Misleci Na Ozrine

Svetlana Arsi}
MISLE]I NA OZRINE OÎ
LICE, NALI^JE LICE DEMONA Ve} su utihnuli glasovi njegovih drugova koji su ga dozivali; blejanje i zvonjava medenice izgubili su se u daljini. Mrak se zgu{njavao, gledaju}i ga odasvud bezbrojnim o~ima. Pokri li{}em krticu koju je ubio i pohita, da ga kod ku}e ne izgrde. Kad se saè da se provu~e ispod jedne bodljikave grane, oseti kako mu odozgo ne{to meko sko~i na le|a. Nije dugo bilo otkako se zamom~io, pamtio je jo{ pri~e {to ih je kao dete slu{ao pored vatre. Sada je znao {ta mu valja ~initi: spremio se da nosi vraga na svojoj grba~i, sve dok ovoga ne pro|e volja da se sprda sa ljudima. Mamuzaju}i ga o{trim ~ukljevima, |avo ga je nagonio da preska~e potoke i jaruge, terao ga preko grobi{ta i vrzina, urvina i dubodolina, dok se nisu obreli na dnu nekog grotla, olovnih zidova, iz koga se dizala para. Onda ga je iznenada znojavom kanom zgrabio za mo{nje. Osetio je strahovitu vrelinu, kao da mu krv klju~a, ali stisak gvozdenih prstiju nije popu{tao. Onesvestio se, a ~obani su ga sutradan na{li, idu}i za upornim ov~ijim blejanjem, {to ih je dovelo ~ak dovde, gde niko od njih jo{ nije kro~io. Kad su se pribliìli, ovce nigde nije bilo, samo se pramen magle vio oko trna. Od tada mu je seme pregorelo a u glavi mu se zalegao neki sipac, koji je neprestano svrdlao u mraku. Lice demona nije sagledao, ali je tvrdio da ne zaudara na pr~ kao jarac, ve} miri{e na umivene enske kose, namazane orahovim uljem. Kao da mu se jezik su{io, polako je prestajao da govori, osim sam sa sobom i kad misli da ga niko ne ~uje. U epu je uvek nosio ogledalce i povremeno bi ga vadio i name{tao tako da se u njemu odraàva ono {to je iza njegovih le|a. Onda bi se iznenada okretao, kao pseto koje lovi sopstveni rep, dok se ne bi pretvorio u sumanutu ~igru, u pobesnelu vetrenja~u. Zatim bi se obeznanio i klonuo. Pena mu je i{la na usta, grizao je zemlju i buncao da na rebrima jo{ nosi modrice, da ga ugrizi na vratu svrbe, da mu nepodno{ljiv bol saìè i pusto{i utrobu, kao da je progutao {aku skakavaca. A sunce je kao inovski kosmati pauk sa svog stomaka odmotavalo fine, zlatne vlasi. Devojke vi{e nije gledao. A i one su ga brzo zaboravile; nijednoj nije stigao da se obre~e, u kolo se do svake uhvatio a dvaput ni do jedne. Otkako je sasvim za}utao, klonio se ljudi. Spavao je po pojatama, u slami ili senu, ustajao i odlazio pre zore. Ov~ija i kravlja vimena davala bi mu dovoljno hrane, ~ak i da nije bilo ponuda koje je ponekad nalazio na kakvom panju ili kamenu: bu|avi komad proje, grumen prokislog sira. Retko su ga vi|ali; pojavljivao se kao privi|enje u julskoj jari ili u sumrak, poput turobnog glasnika no}i. A jedne nedelje obrete se na seoskom trgu, gde se narod veselio uz zaglu{uju}u svirku. Na njemu be{e ~ista ko{ulja, na nogama cipele. Ogledalce je stavio na ruku, na unutra{nju stranu zgloba, i pri~vrstio ga gumicom. Pogldao je u njega svaki ~as, kao u broj~anik ru~nog ~asovnika, a ogledalo bi blesnulo, hvataju}i sve kosije zrake sunca. Kao op~injen, zurio je u enske noge i lovio onaj trenutak kad igra~ica lebdi u prostoru, ispunjenom te{kim disanjem i mirisom mu`jaka. Ljudi zaziru od onih koji su druga~iji i pomalo ih se pribojavaju, ~ak i onda kad im se mogu otvoreno podsmevati. A strah je bauk, koga horda ojkanjem i toljagama lako izgoni iz pe}ine. Kad ho}e da ga dotuku, bauk se raspr{i poput utvare, ali ~im se hajka sti{a i lovci ponovo osame, on se vra}a svakome od njih i o{trim kanicama jo{ ~vr{}e uhvati za ive svodove ljudskih pe}ina. Ah, kako mora da izaziva ljudsku netrpeljivost jedan jurodivi, koji gleda enske noge de~ije bezazlenim pogledom! I koji svojim ogledalcem krstari po svemiru, u dosluhu sa tajnim silama! Sunce na njega baca kapulja~u od zlatnih zraka, odmotava sjajnu ~ahuru, kao da }e ga, ustreba li, privu}i sebi pomo}u svilenih konaca. Uzalud, kasno je! Obesni mladi}i zaska~u na njegova le|a, vre~e}i kao jarci. Bodu ga {iljatim kolenima u rebra. NJihova golobrada lica se krive i svakome izrasta po pramen jare}e brade. Tuku papcima o kamen i kre{u varnice. Nesre}nik posr}e i pada u pra{inu. Iz nosa mu curi krv i puni razjapljena usta. NJegovo ogledalce leì slomljeno, kao slika sveta koju vi{e nikad ne}e mo}i da sastavi. Kad vide krhotine pod sobom, o~i mu se napuni{e suzama. Oko njega skakutale su na krivim nogama satanske prikaze, unose}i mu se u lice da bi se nasla|ivale njegovim neljudskim gr~em. Jecaji su mu potresali telo. Uze da rukama razmazuje suze, pra{inu i krvave sline po licu, i niko ne vide kako je sa te demonske maske otr grimasu umobolnog. Ukaza
O Z R I N E M I S L E ] I N A
O ^ I 2
se lice, blago i lepo, kao u an|ela. Uspravio se i zagledao nekud iznad njihovih glava. Sad se videlo da je vi{i i lep{i od svojih mu~itelja, samo, kao da je stranac, nijednu re~ nije do kraja razumevao. Lecnu{e se mladi}i, jeza im po|e uz ki~mu, ali jedan drugog ohrabri{e, gruvaju}i momka u slabine. NJemu osmeh nije silazio sa usana, samo je ruku prinosio ~elu, kao da ga hvata nesvestica ili da prstima razmi~e ostatke pau~ine. Dok se zanosio, kao da je zemlja pod njim pijana, privedo{e ga kolu. Muzika nije prestajala, a noge igra~a grabile su, kao da ih dalek put o~ekuje. Bio je onaj ~as kad se dan deli od no}i. Sunce je u zapaljenoj ko{uljici bu}nulo u vodu a kapi zapr{tale i orosile sveìnom vrele obraze. Uglavi{e ga izme|u jedne smeùrane babe i popove udovice. Gurnu{e mu ruku u njenu i oznojeni prsti se ~vrsto isprepleta{e. Zglobovi su mu pucketali kao kalemovi bakarne ice. Ispod marame rasu se udovi~ina kosa i zapljusnu ga kao mo}ni, zlatni talas. Do dna njegovog bi}a sru~i se ovaj mirisni vodopad i izmami otuda prodorni vrisak, koji nadja~a muziku i zaglu{i mno{tvo glasova. Stegao je enu za ramena i, drhte}i, zagledao se u nju uàgrenim pogledom. NJegovo se lice kolebalo da li da izrazi beskrajnu radost ili duboki uàs, ili oboje u isto vreme. U svakom slu~aju, to lice kao da je za trenutak imalo ne{to od one mnogostrukosti drevnih boànstava, pre no {to se ugasilo, kao iskra u pepelu. Neki pri~aju da se na tome mestu jo{ uvek no}u ~uje topot nevidljivih nogu i vrti se besomu~no kolo bez prestanka. Od onih oholih mladi}a postado{e jarci i uteko{e u kamenjar. U par~i}ima razbijenog ogledala svet se ogledao onakav kakav jeste: dubok i nedoku~iv. Drugi, pak, vele da je krilo slepog mi{a, koji u sumrak pole}e u lov, okrznulo ludu po ramenu, na {ta je on, kao nekom |avolskom kamijom o{inut, sko~io i zab nokte u udovi~in vrat. Kaù jo{ da joj je krv pio i njom se umivao, pre no {to su uspeli da ga otrgnu i odvuku. Verujem da ovo govore oni kojima se strah zario najdublje u utrobu, i koji su zate~eni sa kamenicama u rukama. Obnevideli i pomahnitali, oni nisu ni mogli znati ~ijom su krvlju poprskani. IZDAJA SVETOG \OR\A Bagremovo drvo ni svadbeni barjak ne nosi! re~e moja baka i dedinu postelju prene{e sa senovitog severnog prozora u kome osta pokunjeni bagrem, kr{e}i gran~ice na vetru. Na ju`nom zidu cvetale su dve visoke staklene ba{te pune mu{katli, uokvirene modrim ramovima nalik na mastilom pvu~ene linije u |a~koj svesci. Kroz zavese cedila se mlaka svetlost, u}kasta kao surutka, i kapala na jastuke. Oduìlo se bdenje kraj postelje bolesnika. U ti{ini posmatram kako baka u sebi ra~una: ako da Bog, bi}e boljitka, ali zlo do|e i ako mu se ne nada{; treba urediti ku}u, pripremiti sve za ukop po obi~aju i pravoslavnom obredu, gledati da ne sklopi o~i bez sve}e da mu ne bi ve~iti mrak sa ovoga sveta i na onom dodijao. Ujak u mislima ispravlja i gladi nov~anice, broji ih na ruke stolaru, popu, kamenorescu. Mama i tetke svaki ~as priska~u da poprave jastuk, zategnu pokriva~; prinose toplo mleko koje ostaje nepopijeno, gledaju}i u oca kroz mokre trepavice, u varljivoj nadi da se u senci smrti moè nadoknaditi ono za {ta nam je Bog ostavio ~itav ivot da ljubav primamo i uzvra}amo. Goli zidovi nisu kod siromaha, no kod nekrsta i samoìvca govorio je nekada moj deda i zato soba be{e puna ikona i porodi~nih fotografija. Ispod ikone Svetog \or|a, krsne slave i ku}nog za{titnika, upaljeno je kandilo. Ja{u}i na belom konju, svetac kopljem probada a`daju. Pobedno vijori njegov crveni pla{t, ruka pravednika-zmijobije ne okleva i ne drhti, iz provaljene telesine {iklja gusta masna krv, sliva se niz staklo i kaplje u pravilnim razmacima na duga~ki astal pokriven mu{emom. Otvaram knjiìcu koja leì na stolu. Upitan od bezbo`nog Dioklecijana o Hristovim delima, velikomu~enik Sveti Georgije ovako ih nabraja{e: slepe prosve}ivati, gubave o~i{}avati, hromima hod davati, gluvima sluh otvarati, ne~iste duhove izgoniti, mrtve vaskrsavati. I ~inja{e Sveti Georgije, kao blago~estivi vojnik Hristov, velika ~udesa. I bi upisan u Knjigu ivota,
M I S L E ] I N A 3 O Z R I N E O ^ I
jer pokaza se jako pljenih svoboditelj i ni{~ih za{~ititelj, nemostvoju{~ih vra~. U ti{ini, kapanje a`dajine krvi odmerava vreme koje proti~e u i{~ekivanju kona~nog ispunjenja Hristovih dela i presudne pobede Dobra nad Zlom. @iàk se povija i koleba, poput plamenog pera ispisuju}i pri~u na zidu. Iz senke izranja moj deda, visok i prav. Obrve se kao crni polumeseci sastaju na sredini ~ela. Pletenice od najmek{e vune ukr{taju se na grudima kao redenici. Deda va}e suru pre|u brkova i od nje tka kratke, mu{ke re~enice. Smrt se nosi u epu od prsluka a ne iza uva govorio je u mladosti i jurio mahnito na svom neosedlanom zelenku kao da po vrzinama traì vilinsko guvno. Poslovi daleko izvan na{eg okruga bili su mu vi{e izgovor za ~ikanje sudbine. Od svih puteva birao je uvek onaj na kome se smrti gleda u o~i. Pored njega je devoj~e oblog lica i stisnutih usana koje }e se vremenom tanjiti i tonuti u bradu, kako se tanjilo i propadalo sve u ku}i i oko nje. Ta trezvena i preozbiljna ena jedino je u kuhinji pu{tala ma{ti na volju: stavljala {e}er u kajganu, paprike punila mlevenim orasima, a u supu drobila sir. U titraju svetlosti, brzom kao ivot vilinog konjica, deda i ja prole}emo na {arenom }ilimu iznad rascvalih vo}aka. Znam da je sunce za njega samo topli dlan (deda je posle rata prvo izgubio imanje a zatim vid) i zato mu biram {ljive blizanke i {eftelije sa rujnim pegama i pri~am mu o ma~i}ima u mom krilu, o njihovim nju{kicama i crnom krznu po kome kao da je popadao beli {ljivov cvet. Zagledana u ju`ne prozore u kojima se belela zora, baka izusti tiho, ne obra}aju}i se nikome ponaosob, i kao nastavljaju}i onu molitvu {to je od sino} unutra{njim glasom izgovara: Samo kad je do~ekao \ur|evdan... da}e Bog da krene nabolje... Okrete se prema ikoni, krste}i se. U svetlosti svitanja Sveti \or|e kao da se pod-mladio. Sa zida sevaju njegove o~i. Klupko plamenih guja raspli}e se na sredini sobe. Iz dvori{ta dopre amor. Mla|i su od |ur|evka i mle~ike ispleli vence za napredak i zdravlje stoke. Kapije okitili kukurekom i grabom. Devojke su se okupale u vodi omaji i tela im proìma nepoznata jeza, treperi jasikovo li{}e u njihovim glasovima. Ispunjena odjednom nekom grozni~avom nadom, baka prisko~i da otvori prozor. U sobu navali prole}ni vetar. Dah mu je mirisao na rosnu detelinu i planinsku paprat, na grumen sveè prekopane zemlje i vla`nu mahovinu sa grobnog kamena. Utisnuo je poljubac na modre usne bolesnika. On se pridiè u krevetu kao da prihvata tu igru, ~elo mu pobele, re~e: Vidim..., iz plu}a {to su se raspadala pokulja hropac, krv. U isti mah kad se razlego{e pla~ i naricanje, dopre iz {tale mukanje krave i za~u{e se povici: Otelila se Rumenka! Rumenka se otelila! Ikona je plamtela kao pozla}ena. Videh da to nije mu~enik iz Palestine! Videh kako zbacuje odoru hri{}anskog sveca taj zeleni paganski bog! Videh gde ispod milosrdne maske izbija divlja, nasilni~ka priroda! Shvatih da zmijobija nikada nije vaskrsavao mrtve, niti je ikada bio za{titnik siromaha i lekar bolesnika. Sa nehajem zdravih i silnih prema slabima i ubogima, on iskorenjuje bolest zajedno sa bolesnikom. Sa istom stra{}u zariva se njegovo koplje u zmijsku glavu i u samrtnika. Skru{eni {apat molitve ne probija njegov ratni~ki oklop. Tamjanov kd draì njegove nozdrve. NJegova ruka ne isceljuje, ona zadaje smrtni udarac. Ona raskuùje prirodu i priprema je za veliku svetkovinu plodnosti. Sveti Georgije uzeo je i darivao. U njegovim o~ima nema razlike, va`no je da se priroda i svet obnavljaju, da se nesmireno vrti ogromni {areni to~ak, rvanj vaseljenski. Grlila sam jo{ mokro i sluzavo tele, gu{e}i jecaje u tom prvom, detinjem bogohuljenju. Bar je smrt bila milosrdna: vratila je dedi vid u tom odsudnom ~asu, kako bi mogao poslednji put da joj pogleda pravo u o~i. NV I VODENO DETE Otkako je gvozdena vilju{ka ostrugala iznutra krhku posudu, zgr~ila se moja utroba. I dok se materica su{ila kao prazna mahuna, napolju je rasla vlaga, sa tavanice je kapalo, niz zidove granala se mreà vodenih ilica. Izgledalo je da spu`va temelja crpi iz skrovitih podzemnih
O ^ I 4
rezervoara: nadimali su se trbusi fotelja, u hrastovim vlaknima ormara bubreli nezdravi sokovi. Daske drvenog poda jahale su na le|ima ogromne vodene ivotinje. Govorila sam mu da nam ku}a po~iva na vodi, da no}u slu{am kako {umi, {u{ti, ubori, hu~i, pr{ti, grgolji, pljuska. ûlo se muklo stenjanje kamena i reski zvuk vitla koje se~e vodu poput {tukinog peraja. Znala sam dobro kakvo se mlivo melje u ovoj ~udnoj vodenici. Leteo je kroz ku}u i vejao u o~i puhor masla~ka. Gledam niz stepenice kao u bunar. U dnu se nazire ne~iji lik, leluja se haljina beli vodeni cvet. Omrznula sam ga kad mi je rekao da sam luda. Nakon toga, ni{ta mu nisam govorila o njima, koji su vezivali maju{ne ~unove za noge kreveta, verali se uz ~ar{ave i stavljali mi na jastuk strukove barske perunike. Uz zidove peo se br{ljan. Gledale su iz tog zelenila ljubi-~astim o~ima male rusalke. Vazduh je bio gust i teàk od vlage. Uve~e, ~e{alj sam provla~ila kroz snop varnica. U ogledalu vidim providnu glavu meduze oko koje sik}e uàrena bakarna ica. Kao da klizi po }ilibaru, pucketala je svilena haljina. U ~lancima i kolenima zujala osinja gnezda. A odnekuda, neopisivo je cvileo nv! Lebdela ucveljena du{a izme|u neba i zemlje. Nema joj spokoja od sad pa doveka, uzalud {apu}em u mraku, pevu{im, ljuljam krevetac. Kaù da se neute{na du{a plakavca hrani jedino mirisom prvih jabuka, o Petrovdanu. Daleko je do tada, kako da utolim tu stra{nu glad, tu e| koju sva voda ovoga sveta ne moè da ugasi... Humka kao mravinjak u vo}njaku. Posle smrti, nokti}i rastu, rastu. Budim se izgrebana lica, s modrom ogrlicom pod vratom. Ni{ta ne kazujem. Luda sam. Uve~e kad legnemo, grcam, dave}i se. On se nadnosi nada mnom kao ogromni, te{ki oblak. Valja se. Tutnji. Orosi se sav, a {krto se prospe. Gledam u belu tavanicu. Kad se svali s mene, kao brdo pod kojim se zemlja otvara, dugo gledam gore, u ta duboka i prazna nebesa. I mirno plutam, kao u plodovoj vodi, pup~anom vrpcom povezana sa tajanstvom, matericom Velike Majke. Prese}i pup~anu vrpcu nero|enom isto je {to i prerezati grkljan. Ubica, me|utim, nosi plasti~ne rukavice i ne ostavlja otiske. Zrno ivog mesa i{~upano je iz moje utrobe. Moja rana lipti. Boli. Ali, zaista, ~ijom smo krvlju obliveni? Jesam li to jo{ uvek samo ja? Po ku}i hodam podignutih ruku, nosim u marami bra{no gladnima na drugoj obali, ~uvam da se ne okvasi. Kad sam bila devoj~ica, pregazila sam planinski potok, nose}i tako haljinicu. Druga obala sada se stra{no udaljila, nikad je ne}u dose}i. Bra{no se pretvara u gvozdene opiljke. Metalni ukus u ustima. Pljujemo krv, zube, jezike... Mo`da se sve desilo u snu, dok mi je glava bila lak{a od ~ahure maka, a telo nateàlo, naliveno mlekom u{tapa. A mo`da sam ga i dozivala, prepoznav{i u mraku njegove crvene o~i, munje koje iz svakog oblaka ne sevaju. I do{ao je Satanailo, Crni, Knez Tame! Pljuva~kom mi je zatvorio o~i. Od njegovog daha uhvatilo mi se inje u kosi. Milovala sam ga rukavicama od leda. NJegov {iljati jezik be{e kao truli koren, vakala sam ga, gu{e}i se. Oplodio me spolovilom koje je na vrhu imalo zmijsku glavu. (Enkidu, Enkidu, ja te nisam oplakivala: zmijski otrov donosi olak{anje, ugodan i dug san. I mogu}nost da se probudi{ u jednom od drugih svetova.) Ujutru, videla sam da se voda povla~i, ostavljaju}i zelenu sluz na foteljama i mutni talog u ~a{ama. Otvarale su se pukotine, rastakali se temelji, zid ispucao kao le|a kornja~e. Venula mahovina, paprat se savijala u ute puì}e. Kad sam se pora|ala, pod je ve} {kripao kao suvi pustinjski pesak. U vrelom vazduhu sam od sebe palio se fosfor. Umalo nisam umrla, veliki je bio moj de~ak. Brzo je nastavio da raste. Ali bujala je samo njegova glava, kao bolesna gljiva. Telo se njihalo i povijalo gran~ica na kojoj krupnja te{ki plod, pun vode. Hidrocefalus nazva{e ga u~enjaci. [ta znaju oni o mome ~edu, o grehu, kazni, ljubavi... Nv je umukao, ne pi{ti vi{e po svu no}. Mo`da se stanila nemirna du{a, mo`da je na{la Bo`ju Ku}u... Ljulja se detinja glava kao mese~eva barka. Ogromno je prostranstvo nebesko, ogromna je no}, duboka.
GAVRAN Imao sam sedam godina kada sam je zatekao kako leì u {ljivaru iznad ku}e, suknje visoko zadignute, izgu`vane i raskop~ane bluze. Hvatao se prvi sumrak, li{}e je {aputalo: Pijana @ivana, to je tvoja majka... Pijana @ivana... Posti|en i upla{en modrikastom belinom golih butina, jecaju}i, dovukoh drveno korito {to se su{ilo pored bunara i njime poklopih maj~inu sramotu i svoj stid. Otac je u ku}i sedeo za stolom i ve~erao sir i korice ju~era{njeg hleba. Brat je tek pomuèno mleko stavljao da se kuva. NJih dvojica su opet ~itav dan radili u polju i video sam da ocu glava pada na grudi. Re~e mi napuklim glasom: Idi, potraì majku. Po~eo sam tiho da pla~em. On ustade bez re~i i uhvati me za ruku. Iza{li smo u mrak. Po{to se malo osvestila, pritisnuta onim koritom, majka je zaklju~ila da se probudila u grobu. Za~uv{i na{e korake, obradova se {to nije sasvim sama u podzemnom svetu i po~e da grebe drveno dno za koje je mislila da je poklopac sanduka, cvile}i otegnuto: Eeej, mrtvi, dajte malo rakije, izgoreh. Makar gutljaj, ako Boga znate... Done}e meni moji za pojutrice, pa }u da vam vratim... Glas se lomio, prskao: Vampiri prokleti... dabogda vas crvi rasto~ili! Otac podiè korito. To iskrivljeno lice, ulepljeno izbljuvkom i skorelim balama, kao da je zaista pripadalo nekom demonu iz pakla. Otac je gledao razroga~enim pogledom, kao da se prvi put u ivotu od ne~ega zaista upla{io. Spustio je njenu zadignutu suknju i, podigav{i je gotovo ne`no, uneo je u ku}u. Majka je otad pila ne kriju}i. Otac joj je ~ak donosio rakiju. Sami smo kuvali i mesili hleb, prali se i krpili. Ocu su govorili da otera pijanu i ludu enu, na {ta je on samo nemo odmahivao glavom, kao da su mu usta pobegla u gusti{ brkova. Majka je sve re|e spavala u postelji. êsto bismo je na{li s glavom na stolu, prepunom mrva i zgnje~enih mu{ica. Ponekad, ~ak, na podu, pored ohla|enog {poreta. Idu}e godine, sne`ni Ba{-êlik ~vrsto je okovao zemlju ledenim obru~ima, tako da je izgledalo kao da prole}e nikada vi{e ne}e ni do}i. Onda po~e sneg naglo da se topi i jurnu mutna i prljava voda. Nikako da se njive i ba{te ocede. Ba{ je osvanulo svetlo |ur|evdansko jutro, kad nam otac re~e da preèmo volove i da pohitamo na njivu, a on }e do}i za nama ~im ne{to oposli. I jo{ nam re~e, kad po~nemo da oremo, da dobro motrimo ho}e li doleteti gavran i na koju }e se brazdu spustiti: Ako sleti na prve tri brazde, odmah ispreìte volove i ~ekajte me gore. A videv{i me onako sitnog i zgr~enog, kako {a~ice guram u nedra da ih zagrejem, skinu i dade mi svoju anteriju: Na, ogrni se, sine. Jo{ je ujutru hladno... Brat je svom teìnom legao na plug, a ja sam i{ao ispred zaprege, s mukom ~upaju}i svaki korak iz jo{ vla`ne zemlje. NJiva uzana, duga~ka kao ponjava... Uto po~e{e da biju zvona i brat ustavi volove jednim otegnutim uzvikom. Prekrstismo se. Znali smo mi da je greh raditi svetkom, ali smo verovali da nam otac ne bi to naloìo da nije imao jake razloge. Osim toga, potajno smo se nadali da je on nekako u Boga izmolio dopu{tenje da pooremo na{u njivu i spustimo kukuruzno zrno u njena nedra. Gde je taj veliki, stra{ni Bog? Vidi li kako se mu~imo? Podigoh pogled uvis i izgubih se u ogromnoj nebeskoj provaliji. Sunce se pretvorilo u crni ugarak i po~elo da kruì oko na{e njive, spu{taju}i se sve niè i niè. Vidi, gavran! re~e brat. Gledaj na koju }e brazdu pasti. Gavran je polako kruìo iznad na{ih glava a onda je, graknuv{i prodorno, zamahnuo krilima i, umesto da se spusti na oranje, sleteo na me|u, gde smo me|u vreàma kupine ostavili stvari. Potr~ah prema njemu, ali on se nije pomerao. Stajao je na suroj o~evoj anteriji i stigao jo{ jednom da grakne, odletev{i tek kad sam podigao grudvu. Nastavili smo da oremo }utke, samo je brat povremeno uzvicima podsticao volove. Sunce je ve} dobro odsko~ilo i palilo mi potiljak, znoj se skupljao u kiku na le|ima. Izdaleka smo videli da dolazi otac. Ispregli smo i ~ekali ga na me|i. On se polako uspinjao puteljkom izme|u ivica i kr`ljavog bagrenjara. Na okrajku na{e njive sagao se i uzeo u ruku grudvu zemlje, mrve}i je. Nije nas nikada milovao, ali mu je u o~ima goreo topli plami~ak kad nas je pohvalio: Dobro je, deco. Brazde su duboke i prave. Onda je video gavranovo pero na svojoj anteriji i kao da se malo zaljuljao na nogama. Lice mu se nije izmenilo, samo je malo dubljim glasom rekao: Va`no da nije... na prvu brazdu...
O ^ I 6
Nije pro{lo od tada ni mesec dana, a otac i brat poginu{e u polju od udara groma. Znao sam da se plamena ruka spustila iz otvorenih nebesa, traè}i oca i mene, jer ja sam onog jutra nosio njegovu anteriju. Ali ja sam leào kod ku}e, bolestan, i grom je sprìo moga oca i na~inio ognjeni znak na ~elu moga starijeg brata. Tako je on legao u zemlju a ja sam ustao iz kreveta. Ho}u jo{ da kaèm da sam potpuno razumeo oca. Na{i su seljaci ponekad tako izazivali Boga. Moj otac je napunjeni pi{tolj prislonio sebi na slepoo~nicu, povukao oroz i, po{to nije imao sre}e da se metak zaglavi u cevi, izgubio. Da je gavran sleteo na sedmu ili desetu brazdu, prokletstvo bi palo tek na sedmo ili deseto pokolenje. NJegovom rukom napunjen pi{tolj opalio bi u mrak, u neizvesnu budu}nost. Neko ko }e se roditi za nekoliko stole}a ne}e pomisliti, kao i vi {to ne pomi{ljate, da se u tami pro{losti ve} za~aurila larva va{e zle sudbine, mnogo pre no {to je va{ otac sreo va{u majku. Kad je ljudska krivica starija od pam}enja, kazna za zaboravljene grehove naziva se sudbina. A krivica se u rabo{ urezuje samo ocu ili dedi, po~esto i sekirom. Krvavo iverje daleko pada, ali mrak, {to uvek iznova narasta, pozoblje i sekiru, i iverje. Znao sam {ta jo{ treba da uradim. U{ao sam u ku}u i video je kako leì na krevetu, potpuno nesvesna da se oko nje ne{to doga|a. Stavio sam joj jastuk na lice i seo na njega. ûlo se prigu{eno krkljanje. Misli{ li da nisam video kako si se jahala sa |avolom pokraj plota! Sve sam ja video, sve! Kako te mamuzaju njegovi kozji papci, kako ti kanama ~upa pramenje kose. A ti si samo mumlala, ba{ kao i sada, ve{tice. I jo{ sam video... zbog toga te umalo nisam iste no}i zadavio... sad znam da je trebalo... lepo sam video kako te |avo stoje}i opkora~io i, cerekaju}i se, usmerio mlaz mokra}e pravo u tvoja usta. Samo si malo zabatrgala nogama (kao sada) i poku{ala da okrene{ glavu, ali onda si po~ela pohlepno da guta{ vru}u mokra}u, kao kad u podrumu lo~e{ rakiju na crevo. (U~inilo mi se da se krkljanje pretvara u neljudski grohot.) Smej se, sotono, smej! Zna{ li da sam te prepoznao u obli~ju one crne pti~urine? Zna{ li da znam da si ti bila taj gavran? Prokleta... prokleta... Udarao sam pesnicama u to meko telo koje se vi{e nije micalo, a onda sam pao preko njega i zagnjurio lice u jastuk. Gu{io sam re~i koje su mi navirale na usta i kojih sam se stideo. Samo su mi suze lile kao da kroz mene pla~u sve iz-gubljene du{e. Ne znam koliko sam tako ostao... Kada sam se usudio da podignem mokri jastuk, video sam kako mi se sme{e modra usta, puna perja. Stvari su u sobi po~ele da se pomeraju. Okna su prosula po podu okrvavljene komade sun~evog zalaska. Tavanica je zatutnjala kao da Sveti Ilija ponovo juri u svojim ko~ijama. Izleteo sam napolje i, dok su oko mene stabla fijukala savijaju}i se do zemlje, tr~ao dok su me noge nosile. Nijednom se nisam okrenuo. Siguran sam da se tada ku}a sru{ila, kao nekada onaj biblijski grad. A ja do dan-danas nisam na{ao drugu, u kojoj bih mogao po~inuti. Uvek sam na drumovima, u mimohodu. @ivim sam, i tako }e ostati. Odlu~io sam da nikada ne legnem sa nekom enom. Na{a }e se loza ugasiti sa mnom. A ja sam poslednji koji razduùje stare ra~une. Za letnjih oluja zurim kroz bleskove munja u pomr~inu. Postepeno mi se pro{lost otkriva. Video sam modro lice udavljenog ~eda. I dalje, napreù}i unutra{nji vid do krajnjih granica, poku{avam da razaznam da li je moj kurlebalo ili askur|el vezao onu om~u u koju }u, kona~no, staviti svoj vrat. HABET INQUISITOR ANIMUM? Margareta, ena kova~a Hansa Henlajna, pristade me|u one koji su se klanjali vragu i ljubili ga u stra`njicu. Ubrzo otkri ovo njen mu` i prijavi je vlastima. Istragu je preduzeo li~no Konrad Marbur{ki, papinski inkvizitor, ali uprkos vatri kojom su joj pekli tabane, ve{tica je sve optu`be poricala. Svakome, me|utim, be{e jasno da sve bestijalnosti i paklena dela koja je sudski pisar bri`ljivo uneo u zapisnik, nesre}ni mu` nije mogao izmisliti. Prilje`nosti ovog pisara i podrobnosti kova~a Hansa dugujemo jedan od najpotpunijih opisa Satane, onako kako ga je video pod svetlo{}u mese~ine u postelji svoje ene: NJegovo telo je tamno i glatko i presijava se kao namazano uljem. Rutav je samo oko gle`njeva i zglobova na rukama, kao uvijen jagnje}im koìcama. Iz gustih ~ekinja na glavi izranjaju
rogovi, a po bedrima se lupka duga~kim repom sa zmijskom glavom na vrhu. Kresanjem papkom o kamen, izmami varnicu i pali neko izmrvljeno li{}e u {upljem drvenom {tapu sa levkastim pro{irenjem na jednom kraju. Guta dim i pu{ta ga na nozdrve. Ud mu je kao uspavan u preponama, ali kad ga zahvati poùda, nabrekne tako da ga ~ovek ne bi mogao obuhvatiti {akom. O~i mu svetle u mraku. Ima providne kapke pa i kad spava izgleda budan. Dok je zapisnik ~itan (ne da bi se sablaznili krepki u veri, ve} za opomenu i nauk gre{nicima), Margareta staja{e nepomi~na i ne dava{e glasa od sebe. Me|utim, kad nai|e mesto gde se opisivao njen odnos s vragom u svoj rugobi tog ~ina, ona stade tresti glavom kao kobila kojoj je obad uleteo u uvo. Za vreme istrage odbijala je da govori, a ne~astivi joj be{e udahnuo snagu, te je s lako}om podnosila najteè muke. Sada se njeno telo izvijalo kao da trpi uàsan bol. Ona molja{e sudije da joj dopuste da kaè istinu. Priznade tada da se sastajala sa Luciferom, ali in spirito, i re~e jo{ da je ovaj u svemu nalik krasnom mu{karcu, samo {to, kao ni Adam, nema pupak. Inkvizitor podiè ruku da sti{a talas negodovanja me|u okupljenim narodom i upita enu kako su izgledali ti susreti in spirito i {ta su pri tome ~inili. Mnogi ne verovahu svojim u{ima kad iz nje provali bujica bezbo`ni~kih re~i, a izme|u ostalih i ove: Kad sam ga pitala je li istina da je postao od an|ela, smejao se kao lud, i jedva povrativ{i dah, re~e mi da je istina da su an|e postali od njega, jer to su njegova deca, koju je, milom ili silom, poslao da sluè drugog gospodara. Po{to se u Raju ne plode i ne mnoè, jalovom Nebu je pretilo izumiranje, a |avolovom kraljevstvu gubitak suparnika u kome, kao u ogledalu, odmerava svoju mo}. Jer Dan nije ni{ta bez Tame, ni Mesec bez Sunca. A svet je lik i odraz, glas i odjek, telo i senka... Na ove re~i ~ak i sveti inkvizitor zaneme i dugo ne moga{e do}i sebi od ~uda koliko je duboko ogrezla u zlu i prljav{tini du{a ove ene koja se sa ne~astivim upu{tala u sholasti~ke raspre. Razmi{ljao je: Habet mulier animum? Habet, habet... Ali samo da bi gorela u paklu! NJena je glupost i pokvarenost prikivaju za zemlju i vuku u kal, kao {to masna trtica ne d koko{ki da uzleti. Iako dokaza o krivici vi{e nije trebalo, Konrad Marbur{ki, poznat kao neustra{ivi borac za veru i pravo svetlo sveta, dade znak pisaru da nastavi sa ~itanjem. Svi ~u{e kako je nesre}ni Hans, okopavaju}i vrt, nai{ao na kostur deteta, ~iji je le{ svakako bio unakaèn u sotonskim orgijanjima, jer je lobanja leàla podno nogu, odvojena od trupa. Ve{tica se na ovo odvratno zacereka i re~e da dete nije njeno, ali da je to mo`da ono koje je Sveti Petar prineo na rtvu da bi hri{}anstvu obezbedio dugove~nost. Iznenada, lice joj se izobli~i i ona po~e strahovito da huli, psuju}i Crkvu i Inkviziciju i pljunuv{i na krst, pri ~emu odjednom zamirisa na sumpor. Uz divlja~ni vrisak, ona razdera ko{ulju; i videlo se da joj dlake rastu na mu{kim mestima: oko bradavica svijali su se kosmati ven~i}i, a trbuh be{e maljav kao u pauka. Povrativ{i se od zaprepa{}enja, Konrad sko~i sa stolice. On objavi presudu glasom koji je drhtao od besa. Ve{tica bi osu|ena da izgori na tihoj vatri. U tom ~asu istupi ~ovek u suroj suknenoj kabanici. Predstavi se kao Albertus Magnus iz Kelna i obrati se sudu biranim re~ima, ali posle uvodnih u~tivih fraza, izjavi ~vrstim i jasnim glasom: Ova je ena devica. Ona ne samo da nije op{tila sa ne~astivim, ve} nije poznala ni mu{karca od ljudskog roda. Za~u{e se smeh i ironi~ni komentari, a ~udni putnik se okrete eni i {apnu joj nekoliko nerazumljivih re~i, na {ta ova uzdrhta i pade na kolena. Okupljena gomila tada posumnja da joj se stranac izruguje i prete}i se pokrenu. âsak pre no {to stigo{e da se bace na njega, nepoznati povika: Pitajte Hansa po{to je prodao du{u! Trg se okameni. U mrtvoj ti{ini za~u{e se samo jecaji nesre}nika: Nisam mogao... nisam mogao da je imam... NJene su butine bile kao usijane mengele. Iz njenog trbuha izbijala je jara kao iz moje kova~nice... Hans zagnjuri glavu u {ake, a kad podiè lice, glas meu be{e ravan i bezbojan, kao da govori o nekom drugom: Za dve godine braka ja joj nisam postao mu`. Moja se ljubav me{ala sa mr`njom. Tada mi se u snu javila Devica Marija. Sme{e}i se i gledaju}i me samilosno, rekla mi je Hanse, Hanse, zar ne
M I S L E ] I
N A
O Z R I N E
O ^ I
vidi{ da je Margareta svetica? Ona je nebeska nevesta, okani se zaludnog posla.` Hiljadu puta neka sam proklet {to nisam poslu{ao Gospu i poslao Margaretu u manastir! Hans se udari u grudi, glava mu klonu, {aputao je sebi u bradu: Ali njena put je belja od mleka... njeno je telo sazdano za blud... takva lepota nije od Boga... Ljudi nisu mogli razabrati jasno {ta govori, povika{e: Reci kako si prodao du{u, Hanse! Ispri~aj nam kako ju je vrag izmerio kantarom i stavio svoj ig. Hans je gledao svoje sugra|ane, prijatelje, kom{ije: njihova neverica i saàljenje u po~etku, ustupili su mesto bolesnoj znatièlji. U~ini{e mu se kao jedno ogromno nakazno bi}e, puno zlobno skupljenih o~ica. Prkosno se is-pravi i objavi: Jedino {to sam eleo bilo je da uni{tim izvor mojih neopisivih patnji. Tako sam sklopio ugovor sa |avolom. Na{a je prvobitna pogodba bila da je on zavede, kako bih dokazao da je Margaretina svetost izmi{ljena. Po na{em dogovoru, vrag je svaku pukotinu izme|u njenih misli koristio da prodre unutra i unosi smutnju. Iako se prikazivao kao zgodan mu{karac, Margareta je ostajala hladna, ispoljavaju}i izvesnu radoznalost samo kroz postavljanje ~udnih pitanja. Tada smo promenili plan: u njenim pitanjima bilo je mnogo naivnosti i de~ije bezazlenosti, ali znao sam da }e se, ponovljene pred inkvizitorom, ove re~i pretvoriti u najcrnju jeres. Optuìo sam je kao ve{ticu, a |avo me pou~io kako da u zgodnom ~asu, govore}i iz trbuha, sablaznim narod i sudije. U op{toj pometnji koja nasta posle ovih re~i, nepoznati i ena behu i{~ezli sa trga. Dèlat je sutradan ipak uègao loma~u, potpaljuju}i je sa tri strane, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, ali vatra je progutala telo nesre}nog Hansa Henlajna. Sa visokog prozora Gradske ku}e spaljivanje je posmatrao Konrad Marbur{ki. U ~asu kad je buknuo plamen, setio se odakle mu je bio poznat ~ovek u putni~koj kabanici. Pre nekoliko godina ~uo je slede}u pri~u: Jedne nedelje u januaru Sveti Albert (Albertus Magnus) naredio je da se postavi sve~ana trpeza za nekog holandskog grofa i njegovu svitu u samostanskom vrtu. ûde}i se, gosti su sedali za snegom prekriveni astal. Po mrazu, srebrni pehari su ujedali za usne i ljuto zvonili jedan o drugi kao kad se ukr{taju ma~evi. Znalo se, me|utim, da ovaj poseduje Filosofski Kamen i da su mu svakakva ~uda dostupna, a bilo je to u vreme kada monasima nije bilo zabranjeno da se bave alhemijom. Dok je jelo izneto na sto, prizor se oko njih potpuno preobrazio: na olistalom drve}u zapevale su ptice, zamirisalo je cve}e, na zdele na~injene od zlata koje daje dugove~nost sletali su leptiri... Konrad je kao op~injen gledao u plamen. Razum i vera behu njegovo nepobedivo oru`je. I prvi put, posumnja u oboje. îjem je to razumu dostupan zamr{eni svet, pun neprozirnih tajni? Zar nije u na{oj veri previ{e gneva a malo ljubavi? îtav njegov ivot prikaza mu se kao ledena pustinja koju leto nije ogrejalo. Mrtvo stablo nikad nije okitilo li{}e ni pti~iji poj. Opomenu se re~i Svetog Pavla, sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, i vide sebe kako iza mutnog stakla vu~e konce ivota i smrti, on, jadni slepac ~ija je ljudska slabost uzdignuta do boànskog svojstva. NJegovo srce je drhtalo, ispunjeno strepnjom. Gde li se to sakrio Bog? Ili ga, mo`da, tek sad otkriva? Zar nije dato mesto u Bo`joj ba{ti i najmanjoj travki, i trnu, i bubi? Da je Gospod hteo da istrebi gre{nike, da po~upa korov i ~kalj, ne bi to ~inio ljudskom rukom. Ko moè od ljudi uzeti obraz sudije! Zar se bednom crvu daje ezlo i ma~! Nehotice se osmehnu na pomisao da bi za ove jereti~ke ideje trebalo da sam sebe osudi na loma~u. Narod se }utke razilazio sa trga, sti{a-vala se jarost ognja, kad u jednom ~asu polete varnica visoko i rasu se kao zvezda. Iz oblaka dima, kroz sumporne jezike i krvave kreste, pomaljalo se iscereno i vatrom neoprljeno lice Satane. Konrad se ustumara po hodnicima kao ogrom-ni crni {i{mi{. Plamen sa loma~e liznuo je njegovu du{u. Nije bio siguran da li }e se na drugom svetu sresti sa Margaretom ili Hansom, ni ho}e li to biti na Nebu ili u Paklu. Nije bio siguran ni u to da posle svega ostaje i{ta osim pepela, koji se polako slegao na nevidljivim terazijama, ostavljaju}i na vol{eban na~in njihove tasove u ravnoteì. Najzad, nije bio siguran ni da li mu je sve to uop{te va`no. Po ko zna koji put razmotao je papir, koji se ju~e neobja{njivim putem na{ao u njegovim rukama, i sricao, ne razumevaju}i:
Ono {to prisvaja{, poseduje te. Ono {to gubi{, nema cene. Otrov koji stvara{ tebi samom je namenjen, jer krug {korpije nije krug Zmaja.
O ^ I
M.
PEHAR VOJVODE CREPA Efrosina vadi iz vitrine srebrni pribor za jelo i re|a po stolu vilju{ke, ka{ike i noève, koji svetlucaju u polumraku kao tr-bu{~i}i belih riba u talasima Jonskog mora. Mekanom krpom dugo gla~a svaki komad, zagleda prema lampi i pa`ljivo spu{ta nazad, u prvobitni poredak. Zatim se naginje i njena senka pada preko stola kao mreà koja hita u dubine, gutaju}i srebrnu krlju{t i peraja o{tric, dok uko~ene riblje o~i ka{ika odaju tupu predanost i pomirenost sa sudbinom. Pomeraju}i kaìprst u malim lukovima iznad politirane povr{ine, {apu}e: Ena, dio, tris... ikosi... peninda... od kutla~e do najmanje ka{i~ice. Kad je sve prebrojano, odahne i sedne, spustiv{i ruke u krilo, i za trenutak njen pogled obuhvati ~itavu tu prostranu galaksiju ku}nog kosmosa sa vidnim odobravanjem zbog neprikosnovenog reda koji u njoj caruje. Iznosi zatim ~a{e na biljurnim noìcama, sa tananim zlatnim grivnama, ugraviranim li{}em vinove loze ili zarobljenim mehuri}ima vazduha kao u podvodnom izdisaju. Magli ih dahom, bri{e i okre}e prema zelenkastom svetlu u kome one plutaju poput raznobojnih meduza. Ponekad ~a{ica okrzne jedna drugu, zvecne maleni stakleni praporac, a Efrosina se trgne, skupiv{i ve|e (Cc-ccc!) kao da ne moè da veruje da je zlo u svetu uvek, samo pritajeno. I, poput kakve u~enice niè muzi~ke {kole koja na klaviru svira solfe|o jednim prstom, Efrosina umesto do-re-mi... po~inje da odbrojava svoje ena-diotris... A u vitrini uvek ostaje jedan veliki tu~ani pehar. Teàk, kao da je za dve ruke, on jedini ostaje neprebrojan. Jer je jedan. San Teos. Broj, Efrosina, broj! Svet se ~ini neizmeran i zastra{uju}i, ali brojanje ga ukro}uje, daju}i mu one najljudskije dimenzije meru i smisao. Brani se od haosa tako {to }e{ svaki dan prebrojati stvari oko sebe i u zaklonu od poznatih i nepromenljivih brojeva mirno po~inuti. Evo, sad }e Kosta! I on je jedan. Jedini. Efrosina vra}a u vitrinu srebrni pribor i ~a{e, svadbeni dar dugo nevi|enih roditelja, sigurno ve} sasvim ostarelih u onom gradi}u na obali Jonskog mora, koji je i sam u njenom se}anju odavno ostareo i posiveo. Zapravo, on kao da je oduvek bio star i siv, i samo je u jednom trenutku njenog se}anja zatreperio i zablistao: onda kada je prvi put ugledala Nikolu Kostu, kako ga je odmah prozvala. Od tog jednog pogleda Efrosini su grudi za no} napupele. A Kosta je brzo shvatio da je ovamo, kuda jo{ nisu stizali moravski trgovci, zabasao upravo po svoju sudbinu. Zlatasto-zelenkasta svetlost lampe kao hladno ce|eno maslinovo ulje zaliva tamnu polituru stola. Efrosina laktom jo{ jednom obri{e nevidljivu pra{inu, pre|e krpom preko visokih naslona stolica, a zatim uzima jastu~i}e sa divana, rastresa ih i vra}a na isto mesto, u poredak znan i utvr|en odavno. Pri tome, usne joj se lagano pokre}u, kao da peva jedva ~ujnu uspavanku u ritmu ena-dio-tris. Ne verujem da je Efrosina imala predstavu o tome kako su izgledali budoari francuskih dvorskih dama ili turski haremluci, ali se, za~udo, njeno shvatanje lepog poklapalo sa njihovim. Soba je bila sva u{u{-kana jastucima od tamnocrvene kadife i svilenim draperijama, a pod zastrt mekanim }ilimovima koje je sama otkala i u koje su bile upletene sve tople boje koje su pripadale ne toliko podneblju njenog detinjstva koliko ve~noj misteriji enske du{e. Jer, uprkos enterijeru koji je izgledao kao ure|en za strasna milovanja, Efrosina be{e stidljiva, kao {to i prili~i. Kad bi se uve~e svla~ila pred spavanje, ostajala bi uvek u ko{ulji zakop~anoj do grla, a kad legne u postelju, pokrivala bi lice raspletenom, tamnom i mirisnom kosom.
10
Na te{ki bat Kostinih koraka, Efrosina ska~e da otvori. Petlja oko dugmadi njegovog suknenog kaputa, prave}i se da ne ose}a zadah znoja, alkohola i duvanskog dima. Mole}ivim pokretom prinudi Kostu da sedne na stoli~icu u predsoblju da mu izuje ~izme, bele od snega. Zgr~ena kao od udarca, ne gledaju}i ga u lice, otkine re~enicu: Starac traì pehar. Polako podiè glavu, vidi njegove nakostre{ene brkove: Kaè, ne}e vi{e da ~eka... U potmuloj ti{ini Efrosini se ~ini da njeno srce bubnja u zaglu{uju}em ritmu i pani~no po~inje da odbrojava sinkopirane udarce. Opet trabunja{ o peharu! Jesam li ti rekao da ne}u vi{e da ~ujem ni re~ o tome?! Ali, Kosta... ona ose}a da ga poslednji put moli i da mora sve da poku{a Panagia mu! Zar da ostanemo bez poroda?! Majko Bo`ja! Umukni! urla Kosta. Dece nemamo zato {to si ti jalova a ne zbog bapskih pri~a i lanjskih snegova. NJoj se magli pred o~ima, ona bi rado podnosila njegove udarce (nikad je nije udario!) umesto te okrutne hladno}e sa kojom se od nje okre}e, dok se njena utroba gr~i, pusta i besmislena, ni{tavilo. Uzima crveni jastuk i pritiska ga na grudi. Pulsira u njenim rukama veliko krvavo srce pokidanih arterija, dok se te{ko Kostino disanje polako pretvara u glasno, isprekidano hrkanje. Jednom je Efrosina usnila san. Starac duge zamr{ene brade pri{ao je njihovoj postelji i dodirnuo je po ramenu: Efrosina, k}eri, ne boj se. Nikola ima tvrd san, nisam mogao nikako da ga probudim, kao ni Iliju, kome sam do kraja njegovog ivota dolazio i ostajao kao pred vratima utvr|enog zamka, po{to bi se on u snu u{an~io i podigao bedeme previsoke i za mladog ata. A Nikola u snu leti ogromnom brzinom, ne bi ga ni lastavica sustigla. Zato tebe, k}eri, molim da Nikoli prenese{ da mi je pehar u va{oj ku}i, te me ve} nepodno{ljivo mori e|, jer kad mi podnesu vr~, ja pijem samo {to u {ake uhvatim, a iz stara~kih drhtavih prstiju i to se malo prospe. Neka se raspita Nikola za kulu vojvode Crepa pod Planinom i neka pohita! Svaki put kada bi Efrosina prepri~avala san, setila bi se jo{ pone~ega i on je vremenom dobio epske razmere. Svaka verzija bivala je oboga}ena novim detaljima: o bizarnim me|ama Crepovog imanja koje je postavilo jato gusaka {to ih je Crep natovario na kola kada je dobio od Lazara povelju da mu pripadne onoliko zemlje koliko jato gusaka moè da pre|e za jedan dan; o bojevima sa Turcima u kojima se istakao lukavo{}u i mudro{}u zadobiv{i Kneèvo poverenje i naklonost; o o~inskoj ljubavi prema Venediktu i Anisiji i mrzosti na brata; o mladoj nevernoj i voljenoj eni {to je sve Crep ispri~ao Efrosini, kao jedinom ivom stvorenju koje je htelo da slu{a tugaljivo stara~ko }u}orenje u nestvarnoj belini zimske no}i. A jednog dana, ona zami{ljeno izusti: I na kraju, starac re~e: samo mi vratite pehar i zbog poroda vi{e nemojte brinuti. Tako Efrosina prvi put izvadi pehar iz vitrine. Veliki i teàk, li~io je skoro na ba{tensku pojilicu za ptice ili de~iju krstionicu. Mesec joj se nasme{i i si|e iznad samih krovova, te je kao ogromni blistavi lampion osvetlio ~itavu varo{, a mraz zakova njene prste za ledeni metal, tako da vi{e nije ose}ala teìnu pehara. Odavno ostaviv{i za sobom zadnje ku}e i reski lave` avlijskih pasa, prolaze}i najpre pustim zale|enim poljima, u|e napokon u rasko{nu sne`nu {umu u kojoj su bele grane drve}a tvorile svetla crkvena kubeta, sve jedno vi{e od drugog. I zvonko pojanje u vi-{eglasju razlegalo se u sve~ano osvetljenim {umskim crkvama. Na mestu gde su na{li njeno telo, smrznuto u snegu, na prole}e je izrasla vrbina mladica, a za nekoliko godina iz samog stabla vrbe iznikao je dud. Pored uru{enih zidina stare crkve na|ena je krstionica, te su seljaci smatrali to ~udom, koje ih navede da crkvu obnove. Kaù da jo{ i danas dolaze ovde nerotkinje i da obavezno zanesu one koje jedu dudinje sa vrbe, mole se Bogorodici i kojima u san do|e ~udna ena u crnom koja, sme{e}i se, pevu{i jedva ~ujnu uspavanku na nekom tu|em jeziku.
M I S L E ] I N A O Z R I N E O ^ I
11
BOGORODICA IMA PLAVE OÎ Poznato je da lepota izaziva nesre}u. Udru-èna sa ~istotom mona{kog zaveta, u slavu apsurda, ona postaje pakleno prokletstvo. Zemaljske po~asti prigrabili su oholi i pohlepni. Ubogima, kljastima i siroma{nima duhom obe}ano je carstvo nebesko. Ali u Raj odlaze i oni koji nedeljom idu u crkvu, u postelji grle svoje ene jednom u godini, kojima gori kandilo pred ikonom i koji jednom rukom me}u u ep dukate a drugom daju bakrenjake sirotinji. Onima pak, ~ija duhovna lepota nije zaklonjena neuglednom oplatom i ~ija an|eoska du{a prebiva u savr{enom ljudskom obli~ju, kao da izmi~e i jedan i drugi svet. Ili, bolje re~eno, ovaj svet koji ih nije dostojan, oguba ih i okuì svojom zavi{}u i licemerjem. Neve{ti trgovini, oni sami ~esto ne pribave indulgenciju na vreme i pod povoljnim uslovima. Zna~i li to, mo`da, da savr{enstvo, telesno i duhovno, nije ugodno Bogu kao {to se misli, neka bude razmotreno drugom prilikom. A nama ostaje da ispri~amo pri~u. Elem, posle surove Bajazitove odmazde za [i{manovo nepouzdano vazalstvo, dobeè iz Trnovske Bugarske me|u ravani~ke kalu|ere jedan mladi monah po imenu Kalinik. Putovao je zajedno sa Konstantinom, zvanim Filosof, i Grigorijem Camblakom, ali se kasnije rasu{e, svako za svojom zvezdom. Mladi kalu|er ivopisac, zadivljen lepotom manastira i okoline, strese pra{inu sa opanaka i odlu~i da ostane u Ravanici. Nekoliko o{te}enih listova, ispisanih njegovom rukom, sada{nja igumanija (Ravanica je 1946. godine postala enski manastir) drì u zaklju~anom kov~eì}u i nerado ih pokazuje. Gotovo ju je naljutila moja ravnodu{nost prema @ivotopisu shi-igumanije Jefimije ili Tri akatista blaènopo~iv{e ravani~ke monahinje Evpraksije o trima sveticama, kao i prema ve}ini drugih knjiga koje su sve bile izloène u staklenim vitrinama. Umolih je, ipak, da mi pokaè, na kratko, rukopis monaha Kalinika, o ~ijem postojanju ne bih ni imala pojma da manastirski sin|el nije sklon seti i pri~i u topla letnja predve~erja. Faksimil je, naravno, bilo nemogu}e pribaviti, pa je varljivost se}anja jedino {to nam preostaje. Sa~uvane stranice pripadale su mnogo obimnijem rukopisu, nekoj vrsti slikarskog dnevnika. Na jednom mestu Kalinik je sa zanosom opisivao kako treba slikati ruku koja blagosilja: Kaìprst (uspravan) i srednji prst (malo savijen) ozna~avaju IC (Isus). Veliki prst, sjedinjen sa ~etvrtim krstoobrazno, i savijen mali prst tvore ime XC (Hristos). Po boànskom provi|enju, Tvorac dade ruci ~ove~joj ni manje ni vi{e, nego ta~no toliko prstiju koliko je potrebno da se ozna~i ime Isusa Hrista. Jedan se plesnivi cvet {irio na drugoj strani, hrane}i re~ima punim ljubavi i vere svoju sumnjivu lepotu. Tekst postaje ~itak odavde: Pravilne i lepe njegove obrve sastavljene su, o~i prijatne, nos pravilan, boja lica p{eni~na, kosa na glavi valovita i malo sme|a, a brada nije sasvim crna. Prsti njegovih pre-~istih ruku dugi su i pravilni. Uop{te, li~i na svoju Majku, u kojoj je sebi stvorio ivo i savr{eno ljudsko bi}e. Ostali fragmenti iz dnevnika sadràli su prakti~na uputstva, tehni~ke pojedinosti va`ne za slikara. Od nekog majstora (Grka, verovatno) bio je upu}ivan u tajnu slikanja enkausti~nim bojama koje zahtevaju veliku ve{tinu i strpljenje. Kalinik je ovde zapisao kako se pigment me{a sa voskom i kako smesu treba pa`ljivo zagrevati na kerotakisu iznad tihe eravice. Na drugom mestu, opet, be{e zabeleèn recept za spravljanje azura prelivanjem kre~a i bakarnih plo~ica sir}etom. Uglavnom, behu to sve znanja koja su mogla poticati iz svetogorskog slikarskog priru~nika Erminija ili su primljena predajom od starih zografa, ali na dnu jedne strane, ispod bele{ke da pozlatu na ikonama treba gla~ati veprovim zubom dok ne zablista, stajalo je krasnopisom, bez ikakvog komentara: BOGORODICA IMA PLAVE OÎ. I upravo ova re~enica, za koju je sasvim sigurno da uop{te ne odgovara crkvenom kanonu, otvara onu pukotinu u nebesima kroz koju je sevnulo Ljutito oko, a blaga ruka koja blagosilja postala uzdignuti kaìprst Pantokratora. U tom se trenutku njegov ivot, bezvremen i okrenut Bogu, pretvorio u {aku peska koji nezadrìvo curi kroz stakleni grli}. Moè{ se dugo opirati, ali ako te na kraju svet op~ini i zaglu{i svojom vrevom, ivot postaje svetlucavi mlaz {to se namah prospe i obru{i u ponor.
O ^ I
12
Te boànski plave o~i imala je Ozra, mlada ena vojvode Crepa, a njihov azur pome{a se sa malahitom njegovih o~iju nenadano, na Veliki petak, u ~asu kad su se plami~ci sve}a {etali po crkvenoj tami kao du{e mrtvih. U to vreme Kalinik je sa grupom slikara radio na ivopisu crkve posve}ene Preobraènju, nedaleko od Ravanice. Molio je drugove da mu dozvole da sam oslika sve {to je trebalo malati plavom bojom. Oni popusti{e njegovom hiru nevoljno, ali uskoro su se svi divili jedinstvenoj plavoj boji, najlep{oj koju su ikada videli. Misle}i na Ozrine o~i, me{ao je kre~ i bakar i slikao Bogomajku sa Mladencem, heruvime i prestole, an|ele i proroke, evan|eliste i Hrista koji blagosilja, drè}i na grudima Evan|elje. Zvonile su njihove du{e, zagrljene visoko u kubetu crkve, u nebesima. Ali {to je dozvoljeno na Nebu, nije i na Zemlji. Stari se Crep, vuku}i noge, zaputi jedne no}i u odaje svoje ene. Kad zalupa na vrata, ona ne hte da otvori dok nije od lanenih ~ar{ava napravila uè za svoga dragog, pomo}u koga se ovaj bezbedno spusti. Ube|en da ga je ena bezo~no varala, i to pod njegovim krovom, Crep za{kripa zubima kao suva grana na vetru, krcnu{e mu zglobovi poput zar|alih {arki izgledalo je da }e se razobru~iti i raspasti sav, kao neki drevni gvozdeni oklop. Da nije star~ev bes bio tako nemo}an, mo`da ni elja za osvetom ne bi bila tako jaka. Po{to je begunca progutao mrak, a Ozra nije nikako htela da oda njegovo ime, Crep naredi da se neverna i tvrdoglava supruga oslepi i zatvori u manastir. Kad se Ozri, uz vrisak, zanavek ugasio svet u o~ima, sve plavetne boje sa Kalinikovih fresaka namah se preli{e u zelenu. Razdiran crnim slutnjama, Kalinik je kle~ao na visokoj skeli u nedovr{enoj crkvi. Drhtavim prstom milovao je konture svetog lika, kad ga iz nebesne blagosti Bogorodi~inog oka ustreli zelena munja. Ujutru su ga na{li hladnog na kamenom podu. Jedan se kalu|er, koji je priklonio glavu da oslu{ne da li mladi} jo{ di{e, zakle da je sa njegovih usana prhnulo ime Ozra. Jo{ re~e da nije to bio poslednji izdah, ropac umiru}eg, ve} kao neki {um koji je jo{ jedino strujao u mrtvom telu. Monasi su {aputali i krstili se: smrt je ozarila njegovo lepo lice ~udesnom, nezemaljskom svetlo{}u. Sahranjen je kri{om i grob mu se ne zna. Preko sveìh fresaka nanet je na brzinu novi sloj maltera i islikani crveni floralni motivi na beloj podlozi. Tek posle duèg vremena majstori su nastavili zapo~eti posao. Ponegde su jo{ vidljiva sva tri sloja, ali je ivopis gotovo potpuno propao: uzalud je Bogorodica lila smaragdne suze pod provaljenim crkvenim svodom. * * * Ne verujem da je moj prijatelj, poznavalac i ljubitelj vizantijske kulture i umetnosti, ikada ~uo za ovu pri~u, koja svakako nigde nije ni zapisana. Tek, zami{ljeno mrve}i prstima par~e maltera sa uru{enih zidina ravani~kog metoha, manastira Sv. Sisoja, izgovorio je ne-{to {to mi se jasno urezalo u pam}enje: Na{im se srednjovekovnim slikarima te{-ko podavala plava boja. âk ni ona skupa, koja se dobijala mlevenjem minerala azurita i koju su dobavljali iz Vizantije ili Francuske, nije bila dovoljno postojana. I malter na kome se slika morao je biti sasvim suv. Pa ipak, pod uticajem vlage, svetlosti i vazduha, plava je lako prelazila u zelenu. Naime, s promenom broja molekula kristalne vode nastajalo je stabilno bakarno jedinjenje, malahit, koje je zelene boje. Pojavu prelaska azurita u malahit zapazio sam, na primer, na luku priprate u crkvi Sv. Dimitrija u Pe}i ili na plavom polju Loze Nemanji}a u De~anima. âk se otela i takvom majstoru kakav je bio \oto: plava pozadina fresaka u franjeva~koj bazilici u Asizi postala je malahitno zelena... Tako je u poetsko tkivo pri~e neo~ekivano kanuo hemijski agens. Ili se, mo`da, u prirodnu reakciju izme|u elemenata ume{ala ma{ta nepoznatog pesnika. Svejedno, postojao je neko ko je mogao pokretom prsta dati stvarima druk~iji tok. I upravo sam njega krivila, ne zato {to to nije tada u~inio, ve} {to je svet uredio kao kakav licemerni Moloh: oni koje je uzdigao do svog prestola tu`na su gomila obezglavljenih, osaka}enih, mu~enih i unakaènih; ako se pojavi{ s glavom u rukama, posadi}e te do sebe, a od svih ena device izabira, dodeljuju}i im muke i stradanje pre no {to ih oven~a svojom milo{}u.
13
O ^ I
Gle, Jagnje Bo`je uzima sve grehe sveta! re~eno je. I u to ime sve }e vam biti opro{teno. Osim ljubavi! Jer otkako je Hristov prenatalni logos stvorio Mariju da bi ga rodila, nijedno za~e}e nije bezgre{no. I otkako je Agnec postao Pastir, na le|ima nosi odranu jagnje}u koù. U jedno sam mogla biti sigurna: kad se u pehar mr`nje, zavisti i zlobe ulije kap ljubavi, menja se mo`da njegova boja, ali ostaje otrov. Ali ako se pehar ~iste ljubavi natruni zemalj-skom pra{inom, ono {to se s rado{}u pije, postaje najgor~a kukuta. Mislila sam, ipak, na onu kap vida koja se ulila u druge o~i, mislila sam na te o~i koje su osvetlile mrak. Bogorodica ima plave o~i... pro{aptah i okrenuh se, prave}i se da ne prime}ujem za~u|eni pogled mog prijatelja. Nebeski azur izlivao se na malahitna brda i bojio svet blago{}u i spokojem. NALI^JE, LICE BEZ LICA Sedeo je za stolom i pisao, kad se pomakla zavesa, sasvim lagano, gotovo neprimetno. I, jedva ~ujno, oglasio se skriveni cvr~ak ispod praga. Tako po~inju sve neobja{njive stvari, tako se nave{}uju neobi~ni i va`ni doga|aji pomislio je, obazrev{i se po sobi ne bi li otkrio gde se plete ~vor predstoje}ih misterija. Bacio je zatim pogled kroz prozor. Tamo je rastao bagrem, lo{e drvo. Na jednoj grani sklup~ala se ri|a ma~ka, u sjaju zalaska nalik na bakarnu sfingu. Trepnuo je i idu}eg ~asa ma~ka je visila o repu spiralna grivna oko suve bagremove ruke. Onda se prednjim {apicama prihvati niè grane i napravi kolut oko nje. U tom trenutku iza le|a za~u prigu{eni kikot. Nije bio jedini koji je pomno pratio ma~kine majstorije: Crvenkapa pljesnu ru~icama, a jagode se rasu{e iz korpe. Bri`no je kaìprstom gurnu ponovo na sredinu police, pokupi jagode. Navikao je ve} da se stvari u njegovom prisustvu slobodno pona{aju. Lako su mu otkrivale svoja nali~ja: zbacivale bi iznenada oklope i maske (metalne, drvene ili na~injene od materijala koji je zaboravio svoje poreklo). Razlivale su se van svojih granica, dodirivale, pretakale, ulazile jedna u drugu kroz porozne membrane. Proìmala su se njihova svetle}a jezgra, pruàju}i oku i duhu ~udesne prizore. Nikada nisu bile zle prema njemu. Ponekad bi ga dirale, za~ikavale, ali na najmanji nagove{taj opasnosti spolja, sve bi se bri`no i za{titni~ki svijale oko njega. Do sada je jedino epizoda sa ki{obranom u jednom trenutku naru{ila taj dirljivi sklad, to romanti~no zajedni{tvo, puno tihe pa`nje i ne`nosti. Ranije nije retko bivalo da ispod starog pra{njavog ki{obrana, kao ispod ogromne crne krinoline, odjednom zvecnu staklene balske cipele i u vihoru polete niz stepenice u ba{tu, osvetljenu kristalnim zimskim mesecom ili zlatnim vezom svitaca. Posmatrao bi elegantne i smele figure, uìvaju}i u predstavi koja je igrana samo za njega. Ali jednog dana ki{obran je dremao sklopljenih krila, vise}i naglava~ke o ~iviluku poput {i{mi{a. Video je on dobro da je ki{o-bran ne{to natmuren, no be{e lep prole}ni dan i on je ivahno poslovao po ku}i, otvarao prozore i ~istio pau~inu. Tako se i desilo da ga slu~ajno okrzne u prolazu. Kao da je samo to i ~ekao, ovaj ga bezdu{no ogreba. I crvena pruga, koju je o{tra kanica zaparala po goloj mi-{ici, produì se u bolni pulsiraju}i oìljak u du{i, pogo|enoj izdajstvom. Izdajicu ipak nije uklonio iz predsoblja. Prepustio ga je samo}i i dugim ~asovima meditacije, u crnoj rizi pokajni{tva i molitve. A onda, jednostavno, zaboravu... Vremenom je nau~io da nepogre{ivo, izme|u svih ostalih, raspoznaje znake njemu namenjene. Sada ga je sveg preplavio onaj slatki nemir vesnik neobi~nih zbivanja. Odloìo je olovku, pritisnuo dlanom ispisani papir pred sobom i ~ekao da se objavi nepoznato prisustvo ili da ko{uljica privida sklizne sa ne~ega {to je do sad pokazivalo samo svoje obi~no, svakodnevno lice. Stolica je pod njim tiho {kripnula. Malo se prome{koljio i potap{ao je po bedrima, on, njen verni dugogodi{nji jaha~, odlu-~iv{i ~vrsto da joj {to pre kupi novo jastu~e. Zaista, nikada do sada nije bilo elektriciteta zloslutnosti u ovakvim prilikama. Poneki obe{enjakluk, mala smicalica, nesta{no zadirkivanje. Uz sve to gledanje kroz prste. Mora da je sam insistirao na ovoj klauzuli u pre}utnom sporazumu sa svime {to ga je okruìvalo. Jer njegovu masku niko nije dirao. Kao da niko, pa ni on sam, nije poèleo da zaviri ispod. Ogledalo ga je
14
gledalo bezizrazno, kao volovsko oko. Dozvoljeno mu je bilo da se predstavlja kao Niko. Niotkuda. Ni~iji. îtao je o literarnom mazohizmu, iskreno bivao zgranut izjavama poznatih knjièvnika koji su pisca upore|ivali sa striptizetom {to se svla~i nao~igled sveta. Jednom je i sam danima ponavljao pro~itanu re~enicu: Nema ni~eg uzbudljivijeg u ivotu ~oveka od slu~ajnog otkri}a sopstvene izopa~enosti, ali pre no {to se te{ki kamen odronio i poleteo u dubine njegovog bi}a, prona{ao je novu mantru: Ako je istina da pisac uvek pi{e o sebi, jedini na~in da iza|e iz za~aranog kruga jeste da se odrekne svog identiteta. Ma~ka se ljuljala kao pravi akrobata, repom se drè}i za granu. Onda je usledio trzaj njenog gipkog tela, naglo ispravljanje opruge, skok prese~en prozorskim ramom i, verovatno, meki doskok u nevidljivu travu. Sumrak je padao kao pepeo po stvarima u sobi, senke su dubile sedlo izme|u njegovih isturenih lopatica. Zurio je u papir pred sobom, u re~i koje ni njemu samom, niti ikome drugom nisu mnogo zna~ile. Bojao se da bi o majci (ima li je?) pisao s ljubavlju (gre{nom?). Bojao se da bi uìvao u kastriranju oca. Ali pisanje je zlo}udni tumor koji po~inje da nagriza njegovu utrobu, ne zadovoljavaju}i se vi{e izmi{ljenim uspomenama. Mrak je lako brisao pravilna slova, kao spu`vom. Sva ona otkri}a, koja je smatrao dragocenim, sad su mu izgledala bedno. Zar su godine strpljivog posmatranja bile potrebne da bi se otkrilo: a) da u zidnom satu napravljenom davno u Pe{ti a kupljenom na nekoj buvljoj pijaci prebiva brkati austrougarski oficir, ~ije je srce sa~uvalo uspomenu na ritam vojni~kih koraka ispred kasarni K&K, b) da je porcelanska ibrik-lepotica u stvari ~edomorka, jer je iz ~ista mira ta~no {est puta padala u nesvest, a on je najpre u neverici a zatim istinski uàsnut, skupljao krhotine ispod nje, nosio ih daleko i zakopavao okrnjene {olje kao uginule ma~i}e, c) da ima jedan dan u godini kad vetar svojim {iljatim jezikom otvara sve brave i jedan kad sedne na dimnjake, d) da se pomenuti ki{obran pona{a, u najmanju ruku, ~udno: u po~etku, bio je to koristan predmet koji {titi od ki{e, zatim je bajkovitim vilinskim plesom na mese~ini poku{ao da zavede svog vlasnika, tada je, gotovo slu~ajno, izbila na videlo njegova podmuklost, kona~no, on je do kraja razotkrio svoju paklenu, sotonsku prirodu, ali ga njegov gazda, uprkos svemu, nije bezdu{no odbacio, e) etc... etc... ali ne mnogo toga... U sobi se sasvim zgusnuo mrak i kad je podigao glavu prostreli{e ga dva sjajna zelena oka. Ma~ka je stajala na prozorskoj dasci i gledala pravo u njega. Sve se odigralo munjevito. Ne~ujno se od{krinulo prozorsko krilo a zavesa kri{om mahnula tajanstvenom posetiocu. Osetio je kako ga hvata panika: njegovi za{titnici mu okre}u le|a, doga|aji uzimaju krajnje dramati~an tok. Kosi prorezi ma~kinih o~iju jo{ se vi{e suzi{e. Nasmejala se, otkriv{i blistave o~njake i mali ruì~asti jezik, kao laticu: Poslali su me da ti pomognem. Znaju da si jo{ boja`ljiv, pa ti {alju umiljatu macu a ne neko ~udovi{te. Na glavi je imala {e{ir kakav su nosili musketari. Skide ga teatralnim pokretom, uz uzvik: Neka umre amater da bi se rodio pisac! Zatim podiè {apu a nokti blesnu{e, prete}i: Ovako }u zderati tvoju masku. Sve tvoje maske. Mora{ osetiti bol, duboko i jasno. Mora{ se setiti ko si, ne}emo da nam baca{ komade tu|e utrobe. Kosti davnih mrtvaca. Sasu{ene mumije. Ho}emo da krv dobro natopi te tvoje papire. Ustuknuo je prema mra~nom predsoblju. Uà-grene o~i su rasle, reànje se pribliàvalo. Odjednom, u ruci mu se na|e neki predmet koji je vikao: Raspali!. Nasrnu ovim kao floretom, odjeknu prasak razbijenog stakla, lomljava i tre{tanje na stepeni{tu, otegnuti, alosni mjauk... Sve se sti{alo. Leào je na podu i jecao, steù}i na grudima stari, polomljeni ki{o-bran.
15
FOTELJA Izvesna fotelja jo{ ~uva otiske mojih kolena-~a{ice, udubljenja kao u glini ili vosku. Volim, naime, da sedim podavijenih nogu na orijentalni na~in, a u mekanom krilu ove fotelje provela sam celu jednu dugu zimu. Fotelja je, sa drvenim puì}ima na doru~jima i plavom somotskom lepezom naslona, li~ila na ogromni morski talas koji se stropo{tava sa tavanice, sav u {umno-beloj peni zavesa. Ponekada, osobito kada bi se zimsko sunce probilo iz oblaka, bio je to gle~er blistavih ivica. Samo mi se u jednom trenutku u~inilo da iluzija nestaje: more se povla~ilo i na vla`nom sprudu ostala je stara, zaboravljena naslonja~a; ta~nije, njen kostur, ogoleo i crn. Ina~e, fotelja je bila porodi~na relikvija, intimni zaklon bar troje predaka, od kojih je poslednja bila njegova pokojna majka. (Poznavala sam je samo sa portreta: blage i razlivene crte koje bi mogle oblikovati bilo koje lice. Jedino se u pogledu mogla nazreti snaga i izuzetnost karaktera i naslutiti zbog ~ega su njegove {ture re~enice o majci bile proète strahopo{tovanjem.) Ve~eri provedene u njegovom domu mogla bih nazvati sasvim ugodnim. Vremenom su ~ak postale sastavni deo onog sloènog mehanizma koji nazivamo svojim ivotom i koji se sastoji iz bezbroj zavrtanja, oprugica, to~ki}a, ~iji nam savr{eni sklop do kraja ostaje zagonetan, jer nikada unapred ne znamo {ta }e ga neotklonjivo naru{iti. Iskakanje glavnih opruga, protivno logici (ali logika nije vrhovni zakon!), obi~no ne dovodi do raspada mehanizma. Mo`da zato {to se upravo najve}om ~ini opasnost njihovog otkazivanja, sa tom mogu}no{}u se najvi{e i ra~una, sve dok se neosetno ne pomirimo sa mi{lju o gubitku. Kidanje, pak, najtanje niti u ovom nerazmrsivom spletu moè se pokazati kobno. Udobno zavaljena u fotelji, ispijala bih tamnu, mirisnu te~nost. Para {to se dizala iz {olje zamagljivala je pronicljivi stari~in pogled i ja bih na trenutke ~ak zaboravljala na njega (ukoliko je to uop{te bilo mogu}e, jer te o~i bile su ne{to najìvlje u ~itavoj ku}i a njihov pogled po~ivao je na dnu moga bi}a). Me|utim, vremenom sam prestala da ih se bojim i ~ak prkosno zapodenula jedan tihi, mali rat. Motrila bih (kraji~kom oka) kako se u izvesnim prilikama njihov sjaj menja, prelaze}i u zlokobno svetlucanje, kako se zenice zgu{njavaju, vrtlo`no potiskuju}i svetlost. Vrebala sam promenu njihovog izraza dok mi je pridràvao kaput ili se naginjao da mi doda {e}er. Ali neka prigu{ena podsme{ljiva iskra, jedan duboki oholi plami~ak u stari~inom pogledu, nikako se nisu gasili. Odlu~ila sam da sve stavim na kocku, morala sam da osvojim pobedu po svaku cenu. Pu{tala bih da ga okrzne pramen kose, dok sam je rastresala skidaju}i mokru maramu; trudila sam se da nam se ruke dodiruju dok bi mi pokazivao zbirku starog kovanog novca; zagledala sam bakrene parice sa sve ve}om znatièljom i samozaboravom koji je i{ao dotle da sam se gotovo naslanjala na njega, nagone}i ga da upija moj miris. Ipak je dugo vremena pro{lo pre no {to je na{a prisnost postala nesporna. U toj ku}i vi{e se nisam ose}ala kao gost. Bilo je potrebno da jednim simboli~kim ali nenametljivim gestom ozna~im trajnost svoga prisustva. Izrazih elju da sama pripremim ~aj, sredi{nji ritual na{ih zajedni~kih ve~eri. Pomogao mi je da izvadim {oljice iz vitrine, doneo ~ajnik i kutiju sa zlatnim kineskim ideogramima. Dok sam prelivala vrelu vodu preko miri{ljavih listi}a, osetih kako me taj mali posao potpuno sjedinjuje sa mojim prijateljem. Ravnomerno pulsiranje Harmonije proèlo je na{e du{e dve upla{ene pti~ice prema kojima je svet bio jednako surov, samo na razli~ite na~ine. Nasme{ih se pruàju}i mu {olju, a pogledi nam se ne`no dodirnu{e u vazduhu. Zahvalna za taj trenutak jo{ nepoznatog blaènstva (koje i besmislicama pridaje ~ar uzvi{enosti) sa {oljom u ruci uputih se ka svojoj fotelji. A tada me prikova u mestu pogled iz koga je zjapila sva praznina ovoga sveta! Ni osuda, ni prokletstvo, ve} ledena pusto{ jezive crne duplje u kojima se leluja pau~ina, stra{ni ponor u koji se propada zauvek. Za`murih, svesna da se taj pogled nikada ne zaboravlja i da su te o~i nepovratno zatrovale moju prirodu, zamutile njenu bistrinu. Osetih u tom trenutku kako se krajnosti dodiruju, sagledah koren ljubavi i prezira, oholosti i saàljenja, videh kako se veù i mrse ~vorovi sudbine: êmu upredati kudelju sa svilenim koncem, kad je kudelja fitilj a svila se u vreloj vodi odmotava sa ~aure?
O ^ I 16
Kad sam otvorila o~i, videh pred svojim nogama komadi}e razbijene {olje, a na fotelji {irila se tamna mrlja neumoljivo jasnih ivica. (Kao da je jedan od onih egzoti~nih cvetova sa tapeta oìveo i, pretvoriv{i se u ogromnog crnog leptira, sleteo na plavi somot.) Ne moram ni pominjati da je ~as mog iznenadnog otkri}a bio povr{no protuma~en kao plebejska nespretnost i nesuvislo buncanje. Mnogo godina posle ovog doga|aja obreh se ponovo u gradu koji sam davno napustila. Mi smo sazdani od uspomena, a ta se tro{na gra|a iznutra osipa. Udaranje brzih talasa podrivalo je i odnosilo biv{e obale, taloè}i nove nanose. Zagledala sam lica i obilazila mesta kojih sam se jo{ mogla setiti. Ispred jedne staretinarske radnje u duga~koj periferijskoj ulici ugledah glomaznu starinsku fotelju, presvu~enu izlizanim somotom. Jedan je leptir velikih krila treperio na izbledeloj pozadini. Bila je pra{njava, sa udubljenjima na mestu ugnutih opruga, obavijena pau~inom {to se lelujala na toplom vetru. Znala sam {ta }u zate}i u radnji. U|oh, ne ure}i se, me|u sve te izli{ne stvari koje umiru zajedno sa svojim vlasnicima, jer nema vi{e nikoga ko bi pamtio njihovu istoriju. Na gomili kr{a leào je masivni ram iz koga me je posmatrala dobro}udna starica, blagih o~iju. A i onaj leptir, uverih se kasnije, be{e odleteo. SENTIMENTALNA LUTKA Ja sedim na kau~u i svima se smejem, smejem... Polovina lica namazana belom kredom, brkovi iscrtani krejonom, noge u tatinim cipelama ne dodiruju pod. U krilu drìm novu gumenu lutku, kojoj sam kri{om izbu{ila rupicu izme|u nogu. Nas dve {apu}emo poverljivo, nasme{ena lica nadnose se povremeno nad nas, a onda ih progutaju u}kasti duvanski oblaci i para iz ~inije sa supom. Niko ne zna da sam otkrila najve}u tajnu o lutkama. NJeno telo, iz koga je ~vrstim stiskom prethodno istisnut vazduh, potopljeno u kadu, punilo se kroz tajanstvenu rupicu. Posle je iz lutkine ruì~aste {upljine brizgao tanki mlaz i slivao se niz noge, a ja sam ose}ala kako i mene u stomaku ne{to meko i ne`no tako lepo golica. * * * Kako sam se na{la u nepoznatom delu grada? Pljusak je izbrisao brojeve na zgradama i natpise iznad mutno osvetljenih radnji. Kao blede meduze crnih klobuka plivaju prolaznici ispod svojih ki{obrana. Kao da se bojim da }e me povrediti, iako izgleda da me niko ne prime}uje, sve vi{e se pripijam le|ima uz staklo izloga. Prolazi, zvone}i, crveni tramvaj bez broja. Noge su mi u velikim cipelama sasvim mokre. O~ekujem da mi se telo napuni vodom kroz skrivenu pukotinu. Ose}am je kao pulsiraju}i oìljak i nesvesno skupljam krajeve mokre svilene haljine i guram ih izme|u nogu. Kada hrapavi vodeni jezici po~nu da me liù iznutra, ne}u izdràti da ne zavri{tim. Okre}em se i ~elom sudaram sa staklom izloga, a kada otvorim o~i, vidim da je u njima neki te{ki i tu|i pogled. Pomislim da je u stvari iz mog tela iscureo sav poznati sadràj i da zato ne prepoznajem lice u izlogu. Da, to je ono {to se zaista doga|alo: kroz nevidljivi levak isti~e sav moj strah, uspomene, namere, ose}anja... Divno! Valjda i du{a odlazi sa svim tim. Idi, du{o, idi, ne brini za mene. Ostavi mi samo ovu praznu ku}u koja odjekuje. Iz odaje u odaju, kroz duga~ke promajne hodnike, tr~a}u u zapaljenoj haljinici. Vozi}u velosiped niz stepeni{te. Jednom }u se baciti sa najvi{e kule. Ili uzleteti u balonu sa debelim podvoljkom punim helijuma... A tada vidim: lice u izlogu pripada nepoznatom mu{karcu. Ne napu{ta me ose}aj prijatne ispra`njenosti i lako}e i ho}u da se okrenem, nasmejana, ali me njegov pogled zaustavi. NJegove o~i, u staklu, polako se ulivaju u moje kao rastopljeno olovo i ja ostajem nepomi~na, dok iza mojih le|a dopire glas: Tako je Persej pri{ao Meduzi. Na nemo pitanje mojih o~iju, odgovara: To je zato {to ne}u da se u tebe zaljubim. * * * Ki{a je prestala. Drìm podruku gospodina sa cilindrom i kora~amo prema sredi{tu grada. U lokvama, usput, zgrade izgledaju kao boì}ne jelke krunisane neonskim draguljima. Odnekud
17
O ^ I
dopire zvuk fonografa. Podse}a me na strastvene zagrljaje i ukradene poljupce u mra~nim kinematografima. Ne ose}am vi{e hladno}u. Moje je telo radosna, prosta ma{ina, ve{to napravljena. Moje srce je sati} od staniola. U}i }emo u lep restoran, pored livrejisanog vratara. Unutra je toplo i bu~no, ljudi sede za punim stolovima, parovi ple{u pripijeni. Svi se smeju, smeju... Unutra sigurno niko nije tuàn. Meni su govorili da sam sentimentalna lutka. Se{}emo za mermerni sto~i} i gospodin }e naru~iti {ampanjac. Uìva}u u ukusu {ampanjca bar koliko u ukusu jedne divne, tek spoznate Tajne, koja mi se jo{ topi u ustima kao u{e}erena latica. Zari}u u njega svoj pogled Meduze onda kada se bude najmanje nadao. Ja sam ta koja se ne}e zaljubiti. Podijum je prepun. Tela se sudaraju kao u poludelom magnetnom polju, ali to nikome ne smeta. Jedino {to jo{ elim jeste da pustim da me povu~e ta bujica, taj vrtlog, i da se u njemu orke}em, okre}em... Kao rujni jesenji list. PAUNOVA KAND@A ILI KRV I MASTILO Ostaviv{i joj ogrlicu od sitnih ugriza i paunovu kanu na levoj dojci, obukao je uniformu i oti{ao jednog ledenog jutra, zajedno sa ostalim mu{karcima. Kada je voz nestao sa vidika, ona je sklopila o~i i shvatila da je svejedno ho}e li ih vi{e otvarati: u njenoj zenici svet se zgru{ao u jedan jedini lik, koji vi{e ni{ta ne}e mo}i da izbri{e. Na poledicu od vode za njim prosute, napadao je sneg star nedelju dana. Ona je sedela u slabo zagrevanoj sobi i izme|u dva cvokota podilazila ju je vrelina od koje su se okna topila a voda pevala na ohla|enom {poretu. Kada je stiglo prvo pismo, za~udila se svom imenu: be{e oblikovano pomo}u ~udnih polumese~astih znakova. Ispunjena strepnjom, otvorila je koverat i videla da je prazan. Dugo je ostala duboko zami{ljena, a onda se odjednom prenu i stolicu prima~e prozoru. Uzela je hartiju, umo~ila pletenicu u ~a{u crnog vina i njome kao slikarskom ~etkicom povukla nekoliko kratkih poteza, brzih i o{trih kao ujedi. Zatim je popila vino, pa olizala i zalepila koverat. U~inilo joj se da krov proki{njava, zidovi su se znojili. Opet je nalila ~a{u, iskapila je i jezikom ovlaìla marku. U tre}u ~a{u spustila je komad hleba i, kad se dobro napio, jela ga pla~u}i, kao krvavu hostiju. Od kapije do ulaznih vrata narastao je smet kao sedmogodi{nje dete, kad se ponovo pojavio po{tar, beo do psa i {arenih o~iju, koje su hitro skliznule u hladnu i ustajalu pomr~inu iza njenih le|a. Uzev{i pismo, prebacila ga je iz ruke u ruku, kao grumen ara, i okrenula se na jednoj nozi, tako da su joj pletenice fijuknule. Kraji~kom oka uspela je da vidi da je opet njeno ime ispisano nepoznatim, uglastim i o{trim slovima, koja se kao trnje zabi{e u oznojeni dlan. Le|ima se naslonila na vrata i ostala tako dok nije osetila da joj kosti krckaju, kao da je na sebe brdo navalila. U pismu opet nije bilo ni~eg. Opori osmejak iskrivi joj usne. Sela je pored prozora i raskop~ala haljinu. Na levoj dojci jo{ je bila vidljiva paunova kana tragovi noktiju oko bradavice, krupne poput zrna tamjanike. Zatvoriv{i o~i, dodirnu lagano taj pe~at vernosti, bolni ig urezan u njeno telo noktima voljenog mu{karca. Nalik nepravilnom krugu ili slovu O, bio je taj znak tek jedan beo~ug iz lanca kojim ju je njegova ljubav okivala. Znala je da je i drugo pismo pro~itala i gorki joj sme{ak nije silazio sa usana dok je rezala venu u korenu {ake. Gustom krvlju namo~ila je pletenicu i opet povukla iste {are kao pro{li put. Ostalo joj je jo{ jedino da ~eka. Obukla je sve empere koje je imala i sela usred ogromnog kreveta, prekr{tenih nogu i oborenih o~iju, kao Buda. Uskoro je po{tar ponovo do{ao, ali bez pisma. Izvadio je iz torbe beli zamotuljak, razvio ga, izneo na sto bocu vina, kobasice, hleb. Gledala je kroz mokre trepavice kako kre{e {ibicu i loì vatru u pe}i, a zatim izlazi u dvori{te i dugo ga, dugo nema... samo odzvanja sekira kao kad puca ledena kora na reci. Kad je ponovo u{ao i otvorio vrata{ca od pe}i da bi zapalio cigaretu na eravici i ubacio jo{ drva, njoj se u~inilo da se nalaze u trbuhu usijane lokomotive i po~ela je, zadràvaju}i vrisak i kidaju}i dugmad, da trga bezbrojne empere i {alove sa sebe. NJegove ruke su joj pomagale, njegovi prsti behu poput no}nih leptirica koje op~injene ple{u oko svetiljke od alabastera. A onda dotako{e koù, tu zaslepljuju}u belinu, i pretvori{e se u dlakave {i{mi{e edne krvi. U tami su se kome{ali razli~iti glasovi, pruàle se iz mraka i neke druge ruke. Duga~kim,
18
povijenim noktima brazdale joj koù. Sukljali crveni jezici, zahvatali bedra, lizali grudi. Videla je kako majka ja{e na drvenoj nozi kreveta i o~eve zube kako se zarivaju u njen vrat. Kad se probudila bio je bezimeni dan. Sve slike na zidovima stajale su malo nakrivo. U ~a{ama se su{io crveni talog. Teturaju}i se, pri{la je vratima, s namerom da ih {irom otvori i pusti unutra sve` vazduh. U dovratak je bila zadenuta bela koverta, koja joj sada pade pred noge. Uzela ju je u ruke i zurila u sitna crna slova, polako dolaze}i k sebi. Zatim razdera omotnicu i slova se razmile{e kao mravi: Draga moja Olja, nesre}nim slu~ajem povre|en sam jo{ prvog dana i obe su mi ruke bile u zavojima. Nisam bio u stanju da pi{em, jedino sam slova tvog imena uspeo da nacrtam, drè}i olovku u zubima. Dva prethodna pisma su ti, u stvari, pisali moji drugovi i ja sam morao da ih pocepam, besan na sebe, na svoje nemo}ne ruke koje nisu mogle ni da ti napi{u koliko te beskrajno volim... Mislio sam, bolje da ti po{aljem prazan koverat nego da ti tu|a ruka ispisuje poruke ljubavi. Ali ti, mila, ti si shvatila, zar ne?! Kako si se samo dosetila da i sebi samoj veè{ ruke. Bez i jedne re~i, kao i ja tebi, saop{tila si mi svu svoju ljubav... Zanjiha se i pokida mravlja kolona, re~i izgubi{e smisao, a onda se, najpre ta~ke i zarezi, a za njima i sva slova, ustremi{e ka zami{-ljenom centru, zgu{njavaju}i se vrtoglavo u jednu veliku ta~ku, kap crnog mastila, tamnu zenicu svevide}eg oka... Osvestila se leè}i preko praga i ose}a-ju}i da joj se voda sliva niz vrat: topio se sneg i sa strehe je kapalo. Pustila je da joj lice oblivaju hladne kapi i u isprekidanim jecajima gutala ih zajedno sa suzama. Ali unutra je bio ponor koji se ni~im nije mogao ispuniti i pustinja koja se nije mogla napojiti, i zato, napokon, zatvori usta i uspravi se, mada jo{ drhtavih nogu, kao tek ro|eno mladun~e. Potraì olovku i papir i sede za sto. Ne skidaju}i mokru ko{ulju sa sebe, u nadi da }e se mo`da razboleti i umreti, po~e da pi{e: Jedini moj, doista, izgleda da izme|u nas re~i i nisu potrebne... ZENONE, MOGU LI DA OFARBAM KOSU?
19
U kasno septembarsko popodne sedim na balkonu sobe broj 30 hotela Minos, u nekom gr~kom gradi}u na obali Jonskog mora. Hotel je dobio ime po kritskom kralju, onom koji je bio praunuk Zevsa i Evrope i koji je sagradio ~uveni Lavirint. Raspored soba, hodnici i predvorja, stepeni{ta i tajanstvena vrata koja se jednom otvaraju u kuhinju a drugi put u spremi{te puno kofa, krpa i metli, pokazuju da je graditelj hotela jedva obuzdavao strast da i sam ponovi drevni neimarski podvig. Ako to nije bio slu~aj, onda je sigurno Minosov duh lutao po spratovima, menjaju}i im oznake i zaustavljaju}i lift u gluvo doba, te nas je pospani portir, i sam lebde}i kao kakva utvara i zveckaju}i sve`njem klju~eva, izvodio iz njegovog za~aranog sveta. Na ravnom krovu susedne zgrade, koja se gotovo naslanja na hotel, bu~no se igra troje dece. Kroz otvoren prozor dopire zveket posu|a, smeh i uzvici nevidljivih ena. NJihovi glasovi se prepli}u, zale}u u visinu i rasprskavaju kao kristal. Slu{am ih, pomalo zate~ena iznenadnom spoznajom da se ko zna otkad nisam tako radosno smejala, tako bezbri`no }eretala. Pre nekoliko dana napunila sam trideset godina. Prijatelji su se {alili sa mnom, pitaju}i da li je mome setnom raspoloènju toga dana uzrok to {to vi{e nisam tako mlada. Gonetaju}i tu tajnu cele ve~eri, dala sam sebi odre~an odgovor. Ne, ne bojim se godina, one uistinu osloba|aju tereta privla~nosti; slobodno }u prolaziti ulicom u bilo koje vreme, ulaziti u kafane, i}i sama u bioskop; jednom re~i, bi}u nezanimljiva ogromnoj ve}ini mu{kog roda i zato mirna, slobodna... Jedna drvena strela dole}e na terasu. Mali indijanac preko puta gleda me netremice i ispu{ta ratni~ki pokli~, proizveden treperenjem njegovog dlana ispred ustiju. Dohvatam strelu i naginjem se preko ograde, pruàju}i mu je vrhom prema sebi. On shvata zna~enje mog gesta i sme{i mi se. Pre no {to je uspeo da uzme svoju strelu natrag, izleti puna~ka enica, povu~e ga za ruku i odvede. Ulazi i dvoje starije dece. Igra je zavr{ena.
20
M I S L E ] I
Do visine drugog sprata uznela je na {irokom stablu svoje mesnato li{}e neka mediteranska biljka, ~ije mi ime nije poznato. U ne`nom hlorofilnom mesu vide se duboki oìljci, jedva zaceljene rane. Dovitljivi hotelski gosti koristili su je za ga{enje opu{aka i ispoljavanje onog drevnog nagona za ostavljanjem znaka o sebi: imena i datumi pro{arali su zelene povr{ine koje je biljka eljno okretala suncu. U sobi, iza spu{tenih zastora, spava On, stostruko udaljen snom u kome se ona nepoznata, odavno naslu}ena druga, mazno privija uz njegove grudi. Odavno nismo proveli toliko vremena zajedno. Zato ne mogu re}i kada smo ta~no prestali da ne{to zna~imo jedno drugome. Sada provodimo mu~ni odmor, ispunjen sva|ama ili ravnodu{jem. Jutros sam sama oti{la na plaù i sun~ala se na prljavom pe{~anom okrajku sa nekoliko debelih gr~kih baba i njihovih unuka, koji su naizmeni~no vri{tali, kovitlali pesak i pi{ali u vodu. Ose}am se upravo tako, kao ta jutro{nja tu`na obala prekrivena nepotrebnim-upotrebljenimodba~enim stvarima, nanosima i |ubretom raznovrsnog porekla. Je li i moj ivot, zaista, samo pisanje po pesku, pre no {to ga zapljusne te{ki, prljavi talas... ili, jo{ gore, bolno tetoviranje svog mrtvog imena u ne~ijem ivom tkivu? Iza zatvorenih vrata slutim prostor ispunjen njegovim mirisom, koji, mo`da, jo{ uvek volim. Ili je tamo, uvijeno u bele ~ar{ave, telo nekog od mojih biv{ih ljubavnika, za kojim, mo`da, jo{ uvek ~eznem. Ili je Minotaur kona~no uspeo da zamrsi sve moje puteve i ostavi mi samo jedan, onaj kojim se dolazi k njemu... Znam da je spoljni svet naj~e{}e samo odraz unutra{njeg. Moj unutra{nji lavirint nije sagradio Minos, a ~ovek jedino u sebi moè da se zaista izgubi. To je ono zbog ~ega tumaram, sudaraju}i se sa zidovima i boje}i se zatvorenih vrata. Osta}u zauvek zarobljena u tom lavirintu, ba{ zato {to ga sama tkam, svakim svojim pokretom, mi{lju i re~ju. Umnoèni do apsurda, nesvrsishodni pokreti, re~i i misli ~ine jedno ogromno mirovanje, ti{inu, prazninu... Roletna se bu~no podiè! On izlazi na terasu, proteè se, zatim se saginje i grli me, pita: [ta to pi{e{? Ni{ta..., odgovaram zbu-njeno, zaklanjaju}i papir rukom. O~ito, re{io je da zaboravi jutro{nju sva|u, dobro je raspoloèn, pevu{e}i odlazi u kupatilo. ûjem uborenje vode, zveckanje toaletnog pribora, dopire miris kolonjske vode. Kroz otvorena vrata dovikuje: Ho}e{ li da odemo ve~eras na neko lepo mesto? Ose}am da ga elim, da upravo ~eznem za njegovim zagrljajem u kome }u po promeni boje }utanja ta~no znati kada misli na nju. Postajem odjednom nekako stra{no svesna sebe, u kosoj sun~evoj svetlosti, sa rukama opu{tenim niz telo, kao da sam hiljadu godina stara i da sam ve} ranije stajala tako isto kao sada, beznade`no isto, i da ne mogu u~initi nijedan korak, nijednu stvarnu kretnju u tom zenonovski zale|enom, nepokretnom svetu. Pogled mi pada na strelu, koja je ostala zaboravljena na terasi. Da je de~ak koji je odapeo strelu mislio u tom trenutku na Zenona i njegove aporije, uverena sam da se ova ne bi ni otkinula sa zapetog luka. Kaèm polako, kao za sebe: Ho}u, samo da se spremim... I, dok se on obla~i, stajem pod tu{, zatvorenih o~iju do~ekujem rasprskavanje kapljica oko sveèg, lepo preplanulog tela. Zatim se predajem mekom dodiru ruì~astog pe{kira. Ne zaboravljam parfem, ni ru`, iscrtavam olovkom liniju oko o~iju. Ogledalo mi se ovla{ nasme{i. Oklevam... Ne{to ipak nedostaje. Posmatram svoje lice, dodirujem ga. Ne, nemam podo~njake. Ni bore nisu vidljive. Odjednom, sigurna sam, znam: Ofarba}u kosu u crveno! Moram ne{to da promenim... SVILENI TORZO U SOBI 512 Budu}i da svako delo smo daje svom piscu oblik koji traì, kao u snu u kome klija zametak zrna, ni ovoga puta nema gre{ke: shema krimi pri~e spremna je, kao klopka ili mreà, da u sebe primi lica koja joj pripadaju. Mislim da se ova ne}e mnogo dvoumiti, po{to je to jedini na~in da osvedo~e svoje postojanje, pa makar to bio samo leptirov ples pred va{im o~ima. (Uostalom, zar je ivot vi{e od toga u svetu takozvane stvarnosti, na zemlji koja je i sama jedan ogroman i treptav leptirov oblak usred kosmosa?)
N A
O Z R I N E
O ^ I
Najnestrpljivija je, izgleda, mlada i zanosna gospo|a Lidija, koja po svaku, pa i najve}u cenu, uri {to pre u pri~u. Ona ima lice devoj~ice i telo Afrodite sa malim i ~vrstim grudima i nagla{enim bokovima, stomaka blago zaobljenog i skladno izvajanih butina {to se sve lepo vidi, jer nosi pripijenu haljinu, crvenu kao krv. Pri tome, njen stas je niì od prose~nog, ali na visokim potpeticama, ona je zaista oli~enje mu{kog erotskog sna. Gospo|a Lidija hoda kao ma~ka u sumrak, a njene zelene o~i iskre zlatastim varnicama, kao jutarnji zraci kroz borove iglice. Odmah iza nje je gospodin Boris, njen mu`, sasvim pristao entlmen finih manira, no pored Lidije u cvatu, pomalo nalik na bledu hrizantemu na~etu ranim jesenjim mrazom. Ta razlika od petnaestak godina izme|u supru`nika bila je taman tolika da Borisova ljubomora postane estoki i neizbe`ni za~in njihovog braka: kroz vrata hotelske sobe 512, u kojoj oni borave ve} dve nedelje, mogao se vi{e puta ~uti njegov glas u kre{~endu i Lidijin vibrato koji bi se iznenada rasprskavao u neku vrstu histeri~nog smeha. Boris ima pomalo odsutan izraz lica, kao ~ovek koji napregnuto sledi neku tajnu misao koju drugima ne odaje. Zatim se pojavljuje sobar, koga }emo oslovljavati sa @or`. On je otprilike gospo|inih godina, {irokih ramena i sna`nih grudi, mada ne mnogo visok, lica dosta prijatnog ali ~udno promenljive boje, kao da je iznutra iluminirano skrivenim lampicama, od neonski plavi-~aste do rumene, koje se na smenu pale. Ima lepe ruke, nemirnih prstiju. Sobarica Ana zastaje u polusenci. Ona je }utljiva i crmpurasta. NJena kosa je o~e{ljana u glatku {pansku pun|u, a uniforma besprekorno u{tirkana. Ana je sa sobarom u vezi, a ljubav i ljubomora bore se u njoj sa promenljivom sre}om, {to }e pokazati njeni protivre~ni iskazi, koji jednom ukazuju upravo na njega kao ubicu a drugi put ga osloba|aju sumnje. Postoji tako|e i Gospodin sa Crnim [e-{irom, ali njega ne vidimo. O njemu se zna samo to da ga je bra~ni par nekoliko puta sreo na stepeni{tu. Gospodin u levoj ruci nosi uzdignuti {tap kojim {iroko razmahuje. Prilikom susreta, njih dvoje bi se kao uljudno sklanjali da ovaj pro|e, a u stvari ona se priljubljivala uza zid {to je vi{e mogla, cepte}i kao u groznici. Gospodin nije bio star, bio je jo{ zgodan i uspravan, mada mu je lice izgledalo kao vo{tana maska. Lidiji je od prvog susreta ulivao neki neobja{njiv strah: ispod {e{ira, u mrtvom staklu njegovih o~iju, mogla je da nazre svoje izobli~eno lice, mogla je da vidi svoju smrt kako joj nemo uzvra}a pogled. U vezi sa zlo~inom (koga mora biti, jer bez njega nema krimi pri~e) nekoliko ~injenica je manje-vi{e nesporno; bez obzira na na{e pravo da sumnjamo u sve i svakoga, koje pripada kultu zdravoga razuma (a koji se upravo u ovoj vrsti literature veli~a), odlu~ili smo da je zdravom razumu tako|e svojstvena odre|ena mera poverenja u stvari koje se mogu smatrati proverenim ili bar mogu}im. Dakle, mesto zlo~ina bila je hotelska soba 512, dan zlo~ina nedelja, doba dana jutro, ta~nije vreme izme|u 8 sati i 8 sati i 30 minuta. Naime, gospo|a je oko 8 sati pozvala sobara i obavestila ga da je potrebno da kroz pola sata neko do|e po njihov prtljag i odnese ga u hol. Ona za to vreme ho}e da se istu{ira i spakuje jo{ neke sitnice, a po{to je gospodin ve} iza{ao da pro{eta, sa~eka}e je dole i odmah }e krenuti (bi}e im potreban i taksi) da ne zakasne na aerodrom. Sasvim je mogu}e da je tokom ovog razgovora sa sobarom, u nehajnom pokretu tipi~nom za ene iz vi{e klase kada op{te sa poslugom, gospo|a otkrila dobar komad svoje draèsne bele puti ispod visoko razrezane crvene haljine. Tako|e je mogu}e da se to nije dogodilo prvi put, a sobar je mo`da, posle niza skrivenih nagove{taja u pogledima, pokretima i odlomcima re~enica, u ovom nagla{avanju gospodinovog odsustva uhvatio kd nedvosmislene ljubavne poruke. No, poslu{ajmo sobara: Jutros sam ta~no u osam sati i trideset minuta u{ao u sobu petstodvanaest sa namerom da, kako mi je re~eno, odnesem prtljag na{ih gostiju u hol. U momentu kada sam u{ao, na sredini sobe ugledao sam dva kofera. Jedan je bio ogroman a drugi manji. Krenuo sam ka njima, ali sam u tom trenutku primetio da su neke stvari ostale razbacane po sobi. Onda sam postao svestan {u{tanja vode u kupatilu i pretpostavio da }e gospo|a uskoro iza}i i da }e preostale stvari spakovati u neku manju ru~nu torbu. Uzeo sam kofere i poneo ih. Onaj veliki kofer bio je strahovito teàk. Se}am se da mi se u~inilo da vu~em nekakav mrtva~ki sanduk... Sobarica je potvrdila da je videla sobara kako prolazi hodnikom ka sobi 512 u re~eno vreme, a da ga je netom pre toga srela u drugom krilu hotela, i to upravo kada je izlazio iz teretnog lifta sa kolicima punim ~iste posteljine.
21
22
Po{to su koferi ostavljeni u holu, pojavio se i gospodin Boris, te pogledavaju}i na sat i prikrivaju}i nervozu, stao da i{~ekuje suprugu. Kako ona nije dolazila (a i kako bi, kada je Moloh krimi}a odmah odabrao upravo nju za svoju krvavu rtvu), pri{ao je recepcionaru i zamolio ga da gospo|u pozove telefonom. Po{to je telefon zvonio i zvonio, gospodin je prosto istrgao slu{alicu iz njegovih ruku i kao ~ovek koji vi{e ne moè da podnese da se njegovo strpljenje stalno isku{ava, bilo nemarom bilo zbijanjem neukusnih {ala, dreknuo: Ja ovaj put zaista odlazim. Sam! Zatraìo je da mu smesta pozovu taksi, a onda ne{to smirenijim glasom dodao, kao da se pravda ~oveku sa recepcije: Gospo|a jo{ mo`da ima vremena da stigne. NJena avionska karta je ionako kod nje. Kroz stakla se videlo kako se jedna taksi limuzina upravo zaustavlja ispred hotela. Recepcionar je pohitao ka koferima i odjednom se uko~io iz onog velikog kofera curio je crveni poto~i} i kao zmijica migoljio po mermernom podu. Za trenutak je izgledalo kao da }e podi}i kofer i poneti ga kao da ni{ta nije primetio, ali je onda ipak opustio ruke i bespomo}no se upiljio u lice gospodina, koji je tako|e izbuljenih o~iju pratio putanju onog izdajni~kog krvavog vrutka. Naravno, glas krvi ove vapija{e ka Gospodu, ali Gospodu je zabranjeno da se pojavljuje u krimi}ima, po{to re{enja zagonetki po principu Deus ex machina ovde nisu poèljna, jer se sve zasniva na veri u superiorni ljudski intelekt za koji nema nere{ivih zlo~ina. Tako Gospod bi prinu|en da se oglu{i o ovaj vapiju}i glas. Ali je zato stigla policija. Saslu{ani su svi koji su mogli ili morali ne{to da kaù: sobar, koji je po sopstvenom iskazu poslednji koji je video gospo|u u jednom komadu; sobarica, koja tog jutra gospo|u uop{te nije videla, ali je zato videla sobara na bezbednoj udaljenosti od mesta zlo~ina u vreme njegovog izvr{enja; recepcionar, koji je izjavio da je gospodin vikao u praznu slu{alicu; mu`, koji je delovao krajnje smu{eno i neprekidno ponavljao kako mo`da izgleda tako, ali on nije nameravao da pobegne sa telom svoje ene, is-tranìranim radi lak{eg transporta, a osim toga: Taj ~udnovati ~ovek sa crnim {e{irom, taj ~ovek koga smo sretali na stepeni{tu... Videlo se da ga se ona zbog ne~eg pla{i... Prisutni su se zna~ajno zgledali pri pomenu tajanstvenog {e{irije, fantoma kakve stvara bogata ma{ta, ali oskudna logika, pogotovo kada je ~ovek u {kripcu. Zatim su svi po{li gore. Trebalo je da sobar na licu mesta pokaè kako je u{ao u sobu i {ta je ta~no tamo zatekao. Pa`ljivom oku (kao {to je va{e) ne bi promaklo njegovo samrtno bledilo (upaljena neonska lampica!) kada je naizgled ~vrstim korakom pri{ao vratima i zakucao: dva udarca, pauza, jo{ tri sinkopirana udarca, kratko oklevanje i {iroki zamah kojim je vrata otvorio. Po{ao je ka sredini sobe gde su, kako je ve} rekao, bili ostavljeni koferi, a onda je iznenada pritr~ao krevetu na kome je leàla svilena enska piàma, savijena u kolenima i sklopljenih rukava, i zajecao: Tako, ba{ tako je leàla... Video sam taj svileni torzo, kao kip kakve boginje, a onda... onda, njene {iljate cipele na stolici koje su drsko ciljale moju mu{kost i pao sam na kolena, ovako kao sada, zagnjuriv{i glavu... Me|u naborima ~ar{ava njegove ruke gu`vale su ruì~aste ~ipkane latice donjeg ve{a, koji je @or` gr~evito prinosio licu, upijaju}i toplinu Lidijinog krila. Ana je u mrtvoj ti{ini koju su prekidali samo njegovi prigu{eni jecaji izgovorila ledenim glasom: Sad mi je jasno za{to je bio onako unezveren kad sam ga srela u hodniku. Nije me ni primetio, gledao je kroz mene, a ja sam u njegovim o~ima videla neki luda~ki sjaj. Du`ni smo jo{ da kaèmo da oru|e zlo~ina, a mogla je to biti sekira, kasapski no`, turska sablja, tomahavk ili ma~eta, nije prona|eno. Dobro sakriveno i/ili svima pred o~ima? Zar vas to ne podse}a na izum iz starinskih romana: obi~an {tap kakav nosi gospoda u trenu bi se pretvarao u smrtonosno oru`je i jo{ hitrije povla~io u kanije, pre no {to iko nai|e. âk i da vas zateknu iznad glave ubijenog, nema bojazni ~ovek sa {tapom nije naoruàn ~ovek, ve} gospodin koji je krenuo u {etnju. Eto, upravo kao gospodin sa crnim {e{irom, koji, prolaze}i, visoko izmahuje svojim elegantnim {tapom. Ubistvo }e do kraja biti rasvetljeno u Tvojoj glavi, îtao~e, ukoliko nisi od onih koji sa jednakom iskreno{}u pla~u nad tragi~nom sudbinom knjièvnih junaka, a kad se iz omamljenosti trgnu, mrze pisca zbog toga {to izmi{lja i svojim okrutnim izmi{ljotinama zlostavlja lakoverni svet. Podse}am te da postojanje u literaturi ni izdaleka nije tako nepouzdano kao postojanje u takozvanoj stvarnosti, gde svaka la` moè biti progla{ena istinom a svaka istina jednoga dana osporena, i gde se ivot ve}ine ljudi saìma u natpis na nadgrobnoj plo~i. Istina o
M I S L E ] I
N A
O Z R I N E
O ^ I
knjièvnim junacima je nepromenljiva i verodostojna. Svetovi fikcije, oni u kojima moèmo sresti nekoga ko se zove Ana Karenjina ili Robinzon Kruso, jedini su koji po~ivaju na ~vrstim temeljima: smrt Ane Karenjine ostaje besmrtno mesto literature, a Robinzonovo ostrvo zauvek prostor neprikosnovenog samotni{tva. Zato je nekoliko, istina manje ambicioznih likova, pohrlilo u ovu pri~u kao u spremljenu klopku ili mreù gde smo ih ~ekali Mi, u pre}utnom zavereni{tvu. Prema onome {to je ispri~ano, Lidija je mrtva, a ubistvo je moglo po~initi vi{e lica. Ali budu}i da si, laskavom predstavom o sopstvenoj pronicljivosti zaveden, u ovu igru u{ao da bi otkrio po~inioca zlo~ina, ipak si Ti taj zbog koga je Lidija morala biti ubijena. NJenim ivotom, kratkim kao treptaj leptirovih krila, utolili smo Tvoju ~itala~ku pro`drljivost. Uostalom, koliko }e tananih leptirovih krilaca biti oduvano u samo jednom jedinom kosmi~kom izdisaju! INICIJALI UBICE Nekada davno, vreme be{e celo, isklesano iz jednog komada. Ta~nije, ono nije ni postojalo sve je bilo Jedno i jedno je bilo Sve. Postojalo je samo sada, ali ne kao provalija izme|u ju~e i sutra, ve} kao jedinstvo i puno}a, jer ako se sve de{ava odjednom, vreme je bezna~ajno i niko ne pita kada. Postoje jo{, mo`da, negde, neki devi~anski narodi u ~ijem se poimanju ivota sa~uvao udaljeni odjek ove bezvremenosti vremena. Oni koje nazivaju primitivnim poznaju samo sada i odmah, u kojima je sadràno sve. Bila je ovo Simonova pri~a o pravremenu, ispri~ana jedne od onih ve~eri u kojima se du{e miluju i gu~u kao zaljubljeni golubovi. A doga|aj, sme{ten na samom po~etku vremena, be{e ovaj: Jednom neko pleme priredi veliku hajku i bi ulovljeno mnogo divlja~i. Polaze}i na spavanje posle gozbe, jedan od lovaca ostavi koplje zabodeno na ledini usred sela, izme|u razbacanih kostiju i ivotinjskog droba, kao znamen ve{tine i lova~ke sre}e. Kad je ponovo izgrejalo sunce, ljudi vide{e da je vrh koplja utisnuo u zemlju rep od zmije. Ona se, ne mogav{i nikako da pobegne, izvila i smestila u senku {tapa i nemo klizila, opisuju}i svojom tihom patnjom uvek istu putanju. Svaki dan se pleme iznova iskupljalo, gonetaju}i u ritualnom zmijinom klanjanju neki slu}eni ali jo{ nepoznati smisao, sve dok, neosetno, nisu po~eli da ra~unaju koliko se promenila duìna i poloàj senke, dok je neko morao da otr~i po vodu na udaljeni izvor ili u susedno selo da otme devojku... Niko se nikada nije usudio da izvadi koplje iz zemlje. Tako je nepoznati lovac, slu~ajno ali zauvek, zarobio Ouroborus, zmiju koja vi{e nikada nije zagrizla sopstveni rep. Prvi sat, dakle, be{e nema senka {to ple{e oko nepomi~nog stoèra. Svejedno da li je ova padala na utabanu glinu ili na {ljunak od skarabeja, promenom duìne osovine senke, gnomon je pokazivao Vreme. Neki su brzo shvatili vrednost ove neuhvat-ljive ali dragocene materije. Nastao je poseban sloj posednika vremena, koji su jedini pravi gospodari sveta, mo}niji i od posednika prostora ili zlata. Simon mi je jo{ otkrio da su ovi u potaji napisali i ve} kapitalno delo: Istoriju budu}nosti do kraja sveta. Prime}eno je, me|u-tim, ne{to {to nagove{tava da je do{lo do raskola u njihovoj organizaciji po ne~ijoj narubini pi{e se paralelna istorija, gotovo savr{eni falsifikat, ~ijim se fragmentima postepeno zamenjuje originalni tekst. Sada su na potezu trgovci vremenom. Kucnuo je njihov pravi ~as, onaj koji su ~ekali od po~etka vremena rekao je i dodao: Zahvaljuju}i ovom raskolu, ubudu}e }e biti mnogo lak{e kupiti za sebe ne~ije tu|e vreme. U odgovor na moje zaprepa{}enje, Simon se blago nasme{io: Ali ne bilo ~ije, ve} samo onoga koji te voli i veruje ti. Uslov je samo da tu osobu izda{ i ubije{ je sopstvenom rukom. Onda se vratio svojim satovima. Sedeli smo u njegovoj maloj ~asovni~arskoj radnji, nalik na uski, sumra~ni hodni~i}; samo su u krugu svetlosti ispod lampe promicali njegovi prsti kao za~arane leptirice. Me|u svim satovima u radnji, Simon je imao svoje ljubimce. Jedan od njih nalazio se u rasko{noj srebrnoj kutiji, na kojoj je sa unutra{nje strane poklopca bio ugraviran ve~iti kalendar a spolja alegorije ~etiri godi{nja doba, izme|u malih medaljona od
23
O Z R I N E
emajla sa anti~kim prizorima. Ova francuska precioza iz H veka nije se di~ila samo svojom baroknom lepotom; na nekoliko svojih broj~anika pokazivala je: sate i minute, dane kratkih i dugih meseci, mese~eve mene, vreme izlaska i zalaska sunca, kao i znake zodijaka u kojima se nalaze sunce i mesec. Drugi je bio zlatni epni sat iz Londona, sa inkrustacijama od sedefa i rubina, a koji je meni li~io na malog re~nog raka, jer nikako nisam mogla da se otmem utisku, iako je sat uvek pokazivao ta~no vreme, da su njegove kazaljke do odgovaraju}ih podeljaka do{le iz obrnutog smera, to jest kre}u}i se zdesna ulevo. Tre}i, u masivnoj drvenoj kutiji, izdvajao se svojom melodi~nom zvonjavom, koju bismo Simon i ja pobo`no slu{ali jo{ dugo po{to bi poslednji ton zamro negde u najudaljenijem i najmra~nijem kutku. Sva tri sata pokazivala su u svakom trenutku jednako vreme i bili savr{eno ta~ni. Nikada nisam videla Simona da navija satove i njihova mi je nenaru{iva harmonija uvek ostajala zagonetna. Razmi{ljaju}i o tome kako je mogu}e da satovi u svakom trenutku pokazuju apsolutno isto vreme, kad su njihova srca o~igledno bila od razli~itog materijala i razli~ite starosti, do{la sam do zaklju~ka da je verovatno svaki od njih navijao u drugo doba dana, sluè}i se pri tom i sasvim posebnim, naro~itim pokretima. Osim toga, po Simonovima re~ima, njihovi mehanizmi neraskidivo su bili povezani sa njegovim ivotom. Simon je, naime, govorio da }e njegovo srce prestati da kuca u ~asu kada to u~ini bilo koji od njegovih satova. Ove re~i sam od po~etka uzimala sa punom ozbiljno{}u. * * * Onoga jutra, kada sam nai{la na zaklju~anu radnju a na kucanje niko nije odgovarao, posluìla sam se klju~em koji mi je dao moj siroti prijatelj. NJegova glava sada je leàla na stolu, me|u zavrtnjima i to~ki}ima. Kazaljke sva tri sata, tako|e, bile su mrtve i uko~ene. I, prvi put, pokazivale su razli~ito vreme! Dèpni sat, otvoren na stolu, zaustavio se sedamnaest minuta po{to je mala kazaljka obi{la dvadeset drugi krug. Na ogromnom broj~aniku drvenog sata mala kazaljka je stajala na H a velika na . U tre}em ~asovniku zamrlo je maju{no srce, kao u smrznute {eve, ta~no u {esnaestom minutu dvadeset tre}eg ~asa. Simonovi hladni prsti jo{ su stezali dr{ku {olje iz koje je popio ~aj. Ne znam koliko sam dugo stajala, potpuno obamrla, dok mi je samo mozak grozni~avo radio, bore}i se da de{ifruje poruku koju mi je, znala sam, Simon ostavio. Odjednom sam vrisnula: ~ajnik, kutija sa zlatnim i belim cvetovima, ka{i~ica, posuda za {e}er i {olja iz koje je Simon popio svoj poslednji ~aj, tvorili su uglove pravilnog pentagrama! Bio je to otisak ve{ti~je kane, u rasporedu pribora za ~aj nalazio se potpis ubice. A veliki drveni sat jasno je pokazivao inicijale njegovog, odnosno njenog imena. Bilo je dovoljno povu}i imaginarnu crtu ispod rimskog broja i pro~itati }irilicom H. ., Hermina [enberger. O~ito je bilo, dakle, da je Simonova mlada supruga posluìla poslednju {olju ~aja svome ostarelom muù, sipav{i prethodno u nju otrov. Da, smejali su se kad su do{li i kad sam im rekla kako stoje stvari. Ali ipak su proverili njen alibi i na{li da nije neoboriv. Hermina je, naravno, isprva sve poricala, ali ja sam uporno lovila pogled njenih zelenih o~iju i videla kako u njima raste strah. Onda se kona~no slomila i, pla~u}i, ispri~ala kako je sino}, dva sata pre pono}i, do{la Simonu u radnju, jer je ovaj sve ~e{}e, posle scena koje mu je ona pravila, obi~avao da tu prespava. Prema njenoj zamisli, trebalo je sve da izgleda kao da je starac doìveo sr~ani udar, a ona bi ujutru kao bri`na supruga, telefonirala policiji da Simon jo{ nije do{ao ku}i. Uzgred, na ka{i~ici i {olji nisu na|eni tragovi otrova, ali Hermina je, drhte}i i razroga~enim o~ima gledaju}i u mene, priznala da se potrudila da tragove ukloni. Zlo~in je tako rekonstruisan a epilog se mogao i o~ekivati: Hermina [enberger je osu|ena za ubistvo supruga. Ugrabila sam jo{ da joj {apnem, dok su je odvodili, da se prevarila u ra~unu, jer je ubistvom muà od trgovaca vremenom kupila svega nekoliko minuta.
O ^ I M I S L E ] I N A
24
* * * Nadam se da }e mo`da poludeti, ili }e joj u zatvoru istrunuti kosti, toj crvenokosoj Lilit, mu~iteljki jadnog Simona koji ju je oboàvao. Ironija njene sudbine bila je u tome {to je ubila ve} skoro mrtvog ~oveka. A meni }e Bog oprostiti {to sam pre}utala ime pravog ubice. A kome bih to uop{te i mogla objasniti?! Inicijali H. . zaista su krili ime ubice, ali to nije bila Hermina [enberger. Na unutra{njoj strani drvenih dveri ~asovnika koji je razotkrio zlo~in bilo je tako|e urezano H. . Znala sam to dobro, jer bio je to sat koji sam ja poklonila Simonu, sat moga ro|enog dede, Hristodora [ija~kog, ~uvenog majstora ~iji satovi mo`da jo{ kucaju negde u Pe{ti. ûv{i da su upravo u Rusiji bra}a Bronikov napravila sat od drveta, moj deda je poslednje godine svog ivota uloìo da bi napravio isti takav. Naravno, nije od drveta bila samo kutija, ceo mehanizam i broj~anik napravljeni su od {im{irovog drveta, pa ~ak su i kazaljke bile od gran~ica orlovih noktiju. Sasvim je izvesno da je neka opruga pode{ena (tempirana!) njegovom rukom popustila ta~no u dvadeset dva i petnaest, i da je, logi~no, on pravi ubica, jer se Simon nije {alio kad je govorio da }e njegovo srce stati u ~asu kada jedan od njegovih satova prestane da kuca. A ono {to se potom dogodilo, izgleda sasvim neverovatno. Moète li, ipak, da poverujete da je srce francuske grande dame i srce starog engleskog lorda tako|e prepuklo, u ~asu kada je Simonova glava klonula na sto, me|u zavrtnje i to~ki}e, koji su odavno postali mehanizam njegovog ivota.
25
Svetlana Arsi} ro|ena je 1959. godine u Gornjoj Mutnici. Gimnaziju zavr{ila u Para}inu. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Zaposlena u Jubanci u Beogradu. Za poeziju nagra|ivana na jugoslovenskim festivalima u Vrbasu, Boru, Bijelom Polju, Podgorici, Poègi, Svrljigu, Priboju... Dobitnik pesni~kih nagrada: Majsko pero (Jagodina, 1987), Smeli cvet (Beograd, 1987), Zlatna struna (Smederevo, 1992). Objavljene knjige pesama: Odisej Nosorog (Para}in, 1983) Veliki damar (Sremski Karlovci, 1993). ^lan je Udruènja knjièvnika Srbije.

Misleci Na Ozrine

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Misleci Na Ozrine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Svetlana Arsi}

MISLE]I NA OZRINE O^I

You might also like