Visoko poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija u Prokuplju

SEMINARSKI RAD

Profesor: Dr. Milic Vojinovic

Student: Nikola Milosavljevic 156/10

Prokuplje 2011.

Visoko poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija u Prokuplju

SEMINARSKI RAD

Mehanizam delovanja insekticida

Profesor: Dr. Milic Vojinovic

Student: Nikola Milosavljevic 156/10

Prokuplje 2011. 2

1.Uvod
Hemijska otrovna jedinjenja koja se koriste protiv tetnih insekata. U sastav insekticida, radi tednje i boljeg rasturanja, obino se otrovnim supstancama dodaje neki nosa, najee talk, kaolin, voda. U sastav insekticida ulaze i tzv. pomone materije, koje obezbeuju kvaenje, trajanje i lebdenje u vodi. Danas je u upotrebi mnogo vrsta insekticida. Prema fizikom stanju u trenutku primene razlikuju se: vrsti (prakoviti), teni i gasoviti insekticidi; prema toksinom dejstvu na insekte dele se na: utrobne (unutranje), dodirne (kontaktne), gasovite i sistemine otrove. Ova podela nije apsolutna, jer neki insekticidi (polivalentni), deluju istovremeno utrobno, kontaktno i fumigantno.

2.Vrste insekticida
Svi pesticidi su opasni i treba ih oprezno upotrebljavati.Nikada ne zaboravite proitati uputstvo za upotrebu pre nego to koristite pesticide. Postoji 5 osnovnih tipova hemijskih insekticida. Neka hemijska sredstva se prskaju te tetoine umiru u kontaktu s istima, dok neka funkcioniu na nain da ih tetoine moraju najprije pojesti kako bi bili uniteni. Postoje i 'sistemska' hemijska sredstva koja ulaze u strukturu orhideja pa npr.sredstvo moe biti uneeno u orhideju preko korienja kako bi unitilo tetoine na listovima. Nadalje, postoje sredstva koja insekti udiu pa se unitavaju na taj nain. 1. Kontaktni sprejevi deluju u kontaktu s insektom te esto predstavljaju problem jer su insekti esto skriveni ili je teko dopreti do njih. Kontaktni sprejevi nemaju naknadno dejstvo. 2. Sistemski sprejevi ulaze u strukturu biljke (i ljudi koji ga koriste!) te imaju naknadno dejstvo i do 10 dana. Drugim reima, insekti se unitavaju nakon to na bilo koji nain konzumiraju tretiranu biljku. Opasni su za decu i kune ivotinje ukoliko im pojedu listove nakon primene na biljkama. 3. Sapuni odnosno sigurne hemikalije su uglavnom kontaktnog tipa te ih treba ee upotrebljavati. Sapuni deluju tako to otope zatitni epiderm insekta pa se oni smrznu. Ponekad sapuni negativno utiu na cvetove pa pazite kako ih primenjujete ukoliko imate cvetne pupoljke. 4. Ulja kao to su hortikulturalna ulja, neem oil extract (Ime insekticida: Azadirachtin), mineralna ulja, insekticidni sapuni su sredstva koja takoe moete koristiti u obrani od insekata.

Ulja i sapuni se jo nazivaju i 'organskim' odnosno ne-hemijskim merama zatite no koliko su ona zaista 'organska' je diskutabilno. Naime ekstrakt ulja biljke neem nije u potpunosti bezopasan a mineralna ulja su destilati nafte. Na primer, zabeleeno je da Azadirachtin visoko toksian za ribe i srednje toksian za vodene beskimenjake. Insekticidni sapuni su takodje destilati nafte. Oleoultracid je insekticid koji mozete koristiti za suzbijanje tetnih insekata i grinja i koji moete nai na naem tritu. Belo ulje je insekticid (akaricid ovicid) koji moete koristiti protiv svih vrsta uiju i crvenog pauka i njihovih jajaaca. Osnovno pravilo je da ove insekticide ne koristite kada je jako toplo i da se biljka koju tretirate nalazi u seni dok se insekticid ne osui. Bioloka kontrola je vrlo skupa i ne znai potpuno reenje problema. Za veinu ljudi buba je buba pa i ne razmiljaju o tome da dobre bube jedu one koje tete bilju. Najei problem bioloke kontrole je osigurati ivotne uslove korisnim insektima.

3.Alkohol u kombinaciji s insekticidima

Prilikom unitavanja tetoina lopticom vate umoene u alkohol pazite da je alkohol koji koristite barem 70% jaine (nemojte koristiti etanol ili metanol jer oni prelagano prodiru u biljku i mogu joj naneti tetu). Mehaniki i-ili uz korienje alkohola odstranite tetoine i premaite povrinu listova i stabljike koje su napadnute. Ovo ponovite nakon 2 nedelje ponovo kako biste bili sigurni da ste odstranili sve tetoine. Ukoliko vam je vatom teko doi do nekih delova biljke, moete orhideje i prskati s alkoholom. Neki uzgajivai u taj alkohol meaju deterdent za posue, mineralna ili hortikulturalna ulja. U ovu meavinu alkohol i voda ulaze u jednakom odnosu dok se deterdenti i ulja dodaju u vrlo malim koliinama (pola male kaike na litar meavine vode i alkohola). Budite paljivi s dodavanjem deterdenata jer su dananji postali agresivni te mogu nakoditi Vaim biljkama. Pri ovom tretmanu se ponekad moe pojaviti i problem hlaenja biljke. Isparavanje alkohola hladi biljku pa se moe desiti da otetite orhideju i uinite je lako prijemljivom na napade bakterija i gljivica. Ukoliko su Vae biljke napale vee koliine insekata moete koristiti sve insekticide koje naete u slobodnoj prodaji (probajte koristiti ekoloke innsekticide kao to su Rotenon, Piretrini, Dicofol). Ipak, veina insekticida nije testirana na orhidejama te prvo isprobajte sredstvo na manjoj povrini orhideje pre nego to ga primenite na celoj biljci. U svakom sluaju, insekticidi 4

koje upotrebljavate na orhidejama moraju biti namenjeni ukrasnom bilju. No sva sredstva ne deluju jednako te je potrebno identificirati tetoinu koji je napao Vau orhideju. Osnovno pravilo za prskanje hemijskim preparatima je da se to mora raditi na otvorenom prostoru rano ujutro. Nikad ne prskajte ukoliko je vetrovito i nikada ne prskajte biljke tokom velikih vruina jer postoji visoka vjerojatnostverovatnoa da ete otetiti biljke.

Kako koristiti insekticide? Ukoliko upotrebljavate isti insekticid kroz dui period moe se desiti da napravite vei problem od poetnog jer insekti mogu stvoriti otpornost prema insekticidima. Najbolje reenje je promeniti insekticid nakon 3 do 4 tretiranja, i to po mogunosti prei s organskog na hemijski ili obrnuto. Kada korisitie hemijske insekticide oni moraju uvek biti pogodni za upotrebu na ukrasnom bilju. Kada koristite insekticide pazite da ne koristite koliine manje od propisanih jer to izaziva otpornost tetoina. Prevelike koliine mogu unititi Vae biljke. Ispitano je akutno toksino delovanje tri esto upotrebljavanih organofosfornih insekticida klorpirifosa, diazinona i diklorvosa kod pilia pa je izmerena aktivnost kolinesteraza u njihovoj plazmi i mozgu. Srednja letalna doza LD50 klorpirifosa iznosila je 10,79 mg kg-1, diazinona 6,32 mg kg-1 i diklorvosa 6,30 mg kg-1. Prvi su se znakovi kolinergikoga sindroma kod pilia javili oko dva sata nakonod oralne primene, a obuhvatali su slinjenje, suenje, teko disanje, uestalu defekaciju, obeena krila, drhtavicu, grenje i nesposobnost stajanja uoi smrti. Oralna primena polovine srednje letalne doze insekticida klorpirifosa (5 mg kg-1), diazinona (3 mg kg-1) i diklorvosa (3 mg kg-1) dovela je do nepokretnosti i obeenih krila, ali bez klinikih znakova kolinergike toksinosti koji su uoeni kod eksperimenta radi utvrivanja srednje letalne doze (LD50). Meutim, doze ovih insekticida koje su odgovarale LD50, dovele su do klinikih znakova kolinergike toksinosti slinih onima primeenim kod utvrivanja LD50. Dva od est pilia uginula su unutar dva sata od primene bilo klorpirifosa bilo diklorvosa u dozama koje su odgovarale LD50, dok je diazinon u odgovarajuoj srednjoj letalnoj dozi uzrokovao smrt tri od est pilia. U odnosu na kontrolne vrednosti, insekticidi su doveli do smanjenja aktivnosti kolinesteraze koja je zavisila od doze, a kretala se od 29 % do 84 % u plazmi te od 18 % do 77 % u mozgu. Pad aktivnosti kolinesteraze u plazmi dobro je korelirao s njenim padom u mozgu (r=0,82). Ovi podaci upuuju na to da oralna primena organofosfornih insekticida u dozama koje odgovaraju srednjoj letalnoj dozi dovode do znakova kolinergikoga trovanja kod pilia te do istodobnoga pada aktivnosti kolinesteraza u mozgu i plazmi. Odredjivanje toksinosti insekticida Kvalitativne i kvantitativne analiticke metode Osnovne aktivnosti prilikom odredjivanja toksinosti insekticida su detekcija, identifikacija i odredivanje:toksicnosti i koncentracija toksicnih materija

Klasifikacija analitickih metoda: bioloke metode (bioassays) fizike i/ili hemijske metode metode zavisne od vezivanja dva reaktanta (binding assays) BIOLOKE METODE (bioassays) Praenje odgovora biolokog sastava na toksikant.Potrebno je imati prilikom ovog metoda eksperimentalnu ivotinja ili biljku. Iz ove ivotinje izolovati organ ili tkivo u formi elije ili mikroorganizma.Odredjivanje koncentracije toksikanta se vri na osnovu procene i na temelju bioloke aktivnosti ili delovanja. Najee su koriene ove metode i protokolima preporueni bioloki sastavi u analitikoj toksikologiji insekticida: vodeni organizmi (alge). Zatim se vri kvantifikacija merenjem biomase kao funkcije vremena. Mogue su potekoe prilikom izmene za odredivanje biomase: - mikroskopsko brojanje stanica - spektrofotometrijsko odredivanje hlorofila - odredjivanje ATP - pracenje asimilacije podesnih 14C-oznacenih Prednosti: bvea slicnost biotransformacijskim procesima u oveku, a nedostaci koritenja ivotinjskih modela, mogunost primene biolokih metoda samo za stvari koje proizvode bioloki odgovor u ivim organizmima i tkivima; bioloka varijabilnost:manja preciznost; slabija reproducibilnost;potreba ponavljanja eksperimenta;cena;vreme;prostor. Alternativne metode(Etika shvatanja koritenja ivotinja i/ili njihovih tkiva= Potrebno je potovati zakon za zatitu ivotinja. Tendencija je u korienju klasinih biolokih metoda samo ako nema odgovarajucih alternativnih. Prednosti metoda sa staninim kulturama: minimalne potrebe koritenja ivotinja, primena uglavnom u poetnim ispitivanjima biolokih (toksinih) delovanja ksenobiotika, praenje morfolokih i biohemijskih promena u staninoj kulturi, olakano prepoznavanje tetnih uinaka ksenobiotika,svoenje na minimum brojnih testova na ivotinjama FIZIKE I/ILI HEMIJSKE METODE Ovo su klasine/savremene analitike i biohemijske tehnike.U njih spadaju kromatografija (papirna, u tankom sloju, na stupcu), elektroforetske tehnike,spektrofotometrija (UV/VIS), GC, HPLC, MS,AAS, ICP-MS, IR, NMR. Temelj ovih ispitivanja su fizikalna i/ili hemijska svojstva ispitivane stvari. METODE ZAVISNE OD VEZANJA DVA REAKTANTA (binding assays) Temelj ovih ispitivanja je specificna reakcija liganda i vezujueg proteina.

PREGLED TOKSICNOSTI VRSTA INSEKTICIDA 1 Anthocid D

FORMULACIJA: koncentrat za emulziju (EC) AKTIVNA MATERIJA: 50 g/l cipermetrin-a + 500 g/l hlorpirifos-a.

RAZLIITIH

PRIMENA: Anthocid - D je nesistemini insekticid sa kontaktnim, digestivnim i inhalacionim delovanjem, koji se koristi u:

usevu eerne repe za suzbijanje repine pipe (Bothynoderes punctiventris) u koliini 1,5-2 l/ha (15-20 ml na 100m2) i zasadu jabuke za suzbijanje zelene jabukine vai (Aphis pomi) u koncentraciji 0,075 - 0,1 %. (7,5 -10 ml u 10 l vode), tretiranjem na poetku formiranja prvih kolonija vai.

NAPOMENE:

Anthocid - D se moe meati sa preparatima na bazi: diflubenzurona, dimetoata, pirimikarba. Ne sme se meati sa preparatima alkalne reakcije i preparatima sa visokim sadrajem glikola i drugih alkohola. Anthocid - D moe biti fitotoksian za jabuku sorte Zlatni delies, u uslovima visoke vlanosti i temperature. Preparat se na istoj povrini moe primeniti najvie dva puta u toku godine.

Anthocid - D spada u III grupu otrova i nosi sledee oznake:

Znak opasnosti: Xi, N Znaci upozorenja: R-10, 20/22, 36/38, 50/53, 57 Znaci obavetenja: S-2, 13, 16, 36/37/39, 45

KARENCA: 28 dana za eernu repu i jabuku.

2 Perfekthion
FORMULACIJA: Teni koncentrat za emulziju (EC) AKTIVNA MATERIJA: 400 g/l dimetoata

PRIMENA: Koristi se za suzbijanje:

trenjine muve (Rhagoletis cerasi) i breskvine muve (Ceratitis capitata), u koncentraciji 0,05 - 0,075%, biljnih vai (Aphididae), pokretnih formi grinja (Acarinae), tripsa (Thrips spp.), lisnih buva (Psylla spp.), vonih osa (Hoplocampa spp.), buvaa (Halticinae) i repine muve (Pegomya hyosciami), u koncentraciji 0,075 - 0,10%, maslinine muve (Dacus oleae), maslinovog moljca (Prays oleaellus), breskvinog moljca (Anarsia spp.) i vonih moljaca (Hyponomeuta spp.), u koncentraciji 0,1 - 0,15%, jabukinog smotavca (Laspeyresia pomonella) samo za prvu generaciju, breskvinog smotavca (Cydia molesta), lisnih minera (Lyonetidae) i pokretnih formi kalifornijske titaste vai (Quadraspidiosus perniciosus), u koncentraciji 0,15 - 0,20%.

MEHANIZAM DELOVANJA: Perfektion je organofosforni insekticid sisteminog delovanja. Deluje na insekte kao i ostali insekticidi ove grupe, blokiranjem enzima (holin - esteraze). Pored ovoga, Perfektion ima i kontaktno delovanje i ova dvojakost mu omoguava izuzetno iroku primenu. Ovaj preparat se karakterie izuzetno dugim rezidualnim delovanjem, tako da deluje i na larve insekata koje se ispile nakon tretmana. NAPOMENA: Postoji mogunost da neke vrste biljaka ispolje osetljivost prema Perfektion-u (npr. neki citrusi, neke sorte breskve i kajsije). Perfektion se ne preporuuje za primenu na ukrasnim biljnim vrstama). Moe se meati sa fungicidima (Ronilan DF, Polyram DF). Inkompatibilan je sa preparatima alkalne reakcije, folpetom, kaptanom i ditiokarbamatima. Perfektion spada u III grupu otrova i nosi sledee oznake: Znak opasnosti: Xn Znaci upozorenja: R-10,20/21/22,52,55, 57 Znaci obavetenja: S-2, 13, 20/21, 28, 45 KARENCA: 14 dana za duvan, 21 dan za voke, 28 dana za vinovu lozu i povre (izuzev luka), 42 dana za ratarske useve, masline i povre (ako se primenjuje zalivanjem) i 63 dana za luk.

3 Megathrin 2,5 EC
FORMULACIJA: Teni koncentrat za emulziju (EC) AKTIVNA MATERIJA: 25 g/l lambda cihalotrina

PRIMENA: Megathrin 2,5 EC se primenjuje kao nesistemini insekticid sa kontaktnim i utrobnim delovanjem u:

zasadima jabuke u cilju suzbijanja jabukinog smotavca (Cydia pomonella) na jabuci, u koncentraciji 0,02% uz utroak vode 1000 l/ha, tretiranjem posle maksimalnog leta leptira ili poetkom piljenja gusenica, a drugo po potrebi oko 14 dana posle prvog tretmana.

MEHANIZAM DELOVANJA: Aktivna materija lambda cihalotrin spada u najefikasnije insekticide iz grupe piretroida, i ima prvenstveno kontaktno delovanje. Ova aktivna materija nema sistemino delovanje i nije isparljiva (ne deluje parama). NAPOMENA:

Megathrin 2,5 EC se ne sme meati sa bordovskomorbom i alkalnim preparatima.

Megathrin 2,5 EC spada u III grupu otrova i nosi sledee oznake:

Znak opasnosti: Xn, N Znaci upozorenja: R-22,36,50,57 Znaci obavetenja: S-2,13,28,36/37/39, 45

KARENCA: 14 dana za jabuku.

4 Nuprid 200 SC
FORMULACIJA: koncentrovana suspenzija (SC) AKTIVNA MATERIJA: 200 g/l imidakloprid-a.

PRIMENA: Nuprid 200 SC je sistemini insekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem koji se koristi u:

usevu krompira u cilju suzbijanja krompirove zlatice (Leptinotarsa decemlineata) u koliini 0,2 0,3 l/ha (20 -30 ml na 100m2), zasadu jabuke za suzbijanje jabukinog smotavca (Cydia pomonella) i jabukine zelene vai (Aphis sp.) u koliini 0,2 0,3 l/ha (2 3 ml u 10 l vode).

MEHANIZAM DELOVANJA: Aktivna materija preparata Nuprid 200 SC je imidakloprid iz grupe neonikotinoida i deluje tako to ometa prenos nadraaja u CNS-u tetnih insekata. NAPOMENE: U cilju spreavanja pojave rezistentnosti krompirove zlatice na ovaj preparat, Nuprid 200 SC ne treba primenjivati u istoj sezoni sa ostalim preparatima iz grupe neonikotinoida (acetamiprid,tiametoksam, tiakloprid). Nuprid 200 SC je otrovan za pele i ne sme se koristiti u vreme cvetanja useva i zasada. Nuprid 200 SC spada u III grupu otrova i nosi sledee oznake:

Znak opasnosti: Xn Znaci upozorenja: R20/22, 36, 55, 57 Znaci obavetenja: S-2, 13, 45

KARENCA: 14 dana za krompir, 28 dana za jabuku.

10

Chess 50 WG
FORMULACIJA: vododisperzibilne granule (WG) AKTIVNA MATERIJA: 500 g/kg pimetrozin-a

PRIMENA: Chess 50 WG je visoko selektivni sistemini insekticid (aficid) za suzbijanje lisnih vaiju (Aphididae) i bele leptiraste vai (Trialeurodes vaporariorum) u kupusu, paprici i drugom povru. Primenjuje se u vreme formiranja prvih kolonija vai u periodu intenzivnog porasta biljaka, posle sadnje ili rasaivanja, u koliini od 0,4 do 0,6 kg/ha. Maksimalan broj tretiranja je 1-3 puta u toku iste godine, uz razmak izmeu tretiranja 7 - 14 dana. MEHANIZAM DELOVANJA: Aktivna materija peparata Chess 50 WG je pimetrozin koji spada u novu grupu insekticida piridina i veoma je efikasan u suzbijanju tetnih insekata koji siu. Jedan sat posle tretiranja dolazi do prekida ishrane kod svih vrsta lisnih vaiju i bele leptiraste vai. Chess 50 WG posle primene ne izaziva knock-down efekat kao npr. piretroidni insekticidi, pa vai nastavljaju da se kreu, ali se vie ne hrane. Uginue tetoina nastaje od gladi nekoliko dana posle primene preparata u zavisnosti od vrste vai koja se suzbija. Prestanak ishrane tetnog insekta na gajenoj biljci, odmah po primeni preparata, spreava prenoenje opasnih virusnih bolesti iji su vektori biljne vai (virus mozaika krastavca, spanaa i salate, virus pegavosti kupusa, virus ute patuljavosti crnog luka itd.). NAPOMENE:

Chess 50 WG je visoko selektivan prema veini korisnih insekata ukljuujui i opraivae (bumbare). Bezopasan je i za prirodne predatore i parazite vaiju kao to su zlatooke, bubamare itd. Moe se primeniti u plastenicima u kojima se koriste Encarsia formosa i Phytoseiulus spp; Preparat se posle primene usvaja u biljku i transportuje kroz sprovodno tkivo, i na taj nain obezbeuje zatitu i novoizraslih biljnih delova; Preparat nije agresivan za gajene biljke (fitotoksian) ak i pri primeni dvostruko vee koliine od preporuene; Zbog potpuno novog naina delovanja preporuuje se primena preparata na svim mestima gde je zapaena otpornost ili smanjena osetljivost vai i bele leptiraste vai na do tada koriene insekticide, naroito na one iz grupe karbamata, organo-fosfata i piretroida; Chess 50 WG se moe meati sa drugim preparatima neutralne reakcije.

KARENCA: Za povre 3 dana; za papriku 14 dana; za useve u polju 14-21 dan. 11

DDT
(diditi, prema engleskom izgovoru) je organsko jedinjenje koje spada u klasu ugljovodonika alkana. Molekulska formula DDT-a je C14H9Cl5, a naziv po IUPAC nomenklaturi mu je dihlordifenil-trihloretan, prema emu je izveden naziv DDT, CAS broj DDT-a je 50-29-3. Dobijanje DDT se dobija u reakciji izmeu hlorobenzena (C6H5Cl) i trihloroetanola (C2H2Cl3OH). 2C6H5Cl + C2H2Cl3OH C14H9Cl5 + H2O DDT deluje tako to otvara putanje natrijum jona u neuronima insekata, usled ega se njihovu neuroni spontano zapale, to dovodi do spazme i smrti. Insekti sa odreenim mutacijama u svojim neuronima mogu biti otporni na DDT i sline insekticide. Otkrie DDT DDT je otkriven 1874. od strane Otmara Zajdlera (Othmar Zeidler), ali njegove hemijske osobine je otkrio tek 1939. godine Pol Herman Miler (Paul Hermann Mller) sa Geigy Pharmaceutial iz vajcarske. Za to otkrie Miler je 1948. dobio Nobelovu Nagradu iz Fiziologije i Medicine za otkrie veoma efikasnog otrova protiv nekih tetoina. Primena DDT je najpoznatiji insekticid iz grupe hlorisanih ugljovodonika. Imao je veoma veliku primenu za vreme Drugog Svetskog rata u borbi protiv bolesti koje prenose kukci (npr. malarija) meu civilnim i vojnim stanovnitvom. Pored ovoga, imao je primenu i u unitavanju tetoina u poljoprivrednoj proizvodnji. 1955. Svetska Zdravstvena Organizacija (World Health Organisation) je pokrenula program zasnovan preteno na upotrebi DDT-a po kojem bi se DDT iskorenio u celom svetu. Rezultati su bili visoko zadovoljavajui jer se u svetu drastino smanjila stopa smrtnosti, meutim DDT nije tako uspeno delovao u afrikim zemljma. Program je konano prekinut 1969. U svetu je do 1974. potroeno 2,8 x 106 tona DDT. Posledice primene Negativne - poto se DDT rastvara u mastima, on se vezuje sa molekulima masti u ljudskom organizmu i tako stvara mutacije. - DDT je organski zagaiva koji zagauje zemlju i vodu, zbog ega su svi ivi organizmi koji se nalaze u oblasti u kojoj se DDT koristi izloeni zagaenju. - DDT ima slabo estrogeno dejstvo, odnosno moe da proizvede kod njime zaraenih ivotinja hormonske promene kao estrogen (jer su slinog hemijskog sastava), meutim, ovakve posledice nisu do sada primeene i kod ljudskih organizama. 12

- primeeno je da su ljuske jaja nekih ptica slabijeg kvaliteta (stanjene su i meke su) usled izloenosti ovom insekticidu. - DDT veoma tetno utie na ivot u vodi i usled njega dolazi do pomora riba i ostalih vodenih ivotinja - na osnovu istraivanja pretpostavlja se da DDT moe izazvati kancerogene efekte u ljudskom organizmu. - istraivajne koje je izvreno na Berkley Institutu u Kaliforniji je dokazalo kod dece koja su bila izloena DDT-u dok su se jo razvijala u materici postoje velike anse da obole od bolesti koje tetno utiu na njihov razvoj. Pozitivne - zahvaljujui DDT-u, Malarija je u potpunosti iskorenjena u Severnoj Americi i Evropi. - DDT je znatno poveao proizvodnju hrane u poljoprivredi kada je bio koriten kao insekticid. Zabrana upotrebe Kad je otkrivena njegova tetnost, upotreba DDT-a je zabranjena, prvo u SAD, a zatim u ostalom delu sveta. Dogaaj koji je u velikoj meri uticao na to da se zabrani je knjiga Tiho Prolee (Silent Spring), koju je objavila amerika biologiarka Rejel Karson (Rachel Carson) 1962. godine, u kojoj su opisane mogue po oveka i ivotinje tetne posledice upotrebe DDT-a, kao to je npr. mogunost pojave raka kod osoba koje su izloene DDT-u ili stanjivanje ljusaka jajeta kod ptica. Par godina posle ovog, dogodio se drugi dogaaj koji je takoe uticao na to da se ukine DDT. U pitanju je bila inicijativa koju su pokrenuli suprunici Janakon (Yannacone). Kerol Janakon (Carol Yannacone) je prisustvovala masovnom pomoru ribe u Jefenk jezerima (Yaphank Ponds) do kojeg je dolo usled koritenja DDT-a radi unitavanja komaraca. Predloila je svojem suprugu, Viktoru Janakonu (Victor Yannacone), sudskom tuiocu, da pokrene tubu protiv Suffolk County Mosquito Control koji su bili nadleni za borbu protiv komaraca na toj teritoriji. Kasnije su se Janakonovi udruili sa naunikom arlsom Varsterom (Charles Wurster) i Artom Kulijem (Art Cooley), uiteljem, i pokrenuli su veliku kampanju za borbu protiv DDT-a. Osnovali su Enviromental Defense Fund (EDF), neprofitnu organizaciju koja se bavi zatitom ivotne sredine. Prvo je zabranjena upotreba DDT u samo tri drave u SAD, da bi se kasnije zabrana proirila na cele SAD. Ve 1970-tih upotreba DDT-a je bila zabranjena u skoro celom svetu. Godine 2006. Svetska Zdravstvena Organizacija je izjavila da e DDT biti jedno od glavnih oruja u borbi protiv malarije.

13

4.1 ZAKLJUCAK
Insekticidi su hemikalije koje se koriste protiv insekata u svim njihovim razvojnim fazama. Insekticidi se koriste u poljoprivredi, medicini, industrijskoj proizvodnji, kao i domainstvima. Smatra se da je upotreba pesticida najvei faktor poveanja poljoprivredne proizvodnje u dvadesetom veku. Gotovo svi insekticidi imaju mogunost da znaajno izmene eko sistem, mnogi su tetni za ljudsko zdravlje, drugi se gomilaju u lancu ishrane. Neophodno je da se nae balans izmeu poljoprivrednih potreba i prirodnih i zdravstvenih pitanja kada se govori o upotrebi insekticida.U najnovijim istrazivanjima dokazano je da insekticidi izazivaju leukemiju kod male dece tako da je jako preporucljivo njihova smanjena,ili oprezna upotreba.

14

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. http://www.bayercropscience.co.yu/proizvodi/insekticidi/confidor70wg.htm http://www.sekopak.com/recnik.php http://www.poslovniforum.hr/poljoprivreda/zastita_insekticidi.asp www.poliklinika-harni.hr/teme/ekoteme/02pesticidi.asp www.deltaagrar.rs/code/navigate.php?Id=42 Zagadjenje i zatita zemljita, J. Jakovljevi, Poarevac, 2009.

15