Philologia Mediana (Broj 1-2009) .

PHILOLOGIA MEDIANA
, 2009.
PHILOLOGIA MEDIANA

2009.
I
1.
:

2.
.
.

( )

()
/
300
. ,
.
Philologia Mediana.
, ,
, ,
, ,
.

(, , , ...)
: ,
, .
. ,
, ,
.
Philologia Mediana
Philologia Mediana,

.

, , ..................................................11

..................................................................................39
.
....................49
-

......................................................................57

- ................69

......................81

(1864-1904 ) , ,
........................................................99

/
........................................................................................109
J J
119

........145
Philologia Mediana

............................................................................167

....................................................194

(I) ....................................................................................205

........................................225

..............................................237

....255

..........................................................................................262

....................................................................................................265

........................................269

..................................277

..................................................283

......................................................................286

............................................294

- UPDATE ..........................................................................302
......................................................................311
UDK 82.01 : 8142

1
Dejan Milutinovi
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet
Departman za srpsku i komparativnu knjievnost
ANR POJAM, ISTORIJA, TEORIJA

SAETAK: Ovaj rad ima za cilj da prui saeti prikaz anrovkih poimanja i ponudi jedno
shvatanje koje treba da doprinese izgraivanju konzistentnog genolokog modela. Na poetku se nalaze opisi shvatanja anra od antikih vremena do poststrukturalizma. Zatim se u skladu sa lingvistikim i semiolokim odreenjima
teksta, anr defie kao kognitivna kategoriju, u isto vreme i produkt i proces,
koja omoguava razumevanje, oseanje, spremnost i elju za stvaranje/prihvatanje/povezivanje tekstova, upuuje na nain na koji se stvarnost doivljava i
predstavlja, i odreen je prepoznatljivim sintaksikim, semantikim i pragmatinim svojstvima. Na kraju se isie neophodnost prouavanja anra iz navedenih perspektiva i ukazuje na izrazitu relativnost genolokih shvatanja.
KLJUNE REI: anr, genologija, sintagmatsko, paradigmatsko, sintaksiko, semanatniko, pragmatino, ptolomejski, galilejski, relativistiki period, tekst
Naziv anr dolazi iz francuskog jezika (fr. genre) i potie od grke

rei genos, odnosno latinske genus u znaenju rod, vrsta, tip. Kao opteprihvaeni termin u nauci o knjievnosti, anr se upoterbljava tek od dvadesetog veka kada su ga ruski formalisti preuzeli iz francuske terminologije.
Od tada on poinje polako da potiskuje starije genoloke odrednice rod i
vrsta. Sva tri termina oznaavaju ono to je opte u pojedinanom, ili ono
zajedniko u skupu razliitih objekata, a razlika meu njima tie se veliine skupa pojmova u okviru kojih se opte, odnosno zajednike osobine posmatraju: vrste su pojmovi manjeg obima i siromanijeg sadraja, dok su
rodovi pojmovi najireg obima, i iznad njih je samo pojam knjievnosti;
anr se najee koristi kao sinonim vrsti.2
1
mdejan@filfak.ni. rs
Npr. Petar Milosavljevi, Problem teorije literarne genologije, Knjievni rodovi i
vrste teorija i istorija III, Beograd, 1985, 8. David Chandler, An Introduction to Genre
Theory, www.aber.ac.uk/media/Documents/intgenre/intgenre.html, 1997. Ali, u Reniku
knjievnih termina Tanje Popovi (Beograd, 2007) anr se, po ugledu na Knjievnu
genologiju Pavla Pavliia, odreuje kao ui pojam od knjievnih rodova i vrsta. anr
je manja skupina djela unutar vrste, koja sadri sve osobine koje ima vrsta, ali i neke druge;
u tome smislu anr predstavlja interpretaciju vrste svojstvenu nekoj knjievnoj struji ili nekome razdoblju... upravo zato, one esto nastoji da se predstavi kao jedina ili kao jedina
valjana interpretacija vrste. (Pavao Pavlii, Knjievna genologija, Zagreb, 1983, 101)
2
11
Philologia Mediana
Utvrivanje anr(ov)a predstavlja epistemoloki preduslov svakog naunog bavljenja (knjievnou iz prostog razloga to je u pitanju postupak sreivanja grae i definisanja objekta istraivanja. ak se i samosvojnost umetnosti rei odreuje na osnovu njenog odnosa prema drugim
umetnostima, shvaenim kao anrovi. Otuda je anr genoloki fenomen
koji prevazilazi okvire samo jedne umetnosti ili diskursne prakse i predstavlja elementarnu semioloku kategoriji na osnovu koje se vri razvrstavanje tekstova po zajednikim osobinama.
Ovakvo poimanje anra vezano je za rad Stefanije Skvarinske
The Undetermined problem of Basic Genology,3 koja je, po ugledu na
koncept strukture jezikog znaka Riardsa i Ogdena (pojam, referent, simbol), izdvojila tri bitna genoloka elementa: genoloki pojam, genoloki
objekt i genoloki termin. Po Skvarinskoj, genoloki pojam proizilazi iz
metalingvistikog opisa knjievnih ostvarenja i odreuje estetske generalizacije; genoloki objekt predstavlja slinosti izmeu semantiko-strukturnih svojstava tekstova onako kako ih uoavaju autori, publika, kritiari
i svi koji se bave tekstovima; genoloki termini slui da bi njima autori,
publika, kritiari i drugi obeleili tekstove, tj. njhove zajednike formalne
ili sadrinske karakteristike. Fenomen anra postoji jedino kroz interakciju
navedenih dimenzija, te razreavanje anrovskih problema predstavlja odgovor na pitanja o anr kao pojmu, o anr kao pojavi i o anrovskoj terminologiji.
Meutim, rad Stefanije Skvarinske nije doprineo uspostavljnju
jedinstvenog modela genoloke klasifikacije tako da i danas, iako postoji
korenspodencija na terminolokom planu, pozorina, filmska, knjievna,
televizijska, kompijurterska i druge oblasti umetnosti i nauke (diskursnih
praksi) koriste anrovske modele po sopstvenom nahoenju. Neposredni
krivac za to jeste nepostojanje izgraenog pojma o anru, pa se o njemu
razmilja kao o apriornoj ili aposteriornoj, teorijskoj ili istorijskoj, umetnikoj ili filistranskoj, esencijalistikoj ili organistikoj kategoriji. Ovaj rad
ima za cilj da prui saeti prikaz anrovkih poimanja i ponudi jedno shvatanje koje treba da doprinese izgraivanju konzistentnog genolokog modela. Odreivanje pojma anra pomoi e usaglaavanju nedoumica vezanih za njegov pojavni i terminoloki aspekt.
Od zaetaka nauke o knjievnosti u antici, problem anra neraskidivo je povezan ne samo sa kalsifikacijom tekstova ve i shvatanjima
knjevnosti. Baviti se anrom (bilo) je mogue jedino u izgraenom pojmovnom sistemu u kome su priroda i odnosi delova i celine definisani. O
tome svedoe radovi Platona i Arsitela koji su, u okviru svojih filozofskih
3
Language, Literature and Meaning, ed. John Odmark, Amsterdam 1980, 210. Videti
i Hempfer, Klaus W. Gattungstheorie. Information und Synthese. Mnchen: Fink, 1973,
16, 99-102.
12
D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija
refleksija, postavili temelje svim kasnijim genolokim prouavanjima. I

uitelj i uenik slagali su se da je anr (knjievnost) esencijalistike (suastvene) prirode, ali su se oko prirode sutine razilazili.
Platon je u skladu sa idealistikim eticizmom zastupao nominalistiki koncept smatrajui da pojam postoji pre pojave. Pesnitvo je podelio na osnovu mimeze, tj. naina podraavanja u smislu prisustva ili odsustva pripovedaa u tekstu,4 na jednostavno prianje (diegesis), gde pesnik govori u svoje ime, poput ditiramba, isto podraavanje (mimesis),
kojim se predstavlja govor nekog drugog, kao u tragediji i komediji, i pripovedanje koje sjedinjuje ova dva naina, to karakterie ep. Etiki princip
podele tie se didaktino-pedagokog kriterijuma i Platon izdvaja tekstove
koji su pozitivni i prihvatljivi u vaspitno-obrazovnom smislu, i one koje
treba izbegavati.5
Kljune Platonove postavke preuzima Aristotel, ali ih definie u
potpuno drugaijem smislu u skladu sa svojim organistikim konceptom i
shvatanjem da se pojam nalazi u pojavama. On zadrava mimezu kao kriterijum klasifikacije, ali osim naina, uvodi jo dve kategorije: sredstva i
predmete. Time je omoguen dinamian model u kome podraavanje nije
vie senka sveta ideja, ve proces ostvarivanja praslika svih pojava koje
nose isti karakter.6 Ali, kako je knjievnost prevashodno namenjena publici, odnosno kako se pojmovi nalaze u stvarima, to su i efekti koje ona izaziva, kao i sama sutina knjievnosti, psiholoke prirode nalaze se u
oveku.7 Psiholoki, ili tanije recepcijski kriterijum doveo je do uvene
definicije katarze i postao jednim od osnovnih inilaca u odreivanju pojma
anra: Jer ne treba od tragedije oekivati svako uivanje, nego samo ono
koje je za nju osobito.8
Izdvajanjem naina, sredstava i predmeta podraavanja, te uzimanjem u obzir efekata to tekstovi izazivaju kod publike, Aristotel je stvorio prvu celovitu anrovsku teoriju koja se nije zadravala samo na knji4
Podela knjievnosti na osnovu prisustva/odsustva onog ko govori u tekstu upuuje na
to da je subjekat iskazivanja najvaniji inilac knjievnog dela. Zato nikako ne sme da se
prenebregne injenica da su tekstovi u antici prevashodno bili iskazivani, a ne itani.
5
Naglaavamo da je: Platonov odnos prema poeziji bio je dvostruk: kao filozof i politiki utopista, on ju je svodio na obinu pedagoku meru a kao ovek svog vremena i
pisac, on je eleo i predstavljao jednu novu i znaajnu razvojnu etapu poezije, etapu u
kojoj ona uvire u filozofiju Kao filozof, on je eleo da zameni tragiki moral novim,
sokratovskim; kao pisac, on je eleo da zameni poeziju filozofijom koja biu apsorbovala
mnoge elemente poezije. Ali o tome on nije teoretisao. Anica Savi-Rebac, Antika estetika i nauka o knjievnosti, Beograd, 1955, str. 125
6
Aristotel zadrava Platonovo uenje o mimezi kao obliku predstavljanja i na taj nain
iskljuuje tekstove koji ne predstavljaju, tj. liriku. Antika nije znala za lirsku poeziju, ona
e se ustaliti tek u renesansi i klasicizmu, iako su se aleksandrijski filolozi bavili ovim oblikom, ali pre svega zadravajui se na muzikim i ritmikim naelima.
7
Podraavanje je oveku uroeno jo od detinjstva A kako nam je podraavanje od
prirode dato, to isto vai i za oseanje harmonije i ritma. Aristotel, Poetika, prevod M.
uri, Beograd, 2002, 61.
8
Ibid, 78
13
Philologia Mediana
evnim tekstovima ve se bavila umetnou uopte9 i nastojala da utvrdi

razlike izmeu umetnikih i neumetnikih tekstova.10
Platon i Aristotel, odnosno njihove esencijalistke postavke predstavljaju paradigmu svih kasnijih anrovskih prouavanja. Meutim, dvojica antikih filozofa nisu odredili samo paradigmatsku, ve su definisali i
sintagmatsku osu genolokih istraivanja bavei se trima iniocima knjievne komunikacije: autorom, tekstom i itaocem.
Kako bi smo saeli anrovksa shvatanja od antikih vremena do
danas, iskoristiemo Kunov model promena naunih paradigmi i svaku on
njih prikazati preko dominantnih pojmovnih sistema u okviru kojih se pojavlajuju i genoloke kategorije.11 Kun smatra da je moderna nauka odreena smenom dve paradigme: ptolomejske i galilejske. Ptolomejska faza
zasnivala se na geocentrinom poimanju vasione, naspram galilejske koja
je polazila od toga da je Sunce u centaru. Meutim, ove dve paradigme nisu
dovoljne da predstave celokupnost naunih (r)evolucija. Poetkom dvadesetog veka pojavila se nova paradigma koja je odreena Ajnajnovom teorijom relativiteta. Ona dovodi u sumnju istinitost galilejske paradigme
(njutnovske fizike) i naglaava ne samo da centar (kosmosa) ne postoji, ve
i da su imperativne kategorije ljudske egzistencije vreme i prostor, subjekt i objekt promenjive, relativne i zavisne od ugla posmatranja. Ajntajnova teorija relativiteta otvorila je nove mogunosti naunog razvoja i
preko postavki Norberta Vinera dovela do relativistike (informatike) paradigme u kojoj se trenutno nalazimo.12
Tri paradigme prirodnih nauka moemo iskoristiti prilikom predstavljanja teorija o anru, stim da ukazujemo da promene koje su se deavale u nauci o knjievnosti nisu vezane za isti period u kome su se odigrale
smene u prirodnim naukama, to posebno vai za prve dve faze. Razloga
9
Kada govori o razlikama po predmetima podraavanja i navodi kako umetnici podraavaju ljude koji delaju i koji su bolji od nas ovakvih kakvi jesmo, ili gori ili nama
slini, Aristotel navodi kao primer i slikare: To nalazimo kod slikara, jer je recimo Polignot, na primer slikao bolje, Pauson gore, a Dionisije nama jednake ljude, Ibid, 59.
10
Re je o uvenoj razlici izmeu istorije i knjievnosti i davanju primata ovoj drugoj:
istorija govori o onome to se dogodilo i stoga prikazuje pojedinano, za razliku od pesnitva koje je filosofinije jer izlae ono to se moglo dogoditi i to je mogue po zakonima verovatnosti i nunosti. I upravo to prikazivanje opteg, ili paradigme, jeste sutina
poezije, a ne stihovna forma.
11
Tomas Kun, Struktura naunih revolucija, , Beograd,
1974.
12
Maks Veber je relativizam savremenih nauka definisao krilaticom o oslobaanju
sveta od zaaranosti i istakao: da su usled neprekidne promene saznajnih interesa
nemogui trajni modeli tumaenja; da na vrednovanje neprestano utiu razne vannaune
kategorije kulturnog znaaja; naa saznanja o kulturnim fenomenima su samo parcijalna;
perspektive tumaenja menjaju se vremenom; predmeti istraivanja daju elemente za konstrukciju idealnog tipa te je time konstrukcija u isti mah i rekonstrukcija; ideja o vrednosti ne moe biti uzeta iz same grae. (M. Weber, Gesammelte Aufstze zur Wissenchaftslehre, Tbingen, 1976, 781.
14
je vie, a najvaniji je da se nauka o knjievnosti kao nauna disciplina relativno kasno formirala u odnosu na prirodne nauke te joj je trebalo vremena da uhvati korak sa njima. Kunov model nam zato slui kao metnonimija promena u shvatanju anrova.
Centar knjievne vasione ptolomejske paradigme jeste knjiga u
njenom iskonskom znaenju biblije, pri emu se anrovi shvataju kao transcedentni i esencijalistiki fenomeni. Galilejsku fazu genolokih istraivanja odreuje delo, odnosno akcidencija i organistiki koncept, dok je u relativistikom razdoblju centar doveden u pitanje preko pojma tekstualnosti i odreivanja anra kao funckionalne i kognitivne kategorije.
Ptolomejska paradigma obuhvata period od srednjeg pa sve do
polovine 18. veka. Prvo pitanje koje se namei tie se kriterijuma na osnovu
koga smo srednji vek povezali sa razdobljem od renesanse do sredine 18.
veka. U literaturi su ovi periodi ne samo izdovjeni ve i radikalno suprotstvaljeni poto se navodi da sa renesansom poinje moderno doba koje u
potpunosti izokree drutveni ivot i poimanje umetnosti srednjeg veka,
naroito u smislu njenog izdvajanja od religije. To su injenice koje je nemogue pobiti. Ali, ako se zadrimo na sutinskim principima koji odreuju
shvatanja anrova, primetiemo da, bez obzira na sve razlike, kao zajednike osobine moemo izdvojiti esencijalizam i transcedenciju. Esencijalistiki koncept podrazumeva da se anrovi shvataju kao oblici koji otelotvoruju sutine (Istine), dok je transcedencija vezana za njihou prirodu i
poreklo. U tom smislu anrovi su u osnovi metafore biblije i podrazumevaju kanonizovan i dogmatini smisao koji se moe posmatrati iz nekoliko
aspekata. Prvo, biblija znai da knjige, odnosno anrovi imaju jedan, jedinstven, unapred zadat, neprikosnoven i nepromenjiv smisao u srednjem
veku radi se o prosijavanju boanske omnipotencije, a od reneseanse je re
o pribliavanju antikim uzorima, odnosno prirodi. Drugo, anrovi su zato
slike koje govore i to govorom koji je odreen i poseban za svaku priliku.
Tree, to je mogue jedino ako se sadrina saobrazi apriornoj formi, odnosno retorikim sredstvima koja treba da dovedu do eljenih efekata. etvrto,
anrovi su bili poput knjiga na policama, oni ne samo da su po- drazumevali aprioran smisao, ve meu njima nije moglo da doe ni do ukrtanja.
Shvatanja u smislu kontinuiteta ili razvoja nisu postajala, ve se sve svodilo
na uticaje i slinosti: to je pribliavanje uzoru bilo uoljivije, kako u pogledu sadraja, tako i po pitanju forme, to je knjiga bila uspelija. Peto, konkretni pojavni oblici neprestano su dovodili u pitanje navedena poimanja te
je postojala stalna potreba njihove odbrane i dokazivanja (doba poetika).
U drugoj polovini XVIII veka knjievna istraivanja dobijaju sasvim nov pravac. Tada se desio prelaz iz aristokratske u graansku kulturu
koji je uslovio naputanje klasicistike pseudoaristotelovske poetike zasnovane na kartezijanskim venim zakonima prirode, razuma i lepote.
Nov nain promiljanja o knjievnosti zasnovan je na trima pretpostav15
Philologia Mediana
kama: na idealu slobodne stvaralake linosti koja ne priznaje zadata pravila, na dinaminom konceptu umetnikog dela kao autonomnog organizma, a ne ogledala pred licem prirode, i na svesti o istoriji kao beskonanom kretanju i stalnoj promeni vrednosti.13 Odbacivanjem ideje o knjievnosti kao umeu zasnovanom na racionalno izvedenim zakonima razuma
i lepote, u prvi plan istupa teza da je knjievnost izraz individualnog subjekta, ne pribliavanje idealnoj formi, ve spontana forma samoizraavanja.
U ovom periodu genoloka istraivanja odreuje paradigma dela.
Nasuprot knjige karakteristine za prethodno razdoblje u kome se najvie
panje poklanjalo retorikom aspektu knjievnog ostvarenja, a anrovi su
shvatani u smislu formi to otelotvoruju transcedentne modele, genologija
dela transcedenciju zamenjuje akcidencijom, a potragu za uzorima ontolokim problemima. Organistika koncepcija dela14 objedinjuje dva navedena
fenomena pa se u jednom sluaju, organsko vezuje za bioloko, tanije morfoloko jer je delo priroda, dok se u drugom shvata ontoloki poto je
priroda oduhovljena. To je uslovilo da se anrovi posmatraju kako u meusobnoj tako i u interakciji sa svojim okruenjem i promenama koje su
uslovljene protokom vremena. Zato poimanje knjievnih rodova kao prirodnih i/ili istorijskih kategorija obeleava teorije galilejske paradigme.15
U okviru istorijskih interpretacija knjievnosti/anrova galilejske
paradigme mogue je primetiti dve struje. Na jednoj strani nalaze se idealistike, spekulativne teorije koje u istoriji vide razliite naine ispoljavanja bitnosti, tj. duha, dok su na drugoj one koje istoriju shvataju u smslu
tradicije i neprestanih drutvenih promena i principa stvaranja.
Najvanija teorija o anrovima koja spaja istorijsku sa filozof13
Zdenko Lei, Razvoj knjievnokritike svesti, Moderna tumaenja kjievnosti,

Sarajevo, 1981, 7.
14
Razmiljajui o odnosu prirode i umetnosti, koji se u klasicizmu svodio na imitiranje, Gete je smatrao da priroda prua temu i predmete koje treba izloiti, a pesnik na
osnovu toga oblikuje oduhovljenu celinu. im se umetnik lati predmeta iz prirode, on vie
ne pripada prirodi, ve postaje zaseban svet, druga oduhovljena priroda. U tom smislu
umetniko delo je autonomno u odnosu na prirodu i ima svoje vlastite zakonitosti, ali je
istovremeno i u neprestanoj korespodenciji s prirodom, jer kroz proces simbolizacije postaje njena osmiljena forma. Simbolizacija najjasnije istie razliku izmeu esencijalistike i organistike koncepcije, jer, po Geteu istinska simbolika je kada pojedinano
reprezentuje opte, ne kao san ili sena, ve kao ivo trenutno otkrivanje nedokuivog.
Johan Volfgang Gete, Prirodni oblici poezije, preveo Milo orevi, u Petar Milosavljevi, Teorijska misao o knjievnosti, Novi Sad, 1991, 183.
15
Najpoznatiji primer povezivanja biologije i genologije formulisao je Ferdinand
Brinetjer (Evolicija pesnikih anrova, 1890). Koristei evolucionistiki obrazac arlsa
Darvina (O poreklu vrsta (1859)), on je poao od pretpostavke da se knjievni rodovi ponaaju poput konkretnih individua. Zato je njihov razvoj objanjavao kao bioloki proces
napominjui da je re o fenomenima koji se raaju, imaju svoju mladost i doba zrelosti,
nakon ega opadaju i umiru. Kao i jedinke, i rodovi se bore izmeu sebe koji e od njih
nadjaati. Ipak, Brinetjerov koncept iskljuuje pojam napretka jer se anr posmatra kao individualna a ne kategorija vrste (to je karakteristika evolucionizma). Time je modifikovan bioloki model, a anr sveden na jedinku ija je sudbina da se raa, raste, ostvari sebe
u zrelom dobu, ostari i umre.
16
skom interpretacijom i projektuje je na knjievne tekstove pripada Hegelu.

Njegova estetika konano utvruje pojmove o trima knjievnim rodovima
kao i veini vrsta, i predstavlja temelj galilejske paradigme. On smatra da
se osnov za klasifikaciju poetskih vrsta mora izvesti iz opteg pojma o
umetnikom izlaganju, jer kao umetnost poezija ne raspolae nekim materijalom koji bi svojom jednostranou uputio iskljuivo na jedan nain izvoenja njenih dela. Preko Fihteovih postavki, Hegel uklapa trojni model
knjievnih rodova u dijalektiko trojstvo teze, antiteze i sinteze, s jedne
strane, i trojstvo simboline, klasine i romantine umetnosti,16 s druge
strane. Epika se izdvaja kao objektivna forma pesnitva usmerena na totalitet spo-ljanjih pojava, lirika je subjektivna forma kojoj je predmet u unutranjem svetu onoga koji posmatra i osea, a drama povezuje obe forme,
kako su-bjektivnu tako i objektivnu, u nov totalitet u kome je primetan isto
toliko objektivan razvoj koliko i nastanak tog razvoja iz unutraenjg sveta
jedinke. Zato je dramsko delo kao sinteza ujedno i vii i znaajniji rod jer
povezuje kroz razvoj radnje objektivno dogaanje sa ovekovim subjektivnim namerama.17 Meutim, u sklopu tri faze istorijskog razvoja, drama
stoji na sredini epika se smeta u simbolinu, drama u klasinu, a lirika
u romantinu fazu. Na taj nain drama zauzima dvosmisleni odnos prema
epu i lirici: dijalektiki, u kome im je nadreena, i istorijski, gde dolazi
nakon epa i prethodi lirici.18
Aleksandar Veselovski predstavlja suprotni tabor u istorijskom
16
Do pojmova o trima fazama kroz koje umetnost prolazi, Hegel je doao preko odnosa
unutranjeg znaenja (ideje) i spoljanjeg oblika (forme). U simbolinoj fazi duh se samo
nasluuje u formi, u klasinoj su duh i njegovo ispoljavanje usklaeni, dok u romantinoj
primat ima ideja nad formom.
17
Ovakav koncept javlja se jo kod A. V. legela koji takoe polazi od fihteovske
sheme teza antiteza sinteza i epici pripisuje istu objektivnost ljudskog duha, lirici
subjektivnost, a drami proimanje ovih dvaju principa. Zapravo, on u Predavanjima o
dramskoj knjievnosti za kriterijum genolokom razvrstavanja uzima vrstu emociju, te
epiku izdvaja po pribranosti, liriku kao u jeziku ostvaren izraz emocije, a dramu kao spoj
pribranog espokog iskazivanja i lirske uzbuenosti. Treba pomenuti i an Pol Rihatera,
koji relaciju lirika-epika-drama posmatra sa aspekta vremena (i prolost povezuje sa epom
(ta se dogodilo), sadanjost sa lirikom (ta se dogaa), a budunost sa dramom (ta e se
dogoditi)), i elinga, koji rodove definie preko odnosa konanog (subjektove svesti) i
beskonanog (objektivnog sveta) lirika predstavlja efemerni svet subjektove svesti, epika
ostvaruje ravnosteu izmeu konanog (subjektivnog) i beskonanog (objektinvog, veno
poreklo sveta), drama objedinjuje konano i beskonano, ali tek poto ih je prikazala u
sukobu.
18
Vilhelm Diltaj umetnost takoe shvata kao emenaciju ljudskog duha. Po njemu, opteljudski duh ispoljava se kroz istoriju uvek na nov nain, pa se moe razumeti prouavanjem promena u istorijskom ivotu ljudi: njegovo neponovljivo oitavanje uoava se
jedino prouavanjem ukupne duhovne i umetnike delatnosti u datoj eposi. Diltaj prvi
uvodi pojam epohe ili perioda kao jedinstvene cline iji je unutranji stoer istorijski specifino ispoljen duh. Prouavanje duha ne moe se zasnivati na principima prirodnih nauka
jer knjievnost predstavlja emanaciju duhovnog ivota i razvija se kroz sukobljavanja ideja.
Zato on veliki znaaj poklanja doivljavanju knjievnog dela smatrajui da se pojave mogu
razumeti i tumaiti jedino ako se doive. Svako literarno delo je fiksirana mani-festacija ivotnih pojava, a hermeneutika je umetnost tumaenja pojedinog dela koja ukazujena to ta
17
Philologia Mediana
formulisanju pojma anra jer u svojim istraivanjima nastoji da ukine spekulativne teorije kako bi se sutina poezije pojavila iz njene istorije.19 To
je mogue jedino ako se epika, lirika i drama posmatraju u kontekstu individualnih psiholokih (pesnikih) karakteristika, knjievne tradicije i drutvenih momenata.20 Psiholoke karakteristike pesnika nemaju veze sa
tajnama linog stvaranja. Re je o injenici da je pesnik vezan materijalom dobijenim u nasledstvo od prethodnih vremena, te je njegovo ishodite ve dato onim to je uraeno pre njega. Svaki pesnik stupa u oblast
gotove pesnike rei, on je interesovanjem vezan za poznate siee, ulazi u
kolotrag pesnike mode i javlja se u ono vreme kad je razvijen ovaj ili onaj
pesniki rod. Da bi se odredio stepen pesnikove individualnosti, mora se
prethodno propratiti istorija onog ime on barata u svom stvaralatvu, tj.
treba prouiti istoriju pesnikog jezika, stila, knjievnih siea i zavriti pitanjem o istorijskom redosledu pesnikih rodova, njihovoj zakonitosti i vezi
sa drutveno-istorijskim razvitkom.
Teorija Aleksandra Veselovskog, uvodei pojmove istorijske poetike i sinkretizma, odbacuje statian pristup knjievnim rodovima koji je karakterisao posthegelovsku estetiku nastojei da otkrije kako se rodovi
preobravaju kroz istoriju proizilazei jedan iz drugoga u dugom lancu istorijskih transformacija. Takoe, Veselovski pobija i relativistiki pristup
anru karakteristian za pozitivizam po kome su promene u oblicima stvaranja tumaene prostim delovanjem izmenjenih uslova ivota: U knjievnosti se nov sadraj... koji pridolazi sa svakim novim pokoljenjem,
utiskuje u stare obrasce, te forme nunosti u koje se neizbeno izlio sav
prethodni razvoj.21 Istiui injenicu da se novo u knjievnosti ne raa
uporedo sa starim, ve u njemu samom i da iz njega izrasta, Veselovski nagovetava poimanje anra koje e obeleiti relativistiku paradigmu.
Poetak relativistike (informatike) paradigme vezan je za prve
je ivot i ta je istorija. Hermeneutika je posluila i Emilu tajgeru u pokuaju da prvinapravi razliku izmeu lirike, epike i drame, s jedne, i lirskog, epskog i dramskog (ili bolje
dramatinog) s druge strane. On smatra da knjievni rodovi imaju najvii ontoloki znaaj
jer se povezuju sa tri vremenske dimenzije, lirika sa sadanjou, epika sa prolou, a
drama sa budunou, i preko njih sa tri fundamentalne mogunosti ovekovog postojanja: da kroz liriku svet unese u sebe kako bi u seanju ponovo oiveo isto raspoloenje
oseanje; da kroz epiku predoi u slikama svet kakav je bio predstavljanje, i da kroz
dramu u svojim oekivanjima koncipira neku buduu sliku sveta dokazivanje. Ipak, knjievni rod je zbirni pojam koji se kroz istoriju neprestano menja i koji je nuno podloan
menjanju. Nasuprot tome, ideje lirskog, (epskog i dramatinog)2 su nepokolebljive, nisu
izvedene na osnovu seanja na sve postojee tekstualne oblike, a pogotovo ne na osnovu
jednog teksta, poto su tekstovi individualne realnosti i pripadaju promenjivom svetu istorije.
19
U tom smislu Veselovski odbacije dijalektiko Hegelovo prvenstvo drame nad lirikom i epikom, i navodi da se knjievnost razvijala od sinkretizma, preko epa, lirike, drame
do romana i savremene poezije. A.Veselovski, Istorijska poetika, Beograd, 2005, 65.
20
Ove tri kategorije nedvosmisleno upuuju na uvenu Tenovu trijadu rasa, sredina,
momenat.
21
A.Veselovski, Istorijska poetika, Beograd, 2005, 543.
18
decenije dvadesetog veka kada se, gotovo istovremeno, pojavljuju dve teorije strukturalizam Ferdinadna de Sosira i ruski formalizam. One e usloviti naputanje koncepta dela koje je odreivalo galilejsku paradigmu u
korist tekstualnosti to je dovelo do poimanja anra kao funkcionalne kategorije.
Sosir je svojim dihotomijama (oznaka/oznaeno, jezik/govor, sintagma-tska/paradigmatska osa, sinhronija/dijahronija,) postavio temelje
strukturalistikih prouavanja koje su u knjievnosti nadogradili ruski formalisti. Oni uvode u genologiju pojam niza preko koga je dinamizirano
shvatanje o rodovima i vrstama. Po formalistima, niz pojava ne samo to
moe dati jedinstven smisao ve se ova celovitost, shvaena kako sistem,
takoe i kree. Kretanje je uslovljeno time to se pojave unutar sistema
menjaju, pri emu odravaju svoj meusobni odnos. Kada se odnosi meu
pojavama znaajnije poremete, dolazi i do rastvaranja sistema. Knjievni
anr se nikad ne ostvaruje na nain koji pravila predviaju, jer re je o sistemu koji se neprekidno menja i u kome su ogreenja o pravila isto toliko
karakteristina koliko i sluajevi njihovog potvrivanja.Zato formalisti radi
opisivanja dinaminog sistema anrova govore o dominantama od odluujueg znaaja za sistem, o intenciji i o usmerenosti.
Usmerenost je korelativnost izmeu teksta i anrovskog sistema
epohe, neka vrsta autofunkcije u okviru anrovskog sistema.22 Poto se
rodovi ne preobraavaju samo u dijahroniji, kroz odreeni vremenski period, ve se menjaju i njihovi uzajamni odnosi u sinhroniji, u horizontalnoj
ravni, u sistemu date literarne epohe, dominanta je onaj anr to u eposi zauzima glavno mesto u hijerarhiji anrova, ali i neki od tradicionalnih anrova koji je s obzirom na izmenjenu osnovnu intenciju ili usmerenost
pretrpeo preobraaj svoje strukture. Knjievni rod ine dela sa identinim
dominantama, odnosno uporedivim, slinim konstrukcijskim naelima. Pri
tom, knjievni rod je kategorija koja se neprestano moe menjati u estetskom vrednovanju u novoj interpretaciji.
U doba raspadanja nekog anra on se iz sredita seli na periferiju,
a na njegovo mesto, od nebitnih knjievnih sitnica i iz zabaenih delova do
tada skrajnute knjievnosti, izbija u srediete nova pojava. Ovakve promene ukazuju na to da se svojstva knjievnosti (intencije) koje u odreenom trenutku deluju primarnim, neprestano menjaju i da nisu ograniene na
samu knjievnost. Za knjievno delo bitno je konstrukcijsko naelo koje
se primenjuje na grau pa Tinjanov zakljuuje da je sutina nove forme u
novom naelu konstrukcije, u novom odnosu izmeu konstrukcijskog fak22
Formalisti razlikuju autofunkcije kao povezanost jednog elementa dela sa slinim elementima drugih dela, to predstavlja konstrukcijsku funkciju datog elementa, i sinfunkciju,
tj. povezanost jednog s drugim elementima date strukture. Otuda proizilazi da isti element
moe imati razliite funkcije u razliitim strukturama.
19
Philologia Mediana
tora i potinjene grae.23

Tako su formalisti objedinili dijahroniju i sinhroniju, i pokazali
da se anrovi ne preobraavaju iskljuivo po nekoj vremenskoj vertikali
ve da menjaju svoj uzajamni odnos i unutar odreenih horizontalnih preseka ove vertikale. Govorei o nizovima kuture, od kojih je jedan i knjievnost, i insistirajui na njihovoj meusobnoj povezanosti i zavisnosti, oni su
otvorili mogunost i ka sociolokim, a ne samo stilistikim prouavanjima,
jer upravo je kontekst taj koji uslovljava promene znaenja, tj. da fiksirana
jezika struktura (tekst) menja svoje smislove u zavisnosti od vremena i
prostora u kojima se ostvaruje. Zato predmet prouavanja knjievnosti od
formalizma postaje odnos znaenja i nain njegovih izgraivanja, a ne tematika knjievnih tekstova.
Formalisti se smatraju i utemeljivaima semiotikih istraivanja
koja svoju konkretnu artikulaciju dobijaju u Pirsovoj i Morisovoj teoriji
(Osnovne teorije o znacima, 1939). Nasuprot Sosriru koji je u centar
prouavanja postavio znak, Pirs i Moris bave se problemom semiosisa
procesom upotrebe ma kog znaka, tj. znakovnog dogaanja.24 Semiosis oni
dele na tri inioca: znak, referent (predmet na koji se znak odnosi), interpretator. Odnosi meu ovim iniocima mogu biti trojaki: sintaksiki (odnos
izmeu samih znakova), semantiki (odnos znaka i njegovog referenta) i
pragmatini (odnos izmeu znaka i njegovog korisnika). Za semiotiko
prouavanje knjievnosti najvanija je postavka da je tekst ne samo kombinacija znakova, kako je Sosir smatrao, ve i znak koji je odreen sintaksikim, semantikim i pragmatinim karakteristikama.25 Time su semiotiari redefinisali pojam knjievne komunikacije koji je u galilejskom periodu poivao na trijadi pisac delo italac, govorei o trima dimenzijama: sintaksikoj (odnos izmeu elemenata teksta kao i tekstova u sinhroniji
i dijahroniji), semantikoj (odnos teksta prema stvarnosti, referentu) i pragmatinoj (odnos izmeu interpretatora (autora, itaoca) i teksta).
Semiotiari su znaajni i po bitno drugaijem odnosu prema anru
i njegovim matricama i konvencijama. U tom smislu posebno se izdvaja
Juri Lotman i njegovo razlikovanje estetike istovetnosti i estetike suprot23
Zato Tinjanov smatra da se prilikom definisanja anra moraju uzimati u obzir

funckije, a ne drugorazredne karakteristike kao to je, na primer, duina dela (Knjievna
injenica, 1924)
24
Proces u kome neka ulima dostupna jedinica slui da uputi na neto izvan sebe nekome ko je u stanju da ta dva momenta povee.
25
Treba istai i to da se Moris zalagao da semiotika postane organon (instrument) i
metodologija svih nauka. Zato ona mora da zadovolji osnovnu epistemoloku pretpostavku metajezinost, tj. mora da koristi u svojim opisima terminoloku leksiku. Ovo je
neposredno uticalo na shvatanja Riardsa i Odgena, odnosno Stefanije Skvarinske. Morisova odnos prema semiozi kao organonu nauka, ukoliko se uporedi sa Hegelovom koncepocijom koja je u sistemskim pojmovima roda, smatrajui ih duhovnim oruem istorije
jer prikazuju odreene faze razvoja, videla to isto, na najbolji nain ilustuje razlike galilejske i relativistike paradigme.
20
nosti . Ukazujui da je tekst nerazdvojiv od svog okruenja, on insistira da

isti u toku istorijskog postojanja ili prelaskom iz jednog u drugi kulturni
kontekst moe doiveti preraspodelu funkcija i promenu anra. Sam autorski izbor anra u startu je uvek informativan, jer svaki izbor prenosi neku
informaciju, pri emu se podrazumeva i da italac oekuje signale koji
upuuju na izabrane norme.26
Zato Lotman smatra da je umesno da se uvede pojam odnosa stvarne strukture dela (stvarnog koda) prema strukturi koju slualac
oekuje.27 Upotrebljavajui pojam funkcionalne korelativnosti on deli
knjievnost na dve vrste:
Prvu vrstu ine umetnike pojave ije su strukture unapred date
i sluaoevo oekivanje opravdava celo ustrojstvo dela. U istoriji umetnosti
sveta, ako uzmemo svu njenu istorijsku irinu, umetniki sistemi koji estetsku vrednost vezuju za originalnost pre predstavljaju izuzetak nego pravilo. Folklor svih naroda, srednjovekovna umetnost, koja predstavlja neizbenu svetsko-istorijsku etapu, commedia dellarte, klasicizam to je nepotpun spisak umetnikih sistema koji su vrednost dela merili uvanjem
odreenih pravila a ne njihovim ruenjem. Pravila izbora leksike, pravila izgradnje metafore, ritual pripovedanja, strogo odreene i unapred sluaocu
poznate mogunosti siejnih sprega, loci communi celi odlomci okamenjenog teksta obrazuju potpuno osoben umetniki sistem. Pri tome je,
to je naroito vano, slualac snabdeven ne samo odbirom mogunosti nego
i u parovima njemu suprotstavljenim odbirom nemogunosti za svaki nivo
umetnike konstrukcije. Ruenje strukture koju slualac oekuje i do koga
bi dolo ako bi autor izabrao nemoguu, sa gledita pravila koda, situaciju, pri datom sistemu umetnikog vaspitavanja izazvalo bi predstavu o
niskom kvalitetu dela, o autorovoj nevetini, neznanju ili ak bogohulnosti
i grenoj drskosti.
U osnovi umetnikog sistema ovog tipa lei zbir principa koji se
moe odrediti kao estetika istovetnosti. Ona se zasniva na potpunom poistoveivanju slikanih ivotnih pojava sa auditoriju ve poznatim modelimaklieima koji su uli u sistem pravila. Kliei u umetnosti to nisu peorativne rei, nego odreena pojava koja je negativna samo iz izvesnih istorijskih i strukturalnih aspekata. Stereotipi (kliei) svesti imaju znaajnu
ulogu u procesu spoznaje i ire u procesu predavanja informacija. Gnoseoloka priroda estetike istovetnosti sastoji se u tome to se raznolike ivotne pojave spoznaju putem njihovog izjednaavanja sa odreenim logikim modelima. Pri tome umetnik svesno odbacuje kao nesuastveno sve
ono to ini individualnu osobenost pojave, izjednaavajui pojavu sa njenom sutinom, a sutinu sa jednim od gotovih gnoseolokih modela kojim
26
27
Norbert Viner, Kibernetika i drutvo, Beograd, 1964.

J. Lotman, Predavanja iz strukturalne poetike, Sarajevo, 1970, str. 244.
21
Philologia Mediana
raspolae. Umetnost ovog tipa je uvek umetnost generalizacije, uzdizanja

do apstraktnog. To je umetnost poistoveivanja.28
Uvoenjem pojma estetike istovetnosti ili monotonih nizova, princip novine, originalnosti i lino-individualnog stvaralakog naela, prestali su da suvereno vladaju knjievnom teorijom. Estetika istovetnosti u
prednji plan stavlja formule, topoe i kanonizovane postupke, nasuprot estetici suprotnosti koja insistira na individualnom i originalnom, onom to je
teko predvidljivo. Ali, jednolikost na jednom polu istovetnosti kompenzuje se najneobuzdanijom raznolikou na drugom polu. Nije sluajno to
najtipiniji oblici ispoljavanja estetike istovetnosti, mada na jednom polu
istiu okamenele sisteme likova, siejnih shema i drugih strukturnih elemenata, na drugom polu istiu toliko fluidan i toliko nestalan oblik umetnikog stvaranja kao to je improvizacija.29 Takvo poimanje estetike
istovetnosti omoguilo je Lotmanu da pokae kako je anrovska shematizovanosti usko povezana sa gnoseolokim i kognitivnim kategorijama.
Na osnovu ovakvih postavki konstituisana je nova poetika koja
polazi od toga da se estetska injenica ne moe samostalno razmatrati, ve
jedino preko odnosa sa drugim slinim injenicama. Odnos meu injenicama nije mehaniki ni linaran, ve sistem korelacija: u njemu svaka injenica predstavlja niz funkcionalnih preseka. To znai da je knjievna
injenica zapravo snop odnosa prema sistemu u kome se posmatra. Nain
na koji je sistem organizovan, njegov unutranji poredak je struktura.
Strukturalno porouavanje podrazumeva da je svaki tekst sistem
iji su elementi organizovani na dijalektikom principu jedinstva suprotnosti knjievni tekstovi proeti su protivrenostima koje se prevladavaju.
Poto je tekst dijalektiki organizovana celina, strukturu njegovog smisla
treba traiti u unutranjem funkcionisanju. Dakle, nauka o knjievnosti se
bavi naelima po kojima funkcionie knjievni sistem.
Strukturalizam i semiologija su tako otvorili nove mogunosti
prouavanja knjievnosti koje se mogu svesti na tri dominantna smera kojima je nauka o knjievnosti, pa i genologija, krenula u relativistikoj paradigmi. Prvo, knjievnost se posmatra kroz pojam tekstualnosti, drugo,
analizira se itaoeva uloga u proizvodnji znaenja i tree, prouava se uti28
Ibid, str. 224-226. Estetika istovetnosti omoguila je Umbertu Eku izdvajanje serijalnosti za jednu od bitnih pokazatelja moderne estetike. On razlikuje etiri tipa serijalnosti:
ritejk (the retake) obuhvata nastavak (the sequal) kao i prethodnik (the prequel) i prikazuje ta se desilo sa avanturama i poznatim junakom posle ili pre epizode iz koje potie,
rimejk (the remake) novo, ponovno prianje stare prie, serije poivaju na istoj narativnoj matrici koja obuhvata niz glavnih i sporednih likova; sage prate aktivnost porodice
tokm razliitih vremena. Zato se kao kriterijum modernog koncepta estetske vrednosti (ili
estetike serijalnosti) izdvajaju dva uslova koji tekst mora ispuniti: 1) mora uspostaviti dijalektiko jedinostvo izmeu novog i poznatog, tj. sheme i inovacije; 2) dijalektika mora
biti identifikovana od konzumenta koji treba ne samo da uhvati sadraj poruke, ve i da
prepozna naine na koji poruke prenosi sadraje. (Innovation and Repetition: Between
Modern and Post-Modern Aesthetics Daedalus magazine, Fall 1985, 174, 175).
29
J. Lotman, Struktura umetnikog teksta, Beograd, 1976, 371.
22
caj konteksta.
Najuoljivije razlike izmeu galilejske i relativistie paradigme
tiu se promene objekta istraivanja, odnosno naputanja pojma dela u korist pojma teksta. Rolan Bart30 je navedenu smenu najbolje ilustrovao. Po
njemu, delo je suspstancija koja zauzima deo prostora knjiga (npr, u biblioteci), a tekst je metodoloko podruje. Delo se moe drati u rukama,
tekst je sadran u jeziku, on egzistira samo u pokretu govora (ili jo bolje,
to je tekst zato to zna za sebe da je tekst) i doivljava se samo u delatnosti proizvodnje. Tekst nije produkt pisca ja koje pie, on nikad nije vie
od papirnog ja, ne nastaje u procesu pisanja, ve kroz itanje, potronju
koja je u sutini poigravanje tekstom. Delo shvaeno, zapaeno i prihvaeno u svojoj integralnoj simbolikoj prirodi je tekst iji je konstitutivni
pokret u tome da prolazi kroz delo ili dela. Tekst se ne zaustavlja na (dobroj) Knjievnosti; on ne moe biti sadran u hijerarhiji, ak ni u jednostavnoj podeli knjievnih rodova. Ono to sainjava tekst je njegova
subverzivna mo u pogledu starih klasifikacija. Delo je zatvoreno na oznaenom, tekst primenjuje beskonano odlaganje oznaenog, on se dogaa:
njegovo podruje je podruje oznaitelja. Logika koja upravlja tekstom nije
sveobuhvatna (definicijska, ono to delo znai) nego metonimijska. Tekst
je pluralan, i to ne samu u smislu da ima vie znaenja, nego da postie
mnotvo znaenja. Konani pristup tekstu proizilazi i zasniva se na uivanju, na hedonistikoj estetici.
Ovakvo poimanje teksta suprotstavlja se tradicionalnom pojmu
dela koji svoje jedinstvo duguje spoljanjim izvorima ili autoritetima
piscu, svetu, anru, situaciji i sl. Tekst je, naprotiv, u svojoj koherenciji
oslonjen iskljuivo na konvertibilan skup pravila koje deli sa drugim tekstovima. Priroda tih pravila odreuje se na osnovu sintaksike, semantike
i pragmatine prirode teksta. Sintaksiki aspekt podrazumeva da su pravila
funkcionisanja teksta objedinjena u njegovoj dubinskoj, generativnoj strukturi. Semtantiki pristup specifinost tekstova vidi u stvaranju koherentnih
smislova pomou rekurentnih (povratnih) nizova koji otvaraju poprene
izotopije,31 dok se u pragmatinom smislu tekst posmatra u odnos sa znakovnim sistemima, odnosno praksama itavog polja kulture u kojoj nastaje.
Naglaavanjem injenice da pojam anra (knjievnosti) ne zavisi samo
od osobina tekstova, ve prevashodno od njihovih meusobnih odnosa, namesto teksta, junak nauke o knjievnosti (u takozvanoj poststrukturalistikoj fazi) postaje tekstualnost.
anrovi su u galilejskoj paradigmi shvatani kao unutranje forme,
30
Roland Barthes, Od dijela do teksta, u Miroslav Beker (ur.), Suvremene knjievne
teorije, Zagreb, 1986, str. 181-186.
31
Pod izotopijom se podrazumeva prikupljanje, saimanje znaenja, naelo slinosti
neslinih jedinica, odnosno postojanje dvaju ili nekoliko sema (minimalnih jedinica znaenja) zajednikih dvama suprotstavljenim segmentima. (Greimas, A. J, Semantique structurale : recherche de methode, Paris, 1966, 125).
23
Philologia Mediana
esencije (sutine) iz kojih se dela izvode. Po ovim stavovima, knjievno

delo sa svojim znaenjem i formom organski je proizalo iz svog generikog centra. To je dovelo do Geteovog stava o trima prirodnim formama
poezije i uslovilo da metafizike kategorije vladaju anrovskim teorijama.
Teoretiari su pokuavali da odrede esenciju pojedinih anrova preko kategorija kao to su subjekt, objekt, vreme ili mesto podrazumevajui da je
literarni diskurs, odreen estetskim, imaginativnim i drugim unutranjim
karakteristikama, razdvojen u tri tipa liriku, epiku i dramu i da se samo
ona dela koja pripadaju nekom od navedenih tipova mogu se smatrati
knjievnim. Odnos izmeu konkretnog teksta prema anru i knjievnosti
svodio se na hijerarhijske odnose: delo pripada knjievnoj vrsti ili anru,
koji je jedan od tri prirodne forme (roda), a sam rod je neophodni deo
knjievnosti.
Dok je esencijalizam organistikih teorija insistirao da individualni fenomeni (konkretni tekstovi) imaju apriornu sutinu koja odreuje
njihov identitet u okviru neke od kategorija generalizacije (kao to je knjievna vrsta), antiesencijalizam relativistike paradigme tvrdi da su fenomeni
knjievnosti neodredivi, bez stabilnog sadraja, i kao zasebni objekti, ne
predstavljaju ili ilustuju ijedan tip. Sa jedne strane, identitet knjievnih tekstova zavisi od njihove veze sa drugim ekvivalentnim fenomenima, tj.
poiva na sistemu razlika, i sa druge, on je odreen posmatraevom sociokulturnom, kognitivnom i psiho-ideolokom perspektivom, kao i istorijski
usloveljnoj ulozi koju tekst igra u datoj kulturi. Ni knjievnost ni anrovi
zato nisu kategorije sa permanentom i nepromenjivom esencijom.
ezdesetih godina prolog veka otpor prema esencijalizmu, ili
metafizici prisustva po Deridi, doveo je do koncepta intertekstualnosti i
kritikog poimanja da je knjievnost institucija, odnosno fikcija ideologije
srednje klase.32 Sam pojam interetkstualnosti potie od Julie Kristeve.33
Ona polazi od Bahtinovog pojma dijalogizma i povezuje ga sa istorijskim,
32
Videti: M. Juvan, Intertekstualnost, Ljubljana, 2000. 52, 92-104, 117-38

Sem Kristevine, jedna od najpoznatijih teorija intetekstualnisti pripada . enetu. U
Uvodu u arhitekst, kao i u Palimsestu on pokuava da uspostavi jednu drugaiju teoriju
anrova: Predmet poetike nije tekst nego arhitekst, to jest skup optih i transcendentih kategorija tipova govora, naina kazivanja, knjievni anrovi itd. kojima pripada svaki
pojedinani tekst. Odnose izmeu tekstova on odreuje kao transtekstualnost (arhitekstualnost); paratekstualnost je odnos teksta prema njegovom spoljnom kontekstu naslov,
predgovor); intertekstualnost predstavlja prisustvo jednog teksta u drugom u vidu citata,
aluzija i sl, drugim reima odnos izmeu intratekstova; hipertekstualnost podrazumeva
podraavanja i obradu dva teksta ili teksta i nekog stila); metatekstualnost je odnos teksta
i komentara tog teksta. Nije zgoreg pomenuti i teoriju intertekstualnosti Miela Rifatera
(Michael Riffaterr). Po njemu intertekstualnost je modalitet percepcije, odgonetanje teksta koje vri italac identifikujui strukture kojima tekst duguje svoja umetnika svojstva.
Intertekst u pravom smislu je korpus tekstova koje italac moe osnovano povezati sa tekstom pred svojim oima, tj. to su tekstovi na koje se podsetio preko onoga to ita. Rifater
izdvaja tri tipa intertekstualnosti: komplametarni, posredovani i intratekstualni tip.
33
24
drutvenim i politikim elementima subjekta to pie/ita istiui logiku

razlike koja treba da zameni supstancu ili esenciju vezama izmeu elemenata.34
Intertekstualnost, zajedno sa povezanim konceptima pisanja ili
oznaavajue prakse predstavljena je u kontekstu razbijanja nekad homogenog koncepta knjievnosti. Tako, na primer, francuski teoretiari
knjievnost prevode u funkcionalni pluralitet knjievnost,35 ili u potpunosti
zanemaruju njene konture u anarhinoj heteroglosiji. Granica izmeu estetsko-artistikih i drugih anrova u simbolinoj razmeni nije vie unapred
data, ve suprotno ona je drutveno iskonstruisana u okvirima institucionalizovanih praksi, kao to su kolski sistem, knjievna istorija i izdavatvo. Iako je u poetku smatrano da pojam anra sadri vie supstance
od knjievnosti, ubrzo je pokazano da on nije nita drugo do mrea intertekstualnih i transtekstualnih veza. Ipak, nije samo intertekstalnost figurirala kao interpretativni okvir koji se suprotstavljao genolokim shvatanjima elite jer su genoloke postavke doprinele objanjenju fenomena intertesktualnosti. Dolo se do svesti da anrovski identitet zavisi upravo od intertekstualnosti koja joj je u osnovi, i koja omoguava itaocu da je shvati
kao jasni izraz pieve komunikativne strategije.36 Obeleena, eksplicitna
intertekstualnost odreuje se kao citatnost, a anrovi koji od nje zavise su
parodija, travestija, burleska, pasti, kola, parafraza, varijacija, imitacija,
nastavak, interpretacija itd.37
anrovi koji poivaju na citatnosti funkcioniu kao i obini anrovi, iako ih je mogue shvatiti i poput njihovih modulacija, tj. parodija.
Meutim, svaki tekst moe da se shvati kao parodija, bez obzira na to kakve
su njegove karakteristike. To je otuda to tekstovi koji se odreuju kao parodini zapravo upuuju na svoje predtekstove i kroz parodiranje njihovih
osobina izlau slinu intertekstualnu sintaksu ili semantiku; oni takoe
imaju slinu komunikativnu funkciju, tj. pragmatiku. Parodije su zaslune
i jer se preko njih jasnije percepriraju autor, italac, poetika i izgrauje me34
Kristeva, Julia. Smeiotik. Recherches pour une smanalyse. Paris: Seuil, 1969,
150-53, 172-73
35
Vincent B. Leitch, Cultural Criticism, Literary Theory, Poststructuralism. New York,
1992, 59-60
36
Npr, Katie Wales smatra da je anr intertekstualni koncept (Wales, Katie, A Dictionary of Stylistics. London 1989, 259), John Hartley navodi da se on mora razumeti kao
skup odnosa izmeu tekstova (OSullivan, Tim, John Hartley, Danny Saunders, Martin
Montgomery & John Fiske: Key Concepts in Communication and Cultural Studies. London. 1994, 128); Tony Thwaites naglaava da je svaki tekst zavistan od generikih normi
koje ga ostvaruju, ali i da se generike norme potvruju sa svakim tekstom (Thwaites,
Tony, Lloyd Davis & Warwick Mules: Tools for Cultural Studies: An Introduction. South
Melbourne 1994, 100). Derida navodi da nema teksta koji ne pripada anru svaki tekst
pripada jednom ili vie anrovima, ne postoji neanrovski tekst. (Derrida, Jacques: The
law of genre. In W J T Mitchell (Ed.): On Narrative. Chicago, 1981, 61)
37
M. Juvan, Intertekstualnost, Ljubljana, 2000, 31-46, 265-70
25
Philologia Mediana
tadiskurs knjievnosti.
U relativistikom periodu desila se promena u sistemu knjievne
komunikacije. Indikacije, reprodukcije i rekognicije anrovskih obeleja
koje su ranije bile posao autora, kritike i italaca, proirile su se na sve
koji su ukljueni u predstavljanje i kritiku interpretaciju tekstova (mediji,
urednici, novinari i sl). Tako je demarkacija knjievnih vrsta i prepoznavanje anrovskih obeleja tekstova postalo neodvojivo od okolnosti i ciljeva
uesnika (knjievne) komunikacije i ekonomije koji se ne koriste ili ne pozivaju na metodoloko znanje.
Autori izborom anra nastoje obezbedeti odreeni tip publike i
njihov potencijalni odgovor; istovremeno oni smetaju svoja ostvarenja
meu poznatim delima i diskursima da bi istakli glavna tematska, stilska i
ideoloka obeleja svog pisanja. Za itaoce, identifikacija anrovskog profila odreenog teksta i njihovo poznavanje postojeeg anrovskog repertoara utie pri izboru datog teksta i naina na koji e ga itati. Tokom
procesa itanja, anr funkcionie kao medijator koji povezuje podatke koji
se unose sa postojeim, zapamenim shemama, to pomae itaocu da novu
informaciju obradi kognitivno.38
U poreenju sa itaocima, kritiari prepoznaju anr i preko postupaka predstavljanja i potvrivanja vrednosti publici, na primer, kada govore o apriornim skalama visokih i niskih anrova. Medijatori teksta
urednici, izdavai i sl. koriste anrovske osobine da bi obezbedili svojim
kuama simbolini i finansijski kapital: oni odluuju koji je anr profitabilan, obraaju se odreenoj grupi publike, obezbeuju presti i sl. Na kraju,
nisu zanemarljivi ni bibliotekari koji moraju rasporediti knjige po grupama
da bi olakali potragu za specifinim tipom informacija.
Koncept anra povezuje elemente i sheme govora/pisanja prema
kognitivnoj aktivnosti to sreuje podatke u modele i mentalne slike, preko
kojih se podaci porede i usaglaavaju sa pozvanim, postojeim anrovskim shemama, tj. sa shemama pamenja izvedenih iz prethodih obrada
teksova. U okviru ovakvog objanjenja, teorija intertekstualnosti se pokazala veoma korisnom: ona ne samo da je pomogla da se obrazloi neesencijalistiki pogled na poreklo, postojanje i promene anrovskih formi,
ve i da se uoi i prikae veza teksta i anra. U tom smislu, anrovi se ne
shvataju vie kao unutranje forme zatvorene u konkretnim objektima iste
klase, ve kao rezultat intertekstualnih i metatekstualnih procedura koje u
potpunosti obuhvataju i odreuju pisanje i itanje.
Intertekstualna objanjenja anra omoguila je poststrukturalistika dekonstrukcija opozicije kod tekst. Strukturalisti su kod shvatali kao
fundamentalni i smostalni entitet koji postoji nezavisno od tekstova i proiz38
Keunen, Bart. Bakhtin, Genre Formation, and Cognitive Turn: Chronotopes as

Memory Schemata. CLCWeb: Comparative Literature and Culture 2.2 (2000):
<http://clcwebjournal.lib.purdue.edu/clcweb00-2/keunen00.html>
26
vodi iste, ili kao uroenu kategoriju individualne svesti ili kolektivno nesvesnog. Tekst se shvatao kao drugostepena, izvedena, derivaciona pojava.
Takva logika bila je prisutna i u odnosu izmeu teksta i anra, jer se potonji
razumeo kao lingvistiki podkod. Roland Bar je u periodu prelaska sa strukturalizma na poststrukturalizam, bio prvi koji je ovaj odnos izokrenuo naglavce. On je prikazao kod ne kao apstraktni sistem znakova realizovan u
konkretnom tekstu, ve kao nestabilno, otvoreno ukrtanje tekstova u njihovoj oznaiteljskoj praksi, ili kao specijalni oblik intertekstualnosti. Ontoloki, kod je predstavljao parazita konkretnog teksta i govora.
Na kraju, intertekstualnost se pokazala kao uspena u dekonstrukciji tradicionalne hijerarhije po kojoj svaki tekst pripada knjievnoj
vrsta, ova rodu ili prirodnoj formi, a ona knjievnosti kao metaanru. Knjievno ostvarenje, u potpunosti nasuprot, evocira mnoge i razliite generike reference, efikasno ih meajui i prilagoavajui. Tekst je prostor gde se razliiti generiki modeli ne samo susreu ve i konstruiu i dekonstruiu jedni
druge. Intertekstualne reference na prototipine tekstove i formalno-tematske osobine prisutne u razliitim serijama slinih tekstova odluujui su
faktori u formulisanju anrova, koji obezbeuju njihov kontinuitet u svesti
pisaca, italaca, kritiara i drugih, i u isto vreme ih menjaju kroz istoriju.
Intertekstualnost transformie anrovsku strukturu, jezik, teme i funkcije,
smetajui ih u vezu sa drugim knjievnim i vanliterarnim anrovima koje
pokree repertoara socijalnih diskursa.39
Koncept intertekstualnosti, suprotstavljen metafizici prisustva,
snabdeo je genologiju mogunou objanjenja anrovskog identiteta bez
zanemarivanja semantikih, sintaksikih i pragmatinih dimenzija teksta.
Ove dimenzije su poetne pozicije prilikom formiranja anrova u
knjievnoj produkciji i anrovskoj svesti. anrovi postoje na drutvenim
praksama koje okruuju, obuhvataju i odreuju intertekstualne i metatekstualne reference na prototipine tekstove ili nizove tekstova. anrovi su zapravo kognitivna i pragmatina sredstva za intertekstualno usklaivanje sa
postojeim modelima.
Zato smatramo da anr kao pojam predstavlja kategoriju na osnovu koje se vri interakcija sa tekstom, drugim reima stvaranje i interpretacije, povezivanje i razlikovanje tekstova. Poto je sutinski vezan za tekst,
odreivanje anra neminovno mora zapoeti definisanjem pojma teksta.
Veina genolokih teorija ini previd jer polazi od anra i ide ka tekstu, a
ne obrnuto.
Tekst je lingvistiko-semiloka kategorija koja predstavlja svako
ulanavanje znakovnih jedinica u vremenu i prostoru, fiksirano i konkretizovano prema normama datog znakovnog sistema, komunikativne funkcije.
Lingvistika pod tekstom podrazumeva ostvareni produkt (pred39
Videti Marc Angenot, Intertextualit, interdiscursivit, discours social, Texte 2,
1983, 101-112.
27
Philologia Mediana
met) i prevashodno se bavi njegovom gramatinou, odnosno sintaksikosemantikim karakteristikama. Da bi jedan niz jezikih jedinica bio smatran
tekstom, on mora da zadovolji sedam principa gramatinosti. To su: kohezija, koherencija, intencija, prihvatljivost, informativnost, stituiranost i intertekstualnost.40
Tekstualni nivo predstavlja zaseban nivo lingvistike analize jezika s obzirom na to da zadovoljava princip o dvostrukoj artikulaciji po
kome se svaki nivo sastoji od jedinica nieg i istovremeno izgrauje jedinice vieg nivoa. U tom smislu, tekst se odreuje kao spoj najmanje dve
emancipovane, izdvojene reenice izmeu kojih se uspostavlja neki tip
logiko-semantike veze, a kontekst predstavlja vii nivo ostvaren posredstvom tekstova. Gramatiko prouavanje konteksta obuhvata analizu tekstualnih i leksikih konektora koji predodreuju tip smisaonih odnosa
izmeu reenica i teksta.
Semilogoja u tekstu vidi komunikativni proces i smatra da osim
gramatikog, jezikog principa u njegovoj realizaciji uestvuje najmanje
jo jedan modelativni sistem. Iako polazi od gramatikih svojstava, semiologiju prevashodno zanimaju ti drugi, naknadni modeli preko kojih se tekst
ostvaruje i otuda posebnu panju poklanja produkciji, recepciji i interpretacijama tekstova.41
U semilokoj perspektivi tekst se shvata kao spoj iskaza minimalnih komunikativnih jedinica. Da bi imao komunikativnu funckiju, on
mora da zadovlji tri kriterijma: efikasnost, efektnost i prikladnost. Efikasnost zahteva da se tekst koristi sa minimumom napora. Efektnost je suprotna jer nastoji da impresionira i stvori adektvatnu sutciju za prihvatanje
ili dopadanje komunikativnog cilja. Prikladnost usaglaava prethodna dva
principa, odnosno karakteristike teksta sa standardima tekstualnosti.42
Nauka o znakovima na svoj nain interpretira princip dvostruke
40
Kohezija su naini na koji se jezike injenice od kojih se tekst sastoji smisaono povezuju u reenice (referencijalnost (denotacija), elipsa, konjukcija, leksika kohezija) (M.
A. K. Halliday, R. Hasan, Cohesion in English, London, 1976). Koherencija podrazumeva
principe preko kojih se ostvaruje unutranji smisao teksa i vezuje za spoljanji svet
logiko-semantike veze u tekstu i prema stvarnosti. Intencionalnost obuhvata nameru
poiljioca da ostvari kohezivan/koherentan tekst ija je svrha ostvarivanje cilja koji se
moe identifikovati. Prihvatljivost je primaoevo oekivanje da tekst bude kohezivan/koherentan i od neke vanosti za njega. Informativnost se tie (ne)predvidljjivosti i (ne)oekivanosti teksta u datoj situaciji: u sluaju da je tekst nepredvidljiv (poto je neoekivan)
potraga za motivima njegovog nastanka i svrhe odvija se od strane primaoca (D. Sperber, D. Wilson, Relevance: Communication and Cognition, Oxford, 1986). Stituiranost
obuhvata probleme prilagoavanja teksta datoj situaciji: tekst mora da je relevantan za
situaciju u kojoj se koristi. Intertekstualnost je produkcija i recepcija teksta zavisna od
poznavanja drugih tekstova uesnika komunikacije. (de Beaugrande, R, W. U. Dressler, Introduction to text linguistics, London, 1981).
41
J. Dolnk, E. Bajzkov, Textov lingvistika, Bratislava, 1998.
42
de Beaugrande, R, W. U. Dressler, Introduction to text linguistics, London, 1981,
Pragmatics. The Linguistics Encyclopedia, Ed. Kirsten Malmkjaer Malmkjaer, London,
1991.
28
artikulacije jezika. Ona u tekstu vidi kako niz znakova (komunikativnih jedinica) koje ga ostvaruju, tako i ostvareni znak. Nivo na kome se tekst ispoljava kao znak jeste kultura. Ukljuivanje teksta u kulturu realizuje se
preko diskursnih praksi entiteta karakteristine drutvene pozicije i komunikativnih strategija koji vre naknadno modelovanje stvarajui od teksta predmet komunikacije: obrazovni sistem, nauka, umetnost, politike
stranke, elita, umentici, udruenja knjievnika, sportista, amatera, penzionera i ljubitelja svega i svaega, mediji, nevladine organizacije..., reju, sve
to ini drutvenu stvarnost datog vremena i prostora i oglaava se na javnoj sceni kreirajui horizont komunikacije. Diskursne prakse ne podrazumevaju samo institucionalizovane oblike tekstualne komunikacije, ve u
isto vreme obuhvataju i one vaninstitucionalne, subverzivne. Takoe, one
se menjaju vremenom to dovodi i do promena smisla tekstova, odnosno
kulture u celosti.
Prema tome, tekst je odreen janusovskom prirodom jer kao konkretan, ostvareni predmet neprestano menja svoje smislove, tj. predstavlja
proces. Invarijantni deo teksta tie se njegove fiksiranosti, tanije sintakse,
dok varijabilni obuhvata semantiku43 i pragmatiku stranu, te podrazumeva razliite interpretacije sintaksikih odnosa, bilo na unutranjem planu
meusobne povezanosti sintaksikih elemenata, bilo u smislu psiho-ideolokih (spoljanjih) koncepata u ijim okvirima se stituira.
Ovakva priroda teksta mora se uzimati u obzir prilikom definisanja pojma anra.44 Zato moemo rei da anr predstavlja kognitivnu kategoriju,45 u isto vreme i produkt i proces, koja omoguava razumevanje,
oseanje, spremnost i elju46 za stvaranje/prihvatanje/povezivanje tekstova,47 upuuje na nain na koji se stvarnost doivljava i predstavlja, i
43
Semantiku teksta ni u kom sluaju ne treba poistovetiti sa znaenjem ili idejom.

Ona podrazumeva funkcije, odnose sintaksikih elemenata. Najbolji dokaz da je re o promenjivoj kategoriji jeste primer Hamleta. Sve do 19. veka oklevanje danskog kraljevia
nije smatrano relevantnim jer se radilo o karakteritinim postupcima, tanije odnosima
elemeata u tragediji osvete. Meutim, kada je ovaj podanr prestao da bude aktuelan,
poeo je da se pripisuje i drugaiji smisao sastavnim elementima tragedije te se nain povezivanja isith krenuo tumaiti kroz poznati koncept neodlunosti.
44
U genologiji se vodila polemika oko toga da li anr pripada tekstu ili diskursa, ili su
tekst i diskurs anrovski. Npr, Mery Louise Pratt, predstavnica teorije govornih inova,
zastupala je tezu da nije re iskljuivo o knjievnoj ve kategoriji diskursa i govora, tj. da
anr pripada diskursu (Mery Louise Pratt, Towards a Speech Act Theory of Literary Discourse, Bloomington, 1977), ali je Derida pokazao obrnuto, da je svaki tekst i diskurs neminovno anrovski ( J. Derrida, The Low of Genre, Acts of Literature, ed. D. Attridge,
New York, 1992, 221-252.
45
Kogniciju predstavlja jedinstvo miljenja, razumevanja, oseanja i elje: Reiss, Katharina, Texttypen, bersetzungstypen und die Beurteilung von bersetzungen, Lebende Sprachen, 22, 1976, 97-100.
46
Pojam elje u nauci o knjievnosti shvata se na razliite naine. Najee se odreuje
u psiholoko-filozofskom (frojdovsko-lakanovskom) smislu kao nedostatka eljenog objekta i potreba za njegovom nadoknadom. Osim ovoga, izdvaja se naratoloki koncept Pitera Bruksa (Peter Brooks) koji u elji vidi ono to inicira pripovest, motivie i snabdeva
29
Philologia Mediana
odreen je prepoznatljivim sintaksikim, semantikim i pragmatinim svojstvima.

Kognitivna priroda anra proizilazi iz injenice da je tekst element jezika, odnosno deo jezike kompetencije.48 Predispozicije za usvajanje jezika tiu se ne samo mogunosti ovladavanja fonolokim, morfoloki, leksikim, sintagmatskim i sintaksikim normama, ve i sposobnou
stvaranja i razumevanja tekstova. Ako neko moe da stvori i razume tekst,
onda to znai da je u stanju i da povee vie tekstova na osnovu njihovih
zajedniki karakteristika, tanije, vice veras: upravo na osnvou poznavanja
tih zajednikih karakteristika neko je u stanju da stvori i prepozna tekstove.
Sposobnost stvaranja/prepoznavanja tekstova poslednja je faza u ovladavanju jezikom, jer se u sutini komunikacija ne realizuje (samo) preko reenica, rei ili glasova, ve i preko teksta, kao najmanje dve povezane
reenice sainjene od sintagmi i leksema, ostvarenih morfemama, tj. fonemama i njihovim distinktivnim obelejima. Otuda anrovska kompetencija
postoji i izgrauje se u okviru jezike. Iako je jo Sosir izdvojio nivo teksta kao onaj nadreen reeninom, anrovske pojave u nauci o knji-evnosti retko su posmatrane van reenice ili iskaza. Meutim, pojam anra
predstavlja skup zajednikih osobina koje se pripisuju tekstovima i/ili preko
kojih se oformljavaju i realizuju tekstovi. Kako je ovladavanje tekstom vezano za savladavanje jezikih (sisitemskih) pravila, i deo je jezike kompetencije, logino je da i mogunost izdvajanja tih zajednikih osobina
predstavlja deo jezike kompetencije.
To znai da je anrovska kompetencija deo opte jezike (semioloke) kompetencije i predstavlja principe na osnovu kojih se stvaraju i
razumevaju tekstovi. Poto je u pitanju sistem normi koje odreuju korienje teksta, jako je bitno naglasiti razliku izmeu pojmova jezike
norme i zakona. Norme predstavljaju institu-cionalizovane principe na
osnovu kojih se vri komunikacija. Njihovo naruavanje je dozvoljeno (i
neprestano se deava), to ne onemoguava, ve samo modifikuje komunikativni proces. Nasuprot njima, jeziki zakoni su sistemske kategoriji ije
energijom njeno itanje, i animira kombinatornu igru stvaranja smisla (Brooks, Reading
for the Plot : Desing and Intention in Narrative, London, 1984, 48). U tom pogledu, elja
se shvata kao potreba za smislom, a anr je jedan od instumenata ostvarivanja smislenosti
u tekstu. Zato kognitivnu komponentu anra kao elje treba shvatiti poput potrebe za osmiljavanjem stvarnosti. Meutim, poto je elja kako unutranja tako i institucionalizovana, nametnuta potreba za nadopunjavanjem nedostajueg, promene u knjievnosti, anru
nisu nita drugo do usklaevanje zadovoljavanja elje sa diskursnim praksama.
47
Do slinih stavova doao je i Piter Bruks po kome pripovest moe biti specijalna
sposobnost ili kompetencija koju uimo, odreena podvrsta jezikog koda koja, kada je
njome ovladano, doputa da sumiramo i ponovo prenesemo pripovesti u druge rei i druge
jezike, da ih prenesemo u druge medije, pri emu ostaju prepoznatljivo verne originalnoj
pripovednoj strukturi i poruci (Brooks, Reading for the Plot : Desing and Intention in Narrative, London, 1984, 3-4). Mi smatramo da se ova kompetencije ne tie samo pripovednih tekstova, ve tekstova uopte.
48
Videti: Van Dijk, Teun A. Story Comprehension: An Introduction. Poetics: Journal of Empirical Research on Literature, the Media and the Arts 9 (1980): 1-21.
30
krenje onemoguava komunikaciju u datom kontekstu. Meutim, ni one

nisu apsolutno nepromenjive. Promena normi odraava se i na sistem (zakone). Da bi se ona uoila, moraju postojati dva konteksta razliitih zakona. Zato se sistemske promene primeuju jedino u dijahroniji, nasuprot
onih koje se tiu normi i koje dolaze do izraaja u sinhroniji. O anrovima
valja iskljuivo govoriti iz aspekta normi, a ne anrovskih zakona.
Ako prihvatimo injenicu da su anrovi kognitivne kategorije,
onda ih moramo posmatrati ne samo u kontekstu knjievnosti ve i kulture
uopte, poto se semioloki pojam teksta ne iscrpljuje iskljuivo na verbalnim ostvarenjima. Onaj ko je u stanju da prepozna npr. avanturu u
knjievnom tekstu moi e to isto da uini i sa filmom, video igrom ili
nekim drugim tekstom. To znai da je anra u isto vreme i predmet (anr)
ali i proces (anrovsko). Predmetnost anra vezana je za karakteristike
skupa tekstova u konkretnom mediju kroz koji se oni ostvaruju (knjievnost, film, video igre...), dok procesualnost podrazumeva da se te konkretne osobine u protoku vremena menjaju i da vae za sve medije u kojima
se pojavljuju.49
Procesualna priroda anra ukazuje i na to da nije re o mentalnoj
slici zatvorenoj emi sa kojom se tekstovi usagalavaju, ve se radi, da
ostanemo u skladu sa metaform koju smo upotrebili, pre o elementima te
slike, boji, ramu, potezu etkice, na osnovu kojih se tekstovi mogu povezivati. Otuda proizilazi da se povezivanje/stvaranje tekstova moe vriti u
zavisnosti od toga da li se u obzir uzima slinost u pogledu boje, poteza
etkice, rama ili neeg drugog. U sutini, postoje tri ravni na osnovu ijih
elemenata se povezivanje/stvaranje tekstova vri. To su sintaksika, semantika i pragmatina ravan. Recimo, ako govorimo o romanu, pesmi i
drami tekst(ovi) su izdvojeni na osnovu sintaksih osobina. Kaemo li da
je u pitanju ljubavna pesma, tekst pridruujemo skupu koji na semantikom
planu upuuju na ljubav (a na sintaksikom na pesmu). Ali, i pragmatine
osobine mogu igrati primarnu ulogu u izdvajanju zajednikih osobina tekstova. Najpoznatiji primeri su bestseleri koji istiu da je re o tekstovima
koji se dobro prodaju, ne konkretizujui kakve su njihove sintaksiko-semantike osobine; isto vai i za luksuzna, depna, ilustovana, antikvarana
i sl. izdanja.
Pirsova teorja o abdukciji50 dokazuje tezu o otvorenosti kognitivnih struktura. Naime, veina genolokih postavki zasniva se na principima
49
Jim Collins (Uncommon Cultures: Popular Culture and Postmodernism, New York,
1989, 46) i Steven Naale (Question of Genre, Screen 31, 1990, 56-58) su pokazali da
anrovi nemaju apriorno zadate norme, ve da ih neprestano izgrauju i sastavljaju, proiruju i transformiu. Kao dinamian proces, anr je odreen ponavljanjem postojeih
normi, ali i fundamentalno uslovljen razlikama i promenama u odnosu na nju.
50
Pirs je shvatio da se na osnovu koncepcije indukcije i dedukcije ne moe objasniti
kreativnost ni naunost miljenja te je uveo i treu kategoriju abdukciju koju je, u
krajnjoj instanci odredio kao nita drugo do pogaanje Collected Papers of Charles Sanders Pierce, ed. By Charles Hartshorne, Paul Weiss and Arthur W. Bruks, vol. 7, Cambridge, 1966, 219.
31
Philologia Mediana
indukcije ili dedukcije: one na osnovu pojedinanih primera stiu do pravila, ili ista primenjuju u objanjavanju pojedninanog. Ovakvi postupci
iskljuuju svaki dinamizam i otvorenost jer preko gotovih modela sprovode analizu. Pris je pokazao da kognicija funkcionie na drugaijim principima, na abdukciji pretpostavci.51 To je sposobnost prilagoavanja,
usaglaavanja novih primera sa postojeim pravilima, ali takoe i kreativnost u pronalaenju novih pravila. anrove treba shvatiti upravo tako, kao
otvorene modele koji se usaglaavaju i menjaju na principu presupozicije
(pretpostavke).
Po generativnim gramatiarima, presupozicija se odnosi na ono
to je poznato, odnosno to se podrazumeva (pretpostavlja) u trenutku komunikativnog ina i u odnosu na ovo predznanje vri se semantika intepretacija datog iskaza: izbor odreenih anrovskih elemenata povlai za
sobom i odgovarajue presupozicije, tj. pretpostavke. Na primer, ako se na
poetku teksta susretnemo sa zombijem, svakako emo pretpostaviti da je
re o hororu. To je princip funkcionisanja nara, pri emu se anrovske
pretpostavke mogu ticati njegove sintakse, semantike i pragmatike.
Poto je re o predispozicijama kognitivne prirode, njihova realizacija u dispozicije vri se na osnovu konkretnog aktiviranja, tako da razliiti naini aktuelizacije utiu na modifikovanje tih kognitivnih strukturama. Zato se pojam anra ne moe svesti iskljuivo na gotove mentalne
slike ili konkretan tekst, nego se moraju uzimati u obzir i situacije u kojima
se ostvaruje i koje mogu da dovedu do modifikacija. Te situacije nisu nita
drugo do diskursne prakse koje oblikuju kognitivne modele.
Usvajanjem jezika stvara se sposobnost stvaranja i povezivanja
tekstova. Usmeravanje tih procesa vezano je za kontekst u kome se producent /recepcijent nalazi i tie se institucija koje utiu ne njega. Dete od malena, poevi od porodice, preko kolskih ustanova, do drutva u kome se
kree i medija kojima je izloeno, stvara modele preko kojih vri interakcije sa tekstom, doivljava i interpretira stvarnost. Zato diskursne prakse
predstavljaju, osim kognicije, drugu relevantnu kategoriju koja utie na
anrovsko poimanje i poimanje anra.
Diskursne prakse odredili smo kao entitete karakteristinih drutvenih pozicija i komunikativnih strategija koji naknadno modeluju tekst.
Tanije, one utvruju smisao teksta relevantan za dati kontekst. Otuda se
pod diskursnim praksama podrazumevaju institucionalizovani i subverzivni elementi drutvenog, politikog, ekonomskog, religioznog, naunog...,
reju kulturnog ivota. Svaki od navedenih elemenata na poseban nain
51
To su potvrdili i novi ekeserimenti istiui da se komunikacije ne vri na osnovu

reenica kao ostvarenih jedinaca, ve da poiva na pretpostvakama. Videti: Van Dijk, Teun
A, Walter Kintsch. Strategies of Text Comprehension. New York, 1983. Hir umesto abdukcije koristi termin implikacije (Hirch, E. D. jr, Validity in Interpretation, New Heaven,
1971)
32
posmatra stvarnost, a sveukupnost diskursnih praksi (kulutra) odreuje svetonazor (pogled na svet) karakteristian za dati period.
Razumljivo je da e i interakcija sa tekstom zavisti od navedenih
inilaca. Da bi postojao, anr mora da bude prihvaen u kulturi. O jednom
anru se govori tek onda kada uesnici komunikacije prihvate da odreene
sintaskiko-semantiko-pragmatike zajednie osobine tekstova predstavljaju anrovsku strukutru. Sve dok se to ne desi, te osobine ostaju na nivou
mogunosti. Kada se kognitivne mogunosti potvrede praktino i overe
sveu kulturnih inioca da je re o autentinoj pojavi, moemo govoriti o
postojanju anra. Jer, anrovi postoje da bi olakali, a ne zakomplikovali
komunikaciju.52 Oni kao skup presupozicija upuuju komunikatore na to
ta mogu da oekuju od konkretnog teksta.53
Upuivanje se vri ne samo preko konkretnih sintaskiko-semantikih osobina ve i objekta u kome se ostvaruje konkretizacija medija teksta (knjiga, ram, plakat filma, izgled cd-a). anrovi i svojom preopznatljivom grafostilematikom otvaraju odreene horizonte oekivanja. Tako
dosadne korice naune knjige aktiviraju sasvim drugaija oekivanja od,
recimo, ilustracija nekog SF-a. Neretko se na omotu susreemo sa drugim
tekstom (anrovskim citatom) koji treba da uputi na smisao onoga koji se
prenosi: horor e na naslovnici imati udovite, detektivika neto od detektivskih rekvizita, krimi oruje, remek-delo koni povez sa zlatotiskom
imena autora i/ili naziva knjige. Zato se knjige ne kupuju jedino radi tekstova koje prenose, ve i zbog samog izgleda, kako bi se sloile sa bojom
enterijera ili popunile rupu u biblioteci na osnovu izgleda, formata i sl.
Sem po ukrasima, omoti su zanimljivi jer prenose i izvode iz recenzija. Uvek su to autoriteti, bilo pisci/kritiari, bilo mediji (listovi, asopisi i sl.), i upravo ovi citati ukazuju na odnos diskursnih praksi prema
anru, tanije, oni upuuju na koji nain tekst koji knjiga prenosi treba stituirati i itati.
Promena diskursnih praksi (naina doivljavanja i prikazivanja
sveta) uslovljava i promenu u odnosu prema anru koja je primetna i kroz
odnos prema objektu konkretizovanja medija teksta. U prvoj polovini 20.
veka bilo je nezamislivo da se dela Agate Kristi ili Konana Dojal pojave u
luksuznim izdanjima danas je to gotovo pravilo. Ali isto tako, kod nas je
do kriznih 90. bilo van pameti oekivati da se na kiosku ili kod kolporetera
mogu pronai naslovi klasika.
Autori se povode za istim anrovskim oekivanjima. I oni su podloni manipulaciji, koja se ostvarije poevi od tiva to im je nametnuto
52
Gledhill, Christine: Genre. In Pam Cook (Ed.): The Cinema Book. London, 1985,
63. Fiske, John: Intertextuality, Television Culture, London, 1987, 114, 117;
53
E. D. Hirish je pokazao da anr, sem ostalog, ukljuuje i pojam oekivanja: vrste
znaenja nisu vezane samo za tematske ili idoloke aspekte, ve se tiu znatno irih pojava, na primer, odnosa pripovedaa i interpretatora, vrste renika i stula, razliitih sematikih implikacija i sl. Hirch, E. D. jr, Validity in Interpretation, New Heaven, 1971, 74.
33
Philologia Mediana
ili sami biraju da itaju, pa do medija i mode itanja. Takoe, s obzirom na

to da diskursne prakse proizvode i utvruju vrednost anra u datom kontekstu, izbor istog vri se i na osnovu pretpostavke o (materijalnoj ili umetnikoj) koristi koju moe doneti.
O pojmu anra se, stoga, mora govoriti s obzirom na sintaksike,
semantike i pragmatike osobine koje ga odreuju. Smatramo da je uzrok
zabuna anrovskih teorija insistiranje na podvojenosti navedenih mogunosti interakcije tekstovim. Tako tekst moe na sintaksikom planu pripadati jednom, na semantikom drugom a na pragmatikom treem anru.
Na primer Biblija: sintaksiki, ona se odreuje kao zbirka tekstova, koje
karakterie religiozna semantika, dok je na pragmatinom planu bestseler
poto se radi o najprodavanijoj knjizi svih vremena.
Treba naglasiti da navedena anrovska svojstva jesu relativne kategorije podlone promeni. Ako smo za tekst pomenuli da je njegov invarijantni deo vezan za sintaksu, o anrovima se to ne moe rei. Ono to u
jednom vremenu predstavlja sintasku anra, kasnije moe da se dovede u
pitanje. To ne vai iskljuivo za parodine oblike, ve se tie transformacije samog anra. Ipak, iako se sintaksa menja, osobine koje uslovaljavaju
idenfitikaciju teksta konkretnim anrom uvek su prisutne.
I na planu semantike moemo govoriti o takvim postojanim i promenjivim osobinama. Efekat koji je vezan za anr moe se uzeti kao relativno postojan. Da bi neto bilo odreeno kao konretan anr, efekat mora
da bude karakteristian. Meutim, problem je to efekat moe da se promeni. Na primer, ono to je nekada, recimo, izazivalo smeh, danas moe da
ini suprotno. Ovakva mogunost otvara pitanje kako tekst koji je izgubio
svoj anrovski efekat shvatiti izvorno ili u okviru novog smisla. Odgovor
zavisi od pragmatinog aspekta, najmanje postojanog skupa anrovskih
osobina.
Pragmatiku predstavljaju karakteristike koje proistiu na osnovu
pozicije i vrednosti anra u konkretnim diskursnim praksama. Svetonazor
koji odreuje jedno vreme i prostor neprestano se menja, i to ne samo u
smislu pojavljivanja novih, ve i kroz reinterpretacije starih i postojeih
pogleda na svet i naina njihogovog doivljavanja i prikazivanja. Zato, u
okviru promena ovih diskursnih praksi dolazi i do promena po pitanju anrova.
Relativistika paradigma pokazala je da filozofski smislovi koji
su se pripisivali anru, tanije njegovom efektu (semantici), ne postoje, ve
se naknadno konstruiu kroz interpretaciju. Tako je horor u poetku smatran anrom ija je funkcija izazivanja straha i jeze na fizikom, da tako
kaemo, nivou. Meutim, u drugoj polovini dvadesetog veka, shvatilo se da
postoji i jedna metafizika dimenzija koja prati taj strah i jezu, da prikazi
telesnog devastiranja upuuju na egzistencijalnu aneksioznost. Zato je neophodno razluiti efekat, semantiku anra od psiho-ideolokog smisla koji
se istom pripiusuje i pripada interpretaciji, pragmatici.
34
Efekat (semantika) anra predstavlja celovitost, nain na koji se

elementi sintakse povezuju radi ostvarivanja i postizanja odreenog komunikativnog cilja, za razliku od psiho-ideolokih smislova koji interpretiraju efekat u skaldu sa pragmatinim kontekstom. U sutini, za pojmovnu
identifikaciju anra nisu bitne jedino karakteristike koje se ispoljavaju u
sinhroniji. Teorija recepcije i hermenautika su pokazale da se u obzir moraju uzimati kako aktuelne tako i one interpretativne vrednosti koje su se
javljale kroz dijahroniju, od trenutka formiranja pojma do momenta interpretacije.
Ovakva relativnost i promenjivost sintakse, semantike i pragmatike anra uslovljena diskursnim praksama kao nainima doivljavanja i
predstavljanja stvarnosti u kojima se on pojavljuje ili intepretira, iziskuje da
se o anru ne sme govoriti kao fiksiranoj kategoriji. Cilj genolokih prouavanja ne bi trebalo da se iscrpljuje utvrivanjem anrovske sheme, ve se
mora teiti odreivanju dominantnih elemenata u shemama koje se smenjuju kroz istoriju.
Izdvajanje dominanti prozilazi iz dijahronijske analize. Ali, ona
nikada ne moe da bude do kraja objektivna i sveobuhvatana poto je uslovljena pozicijom, diskursnom praksom, u kojoj se interpretator nalazi i iz
koje vri analizu. Time zatvarmao krug genolokih teorema, jer ako sintaksa prestavlja osnovno polazite u bavljenju anrom, diskurna praksa je
okvir kroz koji se ono sprovodi. Interpretator kao njen zatoenik nikada ne
moe da predvidi ta e biti sa anrovskim osobinama u budunosti: svaka
teorija je krajnje relativna i vaea samo za kontekst u kome se pojavljuje.
LITERATURA:
Angenot, Marc, Intertextualit, interdiscursivit, discours social, Texte 2, 1983.
Aristotel, Poetika, Beograd, 2002.
Brooks, Peter, Reading for the Plot : Desing and Intention in Narrative, London, 1984.
Chandler, David, An Introduction to Genre Theory, www.aber.ac.uk/media/Documents/intgenre/intgenre.html, 1997.
Collected Papers of Charles Sanders Pierce, ed. By Charles Hartshorne, Paul
Weiss and Arthur W. Bruks, vol. 7, Cambridge, 1966.
Collins, Jim, Uncommon Cultures: Popular Culture and Postmodernism, New
York, 1989.
de Beaugrande, R, W. U. Dressler, Introduction to text linguistics, London, 1981.
Derrida, Jacques: The law of genre. On Narrative, W J T Mitchell (Ed.),
Chicago, 1981.
Derrida, Jacques, The Low of Genre, Acts of Literature, ed. D. Attridge, New
York, 1992.
Dolnk, J, Bajzkov, E. Textov lingvistika, Bratislava, 1998.
35
Philologia Mediana
Eco, Umberto, Innovation and Repetition: Between Modern and Post-Modern
Aesthetics Daedalus magazine, Fall 1985.
Fiske, John: Intertextuality, Television Culture, London, 1987.
Gledhill, Christine: Genre. Pam Cook (Ed.): The Cinema Book, London, 1985.
Greimas, A. J, Semantique structurale : recherche de methode, Paris, 1966.
Halliday, M. A. K. R. Hasan, Cohesion in English, London, 1976.
Hempfer, Klaus W. Gattungstheorie. Information und Synthese, Mnchen,
1973.Hirch, E. D. jr, Validity in Interpretation, New Heaven, 1971.
Juvan, Marko, Intertekstualnost, Ljubljana, 2000.
Keunen, Bart. Bakhtin, Genre Formation, and Cognitive Turn: Chronotopes as
Memory Schemata. CLCWeb: Comparative Literature and Culture 2.2 (2000):
http://clcwebjournal.lib.purdue.edu/clcweb00-2/keunen00.html
Kristeva, Julia, Smeiotik. Recherches pour une smanalyse. Paris: Seuil, 1969.
Kun, Tomas, Struktura naunih revolucija, Beograd, 1974.
Language, Literature and Meaning, ed. John Odmark, Amsterdam 1980.
Leitch,Vincent B, Cultural Criticism, Literary Theory, Poststructuralism. New York, 1992.
Lotman, Juri, Predavanja iz strukturalne poetike, Sarajevo, 1970.
Lotman, Juri, Struktura umetnikog teksta, Beograd, 1976.
Milosavljevi, Petar, Teorijska misao o knjievnosti, Novi Sad, 1991.
Milosavljevi, Petar, Problem teorije literarne genologije, Knjievni rodovi i
vrste teorija i istorija III, Beograd, 1985.
Moderna tumaenja kjievnosti, urednik Zdenko Lei, Sarajevo, 1981.
Nale, Steven, Question of Genre, Screen, 31, 1990.
OSullivan, Tim, John Hartley, Danny Saunders, Martin Montgomery & John
Fiske: Key Concepts in Communication and Cultural Studies. London. 1994.
Pavlii, Pavao, Knjievna genologija, Zagreb, 1983.
Popovi, Tanja, Reniku knjievnih termina, Beograd, 2007.
Pragmatics. The Linguistics Encyclopedia, Ed. Kirsten Malmkjaer, London,
1991.
Pratt, Mery Louise, Towards a Speech Act Theory of Literary Discourse, Bloomington, 1977.
Reiss, Katharina, Texttypen, bersetzungstypen und die Beurteilung von bersetzungen, Lebende Sprachen, 22, 1976.
Savi-Rebac, Anica, Antika estetika i nauka o knjievnosti, Beograd, 1955.
Sperber, D, Wilson,D. Relevance: Communication and Cognition, Oxford,
1986.Suvremene knjievne teorije, urednik Miroslav Beker, Zagreb, 1986.
Thwaites, Tony, Lloyd Davis & Warwick Mules: Tools for Cultural Studies: An
Introduction. South Melbourne 1994.
Van Dijk, Teun A. Story Comprehension: An Introduction. Poetics: Journal
of Empirical Research on Literature, the Media and the Arts, 9, 1980.
Van Dijk, Teun A, Walter Kintsch. Strategies of Text Comprehension. New York,
1983.Veselovski, leksandar, Istorijska poetika, Beograd, 2005.
Viner, Norbert, Kibernetika i drutvo, Beograd, 1964.
Wales, Katie, A Dictionary of Stylistics. London 1989.
Weber, Max, Gesammelte Aufstze zur Wissenchaftslehre, Tbingen, 1976.
36
Dejan Milutinovic
GENRE CONCEPT, HISTORY, THEORY
Summary
The paper Genre Concept, History, Theory aims to offer a concise overview
of the conceptions of genre and present an understanding which should contribute to the
foundation of a consistent genological model. At the beginning, conceptions of genre from
ancient times to poststructuralism are described. In order to present the grand corpus as descriptively and succinctly as possible, Dejan Milutinovic uses Kuhns classification of scientific paradigms and discusses the genological constructs that marked the Ptolemean,
Galilean, and relativist periods. Genre is understood as a phenomenon based on which interaction with texts is made, and this is why, in defining it, linguistic and semiological
conceptions are taken into account. This way, the position is reached that genre represents
a cognitive category, simultaneously a product and a process, enabling the understanding,
feeling, readiness and wish to create/accept/interlink texts, and it is delineated by recognizable syntactic, semantic, and pragmatic properties. The author particularly insists that
if syntax is the principal starting point in dealing with genre, discourse practice (pragmatics) is the framework through which it is carried out. The interpreter, its captive, can
never predict what will happen to the properties of genre in the future: each theory is ultimately relative and valid only in the context in which it occurs.
37
UDK 821.163.41.09-97
1

: .
, .
: , , ,
,
- . , ,
- trinae litterariae sanctitates, :
( ), ( )
( ). ,
- ,
.
- ,
. ,
, , .

:
-
- .
2 .

.
1
bodra@ptt.rs
: ,
e ,
, (, , 23. 24. 2002),
, 2002, 316-323.
2
39
Philologia Mediana
.3
. : , , ,
, .4
.
. , , ,
.5

, ,
.6

.7
3
, , -, , 1932. -
. , , -
.

: , , ,
( 12,6). : , , - , , , 1986, 103.
4
: , , 177-184.
5
, , 99.
6
: , ,
, , , 2003.
7
,
,
, , 26/1,
, 1997. .
: . , XIII , , VII, 1932, 335-351. : ,
, : , ,
, , , , 2007, 219-228.
: ,
( -),
, , 1981,
43-47; , , Ricerche Slavistiche,
XLII, 1995, 49-59; , , La poesia liturgica slava antica/ , Dipartimento di Litterature
Comparate dellUniversita degli Studi Roma Tre, Centro di Studi Cirillometodiani presso
lAccademia Bulgara delle Scinze, Roma, Sofia 2003, 23-30; , (
40
. ,
. , . ,

.
.
,
. - .
, ,
a, , , .
, . , , , .8
XV , . .9

. ,
. ,
, .
, La poesia liturgica slava antica/
, Dipartimento di Litterature Comparate dellUniversita degli
Studi Roma Tre, Centro di Studi Cirillometodiani presso lAccademia Bulgara delle
Scinze, Roma, Sofia, 5-23; ,
, , 29, . 9-10, 1983, 64-72.
: ,
, , 1968; ,
, , ,
, 2003.
. : ,
, : , , , 1994, 179253.
8

: , ,
: , , , ,
, . LXX, 2004, 139-142; ,
, , . 475, . 6, 2005, 1042-1051.
9
: , . , , 1995. ,
.
41
Philologia Mediana
, , , -
.
.
,
, , , , , .
-
-, , ,
- .
.10
,
, ,
.11

, ,
, , ,
, .

, ,
, , .
, ,
, ,
.12

:
,
,
, , .13
10
. : , , 142.
11
: G. Bojkovsky, Paraenesis die altbulgarische
ubersetzung von werken Ephraims des Surers,IV, U. W. Weiher-Freiburge i. Br. 1988, 406407.
12
, ,
, -, ,
2001, 92-93.
12
, ,
, -, ,
2001, 92-93.
13
, , : , , , ,
1989, 57.
42
. ,
, , : ,
, ,
, , ,
. , , ,
. , ,
,
, . , , , ,
. , ?
, ,
, , , ,
. ,
, .
, ,
.
, , . , ,
, . , . (...)
, , .
,
. ,
, - - .14
, ,
, :
1) (, , , ,
, , ; : , , , ),
( ,
; : ,
),
( ),
- ( ).
, ,
14
, , : - , -, ,
, 1993, 58.
43
Philologia Mediana

.
( ),
.15

, :
,
,

.16

:
,
,

.17
, ,
( ):
,

.18
15
- . , ,
- , - ,
, , . : , , 139-142. : Rosanna Morabito, Sulle trace di un motivo patristico nella
litteratura slava ecclesiastica serba, Studi Slavistici III, 2006, 57-64.
16
, ,
, 1975, 11. .
.
, , - .
17
, , 111.
. : , .
18
, , ,
, , , 1988, 88.
44
. ,

,
,
:
,
,
,
.19
, , - .20

.

: , .21
.22

: ,
, .23
: , ,

.24
: , .
,
.

,
,
,

.
.
19
, , : - , 39.
20
: , ,
173.
21
, , :
. ,
, , 2007, 91.
22
13,1:
; .
,
.
23
, , : , 85.
24
, , 56.
45
Philologia Mediana
:
, , , , 1932.
. ,
XIII , , VII, 1932, 335-351.
,
, , 1968.
, , , 1975.
, ( ), , , 1981, 43-47.
, ,
, 29, . 9-10, 1983, 64-72.
, , , , , 1986.
G. Bojkovsky, Paraenesis die altbulgarische ubersetzung von werken
Ephraims des Surers,IV, U. W. Weiher-Freiburge i. Br. 1988, 406-407.
, , , , , , 1988.
, , : ,
, , , 1989.
,
-, , , 1993.
, , :
, , , 1994, 179-253.
, , Ricerche Slavistiche, XLII, 1995, 49-59.
, . , , 1995.
,
, 26/1, , 1997.
, , , -, , 2001.
, ,
, , , 2003.
, , La poesia
liturgica slava antica/ , Dipartimento di Litterature Comparate dellUniversita degli Studi Roma Tre, Centro di Studi Cirillometodiani
presso lAccademia Bulgara delle Scinze, Roma, Sofia 2003, 23-30.
, ,
, , , . LXX, 2004, 139-142.
46
. ,
Rosanna Morabito, Sulle trace di un motivo patristico nella litteratura slava ecclesiastica serba, Studi Slavistici III, 2006, 57-64.
, , : ,
, , , ,
, 2007, 219-228.
, , : . ,
, , 2007, 91.
Dragisa Bojovic
THE REPETITION OF PATRISTIC QUOTATIONS IN SERBIAN
CHURCH LITERATURE
Summary
So far, research into the phenomenon of reception of Christian literary tradition
in Serbian church literature has been focused on the identification of the Biblical influence,
while hymnographic and patristic influences have been paid much less attention.
In medieval literary pieces there are in fact three dominant levels of reception
which establish communication with the literary tradition. This echoes the influence of
the triple literary sanctity trinae litterariae sanctitates, which comprises: The Scriptures
(the Old and New Testament), the Divine Liturgy (liturgical poems), and the Holy Fathers
(patristic texts). Each new text emerging under the influence of this literary tradition takes
over the sanctity contained within it. By this, the old text keeps on living through its own
sanctity, rather than its literary autonomy, while the former literary autonomy becomes
part of a new totality. The medieval author does not seek a quotation, as we might think
today, but rather the idea behind the quotation. The task of the present-day study of medieval literature is to explore both dimensions of this procedure: the literary functionality
of the idea and thoughts contained in the quotation and the presence of quotations in autonomous literary texts and in medieval literature as a whole.
For the first time in Serbian science, this paper discusses the repetition of patristic quotations in various works of medieval writers. The works in question are those of
St. Ephraim the Syrian and St. Gregory Palamas which the author of the paper has identified, showing their frequent quotations and paraphrases.
47
UDK 821.163.41.09-13 : 398

. 1

: . , .
.
,
, ,
, - .
: , , , , , ,
,
,
,

, .

.
,
,
, , .
, , ,
. .
,

. , ,
.
1
milrj@filfak.ni.ac.rs
49
Philologia Mediana

, ,
. , , ,
2. ,
,
, ,
, , .

1815. ,
. ,
, ,
.

, ,
, , . : ,
,
. , 28. 1389.
,
.
;
, , , .
.
, , ,
,
.

.
,

. 2
,
(823. ),
, .
50
.. ,
.
.

, . .
.
, ,
,
: 1912. , , ,
, .
, .
. , 1912, ,
.3

,
, ,
, 4.

,
1391. , , ,
,
. ,
,

.

, 1402.
1409. , , , 1409. 1423,
1426. .
,
.
, , XX , . 4, ,
1938, . 104.
4
.
51
Philologia Mediana

, ,
,
.
,
, , - , .
, , ,
,
.
; , ,
,
.
, . ,
,
.

-.
.
.
, , .

,
: , (
), I
. 1520.
1566. .5
() , (1821
1830), , ,
.
5
, ,
, , . 1, 16, 2007, . 87.
52
.. ,
,
.6
,

,
.
, , ,
.
,
.
IV ,

. .
.
,
.
7 .
,
.
, ,
.
.
. ,
.

.
, - :
,
,
,
.
(,
II, 77)
6
7
.
, 11. 12. , , .
53
Philologia Mediana

, .
.
.
.
, 587.
,
, .

, , , ,
.

, .
. , ,
, .

- .
, , , -.
.
,
,
.
.

.
, ,
, , , .
, , ,

.
,

54
.. ,
. , ,
.
1389. , .
. , . , 8.

.
,
, . ,
, .

. ,
. .
:
, , XX , . 4, , 1938.
, ,
, , . 1, 16, 2007.
8

, 77,
1845. .
55
Philologia Mediana
Milivoje R. Jovanovic
THE HISTORICAL AND LEGENDARY CHARACTER OF SICK
DOJCIN
Summary
The importance of an epic song lies in its ethical dimension. Although it is not
a history of its own people turned into verses, it still represents the peoples longest and
strongest spiritual plane. Likewise, the epic poem of the Sick Dojcin is a palimpsest in
which every new era will seek its own answers to contemporary historical issues.
This poems motive of the sick hero, who rises up from his sickbed in the decisive moment for the fate of his country and his family, strikes against the enemy and
vanquishes him, is actually a lasting historical metaphor, constructed as a synthesis of the
mythological legacy and the critical-realistic observation of its own time and space.
56
UDK 821.163.41.09-31 Ignjatovi J.

-1

2
: . ,
, - .
: , , , , , ,
, 1869. , ,
(1860).3 , ,
.
. ,
1857. ,
.
, ,
,
,
, (
1
2
snezana.milosavljevic.milic@gmail.com
, . 101757,
.
3
1868. 1869. .
: . , , 1869. : . , , 1928; . , , 1946; , IV
( . ), , 1949; . ,
, 1950; . , , 1955; . , , 1956;
1, ( , ), , , 1969; , .3 ( , ), ,
, 1988.
57
Philologia Mediana
romance), , ( novel).
, .
,
.
, ,
.

;
, ,
, .
, , ' .4
,
.
- . - ( ), , ,
, , . - ,
, ,
. (1885)
:
,
, ,
, ,
,
, ,
. (...) , ,
;
.
.5
4
. , : , ,
, 1988, . 49.
5
, : , , , 1988,
. 197, 254.
58
.. ,

,
, , .
:
, , , , .
! ,
!6
, (1863-1879).7
, ,8
. , , , , ,
. :
,, . , . ; , ;
; ,
; ,
; , -
, . (327)
, .
.9 (
), , -
6
, I, , , 1969, . 327.
.
7
,
.
. , , :
, I, , , 1969, . 15.
8

, ( , ),
.
9
, :
; . (.395)

: , , ,
. (. 418)
59
Philologia Mediana
, , -.
, , -
,
.
: ,

.
-
, .

.
.
,
.

. - , - .10
, (. , . ), ,
, .11 :
, (
, , );
(
, ,
, ); (
- , ,
); ,
10
, , :
II, , 1994, . 108. , , , , ( ). , . 121.
11
, . , . 112. ,
, inventio (),
. . , , , , 1965.
60
.. ,
( , -
); (
,
).

.

- , 18. .
, ,
, . , ,
: .
- :
,
, . , . ,
. ,
. ,
- ,
, , ,
. (395)
XVIII ( ),
.
. ,
; ,
, ,
. , , , . ; , ,
, ,
! , ;
, ! (364)
.
, 61
Philologia Mediana
, .
.
, ,

, .12
, , .
, ,
,
.

. , , ,

.
,

.13 , XX , , ,
. , .14
, , ,
.15

.
- , -
, ,
12
.
, ,
. ,
, , . , . , . 243.
13
, . , . 127.
14
. : , , , 1996, . 99-105; , : , : , , 1987, . 161-171.
15
, . , . 169.
62
.. ,

,
. , , (,
). ,
, , . ,
,
.

(, , ), , , .16 ,
(,
), ,
. , - , .
,
.
:
, ,
. , ; ; , .
, .
, , , ,
, , , , , . , . (367)
,
,
, . .
, .
, ( 16
.
63
Philologia Mediana
-), .17 :
. (...) , , . ,
; ,
, . (396)
( ), , , . ( ), ,
,
,
-
.

, ( ),
- ( , , ,
). .
, :
. !
. , ' ; , ; , '
. , , ,
, , ' .
, , , ,
! . (446)
, , 17
,
: ,
. (435)
64
.. ,
:
, , ,
, ' . ,
. , ,
' ? (394)

: . . ,

.
, .
, : , , , , , . , , .
,
, .
: (, -, -, -),18
( ,
, ),
.
.
. ,
, ,
. , ! , ,
, , , .
. (369)
, ,
, . ,
,
, (),
18

: ,
- , , , , , ' '. , . , . 168.
65
Philologia Mediana

,

. , , ,
.
,
, , . ,
, , - - . , .
,19 .
, ,
, .
, ,
. , ,
,
. ,
/ ( ,
, , ),
(, ).
,
. ( , , ).
, ( , ),20 , - . ,
, 19
, .
!, . 369.
20
, ,
: (), ( ,
, , ), , ( , ), ( ).
66
.. ,
,
, . , , , ,
,
.
, ,
,
. , ,
, / .
:
, , , , 1988.
, II, ,
1994.
, , :
, I , , , 1969, . 7-27.
, , , , 1965.
, , , 1996.
, : , : , , 1987, . 161-171.
67
Philologia Mediana
Snezana Milosavljevic-Milic
STRANGE WORLD BY JAKOV IGNJATOVIC GENRE CHARACTERISTICS AND NARRATIVE PROCEDURES
Summary
The novel Strange World by Jakov Ignjatovic (1869) is the first novel in Serbian literature based on the topic of the countryside. Through this novel the writer entrenched his autopoetic positions from earlier publicistic texts on the need for the social
novel among the Serbs and on its moral relevance. Although he called upon national role
models, Ignjatovic was influenced by the earlier European tradition, so that in this novel,
too, one recognizes some features of the comic adventure novel and the picaresque novel,
Baroque type novel of events, and the didactic and sentimental character of German popular literature. The novel is composed of two parallel narratives whose heroes are Djoka
Grozdic and Sava Derentovljev. After narration, the authors comments and scenic events
often take over. They express the authors criticism of corrupted lawyers, village usurers
and executioners, but also gullible and sordid peasants. Located in a public space and representing members of classes, the characters in the novel are presented as types with simplified motivation. Typical rhetorical clichs in constructing the characters include:
contrast (rich-poor, nave-cunning, moral-immoral, happy-unhappy), hyperbole stressing
certain psychological traits leading to effects of caricature, metonymic portrayal. The construction of female characters also shows the conspicuous fact that models from earlier folklore or art traditions were taken over (the femme fatale, the woman as an embodiment of
demonic forces, the virtuous beauty). The novels most important and valuable feature is
its grotesque blend of the horrific and the funny, the tragic and the banal, most pronounced in the profile of the Djoka Grozdic character.
68
UDK 821.163.41.09-1 Nenadovi Lj.

1

-
:
(1826-1895), .
(, , , -), ,
- ,
.
: , , ,
, , , , , .
1.0. , .
(1826-1895),
. .
. 1843 ( 1843.
),

. .
, 19. .2 1893.
. ,
. 1849.
. ,
22 , .
1
2
goranm@filfak.ni.ac.rs
, . ,
. , , , , 1939, . II.
69
Philologia Mediana
1860. .3 , : , , ,
, , .4 :
(1849), - (1859), (1861),
(1871). , , , , 1888.
, .
,
,
,
.5
, , ,
, . . , , , - .
,
- ,
.
1.1. ,
, : , , , , , , , 1877. ;
( 1874. 1878. ), .6
, ,
, .7
, , ,
,
3
-
. : , ,
, . IV, , , 1997, . 669-674.
4
, . , ,
, , , 1997, . 185.
5
. , ,
. , ,
, , 1939, . 929.
6
, . , . IV-V.
7
, , , , , , 1985, . 168.
70
. ,
, .
,
: ,/
,/ ,/ ,8

,
1389. , ,
.
, ,
(1818. 1852. ),
. ,
1848. . ,
, 1689. ,
19. .
, ,

: , ,
, .9
, ,
,
. ,
1877. ,
, ,
, .
1.2.
19. ( , , ,
, ...), ,
8
, , : , ,
, .
, [...]
. ( , . . , ,
, , . 7, -
, -, 1975, . 251-252).
9
, . 250.
71
Philologia Mediana
. , ,
, .10
,
,
1851. , , (
, ), : // //
), .
1.3. .
, , , , ,
. ,
, .

, .
( , , , ). , , ,
(
), , ,
. , .
,
, ,
.11 , , (
), ,
, ,
. : , , ,
. ,
10
: , , , , , , 2005, .
5-30.
11
, . , . 168.
72
. ,
.
,
.
,
.
1.4. ,
( , , ,
).
, ,
.
, , ,
,12
,
. ,
,
,

. , ,
. ,
.
.
.
,

,
,
. , .
, 12
: ,
I ,
1804-1813,
, , 29. 2004, : , , , , 2004, . 61-74.
73
Philologia Mediana
.
, ,
.
2.0.
, ,13 - ,
,
. - ( , ,
), (, , ), (, , ),
(, , , , , , ,
), (, , ).
2.1. ,
, ,
, 19.
.
, ,
. , ,
.
,
, , ,

.14
13
14
, . , . 242-256.
,
: ,
, ,
. . ; ' ' . , ( , , , , , 1989, . 278).
74
. ,
, 270 (
242 28
), ,
( , ), ,
.
, ,
, .

, ,
, .
, , .
,
, , ,
, ,
. ,
,
, .
,
, ,
, , , , , , .
, .
.
2.2. - ,
. ,
, - . ,
, .
,
, .
: , , ,
, .
75
Philologia Mediana
, .
, .

.
:
.
.
,
,
. ,

.
2.3. (, , ), , , .

, ,
, , , , , , .

, , , ,
,
, , .
,
, ,
,
,

, ,
. (), ,
, ,
.
,
,
. , ,
76
. ,
.
, .
, ,
.
, ,
. , ,
, , .
, , . , , , ,
.

,
.15
19. 20. ,
. (1866-1907),
( , ,
, , , , ,
, , ).
2.4. :
(, , , , , , ,
), (, , ).
, , , , ,
, , :
,
.

,
: ,/
;/ /
15
, . , , , , 1932, . 75.
77
Philologia Mediana
. , : ,
,/ ;/ /
.
, ,
: ,/ ,
./ , :/ .
:
/ ;/ /
. ,
: , / ?/ ,/
.
,
,
. , ( , , , , , ).
,
,

. , -
.
, ,
, , .16 ,
:
,/ ;/ /
. ,
:
/ ./ , /
.
3.0. . ,
, ,
.17 19.
.
16
17
, . , . 169.
, . , . 242-256.
78
. ,

: , - ;
.
, 19. , . ,
, .
, . , - ,
.
:
1932: , . . . In: . . . 60-95.
1939: , . . In: . . :
. . . 922-929.
1939: , . . .
In: . . : . .
. V-IX.
1975: , . . . . In: .
: . . . 7. -. .
242-269.
1985: , . . In:
-. K . . . 167-188.
1989: , . . :
. . 277-285.
1997: , . . . In:
. : . . . 183-186.
1997: , . . In:
. K. IV. . . 669-674.
2004: , .
I . In:
1804-1813. . . . 61-74.
2005: , . . In: . . . . 5-30.
2009: , . . (,
1866-, 1907). In: . . IV. 73. . . 4.
79
Philologia Mediana
Goran Maksimovic
THE LYRICAL CIRCLES OF LJUBOMIR NENADOVIC WITH
AN OVERVIEW OF HIS HUMOROUS AND SATIRICAL
POETRY
Summary
The essay analyzes the lyrical poetry of Ljubomir Nenadovic (1826-1895),
which is a substantial but neglected portion of his literary work. The dominant lyrical circles are singled out (patriotic, love, reflexive, didactic, and humorous-satirical), and a brief
overview of the most relevant poems from each of the given circles is presented. Subsequently, specific attention is paid to the humorous and satirical cycle of poems and lyrical
fables and parables, which we believe even today preserve the most aesthetical value
among all poetic texts by Nenadovic. In analyzing individual poems it is shown that, in
terms of genre, the humorous and satirical verses by Nenadovic span a broad range, from
comical poems and cantos (The Frantic Actor, Trajko the Barber, A Stenographers
Walk along a Fair), over humorous lyrical poems (Diogenes, Dervish, Earthquake),
to satirical fables and parables (The Frog, The Gorilla, The Shirt), and epigrams presented as comic reflections (To the Sun, To Death, To the Hermit, To Justice,
The Majority, Moses and Darwin, To Markos Skewbald Horse, Literature and
Writers), as well as tombstone epitaphs (To the Deaf, To the Threatening, To the
Frantic).
80
UDK 821.163.41.09-95 Nedi Lj.

1

:
(1858-1902), .
:
, , ,
.
.
,
,

.
: , , ,
, , , ,
, , , , , , ,
(), ,

, : 19-
- 20- .
. ,
. , ,
,
.2
, , 19.
20. .
, , ,
, , , , , 1
stojandj@filfak.ni.ac.rs
2
: , , 2002, . 948-951.
81
Philologia Mediana
.
,
, ,

. , ,
, .
,
. , , 20. ,
, , , .
,
, , , , ,
- , .
19. ,
- ,
, , ,
.
,

,
. 20. ,

. ,
, ,

. , , - .
, 20. . ,
,
82
. ,

,
- .
1858. , .
,
(1870).
(, , ).
, ,
, ,
1880. .

1884. . ,
, , .
.
26-
, . , , , , .
,
, ; ,
.3 ,
, , , ,
, , , .
,
, - , , ,
, , , , .
,

, ,
.
,
: (1893)
(1901). , 3
: ,
, , - , 1977,
. 8.
83
Philologia Mediana

,
.
, ,
.
, ,
,
,
, .
, ( , ,
) , , .

1892. , , , .

, , . ,
1892, ,
1910. .4
, , , . , , , .
, , .
, ,
. , .

,
,
, , , . -
. , , , ,
, , ,
5 (4)
4
5
, . 12.
, ,
, 1977, . 34.
, .
84
. ,
, , . , , , , ,
(. 34).

, ,
, ,
, , , , ,
(39).

, , , , ,
,
, , , , , .
,
. (39)
,
, ,
, (41), , , ,
,
.
, , , , , , , ,
(35).

, , , (36),
,
,

.
85
Philologia Mediana

, ,
,
, , , ,
, (36) , ,
(41). ,
,
, .
, , , ,
. (42) ,
, , , , .

,
,
, , ,
, , .
,
.
, , ,
, , , .
, , , .

, , ; (46).
. ()

. ,
.
, , .

, .

.
,
86
. ,
.
, , ,
, , , ,
, , .
, : ,
, , .
, ,
,
,
, (48)
, , , , , . , ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
, , , , , , ,
. (48)
, , , , .
, , , , . ()
, . ,
, , . , , ,
, , ,
.
, , . ,
. ,
.
,
, , ,
87
Philologia Mediana
, , , , , , .
,
, , ,
, ,
, ,
.
, ,
, ,

, ,
, , , , ,
, , , . , ,
, ( ), , , , , , , .
, , ,
, .
, , , ,
,
, , , ,
, , ,
.
, , , , .
, ,
. , ,
,
. (50) ; , . ,
, .
, ,
. ,
.
88
. ,
1893,
, ,
. ,
, ,

. , . (69)
, ,
, .
, ,
, , , .
, , . (70)
, , ,
.
, , ,
,
(72) . ,
.
,
, .
,
. (74)

, . ,
: .
,
;
. (75)
,
. ,

,
89
Philologia Mediana
, ,
. (76)
, ,
.

, , .
,
, , . , ,
,
.

,
, , .
, , ,
. , , ,

.
, ,
,
;
, , ,
. (226).

, ,
, , . (227)
, ,
, . ,
, .
90
. ,

,
, ,
, . (227)

, ,

,
. ,
.
, . ,
,
.
, ,
. , ,
, .
, , (228)
,
,

, ,
,
, . (228)
, ,
, , , .
, ,
,
.
: .
,
, ,
.

,

, ,
91
Philologia Mediana
, ,
;
, , , , , , , , , ,
. (228).
.

,
, , ,
,
. , ,
, , .
, ;
, , .
,

.
, , ,
. (229)
, ,
, , , ,
, ,
, .
( , , ,
, ,
, .
,
,
, , ,
, .
, , , . , , . , ,
(),
, , ,
( ).
92
. ,
, ,
, , corpus delicti
. (231)
, , , ,
; ,
,
. , ,
,
, .
,
. ,
: . (231)
, ,
,
, ,
, ,
. (231)
, , ,
, , ,
.
,
.
, , .
, , .
,
? (232)
, , , .
,
, . ,
. , ,
.
, , .

, ,
, , ,
. (233)
,
, , , ,
.
93
Philologia Mediana
, .
,
. ,
, . (236) .
, .
, ,
. ,
, . , ,
,
, .
, , , , ,
, . (237)
,
: .
,
, , .
, . ,
; , .

, .

:
.
,
,
, .
a,
, , , .

. , ; ,
. (238)
,
.
94
. ,

, ,
.

.

, .
, , .
,
, , , . , ,
, ,
, . (238)
. , ,
, . ,
,
.
, .
.
,
. , , ,
, .
, ,

, ,
.
,
.
(239), , ,
,
, , , ,
. ,
,
.
, ,
95
Philologia Mediana
.
, ,
,
.
,
, . (239)
, , , ,
.
, , , , ,
. ; , ,
, (240),
, ,
,
, .
; , , , , ,
.

, , ,
, , , , ,
:
, , , .
-
1892. , , ,
, 1901.
, , , ,
.
, .
,
,
, 1901.
.
, , , , , 96
. ,
, ,
.

,
.
. , : (); () ; ;
;
;
() ; , , , -,
, - ,
, , ()
, .
,
: , ,
()
; -
, , , , ,
; ( ),
, , .

, ,

, . , , ,
, ,
, , ,
.
, , ,
97
Philologia Mediana
, , , , ,
. , , .

: , .
:
: ,
, , - , 1977.
, ,
, 1977.
: , , 2002.
Stojan Djordjic
THE METACRITICAL DISTINCTIONS OF LJUBOMIR NEDIC
Summary
The author presents the explicit poetics of Ljubomir Nedics literary criticism
(1858-1902). Based on contemporary scholarly insights from a number of disciplines, in
particular, psychology, logic, and aesthetics, Nedic, a practicing critic, focused mostly on
literary, i.e. artistic aspects and qualities. Nedic developed an original approach to literary
criticism and defined the principles and norms of literary immanence in criticism. His metacritical distinctions are particularly rewarding, and it was in them that Nedic proved his
lucidity and consistence, promoted our thought in literary criticism, and left as his legacy
distinctive cognitive instruments for the discovery and assessment of artistic literary qualities. Although he dealt with literary criticism only for about ten years, Nedic played the
role of the founder of the practice of modern criticism and poetics and became the most
important Serbian literary critic at the turn of the 20th century.
98
UDK 821.163.42 : 929 Fabris A.

1

(1864-1904 ) , ,

:

, , ,
.
: , , , , , ,
,2 . ,
, ,
. ,

, , .
, ,3
,4

.5 , 1
2
iarsic@filfak.ni.ac.rs
, , 5. 1864. .
, 1889.
. 1895. (1895-1904), (1903-1904) (1897-1903) . , . 1902, , 1904.
3
, , , XXXIV, 10556, 1937, 14.
4
, . 50- , ,
23.XI 1954.
5
, ,
1939, 126-132; , ,
1848-1914, , 1, 1989, 60-89; , , 1992;
, , 1998, 51-54.
99
Philologia Mediana
, , ,
,
,6 ,
, .7 ,
, , , .8
, , , . , ,
,
, . ,

,
. ,
.
, , ,
,
, .
, ,
, .

,
1899. , ,
- ,9
6
. , , XIII, 5, 7, 1904, 351359, 512-519; XVI, 1, 1905, 46-58. ( : , II, 1919, 136-176).
7
. , , : , 1940,
III-XXI.
8
. . , 1902.
, , , XV, 204, 1963, 7;
, ,
, , . 5, , 121169; , , , 3, 1965, 260269.
9

1900, ,
.
100
. , (1864-1904) , ...
, , -,
.
,
, ,
.
-
, . ,
- ,

.
, :
; , :
...10
,

. ,
, , .
,
,11 12, . ,
. , ,
,
.
-, , , , .
,13
XIX , -,
,

.
,
10
11
Matija Ban, Dubrovnik kalendar za 1901, Dubrovnik 1900, 154.

,
.
12
Medo Puci(1821-1882), Dubrovnik kalendar za 1897, Dubrovnik 1896, 48-74.
13
F. Markovi, Knez Medo Puci, Rad JAZU, 67, 1883, 125-206.
101
Philologia Mediana
. , ,
- ,
,
. ,
. ,
,
-, .
, . ,

, .
. ,
, , -, . ,
. ,
, , ...
,
, , , .
,
, , , .
. , ,
, ,
, , , .

,
.
14, ,
. , , ,
14
Matija Ban, Dubrovnik kalendar za 1901, Dubrovnik 1900, 147-154.
102
. , (1864-1904) , ...
, , , ,
,
,
.
, ,
, .
,
. , ,
, .
,
, 15, ,
, ,
, - XIX .

. , , - ,
:

. 1806. ,
. - , ,
.
. , ,
,
, ,
...16
, ,
, .
,
.
1898.
17, ,
15
49.
K. Lucerna, U spomen Matije Bana Dubrovanina, Ljetopis JAZU, 21, 1906, 1-
16
Matija
17
Ban..., 153-154.
Ivan Kanonik Stojanovi, Dubrovnik kalendar za 1898, Dubrovnik 1897, 118-
124.
103
Philologia Mediana
, .

. ,

, .18

.19

, , .20
,
:
,
.
, ,
,
.21 , , , ,
, , , .
, . , , , .22.
23, ,
, ,
, . 18

11. 1900.
19
Stojanovi, Kazali, Buzoli, Dubrovnik, IX, 1900, 42, 2-3; Pisma Nike Gradi
dum Ivanu Stojanoviu, Dubrovnik, IX, 1900, 43, 2-3.
20
Antun Kazali, Dubrovnik kalendar za 1900, 1899, 196-199.
21
Stjepan Mitrov Ljubia, Sr, 1903, 22, 1017-1022.
22
Nikola Tommaseo, Dubrovnik kalendar za 1900, Dubrovnik 1899, 199-201.
23
, ,
. ,
. , , 1902. (204-209), ,
, , ...
104
. , (1864-1904) , ...
,
, , .24
,
,25 . , - - .
-

.
, , .
, . 26, .
27, ,
XV XVI ,
.28 . , .29
XV , XIV
, .
30,

, 31,

.
.
, ,
, ,
24
Muzej dubrovakijeh starina i Panteon glasovitijeh Dubrovana, Sr, 1903, II,
23, 1069-1071.
25
Matica srpska, Sr, III, 1904, 867-873.
26
, , , 16,
-, 2007, 134-135.
27
Marin Kaboga Kordica, Dubrovnik kalendar za 1900, 1899, 162-164.
28
Nekoliko zakona i naredaba Dubrovake Republike iz XV i XVI vijeka, Dubrovnik
kalendar za 1901, 1900, 140-146.
29
Dubrovnik kalendar za 1899, 160-162.
30
: . , XIX. , 2005, 265-281.
31
. , , : II..., 140.
105
Philologia Mediana
, .
,
,
32, . .
.

, 1897, , , 1903. ,
,
,
, , , , , , , , , , , ... ,
, : ,
,
, :
... ,
...33
,
, , ,

.34
, ,
, ,
.35 .

, 1903.
32
-
, , : Ivo Peri, Stranako-politiki
odnosi u Dubrovniku krajem XIX i poetkom XX stoljea, Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU u Dubrovniku, sv. 26, 1988, 175-221; Vlaho Benkovi, Dubrovaki Srbi katolici i novi kurs u hrbatskoj politici 1903-1905, Dubrovnik, 1-2, 1990, 214.
33
Dubrovnik. Kalendar, 1896, I.
34
Nikola Tolja, Knjievno znaenje dubrovakog asopisa Sr (1902-1908), Zadar
1986, dis., 65.
35
. . , ..., 121-169.
106
. , (1864-1904) , ...
, ,
, , .
.
, ,

1902. . , , ,

.
, ,
,
, ,
. ,
,
, - ,
XX .
:
F. Markovi, Knez Medo Puci, Rad JAZU, 67, 1883, 125-206.
A. Fabris, Medo Puci(1821-1882), Dubrovnik kalendar za 1897, Dubrovnik
1896, 48-74.
Ivan Kanonik Stojanovi, Dubrovnik kalendar za 1898, Dubrovnik 1897, 118124.
A. Fabris, Antun Kazali, Dubrovnik kalendar za 1900, 1899, 196-199.
Stojanovi, Kazali, Buzoli, Dubrovnik, IX, 1900, 42, 2-3.
Pisma Nike Gradi dum Ivanu Stojanoviu, Dubrovnik, IX, 1900, 43, 2-3.
. Fabris, Nikola Tommaseo,Dubrovnik kalendar za 1900, Dubrovnik 1899,
199-201.
Isti, Marin Kaboga Kordica, Dubrovnik kalendar za 1900, 1899, 162-164.
Isti, Matija Ban, Dubrovnik kalendar za 1901, Dubrovnik 1900, 154.
Isti, Nekoliko zakona i naredaba Dubrovake Republike iz XV i XVI vijeka, Dubrovnik kalendar za 1901, 1900, 140-146.
Isti, Muzej dubrovakijeh starina i Panteon glasovitijeh Dubrovana, Sr,
1903, II, 23, 1069-1071.
Isti, Stjepan Mitrov Ljubia, Sr, 1903, 22, 1017-1022.
Isti, Matica srpska, Sr, III, 1904, 867-873.
. , , XIII, 5, 7, 1904,
351-359, 512-519; XVI, 1, 1905, 46-58. ( : , II,
1919, 136-176).
K. Lucerna, U spomen Matije Bana Dubrovanina, Ljetopis JAZU, 21, 1906,
1-49.
107
Philologia Mediana
. , ,
1939.
. , , : ,
1940, III-XXI.
. . , 1902.
, , , XV, 204, 1963,
7.
, , , 3, 1965, 260269.
N. Tolja, Knjievno znaenje dubrovakog asopisa Sr (1902-1908), Zadar
1986, dis., 65.
. , ,
1848-1914, , 1, 1989, 60-89.
I. Peri, Stranako-politiki odnosi u Dubrovniku krajem XIX i poetkom XX stoljea, Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU u Dubrovniku, sv. 26, 1988, 175-221.
Vlaho Benkovi, Dubrovaki Srbi katolici i novi kurs u hrbatskoj politici
1903-1905, Dubrovnik, 1-2, 1990, 214.
. , , 1992.
. , , 1998.
. , XIX. ,
2005, 265-281.
. , , , 16,
-, 2007, 134-135.
Irena Arsic
ANTUN FABRIS (1864-1904) A HISTORIAN OF LITERATURE,
PUBLICIST, ENGAGED INTELLECTUAL
Summary
Through his versatile work, Antun Fabris, a publicist, philologist and political
activist, marked the final decade of the 19th century and the beginning of the 20th century
in Dubrovnik. An entire century after the study of Pavle Popovic, a rare piece among numerous texts in which Fabriss work is viewed as a whole, this paper again calls proper attention to his legacy. This is particularly relevant if one wishes to study the work of his
contemporaries, with whom he shared his opinions in the period decisive for the survival
of the culture of Dubrovnik Catholic Serbs. In this respect, the publicistic work of A. Fabris is discussed, too.
108
UDK 821.163.41.09-31 Seleni S.

1

/

:
/
. (-, -). .
.

.
: , , ,
, , .
(
), , 1971.
. ,
, , .
.
/ (, 1982).
.
( , ),
,
,
.
, , ,
.
, .

.
(:), ,
. ,
. ,
1
dakiigaga@nadlanu.com
109
Philologia Mediana
, , , .
.
,
. ( /), () ( ), , .
.
. ,
, ,
.
, , ,
,
: ,
,
. .
, .
, ,
.
? ,
.
, , , , ,
:
,
, ... ,
, ... , ,
...2
.
, .
:
: ; :
. , , ...3 ,
,
2
3
, /, , , 1988, . 10 11.
, .10.
110
. , / ...
, (
), .
,
.
, .
, : 5. 1971.
, , ...4 ,
, , . ,
, , : ,

.5 , .
.
, (, ,
), , ( ), ,
, , . , ,
, .

, .
, , ,
. ,
, ( ).

.

, ,
: (150-200 1/5
, 2/5 2/5
25-30 , (.143).

. .
, , , (
, , ).
,
4
5
, .13.
, .13.
111
Philologia Mediana
: ;

.6
,

. ja .
, : , , ,
, , ,
... .
.7

. ,
. , ,
(
, ,
, , , ...) (.37).
,
, ,
, .
, ,
: ,
,
, , ? ,
, ? , ?
, , , - , , ,
?8
,
. 5. 1949.
.
, . ,
, , 2004, .109.
7
, /, . 142.
8
, / , . 38.
6
112
. , / ...
, ,
, : ,
,
, , , ,
, ...
1972.9
, , ,
, ,
,
. ,
...
, ,
. :
..., , ,
, ... .10 . .
,
: , , , .11
, .
,
. , .
... ,
...(.131).
, , ,
. .
-
.
. , 9
, . 298.
, . 99.
11
, . 100.
10
113
Philologia Mediana
. , .

( ),
(.127), ,
, (.267).
, , , ,
:
, .12
, ,
(
),
.

. ,
, .
( ), , , , , .

. . , ,
, ,

,
. ,
. ,
, , .
,
. ,
( , ),
.
,
. ,
,
:
. ,
, ,
12
, . 265.
114
. , / ...
, ,
, !
13

(, , ),
.
.
, , ,
, , ,
,
(. 74).

.

, ,
.
: ... ...
... (.89). ,
. , ,
, ,
, :
... ,
.14

, , ,
, .
.
.
, .
,
. ,
,
( ), .
,
, ,
: ,
:
13
14
, .73.
, . 85.
115
Philologia Mediana
, , ,
, .15

, , :
, ; ,
; ,
, .16
, ,
, , .
. , :
, ( ,
, , ),
, : ,
... (.240);
, , ,
( ), ,
. ,
: , !...

... ,
, ,
...17

.
,
, . , - . .
. , ,
( , , ...),
, .
, , .
,
15
, . 88.
, . 224.
17
, / , . 252/253.
16
116
. , / ...
.
:
... ... ... .
(.52/53). ,

. 5.
1972. , ,
.
, ,
,
. 5.
.
: , , !
! (.192); ? (.195).

.
.
,

, ,

, .
. , , .
(, , ,
) (
, ).
.
. .
.
/
.. ,
, , - , .
, ,
. /
, , . :
117
Philologia Mediana
/,
( , ),
(, ).
:
, / , , 1988
, .
, , , 2004.
Danijela Vujisic
THE DRAMATIZED POLYPHONY OF THE NOVEL
HEADS/TAILS BY SLOBODAN SELENIC
Summary
The novel Heads/Tails by Slobodan Selenic was published in 1982. The narration in this work is quite remarkable. Four homodiegetic narrators are activated, three
of whom occur in two narrative wholes each, while the fourth Maximilian appears as
a narrator three times. His narration opens and closes the fictional world of the novel, and
it is also, in various forms, the topic of interest for the remaining narrators. This procedure
allows that Maximilian should also receive the status of the central character. In providing titles to the narrative wholes, a technique which may be defined as dramatic is used.
After the narrators name there is the punctuation mark (:). This is followed by remarks
such as Radisa first time or Maximilian third time, which are the classic example of
didascalie, stage directions whose goal is to more closely explain dramatic events. The
narrative wholes always belong to a single voice, and are shaped in one consciousness. Formally, we witness a fictitious dialogue of present narrators, addressing one another, with
the exception of one, who provides a pure soliloquy. The poetic imperative is marked as
the process in which the function of the narrator transforms into that of the narrater. A
technical constant point is explicit the narration is preceded by the punctuation mark ellipsis, which opens and closes every narration, making the effect more complex. We get
the impression that unlimited open monologues are developed as independent acts.
The polyphonic organization of the novel Heads/Tails is also achieved through
the presence of intertextual segments, whose function is to delineate between narrative
instances and contents of the presented narratives. This compositional organization essentially chains the fictitious worlds of narrators and the unpleasant face of historical
events together. More explicitly than his other novels, especially in its form and presented
types of conflict, Selenics novel Heads/Tails suggests an embodied dramatic talent.
118
UDK 821.163.41.09-31 Mihailovi D.

J J
:
, .
, ,
.

,
,
.
,
.
: , a, , ,
.
,
. j
, . .
,

.
, ,
,
[] .

(XIII XIV )2

,
.
1
2
beba@filfak.ni.ac.rs
, , , , , 1987, . 5.
119
Philologia Mediana
, .
.
.
-
, .
,
.

,
. ,
,
,
.
, . ,

.3 ,
,
.
,
,
.
- .

. .
. ,
.
. , ; .

. , , . [...] ,

.4
3
, ,: ( , ), , , 1989, . 46.
4
, , , 1990, . 251.
120
. ,

. ,
,
. ,
, , .
,
.
,
, .5
.
, .

. ( , ,
,
,
: .6)

.
.

. , , ,
.
,
.

.
, . , . ,
- .
.
,
.
5
.
, . ( ,
Seuils, 1987)
6
, , , , 1978, . 157.
121
Philologia Mediana
, ,
, .
, ,
.
.7
,
, ,
.
, , . ,
, ; ,
. .
,
,
.
, .

. ,
, , ,
.
, , . .
,
.

.
. ,
.
.
,
. , , .
.8

. , ,
7
a , . , . 101.

,
, ' ' ( , , , , 1976, .
169)
8
122
. ,

.

, ,
, . ,
, .

,

.
: , .
. !(...)
, . . ! : ,
! ! ! ,
, , .9
, , .
e.

. , . , ,

() . .
, ,
.
.
, 1969.
, , . .
.
:
. .
. .
. . .
:
! , !
9
, . , . 44.
123
Philologia Mediana
:
.
?
:
?... , . .
.
:
, . .
.
, .
:
( , ):
! , !
( ,
, ,
.)
!... !
!... ! !...
!...
( , .)
, .10
, ,
,
, , , .
;
,
.
,
.
.

, .
,
.
10
, , , , ,
, , 1984, . 81, 82.
124
. ,
, ,
.
. , ,

.
, , ?
!
, , , .
.
. . .
.
.
.
, , . ,
.
. ,
. , . .
. . .
. , .
. , ,
, .
. . ,
,
.
.
. .
, , ,
? ?11
,
,

, ?
.
.
e .

.
.
.
11
, . , . 77, 78.
125
Philologia Mediana
. .
,
,
. , , ,
, .
, ,
,
.
. ,

.
,
.
. ,
. ,
.
, ,

.
.
, .
,
. , ,

,
. ,
. , .
.

.

.
126
. ,
,
,
.
.

, .
,
.
, .

: .
,
, , .
. : ,
: .
? ,
.

.12
, , ,
. ,
,
. , , , .
, .
, , .
(
:
; )
, .
, ,
. .
.
.13
12
, Easy Does It Not, The Living Novel, : , ,

1957, . 117.
13
, - ,
.

: ' , .
, .'
, , . , , .'(95)
127
Philologia Mediana
.
.
,
. . ,

. , , .

.
, . .
.
. ,
, ,
. , ,
. ,
.

.
. [...]

. , ,
, ,

,
.
, ,
.14
, ,

,
,
: . , . (62)

(312).
(114)
- .
14
, , , . , . 201,
202.
128
. ,
, .

.
, .

, .
. ,
, .15
,
.
.

.

. , , ,
,
I . [...]

, [...]
. ,

.
, , ,
.16
.
17 ,
,
. , .
,

15
, , , , 1987, . 16.
, . 18.
17
, ,
, , 1994, . 260.
16
129
Philologia Mediana
. , ,
, , ,
, , , ,
,
.
( ), , , ,
,
, ?

,
, . ,

( ),
.
.
, ,
.18
,
,
.
, , , ,
.19
, , . ,
,
.

, ,
18
, ,
-,
. (, I,
217), . ,
12. , (,II, 1,2).
19
, , , , , , 1984,
. 161.
130
. ,
, , .
. .
, ,
,
.
.20
, . (. . ) , ,
.
.
, . ; .
.
. .
, ,
, . .
.
,
,
. , ,
, .

,
,
,
,
, .

,
20
, 354. (
.)
131
Philologia Mediana
,
. 21
22,

,
,
, , .
23.
.

.
,
, , .
,
. ,
.
,
. ,
, .

.
.
(
, ...).
21
, . , . 112.
'' ,
: ,
,
. , , ,
. , ,
,

.
;
[ ],
.
23
, , , ,
, , , 1976,
. 123.
22
132
. ,

, , .
. ,

. ,

,
.
,
,
, , ,
. ,
.
. , .

. ,
,
.
,
. ,
.

.
. , , ,

,
.

, . .
.
.

.24
24
T , ,
, , , .
, .
. .

. . ( , . , . 175)
133
Philologia Mediana
! ! !

.
.

,
. ,
,
: , .
.25 , ,
.
,

.
.
. ,
, .
( ), .

.
, , ,
.
,
.
, .
, , ,
, .
, , ... . , , , .
. ,
.
.
.
( )
. . ,
,
.
25
, . , . 170.
134
. ,
.
,
. ,
.

. , ,
, .
.
,

. ,
, .
, .

. ,
, .

( )
, . .
- , ,
...
.
, .

.
.
, ,
, , , ...
,
, . , , ,
. ,
, , .

.

. , ,
, .

.
135
Philologia Mediana

.
: , , , , , , , ,
, ,
.
. : !
, .

.
[...] ,
,
.
, , ,
. ,
. ,
, , ,
, . , , a , ,
,
.26

.
, . , . ,
, .
,
, .
,
. .
( . .)27
26
27
, , . , . 29, 30.
, , , , , , 1984, .
46.
136
. ,
(
5. 1937.
; o .)28
.
.
.
,
. , , .

.
. ,

. ,
,
.

,
.
.
, , .
, ,
.

, , . ,

.
, .
.
.
,
28
, . 149.
137
Philologia Mediana
.
.
.

. ,
. ; , ,
. .
, ,

.
.
,
.

. ,
. ,
.

. ,
,
.
,
,
.
.
. , , , , .
, .
,
.
.
,
, (, , , , ...), ,
( ,
29, , , ,
30, ).
29
30
, , . , . 157, 203.
, , . , . 326.
138
. ,

.
,
.

;
, .31

.32 : (...) , ,
, , ,
, (...)
.
. .
, :
.
, , , .
.
, , . . ,
.
,
,
. , , ,
. , , , ,
. . ,
,
.
, ; ,
, .

, ,
. .33

.
.
31
, . 113.
, . 116.
33
, . 320.
32
139
Philologia Mediana
,
. .
.
, ,
.
,
,
, .
,
.
. ?
?[...]
- . [...]

. .34

, .
,
. . . e .

, .

.

.
.
... , ,
. . ,
, , .
, ,
, .35
,
, 34
, , , ,
1990, . 22.
35
, , . , . 308.
140
. ,
, ,
.

, , ,
.

.
.

, .
, - .36
, , .

37. ,
, . ,
, ( ) ,

, - 38
- , .
,
, .
,
, , ,
,
, ,
, .
,
,
, .
,
36
,
, . ( ,
, . , .5)
37
Joseph von Hammer, // , 1., :
, , , 1979, . 442.
38
, , . , . 25.
141
Philologia Mediana
,
. ; ,
,
.
. , :
, ,
.
. [...]

.
, ,
. .39

.
.
, - ,
,
,
.
III, , , -
.
- , ,
, , ,
,
. , ,
.40

, ,
.
,
, . , , .
. ,
.41
39
, , . , . 25, 26, 80, 81.

, , , , 1995, . 542.
41
, , . , . 9.
40
142
. ,
, , ,
, , .42
, , ,
, , , ,
,
.
, .
,
.
, , 43.
, :
, , - , ,
, . , ,

. (...) -
.44
.

,

.
-
.

.
,
-.
42
, , . , . 545.
, . 546.
44
, . 546.
43
143
Philologia Mediana
:
, Easy Does It Not, The Living Novel, : ,
1957.
, , , 1976.
, , , ,
, , 1976.
, , , 1978.
Joseph von Hammer, // , 1.,
: , , 1979.
, , , , ,
1984.
, , , , 1987.
, , , 1987.
, ,:
( , ), , ,
1989.
, , ,
1990.
, , , 1995.
Jelena Jovanovic
IMPLIED AUTHOR IN SKAZ BY DRAGOSLAV MIHAILOVIC
Summary
The presence of the implied author has been noticed in the non-diegetic and
diegetic levels of the studied pieces. The skaz technique does not allow a viewpoint outside of the one given to the fictitious narrator. Occasional appearance of the implied author is one of the ways to express that which remains unavailable to the narrating subject
due to the position from which he or she narrates. This results in the conversion of the deformed subjective view to the level of the general perspective, and points to a wide array
of meanings.
144
UDK 82.09-93

: .
, , , , , , , .
, , , ,
.

.
: , , , , , , , ,
, .
, , .
, ,
. ,
, , ,
.
,
, ,

, , , , , , , , , 1
obrad@filfak.ni.ac.rs
145
Philologia Mediana
, , , , , .2
, , ,
, , ,

. ,
,
. , , , , , .
, ,
.
.
,

.

, .
. , ,
, , , ,
,
, .
, .
,
, ,
.

, ,
, . ,
, .
.
, ,
.

2
, ,
, 2005, . 7.
146
. ,
, . .
, , . ( ) ( ) , , . ,

, ,
, ,
. . .
, , :
(: , II, 4). - , ,
,

. ,
,
, ,
.

, ,
, . ,

. , ,
, . : .

:

, ,
,
.3
3
. , , , 1979. . 398.
147
Philologia Mediana

, ,

.

. ,
, , :
, , , .
.
,
, .
, , .
, ,
, , , .4
, ,

: ,
.5 . :
, ,
, , , .6 , : , ,
.7

.8
, ,
, .9
4
, , 1893.
, . , 1902.
6
, , I, 1927.
7
.
8
, , 1914.
9
, : ,
: .
, ,
().

.
. ,
.
. .
, .
5
148
. ,
, .
,
,
: ,
, ,
, ,
. , ,
,
,
, ,
. :
,
, , ,
.

,
. , : ,
, , , , .
. .
. ,
, .
,
. , , :
(
XX , ..). XIX XX :
, ,
,

.
, ; ,

.10
10
, , , 1968, . 129.
149
Philologia Mediana

.
, , ,
, , , ,
, , , , .
, , , ,

, ,

.
, ,
, ,
. , . ,
, .
,
,
. , , ,
, ,

. ,
.

,
,
.
,
, ,
.

, ,
, ,
.

:
150
. ,
. , , ,

, , , , .

.
, ,
,
.
, ,
,
.
,
, , , , .
, , ,
: .
,
. ,
IQ, , ,
, ,
, .,
, .
,
.

. ,
, , , , . , , .
, ,
. ,
.11
. ,
,

11
, , . , . 125.
151
Philologia Mediana
. ,
, , . , , .
,
,
. , ,
, .
,

.
,

. , , . .12
,
, ,
, , -
.
. .
, . :
, , ,
.
,
.
, .
, , .
, .

. .13
,
12
13
, , . , . 125.
, . 126.
152
. ,
. , ,
,
. ,
,
, , ,
,
. ,
. , ,
,
,
,
.
.

. .
.
,
.
.
,
?

. ,
, . ,
,
. ,
. , -
, , , . :
. ...
153
Philologia Mediana

,
.14

,
, ,
, ,

, .15 , ,
:

.
...

...16 , . , :
.

. ,
.17
.
:

.
; ,
;
. : ?
...
?
, ?
14
. , , , , 1964,
. 261.
15
, , , 1975, . 12.
16
, , , 1963, . 30.
17
, . , . 15.
154
. ,
,
.
.18
,

.
,
, : .
, . , ,

, , , ,
, : .
,
... ,
, , ,
, ,

. .
, ,
, ... , , .19
, , , , , ,
,

. ,
, . ,
, . ,
,
.
, ,
18
19
. , , , 1962, . 60.
. , , , 1964, . 80.
155
Philologia Mediana
,
: , , ,
, ,
, . -, , - . , ,
, .20
, ,
, ,
:
;
.
: ... , , , .

, .
,
,
, ,
.21
, ,
, ,
, ,

.
:

...
. .

.
,
,
.
20
, , . , . 27.
: : , ,
1961, . 15, 18.
21
156
. ,

. ,
, ,
, ,
,
.
.
, . ,

.
,
, ,
. ,

.
( ):
(, ) ) . , ,
, . .
,
,

, , , .
.
, , :
) ,
) ,
) .

, . , , , .
,
,
,

.

,
,
:
157
Philologia Mediana
: .
,
, ,
... ,
, ,
. , .
,
, . ,
,
: ()
() .22
,

, . ,23

.24
, , . , ,

.

.
,
.
,
.

, .
,

, ,
.
22
, , , , 1965, . 61
63.
23
, , ,
. , 1972.
24
, , . ,
1990. . 18.
158
. ,
.
,
,
. ,
, ,
, . , ,
,
. ,

, ,
.

,
,
. , , ,
, .
.
, .

,
,
.

, ,
, , ,
,
.25
,
, , .
:

, ...
: .26 25
, , 1990, . 18.
X , , ,
1983, 2, . 95.
26
159
Philologia Mediana
,
, , , ,
,
, .

,
,
, .
,
,
,
, (, , ),
, , . , ,27 , , . ,
28 . ,
: , , , , , , , , , , , , , , .
, ,

,
.

. , , , , , , . ,

, , .
27
, ,
, 1985.
28
. 2000. .
160
. ,
:
. .

(Les Temps Modernes):
.
:
, , ... . .29

.
, .
, , ,
,
, .
,
. , ,
, , , .

, ,
.
.
. :

.30
, , ,

29
Le concepte de littrature enfantine (...) batard. On purrait la diviser en deux secteurs: un premier - mettons les albums qui sadopte aux besoins de lenfant et qui nst
pas litteraire Bproprement parler... Un second secteur comporte des livres au sens ecact
du mot et relve de lexigence artistique. Mais alors quelle diffrence avec une rubrique
consacre? Marc Soriano, Guide de litterature pour la jeunesse, Paris 1975.
str. 179. , ,
1989, . 12.
30
,
, , . 4, 1979, , 25. Kurt Werner Peukert,
.
161
Philologia Mediana
. , ,
, ,
.
. ,
, , ,

, ,
.

.
,

. ,
,
, ,
, .
, , , ,
,

. ,
,
.
, ,
, , ,
, ,
.
,
,
.
, ,
,
,
, .
- .

,
, , : 162
. ,
,
, .

, , .31 ,
, ,
, .
, ,
- .32
Storia della lettratura per la gioventu, Antonio Lugli

, , , :
,
. ,
,
.

, , ,

. , ,
, ,
, ,

(dell grtistioo),
, : , , .33 ,

,
,
, , .34 :
31
Antonio Lugli, ,
, , . 23, . 7.
32
B. Croce, Pagine sparse, 1943, str. 301.
33
B. Croce, .
34
M. Valeri, Il ragazzo e la letteratura, Bologna, 1957, 105, 106.
163
Philologia Mediana
, .

,
, ,

.

, . -
.35

.36

. ,
,
, .
. ,
? ? ?
, ?
? ,

.
,
, ,
,
.
,
,
, , ,
, .
. ,
35
36
. , ? , 1970, 16.
, . 16.
164
. ,
, , , .
,
. ,
,
, , , .

, , , ,
: ,
, ,
, , , ,
(, , , , , , , , , , , ...),
, , , , , , , , , ( ), : ,
, . , ,

.
:
, , 1893.
, . , 1902.
, , 1914.
, , I, 1927.
: : ,
, 1961.
. , , , 1962.
, , , 1963.
. , , , 1964.
. , , , ,
1964.
, , , 1968.
, , , 1975.
. , , , 1979.
, ,
, 2005.
165
Philologia Mediana
Slavoljub Obradovic
CRITICISM IN THE FUNCTION OF PERCEIVING CHILDRENS LITERATURE
Summary
Childrens literature is an artistic phenomenon, and there are no theoretical or
scientific facts which can deny it. Childrens literature criticism must rely on methodological, theoretical and esthetic data, which does not imply that it should remain static.
Quite the contrary, it should continually be receptive to new methods and to the core of
new literary texts and their idiosyncrasy. A critic dealing with childrens literature evaluation must not be burdened by the inconsistency as the result of the division into major
and minor, serious and trivial literature, as it is clear that literature is an indivisible
whole, and the differences between the works for children and the young and those intended for the adults should not be a standpoint in passing evaluative judgments.
166
UDK 821.163.41.09 osi D. : 371.3

: ()

. (,
) .
: , ,
, , ,

:
, .
,

. ,
. , ,
,
.
.
2
1
nena-d@filfak.ni.ac.rs

.

, .

,
''
. ( , , , 9/10,
, 1997, . 1625/1626)
.
2
167
Philologia Mediana
,
. .

.
. . ,

.

, ,
.
. , .
.
:
.
8. 3 , :

, , , ,
.
: ,

, ,
.
(,
, , ..).
, ,
, . , ,
, .
( : , ,
, ,
, XXV, . 34/2007, , 2007, . 35-51)
3
, 8. , :
, 2006, . 100-102.
168
. , ...

, , , .

, .
.
.
, .
,
.
:
. , ,
- .
, ,
, ... ( , ). . . .
,
.
,
,
.
, ,
.

, , ,
.
, , , .

, ,
, , ...
169
Philologia Mediana

.

, ,

, .
, , :

.
, , ,
1941. 1944. .
, ,
. ,

.

.

.
,
, , . :
, , ,
, , ,
, , ,
, , ,
, [...] ,
[...]
, ; ,
, , ;
, , [...]
170
. , ...
, , ,
. ,
.4

:
,
, ,
,
,
....

.
5 .

, , .
, . .
.
? ?
,

4
, I, , I, 3, :
, 2000, . 25, 28, 29, 31, 32. ,
.
5
, , , , , . , - .

- .
(
8. , - , , 1993,
. 90)
171
Philologia Mediana
,
,

. ,
( ) . ,
, ( ). , ,
, , , 6,
, ,
. ,
.
( : , ,
.. /
, ,
. / ,
, , ... ,
. / ,
, ,
.. .)
, . . ,
?
. ?
.
.

.
,
( ), . ,
6
CD-: SCRIABIN,
Symphni No. 3, The Divine Poem, Poem of Ecstasy, Moscow Simphony Orchestra, Igor
Golovschin, 1997 HNH International Ltd, 1996, . .
172
. , ...
.
.
, , ,
,
, : , . , , . , , .
.
, : ,
.
, .
,
, ,
, . (
.)
,
: ,
, , , .
: , .
,
,
,
, , .
,
,
.
, ,
, . ( , ,
, ,
, ,
, ....

; , ...)
173
Philologia Mediana
, , , , , ,
, .
, .
, . .

.
, , (, ), ,
..
, , ,
...
,
.

?
.

? ?

?

, , , ,
, , ... ,
. ,
. , , , ..
.
( , ) .
.
, ,
, ,
, , .. , ,
, , , ,
.
174
. , ...
,
, ,
, ,
, . , , ,
. , , .
,
, , , .
. .

. 7 , ,
,

.
,
( ).
, ,
: , ,
, , , , , , , ,
, , .. ,
, /
: , , , 7
,
.
.
, , : , ,
. [...] ,
. ,

. [...] , .
'', , (
)
, .
( , , , 1994, . 134-136)
175
Philologia Mediana
, , , , , , , , , , . 8
.
,
, ? ?
?
?

, , ,
, .

, . . :
.
[...]
,

,
9 (44)
, , ,
, ,
.
,
8
, .

: ,
. ,
.
.
- ,
, , .

. (: , . , . 134)
9
,
.
176
. , ...
, ,
, . .

? .
. ? ?
?
?

, .
, ( ), ,
. ,
, ,

... ,
.
, , ,
. ,
.
,
,
( )
,
. :
.
. ,
.
, . . (91)

.
, ,
. .
?
? ? .
,
? ?
177
Philologia Mediana

,
, .
, , ,
, ,
, ,
...
. .

,

.
. , , . (45)

(, , , , , , ,
, , ) ,
, , , .10 ,
(
//,
, ..).
10

,
(: , . , . 90), ,
,
,
, ,
. ,
.
178
. , ...

(. , , , , , , , , , , , ...)
, .
,
, . ,
, , .
.
?
?
.
,
, ,
.
, ,
. ,
, . ,
, .
, ,
, .. ,
,
, (79). ,
, , , , , , . , , .
.
.
. . , .
, , .
. : ,

, . , :
, , ; . (86) (
).
179
Philologia Mediana
, ,
.
,
.
, ,
.
(
) .
, ?
.

(1971). , ,
,
:

,
. ,
.
,
. .
, .
134. , ,
.
, , . , ;
.11
, , 11
, , : , , IV, 24, : ,
2005, . 106, 107.
180
. , ...
.
,
, .
.
.12 , ,
,
,
,
.
, ,
,
, .
, ,
. ,
, ,
, ,
12
(18721915)
1908. . () : , , ,
(), :
, ... [...] , : ,
!'' ( , . ).
:
, ,
(), . , , ! , ,
. , , ,
, ''. (: , . )
.

: , ; , ; ; , , , , , ;
; ; ; ;
, , ;
, , ; ; ,
...
, , ,
...
181
Philologia Mediana
, ,
.

. ? ?

,
?
,
:
,
. ? :
.
.
. , .13

. , ,

,14 :
, , , ,
,
; , , ,
: , [...]
, , ,
.15
,
( )
;

;
; ,
;
13
, , . 1626.
, ,
( ), . 10: , , 1973, . 420.
15
, , ,
, - , 2001, . 50, 51.
14
182
. , ...
, , .
.
.
,
, ,
, , .
:
,
. , , ...
.
,
.

.
:
,
,
,
.
,
,

.16
.
.

.
.

,
, , .

,
16
,
, , , 2003, . 174.
183
Philologia Mediana
: , ,
,
...

,
( ),

.
: . ( ,
).
, ,
, , , , . ,

.17
,
, ,
, , , ,
, ,
(
, , ...).
(
)
.

, , .
( )
. , , ,
.
,
.18
17
,
-
.
, .
18

: , . , . 45-47.
184
. , ...

8. . , -
8.
.19 ,
, . ,

(
).

, , ,
,
.
, ,
, ,
,
,
.
.20
?
? ?
?

.
, ,
:
, , ,
...
19
, 8. , :
, 2002, . 36-41.
20
, , : , , ,
, , ,
, , , , ,
: , , :
, ;
; .(42)
, :
: . (54)
185
Philologia Mediana
,21 ,
. . , ,
, , . ,
:
,
...
, , ,
( ) ,
,
...
,
.
. ?
, , .
,
...
:

,
, , ,

. , . (41)
, ,
, , ,
, , ,
.
, , ,
..
. , , ,
21
: , , , , , , 1996. . 158.
175. .
186
. , ...
. ,
, , :
, , ,
, , ...
.22
, , ,
,

. , , , . ,
,
. , , ...
. . (

.)
, , ,
? ,
, ? ?
? .
22
:
. ,
, .
.
, ,

,
. ,
.

. , ,
,
, ,
,
,

, , , .
(43/44).
187
Philologia Mediana

, , , , , ..
. ,
, , ,
,
.

,

. , ,
, , , , , ,
,
, , , ?!

,
, , .
, , . , ,
,
,
... ,
,
,23 , , , , ..24

.
:
;

, , ;
23
. , ,
, : , . 4-5 (19931994), , . 70.
24
, . , . 91.
188
. , ...
,
.25

,
, ,
, , , , .
( )

.26
.

, 19.
20.
?

!
.

,
,
.

.
( ),
, ( ),
, ( ), , ,
25
,
:
, ,
- , , ,
; , :
, , ,
. , :
, . (83)
26
,
1913.
. 1840.
1917. .
189
Philologia Mediana
( ),
( ), ,
, ( , ). , , ,
. ,
. ( ) / (
, ,
.), .
, , , .
.
.

,
-
, .

. (
: , ,
. ?
, , . ?
?27)
27
, . , . 40.
190
. , ...
,
,
, , ,
, .
. , , . ,
.
( ),
/ . , , ;
, .
(
), , .

, .28
,
, .29
. , , , , .
28
: . , . , . 65-83.
, (), /1, , : , 1982, . 7-31.
29

, , . , , , ,

: ,
, . . , ,
, .
. . ( , , . 1625/1626)
, , ,
,
,
. .
191
Philologia Mediana
:
, 8. , : , 2002, . 36-41.
, 8. , :
, 2006, . 100-102.
, , , ,
, XXV, . 3-4/2007, , 2007, . 35-51.
, , , 1994.
, , ,
, , 2001, . 47-71.
, ,, ( )
, 8. ,
- / , : , 1993, . 89-91.
, , ( , . ), . 10: ,
( . ), : , 1973, . 410-429.
, , : , : , 1996.
, , : , 2003.
, (), /1,
, : , 1982, . 7-31.
. , ,
, : , . 45 (1993-1994), , . 65-85.
, , , 9/10,
, 1997, . 1624-1627.
, I, , I, 3, :
, 2000.
, , , , IV, 24, : ,
2005, . 102-107.
192
. , ...
Snezana Bozic
THE TEACHING METHODOLOGY FOR THE EXCERPT REVELATION FROM THE NOVEL DIVISIONS BY DOBRICA
COSIC
Summary
In the given model of in-class interpretation of the excerpt Revelation from
the novel Divisions by Cosic, from the eighth grade curriculum for primary schools, particular attention was paid to the fact that students should be continuously motivated and
supported to actively participate in the class. Their emotional experience and understanding of the text were strengthened and deepened by the correlation of the literary and historical, musical, and artistic examples (World War Two; Alexander Scriabin, Ecstasy;
Auguste Rodin, The Burghers of Calais). Two possible ways of guiding students in text
analysis were presented. The analysis, among other things, introduced new concepts from
literary theory that students were to adopt, such as: polilogue, collective portrait, and
tragedy. Dramatization of the excerpt was suggested as an individual creative activity for
students.
193
UDK 821.161.1.09-1 Pasternak B.

1

:
,
. ,
. , 20. . ,

. ,2
, ,
20. ,
, . ,
.

,

,
.
: , , , , , , , ,
20. ,
( )
.
. ,
3. , , ,
, , , 4.
, , .
1
velja@mail.ru

.
3
. 1972, . 29.
4
, . 30.
2
195
Philologia Mediana
. .
, ,

,
5.
, ,
,
, , -
.
.
, ,
.
,
.
,
. ,
.

, , , ? ? ?
. .
(agor stade. Ve sam usred bine.)6

. , ,
. , , ,
. , . ,
;
.
.
5
6
, . 32.

196
. ,
- ( , 1913.
, 1931).
20.
.7
,
, . . ,
.
,
,
.

.
(O dovratak naslonjen: ja lovim
u odjeku nekom iz dubine
ta e biti sa ivotom ovim.
Na mene je uperen mrak noi
Kroz hiljadu dvogleda na osi.)

, , , .
,
.
.
.
,
, .
, ,
. , ,
.
(Ave, oe, ako si u moi,
Mimo mene ovu au nosi).
7
,
, .
197
Philologia Mediana

.
8,

, . :
, , , ,
.
, . , , , .
, , ,
-. , ,
- , ,
.
, , , , . , 9
, -
,
. -
, , .
:

.
(Volim tvoju zamisao i ja
I slaem se da me rola vodi.)
, , - . , .
, , .
, ,

.
8
! ; , (. 14, 36).
9
. 2006.
198
. ,
,
.
(Al se druga drama sad odvija
I ovog me puta oslobodi.)
,
.
, , , , .
,
.
(No redosled ima svako dejstvo
1 kraj puta nee se izbei.)
,
. ,
.
,
. , , , .
, .
(Sam sam, tone sve u farisejstvo.)
.
.
. , .
.
(Proi ivot nije polje prei.)
,
.
. ( )
, ,
.
199
Philologia Mediana
, ,
,
, .
, 10
. , , ,
, .

. , , ,
,
-, .
, . ,
. . 11
( ), ( ).

. . .
.12
. , .

.
10
. . 1997.
: . 2006.
12
. 1963.
11
200
. ,
:
. . 1997: . , , ,
, 1997.
. 2006: , , ,
2006.
. 1963: , , American Contributions to the Fifth International Congress of
Slavists. Vol. 1. The Hague, 1963. Pp. 287-322
, , , 1990.
. 1972: , , , , 1972.
XIX XX , II, . . . ,
2000.
. . ,
, , .
,
, , .
201
UDK 821.163.41.09:929 afarik, P.J.

,

pejcic@filfak.ni.ac.rs

(I)
1. . 2. (1826)
:
. . Geschichte der slawischen Sprache und Literatur
nach allen Mundarten (
), 1826. ( , , ) ( , )
(1), , -, - -
- .
19.
.
: , . . , (1826).
1.
1. , ,
,
, .
.
, , . , .
,
,
, , , .

1 2
.3
1
, (18171860), , 1957. . : , ,
I, , 2008, . 7276; ,
, (), LV/34 (2008), 8793.
205
Philologia Mediana
, ,4 ? ,
?
1.1. ,
(1739/401811). ,
(1803),
, , , . -
. ,
- ,5 , , .6 .7
(17791821)
- . ,
-
(1810) , ,
,8 .9 , 2
. , . , , 1989; , , , 1998.
3
, , . ( , 1996), ,
e, e .
(.
5580).
4
(Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach
allen Mundarten 1826), . 28.
1822. : [] ,
, -- .
.
(. : , /17931830/, , 1976, 127. . .).
5
. . , , (), 17/4 (1988), 157.
6
, 58.
7

. : , , , , 2007, 4446.
8
. , , 58.
9
, , ,
, 2007, 77.
206
. , (I)
,10
.11 , ,
( , , , , , ).12 , , .
. , ,
, . , ,
,
. , , ,13 .

.
, 1820.
, , e , .14
,15 ( )
.16
1.2. 1810,
1820 10
, , , XXXI/4
6 (1979), 308324; , 17661850, , 1982, 2025.
11
, , , . 150,
1902, 157; ,
, , , [:
] (), . XXVI (1960), 206236; ,
, 62; , , ,
22003, 138139.
12
, , / ,
1998, 50.
13
. , . , 24.
14
(),
II/12 (1999), 311317; , ,
, (, 2004, 120127). (, , ,
, . XXIII/12 /1957/, 2242); ; , , - (
, 112); ( , 78).
15
, , 113.
16
. , , 50.
207
Philologia Mediana
, , , ,
.17 : ; , ; ;
; ; ; 18
:
(17911859), , 1815.
- , .19 : , , ( )
. ,

, ,
:
, , , ,
.20
, , ,
. , , ,
, , . ;
, , 103 (:
37; : 66).21
17
, /18101820/
(1974), , , 1984, 934.
18
, 33.
19
. ,
, ( , , /. , , 26/).
20
- ,
I.
. . 1815, .
, 1994.
. ( ).
. . , .
[75]. ( : ,
.)
21
, [86][90].
208
. , (I)

, , . :
, , 22 ,
, .
:
.
( ), . , ; : ;
,
( )
. - .
, , .23 ,
,24
. . , , ,
, , , , .25 , 22
: .
14 [26]. 1833, :
, , ,
, ,
[] ( , V: 18331836 /.
/, 24, , 1989, 195). , ,
, []
(XIII /1839/, 102).
23
.
(1809).
19 . ,
, ; ,
1825. . , , , : , , ,
, ,
24
. , , , , 2002, 45.
25
, ,
(. ), , 1997, 280
281.
209
Philologia Mediana
, , ,
26 , , (1809) , .
, 27
. , ,
. , ,
, .28
,
,29 .30 , - ,
1811. Vaterlndische Bltter.31
, ,
.
1.2.1. -
?
. 1494. 1818. ,
, [] [],32 ,
Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen
Mundarten (1926), 33 , - .
26

. : ,
( , 1980, 71 218) ,
, ( , 1994, 283 295296).
27
. , . , 281.
28
, [79].
29

( , , 1952, 159167).
30
. , . , , 1988, 4243.
31
. , . , 46 ( ); . , , Serbica (.
), , 1984, 115122.
32
, . 252.
33
. . . , (. . . /
), / / ,
/ 2004, 299.
210
. , (I)
;34
;35 ,
;36
-;37 ;38
;39 ;40
. ;41 ;42 , ,
;43
. ,
( ),
;44 ,
, .45 34
, XVIII /1909/, , . 11,
, 1966, 239.
35
(1950), , ,
1979, 107.
36
, 63.
37
, (19481958), , 1958,
305.
38
, , 1964,
26.
39
, , XXXIV/34 (1968),
291298.
40
. , , I, 1968,
332; II, , 1972, 29 276.
41
, , ( ), XIX/3 (1971), 567568.
42
/18101820/ (1974), , 33.
43
, . , , 1979, 505. ,
(. 506).
44
(1979), 15;
, , 1983, 262, , 22002, 554;
, 58.
45
( ),
(), 9 (1980), 220.
211
Philologia Mediana
. , , ,46
. , ,
;47
, ,48
,49
, , : .50
1.3. .
, . ,
:
, , , , , , , ,
, , .51
.
, , -
.52
46
17661850, 5.
, 10.
48
, 109.
49
, 112 ( . .).
50
, 132.
51
[ ], 59. . . ,
,
( , 2007, 1147; . . 47.
. . .
52
, : , , , , , , ,
, . , , , , :
, ,
. , , ,
(46). , , : [, , , . .]
[] ,
, .
, ,
(43).
47
212
. , (I)
.
, , IIII53 .
, , .54 , . , ,
. -
, , ,
.
, :
,
,
.55 , , , .
, . , , .
, ,56
,57 ,58 .59
, , , ,
,60 61 -.62
53
, : I 1969, IIIII 1972.

, (1996), ,
2000, 81.
55
,
. ,
(), I/3 (1969), 682683.
56
. , , (), XXI/76
77 (1994), 74.
57
. , , , XXI/7677 (1994),
79.
58
. , ,
/17951995/ (. . . / ),
/ , 1996, 114.
59
. , .
, , . LXVLXVI/1
4 (2001), 39 ( .
, 4053).
60
. , . , 277.
61
. , (1997), , / 22006,
330; , 138.
62
. -, , , : , 1,
, 2005, 678.
54
213
Philologia Mediana
, , :

,
, ,
(17771837), (1780
1844), (Josef Dobrovsk, 17531829),
.63
2.
2. , :
.
, , .
.64
, ,
Slovanki I, Serbica,65
, , , . . i 66
,67 ,
, ,68
.
, , (Paul Joseph Schaf63

. ,
, ,
2007, . 5565.
64
. , , , 1998, 11 (
, XXVII/96, 1995, 185212).
65
Praha 1814, 210223.
66
. 1865; , (1879) (Leipzig 1880), (III, Praha 18801882) (Paris
1881).
67
1867, 1871.
68
. Paul. Jos. afrik, Geschichte der sdslawischen Literatur, IIII.
1865. .
214
. , (I)
farik, 17951861), , . 1826.

Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten.
.
1817,
;69 1819;70 , , 1825
.71
2.1. 1819. 1833. , ,72 .73 ,

.
,
- , . , ,
. , , - ,
. , , - - , .
,
;
.74 , 69
, ,
, . 186/2 1896 (1898), 12.
70
1819/20.

, ( ,
, , 1951, 373).
71
. : . , . , 1516.
72
(. : ,
, , 109).
73
, . : .
, . -[] , , . 186/2 1896 (1898), 138174; ,
. , : . . 17951861 (.
), 1963, 42106.
74
, . .
, , . XXXIV/34 (1968), 233.
215
Philologia Mediana
, .
, :
, (1810)75
(1811),76
,
.77 , . 78 ,79 .
,
,
.80 ,
, , , ,
, .81
.
- ,
,82 75
Patriotische Phantasien eines Slaven, Vaterlndische Bltter (Wien), 5. VI 1810,

8793 (. . : . , Serbica, 1984, 6577). ,
1813. , Blick auf die Slavischen Mundarten ihre Literatur und die Hlfsmittel sie zu studieren, Wiener allgemeine Literaturzeitung. 1815.
(. 183, 184, 186,
187, 188 190) , ,
.
76
. Serbica, 126139.
77
. Josef Dobrovsk, Serbica, Slovanka, Prag 1814, 210223.
. .: ,
, (
), 4 (1973), 928.
78
. . : .
, , 5765.
79
. : . , . , 2932.
80
, , ,
, (Geschishte/1926/, 70.
81
. : . . , . , 1923.
82
- Patriotische Phantasien eines Slaven ( 5. 1810. Vaterlndische Bltter), , , ,
,
216
. , (I)
. ,
(Jochan Friedrich Ludvig Wachler).83
Handbuch der Geschichte der Litteratur
(18221824)
Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach
allen Mundarten.
2.1.1. ?
, .
.84 , . , . , .
- , , .
, : (), ,
, ,
. , . , ,
(. , , Serbica, 6577, . . 72 7677;
. /1811/, . 126128). , . (1924),
( , , ),
: ,
,
, (. ,
, : /. /, 4, / ,
/ 1975, 354).
83
, , :
,
, (: . . , . , 24).
84
. .
(. , 2427).
217
Philologia Mediana
, , , :
, , ; ,
. ,
. , ,
, , - , , , . , ,
, .
. : , ,
( ) (handbuch).
, , , , ,85 ( )
.86
2.2. 87 , ,
, , , , ,
.
: ,

.
85
P. J. Schaffarik, Geschichte (1826), III.

. ,
,
( , 53).
87
,
, : . ,
. , , . 197/2 (1899), 14
23; . , . , 2630; ,
, 6772.
86
218
. , (I)
; ,
, , , ,
. , .
. ( ):
(, , ) .88
, , :
, , .

.
, .

, . , .
:
; .89

, 1741.
. , , ,
, , ,
1758. . ,
88
,
,
. . : (1995),
(1996, 22000), (2000),
(2000), (2002, 22003), (2007);
. (
, , 221
229) (
XIX , , 1998, 1161).
89
P. J. Schaffarik, Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten, 211 (. . , . , 45).
219
Philologia Mediana

,
.
, ,
: 1764, (
); ( , , ),
1813. , .
,90 ,
, .91
2.2.1.
, ,
. ,92 , , .
.
,
, ,
, ,
, .
,93 -
90
. . , . , 55.
, . . (. , 50),
.
92
, , 171, . 114.
93
. . (. , 5758),
1828. . ,
Storia universale. Letteratura delle nazioni, parte seconda ( 1838. 1846. ), (
, . : ,
, , XXXIX/131132
/2007/, 952).
91
220
. , (I)
94 ,95
.96
,
. 97.
.
, Serbica (. ), ,
1984.
, (1820; .
), (), II/12 (1999).
, - (1815), (. . ): ,
1994.
Paul Joseph Schaffarik, Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach
allen Mundarten, [] 1926.
, , ( ), 4 (1973)
, , , .
150, 1902.
94
, , 1830, (.
, , , XXV/1, 1977, 8788).
95
- (), , , 1834. , , ( :
, , ,
4/1, 1975, 117; .
18201999, ,
/.
/, , 2008, 329346, .
332335).
96

1850. (. , . , 117118).
97
, , ,
1964, 29; . . , . , 61.
221
Philologia Mediana
, , , , 2007.
. , , (1994), , , 2007.
, , ( ), . 186/2 1896 (1898).
. , . -[]
, , . 186/2 1896 (1898).
. , . , , . 197/2 (1899).
. . 17951861 ( . ),
, 1963.
, . . , , ,
(), . XXXIV/34 (1968)
. , . , , 1988.
( . . / ), , 1996.
/ Pavel Jozef afrik (17951995). .
, , 1997.
, XIX , , 1998.
, (18171860), ,
1957.
, ,
, 1964
, 17661850,
, 1982.
, , , 1996.
, (1996), , 22000.
, , , , 2007.
222
Philologia Mediana
Jovan Peji
PAUL JOSEPH SCHAFFARIK
IN SERBIAN LITERATURE AND CULTURE (I)
Summary
This paper deals with the work of Paul Joseph Schaffarik (1795-1861) in philological science and with his life in Novi Sad, as related to the history of Serbian literature.
In the first part, there is an analysis of the Serbian and foreign models used in
Schaffariks study of the ideas of Dositej Obradovic, Pavle Solaric, Lukian Musicki and
Lazar Bojic on the one hand, and Jernej Kopitar and Josef Dobrovsk on the other, to
the extent to which they are present in Schaffariks literary and historical insight into the
development of Serbian literature, from its beginnings to his own period. This discussion
thus locates and discusses the birth of the early Serbian and foreign history of Serbian literature.
The second part of the paper is dedicated to Schaffariks Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten (The History of Slavic Languages
and Literatures after all Dialects), which he began in 1817, before he arrived in the Serbian area, ended in Novi Sad in 1825, and then published in Buda (Hungary) in 1826. The
presentation and critical explanation is offered: first, of Schaffariks view of the development, relations and differences among the Slavic languages and their dialects; second, of
his position of the organic interrelatedness of language and literature; third, of Schafffariks general conception of literary history, taken over from his German teacher Ludwig
Wachler; fourth, of his method as a literary historian applied to the material from Slavic
literatures and their delineation, especially with regard to the affiliations of writers with
Serbian literature, as related to their confession and background.
All previous research serves the function of the central topic of the paper: to
differentiate, describe, present in the appropriate context and evaluate the chapters of Shaffariks 1826 History related to Serbian studies, from the point of view of the study of Serbian literature, from its earlier impacts to contemporary theoretical, methodological, and
historical discoveries. The example of the Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten and its scientific and literary reception reexamines, and thus
questions, the position of Serbian literary historians on the birth of the history of literature
as a separate study field among the Serbs.
223
UDK 821.163.41 : 929 Vrevi V.

1

: .
.

,
.
: . , , , ,
.
, . , ,
, .
: , , , , .

. , ,

.

, .
, ,
.

. ,

.2

,
.

, .
1
danijelapop@filfak.ni.ac.rs
. , , , 1967; , , , 2006, . 139.
2
225
Philologia Mediana
,
, . , , .
,
, .

, .3
4 :
,
.5
( . . ), (.

).
( ),
(
) .6
,
(. .
, , , 1951, . 3).
4

, , . ,
,
( . , ,
. 9).
.
.
,
, , ,
.
5
. , , . 3.
6
( , . . . )
, ,
. ,
.
. ,

.
, ,
.
. (.
, , . 20).
226
. , .

.
, , .
: , ,
,
, .
. ,
(, , , , , ) (, , ), .
.
, ,

7. (, , ,
),
. , .
,
( , ).

, ,
. , , .8 1835. :

.9
.10

,
7
,
,
. (, . 19-20).
8
, . 11.
9
, . 13.
10
, ,
.
, ,

(. , , . 75-76).
227
Philologia Mediana
. ,
. ,
, , , , .
.11
(
)
.
,
, :
. .

,
. , , .12
,
, (, ,
).
,
, ,
.
, , .
. , , : , ,
. ,

,
.13
: (
, )

, 11
, , . 26.
, . 31.
13
, . 34.
12
228
. , .
.

.14

( ), (, ,
). ,
( ) , ( ).
,
. ,15 , ,
.16 17 , ,
( ). ,
,
, , . (
)
: ( )
.

... ,

.18
14
, , ,
, ,
. (. , . , . 37-40)
15
, , ,
, ...
. , . 41, 42.
16
,
, 1820. , , , :
, ,
,
.
, . 42-43.
17
:

, , ,
, . , . 46.
18
, . 52
229
Philologia Mediana
. ,
, .19

(
).

. ,
: ,
, ,
.20

. , ,
(
, ), ,
. , .

.21 .
, :

, , ,
19

( )
(. Ivan Ksumovi, Esopovska basna grka i
rimska u hrvatskom i srpskom narodnom prianju, Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih Slavena, XVIII, Zagreb, 1913 XIX, Zagreb, 1914). , , ,

. , .
(
) (
.
. . ). , , , (. , , : , , , 1975, . 35)
(. , , 110).
20
. , , . 62.
21
, . 169.
230
. , .
.22 ,

.
,
.23
: ,
.
, ,
. ,
,
o
.
, ,
.
. , , 24, :
,
,

, .25 ,
:

. ,
22
, . 72.
. ,

. (.
, , , XV/5, 1905, . 378-379). ,
, (. , , , 1982).
23
.
( , ,
, ).
24
: ;
; , ,
, ; , , , . , . 74.
25
.
231
Philologia Mediana

.

.

, , , ,
.

.

. :
,
, .
,
(. ).
, ,
.
( , )
. , ,
( , , , .). ,
,
.

.26

.
, .27
26
. 7, 8, 9, 10, 11, 12.

,
(. . 33, 63).
27
232
. , .

:
,
, ,
.28
,
,
.
, ,
.
, ,
.
,
,

, ., , , 1951.
,, , , 1967.
, , , , 1982.
, , , : , ,
, 1975.
, , , ,
2006.
, ,
, , XV/5, 1905.
28
, . 66-67.
233
Philologia Mediana
Danijela Popovic
TIHOMIR R. DJORDJEVIC ON VUK VRCEVIC

Summary
The study Vuk Vrcevic by Tihomir R. Djordjevic emerged in the first half of the
twentieth century and today it represents one of the most significant sources for the study
of life and work of the notable Montenegrin collector of folk material. In it, the author
covered Vrcevics work, his characteristic traits, and his importance for the study of folk
life. At the same time, Djordjevic left data on his own attitude to folk creations and the significance of collecting and publishing pieces from the oral literary legacy.
234
Lujo Vojnovi
SJENIMA DUBROVANA1
Kao mladi pravnik i advokat, ali ve okuani polemiar i istoriar,
Lujo Vojnovi (Split 1864 Zagreb 1951) u Beogradu je, 1898. godine, u
izdanju Srpske kraljevske akademije objavio prvi tom svoje knjige Dubrovnik i Osmansko Carstvo (1365-1482). Njegova druga knjiga do danas
je ostala neobjavljena. Tekst koji sledi predstavlja uvodni deo knjige Dubrovnik i Osmansko Carstvo II. Objavljuje se prema mainopisu sa rukopisnim dopunama samog autora, a nalazi se Ostavtini porodice Loazo-Vojnovi u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu2.
Sjenima Dubrovana,
koji su mojim radnjama
o prolosti miloga Grada
kumovali,
a sada trunu
pod empresima
Boninova i Mihajla
Proziv:
Pero Budmani
1914.
Marinica Giorgi 1897.
Nika M. Gradi 1894.
Mato Natali 1895.
Orsat Pozza 1882.
Niko Veliki Pozza 1883.
Mato L. Pozza
1901.
Lujo Serragli
1902.
Mato Zamagna 1901.
1
Knjiga Luja Vojnovia Dubrovnik i Osmansko Carstvo II, iz koje se objavljuje ovaj
odlomak, u pripremi je za tampu.
2
Zahvaljujemo se upravniku Arhiva SANU akademiku Vasiliju Krestiu na mogunosti da se rukopis Luja Vojnovia priredi za tampu.
237
Philologia Mediana
Ueberhaupt ist nicht gross oder klein was auf der Landkarte so
scheint; es kommt auf den Geist an.
Johann von Mller
(1752-1809)
La dignit des nations se pse et ne se compte pas.
Saint-Marc Girardin
(1801-1873)
La souverainet nest ni grande ni petite: elle est ce quelle est
Joseph de Maistre
(753-1821)
PRISTUP
Godine 1887. dopadoe nam u ruke dva pisma Nikolice Bone iz
godine 1678, napisana u Silastriji, u tamnici.
Mirna, dostojanstvena patnja onoga velikoga patriote koji, bez
fraza, prosto i prirodno predavae sama sebe dubrovakoj otadbini, zanese nas tako da se nakanismo ispriati cio mu javni ivot. Bjee to u naoj
misli kasno okajanje zaborava to se sleglo na ovjeka, kome dubrovaki
oci nadjenue ime: Pater Patriae, prorokavi mu besmrtnost, ali, jaoh,
minue dva vijeka, on poiva negdje zaboravljen, na obalama Dunava, u bugarskoj tvravi, dok spomen-ploa njegova rtvovanja, koja je nekada resila dvoranu dubrovakoga Maloga Vijea, visi u utanju obeaenoga
kamena, meu poarnim spravama optinske zgrade dandananjega Dubrovnika!
Ali kako zaesmo misao, pa poesmo prebirati spise u dravnoj
arhivi, ukaza nam se u jedan mah silan politiki orizonat, kao kad putnik,
uspevi se uz Busovinu, meu dva duga, monotona zida, ugleda iznenada
sa Toila mnogostrani vid dubrovake zemlje i dubrovakoga mora. Razumijesmo tada kako je radnja Nikoliina nalik na taj put, pa da i ona tek vodi
mnogostranoj, silnoj radnji nae repulike, koja, mnogim onakvim ljudim,
vijekovima rtava svoje djece, odricanja same sebe, odra slobodu i civilizaciju, na pragu varvarstva i smrti.
Tako nastade ovaj pokuaj prianja veza Dubrovnika s Osmanskim Carstvom, u kojima je Nikolica doista centralni lik, ali nije sam ni
prije ni poslije slavnoga mu ivota.
Ovim sam rijeima zapoimao u trideset treoj godini svoga ivota, prvo povee svoje istorijsko djelo: Dubrovnik i Osmansko Carstvo.
238
. ,
Na alost, promaio sam cilj. Nai ljudi nisu umjeli da iz onih

stranica izvuku visoku nauku, kako bi se na Dubrovnik opuvao od raspadanja, kako bi ga zagrijao ponovljen ljubavni ar canticum novum
cantabo tibi3 da bi se nekadanje malo sijelo slobode i mudrosti provrglo
u amfikcionsku, posredujui saoupravnu jedinicu zajedniku svoj djeci bez
razlike naeg dvoimenog naroda.4 Mjesto toga, prianje onih nastojavanja
i onog dravnikog rada, onog vatrenog patriotizna u slubi otadbine,
ostalo je bez odjeka kako, uostalome, i nae drugo djelo: Pad Dubrovnika
u grobu naunih radova, najantipatinijemu i najbesplodnijemu, po
Nietzscheu, od svih grobova.
Za onom prvom knjigom imale su se reati druga i trea. Ali nesravnjiva linost Nikolice Bone i ona druga Marojice Kaboge, koje su ispunile gotovo cijeli sedamnaesti vijek opinile su me tako, da ni prije ni
poslije njih nisam mogao nita da priam, dok se nije odala pota onim erojima.
Evo, dakle, ova dva uzviena sjena, kako nas, nakon dvije stotine
sedamdeset i osam godina, jo dozivaju glasom, kome, u ovo sumrano vrijeme, ne bismo smjeli odoljeti.
Ova druga knjiga nee, dakle, biti nego prianje jedne jedine dramatske stranice nae istorije. U njoj se diu dva vladalaka lika. Oni izbijaju elementarnom silom iz pozadine i blistavo vladaju na mranom
orizontu.
Sad, u poodmaklom sutonu svoga ivota, sredio sam obilnu iako
ne potpunu dokumentaciju, plod nezaboravnih i nepovratnih dneva provedenih u djedovskoj kui, sabratu vie od etrdeset godina unatrag u dubrovakoj dravnoj arhivi, kao i u arhivama nekih mojih prijatelja i rijeio
sam da podignem godine 1897. obeani spomenik Nikolici Boni i Marojici
Kabogi, tim tipinim zastupnicima dubrovakoga duha i dubrovake borbe
za slobodu.
Dok esnaestom tako bogatom, burnom i raznolikom vijeku
zbog domaih i tekih javnih prilika u ovoj knjizi posvetih samo panoramiku sliku, pridravajui sebi da je, ako mi poslue sile, kasnije probudim
i dotjeram, sedamnaesti vijek obradih podrobnije, vjeran koncepciji istorika, koji mi nasladie mladost, Tome Macaulaya, Tome Carlyla i Jules
Micheleta da istorija ima biti uskrsnue, da je ona nekakav prethodan
saziv velikoga zbora koji e se jednog dana odrati u usudnoj dolini. Ako
je istorija nema da prizove iezle stvari i ljude kao da govore, ako joj nije
zadatak da oivi sve to je duboko ovjeansko u gestima onih koji za jedan
trenutak nose na svojim leima sudbinu velikoga ili maloga atora a nije
3
Psalam CXLIII.
Spominjem krasne prikaze mog djela od prof. Dra. Radonia, u Letopisu Matice srpske 1899. i prof. Florinskoga, u Izvetajima Kijevskog univerziteta, septembra 1899. i
prof. K. Jirieka u Arhivu fr Slavische Philologie, iste godine.
4
239
Philologia Mediana
li itava zemlja ator jedne noi?5 ona nema veega smisla od iskopavanja starinskih grobova ili od rekonstrukcije fosilnih ivotinja. Istorija
je umjetniko djelo rekao je na veliki zemljak Nikola Tommaseo nije
propovjedaonica, ni profesorska katedra, ni arhiv, a ni grobnica.6
Osim toga, drao sam se vazda u svim svojim radnjama Ciceronove izreke: Ne quid falsi audeat, ne quid veri non audeat historia. Vrlina
najtea ba u sadanje vrijeme, kad su mistifikacije na dnevnom redu, u
slubi politikih neistih borba.
Nadam se da e ovo moje moda konano djelo istaknuti jo jae
veliinu malog jednog organizma, iji su prei bili savremenici potonjih
Karlovinga, a u kom je naa darovita ali nesreena rasa, u udesnoj simbiozi
sa latinskom misli, poloila bila sve to je imala konstruktivna, tektonina
i ista.
O sudbini novoga Dubrovnika, a jo manje ove knjige ne inim
sebi nikakvih obmana. Osjeam samo da bi ova radnja mogla biti od nekakve koristi dalekom kojem pokoljenju, ako, u meuvremenu, ne bi oskvrnjeni bili i sami sveti grobovi otaca. U ostalome, ako se mrtvi u nadzemaljskim sferama zanimaju za ono to je na zemlji bilo najmilije, kako drzae Mazzini, oni e moda zahvalni piscu ovih stranica to je osvijetlio
njihovo portvovanje, kao i veliinu njihove borbe i to im je prizvao stradanja i muenitva sred jednog zaboravnog pokoljenja, koji se besvijesno
savija pod bremenom tradicije, ali je, jaoh, ni ne razumije ni ne potuje.
Ova je knjiga ujedno komentar misli koje sam poreao na prvoj
stranici, apoteoza beskonano malih stvorova koji, po izreci jedne genijalne ruske ene, gospoe Swetchin, mogu odlino da nose sve znakove
prave veliine.
Sam se nalazim pisae u njemakom koncentracionom logoru
belgijski istorik Henri Pirenne sam sa svojim mislima, a nisam dosta jak
da ih savladam. Savladae ih moj jad, moja ama, brige za moje mile i sunovratie me u nevrasteniju ili u oajanje. Krajnja je potreba da im se oduprem. Kakogod bilo, ova e radnja biti neki posao. ini mi se kao da ve
slabije mislim. Moje me pamenje izdaje. Ali ovaj e mi napor koristiti.
Glavno je ubiti vrijeme a ne da vrijeme ubije nas. Ovo je Pirenne napisao
u njemakome logoru godine 1917. na prvoj stranici svoje Istorije Evrope
od seobe naroda do XVI vijeka.
U moralnome logoru u kome se sada nalazim, ove me rijei oivljavaju i tjee.
Daleko od Grada,
Septembra 1944.
5
Et terra auferetur quasi tabernaculum unius noctis, Izaija prorok, XXIV, 20.
Dizionario estetico. Niebuhr u uvodu svojoj Rimskoj istoriji rekao je: Wer das Verschwundene ins Dasein zurckruft, geniesst die Seligkeit des Schaffens.
6
240
. ,
NAPOMENA
Ovo moje sigurno poslednje djelo o Dubrovniku ali i uopte posljednje kao III ili II knjiga mog Dubrovnika i Osmanskog Carstva
osniva se na arhivalnome materijalu to sam sabrao od godine 1885. do
1890. i dalje u Dubrovniku, pak na ispravama, memoarima, izvjetajima, pismima itd. koje su mi stavljali na raspoloenje prijatelji, dubrovaka vlastela, Vito Bassegli-Gozze i sada pok. Brnja Kaboga i dr. O drugim peatnim izvorima kao i o stranoj literaturi u ostalome vrlo rijetkoj za Dubrovnik, ali vanoj za optu evropsku politiku ne drim da je potrebno govoriti u ovoj napomeni.
Razne esto dramatske faze moga ivota, pak potresni dogaaji u
otadbini i napolju i misije koje su mi stavljene u dunost da zastupam i odbranim narodne interese, spijeie me da se odma predam produenju svog
prvog istorijskog djela o kome se povoljno izraie Ludwig Pastor, Konstantin Jiriek i Jovan Radoni. Ali u godinama koje su sljedovale izradio
sam tri istorijska djela: Pad Dubrovnika u dva toma, a na francuskom jeziku: La Monarchie francaise dans lAdriatique u kojima je iskljuivo
govor o Dubrovniku, ijem sam aru od roenja podlegao, i najzad takoe
francuski: Histoire de Dalmatie u kojoj sam Dubrovniku posvetio zasebnu glavu. Meutim, kad je nakon prvog svjetskog rata, za kojeg sam napisao knjigu u odbranu Dalmacije protiv talijanskih svojatanja i nekoliko
drugih radnja, kad je u otadbinu zavladao domai i spoljanji teror, povukao sam se u svoju auru a silni materijal osamdesetih godina prolog
vijeka priapnuo mi je, kao da su svi oni glumci iznenada oivjeli, da posvetim posljednje svoje dneve prizivanju dubrovake dramatske istorije
XVII vijeka, a kao pronaos ovome hramu, da letimino pregledam raniju
istoriju materinskog oboavanoga grada.
Ali u meuvremenu munifcencijom Kraljevske srpske akademije,
izredni na istorik dr Jovan Radoni, ovjek svestrane kulture i velikog kritikog dara, zapoe izdavanjem akata iz dubrovake dravne arhive, veliko
preduzee koje je stiglo do kraja XVII vijeka, u koliko je naa nesretna arhiva, nakon traginih dogaaja u poetku XIX vijeka i kasnije, za prve periode austrijske okupacije, sauvala knjige uputstava naim poslanicama i
pisama di Levante i di Ponente, za istone i zapadne odnose nae slavne republike.
Ja sam se koristio koliko sam vie mogao nakon zavretka svoga
djela ovim publikovanim arhivalnim ispravama, ali rei u sa nekim francuskim istorikom koji priae opsadu Roda od Sultana Sulejmana (1522)
kad mu prijatelj podnese novih dokumenata o toj opsadi: mon sige est
fait rije koja je ostala kao kurantna reenica u francuskom jeziku. Tako
u i ja rei: Dovrio sam svoju dramu. Nemam vremena da razradim svoju
241
Philologia Mediana
knjigu, da iz publikovanih dokumenata pristavim svojoj radnji mnogo katkad zanimljivih podrobnosti iako sam najglavnije stvari izdvojio, jer ove
podrobnosti nee izmijeniti fizionomiju dogaaja, ni intimnu, na injenicama osnovanu, analizu dubrovake due, to mi je najvie na srcu lealo.
Meni su najbolje poznate praznine i nedostaci ovoga djela to mi
je milosrdni Bog dao da napiem u dubokim svojim godinama. Ali to je,
tu je. ivi e moda imati to da prigovore.
Sjeni otaca bie zadovoljni.
10. oktobra 1946.
pisac
BESJEDA O DUBROVNIKU
Od poetka do kraja XV vijeka
Pod velikim retorskim frazama i blagodarei iznuenome ili preutnome pristanku obalskih drava zapadnoga Jadrana, izgledalo je da su
Mleci gospodari cijele istone jadranske obale. Ali istina bijae drukija.
Nekoliko malih autonomnih optina koje su jo ivotarile nakon velikog
brodoloma dalmatinskih komunalnih sloboda Patrovii, Polkice, Rogoznica itd. nijesu odista mogle pobuditi podozrenje Mletaka. Slobodno
im bijae, pod zlatnim platom Republike Svetoga Marka, brojati sretne i
bezradne dane. Ali dubrovaki fenomen druge je prirode. Dubrovaka drava iako relativno mala pretstavljae znatan prekid mletakog teritorija.
Blagodarei udesnom sticaju prilika Savary de Breves, francuski ambasador u XVII vijeku nazva Dubrovnik udom (miracle). Dubrovaka je
optina umjela uspraviti svoj hod i oduzeti republici Svetoga Marka znatniju est jadranske obale.
Postojahu, dakle, dvije Dalmacije: mletaka i dubrovaka. Ironija
je istorije htjela da mala nadivi veliku republiku za par godina.7 Dubrovnik je paradoksalan, ezoterian grad. Ono prvo, jer se sukobljava sa usvojenim idejama odravi, udesan je, gotovo nevjerovatan, ovo drugo jer
7
Francuski istorik Albert Vandal govori: Sur l'Adriatique mme, une seule ville
chappe son empire (sc.de Venise) c'est Raguse, et la France s' efforce d' y installer son
influence. Raguse est une rpublique vasale de la Porte; de tout temps, nos rois se sont appliqus assurrer son indpendance, intercder en sa faveur auprs de la puissance suzeraine, et persuader le sultan de la protger sans la servir, A. Vandal, Une ambassade
francaise en Orient sous Louis XV, Paris 1887 str. 45. V. takoer nau knjigu: La Monarchie francaise dans l'Adriatique, Paris, 1917.
242
. ,
postavlja izvjestan broj problema nedokuljivih obinim promatraima.

Dubrovnik je upitan znak na lazurnom ponoru.
Optika varka. Nekom se Rusu injae da su ona ljepota i ona ivahnost po ulicama nesaglaive sa malim brojem dua. San Marino, Andorra, Liechtenstein, zaklonjeni su brdima, zatvorena su gnjezda, nemaju
ekspanzivnosti ni monumentalnosti. Mnogo vei od ovih pristana slobode,
a ipak malen, na otvorenoj puini, kao Monaco, Dubrovnik zauavu nesrazmjerom ovog intenzivnog nekadanjeg politikog i intelektualnog rada
sa teritorijalnim skuenim obimom kojim raspolagae. Uostalome, ovo je
konstantna pojava nekih gradova Staroga i Srednjega vijeka, ali svi su ovi
gradovi brzo podlegli velikim politikim jedinicama, dok je Dubrovnik
ivio i bogato se razvijao u neposrednoj blizini velikih drava, jo i kad je
u Evropi monarhini princip centralizovao bio narode u velikim ugnjetavakim gomilama. Dubrovnik pripada klasi Atine, Mletaka, Florencije,
Sijene, eneve itd. takozvanih gradovarepublika. Sve one male, kasnije i
mone jedinice, pak i sam Dubrovnik vii evolucioni stepen jadranskih
optina polu-republika manitestuju se kao kult i jaanje individulalne slobode, ovjeje personalnosti bez ikakvih jaih veza sa etnikim faktorima.
Ovi su postojali samo utoliko to je zvuio neki podsvijesni osjeaj izvjesne zavisnosti od nekog zajednikog debla. Ali individualizam bijae jai
od naroda, no, bolje, sama ta gomila individualnosti zvae se narod.
Gradovi se razvijahu u nesemetanom pravcu aristokratske selekcije ili u
demokratskom sindikalizmu Mleci, Florencija koji se u ono vrijeme
nazivae: Republika. Monarhina centralizacija ubila je komunalni duh,
iji je posijednji istaknutiji pretstavnik bio upravo Dubrovnik. Sprou feudalne germanske i francuske organizacije mediteranski svijet, nakon pada
rimske carevine, tog hipertroninog oblika komunalnoga duha, i sloboda
tog istog svijeta rasparae se. Na samrti, Rim da se posluimo sretnom
figurom kardinala Tolomei8 posija neka svratita slobode, u predvianja
svoje propasti. Jedno je od ovih svratita bio Dubrovnik.
Intenzivnost komunalnoga razvoja izravna nedostajanje materijalne snage i broja. Opta atmosfera dozvoli neko vrijeme optinama da se
nesmetano razviju. Ali u onaj istorijski as kad se velike monarhije nacrtae
na horizontu i kad velike aglomeracije sabrae itav trgovinski monopol,
gradovi-drave poee da opadaju, ieznue. U svom padu odnijee humanistiki ideal neograniene line samosvojnosti, kao i najljepe manifestacije kolektivne umjetnosti, protivne ma kojemu kompromisu.
Pregledajmo sada Grad, sa Sra, na ijem podnoju lei ispruen
na puini. Ovo skromno brdo, jedva 400 metara uzvieno nad morem, gdje
je vizantsko doba ostavilo svoj trag u nekadanjoj crkvici posveenoj mue8
U posmrtnoj besjedi izreenoj u Gospi povodom smrti na Dunavu poklisara Nikolice Bone 1678.
243
Philologia Mediana
nicima Sergiju i Bahu otud Sr9 nosi na svojim protegnutim bokovima vijenac bedema i dva tornja. Svaki ima ovoj naroit ig. Pod ovim
prvim bedemima, koji odvajahu suvozemne Slavene od primorskih GrekoRomana, niu se domovi u zgusnutim redovima, sazdani u znaku odbrane,
ukraeni amo-tamo grbovima, neki jo nakieni biforama i triforama gotikim, svi nekada u visini im se objanjava nesrazmjerno velik broj stanovnika staroga Dubrovnika. Uske, strme ulice, stepenice kao u bijegu
akcentuju defenzivnu sliku grada, koji hlepi za prostorom, kako bi se protegnuo u odmoru ljepote i komfora.
Ova se trka zaustavlja u samoj sredini grada, koji je prepolovljen
irokom ulicom nekada morski prokop gdje su, nakon strahovitog trusa
od godine 1667, sve palae jednoobrazne, glatke, liene nekadanjih gotikih ukrasa, koji nijesu mogli odoljeti ni trusu, ni, poaru, ukraene, kao
za neki krstaki pohod, Hristovim monogramom, zavedenim u Evropi jo
od Bernardina Sijenskoga.10
Ovaj je izgled rezultat, rekli smo, velikog zemljotresa11, koji je
dubrovakoj vladi nametnuo osobit plan domova, kako bi grad bio obezbijeen od druge katastrote. Stari Dubrovnik nije imao ovaj odbrambeni izgled. On se nekada razvijao sav u visini, kako mnogi srednjevjekovni
gradovi, naroito italijanski. Domovi se reahu nadmetajui se u zranom
poletu, a ini se da je bilo i kula i vie gradskih vrata kao u San Gjiminianu
kod Sijene, koje zaokruavahu vanrednu sliku. Ovo objanjava tvrenje
svih starih da je Grad brojio u svom cvatu 30.000 dua, od kojih je treina
poginula za elementarnih pogibija, dok postoje jo uvijek mnogi prazni
prostori, t.zv. gomile, gdje se dizahu od trusova poruene visoke patricijske kue.12
Oko se odmara na Placi koju je vrijeme pozlatilo, kojoj su vijekovni nemiri umnoili bore, sa zvonikom na kome zelenci odbijaju asove i sa druga dva zvonika franjevakoga i dominikanskoga manastira,
postavljena da straare pred gradom.
9
Sergije i Bakho (Sergius et Bacchus) sirski muenici III ili IV vijeka, iz okolice Palmire na samoj ivici Sirske pustare. Iako rimski plemii, tipini vizantski sveci, kojima je
u Carigradu bila posveena jedna crkva, a mnoge po vizantskoj Dalmaciji. Dubrovaka
crkvica Sv. Sergija i Bakha bila je sagraena na vrhu brda iznad Dubrovnika, koje se u starim spomenicima zvae Krstac, a od ove crkve kasnije Sr. Kult ovih svetaca kao i drugih: Teodora, Kuzme i Damjana, Zenobija, Paraskeve (Petke), Ilije i najzad Vlaha, najrjeitije svjedoe za starodrevni vizantiki harakter, dakle istono-hrianski, svih ovih
zemalja, a Dubrovnika osobito, tek mnogo kasnije latiniziranih.
10
Veliki franjevac, crkveni i puki besjednik, roen godine 1380. u Massa Marittima
u Sijenskoj oblasti, umro godine 1444. u Aquili. Crkve i portreti njegovi nalaze se posvuda u Italiji i u glavnim evropskim galerijama, proelje crkve Sv. Bernardina u Perui
remekdjelo je skulptora Agostino di Duccio (1456-1461).
11
V. glavu II ove knjige.
12
Venecija je pod kraj XVI vijeka imala 190.000 dua, na jednoj povrini koja bi bila
imala sadravati ne vie od 100.000. Dubrovnik je u to isto doba brojao maximum 30.000
dua. A ipak je s ovim 30.000 trebalo raunati! Toliko je funkcijska mo slobode!
244
. ,
Divan arhitektonski ensemble stvara savrenu kulisnu viziju, iza

koje se, u intimnoj strogosti Dvora, bez prekida prikazivae drama Slobode.
Sponza, korap od gvaradije, dvije esme, Dvor, Sveti Vlaho,
Gospa, sve se pritiskuje na jednom jedinom prostoru, jedinstvena lekcija arhitekture, od renesanse kroz gotiku mletaku do rimskoga baroka. Ali se
uskoro odmor prekida. Opet domovi produavaju trku, u labirintu sliica i
polaa i sa kratkom pauzom rimskih stepenica koje vode dubrovakome
kolegiju i Jezuitskoj crkvi, opet bedemi, tvrave, kule, zidovi, strmoglavne
hridi crvenkaste boje kojih odvajaju se od neodreene sivkasto-ute are
domova i crkvica i najzad more, beskrajni nebesklon, puina dubrovaki
Kf odbljescima tirkiza i smaragda, more tako kristalno jasno da se
moe itati u dubini i pratiti ribe u njihovom klizanju i promatrati nevinu
tiinu voda.
More, sa prostranim svojim zlatnim i srebrnim prelijevom, starima nije sugeriralo drugo nego strogost ivota, portvovanje i rad. Fantazija ih nikada nije do takvog stepena zapaljivala da bi bili mogli zaboraviti
na svoje grebene, ni na dunost da otadbinu uine slobodnu, umjereno i
mudro. Istina. Ostala su nam etiri nedovrena bezimena stiha iz XV. vijeka:
Sada sam ostavljen
Srid morske puine,
Valovi mono bjen,
Da dojde s visine.
kad dojdoh na kopno
Mnih da sam...
Spaen, moda htio je rei ovaj bezimeni Dubrovanin. Nije, na
etrstotine godina, Verlaine-ov pretea:
Il pleure dana mon coeur,
Comme il pleut sur la ville
nego je pomorac, vlastelin, gospodar broda koji je sretno izbjegao
morskom bijesu a priloie ex-voto u svetitu Gospe od Milosra. Nae je
doba uinilo od nas sanjare na pogledu puine. Naim je praocima ivot na
moru bio izraaj strogog zakona odricanja. Simbol Grada bijae opori dub,
ne dekorativna pma kasnije presaena.13 Trebalo je imati gvozdeno srce
ferrea praecordia govorae Jovan Ravenjanin, Petrarkov uenik, kancelar dubrovake optine da ljudi u tom ambijentu sauvaju crte slobodna
grada, da se ne pomijea i nivelie sa okolnim podloenim gradovima. Dubrovnik je predat bio na milost i nemilost talasima i brdu, plijen kakvome
13
Medo Puci, Pma (1866).
245
Philologia Mediana
pomorskome raid-u ili nenadnoj najezdi sa okolnoga krasa. Samo jedan

vojni pohod, jedan korak, jedan gest turski ili mletaki bio bi ga mogao
svesti na onu jedinu hrid gdje ga oci poee da grade. Zacijelo, ne moe se
Dubrovniku odrei odbrambena sila, ni sistem utvrenja i kome su se divili
mnogi putnici i eksperti u utvrivanju gradova. Ali ta bi grad bio mogao
uraditi nego produiti opsadu to jest samrtnu borbu? A Rod? A Krit? A Beograd?
Sila varvarskoga carstva na suhu, druga podmukla sila na moru,
snabdjevena svim odlikama visoke civilizacije, pak dalje druge sile lakome
i tvrde. Osim toga, radnja podzemnih sila, kune bolesti koje bi ga, kako Italiju, posjeivale svake pete ili desete godine i liavale ga jednog dijela iteljstva, trusovi, poari, spoljana nasilja. Nakon zemljotresa, poara i kuge
godine 1437, dubrovaka vlada pisae kralju igmundu: Vrativi se minulog prvog oktobra u ovaj grad, ne samo nam se nije uinio grad, nego ni
sjen jednoga grada...14 Od jedanaest lanoova Maloga vijea ostao je na ivotu samo jedan, a umrlih od iste bolesti, straimo se da Vas o nevjerojatnom broju izvijestimo.15
Bilo bi se reklo da ga trese teka mora. Odbijen od atmosfere slobode nekada zajednike okolnim i prekomorskim gradovima, ukroenim
do pripotomljenosti, ovaj posljednji fragmenat komunalne slobode imae
tvrd, ilav ivot.
Ali pogledajmo ga jo jednom. Obuhvatimo ga s visoka, za jedne
vazdune ekspedicije. Tad e tek iznenaenje prei u zgranutost. to! neko
e rei, nije drugo nego to? Ta mala, konfuzna taka, gomila kua zbijenih
jedna do druge, zaokruenih kamenim pasom, sa amo-tamo rijetkim zvonicima i zabluelom jednom kupolom, tamo je, dakle, sloboda izvezla svoj
razboj? Tamo je izraivala bez prekida tkaninu zlatnih i modrih odbljesaka,
objekt pohljepe velikih zemaljskih sna, laboratorij u kom se antina misao
procjeivala, u kom se trgovina Istoka ukrtavala sa vjerom Zapada, u kom
se sloboda vjeito drala na uzbunu da se ne utopi za vazda i bez traga.
kakva nova Atlantida u nemirnim talasima koji ljube italsko alo i klasika ostrva Helade? Ovom uzanom gnjezdu, dakle, pape i kraljevi upuivahu pohvale i pomoi, ukore i prijetnje? ovjek ne moe da se oprosti
udom! Onaj pjesnik XVII vijeka imae pravo da usklikne: Parva domus
Ragusa, sed sufficit orbi.16
Engleski pisac Chesterton, pretresui ivot umbrijskoga grada
Asia (Assisi), gdje se rodio veliki osniva reda male brae, ocrtao je u
14
In qua (sc.civitate) redeuntibus nobis die primo Octobris prope lapsi, non est visa
nobis civitas, sed neo simulacrum quidem civitatis apparuit. Pismo 14. novembra 1437.
Diplomatorium hungaro-ragusinum Thaloszy-Gelcich, Budapest, 1887, passim.
15
Quorum numerum incredibilem referre expavescimus. Ibid.
16
Ovom se stihu divio na nezaboravni pokojni prijatelj uveni geograf Jean Bruhnes,
profesor u College de France.
246
. ,
nekoliko poteza svu filozofiju jedne srednjovjekovne optine, koja se moe

primijeniti i na Duorovnik. Ne smije se zaboraviti pie duhoviti istorik17
da iako je taj svijet u nekom smislu bio svijet malih stvari, bijae ipak
svijet malih stvari u vezi sa velikim stvarima. Bijae vie internacionalizma
u zemljama malih republika, nego u velikim homogenim neprobojnim narodnim jedinicama naega vremena. Auktoritet asikih vlasti teko da se
prostirao dalje od strjelometa sa visokih bedema utvrenoga grada. Ali su
im simpatije mogle biti sa najezdom Normana u Siciliji ili sa trubadurskim
palaama u Toulousi; sa carem sjedeim na prijestolu sred germanskih gora
ili sa velikim papom koji kao prognanik umirae u Salernu.
Pristupimo sad malo blie ovome mikrokozmu i proetajmo se po
njegovim ulicama, u jeku njegove radnje. Neobian je izgled grada. Na
onome malome prostoru izmeu malobraanske crkve i Dvora, pak po
nekim ulicama kao po onim Izmeu bavara ili Izmeu polaa skupljahu se i mjeahu trgovci, a bogme i uhode, odasvud: Srbi, Turci, Grci, Mleii, Dalmatinci, Bosanci, gomila bezimena, pod strogom panjom ugarskih
plaenika, barabanata,18 koji ih ne isputavahu iz vida. Mimo njih obina
slika grada: graani kancelari sudova i vijea, vlastela u dugim crnim talarima, spremna da uu u Dvor ili dvornicu Velikoga vijea sono campane
more solito congregati. Uprkos straama i utvrdama grad ne bijae zaklonjen od neiekivanih pohoda, mletakih tajnih izaslanika sa jadranske
eskadre, Portinih aua ili kojekakvih turskih konjanika koji odleavi na
Ploama u karanteni a ipak se teke zarazne nemoi uljahu u Grad
realizovahu prepad i vladahu se kao osvajai oi u oi sa vladom, koje tekom mukom primirivae domai ili plaeniki garnizon, da se ne bi sluio
kakav usudan konflikt. Moglo bi se sabrati mnogo dokaza za ovaj ivahni
kompleks, kome na onom rukavu Sredozemnoga mora nemae slina nego
u veim srazmjerama u samim Mlecima ili u papskom gradu Jakinu. Ali
evo bar jednog znaajnog fakta. Hieronim Matteucci, dubrovaki arhiepiskop (1579-1583) izvjetavae 20. novembra godine 1581. svoga sabrata
korulanskoga episkopa: Onomad jedan od ovih turskih Morlaka poao
je razjaren do Maloga vijea i traio je kneza. Prolih dana, drugi jedan Turin, Morlak i on, ae jaui da ue u Vijee i tekom ga mukom primirie da ne sjai. Ovo su plodovi nae veliine, naega ponosa ...Stigao je
ovamo sultanov au da preda neki poziv Gospodi19. Uao je sa 16 konja17
St Francis of Assisi, 52-53.

Vojni odred za uvanje grada, kao neka vrst vojne policije koja je republika regrutovala u Madarskoj, u Erdelju i u okolnim zemljama. Nazvae se tako od starofrancuske
rijei: baraban jedna vrst metalnoga doboa.
19
Za vlade Murata III (1574-1595) au bijae komornik koga sultani iljahu suverenima i republikama da im neto saopti. Ovaj je moda dolazio da uskori iljanje danka
ili da pozove republiku na kakvu dravno-dvorsku ceremoniju ka n.pr. na obrezovanje
sultanovog sina ili sl. Republika je u ovim sluajevima vazda zastupana bila po naroitim
poslanstvima. V. nae djelo: Dubrovnik i Osmansko Carstvo I knjiga.
18
247
Philologia Mediana
nika, odjeven na persijsku, naoruan na persijsku, dok mu koplje noahu zasebno, pak noahu tit i jo dva konja bez konjanika. Gospoda su ga vrlo lijepo primila. Ujutro rano artiljerijskom paljbom, uveer puanom. Iako
su mu dali obinu sobu, zamislite koliki je strah od kuge.20 Ovako se ivjelo u Dubrovniku u XV i XVI vijeku, a moemo zamisliti kakav je ivot
bio pod pritiskom balkanskih vladara u XIII i XIV! Ovo osvjetljuje zasjenjujuom svjetlosti diplomatsko dranje Dubrovnika, kao i odjek ovakoga
dranja prema turskoj sili i prema opasnim doljacima na sve njegove odnose sa ostalom Evropom.
as bi se Dubrovnik sakrivao i iezavao sa politike pozornice,
srean da ga niko ne vidi, as bi se pridigao na talasima istorije i ljudi bi se
sjetili da ga je Vilim Oranki nazvao prvoroenim u slobodi, a Cromwellovi republikanci da su predlagali, kao savren model vlade, aristokratsko-demokratski reim Dubrovnika21. A poznato je da je na poetku
prologa vijeka postojao ruski projekt da se u Jonskim ostrvima zavede dubrovaki ustav.
im se ovjek osjeti malko zamoren promatranjem monotonog
komunalnog ivota, eto vjetra sa puine, nekog dogaaja koji ponovno baca
Grad u vrtlog evropske istorije. ar Dubrovnika nalazi se u ovom kontrastu republikansko-gradske monotonije i uzbudljivih simfonija spolja.
Nema nikakve sumnje da je ona rasa ljudi koji se bijahu dohvatili onih grebena, spila i hridi, sa kojih bri i niski hrastovi silaahu k moru,
da su oni bjegunci, rastjerani od varvarskih hordija, identini bili sa jakim
pokoljenjima, koja bijahu stvorila od Rima neku dragocjenu materiju,
mnogo tvru od one solinskih bjegunaca, koji otvorie vrata svojih zaklonita samovolji Slovena, Mleia i Ugra.
Kako se stvorila dubrovaka aristokracija, nije nam poznato. Moemo samo negativno izrei uvjerenje da joj izvor nije bio osvajaki. O
kakvom vojnom pohodu nemamo nikakva spomena. Sa svih strana zapada
i istoka vieni ljudi, donekle evoluisani prvaci, nasele se na onim grebenima
i ve u XII vijeku a moda i ranije uine neku vrstu zatvora Velikoga vijea. Ova e se selekcija sporo ali postojano proirivati postepenim izdvajanjem kasnije nadolih elemenata, od kojih su neki, zbog bogatstva ili
drugih jakih razloga, pridrueni Velikome vijeu.22
Meutim, ne treba misliti da su mogli izdrati uporeenje sa preienijim elementima suprotne obale. Tek u drugoj polovici XV vijeka
kad su se pojavili genijalni skulptori Laurana i Orsini zapoinje cvat. Elita
podijeli izmeu sebe zemlju i vlast, graanstvo sauestova donekle, a nie
20
Zibaldone Mattei II Br. 416 nov Biblioteka Male Brae u Dubrovniku. U Sanuda
moe se vidjeti sa koliko je snishodljivosti mletaki dud primao i astio sultanove aue.
21
Kovalevsky, La fin lune aristocratie, 1901.
22
Sve do godine 1669.
248
. ,
stihije prime bez pogovora sve. Tako otprilike nastade dubrovaki patricijat, koji se odmah ispolji u dva pravca, kao ljubomoran uvar vlasti i kao
patriarhalni kuedomain. Njegovi su korjeni vrlo duboki. Zagnjureni su u
municipalnoj latinskoj prolosti. Na ove najstarije generacije nakalame se
srpski elementi sa okolnih oblasti (Hercegovine, Kotora, Zete, Bosne, Srbije
itd.) plemiskoga, a moda i feudalnoga, porijekla, spuste se na one litice,
smijeae se brakovima sa romanskim elementima, i obratno, ali u veem
broju. Iz te mjeavine rodio se staro-dubrovaki tip preteno slavenski, sa
latinskim cerebralitetom. ene su poslavenile Dubrovnik. Jo iz najudaljenijih vremena slaveno-latinska simbioza razastire krila nad Jadranskim
morem, kao sudbina, kao obeanje, kome je sueno bilo da se u XIX vijeku
prevrgne u otvoreno neprijateljstvo, kao alosan uzmak.23
Kako se Dubrovnik znao odvojiti od ostalih jadranskih optina i
stvoriti sopstveni slobodni home? Prije svega rasa, o kojoj sada govorasmo,
pak otvorena puina, pak susjedstvo zaplaninskih vladara velikih i malih
pored svih periodinih iznuivanja i muenja na tetu Grada, koji su mu
ipak podsvijesnim saosjeajem krvne veze olakali samom svojom egzistencijom da ivi odvojeniji od onoga velikoga svijeta na lagunama i mogunost da se jae priljubi ogromnome Vizantinskome Carstvu, koji je
gospodovao na donjem Jadranskome moru. I najzad sluaj, koji je, po duhovitoj jednoj definiciji: sam Bog kad nee da potpie svoje ime. Taj je
sluaj htio da Dubrovnik bude vazda na ivici propasti i da se najednom ispravi i opet uzme u ruke sudbinu svoju iako se neprekidno spoticae o nemogunost da ostvari prostraniju i sretniju otadbinu.
Niti jedan od velikih mislilaca XVIII vijeka nije mogao da preutno pree preko Dubrovnika, koji bijae postao mali socijalni fenomen,
blagodarei mogustvu malih jedinica da se razviju i intenzivnije da ive.
Sva sloenost jednog ivota koji ne ae da umre, ni da saopti tajnu svojih uspjeha, razvijae se u prostoru to su geografi mogli ignorisati, ali se
istoriku i filozofu imao da nametne. vicarski istorik XVIII vijeka Johann
von Mler shvatio je taj fenomen. On je istoriji Dubrovnika posvetio nekoliko stranica kojima su prethodile ove refleksije: Jedan grad koji je kroz
tisuu godina, sred divljih naroda predatih razbojnitvu i pljaki, izmeu
23
Prof. K. Jiriek u svojoj radnji Die Romanen in den Stdten Dalmatiens whrend
des Mittelalters pripisuje slavizaciju gradova-republika na istonoj obali Jadranskoga
mora ovim razlozima:
1) brakovima sa enama hinterlanda;
2) trgovinskim vezama sa balkanskim zemljama i produenom boravku graana u
Bosni i Srbiji;
3) teritorijalnom proirenju gradova na tetu etnike istoe;
4) davanju prava graanstva susjednim Slavenima;
5) gaenje mnogih romanskih porodica usljed zaraznih bolesti, osobito za strahovite
kuge god. 1348. (o kojoj emo na drugome mjestu govoriti).
Od svih ovih uzroka za Dubrovnik su najodsudniji bili brakovi i kuga.
249
Philologia Mediana
snane veliine i stropotavanja susjednih kraljevina umio sauvati slobodu, vladu, snagu, kulturu, obiaje, taj je Grad dostojan da se spasi od zaborava. Njegova hrabrost i mudrost zasluuju svu panju istorika. Ne moe
se proitati ni najskromnija stranica njegove povijesti, a da ovjek ne bude
dirnut. Dubrovaka drava nije imala vie od 40 talijanskih milja u duini,
a 2 ili 3 milje u irini, na jadranskoj obali, a ipak je u najveem stepenu korisno da se proui njezina prolost, jer, u velikim istorijama, male se znaajne injenice gube, a u malim republikama ogleda ovjeanstvo.24
Istoriografiji XIX vijeka, koja je uprkos tezi o beskonano malim
stvorovima na kojoj poiva sva biologija, potinjenoj imperijalistikoj ideji
drava brojno nadmonih, koja je smatrala ni za to male republike i
gradove koji obasjavahu okolinu daleko preko svojih teritorijalnih dimenzija i snaga isto materijalnih, nije vodila rauna ni o Dubrovniku. On je
potpuno ignorisan,25 dok naprotiv Montesquieu, Gibbor, Vico, de Maistre,
Cantu, Chateaubriand i ak Byron sjetie se toga grada, bar prostom
napomenom kao autonomnog bia koje postoji.
U Principi di Scienza Nuova veliki Napoletanac G. B. Vico
(1688-1744) spominje da u Evropi za njegova vremena nije postojalo nego
samo pet republika pod aristokratskim reimom: Mleci, Gjenova i Lka u
Italiji, Dubrovnik u Dalmaciji i Nrnberg u Njemakoj Svih pet republika
s ogranienom teritorijom. Cesare Cantu divnom hiperbolom nije se libio
rei da je Dubrovnik zasluio poasti istorije vie od velikih carevina kojima je on pao kao rtva.
Osloboen od neiskrene, a moda i neostvarijive dalmatinske republikanske lige, Dubrovnik razvi svoje ustanove nezavisno od ostalih jadranskih gradova, iako po istome planu mletakog modela. Razvi ih, mnogo
dalje i dublje i kao za jednu opkladu, sa istim komunalnim elementima
izrauje zaseban svijet, uokviren u blistavoj prirodi.Velik posao bjee
otrgnuti pare zemlje aru grada zlatnih mozaika, tmastoga Hirsta, dozivu
mletake sirene ili ugnjetavanju nevjernika, a uvajui nedirnuto bistro i
umjereno obiljeje slavenskoga genija slivenoga u jedinstvenoj simbiozi
sa latinskim genijem.
Ova istorija mnogovijekovnoga strpljivoga rada srela se jednog
dana sa evolucijom ostalih Slavena na jugu Evrope i u njoj je nala svoje
istorijsko opravdanje. ivotna se njena akcija rasprostrla daleko, povrh svih
vremena, sve do nenadanog izlaza u ivot cjelokupne preporoene rase.
Kao filigranski rad zlatarev izatkan je mnogovijekovni ivot
dubrovake optine od onih skoro legendarnih vremena, kad su arapski
brodovi opsjedali hrpu kua na morskim liticama i kad su zlatne zastave
vizantske flote dolazile da oslobode grad sve do udesne etnje francuskoga
24
25
Johann von Mler, Weltgeschichte.

Osim u istorijskim njemakim atlasima, koji su najtaniji.
250
. ,
generala. Tisuu sitnih i naoko neznatnih dogaaja zaobilaenja, provlaenja, politikih ili vjerskih ili ekonomskih niti, provuenih kroz razboj istorijskih velikih i monih drava, neprekidni termitski rad koji se katkad
monotono, katkad u brem i raznolinijem tempu, ali vazda obazrivo i po
mogunosti neprimjetno i tajanstveno, dok se iz ovih sitnih napora nije
stvorio derdan svoje vrste, blistav, elegantno isprsen na grudima Slobode.
Kovanica, ulite, manastir svoje vrsti to je Dubrovnik. Poljski knez Radziwil pisae iz Dubrovnika kneginji Tarahanovni: Ova je Republika prosta
plemiska zadruga, kao zadruga monaha.26
Studija pokreta, svih prerazliitih uticaja koje je taj grad neprimetno, indirektno vrio u staroreimskoj Evropi, sitno nagomilavanje malih
dogaaja, jednolinih gesta, anonimna jedna politika vazda u istom pravcu,
a na raznovrsne naine, skaui katkad u toku od desetak godina od jednog
korisnog protektorata na drugi. Kad se sve ovo sabere u jedan sveanj, profil e se Dubrovnika najednom jasno ocrtati na evropskom horizontu i tada
e Dubrovnik baciti u pozadinu i krstaku opsadu Zadra i Dioklecijanovu
abdikaciju, sa onim nekim miomirisom krvavo otkupljene slobode kretanja,
u njemu ete tada nai jednu od najznaajnih pojava samoopredjeljenja
starog reima, koji je ipak bio navikao na arenilo i na raznolikost stavova
komunalne due.
priredila Irena Arsi
26
Yvon Lapaquellerie, La princesse Tarakanov, Paris, 1939, str. 119.
251

( , ( ), , ,
2009, 227 .)

.
, , .
,
, , .

.
: , : (
,
), : (
,
,
, , ,
, ),
: ( ,
, .
, 16. , ,
255
Philologia Mediana
,
), : ( 17. (
), 16. 17.
, 16. 17. ,
,
17- 19. )
( ). , .
, ,

. , , , , ,
(
).
,
, , ,
. (, , ) , ( ,
), ( ).
,

,
.

. ,
,
.

.
,
256
. ,
. ,

-, ,
.
,
, , ,
.
,
, , .

(, , , , .).
,
, ,
. , ,
.
(/ ), ( ) ,

, .

(, , .).

.
,
, .
( ), ,
257
Philologia Mediana
, .
, (.
, . )
.

( ,
) .
, .

. ( ) ,
:
/ .

.

- . ,
,
(, , )

.

, , .
, ,

,
, , . (, ).
, , ,
,
.
, , , , ,
.
258
. ,
,
,
. .

. ,
(, , ), ,

.
16. ( 16. ),
, ,

, . ,
, . - ,
. ,
,
( ,
. . ).
.
(, , ) . , ( /
,
).
, 16. 17. . ,

.
. 17. ( ) ,
17.
.
, , (259
Philologia Mediana
/ ;
,
)
.
( , ),

, ,
, (
16. 17. ).
( - 16. 17. )

. - , . ,
,
(
- ).
.
.
: , , / / (
17- 19. ).

, ( ). , , ( ),
, .

, ,
.
.
, ,
16.
, , , , 260
. ,
.

, . , ,
, - .
,
,
. :
,
, ,
, ,
.

(. ), .

(,
, ),
.

,
. : .
, /, , .

261
( , . , Ars
libri/ , /, 2009, 173 .)
2009. , Ars libri
,
. .

(19902009), ,
, . ,
,
. .
,
.

.

XIX .
XVII ,
. . ( XIV )
.
, . ,
, .
XVIII ,
XIX .
XVII XVIII . ( )
XVII ( , . . , . 59). ,
1615.
1687. ,
, 170 . . .
262
. ,
, .

1620. , ,
.
, ,
, . XVII XVIII ,
.

, 1650. 1700. ,
,

(
XVII ).
,
.
,
( )
.
,
,

. -
.

.
, ( ), .
.
, ,
, .
,
, ,
,
. . . ,
1183. ,
. ,
263
Philologia Mediana
( ),
. , (
).

XIII XIV
XII ,
, ,
- . XIV

. (1324)
, ( 1380)
( ),
, , , .

, XV .

. , ,
,
,
.

(1430), (1453) (1455)
,
XV (-
). (7000=1492),

, , (
),
( ).

III ,
XVII XVIII ,
, .
,
264
R. Seferovi, Talijanska lingvistika po tekstovima iz Dubrovakog arhiva
, , , , ,
.
,
,
,
XVIII XIX .

TALIJANSKA LINGVISTIKA PO TEKSTOVIMA IZ

DUBROVAKOG ARHIVA
(Diego Dotto, Scriptae venezzianeggianti a Ragusa nel XIV secolo. Edizione e commento di testi volgari dellArchivio di Stato di Dubrovnik. Interadria. Culture dellAdriatico. Roma: Viella, 2008, 558 str.)
Prije etrdesetak godina Dimitrij Obolenski, jedan od vodeih bizantologa, predstavio je britanskoj javnosti Carstvo Novog Rima kao commonwealth, zajednicu naroda i dobara. Iako je njegov pogled na pohrianjenu Rimsku Imperiju, kako smo uili o Bizantu od velikog Georgija
Ostrogorskog, zamagljen nastojanjem da to vie priblii prosjenom britanskom itaocu Romejsko carstvo, ipak je Obolenski u Oxfordu skovao
izraz koji dobro opisuje i vrijeme pune mletake dominacije na Jadranu,
od poetka 13. do sredine 14. stoljea. Kao to je Fernand Braudel u nezaobilaznoj studiji o Mediteranu u vrijeme Filipa II. traio druge Mediterane na Atlantiku i Baltiku, smatrajui da su se tipina drutveno-ekonomska gibanja odvijala na svim podrujima sa srodnom drutvenom, ekonomskom, politikom, pa i geografskom strukturom, mogue je usporediti
s ovim pristup maloj mletakoj zajednici naroda i dobara na Jadranu i
zapoeti od tog temelja s promatranjem visokog mosta odnosa izmeu dvije
jadranske obale.
Vrlo pouan i vaan korak u navedenom pravcu predstavlja rad
Diega Dotta, romanista s doktoratom Univerziteta u Padovi, koji je ovom
knjigom odluio podijeliti rezultate svog rada s javnou. Pouan, jer sistematino izlae principe provedenog istraivanja, gotovo jednako bavei
265
Philologia Mediana
se latinskom i romanskom paleografijom kao i jezinom analizom, a vaan

barem zato to naputa uobiajene interpretacije arhivske grae iz Dravnog arhiva u Dubrovniku kao izvora za politiku, ekonomsku i knjievnu
historiju, uz novija istraivanja demografske historije i historije svakodnevnog ivota. Dodajmo tome i jedan mali, subjektivni razlog: vano je
znati kako nas drugi vide, kako gledaju i na na dananji rad i na nae vjekovno nasljee. Autor nam i tu izlazi ususret, moda i nehotice, jer se obilato koristio rezultatima istraivaa s istone obale Jadrana. Tako je kod
izdavanja arhivske grae odao zaslueno priznanje Jorju Tadiu, koji je jo
1935. u izdanju Srpske Kraljevske Akademije objavljivao dokumente iz serije Litterae et Commissiones (Pisma i uputstva Dubrovake Republike),
dok je u prikazu razvoja srednjovjekovnog dubrovakog i dalmatinskog
drutva slijedio poglede Barie Krekia, potom Josipa Luia i Nade Klai.
U njegovim oima imaju visoko mjesto, isto kao lingvist i romanist arko
Muljai, autoritet za podruje ovdje odabranog ueg interesa, istraivanje
jezika. Ovi su autori istaknuti meu drugima da stoje uz bok brojnim talijanskim perima, ime iz moderne perspektive govore o mozaiku nekadanje
zajednice naroda i dobara pod vrhovnom mletakom zatitom.
Meutim, sekundarna literatura samo upotpunjava autorovo izlaganje, najvie mu slui za skicu politike, ekonomije i drutva dubrovake
komune pod mletakom upravom, uz kratke usporedbe s dalmatinskim gradovima. Pritom se, dodue, javljaju tipine tekoe. Budui da je knjiga napisana prvenstveno za talijansku publiku, stranci bi mogli imati nevolja s
razumijevanjem naih imena i naziva, pa bi bilo opravdano da je autor upozorio na pravilan izgovor i naglasak, te itanje dijakritikih znakova. Snalaenje bi svakako olakala i geografska karta, osobito spominjui uobiajene kolonije dubrovakih trgovaca u istonoj Bosni i Srbiji. Ipak, nema
mjesta za veu zamjerku: zaplovio je nakratko vodama tradicionalne historiografije najvie iz osjeaja duga prema okoliu koji ga je zatekao u
Dubrovniku i Dravnom arhivu, ali nije mu podlegao i pravovremeno se
vratio u sigurnu luku matinog interesa, bavei se jezikom. Dobro je to je
u ovoj historiografskoj digresiji naao mjesta i da upozori na vane odluke
dubrovakih vijea iz druge polovice 15. stoljea o jeziku na kojem se slubeno podnose molbe, a prisjetio nas je i zapaanja mletakih putopisaca iz
16. stoljea o dubrovakom kraju i govoru puka i vlastele. U tom kontekstu takoer dragocjen je podatak o upotrebi jezika u Crkvi, kao i anoniman
izvjetaj o radu dubrovake Kancelarije sredinom 16. stoljea. Meu klasinim autorima koji su barem dodirnuli jezinu problematiku nije zaboravio uitelja mladih Dubrovana iz rane Renesanse, Filipa De Diversisa, kao
ni njegova mlaeg suvremenika, lovorom ovjenanog pjesnika Iliju Crijevia. Obojica su u svojim djelima iznosili vlastite uspomene o jezinoj kulturi grada, a njihovu tradiciju nastavili su veliki povjesniari Dubrovake
Republike iz 18. stoljea, poput Serafina Marije Crijevia, Ignjata urevia ili Sebastijana Slade Dolcija.
266
R. Seferovi, Talijanska lingvistika po tekstovima iz Dubrovakog arhiva
Polazite izgleda jednostavno: pregledati dokumente, usporediti ih

i proanalizirati i tako opisati glavne karakteristike romanskog koji je tada
slubeno prevladavao nad latinskim i slavenskim, kao materinjim jezikom
velike veine stanovnitva. Ipak, trebalo je doi u Dravni arhiv u Dubrovniku i uloiti godine napora da bi se postigao novi, originalni rezultat.
Dugotrajno istraivanje autor temelji na izvornim dokumentima, originalnoj grai nastaloj u razdoblju od kraja 13. pa do osamdesetih godina 14.
stoljea, drei se uglavnom kronolokih okvira mletake uprave. Poto je
u poetku istaknuo razliku izmeu autohtonog pisma (scripta autoctona),
koje su koristili domai pisari, i kancelarijskog pisma (scripta cancelleresca), koje su potom razvijali doljaci s Apeninskog poluotoka, u skladu s
tom podjelom razvrstao je i analiziranu grau, veinom dosad neobjavljenu.
Da bi ilustrirao osobine slubenih tekstova iz prve, starije grupe, autor je
izabrao ukupno 53 teksta iz arhivskih serija Reformationes (s odlukama
triju dubrovakih vijea) i Diversa Cancellariae (zbirka razliitih zapisa iz
Kancelarije dubrovake komune, a kasnije Republike, preteno privatne
naravi). Na poetku svakog teksta je kratki opis sadraja (regest). Transkripcija izabranih tekstova je interpretativna, kako je uobiajeno kod izdanja praktinog karaktera, iako slijedi i postavke diplomatikih izdanja.
Detaljno objasnivi kako razrjeava kratice, kojima dokumenti iz ovog perioda obiluju, autor nam nudi pouzdanu, pedantnu i vrlo iscrpnu analizu
svih tekstova. Bogati komentar kree od opisa pergamenta i papira, da bi
preko paleografskih elemenata, istiui sve karakteristine osobine, stigao
do jezine analize kao najvanijeg podruja. Razraena u tri standardna
koraka, fonetiku (zasebno vokalizam i konsonantizam), morfologiju i sintaksu, autorova interpretacija ne ostavlja mnogo mjesta sumnjama i nejasnoama.
Isti analitiki pristup susreemo i u radu s tekstovima iz kasnijeg
perioda, priblino od 1301. do 1380., koje je smjestio pod scripta cancelleresca. Budui da je ovo bilo vrijeme posvjedoene aktivnosti talijanskih
kancelara, zaustavio se prvo na pregledu povijesti dubrovake Kancelarije,
slijedei osobito rasprave Konstantina Jireeka (vrlo znaajnog autoriteta
i za romansku lingvistiku) i Josipa Luia. Pritom je vrlo znaajno to poblie opisuje rad nekolicine poznatih kancelara koji su u ovo vrijeme s Apenina potraili kruh pod zatitom sv. Vlaha. Izbor tekstova jo je bogatiji,
prikazao ih je 72 u ovoj skupini, a traio ih je takoer u serijama Litterae
et Commissiones, za razdoblje poslije 1358., i u zbirci testamenata (Testamenta Notariae). Dodatno se istaknuo analitikom vjetinom kad je posvetio posebnu panju karakteristikama svakog od izdvojenih kancelara.
Istina je da je Jorjo Tadi u prvoj knjizi ranije spomenutog izdanja Pisma
i uputstva Dubrovake Republike mnogo vie pisao o ivotu i poslovnim
aktivnostima ovih ljudi u Dubrovniku, ukratko se osvrui i na njihovo
pismo. Dotto je ovdje poao tragom Jireeka i Tadia, ali pritom nije rtvo267
Philologia Mediana
vao vlastita istraivaka naela. Zato je istaknuo misao da iako je odlino

Tadievo izdanje iz 1935. zamiljeno, oito, u korist historiara, nikad nije
bilo predmet obuhvatne lingvistike analize.
U zakljunim razmiljanjima opravdano je naglasio heterogenost
i slobodu pisanja. Dakle, svaka sumnja za svojevrsni mletaki imperijalizam, za presizanje na istonu obalu Jadrana, za opravdavanje neega na to
Republika Sv. Marka i kasniji talijanski svijet nemaju pravo, uzmie pred
nauno dokazanom istinom, pred plurilingvizmom koji je karakterizirao
mali mletaki commonwealth, isto kao i veliki bizantski. To su isticali i stariji istraivai s Talijanskog poluotoka, formulirajui kao mletako s druge
strane Jadrana ili prekomorska Romanija. Autor je s pravom izvrio nekoliko podjela. Razlikuje rad domaih i talijanskih pisara, svjestan je preplitanja triju jezika (latinskog, romanskog i slovinskog), upozorava i na
odgovarajue razlike u pismu, a one nisu samo paleografske. Opisane podjele pridonose mnogo boljem razumijevanju sloene teme kojom se bavi,
pri emu je interdisciplinarnost nezaobilazno polazite. Iako je slian rad
ostvario Velimir Laznibat, objavivi knjigu pod naslovom Govor Dubrovnika u 17. i 18. stoljeu (na osnovi arhivskih zapisa) (Mostar 1996.), zbog
spomenutih razloga pred naim autorom ovdje je stajao mnogo vei izazov
i s njime se uspjeno nosio.
Knjiga je opremljena kazalom vlastitih imena i geografskih pojmova, te s ukupno 16 snimaka dokumenata iz Dravnog arhiva u Dubrovniku. Priloen je rjenik romanskih izraza iz citiranih dokumenata,
napisan u skladu sa suvremenom talijanskom romanistikom, uz tumaenja
nepoznatih rijei po riznici talijanskog jezika (TLIO), u sklopu projekta izrade rjenika talijanskog jezika, to je danas dostupno na Internetu. Neovisno o tome hoe li nam ovo djelo posluiti kao praktini paleografski
prirunik, kao udbenik ope lingvistike s konkretnim pregledom pravila na
temelju tekstova iz 14. stoljea sauvanih u Dravnom arhivu u Dubrovniku
ili jednostavno kao uvid u suvremeno stanje talijanske humanistike zainteresirane za istraivanja na istonoj obali Jadrana, Dotto zasluuje iskreno
priznanje. Nomen est omen.
Relja Seferovi
268

( , , ,
2008)

20. .

20. .

. , ,
.
, .
, .
,
,
,
, . ,
,
.
, (
). :
, , , ,
, .
.

269
Philologia Mediana
.

( ),
,
20.
. (.
) , .
, ,
, ,
.
.
.
,
, .

(4+7). . . .

. .
, ,
.
.1 ,

.
- .

: , , , , , .
( ),
.
,
.
. ,
.
.
(, ),
(),
().
1
, , , , 2008, . 65.
270
J. ,
,

.
( )
.
,
. ,
, . ,,
, 2, .
.

.
.
.
. , ., . , . . , .
, . , . . .
,
.3
,
,
.

: ,
.
.

( , , , , ,
).
.
.
.
;
2
3
, . 38.
,. 43.
271
Philologia Mediana
. ,
.

,

4,
.
, ,
, .

,
. ,
,

, ,
.

( , , ),
.
.

( ), .
, , , ... .
.
(
),
.
. , . . .

.5

.
4
5
, . 94.
, . 108.
272
J. ,

, , , .
(. , . ,
. , . , . , . , . , .
, . , . , . , . , . , . ...).

. ,
.

. . , . . . : , ,
,
,
.6 , : , , , ,
.
, ,

.

, , .
,
:
, .
,
,
, ,

.
,
7.
6
7
, . 190.
, . 205.
273
Philologia Mediana

,
.

. ,

, .8 ,
. ,
, . : , ,
. :
?
.
,
, , , , .

. , ,
,
, , . ,
. []
.9

. ,
, , . . , , , , ( ).
, , .
8
... . ''
, (. 214)
9
, . 235.
274
J. ,
,
. ,
,
,
.
,
.10
.
, , ,
, .

,
.
, :
o
.
20. ;
. (
) (), (
).
-
11.
, , ( . ).

.

, ( 10
, . 271, , :
. , - ,
[...]. , ,
, .

,
. (. 271, 272)
11
, . 311
275
Philologia Mediana
, , , , ,
). ,
- . ,
, , , . , ,
, . .
.
. , , ,
,
.
, , , , ,
( ).

. . , ,
,

,
( abbc
abbc) ( ),

. ,
.

: ,/
. !

. . ,
,
.

276

( , ,
, 2007; 284 .)

.
, ,

.1 .2 .
(524) . .
1925, , , ,
. .
.
. , ,
,
, , , -
.
1
(1956) , . : - ,
- (1990), (1993, 22007),
(1993), (1999), (2003),
(2003, 22006), (2006), (2006),
(2007), (2008). .
2

1993. . , .
277
Philologia Mediana
.
, .

, .
. (2447), (4771) (71106) , , , . : .3

,

.
. , . . ,
.
. 1902. , ,
, 1921. .
, , .
. ,
,
, .
,
. , , .
, ,
, .

, . .
3
, ,
.
278
. , ...
. ,
. . ( ) , .
, . . , ,
(
), .
, . .
, , . . , , .
. , ,
, , .
. , , ,
, ,
, , . , ,
,
. ,
.
. , .
,
, . .
, ,
. ,
279
Philologia Mediana
.
, ,
.

(106145), (145187)
(187211)
.
.

( ).
.
.
Santa Maria della Salute
. ,
. ,
, .
. , , ,
. (, , , ),
. , , .
, .
, ,
.
, .

. .

. , 280
. , ...
, . ,
. , : ,
, , . ,
. , ,
, .
.
(187211) ,
. . ,
, . , , . .
,
, . ,
:
.
, ,
.
(211232) 1912. 1913. .
: . , .
1920.
. ( 19011914),

.
,
.
,
(232283),
. ( ), , 281
Philologia Mediana
. ,
, . : .
. ,
. , .
( )
. , , , ,
. , .
(283) 1993.
.
(283284) .4
, :
( 2005) ( 2005).

, , , ,
1993. .5
4
:
( 2007) ( 1995). , 200 ,
. , .
, ,
, , . , .

. , ,
, , , ! 1931.
.
, ,
,
.
5
, : - ( , 1999), ( Sensa.
, 2003) ( , 2006). . . .
282
. ,
*
, ,
,
.
. , .
, .

( , ,
, , , 2008)
, , ( , 1942-, 2008),
. ,

,
(1974).
1982. ,
,
, , ,
( ),
( 1992. ),
, ,
.
,
283
Philologia Mediana
,
1997. ,
2004. .

20.
,
19. 20. .

:
, , ,
, , ,
, ,
. ,

, , .

,
. ,
,
(
,
1991. ), ( ,
, 2003. ).
( , 2006. 12 ).

: I-II
(, 1968. 1972), (, 1975),
(, 1984), : (,
1988), (, 1990;
2006), (, 1994),
(, 1995),
(, 1995), (,
1996), (, 1999. 2004),
(, 1999).
,

284
. ,
. : . .
, (, 1976) . . , (, 1979).
,

: ( , 2003) ( , 2003).

, ,
, .
, ,
, ( , ,
2008), ( 1987. ),
( 2008. ),
.

, 2008. (
),
.

( 1979. 2005. ),
.
: , , ,
,
. ,
, , ( ),
( ),
( ),
( ), (
), ( ).
,

( , , ,
. , , , ,
, , ,
).
,

285
Philologia Mediana
,
,
20. 21. .
,

,
, .
.

. ,
(
),
.
,
, ,
.

( , :
, , 2006)

,
. , ,
1892. , , , , . o :
( ), ( , ),
286
. ,
( ), ( ).
, ,
- ,

, . , (94),1
.
. [] , , (162), ,
.
: ,
( , ),
. , ,
, ,
, .
, , ,
: , ,
: .
( , ) ( , ) , , . 1854. XIX ( ) , . , ,
1
, ,
. . .
287
Philologia Mediana
,
( ).
,
(1856), , (25),
.
, ,
.
, ,
, . , , ,
(49),
. , ( , , ),
, , ( ,
, ).
, (
, , , 1914).
. , ,
, ,
, , , : , , , . , 1993, ,
(, , , .).
(2002), ,
,
.
288
. ,
o .
(), -
,
,
.
( , 1993):

,

. , , .

, (: 139).
,

: - -. :
(57),
, .
, .
, , (: 143),

, (7-8). , , ( ) ,
, ,
(31). , .
, ,
, .
289
Philologia Mediana
, :

, pro
et contra . , ?
. ( : 18).

. , , -
[...],
: , (137),
.

-
() . ,

:
, ,
- , ,
,
. , , , ,
,
(93-94).
, ,
, ,
. ,
290
. ,
, .
,
(163). , ,
, , , .
,
( ) , , ,
, /
. .
. , . ,
, , . ,
,

(70), (
) ( - ).
, , ,
,

.
(87).
, , , . , .
( ) :
, , , : ,
. , ,

. [...]
291
Philologia Mediana

. , ,
, . (90).

, . ,
, , , .
? ,
, ,
. .
,
(Minima gloria est in edendis, maxima in explicandis literarum monumentis). , , ,
(. , , 1988), . ,
.
, ,
. , , ,
. , /, ,
() ( ) ,

.
,
. ,
, ,
, 292
. ,
, .
, , , , ,
. ,

( )
.
,
[] (78), . , , ,
, ( , ).
- ( )
, .
[] , ,
!... ( , Ars poetica : , 2008: 79).
, , ,
. , , ,
. ,

(: 138), ,
.
, .
, , ,
.
293
Philologia Mediana
, , : , , , (16)?
:
, Ars poetica :
, [], ,
2008.
, , :
. . , , . . , , 1993.
, ,
, , 1988.

( , , , Clio,
2008)
, , , , (
1995. The Context o Ancient Drama),
.

XIX XX ,
, , , ,
XX .
, ,
- ,

.

294
. ,
, ,
, , ,
.
, , , ,
, , ,
,

, ,
.
, ,

, ( Oxford English Dictionary-a),
(
- ),
,
.

,

.

, , ,
,
, ,

( ),

.
,

().
,
,

, , ,
:
295
Philologia Mediana

. ,
, ,
, .
. , ,
,
.
1. (
,
. ,
).
, ,
,
.

,
, , , 2,
, ,
( )
( )3.

1850. 1920. .
, ,
,
.
1
, , Clio, 2008, . 20
, . 23.
3
, . 26.
2
296
. ,

: , ( 1813).
,

.
1876. . , ,
, , ,
. ,
.
.

,
,
,
, .

, . ,
,
( ). , , ,

XX . , ,
: ,
. , ,

. ,
,
.
, , , . 297
Philologia Mediana

.

, , ,
.
, ,
. . , ,
, , ,
,

.
, , , , , , .
,
, , , ,
XX . ,
, .
, , ,
. ,
, , : , , ,
, .
, .

. . , ( , , )
298
. ,
(
). , ,
, , , . .
, . ,
(
).
,
, . , ,
: .
, , ,
.
,
. ,
, .

.
.

.
(
) . .
. .
, .

.
, ,

. , ,
.
299
Philologia Mediana
, . ,
.
.

. ,
, . , ,

, , .4 , , ,
.
- Homo Necans, .
,
, : , , ( ),
, -, . .
-. , ,
.
, , .
(, , ...)
, .
. , , ,
. ,
,
, .5
XX (,
, , ), .
4
5
, . 196.
, . 227.
300
. ,

,

, 6.

, , ( , ),
, , ,
, , . , ,
.
7 , .

. , ,
,
, , .

6
7
, . 369.
, . 8.
301
Philologia Mediana

- UPDATE
( , :
, , , 2008)
,

, 1968. .1
. , ,
. ,
, ,
, . -
,
, , , , , . .
,
,
. -
. 2.
, , - ,
3
.
1
, :
, :
, 1968. 2003. .
2
(1943, ),
, (1966) (1973).
(1986).
164 , 18.
19. . 1973. .
3
. update () 1. ; 2.
(: , -
, : , 2002, . 170).
302
. , update
, ,

(, , ,
).4 ,
, .5
, , ,

/,
, , , , , ,
. (9) ,
, , (
) .

, ( ).
(10) , , ,
,
, .

. , , ,

.6
, , . , .
,
, 4
.
: : , ; ; ;
; ; ;
; .
6
:
, , ,
. (14)
5
303
Philologia Mediana
, , , [...]
. (20) .
,
,

.7 .
(
, 22)
, , -, , , ,
.
.
.
, . , -
, [...]
, -. (24) , .
, ,
.

. , (
),
, ( ) .
:
, , ,
, - (, ),
. .
, , (

7
(): ; ;
; ; ; ; ; ; ;
.
304
. , update
)
. , [...],
,
,
, .
(33) .
, ,
, , , ,
.
.
, , ( ), . , ,
.

: ,
, . (40)
.
, ,
. , ,

.
: ( ) , , , , (
). (41)

/ . :
, CIP- (Cataloguing in publication) impressum- ( , ,
305
Philologia Mediana
, ).
(41)
(
)
,
, , ,
, , (. - , , , / ;
; ,

,
, ,

, , / , ,
/on-line/, CD-ROM-,
, ).
,
, . .8 . ,
, -
.

()
() , , ,
,
/
(. , , ;

.) (58).

.
8
,

, .
.
306
. , update
, ,
, , - , () .
( -
) : (),
, , ,
, ( ) ,
, , , .
()
( , ,
), , , , . - ,
.
.
(71)
.
,
,
. ,
,
word dokument.

, , . , ,

.
,
(78), .
, , , ,
.
( , ,
, , , ), , ,
. 307
Philologia Mediana
.
(, ..)
.
, , (, )
. (90)

, , (),
, , , , . , ,
, , (,
, ), .9
/
, ,
, , . , , , ( ) ,
,
. PowerPoint,
,
. (121)

, ( ) .

, . ,
( )
10 11 ( , , , , ).
9

, , ,
.
10
, , :
, ( ), :
: , 2004.
11
, , : ,
20052.
308
. , update
: ,
,
. (139)

/,
,
,

, . (151) ,
( 4,
Times New Roman, 30 60
, /double/ / 4 cm/).
, ( ).
,
, ,
, .
, (, ,
..) . ,
, , , ,
. , ,
, / .

309
1. Philologia Mediana
,
.
2. ,
. , (,
, , ), .
3. , :
) .
) ,
( ) .
)
, .
4. :
,
- (-), , () , , ,
( ) .
) / ( ) ( )
. /
. / 10 ,
20 .
) .
o (,
), .
10 .
311
Philologia Mediana
) (, .) .

.
(, .). :
1975: , . . . . In:
. : . . . 7.
-. . 242-269.
1980: , . . : . 420 .
1989: , . . : . 476 .
(,
.). :
1963: , .
. In: . . I. . . 214-218.
1971: , .
(..). In: . 12. . . 457-461.
5. () . ,
( , , .).

.
.
.
) (, ):
, (), , ,
. : , 18001950, , , 1980, . 57-73.
) (, ,
), , (
), () , .
: , , ,
LVII, 2, , 2009, . 425-434.
, , (, Ibid, . , Op.cit.).
6. Times New Roman Word Of312
Philologia Mediana
fice 98 . :
12 ,
/, , , (10 ).
( , )
36000 , (, , , ) 14000 .
:

2
18000
iarsic@filfa.ni.ac.rs.
313
CIP
,
82
PHILOLOGIA, Mediana :
/
. . 1. . 1 (2009) ( 2) :
, 2009 ( : ). 30 cm
fakultet, 2008 (Ni : Sven). 314 str. :
; 24cm
ISSN 1821 3332 = Philologia Mediana

COBISS.SR-ID 171242508

Philologia Mediana (Broj 1-2009) .

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Philologia Mediana (Broj 1-2009) .

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PHILOLOGIA MEDIANA

UDK 82.01 : 8142

ANR POJAM, ISTORIJA, TEORIJA

Naziv anr dolazi iz francuskog jezika (fr. genre) i potie od grke

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

refleksija, postavili temelje svim kasnijim genolokim prouavanjima. I

evnim tekstovima ve se bavila umetnou uopte9 i nastojala da utvrdi

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

Zdenko Lei, Razvoj knjievnokritike svesti, Moderna tumaenja kjievnosti,

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

skom interpretacijom i projektuje je na knjievne tekstove pripada Hegelu.

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

tora i potinjene grae.23

Zato Tinjanov smatra da se prilikom definisanja anra moraju uzimati u obzir

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

nosti . Ukazujui da je tekst nerazdvojiv od svog okruenja, on insistira da

Norbert Viner, Kibernetika i drutvo, Beograd, 1964.

raspolae. Umetnost ovog tipa je uvek umetnost generalizacije, uzdizanja

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

esencije (sutine) iz kojih se dela izvode. Po ovim stavovima, knjievno

Videti: M. Juvan, Intertekstualnost, Ljubljana, 2000. 52, 92-104, 117-38

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

drutvenim i politikim elementima subjekta to pie/ita istiui logiku

Keunen, Bart. Bakhtin, Genre Formation, and Cognitive Turn: Chronotopes as

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

Semantiku teksta ni u kom sluaju ne treba poistovetiti sa znaenjem ili idejom.

odreen je prepoznatljivim sintaksikim, semantikim i pragmatinim svojstvima.

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

krenje onemoguava komunikaciju u datom kontekstu. Meutim, ni one

To su potvrdili i novi ekeserimenti istiui da se komunikacije ne vri na osnovu

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

ili sami biraju da itaju, pa do medija i mode itanja. Takoe, s obzirom na

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

Efekat (semantika) anra predstavlja celovitost, nain na koji se

D. Milutinovi, anr pojam, istorija, teorija

UDK 821.163.41.09-13 : 398

UDK 821.163.41.09-31 Ignjatovi J.

UDK 821.163.41.09-1 Nenadovi Lj.

UDK 821.163.41.09-95 Nedi Lj.

UDK 821.163.42 : 929 Fabris A.

Matija Ban, Dubrovnik kalendar za 1901, Dubrovnik 1900, 154.

Matija Ban, Dubrovnik kalendar za 1901, Dubrovnik 1900, 147-154.

K. Lucerna, U spomen Matije Bana Dubrovanina, Ljetopis JAZU, 21, 1906, 1-

UDK 821.163.41.09-31 Seleni S.

UDK 821.163.41.09-31 Mihailovi D.

, Easy Does It Not, The Living Novel, : , ,

, , . , . 25, 26, 80, 81.

UDK 821.163.41.09 osi D. : 371.3

UDK 821.161.1.09-1 Pasternak B.

UDK 821.163.41.09:929 afarik, P.J.

, : I 1969, IIIII 1972.

farik, 17951861), , . 1826.

Patriotische Phantasien eines Slaven, Vaterlndische Bltter (Wien), 5. VI 1810,

P. J. Schaffarik, Geschichte (1826), III.

UDK 821.163.41 : 929 Vrevi V.

. 7, 8, 9, 10, 11, 12.

TIHOMIR R. DJORDJEVIC ON VUK VRCEVIC

Na alost, promaio sam cilj. Nai ljudi nisu umjeli da iz onih

postavlja izvjestan broj problema nedokuljivih obinim promatraima.

Divan arhitektonski ensemble stvara savrenu kulisnu viziju, iza

Medo Puci, Pma (1866).

pomorskome raid-u ili nenadnoj najezdi sa okolnoga krasa. Samo jedan