Ka Borbenoj Grupi Zapadni Balkan

KA BORBENOJ GRUPI ZAPADNI BALKAN
Vizija odbrambene integracije Srbije u EU 20102020.
Filip Ejdus Marko Savkovi Nataa Dragojlovi
Centar za civilno-vojne odnose Beograd, Maj 2010.
IMPRESUM
Autori: Filip Ejdus, Marko Savkovi i Nataa Dragojlovi Izdava: Centar za civilno-vojne odnose, Beograd Kontakt podaci izdavaa: Gunduliev venac 48/I, Beograd, telefon + 381 11 32 87 226, e-mail office@ccmr-bg.org Lektura i korektura: Tatjana Hadi Dizajn i kompjuterska priprema: Saa Janji tampa: Unagraf, Beograd Tira: 600
Centar za civilno-vojne odnose je organizacija civilnog drutva iz Beograda. Osnovan je 1997. godine radi istraivanja celine odnosa izmeu vojske i drutva u Srbiji. U istraivakom zahvatu Centra su se potom nali preoblikovani koncepti i iz njih iznikle prakse zasebnog i/ili udruenog dostizanja i ouvanja individualne, nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. U skladu sa tim Centar istrauje raznovrsne oblike, sadraje, metode i ciljeve bezbednosne saradnje i integracije, kao i njihove praktine uinke. Pored toga, Centar se posebno bavi istraivanjem tokova i merenjem dometa reforme sektora bezbednosti i dravnih aparata sile u tranzicijskim i postkonfliktnim dravama. Odatle je panja njegovih istraivaa usmerena na propitivanje ne samo izgleda za uspostavljenje demokratske civilne kontrole i javnog nadzora nad sektorom bezbednosti, ve i na njihovu delotvornost, kao i na delotvornost aktera sektora bezbednosti. Ovaj dokument predstavlja proizvod kole za evropsku bezbednost koja je odrana tokom 2008/2009. godine u okviru projekta Communicating European Security Policies. Centar je ovaj projekt realizovao uz podrku Evropske unije, odnosno uz podrku Fonda za EU integracije. Ovim Fondom rukovodi Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji, a tehniki ga realizuje Press Now.
Centar za civilno-vojne odnose Gunduliev venac 48 11000 Beograd tel: 0113287226 Email: office@ccmr-bg.org Internet: http://www.ccmr-bg.org http://www.eursec.org/
Saetak
Cilj ove vizije praktine politike jeste da ponudi argumente koji e govoriti u prilog proaktivnoj integraciji Srbije u Zajedniku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZSBP) EU ostvarivanjem koncepta borbenih grupa u periodu do 2020. godine. U tekstu koji sledi prvo su predstavljeni kratak pregled ZSBP i koncept borbenih grupa EU. Zatim je obrazloeno to zbog ega je u interesu Republike Srbije da to pre pone pripreme za uestvovanje u borbenim grupama EU. Posebna panja poklonjena je argumentima koji obrazlau to zato je stvaranje Borbene grupe Zapadni Balkan do 2020. godine ne samo u interesu Srbije i njenih suseda, ve i u interesu EU. Konano, izloen je etvorofazni model ukljuivanja Srbije u borbene grupe EU. Modelom su obuhvaene (1) faza pripremanja i posmatranja (2010 2012), (2) faza prilagoavanja (20132015), (3) faza unapreenog uestvovanja, planiranja i pripreme (20162018) i (4) faza razvoja inicijalnih operativnih sposobnosti i formiranja Borbene grupe Zapadni Balkan (20182020).
Skraenice
ABHO BG BGEUZB GAERC EU EBOP ZBOP JNA KiM NVO OSM OSRH OUN PARP PBK PzM VKEU VS VEU ZB ZSBP Atomsko-bioloko-hemijska odbrana Borbena grupa (Borbena grupa Evropske unije Zapadni Balkan) Savet za opte i spoljne poslove Evropske unije (General Affairs and External Relations Council) Evropska unija Evropska bezbednosna i odbrambena politika Zajednika bezbednosna i odbrambena politika Jugoslovenska narodna armija Kosovo i Metohija Naoruanje i vojna oprema Oruane snage Makedonije Oruane snage Republike Hrvatske Organizacija Ujedinjenih nacija Proces planiranja i revizije (Peace Planning and Review Process) Politiko-bezbednosni komitet (Political Security Committee) Partnerstvo za mir Vojni komitet Evropske unije (European Union Military Committee) Vojska Srbije Vojni tab Evropske unije (European Union Military Staff) Zapadni Balkan Zajednika spoljna i bezbednosna politika
Sadraj
Uvodne napomene 9
I Namena vizije praktine politike i metodoloke napomene II Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU
Ugovor iz Lisabona i Evropska bezbednosna i odbrambena politika Borbene grupe EU
11
13 15 17
III Pregled uestvovanja drava Zapadnog Balkana u operacijama ZBOP i u borbenim grupama EU
Hrvatska Makedonija Albanija
23 23 26 28
IV Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

Evropska komponenta bezbednosnih integracija neiskoriena mogunost? Prednosti i izazovi Borbene grupe Zapadni Balkan Mapa puta ukljuivanja Republike Srbije u ZBOP 1. Faza pripremanja i posmatranja (20102012) 2. Faza prilagoavanja (20132015) 3. Faza unapreenog uestvovanja, planiranja i pripreme (20162017) 4. Faza razvoja inicijalnih operativnih sposobnosti i formiranja Borbene grupe Zapadni Balkan (20182020) V Zakljuak
30 30 34 37 37 41 42 43 45
Uvodne napomene
Proces globalizacije doveo je svet u stanje meuzavisnosti koja je bez presedana u ljudskoj istoriji.1* Dva svetska rata donela su velika razaranja, ali i uverenje da su mir i bezbednost nedeljivi. Zavretak Hladnog rata, liberalizacija svetske ekonomije i informatika revolucija s kraja prolog veka samo su ubrzali procese bezbednosne integracije u svetu, a posebno na evropskom kontinentu. U mnotvu organizacija koje sainjavaju evropsku bezbednosnu arhitekturu u posthladnoratovskom periodu dve su se istakle kao najznaajnije. To su Severnoatlantski savez (NATO), koji se i dalje stara za kolektivnu odbranu drava u evroatlantskom prostoru, i Evropska unija (EU), koja je odgovorna za ekonomsku i politiku integraciju evropskog kontinenta. Meutim, u poslednjih deset godina EU razvija sopstvenu Zajedniku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP), ime postaje sve vidljiviji bezbednosni akter na meunarodnoj sceni.2 Naalost, Republika Srbija se po ukljuenosti u ovu politiku EU trenutno nalazi na samom zaelju zemalja u regionu Zapadnog Balkana. Cilj ovog teksta je da predstavi razloge zbog kojih je u nacionalnom interesu Republike Srbije to da to pre pone da uestvuje u ZBOP. Osim toga, u tekstu je predloen jedan od naina na koji je to mogue uiniti, i to pokretanjem i realizacijom inicijative za stvaranje Borbene grupe Zapadni Balkan (BGZB). U prvom delu teksta obrazloeni su namena i metodoloki pristup teksta. U drugom delu izneseni su razvoj ZBOP i koncept borbenih grupa EU. U treem delu izloen je pregled dosadanjeg uestvovanja drava Zapadnog Balkana u operacijama ZBOP. U etvrtom delu teksta obrazloene su manjkavosti dosadanje politike Republike Srbije u ovoj oblasti i razlozi zbog kojih je u njenom nacionalnom interesu to da to pre pone da uestvuje u ZBOP.3 U petom delu razvijen je model etvorofaznog ukljuivanja Republike Srbije u ZBOP uestvovanjem u borbenim grupama EU.
1*
9 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan
Zahvaljujemo se Miroslavu Hadiu, Tanji Mievi, Sranu Gligorijeviu, Adelu Abusari i Dragani urainovi na tome to su pogledali prvi nacrt ovog teksta i dali nam korisne ideje i komentare. Odgovornost za sve nedostatke i propuste snose iskljuivo autori.
Pre stupanja na snagu Ugovora iz Lisabona 1. decembra 2009. godine ova politika zvala se Evropska bezbednosna i odbrambena politika (EBOP) (eng. European Security and Defence Policy).
3 Potrebno je napomenuti da je uestvovanje u borbenim grupama samo jedan od moguih modaliteta integracije Republike Srbije u ZBOP. Ovaj dokument nee se baviti ostalim aspektima ZBOP, kao to su uestvovanje u postojeim civilnim i vojnim misijama EU, rad Evropske odbrambene agencije itd.
I Namena vizije praktine politike i metodoloke napomene
Tekst koji je pred vama predstavlja viziju uestvovanja Republike Srbije u borbenim grupama EU u periodu od 2010. do 2020. godine. Potrebno je napomenuti da se radi o viziji praktine politike (eng. policy vision), tekstu koji bi trebalo da poslui kao dugorona inspiracija za donoenje odluka u ovoj oblasti. Njegova svrha je najpre u tome da predstavi trenutno stanje ZBOP i borbenih grupa EU. Zatim, u tekstu se nude razlozi za proaktivno pristupanje Republike Srbije ovoj politici EU. Konano, on eli da ukae na mogui put koji bi Republika Srbija trebalo da pree i da od trenutnog stanja, odnosno od 2010. godine u kojoj je prema uestvovanju u ZBOP na zaelju kolone drava u regionu, stigne do eljenog stanja, odnosno do 2020. godine kada bi mogla da bude ne samo lanica EU, ve i predvodnica BGZB. Ova vizija praktine politike prevashodno je namenjena donosiocima odluka u Republici Srbiji, kako onima u izvrnoj vlasti predsedniku Republike, Vladi i nadlenim resornim ministarstvima, tako i onima u zakonodavnoj vlasti Narodnoj skuptini, a prevashodno njenim odborima nadlenim za odbranu i bezbednost, evropske integracije i inostrane poslove. Takoe, ovaj dokument namenjen je i ostalim akterima u sistemu nacionalne bezbednosti i bezbednosno-obavetajnoj zajednici, koji svojim radom doprinose bezbednosnoj integraciji Republike Srbije u evropske i druge meunarodne tokove. Konano, ova vizija praktine politike moe biti korisna i nevladinim organizacijama, naunoistraivakim ustanovama, univerzitetima, medijima i svim ostalim akterima graanskog drutva koji uestvuju u javnoj i strunoj raspravi o evropskoj integraciji Srbije i o njenoj politici nacionalne bezbednosti. Ovaj tekst ima i odreena ogranienja sa kojima bi itaoci trebalo da budu upoznati. Najpre, ova vizija ne moe i ne bi trebalo da bude koriena kao kompletan pregled aktivnosti koje je neophodno obaviti u procesu integracije Srbije u ZBOP u narednih deset godina. Autori su akcenat u ovom tekstu stavili na borbene grupe koje predstavljaju samo mali deo ZBOP. Osim toga, format ovog dokumenta ne doputa detaljan popis svih koraka koje je neophodno uiniti u procesu ukljuenja u aktivnosti borbenih grupa EU, ve samo onih koje u ovom trenutku izgledaju kao najznaajnije. Konano, u tekstu se ne bavimo ni izuzetno znaajnim problemom finansiranja ovih aktivnosti, jer bi trebalo da on bude
predmet posebne analize.4 U ovom radu je kao osnovni metodoloki pristup upotrebljena linearna ekstrapolacija, odnosno zamiljanje budunosti na osnovu podataka iz sadanjosti bez uzimanja u obzir moguih rizika. Ovakav metodoloki postupak je izuzetno problematian ukoliko postoji velika verovatnoa da e u budunosti osnovni trendovi od kojih se polazilo biti znaajno promenjeni. Stoga je uputno da na ovom mestu budu predstavljene osnovne pretpostavke o trendovima unutranjeg i meunarodnog politikog ambijenta u periodu od 2010. do 2020 godine, od kojih se polo prilikom izrade ove vizije praktine politike. Prvo, podrazumeva se da mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu nee biti dovedeni u pitanje. Drugo, oekuje se da Republika Srbija, kao i ostale drave regiona, u pomenutom periodu nee naputati svoje spoljnopolitiko opredeljenje za ostvarivanje lanstva u EU. Tree, pretpostavlja se da e se tokom datog perioda proces demokratske tranzicije i unutranjih reformi u Republici Srbiji, kao i u ostalim dravama Zapadnog Balkana, odvijati nesmetano i bez veih potekoa. etvrto, podrazumeva se da EU nee zaustaviti ili znaajno usporiti proces proirenja na drave Zapadnog Balkana. Ostvarivanje pomenutih pretpostavki delimino e zavisiti i od toga u kakvu e vezu Srbija i EU staviti status Kosova i Metohije i proces evropske integracije. Ukoliko ovi procesi budu tretirani odvojeno, kao to je to injeno i do sada, postoji mogunost da ovaj teak problem nee zaustaviti integraciju Zapadnog Balkana u EU. Peto, oekuje se da e EU postepeno pojaavati svoju bezbednosnu ulogu na meunarodnoj sceni. esto, pretpostavlja se da e EU nastaviti postepeno da razvija institucije i sposobnosti ZBOP. Sedmo, podrazumeva se da e EU postepeno poveavati intenzitet svojih aktivnosti u oblasti upravljanja krizom, ukljuujui u to i sprovoenje vojnih operacija van teritorije EU. Osmo, oekuje se da e u posmatranom periodu biti otpoeta upotreba borbenih grupa koje e realizovati operacije upravljanja krizom u okviru ZBOP.5 Ukoliko jedna ili vie pomenutih pretpostavki u periodu od 2010. do 2020. godine bude znaajnije dovedena u pitanje, realizacija ove vizije praktine politike bie oteana, a moda i u potpunosti onemoguena. Pre nego to se osvrnemo na argumente koji govore u prilog proaktivnom pristupu Republike Srbije u oblasti ZBOP koji se ostvaruje uestvovanjem u borbenim grupama, potrebno je osvrnuti se na sam razvoj ove politike EU.
4 Za razliku od vojnih komponenti ZBOP koje finansiraju drave uesnice, civilne komponente ZBOP finansiraju se iz budeta EU. Stoga je opravdano pretpostaviti da e u narednom periodu Republika Srbija pokazati vee interesovanje za uestvovanje u civilnim nego u vojnim misijama. 5 Do trenutka objavljivanja ovog teksta EU jo uvek nije upotrebila nijednu od osamnaest postojeih borbenih grupa. Izazovi sa kojim se suoavaju borbene grupe su operativni (finansiranje, obuka, strateki vazuni transport itd) i politiki (odnos sa UN i NATO i njenim snagama za brzo dejstvo NRF).
12 Namena vizije praktine politike i metodoloke napomene
II Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU
Od svog nastanka poetkom pedesetih godina dvadesetog veka dananja Evropska unija, a tadanja Evropska zajednica (EZ), imala je znaajnu ulogu na meunarodnoj sceni. Zbog neuspeha ideje o stvaranju Evropske odbrambene zajednice 1954. godine, tokom Hladnog rata njena uloga bila je prevashodno ekonomska. Meutim, zavretak Hladnog rata stvorio je novu realnost na evropskom kontinentu, koja je, pored ostalog, zahtevala jaanje politike i bezbednosne uloge EU u meunarodnim odnosima. Zbog njene nespremnosti da odigra znaajniju ulogu tokom rata u Iraku 1991. godine, tadanji ministar spoljnih poslova Belgije Mark Ejskens (Mark Eyskens) opisao je EU kao ekonomskog dina, politikog patuljka i vojnog mrava.6 Meutim, ve 1992. godine, a nakon usvajanja Ugovora iz Mastrihta, EU poinje da razvija i svoju Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP). U lanu B ovog Ugovora definisano je da je jedan od ciljeva EU da potvruje svoj identitet na meunarodnoj sceni, posebno sprovoenjem ZSBP, ukljuujui eventualno uobliavanje zajednike odbrambene politike, koja tokom vremena moe dovesti do zajednike odbrane.7 Ipak, u godinama koje su dolazile, ZSBP EU je, pokuavajui da sprei krvoprolie u bivoj Jugoslaviji, naalost zabeleila niz diplomatskih neuspeha. Jedan od osnovnih razloga tih neuspeha proistekao je iz injenice da EU, za razliku od SAD, svoje diplomatske napore nije mogla da podupre uverljivom vojnom silom. Na francusko-britanskom samitu odranom u francuskoj luci Sen Malo, decembra 1998. godine, doneta je odluka da EU mora igrati znaajniju ulogu na meunarodnoj sceni. Deklaracija koju su tada potpisali ak irak (Jacques Chirac) i Toni Bler (Tony Blair), izmeu ostalog predvidela je da EU mora imati kapacitet za preduzimanje autonomne akcije podrane uverljivom vojnom silom, sredstvima koja omoguavaju da se ona upotrebi i spremnou da ih sprovede kao odgo-
The New York Times, Gulf Fighting Shatters Europeans Fragile Unity, January 25, 1991, http://www.nytimes.com/1991/01/25/world/war-in-the-gulf-europe-gulf-fighting-shatters-europeans-fragile-unity.html [pristupljeno 6. decembra 2009]. Ceo tekst Ugovora dostupan je na: http://eur-lex.europa.eu/en/treaties/dat/11992M/ htm/11992M.html
7
vor na meunarodne krize.8 U junu naredne godine, na sastanku Evropskog saveta u Kelnu, efovi drava i vlada doneli su istorijsku odluku da uspostave Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku (EBOP) i otpoeli njenu institucionalnu izgradnju. Evropski savet je decembra meseca iste godine u Helsinkiju definisao i Helsinki naslovni cilj 2003. Njime je predvieno da EU do 2003. godine postane sposobna za to da u roku od 60 dana nakon izbijanja krize koja bi bila na udaljenosti do etiri hiljada kilometara od Brisela poalje do ezdeset hiljada vojnika i da ih tamo odri najmanje godinu dana. Osim toga, u zakljucima donetim na ovom samitu navedeno je da e posebna panja biti posveena sposobnostima za brzo reagovanje. Ovim je postavljen temelj onome to e kasnije biti nazvano borbena grupa EU (eng. EU Battlegroup). Evropska unija je 2003. godine usvojila Evropsku strategiju bezbednosti pod nazivom Bezbedna Evropa u boljem svetu. Ovim dokumentom, kojim je EU pokuala da formulie svoj jedinstveni bezbednosni identitet, definisano je pet glavnih pretnji po bezbednost Evrope. To su terorizam, proliferacija oruja za masovno unitenje, neuspeh drava, regionalni konflikti i organizovani kriminal. Takoe, EU je kao svoj primarni bezbednosni interes u Strategiji navela jaanje bezbednosti i stabilnosti u svom susedstvu, kao i stvaranje meunarodnog poretka koji e biti zasnovan na efektivnom multilateralizmu, meunarodnom pravu i jaanju OUN.9 Iste godine, drave lanice EU dogovorile su se i o strukturnoj saradnji, odnosno o stvaranju borbenih grupa. Za primenu Evropske strategije bezbednosti bila je prelomna 2003. godina, jer je tada najpre pokrenuta prva civilna misija - EUPM u Bosni i Hercegovini, a zatim i prva vojna misija EU - CONCORDIA u Makedoniji. Od tada do danas, EU je pokrenula ili okonala ak dvadeset i tri misije na tri kontinenta. Isto tako, misija EULEX razmetena je 2008. godine na Kosovu i Metohiji i predstavlja najveu civilnu misiju EU, dok je misija EUFOR ALTHEA u Bosni i Hercegovini njena, za sada, najvea vojna operacija. Operacije koje su voene na Zapadnom Balkanu i na Bliskom istoku dokaz su toga da EU ima ambiciju da brine kako o svom dvoritu, tako i o svom najbliem susedstvu. Meutim, u periodu od 2003. do 2010. godine EU je pokazala da ima sposobnost da deluje i kao globalni akter. Misija ARTEMIS u Kongu pokazala je da je Unija sposobna da, nezavisno od NATO, pokrene autonomnu vojnu operaciju daleko od svojih granica. tavie, 2008. godine pokrenuta je i prva pomorska misija EU uz obalu Somalije
Tekst deklaracije iz Sen Maloa. http://www.atlanticcommunity.org/Saint-Malo%20Declaration%20Text.html [pristupljeno 6. decembra 2009]. Bezbedna Evropa u boljem svetu: Evropska strategija bezbednosti, ISAC Fond, Beograd 2006. Dostupno na: http://www.isac-fund.org/download/Evropska%20strategija%20bezbednosti.pdf [30. maj 2010]
9 8
14 Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU
Slika 1: Dosadanje misije ZBOP pod nazivom ATALANTA. Ovom operacijom EU se ukljuila u borbu protiv piraterije u Adenskom zalivu, koja sve vie predstavlja globalnu pretnju slobodnoj pomorskoj trgovini. Pri tom, po reima biveg Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijera Solane (Javier Solana), EBOP se sa svakom novom operacijom razvijala uei na sopstvenom iskustvu.10
Ugovor iz Lisabona i Evropska bezbednosna i odbrambena politika
Ugovor iz Lisabona, koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, uneo je neke znaajne novine u oblast spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. to
Xymena Kurowska, The Role of ESDP Operations, u: Michael Merlingen and Rasa Ostrauskaite, European Security and Defense Policy: An Implementation Perspective, London: Routledge, 2008, str. 27.
10
se tie spoljne politike, umesto dosadanjeg rotirajueg Predsednitva ulogu predstavljanja Unije u meunarodnim odnosima preuzeo je novouspostavljeni predsednik Evropskog saveta. Takoe, Visoki predstavnik Unije za spoljne odnose i bezbednosnu politiku, koji je nasledio Visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku, istovremeno je preuzeo i ulogu evropskog komesara za spoljne poslove, odnosno potpredsednika Evropske komisije. U slubi Visokog predstavnika nalazie se i Sluba za spoljne poslove EU, sastavljena od zvaninika iz Generalnog sekretarijata Saveta EU, iz Evropske komisije i iz nacionalnih diplomatskih predstavnitava.11 U oblast bezbednosne i odbrambene politike je, takoe, uvedeno niz novina. Prvo, EBOP je promenila ime u Zajednika bezbednosna i odbrambena politika (ZBOP). Drugo, iako su odbrana i bezbednost ostale u domenu meuvladine saradnje, gde je konsenzus glavni nain donoenja odluka, neke odluke e od sada moi da budu donete i veinski. To se, pre svega, odnosi na uvoenje mogunosti trajne strukturne saradnje, ime se stvaraju preduslovi za to da jedna grupa drava, ukoliko eli, donese veinsku odluku da ubrza meusobnu saradnju u oblasti odbrane.12 Ovim se stvara i pravna mogunost za to da se intenzivira i olaka odbrambena integracija u okviru koncepta borbenih grupa EU. Tree, Petersburki zadaci (videti tabelu 3) proireni su novim zadacima, kao to su zdruene misije razoruavanja, vojno savetovanje i pomaganje, nametanje mira i postkonfliktna stabilizacija, prevencija konflikata i pomo treim dravama u borbi protiv terorizma. etvrto, Evropska odbrambena agencija, koja je osnovana 2004. godine radi koordiniranja evropske odbrambene industrije, sada je ukljuena u ugovorni okvir. Konano, Ugovor iz Lisabona uvodi i klauzulu o meusobnoj odbrani, kao i klauzulu o solidarnosti drava lanica. Iako ove klauzule ne utiu na postojee obaveze i odbrambene politike drava, njima se lanice EU obavezuju da prue pomo jedna drugoj u sluaju da neka od njih bude objekat oruanog ili teroristikog napada, odnosno prirodne ili industrijske katastrofe. Izmenama koje je predvideo Ugovor iz Lisabona stvoreni su uslovi za to da EU vodi koherentniju i delotvorniju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politi-
U decembru 2009. godine na funkciju predsednika Evropskog saveta postavljen je Herman Van Rompuj, a na funkciju Visokog predstavnika Ketrin Eton.
12 Ugovor iz Mastrihta omoguavao je Pojaanu saradnju (eng. Enhanced Cooperation) izmeu najmanje devet drava lanica u oblasti spoljne i bezbednosne politike, ali ne i u oblasti odbrane. Sporazum iz Lisabona ukinuo je ovo ogranienje i uveo mogunost Trajne strukturne saradnje (eng. Permanent Structured Cooperation). Ona omoguava uu saradnju u oblasti odbrane izmeu bilo kog broja drava lanica, ije odbrambene sposobnosti ispunjavaju visoke kriterijume i koje meusobno ele da preuzmu odreene obaveze. Videti: The Impact of the Lisbon Treaty on CFSP and ESDP, http://www.isis-europe.org/pdf/2008_artrel_150_esr37tol-mar08.pdf
11
ku, kao i za to da postane jo ubedljiviji inilac meunarodnih odnosa.13 Posebno znaajno za temu kojom se bavi ovaj tekst jeste i uvoenje koncepta trajne strukturne saradnje, kojim se otvara znaajan prostor za razvoj borbenih grupa EU. Da li e to zaista i biti tako, zavisie kako od politike volje drava lanica, tako i od detaljnije operacionalizacije odrednica koje su u Ugovoru iz Lisabona ostale pomalo neodreene.14
Borbene grupe EU
Nakon to su se u Helsinkiju 1999. godine drave lanice obavezale da e razvijati manje snage dostupne i spremne za brzo reagovanje, ova tema bila je na dnevnom redu nekoliko sledeih sastanaka Evropskog saveta.15 Znaajan podstrek ovom procesu dala je i operacija ARTEMIS u Kongu 2003. godine, koja je pokazala znaaj relativno malih snaga koje mogu brzo da reaguju u udaljenim podrujima. U junu 2004. godine usvojen je Helsinki naslovni cilj 2010, u kome se navodi da je EU globalni akter, spreman da preuzme odgovornost za globalnu bezbednost. Drave lanice preuzele su tada obavezu da do 2010. godine budu u stanju da odgovore brzom i odlunom akcijom, primenjujui koherentan pristup u celokupnom spektru operacija upravljanja krizom koje pokriva Ugovor o Evropskoj uniji.16 Novembra iste godine drave lanice preuzele su obavezu da razviju trinaest borbenih grupa, a 1. januara 2007. godine koncept borbene grupe postao je operativan.17 Iako je EU od 2003. godine do danas pokrenula dvadeset tri civilne i vojne misije, borbene grupe kao celina u trenutku pisanja ovog teksta jo uvek nisu bile upotrebljene. U argonu EU, borbena grupa predstavlja najmanju vojno uverljivu i efektivnu silu, koja moe brzo da bude pokrenuta i koja je u stanju da operacije izvodi
Videti: Steven Blockmans and Ramses A. Wessel, The European Union and Crisis Menagement: Will the Lisbon Treaty Make EU More Effective?, Journal of Conflict & Security Law, Vol. 14, No. 2, 2009. p. 265308. To se, pre svega, odnosi na nadlenosti Slube za spoljne poslove EU, kao i na podelu posla izmeu Visokog predstavnika i predsednika Evropskog saveta. Helsinki Headline Goal http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cmsUpload/Helsinki%20 Headline%20Goal.pdf [pristupljeno 6. decembra 2009].
16 17 15 14
13
Helsinki Headline Goal 2010 http://www.consilium.europa.eu/uedocs/cmsUpload/2010%20 Headline%20Goal.pdf [pristupljeno 6. decembra 2009]. Koncept borbenih grupa nastao je prevashodno kao britansko-francusko-nemaka inicijativa.
samostalno ili koja je pak u stanju da pripremi vee operacije. 18 Predvieno je da borbena grupa EU, sastavljena od oko 1.500 vojnika, bude spremna za pokretanje u periodu od pet do deset dana po usvajanju odluke u Savetu EU. 19 Ona bi trebalo da bude sposobna da se odri najmanje trideset dana, uz mogunost da bude produena do sto dvadeset dana. Danas EU raspolae sa 17 borbenih grupa, od kojih je istovremeno sposobna da angauje dve. Na rednoj listi raspoloivih borbenih grupa (eng. Battlegroup Roster) navedeno je koje su dve borbene grupe deurne i u kom estomesenom periodu. Ova redna lista usaglaava se i popunjava na konferencijama za koordinaciju borbenih grupa, koje se odravaju dva puta godinje, a izrauje se za pet narednih godina. Poslednja konferencija za koordinaciju borbenih grupa odrana je u aprilu 2009. godine. Spisak deurnih borbenih grupa u potpunosti je popunjen sve do 2011. godine, a delimino i do 2013. godine.
Spisak BG 20092014. godine Semestar (polugodite) 20101 Drave uesnice Poljska, Nemaka, Litvanija, Letonija, Slovaka Velika Britanija i Holandija 20102 Italija, Rumunija i Turska panija, Francuska i Portugalija Holandija, Nemaka, Finska, Austrija, Litvanija vedska, Finska, Norveka, Estonija, Irska (Nordijska BG) Grka, Bugarska, Rumunija, Kipar, Ukrajina (tbc) HELBROC ili Balkanska BG Portugalija, panija, Francuska i Italija 20121 20122 Francuska, Nemaka, Luksemburg Nepopunjeno Italija, Slovenija, Maarska Vodea drava Poljska Velika Britanija Italija panija Holandija vedska Grka Portugalija Francuska Italija
20111
20112
Odlian uvodni tekst o konceptu borbenih grupa: Gustav Lindstrom, Enter the EU Battlegroups, Chaillot paper 97, EUISS, February 2007. Ako ovom broju dodamo i osoblje koje je angaovano za pruanje operativne i strateke podrke, njeno ukupno ljudstvo ini vie od 2.500 pripadnika.
19
18
20131 20132
Nemaka, Austrija, eka Republika, Hrvatska, Makedonija, Irska (tbc) Poljska, Nemaka, Francuska (Vajmarska BG) Nepopunjeno Velika Britanija i vedska nepopunjeno Grka, Bugarska, Rumunija, Kipar (HELBROC ili Balkanska BG) Nepopunjeno Belgija, Holandija, Nemaka, Luksemburg, Estonija
Nemaka Poljska Velika Britanija Belgija Grka
2014 1 2014 2
panija, Italija panija semestar ili polugodite: 1 = od januara do juna; 2 = od jula do decembra date godine
Tabela 1: Redna lista borbenih grupa20

19
Da bi jedna drava razvila svoju borbenu grupu, sama ili u saradnji sa drugim dravama, ona mora da zadovolji odreene standarde. Sertifikacija borbenih grupa u nadlenosti je samih drava, ali se odvija pod nadzorom Vojnog komiteta EU (VKEU), uz pomo Vojnog taba EU (VEU), i po procedurama koje su dogovorene na nivou EU.21 Pre nego to jedna borbena grupa preuzme estomeseno deurstvo njeni pripadnici moraju da prou zajednike vojne vebe kako bi grupa mogla da dobije sertifikat.22 Struktura borbene grupe je fleksibilna i zavisi od odluka drava koje u njoj uestvuju. Sastav borbene grupe zavisi od izbora vojnih sposobnosti, koji opet zavise od prirode operacije EU (videti emu 1). Obuka sastava borbene grupe takoe je u nadlenosti drava lanica. Ukoliko se borbena grupa aktivira za potrebe realizacije vojne misije EU, komandanta operacije imenuje Savet EU (gene20 21
Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan
Izvor Vojni komitet EU
U toku je proces standardizacije i sertifikacije borbenih grupa EU. Sadanje fleksibilne procedure za sertifikaciju odraavaju se na stepen interoperabilnosti. Drave kontributori su slobodne da oblikuju pakete borbenih grupa i trening u skladu sa svojim potrebama. Kad god je to mogue i primenjivo, standardi, metode i procedure treba da budu analogni NATO (NRF) kako bi lanice EU bile u mogunosti da stave na raspolaganje svoje kapacitete i za borbene grupe i za NRF. EU BattleGroups Concept, doc.10501/04 Council of the EU, 20/7/2005.
22 Tako je, primera radi, u maju 2007. i septembru 2008. godine borbena grupa HELBROC na elu sa Grkom sprovela vojne vebe EVROPI I i II European Union, EU Battlegroups, http://www. consilium.europa.eu/uedocs/cmsUpload/090720-Factsheet-Battlegroups_EN.pdf [pristupljeno 5.decembra 2009].
ral iz vodee drave) koji ima mogunost da komandnu strukturu i sposobnosti prilagodi potrebama te operacije. Drave lanice nisu zaduene za operativnu komandu borbene grupe, ve se ona organizuje na nivou EU. Meutim, one su u potpunosti zaduene, zajedno sa svojim partnerima, za taktiku komandu nad svojim jedinicama na terenu.
ema 1: Generika struktura borbene grupe Borbene grupe mogu biti upotrebljene prilikom obavljanja zadataka koji su navedeni u lanu 17.2 Ugovora o Evropskoj uniji, a koji su poznatiji kao Petersberki zadaci, kao i prilikom obavljanja onih zadataka koji su navedeni u Evropskoj strategiji bezbednosti (videti tabelu 3).23
Videti: Bezbedna Evropa u boljem svetu: Evropska strategija bezbednosti, http://www.isacfund.org/download/Evropska%20strategija%20bezbednosti.pdf
23
Petersberki zadaci humanitarni i spasilaki zadaci odravanje mira borbeni zadaci u upravljanju krizom, ukljuujui u to i nametanje mira
Ciljevi navedeni u Evropskoj strategiji bezbednosti zdruene operacije razoruavanja pruanje podrke treim dravama u borbi protiv terorizma preduzimanje operacija radi sprovoenja reforme sektora bezbednosti kao dela ireg napora na izgradnji institucija
Tabela 2: Zadaci borbenih grupa U zavisnosti od situacije, misije borbenih grupa mogu biti operacije premoavanja, operacije inicijalnog i brzog ulaska i autonomne operacije. Operacije premoavanja (eng. bridging operations) odnose se na operacije u kojima borbena grupa treba da odmeni ili ojaa snage koje su ve rasporeene na terenu, kao to je to bilo u sluaju operacije ARTEMIS u Kongu. Operacije inicijalnog i brzog ulaska predstavljaju operacije u kojima borbena grupa treba brzo da ue na bojno polje kao prethodnica veim snagama koje e doi kasnije. Konano, autonomne operacije su operacije ogranienog trajanja i opsega, koje bi borbena grupa trebalo samostalno da izvrava. Konano, znaajno je napomenuti da u borbenim grupama ne uestvuju sve drave lanice EU. Danska uopte ne uestvuje u vojnim aspektima delovanja EU poto je dobila pravo na izuzee (eng. opt-out) jo Sporazumom iz Edinburga sklopljenim 1992. godine.24 Malta za sada, iako je punopravan lan EU od 2004. godine i programa Partnerstvo za mir (PzM) od 2008, ne uestvuje u borbenim grupama.25 Kipar uestvuje u borbenim grupama EU, ali zato to jo uvek nije
24
Izuzee (eng. opt-out) predstavlja mogunost koja stoji na raspolaganju svakoj lanici EU koja ne eli da se pridrui ostalim lanicama u primeni odreene politike Zajednice. Ugovorom iz Mastrihta uvedena je ova mogunost kako bi bio spreen eventualni zastoj dalje integracije. lanica se za opt-out opredeljuje onda kada proceni da bi pristajenjem na odreenu odluku EU ugrozila neki od svojih vitalnih interesa ili onda kada se iz bilo kog razloga ne slae sa usvojenom politikom i njenim prioritetima. Na osnovu toga, Velika Britanija, na primer, ne uestvuje u treoj fazi razvoja ekonomske i monetarne unije (EMU). Isto ini i Danska kada je re o EMU, ali i o odbrani i pravu (EU) graanstva. Slino tome, engenski sporazum obuhvata sve lanice osim Irske, Velike Britanije i Danske. Potonje dve drave o njegovoj primeni odluuju od sluaja do sluaja. Videti: Filip Ejdus, Marko Savkovi (ur.), Renik evropske bezbednosti, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2010.
25 Prema dogovoru sa samita EU u Kopenhagenu 2002. godine drave koje nisu lanice programa Partnerstvo za mir (PzM) ili NATO ne mogu uestvovati u operacijama EBOP u kojima se koriste NATO kapaciteti. Malta je primljena u PzM na samitu NATO u Bukuretu 2008. godine, ali i dalje ne uestvuje u borbenim grupama.
lan PzM, ne moe uestvovati u operacijama koje se oslanjaju na NATO kapacitete. Sve ostale drave lanice EU, ukljuujui u to i vojno neutralne drave poput Irske, vedske, Finske i Austrije, uestvuju u borbenim grupama. Meutim, uestvovanje u borbenim grupama nije ogranieno samo na drave lanice EU. U njima mogu uestvovati i drave koje nisu lanice EU, ali su lanice NATO, poput Norveke i Turske. Takoe, mogu uestvovati i druge zainteresovane drave koje se nalaze u procesu evropske integracije, kao to je to za sada sluaj sa Hrvatskom i Makedonijom.
III Pregled uestvovanja drava Zapadnog Balkana u operacijama ZBOP i u borbenim grupama EU
Zajednika spoljna i bezbednosna politika (ZBOP) nastala je u velikoj meri i kao reakcija na bezbednosne izazove koji su Evropi dolazili sa prostora Zapadnog Balkana. Ona je svoje prve korake napravila upravo na ovom prostoru pre nego to su pokrenute misije na drugim geografskim podrujima. Iako jo uvek nisu postale lanice EU, pojedine drave Zapadnog Balkana danas poinju i same da uestvuju u ovoj sve znaajnijoj politici EU. Za sada su to Hrvatska, Makedonija, Albanija i Crna Gora.26 Hrvatska
Prema podacima iz marta 2009. godine, 3,4% ukupnog sastava Oruanih snaga Republike Hrvatske (OSRH) uestvuje u 14 operacija na etiri kontinenta.27 Od ovog broja, 12 operacija se vodi pod komandom OUN, jedna pod komandom NATO, a jedna je pokrenula EU. Od 433 hrvatska vojnika, koliko trenutno uestvuje u ovim operacijama, 283 je angaovano u operaciji NATO u Avganistanu ISAF (oekuje se da hrvatski kontingent bude uvean za jo 12 pripadnika tokom 2010. godine), 135 u operacijama UN i 15 u operacijama EU.28 Kada je re o angaovanju pripadnika OSRH, prioritetna misija je ISAF u Avganistanu, to ne iznenauje, s obzirom na to da je strateki cilj spoljne politike i politike odbrane ove drave proteklih godina bio ulanjenje u NATO. Prema resursima koji se izdvajaju, na drugom mestu po vanosti nalazi se misija UN na Golanskoj visoravni (UNDOF), gde hrvatski kontingent ini 95 vojnika OSRH. Sa napretkom procesa evropske integracije, donosioci odluka u Hrvatskoj poeli su ozbiljnije razmatrati i mogunost upuivanja civilnog i vojnog osoblja u operacije EU.
26 Crna Gora potpisala je ugovor sa EU 24. marta 2010. godine o upuivanju tri vojnika u pomorsku operaciju EU NAVFOR ATALANTA.
NATO, Topics: Commitment to Operations and Missions: Croatian Armed Forces in Peace Support Operations, http://www.nato.int/issues/commitment/docs/090409-croatia.pdf [pristupljeno 8. septembra 2009].
28
27
Ibid.
U skladu sa odlukom Hrvatskog Sabora, usvojenom 15. jula 2008. godine, i sa sporazumom sklopljenim sa EU, OSRH su se poetkom oktobra 2008. godine, slanjem 15 izviaa-pripadnika Bojne (bataljona) za specijalna djelovanja (BSD), ukljuile u operaciju EUFOR u adu i u Centralnoafrikoj Republici.29 Cilj ove operacije, pokrenute na osnovu zajednike akcije Saveta EU od 15. oktobra 2007. godine, bio je da se prebrodi period od godinu dana koji je potreban za rasporeivanje misije UN u toj oblasti (MINURCAT).30 Meutim, zbog problema koji su nastali prilikom prikupljanja snaga, ova inae druga najvea, a preteno vojna, operacija po broju uesnika u istoriji ZBOP pokrenuta je tek krajem januara 2008. godine. Zajednikom akcijom predvieno je da operacija EUFOR u adu zapone onog asa kada bude postignute inicijalne operativne sposobnosti.31 To se dogodilo 15. marta 2008. godine. Mandat snaga EUFOR obuhvatio je zatitu stanovnitva, naroito izbeglica i interno raseljenih osoba, zatim obezbeenje dostave humanitarne pomoi i slobodnog kretanja humanitarnog osoblja, kao i zatitu osoblja UN, njihove infrastrukture, instalacija i opreme.32 U najveoj vojnoj operaciji koju je EU do danas preduzela u Africi, komandanti su na raspolaganju imali ukupno 3.700 vojnika iz dvadeset tri lanice EU, kao i iz Albanije, Hrvatske i Rusije. Snage su bile organizovane u tri multinacionalna bataljona: Sever (podruje Iriba) pod vostvom Poljske, Centar (podruje Forhana) pod vostvom Francuske i Jug (podruje Goz Beida) pod vostvom Irske. Upueni na period od est meseci i rasporeeni na podruju multinacionalnog bataljona Sever, pripadnici hrvatskog kontingenta bili su zadueni za patroliranje, izvianje i nadzor situacije u svom podruju odgovornosti, kao i za pruanje pratnje i zatite konvoja i vanih osoba. Hrvatski kontingent je ujedno trebalo svojim delovanjem da demonstrira prisustvo EUFOR. To ga je pak obavezivalo da
Agreement between the European Union and the Republic of Croatia on the participation of the Republic of Croatia in the European Union military operation in the Republic of Chad and in the Central African Republic (Operation EUFOR Tchad/RCA), Official Journal of the European Union L 268/33, October 10, 2008, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2 008:268:0033:0035:EN:PDF [pristupljeno 8. septembra 2009].
30 The Council of the European Union, Council Joint Action 2007/677/CFSP on the European Union military operation in the Republic of Tchad and in the Central African Republic, http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2007/l_279/l_27920071023en00210024.pdf [pristupljeno 9. septembra 2009]: 2 29
24 Pregled uestvovanja drava Zapadnog Balkanau operacijama ZBOP i u borbenim grupa EU
Inicijalne operativne sposobnosti bi trebalo da garantuju efektivnu upotrebu oruja, opreme i borbenih sistema pod upravom adekvatno obuene i opremljene vojne jedinice. Razlikuje se od pune operativne sposobnosti. Preuzeto sa www.thefreedictionary.com/ initial+operational+capability [pristupljeno 8. septembra 2009]. Council of the European Union, EU Operations: EUFOR TCHAD/RCA, http://www.consilium. europa.eu/showPage.aspx?id=1366&lang=en [pristupljeno 8. septembra 2009].
32
31
izvodi planirane vojne vebe ne bi li njima uvrstio poverenje lokalnog stanovnitva, odnosno odvratio neprijateljski nastrojene aktere u podruju operacije.33 Rezolucijom SB UN br. 1834 iz 2008. godine odobreno je da posebna operacija UN zameni snage operacije EUFOR. Operacija UN MINURCAT preuzela je 15. marta 2009. godine odgovornost operacije EUFOR za sprovoenje mandata koji im je poverio Savet bezbednosti u Centralnoafrikoj Republici i adu.34 Vie je razloga uestvovanja OSRH u ovoj operaciji. Prema reima dravnog sekretara Ministarstva odbrane Mate Rabotega, uestvovanjem u ovoj operaciji Hrvatska, na prvom mestu, izraava svoje opredeljenje za to, da kao budua lanica EU, aktivno doprinosi ostvarenju dugoronih ciljeva ZSBP EU.35 Zatim, ovim aktom Hrvatska nastoji da potvrdi da je pouzdan partner drava lanica EU, tako to pokazuje da je sposobna da u sadejstvu sa njima odgovori na bezbednosne izazove izlistane u Evropskoj strategiji bezbednosti. Uestvovanje u EUFOR, kao i u slinim operacijama, omoguava OSRH da testiraju ne samo svoju interoperabilnost, nego i osposobljenost za voenje udaljenih i logistiki zahtjevnih operacija u okviru misija Europske unije i NATO-a.36 O tome svedoi i poslednji u nizu Izvetaja o napretku Hrvatske na putu evropskih integracija, koji je u novembru 2008. godine, zajedno sa Strategijom politike proirenja, objavila Evropska komisija. Hrvatska je, prema navodima ovog Izvetaja, nastavila proces izgradnje kapaciteta u resornim dravnim organima. Nastavila je aktivno da uestvuje u civilnim operacijama upravljanja krizama, doprinosei time i unapreenju prakse EU.37 Hrvatska, za sada, skromno doprinosi civilnim operacijama EU. U julu 2007. godine dvojica policajaca, koja su bila u sastavu nemakog Tima za rekonstrukciju
Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, Sudjelovanje pripadnika OSRH u mirovnim operacijama UN-a i EU-a, http://www.morh.hr/hr/smos-sudjelovanje-pripadnika-osrh-u-mirovnimoperacijama-un-a-i-eu-a.html [pristupljeno 8. septembra 2009]. Za vie informacija videti http://www.un.org/Depts/dpko/missions/minurcat/index.html [pristupljeno 9. septembra 2009]. Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, Dravni tajnik Mate Raboteg na sastanku sa ministrima obrane EU Trojke, http://www.morh.hr/hr/vijesti-najave-i-priopcenja/vijesti/drzavni-tajnikmate-raboteg-na-sastanku-s-ministrima-obrane-eu-trojke.html [pristupljeno 8. septembra 2009]. Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, Pripadnici hrvatskog kontingenta u misiji EU u adu i Srednjeafrikoj Republici, http://www.morh.hr/hr/vijesti-najave-i-priopcenja/vijesti/pripadnici-hrvatskog-kontingenta-u-misiji-eu-u-cadu-i-srednjeafrickoj-republici.html [pristupljeno 8. septembra 2009]. Commission Staff Working Document Com (2008) 674, Croatia 2008 Progress Report Accompanying the Communication from the Commission to the European Parliament and the Council Enlargement Strategy and Main Challenges 20082009, http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/ press_corner/key-documents/reports_nov_2008/croatia_progress_report_en.pdf [pristupljeno 8. septembra 2009]: 67
37 36 35 34 33
provincija u Fajzelabadu (Avganistan), upuena su na slubu u civilnu policijsku misiju EUPOL.38 Re je o misiji koju EU sprovodi radi obuavanja avganistanske policije od juna 2007. godine. Takoe, Hrvatska prua logistiku podrku operaciji EUFOR ALTHEA u Bosni i Hercegovini, slino kao to je pruala i prethodnoj NATO misiji SFOR. Najzad, u junu 2009. godine je pet pripadnika OSRH zapoelo uestvovanje u prvoj pomorskoj operaciji, pod nazivom ATALANTA, koju je EU preduzela u svojoj istoriji. U ovoj operaciji, iji je cilj suzbijanje piratskih napada na trgovake brodove u Adenskom zalivu, pripadnici OSHR nai e se pod zapovednitvom Belgije.39 Konano, tokom susreta sa ministrima odbrana drava predsedavajue Trojke, dravni sekretar u Ministarstvu odbrane Hrvatske Mate Raboteg najavio je osnivanje borbene grupe sa Nemakom, Austrijom, ekom Republikom, Irskom i Makedonijom. On je tom prilikom dodao kako oekuje da ova borbena grupa postane operativna u prvoj polovini 2012. godine. Ministarstvo odbrane Hrvatske ponudilo je motorizovanu etu i vod inenjerije. Prema postojeem Spisku, ova borbena grupa bie deurna u drugoj polovini 2012. godine.40 Najzad, u sastavu misije EULEX trenutno je angaovano dvanaest pripadnika Ministarstva unutranjih poslova Hrvatske.41 Makedonija
Kao i Hrvatska, Makedonija jo uvek nije uestvovala u borbenim grupama EU, ali je najavila svoje uestvovanje u borbenoj grupi koju smo pomenuli, a koju bi trebalo da predvodi Nemaka. Inae, Makedonija je do sada uestvovala u ZBOP operaciji EUFOR ALTHEA u Bosni i Hercegovini. U Izvetaju o napretku Makedonije na putu evropskih integracija u 31. poglavlju, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i politiku odbrane, pohvalno je okarakterisan doprinos Makedonije operaciji EUFOR ALTHEA. Takoe, navodi se kako su institucionalni kapaciteti
38 EU Police Mission in Afghanistan Fact sheet http://www.consilium.europa.eu/uedocs/ cms_data/docs/missionPress/files/090708%20FACTSHEET%20EUPOL%20Afghanistan%20-%20 version%2015_EN.pdf 39 Jutarnji.hr, 10. mart 2009, U borbi protiv pirata i pet asnika HRM, http://www.jutarnji.hr/ vijesti/clanak/art-2009,3,10,,155358.jl [pristupljeno 9. septembra 2009].
Ministarstvo obrane Republike Hrvatske, Dravni tajnik Mate Raboteg na sastanku sa ministrima obrane EU Trojke, http://www.morh.hr/hr/vijesti-najave-i-priopcenja/vijesti/drzavni-tajnikmate-raboteg-na-sastanku-s-ministrima-obrane-eu-trojke.html [pristupljeno 8. septembra 2009].
41
40
EULEX Staff Info, http://www.eulex-kosovo.eu/?id=36&m=2 [pristupljeno 8. decembra 2009].
Ministarstva odbrane Makedonije na zadovoljavajuem nivou.42 Za Makedoniju, kao za dravu koja je kandidat za ulanjenje u EU, ova operacija predstavlja izraz njene spremnosti da prioritete svoje spoljne politike usaglaava sa EU. Sporazum sa EU o uestvovanju trupa potpisao je 3. jula 2006. godine ministar odbrane Makedonije Jovan Manasijevski.43 Uspeh oruanih snaga Makedonije (OSM) tim je vei ukoliko se u obzir uzme to da je svega tri godine ranije ova biva jugoslovenska republika bila korisnik bezbednosti koju je pruala prva vojna operacija EU CONCORDIA.44 Sa 6.000 vojnika i vie od deset treih drava koje su u njoj nakon pokretanja uestvovale, ALTHEA predstavlja najveu operaciju koju je EU ikada vodila. Njen mandat ukljuuje pruanje podrke implementaciji misije Kancelarije Visokog predstavnika koja je zaduena da, pored ostalog, pomogne ekonomski razvoj BiH i uvrsti vladavinu prava. Prvi konkretan doprinos Makedonije ovoj operaciji ostvaren je upuivanjem dva helikoptera Mi-17, kao i upuivanjem 21 pripadnika OSM. Zatim je, u novembru 2006. godine, medicinski tim, koji je bio sainjen od deset lekara i ostalog medicinskog osoblja, rasporeen u vazduhoplovnu bazu Butmir kako bi vojnicima pruio osnovnu medicinsku podrku. Znaaj helikopterskog transporta iziskivao je nastavak angaovanja pripadnika OSM i u dve naredne rotacije. Sledei korak kojim je uveano uestvovanje makedonske vojske nainjen je u junu 2007. godine kada je u tab EUFOR upuen savetnik za pravna pitanja vojni advokat. Tako je dostignuta brojka od 32 angaovana pripadnika OSM. Ovome treba dodati dva helikoptera koja smo ve pomenuli.45 Nakon procene Ministarstva odbrane Makedonije, u periodu od januara do juna 2008. godine izvedena je etvrta estomesena rotacija sa samo jednim helikopterom.
Commission Staff Working Document Com (2008) 674, Former Yugoslav Republic of Macedonia 2008 Progress Report Accompanying the Communication from the Commission to the European Parliament and the Council Enlargement Strategy and Main Challenges 20082009, http:// ec.europa.eu/enlargement/pdf/press_corner/key-documents/reports_nov_2008/the_former_ yugoslav_republic_of_macedonia_progress_report_en.pdf [pristupljeno 2. septembra 2009]: 72 Signature of an agreement on the participation of the former Yugoslav Republic of Macedonia in Operation ALTHEA, Brussels, 3 July 2006, http://www.consilium.europa.eu/ueDocs/ cms_Data/docs/pressdata/EN/declarations/90366.pdf [pristupljeno 9. septembra 2009]. Za vie informacija o mandatu misije Konkordija, pogledati: ESDP Operations: Concordia FYROM, http://www.consilium.europa.eu/showPage.aspx?id=594&lang=en [pristupljeno 9. septembra 2009]. Republic of Macedonia Ministry of Defence, Contribution of the Republic of Macedonia to the EU Crisis Management Military Operation ALTHEA in Bosnia and Herzegovina, http://www. morm.gov.mk:8080/morm/en/ARM/missions/althea.html [pristupljeno 8. septembra 2009].
45 44 43
42
Ipak, nakon to je okonana etvrta rotacija helikopterske jedinice, makedonske vlasti donele su odluku da povuku i drugi helikopter i da tako okonaju ovaj vid angaovanja u operaciji. Medicinski tim na aerodromu Butmir je zadran, kao i savetnik za pravna pitanja, odnosno podoficir zaduen za preventivnu zdravstvenu zatitu rasporeen u tabu EUFOR. Ukupno, u 2009. godini 12 pripadnika OSM uestvovalo je u operaciji ALTHEA. U Izvetaju o napretku konstatovano je povlaenje borbenih kapaciteta OSM iz operacije ALTHEA. Posebno se, meutim, naglaava spremnost Makedonije da uestvuje u borbenoj grupi koja e kao deurna na raspolaganju biti 2012. godine. Ovu borbenu grupu e, pored Makedonije, initi pripadnici oruanih snaga Austrije, eke Republike, Irske i Hrvatske, dok e ulogu vodee drave preuzeti Nemaka.46 Albanija
Vojnici oruanih snaga Albanije su jo od 1996. godine prisutni u sastavu nemakog kontingenta u Bosni i Hercegovini. Tada su dva oficira i trideset tri vojnika proli odgovarajuu obuku u Nemakoj, gde su im izdati i standardno naoruanje i oprema. Njihov primarni zadatak bio je da fiziki obezbeuju francuskonemaku bazu Kapetan Karo, koja se nalazi u Rajlovcu, 12 km severozapadno od Sarajeva.47 Albanski kontingent u misiji EUFOR ALTHEA trenutno broji trinaest vojnika.48 Na slinom zadatku albanski vojnici nali su se u adu, u drugoj polovini 2008. godine. Tadanji Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijer Solana i albanski premijer Sali Beria potpisali su u Parizu, 13. jula 2008. godine, Sporazum o uestvovanju oruanih snaga Albanije u operaciji EUFOR u adu i u Centralnoafrikoj Republici. Ova operacija je u tom trenutku bila operativna neto manje od est meseci. est dana po potpisivanju sporazuma, 62 albanska vojnika upuena su u ad. Nakon perioda adaptacije, dobili su zadatak da fiziki obezbeuju bazu Evropa u Nameni i bazu Zvezde koja se nalazi u
46
Commission Staff Working Document Com (2009) 533, Former Yugoslav Republic of Macedonia 2009 Progress Report Accompanying the Communication from the Commission to the European Parliament and the Council Enlargement Strategy and Main Challenges 20092010, http:// ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2009/mk_rapport_2009_en.pdf [pristupljeno 27. januara 2009]. Ministry of Defense of the Republic of Albania, Albanian Contingent in Bosnia and Herzegovina, http://www.mod.gov.al/index.php?option=com_content&view=article&id=33 [pristupljeno 4. decembra 2009]. EUFOR Althea, Troop Strength: EUFOR Troop Strength in Theatre, http://www.euforbih.org/ eufor/index.php?option=com_content&task=view&id=145&Itemid=62 [pristupljeno 4. decembra 2009].
48 47
mestu Abee. Primer Albanije, prve zemlje koja nije lanica EU, a koja kao trea drava uestvuje u ovoj operaciji, sledile su Hrvatska i Rusija.49 Koliko je autorima poznato, Albanija do sada nije najavila uestvovanje u borbenim grupama EU. U Izvetaju o napretku za 2009. godinu, budui da je Albanija u statusu potencijalnog kandidata za ulanjenje, kao posebna tema ne razmatra se uestvovanje/saglasnost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.50
Council of the European Union, EU Operations: EUFOR TCHAD/RCA: News in Brief, Third Quarter of 2008, http://www.consilium.europa.eu/showPage.aspx?id=1531&lang=en [pristupljeno 4. decembra 2009]. Commission Staff Working Document, Albania 2009 Progress Report, accompanying the Communication from the Commission to the European Parliament and the Council Enlargement Strategy and Main Challenges 2009-2010. COM (2009) 533, http://ec.europa.eu/enlargement/ pdf/key_documents/2009/al_rapport_2009_en.pdf [pristupljeno 27. januara 2009].
50
49
IV Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika
Evropska komponenta bezbednosnih integracija neiskoriena mogunost?
30
Kada je gvozdena zavesa u Evropi pala, gotovo sve bive istonoevropske komunistike drave su najpre zatraile, a zatim i stekle lanstvo u EU i NATO. Dok se ostatak Evrope tokom devedesetih godina prolog veka u miru ujedinjavao, prostor Zapadnog Balkana se politiki usitnjavao. im su oruani sukobi okonani, novonastale drave na ovim prostorima su ukljuivanje u evroatlantske bezbednosne tokove prepoznale kao svoj primarni nacionalni interes. Sve do kraja 2007. godine Srbija nije predstavljala izuzetak u tom pogledu. Meutim, u decembru 2007. godine, uoi jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova i Metohije, Narodna skuptina je proglasila vojnu neutralnost Republike Srbije. Time je atlantska komponenta bezbednosne integracije Republike Srbije za sada ograniena na lanstvo u NATO programu Partnerstvo za mir (PzM). Evropska komponenta bezbednosnih integracija ostala je za Srbiju otvorena, ali jo uvek neiskoriena, mogunost. Nakon jednostranog proglaenja nezavisnosti Kosova i Metohije u februaru 2008. godine, Republika Srbija je nastavila svoj put ka EU. On je najpre bio potvren potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) u aprilu 2008. godine, a zatim i odmrzavanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i liberalizacijom viznog reima u decembru 2009. godine. U prvoj polovini 2011. godine oekuje se i dobijanje statusa kandidata za lanstvo u EU. lanstvo Srbije u Evropskoj uniji predstavlja kljuni spoljnopolitiki prioritet Republike Srbije. Aktuelna Vlada je pristupanje EU, pored ouvanja teritorijalnog integriteta Srbije i regionalne saradnje, postavila kao jedan od tri prioriteta spoljne politike. Usklaivanje domaih zakona i propisa sa evropskim predstavlja u ovoj fazi integracije prioritet reformi i u ostalim oblastima politike. Meutim, za razliku od gotovo svih ostalih drava u regionu Zapadnog Balkana, Republika Srbija do sada, osim reformi u oblasti pravosua i unutranjih poslova koje su bile preduslov za viznu liberalizaciju, nije uinila znaajniji napor da se ukljui u bezbednosne integrativne tokove unutar EU. To se posebno odnosi na ZBOP, to je u ovoj fazi procesa integracije donekle razumljivo. Iako se, formalno gledano, to moe odlagati sve do sticanja punopravnog lanstva u EU, autori ovog teksta smatraju da je u naci-
onalnom interesu Republike Srbije da to pre pone da uestvuje u ZBOP. Da je proaktivno uestvovanje u ZBOP u nacionalnom interesu Republike Srbije, posredno proistie i iz Strategije nacionalne bezbednosti, koju je Narodna skuptina usvojila u oktobru 2009. godine. U ovom dokumentu, koji je definisao osnovne nacionalne interese u oblasti bezbednosti, navedeno je da poseban znaaj za razvoj i napredak Srbije imaju ouvanje unutranje stabilnosti, vladavina prava i razvoj demokratije i demokratskih institucija i integracija u Evropsku uniju i druge meunarodne strukture.51 Takoe, u njoj pie da svojom spoljnom politikom, unapreivanjem saradnje sa susedima i izgradnjom zajednikih kapaciteta i mehanizama za reavanje protivrenosti, sporova i svih vrsta izazova, rizika i pretnji na regionalnom i globalnom planu, Republika Srbija doprinosi stvaranju mirnog, stabilnog i sigurnog bezbednosnog okruenja.52 Takoe, Strategija istie da se Republika Srbija (se) zalae za regionalnu saradnju u oblastima zajednike obuke i angaovanja elemenata sistema bezbednosti u multinacionalnim operacijama, upravljanju krizama i upravljanju granicom.53 Dalje, u ovom dokumentu navodi se da kroz proces evropskih integracija, Republika Srbija izraava spremnost da izgrauje kapacitete i sposobnosti sistema nacionalne bezbednosti, u skladu sa standardima i obavezama koje proizilaze iz Evropske bezbednosne i odbrambene politike.54 Naalost, ostali strateki dokumenti Republike Srbije ovu mogunost za sada nisu u dovoljnoj meri prepoznali kao vanu. U Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, koju je Vlada Republike Srbije usvojila u junu 2005. godine, pie da e Srbija nastojati da svoju spoljnu politiku vodi to vie u skladu sa naelima Zajednike spoljne i bezbednosne politike EU.55 Meutim, ovaj dokument nijednom reju ne pominje Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku. U Nacionalnom programu za integraciju u EU, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2008. godine, pie da Republika Srbija kontinuirano unapreuje dijalog sa Evropskom unijom i reformie civilne i vojne kapacitete kako bi, izmeu ostalog, bila spremna da nakon punopravnog lanstva preuzme obaveze koje
51 52 53 54
Republika Srbija, Strategija nacionalne bezbednosti, oktobar 2009, str. 13. Ibid, str. 11. Ibid. str. 16.
Ibid. str. 16. Ovakva strateka opredeljenja potvrena su i Strategijom odbrane (2009). Autori ovog teksta smatraju da je ovo opredeljenje potrebno potvrditi i konkretizovati izradom i usvajanjem ostalih strategijsko-doktrinarnih dokumenata, ija je izrada u toku, a usvajanje najavljeno u dokumentu Nacionalni plan integracija do kraja 2010. godine. To su Strategijski pregled odbrane, Doktrina vojske, Dugoroni program razvoja sistema odbrane i Srednjoroni programi i planovi razvoja sistema odbrane. Vlada Republike Srbije, Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore, Beograd, jun 2005, str. 43.
55
proizilaze iz Evropske bezbednosne i odbrambene politike i uestvuje u operacijama upravljanja krizama pod vostvom EU.56 Meutim, na primeru ostalih drava u regionu vidi se da je nepotrebno odlagati integraciju u ZBOP do punopravnog lanstva u EU. U poslednjoj verziji ovog dokumenta iz decembra 2009. godine, u prilogu koje je dalo Ministarstvo odbrane, kae se da je Republika Srbija (je) spremna da uestvovanjem u aktivnostima Evropske bezbednosne i odbrambene politike, uestvovanjem u NATO programu Partnerstvo za mir, kao i u okviru regionalnih inicijativa, jaa sopstvenu bezbednost i da dijalogom i saradnjom doprinosi miru i stabilnosti.57 Takoe, istie se spremnost Republike Srbije da, nakon stupanja na snagu SSP, intenzivira dijalog sa EU o pitanjima koja se odnose na bezbednost i odbranu. Uprkos polovinom deklarativnom zalaganju, donosioci odluka u Republici Srbiji su do sada bili izuzetno pasivni kada je re o ZBOP. Oni su se do sada, koliko je poznato autorima ovog teksta, samo u nekoliko navrata javno izjasnili o moguem uestvovanju Srbije u ZBOP. Prvi put je novembra 2008. godine tadanji naelnik Generaltaba Zdravko Pono, nakon susreta sa efom Vojnog komiteta generalom Anri Banteeom (Henri Bentegeat) u Briselu, izneo nekoliko ideja koje su ile u ovom pravcu. Tom prilikom on je izjavio da Srbija treba da razvija saradnju u okviru EBOP, a potencijalno i u borbenim grupama EU kao i da postoji mogunost da na vojnom planu uradimo ak i korak dalje u odnosu na neke druge oblasti pridruivanja Evropskoj uniji, jer je stvorena mogunost da nai oficiri uestvuju u vebama EU u statusu posmatraa, isto kao i da oficiri iz EU budu pozvani da prisustvuju vebama Vojske Srbije.58 Takoe, ministar unutranjih poslova Ivica Dai je, najpre u aprilu a potom i u julu 2009. godine, nagovestio mogunost uestvovanja srpske policije u operacijama EU.59 Mediji se ovom temom u Srbiji nisu mnogo bavili, a njihova panja je uglavnom usmerena na odnos Srbije i NATO. Osim toga, struna javnost se, uz nekoliko izuzetaka, nije znaajnije bavila problemom integracije Srbije u ZBOP.60 Osim na nekoliko
56 57
32 Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika
Ibid. str. 785.
Ovaj dokument se periodino revidira, tako da ova formulacija u skoroj budunosti moe opet biti promenjena.
58 Vojska Srbije, General Pono na sastanku vojnog komiteta Evroatlantskog partnerstva, http:// www.vs.rs/index.php?news_article=219be3cc-0cfb-102c-ad2f-79b934d89d8d [pristupljeno 21. decembra 2009]. 59 RTS, 1. april 2009, Srpski policajci u misijama EU, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/ Srbija/53278/Srpski+policajci+u+misijama++EU.html [pristupljeno 4. februara 2010]; RTS, 2. jul 2009, Policija spremna za mirovne misije, http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/ Drutvo/71345/Policija+spremna+za+mirovne+misije.html [pristupljeno 6. decembra 2009].
Jedan od prvih koji je predloio proaktivan stav Srbije u ovoj oblasti bio je Sran Gligorijevi iz ISAC fonda. Videti: Sran Gligorijevi, Partnerstvo je mogue, Evropski forum, novembar decembar 2006, br. 1112.
60
obrazovnih seminara, o ovoj temi se jo uvek nije povela ira struna, odnosno javna rasprava.61 Postavlja se, stoga, pitanje da li Srbija zaista treba da eka da postane punopravni lan EU kako bi poela da uestvuje najpre u civilnim i vojnim operacijama kriznog menadmenta EU, a zatim i u njenim borbenim grupama. Iako proaktivan pristup ovoj oblasti nije formalna obaveza drave koja jo nije postala ni kandidat za lanstvo, on bi predstavljao snaan adut diplomatije Republike Srbije u procesu evropske integracije.62 Osim toga, integracija kroz ZBOP moe delimino predstavljati kompenzaciju za prilike proputene privremenim ili trajnim odustajanjem od lanstva u NATO. Konano, time bi Srbija pokazala da moe da bude konstruktivan partner, kao i da moe da doprinese bezbednosti Evrope. Kao to smo videli, to su ve uveliko prepoznale druge drave Zapadnog Balkana, koje su otpoele integraciju u ZBOP i ve uestvuju u misijama EU. Takoe, i u samoj EU postoji pozitivan stav o ukljuivanju Srbije u ZBOP. O tome svedoi i izjava pomenutog generala Bantaa da bi Evropska unija (bi) veoma cenila kada bi se Srbija ukljuila u mirovne operacije EU.63
Potrebno je napomenuti da EU u ovoj fazi pregovora o ulanjenju Srbije nee insistirati na ZBOP, s obzirom na to da i sama nema izgraene kriterijume i standarde u ovoj oblasti. U prethodnim talasima proirenja, koordinacija reformi sistema odbrane i odbrambena integracija tekla je uglavnom posredstvom NATO. lanstvo bivih komunistikih drava u ovom vojnom savezu bilo je dovoljan signal Evropskoj uniji da su ove
61 Dravni slubenici Republike Srbije u nekoliko ciklusa uestvovali su u kursevima o EBOP koji se sprovode u saradnji MO Austrije, Nemake, Maarske i Evropskog bezbednosnog i odbrambenog koleda. Videti: ESDP Course open to Western Balkan states. http://www.eu2006.at/en/News/ information/2905esvp.html [pristupljeno 6. decembra 2009]. Takoe, u okviru nevladinog sektora odrano je nekoliko kurseva specijalizovanih za EBOP, kao na primer u okviru ISAC fonda ili kole za evropsku bezbednost Centra za civilno-vojne odnose. Videti: ISAC fond: http://www.isac-fund.org/lat/esdp.php[pristupljeno 6. decembra 2009]; CCVO: http://www.ccmr-bg.org/Obrazovanje/3158/Skola+za+evropsku+bezbednost+%282008-2009 .%29.shtml [pristupljeno 6. decembra 2009]. 62 U Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju strane se obavezuju da e unapreivati politiki dijalog radi veeg pribliavanja stavova strana o meunarodnim pitanjima, ukljuujui u to i pitanja u vezi sa Zajednikom spoljnom i bezbednosnom politikom. Meutim, u ovom Sporazumu uopte se ne spominju pribliavanja u oblasti ZBOP.
Srbija treba da se ukljui u mirovne misije, intervju sa generalom Anri Bantaeom, http:// www.consilium.europa.eu/uedocs/cmsUpload/090619_Politika_Daily-Tereza_Bojkovic.pdf [pristupljeno 6. decembra 2009].
63
zemlje obavile neophodne reforme u ovoj oblasti.64 Meutim, Lisabonski ugovor, koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, dalekoseno e uticati na sposobnost EU da se nosi sa izazovima 21. veka, posebno u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Ukoliko eli da ubrza proces svoje evropske integracije i da nadoknadi izgubljeno vreme, Srbija nesumnjivo treba da, mnogo pre sticanja punopravnog lanstva, otpone i svoju bezbednosnu integraciju u EU. Jedan od naina da to uini jeste taj da u periodu izmeu 2010. i 2020. godine zajedno sa ostalim dravama Zapadnog Balkana razvije borbenu grupu. Stvaranjem zajednike borbene grupe drave Zapadnog Balkana bi uinile simbolian gest, ne samo istorijskog pomirenja meu narodima na ovom prostoru, ve i nagovetaja nove ere u kojoj bi region, od bezbednosnog tereta za EU, prerastao u bezbednosni dobitak.
34
Prednosti i izazovi Borbene grupe Zapadni Balkan

Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika
Postavlja se pitanje zato bi drave na Zapadnom Balkanu osnivale posebnu borbenu grupu kada jednostavno mogu da sarauju unutar drugih postojeih borbenih grupa i da na taj nain izbegnu itav niz komplikovanih politikih, finansijskih i tehnikih izazova. Postoji niz argumenata zbog kojih je usvajanje upravo ovakvog regionalnog pristupa u interesu svih drava regiona. Prvo, kulturne i jezike slinosti koje postoje na Zapadnom Balkanu bi olakale komunikaciju unutar BGZB. Jezika interoperabilnost je izuzetno vaan kohezioni faktor meunarodne vojne integracije. Dakle, kulturna i jezika bliskost, ba kao to je sluaj u ostalim borbenim grupama EU, mogle bi da budu vezivno tkivo efikasnijeg funkcionisanja i BGZB. Drugo, uestvovanje u mnogobrojnim regionalnim inicijativama, lanstvo u programu Partnerstvo za mir i prihvatanje NATO standarda uinie ove vojske tehniki i organizaciono interoperabilnim. Iako su njihove doktrine nacionalno obojene, injenica da je nekoliko vojski Zapadnog Balkana izraslo iz bive JNA, u izvesnoj meri utie na slinosti obuka. Pri tom, vojske na Zapadnom Balkanu koriste slino naoruanje i vojnu opremu, koji su u dobroj meri nasleeni od JNA.
Izuzetak su, naravno, neutralne drave. Kada je Irska ula u EZ 1973. godine jo uvek nije postojala Zajednika spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Austrija, Finska i vedska ule su u EU 1995. godine. Tada je EU ve stvorila Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, ali jo uvek ne i Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku. Kipar i Malta, koje su u EU ule 2004. godine, i dalje imaju prilino ogranienu ulogu u EBOP.
64
Stvaranje zajednike borbene grupe od drava Zapadnog Balkana zahtevalo bi i funkcionalnu podelu posla, u kojoj bi svaka drava pored borbenih elemenata razvijala svoje posebne sposobnosti. Na primer, Hrvatska bi mogla da doprinese svojim transportnim kapacitetima, Srbija sanitetom i ABHO, BiH svojim timovima za deminiranje, a Makedonija svojim iskustvom specijalne jedinice, koja je angaovana u Iraku. Time bi bili smanjeni trokovi i dodatno unapreena profesionalizacija oruanih snaga. Meutim, za punu interoperabilnost nesumnjivo su potrebni zajednika obuka i vojne vebe. Ovo bi otpoelo najpre uestvovanjem u drugim borbenim grupama EU, a kasnije i uestvovanjem unutar zajednike BGZB. Tree, ovakav regionalni pristup doprineo bi razvoju meusobnog poverenja izmeu nekada zaraenih strana. Ba kao to je francusko-nemaka brigada osnovana 1987. godine predstavljala simbol ujedinjene Evrope, tako bi i BGZB mogla da predstavlja simbol trajnog pomirenja drava i naroda Zapadnog Balkana integrisanog u EU. Osim toga, ovakav angaman doprineo bi integraciji odbrambene industrije, usaglaavanju zajednikih programa modernizacije i nabavke naoruanja i vojne opreme. Zajedniko iskustvo u oblasti odbrambene politike pozitivno bi uticalo na jaanje poverenja kako unutar Zapadnog Balkana, tako i izmeu zemalja Zapadnog Balkana i EU. Multinacionalna borbena grupa, sastavljena od nekada zaraenih strana, mogla bi da predstavlja izuzetno snaan simbolini doprinos Zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Time bi EU ojaala svoju poziciju meke super sile, koja je u stanju da ratom zahvaene regione transformie u bezbednosne zajednice, a neuspene drave u uspene demokratije. Svakako je neophodno imati u vidu potencijalne tekoe i izazove formiranja BGZB. Prvi izazov predstavlja jo uvek svee seanje na meusobne sukobe do kojih je dolo tokom raspada Jugoslavije devedesetih godina dvadesetog veka. Postavlja se pitanje kako bi nekada sukobljene vojske saraivale u jednom multinacionalnom bataljonu. Meutim, iz evropskog iskustva je poznato da ukoliko doe do pomirenja na politikom nivou vojske ne predstavljaju prepreku u saradnji. Drugi, naizgled mnogo vei izazov, predstavljaju nereeni politiki problemi i teritorijalni sporovi. Da li je realno oekivati da drave, ije odnose optereuju nerazreeni politiki sporovi, odlue zajedno oforme borbenu grupu? Meutim, kao to je pokazao proces evropske integracije, meudravne probleme je mnogo lake reavati u atmosferi saradnje. Odbrambenom saradnjom mogue je izgraditi poverenje, a poverenje odstranjuje neizvesnost, umanjuje bezbednosnu dilemu i uklanja revizionistike motive. Vojna integracija drava Zapadnog Balkana je deo reenja a ne deo problema. Trei problem je organizacioni i odnosi se, na prvom mestu, na problem vodee drave (eng. framework nation), odnosno na problem drave koja bi bila
predvodnik BGZB. Za sada je teko pretpostaviti da bi se lokalne drave mogle dogovoriti oko toga da neka od dve najvee drave u regionu, tj. Srbija ili Hrvatska, bude vodea drava. Moda je najbolje da tu ulogu stoga preuzme Bosna i Hercegovina, koja bi u meuvremenu mogla da bude opcija koja je prihvatljiva za sve. Meutim, ukoliko do dogovora ne bi moglo da doe, moda je mogue pronai treu vanregionalnu dravu koja bi bila prihvatljiva za sve i koja ima relevantno iskustvo uestvovanja u borbenim grupama EU. Drave koje bi bile prihvatljive za ceo region mogle bi da budu Grka, Rumunija i Austrija. Izazov bi mogli da predstavljaju i unutranji politiki otpori desno orijentisanih snaga u dravama Zapadnog Balkana, ali i levo orijentisanih snaga, za koje bi u perspektivi angaovanje u operacijama nametanja mira moglo biti neprihvatljivo. Svaka drava u ovom multinacionalnom bataljonu oslanjala bi se na sopstvene posebne sposobnosti. Iako je u ovom trenutku mogue iznositi samo spekulacije, naveemo neke od posebnih sposobnosti na koje drave u regionu mogu da raunaju. Bosna i Hercegovina bi mogla da iskoristi svoje dokazano uspeno razvijene snage za deminiranje, dok bi Hrvatska mogla da iskoristi iskustvo svog voda vojne policije, koji se u ovom trenutku nalazi u Avganistanu. Pripadnici makedonskih specijalnih snaga imaju iskustvo asimetrinog ratovanja u Iraku, te bi u tom pogledu mogli da doprinesu BGZB. Naelni nivo ambicija ukupnog uea jedinica Vojske Srbije mogao bi da bude jedan peadijski bataljon, vod vojne policije, vod ABHO, medicinski timovi, laka poljska bolnica, to predstavlja strukturne elemente sline onima koji su ve deklarisani kroz uee Vojske Srbije u NATO Procesu planiranja i revizije (PARP). Takoe, odluioci i planeri e tokom implementacije koncepta BG morati, izmeu ostalog, da ree pitanje obuke, odnosno pitanje toga da li e se ona odvijati zajedniki ili odvojeno. Primera radi, obuka za HELBROC najpre je realizovana posebno po kontingentima, da bi u kasnijoj fazi realizacije bili iskorieni kapaciteti Centra za obuku uesnika u multinacionalnim operacijama u mestu Kilkis, u Grkoj. Takav model bi mogao da bude iskorien i u BGZB, a Srbija bi mogla da ponudi kapacitete na Vojnoj akademiji, svoj Centar za mirovne operacije u Beogradu, kao i kapacitete novoizgraene baze Jug (Cepotina). Veoma vano je i pitanje taktikog i stratekog transporta. Kao to smo ranije u tekstu naveli, borbena grupa moe da bude razmetena na udaljenosti do 6.000 km. Ovaj problem je u sluaju HELBROC reen tako to su oruane snage Grke ustupile transportne avione Antonov An-14 i Herkules C-130. Oruane snage drava u regionu mogle bi zajedniki da pristupe ovom problemu i da udruenim naporima i investicijama, zajedno sa ostalim dravama EU, razviju sposobnosti za taktiki i strateki transport.
Neformalne pregovore o osnivanju BGZB neophodno je zapoeti to pre. Teko je rei kako e za par godina izgledati procedure za oblikovanje, trening i sertifikaciju borbenih grupa, s obzirom na injenicu da se u ovom trenutku odvija proces prilagoavanja procedura za odluivanje u ZSBP promenama koje je doneo Lisabonski sporazum. Stoga, i za prilagoavanje u ovoj oblasti i za dostizanje standarda vai poznata teza da je Evropska unija za sve zemlje u procesu pristupanja pokretna meta. U svakom sluaju, do formalnog osnivanja borbene grupe svakako je potrebno uspeno okonati pregovore u Vojnom komitetu EU, zatim pregovore sa partnerima koji uestvuju u stvaranju borbene grupe, a potom odabrati vodeu dravu i dovriti usaglaavanje standarda za oblikovanje, trening i sertifikaciju borbene grupe. U narednom delu teksta izneemo etvorofaznu mapu puta koja bi do 2020. godine dovela do formiranja BGZB.
Mapa puta ukljuivanja Republike Srbije u ZBOP
1. Faza pripremanja i posmatranja (20102012)
Iz nekoliko razloga upravo je 2010. godina pogodna za otpoinjanje prve faze. Najpre, Lisabonski sporazum je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, ime su otvorena vrata za dalje proirenje EU. Odnosi Srbije i EU su unapreeni stupanjem na snagu odluke o viznoj liberalizaciji, 19. decembra 2009. godine, kao i stupanjem na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma, 1. februara 2010. godine. Srbija je 22. decembra 2009. godine podnela i zahtev za dobijanje statusa kandidata, a oekuje se da bi ovaj status mogla dobiti tokom prve polovine 2011. godine. Osim toga, na mesto evropskog komesara za proirenje i susedsku politiku je izabran nekadanji ambasador eke Republike pri NATO i ministar za evropske integracije tefan File (Stephan Fule). eka Republika snano podrava ulazak Srbije u EU, a i sam komesar File je u nekoliko navrata podrao brzu evrointegraciju Srbije.65 I ostale drave u regionu mogu u 2010. godini da oekuju ubrzanje evropskih integracija. Tokom 2011. godine, Hrvatska bi mogla da zavri pregovore, a Makedonija da ih otpone. Konano, svetska ekonomska kriza i evropska monetarna kriza bez sumnje su u pojedinim evropskim prestonicama pojaali skepticizam prema daljem proirenju Unije nakon ulaska Hrvatske.
Primera radi, prva delegacija koju je komesar File primio poetkom februara 2010. godine bila je delegacija Republike Srbije.
65
Stvaranje BGZB bie najsnaniji adut drava u regionu protiv ovakvih negativnih tendencija. panija, sa kojom Srbija ima odline diplomatske odnose, predsedava EU tokom prve polovine 2010. godine. Tokom ovog perioda Srbija je mogla da zavri sve pripremne radnje kako bi pripadnici srpskih oruanih snaga mogli da od druge polovine 2010. godine budu poslati kao posmatrai u redove panske borbene grupe, koja e biti na deurstvu u drugoj polovini 2010. godine.66 Taj proces moe biti nastavljen i u drugoj polovini 2011. godine u okviru grke borbene grupe HELBROC, koja se jo naziva i Balkanskom borbenom grupom. Grka i panija, kao lanice EU i NATO koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije i sa kojima Srbija ima izuzetno dobre diplomatske odnose, mogle bi dugorono da postanu kljuni partneri u integrisanju Srbije u ZBOP. U fazi pripremanja i posmatranja Republika Srbija treba da usmeri svoje napore u tri pravca. Prvi pravac bio bi institucionalno pripremanje za uestvovanje u ZBOP. To najpre podrazumeva sve aktivnosti koje su usmerene na izgradnju i jaanje institucionalnih i ljudskih kapaciteta unutar Ministarstva odbrane. Posebno je znaajno dostii punu funkcionalnost organizacione edinice unutar Ministarstva odbrane Republike Srbije koa radi na poslovima ZBOP. Ministarstvo odbrane je, uz Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Kancelarije za evropske integracije, nadleno za sprovoenje aktivnosti Republike Srbije u oblasti evropske bezbednosne i odbrambene politike (Podgrupa strune grupe 31). U institucionalnom pogledu, u ovoj fazi neophodno je stvoriti pretpostavke za horizontalnu saradnju ovih institucija. U prilogu koje je Ministarstvo odbrane dalo za NPI pie da je prioritet u institucionalnom smislu za 2010. godinu osnivanje odseka za Evropske integracije i regionalne inicijative, koji e se u okviru sektora za politiku odbrane baviti studijsko- analitikim i struno-operativnim poslovima iz oblasti saradnje sa institucijama EU. Dalje, imajui u vidu definisane misije vojske, Centar za mirovne operacije Zdruene operativne komande Generaltaba Vojske Srbije je intenzivirao aktivnosti radi pripreme pripadnika Vojske Srbije za uee u multinacionalnim operacijama. Uvaavajui relevantnost ovakvog opredeljenja, poeljno je formirati i ezgro nacionalnog elementa EU vonog osoblja u sastavu Generaltaba. Osim toga, u Ministarstvu odbrane bilo bi poeljno razviti komunikacionu strategiju za pristupanje Srbije Evropskoj
panski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos (Miguel ngel Moratinos ) posetio je 12. decembra Beograd, a dan kasnije srpski ministar odbrane izavio je da Srbija ima nameru da, zajedno sa panskim kontingentom, uestvuje u misiji UN u Libanu, kao i da e vrlo brzo otpoeti pripreme za te aktivnosti. Videti: utanovac o budetu za Vojsku, 13. decembar, http://www. b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=13&nav_category=11&nav_id=398049 [13. decembra 2009].
66
uniji u oblasti ZBOP. Takoe, treba intenzivirati proces obrazovanja i osposobljavanja zaposlenih u Ministarstvu odbrane za rad u oblasti ZBOP. Teite ovog procesa treba da bude na njihovoj praktinoj obuci, tj. na praksi u instituciama EU/ ZBOP, ministarstvima i generaltabovima drava lanica EU. Takoe, potrebno je osposobiti slubenike i oficire koji bi, po pristupanju Srbije u EU, bili upueni u Vojni tab EU. Stoga je u godinji plan kolovanja pripadnika MO i VS potrebno uvrstiti i obuku iz oblasti ZBOP, koju organizuje i sprovodi EU kako za drave lanice, tako i za drave kandidate. Poeljno je otpoeti i pripremanje stalnog vonog predstavnika Republike Srbije pri Vonom komitetu EU. Dalje, mogue je otpoeti opremanje, uvebavanje, pripremu i sertifikaciu za pripremu snaga Vojske Srbije za uestvovanje u borbenim grupama EU. Paralelno sa ovim, potrebno je da Vojska Srbije dostigne punu usklaenost sa standardima i procedurama NATO. Konano, potrebno je zapoeti ukljuivanje planiranih aktivnosti Vojske Srbije u borbenim grupama EU u Godinji plan upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama. Ovim e biti stvorene pravne i tehnike pretpostavke za uestvovanje Vojske Srbije u vojnim operacijama EU koje se sprovode uz pomo kapaciteta NATO, a u okviru Berlin plus sporazuma.67 Drugi pravac u kome je potrebno usmeriti napore u prvoj fazi bio bi ostvarivanje niza politikih i vojnih oblika saradnje sa EU. To se, pre svega, odnosi na uspostavljanje redovnih konsultacija sa Politiko-bezbednosnim komitetom (eng. Political-Security Committee), telom Saveta EU koje upravlja ZBOP. Zatim, mogue je otpoinjanje projekata bratimljenja (eng. twinning), odnosno otpoinjanje postavljanja eksperata iz EU u Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Po pravilu, zemlja korisnik bira partnera meu zemljama lanicama EU, a ovakvi projekti doprinose ostvarivanju konkretnih operativnih rezultata u okviru neke od politika EU (u ovom sluaju ZBOP). Takoe, dobro bi bilo da odabrani pripadnici MO i Vojske Srbije stairaju u institucijama, u kojim mogu posmatrati rad svojih kolega angaovanih na poslovima vezanim za ZBOP, i to kako u dravama EU, tako i u dravama regiona koje u ovoj politici uestvuju. Osim toga, poeljno bi bilo otpoeti redovne konsultativne sastanke ministara odbrane drava lanica EU i drava Zapadnog Balkana u sklopu Vojnog komiteta EU (eng. EU Military Committee), kao i otpoeti kontakte sa predstavnicima Vojnog taba EU (eng. EU Military Staff). Tokom ovog perioda bilo bi poeljno zavriti pregovore i potpisati bezbednosni sporazum sa EU, koji e omoguiti razmenu poverljivih
67 Sa ovim je saglasan i NPI, u kome Ministarstvo odbrane kae da u okviru NATO programa Partnerstvo za mir, Republika Srbija postepeno ispunjava preuzete obaveze i razvija saradnju sa ostalim lanicama ovog Programa. U 2009. godini usvojen je dokument Procena PARP, koji obuhvata 19 ciljeva partnerstva za Republiku Srbiju. Planirano je da Republika Srbija do 2012. godine pripremi deklarisane snage za angaovanje u operacijama u okviru Partnerstva za mir. Poto ovaj dokument (PARP) nije dostupan javnosti, nije mogue proceniti da li su te snage pogodne i za uestvovanje u operacijama kriznog menadmenta EU ili za uestvovanje u borbenim grupama.
podataka izmeu Republike Srbije i EU.68 Konano, bilo bi korisno da Odbor za odbranu i bezbednost, eventualno i Odbor za spoljne poslove Narodne skuptine Republike Srbije, uspostavi kontakt sa Potkomitetom za bezbednost i odbranu Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta69, kao i da sa nadlenim parlamentarnim odborima drava u regionu otpone razmenu iskustava iz oblasti ZBOP.70 Time bi na vreme bilo otpoeto izgraivanje kapaciteta za demokratsku kontrolu uestvovanja Vojske Republike Srbije u operacijama EU. Konano, domaa odbrambena industrija bi u ovoj fazi ve mogla da pone da pronalazi svoje mesto u poslovnim planovima Evropske odbrambene agencije (eng. European Defence Agency). Faza pripremanja i posmatranja bila bi krunisana stavljanjem snaga Vojske Srbije na rednu listu operativnih borbenih grupa EU po odluci Politiko-bezbednosnog komiteta EU, a na predlog Vojnog taba EU. Trei pravac aktivnosti u fazi pripremanja i posmatranja bio bi zapoinjanje politikog dijaloga koji bi vodio stvaranju BGZB. Kako bi 2020. godine BGZB bila sertifikovana i stavljena na raspolaganje, o njoj je neophodno otvoriti dijalog ve 2010. godine. Kako kae Terje Haverstad, nekadanji vojni atae Kraljevine Norveke u Beogradu, naravno da je sada suvie rano za realizaciju ove vizije. Meutim, ovo ne bi trebalo da sprei donosioce odluka u dravama Zapadnog Balkana da ve sada ponu razgovor o tome kako je mogue ostvariti ovu viziju. Potrebno je mnogo vremena da se uspostavi BGZB zbog velike sloenosti, investicija koje su neophodne i politikih pitanja koja treba reavati.71
O tome govori u svom intervjuu listu Danas dravni sekretar MO Duan Spasojevi. Inicirali smo i zakljuenje Sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu poverljivih informacija sa Evropskom unijom, to e stvoriti mogunost da se angaujemo i u misijama EU. http://www. mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=1968 [pristupljeno 30. maja 2010]. Pored toga, trebalo bi, moda, uporediti zakonska reenja zemalja iz regiona koja su u vezi sa prisustvom pripadnika stranih oruanih snaga na teritoriji drave (npr. zajednike vebe, manevri i sl.). To se odnosi na sluaj da je potrebno odrati zajednike vebe ili obuku. Takoe, razmena poverljivih informacija izmeu zemalja u regionu treba da bude propisana na odogovarajui nain. Naznake o tome pogledati u http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Sporazum-ovojnoj-saradnji-Srbije-i-Hrvatske.sr.html [pristupljeno 30. maja 2010].
69 S tim u vezi, svakako je celishodno slediti praksu drugih lanica EU i odrediti predstavnika nacionalnog parlamenta NSRS u Evropskom parlamentu, makar i na neredovnoj (neformalnoj) osnovi. Vie o ovome na: http://www.europarl.europa.eu/webnp/cms/lang/en/pid/18/cache/offonce [pristupljeno 30. maja 2010].
68
Jedan od najefikasnijih vidova meuparlamentarne saradnje u ovoj oblasti, sasvim izvesno, bie i odravanje interparlamentarne konferencije (na redovnoj osnovi) za razmatranje pitanja iz oblasti ZSBP/ZBOP, koja je predviena lanom 9 Protokola Lisabonskog ugovora o ulozi nacionalnih predstavnika drava lanica. Oekuje se da e na ove sastanke biti pozivani i predstavnici zemalja kandidata (npr. COSAC).
71
70
Intervju obavljen elektronskim putem 13. 10. 2009. godine.
2. Faza prilagoavanja (20132015)
Za otpoinjanje druge faze prilagoavanja i planiranja potrebno je ispuniti dva uslova. Prvi je da Vojska Srbije raspolae osposobljenim snagama koje su obuene i sertifikovane za angaovanje u borbenim grupama EU. Drugo, potrebno je postizanje politike saglasnosti sa EU o uestvovanju Srbije u nekoj od borbenih grupa EU. U ovoj fazi jedinice Vojske Srbije bi se postepeno prilagoavale integrisanjem u neku od postojeih borbenih grupa EU. Zbog vojne intervencije NATO protiv SRJ 1999. godine, kao i zbog nereenog statusa Kosova i Metohije, javno mnjenje u Srbiji postalo je dosta skeptino kada je re o uestvovanju Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.72 Zbog toga je u fazi prilagoavanja preporuljivo ogranieno uestvovanje Vojske Srbije u borbenim grupama EU. To, pre svega, znai da e u njima uestvovati iskljuivo slube koje nisu direktno ukljuene u borbena dejstva. Takoe, bilo bi poeljno da jedinice Vojske Srbije budu integrisane u borbenu grupu EU u u kojoj su drave uesnice vojno neutralne (vedska, Austrija, Finska i Kipar) ili pak drave koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije (panija, Slovaka, Grka, Rumunija). Republika Kipar je jedina drava koja je vojno nesvrstana i koja nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije, tako da svaka vojna saradnja sa ovom dravom u okviru Balkanske borbene grupe HELBROC ima dobre anse da naie na odobravanje javnog mnjenja. Balkanska borbena grupa bie deurna tokom prve polovine 2014. godine to je odlina prilika i za uestvovanje srpskog kontigenta. On bi mogao biti jaine do 50 pripadnika iz redova vojne policije, timova za deminiranje, medicinskih timova i, svakako, tabnih oficira. Tokom ove faze potrebno je intenzivirati i politike pripreme za stvaranje BGZB. Ovo pitanje je, najpre, mogue pokrenuti u bilateralnim kontaktima kako sa ostalim dravama regiona, tako i sa dravama lanicama EU. Kada ideja bude prihvaena, mogue je sazvati i regionalnu konferenciju na kojoj je neophodno postii multilateralni politiki konsenzus o stvaranju BGZB do 2020. godine. Regionalnu konferenciju poeljno je organizovati u saradnji sa Grkom koja e tokom prve polovine 2014. godine predsedavati EU. Tokom ove konferencije, osim iskazivanja opte politike volje, bilo bi odlueno i to koja drava e biti kontaktdrava (eng. Point of Contact) za koordinaciju planiranja i pripremanja borbene grupe, kao i to koja drava bi mogla da igra ulogu vodee drave. Prema postojeim procedurama, proces formalnog osnivanja borbene grupe zapoinje na
Vie o tome vid u: Miroslav Hadi i Milorad Timoti, Javnost i vojska, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2006.
72
zasedanju Saveta EU za opte i spoljne poslove (eng. General Affairs and External Relations Council, skr. GAERC). Tada ministri odbrana drava uesnica u borbenoj grupi potpisuju pismo u kome izraavaju nameru da u odreenom roku Evropskoj uniji ponude svoju borbenu grupu kao potpuno operativnu.
3. Faza unapreenog uestvovanja, planiranja i pripreme (20162017)
Tokom ove faze Republika Srbija bi mogla da unapredi svoje uestvovanje u borbenim grupama EU ukljuivanjem drugih rodova Vojske Srbije, poput peadije, artiljerije, transportne avijacije i helikopterske jedinice. Jedan od najteih izazova u fazi unapreenog uestvovanja bie pridobijanje podrke javnosti u Srbiji. To e posebno biti komplikovano ukoliko borbena grupa EU u kojoj Srbija uestvuje bude upotrebljena za sprovoenje neke misije EU. Profesionalizacija Vojske Srbije i dodatne investicije u obuku pripadnika koji e uestvovati u borbenoj grupi EU mogu smanjiti, ali ne mogu u potpunosti iskljuiti rizik od toga da, ukoliko borbena grupa bude upotrebljena za neku operaciju ZBOP, moe biti rtava meu pripadnicima Vojske Srbije. Stoga je, ukoliko do toga ipak doe, na vreme potrebno napraviti strategiju komunikacije sa javnou. Osim toga, potrebno je napraviti detaljan plan socijalnog zbrinjavanja rtava i njihovih porodica. Tokom ove faze potrebno je otpoeti i sa planiranjem stvaranja BGZB.73 U tom cilju poeljno je nastaviti politiki dijalog sa buduim dravama uesnica. Politiki osetljivim temama, kao to su proces donoenja odluka za razmetanje borbene grupe, pravni mandat i nacionalna ogranienja, potrebno je posvetiti posebnu panju. Ovaj dijalog bio bi krunisan potpisivanjem Memoranduma o razumevanju izmeu buduih drava kontributora. Ovi dokumenti mogu da sadre principe: donoenja odluka za razmetanje borbene grupe; konsultacija izmeu drava kontributora tokom planiranja i pripremanja BGZB, kao i nakon sticanja sertifikacije u tzv. stand-by fazi; komandovanja i kontrole tokom operacija u kojima bi bile ukljuene borbene grupe; uvebavanja i obuke; kao i ostala pravna i finansijska pitanja. Pored Memoranduma o razumevanju drave kontributori potpisuju i na njima zasnovane Tehnike sporazume kojima se definiu postavljanje osoblja u strukturama borbene grupe, obuka i uvebavanje, kao i upotreba borbene grupe. Ukoliko pojedina pitanja ostanu nereena, pored Memoranduma o razumevanju i Tehnikih sporazuma, u ovoj fazi mogue je sklopiti i druge multilateralne, odnosno bilateralne sporazume. Koordinaciju ovog procesa vriZa standardizovan vodi kroz stvaranje borbene grupe pogledati: Council of the European Union, Military Staff, EU Battlegroup Preparation Guide, Brussels, 8 September 2009.
73
e kontakt-drava.
4. Faza razvoja inicijalnih operativnih sposobnosti i formiranja Borbene grupe Zapadni Balkan (20182020)
U ovoj fazi Srbija bi, zajedno sa ostalim dravama uesnicama, nastavila pripremanje BGZB. Najpre je potrebno zapoeti proces razvijanja paketa BGZB, koji koordinira kontakt-drava. Iz ovog procesa treba da proisteknu sastav i sposobnosti paketa borbene grupe, tzv. ORBAT (eng. order of battle), ukljuujui u to i nacionalna ogranienja. Takoe, neophodno je dogovoriti standardne operativne procedure za funkcionisanje BGZB. Kontakt-drava je zaduena i za planiranje osposobljavanja komande snaga BGZB. Osim toga, potrebno je napraviti dobru koordinaciju procesa donoenja odluka o upotrebi BGZB, koji obavljaju drave uesnice. Poeljno je da se ovaj proces maksimalno ubrza i harmonizuje kako bi BGZB mogla da potuje predvieni rok za brzo razmetanje u periodu od 5 do 10 dana nakon odluke Saveta EU. Neophodno je razviti i obavetajnu zajednicu BGZB, koja bi se sastajala dva puta godinje. Bilo bi dobro da na ovim sastancima uestvuju i obavetajni oficiri drugih borbenih grupa, po mogustvu i iz one borbene grupe koja e biti deurna kada i BGZB, tako i iz borbenih grupa koje e biti deurne u polugoditu pre deurstva BGZB i posle njega. Za uspenu sertifikaciju BGZB kljuni su obuka i uvebavanje. Kontakt-drava koordinira proces obuke, uvebavanja i sertifikacije. Oni treba da budu usaglaeni sa NATO procedurama koje su predviene za Snage za brzo reagovanje (eng. NRF). Proces obuke sastoji se od etiri nivoa: individualna obuka, obuka jedinice, obuka jezgra BG (peadijskog bataljona) i obuka paketa BGZB. Interoperabilnost i operativna efikasnost postiu se zdruenim kombinovanim uvebavanjem. Sertifikacija borbene grupe u nadlenosti je drava uesnica, ali se odvija u skladu sa procedurama koje su dogovorene na nivou EU. Vojni komitet Evropske unije je organ koji vri praenje procesa evaluacije i sertifikacije borbene grupe. Kontakt-drava duna je da, najkasnije mesec dana pre stavljanja u pripravnost, sertifikuje to da paket BGZB odgovara dogovorenim kriterijumima BG. Druge drave lanice EU mogu, takoe, biti pozvane da posmatraju proces sertifikacije BGZB, to bi bilo izuzetno poeljno s obzirom na to da e BGZB uglavnom ili u potpunosti initi drave koje jo uvek nisu lanice EU. Ova faza bila bi okonana najpre stavljanjem BGZB u pripravnost (eng. standby) za vreme predsedavanja Finske u prvom polugoditu 2020. godine, a zatim i na rednu listu tokom prve naredne Konferencije za koordinaciju. Time bi drave Zapadnog Balkana, prilikom ulaska u EU, pokazale ne samo to da mogu individu-
alno da budu one koje obezbeuju bezbednost, ve i mnogo vie od toga. Stvaranje BGZB bio bi najbolji dokaz toga da su one prevazile sukobe iz prolosti i da su u stanju da integriu svoje odbrambene kapacitete kako bi zajedniki doprinele evropskoj bezbednosti.
V Zakljuak
Srbija je ve izgubila mnogo vremena na putu evropskih integracija. Drave Centralne i Istone Evrope potpisale su sporazum o pridruivanju sa EU samo godinu dana nakon politikih promena, a kandidaturu za ulanjenje podnele su etiri ili pet godina nakon toga. Hrvatska je samo godinu dana nakon politikih promena, tanije 2001. godine, potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa EU. Kandidaturu za ulanjenje je podnela 2003, a dobila 2004. godine. Srbija je Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju potpisala osam godina nakon politikih promena, a status kandidata stei e u najboljem sluaju poetkom 2011. godine. Uzrok sporom kretanju Srbije ka EU delom se nalazi u izuzetno tekom i komplikovanom postautoritarnom i postkonfliktnom nasleu. Meutim, dobrim delom uzrok toga nalazi se i u politici koja je voena od 2000. godine do danas. Reforme su sprovoene izuzetno sporo, spoljna politika Srbije bila je reaktivna, a njena bezbednosna politika neodreena i esto veoma zbunjujua. Ukoliko se nastavi ovim tempom, postoji opasnost da promene unutar EU, ali i reforme unutar susednih drava Zapadnog Balkana nastave da teku bre nego promene u Srbiji. Istina, u poslednje dve godine vidljivi su ohrabrujui pomaci. Proaktivna politika Srbije u odnosu na Zajedniku bezbednosnu i odbrambenu politiku mogla bi da ubrza integraciju Srbije u EU. Stvaranjem BGZB bili bi postavljeni temelji bezbednosne zajednice na Zapadnom Balkanu, ali i jo bezbednije Evrope u boljem svetu. Realizacija vizije Borbene grupe Zapadni Balkan do 2020. godine bila bi u najboljem interesu ne samo Republike Srbije i ostalih drava Zapadnog Balkana, ve i u interesu celokupne Evropske unije.
O autorima
46
Filip Ejdus je asistent i doktorant na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu. Magistrirao je meunarodne odnose na Londonskoj koli za ekonomiju i politike nauke (LSE), kao i na Institutu za politike studije u Parizu (Sciences po Paris). Urednik je asopisa Bezbednost Zapadnog Balkana i edicije Beogradske studije bezbednosti. Autor je i urednik nekoliko knjiga i naunih radova u domaim i meunarodnim publikacijama iz oblasti evropskih integracija, meunarodnih odnosa i studija bezbednosti, kao i jednog dokumentarnog filma pod nazivom Da li Srbija treba da bude vojno neutralna? Od januara 2007. do marta 2009. godine bio je na funkciji izvrnog direktora Centra za civilno-vojne odnose i zamenika direktora Beogradske kole za studije bezbednosti. lan je Upravnog odbora Centra za civilno vojne odnose, nacionalnog komiteta Unije evropskih federalista u Srbiji i Foruma za meunarodne odnose. Trenutno je gostujui istraiva na Institutu za istraivanje mira u Frankfurtu (PRIF). Kontakt: filip.ejdus@ fpn.bg.ac.rs
Marko Savkovi je istraiva (2006-) i PR (2009-) Centra za civilno-vojne odnose. Njegovi radovi objavljivani su u naunim asopisima Bezbednost Zapadnog Balkana, Vojno delo, Revija za bezbednost i Meunarodna politika, kao i magazinima Odbrana i Evropske sveske. Pisac je poglavlja o Kosovu u Panorami globalnog bezbednosnog okruenja slovake CENAA. Koordinirao je projekat kola za evropsku bezbednost Centra od novembra 2008. do novembra 2009. godine. Koautor je Pojmovnika evropske bezbednosti. Interesuju ga politike bezbednosti i odbrane EU, multinacionalne operacije, industrija odbrane i tokovi reforme sektora bezbednosti u regionu. Trenutno je na magistarskim studijama Fakulteta politikih nauka u Beogradu. Kontakt: markosavkovic@ccmr-bg.org
Nataa Dragojlovi je politikolog za meunarodne odnose i specijalista za nacionalnu i globalnu bezbednost. Trenutno na magistarskim studijama istog smera na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Kao dravni slubenik u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvu odbrane bila je angaovana na poslovima savetnika u oblasti evropskih integracija i regionalne saradnje. Bila je predstavnica Republike Srbije u Upravnom odboru Trening programa ESDP za drave Zapadnog Balkana, predstavnica Ministarstva odbrane u Komisiji za evropske integracije Vlade Republike Srbije, koordinator Radne grupe
Pravosue, slobode i bezbednost Nacionalnog konventa o EU. Radila je kao konsultant na projektima UNDP, Saveta Evrope, Centra za civilno-vojne odnose i Evropskog pokreta u Srbiji, kao predava na obukama za poslove evropskih integarcija i kole evropske bezbednosti. Autor je tekstova za Evropske sveske i prirunika Srbija u procesu evropskih integracija, koautor Pojmovnika evropske bezbednosti. lanica je Izvrnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji i generalni sekretar Alumnija studenata nacionalne i globalne bezbednosti. Trenutno obavlja funkciju pomonice direktora Kancelarije nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije. Jedanaest godina je Stefanova mama. Kontakt: natasadragojlovic@emins.org
CIP - , 355.3(497.11) 327.56:351.88(497.11) , , 1979Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan : vizija odbrambene integracije Srbije u EU 2010-2020. / Filip Ejdus, Marko Savkovi, Nataa Dragojlovi. - Beograd : Centar za civilno-vojne odnose, 2010 (Beograd : Unagraf). - 46 str. : ilustr. ; 22 cm Ovaj dokument predstavlja proizvod kole za evropsku bezbednost koja je odrana tokom 2008-2009. godine u okviru projekta Communicating European Security Policies. --> str. 2. - Tira 600. - O autorima: str. 45-46. - Napomene i bibiliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-83543-82-3 1. , [], 1980- 2. , [] a) - b) () COBISS.SR-ID 175995916

Ka Borbenoj Grupi Zapadni Balkan

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ka Borbenoj Grupi Zapadni Balkan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KA BORBENOJ GRUPI ZAPADNI BALKAN

Vizija odbrambene integracije Srbije u EU 20102020.

Filip Ejdus Marko Savkovi Nataa Dragojlovi

Centar za civilno-vojne odnose Beograd, Maj 2010.

IV Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

9 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

I Namena vizije praktine politike i metodoloke napomene

11 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

12 Namena vizije praktine politike i metodoloke napomene

II Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU

13 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

14 Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU

15 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

Ugovor iz Lisabona i Evropska bezbednosna i odbrambena politika

16 Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU

17 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

18 Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU

Nemaka Poljska Velika Britanija Belgija Grka

Tabela 1: Redna lista borbenih grupa20

Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

Izvor Vojni komitet EU

20 Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU

Videti: Bezbedna Evropa u boljem svetu: Evropska strategija bezbednosti, http://www.isacfund.org/download/Evropska%20strategija%20bezbednosti.pdf

21 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

22 Razvoj Zajednike bezbednosne i odbrambene politike i koncept borbenih grupa EU

24 Pregled uestvovanja drava Zapadnog Balkanau operacijama ZBOP i u borbenim grupa EU

25 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

26 Pregled uestvovanja drava Zapadnog Balkanau operacijama ZBOP i u borbenim grupa EU

EULEX Staff Info, http://www.eulex-kosovo.eu/?id=36&m=2 [pristupljeno 8. decembra 2009].

27 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

29 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

IV Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

Evropska komponenta bezbednosnih integracija neiskoriena mogunost?

31 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

32 Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

Ibid. str. 785.

33 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

Prednosti i izazovi Borbene grupe Zapadni Balkan

35 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

36 Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

Mapa puta ukljuivanja Republike Srbije u ZBOP

37 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

1. Faza pripremanja i posmatranja (20102012)

38 Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

39 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

40 Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

Intervju obavljen elektronskim putem 13. 10. 2009. godine.

2. Faza prilagoavanja (20132015)

41 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

3. Faza unapreenog uestvovanja, planiranja i pripreme (20162017)

42 Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

43 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

44 Republika Srbija i Zajednika bezbednosna i odbrambena politika

45 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

47 Ka borbenoj grupi Zapadni Balkan

You might also like