Pusta Zemlja (prepev Ivana V.

Lalia) Nam Sibyllam quidem Cumis ego ipse oculis meis vidi in ampulla pendere, et cum illi pueri dicerent; ; respondebat illa . Za Ezru Paunda, koji je il miglior fabbro

I SAHRANA MRTVACA April je najsvirepiji mesec, to gaji Jorgovan iz mrtvog tla, mea Uspomenu i udnju, podstie Tromo korenje prolenom kiom. Zima nas je grejala, pokrivajui Zemlju nehajnim snegom, hranei To malo ivota suvim gomoljima. Leto nas iznenadi, doleskom preko Starbergersee Uz pljusak kie; zastasmo u kolonadi, A nastavismo put po suncu, u Hofgarten Pa smo pili kafu i razgovarali itav sat. Bin gar keine Russin, stamm aus Litauen, echt deutch. A kad smo bili deca, u gostima kod nadvojvode, Moga roaka, poveo me je na sankanje, A ja se bojala. Marie, rekao je, Marie, dri se vrsto. I odosmo nizbrdo. Planine, u njima se ovek osea salobodno. itam duboko u no, a zimi odam na jug. Kakvo se to korenje hvata, kakvo granje raste Iz ovog kamenog darmara? Sine oveiji, Ne moe rei, ni pogoditi, jer poznaje samo Hrpu razlutanih slika, gde sunce udara, A mrtvo drvo ne prua zaklon, ni cvrak olakanje, Ni suvi kamen vode um. Jedino Ima senke ispod ove crvene stene, (Ui u senku ove crvene stene), I pokazau ti neto razliito

Od tvoje jutarnje senke to za tobom se vue Il tvoje veernje senke to ustaje ti u susret. Pokazau ti strah u pregrti praha. Frisch weht der Wind Der Heimat zu. Mein Irisch Kind, Wo weilest du?[1] Dao si mi zumbule prvi put pre godinu dana, Zvali su me devojka sa zumbulima. - No kada smo se vratili, kasno, iz Vrta zumbila, Ti punih ruku i mokre kose, nisam smogao Ni rei, oi me izdale, nisam bio Ni iv ni mrtav, i nita nisam znao Zagledan u srce svetlosti, tiinu. d und leer Das Meer.[2] Madame Sosostris, uvena clairvoyante Bee strano nazebla; svejedno Ponata je kao najmudrija ena u Evropi, Sa zlobnim ilom karata. Ovo je, ree,[3] Vaa karta, utopljeni Fenianski mornar, (Ti biseri mu behu oi. Gledajte!) Ovo je Beladona, Gospa od Litica, Gospa od Situacija. Ovo je ovek sa tri duice, a ovo Toak, A ovo jednooki trgovac, a ova karta, Praza, neto je to on nosi na leima, A ja to ne smem da vidim. Ne nalazim tu Obeenog oveka. Bojite se smrti od vode. Vidim gomile ljudi, koraaju u krugu. Hvala. Ako vidite dragu gospou Ekviton Recite joj sama budem donela horoskop. ovek mora danas bitit tako oprezan. Nestvarni grade,[4] Pod mrkom maglom zimskog svitanja, Gomila struji Londonskim mostom, toliko ljudi, Ne bi pomislio da smrt je razlorila toliko ljudi.[5] Uzdasi kratki iratki uli su se,[6] I savko je uporno gledao preda se. Strujali su uzbrdo, pa niz King William Street

Dom mesta gde Sveta Marija Vulnot izbija sate Sa mrtvim zvukom kada konano odbije devet.[7] Tu sapzih poznanika, zaustavih ga, viknuh: Stetsone! Ti koji bee sa mnom na brodovima kod Mile! Da li je le to si ga lane posadio u bati Poeo da klija? Hoe li cvetati ove godine? Ili mu je nagli mraz zasmetao? O ne priputaj bluzi Psa, prijatelj je ljudima,[8] Inae e opet noktima d ga iskopa! Ti! hypocrite lecteur! mon semblable, - mon frre![9]

[1] Tristan und Isolde [2] Ibid. [3] Nije mi poznat taan sastav pila karata za Tarok, od kojeg sam oigledno odstupio da bih ga prilagodio svojim namerama. Obeeni ovek, koji spada u tradicionalni pil, odgovara mi na dva naina; ja ga u duhu povezujem sa Frejuerovim Obeenim bogom, a povezujem ga i sa firgurom pod ogrtaem u odlomku o putovanju uenika u Emaus, u V delu. Fenianski mornar i Trgovac javljaju se kasnije; takoe i gomile ljudi, a Smrt od vode nalazi se u IV delu. oveka sa tri duice (autentinu figuru u pilu za tarok) povezujem, sasvim proizvoljno, sa samim Kraljem ribarom. [4] up. Bodler Fourmillante cit, cit pleine de rves, O le spectre en plein jour raccroche le passant. [5] up. Pakao ... si lunga tratta di gente, ch`io non avrei mai creduto che morte tanta n`avesse disfatta. [6] up. Pakao Quivi, secondo che per ascoltare, non avea pianto, ma` che di ssopiri, che l`aura eterna facevan tremare. [7] Pojava koju sa esto primeivao. [8] up. Tualjku u Vebsterovom White Devil [9] v. Bodler, predgovor Cveu zla

II PARTIJA AHA Stolica gde je sedela, ko poliran presto,[1] U mermeru je sjala, gde zrcalo S rezbarijom rama, ogrozdanom lozom Iz koje viri zlatan Kupidon (Iza krila mu drugi krije oi) Udvaja plamen svenjaka sedmokrakih I baca odsjaj na sto, gde ga sree Blistanje njenog nakita, iz punih Satenskih kutija raskono rasutog; U boicama od slonovae i obojenog stakla Bez epa, vrebali su njeni udni sitetski parfemi, Masti, tenosti, praci da uzbude, zbune, U miris utope svest; vazduhom pokrenuti, Sveinom s prozora, oni su se peli, Gojili izduen plamen svee, Odnosili im dim u laquearia[2] Remetei aru kasetiranog stropa. Ogromno drvo naplavljeno, zasieno bakrom, Plamsalo je zeleno i uto u ramu od arenog kamena, A u tom tunom svetlu plivao isklesan delfin. Nad antikim kaminom bio je prikazan Ko da se neki prozor umskoj otvara sceni [3] Preobraaj Filomele, koju varvarski kralj[4] Silova tako grubo; pa ipak tamo slavuj Ispunio je pusto nepovredivim glasom A ona jo je plakala, i dalje je sledi svet, Div, div za prljave ui. I druge usahle patrljke vremena Kazivali su zidovi; oblike to zure, Nadvijaju se, nagnuti, uutkuju, zatvaraju sobu. Koraci su se vukli po stepenitu. U svetlu vatrem pod etkom, njena kosa Rasprostirala se u varnicama, arila se u rei, pa bi se divlje smirila. ivci su mi loe veeras. Da, loe. Ostani tu. Priaj mi. Zato uvek uti. Priaj. O emu misli? ta razmilja? ta? Nikada ne znam ta razmilja. Misli. Mislim da smo u pacovskom prolazu

Gde su mrtvaci izgubili kosti. Kakva je to buka? Vetar ispod vrata.[5] Kakva je to buka sada? ta radi vetar? Nita, opet nita. Zar Ne zna nita? Zar ne vidi nita? Zar ne pamti Nita? Pamtim Ti biseri behu mu oi. Jesi li iv, ili nisi? Zar nieg nema u tvojoj glavi? Ali O O O O taj ekspirovski lager Tako elegantan Tako inteligentan ta sada da radim? ta da raadim? Izjuriu napolje, ovakva kakva sam, eteti ulicama Rasputene kose, evo ovako. ta emo sutra? ta emo uopte? Topla voda u deset. A pada li kia, zatvorena kola u etiri. I igraemo partiju aha,[6] Pritiskati oi bez kapaka i ekati kucanje na vratima. Kada su Livijinog mua pustili iz vojske, rekla sam Sasvim neuvijeno, u lice sam joj rekla, POURITE MOLIM VREME JE Sad kad se Albert vraa, udesi se malo. Pitae ta si uinila s parama koje ti je oao Da uredi zube. Jeste, videla sam. Povadi sve Lil, i stavi fine nove, Rekao je, kunem se, ne mogu da te gledam. A ne mogu ni ja, i pomisli na jadnog Alberta, etirir godine u vojsci, pa hoe da se provede, Pa ako ga ti ne zabavi, druge e, rekla sam. O, hoe li, rekla je. Otprilike, rekla sam. Pa znau kome da zahvalim, rekla je i pogledala u oi. POURITE MOLIM VREME JE Ako ti se to ne svia, a ti samo produi, rekla sam. Druge e moi, kad ne moe ti.

Al ako se Albert izgubi, ne reci da ti nisam rekla. Treba da se stidi, rekla sam, to izgleda tako starinski. (A tek joj je trideset i druga) ta mogu, rekla je snudena lica. To je od onih pilula, pila sam ih da pobacim, rekla je. (Ve ih ima petoro, a mali Dord je skoro ubio.) Apotekar ree bie dobro al ja vie nisam to sam bila. Zbilja si budala, rekla sam. PA kad te Albert ne puta na miru, ta e, rekla sam, Zato se udaje ako nee dece? POURITE MOLIM VREME JE I tako, te nedelje kad se vratio Albert imali su vruu unku, I pozvali me na veeru, da uivamo dok je vrua POURITE MOLIM VREME JE POURITE MOLIM VREME JE Lkuno Bil. Kuno Lu. Kuno Mej. Lakuno. Ta ta. Kuno, lakuno. Laku no gospe, laku no, ljupke gospe, laku no, laku no [1] up. Antonije i Kleopatra [2] Laquearia, v. Eneida dependant lychni laquearibus sureis incensi, et noctem flammis funalia vincunt. [3] umska scena, v. Milton, Izgubljeni raj [4] v. Ovidije, Metamorfoze, Filomela [5] up. Webster.: Is the wind in that door still? [6] up. partija aha u Middleton, Women beware Women

III PROPOVED VATRE

Razderan je ator reke: poslednji prsti lia Hvataju se modre obale i tonu. Vetar Prelazi mrkom zemljom, neujan. Nimfe su otile. Mila Temzo, tiho teci, dok zavrim pesmu svoju.[1] Reka ne nosi prazne boce, hartije od sendvia, Svilene maramice, kartonske kutije, pikavce Ni druge dokaze o dugim letjim noima. Nimfe su otile. A i prijatelji im, dangubni naslednici direktora iz grada; Otili, adrese nisu ostavili.

NA vodama Lemanskim sedeo sam i plakao Mila Temzo, tiho teci, dok zavrim pesmu svoju. Mila Temzo, tiho teci, neu biti dug ni glasan. No za leima gde mi hladno piri, Zveket kostiju, kikot od uha do uha seiri. Jedan pacov je tiho puzao kroz bunje, Vukao obalom svoj kaljavi trbuh, Dok sam pecao u muntom kanalu Jednom u zimsko vee, iza plinare, Mozgajui o ropasti kralja moga brata I smtri kralja oca mog pre njega.[2] Gola bleda tela na ugnutom vlanom tlu I kosti baene u nisko suvo potkrovlje, Gde godinama samo pod apom pacova zazvee. No za leima mi pokadkad zajee[3] trube automobila, motora kojim dohodi[4] U prolee Svini,gr Porter pohodi. Zraci se meseine po gi Porter steru[5] Ona i njena ker u Soda-vodi noge peru. Et O ces voix denfants chantant dans la coupole![6] Cvrk cvrk cvrk Div div div div div div Tiriri Nestvarni grade Pod mrkom maglom zimskog podneva G. Eugenides, trgovac iz Smirne, Neobrijan, a dep mu pun suvog groa[7] C. i f. London, dokumenti na uvid, Pozvao me je na vulgarnom francuskom Da ruam s njim U Kenon strit hotelu Pa da odemo na vikend u Metropol. U ljubiasti as, kad oi se i lea Osovljuju nad stolom, kad ljudski motor eka Kao to taksi otkucava i eka, Ja, Tiresija, premda slep, dok izmeu dva ivota damaram,[8] Starac zbrkanh enskih grudi, taj trenutak Vidim ljubiast, as veernji to se stara O povratku domu, mornara dovodi s puta,[9] Daktilografkinju kui; rasprem akuhinju, pali Pe, i hranu u konzervama iznosi. NA prozoru se opasno razapeto sui

Njeno rublje, pod poslednjim zracima dana, Na divanu (nou to ko krevet slui) arape, grudnjaci, hrpa zgomilana. Ja, Tiresija, starac zbrkanih sisa, Video sam scenu, nastavak prorekao I ja sam oekivanog gosta doekao. On stie, mladi bubuljiava lica, inovnii, prodavac nepokretnih imanja, Kome ko skupi eir pokondirenoj tikvi Pristaje smeli pogled samopouzdanja. Da as je sada pgodan, on ceni; Veera proa, a jj kapci teko vise, Nenostima malim on se blii eni Koja ih ne eli, ali i ne brani se. Odluan, zajapuren, on sad nasrtljiv biva, Njegove drske ruke ne sree neposlunost; Njegova tatina ne trai odaziva, Njoj dovoljan je njena ravnodunost. (A ja, Tiresija, sve sam unapred prepatio, Na istom tom divanu sve provodio, Ja koji sam ispod zidova Tebe bio I meu najniim od mrtvaca hodio.) Na kraju jo je zatitniki ljubi I pipa put, na stepenitu mrak je Ona se okree, u zrcalo zrui Jedva i svesna ljubavnika svojeg; Umom joj mutna misao projuri: Ba mi je milo da prolo i to je. Kad lepa ena ponizi se tako,[10] Pa sama hoda savojom sobom nou, Nesvesno kosu pogladie lako I na gramofon namesti plou. Ta muzika me stigla na vodama[11] I du Stranda, pa uz Qeen Victiroa Street, O Grade, grade, zaujem ponekaad Kraj neke krme dole pored Temze Prijatni jecaj neke mandoline, Zveckanje, amor to iznutra pline, gde ribari su dokoni u podne: gde na zidovima Magnusa Muenika od jonske beline[12] I zlata sjaja nepojamnog ima.

Reka se znoji[13] Katranom i mazutom lae plove Plimom okrenutom Crvena jedra iroka Vetrom na jarbolu iskoena. Laama s boka Brvna vrh talasa Sve do Grinia Kraj Ostrva pasa. Weilala leia Waiiaia leilala Elizabeta i Lester[14] Zaveslaji Krma se ko koljka Pozlaena sjaji Zlatno i crveno Na obale stiu Talasi sa penom Jugozapadnjakom niz vodu Zvuci zvonjave odu Zvona bele kule Weilala leia Wallala leilala Tramvaji, drveem praina polegla. Hajberi me rodi. Rimond i Kju[15] Upropastie me. Kraj Rimonda sam legla I noge digla u unu na dnu. Kod Murgejta mi noge, a srce moje Pod nogama mi. A kad svri se i to, Plakao je. Nov poetak obeao je. utala sam. ta da uzmem mu za zlo? Na Margejtskom sprudu. Mogu da spojim Nita i nita. Slomljeni nokti prljavih ruku. Sirotinja moja za koju ne predstoji

Nita. la la Dooh tad u Kartaginu[16] Gori gori gori gori[17] O Gospode ti me otkida[18] O Gospode ti me otkida Gori [1] v. Spenser, Prothalamion [2] up. Bura [3] up. Marvell, To His Coy Mistress [4] up. Day, Parliament of Bees: When of the sudden, listening, zou shall jear, A nise of horns and hunting, which shall bring Actaeon to Diana in the spring, Where all shall see her naked skin... [5] Nije mi poznato poreklo balade iz koje su uzeti ovi stihovi. Za nju sam doznao iz Sidneja, Australija. [6] Verlen, Parsifal [7] Suvo groe bilo je deklarisano po ceni po kojoj su prevoz i osiguranje besplatni do Londona (carriage and insurance free to London), a tovarni list itd. predavao se kupcu po naplati garantne menice. [8] Tiresija, iako samo posmatra i zapravo ne lice, ipak je njavanija linost u pesmi, koja sjedinjuje sve ostale. Kao to se jednooki trgovac, prodavac suvvog groa, pretapa u Fenianskog mornara, a ovaj potonji nije sasvim razliit od Ferdinanda, kneza napuljskog, tako su sve ene zapravo jedna ena, a oba se pola stapaju u Tiresiji. Ono to Tiresija vidi zapravo je sutina pesme. Ceo sledei odlomak iz Ovidija od velikog je antropolokog interesa: .... Cum Iunone iocos et maior vestra profecto est Quam, quae contignit maribus, dixisse, voluptas. Illa negat; placuit quae sit sententia docti Quaerere Tiresiae: venus huic erat utraque nota. Nam duo magnorum viridi coeuntia silva Corpora seprentum baculi voilaverat ictu Deque viro factus, mirabile, femina septembar eregat autumnos; octavo rusus eosdem Vidit et est vestrae si tanta potentia plagae, Dixit ut auctoris sortem in contraria mutet, Nunc quoque vos feriam! percussis anguibis isdem Forma prior rediit genetivaque venit imago.

Arbiter hic igitur sumptus de lite iocosa Dicta Iovis firmat; gravius Saturnia iusto Nec pro materia fertur doluisse suique Iudicis aeterna damnavit lumina nocte, At pater omnipotens (neque enim licet inrita cuiquam Facta dei fecisse deo) pro lumine adempto Scire futura dedit poenamque levavit honore. [9] Ovo moda nije tano u smislu Sapfinih stihova, ali ja sam imao u vidu obalskog ribara koji se vraa kui u sumrak. [10] v. Goldsmith, pesma u The Vicar of Wakefield. [11] Bura [12] Unutranjost crkve Sv. Magnusa Muenika za mene je jedan od najlepih Vrenovih enterijera. [13] Pesma (triju) Temzinih keri poinje ovde. Od stiha 292. do 306. one govore jedna za drugom. Vidi Gtterdmmerung, Keri Rajne [14] v. Froude, Elisabeth, pismo De Quadria Filipu panskom: Popodne smo proveli u paradnom amcu i posamtrali igre na reci. (Kraljica) bee sama sa lordom Robertom i sa mnom na krmi, kad oni poee da govore besmislice i upustie se tako daleko da je lord Robert najzad, u mom prisustvu, rekao da nema razliga da se oni ne venaju, ako kraljica izvoli. [15] up. istilite: Ricorditi di me, che son la Pia; Siena mi fe`, disfecemi Maremma. [16] v. sv. Avgustin, Ispovesti: I dooh tada u Kartaginu, gde mi je itav kazan bezbonih ljubavi brujao oko uiju. [17] Potpuni tekst Budine Propovedi vatre (koja po vanosti odgovara Besedi na gori), iz koje su uzete ove rei, moe se nai preveden u knjizi pokojnog Henri Clarke Warren-a Buddhism in Translatiom. G. Warren bio je jedan od velikih pionira izuavanja budiznma na zapadu. [18] Opet iz ispovesti sv. Avgustina. Naporedni smetaj ova dva predstavnika istonog i zapadnog asketizma, kao kulminacija ovog dela pesme, nije sluajan. IV SMRT OD VODE Fleb, Fenianin, dve nedelje mrtav, Zaboravio je krike galeba, more kad nabuja, Dobitak i gubitak. Podmorska jedra struja Oglodala mu kosti, apatom. Dok dizao se, padao, Prolazio je doba zrelosti svoje i mladosti Ulazei u vrtlog. Pagani ili Jevreju, o svi vi

to krmenite i gledate u vetar, Setite se Fleba, nekada lepog i stasitog ko i vi. V ONO TO REE GROM[1]

Posle crvenila baklji na znojnim licima Posle ledenog muka u vrtovima Posle agonije meu kamenim vidicima Povici i pla Tamnica i dvorac i jeka Prolenog groma vrh dalekih brda On to bee iv sada je mrtav Mi to besmo ivi umiremo sada Donekle strpljivi. Ovde nema vode nego svud je kamen Kamen a nema vode i peskovit put Put to vijuga gore meu brdima to su brda kamena bez vode Da ima vode stali bi i poeli piti Sred kamenja ne moe se stati i zamiljen biti Znoj je osuen a stopala su u pesku Da je samo vode meu tim kamenjem Mrtva usta brda kvarnih zuba ni da pljunu Ovde ni da stoji ni lei ni sedi U tim brdima nema ak ni tiine vie Nego jalova suva grmljavina bez kie U tim brdima nema ak vie ni samoe Nego se crvena tmurna lica cere i ree S pragova raspucalih kua od blata Kad bi bilo vode A ne kamenje Kad bi bilo kamenja Ali i vode I vode Izvor Lokva meu kamenjem Kad bi se samo uo um vode A ne cikada I suva trava zapevana Nego um vode preko kamenja

Gde drozd-pustinjak peva u borovima[2] Kapa kap kapa kap kap kap kap No nema vode Ko je taj trei to stalno ide pored tebe? Brojim li, tu smo samo ti i ja u drutvu[3] No kad pogledam napred niz beli put Uvek vidim jo nekog u hodu pored tebe ulja se zakukuljen, u mrkom ogrtau Ne znam je li mukarac ili ena - No ko je to sa tvoje druge strane? Kakav je to zvuk u visini[4] Mrmor materinske tualjke Kakve se to zakukuljene horde roje Po beskrajnim ravnima, posru napuklim tlom Okrueni samo ravnim obzorom Kakav se to grad nad brdima Drobi sastavlja opet rasprskava u ljubiastom vazduhu Kule to se rue Jerusalim Atina Aleksandrija Be London Nestvarni Jedna je ena zategla dugu crnu kosu I na tim strunama muziku apata izvodila I ljubiastom vazduhu ljiljci deijih lica to su Zvidali uz lepet krila Pa puzali glavom nadole niz pocrneli zid U vazduhu naglavce behu tornjevi, glasovi Zvona i opomena, otkucani asovi I glasovi zapevali iz praznih atrnja i usahlih vrela. U ovoj raspodnutoj jami meu brdima U bledoj meseini, trava peva Na obaljenim grobovima, oko kapele, Tamo je prazna kapela, jedino vetru dom. Prozora nema a vrata se njiu. Suve kosti nikome ne mogu nita. Samo je petao stajao na krovnoj gredi Ku ku riku ku ku riku U blesku munje.A onda vlani udar vetra to nosi kiu.

Gang bee opao, i oveeno lie ekalo je kiu, dok su se crni oblaci Skupljali nad Himavantom, u daljini. Dungla se ugnula, zgurila u tiini. Tad progovori grom DA Datta: ta smo mi dali?[5] Prijatelju, krv mi srcem potresa Strana odvanost predaje magnovenja Koju ni vek razboritosti ne moe opozvati Time, i time samo smo postojali A to se ne nalazi u naim posmrtnicama Ni u seanjima koja zastire pauk dobrotvor[6] Ni pod peatima koje mravi pravozastupnik lomi U naim praznim sobama DA Dayadhvam: uo sam klju,[7] Okrenuo se u vratima jednom, i jednom samo, Mi mislimo na klju. svako u svojoj tamnici Mislei na klju, svako potvruje po tamnicu Samo u suton eterski glasovi Oive za tren slomljenog jednog Koriolana. DA Damyata: amac se povinovao Radosno, ruci vinoj jedrima i veslu, More bee mirno. i tvoje bi se srce povinovalo Radosno, na poziv, posluno kucajui Vlasnim rukama Sedeo sam na obali I pecao, s neplodnom ravnicom za leima.[8] Hou li barem srediti svoje zemlje? Londonski most se rui rui rui Poi sascose nel foco che gli affina[9] Qando fiam uti chelidon O lasto lasto[10] Le Prince dAquitaine la tour abolie[11] Tim sam odlomcima podupro svoje ruevine Pa ta, dobor e doi. Hieronimo opet mahnita.[12] Datta. Dayadhvam. Damyata. Shantih shantih shantih[13]

* * *

Ne samo na naslov, nego na osnovu i dobar deo uzgradne simbolike ove pesme navela me je knjiga gospoice Jessie L. Weston o legendi o Gralu: From Ritual to Romance(Kembrid). Zaista, moj dug knjizi gospoice Weston toliki je, da sama knjiga razjanjava potekoe u pesmi mnogo bolje nego to to mogu uiniti moje napomene; ja je preoruujem (nezavisno od velike zanimljivosti same knjige) svima koji smatraju da je takvo razjanjenje vredno truda. Dugujem , u optijem smislu, jo jednom delu iz antropologije, delu koje je duboko uticalo na nau generaciju; mislim na Zlatnu granu. Naroito sam se koristio poglavljima Adonis, Atis, Oziris. Svako kome su poznata ta dela odmah e u ojoj pesmi preoznati izvesne aluzije na obrede vegetacije.