (Nudi joj piće.)

GOSPODIN S DOBRIM VEZAMA: Svakojako, gospođa je uvek uzbuđena posle igre.

DAMA KOJA JE LETELA 3.200 METARA VISINE: Ah, ne uvek, to zavisi od igrača.

GOSPOĐA MODEL PATU (poverljivo Gospodinu koji očekuje nasledstvo): Leti li još ova gospođa?

GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: O, da, pa to postaje navika.

ŽAN (prilazi Matkoviću): Raspitao sam se o onom gospodinu. To je nov član kluba, ali mu niko ne zna ime. Jedino što se zna to je da ima 160.000 dinara mesečno prihoda.

MATKOVIĆ: To je dovoljno. Ime je sasvim sporedno.

ŽAN (udaljuje se).

PREDSEDNIK KLUBA (dolazi iz dubine praćen svojom ćerkom, spazi Redaktora): Vas tražim, gospodine.

REDAKTOR (ustaje i prilazi mu): Molim, gospodine predsedniče.

PREDSEDNIK KLUBA (predstavljajući Redaktoru svoju ćerku): Gospodin šef-redaktor Omege. Moja ćerka.

ELA (pružajući mu ruku): Ah, to je taj pakosni gospodin?

REDAKTOR: Naprotiv gospođice, moje rubrike su vrlo lojalne.

PREDSEDNIK KLUBA: Hteo sam da vam skrenem pažnju. Vi znate da mi večeras imamo jedan mali raut?

REDAKTOR: Da, poznato mi je, toga sam radi najviše i došao.

PREDSEDNIK KLUBA: Slavni naučnik proslavlja četrdeset godina kako je na katedri. On večeras ima svečanost na univerzitetu, a zatim, na poziv uprave, ukazaće čast klubu da se ovde održi jedan raut.

REDAKTOR: Znači, večeras će se ovde sabrati samo poštovaoci jubilarovi?

PREDSEDNIK KLUBA: Donekle. Uostalom, svi članovi našeg kluba su poštovaoci jednog tako znamenitog čoveka.

REDAKTOR: Postoji li kakav naročiti program?

PREDSEDNIK KLUBA: Program ne, ali, kao i obično, dansing. To je, znate, dobra prilika za članove kojima mi s vremena na vreme priredimo igranku kad nađemo zgodan povod za to.

REDAKTOR: Dakle, samo dansing, nikakav pozdrav?

PREDSEDNIK KLUBA: Tȁ, da! Svakojako ću ja, kao predsednik kluba, morati s nekoliko reči pozdraviti slavljenika.

REDAKTOR (vadi blok): Mogu li znati šta mu mislite reći tom prilikom?

PREDSEDNIK KLUBA: No pa, samo nekoliko reči, znate već. „Gospodine Profesore, klub smatra za veliku čast što će mu se dati prilika da u svoje anale zabeleži jedan tako redak i značajan događaj..." i tako dalje. Ta znate već kako se te stvari govore. (Nastavljaju razgovor u kome učestvuje i Predsednikova ćerka.)

GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Gospođi o kojoj se šapuće): Ne dopada vam se boja mog sitroena?

GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Ne, izgleda mi kao paklo čokolade.

GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Daću ga prefarbati crveno ako mi date reč da ćete napraviti na njemu jedan večernji izlet sa mnom.

PREDSEDNIK KLUBA (svojoj ćerki, kojoj je prišao jedan igrač): Samo, Ela, čim svršiš igru, nađi se kraj mene; rad sam da te predstavim jubilaru, gospodinu profesoru. (Napušta i on Redaktora.)

GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE (kad vidi da je slobodan, prilazi Redaktoru): Hteo bih da vas nešto zamolim.

REDAKTOR: Molim.

GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ako biste pisali što o večerašnjoj svetkovini, hteo sam da vam skrenem pažnju da zabeležite naročito onu toaletu.

REDAKTOR: Mislio sam večeras da zabeležim samo reč-dve o rautu.

GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ali kakav raut! Nekakav profesor predavao četrdeset godina, pa – nek ide u penziju, eto ti! Za ljubav takvog jednog profesora ne zabeležiti toaletu koja se jedanput u sezoni javi, to bi bio odista greh. Pogledajte, to je model Patu, dernie kri!

GOSPOĐA MODEL PATU: Osećam, šer Milorad, vi govorite gospodinu da napiše o mojoj toaleti. Ostavite se uzaludnog posla, nećete uspeti. Gospodin je bez ukusa.

REDAKTOR: Dozvolite...

GOSPOĐA MODEL PATU: O, da! Vi ste, na primer, moju toaletu s prošlog džokej-bala stavili treću po redu. Zamislite, Milorad, ona velurska s belim hermelinom – treća po redu!

GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ta to je već ateizam!

POSLERATNI GOSPODIN (želeći da to i drugi čuju): Žane, stavite u led jedan mum ali pravi mum. Kordon ruž! (On to izgovara reč po reč.)

ŽAN: Molim lepo!

POSLERATNI GOSPODIN: