Karl Marks Kapital I

Karl Marx Friedrich Engels Dela
Dvadeset prvi tom
Preveli
Moa Pijade i Rodoljub olakovi

Urednik
Dime Bojanovski
Redaktori
Radivoj Davidovi i Milorad Simonovi
Institut za izuavanje radnikog pokreta
Prosveta izdavako preduzee
KARL MARX FRIEDRICH ENGELS
DELA
TOM 21
BEOGRAD 1977
7 Naa javnost se poela upoznavati s Marxovim Kapitalom neposredno posle prvog izdanja njegovog prvog toma 1867. U listu Radnik, koji je pokrenuo Svetozar Markovi, objavljeno je 1872. godine nekoliko odlomaka iz 8. glave prvog toma Kapitala, a kasnije su prevedeni i neki delovi 11, 12, 13, 14. i 23. glave (u listu Omladina 1877. i 1888. godine i u nekim drugim periodinim publikacijama). Godine 1900. iziao je u enevi u srpskohrvatskom prevodu Drag. T. Vladisavljevia izvod iz Kapitala koji je za francuske itaoce priredio Gabriel Deville. Sistematski rad na pribliavanju ovog epohalnog dela jugoslovenskom itaocu vezan je, meutim, za ime Moe Pijade. On je 1924. godine objavio prevod skraenog izdanja Kapitala koje je priredio Julian Borchardt (Berlin, 1920). Prevoenje originalnog teksta Kapitala Moa Pijade je poeo i zavrio za vreme svog dugog tamnovanja u kazamatima stare Jugoslavije. Prvi tom je preveo u tamnici u Sremskoj Mitrovici s Rodoljubom olakoviem, a drugi i trei tom preveo je sam u kaznenom zavodu u Lepoglavi. Rukopis prvog toma kriom je iznesen iz lepoglavske tamnice u leto 1932. godine. Za tampu su ga pripremili August Cesarec i Veselin Maslea, a objavilo ga je izdavako preduzee Kosmos 1933. godine u Beogradu. Iz zatvora je proturen i prevod drugog toma, koji je za tampu priredio Veselin Maslea, a koji je objavljen, takoe u Beogradu, 1934. godine. Trei tom je izdat prvi put tek 1948. godine, posle drugog izdanja prvog i drugog toma u prethodnoj godini. Celo delo je objavljeno i u Zagrebu 1947-1949. i jo triput u Beogradu 1958- 1961, 1964-1965. i 1968. godine. Sem na srpskohrvatski, Kapital je kod nas preveden i na slovenaki i makedonski jezik. Jo 1933. godine u Ljubljani je tampano Borchardtovo popularno izdanje u prevodu Oskara Drenika (pseudonim Staneta Kraovca), a 1952. je ponovljeno. Godine 1961. objavljen je u Ljubljani prvi tom Kapitala u prevodu S. Kraovca, J. Goriara, I. Lavraa i M. Veselka, a 1967. drugi tom u prevodu Aleksandra Bajta. Na makedonskom jeziku prvi tom Kapitala je objavljen 1953. godine u Skopju u prevodu Dimeta Bojanovskog.
8 Napomena Redakcije
Za ovo izdanje preuzet je prevod Moe Pijade, s tim to je uporeen s tekstom nemakog izdanja iz 1962-1964. godine (Marx-Engels, Werke, Dietz Verlag, Berlin) i s tekstom ruskog izdanja iz 1960- 1962 (K. . , , , ). Gde im se uinilo potrebno, uglavnom radi rektifikovanja navoda iz engleskih i francuskih autora, redaktori su se sluili i novijim engleskim i francuskim izdanjima ovoga dela. Redaktorske intervencije se odnose najvema na jeziko preciziranje i na ujednaavanje terminologije, pri emu su neki termini i izmenjeni. Najznaajnije su izmene zamena izraza prometna vrednost (u originalu Tauschwert) izrazom razmenska vrednost i izraza ivotne namirnice (u originalu Lebensmittel) izrazom ivotna sredstva. Po ugledu na pomenuto nemako i rusko izdanje, citati koje je Marx navodio iz dela raznih autora dati su u osnovnom tekstu u najvie sluajeva u prevodu, a na kraju knjige, u Dodatku, na jeziku originala. U ove citate Marx je ovde-onde ubacio poneku re radi objanjenja ili komentara. Takvi umeci su stavljeni u oble zagrade. Zbog specifinog karaktera i velikog broja autorskih napomena ispod teksta, nain njihovog obeleavanja u Kapitalu je drukiji nego u ostalim tomovima ovoga izdanja. beleke su oznaene brojevima koji u svakom odeljku poinju od 1, a od teksta su odvojene kratkom horizontalnom crtom. Engelsovi dodaci tim belekama (a i osnovnom tekstu, kojih ima u sva tri toma, a najvie u treem) stavljeni su u vitiaste zagrade i na kraju obeleeni inicijalima F. E. Redakcijske beleke su oznaene brojevima sa zvezdicom koji na svakoj stranici poinju od 1; one su od ostalog teksta odvojene dugom horizontalnom crtom. Redakcijske napomene obeleene su, kao i u ostalim tomovima, izdignutim brojevima u uglastim zagradama, a date su na kraju knjige; brojevi poinju od 1 i teku neprekidno. Redakcijski umeci u tekst stavljeni su, kao i u ostalim tomovima, u uglaste zagrade.
KARL MARX
Kapital
Kritika politike ekonomije
Prvi tom
Knjiga I
Proces proizvodnje kapitala
Posveeno mom nezaboravnom prijatelju, smelom, vernom, plemenitom proleterskom prvoborcu
Wilhelmu Wolffu
koji je roen u Tarnauu 21. juna 1809, a umro u izgnanstvu u Manesteru 9. maja 1864.
Predgovor prvom izdanju[1]

Delo iji prvi tom predajem javnosti nastavak je moga spisa Prilog kritici politike ekonomije, koji sam objavio 1859. Za dugi vremenski razmak izmeu poetka i nastavka krivo je moje dugogodinje bolovanje, koje me je u radu esto prekidalo. Sadrinu svog ranijeg spisa saeto sam dao u prvoj glavi ovog toma.[2] Nisam to uinio jedino radi povezanosti i potpunosti, nego sam i nain izlaganja doterao. Ukoliko je priroda predmeta iole doputala, ja sam ovde razradio mnoge momente koji su ranije bili samo nagoveteni, dok naprotiv, poneto to sam tamo opirno izloio, ovde samo nagovetavam. Naravno, odeljci o istoriji teorije vrednosti i novca sad su sasvim izostali. Ipak e primedbe ispod teksta uz prvu glavu otkriti itaocu ranijeg spisa nove izvore za tu istoriju. Svaki je poetak teak, vai u svakoj nauci. Zato e i biti ponajtee razumeti prvu glavu, osobito odeljak koji sadri analizu robe. A to se tie same analize supstancije vrednosti i veliine vrednosti, uprostio sam je to sam vie mogao.1 Oblik vrednosti, iji je gotov lik novani oblik, vrlo je prazan i jednostavan. Pa ipak se ljudski duh vie od 2000 godina uzaludno trudio da ga prozre, mada je bar priblino uspeo da analizuje mnogo sadrajnije i sloenije oblike. Zato? Zato to je lake prouavati izgraeno telo nego njegovu eliju. Osim toga, u analizi ekonomskih oblika ne moemo se posluiti ni mikroskopom, ni hemijskim reagencijama. Njih mora zameniti mo apstrahovanja. Meutim, za buroasko drutvo robni oblik proizvoda rada ili vrednosni oblik robe jeste ekonomski elijski oblik. oveku bez obrazovanja ini se da se analiza tog oblika vrti u samim domiljanjima. Doista se tu i radi o domiljanjima, ali samo kao u mikrolokoj anatomiji.
13
1 Ovo mi se uinilo utoliko potrebnije to me je i F. Lassalle, koji veli da je u jednom odeljku svoga spisa protiv Schulze-Delitzscha dao duhovnu kvintesenciju mojih izlaganja o ovim temama, u velikoj meri ravo razumeo.[3] Uzgred reeno: kad F. Lassalle, ne navodei izvor i skoro doslovno i s terminologijom koju sam ja stvorio, uzajmljuje iz mojih spisa sve opte teorijske postavke svojih ekonomskih radova, kao, npr., postavke o istorijskom karakteru kapitala, o vezi izmeu odnosa proizvodnje i naina proizvodnje itd., itd., on to svakako ini iz propagandnih razloga. Ja, razume se, ne govorim o njegovom izlaganju detalja ni o primeni u praksi: s tim ja nemam nita.
14 Predgovori i pogovori
Zbog toga, ovoj se knjizi nee moi prebaciti da je teko razumljiva, izuzev odeljka o obliku vrednosti. Ja, naravno, podrazumevam itaoce koji hoe da naue neto novo, koji, dakle, i sami hoe da razmiljaju. Fiziar posmatra prirodne procese bilo tamo gde se oni pokazuju u najizrazitijem obliku i gde ih najmanje mogu zamutiti uticaji koji ometaju posmatranje, bilo pravei eksperimente pod uslovima koji obezbeuju isto razvijanje procesa, ako za to ima mogunosti. Ono to ja u ovom delu imam da istraim jesu kapitalistiki nain proizvodnje i odnosi proizvodnje i prometa koji mu odgovaraju. Dosad je Engleska klasina zemlja toga naina proizvodnje. To je razlog to ona slui kao glavna ilustracija za moje teorijsko izlaganje. Ali ako nemaki italac bude hteo da farisejski slee ramenima kad se govori o poloaju engleskih industrijskih i poljoprivrednih radnika, ili da se optimistiki umiruje miljenjem da u Nemakoj stvari ni izdaleka nisu tako loe, onda mu moram doviknuti: De te fabula narratur! [4] U samoj stvari, ne radi se o viem ili niem stupnju razvitka drutvenih antagonizama koji proistiu iz prirodnih zakona kapitalistike proizvodnje. Radi se o samim tim zakonima, o tim tendencijama koje deluju i ostvaruju se gvozdenom nunou. Zemlja koja je industrijski razvijenija pokazuje manje razvijenoj zemlji samo sliku njene sopstvene budunosti. Ali ostavimo to po strani. Tamo gde se kapitalistika proizvodnja u nas potpuno odomaila, npr. u pravim fabrikama, prilike su mnogo gore nego u Engleskoj, jer nema protivtee koju ine fabriki zakoni. U svim ostalim oblastima, i mi i sav ostali zapad evropskog kontinenta patimo ne samo od razvitka kapitalistike proizvodnje, nego i od njenog nedovoljnog razvitka. Pored modernih nevolja, pritiskuje nas i itav niz nasleenih nevolja, koje potiu otuda to jo uvek vegetiraju starinski, preiveli naini proizvodnje, praeni nesavremenim drutvenim i politikim odnosima. Ne patimo samo od ivih, nego i od mrtvih. Le mort saisit le vif!1* Socijalna statistika u Nemakoj i u ostalim zapadnim zemljama evropskog kontinenta bedna je kad se Uporedi s engleskom. Pa ipak i ona podie veo upravo toliko da se iza njega moe nazreti Meduzina glava. Mi bismo se uasnuli svojih sopstvenih prilika kad bi nae vlade i parlamenti, kao u Engleskoj, uveli periodine anketne komisije za ispitivanje ekonomskih prilika, kada bi te anketne komisije bile naoruane istim ovlaenjima za istraivanje istine kao u Engleskoj i kad bi se u tu svrhu mogli nai isto toliko struni, nepristrasni i bespotedni ljudi kao to su engleski fabriki inspektori, lekari-izvestioci o Public Health-u (narodnom zdravlju), poverenici za prouavanje eksploatacije ena i dece, stambenih prilika i ishrane itd. Perseju trebae maglena kapuljaa za borbu protiv udovita. A mi navlaimo maglenu ______________
1*
Mrtvi
sa
sobom
vue
ivog!
Predgovor prvom izdanju 17
kapuljau preko uiju i oiju da bismo mogli poricati da udovite postoji. Ali se ne smemo obmanjivati. Kao god to je ameriki rat za nezavisnost u 18. stoleu bio zvono na uzbunu za evropsku srednju klasu, tako je isto ameriki graanski rat 19. stolea pozvao na uzbunu evropsku radniku klasu. Proces socijalnog prevrata moe se u Engleskoj rukom opipati. Kad se on u njoj bude razvio do izvesne take, morae uticati na evropski kontinent, gde e ii u brutalnijim ili humanijim oblicima, prema stupnju razvitka same radnike klase. Nezavisno od ma kakvih viih pobuda, najblii interes dananjih vladajuih klasa nalae da se uklone sve smetnje koje koe razvijanje radnike klase, a koje se mogu zakonom kontrolisati. Zbog toga sam, pored ostalog, u ovom tomu posvetio mnogo mesta istoriji, sadrini i rezultatima engleskog fabrikog zakonodavstva. Svaka nacija treba i moe da ui od druge. ak i ako je neko drutvo uspelo da ue u trag prirodnom zakonu svoga kretanja a krajnji cilj ovoga dela i jeste da otkrije zakon ekonomskog kretanja modernog drutva ne moe ono niti preskoiti, niti naredbama ukinuti faze prirodnog razvitka. Ali poroajne bolove moe i da skrati i da ublai. Jo jednu re da bi se izbegli nesporazumi. Kapitalistu i zemljoposednika ne slikam ni najmanje u ruiastoj svetlosti. Ali se ovde o linostima radi samo ukoliko su one olienje ekonomskih kategorija, nosioci odreenih klasnih odnosa i interesa. Moje stanovite, koje razvijanje ekonomske drutvene formacije shvata kao prirodno-istorijski proces, moe manje nego ikoje drugo baciti na pojedinca odgovornost za prilike ija je on socijalna tvorevina, ma koliko se on subjektivno moda i uzdizao iznad njih. Slobodno nauno istraivanje ne nailazi u oblasti politike ekonomije samo na onog neprijatelja na kojeg nailazi u svima ostalim oblastima. Naroita priroda predmeta koji ona obrauje izaziva na bojno polje protiv nje najee, najsitniarskije i mrnjom zadojene strasti ovekovih grudi, furije privatnog interesa. Tako, npr., anglikanska crkva radije oprata napad na 38 od 39 njenih pravila vere negoli na 1/39 njenih novanih prihoda. Danas je i sam ateizam culpa levis1* kad se Uporedi s kritikom tradicionalnih odnosa svojine. Ali se i tu vidi izvestan napredak. Obraam panju, npr., na Plavu knjigu, objavljenu poslednjih nedelja[5]: Correspondence with Her Majestys Missions Abroad, regarding Industrial Questions and Trades Unions. Tu spoljni zastupnici engleske krune suvoparnim reima iskazuju da je u Nemakoj, Francuskoj, ukratko u svim kulturnim dravama evropskog kontinenta preobraaj postojeih odnosa kapitala i rada isto tako vidljiv i neizbean kao u Engleskoj. U isto je vreme s one strane Atlantskog okeana g. Wade, potpredsednik Sjedinjenih Amerikih Dr-_______________
1*
laki
greh
ava, izjavljivao na javnim zborovima: Posle ukidanja ropstva, dolazi na dnevni red preobraaj odnosa kapitala i odnosa zemljine svojine." Ovo su znaci vremena koji se ne dadu prikriti ni purpurnim ogrtaima ni crnim mantijama. Ne znae oni da e se sutra, zbiti udesa. Oni pokazuju kako se ak i u vladajuim klasama zainje slutnja da dananje drutvo nije vrst kristal, ve organizam koji se moe preobraavati i koji se stalno nalazi u procesu preobraavanja. Drugi tom ovog spisa govorie o prometnom procesu kapitala (knjiga II) i o oblicima celokupnog procesa (knjiga III), a zavrni, trei tom (knjiga IV) o istoriji teorije. Svaki sud naune kritike bie mi dobrodoao. A prema predrasudama takozvanog javnog mnenja, kojemu nikad nisam inio ustupaka, drim se kao to sam se i dosad vazda drao izreke velikoga Firentinca: Segui il tuo corso, e lascia dir le genti![6]
London, 25. jula 1867.
KARL MARX
Pogovor drugom izdanju[7]
19
itaocima prvog izdanja duan sam pre svega da pruim objanjenja o izmenama koje sam uinio u drugom izdanju. Da je raspored knjige pregledniji, vidi se ve na prvi pogled. Nove primedbe svuda su oznaene kao primedbe uz drugo izdanje. to se samog teksta tie, najvanije je ovo: U glavi I, 1, nauno sam stroe sproveo izvoenje vrednosti analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a isto tako je izriito istaknuta i veza izmeu supstancije vrednosti i odreivanja veliine vrednosti drutveno potrebnim radnim vremenom, koja je u prvom izdanju bila samo nagovetena. U glavi I, 3 (oblik vrednosti) sasvim sam preradio, to mi je nalagalo ve i samo dvostruko prikazivanje iz prvog izdanja. Uzgred u napomenuti da mi je pobudu za onakvo dvostruko prikazivanje dao prijatelj dr L. Kugelmann iz Hanovera. Nalazio sam se u prolee 1867. u poseti kod njega kad iz Hamburga stigoe korekture prvih tabaka, i on me uveri da e za veinu italaca biti potrebno dopunsko, vie didaktiko izlaganje oblika vrednosti. Poslednji odeljak prve glave: Fetiki karakter robe itd. veim delom sam izmenio. U glavi III, 1 (mera vrednosti) paljivo sam pregledao, poto sam obradu toga odeljka bio zanemario u prvom izdanju upuujui itaoca na spis Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1859, u kome je taj predmet ve bio obraen. Glavu VII, osobito odeljak 2, znatno sam preradio. Nije potrebno da pojedinano govorim o mestiminim izmenama teksta, koje su esto samo stilske. Njih ima po celoj knjizi. Ipak, sad pri reviziji francuskog prevoda, koji izlazi u Parizu, naao sam da bi poneki delovi nemakog originala iziskivali ovde dublju preradu, onde veu stilsku korekturu, pa i briljivije otklanjanje sluajnih omaaka. Za ovo nije bilo vremena, jer sam tek s jeseni 1871, kad sam bio usred drugih hitnih poslova, dobio vet da je knjiga rasprodata, a sa tampanjem drugog izdanja moralo se poeti ve januara 1872. Najbolja nagrada za moj rad jeste razumevanje na koje je Kapital brzo naiao u irokim krugovima nemake radnike klase. Beki fabrikant g. Mayer, ovek koji stoji na buroaskom ekonomskom stanovitu, tano je izneo u jednoj brouri[8] objavljenoj za vreme nemako-francuskog rata da su nemake tzv. obrazovane klase sasvim izgubile onaj veliki smisao za teoriju koji je vaio kao nemaka batina, a da
taj smisao, nasuprot tome, nanovo oivljava u nemakoj radnikoj klasi. Politika ekonomija ostala je u Nemakoj do ovog asa inostrana nauka. Gustav von Glich u svom delu Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe usw., a naroito u prva dva toma ovoga svog spisa koji su izdati 1830, veim delom ve je pretresao istorijske okolnosti koje su u nas spreavale razvitak kapitalistikog naina proizvodnje, a time i izgraivanje modernog buroaskog drutva. U nas, dakle, politika ekonomija nije imala ivoga tla pod sobom. Uvezoe je iz Engleske i Francuske kao gotovu robu; nemaki profesori politike ekonomije ostadoe aci. Pod njihovom se rukom teorijski izraz inozemne stvarnosti pretvarao u zbirku dogma, koje su oni tumaili u smislu malograanskog sveta svoje okoline, dakle naopako. Svoje oseanje naune nemoi, koje nisu mogli sasvim da savladaju, i uznemirenu savest to moraju biti uitelji u oblasti koja im je stvarno bila tua, gledali su da prikriju sjajem knjievnoistorijske uenosti ili ubacivanjem stranog gradiva, uzetog iz tzv. kameralnih nauka, te zbrke znanja kroz ije istilite mora da proe svaki punonadeni2* kandidat nemake birokratije. Od 1848. kapitalistika proizvodnja u Nemakoj se brzo razvijala, a danas se ona nalazi u svom vrtoglavom procvatu. Ali usud ni dalje nije bio naklonjen naim strunjacima. Dok su se god oni mogli nepristrasno baviti politikom ekonomijom, nemaka stvarnost nije imala modernih ekonomskih odnosa. A kad su ti odnosi nastali, dogodilo se to pod okolnostima koje vie ne doputaju njihovo nepristrasno prouavanje u okviru buroaskog vidokruga. Sve dok je politika ekonomija buroaska, tj. dok kapitalistiki poredak shvata ne kao istorijski prolazan stupanj razvitka ve obrnuto, kao apsolutan i poslednji oblik drutvene proizvodnje, moe ona ostati nauka samo dok klasna borba ostaje latentna ili dok se ispoljava samo u usamljenim pojavama. Uzmimo Englesku. Njena klasina politika ekonomija pada u period nerazvijene klasne borbe. Tek njen poslednji veliki predstavnik Ricardo dolazi naposletku svesno do toga da suprotnost klasnih interesa, najamnine i profita, profita i zemljine rente, uini stoerom svojih istraivanja, naivno shvatajui tu suprotnost kao prirodni zakon drutva. Time je buroaska ekonomska nauka bila ujedno dospela i do svoje nepremostive prepone. Jo za ivota Ricardova, i u suprotnosti prema njemu, ona je naila na kritiku u licu Sismondija.1 Period koji je zatim doao, od 1820. do 1830, odlikuje se u Engles 2-
Vidi moj spis Prilog kritici politike ekonomije, 1. izd., Berlin 1859, str. 39.2*
Pogovor drugom izdanju 21
koj naunom ivou u oblasti politike ekonomije. Bio je to i period vulgarizovanja i irenja Ricardove teorije i njene borbe protiv stare kole. Bili su odrani sjajni turniri. to je onda bilo dato, slabo je poznato na evropskom kopnu, poto je polemika veim delom rasturena po asopisima, prigodnim spisima i pamfletima. Nepristrasni karakter te polemike mada u izuzetnim sluajevima Ricardova teorija ve slui i kao oruje za napad na buroasku privredu objanjava se prilikama onog vremena. S jedne strane, krupna industrija tek to je bila izila iz svog detinjstva, to je dokazano ve i time da je tek s krizom od 1825. otpoelo periodino kruno kretanje njenog modernog ivota. S druge strane, klasna borba izmeu kapitala i rada ostala je potisnuta u pozadini, politiki usled razdora izmeu vlada i feudalaca, koji su se bili okupili oko Svete alijanse, i narodnih masa, koje je vodila buroazija, a ekonomski usled kavenja izmeu industrijskog kapitala i aristokratskog zemljoposeda, koje je u Francuskoj bilo prikriveno suprotnou izmeu sitnog i velikog poseda, dok je u Engleskoj otvoreno izbilo stupanjem na snagu zakona o itu. Engleska politikoekonomska literatura toga vremena podsea na period burnog ekonomskog poleta u Francuskoj posle smrti dr Quesnaya, ali samo koliko bablje leto podsea na prolee. Godine 1830. nastupila je kriza, koja je imala jednom zasvagda presudan znaaj. Buroazija u Francuskoj i Engleskoj bila je osvojila politiku vlast. Otada je klasna borba i teorijski i u praksi sve vie dobijala izrazite i pretee oblike; Ona je oglaavala smrt naune buroaske ekonomije. Vie se nije radilo o tome da li je ovaj ili onaj teorem istinit, nego da li je koristan ili tetan po kapital, ugodan ili ne, da li je u suprotnosti sa policijskim propisima ili nije. Namesto nekoristoljubivog istraivanja dolo je plaeno polemiarstvo, namesto nepristrasnog naunog istraivanja nemirna savest i zle namere apologetike. Ipak su ak i nametljive raspravice koje je u svet putala Anti-Corn-Law League[9] s fabrikantima Cobdenom i Brightom na elu, pruale ako i ne neki nauni, a ono bar istorijski interes svojom polemikom protiv zemljoposednike aristokratije. Ali je zakonodavstvo o slobodnoj trgovini koje je poelo pod ser Robertom Peelom izvuklo vulgarnoj ekonomiji i ovu poslednju aoku. Revolucija od 1848. na evropskom kontinentu odjeknula je i u Engleskoj. Ljudi koji su jo polagali pravo na to da vae kao naunici i koji su hteli da budu neto vie a ne samo sofisti i sikofanti vladajuih klasa pokuae da politiku ekonomiju kapitala dovedu u sklad sa zahtevima proletarijata, koji se sad vie nisu dali ignorisati. To je urodilo jednim tupavim sinkretizmom, iji je najizrazitiji predstavnik John Stuart Mill. Time je objavljeno bankrotstvo buroaske ekonomije, koje je ve N. ernievski, veliki ruski naunik i kritiar, majstorski rasvetlio u svom delu Nacrt politike ekonomije po Millu. Tako je u Nemakoj kapitalistiki nain proizvodnje doao do zrelosti kada se njegov antagonistiki karakter ve bio burno ispoljio
u istorijskim borbama u Francuskoj i Engleskoj, dok je nemaki proletarijat imao ve mnogo odluniju teorijsku klasnu svest nego nemaka buroazija. I zato, tek to se priinilo da je moguno da se u Nemakoj zasnuje buroaska nauka politike ekonomije, pokazalo se da je ona opet postala nemogua. Pod takvim okolnostima podelie se njeni prvaci u dve grupe. Jedni su bili pametni, praktini ljudi, eljni zarade, i okupie se oko Bastiat-ove zastave, oko najpliega, a to e rei i najizrazitijeg predstavnika vulgarnoekonomske apologetike; oni drugi, ponosni na profesorsko dostojanstvo svoje nauke, pooe za J. St. Millom, pokuavajui kao i on da izmire to se izmiriti ne moe. Kao i u klasino doba buroaske ekonomije, tako i u doba njenog opadanja Nemci ostadoe aci, papagaji i podraavaoci, sitni torbari inostrane krupne trgovine. Tako je posebni istorijski razvitak nemakog drutva iskljuivao svako originalno izgraivanje buroaske ekonomije, ali ne i njenu kritiku. Ukoliko takva kritika uopte zastupa neku klasu, moe ona zastupati samo onu iji je istorijski poziv da prevrne kapitalistiki nain proizvodnje i da potpuno ukine klase, dakle samo proletarijat. Ueni i neueni branitelji nemake buroazije pokuae isprva da Kapital ubiju utanjem, kao to im je to polazilo za rukom s mojim ranijim spisima. Ali im ta taktika vie nije odgovarala prilikama vremena, poee, pod izgovorom da kritikuju moju knjigu, pisati uputstva za umirenje buroaske svesti, ali naoe, u radnikoj tampi videti npr. lanke Josepha Dietzgena u listu Volksstaat[10] nadmonije protivnike kojima do danas ostadoe duni qdgovora.3 U prolee 1872. iziao je u Petrogradu odlian ruski prevod Kapitala. Izdanje u 3000 primeraka ve je sad skoro rasprodato. A ve 1871. gospodin N. Sieber (), profesor politike ekonomije na Kijevskom univerzitetu, dokazao je u svom spisu u . da je moja teorija vrednosti, novca i kapitala u svojim osnovnim crtama nuni dalji razvoj Smith-Ricardovog ue-
3 Benetala razglavljenih vilica nemake vulgarne ekonomije pokudie stil i nain izlaganja u mom spisu. Niko ne moe otrije od mene suditi o literarnim nedostacima Kapitala. Pa ipak u u korist i na veselje te gospode i njihove publike navesti ovde jedan engleski i jedan ruski sud. Saturday Review, potpuno neprijateljska prema mojim nazorima, rekla je prikazujui prvo nemako izdanje: Izlaganje daje i najsuvoparnijim ekonomskim pitanjima poseban ar (charm). C. - kau u broju od 20. aprila 1872. izmeu ostalog: Izuzev malog broja odvie specijalnih delova, izlaganje se odlikuje time to je za svakog razumljivo, jasno i neobino ivo, pored sve naune visine predmeta. U ovom pogledu pisac... ni izdaleka ne lii na veinu nemakih naunika, koji... svoje knjige piu tako zamraenim i suvoparnim jezikom da obinim smrtnicima od toga glava puca. Ali ja drim da itaocima savremene nemake nacionalnoliberalne profesorske literature ne puca glava, nego neto drugo.
nja. Ono to zapadnog Evropejca iznenauje kad ita solidnu Sieberovu knjigu jeste njegovo dosledno dranje isto teorijskog stanovita. Metod primenjen u Kapitalu naiao je na slabo razumevanje, kako pokazuju ve i sama protivrena shvatanja o njemu. Tako mi pariska Revue Positiviste[11] s jedne strane prebacuje da ekonomiju tretiram metafiziki, a s druge strane pogodite! da sam se ograniio samo na kritiko ralanjavanje postojeega, umesto da piem recepte (valjda kontistike?) za prvarnicu budunosti. Na ovo prekorevanje s metafizikom primeuje profesor Sieber: Ukoliko se tie iste teorije, Marxov je metod deduktivni metod itave engleske kole, ije mane i dobre strane imaju svi najbolji ekonomisti teoretiari.[2] Gospodin M. Block u svom spisu Les Thoriciens du Socialisme en Allemagne. Extrait du Journal des conomistes, juillet et aot 1872 ini otkrie da je moj metod analitiki i veli izmeu ostalog: Par cet ouvrage M. Marx se classe parmi les esprits analytiques les plus minents.1* Nemaki recenzenti, naravno, viu o hegelovskoj sofistici. Petrogradski nalazi u jednom lanku koji govori iskljuivo o metodu Kapitala (majski broj od 1872, str. 427 - 436)[13] da je moj metod istraivanja strogo realistiki, ali da je metod izlaganja, na nesreu, nemako-dijalektiki. On veli: Na prvi pogled, ako se sudi po spoljanjoj formi izlaganja, Marx je najvei idealistiki filozof, i to u nemakom, tj. u ravom smislu rei. U stvari, pak, on je beskrajno vie realist od svih svojih prethodnika u poslu ekonomske kritike ... Ni na koji nain nije moguno nazvati ga idealistom. Ovom piscu ne mogu bolje odgovoriti nego ako iznesem nekoliko izvoda iz njegove vlastite kritike, koji e i inae, moda, zanimati ponekog mog itaoca kome ruski original nije pristupaan. Poto je naveo jedan stav iz mog predgovora knjizi Prilog kritici politike ekonomije, Berlin 1859, str. IV - VIII, u kom sam izneo materijalistiku osnovu svog metoda, pisac nastavlja: *Za Marxa je od vanosti samo jedno: nai zakon pojava ijim se istraivanjem bavi. I nije mu od vanosti samo zakon koji njima vlada ukoliko te pojave imaju gotov oblik i ukoliko su vezane u celinu koja se posmatra u nekom datom periodu vremena. Za njega je vaan pre svega zakon njihovog menjanja, njihovog razvitka, tj. prelaz iz jednog oblika u drugi, iz jednog reda veza u drugi. A im taj zakon otkrije, istrauje on u tanine posledice u kojima se zakon u drutvenom ivotu ispoljava... Prema tome, Marx se brine samo za jedno: _____________________
1*
Ovim delom g. Marx staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.
da tanim naunim istraivanjem utvrdi nunost odreenog ureenja drutvenih odnosa i da, koliko je god to mogue, besprekorno utvrdi injenice koje mu slue kao polazne take ili kao take oslonca. Za ovo mu je sasvim dovoljno kad, utvrdivi nunost dananjeg poretka, utvruje ujedno i nunost nekog drugog poretka u koji prvi neizbeno mora da pree, sasvim svejedno da li ljudi veruju u to ili ne, jesu li svesni toga ili nisu. Na drutveno kretanje Marx gleda kao na prirodno-istorijski proces kojim upravljaju zakoni koji ne samo da su nezavisni od volje, svesti i namera ljudi nego, ba obratno, odreuju njihovu volju, svest i namere... Kad svesni element igra ovako podreenu ulogu u kulturnoj istoriji, onda se po sebi razume da ni kritika koja uzima za predmet samu kulturu ne moe nikako za svoju osnovu uzeti neki oblik ili neki rezultat svesti. To znai da njena polazna taka ne moe biti ideja, ve samo spoljanja pojava. Kritika e se ograniavati na uporeivanje i suoavanje neke injenice ne s idejom, nego s drugom injenicom. Za nju je vano samo to da obe injenice budu to je mogue tanije ispitane i da jedna prema drugoj stvarno predstavljaju razliite razvojne momente, a nadasve je vano da se s istom tanou istrai redosled, uzastopnost i povezanost u kojima se stupnjevi razvitka ispoljavaju. Ali, rei e kogod, opti zakoni ekonomskog ivota jedni su isti, svejedno jesu li primenjeni na sadanjost ili na prolost. Upravo to Marx porie. Po njemu, takvi apstraktni zakoni ne postoje... Naprotiv, po njegovom miljenju, svaki istorijski period ima svoje vlastite zakone... im je ivot prevalio neki dati period razvitka, im iz datoga stanja pree u neko drugo, poinju njime vladati i drugi zakoni. Jednom rei, ekonomski nam ivot prua pojavu analognu istoriji razvitka u drugim oblastima biologije... Stari ekonomisti nisu shvatili prirodu ekonomskih zakona kad su ih uporeivali sa zakonima fizike i hemije... Dublja analiza pojava dokazala je da se drutveni organizmi izmeu sebe isto tako temeljno razlikuju kao i biljni i ivotinjski organizmi... tavie, jedna ista pojava podlee sasvim razliitim zakonima usled razliitosti u celokupnoj grai tih organizama, usled odstupanja njihovih pojedinanih organa, usled razliitih uslova pod kojima funkcioniu itd. Tako Marx, npr., porie da je zakon stanovnitva jednak u svim vremenima i mestima. On tvrdi protivno, naime da svaki period razvitka ima svoj vlastiti zakon stanovnitva... Sa razlinim razvitkom proizvodne snage, menjaju se i odnosi i zakoni koji ih reguliu. Kad Marx sebi postavlja za cilj da kapitalistiki privredni poredak istrai i objasni sa toga stanovita, on samo strogo nauno formulie cilj koji svako tano istraivanje ekonomskog ivota mora imati... Nauna vrednost takvog istraivanja lei u rasvetljavanju naroitih zakona kojima se regulie nastanak, postojanje, razvitak i smrt nekog datog drutvenog organizma i njegova zamena nekim drugim, viim organizmom. A ovu vrednost Marxova knjiga uistinu ima. Kad je gospodin pisac ovako tano opisao ono to naziva mojim stvarnim metodom, i kad se ovako blagonaklono izrazio ukoliko je u pitanju moja lina primena toga metoda, ta je drugo opisao nego dijalektiki metod? Svakako, nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da anali-
zuje njene razline oblike razvitka i da iznae njihov unutranji spoj. Tek kad je ovaj posao gotov, moi e se stvarno kretanje izloiti na odgovarajui nain. Poe li to za rukom, i bude li se ivot materije ogledao u ideji, onda ne mari ako bude izgledalo kao da imamo posla s kakvom konstrukcijom a priori. Po svojoj osnovi, moj dijalektiki metod ne samo da se razlikuje od Hegelovog, nego mu je i direktno suprotan. Za Hegela je proces miljenja, koji on pod imenom ideje pretvara ak u samostalan subjekat, demijurg stvarnosti koja sainjava samo njegovu spoljanju pojavu. Kod mene, obrnuto, misaono nije nita drugo nego materijalno preneseno u ovekovu glavu i u njoj preraeno. Mistifikatorsku stranu Hegelove dijalektike kritikovao sam pire skoro 30 godina, u vreme kad je jo bila u dnevnoj modi. Ali ba kada sam radio na prvom tomu Kapitala nalazili su dosadni, pretenciozni i osrednjaki epigoni[14) koji danas vode glavnu re u obrazovanoj Nemakoj, uivanje u tome da s Hegelom postupaju onako kako je u Lessingovo vreme valjani Moses Mendelssohn postupao sa Spinozom, naime kao s lipsalim psom. Zato sam javno priznao da sam uenik tog velikog mislioca, pa sam u glavi o teoriji vrednosti ovde-onde i koketirao s njegovim nainom izraavanja. Mistifikacija koju dijalektika trpi u Hegelovim rukama ni najmanje ne pobija injenicu da je on prvi obimno i svesno izneo opte oblike njenog kretanja. Kod njega dijalektika dubi na glavi. Moramo je okrenuti tumbe da bismo u mistinome omotu otkrili racionalnu jezgru. U svom mistificiranom obliku dijalektika je postala nemaka moda jer se inilo da ona glorifikuje postojee stanje. U svom racionalnom obliku ona izaziva ljutnju i uasavanje buroazije i njenih doktrinarskih zastupnika, jer u pozitivno razumevanje postojeeg stanja unosi ujedno i razumevanje njegove negacije, njegove nune propasti; jer svaki nastali oblik shvata u toku kretanja, dakle i u njegovoj prolaznoj strani; jer se ni prema emu ne odnosi sa strahopotovanjem i jer je u svojoj sutini kritika i revolucionarna. Protivreno kretanje kapitalistikog drutva praktini buruj osea najjae u kolebanjima periodikoga ciklusa kroz koji prolazi moderna industrija, i u njihovom vrhuncu optoj krizi. Kriza ponovo nastupa, mada se jo nalazi u prethodnim stadijumima. Svestranou svog poprita i intenzivnou svog delovanja ona e uterati dijalektiku ak i u glave onih za koje u novom, svetom prusko-nemakom carstvu teku med i mleko. London, 24. januara 1873.
KARL MARX
26
Predgovor francuskom izdanju

Graaninu Maurice-u La Chtre-u London, 18. marta 1872.
Cenjeni graanine! Pozdravljam Vau ideju da prevod Kapitala izdate u periodinim sveskama. U ovom e obliku delo biti pristupanije radnikoj klasi, a ovo je za mene vanije od svega drugog. To je lepa strana Vae medalje, ali evo i nalija: analitiki metod, kojim sam se posluio i koji jo nije bio primenjivan na ekonomske probleme, prilino oteava itanje prvih glava, pa se treba bojati da e se francuska publika, uvek nestrpljiva da doe do rezultata, eljna da upozna povezanost optih naela sa pitanjima koja je neposredno zanimaju, uplaiti da produi zato to nee nai odmah sve na poetku. To je nezgoda koju ja nikako ne mogu otkloniti, sem to itaocu koji trai istinu mogu, za svaki sluaj, na to da ukaem i upozorim ga da bude pripravan. Nema irokog druma koji vodi u nauku, i samo oni koji se ne plae umora od pentranja po njenim strmim stazama imaju izgleda da se popnu na njene svetle visove. Primite, cenjeni graanine, uverenje o mojoj odanosti. Karl Marx
Marxovo pismo La Chatre-u, izdavau I toma Kapitala na francuskom jeziku
Pogovor francuskom izdanju

ITAOCU
27
Gospodin J. Roy stavio je sebi u zadatak da prui to je mogue taniji pa i to doslovniji prevod; taj zadatak izvrio je krajnje tano. Ali je mene ba ta stroga tanost prinudila da izmenim redakciju kako bi itaocu bila pristupanija. Ove izmene, koje su vrene iz dana u dan jer je knjiga izlazila u sveskama, nisu izvedene s jednakom briljivou i morale su izazvati stilske nejednakosti. Kad sam se ve jednom prihvatio ovog rada na reviziji, naao sam za potrebno da revidiram i originalni tekst (drugo nemako izdanje), da neka izlaganja uprostim, druga da dopunim, da dodam radi dopune neto istorijskog i statistikog materijala, da unesem neke kritike primedbe itd. Ma kakvi bili literarni nedostaci ovog francuskog izdanja, ono ima svoju naunu vrednost nezavisno od originala, pa treba da bude konsultovano i od italaca koji znaju nemaki. Dalje dajem ona mesta iz pogovora drugom nemakom izdanju u kojima je re o razvitku politike ekonomije u Nemakoj i o metodu primenjenom u ovom delu.1*
London, 28. aprila 1875.
KARL MARX _________________________________
1*
Vidi u ovom tomu, str. 20-25.
28
Uz tree izdanje
Marxu nije bilo dato da ovo, tree izdanje sam pripremi za tampu. Veliki mislilac, pred ijom se veliinom sada klanjaju i protivnici, umro je 14. marta 1883. Dunost da se pobrinem za ovo, tree izdanje kao i za izdanje drugog toma, koji je ostao u rukopisu, pala je na mene, na mene koji sam u Marxu izgubio etrdesetogodinjeg, najboljeg, nerazdvojnog prijatelja, kome dugujem vie nego to se reima dade iskazati. Kako sam izvrio prvi deo ove dunosti, obavezan sam da o tome ovde poloim raun itaocu. Marx je isprva nameravao da veliki deo teksta prvog toma preradi, da neke teoretske stavove otrije formulie, da doda nove, a da istorijski i statistiki materijal protegne do u najnovije vreme. Toga se morao odrei zbog bolesti i zbog elje da dovri redakciju drugog toma. Trebalo je izmeniti samo najnunije i umetnuti dodatke koje je ve sadralo francusko izdanje koje je u meuvremenu bilo objavljeno. [15] (Le Capital. Par Karl Marx. Paris, Lachatre 1873 .) U Marxovoj zaostavtini se naao jedan nemaki primerak koji je on mestimino korigovao i snabdeo uputima na francusko izdanje; pored toga, i jedno francusko izdanje sa tanim oznaenjem mesta koja treba iskoristiti. Ove izmene i dopune ograniavaju se s malo izuzetaka na poslednji deo knjige, na odeljak o procesu akumulacije kapitala. Tu se dosadanji tekst vie nego inae drao prvobitnog nacrta, dok su prethodni odeljci bili temeljnije preraeni. Zato je stil bio ivlji, celovitiji, ali i nemarniji, protkan anglicizmima, mestimino nejasan; izlaganje je imalo ovde-onde praznina, jer su neki vani momenti bili tek nagoveteni. to se tie stila, Marx je sam temeljno revidirao vie pododeljaka, pa mi je time kao i estim usmenim nagovetajima postavio granicu dokle ja mogu ii u uklanjanju engleskih tehnikih izraza i drugih anglicizama. Dodatke i dopune Marx bi svakako jo preradio, a glatki francuski jezik zamenio bi svojim saetim nemakim; tu sam se morao zadovoljiti time da ih prenesem, prikljuujui ih to tenje prvobitnom tekstu. Prema tome, u ovom, treem izdanju nije izmenjena nijedna re o kojoj ne znam sigurno da bi je i sam pisac izmenio. Nije mi ni na
Uz tree izdanje 29
pamet moglo pasti da u Kapital unesem popularni argon, kojim se obino izraavaju nemaki ekonomisti, onaj nerazumljivi jezik u kome se, npr., onaj koji novcem kupuje rad drugih naziva poslodavac, a onaj kome se rad uzima uz najamninu posloprimalac. I u francuskom jeziku uzima se u obinom ivotu re travail u smislu zaposlenje, ali bi Francuzi s pravom drali za ludaka svakog ekonomistu koji bi kapitalistu nazvao donneur de travail4*, a radnika receveur de travail.5* Isto tako, nisam sebi dopustio da engleski novac, mere i teine, koji se upotrebljavaju kroz ceo tekst, zamenim njihovim novim nemakim ekvivalentima. Kad je izilo prvo izdanje, bilo je u Nemakoj toliko vrsta mera koliko dana u godini, uz to dve vrste marke (rajhsmarka je tada vaila samo u glavi Soetbeera, koji ju je izmislio krajem tridesetih godina), dve vrste guldena i najmanje tri vrste talira, meu njima i jedan ija je jedinica bila nova dvotreina.[16] U prirodnim naukama vaio je metriki sistem, a na svetskom tritu engleski sistem mera. Pod takvim okolnostima bile su engleske jedinice mere prirodne za knjigu u kojoj su se injeniki podaci morali uzimati gotovo iskljuivo iz engleskih industrijskih odnosa. A ovaj poslednji razlog i danas ostaje odluujui, utoliko pre to su se odnosi u tom pogledu na svetskom tritu jedva neto promenili, te naroito za najvanije industrije elezo i pamuk i danas jo gotovo iskljuivo vae engleske mere. Na kraju, jo neto o Marxovom nainu navoenja, koje nije nailo na mnogo razumevanja. Pri donoenju injenikih podataka i prikaza, citati, npr. iz engleskih Plavih knjiga, slue, naravno, kao prost dokazni materijal. Ali je drukije gde se navode teoretska gledita drugih ekonomista. Tu citat treba da utvrdi samo to gde, kad i ko je prvi jasno izrekao neku ekonomsku misao, koja je rezultirala iz toka razvitka. Pri tome je od znaaja samo to da li je data ekonomska misao vana za istoriju nauke, da li je vie ili manje adekvatan teoretski
davalac posla 2* primalac posla. Kod nas su nemaki izrazi Arbeitgeber i Arbeitnehmer prevedeni sa poslodavac i posloprimalac, dok na nemakom bukvalno znae davalac rada i primalac rada, pa tako ispada da radnik koji daje rad od sebe prima rad od kapitaliste, a da kapitalista koji uzima rad od radnika ovome daje rad! Nai izrazi poslodavac i posloprimalac, iako nenauni, ipak znae samo da kapitalista daje zaposlenje, a da radnik zaposlenje prima. Prev.
1*
izraz ekonomskog stanja svoga vremena. A ni najmanje se ne radi o tome da li ta misao jo ima neku apsolutnu ili relativnu Vanost za stanovite pisca, ili je potpuno prela u istoriju. Zato ti citati sainjavaju samo jedan iz istorije ekonomske nauke pozajmljeni tekui komentar uz tekst i utvruju po datumu i autoru pojedine vanije napretke __________________
26 ekonomske teorije. A to je bilo veoma potrebno u nauci iji se istoriari dosad odlikuju samo tendencioznim, gotovo treberskim neznanjem. italac e, prema tome, lako shvatiti zbog ega Marx, u skladu s pogovorom drugom izdanju, sasvim izuzetno dolazi u poloaj da navodi nemake ekonomiste. Drugi tom izii e, nadam se, u toku 1884. godine.
London, 7. novembra 1883.
FRIEDRICH ENGELS
Predgovor engleskom izdanju

Objavljivanje Kapitala na engleskom jeziku ne treba obrazlagati. Naprotiv, moe se oekivati objanjenje zbog ega je ovo englesko izdanje dosad bilo odlagano kad se vidi da se poslednjih nekoliko godina u engleskoj i amerikoj tampi i dnevnoj literaturi stalno pominju, napadaju i brane, objanjavaju i izvru teorije zastupljene u ovoj knjizi. Kada je uskoro posle autorove smrti 1883. postalo jasno da je englesko izdanje ovoga dela doista potrebno, izjavio je g. Samuel Moore, dugogodinji prijatelj Marxa i pisca ovih redaka, i koji je s knjigom upoznat moda vie no iko drugi, da je spreman da uzme na sebe prevod koji su izvrioci Marxovog knjievnog testamenta eleli da to pre prue javnosti. Bilo je ugovoreno da ja uporedim rukopis s originalom i da predloim izmene koje naem da treba izvriti. Kada se malo-pomalo pokazalo da g. Moore-a poslovi njegovog poziva spreavaju da prevod zavri s brzinom koju smo svi eleli, prihvatili smo radosno ponudu dr Avelinga da preuzme jedan deo posla; istovremeno se ponudila ga Aveling, Marxova najmlaa ki, da proveri citate i da uspostavi originalni tekst mnogobrojnih mesta koja je Marx uzeo iz engleskih pisaca i Plavih knjiga i koja je on preveo na nemaki. Sve je ovo u potpunosti izvreno, osim nekoliko neizbenih izuzetaka. Dr Aveling je preveo sledee delove knjige: 1) glavu X (Radni dan) i XI (Stopa i masa vika vrednosti); 2) esti odeljak (Najamnina) koji obuhvata glave XIX - XXII); 3) od glave XXIV odeljak 4 (Okolnosti koje itd.) do kraja knjige, to obuhvata poslednji deo glave XXIV, glavu XXV i celi osmi odeljak (glave XXVI do XXXIII); 4) oba pieva predgovora. Sve ostalo je preveo g. Moore. [17] Dok tako svaki prevodilac snosi sam odgovornost za svoj udeo u radu, ja snosim odgovornost za celinu. Tree nemako izdanje, koje smo uzeli za osnovu celog naeg rada, pripremio sam ja 1883. uz pomo pribeleaka koje je ostavio autor i u kojima su oznaena ona mesta drugog izdanja koja je trebalo zameniti oznaenim mestima francuskog teksta objavljenog 1873.6
6 Le Capital. Par Karl Marx. Preveo M. J. Roy. Potpuno pregledano od pisca. Paris, Lachatre. Ovaj prevod sadri, naroito u poslednjem delu knjige, znatne izmene i dopune za drugo nemako izdanje.
__________________________ 28
32 Predgovori i Izmene koje su pogovori tako nastale u tekstu drugog izdanja uglavnom se poklapaju s izmenama koje je Marx u nizu rukopisnih uputa preporuio za engleski prevod, na ije se izdavanje mislilo u Americi pre deset godina, ali je izdanje izostalo poglavito zbog toga to se nije naao sposoban i prikladan prevodilac. Taj nam je rukopis stavio na raspolaganje na stari prijatelj g. F. A. Sorge u Hobokenu, u Nju Dersiju. U njemu je ukazano na jo neke umetke iz francuskog izdanja; ali poto je ono toliko godina starije od poslednjih uputstava za tree izdanje, nisam smatrao da imam pravo da to upotrebim drukije osim izuzetno i naroito u sluajevima gde nam je to pomoglo u savlaivanju tekoa. Konsultovali smo i francuski tekst kod veine tekih mesta radi ocene ta je sam autor bio spreman da rtvuje gde god je u prevodu moralo neto da se rtvuje od neokrnjenog znaenja originala. Ipak ostaje jedna tekoa od koje nismo mogli potedeti itaoca: upotreba izvesnih izraza u smislu koji se ne razlikuje samo od upotrebe u obinom govoru nego i od jezika obine politike ekonomije. Ali je to bilo neizbeno. Svako novo shvatanje u nekoj nauci donosi revoluciju i u strunim izrazima te nauke. Ovo najbolje potvruje hemija, u kojoj se celokupna terminologija radikalno menja otprilike svakih dvadeset godina i u kojoj e se teko nai neko organsko jedinjenje koje nije doivelo niz razliitih imena. Politika ekonomija uglavnom se zadovoljavala da uzme izraze iz trgovakog i industrijskog ivota onako kako ih je zatekla i da njima operie, pri emu je sasvim previdela da se time ograniila na uski krug ideja koje su tim reima bile izraavane. Tako, ni sama klasina politika ekonomija, mada je bila potpuno svesna da su i profit i renta samo pododeljci, komadi onog neplaenog dela proizvoda koji radnik mora da daje svome preduzetniku (prvom prisvajau, mada ne poslednjem, iskljuivom posedniku proizvoda), ipak nikad nije izala iz uobiajenih pojmova o profitu i renti, nije nikad ovaj neplaeni deo proizvoda (koji Marx naziva vikom proizvoda) ispitala u njegovoj ukupnosti, kao celinu, pa zbog toga nikad nije ni dola do jasnog razumevanja njegovog porekla i njegove prirode, a isto tako ni zakona koji reguliu naknadnu raspodelu njegove vrednosti. Slino se i svaka proizvodnja, ukoliko nije poljoprivreda ili zanat, bez razlike obuhvata izrazom manufaktura, ime se brie razlika izmeu dva velika i bitno razliita perioda ekonomske istorije: perioda prave manufakture, koja je poivala na podeli runog rada, i perioda moderne industrije, koja poiva na mainama. A po sebi je razumljivo da teorija koja modernu kapitalistiku proizvodnju smatra samo za prolazni stadijum u ekonomskoj istoriji oveanstva mora upotrebljavati drukije izraze od onih na koje su navikli pisci koji taj oblik proizvodnje smatraju za neprolazan i konaan. Nee biti naodmet da kaemo neto o autorovom metodu citiranja. U veini sluajeva slue citati na uobiajeni nain kao dokumentacija za tvrdnje iznete u tekstu. Ali u mnogim sluajevima navode se mesta iz ekonomskih pisaca da bi se pokazalo kad, gde i ko je prvi
Predgovor engleskom izdanju 33
put jasno izrekao neko odreeno gledite. To se deava tamo gde je navedeno miljenje od vanosti kao vie ili manje adekvatan izraz uslova drutvene proizvodnje i razmene koji su preovlaivali u izvesnom vremenu, i to sasvim nezavisno od toga da li ih priznaje Marx ili imaju optu Vanost. Ovi citati dodaju na taj nain tekstu tekui komentar iz istorije nauke. Na prevod obuhvata samo prvu knjigu dela. Ali ova prva knjiga predstavlja u visokom stepenu celinu za sebe i dvadeset je godina vaila kao samostalno delo. Druga knjiga, koju sam na nemakom jeziku izdao 1885, oito je nepotpuna bez tree, koja se pre kraja 1887. ne moe objaviti. Kad trea knjiga bude izdata u nemakom originalu, bie jo dosta vremena da se misli na pripremu engleskog izdanja obeju knjiga. Kapital se na Kontinentu esto naziva Biblijom radnike klase. Niko ko je upoznat s radnikim pokretom nee poricati da zakljuci dobijeni u ovoj knjizi postaju svakog dana sve vie osnovna naela velikog pokreta radnike klase, ne samo u Nemakoj i vajcarskoj, ve i u Francuskoj, u Holandiji i Belgiji, u Americi, pa ak i u Italiji i paniji; da svuda radnika klasa ove zakljuke sve vie priznaje za najpravilniji izraz svoga poloaja i svojih tenji. Pa i u Engleskoj vre Marxove teorije ba u sadanjem asu snaan uticaj na socijalistiki pokret, koji se u redovima inteligencije ne iri manje nego u redovima radnika. Ali to nije sve. Brzo se pribliuje vreme kada e se temeljno ispitivanje ekonomskog poloaja Engleske nametnuti kao neotklonjiva nacionalna nunost. U kretanju engleskog industrijskog sistema, koje je nemogue bez stalnog i brzog irenja proizvodnje, pa dakle i trita, dolo je do zastoja. Slobodna trgovina iscrpla je svoje pomone izvore; ak i sam Manester sumnja u ovo svoje nekadanje ekonomsko jevanelje.7 Strana industrija, koja se brzo razvija, svuda pilji u lice engleskoj proizvodnji ne samo na tritima koja su zatiena carinama, ve i na neutralnim tritima, pa ak i s ove strane Kanala. Dok proizvodna snaga raste u geometrijskoj progresiji, proirenje trita raste
7 Na etvrtgodinjoj skuptini Trgovake komore u Manesteru, koja je odrana danas posle podne, dolo je do ive diskusije o pitanju slobodne trgovine. Podneta je bila jedna rezolucija u tome smislu da se etrdeset godina uzaludno ekalo na to da druge nacije slede engleskom primeru slobodne trgovine, pa Komora smatra da je dolo vreme da se ovo stanovite promeni. Rezolucija je bila odbijena samo s jednim glasom vie: glasalo je 21 za, a 22 protiv. (Evening Standard od 1. novembra 1886.)
u najboljem sluaju u aritmetikoj progresiji. Desetogodinji ciklus stagnacije, prosperiteta, preterane proizvodnje i krize koji se od 1825. do 1867. stalno nanovo vraao, izgleda da je zaista istekao, ali samo da bi nas doveo u barutinu oajanja jedne trajne i hronine depresije. eljeni period prosperiteta ne dolazi; koliko nam se god puta uini da _________________________
smo zapazilii pogovori 38 Predgovori simptome koji ga nagovetavaju, toliko su puta iileli u vazduhu. Meutim, svaka nova zima postavlja iznova pitanje: ta da se radi sa nezaposlenima? Ali dok broj nezaposlenih raste iz godine u godinu, nema nikoga da na to pitanje odgovori; i mogli bismo skoro izraunati momenat kada e nezaposleni izgubiti strpljenje i uzeti svoju sudbinu u svoje ruke. U takvom asu svakako e biti potrebno da se uje glas oveka ija je cela teorija rezultat njegovog doivotnog prouavanja ekonomske istorije i poloaja Engleske, i koga je ovo prouavanje dovelo do zakljuka da je Engleska, bar u Evropi, jedina zemlja u kojoj bi se neizbena socijalna revolucija mogla potpuno sprovesti mirnim i zakonskim sredstvima. Istina, on nije nikad propustio da doda da on jedva oekuje da e se vladajua klasa Engleske pokoriti ovoj mirnoj i zakonitoj revoluciji bez proslavery rebellion.[18]
30
Uz etvrto izdanje
etvrto izdanje zahtevalo je od mene da to je mogue definitivnije utvrdim tekst, a isto tako i napomene. Evo ukratko kako sam ovaj zadatak ispunio: Uporedivi jo jednom francusko izdanje sa Marxovim rukopisnim belekama, preneo sam iz francuskog izdanja u nemaki tekst jo nekoliko dodataka. Oni se nalaze na str. 80 (tree izdanje str. 88), str. 458-460 (tree str. 509- 510), str. 547- 551 (tree str. 600), str. 591 - 593 (tree str. 644) i str. 596 (tree str. 648) u primedbi 79. 8* Isto tako, po ugledu na francusko i englesko izdanje, preneo sam u tekst opirnu napomenu o rudarskim radnicima (tree izdanje str. 509 - 515, etvrto izdanje str. 461 - 467).9* Druge male izmene isto su tehnike prirode. Dodao sam zatim jo nekoliko primedaba radi objanjenja, naroito tamo gde mi se inilo da to zahtevaju izmenjene istorijske okolnosti. Sve su te dopunske primedbe stavljene u uglaste zagrade i oznaene mojim inicijalima ili sa D. H.3* Potpuna revizija mnogobrojnih citata bila je postala potrebna zbog engleskog izdanja, koje je u meuvremenu izalo. Za to izdanje dala je Marxova najmlaa ki Eleanor sebi truda da sva navedena mesta Uporedi s originalom, tako da tamo citati iz engleskih izvora, koji su najbrojniji, nisu bili prevoeni s nemakog prevoda, nego je upotrebljen originalni engleski tekst. Zbog toga sam morao za etvrto izdanje da uzmem u obzir taj tekst. Pri tome su se nale poneke male netanosti. Zatim netano navedeni brojevi strana, delom usled omaki pri prepisivanju iz Marxovih belenica, delom usled tamparskih greaka nagomilanih u trima izdanjima. Netano stavljene navodnice ili takice kod prekida, kako je to neizbeno pri masovnom citiranju iz belenica za izvode. Ovde-onde poneka re u prevodu ne sasvim sreno izabrana. Neka mesta navedena iz Marxovih starih pariskih belenica od 1843-1845, kad Marx jo nije znao engleski, nego je engleske ekonomiste
1 * U izdanjima po kojima je prireeno ovo izdanje (vidi napred Napomenu Redakcije), dodaci koje je Engels preneo iz francuskog u nemaki tekst ni-
itao u francuskom prevodu i gde je dvostrukom prevodu odgovarala laka izmena prizvuka, npr. kod Steuarta, Ure-a i dr., i gde se sad morao iskoristiti engleski tekst. I druge sline male netanosti i nemarnosti. Ali ako se etvrto izdanje Uporedi s prethodnim izdanjima, videe se da sav ovaj naporni rad na ispravljanju nije u knjizi izmenio nita to bi bilo vredno pomena. Samo jedan jedini citat nije mogao biti pronaen to je citat iz Richarda Jonesa (etvrto izdanje, str. 562, napomena 4710*); Marx je verovatno pogreno zabeleio naslov knjige. [19] Svi drugi citati zadravaju punu dokaznu snagu ili je pojaavaju u sadanjem tanom obliku. Ovde sam, meutim, primoran da se vratim na jednu staru stvar. Poznat mi je, naime, samo jedan sluaj da je jedan Marxov citat bio podvrgnut sumnji. A poto se taj sluaj vukao ak i posle Marxove smrti, ne mogu ovde da preem preko njega.[20] U berlinskom listu Concordia, organu Saveza nemakih fabrikanata, iziao je 7. marta 1872. anonimni lanak Kako Karl Marx citira. Tu se, uz obilno moralno zgraanje i upotrebu neparlamentarnih izraza, tvrdilo da je citat iz Gladstone-ovog budetskog govora od 16. aprila 1863 (u Inauguralnoj adresi Meunarodnog udruenja radnika od 18642*, a ponovljen u Kapitalu I, str. 617. etvrtog izdanja, str. 670-671. treeg izdanja3*) falsifikovan. Reenica: Ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi... potpuno je ogranieno na posednike klase, ne nalazi se, toboe, ni sa jednom rei u (kvazizvaninom) stenografskom izvetaju Hansarda4*. Ova se reenica nigde ne nalazi u Gladstone-ovom govoru. U njemu se kae upravo suprotno. (Masnim slovima) Marx je formalno i materijalno ovu reenicu dolagao! Marx, kome je taj broj lista Concordia bio poslat sledeeg maja, anonimnom lankopiscu odgovorio je u listu Volksstaat od 1. juna. Poto se vie nije seao po kome je novinskom izvetaju citirao, ograniio se na to da prvo dokae da se pomenuti citat nalazi u dva engleska spisa, a onda je naveo referat Times-a po kome je Gladstone rekao:
That is the state of the case as regards the wealth of this country. I must say for one, I should look almost with apprehension and with pain upon this intoxicating augmentation of wealth and power, if it were my belief that it was confined to classes who are in easy circumstances. This takes no cognizance at all of the condition of the labouring population. The augmentation I have desdrao da se ono ograniava na stvarno imune klase. Ono se nikako ne odnosi na poloaj radnog stanovnitva. Poveanje koje sam opisao i koje drim da poiva na tanim izvetajima, potpuno je ogranieno na posednike klase.
1
* zla namera
Uz etvrto izdanje 37 cribed and which is founded, I think, upon accurate returns, is an augmentation entirely confined to classes of property.5* ________________
Gladstone, dakle, kae tu da bi mu bilo ao ako bi tako bilo, ali da tako j e s t e : Ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi j e s t e potpuno ogranieno na posednike klase. A to se tie kvazizvaninog Hansarda, Marx dalje kae: U svom naknadno doteranom izdanju bio je g. Gladstone toliko pametan da eskamotira reenicu koja je svakako kompromitujua u ustima jednog engleskog ministra finansija. Uostalom, to je stari engleski parlamentarni obiaj, a nikako izmiljotina Laskeria protiv Bebela.[21] Anonimus se razgoropadio. Ostavljajui u svom odgovoru u listu Concordia od 4. jula po strani izvore iz druge ruke, veli on stidljivo da je obiaj da se parlamentarni govori citiraju po stenografskim belekama; da se Times-ov izvetaj (u kome izmiljena reenica stoji), i Hansardov izvetaj (gde nje nema), materijalno potpuno poklapaju; da Times-ov izvetaj kae ba direktnu suprotnost onom ozloglaenom mestu iz Inauguralne adrese. Pri tome anonimus briljivo preutkuje da taj izvetaj pored ove tobonje suprotnosti izriito sadri ba ono ozloglaeno mesto! Uprkos tome, osea anonimus da se debelo nasukao i da ga moe spasti samo neka nova smicalica. I zato, dok svoj lanak, kako smo pokazali, pun drskih lagarija garnira krasnim epitetima, kao npr.: mala fides1*, nepotenje, laan navod, onaj lani citat, drska lagarija, citat koji je skroz laan, ovaj falsifikat, prosto bestidno itd., naao je on za potrebno da sporno pitanje prebaci na drugo polje. Zbog toga on obeava da u jednom drugom lanku iznese kakvu Vanost mi (anonimus koji ,ne lae') pripisujemo sadrini Gladstone-ovih rei. Kao da njegovo nemerodavno miljenje ima s ovom stvari ma i najudaljeniju vezu! Taj drugi lanak iziao je u listu Concordia od 11. jula. Marx odgovori jo jednom u listu Volksstaat od 7. avgusta, navodei i izvetaje o dotinom mestu iz listova Morning Star i Morning Advertiser od 17. aprila 1863. I po jednom i po drugom, Gladstone je rekao da bi on sa zabrinutou itd. gledao na ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi kad bi drao da je ono ogranieno na zaista imune klase (classes in easy circumstances). Ali to poveanje j e s t e ogranieno na posednike klase (entirely confined to classes possessed of property). Dakle, i ovi izvetaji donose toboe izmiljeno mesto doslovce. Zatim je jo jednom ustanovio uporeujui tekstove u listu Times i Hansardu da reenica koja je kao stvarno izreena reprodukovana u jednakom tekstu u tri meusobno nezavisna novinska izvetaja koji su izili sledeeg jutra posle govora zaista nedostaje u Hansardovom izvetaju, koji se po poznatom obiaju pregledava, odakle ju je, po Marxovim reima, Gladstone naknadno izbrisao, i ______________________________
Uz etvrto izdanje 37
izjavljuje, naposletku, da nema vremena da i dalje saobraa sa anonimusom. Izgleda da je ovome bilo dosta, ili bar Marxu vie nisu slati brojevi lista Concordia. inilo se da je s time stvar mrtva i pokopana. Ali su nam otada, od ljudi koji su saobraali sa Univerzitetom u Kembridu, jednom ili dvaput dolazili tajanstveni glasovi o nekom neuvenom literarnom zloinu koji je Marx, navodno, napravio u Kapitalu; ali i pored svih ispitivanja nije se nita odreenije moglo saznati. A onda, 29. novembra 1883, osam meseci posle Marxove smrti, pojavilo se u listu Times jedno pismo iz Trinity College-a, Kembrid, s potpisom Sedleya Taylora, u kome nam je taj skromni zadrugari u jednoj nadohvat ugrabljenoj prilici najzad dao objanjenje ne samo o ogovaranjima u Kembridu, nego i o anonimusu iz lista Concordia. to je najudnovatije, kae ovei iz Trinity College-a, jeste to da je
p r o f e s o r u B r e n t a n u (koji je onda bio u Breslavi, a sad je u trasburgu) bilo rezervisano... da otkrije onu mala fides koja je oevidno diktovala citat iz Gladstone-ovog govora u Inauguralnoj adresi. G. Karl Marx koji je... pokuao da odbrani citat, bio je toliko smeo da je u samrtnom ropcu (deadly shifts), u koji ga je iznebuha bacio majstorski Brentanov napad, tvrdio da je g. Gladstone frizirao izvetaj lista Times od 17. aprila 1863. o njegovom govoru pre nego to je iziao u Hansardu da bi eskamotirao jednu reenicu, koja bi svakako bila kompromitujua za jednog engleskog ministra. Kada je Brentano detaljnim uporeivanjem teksta dokazao da se izvetaji lista Times i Hansarda poklapaju a apsolutnom iskljuivanju smisla koji je Gladstone-ovim reima podmetnulo lukavo izolovano citiranje, onda se Marx povukao pod izgovorom da nema vremena!
Dakle, u tome je grmu leao zec![22] I ovako se gloriozno odrazila u proizvoako-zadrugarskoj fantaziji Kembrida anonimna kampanja g. Brentana u listu Concordia! Tako je, dakle, stajao i upravljao svoj ma[23] u majstorskom napadu ovaj sveti ore Saveza nemakih fabrikanata, dok je pakleni zmaj Marx pod njegovim nogama brzo pao u samrtni ropac! Pa ipak je sve ovo ariostovsko opisivanje boja sluilo samo tome da se pokriju smicalice naeg svetog ora. Tu vie nema govora o lai, o falsifikatu, nego o lukavo izolovanom navoenju (craftily isolated quotation). Celo je pitanje bilo odloeno, a sveti ore i njegov seiz iz Kembrida znali su vrlo dobro zato. Poto je Times odbio da primi dopis, odgovorila je Eleanor Marx u meseniku To-Day, februara 1884, svodei raspru na jedinu taku koja je bila posredi: da li je Marx onu reenicu izmislio ili ne? Na to je g. Sedley Taylor odgovorio:
Pitanje da li je po njegovom miljenju Marxa i Brentana ako meri da se Gladstone-ov govor sadrao ili nije sadrao neku reenicu, bilo je od sasvim sporednog znaaja u prepirci izmeu se Uporedi s pitanjem da li je citat bio napravljen u naGladstone-ov smisao reprodukuje ili unakazi.
Uz etvrto izdanje 37
A na to on priznaje da izvetaj lista ,Times zaista sadri protivrenost u reima; ali, ali, ako se veza s ostalim tekstom pravilno, tj. u liberalno-gledstonovskom smislu objasni, onda se vidi ta je g. Gladstone h t e o da kae. (To-Day, mart 1884). Najkominije pri tome jeste to da na ovei iz Kembrida sad nastoji da govor ne citira po Hansardu, kako je to po anonimnom Brentanu obiaj, ve po izvetaju lista Times, koji isti Brentano oznauje kao nuno petljanski. Pa, naravno, kad u Hansardu te fatalne reenice uopte nema! Bilo je Eleanori Marx lako da razbije u prah ovu argumentaciju u istom broju asopisa To-Day. Ili je g. Taylor itao kontroverzu od 1872. Onda je sad slagao, i to ne samo dolagao, nego i prelagao. Ili je nije itao. Onda je bio obavezan da dri jezik za zube. U svakom sluaju, bilo je jasno da on nije imao hrabrosti da ma za asak podri optubu svoga prijatelja Brentana da je Marx lano dodao. Naprotiv, ispada sada da Marx nije dolagao, nego je utajio jednu vanu reenicu. Ali je ista ta reenica citirana na 5. strani Inauguralne adrese, nekoliko redaka ispred tobonje izmiljene. A to se tie Protivrenosti u Gladstone-ovom govoru, zar nije bio Marx taj koji u Kapitalu na str. 618 (tree izdanje, str. 6721*), primedba 105, govori o stalnim, dreeim protivrenostima u Gladstone-ovim budetskim govorima iz 1863. i 1864! Dabogme, samo to ih on a la Sedley Taylor ne pokuava da rei liberalskim hvalospevima. Odgovor E. Marx se zavrava ovim zakljukom: Naprotiv, Marx nije ni izostavio neto to bi bilo vredno navesti, niti ita izmislio. Ali je on uspostavio i izvukao iz zaborava jednu odreenu reenicu iz jednog Gladstone-ovog govora, koja je nesumnjivo bila izreena, a koja je, ovako ili onako, nala naina da se izgubi iz Hansarda. S ovim je g. Sedleyu Tayloru ipak bilo dosta. Rezultat itavog ovog profesorskog ogovaranja koje se vuklo kroz dve decenije i kroz dve velike zemlje, bio je da se vie niko nije usuivao da takne u Marxovu knjievniku savesnost. Verovatno je da e odsada g. Sedley Taylor isto tako malo imati poverenja u literarne ratne izvetaje g. Brentana koliko g. Brentano u papsku nepogreivost Hansarda.
London, 25. juna 1890.
F R IE DR ICH E NGE LS ____________________________
* U ovom izdanju na str. 577 - 578.
Knjiga prva
Prvi odeljak
Roba i novac
G L A V A P R V A
43
Roba
1. Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstancija vrednosti i veliina vrednosti)
Bogatstvo drutava u kojima vlada kapitalistiki nain proizvodnje ispoljava se kao ogromna zbirka roba11, a pojedinana roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga e nae istraivanje poeti analizom robe. Roba je pre svega spoljanji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe ma koje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiu li iz stomaka ili iz fantazije.12 Tu se ne postavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao sredstvo za ivot, tj. kao predmet potronje, ili posredno, kao sredstvo za proizvodnju. Svaka korisna stvar, kao elezo, hartija itd., moe se posmatrati s dve take gledita: po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava, te se moe iskoriavati s raznih strana. Otkrivati te razne korisne strane, a time i raznolike naine za upotrebljavanje stvari, istorijski je in.3 Tako je i sa pronalaenjem drutvenih mera za kvantitet korisnih stvari. Razlinost robnih mera po-
Karl Marx, Zur Kritik der politischen Oekonomie, Berlin 1859, str. 3.1* elja ima za pretpostavku potrebu: ona je apetit duha koji je njemu isto toliko prirodan kao glad telu... Veina stvari ima svoju vrednost otuda to one zadovoljavaju potrebe duha. (Nicolas Barbon, A Discourse concerning coining the new money lighter. In answer to Mr. Lockes Considerations etc., London 1696, str. 2, 3.)
12
11
44 I odeljak Roba i novac
tie delom iz razliite prirode predmeta koje treba meriti, a delom iz sporazuma. Korisnost neke stvari ini tu stvar upotrebnom vrednou. 13 Ali ta korisnost ne lebdi u vazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog tela, ona bez njega ne postoji. Zbog toga je samo robno telo, kao elezo, penica, dijamant itd., upotrebna vrednost ili dobro. Ovaj karakter stvari ne zavisi od toga da li prisvajanje njenih upotrebnih svojstava staje oveka mnogo ili malo rada. Kad posmatramo upotrebne vrednosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu odreenost, kao: tuce asovnika, arin platna, tona eleza itd. Upotrebne vrednosti roba ine grau posebne naune grane poznavanja robe.14 Upotrebna vrednost ostvaruje se samo upotrebom ili troenjem. Upotrebne vrednosti ine materijalnu sadrinu bogatstva ma kakav mu bio drutveni oblik. U drutvenom obliku koji mi imamo da istraimo one se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti. Razmenska vrednost ispoljava se pre svega kao kvantitativni odnos, kao srazmera u kojoj se upotrebne vrednosti jedne vrste razmenjuju za upotrebne vrednosti druge vrste 15, a to je odnos koji se stalno menja s vremenom i mestom. Otud razmenska vrednost izgleda neto sluajno i isto relativno, nekakva robi unutranja, imanentna razmenska vrednost (valeur intrinsque), izgleda, dakle, contradictio in adjecto.16 Razmotrimo stvar izblie. Neka roba, npr. 1 kvarter penice, razmenjuje se za x masti za obuu, ili za y svile, ili za z zlata itd., jednom rei za druge robe u najrazliitijim srazmerama. Penica ima, dakle, raznolike razmenske vrednosti, a ne samo jednu jedinu. Ali poto x masti za obuu, a isto
Prirodna vrednost (natural worth) svake stvari sastoji se u njenom svojstvu da zadovoljava nune potrebe ili da slui udobnosti ljudskog ivota. (John Locke, Some Considerations on the Consequences of the Lowering of Interest, 1691, u: Works, izd. London 1777, sv. II, str. 28.) U 17. veku nai emo u engleskih pisaca jo dosta esto re Worth za upotrebnu vrednost, a Value za razmensku vrednost, potpuno u duhu jezika koji neposrednu stvar rado izraava germanski, a prenesenu romanski. 14 U buroaskom drutvu vlada fictio juris [pravna fikcija] da se svaki ovek, kao kupac robe, enciklopedijski razume u robama. 15 Vrednost se sastoji u odnosu razmene izmeu ove i one stvari, izmeu odreene koliine ovog i odreene koliine onog proizvoda. (Le Trosne, De l` intrt Social u: Physiocrates, izd. Daire, Paris 1846, str. 889.) 16 Nita ne moe imati unutranju razmensku vrednost. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 6), ili, kao to Butler veli: The value of a thing Is just as much as it will bring.[24] [Jedna stvar vredi Ba toliko koliko e doneti.]
13
1. glava Roba 45
tako y svile, isto tako z zlata itd. jesu razmenska vrednost jednog kvartera penice, to i x masti za obuu, y svile, z zlata itd., moraju biti meu sobom razmenljive ili po veliini jednake razmenske vrednosti. Iz ovoga izlazi prvo: vaee razmenske vrednosti jedne iste robe izraavaju neto jednako. A drugo: razmenska vrednost moe uopte biti samo nain izraavanja, pojavni oblik neke sadrine koja se od nje dade razlikovati. Uzmimo zatim dve robe, npr. penicu i elezo. Ma u kom se odnosu vrila njihova razmena, on se uvek moe prikazati jednainom u kojoj se data koliina penice izjednauje s nekom koliinom eleza; npr. 1 kvarter penice = a centi eleza. ta nam ova jednaina kazuje? Da u dvema razlinim stvarima, u 1 kvarteru penice kao i u a centi eleza, postoji neto zajedniko iste veliine. A to znai da su obe jednake neem treem to samo sobom nije ni jedno ni drugo. Mora, dakle, biti moguno da se i jedno i drugo, ukoliko su razmenske vrednosti, svede na to tree. Ilustrovaemo ovo jednim prostim primerom iz geometrije. Da bi se odredile i uporedile povrine svih pravolinijskih likova, rastavljaju se ovi na trouglove. Sam trougao svodi se na izraz koji je sasvim razlian od njegova vidljiva lika na polovinu proizvoda njegove osnove i visine. Isto se tako razmenske vrednosti roba imaju svesti na neto zajedniko, od ega one predstavljaju veu ili manju koliinu. To zajedniko ne moe da bude neko geometrijsko, fiziko, hemijsko ili neko drugo prirodno svojstvo roba. Uopte, njihove telesne osobine dolaze u obzir samo ukoliko ih ine upotrebljivima, dakle upotrebnim vrednostima. Ali, s druge strane, ba je apstrahovanje od njihovih upotrebnih vrednosti ono to oigledno karakterie odnos razmene roba. U okviru njega valja jedna upotrebna vrednost tano koliko i svaka druga, samo ako je ima u pravoj srazmeri. Ili, kako veli stari Barbon:
Ova vrsta robe dobra je koliko i ona ako joj je razmenska vrednost iste veliine. Niti postoji razlika, niti ima mogunosti da se razlikuju stvari koje imaju razmensku vrednost jednake veliine.8
Kao upotrebne vrednosti robe su u prvom redu razlinog kvaliteta, a kao razmenske vrednosti mogu biti jedino razlinog kvantiteta, prema tome ne sadre ni atoma upotrebne vrednosti. ___________
8 One sort of wares are as good as another, if the value be equal. There is no difference or distinction in things of equal value... One hundred pounds worth of lead or iron, is of as great a value as one hundred pounds worth of silver and gold.17* (N. Barbon, isto, str. 53. i 57.)
* . . . Olovo ili elezo u vrednosti od 100 funti sterlinga ima jednaku vrednost kao zlato ili srebro u vrednosti od 100 funti sterlinga.
17
Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda im ostaje jo samo jedno svojstvo: da su proizvodi rada. Ali nam se i proizvod rada ve u ruci izmenio. Apstrahujemo li njegovu upotrebnu vrednost, mi smo apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i oblike koji ga ine upotrebnom vrednou. Sad on vie nije ni sto, ni kua, ni prea ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova ulna svojstva izgubila su se. Sad on vie nije ni proizvod stolarskog, ni graevinarskog, ni prelakog ni ikojeg drugog odreenog proizvodnog rada. Iezne li korisni karakter proizvoda rada, iezao je i korisni karakter radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i razliiti konkretni oblici tih radova, ne razlikuju se vie, ve su svi skupa svedeni na jednak ljudski rad, na apstraktni ljudski rad. Da vidimo sad ta je ostalo od proizvoda rada. Jedino to je od njih preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta gruavina bezrazlinog ljudskog rada, tj. utroka ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog troenja. Te stvari predstavljaju jo samo to da je na njihovo proizvoenje utroena ljudska radna snaga, da je u njima nagomilan ljudski rad. Kao kristali ove drutvene supstancije, koja im je zajednika, one su vrednosti robne vrednosti. U samom odnosu robne razmene javila nam se razmenska vrednost roba kao neto potpuno nezavisno od njihovih upotrebnih vrednosti. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda rada, dobiemo njihovu vrednost kako smo je maloas odredili. Prema tome, ono zajedniko to se pokazuje u odnosu razmene ili u razmenskoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraivanja vratie nas na razmensku vrednost kao na nuni nain izraavanja, odnosno pojavni oblik robne vrednosti, koju najpre ipak moramo posmatrati nezavisno od tog oblika. Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo zato to je u njoj (odnosno u njemu) opredmeen ili materijalizovan apstraktni ljudski rad. Pa kako da se meri veliina njene (odnosno njegove) vrednosti? Koliinom supstancije koja stvara vrednost a koja se sadri u njoj (odnosno njemu) koliinom rada. Sama koliina rada meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vreme opet ima svoje merilo u odreenim delovima vremena, kao to su as, dan itd. Poto koliina rada utroenog za vreme proizvoenja neke robe odreuje njenu vrednost, moglo bi izgledati da roba nekog proizvoaa ima utoliko veu vrednost ukoliko je on lenji ili neumeniji, jer mu je zbog toga potrebno vie vremena za njenu izradu. Ali rad koji sainjava supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad, utroak je iste ljudske radne snage. Ukupna drutvena radna snaga koja se ispoljava u vrednostima robnog sveta vai ovde kao jedna ista ljudska radna snaga, iako se sastoji iz nebrojenih individualnih radnih snaga. Svaka od ovih individualnih radnih snaga ista je ljudska radna snaga kao i svaka druga ukoliko ima karakter jedne drutvene prosene radne snage, ukoliko de-
1. glava Roba 47
luje kao takva drutvena prosena radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj za proizvoenje izvesne robe treba samo proseno, potrebno, ili drutveno potrebno radno vreme. Drutveno potrebno radno vreme jeste ono radno vreme koje se iziskuje da bi se, uz postojee drutveno-normalne uslove proizvodnje i uz proseni drutveni stupanj umenosti i intenzivnosti rada, izradila koja bilo upotrebna vrednost. Na primer, posle uvoenja parnog razboja u Engleskoj bilo je dovoljno moda upola manje rada nego ranije da se data koliina pree pretvori u tkaninu. Stvarno, engleskom runom tkau trebalo je za ovo pretvaranje i sad isto onoliko radnog vremena koliko i ranije, samo to je sada proizvod njegovog individualnog radnog asa predstavljao tek polovinu drutvenog radnog asa i pao je zbog toga na polovinu svoje ranije vrednosti. Prema tome, veliinu vrednosti neke upotrebne vrednosti odreuje samo koliina drutveno potrebnog rada ili radno vreme koje je drutveno potrebno za njenu izradu.9 Pojedina roba vai ovde uopte kao proseni primerak svoje vrste.10 Robe koje sadre podjednako velike koliine rada, ili koje se mogu izraditi za isto radno vreme, imaju zbog toga i vrednost iste veliine. Vrednost jedne robe odnosi se prema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za proizvodnju jedne prema radnom vremenu potrebnom za proizvodnju druge. Kao vrednosti, sve su robe samo odreene mere zgruanog radnog vremena.11 Zbog toga bi veliina vrednosti neke robe bila postojana, stalno jednaka, kad bi radno vreme potrebno za njeno proizvoenje ostalo stalno jednako. Ali se ovo poslednje menja sa svakom promenom u proizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada odreuju razne okolnosti, izmeu ostalog proseni stupanj umenosti radnika, stupanj razvitka nauke i njezine tehnoloke primenljivosti, drutvena kom_____________
Primedba uz drugo izdanje. The value of them (the necessaries of life) when they are exchanged the one for another, is regulated by the quantity of labour necessarily required, and commonly taken in producing them. [im se upotrebni predmeti razmenjuju jedni za druge, vrednost njihova biva odreivana koliinom rada koja se nuno iziskuje i obino troi na njihovo proizvoenje.] (Some Thoughts on the Interest of Money in general, and particularly in the Public Funds etc., London, str. 36, 37). Ovaj znaajni anonimni spis iz prologa veka nema datuma. Ali iz njegove sadrine izlazi da je objavljen za vlade George-a II, otprilike 1739. ili 1740. 9 Svi proizvodi iste vrste u stvari su samo jedna masa kojoj se cena odreuje generalno i bez obzira na okolnosti pojedinanih sluajeva. (Le Trosne, De l` Intrt Social, str. 893.) 10 K. Marx, Zur Kritik etc., str. 6.1*
1*
Vidi u 20. tomu ovog izdanja.
binacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proizvodnju i prirodni uslovi. Na primer, ista koliina rada predstavie se pri povoljnoj etvi u 8 buela penice, pri nepovoljnoj samo u 4. Ista koliina rada daje vie metala u bogatim, manje u siromanim rudnicima itd. Dijamanti se retko nalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo nalaenje staje proseno mnogo radnog vremena. Iz ovoga izlazi da oni u malenom obimu predstavljaju mnogo rada. Jacob sumnja da je zlato ikad isplatilo punu svoju vrednost.[25] Jo vie vai to za dijamante. Po Eschwegeu, ukupna osamdesetogodinja eksploatacija brazilskih dijamantskih polja nije bila 1823. jo dostigla cenu prosenog proizvoda to su ga davale brazilske plantae eera i kafe za osamnaest meseci, mada je predstavljala mnogo vie rada, dakle i vie vrednosti. Da su rudnici bogatiji, ista bi se koliina raa predstavila u vie dijamanata i njihova bi vrednost pala. Uzmogne li se ugalj s malo rada pretvarati u dijamant, moe njegova vrednost pasti ispod vrednosti cigle. Uopte uzev: to je vea proizvodna snaga rada, to se manje radnog vremena zahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa rada kristalisana u njemu, to je manja njegova vrednost. I obrnuto: to je manja proizvodna snaga rada, to je vee radno vreme potrebno za izradu izvesnog artikla, to je vea njegova vrednost. Dakle, veliina vrednosti neke robe menja se upravno prema koliini, a obrnuto prema proizvodnoj snazi rada koji se u njoj ostvaruje.18* Neka stvar moe biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost. To je onda kad se njena korist po ljude ne postie radom. Takvi su vazduh, neobraivano tlo, prirodne livade, drvo to divlje raste itd. Neka stvar moe biti korisna i proizvod ljudskog rada, a da ne bude roba. Ko svojim proizvodom zadovoljava sopstvenu potrebu, stvara, dodue, upotrebnu vrednost, ali ne i robu. Da bi proizvodio robu, mora proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, ve upotrebnu vrednost za druge, drutvenu upotrebnu vrednost. {I ne samo prosto za druge. U srednjem veku seljak je proizvodio ito za danak feudalnom gospodaru i ito za desetak popu. Ali ni ito za danak, ni ito za desetak nisu postali roba zato to su proizvoeni za druge. Da postane robom, proizvod se mora razmenom preneti na drugo lice kome e sluiti kao upotrebna vrednost.}11a Naposletku, nikakva stvar ne moe da bude ______________
11a Primedba uz etvrto izdanje. Umetnuo sam objanjenje u zagradama jer se bez njega esto pogreno shvatalo kao da u Marxa vai kao roba svaki proizvod koji ne troi proizvoa ve neko drugi. F. E.
18 * U prvom nemakom izdanju sledi: Sada mi znamo supstanciju vrednosti. To je rad. Mi znamo meru njene veliine. To je radno vreme. Ostaje da se analizira njen oblik, koji vrednost predstavlja kao razmensku vrednost. Pored toga, bie potrebno i ve otkrivene odredbe neto blie razraditi.
1. glava Roba 49
vrednost ako nije predmet za upotrebu. Bude li nekorisna, onda je nekoristan i rad sadran u njoj, ne vai kao rad, pa stoga ne stvara ni vrednost.
2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama
U samom poetku roba nam se pokazala kao neto dvorodno, kao upotrebna vrednost i razmenska vrednost. Posle se pokazalo da i rad, ukoliko je izraen vrednou, ne poseduje vie ona ista obeleja koja mu pripadaju kao stvaraocu upotrebnih vrednosti. Ovu dvorodnu prirodu rada sadranog u robi prvi sam ja kritiki dokazao. 12 Poto je ova taka stoer oko kojega se okree razumevanje politike ekonomije, rasvetliemo je ovde izblie. Uzmimo dve robe, recimo 1 kaput i 10 arina platna. Neka je vrednost prve robe dvaput vea od vrednosti druge, tako da ako je vrednost 10 arina platna = B, kaput je = 2B. Kaput je upotrebna vrednost koja zadovoljava naroitu potrebu. Da se izradi, potrebna je odreena vrsta proizvodne delatnosti. Nju odreuju njena svrha, nain operisanja, predmet, sredstvo i rezultat. Rad ija se korisnost ovako predstavlja u upotrebnoj vrednosti njegova proizvoda ili u tome to je njegov proizvod upotrebna vrednost, nazvaemo kratko i prosto korisnim radom. S te take gledita posmatra se rad uvek u vezi s njegovim korisnim uinkom. Kao to su kaput i platno kvalitativno razline upotrebne vrednosti, tako su kvalitativno razlini i radovi preko kojih su oni doli do postojanja krojenje i tkanje. Da te stvari nisu kvalitativno razline upotrebne vrednosti, a otud i proizvodi kvalitativno razlinih korisnih radova, ne bi se uopte mogle sueliti kao robe. Kaput se ne razmenjuje za kaput, ista upotrebna vrednost ne razmenjuje se za istu upotrebnu vrednost. U ukupnosti raznovrsnih upotrebnih vrednosti ili robnih tela ispoljava se ukupnost isto toliko raznolikih korisnih radova, razlinih po rodu, vrsti, porodici, podvrsti i varijetetu drutvena podela rada. Ona je uslov za postojanje robne proizvodnje, mada, obrnuto, robna proizvodnja nije uslov za postojanje drutvene podele rada. U staroindijskoj optim rad je drutveno podeljen, ali proizvodi ne postaju robama. Ili, uzmimo blii primer: u svakoj je fabrici rad sistematski podeljen, ali se do ove podele ne dolazi time to bi radnici meusobno razmenjivali svoje individualne proizvode. samo se proizvodi samostalnih i meu sobom nezavisnih, privatnih radova sueljavaju kao robe. Prema tome, videli smo: u upotrebnoj vrednosti svake robe nalazi se odreena svrsishodna proizvodna delatnost ili koristan rad. Upo_______________
12
Zur Kritik etc., str. 12, 13. i dalje.
trebne vrednosti ne mogu se sueliti kao robe ako se u njima ne nalaze kvalitativno razlini korisni radovi. U drutvu iji proizvodi po pravilu uzimaju oblik robe, tj. u drutvu proizvoaa roba, razvija se ova kvalitativna razlika korisnih radova koji se kao privatni radovi samostalnih proizvoaa vre nezavisno jedni od drugih u mnogolan sistem, u drutvenu podelu rada. Uostalom, kaputu je svejedno nosi li ga kroja ili krojaeva muterija. U oba sluaja on deluje kao upotrebna vrednost. Isto se tako ni sam odnos izmeu kaputa i rada koji ga proizvodi ne menja time to krojenje postaje posebna profesija, samostalan lan drutvene podele rada. Gde ga je na to nagonila potreba za odevanjem, krojaio je ovek hiljade godina pre nego to je od oveka postao kroja. Ali se do postojanja kaputa, platna, svakog elementa materijalnog bogatstva koga nema u prirodi, uvek moralo da dolazi putem posebne, svrsishodne proizvodne delatnosti koja naroite prirodne materije prilagoava naroitim ljudskim potrebama. Otuda je rad kao tvorac upotrebnih vrednosti, kao koristan rad, uslov za opstanak ljudi, uslov nezavisan od svih drutvenih oblika, veita prirodna nunost da se izmeu oveka i prirode omogui razmena materije, i prema tome i ivot ljudski. Upotrebne vrednosti kaput, platno itd., ukratko robna tela jesu spojevi dvaju elemenata: prirodne materije i rada. Oduzmemo li ukupni zbir svih razlinih korisnih radova koji se nalaze u kaputu, platnu itd., preostae nam uvek neka materijalna podloga, materijalni talog koji postoji od same prirode, bez ovekova sudelovanja. U svojoj proizvodnji ovek moe da postupa jedino kao i sama priroda, tj. moe samo da menja oblike materije.13 I ne samo to. U samom tom radu oko uobliavanja, oveka stalno pomau prirodne sile. Dakle, rad nije jedini izvor upotrebnih vrednosti koje proizvodi, materijalnog bogatstva. Kako William Petty veli, rad je njegov otac, a zemlja mu je mati.[26] Preimo sad s robe kao upotrebnog predmeta na robnu vrednost. Bili smo uzeli da kaput ima vrednost dvaput veu od platna. A1 je ovo samo kvantitativna razlika, koja nas u ovaj mah jo ne zanima, ___________________
Sve pojave u vasioni, bile izazvane ljudskom rukom ili optim prirodnim zakonima, ne predstavljaju nikakvu novu tvorevinu, ve samo menjanje oblika materije. Sastavljanje i rastavljanje jedini su elementi koje ljudski duh uvek nanovo nalazi kad ralanjuje pojam reprodukcije; ovako je isto s reprodukcijom vrednosti (upotrebne vrednosti, iako Verri ovde, polemiui protiv fiziokrata, zapravo ne zna o kojoj vrsti vrednosti govori) i bogatstva, kad se zemlja, vazduh i voda u polju pretvaraju u ito, ili kad se pod rukom ovekovom lepljivo luenje insekta pretvara u svilu, ili se nekoliko komadia metala sastave u asovnik koji izbija sate. (Pietro Verri, Meditaziom sulla Economia Politica, prvi put tampano 1771. u Custodijevu izdanju italijanskih ekonomista, Parte Moderna, sv, XV, str. 21, 22.)
1. glava Roba 51
Stoga podseamo na to da ako je vrednost kaputa dvaput vea od vrednosti 10 arina platna, 20 arina platna imaju vrednost iste veliine kao i 1 kaput. Kao vrednosti, kaput i platno stvari su iste supstancije, objektivni izrazi jednorodnog rada. Ali krojenje i tkanje kvalitativno su razlini radovi. No ima drutvenih stanja gde isti ovek naizmence kroji i tka, gde su zbog toga oba ova razlina naina rada samo menjanje rada iste individue, a jo ne posebne ustaljene funkcije razlinih individua, upravo kao to kaput koji na kroja danas pravi, i pantalone koje e sutra napraviti, imaju kao pretpostavku samo varijacije istog individualnog rada. Dalje je oigledno da se u naem kapitalistikom drutvu, vazda prema menjanju pravca tranje rada, izvesna data koliina ljudskog rada doprinosi naizmence u obliku krojenja i u obliku tkanja. Ovo menjanje oblika rada ne moe da ide bez trenja, ali mora da ide. Izuzmemo li odreenost proizvodne delatnosti, odnosno koristan karakter rada, ostaje nam ona onda kao utroak ljudske radne snage. Iako su kvalitativno razline proizvodne delatnosti, i krojenje i tkanje jesu proizvodno troenje ljudskog mozga, miia, nerva, ruke itd., a u ovom smislu oba su ljudski rad. Oni su samo dva razlina oblika da se utroi ljudska radna snaga. U svakom sluaju, sama ljudska radna snaga mora da bude vie ili manje razvijena da bi se troila u ovom ili onom obliku. No vrednost robe predstavlja jednostavno ljudski rad, utroak ljudskog rada uopte. Pa kao god to u buroaskom drutvu neki general ili bankar igra veliku, a ovek kao ovek, naprotiv, samo vrlo bednu ulogu 14, tako je isto ovde i s ljudskim radom. On je utroak proste radne snage koju u svom organizmu proseno ima svaki obian ovek bez njenog naroitog razvijanja. Istina, karakter samog prosenog prostog rada menja se prema razlinim zemljama i kulturnim epohama, ali je u odreenom postojeem drutvu dat. Komplikovaniji rad vai samo kao potenciran ili bolje rei multiplikovan prost rad, tako da je manja koliina komplikovanog rada jednaka veoj koliini prostoga. Iskustvo pokazuje da se ovo reduciranje, ovo svoenje stalno vri. Moe neka roba biti proizvod i najkomplikovanijeg rada, njena vrednost izjednauje nju s proizvodom prostog rada, te zbog toga i sama predstavlja samo odreenu koliinu prostog rada.15 Razline srazmere u kojima su razline vrste rada svedene na prost rad kao na svoju jedinicu mere, utvruju se drutvenim procesom iza lea proizvoaa, te otuda izgleda kao da su im date tradicijom. Uproenja radi svaka vrsta radne snage vaie nam u daljem izlaganju neposredno kao prosta radna snaga, ime emo samo utedeti trud oko svoenja.
Uporedi: Hegel, Philosophie des Rechts, Berlin 1840, str. 250, 190. 14 italac mora imati u vidu da ovde nije re o najamnini ili vrednosti koju radnik dobija, recimo, za jedan radni dan, ve o robnoj vrednosti u kojoj se njegov radni dan opredmeuje. Na ovom stupnju naeg izlaganja, kategorija najamnine uopte jo ne postoji.
Dakle, kao to je u vrednostima kaputu i platnu apstrahovana razlika izmeu njihovih upotrebnih vrednosti, tako je i u radovima koji se u tim vrednostima pokazuju apstrahovana razlika izmeu njihovih korisnih oblika, krojenja i tkanja. Kao to su upotrebne vrednosti kaput i platno spojevi celishodnih proizvodnih delatnosti sa tkaninom i preom, a vrednosti kaput i platno naprotiv samo gruavine jednorodnog rada, tako isto i radovi sadrani u ovim vrednostima ne vae zbog svog proizvodnog ponaanja prema tkanini i prei, ve samo kao utroak ljudske radne snage. Krojenje i tkanje elementi su stvaranja upotrebnih vrednosti kaputa i platna ba zato to su razliite kakvoe; a supstancija vrednosti kaputa i vrednosti platna jesu samo ukoliko oba imaju, kad izuzmemo posebne im kvalitete, jednak kvalitet, kvalitet ljudskog rada. Ali kaput i platno nisu samo vrednosti uopte, ve vrednosti odreene veliine, a kako smo mi uzeli, kaput ima vrednost dvaput veu od 10 arina platna. Otkuda ova razlika u veliini njihovih vrednosti? Otuda to 10 arina platna sadre upola manje rada nego kaput, tako da se na proizvoenje ovoga radna snaga mora troiti dvaput due vreme nego na proizvodnju onoga. Dok, prema tome, u pogledu upotrebne vrednosti rad sadran u robi vai samo kvalitativno, u pogledu veliine vrednosti vai samo kvantitativno, poto je ve sveden na ljudski rad bez daljeg kvaliteta. Tamo se o radu pita: kako? i ta?, ovde: koliko?, kakvo je njegovo vremensko trajanje? Poto veliina vrednosti neke robe predstavlja samo koliinu rada koja se u njoj sadri, to robe u izvesnoj srazmeri uvek moraju biti vrednosti jednake veliine. Ostane li nepromenjena proizvodna snaga svih korisnih radova, zahtevanih, recimo, za proizvodnju jednog kaputa, onda veliina vrednosti kaputa raste s koliinom samih kaputa. Ako 1 kaput predstavlja x radnih dana, onda 2 kaputa predstavljaju 2 x radnih dana itd. Ali, uzmimo da se rad potreban za proizvodnju kaputa udvostrui ili smanji za polovinu. U prvom sluaju imae 1 kaput vrednost koliku su ranije imala 2, u drugom sluaju imae 2 kaputa samo toliku vrednost koliku je ranije imao 1, iako u oba sluaja kaput ini istu uslugu, a koristan rad sadran u njemu ostaje jednake valjanosti kao i ranije. Ali promenila se koliina rada utroenog u njegovo proizvoenje. Vea koliina upotrebne vrednosti sainjava sama po sebi i vee materijalno bogatstvo, dva kaputa vee no jedan. S dva kaputa mogu se odenuti dva oveka, jednim samo jedan itd. Ipak moe rastuoj masi materijalnog bogatstva da odgovara istovremen pad veliine njegove vrednosti. Ovo suprotno kretanje potie iz dvorodnog karaktera rada. Razume se, proizvodna snaga uvek je proizvodna snaga korisnoga, konkretnog rada i stvarno odreuje samo stepen dejstva celishodne proizvodne delatnosti u datom periodu vremena. Otuda e korisni rad postati bogatiji ili siromaniji izvor proizvoda u upravnoj srazmeri
1. glava Roba 53
prema penjanju ili padanju svoje proizvodne snage. Nasuprot ovome, promena u proizvodnoj snazi nikako ne pogaa rad koji je kao takav predstavljen u vrednosti. Poto proizvodna snaga pripada konkretnom korisnom obliku rada, prirodno je da se ona vie ne moe ticati rada im izuzmemo njegov konkretni korisni oblik. Zbog toga isti rad, u istom periodu vremena, uvek ima za rezultat istu veliinu vrednosti, pa ma kako se proizvodna snaga menjala. Ali on u istom periodu vremena daje razline koliine upotrebnih vrednosti, vee ako proizvodna snaga poraste, manje ako padne. Ista promena u proizvodnoj snazi koja poveava plodnost rada, a time i masu upotrebnih vrednosti koje rad daje, smanjuje, dakle, veliinu vrednosti ove poveane celokupne mase ako skrati zbir radnog vremena potrebnog za njeno proizvoenje. Isto tako i obratno. Svaki je rad, s jedne strane, utroak ljudske radne snage u fiziolokom smislu, a u tome svojstvu jednakog ljudskog ili apstraktnog ljudskog rada stvara robnu vrednost. S druge strane, svaki je rad utroak ljudske radne snage u nekom naroitom celishodnom obliku, a u ovome svojstvu konkretnog korisnog rada proizvodi upotrebne vrednosti. 16 _____________________
16 Primedba uz drugo izdanje. Da bi dokazao da je rad jedina konana i stvarna mera kojom se moe ceniti i uporeivati vrednost svih roba u svim vremenima, A. Smith veli: Jednake koliine rada moraju za radnika imati istu vrednost u svim vremenima i na svim mestima. U normalnom stanju zdravlja, snage i delatnosti, i uz prosean stepen umenosti koju moe imati, mora on da rtvuje jednaku meru svoga mira, svoje slobode i svoje sree. (Wealth of Nations, knj. gl. 5. [Izdanje E. G. Wakefield, London 1836, knj. I, str. 104. i dalje].) S jedne strane, A. Smith ovde (ne svuda) brka odreivanje vrednosti pomou koliine rada utroene u proizvodnju robe, sa odreivanjem robnih vrednosti vrednou rada te se zbog toga trudi da dokae da jednake koliine rada imaju uvek jednaku vrednost. S druge strane, on nasluuje da rad, ukoliko se predstavlja u vrednosti roba, vai samo kao utroak radne snage, ali ovaj utroak shvata opet samo kao rtvovanje mira, slobode i sree, a ne i kao normalnu ivotnu delatnost. U svakom sluaju, on ima u vidu modernog najamnog radnika. Mnogo tanije kae anonimni Smith-ov prethodnik, kojega smo naveli u 9. primedbi: Neko upotrebi nedelju dana da naini kakav predmet za upotrebu... i onaj koji mu bude dao drugi u razmenu ne moe nai boljeg merila da oceni ta ima doista jednaku vrednost nego da izrauna koji predmet njega staje isto toliko rada i vremena. To, u stvari, izlazi na ovo: da se rad koji je neki ovek u toku izvesnog odreenog vremena uneo u neki proizvod razmenjuje za rad koji je onaj drugi upotrebio izraujui za jednako vreme kakav drugi predmet. (Some Thoughts on the Interest of Money etc., str. 39.) {Uz etvrto izdanje. Engleski jezik ima tu prednost da za ove dve strane rada ima dve razliite oznake. Rad koji stvara upotrebne vrednosti i koji je kvalitativno odreen zove se work, nasuprot rei labour; rad koji stvara vrednost i koji se meri samo kvantitativno, zove se labour, nasuprot rei work. Uporedi primedbu uz engleski prevod, str. 14. F. E.}
3. Oblik vrednosti ili razmenska vrednost
Robe dolaze na svet u obliku upotrebnih vrednosti ili robnih tela, kao to su elezo, platno, penica itd. To im je obian prirodni oblik. Ali one su robe samo zato to su neto dvostruko upotrebni predmeti, a u isto vreme i nosioci vrednosti. Zbog toga se one ispoljavaju kao robe, odnosno imaju robni oblik samo ukoliko imaju dvostruk oblik: prirodni i vrednosni. Predmetnost robne vrednosti razlikuje se od udovice urke po tome to se ne zna za ta da se uhvati. [27] Upravo suprotno gruboj predmetnosti robnih tela, u predmetnost njihove vrednosti ne ulazi ni atom prirodne materije. Stoga se neka izdvojena roba moe okretati i obrtati do mile volje, kao stvar od vrednosti ona ostaje neshvatljiva. Ali ako se setimo da je vrednost roba predmetna samo ukoliko su robe izrazi iste drutvene jedinice, ljudskog rada, da je prema tome predmetnost njihove vrednosti isto drutvena, onda se po sebi razume i to da se ona moe ispoljavati samo u drutvenom odnosu robe prema robi. I doista smo bili poli od razmenske vrednosti, ili odnosa u kome se robe razmenjuju, da bismo uli u trag vrednosti koja se u njima krije. Sada se moramo vratiti na taj pojavni oblik vrednosti. Svako, makar ne znao nita drugo, zna da robe imaju zajedniki oblik vrednosti koji je do krajnosti upadljivo suprotan arenim prirodnim oblicima njihovih upotrebnih vrednosti novani oblik. Ali tu sad treba dati ono to buroaska ekonomija nije ak ni pokuavala, treba, naime, dokazati kako je postao ovaj novani oblik, valja, dakle, propratiti razvitak izraza vrednosti koji se sadri u odnosu vrednosti roba, poev od njegovog najprostijeg, najneuglednijeg lika, pa do sjajnog novanog oblika. A s tim e ujedno otpasti i zagonetka novca. Oevidno je da je najprostiji odnos vrednosti onaj u kome se neka roba nalazi prema samo jednoj jedinoj robi druge, koje bilo vrste. Zato nam odnos vrednosti dveju roba prua najprostiji izraz vrednosti za neku robu. A) Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti
x robe A = y robe B, ili x robe A vredi koliko y robe B.
(20 arina platna =1 kaput, ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput)
Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik Tajna svakog oblika vrednosti sadri se u ovom prostom obliku vrednosti. Zbog toga pravu tekou i predstavlja analiza ovog oblika.
Dve raznovrsne robe, A i B, u naem primeru platno i kaput, igraju ovde, oigledno, dve razline uloge. Platno izraava svoju vrednost u kaputu, a kaput slui kao materijal za izraavanje te vrednosti. Prva roba igra aktivnu, druga pasivnu ulogu. Vrednost prve robe predstavljena je kao relativna vrednost, odnosno ta se roba nalazi u relativnom obliku vrednosti. Druga roba funkcionie kao ekvivalent, odnosno nalazi se u obliku ekvivalenta. Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik jesu momenti koji idu jedan s drugim, uslovljavaju jedan drugog, nerazdvojni su, ali su u isto vreme i suprotne krajnosti koje se uzajamno iskljuuju, tj. oni su polovi istog izraza vrednosti; oni se stalno razdeljuju na razliite robe koje izraz vrednosti dovodi u meusobni odnos. Na primer, vrednost platna ne mogu izraziti platnom. Dvadeset arina platna = 20 arina platna nije nikakav izraz vrednosti. Naprotiv, ova jednaina kazuje obrnuto: 20 arina platna jesu samo 20 arina platna, tj. odreena koliina upotrebnog predmeta platna. Vrednost platna moe se, dakle, izraziti samo relativno, tj. u drugoj robi. Otud relativni oblik vrednosti platna ima za pretpostavku da se bilo koja druga roba prema njemu nalazi u obliku ekvivalenta. S druge strane, ova druga roba, koja figurira kao ekvivalent, ne moe se u isto vreme nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ne izraava ona svoju vrednost. Ona samo prua materijal za izraavanje vrednosti neke druge robe. Na svaki nain, izraz: 20 arina platna = 1 kaput, ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, obuhvata i obrnut odnos: 1 kaput = = 20 arina platna, ili 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ali, ako hou da vrednost kaputa izrazim relativno, moram obrnuti jednainu, a im ovo uradim, postaje platno ekvivalent namesto kaputa. Prema tome, ista roba ne moe se u istom izrazu vrednosti pojaviti istovremeno u oba oblika. Naprotiv, ovi se polarno iskljuuju. Da li se neka roba nalazi u obliku relativne vrednosti ili u suprotnom obliku ekvivalenta, zavisi iskljuivo od toga koje mesto kada zauzima u izrazu vrednosti, tj. od toga da li je ona roba ija se vrednost izraava ili roba kojom se vrednost izraava.
1. glava Roba 55
2. Relativni oblik vrednosti a) S a d r i n a r e l a t i v n o g o b l i k a v r e d n o s t i
Da bismo iznali kako se prosti izraz vrednosti neke robe skriva u odnosu vrednosti dveju roba, moramo posmatrati ovaj odnos prvo sasvim nezavisno od njegove kvantitativne strane. Obino se radi ba obrnuto, te se u odnosu vrednosti gleda samo srazmera u kojoj odreene koliine dveju vrsta robe imaju jednaku vrednost. Isputa se iz vida da veliine razlinih stvari postaju kvantitativno uporedive tek kad se sve-
du na istu jedinicu. samo kao izraz iste jedinice one su jednoimene, pa stoga i samerljive veliine.17 Bilo da je 20 arina platna = 1 kaput ili = 20 kaputa ili = x kaputa, tj. vredela data koliina platna malo ili mnogo kaputa, svaka takva srazmera uvek ukljuuje da su platno i kaput kao veliine vrednosti izrazi istog jedinstva, stvari iste prirode. Osnovu jednaine ini: platno = kaput. Ali ove dve kvalitativno izjednaene robe ne igraju istu ulogu. Izraava se samo vrednost platna. I to kako? Njegovim odnosom prema kaputu kao prema njegovom ekvivalentu, ili neim to je razmenljivo za njega. U tome odnosu kaput vai kao oblik egzistencije vrednosti, kao stvar od vrednosti, jer je samo kao takav isto to i platno. S druge strane, vlastito vredenje [Wertsein] platna izlazi na videlo, odnosno dobija samostalan izraz, jer se platno samo kao vrednost moe dovesti u odnos prema kaputu kao prema neem to je jednake vrednosti, ili to je razmenljivo za njega. Tako je i maslena kiselina telo razlino od propilformijata. Pa ipak se oba tela sastoje iz istih hemijskih supstancija iz ugljenika (C), vodonika (H) i kiseonika (O), i to u istom postotnom sastavu, naime C4H8O2. Kad bismo sad postavili jednainu: maslena kiselina = propilformijat, onda bi u ovome odnosu prvo propilformijat vaio samo kao oblik egzistencije C4H8O2, a drugo, time bi bilo reeno da se i maslena kiselina sastoji iz C 4H8O2. Izjednaivi propilformijat s maslenom kiselinom mi bismo, dakle, izrazili njihovu hemijsku supstanciju za razliku od njihovog telesnog oblika. Kad kaemo da su robe kao vrednosti proste gruavine ljudskog rada, onda ih naa analiza svodi na apstrakciju vrednosti, ali im ne daje oblik vrednosti koji bi se razlikovao od njihova prirodna oblika. Drukije je u odnosu vrednosti jedne robe prema drugoj. Tu se vrednosni karakter jedne robe ispoljava u odnosu koji ona ima prema drugoj robi. Na primer, time to je kaput izjednaen s platnom kao stvar od vrednosti izjednauje se i rad koji se u njemu nalazi s radom to se nalazi u platnu. Istina, krojenje, koje pravi kaput konkretan je rad, razliit od tkanja, koje pravi platno. Ali, izjednaujui krojenje s tkanjem, mi faktino svodimo krojenje na ono to je u oba rada stvarno jednako, na njihov zajedniki karakter ljudskog rada. A ovim je okolinim putem reeno da ni tkanje, ukoliko tka vrednost, nema obeleja koja bi ga razlikovala od krojenja, da je, dakle, i ono apstraktan ljudski rad. samo izraz ekvivalentnosti raznorodnih roba iznosi na videlo specifini ___________________
Onaj mali broj ekonomista koji su se, kao S. Bailey, bavili analizom oblika vrednosti, nije mogao doi ni do kakvog rezultata, prvo, to brkaju oblik vrednosti s vrednou, a drugo, to pod grubim uplivom praktinog buruja ve od samog poetka imaju u vidu iskljuivo kvantitativnu odreenost. Raspolaganje koliinama... sainjava vrednost. (Money and its Vicissitudes, London 1837, str. 11, pisac S. Bailey.)
1. glava Roba 57
karakter rada koji stvara vrednost, jer stvarno svodi raznorodne radove koji se nalaze u raznorodnim robama na ono to im je zajedniko, na ljudski rad uopte.17a Meutim, nije dovoljno izraziti samo specifini karakter rada iz kojega se sastoji vrednost platna. Ljudska radna snaga u tekuem stanju, tj. ljudski rad, stvara vrednost, ali on sam nije vrednost. Rad postaje vrednost tek kad doe u vrsto stanje, kad dobije predmetan oblik. Da bi se vrednost platna izrazila kao gruavina ljudskog rada mora se ona izraziti kao predmetnost, kao neto to se materijalno razlikuje od platna, a ujedno se nalazi i u platnu i u drugoj robi. Zadatak je ve reen. U odnosu vrednosti platna kaput vai kao neto s njime kvalitativno jednako, kao stvar iste prirode, jer je vrednost. Zbog toga on ovde vai kao stvar u kojoj se vrednost izraava, ili koja svojim opipljivim prirodnim oblikom predstavlja vrednost. Meutim, istina je da je kaput, telo kaputske robe, samo upotrebna vrednost. Sam kaput isto tako malo izraava vrednost kao i koji mu drago komad platna. Ovo samo dokazuje da on u okviru odnosa vrednosti prema platnu znai vie nego van njega, kao to poneki ovek znai vie u mundiru nego bez njega. Na proizvodnju kaputa stvarno je utroena ljudska radna snaga u obliku krojenja. U njemu je, dakle, nagomilan ljudski rad. S te strane kaput je nosilac vrednosti, mada ovo njegovo svojstvo ne proviruje iz njega ni kad je najotrcaniji. A u odnosu vrednosti platna on vai samo s te strane, a stoga i kao otelovljena vrednost, kao telo vrednosti. Uprkos njegovoj zakopanoj pojavi, platno je u njemu ipak upoznalo lepu srodnu duu vrednosti. Ali kaput ne moe predstavljati vrednost prema platnu, a da za platno vrednost u isto vreme ne uzme oblik kaputa. Tako se i individua A ne moe prema individui B ponaati kao prema Velianstvu, a da za A Velianstvo ne uzme u isto vreme i telesno oblije B-a, pa stoga menja i crte lica, kosu i jo tota drugo, ve prema tome kakav je kad zemaljski otac. Prema tome, u odnosu vrednosti u kome je kaput ekvivalent za platno, kaputski oblik vai kao oblik vrednosti. Stoga se vrednost robe platna izraava telom robe kaputa, vrednost jedne robe upotrebnom
17a Primedba uz drugo izdanje. Jedan medu prvim ekonomistima, koji je posle Williama Pettyja prozreo prirodu vrednosti, slavni Franklin, veli: Poto se trgovina sastoji samo u razmenjivanju jednog rada za drugi, to je rad najpravilnija ocena za vrednost svih stvari. (The Works of B. Franklin etc., izdao Sparks, Boston 1836, sv. II, str. 267.) Franklin nije svestan da cenei vrednost svih stvari radom apstrahuje razlinost razmenjenih radova i da ih tako svodi na jednak ljudski rad. Ali to ne zna, ipak kae. On govori prvo o jednom radu, pa o drugom radu, a naposletku o radu bez daljeg obeleja, kao o supstanciji vrednosti svih stvari.
vrednou druge. Kao upotrebna vrednost, platno je stvar ulno razlina od kaputa, kao vrednost ono je jednako kaputu, pa zato i izgleda kao kaput. Tako ono dobija oblik vrednosti razlian od njegova prirodna oblika. Njegovo vredenje ispoljava se u njegovoj jednakosti s kaputom, kao to se ovija narav hrianina pokazuje u njegovoj jednakosti s jaganjcem bojim. Vidi se, sve to nam je ranije kazala analiza robne vrednosti, kae nam i samo platno im stupi u saobraaj s drugom robom, kaputom. samo to ono svoje misli odaje jedinim njemu svojstvenim jezikom, robnim jezikom. Da bi kazalo kako njegovu sopstvenu vrednost ini rad u apstraktnom svojstvu ljudskog rada, ono kae da se kaput, ukoliko je s njime izjednaen, dakle ukoliko je vrednost, sastoji iz istog rada iz koga i platno. Da bi reklo da se uzviena predmetnost njegove vrednosti razlikuje od njegova ukruena tela, ono kae da vrednost ima oblik kaputa i da je zbog toga, kao stvar od vrednosti, i samo jednako s kaputom kao jaje s jajetom. Uzgred da napomenemo, i robni jezik ima osim jevrejskog jo mnoge druge vie ili manje ispravne dijalekte. Na primer, nemako Wertsein ne izraava tako dobro kao romansko valere, valer, valoir da je izjednaenje robe B s robom A pravi izraz vrednosti robe A. Paris vaut bien une messe![28] Dakle, posredstvom odnosa vrednosti, prirodni oblik robe B postaje oblikom vrednosti robe A, ili: telo robe B postaje ogledalom vrednosti robe A.19 Roba A, odnosei se prema robi B kao prema telu vrednosti, kao prema materijalizaciji ljudskog rada, ini upotrebnu vrednost B materijalom za izraavanje njene vlastite vrednosti. Vrednost robe A, izraena na taj nain upotrebnom vrednou robe B, ima oblik relativne vrednosti.
a) K v a n t i t a t i v n a o d r e e n o s t relativnog oblika vrednosti
Svaka roba iju vrednost treba izraziti jeste upotrebni predmet date koliine, 15 buela ita, 100 funti kafe itd. Ova data koliina robe sadri odreenu koliinu ljudskog rada. To znai da oblik vrednosti mora da bude izraz ne samo vrednosti uopte, ve i kvantitativno odreene vrednosti ili veliine vrednosti. Zbog toga se u odnosu vrednosti robe A prema robi B, platna prema kaputu, robna vrsta kaput ne izjednauje s platnom samo kvalitativno, kao telo vrednosti uopte,nego se s odreenom koliinom platna, npr. s 20 arina platna, izjed19 U izvesnom pogledu i sa ovekom je kao sa robom. Kako na svet ne dolazi ni sa ogledalom, niti kao filozof Fichteove kole: Ja sam ja, ovek se prvo ogleda u drugom oveku. ovek Petar, tek kad sebe dovede u odnos prema oveku Pavlu, kao sebi ravnom, dovodi i sebe u odnos prema sebi kao oveku. Ali mu na taj nain sam Pavle s mesom i kostima, u svojoj pavlovskoj telesnosti, vai kao oblik u kome se ispoljava ovek kao rod.
1. glava Roba 59
nauje odreena koliina tela vrednosti, ili ekvivalenta, npr. 1 kaput. Jednaina: 20 arina platna = 1 kaput, ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput ima za pretpostavku da se u 1 kaputu nalazi tano onoliko supstancije vrednosti koliko ima u 20 arina platna, dakle da obe ove robne koliine staju jednaku koliinu rada, tj. jednaku koliinu radnog vremena. Ali se radno vreme potrebno za proizvodnju 20 arina platna ili 1 kaputa menja kad god se promeni proizvodna snaga tkanja ili krojenja. Istraimo sad izblie uticaj takvih promena na relativni izraz veliine vrednosti. I. Neka se promeni vrednost platna19, a vrednost kaputa neka ostane ista. Ako se radno vreme potrebno za proizvodnju platna udvostrui, recimo zbog sve vee neplodnosti lanita, onda se njegova vrednost udvaja. Umesto 20 arina platna = 1 kaput, imali bismo 20 arina platna = 2 kaputa, jer sad 1 kaput sadri samo polovinu radnog vremena koje se sadri u 20 arina platna. A naprotiv, ako se radno vreme pottrebno za proizvonju platna smanji upola, recimo zbog savrenijih razboja, vrednost platna pada za polovinu. Prema tome, sada je: 20 arina platna = 1/2 kaputa. Dakle, relativna vrednost robe A, tj. njena vrednost izraena robom B, die se i pada u upravnoj srazmeri prema dizanju i padanju vrednosti robe A, ako vrednost robe B ostaje nepromenjena. II. Neka vrednost platna bude stalna, dok se vrednost kaputa menja. Pod takvim okolnostima, udvoji li se radno vreme potrebno za proizvoenje kaputa, recimo zbog nepovoljne strie vune, onda umesto 20 arina platna = 1 kaput, imamo sad 20 arina platna = 1/2 kaputa. Obrnuto, padne li vrednost kaputa za polovinu, onda je 20 arina platna = 2 kaputa. Prema tome, kad se vrednost robe A ne menja, onda se njena relativna vrednost, izraena robom B, die ili pada u obrnutoj srazmeri prema promeni vrednosti robe B. Uporedimo li razne sluajeve pod I i II, onda proizlazi da ista promena veliine relativne vrednosti moe potei iz sasvim suprotnih uzroka. Tako od jednaine: 20 arina platna = 1 kaput postaje 1) jednaina 20 arina platna = 2 kaputa, bilo to se vrednost platna udvojila ili to se vrednost kaputa smanjila za polovinu, i 2) jednaina 20 arina platna = 1/2 kaputa, bilo to se vrednost platna smanjila za polovinu ili to se vrednost kaputa udvostruila. III. Uzmimo da se u isto vreme, u istom pravcu i u istoj srazmeri promeni koliina rada potrebna i za proizvodnju platna i za proizvodnju kaputa. U tome e sluaju i sad biti kao i ranije: 20 arina platna = 1 kaput, ma kako da su se njihove vrednosti promenile. Promenu njihove vrednosti otkriemo im ih budemo uporedili s kojom treom robom _______________
Izraz vrednost upotrebljen je ovde, kao to se na pojedinim mestima ve i ranije deavalo, za kvantitativno odreenu vrednost, dakle za veliinu vrednosti.
ija se vrednost nije promenila. Kad bi vrednosti svih roba porasle ili se smanjile u isto vreme i u istoj srazmeri, onda se njihove relativne vrednosti ne bi promenile. Stvarna promena njihove vrednosti razabrala bi se iz toga to bi se sada za isto radno vreme uopte izraivala vea ili manja koliina robe nego pre. IV. Uzmimo da se u isto vreme i u istom pravcu, ali u nejednakom stepenu, ili u suprotnom pravcu itd. promeni radno vreme potrebno i za proizvodnju platna i za proizvodnju kaputa, a time i njihove vrednosti. Uticaj svih moguih ovakvih kombinacija na relativnu vrednost neke robe izvodi se prosto primenom sluajeva pod I, II i III. Stvarne promene u veliini vrednosti ne ogledaju se, dakle, niti nedvosmisleno niti iscrpno u njenom relativnom izrazu, tj. u veliini relativne vrednosti. Relativna vrednost neke robe moe se promeniti, a da se njena vrednost ne promeni. Njena relativna vrednost moe ostati nepromenjena, mada se njena vrednost promenila, i naposletku, istovremene promene veliine njene vrednosti i relativnog izraza ove veliine vrednosti ne moraju se nikako poklapati. 20
3. Ekvivalentski oblik
Videli smo: kad roba A (platno) izrazi svoju vrednost upotrebnom vrednou neke robe druge vrste, robe B (kaputa), onda ona sama namee ovoj drugoj robi naroit oblik vrednosti, oblik ekvivalenta. Roba platno ispoljava svoje vlastito vredenje time to je kaput, ne
Primedba uz drugo izdanje. Ovo nepodudaranje izmeu veliine vrednosti i njenog relativnog izraza eksploatisala je vulgarna ekonomija s poznatim otroumljem. Na primer: samo priznajte da A pada zato to se penje B, za koje se A razmenjuje, mada se na A troi isto onoliko rada koliko i ranije, pa e vae opte naelo vrednosti tresnuti o zemlju... Ako neko prizna da vrednost B pada u odnosu prema A, jer se vrednost A penje u odnosu prema B, tome se ispod nogu izmie ono tlo na koje je Ricardo postavio svoje veliko naelo da vrednost robe uvek odreuje koliina rada koja se u njoj sadri. Jer ako kakva promena u kotanju robe A menja ne samo njenu vlastitu vrednost u odnosu na robu B za koju se razmenjuje, nego i vrednost same robe B u odnosu spram A, mada se nije zbila nikakva promena u koliini rada koja se zahteva za proizvoenje robe B, onda se rui ne samo doktrina koja tvrdi da koliina rada utroena na neki artikal regulie njegovu vrednost, nego i doktrina po kojoj trokovi proizvodnje nekog artikla reguliu njegovu vrednost. (J. Broadhurst, Political Economy, London 1842, str. 11, 14.) Gospodin Broadhurst je mogao isto tako da kae: pogledajmo brojne odnose 10 /20, 10/50, 10/100 itd. Broj 10 se ne menja, ali se njegova srazmerna veliina, njegova veliina u odnosu prema imeniteljima 20, 50 i 100 stalno smanjuje. Dakle, oboreno je i veliko naelo da veliinu nekog celog broja, recimo broja 10, regulie broj jedinica koje on sadri.
1. glava Roba 61
uzimajui oblik vrednosti razlian od svoga telesnog oblika, izjednaen s njom. Dakle, u stvari platno izraava svoje vlastito vredenje time to je kaput neposredno razmenljiv za nj. Iz ovoga izlazi da je ekvivalentski oblik neke robe oblik njene neposredne razmenljivosti za drugu robu. Kad jedna vrsta robe, recimo kaput, slui kao ekvivalent, recimo za platno, kad, dakle, kaputi dobiju karakteristino svojstvo da se nalaze u obliku neposredne razmenljivosti za platno, onda time nikako nije data i srazmera po kojoj su kaputi i platno razmenljivi. Ta srazmera, poto je veliina vrednosti platna data, zavisi od veliine vrednosti kaputa. Bilo da je kaput izraen kao ekvivalent, a platno kao relativna vrednost ili obrnuto platno kao ekvivalent, a kaput kao relativna vrednost, veliina njegove vrednosti odreuje se kao i ranije radnim vremenom potrebnim za njegovu proizvodnju, ona se, dakle, odreuje nezavisno od njegovog oblika vrednosti. Ali im robna vrsta kaput zauzme u izrazu vrednosti mesto ekvivalenta, veliina njene vrednosti ne dobija izraz kao veliina vrednosti. Naprotiv, u jednaini vrednosti ona figurira samo kao odreena koliina izvesne stvari. Na primer: 40 arina platna vrede ta? Dva kaputa. Poto robna vrsta kaput ovde igra ulogu ekvivalenta, poto upotrebna vrednost kaputa vai prema platnu kao telo vrednosti, to je onda dovoljna odreena koliina kaputa da se izrazi odreena koliina vrednosti platna. Zbog toga 2 kaputa mogu izraziti veliinu vrednosti 40 arina platna, ali nikada svoju vlastitu veliinu vrednosti, veliinu vrednosti kaputa. Povrno shvatanje injenice da u jednaini vrednosti ekvivalent uvek ima samo oblik puke koliine neke stvari, neke upotrebne vrednosti, zavelo je Baileya, kao i mnoge njegove prethodnike i sledbenike, da u izrazu vrednosti vide samo kvantitativni odnos. Naprotiv, ekvivalentski oblik neke robe ne sadri nikakvo kvantitativno odreenje vrednosti. Prva osobenost koju uoavamo kad posmatramo ekvivalentski oblik jeste ova: upotrebna vrednost postaje oblik u kome se ispoljava njena suprotnost, vrednost. Prirodni oblik robe postaje oblikom vrednosti. Ali, nota bene 20*, ovaj quid pro quo2* zbiva se za izvesnu robu B (kaput, ili penicu, ili elezo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti u koji je s njom stupila ma koja druga roba A (platno itd.), samo unutar toga odnosa. Poto se nijedna roba ne moe odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, poto, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kou ne moe da uini izrazom sopstvene vrednosti, to se ona mora prema drugim robama odnositi
20
*pazi, zapamti 2* zamenjivanje, nesporazum
kao prema ekvivalentima, ili, drugim reima, mora prirodnu kou neke druge robe uiniti oblikom svoje sopstvene vrednosti. Ilustrujmo ovo primerom jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Glava eera, budui
da je telo, teka je, ima, dakle, teinu, ali se ni na jednoj glavi eera teina njena ne da ni videti ni opipati. Radi toga uzimamo raznolike komade gvoa kojima je teina prethodno utvrena. Posmatran za se, nije ni telesni oblik eleza oblik u kome se ispoljava teina, kao god to to nije ni telesni oblik glave eera. Pa ipak, da bismo glavu eera izrazili kao teinu, dovodimo je u odnos teine prema elezu. U tome odnosu elezo vai kao telo koje predstavlja iskljuivo teinu. Zbog toga koliine eleza slue kao mera za teinu eera, te prema glavi eera predstavljaju samo lik teine, pojavni oblik teine. Ovu ulogu igra elezo samo u okviru toga odnosa u koji s njime stupa eer ili ma koje drugo telo iju teinu hoemo da naemo. Da obadve stvari nisu teke, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i ova stvar ne bi mogla posluiti kao izraz teine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, onda zbilja vidimo da su kao teina jedno isto, pa da su zbog toga, u odreenoj srazmeri, i iste teine. Kao to telo eleza kao mera za teinu zastupa prema glavi eera samo teinu, tako i u naem izrazu vrednosti telo kaputa zastupa prema platnu samo vrednost. Ali ovde analogija i prestaje. U izrazu teine glave eera, elezo zastupa prirodnu osobinu zajedniku i jednom i drugom telu, njihovu teinu, dok u izrazu vrednosti platna kaput zastupa neprirodno svojstvo obeju stvari: njihovu vrednost, neto isto drutveno. Poto relativni oblik vrednosti neke robe, npr. platna, izraava njeno vredenje kao neto skroz razlino od njena tela i njenih osobina, npr. kao neto jednako s kaputom, sam taj izraz nagovetava da se u njima skriva neki drutveni odnos. Obrnuto je kod ekvivalentskog oblika. On se ba i sastoji u tome to neko robno telo, kao kaput, ta stvar onakva kakvu je vidi, izraava vrednost, dakle to od prirode ima oblik vrednosti. Istina, ovo vai samo u okviru odnosa vrednosti u kome se roba platno nalazi prema robi kaputu kao prema ekvivalentu.21 Meutim, kako svojstva neke stvari ne potiu iz njenog odnosa prema drugim stvarima, ve se ona, naprotiv, u takvom odnosu samo ispoljavaju, to izgleda kao da i kaput svoj ekvivalentski oblik, svoje svojstvo neposredne razmenljivosti ima od prirode, kao god to od prirode ima svojstvo da je teak i da utopljava. Otuda ono zagonetno na ekvivalentskom obliku to pogaa buroaski grubi pogled politikog ekonomiste tek kad taj oblik izie preda nj gotov kao novac. Tada on gleda da se spase objanjavanja mistinog karaktera zlata i srebra podmeui na njihova mesta manje bletave robe i verglajui s vazda novim zadovoljstvom katalog itavog onog robnog plebsa koji je u svoje vreme igrao ulogu robnog ekvivalenta. On i ne sluti da ve i najprostiji izraz vrednosti, kao 20 arina platna = 1 kaput, omoguuje reenje zagonetke ekvivalentskog oblika.
1. glava Roba 63
Uopte su te refleksivne odredbe neto svoje vrste. Na primer, ovaj je ovek kralj sarno zato to se drugi ljudi odnose prema njemu kao podanici. A oni, obrnuto, dre da su podanici zato to je on kralj.
21
Telo robe koja slui kao ekvivalent vai stalno kao olienje apstraktnog ljudskog rada, a uvek je proizvod odreenog korisnog, konkretnog rada. To znai da ovaj konkretni rad postaje izraz apstraktnog ljudskog rada. Ako, npr., kaput vai samo kao ostvarenje apstraktnog ljudskog rada, onda krojenje koje je u njemu zaista ostvareno vai samo kao oblik toga ostvarenja. U izrazu vrednosti platna korist krojenja ne sastoji se u tome to pravi odelo, pa dakle i ljude, nego to pravi takvo telo na kome se samom vidi da je vrednost, dakle da je gruavina rada koji se ni u emu ne razlikuje od rada koji se opredmetio u vrednosti platna. Da bi napravilo takvo ogledalo vrednosti, samo krojenje ne sme da bude ogledalo niega drugog do svojega apstraktnog svojstva, svojstva da je ljudski rad. U obliku krojenja, kao i u obliku tkanja, troi se ljudska radna snaga. Zbog toga oba ova oblika imaju opte svojstvo ljudskog rada i zbog toga se mogu u odreenim sluajevima, npr. pri proizvodnji vrednosti, razmatrati samo s te take gledita. U svemu tome nema nieg misterioznog. Ali se u izrazu vrednosti robe sve izvre naopako. Da bi se izrazilo npr. da tkanje stvara vrednost platna ne u svome konkretnom obliku tkanja, ve u svom optem svojstvu ljudskog rada, stavlja se njemu nasuprot krojenje, konkretan rad koji proizvodi ekvivalent platna, kao opipljiv oblik u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad. Druga je, dakle, osobenost ekvivalentskog oblika to konkretni rad postaje pojavnim oblikom njegove suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada. Ali, vaei samo kao izraz ljudskog rada uopte, ovaj konkretni rad, krojenje, ima oblik jednakosti s drugim radom, s radom koji se nalazi u platnu, pa je zbog toga, iako je privatan rad kao i svaki rad koji proizvodi robe, ipak rad u neposredno drutvenom obliku. Ba zbog toga se on i predstavlja u proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu. Dakle, trea je osobenost ekvivalentskog oblika u tome to privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad neposredno drutvenog oblika. Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postae nam jo razumljivije ako se vratimo velikome istraivau koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike druge oblike miljenja, drutva i prirode. To je Aristotel. Na prvom mestu Aristotel jasno kae da je novani oblik robe samo razvijeniji vid prostog oblika vrednosti, tj. izraavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kae: 5 postelja = 1 kua ne razlikuje se od
(,, ")
5 postelja = toliko i toliko novca

(,, . . . ).
Dalje, on uvia da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove ulno razline stvari bez takve jednakosti svoje sutine ne bi mogle dovesti u meusoban odnos kao samerljive veliine. Bez jednakosti ne moe biti razmene, veli on, a jednakosti nema bez samerljivosti ( "). Ali ovde zapinje Aristotel i die ruke od dalje analize oblika vrednosti. Ali je doista nemogue ( ) da ovako raznorodne stvari budu samerljive, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednaenje moe da bude samo neto to je pravoj prirodi stvari tue, dakle samo nuno ispomaganje u praktinoj potrebi,[29] Aristotel nam, dakle, sam kae o ta se razbila njegova dalja analiza, naime o to to mu je nedostajao pojam vrednosti. ta je ono jednako tj. ona zajednika supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuu kao postelju? Takvo neto doista ne moe postojati, kae Aristotel. Zato? Kua predstavlja neto jednako s posteljom ukoliko predstavlja zbilja ono to je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kui. A to je ljudski rad. A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraeni kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao proitati iz samog oblika vrednosti, jer je grko drutvo poivalo na robovskom radu, usled ega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako vaenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopte, ta se tajna moe odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane vrsta narodna predrasuda. A ovo je moguno tek u drutvu u kome je robni oblik opti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao proizvoaa roba vladajui drutveni odnosi. Genije Aristotelov pokazuje svoj sjaj ba u tome to je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir drutva u kojem je iveo spreio da iznae u emu se taj odnos jednakosti doista sastoji.
4. Celina prostog oblika vrednosti
1. glava Roba 65
Prost oblik vrednosti neke robe sadri se u njenom odnosu vrednosti prema nekoj robi druge vrste, ili u odnosu razmene za ovu. Vrednost robe A izraava se kvalitativno neposrednom razmenljivou robe B za robu A. Kvantitativno ona se izraava razmenljivou odreene koliine robe B za datu koliinu robe A. Drugim reima: vrednost neke robe izraava se samostalno ako se predstavi kao razmenska vrednost. Kad smo u poetku ove glave jednostavno rekli: roba je upotrebna vrednost i razmenska vrednost, bilo je to, tano govorei, neispravno. Roba je upotrebna vrednost, odnosno upotrebni predmet, i vrednost. Kao ta dvostruka stvar, to i jeste, ispoljava se ona im se njena vrednost javi u obliku koji se razlikuje od njena pri-
rodna oblika, im stekne oblik razmenske vrednosti, a ona taj oblik nikad nema kad se posmatra izolovana, ve uvek samo u odnosu vrednosti ili razmene prema nekoj robi druge vrste. Ali kad se to ve zna, onda onakav nain izraavanja ne pravi zbrku, ve slui radi skraenja. Naa analiza je dokazala da oblik vrednosti ili izraz vrednosti robe potie iz prirode robne vrednosti, a ne obrnuto da vrednost i veliina vrednosti potiu iz naina njenog izraavanja kao razmenske vrednosti. A ovo je, meutim, uobraenje kako merkantilista i njihovih modernih podgrejaa, kao to su Ferrier, Ganilh itd. 22, tako i njihovih antipoda, modernih trgovakih putnika slobodne trgovine, kao to su Bastiat i kompanija. Merkantilisti polau glavno teite na kvalitativnu stranu izraza vrednosti, pa otud i na ekvivalentski oblik robe, iji je savreni lik novac dok moderni torbari slobodne trgovine, koji po svaku cenu moraju da se otresu svoje robe, naprotiv na kvantitativnu stranu relativnog oblika vrednosti. Iz ovoga izlazi da za njih ne postoje ni vrednost ni veliina vrednosti robe osim ako su izraene odnosom razmene, dakle ako su zabeleene u dnevnom cenovniku. kot Macleod, ija je funkcija da to uevnije doteruje skroz zbrkane pojmove Lombard-strita[30] ini uspelu sintezu praznovernih merkantilista i prosveenih torbara slobodne trgovine. Blie razmatranje izraza vrednosti robe A, sadranog u njenom vrednosnom odnosu prema robi B, pokazalo je da u okviru toga izraza prirodni oblik robe A vai samo kao lik upotrebne vrednosti, a da prirodni oblik robe B vai samo kao oblik ili lik vrednosti. Unutranja suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti, skrivena u robi, predstavlja se, dakle, spoljanjom suprotnou, tj. odnosom dveju roba, u kojem ona iju vrednost valja izraziti vai neposredno samo kao upotrebna vrednost, a, naprotiv, ona druga kojom se vrednost izraava, neposredno samo kao razmenska vrednost. Prost oblik vrednosti neke robe jeste, dakle, prost oblik u kome se ispoljava u njoj sadrana suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti. U svakom drutvenom stanju proizvod rada jeste predmet za upotrebu, ali odreena istorijska epoha razvitka koja rad utroen na proizvodnju neke upotrebne stvari predstavlja kao njeno predmetno svojstvo, tj. kao njenu vrednost, pretvara proizvod rada u robu. Iz ovoga izlazi da je prost oblik vrednosti robe ujedno i prost robni oblik proizvoda rada, da se, dakle, i razvoj robnog oblika poklapa s razvojem oblika vrednosti. _______________________
Ve na prvi pogled vidi se nedovoljnost prostoga oblika vrednosti, toga zaetnog oblika koji tek preko niza metamorfoza sazreva do oblika cene. Izraavanje vrednosti robe A ma kojom robom B razlikuje vrednost robe A samo od njene sopstvene upotrebne vrednosti, pa je zbog toga dovodi u odnos razmene prema samo jednoj, bilo kojoj pojedinanoj vrsti robe koja se od nje razlikuje, umesto da prikazuje njenu kvalitativnu jednakost i kvantitativnu srazmernost prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinani ekvivalentski oblik neke druge robe. Tako, kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima oblik ekvivalenta ili oblik neposredne razmenljivosti samo s obzirom na ovu pojedinanu vrstu robe, na platno. Meutim, pojedinani oblik vrednosti prelazi sam od sebe u potpuniji oblik. Istina je da se njime vrednost neke robe A izraava samo jednom robom druge vrste. Ali je potpuno svejedno koje je vrste ova druga roba, kaput, ili elezo, ili penica itd. Zbog toga nastaju razni prosti izrazi vrednosti za jednu istu robu zavisno od toga da li e ona stupiti u odnos vrednosti sa ovom ili sa onom robom.22a Broj moguih izraza njene vrednosti ogranien je jedino brojem robnih vrsta koje se od nje razlikuju. Stoga se pojedinani izraz njene vrednosti pretvara u stalno produiv niz njenih razlinih prostih izraza vrednosti. B) Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti
z robe A = u robe B, ili = v; robe C, ili = w robe D, ili = x robe E, ili = itd.
(20 arina platna = 1 kaput, ili = 10 funti aja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter penice, ili = 2 une zlata, ili = 1/2 tone eleza, ili = itd.)
1. glava Roba 67
Vrednost neke robe, npr. platna, izraena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Svako drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna.22 Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao gruavina ljudskog rada uopte. Jer rad koji nju stvara izrino je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodni oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u penici, u elezu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u drutvenom odnosu ne samo s jednom pojedinanom drukijom vrstom robe, ve s robnim svetom. Kao roba, ono je graanin toga sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kae i to da je njoj svejedno u kojem e se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati.
1. Razvijeni relativni oblik vrednosti
22
Zbog toga se govori o kaputskoj vrednosti platna kad se njegova vred-
nost predstavlja u kaputima, o itnoj kad se predstavlja u itu itd. Svaki takav izraz kae da je to vrednost platna koja se pokazuje u upotrebnim vrednostima kaput, ito itd. Poto vrednost svake robe izraava njen odnos u razmeni, moemo o toj vrednosti govoriti kao o njenoj... itnoj ili suknenoj vrednosti
U prvome obliku: 20 arina platna = 1 kaput, injenica da su te dve robe razmenljive u odreenom kvantitativnom odnosu moe da bude sluajna. Naprotiv, u drugome obliku odmah izbija na videlo pozadina koja se bitno razlikuje od sluajne pojave i koja nju odreuje. Vrednost platna ostaje jednake veliine pa bila predstavljena kaputom, kafom ili elezom itd., bezbrojnim razliitim robama, koje pripadaju najrazlinijim vlasnicima. Otpada sluajni odnos dvojice individualnih vlasnika roba. Postaje oevidno da ne regulie veliinu robne vrednosti razmena, ve da, obrnuto, veliina robne vrednosti regulie njene odnose razmene.
2. Posebni oblik ekvivalenta
Svaka roba, kaput, aj, penica, elezo itd. vai u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Odreeni prirodni oblik svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik pored mnogih drugih. Na isti nain, raznolike, odreene, konkretne, korisne vrste rada, sadrane u raznim robnim telima, vae sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad.
3. Nedostaci potpunog ili razvijenog oblika vrednosti
Prvo, relativni izraz robne vrednosti nedovren je, jer je sainjen od niza koji se nikad ne zavrava. Lanac u kome se jedna jednaina
prema tome koja se roba s njom uporeuje; i tako postoje hiljade razliitih vrednosti, isto koliko i rob, i sve su podjednako stvarne i podjednako nominalne. (A Critical Dissertation on the Nature, Measures and Causes of Value: chiefly in reference to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the Author of Essays on the Formation etc. of Opinions, London 1825, str. 39.) S. Bailey, autor ovog anonimnog spisa, koji je svojedobno podigao veliku galamu u Engleskoj, uobraava da je ovim ukazivanjem na, arene relativne izraze iste robne vrednosti unitio svaku odredbu pojma vrednosti. Uostalom, da je on, uprkos svojoj ogranienosti, napipao ranjava mesta Ricardove teorije, dokazuje razdraenost s kojom ga je napala Ricardova kola, npr. u Westminster Review.
vrednosti nadovezuje na drugu uvek se moe produiti pojavom svake nove robne vrste koja prua materijal za nov izraz vrednosti. Drugo, on ini aren mozaik izraza vrednosti, razjedinjenih i raznovrsnih. Najzad, ako se, kao to i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz razlian od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Poto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopte postoje samo ogranieni ekvivalentski oblici, koji se svi uzajamno iskljuuju. Isto tako, odreena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadri u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ini potpun ili totalan oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znai da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio. Meutim, razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se samo iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednaina prvog oblika, kao : 20 arina platna = 1 kaput 20 arina platna = 10 funti aja itd. Ali svaka ova jednaina sadri i identinu obrnutu jednainu : 1 kaput = 20 arina platna 10 funti aja = 20 arina platna itd. I doista: kad neki ovek razmeni svoje platno za mnoge druge robe, pa usled toga vrednost platna izrazi nizom drugih roba, onda nuno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednosti svojih raznih roba izraze istom treom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 arina platna = 1 kaput, ili = 10 funti aja, ili = itd., tj. kad izrazimo obratan odnos, koji se po samoj prirodi stvari nalazi u tome nizu, onda dobijamo: C) Opti oblik vrednosti
1. glava Roba 69
1. glava Roba 71
1. Izmenjeni karakter oblika vrednosti
Sada robe prikazuju svoje vrednosti prvo prosto, jer je prikazuju jednom jedinom robom, a drugo jedinstveno, jer je prikazuju istom robom. Njihov oblik vrednosti prost je i zajedniki i stoga opti. Oblici I i II dospeli su samo dotle da vrednost neke robe izraze kao neto to se razlikuje od njene vlastite upotrebne vrednosti ili njenog robnog tela. Prvi oblik imao je za rezultat jednaine vrednosti, kao: 1 kaput = 20 arina platna, 10 funti aja=1/2 tone eleza itd. Vrednost kaputa izraava se kao neto jednako platnu, vrednost aja kao neto jednako elezu itd., ali to jednako platnu i to jednako elezu, ti izrazi vrednosti kaputa i aja, isto se tako razlikuju kao platno i elezo. Oevidno je da ovoga oblika ima u praksi samo u prvim poecima, kad se proizvodi rada pretvaraju u robe samo sluajnom i prigodnom razmenom. Drugi oblik razlikuje potpunije od prvog vrednost neke robe od njene vlastite upotrebne vrednosti, jer sada vrednost npr. kaputa izlazi pred njegov prirodni oblik u svima moguim oblicima, kao neto jednako platnu, jednako aju, jednako elezu itd., kao sve drugo samo ne kao jednako kaputu. S druge strane, ovde je neposredno iskljueno svako zajedniko izraavanje robnih vrednosti, jer se sada u izrazu vrednosti svake pojedine robe sve ostale robe pokazuju samo u obliku ekvivalenata. Razvijeni oblik vrednosti javlja se faktiki tek onda kad se neki proizvod rada, npr. stoka, ne razmenjuje vie izuzetno za razne druge robe, nego ve po navici. Novodobijeni oblik izraava vrednosti robnog sveta u jednoj te istoj robnoj vrsti izdvojenoj iz njega, npr. u platnu, te na taj nain predstavlja vrednosti svih roba njihovom jednakou s platnom. Kao neto jednako platnu sada se vrednost svake robe razlikuje ne samo od njene vlastite upotrebne vrednosti, ve od svake upotrebne vrednosti, te je ba time izraena kao ono to je njoj zajedniko sa svima ostalim robama. Zbog toga tek ovaj oblik stvarno i dovodi robe u uzajamni odnos kao vrednosti, odnosno ini da se meusobno pokazuju kao razmenske vrednosti. Oba ranija oblika izraavaju vrednost po jedne robe, bilo jednom jedinom robom druge vrste, bilo nizom mnogih roba drukijih od nje. Oba je puta, tako rei, privatna stvar pojedine robe da sebi dade oblik vrednosti, i to ona izvruje bez saradnje drugih roba. Ove igraju prema njoj samo pasivnu ulogu ekvivalenta. Naprotiv, opti oblik vrednosti nastaje samo kao zajedniko delo robnog sveta. Izvesna roba dobija opti izraz vrednosti samo zato to u isto vreme i sve druge robe izraavaju svoju vrednost istim ekvivalentom, a i svaka nova vrsta robe mora ii za njihovim primerom. S tim izlazi na videlo da se i vrednosna predmetnost roba moe da izrazi samo njihovim svestranim drutvenim odnosom, jer je ona samo drutveno postojanje
tih stvari, pa zbog toga mora i njihov oblik vrednosti da bude oblik od drutvene vanosti. Sada se u obliku jednako platnu sve robe pokazuju ne samo kao kvalitativno jednake, kao vrednosti uopte, ve i kao kvantitativno uporedive veliine vrednosti. Zato to one svoje veliine vrednosti ogledaju u jednom istom materijalu, u platnu, ogledaju se ove veliine vrednosti uzajamno. Na primer, 10 funti aja = 20 arina platna, i 40 funti kafe = 20 arina platna. Prema tome je i 10 funti aja = 40 funti kafe. Ili, u 1 funti kafe nalazi se samo etvrtina one supstancije vrednosti, rada koji se nalazi u 1 funti aja. Opti relativni oblik vrednosti robnog sveta utiskuje ekvivalentu-robi, platnu, iskljuenoj iz toga oblika, karakter opteg ekvivalenta. Njegov vlastiti prirodni oblik zajedniki je lik vrednosti tog sveta i stoga je platno neposredno razmenljivo za sve druge robe. Njegov telesni oblik vai kao vidljivo ovaploenje, opte drutveno uahurenje svega ljudskog rada. Tkanje, privatan rad koji proizvodi platno, nalazi se ujedno i u optem drutvenom obliku, u obliku jednakosti sa svima drugim radovima. Bezbrojne jednaine iz kojih se sastoji opti oblik vrednosti redom izjednauju rad ostvaren u platnu sa svakim radom koji se nalazi u drugoj robi, te time ine tkanje optim oblikom u kome se ispoljava ljudski rad uopte. Na ovaj nain, rad koji je opredmeen u robnoj vrednosti nije predstavljen samo negativno, kao rad od koga su apstrahovani svi konkretni oblici i korisna svojstva stvarnih radova, ve se ba njegova vlastita pozitivna priroda izriito otkriva. On je svoenje svih stvarnih radova na njihov zajedniki karakter ljudskog rada, na utroak ljudske radne snage. Opti oblik vrednosti, koji proizvode rada prikazuje kao proste gruavine ljudskog rada uopte, pokazuje samim svojim ustrojstvom da je drutveni izraz robnog sveta. Tako nam on otkriva da u okviru ovog sveta opteljudski karakter rada sainjava njegov specifini drutveni karakter.
2. Odnos izmeu razvitka relativnog oblika vrednosti i razvitka ekvivalentskog oblika
Stupnju razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stupanj razvitka ekvivalentskog oblika. Ali, ovo treba dobro imati u vidu razvitak ekvivalentskog oblika samo je izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Prosti ili pojedinani relativni oblik vrednosti neke robe ini neku drugu robu pojedinanim ekvivalentom. Razvijeni oblik relativne vrednosti, to izraavanje vrednosti jedne robe u svima drugim robama, daje ovima oblik raznovrsnih posebnih ekvivalenata. Naposletku jedna naroita vrsta robe dobija oblik opteg ekvivalenta zbog toga to su je sve druge robe uinile materijalom svog jedinstvenog, opteg oblika vrednosti.
Ali u istom stepenu u kome se oblik vrednosti uopte razvija, razvija se i suprotnost izmeu njegova dva pola, relativnog oblika vrednosti i ekvivalentskog oblika. Ve prvi oblik 20 arina platna = 1 kaput sadri tu suprotnost, ali je ne ustaljuje. Prema tome kako se ova jednaina ita, spreda ili odostrag, nalazi se svaka od ove dve robne krajnosti, kao platno i kaput, podjednako sad u relativnom obliku vrednosti, sad u ekvivalentskom obliku. Ovde jo staje truda da se polarna suprotnost uhvati. U obliku B moe uvek samo po jedna vrsta robe potpuno da razvije svoju relativnu vrednost, ili ona sama ima razvijen relativni oblik vrednosti samo zbog toga to se i ukoliko se sve druge robe nalaze prema njoj u ekvivalentskom obliku. Ovde je ve nemogue obrnuti jednainu kao 20 arina platna = 1 kaput, ili = 10 funti aja ili = 1 kvarter penice itd. a da se ne promeni itav njen karakter i da se iz potpunoga ne pretvori u opti oblik vrednosti. Najzad, poslednji oblik, oblik C, prua robnom svetu opti drutveni relativni oblik vrednosti zbog toga to su i ukoliko su sve robe koje spadaju u nj, izuzimajui jednu jedinu, iskljuene iz opteg ekvivalentskog oblika. Usled toga se jedna roba, platno, nalazi u obliku neposredne razmenljivosti za sve druge robe, drugim reima u neposredno drutvenom obliku zato to se i ukoliko se sve druge robe ne nalaze u njemu.23 Obrnuto, roba koja figurira kao opti ekvivalent iskljuena je iz jedinstvenog, a s tim i iz opteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se htelo da i platno, tj. ma koja roba koja se nalazi u obliku
24 Doista, na obliku opte neposredne razmenljivosti nikako se ne vidi da je on protivrean robni oblik, isto toliko nerazdvojiv od oblika ne neposredne razmenljivosti, kao to je i pozitivnost jednog magnetskog pola nerazdvojiva od negativnosti drugoga. A to znai da neko moe uobraziti da se svima robama moe istovremeno utisnuti ig neposredne razmenljivosti, kao to moe uobraziti da se svi katolici mogu uiniti papama. Za sitnog buruja, koji u proizvodnji robe vidi nec plus ultra1* ljudske slobode i individualne nezavisnosti, bilo bi, naravno, veoma poeljno da se oslobodi nezgoda vezanih za taj oblik, a naroito one ne neposredne razmenljivosti rob. Slikanje ove filistarske utopije sainjava Proudhonov socijalizam, koji se, kao to smo na drugom mestu pokazali[31], ne odlikuje ni originalnou. Naprotiv, tu utopiju su davno pre njega, i mnogo bolje, izloili Gray, Bray i drugi. Ali to ovakvoj mudrosti ne smeta da danas u izvesnim krugovima hara pod imenom science2*. Nijedna kola nije se vie od Proudhonove razmetala reju nauka, jer
1. glava Roba 73
wo Begriffe fehlen, da stellt zur rechten Zeit ein Wort sich ein.3*[32]
1* vrhunac 2* nauka 3* ba onde pojmova gde nema, u pravi as e re se stvoriti.
opteg ekvivalenta, uzme uea i u optem relativnom obliku vrednosti, morala bi ona tada sama sebi sluiti kao ekvivalent. Onda bismo dobili: 20 arina platna = 20 arina platna, tautologiju koja ne izraava ni vrednost ni veliinu vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opteg ekvivalenta, moramo, naprotiv, obrnuti oblik C. Opti ekvivalent nema zajedniki relativni oblik vrednosti s drugim robama, ve se njegova vrednost relativno izraava u beskrajnom nizu svih drugih robnih tela. Tako se razvijen relativni oblik vrednosti, ili oblik B, ispoljava sada kao specifian relativni oblik vrednosti ekvivalent-robe.
3. Prelaz iz opteg oblika vrednosti u novani oblik
Opti ekvivalentski oblik jeste jedan oblik vrednosti uopte. On, dakle, moe pripasti svakoj robi. S druge strane, izvesna se roba nalazi u obliku opteg ekvivalenta (u obliku C) samo zato to je i ukoliko je sve druge robe iskljuuju kao ekvivalent. I tek od trenutka kad se ovo iskljuenje konano ogranii na neku posebnu vrstu robe, dobija jedinstven relativni oblik Vrednosti robnog sveta objektivnu vrstou i optu Vanost u drutvu. Sad ta posebna roba, s ijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik drutveno srastao, postaje novana roba, tj. funkcionie kao novac. Ona dobija specifinu drutvenu funkciju, a stoga i drutveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta. Izmeu roba koje u obliku II igraju ulogu posebnih ekvivalenata za platno a u obliku III zajedniki u platnu izraavaju svoju relativnu vrednost, to povlaeno mesto istorijski je osvojila jedna odreena roba zlato. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato, dobijamo
D) Novani oblik
Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u emu se ne razlikuje od oblika III osim u tome to se sad namesto platna zlato nalazi u obliku opteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono to je platno bilo u
1. glava Roba 75
obliku III opti ekvivalent. Napredak je samo u tome to je sada oblik neposredne opte razmenljivosti, ili oblik opteg ekvivalenta, drutvenom navikom konano srastao sa specifinim prirodnim oblikom robe zlata. Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinani ekvivalent u izdvojenim inovima razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata-roba. Postepeno, zlato je u uim ili irim krugovima stalo funkcionisati kao opti ekvivalent. im je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novanom robom, a tek od asa kada je ve postalo novanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim reima, opti oblik vrednosti pretvorio se u novani oblik. Prost relativni izraz vrednosti neke robe, npr. platna, dat u robi koja ve funkcionie kao novana roba, npr. u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je cenovni oblik platna: 20 arina platna = 2 une zlata, ili ako su 3 funte sterlinga monetarno ime dveju una zlata, 20 arina platna = 2 funte sterlinga. Ono to je teko u pojmu novanog oblika ograniava se na poimanje opteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opteg oblika vrednosti, oblika III. Oblik III svodi se, kad idemo unazad, na oblik II, razvijeni oblik vrednosti, a njegov konstitutivni element jeste oblik I : 20 arina platna =1 kaput, ili x robe A = y robe B. Stoga je prosti robni oblik klica novanog oblika.
4. Fetiki karakter robe i njegova tajna
Na prvi pogled roba izgleda stvar sama po sebi razumljiva, trivijalna. Iz njene analize izlazi da je ona veoma vraka stvar, puna metafizikih domiljanja i teolokih muica. Ukoliko je upotrebna vrednost, nema u njoj niega misterioznog, bilo da je posmatram sa stanovita da svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe, ili da ta svojstva dobija tek kao proizvod ljudskog rada. Oigledno je da svojom delatnou ovek menja oblike prirodnih materija na nain koji mu je koristan. Na primer, menja se oblik drveta kad se od njega pravi sto. Pa ipak sto ostaje drvo, ordinarna ulna stvar. Ali im istupi kao roba, pretvara se u stvar ulno natulnu. On ne samo da stoji nogama na podu, nego i dubi na glavi pred svima drugim robama, te iz svoje
drvene glave puta udne muice, mnogo udnije nego kad bi bez guranja poeo igrati.24 Znai, dakle, da mistini karakter robe ne potie iz njene upotrebne vrednosti. On isto tako ne potie ni iz sadrine odredaba vrednosti. Jer, prvo, ma koliko razliiti bili korisni radovi ili proizvodne delatnosti, fizioloka je istina da su oni funkcije ovekova organizma i da je svaka takva funkcija, ma kakvi joj bili sadrina i oblik, u sutini troenje oveijeg mozga, nerva, miia, ulnog organa itd. A drugo, ono to slui kao osnova odreivanju veliine vrednosti, vremensko trajanje tog troenja ili kvantitet rada, taj se kvantitet rada ak oigledno dade razlikovati od njegovog kvaliteta. U svim drutvenim stanjima, iako ne podjednako na razliitim stupnjevima razvitka, moralo je ljude interesovati koliko radnog vremena staje proizvodnja ivotnih sredstava.25 Naposletku, im ljudi ma na koji nain rade jedni za druge, dobija njihov rad drutven oblik. Iz ega, onda, potie zagonetni karakter proizvoda rada im on uzme oblik robe? Oevidno iz samog ovog oblika. Jednakost ljudskih radova dobija konkretan oblik jednake predmetnosti vrednosti proizvoda rada, merenje utroka ljudske radne snage njegovim vremenskim trajanjem dobija oblik veliine vrednosti proizvoda rada, naposletku, uzajamni odnosi proizvoaa u kojima dejstvuju drutvene odredbe njihovih radova, dobijaju oblik drutvenog odnosa proizvoda rada. To znai da se tajanstvenost robnog oblika sastoji prosto u tome to on ljudima drutvene karaktere vlastita njihova rada odraava kao karaktere koji objektivno pripadaju samim proizvodima rada, kao drutvena svojstva koja te stvari imaju od prirode, a otuda im i drutveni odnos proizvoaa prema celokupnom radu odraava kao drutven odnos koji izvan njih postoji meu predmetima. Ovim quid pro quo [zamenjivanjem] proizvodi rada postaju robe, ulno natulne ili drutvene stvari. Tako se i svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje kao subjektivan nadraaj samog nerva vida, ve kao objektivan oblik stvari izvan oka. Ali pri gledanju, stvar, spoljanji predmet, doista baca svetlost na drugu stvar, na oko. Tu imamo fiziki odnos meu fizikim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos
24
Setimo se da su stolovi i Kina poeli igrati kad je izgledalo da itav
ostali svet stoji pour encourager les autres[33]. 25 Primedba uz drugo izdanje. U starih Germana raunata je povrina jutra zemlje prema jednodnevnom radu, pa je jutro zbog toga nazivano Tagwerk (i Tagwanne, jurnale ili jurnalis, terra jurnalis jornalis, ili diurnalis), Mannwerk, Mannskraftj Mannsmaad, Mannshauet itd. Vidi: Georg Ludwig von Maurer, Einleitung zur Geschichte der Mark-, Hof-, usw. Verfassung, Mnchen 1854, str. 129. i dalje. Journal kao oznaka za meru izvesne povrine zemljita, npr. jednog jutra, jo se uje u nekim delovima Francuske.
1. glava Roba 77
vrednosti proizvoda rada, u kome se on ispoljava, nemaju apsolutno nikakva posla s njihovom fizikom prirodom i onim odnosima izmeu stvari koji iz nje proistiu. Ovde je stvar samo u tome da odreen drutveni odnos meu samim ljudima uzima za njih fantasmagorian oblik odnosa meu stvarima. Zbog toga, da bismo nali analogiju, moramo pribei maglovitim regionima verskog sveta. U njemu proizvodi ljudske glave izgledaju kao da su samostalna bia, obdarena sopstvenim ivotom, i koja se nalaze u odnosima meu sobom kao i s ljudima. Ovako je i s proizvodima ljudskih ruku u robnom svetu. Ovo ja nazivam fetiizmom, koji prianja za proizvode rada im se proizvode kao robe, i koji je zbog toga nerazdvojno skopan s robnom proizvodnjom. Taj fetiki karakter robnog sveta potie, kako je prednja analiza ve pokazala, iz osobenog drutvenog karaktera rada koji proizvodi robu. Upotrebni predmeti postaju robe uopte samo zato to su proizvodi privatnih radova koji se vre nezavisno jedni od drugih. Kompleks tih privatnih radova sainjava ukupni drutveni rad. Poto proizvoai stupaju u drutveni dodir tek razmenjivanjem proizvoda svog rada, to se i specifina drutvena obeleja njihovih privatnih radova pokazuju tek u okviru te razmene. Ili, privatni radovi potvruju se kao lanovi ukupnog drutvenog rada tek putem odnosa u koje razmena dovodi proizvode rada, a preko ovih i proizvoae. Zbog toga se ovima drutveni odnosi njihovih privatnih radova prikazuju kao ono to jesu, tj. ne kao neposredno drutveni odnosi samih lica u njihovim radovima, ve, naprotiv kao, predmetni odnosi meu licima, a drutveni odnosi meu stvarima. Tek u okviru svoje razmene dobijaju proizvodi rada drutveno jednaku predmetnost vrednosti odvojenu od njihove ulno razliite upotrebne predmetnosti. Ovo cepanje proizvoda rada na stvar od koristi i na stvar od vrednosti nastupa u praksi tek poto se razmena dovoljno rasprostranila i stekla Vanost da bi se korisne stvari proizvodile u svrhu razmene, kad se, dakle, ve pri samoj njihovoj proizvodnji uzima u obzir njihov karakter kao vrednosti. Od toga asa dobijaju privatni radovi proizvoaa stvarno dvostruk drutveni karakter. S jedne strane, kao odreeni korisni radovi moraju oni zadovoljavati odreenu drutvenu potrebu i na taj se nain potvrditi kao lanovi celokupnog rada, samoniklog sistema drutvene podele rada. S druge strane, oni zadovoljavaju raznolike potrebe svojih vlastitih proizvoaa samo ukoliko je svaki poseban koristan privatni rad razmenljiv za svaku drugu vrstu korisnog privatnog rada, dakle samo ukoliko je jednak s njim. Jednakost razliitih radova toto coelo1* moe se sastojati samo u apstrahovanju od njihove stvarne nejednakosti, u svoenju
1
* u svakom pogledu
na zajedniki karakter koji imaju kao troenje ljudske radne snage, kao ljudski rad uzet apstraktno. Mozak privatnih proizvoaa odraava ovaj dvostruki drutveni karakter njihovih privatnih radova samo u oblicima koji se javljaju u praktinom prometu, u razmeni proizvoda drutveno korisni karakter njihovih privatnih radova u tome obliku to proizvod rada mora biti koristan, i to za druge, drutveni karakter jednakosti raznovrsnih radova u obliku zajednikog vrednosnog karaktera tih materijalno razliitih stvari, proizvoda rada. Prema tome, ne dovode ljudi proizvode svog rada u uzajamni odnos kao vrednosti zato to u tim stvarima gledaju puke materijalne omotae istovrsnog ljudskog rada. Naprotiv. Time to u procesu razmene izjednauju svoje raznovrsne proizvode jedan s drugim kao vrednosti, izjednauju oni i svoje razline radove jedne s drugima kao ljudski rad. Oni to ne znaju, ali ine to.26 Prema tome, vrednosti ne pie na elu ta je ona. Ba naprotiv, vrednost pretvara svaki proizvod rada u drutveni jeroglif. Docnije pokuavaju ljudi da odgonetnu smisao jeroglifa, da proniknu u tajnu svog vlastitog drutvenog proizvoda; jer odreenje upotrebnih vrednosti kao vrednosti isto je tako njihov drutveni proizvod kao i jezik. Pozno nauno otkrie da su proizvodi rada, ukoliko su vrednosti, samo materijalni izrazi ljudskog rada utroenog u njihovu proizvodnju, ini epohu u istoriji razvitka oveanstva, ali nikako ne otklanja predmetni privid drutvenih karaktera rada. Ono to vai samo za ovaj posebni oblik proizvodnje, za robnu proizvodnju, naime da se specifini drutveni karakter meusobno nezavisnih privatnih radova sastoji u tome to su svi oni jednaki kao ljudski rad i da taj karakter uzima oblik vrednosnog karaktera proizvoda rada, ini se, posle otkria o prirodi vrednosti kao i pre njega, onima to su zahvaeni odnosima robne proizvodnje, isto toliko konaan kao to oblik vazduha produuje da postoji kao fizikalni telesni oblik i posle naunog rastavljanja vazduha na njegove elemente. Ono to razmenjivae proizvoda praktino pre svega interesuje jeste pitanje koliko tuih proizvoda dobijaju za vlastiti proizvod, dakle u kojoj se srazmeri proizvodi razmenjuju. im ove srazmere navikom steknu izvesnu stalnost, ini se kao da proistiu iz prirode proizvoda rada, tako da su npr. 1 tona eleza i 2 une zlata jednake vrednosti kao to su 1 funta zlata i 1 funta eleza jednake teine, uprkos njihovim razlinim fizikalnim i hemijskim svojstvima. Uistinu se vrednosni karakter proizvoda rada ustaljuje tek kad ovi stanu istupati kao veliine vrednosti. Ove se stalno menjaju nezavisno od volje, namere i injenja
Primedba uz drugo izdanje. Zbog toga bi Galiani kad kae da je vrednost odnos izmeu dva lica La ricchezza una ragione tra due persone morao dodati: odnos skriven pod omotom stvari. (Galiani, Delia Moneta, str. 221, sv. III Custodijeve zbirke Scrittori Classici Italiani di Economia Politica. Parte Moderna, Milano 1803.)
26
1. glava Roba 79
razmenjivaa. Sopstveno njihovo drutveno kretanje ima za njih oblik kretanja stvari pod ijom kontrolom stoje umesto da oni njih kontroliu. Potrebno je da se robna proizvodnja potpuno razvije pa da iz samog iskustva izraste nauno saznanje da se privatni radovi, vreni nezavisno jedan od drugoga, ali koji su kao prirodni lanovi drutvene podele rada u svestranoj meusobnoj zavisnosti, stalno svode na svoju srazmernu drutvenu meru, jer se u sluajnim i stalno kolebljivim odnosima razmene njihovih proizvoda radno vreme drutveno potrebno za njihovu proizvodnju sprovodi silom kao regulatoran prirodni zakor, kao, recimo, zakon tee kad se kome kua srui na glavu. 27 Zbog toga je injenica da se veliina vrednosti odreuje radnim vremenom tajna koja se skriva pod vidljivim kretanjima relativnih vrednosti roba. Otkrivanje ove tajne ukida privid isto sluajnog odreivanja veliina vrednosti proizvoda raa, ali nikako ne ukida i materijalni oblik tog sluajnog odreivanja. Razmiljanje o oblicima ljudskog ivota, pa, dakle, i njihova nauna analiza, uopte udara putem koji je suprotan stvarnom razvitku. Ono poinje post festum1*, pa otuda od gotovih rezultata procesa razvitka. Oblici koji proizvodima rada utiskuju ig rob te zbog toga ine pretpostavku za robni promet, ve imaju stalnost prirodnih oblika drutvenog ivota pre no to ljudi i pokuaju da sebi poloe rauna ne o istorijskom karakteru tih oblika koji im se, naprotiv, ve ine nepromenljivi, nego o njihovoj sadrini. Tako se jedino putem analize robnih cena dolo do odredbe veliine vrednosti, a jedino putem zajednikog novanog izraza roba do utvrivanja njihovog vrednosnog karaktera. A ba ovaj gotovi, novani oblik robnog sveta umesto da otkriva, zastire materijalnim velom drutveni karakter privatnih radova, a time i drutvene odnose privatnih radnika. Kad kaem da se kaput, izme itd. odnose prema platnu kao prema optem ovaploenju apstraktnog ljudskog rada, onda ludost ovog izraza bode oi. Ali kad proizvoai kaputa, izama itd. dovode ove robe u odnos prema platnu ili prema zlatu i srebru, to stvar niukoliko ne menja kao prema optem ekvivalentu, onda im se odnos njihovih privatnih radova prema celokupnom drutvenom radu pokazuje upravo u tom ludakom obliku. A ba takvi oblici sainjavaju kategorije buroaske ekonomije.
ta da se misli o nekom zakonu koji se moe sprovoditi samo periodinim revolucijama? On je upravo prirodni zakon koji poiva na nesvesnosti uesnika. (Friedrich Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalkonomie u Deutsch-Franzosische Jahrbcher, izdali Arnold Ruge i Karl Marx, Paris 1844.2*) 1* naknadno 2* Vidi u 4. tomu ovog izdanja.
27
To su oblici miljenja kakvi vae u drutvu, dakle objektivni oblici miljenja za odnose proizvodnje ovog istorijski odreenog drutvenog naina proizvodnje, robne proizvodnje. Zbog toga i nestaju odmah sav misticizam robnog sveta, sva arolija i sve ini koje zamagljuju proizvode rada na osnovici robne proizvodnje im pribegnemo drugim oblicima proizvodnje. Poto politika ekonomija voli robinsonade28, neka se prvo pojavi Robinson na svome ostrvu. Mada je vaspitan u skromnosti, on ipak mora da zadovoljava raznovrsne potrebe, te zbog toga mora da vri korisne radove raznih vrsta, da pravi alate i nametaj, da pripitomljuje lamu, da ribari, lovi itd. Neemo ovde govoriti o njegovim molitvama i tome slino, jer one Robinsonu priinjavaju zadovoljstvo i on takvu delatnost smatra za razonodu. Uprkos razlinosti svojih proizvodnih funkcija, on zna da su to samo razlini oblici delatnosti istog Robinsona, dakle samo razlini naini ljudskog rada. Sama ga nevolja nagoni da svoje vreme tano raspodeljuje na svoje razliite funkcije. Koja e zauzeti vie, a koja manje mesta u njegovoj ukupnoj delatnosti, zavisi od toga jesu li vee ili manje tekoe to ih ima da savlada radi postizanja nameravanog korisnog uinka. U tome ga pouava iskustvo, i na Robinson, koji je iz brodoloma spasao asovnik, glavnu knjigu, mastilo i pero, ubrzo poinje da kao dobar Englez vodi knjigu o samom sebi. Njegov inventar sadri spisak upotrebnih predmeta koje ima, razlinih operacija potrebnih da se oni naine i, naposletku, radnog vremena koliko ga odreene koliine tih razliitih proizvoda proseno staju. Svi odnosi izmeu Robinsona i stvari koje sainjavaju njegovo bogatstvo stvoreno njegovim vlastitim rukama ovde su tako jednostavni i providni da se sme pretpostaviti da bi ih bez osobitog umnog naprezanja razumeo ak i g. M. Wirth. Pa ipak, oni sadre sve bitne odredbe vrednosti. Prenesimo se sad sa sunanog ostrva Robinsonova u mrak evropskog srednjeg veka. Namesto slobodnog oveka, nalazimo da je ovde svako zavisan kmetovi i feudalni gospodari, vazali i suvereni, laici i popovi. Lina zavisnost karakteristina je ne samo za drutvene odnose u materijalnoj proizvodnji nego i za oblasti ivota koje su na njoj izgraene. Ali ba zbog toga to odnosi line zavisnosti ine datu drutvenu osnovicu, nisu ni radovi niti proizvodi prinueni da uzimaju fantastina oblija razlina od njihove predmetnosti. U drutveni
28
Primedba uz drugo izdanje. Ni Ricardo nije bez svoje robinsonade. Praribar i pralovac odmah razmenjuju ribu i divlja kao vlasnici robe, srazmerno radnom vremenu opredmeenom u tim razmenskim vrednostima. U ovom sluaju on pada u anahronizam da se praribar i pralovac za proraunavanje svojih orua za rad slue anuitetnim tablicama koje su 1817. bile u vanosti na londonskoj berzi. ini se da su paralelogrami g. Owena[34] bili jedini drutveni oblik koji je on poznavao osim buroaskoga. (Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 38, 39.)
1. glava Roba 81
mehanizam ulaze oni kao naturalne inidbe i naturalna davanja. Naturalni oblik rada, njegova posebnost, a ne kao na osnovici robne proizvodnje njegova optost, jeste ovde njegov neposredni drutveni oblik. Kuluk se isto tako dobro meri vremenom kao i rad koji proizvodi robe, ali svaki kmet zna da sluei svoga gospodara troi odreenu koliinu svoje line radne snage. Desetak koji je obavezno davati popu jasniji je od popova blagoslova. Prema tome, ma kako rasuivali o karakternim maskama pod kojima se ljudi ovde susreu, drutveni odnosi lica u njihovim radovima ispoljavaju se na svaki nain kao njihovi sopstveni lini odnosi i nisu prerueni u drutvene odnose stvari, proizvoda rada. Radi posmatranja zajednikog, tj. neposredno podrutvljenog rada, nismo primorani ii unazad do njegovog prvobitnog oblika, koji sretamo na pragu istorije svih kulturnih naroda.29 Blii je primer koji nam prua patrijarhalna radinost seljake porodice koja za sopstvenu potrebu proizvodi ito, stoku, preu, platno, odeu itd. Prema porodici stoje ove razne stvari kao razlini proizvodi njenog porodinog rada, ali se izmeu sebe ne sueljavaju kao robe. Razlini radovi koji stvaraju ove proizvode, zemljoradnja, stoarstvo, predenje, tkanje, krojenje itd., jesu u svome prirodnom obliku drutvene funkcije, jer su funkcije porodice koja ima sopstvenu, samoniklu podelu rada, kao god i robna proizvodnja. Razlike u polu i uzrastu, a i prirodni uslovi rada koji se menjaju prema godinjim dobima, reguliu njihovo rasporeivanje u porodici i radno vreme pojedinih lanova porodice. Ali se ovde utroak individualnih radnih snaga, koji se meri vremenskim trajanjem, od samog poetka ispoljava kao drutvena odredba samih radova, jer individualne radne snage deluju ve od samog poetka samo kao organi zajednike porodine radne snage. Naposletku, predstavimo sebi, promene radi, zajednicu slobodnih ljudi koji rade drutvenim sredstvima za proizvodnju i svoje mnogobrojne individualne radne snage svesno troe kao jednu drutvenu radnu snagu. Sve odredbe Robinsonova rada ovde se ponavljaju, samo to su drutvene umesto individualne. Svi proizvodi Robinsonovi bili su iskljuivo njegov lini proizvod, pa zato i neposredno
Primedba uz drugo izdanje. U poslednje vreme rasprostrla se smena predrasuda da je oblik prvobitne zajednike svojine specifino slovenski, ak iskljuivo ruski. Zajednika je svojina praoblik ije postojanje kod Rimljana, Germana i Kelta moemo dokazati, no od kojega se, mada delimino u razvalinama, kod Indijaca jo uvek nalazi itava mapa uzoraka s raznolikim primercima. Podrobnije prouavanje azijskih, specijalno indijskih oblika zajednike svojine utvrdilo bi kako iz razlinih oblika prvobitne zajednike svojine rezultiraju i razlini oblici njena raspadanja. Tako se, npr., razlini originalni tipovi rimske i germanske privatne svojine dadu izvesti iz razliitih oblika indijske zajednike svojine. (Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 10.)
29
upotrebni predmeti za njega. Ukupni proizvod zajednice drutven je proizvod. Jedan deo toga proizvoda slui opet kao sredstva za proizvodnju. On ostaje drutven. Ali drugi deo troe lanovi zajednice kao sredstva za ivot. Toga radi on se mora razdeliti meu njima. Nain ove raspodele menjae se prema posebnoj vrsti samog organizma drutvene proizvodnje i prema odgovarajuoj visini istorijskog razvitka proizvoaa. Samo radi paralele s robnom proizvodnjom, uzeemo da je udeo svakog proizvoaa u sredstvima za ivot odreen njegovim radnim vremenom. Tako bi radno vreme igralo dvojaku ulogu. Njegovo rasporeivanje po drutvenome planu regulie pravilnu srazmeru izmeu razlinih radova i razlinih potreba. S druge strane, radno vreme slui ujedno i kao mera za individualni udeo proizvoaa u zajednikom radu, a otuda i u onom delu zajednikog proizvoda koji slui individualnoj potronji. Tu drutveni odnosi ljudi prema njihovim radovima i prema proizvodima njihova rada ostaju sasvim jednostavni, kako u proizvodnji tako i u raspodeli. Za drutvo robnih proizvoaa, iji se opti drutveni odnos u proizvodnji sastoji u tome to se prema svojim proizvodima odnose kao prema robama, dakle kao prema vrednostima, te u tom materijalnom obliku dovode svoje privatne radove u meusobni odnos kao jednak ljudski rad, najpriliniji je oblik religije hrianstvo sa svojim kultom apstraktnog oveka, osobito u svom buroaskom razvitku, u protestantizmu, deizmu itd. U staroazijskim, antikim itd. nainima proizvodnje, pretvaranje proizvoda u robu, a usled ovoga i postojanje ljudi kao robnih proizvoaa, igra podreenu ulogu, ali ta uloga biva utoliko znaajnija ukoliko zajednice vie ulaze u stadijum svog raspadanja. Pravi trgovaki narodi postoje samo u intermundijama 1* staroga sveta, kao Epikurovi bogovi[35] ili kao Jevreji u porama poljskog drutva. Oni stari drutveni organizmi proizvodnje nesravnjivo su jednostavniji i providniji od buroaskoga, ali poivaju ili na nezrelosti individualnog oveka, koji se jo nije odvojio od pupane vrpce koja ga je sa ostalima vezivala u prirodnu rodovsku celinu, ili na odnosima neposrednog vladanja i potinjenosti. Oni su uslovljeni niskim stupnjem razvitka proizvodnih snaga rada i odgovarajuim skuenim odnosima ljudi u okviru procesa proizvodnje njihova materijalnog ivota, pa usled toga i skuenim odnosima meu njima samima i izmeu njih i prirode. Ova se stvarna skuenost ogleda idejno u starim prirodnim i narodnim religijama. Uopte, religiozni odraz stvarnoga sveta moe se izgubiti tek onda kad odnosi praktinog svakodnevnog ivota budu iz dana u dan pokazivali ljudima providno razumne odnose meu njima i prema prirodi. Proces drutvenog ivota, odnosno proces materijalne proizvodnje, skinue sa sebe mistini magleni veo samo kad kao proizvod slobodno udruenih ljudi bude stajao pod njihovom
1. glava Roba 83
* meusvetovima
svesnom planskom kontrolom. Ali ovo zahteva takvu materijalnu osnovicu drutva ilinovac 84 I odeljak Roba i takav niz materijalnih uslova egzistencije koji su i sami opet samonikao proizvod duge i bolne istorije razvitka. Politika ekonomija je, istina, makar i nepotpuno 31, analizovala vrednost i veliinu vrednosti i otkrila sadrinu koja se u ovim oblicima krije. Ali nikad nije ni postavila pitanje zato ta sadrina uzima onaj oblik, odnosno zato se rad predstavlja u vrednosti, a merenje rada njegovim vremenskim trajanjem u veliini vrednosti proizvoda rada. 32
31 Manjkavost Ricardove analize veliine vrednosti a to je najbolja analiza videe se u treoj i etvrtoj knjizi ovog dela. A to se tie vrednosti uopte, klasina politika ekonomija nigde ni izrino ni s jasnom sveu ne razlikuje rad kako se on predstavlja u vrednosti od rada kako se predstavlja u upotrebnoj vrednosti svoga proizvoda. Naravno, ona tu razliku faktino ini, poto rad posmatra sad kvantitativno, sad kvalitativno. Ali joj ni na um ne pada da isto kvantitativna razlika radova ima za pretpostavku njihovo kvalitativno jedinstvo ili jednakost, dakle njihovo svoenje na ljudski rad uzet apstraktno. Na primer, Ricardo izjavljuje da se slae s Destuttom de Tracyjem kad ovaj kae: Poto je izvesno da jedino nae telesne i duhovne sposobnosti sainjavaju prvobitno nae bogatstvo, to je i primena tih sposobnosti, rad ma koje vrste, prvobitno nae blago, i tom se primenom stvaraju sve stvari koje nazivamo bogatstvom... Pored toga, izvesno je da sve te stvari predstavljaju samo rad koji ih je stvorio, pa kad imaju vrednost ili ak dve razline vrednosti, one mogu te vrednosti uzimati samo iz vrednosti rada od kojeg potiu. (Destutt de Tracy, Elments d' idologie, 4. i 5. deo, Paris 1826, str. 35, 36. Citirano u Ricardovom delu The Principles of Political Economy, 3. izd., London 1821, str. 334.) Ukazaemo samo na to da Ricardo podmee De Tracyju svoj sopstveni dublji smisao. Istina, Destutt s jedne strane kae da sve stvari koje sainjavaju bogatstvo predstavljaju rad koji ih je stvorio, ali s druge strane kae da one svoje dve razline vrednosti (upotrebnu i razmensku vrednost) dobijaju od vrednosti rada. Time on pada u povrnost vulgarne ekonomije, koja pretpostavlja vrednost jedne robe (ovde rada), pa onda pomou nje odreuje vrednost drugih roba. Ricardo ga ita tako kao da se i u upotrebnoj i u razmenskoj vrednosti pokazuje rad (ne vrednost rada). A i on sam tako malo razlikuje dvorodni karakter rada, koji se dvostruko pokazuje, da se kroz itavu glavu Value and Riches, their Distinctive Properties1 * s mukom mora da pregoni s trivijalnostima jednog J.- B. Saya. Zbog toga se on na kraju toliko udi kako to da se Destutt dodue slae s njim u tome da je rad izvor vrednosti, a da se s druge strane ipak slae sa Sayovim pojmom vrednosti. 32 Jedan od osnovnih nedostataka klasine politike ekonomije jeste to joj nikad nije polo za rukom da iz analize robe, a osobito iz analize robne vrednosti, iznae oblik vrednosti, koji robu upravo ini razmenskom vrednou. Upravo njeni najbolji predstavnici, A. Smith i D. Ricardo, tretiraju oblik vrednosti kao
1*
Vrednost
bogatstvo,
osobenosti
po
kojima
se
razlikuju.
Formule kojima i novac 85 I odeljak Roba na elu stoji napisano da pripadaju takvoj drutvenoj
formaciji u kojoj proces proizvodnje gospodari ljudima, a ovek jo ne procesom proizvodnje, vae za njenu buroasku svest kao prirodna nunost isto tako razumljiva kao i sam proizvodni rad. Zbog toga ona i tretira predburoaske oblike drutvenog organizma proizvodnje otprilike kao crkveni oci prehrianske religije. 30
30 udnovat je nain na koji ekonomisti postupaju. Za njih postoje samo dve vrste ustanova: vetake i prirodne. Ustanove feudalizma vetake su, ustanove buroazije prirodne. U tome oni lie na teologe, koji takoe razlikuju dve vrste religija. Svaka religija koja nije njihova izum je ljudi, dok je njihova vlastita religija otkrovenje gospodnje... To e rei da je istorije bilo, ali da je vie nema. (Karl Marx, Misre de la Philosophie. Rponse la Philosophie de la Misre de M. Proudhon, 1847, str. 1131*.) Zaista je komian g. Bastiat koji uobraava da su stari Grci i Rimljani iveli jedino od pljake. Meutim, kad se mnogo vekova ivi od pljake, mora stalno da bude ega za pljakanje, ili da se predmet pljake stalno nanovo proizvodi. Dakle, bie da su i Grci i Rimljani imali svoj proces proizvodnje, dakle svoju ekonomiju, koja je bila materijalna osnovica njihovog sveta upravo kao buroaska dananjeg. Ili Bastiat, moda, dri da nain proiz1 * Vidi u 7. tomu ovog izdanja.
Koliko se jedan deo ekonomista obmanjuje fetiizmom koji prianja uz robni svet, drugim reima predmetnim prividom drutvenih odredaba rada, dokazuje dosadna i glupa prepirka o ulozi prirode u obrazovanju razmenske vrednosti. Poto je razmenska vrednost odreen drutveni manir da se izrazi rad utroen na izvestan predmet, ne moe ona sadravati vie prirodne materije od, recimo, meninog kursa. Poto je robni oblik najoptiji i najnerazvijeniji oblik buroaske proizvodnje, zbog ega se rano i javlja, iako ne na isti vladajui, dakle karakteristini nain kao danas, izgleda da je njegov fetiki karakter jo relativno lako prozreti. Kod konkretnijih oblika gubi se ak i taj izgled jednostavnosti. Otkud iluzije monetarnog sistema? Otud to on na zlatu i srebru nije mogao da vidi da oni, kao novac, predstavljaju neki drutveni odnos proizvodnje, ali ga predstavljaju u obliku prirodnih stvari koje imaju naroita drutvena svojstva. A moderna ekonomija, koja se nadmeno ceri monetarnom sistemu? Zar njen fetiizam nije oigledan im progovori o kapitalu? Koliko je vremena proteklo otkako je odbaena iluzija fiziokrata da zemljina renta raste iz zemlje, a ne iz drutva? No da ne bismo otili suvie napred, bie ovde dovoljan jo jedan primer u vezi sa samim robnim oblikom. Da robe mogu govoriti, kazale bi: naa upotrebna vrednost verovatno zanima ljude. Nama kao stvarima ona ne pripada. Ono to nama pripada kao stvarima jeste naa vrednost. To dokazuje na vlastiti saobraaj kao robnih stvari. Mi se nalazimo u meusobnom odnosu samo kao razmenske vrednosti. ujmo sad kako ekonomist govori iz due robe:
1. glava Roba 87
Vrednost (razmenska vrednost) svojstvo je stvari, bogatstvo (upotrebna vrednost) svojstvo je oveka. Vrednost u ovom smislu nuno obuhvata razmenu, bogatstvo ne.31 Bogatstvo (upotrebna vrednost) atribut je ljudi, vrednost atribut rob. ovek je bogat, zajednica je bogata; zrno bisera ili dijamant su dragoceni... Zrno bisera ili dijamant imaju vrednost kao biser i dijamant.32
Dosad jo nijedan hemiar nije otkrio razmensku vrednost u biseru ili dijamantu. Ali ekonomisti pronalazai te hemijske supstancije, koji toliko pretenduju na kritiku dubinu, nalaze da je upotrebna vrednost stvari nezavisna od njihovih stvarnih svojstava, a da im, naprotiv, vrednost pripada kao stvarima. Ono to ih u ovom podrava jeste udna okolnost to se upotrebna vrednost stvari ostvaruje za oveka bez razmene, dakle u neposrednom odnosu izmeu oveka i stvari, a njihova vrednost, naprotiv, samo u razmeni, tj. u jednom drutvenom procesu. Ko se ovde ne bi setio dobrog Dogberryja kako pouava nonog straara Seacoala:[36]
od Lepo izgledati kao ovek, dar je okolnosti, ali umeti itati i pisati, dolazi prirode.33
31
Value is a property of things, riches of man. Value, in this sense, ne-
cessarily implies exchanges, riches do not. (Observations on certain verbal disputes in Political Economy, particularly relating to value and to supply and demand, London 1821, str. 16.) 32 Riches are the attribute of man, value is the attribute of commodities. A man or a community is rich, a pearl or a diamond is valuable... A pearl or a diamond is valuable as a pearl or diamond. (S. Bailey, A Critical Dissertation on the Nature, Measures etc. of Value, str. 165.) 33 Autor spisa Observations i S. Bailey optuuju Ricarda da je razmensku vrednost, neto samo relativno, pretvorio u neto apsolutno. Naprotiv. Onu prividnu relativnost koju te stvari, recimo biser i dijamant, imaju kao razmenske vrednosti, sveo je on na pravi odnos skriven iza prividnosti, na njihovu relativnost kao prostih izraza ljudskog rada. to rikardovci odgovaraju Baileyu grubo, ali ne ubedljivo, dolazi otuda to ni u samom Ricardu nisu mogli nai objanjenje za unutranje jedinstvo vrednosti i oblika vrednosti ili razmenske vrednosti.
G L A V A
D R U G A
Proces razmene
88
Robe ne mogu same ii na trite, niti se same razmenjivati. Zato moramo potraiti njihove uvare, tj. njihove vlasnike. Robe su stvari, pa se stoga ne mogu odupirati oveku. Kad one nee milom, ovek moe upotrebiti silu, drugim reima uzee ih.34 Da bi ove stvari dovodili u uzajamni odnos kao robe, moraju se njihovi uvari drati jedan prema drugom kao lica ija volja obitava u tim stvarima, tako da neko otuujui svoju vlastitu robu moe i da prisvoji tuu samo voljom drugoga, dakle i ovaj i onaj mogu to uiniti samo pomou zajednikog akta volje. Toga radi moraju jedan drugog priznati kao privatne vlasnike. Ovaj pravni odnos iji je oblik ugovor, bio ovaj oblik zakonski razvijen ili ne, jeste odnos volja u kome se ogleda ekonomski odnos. Ovom pravnom odnosu ili odnosu volja daje sadrinu sam ekonomski odnos.35 Tu lica postoje jedna za druga samo kao
______________________
U 12. veku, toliko razvikanom sa svoje pobonosti, mogae se meu ovim robama esto nai veoma suptilnih stvari. Tako, jedan francuski pesnik onoga vremena reda meu robama to su bile sabrane na sajmu u Landiju [37], pored tkanina za odela, obue, koa, zemljoradnikih alata, nepreraene koe itd. jo i femmes folles de leur corps1*. 38 Svoj ideal o pravinosti, o justice eternelle2* crpe Proudhon prvo iz onih pravnih odnosa koji odgovaraju robnoj proizvodnji, ime, uzgred budi reeno, prua svoj sitnoj buroaziji tako utean dokaz da je i oblik robne proizvodnje veit kao pravda. A onda obrnuto hoe da prema tome idealu preinai stvarnu robnu proizvodnju i stvarno pravo koje njoj odgovara. ta bi se reklo o hemiaru koji bi, umesto da prouava stvarne zakone razmene materije, da na toj osnovici reava odreene zadatke, hteo da preinai razmenu materije pomou venih ideja, naturalit3* i affinit4*? Zar emo, recimo, o zelenatvu znati neto vie ako reemo da se ono protivi justice ternelle i quit ternelle5* i mutualit ternelle6* i drugim verits ternelles7*, nego to su znali crkveni oci
37
* ene vrelog tela (javne ene) 2* venoj pravdi 3* specifinih svojstava 4* srodnosti 5* venoj pravinosti 6* venoj uzajamnosti 7* venim istinama
1
predstavnici roba, dakle kao njihovi vlasnici. glava Proces razmene daljem 2. Uopte emo u 89 toku razlaganja nai da su ekonomske karakterne maske koje nose lica samo olienja ekonomskih odnosa i da se lica susreu kao nosioci tih odnosa. Ono to naroito razlikuje vlasnika robe od robe jeste okolnost da robi svako drugo robno telo vai samo kao oblik u kome se ispoljava njena vlastita vrednost. Zato je ona, kao roeni leveller1* i cinik, uvek spremna kao zapeta puka da sa svakom drugom robom, makar ta bila i vea rugoba od Maritorne2*, razmeni ne samo duu nego i telo. To to roba nema smisla za konkretnu stranu robnog tela dopunjuje njen vlasnik sa svojih pet i vie ula. Za njega njegova roba nema neposredne upotrebne vrednosti. Inae je ne bi nosio na trite. Ona ima upotrebnu vrednost za druge. Za njega ima neposredno samo tu upotrebnu vrednost to je ona nosilac razmenske vrednosti, dakle to je sredstvo za razmenu.39 Zato on i hoe da je otui i za nju dobije robu ija e ga upotrebna vrednost zadovoljiti. Sve robe su neupotrebne vrednosti za svoje posednike, a upotrebne vrednosti za one koji ih ne poseduju. To znai da one na sve strane moraju da idu iz ruke u ruku. Ali ovo kretanje iz ruke u ruku ini njihovu razmenu, a razmena ih dovodi u uzajamni odnos kao vrednosti i ostvaruje ih kao vrednosti. Zbog toga, da bi se mogle realizovati kao upotrebne vrednosti, robe se prethodno moraju realizovati kao vrednosti. S druge strane, moraju se one pokazati kao upotrebne vrednosti pre nego to se uzmognu realizovati kao vrednosti. Jer ljudski rad utroen na njih rauna se samo ako je utroen u obliku korisnom po. druge. A da li je koristan, da li, prema tome, njegov proizvod zadovoljava potrebu drugih, moe pokazati samo njihova razmena. Svaki vlasnik robe hoe da otuuje svoju robu samo za takvu tuu robu ija upotrebna vrednost zadovoljava njegovu potrebu. Utoliko je razmena za njega samo individualan proces. S druge strane, on hoe da svoju robu realizuje kao vrednost, dakle da je po svojoj volji realizuje u svakoj robi iste vrednosti, pa imala ili nemala njegova
govorei da se ono protivi grce ternelle3*, foi ternelle4* i volont ternelle de Dieu5*. 39 Jer dvojaka je upotreba svakog dobra. Jedna je svojstvena samoj stvari, druga nije; tako sandale slue i za obuvanje i za razmenu. I jedno i drugo jesu upotrebne vrednosti sandala; jer i onaj koji sandale razmenjuje za togod to mu nedostaje, recimo za hranu, takoe iskoriuje sandale kao sandale. Ali ne na prirodni nain njihove upotrebe. Jer sandale nisu tu radi razmene. (Aristotel, De Republica, 1, I, gl. 9.) 1* egalitarac, borac za jednakost 2* Maritorna runa krmarica iz Cervantesovog romana Don Kihot 3* venoj milosti 4* venoj veri 5* venoj volji bojoj
sopstvena roba upotrebne vrednosti za vlasnika druge robe. Sa te strane razmena je za njega opti drutveni proces. Ali isti proces ne moe da bude istovremeno za sve vlasnike roba samo individualan i ujedno samo optedrutven. Pogledamo li stvar blie, videemo da svakom vlasniku robe svaka tua roba vai kao poseban ekvivalent njegove robe, te da mu usled toga njegova vlastita roba vai kao opti ekvivalent svih drugih roba. No kako svi vlasnici roba ine to isto, to nijedna roba nije opti ekvivalent, pa zbog toga robe nemaju ni opteg relativnog oblika vrednosti u kome bi se kao vrednosti izjednaile, a kao veliine vrednosti uporedile. Otud se one uopte ne sueljuju kao robe, ve samo kao proizvodi ili upotrebne vrednosti. U svojoj nedoumici, nai vlasnici roba misle kao Faust. U poetku bee delo.[38] Oni su, dakle, ve delali pre no to su poeli misliti. Zakoni robne prirode sprovedoe se u prirodnom nagonu vlasnika roba. Svoje robe mogu oni dovoditi u uzajamni odnos kao vrednosti, pa, sledstveno, kao robe samo ako ih dovode u odnos suprotnosti prema ma kojoj drugoj robi kao optem ekvivalentu. To je pokazala analiza robe. Ali samo akcija drutva moe neku odreenu robu uiniti optim ekvivalentom. Stoga drutvena akcija svih drugih roba iskljuuje neku odreenu robu u kojoj one svestrano prikazuju svoje vrednosti. Time prirodni oblik te robe postaje ekvivalentskim oblikom koji vai u itavom drutvu. Funkcija opteg ekvivalenta postaje putem drutvenog procesa specifinom drutvenom funkcijom iskljuene robe. Tako ona postaje novac.
Ili unum consilium habent et virtutem et potestatem suam bestiae tradunt. Et ne quis possit emere aut vendere, nisi qui habet characterem aut nomen bestiae, aut numerum nominis ejus.1* (Apokalipsa[39])
Novani kristal nuan je proizvod procesa razmene u kome se raznovrsni proizvodi rada stvarno izjednauju, pa stoga i stvarno pretvaraju u robe. Istorijsko rasprostiranje i produbljivanje razmene razvija suprotnost izmeu upotrebne vrednosti i vrednosti koja drema u prirodi robe. Potreba da se za saobraaj nae spoljanji izraz ovoj suprotnosti nagoni na stvaranje samostalnog oblika robne vrednosti, i ne miruje i ne prestaje dok taj oblik konano ne postigne podvajanjem robe u robu i novac. Zbog toga se u istoj meri u kojoj se vri pretvaranje proizvoda rada u robe vri i pretvaranje robe u novac.40
40 Po ovome treba suditi o bistrini sitnoburoaskog socijalizma, koji hoe da ovekovei robnu proizvodnju, a da u isto vreme ukine suprotnosti izmeu novca i robe, dakle sam novac, jer on i postoji samo u toj suprotnosti. Isto bi se tako
Ovi jednu volju imaju, i silu i vlast svoju dae zvijeri. Da niko ne moe kupiti ni prodavati osim ko ima ig ili ime zvijeri, ili broj imena njezina. (Prevod ura Daniia i Vuka Karadia. Red.)
1*
Neposredna razmena proizvoda ima s jedne strane razmeneprostog 2. glava Proces oblik 91 izraza vrednosti, a s druge strane jo ga nema. Onaj oblik je bio: x robe A = y robe B. Oblik neposredne razmene proizvoda jeste: x upotrebnog predmeta A = y upotrebnog predmeta B. 36 Ovde stvari A i B nisu robe pre razmene, ve postaju to tek razmenom. Prvi uslov da predmet za upotrebu bude po mogunosti razmenska vrednost jeste da postoji kao neupotrebna vrednost, da bude ona koliina upotrebne vrednosti koja premauje neposredne potrebe svoga vlasnika. Same sobom stvari su oveku spoljanje, a stoga i otuive. Da bi ovo otuivanje bilo uzajamno, dovoljno je da ljudi po preutnom sporazumu stanu jedan pred drugog kao privatni vlasnici tih otuivih stvari, a upravo time kao meusobno nezavisna lica. Meutim, ovakav odnos meusobne tuintine ne postoji za lanove prvobitne zajednice, imala ona oblik patrijarhalne porodice ili staroindijske optine, drave Inka[40] itd. Razmena robe poinje gde se zajednice zavravaju, na takama njihova doticaja s tuim zajednicama ili sa lanovima tuih zajednica. Ali im stvari jedanput ve postanu robe u spoljanjem ivotu zajednice, one obratnim dejstvom postaju robe i u njenom unutranjem ivotu. Kvantitativni odnos njihove razmene u prvi je mah sasvim sluajan. One su razmenljive, jer njihovi vlasnici imaju volju da ih meusobno otue. Ali se potreba za stranim upotrebnim predmetima postepeno ustaljuje. Stalnim ponavljanjem, razmena postaje redovan drutveni proces. Zbog toga se tokom vremena bar jedan deo proizvoda rada mora namerno proizvoditi u svrhu razmene. Od toga asa s jedne se strane utvruje odvajanje korisnosti stvari za neposrednu potrebu od njihove korisnosti za razmenu; njihova upotrebna vrednost razdvaja se od njihove razmenske vrednosti. S druge strane, kvantitativna srazmera u kojoj se razmenjuju biva zavisna od same njihove proizvodnje. Navika ih utvruje kao veliine vrednosti. U neposrednoj razmeni proizvoda svaka je roba neposredno sredstvo za razmenu za svoga vlasnika, a ekvivalent za svoga potencijalnog vlasnika, ali samo ukoliko je za njega upotrebna vrednost. To znai da artikal koji se razmenjuje jo ne dobija oblik vrednosti nezavisan od njegove vlastite upotrebne vrednosti, odnosno od individualne potrebe razmenjivaa. Nunost ovakvog oblika postaje sve vea to vei bivaju broj i raznolikost roba koje ulaze u proces razmene. Zadatak se postavlja jednovremeno s pojavom sredstava za njegovo reenje. Promet, u kome vlasnici roba razmenjuju i uporeuju svoje vlastite artikle s raznim drugim artiklima, nikad se ne zbiva a da
36
Sve dok god se jo ne razmenjuju dva razliita upotrebna predmeta,
nego se, kao to je esto u divljaka, kao ekvivalent za neto tree nudi itava haotina hrpa stvari, nalazi se i sama neposredna razmena proizvoda tek na poetku.
u tom prometu razni vlasnici roba svoje razline Proces ne razmenjuju 2. glava robe razmene 92 i ne uporeuju kao vrednosti s jednom istom treom vrstom robe. Takva trea roba, postavi ekvivalentom za razne druge robe, dobija neposredno, iako u uskim granicama, oblik opteg ili drutvenog ekvivalenta. Ovaj opti ekvivalentski oblik raa se i nestaje s trenutnim drutvenim dodirom koji ga je rodio. On pripada naizmence i za kratko vreme sad ovoj sad onoj robi. Ali s razvijanjem robne razmene on prianja iskljuivo za naroite vrste robe, ili kristalie se u novani oblik. U prvi mah zavisi samo od sluaja za koju e robu prionuti. Ali, uglavnom, odluuju dve okolnosti. Novani oblik prianja bilo za najvanije artikle uzimane u razmenu iz tuine, a koji su, u stvari, samonikli oblici u kojima se ispoljava razmenska vrednost domaih proizvoda, bilo za onaj upotrebni predmet koji ini glavni element otuivog domaeg poseda, kao to je, na primer, stoka. Novani oblik razvijaju prvo nomadski narodi, jer je sva njihova imovina u pokretnom, a otud u neposredno otuivom obliku, i jer ih njihov nain ivota stalno dovodi u dodir sa stranim zajednicama i time ih podstrekava na razmenu. Ljudi su esto i same ljude, u obliku robova, inili prvobitnim novanim materijalom, ali zemlju nikada. Takva je ideja mogla iskrsnuti tek u ve izgraenom buroaskom drutvu. Ona se javlja u poslednjoj treini 17. veka, dok je pokuaj da se ona realizuje u nacionalnom razmeru uinjen tek stolee kasnije u francuskoj buroaskoj revoluciji. U istoj meri u kojoj razmena roba raskida svoje iskljuivo lokalne granice, te stoga robna vrednost u sve irem obimu postaje ovaploenjem ljudskog rada uopte, prelazi i novani oblik na robe koje su po prirodi pogodne za drutvenu funkciju optega ekvivalenta, na plemenite metale. Da je pak novac po prirodi zlato i srebro, a da zlato i srebro nisu od prirode novac37, pokazuje podudarnost njihovih prirodnih svojstava s funkcijama novca38. Ali dosad mi poznajemo samo jednu funkciju novca: da slui kao oblik ispoljavanja vrednosti robe ili kao materijal u kome se drutveno izraavaju veliine robnih vrednosti. Adekvatan oblik u kome se ispoljava vrednost, ili ovaploenje apstraktnoga i otud jednakog ljudskog rada, moe da bude samo takva materija od koje svi primerci imaju isti jednoobrazni kvalitet. S druge strane, poto je razlika veliina vrednosti isto kvantitativna, mora novana roba da bude sposobna za isto kvantitativne razlike, dakle za proizvoljno deljenje i ponovno sastavljanje iz svojih delova. A zlato i srebro imaju ova svojstva od prirode. Upotrebna vrednost novane robe postaje dvostruka. Pored posebne upotrebne vrednosti koju ima kao roba, npr. zlato da slui
37 Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 135. Metali su... od prirode novac. (Galiani, Delia Moneta, u Custodijevoj zbirci, Parte Moderna, sv. III, str. 137.) 38 Blie o ovome u mom gore navedenom spisu, odeljak Plemeniti metali.
za ispunjavanje upljih zuba, kao sirovina za luksuzne predmete itd., novana roba dobija i formalnu upotrebnu vrednost koja izvire iz njenih specifinih drutvenih funkcija. Poto su sve druge robe samo posebni ekvivalenti novca, a novac njihov opti ekvivalent, to se one odnose kao posebne robe prema novcu kao optoj robi.39 Videli smo da je novani oblik samo odraz odnosa svih ostalih roba koji se zaustavio na jednoj robi. Da je novac roba 40, otkrie je, dakle, samo za onoga koji polazi od njegova gotova lika da bi ga tek posle toga analizovao. Proces razmene ne daje vrednost robi koju pretvara u novac, ve joj daje poseban oblik vrednosti. Brkanje ovih dveju odredaba dovelo je do zablude da se vrednost zlata i srebra smatra imaginarnom.41 Zato to se novac u odreenim funkcijama moe da zameni znacima njega samoga, dolo je do druge zablude da je on prost znak. Ali, s druge strane, u ovom se shvatanju nalazila slutnja da je novani oblik stvari neto spoljanje samoj stvari i da je puki pojavni oblik iza koga se kriju ljudski odnosi. U tome bi smislu svaka roba bila znak, jer je kao vrednost samo materijalni omot ljudskog rada utroenog na nju.42 A kada se drutveni karakteri koje dobijaju stvari, ili mateNovac je opta roba. (Verri, Meditazioni sulla Economia Politico, str. 16.) Samo srebro i zlato, koje moemo oznaiti optim imenom ,plemenitih metala', jesu... robe... ija se vrednost penje i pada. Plemenitome metalu moe se pripisati vea vrednost kad se manja njegova teina razmenjuje za veu koliinu zemljoradnikih ili industrijskih proizvoda u nekoj zemlji itd. ([5. Clement,] A Discourse of the General Notions of Money, Trade and Exchange, as they stand in relations to each other. By a Merchant, London 1695, str. 7.) Mada se zlato i srebro, iskovani u novac ili ne, upotrebljavaju kao merilo za sve ostale stvari, upravo su isto toliko robe koliko i vino, ulje, duvan, odelo ili oha. ([J. Child,] A Discourse concerning Trade, and that in particular of the East Indies etc., London 1689, str. 2.) Neumesno je jedino u novcu gledati imetak i bogatstvo Kraljevine [Engleske], niti se zlatu i srebru sme odrei karakter rob. ([Th. Papillon,] The East-India Trade a most Profitable Trade, London 1677, str. 4.) 41 Zlato i srebro imaju vrednost kao metali pre no to postanu novac. (Galiani, Delia Moneta, str. 72.) Locke veli: Opti sporazum medu ljudima pridao je srebru imaginarnu vrednost zbog svojstava koja su ga inila zgodnim za novac. (John Locke, Some Considerations etc., 1691. u: Works, izd. 1777, sv. II, str. 15.) Naprotiv, Law: Otkuda bi razne nacije mogle dati imaginarnu vrednost bilo kojoj stvari... ili, otkud bi se ta imaginarna vrednost mogla odrati? Ali, koliko je i sam od toga malo razumevao: Srebro se razmenjivalo po upotrebnoj vrednosti koju je imalo, dakle po svojoj stvarnoj vrednosti; a svojim odreenjem kao novac dobilo je dodatnu vrednost (une valeur additionnelle). (Jean Law, Considrations sur le numraire et le commerce, u izdanju E. Daire-a: Economistes Financiers du XVIIIe sicle, str. 469, 470.) 42 Novac je znak za njih (robe). (V. de Forbonnais, Elments du Commerce, novo izd., Leyde 1766, sv. II, str. 143.) Njega robe privlae kao znak. (Isto, str. 155.) Novac je znak stvari i zastupa stvar. (Montesquieu, Esprit des Lois, Oeuvres, London 1767, sv. II, str. 2.) Novac nije prost znak, jer je i sam
39 40
2. glava Proces razmene
93
bogatstvo; on ne zastupa vrednost, on je sam vrednost. (Le Trosne, De l Intrt Social, str. 910.) Razmatramo li pojam vrednosti, mi samu stvar uzimamo jedino kao znak, i ona nam vie ne vai kao ona sama, ve kao ono to vredi. (Hegel, Philosophie des Rechts, str. 100.) Pravnici, koji su kroz ceo srednji vek u lakejskoj slubi kraljevske vlasti pravo kraljeva da falsifikuju monetu zasnivali na tradicijama Rimskog Carstva i na novanim pojmovima pandekata [41], dali su maha zamiljanju zlata kao prostog znaka i isto imaginarne vrednosti plemenitih metala mnogo pre ekonomista. Niko ne moe i ne sme sumnjati, veli njihov marljivi uenik Philippe de Valois u jednom dekretu od 1346, da samo Nama i Naem Kraljevskom Velianstvu pripada... zanatsko pravo, kovanje, kakvoa, zaliha i svako izdavanje propisa u pogledu novaca, stavljanje njihovo u promet i odreivanje njihove vrednosti kako Nam se bude svidelo i kako Nam se bude dobro uinilo. Po rimskoj pravnoj dogmatici, car je dekretovao vrednost novca. Bilo je izriito zabranjeno tretirati novac kao robu. Nikome se ne sme dozvoliti da trguje novcem: jer ono to je odreeno za javnu upotrebu ne sme postati roba. Dobro izlaganje o ovome vidi u: G. F. Pagnini, Saggio sopra il giusto pregio delle cose, 1751, kod Custodija, Parte Moderna, sv. II. Osobito u drugom delu spisa Pagnini polemie protiv gospode jurista.
rijalni karakteri koje dobijaju drutvene odredbe rada na osnovici nekog odreenog naina proizvodnje, proglase za 2. glava Proces razmene 95 proste znakove, proglauju se oni ujedno i za proizvoljni proizvod ljudskog razmiljanja. A ovo je i bio omiljen manir prosvetitelja 18. veka da bi se zagonetnim oblicima ljudskih odnosa, iji se proces nastajanja jo nije mogao deifrovati, bar privremeno skinuo izgled neega stranog. Ranije smo napomenuli da ekvivalentski oblik neke robe ne ukljuuje kvantitativno odreivanje veliine njene vrednosti. Znamo li da je zlato novac, i stoga neposredno razmenljivo za sve druge robe, ne znai da znamo i koliko vredi, npr., 10 funti zlata. Kao svaka roba, moe i zlato svoju vlastitu veliinu vrednosti da izrazi samo relativno u drugim robama. Njegovu vlastitu vrednost odreuje radno vreme koje se iziskuje za njegovu proizvodnju, a izraava je ona koliina svake druge robe u kojoj se zgrualo isto toliko radnog vremena. 43 Ovo se utvri-
Ako je neko kadar da jednu unu srebra iskopanu u Peruu prenese u London za isto vreme koje bi mu bilo potrebno da proizvede buel ita, onda je ono prirodna cena ovoga; ako se pak ponu eksploatisati novi, izdaniji rudnici, pa se dobiju dve une srebra sa istim trudom kao ranije jedna, onda e ito sa cenom od 10 ilinga po buelu biti isto toliko jevtino kao to je ranije bilo po ceni od 5 ilinga caeteris paribus.1* (William Petty, A Treatise of Taxes and Contributions, London 1667, str. 31.) 1* pod ostalim nepromenjenim okolnostima
43
vanje njegove relativne veliine vrednosti zbiva u neposrednoj razmeni na samom izvoru njegove proizvodnje. im ue u promet kao novac njegova je vrednost ve data. Poslednjih decenija 17. veka bilo se ve znatno odmaklo od poetka analize novca time to se znalo da je novac roba, ali se ipak bilo odmaklo tek od poetka. Nije tekoa u tome da se shvati da je novac roba, nego kako, zato i kroto je roba novac. 49 Videli smo kako ve i u najprostijem izrazu vrednosti, x robe A = y robe B, ona stvar kojom se predstavlja veliina vrednosti neke druge stvari izgleda da svoj ekvivalentski oblik ima nezavisno od toga odnosa, kao drutveno prirodno svojstvo. Propratili smo uvrivanje te prividnosti. Ona je zavrena im opti ekvivalentski oblik sraste s prirodnim oblikom neke posebne vrste robe, im se iskristalie u novani oblik. Jedna roba ne izgleda da je postala novac samo zato to sve druge robe u njoj svestrano prikazuju svoje vrednosti, ve, obrnuto, izgleda da sve one u njoj prikazuju svoje vrednosti zato to je ona novac. Kretanje koje je do ovoga dovelo gubi se u svom vlastitom rezultatu ne ostavljajui traga od sebe. Bez svoga uea, nailaze robe na gotov lik svoje vrednosti u robnom telu koje postoji izvan i pored njih. Ove stvari, zlato i srebro, onakve kakve izlaze iz utrobe Zemljine, ujedno su i neposredno ovaploenje svega ljudskog rada. Otuda i magija novca. isto atomizirani odnos ljudi u drutvenom procesu proizvodnje, a zbog toga i materijalno oblije njihovih sopstvenih odnosa u proizvodnji, koji su nezavisni od njihove kontrole i njihovog svesnog delanja, ispoljavaju se pre svega u optoj pojavi da proizvodi njihova rada uzimaju oblik robe. Zbog toga je zagonetka novanog fetia samo zagonetka robnog fetia koja je postala vidljiva i zasenjuje oi.
G L A V A
T R E A
Novac ili robni promet

1. Mera vrednosti
97
U ovome spisu svugde u, uproenja radi, uzimati zlato kao novanu robu. Prva funkcija zlata sastoji se u tome da robnom svetu prui materijal za izraavanje njegovih vrednosti, tj. da robne vrednosti predstavlja kao jednoimene veliine, kvalitativno jednake, a kvantitativno uporedive. Time ono funkcionie kao opta mera vrednosti, i tek ovom funkcijom postaje zlato, ta specifina ekvivalentska roba, novcem. Ne postaju robe samerljive preko novca. Naprotiv. Zato to su sve robe kao vrednosti opredmeen ljudski rad, usled ega su same po sebi samerljive ,mogu one i zajedniki meriti svoje vrednosti istom specifinom robom i time ovu pretvoriti u zajedniku meru svojih vrednosti, ili u novac. Novac kao mera vrednosti nuan je oblik u kome se ispoljava ona mera vrednosti koja se nalazi u samoj robi radno vreme.44 Izraz vrednosti neke robe u zlatu x robe A y novane robe njen je novani oblik ili cena. Sada je dovoljna i kakva izdvojena jednaina, kao 1 tona eleza = 2 une zlata, da se vrednost eleza izrazi
44 Pitati zbog ega novac neposredno ne predstavlja samo radno vreme, tako da, npr., neka papirna novanica predstavlja x asova rada, znai prosto pitati zato se na osnovici robne proizvodnje proizvodi rada moraju predstavljati kao robe; jer predstavljanje robe ukljuuje njeno podvajanje u robu i novanu robu. Ili, zato se privatni rad ne moe tretirati kao neposredno drutven rad, kao njegova suprotnost. Plitki utopizam radnog novca na osnovici robne proizvodnje opirno sam objasnio na drugom mestu. (Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 61. i dalje.) Pomenuu ovde jo to da je, npr., Owenov radni novac isto toliko malo novac koliko i, recimo, pozorini tantuz. Owenova pretpostavka jeste neposredno podrutvljen rad, dakle oblik proizvodnje dijametralno suprotan robnoj proizvodnji. Svedodba o radu utvruje samo individualni udeo proizvoaev u optem radu, kao i njegovo individualno pravo na onaj deo opteg proizvoda koji
na nain koji ima drutveno vaenje. Takva jednaina vie ne mora da marira u potiljak s jednainama vrednosti drugih roba, jer ekvivalent-roba, zlato, ve ima karakter novca. Zbog toga sad opti relativni oblik robnih vrednosti ima opet vid njihovog prvobitnog, prostog ili pojedinanog relativnog oblika vrednosti. S druge strane, razvijeni relativni izraz vrednosti, ili beskrajni niz relativnih izraza vrednosti, postaje specifian relativni oblik vrednosti novane robe. A ovaj niz sada je ve drutveno dat u robnim cenama. itajte obrnuto cene kakvog cenovnika, pa ete veliinu vrednosti novca nai izraenu u svima moguim robama. Nasuprot ovome, novac nema cenu. Da bi uzeo uea u ovom jedinstvenom relativnom obliku vrednosti ostalih roba, morao bi se novac staviti prema samome sebi u odnos kao prema svom sopstvenom ekvivalentu. Cena ili novani oblik roba jeste, kao uopte njihov oblik vrednosti, oblik koji se razlikuje od njihovog opipljivo stvarnog telesnog oblika, dakle samo ideelan ili zamiljen oblik. Vrednost eleza, platna, penice itd. postoji, mada nevidljiva, u samim tim stvarima; ona se predstavlja njihovom jednakou sa zlatom, odnosom prema zlatu koji postoji tako rei samo u njihovim glavama. Zbog toga uvar roba mora da im pozajmi svoj jezik ili da im okai papirne cedulje da bi spoljanjem svetu saoptio njihove cene. 45 Kako je izraz robnih vrednosti u zlatu zamiljen, to se za ovu operaciju i moe da upotrebi samo zamiljeno ili ideelno zlato. Svaki uvar roba zna da je jo daleko od toga da pozlati svoje robe kad njihovoj vrednosti da oblik cene ili zamiljen zlatni oblik, i da mu ne treba ni grama istinskog zlata da bi milione robnih vrednosti cenio u zlatu. Stoga novac u funkciji mere vrednosti slui kao samo zamiljen ili ideelan novac. Ova je okolnost izazvala najlue teorije.46 Mada za funkciju mere vrednosti slui samo zamiljen novac, ipak cena potpunce zavisi od stvarnog novanog materijala. Vrednost, tj. koliina ljudskog rada koja se sadri npr. u jednoj toni eleza, izraava se izvesnom zamiljenom koliinom novane robe koja sadri isto toliko rada. Prema tome, dakle, da li zlato, srebro ili bakar slui kao mera vrednosti, dobie vrednost jedne tone eleza sasvim razline cenovne izraze, odnosno bie predstavljena sasvim razliitim koliinama zlata, srebra ili bakra.
Divljaci ili poludivljaci upotrebljavaju svoj jezik drukije. Tako, primera radi, kapetan Parry pie o stanovnicima zapadne obale Bafinskog zaliva: U ovom sluaju (pri razmeni proizvoda) ... liznu oni stvar (ponueni predmet) jezikom dva puta: to im je znak da smatraju da je posao zakljuen na njihovo zadovoljstvo.[42] Isto tako je kod istonih Eskima razmenjiva uvek lizao predmet koji je primao. Kad na severu jezik ovako igra ulogu organa za prisvajanje, nije udo to na jugu trbuh vai kao organ akumulisane svojine i to Kafri cene bogatstvo ljudi prema debljini trbuha. Kafri su doista pametni momci, jer dok se zvanini engleski izvetaj o zdravlju za 1864. alio na oskudicu masnoa u hrani velikog dela radnike klase, dotle je iste godine neki doktor Harvey, koji, uostalom, nije pronaao krvotok, napravio velike novce vaarskim receptima kojima je buroaziji i aristokratiji obeavao skidanje bremena preobilnog sala. 46 Vidi: Karl Marx, Zur Kritik etc., Theorien von der Masseinheit des Geldes, str. 53. i dalje.
45
Usled ovoga, ako dve razline robe, npr. zlato i srebro, jednovremeno slue kao mere vrednosti, sve robe imaju dva razlina Cenovna izraza, zlatnu cenu i srebrnu cenu. Ove dve cene mirno idu naporedo dok god se ne promeni odnos srebra prema zlatu, koji je, recimo, 1: 15. Ali svaka promena u ovom odnosu vrednosti naruava odnos izmeu zlatnih i srebrnih robnih cena, te tako prua stvaran dokaz da udvajanje mere vrednosti protivrei njenoj funkciji.53 Sve robe kojima su cene odreene predstavljaju se u ovom obliku: a robe A = x zlata; b robe B = y zlata; c robe C = z zlata itd., gde a, b, c predstavljaju odreene mase roba vrste A, B, C, a x, y, z odreene mase zlata. Time se robne vrednosti pretvaraju u zamiljene koliine _________________________
3. glava Novac ili robni promet 99
zlata raznih veliina, dakle u jednoimene, zlatne veliine, uprkos zbrkanom arenilu robnih tela. Kao ovakve razline koliine zlata, one se meusobno uporeuju i mere, te se razvija tehnika potreba da se dovedu u odnos prema nekoj utvrenoj koliini zlata kao prema svojoj jedinici mere. Sama ova jedinica razvija se daljom podelom na alikvotne delove u merilo. Pre no to postanu novac, zlato, srebro i bakar ve imaju takva merila u svojim metalnim teinama, tako da za jedinicu mere slui npr. 1 funta, koja se ovamo deli na une itd., a onamo sabira u cente itd.47 Zbog toga zateena imena merila teine i jesu prvobitna imena novanog merila, ili merila cena u svakom metalnom opticaju. Kao mera vrednosti i kao merilo cena novac vri dve sasvim razline funkcije. Ulogu mere vrednosti on vri kao drutveno ovaploenje ljudskog rada, a ulogu merila cena vri kao utvrena teinska koliina metala. Kao mera vrednosti slui za to da vrednosti najrazlinijih roba pretvori u cene, u zamiljene koliine zlata, kao merilo cena on meri te koliine zlata. Merom vrednosti mere se robe kao vrednosti, merilo cena, naprotiv, meri koliine zlata jednom koliinom zlata, ne vrednost jedne koliine zlata teinom druge. Za merilo cena mora se utvrditi odreena teina zlata kao jedinica mere. Ovde, kao god i pri odreivanju svake druge mere za jednoimene veliine, odluna Vanost pripada stalnosti merskih odnosa. Otuda e merilo cena utoliko bolje ispunjavati svoju funkciju ukoliko nepromenljivije jedna ista koliina zlata bude sluila kao jedinica mere. Kao mera vrednosti moe zlato da slui samo zato to je i samo proizvod rada, dakle vrednost podlona promenama. 48
47 Primedba uz drugo izdanje. udna okolnost to u Engleskoj una zlata kao jedinica novanog merila nije podeljena na alikvotne delove objanjava se ovim: Naa je moneta isprva bila udeena samo za upotrebu srebra zbog toga se una srebra uvek moe podeliti na odreen odgovarajui broj komada novca; a kako je zlato uvedeno tek docnije u kovanje koje je bilo prilagoeno samo srebru, to se od une zlata ne moe iskovati odgovarajui broj komada novca. (Maclaren, History of the Courteney, London 1858, str. 16.) 48 Primedba uz drugo izdanje. U engleskim spisima vlada neizreciva konfuzija u pogledu mere vrednosti (measure of value) i merila cena (standard of value). Poto se stalno brkaju funkcije, brkaju im se i imena. su ova njegova raunska imena njegovom monetarnom cenom. Ova je udna pomisao potekla otuda kao da se zlato (odnosno srebro) ceni u svom vlastitom materijalu i da njegovu cenu, protivno svima ostalim robama, utvruje drava. Utvrivanje raunskih imena odreenih zlatnih teina pogreno je shvaeno kao utvrivanje vrednosti tih teina. (Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 52.) 82 Uporedi Theorien von der Masseinheit des Geldes u: Zar Kritik der politischen Oehonomie, str. 53. i dalje. Fantazije o podizanju ili sniavanju monetarne cene, koje se sastoje u tome da se zakonita novana imena zakonski utvrenih teina zlata i srebra putem dravnog autoriteta prenesu na vee ili manje teine, te da se, recimo, 1/4 funte zlata iskuje u 40 umesto u 20 ilinga takve je fantazije, ukoliko imaju za cilj ne neveto finansijsko operisanje protiv dravnih i privatnih poverilaca, ve da budu ekonomski udotvorni lekovi, Petty vrlo iscrpno pretresao u Quantulumcunque concerning Money. To the Lord
Pre svega je jasno da kakva promena u vrednosti zlata ni na koji nain ne skuava njegovu funkciju kao merila cena. Ma kako se menjala vrednost zlata, vrednosti razlinih njegovih koliina ostae uvek u istom meusobnom odnosu. Kad bi vrednost zlata pala za 1000 na sto, opet bi kao i ranije 12 una zlata imalo 12 puta veu vrednost nego 1 una, a kod cena se i radi samo o uzajamnom odnosu razlinih koliina zlata. A poto, s druge strane, 1 una zlata ne menja svoju teinu time to je njena vrednost pala ili se popela, to se isto tako ne menja ni teina njenih alikvotnih delova, te na taj nain zlato stalno
Marquis of Halifax, 1682, tako da su ga ak i njegovi najblii sledbenici ser Dudley North i John Locke, da o kasnijima i ne govorimo, mogli samo razvodniti. Ako bi se bogatstvo neke nacije, veli on izmeu ostaloga, moglo udesetostruiti kraljevskom naredbom, bilo bi nepojmljivo to nae vlade ve davno nisu izdale takva nareenja. (U gore navedenom delu, str. 36.)
vri istu slubu kao utvreno merilo cena, ma kako se menjala njegova vrednost. Promena u njegovoj vrednosti ne spreava zlato ni u funkciji mere vrednosti. Promena pogaa jednovremeno sve robe caeteris paribus: ona, dakle, nee dirati u njihove uzajamne relativne vrednosti, iako se sada sve one izraavaju zlatnim cenama veim ili manjim nego ranije. Kao god kod predstavljanja vrednosti jedne robe upotrebnom vrednou neke druge, tako se i kod procenjivanja roba u zlatu ini samo ta pretpostavka da u datom vremenu proizvoenje izvesne koliine zlata staje odreenu koliinu rada. Uopte, u pogledu kretanja robnih cena vae ranije izloeni zakoni prostog relativnog izraza vrednosti. Opte dizanje cena roba moe da nastupi, ako se ne menja vrednost novca, samo ako se podignu vrednosti roba; ako vrednosti roba ostanu iste, samo onda ako vrednost novca padne. I obrnuto. Opti pad cena moe da nastupi ako vrednost novca ostane ista, samo ako padne vrednost roba; ako vrednost roba ostane ista, samo ako poraste vrednost novca. Iz ovoga se nikako ne sme izvesti da dizanje vrednosti novca povlaci za sobom srazmerno padanje robnih cena, a padanje vrednosti novca njihovo srazmerno dizanje. Ovo vai samo za robe ija se vrednost nije promenila. Takve robe, npr., ija vrednost raste ravnomerno i jednovremeno s vrednou novca, zadravaju uvek iste cene. Bude li se njihova vrednost dizala sporije ili bre nego vrednost novca, onda e razlika izmeu kretanja njihove vrednosti i vrednosti novca odreivati padanje ili dizanje njihovih cena. Vratimo se sad razmatranju oblika cene. Novana imena metalnih teina postepeno se odvajaju od prvobitnih njihovih teinskih imena iz razliitih razloga, meu kojima su od odlunog istorijskog znaaja: 1) Uvoenje stranog novca kod manje razvijenih naroda, kao to su, npr., u starom Rimu srebrni i zlatni novci opticali prvo kao inozemna roba. Imena tog stranog novca razlikuju se od domaih imena za teine. 2) S razvijanjem bogatstva plemenitiji metal istiskuje manje plemenite metale iz funkcije novca, srebro bakar, zlato srebro, ma koliko da ovaj red protivrei svakoj pesnikoj hronologiji.56[43] Funta je, npr., bila novano ime za istinsku funtu srebra. No im zlato potisne srebro kao meru vrednosti, isto se ime prideva moda jednoj petnaestini funte zlata, prema tome kakva je srazmera izmeu vrednosti zlata i srebra. Sada se funta kao novano ime i funta kao obino ime za teinu zlata, razdvajaju. 57 3) Kroz
Uostalom, on nema opte istorijsko vaenje. 56 Primedba uz drugo izdanje. Tako engleska funta oznauje manje od 1/3 svoje prvobitne teine, kotska funta pre ujedinjenja [44] samo 1/36, francuska livra l/74, panjolski maravedi manje od 1/1000, a portugalski rej jo mnogo manji razlomak.
vekove protezano krivotvorenje novca od strane vladalaca, usled ega su od prvobitnih teina kovanog novca ostala samo imena. 58 Ovi istorijski procesi dovode do toga da se narod privikne na odvajanje novanog imena metalnih teina od njihovog obinog teinskog imena. Poto je novano merilo s jedne strane isto konvencionalno, a s druge mu je strane potrebno da ima optu Vanost, biva ono najzad zakonski ureeno. Izvestan deo teine plemenitog metala, npr. 1 una zlata, zvanino se razdeli na alikvotne delove, koji se okrste zakonskim imenima kao: funta, talir itd. Takav alikvotni deo, koji onda vai kao prava jedinica mere za novac, deli se nanie na druge alikvotne delove sa zakonskim imenima kao: iling, peni itd. 59 Odreene metalne teine ostaju i dalje merila metalnog novca; izmenilo se samo razdeljivanje i imenovanje. Cene, ili koliine zlata u koje se robne vrednosti ideelno pretvaraju, izraavaju se, dakle, sada novanim imenima, odnosno zakonski utvrenim raunskim imenima zlatnog merila. Dakle, umesto da se kae 1 kvarter penice jednak je 1 uni zlata, reklo bi se u Engleskoj da je 1 jednak 3 funte sterlinga, 17 ilinga i 10 / 2 pensa. Na ovaj nain, svojim novanim imenima robe kau jedne drugima koliko vrede, a novac slui kao raunski novac kad god neku stvar treba fiksirati kao vrednost, a stoga u novanom obliku.60 Ime stvari sasvim je strano njenoj prirodi. Ja o nekom oveku ne znam nita ako znam da se zove Jakov. Isto se tako i u novanim imenima funta, talir, franak, dukat itd. gubi svaki trag odnosu vrednosti. Zabuna oko tajnog smisla ovih kabalistikih znakova tim je vea to novana imena izraavaju vrednost roba, a u isto vreme i alikvotne delove neke metalne teine, novanog merila 61 A, s druge
Primedba uz drugo izdanje. One vrste novca ija su imena sada samo jo jedino ideelna, najstarije su u svih naroda. Sva su imena nekad bila realna i ba zbog toga to su bila realna, sluila su za raunanje. (Galiani, Delia Moneta, str. 153.) 58 Primedba uz drugo izdanje. U svojim Familiar Words, veli g. David Urquhart da je strano (!) to je funta sterlinga, jedinica engleskog novanog merila, jednaka otprilike jednoj etvrtini une zlata: To znai krivotvoriti meru, a ne postavljati merilo. U ovom lanom imenovanju zlatne teine, kao i svugde inae, on vidi falsifikatorsku ruku civilizacije. 59 Primedba uz drugo izdanje. Kad upitae Anaharzisa emu Jelinima treba novac, odgovori on: za raunanje. (Athenaeus, Deipnosophistarum libri quindecim, 1, IV, 49, sv. 2 [str. 120], izd. Schweighauser, 1802.) 60 Primedba uz drugo izdanje. Zbog toga to se zlato1* kao merilo cena javlja pod istim raunskim imenima kao i robne cene, npr. to se i jedna una zlata i vrednost jedne tone eleza izraava sa 3, 17 ilinga i 10 1 /2 pensa, nazvata 1* Od 2. do 4. izdanja: novac.
strane, potrebno je da se vrednost, za razliku od arenih tela robnog sveta, razvije dalje do ovog materijalno praznog, ali ujedno isto drutvenog oblika.62 Cena je novano ime rada opredmeenog u robi. Zbog toga je ekvivalencija robe s koliinom novca, ije ime ini njenu cenu, tautologija63, kao god to je uopte relativni izraz vrednosti neke robe uvek izraz ekvivalentnosti dveju roba. Ali ako cena kao izloitelj veliine vrednosti robe i jeste izloitelj njenog odnosa razmene prema novcu, ne izlazi iz ovoga i obrnuto da je izloitelj njenog odnosa razmene prema novcu nuno i izloitelj veliine njene vrednosti. Recimo da 1 kvarter penice i 2 (otprilike 1/2 une zlata) predstavljaju drutveno potreban rad jednake veliine. One 2 novani su izraz veliine vrednosti kvartera penice, njegova cena. Dopuste li okolnosti da se taj izraz podigne na 3 funte, ili prisile da se spusti na 1 funtu, onda su 1 i 3 kao izrazi veliine vrednosti penice odvie male ili odvie velike, ali su ipak njene cene; jer prvo, one su oblik njene vrednosti, novac, a drugo, izloitelji su njenog odnosa razmene prema novcu. Ostanu li isti uslovi proizvodnje ili ista proizvodna snaga rada, morae se onda za reprodukovanje jednog kvartera penice utroiti isto onoliko drutvenog radnog vremena kao i ranije. Ova okolnost ne zavisi ni od volje proizvoaa penice, niti od volje drugih vlasnika roba. Veliina vrednosti robe izraava, dakle, nuan odnos prema drutvenom radnom vremenu, odnos koji je imanentan samom procesu njenog stva-
ranja. Pretvaranjem veliine vrednosti u cenu ovaj se nuni odnos ispoljava kao odnos razmene neke robe prema novanoj robi koja postoji izvan nje. No ovaj odnos moe da izraava kako veliinu vrednosti robe, tako i ono manje ili vie za koje se roba pod datim okolnostima moe otuiti. Dakle, mogunost kvantitativne inkongruencije izmeu cene i veliine vrednosti, ili mogunost da cena odstupi od veliine vrednosti, lei u samom cenovnom obliku. Nije to nikakav nedostatak ovog oblika, ve ga ba to ini adekvatnim oblikom za nain proizvodnje u kome se pravilo moe da sprovodi samo kao slep proseni zakon bespravilnosti. Ali oblik cene ne samo da donosi mogunosti kvantitativne inkongruencije izmeu veliine vrednosti i cene, tj. izmeu veliine vrednosti i njenog vlastitog novanog izraza, nego moe da krije u sebi i kvalitativnu protivrenost, tako da cena uopte prestane biti izraz vrednosti, mada je novac samo oblik vrednosti roba. Stvari koje same sobom nisu robe, npr. savest, ast itd., mogu njihovi vlasnici izneti na pazar za novac, i tako svojom cenom dobiti oblik robe. Otud neka stvar moe formalno imati cenu a da nema vrednosti. Cenovni izraz postaje ovde imaginaran, kao izvesne matematike veliine. S druge strane, i imaginarni cenovni oblik, kao, npr., cena neobraenog zemljita, koje nema vrednosti, jer nikakav ljudski rad nije u njemu materijalizovan, moe da krije u sebi stvaran odnos vrednosti ili iz ovoga izveden odnos. Kao relativni oblik vrednosti uopte, tako cena izraava vrednost neke robe, npr. tone eleza, time da je odreena koliina ekvivalenta, npr. una zlata, neposredno razmenljiva za elezo, ali nikako ne i obrnuto da je i elezo sa svoje strane neposredno razmenljivo za zlato. Da bi roba, dakle, praktino mogla da vri dejstvo razmenske vrednosti, mora se osloboditi svog prirodnog tela, mora se iz samo zamiljenog pretvoriti u pravo zlato, ma joj ta transsupstancijacija bila munija nego hegelovskom pojmu prelaz iz nunosti u slobodu ili jastogu razbijanje svoje ljuske, ili crkvenom ocu Jeronimu da sa sebe skine starog Adama. 49 Pored svog stvarnog lika, npr. eleza, moe roba imati u ceni i ideelan lik vrednosti ili zamiljen zlatan lik, ali ne moe u isto vreme biti i istinsko elezo i istinsko zlato. Da bi joj se oznaila cena, dovoljno je izjednaiti s njom zamiljeni novac, ali se mora zameniti zlatom da bi svom vlasniku posluila kao opti ekvivalent. Ako bi vlasnik eleza doao, recimo, pred vlasnika karnevalskih predmeta i stao ga upuivati na cenu eleza kao na novani oblik, onda bi mu trgovac tim veselim
Dok se u mladosti Jeronim morao mnogo boriti s materijalnim mesom, kao to pokazuje njegova borba u pustinji s privianjima lepih ena, u starosti se morao boriti s mesom duha. Kae on, npr.: Uinilo mi se da se u duhu nalazim pred svetskim sudijom. Ko si ti? upita neki glas. Hrianina Lae, zagrme svetski sudija, ti si samo ciceronovac![45]
49
stvarima odgovorio kao na nebu sv. Petar Danteu kad mu je ovaj izrekao svoje vjeruju:[46] Assai bene e trascorsa D esta moneta gia la lega e l peso, Ma dimmi se tu lhai nella tua borsa.1* Cenovni oblik ukljuuje otuivost robe za novac, a i nunost toga otuivanja. S druge strane, zlato funkcionie kao ideelna mera za vrednost samo zato to se u procesu razmene ve promee kao novana roba. Otuda iza zamiljene mere vrednosti vreba zveee zlato.
2. Prometno sredstvo
a) Metamorfoza roba Videli smo da proces robne razmene obuhvata odnose koji su protivreni i uzajamno se iskljuuju. Razvitak robe ne ukida te Protivrenosti, ali stvara oblik u kome se mogu kretati. Ovo uopte i jeste metod za reavanje stvarnih Protivrenosti. Na primer, protivrenost je da neko telo stalno pada na drugo i da se isto tako stalno od njega udaljava. Elipsa je jedan od oblika kretanja u kome se ova protivrenost i postavlja i reava. Proces razmene roba, ukoliko vri njihovo prenoenje iz ruku u kojima su one neupotrebne vrednosti u ruke u kojima su upotrebne vrednosti, jeste drutvena razmena materije. Proizvod jednog korisnog naina rada zamenjuje proizvod drugoga. Stigne li jednom do mesta gde slui kao upotrebna vrednost, roba ispada iz oblasti razmene i ulazi u oblast potronje. Nas ovde zanima samo prva oblast. To e rei da itav proces imamo da posmatramo s formalne strane, dakle samo menjanje oblika ili metamorfozu roba ijim se posredstvom vri drutvena razmena materije. Skroz pogreno shvatanje ovog menjanja oblika, da i ne uzmemo u obzir nejasnost o samom pojmu vrednosti, ima se pripisati okolnosti to se svaka promena oblika neke robe zbiva razmenom dveju roba, jedne proste i jedne novane robe. Ko se pridrava samo ovog materijalnog momenta, razmene robe za zlato, taj previa ba ono to treba da vidi, naime ta se zbiva sa oblikom. On previa da zlato nije novac kad je samo roba, i da se ostale robe preko svojih cena odnose prema zlatu kao prema svom vlastitom novanom liku. U proces razmene ulaze robe prvo nepozlaene, neueerene, kakve su se iz jajeta izlegle. On raa podvajanje robe u robu i novac, spoljanju suprotnost u kojoj oni predstavljaju svoju imanentnu su1* Po teini i po smesi / Novac je taj prilino ispravan, / No ima li ga, reci, ti u svojoj kesi?
protnost upotrebne vrednosti i vrednosti. U toj suprotnosti sueljuju se robe kao upotrebne vrednosti s novcem kao razmenskom vrednou. S druge strane, obe strane suprotnosti jesu robe, dakle jedinstva upotrebne vrednosti i vrednosti. Ali se ovo jedinstvo razlika predstavlja ovako na ovom, a obrnuto na onom polu, ime ono ujedno predstavlja i njihov meusobni odnos. Roba je stvarno upotrebna vrednost, dok se njeno vrednosno bie samo ideelno ispoljava u ceni, koja je dovodi u odnos sa zlatom koje prema njoj stoji kao stvarni lik njene vrednosti. Suprotno tome, zlatni materijal vai samo kao otelovljenje vrednosti, kao novac. Zbog toga je zlato stvarno razmenska vrednost. Njegova se upotrebna vrednost javlja jo samo ideelno u nizu relativnih izraza vrednosti, u kome se zlato, prema robama koje se nalaze nasuprot njemu, odnosi kao prema krugu svojih stvarnih upotrebnih oblika. Ovi suprotni oblici roba i jesu stvarni oblici u kojima se kree proces njihove razmene. Poimo sad za kojim vlasnikom robe, recimo za starim naim poznanikom tkaem, na pozornicu procesa razmene, na robno trite. Njegova roba, 20 arina platna, ima utvrenu cenu. Ona iznosi 2. Tka razmeni platno za 2 i kao ovek stara kova te dve funte opet razmeni za jednu porodinu Bibliju jednake cene. Platno koje je za njega samo roba, nosilac vrednosti, otueno je za zlato, lik njegove vrednosti, a u ovom liku opet je otueno za drugu robu, za Bibliju, ali ova sad ima da putuje u tkaevu kuu kao upotrebna vrednost, gde e zadovoljavati potrebe okrepljenja duha. Proces razmene vri se, dakle, u dve metamorfoze koje su suprotne, ali se i uzajamno dopunjuju roba se pretvara u novac, a ovaj se pretvara natrag u robu.50 Momenti metamorfoze robe u isto su vreme i trgovinski poslovi njenog vlasnika prodavanje, razmenjivanje robe za novac; kupovanje, razmenjivanje novca za robu, i jedinstvo oba ina: prodaja radi kupovine. Pogleda li tka na krajnji rezultat ove trgovine, videe da sad ima Bibliju umesto platna, umesto svoje prvobitne robe drugu robu jednake vrednosti, ali drukije korisnosti. Na isti nain prisvaja on za se i ostala sredstva za ivot i proizvodnju. S njegova stanovita, itav proces slui samo tome da se proizvod njegova rada razmeni za proizvod tueg rada, da se izvri razmena proizvoda. Prema tome, proces robne razmene vri se ovakvim menjanjem oblika : roba novac roba R-N-R
Sve postaje preobraavanjem iz... vatre, rekao je Heraklit, a vatra iz svega, kao to se zlato pretvara u robe, a robe opet u zlato. (F. Lassalle, Die Philosophie Herakleitos des Dunkeln, Berlin 1858, sv. I, str. 222.) Lassalle-ova napomena uz ovo mesto, str. 224, primedba 3, pogreno oznauje novac kao prost znak vrednosti.
50
Po svojoj materijalnoj sadrini kretanje R R, razmena robe za robu, jeste razmena materije drutvenog rada, a tim se rezultatom i sam proces gasi. R N. Prva metamorfoza robe ili prodaja. Uskakanje robne vrednosti iz tela robe u telo novca jeste, kao to sam na drugom mestu naznaio[47], smrtni skok robe. Ne uspe li, nije, dodue, prevarena roba, ali njen vlasnik jeste. Drutvena podela rada ini njegov rad isto toliko jednostranim koliko njegove potrebe mnogostrukima. Ba zbog toga mu njegov proizvod i slui samo kao razmenska vrednost. Ali oblik ekvivalenta od opte drutvene vanosti proizvod dobija samo u novcu, a novac se nalazi u tuem depu. Da bi ga odande izvukla, mora roba pre svega biti upotrebna vrednost za vlasnika novca, dakle rad utroen na nju mora biti utroen u obliku korisnom po drutvo, tj. mora da se potvrdi kao karika drutvene podele rada. Ali je podela rada samonikao organizam proizvodnje, iji su konci izatkani a i dalje se tkaju iza lea proizvoaa roba. Roba je, moebiti, proizvod kakvog novog naina rada koji rauna na to da e zadovoljavati neku novonastalu potrebu, ili na svoju ruku namerava da potrebu tek izazove. Kakav naroit posao, koji je do jue bio samo jedna meu mnogim funkcijama jednog istog proizvoaa, moe se danas istrgnuti iz te veze, postati samostalan, i ba zbog toga poslati na trite svoj delimini proizvod kao samostalnu robu. Prilike mogu i biti i ne biti zrele za ovaj proces rastavljanja. Proizvod zadovoljava danas neku drutvenu potrebu. Sutra e ga kakva slina vrsta proizvoda moda sasvim ili delimino potisnuti s njegova mesta. ak da i rad bude, kao to je rad naega tkaa, patentiran lan drutvene podele rada, ipak time jo nikako nije zajamena upotrebna vrednost ba njegovih 20 arina platna. Ako su drutvenu potrebu za platnom, a ona, kao i sve druge, ima svoju meru, ve zasitili drugi tkai, njegovi suparnici, proizvod naega prijatelja postae prekomeran, suvian i time nekoristan. Poklonjenom konju ne gleda se u zube, ali tka ne ide na trite da pravi poklone. No uzmimo da se upotrebna vrednost njegova proizvoda potvrdi na tritu i da roba, stoga, privue novac. Da, ali je sada pitanje: koliko novca? Odgovor je svakako ve unapred dat u ceni robe, tom izloitelju veliine njene vrednosti. Neemo se osvrtati na eventualan, isto subjektivan pogrean raun vlasnika robe trite ga odmah objektivno ispravlja. Treba da on na svoj proizvod utroi samo proseno drutveno potrebno radno vreme. Robna cena, dakle, jeste samo novano ime one koliine drutvenog rada koja je opredmeena u robi. Ali bez privole i iza lea naega tkaa dospee osvetani uslovi platnarske proizvodnje u komeanje. to je jue nesumnjivo bilo radno vreme drutveno potrebno za proizvodnju jednog arina platna, danas vie nije, kao to to vlasnik novca sasvim ustro dokazuje cenama koje su naznaili razni suparnici naega prijatelja. Na njegovu nesreu, ima na svetu mnogo tkaa. Naposletku, uzmimo da svaki komad platna na tritu sadri samo drutveno potrebno radno vreme.
Uprkos tome, moe ukupan zbir tih komada sadrati suvino utroenog radnog vremena. Ako stomak trita ne uzmogne svariti celokupnu koliinu platna po normalnoj ceni od 2 ilinga za arin, onda je to dokaz da je u obliku tkanja platna utroen prevelik deo celokupnog drutvenog radnog vremena. Uinak je istovetan kao kad bi svaki tka posebice na svoj individualan proizvod utroio vie radnog vremena no to je drutveno potrebno. Tu vai ono: u kakvo se kolo uhvati, onako mora i igrati. Sve platno na tritu vai kao jedan trgovinski artikal, svaki komad samo kao alikvotni deo. I zbilja, vrednost svakog posebnog arina platna samo je materijalizacija jedne iste drutveno odreene koliine jednorodnog ljudskog rada. 51* Vidi se, roba ljubi novac, ali the course of true love never does run smooth[48]. Kvantitativni sklop drutvenog organizma proizvodnje koji svoja membra disjecta[49] predstavlja u sistemu podele rada, isto je tako stihijski sluaj kao i njegov kvalitativni sklop. Zbog toga nai vlasnici roba otkrivaju da ista podela rada koja ih ini nezavisnim privatnim proizvoaima ini i drutveni proces proizvodnje i njihove odnose u tome procesu nezavisnim od njih samih, da se meusobna nezavisnost individua dopunjuje sistemom svestrane materijalne zavisnosti. Podela rada pretvara proizvod rada u robu, a time ini nunim njegovo pretvaranje u novac. U isto vreme dolazi od nje i to da je sluajna stvar hoe li ova transsupstancijacija i uspeti. Ali ovde imamo da posmatramo istu pojavu, moramo, dakle, pretpostaviti da tee normalno. Uostalom, ako ona uopte tee, tj. ako roba nije nesposobna za prodaju, menjanje njenog oblika zbiva se uvek, mada supstancija veliina vrednosti moe u sluaju nenormalnog roka da izgubi ili da dobije u tom menjanju oblika. Jednom vlasniku robe zlato zamenjuje njegovu robu, drugome roba zamenjuje njegovo zlato. Uoljiva pojava jeste da roba i novac, 20 arina platna i 2, idu iz ruke u ruku, ili s jednog mesta na drugo, dakle njihova razmena. Ali, za ta se roba razmenjuje? Za opti lik svoje vlastite vrednosti. A za ta zlato? Za neki poseban lik svoje upotrebne vrednosti. Zbog ega zlato stupa pred platno kao novac? Zato jer je cena platna od 2, njegovo novano ime, ve dovela platno u odnos prema zlatu kao novcu. Roba odbacuje svoj prvobitni oblik time sto se otuuje, tj. u onom asu kad njena upotrebna vrednost stvarno privue zlato koje je u njenoj ceni samo zamiljeno. Usled ovoga,
51 * U pismu N. F. Danielsonu, ruskom prevodiocu Kapitala, od 28. novembra 1878. Marx je preporuio da se poslednja reenica ovako ispravi: I zbilja, vrednost svakog posebnog arina platna samo je materijalizacija nekog dela one koliine drutvenog rada koja je utroena u celokupnu koliinu arina. Analogna ispravka uinjena i u Marxovom linom primerku drugog nemakog izdanja prvog toma Kapitala, premda ne njegovom rukom. Prev.
ostvarivanje cene, ili samo ideelnog oblika robne vrednosti, u isto vreme je i obrnuto, ostvarivanje samo ideelne upotrebne vrednosti novca; pretvaranje robe u novac u isto vreme je i pretvaranje novca u robu. Taj jedan proces dvostran je proces, s pla vlasnika robe prodaja, sa suprotnog pola vlasnika novca kupovina. Ili prodaja je kupovina, R N ujedno je i N R,52 Nama dosad nije poznat neki drugi ekonomski odnos meu ljudima osim odnos vlasnika rob, odnos u kome ljudi prisvajaju proizvode tueg rada samo otuujui svoj vlastiti proizvod. Stoga neki vlasnik robe moe da izie pred drugoga kao vlasnik novca samo na dva naina: ako proizvod njegova rada ima od prirode oblik novca, dakle ako je materijal za novac, zlato itd., ili ako je njegova roba ve promenila kou i svukla sa sebe svoj prvobitni upotrebni oblik. Naravno, da bi funkcionisalo kao novac, zlato mora na izvesnoj taki ui u robno trite. Ova se taka nalazi na izvoru njegove proizvodnje, gde se ono kao neposredni proizvod rada razmenjuje za drugi proizvod rada iste vrednosti. Ali od toga asa ono stalno predstavlja ostvarene robne cene.53 Ostavimo li iz vida razmenu zlata za robu na izvoru njegove proizvodnje, onda je zlato u ruci svakog vlasnika robe promenjeni oblik njegove otuene robe, proizvod prodaje ili prve metamorfoze robe R N.54 Zlato je postalo zamiljenim novcem ili merom vrednosti zato to su sve robe u njemu odmeravale svoju vrednost, te ga tako uinile zamiljenom suprotnou svoga upotrebnog lika, likom svoje vrednosti. Stvarni novac postaje ono time to ga robe svojim svestranim ospoljavanjem ine svojim doista ospoljenim ili promenjenim upotrebnim likom, a time i pravim likom svoje vrednosti. U svome vrednosnom liku roba brie sa sebe svaki trag svoje prvobitne upotrebne vrednosti i posebnog korisnog rada kome ima da zahvali za svoj postanak da bi se uahurila u jednoobraznu drutvenu materijalizaciju bezrazlinog ljudskog rada. Zbog toga se na novcu ne vidi kakvoga je kova roba koja se u nj pretvorila. U svom novanom obliku, svaka roba izgleda kao i svaka druga. Otud novac moe da bude i izmet, mada izmet nije novac. Uzmimo da su ona dva zlatnika za koja na tka otuuje svoju robu, promenjeni lik jednog kvartera penice. Prodaja platna, R N, u isto je vreme i njegova kupovina, N R. Ali kao prodaja platna, ovaj proces zapoinje kretanje koje se zavrava
52
Svaka je prodaja u isto vreme i kupovina. (Dr Quesnay, Dialogues sur le Commerce et les Travaux des Artisans u: Physiocrates, izd. Daire, I deo, Paris 1846, str. 170), ili, kako Quesnay veli u svojim Maximes Gnrales: Kupovati znai prodavati.[50] 53 Cena jedne robe moe se platiti samo cenom druge. (Mercier de la Rivire, L Ordre naturel et essentiel des socits politiques u: Physiocrates, izd. Daire, II deo, str. 554.) 54 Da bi imao taj novac, ovek mora prvo prodati. (Isto, str. 543.)
njenom suprotnou, kupovinom Biblije; kao kupovina platna zavrava on kretanje koje je zapoelo njenom suprotnou, prodajom penice. 3. glava Novac R (platno R N (platno novac), ova prva faza procesa R N ili robni promet 111 novac Biblija) u isto je vreme i N R (novac platno), poslednja faza nekog drugog kretanja R N R (penica novac platno). Prva metamorfoza neke robe, njeno pretvaranje iz robnog oblika u novac, uvek je u isto vreme i druga suprotna metamorfoza neke druge robe, njeno ponovno pretvaranje iz novanog oblika u robu.55 N R. Druga, zavrna metamorfoza robe: kupovina. Zato to je ospoljeni lik svih drugih roba, proizvod njihovog opteg ospoljavanja, novac je apsolutno otuiva roba. On sve cene ita obratno, te se tako ogleda u svima robnim telima kao u materijalu koji se podmee da bi njega samog uinio robom. Cene, te zaljubljene oi kojima mu robe namiguju, ujedno mu pokazuju i granicu njegove sposobnosti da se preobrazi, naime njegov vlastiti kvantitet. Poto roba iezava u asu kad postaje novcem, to se na novcu ne vidi kako je dospeo u ruke svome vlasniku, ili ta se u nj pretvorilo. Non olet[51] ma kakvog porekla bio. I kao to s jedne strane predstavlja prodatu robu, tako s druge strane predstavlja kupljive robe.56 N R, kupovina, u isto je vreme prodaja, R N; stoga je poslednja metamorfoza neke robe u isti mah i prva metamorfoza neke druge robe. Za naeg se tkaa ivljenje njegove robe svrava Biblijom, u koju je ponovo preobratio 2. Ali prodavac Biblije pretvara u rakiju 2 koje je dobio od tkaa. N R, zavrna faza krunog toka R N R (platno novac Biblija), u isto vreme je i R N, prva faza krunog toka R N R (Biblija novac rakija). Kako proizvoa robe daje samo jednostran proizvod, to ga ee prodaje u veim masama, dok ga njegove mnogostruke potrebe primoravaju da ostvarenu cenu, dobijenu sumu novca, stalno sitni na mnogobrojne kupovine. Stoga jedna prodaja uliva se u mnoge kupovine raznih roba. Na taj nain zavrna metamorfoza neke robe predstavlja zbir prvih metamorfoza drugih roba. Pogledamo li sad celokupnu metamorfozu neke robe, npr. platna, onda emo pre svega videti da se ona sastoji iz dva suprotna kretanja koja se uzajamno dopunjuju, iz R N i N R. Ova dva suprotna preobraaja robe vre se u dva suprotna drutvena procesa vlasnika robe i odraavaju se u dva suprotna ekonomska karaktera vlasnika. Kao agent prodaje, on postaje prodavac, kao agent kupovine kupac. A poto u svakom preobraaju robe jednovremeno postoje oba njena oblika, robni i novani, samo na suprotnim polovima, to prema svakom
Kao to smo napred pomenuli, izuzetak ini proizvoa zlata odnosno srebra, jer svoj proizvod razmenjuje, a da ga prethodno nije prodao. 56 Ako novac u naoj ruci predstavlja stvari koje moemo eleti da kupimo, on u isto vreme predstavlja i stvari koje smo za taj novac prodali. (Mercier de la Rivire, L Ordre naturel etc., str. 586.)
55
vlasniku robe, kao prema prodavcu, stoji drugi kao kupac, a kao prema kupcu stoji drugi kao prodavac. Kao to ista roba uzastopno prolazi kroz oba obratna preobraaja, te od robe postaje novcem, a od novca robom, tako i isti vlasnik robe menja uloge prodavca i kupca. Ovo, dakle, nisu neki stalni karakteri, ve takvi koji u okviru robnog prometa stalno menjaju linost. U svom najprostijem obliku ima celokupna metamorfoza neke robe za pretpostavku etiri krajnosti i tri personae dramatis1*. Prvo se prema robi pojavljuje novac kao lik njene vrednosti koji je s one strane, u tuem depu, opipljiva, realna stvar. Tako se prema vlasniku robe pojavljuje neki vlasnik novca. A im se roba sad pretvori u novac, postaje novac njenim iezavajuim ekvivalentskim oblikom, ija upotrebna vrednost ili sadrina postoji s ove strane, u drugim robnim telima. Kao zavrna taka prvog preobraaja robe, novac je ujedno i poetna taka drugog. Tako prodavac iz prvog ina postaje kupac u drugom, gde se prema njemu pojavljuje trei vlasnik robe kao prodavac.57 Dve suprotne faze kretanja metamorfoze robe sainjavaju: robni oblik, skidanje robnog oblika, vraanje u robni oblik. Istina, sama roba ima ovde suprotna odreenja. Na polaznoj taki, ona je neupotrebna, na zavrnoj upotrebna vrednost za svog vlasnika. Tako se i novac prvo pokazuje kao vrst kristal vrednosti u koji se roba pretvara, da se posle rastvori kao puki njen ekvivalentski oblik. Dve metamorfoze koje ine kruni tok jedne robe ine ujedno i obratne delimine metamorfoze dveju drugih roba. Ista roba (platno) otvara niz vlastitih metamorfoza, a zakljuuje celokupnu metamorfozu neke druge robe (penice). Za vreme svog prvog preobraaja, prodaje, ona te dve uloge igra lino. Naprotiv, kao zlatna larva, u kojoj ona ide putem svega smrtnoga, ona ujedno zavrava prvu metamorfozu neke tree robe. Znai da se kruni tok kojim se kree niz metamorfoza svake robe nerazmrsivo preplie s krunim tokovima drugih roba. Celokupni proces predstavlja se kao robni promet. Robni promet ne razlikuje se od neposredne razmene proizvoda samo formalno nego i bitno. Bacimo samo jedan pogled na proces. Tka je bezuslovno razmenio platno za Bibliju, svoju robu za tuu. Ali je ova pojava istinita samo za njega. Prodavac Biblije koji vie voli zagrejati stomak nije ni pomiljao da Bibliju razmeni za platno, kao to ni tka ne zna da se za njegovo platno razmenila penica itd. Roba vlasnika B zamenjuje robu vlasnika A, ali A i B ne razmenjuju svoje robe meu sobom. Doista se moe dogoditi da A i B kupe jedan
Ima, dakle, etiri krajnje take i tri ugovaraa od kojih se jedan dvaput pojavljuje. (Le Trosne, De l Intrt Social, str. 908.) 1* dramska lica
57
3. glava Novac ili robni promet
113
od drugog, ali opti uslovi robnog prometa ne uslovljavaju nuno
114
I odeljak Roba i novac
ovakav poseban odnos. Ovde vidimo kako, s jedne strane, robna razmena provaljuje individualne i lokalne ograde neposredne razmene proizvoda i kako razvija razmenu materije ljudskog rada. A s druge se strane razvija itav krug prirodnih drutvenih odnosa koji su izvan kontrole dramskih lica. Tka moe da proda platno samo zato to je seljak ve prodao penicu, usijana glava Bibliju samo zato to je tka ve prodao platno, rakidija peenu vodicu samo zato to je onaj drugi ve prodao vodicu venog ivota itd. Zbog toga se prometni proces i ne gasi, kao to je sluaj s neposrednom razmenom proizvoda, time to upotrebne vrednosti promene mesto ili vlasnika. Novac se ne gubi tim to na kraju ispada iz niza metamorfoza neke robe. On se uvek staloi na nekom mestu u prometu koje je roba napustila. Na primer, u celokupnoj metamorfozi platna: platno novac Biblija, prvo ispada platno iz prometa, a novac stupa na njegovo mesto, zatim Biblija ispada, a novac stupa na njeno mesto. Zamenjivanje robe robom ini ujedno da se novana roba prilepi za treu ruku.72 Promet stalno iznojava novac. Nita ne moe biti tako besmisleno kao dogma da robni promet uslovljava nunu ravnoteu prodaj i kupovin time to je svaka prodaja kupovina i vice versa58*. Ako to treba da znai da je broj stvarno izvrenih prodaja ravan istom broju kupovina, onda je to plitka tautologija. Ali ovim se tei dokazati kako prodavac vodi na trite vlastitog kupca. Prodaja i kupovina identian su in kao meusobni odnos dva polarno suprotstavljena lica, vlasnika robe i vlasnika novca. Kao radnje iste linosti, one su dva polarno suprotstavljena ina. Stoga identinost prodaje i kupovine ukljuuje u sebi da e roba postati beskorisna ako baena u alhemiarsku retortu prometa ne izae iz nje kao novac, ako je njen vlasnik ne proda, dakle ako je vlasnik novca ne kupi. Ta identinost znai, dalje, da proces, ako uspe, predstavlja pauzu, jedan period u ivotu robe koji moe potrajati due ili krae. Poto je prva metamorfoza robe ujedno i prodaja i kupovina, to je ovaj delimini proces ujedno samostalan proces. Kupac ima robu, prodavac novac, tj. robu koja je sauvala oblik sposoban za promet, pojavila se ona na tritu ranije ili docnije. Niko ne moe prodati, a da ko drugi ne kupi. Ali niko ne mora odmah kupiti zato to je sam prodao. Promet razvaljuje vremenske, mesne i individualne granice razmene proizvoda ba time to onu neposrednu identinost koja u trampi postoji izmeu davanja u razmenu proizvoda svog vlastitog rada i primanja u razmenu tueg proizvoda rada cepa na suprotnost prodaje i kupovine. Kazati da procesi koji jedan prema drugom istupaju samo-
58
* obrnuto
stalno ine neko unutranje jedinstvo isto je to i kazati da se njihovo unutranje jedinstvo kree u spoljanjim suprotnostima. Ako spoljanje sticanje samostalnosti onih koji su unutra zavisni, jer se uzajamno dopunjuju, potraje dalje do izvesne take, onda e se jedinstvo sprovesti silom pomou krize.59* Unutranja suprotnost robe kao upotrebne vrednosti i vrednosti, privatnog rada koji ujedno mora da se predstavi i kao neposredno drutven rad, posebnoga konkretnog rada koji ujedno vai samo kao apstraktni opti rad, oliavanja stvari i postvarivanja lica ova unutranja suprotnost dobija u suprotnostima metamorfoze robe svoje razvijene oblike kretanja. Zbog toga ovi oblici sadre mogunost, ali i jedino mogunost kriza. Da se ova mogunost razvije u stvarnost, potreban je itav krug okolnosti, koje sa stanovita prostog robnog prometa jo ne postoje.73 Kao posrednik robnog prometa novac stie funkciju prometnog sredstva. b) Opticaj novca Menjanje oblika u kojem se vri razmena materije proizvoda rada, R N R, zahteva da ista vrednost ini kao roba polaznu taku procesa i da se na istu taku vrati kao roba. Zbog toga je ovo kretanje rob kruni tok. S druge strane, isti oblik iskljuuje kruni tok novca. Njegov je rezultat stalno udaljavanje novca od svoje polazne take, ne vraanje na nju. Dokle god prodavac zadrava preobraeni lik svoje robe, novac, roba se nalazi u stadijumu prve metamorfoze, odnosno prevalila je tek prvu polovinu svog prometa. Bude li proces,
73 Uporedi moje primedbe o Jamesu Millu u: Zur Kritik etc., str. 74- 76. Za metod ekonomistike apologetike karakteristina su ovde dva momenta. Prvo, identifikovanje robnog prometa s neposrednom razmenom proizvoda prosto apstrahovanjem njihovih razlika. Drugo, pokuaj da se poreknu Protivrenosti kapitalistikog procesa proizvodnje svoenjem njegovih agenata proizvodnje na proste odnoaje koji potiu iz robnog prometa. Meutim, robna proizvodnja i robni promet jesu pojave koje pripadaju najrazlinijim nainima proizvodnje, mada u razlinim obimima i domaajima. Znai da se o differentia specifica2* tih naina proizvodnje jo nita ne zna, pa stoga da se ni sud o njima ne moe donositi ako se poznaju samo apstraktne kategorije robnog prometa koje su im zajednike. Ni u jednoj drugoj nauci sem u politikoj ekonomiji ne prave se ljudi tako strano vani kad govore o ovakvim elementarnim optim mestima. Tako se, npr., J.- B. Say usuuje da sudi o krizama, jer zna da je roba proizvod.
* U francuskom i u engleskom izdanju ova reenica glasi: Ako se razdvojenost dveju faza metamorfoze roba, koje se uzajamno dopunjuju, produi, ako se suvie istakne rascep izmeu prodaje i kupovine, njihova se intimna povezanost, njihovo jedinstvo, potvruje krizom. Prev. 2* karakteristinoj razlici
59
prodavanje radi kupovanja, izveden do kraja, onda se i novac opet udaljio iz ruku svog prvobitnog vlasnika. Na svaki nain, kad tka, poto je kupio Bibliju, bude ponovo prodavao platno, vratie mu se i novac u ruke. Ali se nee vratiti prometom prvih 20 arina platna; ovim se on naprotiv ba udaljio iz tkaevih ruku u ruke prodavca Biblije. On e se vratiti natrag samo obnavljanjem ili ponavljanjem istog prometnog procesa za novu robu i svrie se, ovde kao i onde, istim rezultatom. Zbog toga je oblik kretanja koji robni promet neposredno daje novcu stalno udaljavanje od polazne take, njegov tok iz ruku ovog vlasnika robe u ruke onoga, ili njegov opticaj (currency, cours de la monnaie). Novani opticaj pokazuje nam stalno, jednoobrazno ponavljanje istoga procesa. Roba stoji stalno na prodavevoj strani, novac stalno na kupevoj, kao kupovno sredstvo. Kao kupovno sredstvo, on funkcionie ostvarujui cenu robe. Ostvarujui nju on prenosi robu iz prodavevih u kupeve ruke, dok se on sam udaljuje iz kupevih u prodaveve, da ovaj isti proces ponovi s kojom drugom robom. Da ovaj jednostran oblik kretanja novca proistie iz dvostranog oblika kretanja robe ostaje prikriveno. Sama priroda robnog prometa raa suprotni privid. Prva metamorfoza robe vidljiva je ne samo kao kretanje novca, ve i kao njeno vlastito kretanje, ali je druga njena metamorfoza vidljiva samo kao kretanje novca. U prvoj polovini svoga prometa roba menja mesto s novcem. Ujedno s time njen upotrebni lik ispada iz prometa u potronju.60 Na njeno mesto stupa lik njene vrednosti, novana larva. Drugu polovinu prometa roba ne prelazi vie u vlastitoj prirodnoj, ve u svojoj zlatnoj koi. Ovim kontinuitet kretanja potpuno staje na stranu novca i isto kretanje koje za robu sadri dva suprotna procesa sadri kao vlastito kretanje novca stalno isti proces, njegovo menjanje mesta uvek sa drugom robom. Usled ovog se ini da se do rezultata robnog prometa, do zamenjivanja robe drugom robom, dolazi ne menjanjem njihova vlastita oblika, nego funkcijom novca kao prometnog sredstva koje obre robe, same sobom nepokretne, prenosi ih iz ruku u kojima su neupotrebne u ruke u kojima su upotrebne vrednosti, stalno suprotno pravcu svog vlastitog toka. Novac stalno udaljava robe iz sfere prometa time to stalno stupa na njihovo mesto u prometu, udaljavajui se time od svoje vlastite polazne take. Zbog toga, ako kretanje novca i jeste samo izraz robnog prometa, ipak izgleda obrnuto kao da je robni promet samo rezultat novanog kretanja.61
ak i kad se roba opet i opet proda a ovaj fenomen za nas ovde jo ne postoji, ona ipak s poslednjom konanom prodajom prelazi iz prometne oblasti u oblast potronje, da u ovoj poslui kao ivotno sredstvo ili kao sredstvo za proizvodnju. 61 On (novac) nema drugog kretanja osim onoga koje proizvodi na njega prenose. (Le Trosne, De l Intrt Social, str. 885.)
60
S druge strane, novcu pripada funkcija prometnog sredstva samo zato to je on robna vrednost koja se osamostalila. Otuda je njegovo kretanje kao prometnog sredstva u stvari samo kretanje samog robnog oblika. Zbog toga se ovo kretanje mora i ulno ogledati u novanom opticaju. Tako, npr., platno preobraa prvo svoj robni oblik u novani oblik. Poslednji ekstrem njegove prve metamorfoze R N, novani oblik, postaje prvim ekstremom njegove poslednje metamorfoze N R, njegovog preobraanja u Bibliju. Ali se svaka od ovih dveju promena oblika vri razmenjivanjem robe za novac, uzajamnim menjanjem njihovih mesta. Isti komadi novca dolaze u prodaveve ruke kao ospoljeni lik robe, a idu iz njih kao potpuno otuiv lik robe. Oni menjaju mesto dva puta. Prva metamorfoza platna donosi ove komade novca u tkaev dep, druga ih opet odatle izvlai. Obe suprotne promene oblika iste robe ogledaju se, dakle, u dvokratnom premetanju novca u suprotnom pravcu. Izvre li se, naprotiv, samo jednostrane metamorfoze roba, same prodaje ili same kupovine, kako se hoe, onda e se isti novac premestiti samo jedanput. Drugo njegovo premetanje uvek izraava drugu metamorfozu robe, njeno ponovno preobraanje iz novca u robu. U estom ponavljanju premetaja istih komada novca ne ogleda se samo niz metamorfoza jedne jedine robe, ve i prepletanje bezbrojnih metamorfoza robnog sveta uopte. Uostalom se samo po sebi razume da sve ovo vai samo za oblik prostog robnog prometa, oblik koji ovde razmatramo. Pri svom prvom koraku u promet, pri prvoj promeni svog oblika, svaka roba ispada iz prometa, u koji ulazi uvek nova roba. Kao prometno sredstvo, novac, naprotiv, stalno obitava u prometnoj oblasti i stalno se po njoj kree. Tako nastaje pitanje koliko novca ova oblast moe stalno da usisava. U svakoj zemlji odigravaju se svakodnevno mnogobrojne, jednovremene, a usled toga i prostorno uporedne jednostrane metamorfoze roba, ili same prodaje na jednoj, a same kupovine na drugoj strani. Svojim cenama robe su ve izjednaene sa odreenim zamiljenim koliinama novca. Pa poto oblik neposrednog prometa koji mi ovde razmatramo stalno stavlja robu i novac telesno jedno prema drugom, onu na pol prodaje, a ovaj na pol kupovine, to je i masa prometnih sredstava, potrebna za prometni proces robnog sveta, ve odreena sumom robnih cena. Doista, novac stvarno predstavlja samo onu sumu zlata koja je u sumi robnih cena ve ideelno izraena. Zato se samo po sebi razume da su te sume jednake. Ali mi znamo da se robne cene, kad se robne vrednosti ne menjaju, menjaju s vrednou samog zlata (novanoga materijala), da se srazmerno diu kad ona pada, a padaju kad se ona die. Ako se suma robnih cena ovako popne ili padne, masa novca u prometu mora se ravnomerno popeti ili pasti. Svakako, promena u masi prometnog sredstva potie ovde iz samog novca, ali ne iz njegove funkcije kao prometnog sredstva, ve iz njegove funkcije
kao mere vrednosti. Prvo se cena rob menja u obrnutoj srazmeri prema vrednosti novca, a onda se masa prometnih sredstava menja u upravnoj srazmeri prema ceni roba. Potpuno bi se isti fenomen dogodio i kad, npr., vrednost zlata ne bi pala, nego bi ga srebro zamenilo kao meru vrednosti, ili kad se ne bi podigla vrednost srebra, ve bi ga zlato istisnulo iz funkcije mere vrednosti. U prvom bi sluaju moralo u prometu biti vie srebra nego ranije zlata, u drugom manje zlata nego ranije srebra. U oba bi se sluaja promenila vrednost novanog materijala, tj. one robe koja funkcionie kao mera vrednosti, a stoga i cenovni izraz robnih vrednosti, stoga i masa novca u opticaju, novca koji slui ostvarivanju cena. Videli smo da prometna oblast roba ima rupu kroz koju zlato (srebro, ukratko novani materijal) ulazi u nju kao roba date vrednosti. Sa funkcijom novca kao mere vrednosti, dakle pri odreivanju cena, ta je vrednost pretpostavljena. Ako sad, npr., padne vrednost same mere vrednosti, ispoljie se to u prvom redu u promeni cena onih roba koje se na izvorima proizvodnje plemenitih metala neposredno razmenjuju za njih kao robe. Naroito e se u nerazvijenijim fazama buroaskog drutva veliki deo drugih roba jo due vremena ceniti zastarelom vrednou mere vrednosti, vrednou koja se pretvorila u iluziju. Ali robe, dolazei meusobno u odnos vrednosti, zarauju jedna drugu, zlatne i srebrne cene roba postupno se izjednauju u srazmerama koje su odreene samim njihovim vrednostima, dok naposletku sve robne vrednosti ne budu cenjene saobrazno novoj vrednosti novanog metala. Ovaj proces izjednaivanja praen je stalnim porastom koliine plemenitih metala koji pritiu kao zamena za robe neposredno razmenjene za njih. Usled ovoga, u istoj meri u kojoj ispravljeno odreivanje cena robama postaje sve optije, ili u istoj meri u kojoj se njihove vrednosti ocenjuju prema novoj, paloj, i do izvesne take i dalje padajuoj vrednosti metala, data je ve i vea masa metala, potrebna za njihovo realizovanje. Jednostrano posmatranje injenica koje su nastale nakon otkria novih izvora zlata i srebra, navelo je u 17, a osobito u 18. veku na pogrean zakljuak da su se cene roba popele zato to je vie zlata i srebra stupilo u funkciju prometnog sredstva. U naem daljem izlaganju uzeemo da je vrednost zlata data, kao to, u stvari, i jeste u momentu odreivanja cena. Pod tom pretpostavkom, masu prometnog sredstva odreuje, dakle, suma robnih cena koju treba realizovati. Uinimo li sad dalju pretpostavku da je data i cena svake robne vrste, onda suma robnih cena, oigledno, zavisi od mase roba koja se nalazi u prometu. Ne treba mnogo lupati glavu pa razumeti da e, ako jedan kvarter penice staje 2, 100 kvartera stajati 200, 200 kvartera 400 itd., dakle da s masom penice mora da raste i masa novca koja prilikom prodaje menja mesto s njom. Ako je robna masa data, onda e kolebanje robnih cena izazvati plimu i oseku prometane novane mase. Ona raste ili opada zato to suma robnih cena raste ili opada usled promene robnih cena. Za ovo
nije nikako nuno da se jednovremeno popnu ili padnu cene svih roba. Dovoljno je da se u jednom sluaju digne, a u drugom da padne cena izvesnog broja vodeih artikala, pa da se popne ili padne suma cena svih roba koje se nalaze u prometu, a koju valja ostvariti, dakle i da se u promet unese vie ili manje novca. Bilo da promena robnih cena odraava stvarne promene vrednosti ili puka kolebanja trinih cena, dejstvo na masu prometnih sredstava ostaje isto. Uzmimo izvestan broj nevezanih, jednovremenih te stoga prostorno uporednih prodaja, ili deliminih metamorfoza, npr. 1 kvartera penice, 20 arina platna, 1 Biblije i 4 galona rakije. Ako je cena svakom tom artiklu 2, usled ega je suma cena koja se ima realizovati 8, onda u promet mora ui novana masa od 8. Naprotiv, ako su iste robe lanovi nama poznatoga niza metamorfoza: 1 kvarter penice 2 20 arina platna 2 1 Biblija 2 4 galona rakije 2 onda one 2 redom izvruju promet svih ovih razliitih roba redom ostvarujui njihove cene, pa, dakle, i sumu njihovih cena, 8, dok se naposletku ne smire u ruci pekaa rakije. One vre etiri opticaja. Ovo ponavljano premetanje istih komada novca predstavlja dvostruku promenu oblika robe, njeno kretanje kroz dva suprotna stadijuma prometa i prepletanje metamorfoza razliitih roba.76 Suprotne faze, koje se uzajamno dopunjuju i kroz koje ovaj proces tee, ne mogu stajati naporedo u prostoru, ve samo jedna za drugom u vremenu. Zbog toga se njihovo trajanje meri vremenskim periodima, ili: brzina novanog opticaja meri se brojem opticaja istih komada novca u datom vremenu. Neka prometni proces onih etiriju roba potraje, recimo, jedan dan. U tom sluaju, zbir cena koji valja realizovati iznosi 8, broj opticaja istih komada novca toga dana 4, a masa novca u opticaju 2, ili za jedan dati period prometnog procesa: prometno sredstvo. Ovaj zakon ima optu Vanost. Istina, prometni proces u nekoj zemlji u nekom datom odseku vremena obuhvata s jedne strane mnoge rasparane, jednovremene i prostorno naporedne prodaje (odnosno kupovine), ili delimine metamorfoze, u kojima se isti komadi novca premetaju samo jedanput, odnosno vre samo jedan opticaj, a s druge strane mnogostrane nizove metamorfoza, koji delom teku naporedo, a delom se uzajamno prepleu i vie su ili manje ralanjeni i u kojima isti komadi novca prevale vei ili manji broj opticaja. Pa ipak nam ukupan broj opticaja svih istoimenih komada novca koji se nalaze u prometu daje prosean broj opticaja pojedinanog komada novca ili prosenu brzinu novanog opticaja. Naravno da masu
76 Njega (novac) stavljaju u pokret proizvodi, i oni ine da on optie... Brzina njegova opticaja naknauje njegovu koliinu. U sluaju potrebe, on klizi iz ruke u ruku ne zastajui ni trenutka. (Le Trosne, isto, str. 915, 916.)
120
novca, koji se u poetku npr. jednodnevnog prometnog procesa baca u nj, odreuje suma cena onih roba koje se promeu istovremeno i naporedo u prostoru. Ali, u samom procesu, na svaki komad novca tako rei pada odgovornost za drugi. Bude li jedan ubrzao svoje opticanje, drugi e ga usporiti ili e ak sasvim izleteti iz prometne oblasti, poto ova moe primiti u sebe samo toliku masu zlata koja je, kad je pomnoimo srednjim brojem opticaja njenog pojedinanog elementa, ravna sumi cena koju valja realizovati. Stoga, bude li broj opticaja novanih komada porastao, smanjie se njihova prometana masa. Bude li se broj njihovih opticaja smanjio, porae njihova masa. Poto je masa novca koja moe da funkcionie kao prometno sredstvo data kad je data prosena brzina opticaja, dovoljno je ubaciti u promet samo izvesnu koliinu novanica od 1 funte, pa da se iz njega istera isto toliko soverina1*. Ova je majstorija poznata svim bankama. Kao to nam uopte novani opticaj pokazuje samo proces robnog prometa, tj. kruenje roba kroz suprotne metamorfoze, tako nam brzina novanog opticaja pokazuje brzinu kojom robe menjaju svoj oblik, kontinuelno ukopavanje jednog niza metamorfoza u drugi, urbu razmene materije, brzo nestajanje roba iz prometne oblasti i njihovu isto toliko brzu zamenu novim robama. Dakle, u brzini novanog opticaja ispoljava se teno jedinstvo faza koje su i suprotne i dopunjuju se, pretvaranja upotrebnog lika u lik vrednosti i ponovnog pretvaranja lika vrednosti u upotrebni lik, drugim reima, i jednog i drugog procesa: prodaje i kupovine. A obratno, u usporavanju novanog opticaja ispoljava se razdvajanje i suprotno osamostaljenje ovih procesa, zastoj u menjanju oblika i otud zastoj i u razmeni materije. Naravno da se iz samog prometa ne vidi otkud ovaj zastoj potie. Promet nam iznosi pred oi jedino samu pojavu. Prirodno je to popularno shvatanje, videi kako se u vreme usporenog novanog opticaja novca ree pojavljuje i nestaje na svim takama prometne periferije, tumai ovu pojavu nedovoljnom koliinom prometnih sredstava. 62
62 Poto je novac... obina mera pri kupovanju i prodavanju, to svaki koji ima to da proda, a ne nae kupca, odmah misli da je oskudica u gotovu novcu u zemlji ili srezu uzrok to njegova roba nema prodaje; i tako se svi ale na oskudicu novca. A to je velika zabluda... Jer ta je stvarao potrebno tim ljudima koji vapiju za novcem? ... Zakupnik se ali... misli da bi svoje proizvode mogao prodati po dobroj ceni samo da je vie novca u zemlji... Izgleda, onda, kao da njemu ne treba novac, ve dobra cena za njegovo ito i stoku koju bi hteo prodati, a ne moe... Zato on tu cenu ne postie? ... 1. Ili u zemlji ima uopte suvie stoke i ita, tako da na tritu veina ljudi prodaje kao i on, a samo malo njih hoe da kupi, ili 2. nema redovnog oticanja robe pomou izvoza... ili, 3. potronja nazaduje kad stanovnitvo, npr. usled osiromaenja,
1*
soverin zlatna funta
Prema tome, ukupnu koliinu novca koji u izvesnom odreenom periodu funkcionie kao prometno sredstvo odreuje, s jedne strane, zbir cena prometanog robnog sveta, a s druge strane sporiji ili bri tok njihovih suprotnih prometnih procesa, od kojega zavisi koliki e se deo one sume cena moi realizovati istim komadima novca. Suma robnih cena zavisi, meutim, kako od mase tako i od cena svake robne vrste. A ova tri inioca: kretanje cena, masa roba koje su u prometu i naposletku brzina novanog opticaja mogu se menjati u razlinim pravcima i razlinim srazmerama; to znai da suma cena koju treba realizovati, a otud masa prometnih sredstava koja je njome uslovljena, moe da prolazi kroz veliki broj kombinacija. Nabrojaemo ovde samo najvanije u istoriji robnih cena. Ostanu li cene roba jednake, masa prometnih sredstava moe da naraste ili usled uveanja mase roba koje se promeu, ili usled opadanja brzine novanog opticaja, ili pod dejstvom jednog i drugog. Obrnuto, masa prometnih sredstava moe da opadne kad opadne robna masa ili kad se povea brzina prometa. Pri optem dizanju cena roba, masa prometnih sredstava moe da ostane ista ako masa roba koje su u prometu opadne u istoj srazmeri u kojoj se njihova cena podigne, ili pak ako brzina novanog opticaja raste podjednako brzo kao dizanje cena, dok masa prometanih roba ostaje postojana. Masa prometnih sredstava moe da opadne zato to robna masa opada bre ili to se brzina opticaja poveava bre negoli cene. Pri optem padanju robnih cena, masa prometnih sredstava moe da ostane ista ako robna masa naraste u istoj srazmeri u kojoj im je cena opala, ili ako brzina novanog opticaja opadne u istoj srazmeri u kojoj i cene. Masa prometnih sredstava moe da naraste ako robna
ne troi vie za svoje kuanstvo koliko ranije. Zakupniku, dakle, ne bi pomoglo poveanje koliine gotova novca da proda svoje proizvode, ve uklanjanje jednog od ova tri uzroka, koji doista pritiskuju trite... Trgovcu i duandiji treba novaca na isti nain, tj. oni ne nalaze prou za artikle kojima trguju, jer su trita stala... Nacija nikad ne napreduje bolje nego kad bogatstva to je mogue bre prelaze iz ruke u ruku. (Sir Dudley North, Discourses upon Trade, London 1691, str. 11 - 15. i passim.) Sve Herrenschwandove varancije izlaze na to da se suprotnosti, koje potiu iz prirode robe, te se zbog toga javljaju u robnom prometu, mogu ukloniti poveanjem koliine prometnih sredstava. Uostalom, iz narodske iluzije, koja zastoje u procesu proizvodnje i u procesu prometa pripisuje oskudici prometnih sredstava, nikako ne sledi i obrnuto da stvarna oskudica u prometnim sredstvima, npr., usled zvaninih petljanja s regulation of currency1* ne moe sa svoje strane izazvati zastoje. 1* regulisanjem novanog opticaja
masa Iraste bre ilii novac prometa opada bre nego to padaju robne 122 odeljak Roba brzina cene. Varijacije raznih inilaca mogu se uzajamno potirati tako da uprkos njihovoj neprestanoj nestalnosti ostane stalna ukupna suma robnih cena koju treba realizovati, pa, dakle, i masa novca u opticaju. Zbog toga, osobito ako posmatramo neto due periode, naii emo u svakoj zemlji na mnogo postojaniji proseni nivo novane mase u opticaju, i ako izuzmemo velike poremeaje koji periodino nastaju usled kriza proizvodnje i trgovine, ree pak usled promene vrednosti samoga novca, nailazimo na mnogo manja odstupanja od tog prosenog nivoa nego to bi se na izgled moglo oekivati. Zakon po kome koliinu prometnih sredstava odreuju suma cena prometanih roba i prosena brzina novanog opticaja 78 moe se izraziti i ovako: da koliina novca u opticaju ili novanog materijala zavisi od vrednosti samog novca, ako su date suma robnih vrednosti i prosena brzina njihovih metamorfoza. Iluzija po kojoj ba obrnuto masa prometnih sredstava odreuje robne cene, a da sa svoje strane masa novanog materijala koji se nalazi u nekoj zemlji odreuje masu prometnih sredstava79, poiva u njenih prvobitnih zastupnika na apsurdnoj hipotezi da u prometni proces robe ulaze bez cena, a novac bez vrednosti, pa da se tamo onda jedan alikvotni deo robne kae razmenjuje za jedan alikvotni deo metalne gomile.80
1* Cene zavise od koliine novca 2* zvanino
79 Robne cene sigurno e se dii 3. glava Novac ili prema promet 123 koliu svakoj naciji robni poveanju ine zlata i srebra u njoj; a opet tamo gde u nekoj naciji opadne koliina zlata i srebra morae zbog toga i cene svih roba pasti, i to srazmerno tom opadanju novca. (Jacob Vanderlint, Money answers all Things, London 1734, str. 5.) Kad se Vanderlint izblie Uporedi s Hume-ovim delom Essays, ne ostaje ni najmanja sumnja da je Hume poznavao i iskoristio inae znaajni Vanderlintov spis. Gledite da masa prometnih sredstava odreuje cene nalazi se i u Barbona i u jo starijih pisaca. Nesmetano trgovanje, veli Vanderlint, ne moe doneti tete, ve samo mnogo koristi..., jer ako se novana masa nacije smanji usled trgovine, a to se i hoe da sprei zatitnim carinama i zabranama uvoza, onda e one nacije kojima je novana masa pritekla sigurno iskusiti da sve cene skau srazmerno porastu novane mase kod njih. Naprotiv, kod nas e cene manufakturnih proizvoda i svih drugih roba uskoro toliko pasti da e se vaga trgovinskog bilansa opet nakloniti u nau korist, pa emo tako opet povratiti novac. (Isto, str. 44.) 80 Po sebi se razume da svaka pojedina vrsta robe svojom cenom ini jedan element sume cena svih prometanih roba. Ali je potpuno neshvatljivo kako e se upotrebne vrednosti, koje su meu sobom neuporedive, razmeniti en masse1* s masom zlata i srebra koja se nalazi u jednoj zemlji. Dopustimo li da se robni svet pogreno predstavi kao jedna jedina ukupna roba od koje svaka pojedina roba sainjava samo alikvotni deo, onda emo dobiti ovaj krasan raun: ukupna roba = x centi zlata, roba A = alikvotni deo ukupne robe = isti alikvotni deo od x centi zlata. Montesquieu to poteno i kae: Kad Uporedimo masu zlata i srebra koja se nalazi u svetu s postojeom sumom roba, onda je sigurno da se svaki pojedini proizvod i svaka pojedina roba moe uporediti sa odreenim delom mase plemenitih metala. Uzmimo sad da na svetu postoji ili da se kupuje samo jedan jedini proizvod, jedna jedina roba, i da se ona moe deliti kao i novac. Tada bi odreen deo te robe odgovarao jednakom delu novane mase, polovina ukupne robe polovini novane mase itd... Odreivanje robnih cena zavisi u osnovi uvek od odnosa u kome se ukupna masa roba nalazi prema ukupnoj masi novanih znakova. (Montesquieu, Esprit des Lois, Oeuvres, sv. III, str. 12, 13.) O daljem razvijanju ove teorije od strane Ricarda, njegova uenika Jamesa Milla, lorda Overstone-a itd. Uporedi: Zur Kritik etc., str. 140-146. i str. 150. i dalje. S eklektikom logikom, koja mu je svojstvena, J. St. Mill ume da bude istog miljenja sa svojim ocem J. Millom, a u isto vreme i protivnog. Ako Uporedimo tekst njegovog kompendijuma Principles of Political Economy s predgovorom (prvog izdanja), u kome on sam sebe proglaava za Adama Smith-a sadanjice, onda ne znamo emu da se vie divimo, naivnosti njegovoj ili 1 * celom gomilom, skupa
124
c) I odeljak Roba i novac Moneta *. Znak vrednosti
Iz funkcije koju novac ima kao prometno sredstvo proistie njegov monetarni oblik. Onaj deo teine zlata koji je predstavljen u ceni ili u novanom imenu roba, mora u prometu izai pred njih kao istoimeni zlatnik ili kovani novac (moneta). Kao god i utvrivanje merila cena, tako dravi pripada i kovanje novca. U razlinosti nacionalnih uniformi koje zlato i srebro nose kao kovani novac, dok ih na svetskom tritu opet svlae, ispoljava se odvojnost unutranjih, nacionalnih oblasti robnog prometa od njegove opte oblasti svetskog trita. Zlatna moneta i zlatna poluga razlikuje se, dakle, od prirode samo svojim oblikom, i zlato se stalno dade preobraati iz jednog oblika u drugi.63 Ali put iz kovnice vodi opet u topioniki tiganj. Naime, u opticaju se zlatnici liu, neki vie neki manje. Zlatno ime i zlatna sutina, nominalna sadrina i stvarna sadrina otpoinju proces svog odvajanja. Istoimeni zlatnici poinju bivati razline vrednosti, jer im se teine poinju razlikovati. Zlato kao prometno sredstvo odstupa od zlata kao merila cena, a s tim prestaje biti i stvaran ekvivalent za robe ije cene ostvaruje. Istorija ovih zbrka ini srednjovekovnu istoriju kovanog novca, i modemu do u 18. vek. Prirodna tendencija prometnog procesa da zlatnu stvarnost kovanog novca pretvori u zlatni privid, ili kovani novac u simbol njegove zvanine metalne sadrine, priznata je ak i najmodernijim zakonima, koji reguliu koliko zlatnik moe izgubiti metala a da ne postane nesposoban za opticaj, tj. da ne bude demonetizovan.
63
Naravno da je potpuno izvan mojeg cilja da govorim o detaljima kao to je kovniko (trokovi kovanja novca) i tome slino. Pa ipak, kao odgovor romantiarskom sikofantu Adamu Mlleru, koji se divi jedinstvenoj liberalnosti engleske vlade koja besplatno kuje novac[52], evo sledeeg suda sera Dudleya North-a: Srebro i zlato imaju svoju plimu i oseku kao i druge robe. Kad iz panije stignu velike koliine... nose ih u Tauer i kuju. Ali brzo zatim doi e do tranje zlata i srebra u polugama u cilju izvoza. A ako sad nema poluga, ve je sve iskovano, ta onda? Mora se opet topiti. Vlasnik ne trpi od toga nikakvu tetu, jer ga kovanje ne staje nita. Ali nacija gubi: jer ona mora da plaa pletenje slame koju e posle dati magarcima da pojedu. Kad bi trgovac (sam North bio je jedan od najveih trgovaca za vreme Charlesa II) morao plaati kovniko, onda ne bi bez temeljna razloga slao svoje srebro u Tauer i kovan bi novac uvek imao veu vrednost nego srebro u polugama. (North, Discourses upon Trade, London 1691, str. 18.) 1* kovani novac
Poto sam novani opticaj odvaja stvarnu sadrinu kovanog novca o nominalne sadrine, njegovo metalno bie od njegovog funkcionalnog bia, to on nosi u sebi latentnu mogunost da se metalni novac u svojoj monetarnoj funkciji zameni znakovima od drugog materijala, ili simbolima. Tehnike smetnje za kovanje novca od sasvim malih teina zlata, odnosno srebra, i okolnost da su kao mere vrednosti u prvo vreme sluili nii metali mesto plemenitijih, srebro mesto zlata, bakar mesto srebra, te se zato nalaze u opticaju kao novac u asu kad ih plemenitiji metal skida s prestola, pruaju nam istorijsko objanjenje uloge srebrnih ili bakarnih znakova kao zamenika zlatne monete. Oni zamenjuju zlato u onim oblastima robnog prometa gde se moneta najbre obre i zbog toga najbre izlie, tj. gde se kupovine i prodaje neprekidno obnavljaju u najmanjem razmeru. Da bi se spreilo da se ovi trabanti ne ugnezde na poloaju samog zlata, odreuju se zakonom veoma niske srazmere do kojih se oni moraju primati pri isplati namesto zlata. Razume se da posebni krugovi po kojima optiu razline vrste monete ulaze jedni u druge. Sitan novac javlja se pored zlata pri isplaivanju razlomaka najmanjeg zlatnika; zlato stalno ulazi u detaljni promet, ali ga razmena u sitan novac isto tako stalno izbacuje napolje.64 Metalnu sadrinu srebrnih i bakarnih znakova zakon utvruje proizvoljno. U opticaju se oni izliu jo bre od zlatnika. Zbog toga njihova monetarna funkcija postaje faktino skroz nezavisna od njihove teine, tj. od svake vrednosti. Monetarna egzistencija novca razdvaja se potpuno od njegove vrednosne supstancije. Stoga mogu mesto njega da funkcioniu kao moneta i stvari koje su relativno bez vrednosti,
Kad se koliina srebrnog novca nikad ne bi podigla iznad one koja je potrebna za sitna plaanja, bilo bi nemogue prikupiti koliine koje bi bile dovoljne za vea plaanja... Upotreba zlata za velika plaanja nuno dovodi i do njegove upotrebe u detaljnoj trgovini. Ko ima zlata platie u zlatu i manje nabavke, a s kupljenom robom dobija natrag kusur u srebru. Na ovaj se nain suvino srebro, koje bi inae ostalo maloprodavcu na vratu, opet izvlai iz njegovih ruku i predaje optem prometu. Ali ako ima toliko srebra da mala plaanja mogu tei bez privlaenja zlata, onda e detaljista dobiti srebro za svoje male prodaje i ono e se nuno nagomilati u njegovim rukama. (David Buchanan, Inquiry into the Taxation and Commercial Policy of Great Britain, Edinburgh 1844, str. 248, 249.)
64
papirne odeljak RobaU novac 126 I cedulje. i metalnim novanim znakovima isto simboliki karakter donekle je jo prikriven. U papirnom novcu on jasno izlazi na videlo. Vidi se: Ce nest que le premier pas qui coute.1* Ovde je re samo o dravnom papirnom novcu s prinudnim kursom. On izrasta neposredno iz metalnog prometa. Naprotiv, kreditni novac pretpostavlja okolnosti kakve su nam s gledita prostog robnog prometa jo sasvim nepoznate. Ipak emo uzgred napomenuti da se prirodni koren kreditnog novca nalazi u funkciji novca kao platenog sredstva, kao god to pravi papirni novac izvire iz funkcije novca kao prometnog sredstva.65 U prometni proces drava ubacuje spolja papirne cedulje na kojima su tampana novana imena kao: 1 funta sterlinga, 5 funti sterlinga itd. Ukoliko ove cedulje stvarno optiu namesto istoimene sume zlata, u njihovom kretanju ogledaju se jedino zakoni samog novanog opticaja. Zakon specifian za papirni opticaj moe da potekne samo iz odnosa reprezentacije u kome se papirni opticaj nalazi prema zlatu. A taj je zakon prosto u ovome: izdavanje papirnog novca mora se ograniiti na onu koliinu u kojoj bi stvarno moralo biti u opticaju zlata (ili srebra) koje on simboliki predstavlja. Istina, koliina zlata koju prometna sfera moe u sebe da primi stalno se koleba iznad ili ispod izvesnog prosenog nivoa. Ali masa medijuma koja optie u odreenoj zemlji nikad ne silazi ispod izvesnog minimuma koji se utvruje iskustvom. to ova minimalna masa stalno menja svoje sastavne delove, tj. to se uvek sastoji iz drugih zlatnika, naravno da nimalo ne utie na njen obim i njeno stalno kretanje po prometnoj sferi. Zato se ona moe zameniti papirnim simbolima. A, naprotiv, ako se svi opticajni kanali danas ispune papirnim novcem u punom stepenu svoje prijemne sposobnosti, onda sutra mogu biti prepuni usled kolebanja robnog
65 Mandarin finansija Wan-Mao-In usudio se da Sinu Neba podnese projekt ija je prikrivena svrha bila da kineske dravne asignate pretvori u konvertibilne novanice. Izvetaj Odbora za asignate od aprila 1854. poteno mu je natrljao ui; ne kau da li je dobio i propisnu porciju bambusovih prutova. Odbor je, veli se na kraju izvetaja, paljivo prouio njegov projekt i nalazi da u njemu sve ide na korist trgovaca, a da Kruni ne donosi nikakve koristi. (Arbeiten der Kaiserlich Russischett Gesandtschaft zu Peking ber China. Aus dem Russischen von Dr. K. Abel und F. A. Mecklenburg. Prvi tom. Berlin 1858, str. 47. i dalje.) O stalnom demetalizovanju zlatnika usled opticaja veli jedan governor Engleske banke, kao svedok pred House of Lords Committee (o Bankacts): Svake godine nova klasa suverena (ne politikih, jer je sovereign i ime funte sterlinga[53]) postaje suvie laka. Ona klasa koja proe kroz godinu kao propisno teka izgubi izlizivanjem dovoljno da idue godine okrene zdelicu vage protiv sebe. (House of Lords Committee 1848, br. 429.)
1* samo je prvi korak teak.
prometa. Nestaje svake mere. A prekorai li papir svoju meru, tj. koliinu istoimenog zlatnog novca koja bi mogla biti u opticaju, onda e, da i ne govorimo o opasnosti opteg diskreditovanja, u okviru robnog sveta ipak predstavljati samo onu koliinu zlata koju odreuju unutranji zakoni robnog sveta, dakle onu koliinu koja se jedino moe predstavljati. Bude li masa papirnih cedulja predstavljala, recimo, po 2 une zlata umesto po 1, onda e 1 u stvari postati novano ime, recimo, 1/8 umesto 1/4 une. Dejstvo je istovetno kao da se neto izmenilo u funkciji zlata kao mere cena. Zbog toga e se one iste vrednosti koje su dotle izraavane cenom od 1 izraavati sada cenom od 2. Papirni je novac znak zlata ili novani znak. Njegov se odnos prema robnim vrednostima sastoji samo u tome to su ove ideelno izraene u istim koliinama zlata, koje papir predstavlja simboliki. Papirni je novac znak vrednosti samo ukoliko predstavlja koliine zlata koje su i koliine vrednosti kao i koliine svih drugih roba. 66 Postavlja se, najzad, pitanje zato se zlato moe zameniti pukim znacima bez vrednosti? Ali mi smo videli da se ono na ovaj nain moe zameniti samo ukoliko se u funkciji monete, ili prometnog sredstva, izoluje i postane nezavisno. Dodue, osamostaljenje ove funkcije ne dogaa se za pojedinane zlatnike, iako se ispoljava u daljem obrtanju izlizanih zlatnika. Zlatnici su samo moneta, odnosno prometno sredstvo upravo samo dotle dok se stvarno nalaze u opticaju. Ali to ne vai za pojedinani zlatnik, vai za minimalnu masu zlata koja se moe zameniti papirnim novcem. Ona stalno obitava u prometnoj oblasti, neprekidno funkcionie kao prometno sredstvo i zbog toga postoji iskljuivo kao nosilac ove funkcije. Njeno kretanje predstavlja, dakle, samo stalno preobraanje suprotnih procesa metamorfoze robe, R N R, jednog u drugi, u kojoj se pred robu pojavljuje lik njene vrednosti samo zato da se odmah ponovo izgubi. samostalno predstavljanje razmenske vrednosti robe ovde je samo kratkotrajan moment. Jednu robu odmah opet zamenjuje druga. Zbog toga i jeste dovoljna samo simbolika egzistencija novca u takvom procesu koji ga stalno udaljava
Primedba uz drugo izdanje. Koliko nejasno shvatanje o razlinim funkcijama novca imaju i najbolji pisci o novarstvu, pokazuje, npr., ovo mesto iz Fullartona: Ukoliko je u pitanju na unutranji promet, sve one funkcije novca koje obino vre zlatne i srebrne monete, moe sa istim uspehom da vri i opticaj nekonvertibilnih nota koje imaju samo vetaku vrednost, vrednost koja poiva na sporazumu, a koju im zakon daje. Ovo je injenica koja se, po mom uverenju, ne moe porei. Takva bi vrednost mogla posluiti svima tim ciljevima unutranje vrednosti i ak uiniti suvinom nunost merila vrednosti, samo ako bi se njeno izdvajanje dralo odgovarajuih granica. (Fullarton, Regulation of Currencies, 2. izd., London 1845, str. 21.) Dakle, zbog toga to se novana roba u prometu moe da zameni prostim znacima vrednosti, ona je izlina i kao mera vrednosti i kao merilo cena!
66
128 I odeljak u drugu. iz jedne ruke Roba i novac Njegova funkcionalna egzistencija tako rei apsorbuje njegovu materijalnu egzistenciju. Budui prolazan mada objektivan refleks robnih cena, on funkcionie jo samo kao znak sebe sama, te se zato moe zamenjivati i znacima. 67 samo to novani znak mora da ima sopstveno objektivno drutveno vaenje, a ovo papirni simbol dobija prinudnim kursom. Ova dravna prinuda vai jedino u okviru unutranje prometne oblasti, ije se granice podudaraju s granicama kakve zajednice, ali novac samo u njoj i moe da se potpuno svede na svoju funkciju prometnog sredstva ili monete, pa stoga moe u papirnom novcu imati isto funkcionalnu egzistenciju, odvojenu od njegove metalne supstancije.
3. Novac
Roba koja funkcionie kao mera vrednosti, pa zbog toga telesno ili preko zastupnika i kao prometno sredstvo, jeste novac. Zato je zlato (odnosno srebro) novac. Kao novac ono funkcionie, s jedne strane, tamo gde mora da se pojavi u svojoj zlatnoj (odnosno srebrnoj) telesnosti, usled toga kao novana roba, dakle niti samo ideelno, kao u meri vrednosti, niti pak zamenljivo nekim zastupnikom, kao u prometnom sredstvu; s druge strane, tamo gde ga njegova funkcija, bilo da je vri lino ili preko zastupnika, fiksira kao jedini lik vrednosti ili jedino adekvatno bie razmenske vrednosti prema svima drugim robama kao jednostavnim upotrebnim vrednostima. a) Obrazovanje blaga Neprekidno kruenje dveju suprotnih metamorfoza robe, ili neprekidno meusobno odmenjivanje prodaje i kupovine ispoljava se u neumornom opticaju novca, tj. u funkciji koju vri kao prometni perpetuum mobile. im se nizanje metamorfoza prekine, im se prodaja ne dopuni narednom kupovinom, novac zaustavlja kretanje, ili kako veli Boisguillebert, od meuble postaje immeuble [54], od monete novac.
Iz toga to zlato i srebro kao moneta, odnosno iskljuivo u funkciji prometnog sredstva, postaju znacima samih sebe, izvodi Nicholas Barbon pravo vlada to raise money1*, tj. da, npr., izvesnoj koliini srebra koja se zvala gro dadu ime vee koliine srebra, recima talir, pa da tako poveriocima vrate groeve umesto talira. Novac se lie i biva laki kad prolazi kroz mnoge ruke... U trgovini se gleda na naziv i vaenje nvca, a ne na to kolika je sadrina sreb1* da poveavaju vrednost monete ra... Vladin autoritet je taj koji komad metala ini novcem. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 29, 30, 25.)
67
Od samog poetka razvitka robnog prometa razvija se i nunost i glava Novac preobraeni 129 strast da se zadri proizvod prve 3.metamorfoze,ili robni promet lik robe, njena zlatna larva.68 Roba se prodaje ne radi toga da bi se kupila neka druga roba, ve da bi se robni oblik zamenio novanim oblikom. Ovo menjanje oblika, isprva prosto sredstvo za razmenu materije, postaje svrha za sebe. Promenjeni lik robe biva spreavan da funkcionie kao njen apsolutno otuiv lik ili samo trenutan novani oblik. Tako se novac skameni u blago, a prodavac robe postaje zgrta blaga. Ba u poecima robnog prometa pretvara se u novac samo suviak upotrebnih vrednosti. Tako, zlato i srebro postaju sami od sebe drutveni izrazi obilja ili bogatstva. Ovaj naivni oblik obrazovanja blaga ovekoveuje se u naroda kod kojih vrsto zatvoren krug potreba odgovara tradicionalnom nainu proizvodnje usmerenom na zadovoljavanje sopstvenih potreba. Ovako je u Azijaca, osobito u Indijaca. Vanderlint, koji uobraava da masa zlata i srebra koja se u nekoj zemlji nalazi odreuje robne cene, pita se: Zato je indijska roba tako jevtina? I odgovara: Zato to Indijci zakopavaju novac. Od 1602, do 1734, veli on, zakopali su 150 miliona srebra, koji su prvo bili doli u Evropu iz Amerike.69 Od 1856. do 1866. dakle za 10 godina, izvezla je Engleska u Indiju i Kinu (metal uvezen u Kinu velikim delom odlazi opet u Indiju) 120 miliona srebra, koje je pre toga bilo uzeto u razmenu za australijansko zlato. im se robna proizvodnja vie razvije, svaki proizvoa roba mora sebi da obezbedi nervus rerum1*, drutvenu zalogu.70 Njegove se potrebe neprestance obnavljaju i nalau mu da neprekidno kupuje tuu robu, dok ga proizvoenje i prodavanje vlastite robe staje vremena i zavisi od okolnosti. Da bi kupio bez prodavanja, morao je pre toga prodati bez kupovanja. Izvedena u optem razmeni, ova operacija kao da sama sebi protivrei. Meutim, na izvorima svoje proizvodnje plemeniti metali neposredno se razmenjuju za drugu robu. Tamo se, dakle, vri prodaja (sa strane vlasnika robe) bez kupovine (sa strane vlasnika zlata ili srebra).71 A kasnije prodaje bez narednih kupovina slue samo daljem raspodeljivanju plemenitih metala meu sve vlasnike roba. Ovim putem nastaju na svima takama prometa
Bogatstvo u novcu nije nita drugo do... bogatstvo u proizvodima koji su pretvoreni u novac. (Mercier de la Riviere, L' Ordre naturel etc., str. 573.) Vrednost u proizvodima samo je promenila oblik. (Isto, str. 486.) 69 Postupajui ovako, oni uspevaju da svima svojim dobrima i robama odre ovako niske cene. (Vanderlint, Money answers etc., str. 95, 96.) 70 Novac je zaloga. (John Bellers, Essays about the Poor, Manufactures, Trade, Plantations, and Immorality, London 1669, str. 13.) 71 Naime, kupovina u kategorikom smislu ima za pretpostavku da je zlato ili srebro ve promenjeni lik robe, tj. proizvod prodaje. 1 * nerv stvari
68
zlatna i srebrna blaga najrazlinijih obima. im se ukae mogunost da se roba zadri kao razmenska vrednost ili razmenska vrednost kao roba, budi se i pohlepa za zlatom. irenjem robnog prometa raste mo novca, tog uvek pripravnog, apsolutno drutvenog oblika bogatstva. Zlato je divna stvar! Ko njega ima, gospodar je svega to eli. Pomou njega mogu se ak i due u raj uvoditi. (Kolumbo u pismu s Jamajke 1503.) Poto se na novcu ne moe poznati ta se u njega pretvorilo, to se sve, bilo roba ili ne, pretvara u njega. Sve je na prodaju, sve se moe kupiti. Promet postaje velika drutvena retorta u koju svata upada da iz nje izie kao novani kristal. Ovoj se alhemiji ne odupiru ak ni moti svetaca, a jo mnogo manje druge ne tako grube res sacrosanctae, extra commercium hominum72*.90 Kao to u novcu iezava svaka kvalitativna razlika meu robama, tako i on sa svoje strane, kao radikalan borac za jednakost, brie sve razlike.91 Ali je novac i sam
Henri III, najhrianskiji kralj Francuske, pljaka svete relikvije manastira itd., da bi ih pretvorio u srebro. Poznato je kakvu ulogu igra u grkoj istoriji pljaka blaga delfijskog hrama od strane Fokejaca. Zna se da su kod starih hramovi sluili kao stan boga rob. To su bile svete banke. Fenianima, tom trgovakom narodu par exellence, novac je vaio kao promenjeni lik svih stvari. Zbog toga je i bilo u redu to su device, koje su se o praznicima boginje ljubavi podavale strancima, rtvovale boginji dobijeni novac. 91 ... Zlato! uto, blistavo, Skupo zlato!
90
A ovo, to e napraviti crno Belim, runo lepim, dobro ravim, Staro mladim, nisko plemenitim, A kukavikim ono to je hrabro. Ah, bogovi, emu to i zato? To e odmamiti vae svetenike I sluge, izvui jastuk ispod glava Snanih ljudi2*. Ovaj uti rob Stvorie haos od vere... __________ Uzdii lopove, dati im titule, Poasti i mesto na klupi Senata. __________ Prokleti prahu, ti opta bludnice oveanstva, to zavaa rulje... (ekspir, Timon Atinjanin, IV in, scena 3; prevod 2. Simia i S. Pandurovia)
72 * svete stvari, koje su izvan poslovanja ljudi 2* Bio je obiaj da se izvue jastuk ispod glave oveku u samrtnim mukama da bi lake i bre umro.
roba, spoljanja stvar koja moe postati svaija privatna svojina. Tim putem drutvena mo postaje privatna mo privatnog promet Zato an3. glava Novac ili robni lica. 131 tiko drutvo i optuuje novac kao razaraa svog ekonomskog i moralnog poretka.73 Moderno drutvo, koje je ve u svom detinjstvu za kose izvuklo Plutona iz Zemljine utrobe74, pozdravlja u zlatnome gralu1* sjajno ovaploenje svog najprisnijeg ivotnog principa. Kao upotrebna vrednost, roba zadovoljava kakvu naroitu potrebu i poseban je element materijalnog bogatstva. Ali vrednost robe mera je za stepen njene privlanosti prema svima elementima materijalnog bogatstva, ona je, dakle, mera drutvenog bogatstva njenog vlasnika. Za varvarski prostoga vlasnika robe, ak i za zapadnoevropskog seljaka, vrednost je nerazdvojna od oblika vrednosti, i stoga uveanje zlatnog i srebrnog blaga znai za njega uveanje vrednosti. Na svaki nain, vrednost novca se menja, bilo to se njemu samom menja vrednost, bilo to se menja vrednost roba. Ali ovo ne smeta da, s jedne strane, 200 una zlata i nadalje vrede vie nego 100, 300 vie nego 200 itd., niti, s druge strane, da metalni prirodni oblik ove stvari ostane opti ekvivalentski oblik svih roba, neposredno drutveno ovaploenje svega ljudskog rada. Nagon za obrazovanjem blaga od prirode je bezmeran. U pogledu na kvalitet ili na oblik novac je bezgranian, tj. on je opti predstavnik materijalnog bogatstva, jer se neposredno moe da pretvori u svaku robu. Ali je ujedno svaka stvarna novana suma kvantitativno ograniena, te stoga kao kupovno sredstvo ima ogranieno delovanje. Ova protivrenost izmeu kvantitativne ogranienosti i kvalitativne neogranienosti novca nagoni zgrtaa blaga da se neprestano vraa Sizifovu poslu akumulacije. S njim je kao i sa osvajaem sveta, koji sa svakom novom zemljom osvaja samo novu granicu. Ko hoe da zadri zlato kao novac, pa zato i kao element obrazovanja blaga, mora spreavati njegovo obrtanje, mora ga spreavati da se kao kupovno sredstvo ne rastvori u sredstvo uitka. Zbog toga zgrta blaga i rtvuje svoja telesna uivanja zlatnome fetiu. Jevanelje samoodricanja za njega je ozbiljna stvar. S druge strane, on moe oduzeti od prometa u novcu samo ono to mu da u robi. to vie proizvede, to e vie moi da proda. Zbog toga su marljivost, tedljivost i
73 Jer neto gore od novca ljudski duh nije izmislio. On prevre drave i goni ljude iz kua; uei zlu menja misli u ljudi, te se plemeniti obraa sramoti ravoga; on navodi ljude na svaku podlost i ini ih kadrim za svako bezbono delo. (Sofokle, Antigona.) 74 Pohlepa za blagom nada se i samog Plutona izvui iz utrobe Zemljine. (Athenaeus, Deipnos., 1, VI, 23.) 1* gral u srednjovekovnim legendama i poeziji: udotvorni pehar
tvrdienje njegove glavne vrline, a mnogo prodavati, malo kupovati 132 I odeljak Roba i novac sva njegova politika ekonomija.75 Uz neposredni oblik blaga ide i njegov estetski oblik, posed zlatnih i srebrnih roba. Ovaj posed raste s bogatstvom buroaskog drutva. Soyons riches ou paraissons riches.1* (Diderot[55].) Tako se stvara delom sve ire trite za zlato i srebro, nezavisno od njihovih novanih funkcija, a delom jedan latentan izvor za priticanje novca iz kojega se crpe osobito u periodima drutvenih oluja. Obrazovanje blaga ispunjava razline funkcije u ekonomiji metalnog prometa. Prva od tih funkcija proizlazi iz opticajnih uslova zlatne i srebrne monete. Videli smo kako sa stalnim kolebanjem obima, cena i brzine robnog prometa masa novca u opticaju neumorno nadolazi i opada. Ona, dakle, mora biti sposobna da se skuplja i iri. as se novac mora kao moneta uvui u promet, as se moneta mora kao novac istisnuti iz prometa. Da bi masa novca koja stvarno optie uvek odgovarala stepenu zasienosti prometne oblasti, koliina zlata i srebra koja se nalazi u nekoj zemlji mora biti vea od one koja se nalazi u funkciji monete. Ovaj uslov novac ispunjava u obliku blaga. Rezervoari blaga slue ujedno i kao kanali za priticanje i kao kanali za oticanje novca u opticaju, tako da on nikad ne prepunjuje svoje opticajne kanale.76
75 Poveati to se moe vie broj prodavaca svake robe, smanjiti to se vie moe broj kupaca, to su osovine oko kojih se okreu sve mere politike ekonomije. (Verri, Meditazioni etc., str. 52, 53.) 76 Za voenje trgovine svakoj je naciji potrebna odreena suma specifick money2* koja se koleba, te je vea ili manja prema zahtevima prilika... Ova plima i oseka novca prilagoava se izmenjenim situacijama bez ikakve pomoi politiara... Oba kabla rade naizmence: kad je nedovoljno novca, poluge se iskivaju u monetu, ima li poluga malo, monete se tope. (Sir D. North, Discourses upon Trade [Postscriptum], str. 3.) John Stuart Mill, koji je dugo bio inovnik Istonoindijske kompanije[56] potvruje da u Indiji srebrni nakit jo uvek funkcionie neposredno kao blago. im kamatna stopa stoji visoko, alje se srebrni nakit u kovnicu; im stopa padne, on se vraa otuda natrag. (J. St. Mill, Evidence u: Report on Bankacts, 1857, br. 2084, 2101.) Prema jednom parlamentarnom dokumentu od 1864. o uvozu i izvozu zlata i srebra u Indiji [57], prevaziao je 1863. uvoz zlata i srebra izvoz za 19 367 764 . Za poslednjih osam godina, pre 1864, iznosio je viak uvoza nad izvozom plemenitih metala 109 652 917 . U toku ovog veka iskovano je u Indiji mnogo vie od 200 miliona . 76 * Budimo bogati, ili izgledajmo bogati. 2* metalnog novca
b) Plateno sredstvo U neposrednom obliku robnog prometa koji smo dosad posmatrali postojala je ista veliina vrednosti uvek dvojako: na jednom polu kao roba, na drugom kao novac. Zbog toga su vlasnici roba dolazili jedan s drugim u dodir samo kao predstavnici ekvivalenata koji postoje i na jednoj i na drugoj strani. Ali se s razvitkom robnog prometa razvijaju uslovi usled kojih se otuivanje robe vremenski razdvaja od realizovana njene cene. Bie dovoljno da ovde naznaimo samo najprostije od tih uslova. Za proizvodnju neke vrste robe treba vie, za drugu manje vremena. Proizvodnja razlinih roba vezana je za razlina godinja doba. Neka se roba raa na svojem tritu, druga mora putovati na udaljeno trite. Zbog toga neki vlasnik robe moe da istupi kao prodavac pre no to neki drugi istupi kao kupac. Kad se meu istim licima stalno obnavljaju isti poslovi, onda se uslovi prodaje roba reguliu prema uslovima njihove proizvodnje. S druge strane, iskoriavanje izvesnih vrsta roba, npr. kue, prodaje se za neki odreen period vremena. Upotrebnu vrednost takve robe kupac je stvarno dobio tek poto rok istee. On je, dakle, kupuje pre no to je plaa. Jedan vlasnik robe prodaje robu koja postoji, drugi kupuje kao jednostavni predstavnik novca, odnosno kao predstavnik budueg novca. prodavac postaje poverilac, kupac dunik. Poto se ovde menja metamorfoza robe, odnosno razvoj njenog oblika vrednosti, to i novac dobija drugu funkciju. On postaje plateno sredstvo.77 Karakteri poverilaca ili dunika potiu ovde iz prostog robnog prometa. Promena oblika toga prometa daje prodavcu i kupcu ova nova obeleja. Prema tome, ove su uloge pre svega isto tako prolazne kao i uloge kupca i prodavca, a igraju ih naizmence isti agenti prometa koji igraju i one uloge. Meutim, sada suprotnost ima od samog poetka manje prijatan izgled i sposobna je za veu kristalizaciju.78 Ali se isti karakteri mogu javiti i nezavisno od robnog prometa. Tako se, npr., klasna borba antikog sveta poglavito kree u obliku borbe izmeu poverilaca i dunika i zavrava se u Rimu propau plebejskog dunika, kojega zamenjuje rob. U srednjem veku borba se zavrava propau feudalnog dunika, koji gubei privrednu podlogu gubi i politiku vlast. Ali se ovde u novanom obliku a odnos izmeu poverioca
Luther razlikuje novac kao kupovno i kao plateno sredstvo. Naneo si mi dvostruku tetu, jer niti mogu ovde da platim, ni tamo da kupim. (Martin Luther, An die Pfarrherrn, wider den Wucher zu predigen etc., Wittenberg 1540 [58].) 78 O odnosima dunika i poverilaca meu engleskim trgovcima u poetku 18. veka: Ovde u Engleskoj vlada meu trgovcima takav duh svireposti kakav se ne moe nai ni u kojem drugom drutvenom sloju i ni u kojoj drugoj zemlji na svetu. (An Essay on Credit and the Bankrupt Act, London 1707, str. 2.)
98
i dunika ima oblik novanog odnosa ogleda samo antagonizam dubljih ekonomskih uslova ivota. Vratimo se oblasti robnog prometa. Oba ekvivalenta, roba i novac, ne javljaju se vie istovremeno na oba pola procesa prodaje. Sad novac funkcionie prvo kao mera vrednosti pri odreivanju cene prodate robe. Ugovorena cena robe mera je kupeve obaveze, tj. novane sume koju on duguje za odreen rok. Zatim funkcionie kao ideelno kupovno sredstvo. Mada novac postoji samo u kupevom obeanju, on ipak postie da roba pree iz ruke u ruku. Tek kad doe rok plaanju, stupa plateno sredstvo stvarno u promet, tj. prelazi iz kupeve u prodavevu ruku. Prometno sredstvo pretvaralo se u blago zato to se proces prometa prekidao s prvom fazom, odnosno to se preobraeni lik robe povlaio iz prometa. Plateno sredstvo ulazi u promet, ali tek poto je roba iz njega ve izila. Novac vie ne slui za izvrenje procesa. On ga zakljuuje samostalno kao apsolutna egzistencija razmenske vrednosti, ili opta roba. prodavac je robu pretvarao u novac da bi pomou novca zadovoljio kakvu potrebu; zgrta blaga ini to zato da bi robu sauvao u novanom obliku; duni kupac da bi mogao platiti. Ne bude li platio, prodae mu imovinu na bubanj. Tako vrednosni lik robe, novac, postaje sada samom svrhom prodaje iz drutvene nunosti koja proistie iz uslova samog prometnog procesa. Kupac pretvara novac natrag u robu pre no to je robu pretvorio u novac, ili izvruje drugu metamorfozu robe pre prve. Prodaveva se roba promee, ali svoju cenu realizuje samo u privatnopravnom osnovu na novac. Ona se pretvara u upotrebnu vrednost pre no to se pretvorila u novac. Izvrenje njene prve metamorfoze sledi tek naknadno.79 U svakom odreenom periodu prometnog procesa prispele obaveze predstavljaju sumu cena onih roba ija ih je prodaja izazvala. Masa novca, potrebna za realizovanje ove sume cena zavisi u prvom redu od opticajne brzine platenih sredstava. Nju odreuju dve okolnosti: verienje odnosa poverilaca i dunika, tako da A dobija novac od svog dunika B, a onda ga dalje isplauje svom poveriocu C itd. kao i vremenski razmak izmeu raznih rokova plaanja. Lanac uzastopnih plaanja, ili naknadnih prvih metamorfoza, bitno se razli-
79 Primedba uz drugo izdanje. Iz sledeeg citata, koji uzimam iz svog spisa koji je objavljen 1859, videe se zato se u tekstu ne osvrem na suprotni oblik: Obrnuto, moe se u procesu N R novac otuiti kao stvarno kupovno sredstvo i tako se realizovati cena robe pre no to se realizuje upotrebna vrednost novca, ili pre no to se otui roba." Ovo se, npr., svakodnevno dogaa u obliku pretplate. Ili u obliku u kojem engleska vlada kupuje opijum od indijskih seljaka... Ali tada novac deluje samo u ve poznatom obliku kupovnog sredstva Naravno da se i kapital preduima u novanom obliku... Ali ovo stanovite ne spada u vidik prostog prometa. (Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 119, 120).
kuje od ranije posmatranog preplitanja metamorfoznih nizova. Opticanje prometnog sredstva ne samo da je izraz povezanosti prodavaa i kupaca, nego ba sama ta povezanost i postaje tek u novanom opticaju i sa njime. Nasuprot tome, kretanje platenog sredstva izraava drutvenu povezanost koja postoji ve pre toga kretanja. Jednovremenost i naporednost prodaja postavljaju granice naknaivanju monetarne mase brzinom opticaja. Obrnuto, u ekonomiji platenog sredstva, one ine novu polugu. S koncentrisanjem plaanja na istom mestu prirodno dolazi do stvaranja naroitih ustanova i metoda za njihovo izravnavanje. Na primer, virmani u srednjovekovnom Lionu. Dovoljno je da se potraivanja A-a od B-a, B-a od C-a, C-a od A-a itd. uporede, pa da se do izvesnog stepena uzajamno potru kao pozitivne i negativne veliine. Onda ostaje da se izravna jo samo bilans duga. to vee mase plaanja budu obuhvaene koncentracijom, to e bilans biti relativno manji, a otud i masa platenog sredstva u opticaju. Funkcija novca kao platenog sredstva sadri u sebi jednu neposrednu protivrenost. Ukoliko se plaanja izravnavaju, on funkcionie samo ideelno kao raunski novac ili mera vrednosti. Ukoliko se mora izvriti stvarno plaanje, on ne istupa kao prometno sredstvo, kao samo trenutni oblik ijim se posredstvom vri razmena materije, ve kao individualno ovaploenje drutvenog rada, kao samostalna egzistencija razmenske vrednosti, kao apsolutna roba. Ova protivrenost izbija u onom momentu kriza proizvodnje i trgovine koji se zove kriza novca.80 Do nje dolazi samo onde gde je neprekidni lanac uzastopnih plaanja i vetaki sistem njihovih izravnanja potpuno razvijen. Kad opti poremeaji, ma od kuda poticali, pogode ovaj mehanizam, novac se iz iskljuivo ideelnog lika raunskog novca iznenadno i neposredno pretvara u zveei novac. Tada ga profane robe vie ne mogu zameniti. Upotrebna vrednost robe postaje bezvredna, a njena vrednost iezava pred njenim vlastitim oblikom vrednosti. U prosvetiteljskoj nadmenosti koju je bilo izazvalo pijanstvo prosperiteta, buruj je jo maloas objavljivao da je novac samo opsena. samo je roba novac. samo je novac roba! bruji sada svetskim tritem. Kao to jelen rie za sveom vodom, tako sad dua buruja vapije za novcem, tim jedinim bogatstvom.81 U krizi se suprotnost izmeu robe i lika njene vrednosti,
80 Krizu novca, kako je u tekstu definisana kao naroita faza svake opte krize u proizvodnji i trgovini, treba dobro razlikovati od specijalne vrste krize koja se takoe zove kriza novca, ali koja moe nastupiti samostalno, tako da na industriju i trgovinu dejstvuje tek povratno. To su one krize iji je centar kretanja novani kapital, i zbog toga su banka, berza i finansije njihova neposredna oblast. [Marxova primedba uz tree izdanje.] 81 Ovo iznenadno prebacivanje iz kreditnog u monetarni sistem daje praktinoj panici i teorijsko zgraavanje i agenti prometa se jee pred nepronikljivom tajnom svojih vlastitih odnosa. (Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 126). Sirotinja je bez posla, jer bogatai nemaju novaca da je zaposle, iako kao i ranije raspolau istim zemljitem i istom radnom snagom potrebnom za proizvodnju ivotnih namirnica i odela. A pravo bogatstvo nacije sastoji se u njima, a ne u
136
novcu. (John Bellers, Proposals for raising a Colledge of Industry, London 1696, str. 3, 4.)
novca, uzdie do apsolutne Protivrenosti. Zbog toga je ovde svejedno u kome se obliku novac javlja. Glad za novcem ostaje ista bilo da plaanje treba izvriti u zlatu ili u kreditnom novcu, recimo u banknotama.82 Posmatrajmo sad ukupnu sumu novca koja optie u nekom datom odseku vremena. Kad je data brzina opticaja prometnih i platenih sredstava, onda e ta ukupna suma biti jednaka sumi robnih cena koje se imaju realizovati, plus suma dospelih plaanja, minus iznos plaanja koja se izravnavaju, i naposletku, minus broj opticaja u kojima isti komad novca naizmenino funkcionie sad kao prometno, sad kao plateno sredstvo. Na primer: seljak je svoje ito prodao za 2 koje na taj nain slue kao prometno sredstvo. Kad prispe rok, on njima plaa platno koje je bio uzeo od tkaa. Iste ove 2 funkcioniu sad kao plateno sredstvo. Zatim tka kupuje Bibliju za gotovo one opet funkcioniu kao prometno sredstvo itd. Usled toga, ak i kad je data cena, brzina novanog opticaja i ekonomija u plaanju, ipak se novana masa koja optie u odreenom periodu, recimo u toku jednog dana, vie ne poklapa s masom prometanih roba. U opticaju se nalazi novac koji predstavlja robe davno izvuene iz prometa, a optiu robe iji e se novani ekvivalent tek u budunosti pojaviti. S druge strane, plaanja ugovorena u neki dan i plaanja kojima tog istog dana istie rok skroz su nesamerljive veliine. 83
Evo kako amis du commerce1* eksploatiu ovakve momente: Jednom prilikom (1839) podigne pred jednim svojim prijateljem neki stari zelenaki bankar (iz Sitija) u svojoj privatnoj kancelariji poklopac na pultu i pokaza mu zamotuljke novanica i ree oito razdragan da tu lei 600 000 u papiru; on ih zadrava da bi izazvao oskudicu u novcu. Posle 3 asa po podne bacie ih sve na trite. (The Theory of the Exchanges. The Bank Charter Act of 1844, London 1864, str. 81.) Poluzvanini organ The Observer pie 24. aprila 1864: Krue udni glasovi o sredstvima koja su neki upotrebili da izazovu oskudicu u novanicama... Ma koliko da izgleda neosnovano verovati da je ma koja takva smicalica bila upotrebljena, glasovi o tome bili su toliko raireni da zaista zasluuju pomena. 83 Iznos prodaja ili pogodaba izvrenih ili zakljuenih u toku izvesnog dana nema uticaja na koliinu novca koja je toga dana u opticaju; ali u veini sluajeva on e biti izraen najrazliitijim vuenim menicama na novane sume koje e tek u neko kasnije vreme biti u prometu... Danas izdate menice i
82
3. glava funkcije koju novac ima Kreditni novac proistie neposredno iz Novac ili robni promet 1 3 8 kao plateno sredstvo na taj nain to obveznice za prodatu robu opet optiu radi prenoenja potraivanja duga. S druge strane, sa irenjem kredita iri se i funkcija novca kao platenog sredstva. Kao takav on dobija svojstvene oblike egzistencije u kojima obitava u sferi krupnih trgovinskih transakcija, dok su zlatni i srebrni novac potisnuti poglavito u sferu sitne trgovine.84 Kad robna proizvodnja dostigne izvesnu visinu i opseg, funkcija novca kao platenog sredstva poinje prodirati i izvan oblasti robnog prometa. On postaje opta roba ugovora.85 Rente, porezi itd. pretvaraju se iz naturalnih davanja u novana plaanja. Koliko je ovaj preodanas otvoreni krediti ne moraju se ni u emu poklapati sa sutranjim ili prekosutranjim, ni u koliini, ni u ukupnoj sumi, ni u duini rokova. Naprotiv, mnogim danas izdatim menicama i odobrenim kreditima pae rok plaanja u isti dan kad i masi drugih obaveza koje su ranije postale o najrazlinijim datumima. esto menicama koje imaju rokove od 12, 6, 3 ili 1 meseca pada plaanje upravo u isti dan, te se tako poveava masa obaveza koje se toga dana imaju izmiriti. (The Currency Theory Reviewed; a Letter to the Scotch people. By a Banker in England, Edinburgh 1845, str. 29, 30. i dalje.) 103 Radi primera koliko malo stvarnog novca ulazi u same trgovake operacije, evo eme jedne od najveih londonskih trgovakih kua (Morrison, Dillon & Co.) o njenim godinjim novanim prihodima i plaanjima. Njene transakcije u 1856. godini, koje su iznosile mnoge milione funti, skraene su na razmer od jednog miliona.
(Report from the Select Committee on the Bankacts, Juli 1858, str. LXXI.)
* prijatelji trgovine 85 Karakter poslovnog prometa se tako promenio da se sada, mesto razmene dobara za dobra, ili mesto isporuka i uzimanja, vre prodaja i plaanje i da svi poslovi... sada predstavljaju iste novane poslove. [D. Defoe,] An Essay upon Publick Credit, 3. izd., London 1710, str. 8.) 1 * potanske novane uputnice
3. braaj uslovljen itavim ustrojstvom glava Novac proizvodnje dokazuju procesa ili robni promet 139 nam npr. dva bezuspena pokuaja Rimskog Carstva da sva davanja naplauje u novcu. Strahovita beda francuskog seljaka pod Louis-em XIV, koju su Boisguillebert, maral Vauban i drugi tako reito igosali, nije se mogla stavljati na teret samo velikim porezima, nego i pretvaranju naturalne poreze u novanu.86 Kad, s druge strane, u Aziji naturalni oblik zemljine rente, koji je tamo ujedno i glavni element dravne poreze, poiva na odnosima proizvodnje koji se nepromenljive reprodukuju kao prirodni odnosi, onda takav nain plaanja utie sa svoje strane da se odri stari nain proizvodnje. On je jedna od tajni samoodranja turske drave. Bude li u Japanu spoljna trgovina, koju mu je Evropa nametnula, povukla za sobom pretvaranje naturalne rente u novanu1*, onda e njegovoj uzornoj zemljoradnji odzvoniti. Uski ekonomski uslovi njenog opstanka raspae se. U svakoj zemlji vremenom se ustale izvesni opti rokovi plaanja. Ti rokovi, ako ne uzmemo u obzir i druge cikline tokove reprodukcije, delimino poivaju na prirodnim uslovima proizvodnje koji su vezani za menjanje godinjih doba. Oni reguliu i plaanja koja ne potiu neposredno iz robnog prometa, kao porezi, rente itd. Novana masa, koja u izvesne dane preko godine zatreba da se izvre plaanja razbacana po itavoj povrini drutva, izaziva periodine, ali sasvim povrne poremeaje u ekonomiji platenih sredstava.87 Iz zakona o
Novac je postao delat za sve stvari. Finansijska je vetina retorta u kojoj se uasna koliina dobara i roba pretvara u paru, da bi se dobio onaj sudbonosni talog. Novac objavljuje rat itavom ljudskom rodu. (Boisguillebert, Dissertation sur la nature des richesses, de l argent et des tributs, izd. Daire, Economistes financiers, Paris 1843, sv. I, str. 413, 419, 417, 418.) 87 Pred parlamentarnom anketnom komisijom od 1826. izneo je g. Craig: Na Duhovni ponedeljak 1824. bila je u Edinburgu takva ogromna tranja novanica da u 11 asova nismo u rukama imali vie nijedne jedine. Slali smo redom u razne banke da uzmemo to na zajam, ali ne mogosmo nita dobiti i mnoge su se transakcije mogle izvriti jedino pomou slips of paper2*. Ali u 3 sata po podne sve su se novanice ve bile vratile u banke iz kojih su izile. Samo su prele iz jednih ruku u druge. Mada efektivni proseni promet novanica u kotskoj iznosi manje od 3 miliona , ipak se o raznim rokovima plaanja preko godine mora na trite baciti svaka novanica koja se nalazi u posedu bankara, u svemu oko 7 miliona funti. U tim prilikama novanice imaju da izvre samo jednu jedinu, specifinu funkciju, a im je izvre, vraaju se natrag u banke iz kojih su izile. (John Fullarton, Regulation of Currencies, 2. izd., London 1845, str. 85, primedba.) Radi razumevanja dodaemo da u kotskoj u vreme kad je Fullarton ovo pisao, nisu za depozite izdavani ekovi, ve samo novanice.
86
140 odeljak brzini I opticaja Roba i novac sredstava izlazi da za sva periodina plaanja, platenih ma kakav im izvor bio, potrebna masa platenih sredstava stoji u pravoj1* srazmeri prema duini perioda plaanja.88 Razvitak novca kao platenog sredstva primorava na nagomilavanje novaca za plaanje dunih suma o roku. S napretkom buroaskog drutva obrazovanje blaga iezava kao samostalan oblik bogaenja, dok, naprotiv raste s njim u obliku rezervnih fondova platenih sredstava.
c) Svetski novac Izlazei iz unutranje prometne oblasti, novac opet skida sa sebe lokalne oblike koje je u njoj imao: oblike merila cena, monete, sitnog novca i znaka vrednosti, i vraa se u prvobitni poluni oblik plemenitih metala. U svetskoj trgovini robna vrednost postaje univerzalna. Usled toga samostalni lik vrednosti roba istupa ovde i prema njima kao svetski novac. Tek na svetskom tritu novac funkcionie u punom obimu kao roba iji je prirodni oblik ujedno i neposredan drutveni oblik ostvarenja ljudskog rada in abstracto. Nain njegove egzistencije postaje adekvatan njegovom pojmu. U unutranjoj prometnoj oblasti moe samo jedna roba da slui kao mera vrednosti, pa stoga i kao novac. Na svetskom tritu vlada dvostruka mera vrednosti, zlato i srebro. 89
88 Na pitanje: Ako se u godinjem prometu treba da obrne 40 miliona, da li bi istih 6 miliona (u zlatu) bilo dovoljno za sve obrte koje trgovina zahteva, odgovara Petty majstorski kao i inae: Odgovaram: da; jer ako bi se obrt vrio u tako kratkim rokovima, tj. nedeljno, kao to se vri u saobraaju siromanih zanatlija i najamnih radnika, za koje je svaka subota dan plaanja, onda bi ve i 40/52 miliona podmirilo potrebu gotova novca za obrt od 40 miliona. Ali ako je obrt tromesean, kao to se u nas plaaju zakupnine i porezi, onda je potrebno 10 miliona. Zbog toga, ako uzmemo da je proseni obrtni period izmeu 1 i 13 nedelja, onda moramo sabrati 10 miliona i 40/52 miliona, od ega polovina iznosi otprilike 51/2 miliona. Ovaj bi iznos, dakle, bio dovoljan. (William Petty, Political Anatomy of Ireland, 1672, izd. London 1691, str. 13, 14[59].) 89 Otud i jeste besmisleno svako zakonodavstvo koje nacionalnim bankama propisuje da kao blago gomilaju samo onaj plemeniti metal koji funkcionie kao novac u unutranjosti zemlje. Poznate su, npr., one lepe smetnje koje je Engleska banka tako sama sebi stvorila. O velikim istorijskim epohama menjanja relativne vrednosti zlata i srebra vidi: Karl Marx, Zur Kritik etc., str. 136. i dalje. Dodatak uz drugo izdanje: Ser Robert Peel pokuao je svojim Zakonom o bankama (Bank Act) od 1844. da nae izlaza iz nevolje time to je 1 * Od 1* U 3.4. 4. izdanju: zlatnu rentu 2* papirnih cedulja 1. do i izdanja: u obrnutoj.
Svetski novac funkcionie kao opte plateno sredstvo, kao opte kupovno sredstvo i kao apsolutno drutveno ovaploenje bogatstva uopte (universal wealth). Preovlauje funkcija platenog sredstva za izravnavanja meunarodnih bilansa. Otuda lozinka merkantilnog sistema trgovinski bilans!90 Kao internacionalno kupovno sredstvo slue zlato i srebro uglavnom kad god se iznenada poremeti obina ravnotea razmene materija meu raznim nacijama. Naposletku, kao apsolutno drutveno ovaploenje bogatstva zlato i srebro slue tamo gde se ne radi ni o kupovanju ni o plaanju, nego o prenosu bogatstva iz jedne zemlje u drugu i gde je ovo prenoenje u robnom obliku iskljueno, bilo usled konjunktura robnog trita, bilo usled same svrhe koja se eli postii.91
liu masu prometnih sredstava, opirno sam dokazao govorei o Ricardu (Zur Kritik etc., str. 150. i dalje). Njegovu pogrenu dogmu: Nepovoljan trgovinski bilans uvek je samo posledica preobilja prometnih sredstava... Uzrok izvozu kovanog novca jeste njegova jevtinoa i on nije posledica, ve uzrok nepovoljnog bilansa[60] nalazimo stoga ve i u Barbona: Izravnanje trgovinskog bilansa, ako ga uopte bude, nije uzrok to se novac iz zemlje izvozi. Ovaj je izvoz, naprotiv, posledica razlike u vrednosti poluga plemenitih metala u raznim zemljama. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 59, 60.) MacCulloch u The Literature of Political Economy: a classified Catalogue, London 1845, hvali Barbona za ovu anticipaciju, ali svesno izbegava da mu i pomene naivne oblike u kakvim se u Barbona jo pojavljuju apsurdne pretpostavke currency principlec-a.[61] Vrhunac beskritinosti, pa ak i neasnosti, ine u tom katalogu odeljci o istoriji teorije novca, gde MacCulloch samo laska lordu Overstone-u (bivem bankaru Loydu), kojega naziva facile princeps argentariorum1 *. 91 Na primer, kod supsidija, novanih zajmova za voenje rata, ili da bi se bankama opet omoguile isplate u metalnom novcu itd., vrednost moe biti nuna ba u novinom obliku. 110a Primedba uz drugo izdanje. Ne bih zaista mogao poeleti uverljivijega dokaza za to koliko je, u zemljama s metalnom valutom, mehanizam stvaranja rezervi sposoban da odgovori svim zahtevima izmirenja internacionalnih obaveza bez ikakve primetne potpore iz opteg prometnog fonda nego to je lakoa s kojom je Francuska, tek to je poela da se oporavlja od posledica pustone neprijateljske invazije, bila kadra da u toku od jedva 27 meseci isplati ratnu odtetu od blizu 20 miliona saveznikim silama, a uz to znatan deo jo u metalnom novcu, bez primetnog ogranienja ili poremeaja svog unutranjeg opticaja i bez zabrinjujuih kolebanja svog meninog kursa. (Fullarton, Regulation of Currencies, str. 141.) {Uz etvrto izdanje. Jo jai dokaz imamo u lakoi s kojom je ista Francuska od 1871. do 1873. za 30 meseci bila kadra da isplati preko deset puta veu ratnu odtetu, znatnim delom takoe u metalnom novcu. - F. E.} 1 * istinskim kraljem bankara
142 SvakojI odeljak Roba i novac je rezervni fond za promet na svetskom zemlji potreban tritu, kao god i za unutranji promet. Prema tome, funkcije blaga potiu delom iz funkcije novca kao unutranjeg prometnog i platenog sredstva, delom iz njegove funkcije kao svetskog novca. 110a U ovoj poslednjoj ulozi novac mora uvek biti stvarna novana roba, fiziko
1*
svetski novac
zlato i srebro. Zbog toga James Steuart izrino karakterie zlato i srebro kao money of the world1* za razliku od njihovih isto lokalnih zastupnika. Kretanje zlatne i srebrne reke dvostruko je. S jedne strane, ona se iz svojih izvora razliva irom itavog svetskog trita, gde je razline nacionalne prometne oblasti prihvataju u razliitom obimu i putaju u svoje opticajne kanale da zameni izlizane zlatne i srebrne novce, da poslui kao materijal za luksuznu robu i da se ukoi u blaga. 92 Ovo se prvo kretanje omoguuje neposrednim razmenjivanjem nacionalnih radova koji su realizovani u robama, sa radom koji su u plemenitim metalima realizovale zemlje koje proizvode zlato i srebro. S druge strane, zlato i srebro neprestano se kreu tamo i amo izmeu raznih nacionalnih prometnih oblasti. Ovo kretanje prati neprekidne oscilacije meninog kursa.93 Zemlje s razvijenom buroaskom proizvodnjom ograniavaju blaga koja su u masama koncentrisana u bankama, na minimum koji zahtevaju njihove specifine funkcije.94 Oita prepunjenost novanih rezervoara iznad njihovog prosenog nivoa uvek je, sa izvesnim izuzecima, znak zastoja u robnom prometu, odnosno znak prekinutog toka metamorfoze roba.95
Novac se razdeljuje meu nacije srazmerno njihovim potrebama... jer ga uvek privlae proizvodi. (Le Trosne, De l' Intrt Social, str. 916.) Rudnici koji neprekidno daju zlato i srebro daju dovoljno da svaka nacija dobije koliko je za njen bilans potrebno. (J. Vanderlint, Money answers etc., str. 40.) 93 Menini kursevi penju se i padaju svake sedmice; neko vreme godine stoje visoko za neku naciju, a da se u drugo vreme iste godine dre isto tako visoko protiv nje. (N. Barbon, A Discourse concerning coining etc., str. 39.) 94 Ove razliite funkcije mogu doi u opasan sukob im im se pridrui i funkcija fonda za konvertovanje novanica. 95 Viak zlata iznad bezuslovnih potreba unutranjeg prometa mrtav je kapital i ne donosi dobitka zemlji koja ga ima; samo to se u spoljnoj trgovini izvozi i opet uvozi. (John Bellers, Essays etc., str. 12.) ta ako imamo suvie kovanog novca? Moemo novce kojima je teina propisna stopiti i preraditi u sjajno stolno posue, sudove i predmete od zlata i srebra, ili ih izvesti kao robu onamo gde su potrebni i gde ih trae, ili ih moemo dati u zajam na kamate onamo gde kamatnjak visoko stoji. (W. Petty, Quantulumcunque etc., str. 39.) Novac je samo salo na telu drave. Bude li ga previe, telo e se tee kretati, kao to e biti bolesno ako ga bude premalo... Kao to salo olakava igru miia i daje hranu kad nema ivotnih namirnica, popunjuje neravne upljine i ulepava telo, tako i novac olakava dravi kretanje, donosi ivotna sredstva iz inostranstva kad je u zemlji oskudica, izravnava potraivanja duga... i ulepava celinu; mada, zakljuuje sa ironijom, u prvom redu one pojedince koji ga mnogo imaju. (W. - Petty, Political Anatomy of Ireland, str. 14, 15[59].)
92
Drugi odeljak
Pretvaranje novca u kapital

G L A V A E T V R T A
144
Pretvaranje novca u kapital

1. Opta formula kapitala
Robni promet je polazna taka kapitala. Proizvodnja roba i razvijeni robni promet, trgovina, sainjavaju istorijske pretpostavke iz kojih on izrasta. Svetska trgovina i svetsko trite otvaraju u 16. stoleu modernu istoriju kapitala. Izuzmemo li materijalnu sadrinu robnog prometa, tj. razmenu razlinih upotrebnih vrednosti, i pogledamo li jedino ekonomske oblike koje taj proces raa, nai emo da je novac njegov poslednji proizvod. Ovaj poslednji proizvod robnog prometa prvi je oblik u kome se javlja kapital. U istorijskom pogledu kapital stupa naspram zemljine svojine svugde u prvi mah u obliku novca, kao novani imetak, kao trgovaki i zelenaki kapital.96 Ali nemamo potrebe da se osvremo na istoriju postanka kapitala da bismo uvideli da je novac prvi oblik u kome se on javlja. Ista se povest svakodnevno odigrava pred naim oima. Jo uvek svaki novi kapital u poetka stupa na pozornicu, tj. na trite, bilo robno, radno ili novano, kao novac, kao novac koji putem odreenih procesa treba da se pretvori u kapital. Novac kao novac i novac kao kapital razlikuju se isprva samo razliitim oblikom svoga prometa. Neposredni oblik robnog prometa jeste R N R, pretvaranje robe u novac i ponovno pretvaranje novca u robu, prodavanje radi kupovanja. Ali pored ovog oblika nalazimo i drugi, specifino razliit oblik N R N, pretvaranje novca u robu i ponovno pretvaranje
1 Dve francuske poslovice: Nulle terre sans seigneur1* i Largent na pas de maitre2* jasno izraavaju suprotnost izmeu vlasti veleposeda, koja poiva na linim odnosima zavisnosti i gospodstva, i bezline vlasti novca.
* Nema zemlje bez gospodara 2* Novac nema gospodara
4. glava Pretvaranje novca u kapital 145
146 II odeljak Pretvaranje novca u kapital
robe u novac, kupovanje radi prodavanja. Novac, koji u svom kretanju opisuje ovaj poslednji krug, pretvara se u kapital, postaje kapital, pa je ve i po svojoj odredbi kapital. Pogledajmo izblie promet N R N. Kao i prost robni promet, prolazi i on kroz dve suprotne faze. U prvoj fazi, N R, u kupovini, pretvara se novac u robu. U drugoj fazi, RN, u prodaji, roba se vraa u oblik novca. A jedinstvo obeju faza jeste itavo kretanje koje razmenjuje novac za robu i istu robu opet za novac, koje kupuje robu da bi je prodalo, ili, ako ostavimo po strani formalne razlike izmeu kupovine i prodaje, koje novcem kupuje robu, a robom novac.97 Rezultat kojim se itav proces okonava jeste razmena novca za novac, N N. Kad za 100 kupim 2000 funti pamuka, pa ove 2000 funti pamuka preprodam za 110, onda sam na kraju razmenio 100 za 110, razmenio sam novac za novac. Meutim, sad je doista oevidno da bi prometni proces N R N bio bez smisla i sadraja ako bi se ovim obilaznim putem imale razmeniti dve jednake novane vrednosti, dakle, npr., 100 za 100. Nesravnjivo bi prostiji i pouzdaniji ostao metod zgrtaa blaga, koji svojih 100 zadrava kod sebe umesto da ih izlae opasnostima prometa. S druge strane, bilo da trgovac preproda za 110 pamuk koji je kupio za 100, bilo da ga se mora otarasiti za 100, pa ak i za 50, pod svim okolnostima njegov je novac opisao naroito i originalno kretanje, sasvim drukije vrste negoli u prostom robnom prometu, npr. u ruci seljaka, koji proda ito i dobijenim novcem kupi odelo. Vano je, dakle, da se prvo okarakteriu razlike u obliku krunih tokova N R N i R N R. To e ujedno otkriti i sutinsku razliku keja se krije iza tih formalnih razlika. Pogledajmo najpre ta je zajedniko tim dvama oblicima. Oba kruna toka rastavljaju se na iste dve suprotne faze, na R N, prodaju, i na N R, kupovinu. I u jednoj i u drugoj fazi stoje jedan prema drugom ista dva stvarna elementa, roba i novac, kao i dva lica pod istim ekonomskim maskama, prodavac i kupac. Oba kruna toka jedinstvo su istih suprotnih faza, i oba se puta ovo jedinstvo postie istupanjem trojice ugovaraa, od kojih jedan samo prodaje, drugi samo kupuje, a trei naizmence kupuje i prodaje. Ali ono to ve od poetka razdvaja ova dva kruna toka, R N R i N R N, jeste obrnuti redosled suprotnih faza prometa. Prost robni promet poinje prodajom, a zavrava se kupovinom; promet novca kao kapitala poinje kupovinom, a zavrava se prodajom. Tamo je roba, ovde je novac polazna i zavrna taka kretanja. Izvrenju itavog procesa slui kao posrednik u prvom obliku novac, u drugom, obrnuto, roba.
Novcem se kupuje roba, robom novac. (Mercier de la rivire, L Ordre naturel et essentiel des socits politiques, str. 543.)
97
U prometu R N R novac se na kraju pretvara u robu koja slui kao upotrebna vrednost. Novac je, dakle, konano izdat. U obratnom obliku, N R N, kupac naprotiv izdaje novac da bi kao prodavac primio novac. Kupujui robu on baca novac u promet da bi ga odande ponovo izvukao prodajui istu robu. On puta novac iz ruke samo sa zadnjom namerom da ga se ponovo doepa. Zato je njegov novac samo predujmljen.98 U obliku R N R isti komad novca premeta se dva puta. prodavac ga dobija od kupca, a posle njime isplauje drugog prodavca. itav proces koji poinje primanjem novca za robu zavrava se izdavanjem novca za robu. U obliku N R N sluaj je obrnut. Ono to se ovde dvaput premeta nije isti komad novca, ve ista roba. Kupac je dobija iz ruke prodavca i predaje u ruke nekom drugom kupcu. Kao to u prostom robnom prometu dvokratno premetanje istog komada novca postie njegovo definitivno prelaenje iz jedne ruke u drugu, tako ovde dvokratno premetanje iste robe izaziva vraanje novca na njegovu prvu polaznu taku. Vraanje novca na njegovu polaznu taku ne zavisi od toga da li se roba prodaje skuplje no to je bila kupljena. Ova okolnost utie samo na veliinu novane sume koja se vraa. Sam fenomen vraanja zbiva se im se kupljena roba opet proda, dakle im se kruni tok N R N potpuno opie. U ovome je, dakle, ulno primetna razlika izmeu prometa novca kao kapitala i njegovog prometa kao prostog novca. Kruni tok R N R potpuno je zavren im prodaja neke robe donese novac koji e kupovina neke druge robe opet odneti samo se obnavljanjem ili ponavljanjem itavog procesa moe desiti da se novac ipak vrati na svoju polaznu taku. Kad prodam kvarter ita za 3 i s te 3 kupim odelo, za mene su te 3 definitivno izdate. S njima nemam vie nikakva posla. One pripadaju prodavcu odela. Prodam li sad jo jedan kvarter ita, onda mi se novac vraa, ali ne usled prve transakcije, ve samo zato to sam je ponovio. On se ponovo udaljava od mene im drugu transakciju izvedem do kraja i ponovo kupim. Dakle, u prometu R N R izdavanje novca nema nikakva posla s njegovim vraanjem. Naprotiv, u N R N vraanje novca uslovljeno je samim nainom na koji je izdat. Ne bude li vraanja, znai ili da operacija nije pola za rukom, ili da je proces prekinut i jo nije zavren, jer mu nedostaje druga faza, prodaja, koja kupovinu dopunjuje i zavrava. Kruni tok R N R polazi od krajnje take neke robe, a zavrava se krajnjom takom neke druge robe, koja ispada iz prometa i
Kad se neka stvar kupi radi preprodaje, onda se na to upotrebljena suma naziva predujmljenim novcem; a ako ona nije kupljena da bi se ponovo prodala, moemo rei da je suma izdata. (James Steuart, Works etc., edited by General Sir James Steuart, his son, London 1805, sv. I, str. 274.)
98
148
II odeljak Pretvaranje novca u kapital
upada u potronju. Otuda je njegov krajnji cilj potronja, zadovoljavanje potreba, jednom rei upotrebna vrednost. Naprotiv, kruni tok N R N polazi od novca kao krajnje take i na kraju se vraa na istu krajnju taku. Otuda je sama razmenska vrednost ona pobuda koja ga pokree i cilj koji ga odreuje. U prostom robnom prometu imaju obe krajnje take isti ekonomski oblik. I jedna i druga jesu roba. Uz to su jo i robe jednake veliine vrednosti. Ali su one kvalitativno razline upotrebne vrednosti, npr., ito i odelo. Sadrinu kretanja sainjava ovde razmena proizvoda, razmena razlinih materija u kojima se predstavlja drutveni rad. Drugojae je u prometu N R N. On se na prvi pogled ini bez smisla jer je tautologian. Obe krajnje take imaju isti ekonomski oblik. Obe su novac, dakle ne kvalitativno razline upotrebne vrednosti, jer je novac upravo preobraeni lik roba, lik u kome su njihove posebne upotrebne vrednosti iezle. Razmeniti prvo 100 za pamuk, a onda opet taj pamuk za 100, dakle obilaznim putem novac za novac, isto za isto, izgleda da je radnja i besciljna i apsurdna.99 Novana suma moe se od novane sume razlikovati uopte samo veliinom. Otuda proces N R N ne crpe svoj sadraj iz neke kvalitativne razlinosti svojih krajnjih taaka, jer obe su novac, ve iz njihove kvantitativne razlinosti. Na kraju se iz prometa izvlai vie novca no to je u poetku u nj bilo ubaeno. Pamuk kupljen za 100 proda se opet,
99 Ne razmenjuje se novac za novac, dovikuje Mercier de la Riviere merkantilistima. (L Ordre naturel etc., str. 486.) U jednoj knjizi, koja ex professo1* govori o trgovini i pekulaciji, moe se proitati i ovo: Svaka se trgovina sastoji u razmenjivanju stvari raznih vrsta; a dobit (za trgovca?) potie ba iz te razlinosti. Razmeniti funtu hleba za funtu hleba... bilo bi bez ikakve dobiti..., otuda prednost trgovine prema kocki, koja je samo razmena novca za novac. (Th. Corbet, An Inquiry into the Causes and Modes of the Wealth of Individuals; or the Principles of Trade and Speculation explained, London 1841, str. 5.) Mada Corbet ne vidi da je N N, razmenjivanje novca za novac, karakteristian oblik prometa ne samo trgovinskog, ve i svakoga kapitala, on bar priznaje da jedna vrsta trgovine, pekulacija, ima ovaj oblik jednak s kockom; ali onda dolazi MacCulloch i nalazi da je kupovanje radi prodavanja pekulisanje, te da, prema tome, otpada razlika izmeu trgovine i pekulacije. Svaki posao u kome neko kupi proizvod da bi ga opet prodao u stvari je pekulacija. (MacCulloch, A Dictionary practical etc. of Commerce, London 1847, str. 1009.) Nesravnjivo naivnije veli Pinto, Pindar Amsterdamske berze: Trgovina je kocka (ovu reenicu uzima od Locke-a), a iz prosjaka se ne moe izvui dobitak. Kad bi neko due vreme dobijao u svemu i od svih, morao bi im dobrovoljno vratiti najvei deo dobitka ako bi hteo da igra ponovo. (Pinto, Traite de la Circulation et du Credit, Amsterdam 1771, str. 231.) 1 * po pozivu
npr., za 100 + 10, ili 110. Zbog toga je potpuni oblik ovog procesa N R N', gde je N' = N + N, tj. jednak prvobitno predujmljenoj novanoj sumi vie izvestan prirataj. Ovaj prirataj, ili viak preko prvobitne vrednosti nazivam vikom vrednosti (surplus value). Otuda se prvobitno predujmljena vrednost u prometu ne samo odrava, nego i menja svoju veliinu, dodaje sebi viak vrednosti, drugim reima oplouje se. A ovo kretanje pretvara nju u kapital. Moguno je, dodue, i to da u R N R obe krajnje take R i R, npr. ito i odelo, budu kvantitativno razline veliine vrednosti. Moe Seljak da proda ito iznad vrednosti ili da kupi odelo ispod vrednosti. Moe ga i prodavac odela sa svoje strane prevariti. Ali za sam ovaj oblik prometa ovakva razlika u vrednosti isto je sluajna. On ne gubi svaku racionalnost i smisao kao proces N R N ako su obe krajnje take, npr. ito i odelo, ekvivalenti. Naprotiv, kod njega je ova ekvivalentnost uslov za normalan tok. Ponavljanje ili obnavljanje prodaje radi kupovine nalazi, kao i sam ovaj proces, svoju meru i svrhu u konanom rezultatu koji lei izvan prometnog procesa, u potronji, u zadovoljavanju odreenih potreba. Naprotiv, u kupovanju radi prodavanja poetak je isti kao i zavretak, tj. novac, razmenska vrednost, a ve ovo ini da je kretanje beskonano. Svakako, iz N je postalo N + N , iz 100 100 + 10. Ali, posmatramo li ih isto kvalitativno, 110 isto su to i 100, naime novac. A kvantitativno posmatrano, 110 jesu ograniena suma vrednosti kao i 100. Kad bi se ovih 110 izdalo kao novac, one bi ispale iz svoje uloge, ne bi vie bile kapital. Povuku li se iz prometa, okamenie se u blago i nee im pripasti nijedna para, makar leale do sudnjeg dana. Prema tome, kad se ve radi o oploavanju vrednosti, onda ista potreba oploavanja postoji i za 110 kao to je postojala za onih 100, poto su obe sume samo ogranieni izrazi razmenske vrednosti, dakle obe imaju isti poziv da se kvantitativnim uveavanjem priblie bogatstvu uopte. Dodue, prvobitno predujmljena vrednost od 100 za moment se razlikuje od 10 vika vrednosti koji joj je prirastao u prometu, ali se ova razlika odmah opet rasplinjuje. Na zavretku procesa ne izlazi na jednoj strani originalna vrednost od 100, a na drugoj viak vrednosti od 10, nego jedna vrednost od 110, koja se nalazi potpuno u onom istom obliku koji i treba da ima da bi otpoela proces oploavanja kao i prvobitnih 100. Na kraju kretanja novac se opet javlja kao njegov poetak.5 Zbog toga zavretak svakog pojedinanog
* Vidi 5 4. tomu ovog izdanja u Kapital se deli... na prvobitni kapital i na dobit, prirataj kapitala... mada se u samoj praksi ova dobit odmah dodaje kapitalu i zajedno s njim stavlja u pokret. (F. Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalkonomie u: Deutsch Franzsische Jahrbcher, herausgegeben von Arnold Ruge und Karl Marx, Paris 1844, str. 99.1*)
krunog toka u kome se izvruje kupovanje radi prodavanja, sam sobom ini poetak za nov kruni tok. Prost robni promet prodavanje radi kupovanja slui kao sredstvo za konani cilj koji se nalazi van prometa, za prisvajanje upotrebnih vrednosti, za zadovoljenje potreba. Nasuprot tome, promet novca kao kapitala cilj je samom sebi, jer se oploavanje vrednosti zbiva jedino u okviru ovog stalno obnavljanog kretanja. Stoga kretanju kapitala nema granica.6 Kao svestan nosilac ovog kretanja, vlasnik novca postaje kapitalista. Njegova je linost ili, bolje rei, njegov je dep polazna i povratna taka novca. Objektivni sadraj onoga prometa oploavanje vrednosti njegova je subjektivna svrha, i kao kapitalista, tj. kao personifikovan, voljom i sveu obdaren kapital, funkcionie on samo ukoliko je sve vee prisvajanje apstraktnog bogatstva jedina pobuda njegovih operacija. Upotrebnu vrednost, dakle, ne treba nikad uzimati kao neposrednu svrhu kapitaliste.7 Isto tako ni pojedinanu dobit,
6 Aristotel suprotstavlja ekonomiku hrematistici. On polazi od ekonomike. Ukoliko je vetina privreivanja, ekonomika se ograniava na nabavljanje dobara potrebnih za ivot i korisnih za kuu ili dravu. Pravo bogatstvo ( - ) sastoji se iz ovakvih upotrebnih vrednosti; jer koliina takve vrste poseda, dovoljna za dobar ivot, nije bez granica. Ali ima i druga vrsta vetine privreivanja, koja se ponajvie, i s pravom, zove hrematistika, po kojoj izgleda da bogatstvu i posedu nema granica. Trgovina robom ( znai doslovno krmljenje, a Aristotel uzima ovaj oblik jer u njemu preovlauje upotrebna vrednost) ne spada od prirode u hrematistiku, jer se ovde razmena odnosi samo na ono to je samim njima (kupcu i prodavcu) patrebno. Zbog toga je, razlae on dalje, prvobitni oblik trgovine i bila trampa, ali je njenim rasprostiranjem nuno postao novac. Kad je novac bio iznaen, morala se trampa nuno razviti u , u trgovinu robom, a ova se, u Protivrenosti prema svojim prvobitnim tendencijama, razvija u hrematistiku, u vetinu pravljenja novca. Hrematistika se od ekonomike razlikuje u tome to je za nju promet izvor bogatstva ( ... ). A oko novca izgleda da se okree zato to je novac poetak i kraj ovakve vrste razmene ( ). Stoga je i bogatstvo, za kojim hrematistika tei, neogranieno. Naime, kao to je svaka vetina koja u svom cilju ne vidi sredstvo, ve krajnju svrhu, neograniena u svojem stremljenju, jer stalno tei da mu se to vie priblii, dok vetine koje samo trae sredstva radi cilja nisu neograniene, jer im sama svrha postavlja granice, tako nema brane ni cilju hrematistike, koji ide za apsolutnim bogaenjem. Dok hrematistika nema granice, ekonomika je ima... ova tei za neim to se razlikuje od samog novca, a hrematistika za njegovim umnoavanjem... Brkanje ova dva oblika koji zahvataju jedan u drugi daje nekima povoda da kao krajnji cilj ekonomike smatraju beskonano odravanje i umnoavanje novca. (Aristotel, De Republica, izd. Bekker, knj. I, gl. 8. i 9. i dalje.) 7 Robe (ovde u smislu upotrebnih vrednosti) nisu krajnja svrha kapitaliste koji pravi poslove... Njemu je novac krajnja svrha. (Th. Chalmers, On Political Economy etc., 2. izd., Glasgow 1832, str. 165, 166.)
4. glava Pretvaranje novca u kapital
151
ve samo neumorno kretanje dobijanja.100 Ovaj nagon za apsolutnim bogaenjem, ovaj strastan lov na vrednost101 zajedniki je u kapitaliste i u zgrtaa blaga, ali dok je zgrta blaga samo lud kapitalista, dotle je kapitalista racionalan zgrta blaga. Neumorno oploavanje vrednosti, koje zgrta blaga tei da postigne patenjem da novac izbavi iz prometa102, pametniji kapitalista postizava time to ga vazda nanovo preputa prometu.10a samostalni oblici, tj. novani oblici, koje vrednost roba uzima u prostom prometu, slue samo razmeni roba i gube se u konanom rezultatu kretanja. Nasuprot tome, u prometu N R N, i jedno i drugo, i roba i novac, funkcioniu samo kao razliiti naini egzistencije same vrednosti, budui da je novac njen opti, a roba njen posebni, tako rei samo prerueni nain egzistencije.103 Ona stalno prelazi iz jednog oblika u drugi ne gubei se u tom kretanju, te se tako pretvara u automatian subjekt. Ako fiksiramo posebne pojavne oblike koje vrednost naizmenino uzima u krunom toku svog ivota oploujui se, dobiemo ova objanjenja: kapital je novac, kapital je roba. 104 U stvari, pak, vrednost ovde postaje subjekt procesa u kome stalno menjajui oblike novca i robe, ona menja i samu svoju veliinu, te se kao viak vrednosti odvaja od same sebe kao prvobitne vrednosti, oplouje samu sebe. Jer kretanje u kojem ona dodaje sebi viak vrednosti njeno je
100 Trgovac skoro nimalo ne ceni ve steenu dobit, ve mu je pogled vazda usmeren na buduu dobit. (A. Genovesi, Lezioni di Economia Civile, 1765, Custodijevo izdanje italijanskih ekonomista, Parte Moderna, sv. VIII, str. 139.) 101 Kapitalistu e uvek voditi neutoljiva strast za dobitkom, auri sacra fames1*. (MacCulloch, The Principles of Political Economy, London 1830, str. 179.) Naravno da ovo saznanje ne smeta istom MacCullochu i njegovoj kompaniji da u teorijskim nedoumicama, npr. kad raspravljaju o preteranoj proizvodnji, tog istog kapitalistu pretvore u dobra graanina, kome je jedino stalo do upotrebne vrednosti i koji ak ume planuti kurjakom gladi za izmama, eirima, jajima, katunima i drugim najfamilijarnijim vrstama upotrebne vrednosti. 102 2* jedan je od karakteristinih grkih izraza za obrazovanje blaga. Isto i englesko to save znai i spasavati i tedeti. 1 0a Tu beskrajnost koju stvari ne postiu u kretanju napred, postiu u kruenju. (Galliani, [Delia Moneta, str. 156].) 103 Ne sainjava materija kapital, nego vrednost te materije. (J.- B. Say, Trait d Economie Politique, 3. izd., Paris 1817, sv. II, str. 429.) 104 Novac u opticaju (currency!), upotrebljen u proizvodne svrhe, jeste kapital. (Macleod, The Theory and Practice of Banking, London 1855, sv. I, gl. 1, str. 55.) Kapital, to su robe. (James Mill, Elements of Political Economy, London 1821, str. 74.) 1 * nezasitna glad za zlatom 2* spasavati
sopstveno kretanje, njeno sopstveno oploavanje, dakle samooploavanje. Ona je dobila tajno svojstvo da raa vrednost, jer jeste vrednost. Ona raa ive mladune, ili bar nosi zlatna jaja. Kao ekspanzivnom subjektu koji nosi itav proces, u kome as uzima a as skida sa sebe novani i robni oblik odravajui se i irei se u tom menjanju, vrednosti je pre svega potreban samostalan oblik kojim e se utvrivati njena identinost sa njom samom. Ovaj oblik ima ona samo u novcu. Zbog toga novac i ini polaznu i zavrnu taku svakog procesa oploavanja vrednosti. Vrednost je iznosila 100, sad iznosi 110 itd. Ali sam novac vai ovde samo kao jedan oblik vrednosti od dva koliko ih ona ima. Ne bude li uzeo oblik robe, novac nee postati kapital. Dakle, novac se ovde ne odupire robi kao pri zgrtanju blaga. Kapitalista zna da su sve robe, ma koliko dronjave izgledale ili ma kako loe mirisale, po veroispovesti i u istini novac, iznutra obrezani Jevreji, a uz to jo i udotvorna sredstva pomou kojih se od novaca pravi vie novaca. Dok u prostom prometu vrednost roba dobija naspram njihove upotrebne vrednosti u najboljem sluaju samostalni oblik novca, ovde se ona najedanput predstavlja kao supstancija koja ima svoj sopstveni ivotni proces, koja se sama kree, za koju su i novac i roba samo goli oblici. Ali to nije sve. Umesto da predstavlja odnose meu robama, stupa ona sada tako rei u privatne odnose sa samom sobom. Kao prvobitna vrednost, ona se razlikuje od same sebe kao vika vrednosti, kao to se bog otac razlikuje sam od sebe kao boga sina, a obojica su istog uzrasta i u stvari su samo jedno lice; jer samo pomou vika vrednosti od 10 postaju predujmljenih 100 kapital, a im to postanu, im se rodi sin, a sin rodi oca, njihova razlika opet iezava, te su oba jedno, 110. Vrednost postaje, dakle, dejstvujua vrednost, dejstvujui novac, a kao takva kapital. Ona dolazi iz prometa, ide ponovo u promet, odrava se i umnoava u njemu, vraa se iz njega uveana i zapoinje vazda iznova isti kruni tok.105 N N', novac koji koti novac money which begets money tako glasi opis kapitala u ustima njegovih prvih tumaa, merkantilista. Istina, kupovati radi prodaje, ili potpunije reeno, kupovati da bi se prodavalo skuplje, N R N', izgleda da je oblik svojstven samo jednoj vrsti kapitala, trgovakom kapitalu. Ali je i industrijski kapital novac koji se pretvara u robu, a prodajom robe ponovo pretvara u vie novca. inovi koji se mogu dogoditi izmeu kupovine i prodaje, izvan oblasti prometa, ni u emu ne menjaju oblik ovog kretanja. Najzad, u kamatonosnom kapitalu promet N R N' predstavlja se skraeno, u svom krajnjem rezultatu, bez posrednitva, tako rei lapi-
Kapital... vrednost koja se neprekidno umnoava. (Sismondi, Nouveaux Principes de l` Economie Politique, [Paris 1819], sv. I, str. [88,] 89.)
105
darnim stilom, kao N N', novac jednak veoj sumi novca, jednak vrednosti veoj od same sebe. Prema tome je N R N' stvarno opta formula kapitala kakav se neposredno pokazuje u oblasti prometa.
2. Protivrenosti opte formule
Prometni oblik u kojem se novac preobraava u kapital protivrei svima ranije izloenim zakonima o prirodi robe, vrednosti, novca i samog prometa. Ono to ga razlikuje od prostog robnog prometa jeste obrnuti red kojim teku ista dva suprotna procesa, prodaja i kupovina. Pa kako bi ovakva isto formalna razlika arobnjaki izmenila prirodu tih procesa? To nije sve. Ovaj obrnuti redosled postoji samo za jednog meu trojicom poslovnih prijatelja koji jedan s drugim trguju. Kao kapitalista kupujem robu od A i preprodajem je B-u, dok kao prost vlasnik robe prodajem robu B-u, a onda kupujem robu od A. Za moje poslovne prijatelje A i B ova razlika ne postoji. Oni istupaju samo kao kupac i prodavac robe. Ja lino izlazim pred njih svaki put kao prost vlasnik novca ili robe, kao kupac ili prodavac, i to u oba redosleda istupam prema jednom licu samo kao kupac, a prema drugome samo kao prodavac, prema jednome samo kao novac, prema drugome samo kao roba, a ni prema jednom ni drugom ne kao kapital, ili kapitalista, ili predstavnik ma ega to bi bilo vie od novca ili robe, ili to bi moglo vriti kakvo drugo dejstvo osim dejstva novca ili robe. Za mene kupovina od A-a i prodaja B-u ine jedan redosled. Ali veza izmeu ova dva ina postoji samo za mene. A ne mari za moj posao sa B-om, B za moj posao sa A-om. Ako bih odnekud pokuao da im objasnim da sam osobito zasluan to sam obrnuo redosled, oni bi mi dokazivali da greim i u samom redosledu i da itava transakcija nije otpoela kupovinom, a zavrila se prodajom, ve da je, obrnuto, otpoela prodajom, a zavrila se kupovinom. I doista, moj prvi in, kupovina, bio je s gledita A-ovog prodaja, a moj drugi in, prodaja, bio je s gledita B-ovog kupovina. Ne zadovoljavajui se time, oni e kazati da je itav redosled bio izlian, jedna opsena. A e robu prodati neposredno B-u, a B e je neposredno kupiti od A-a. Time e se itava transakcija suziti na jednostran in obinog robnog prometa, s gledita A-ovog na prostu prodaju, s gledita B-ovog na prostu kupovinu. Prema tome, obrtanjem redosleda nismo prekoraili oblast prostog robnog prometa, te, naprotiv, moramo istraiti da li oblast prostog robnog prometa po prirodi svojoj doputa oploavanje vrednosti koje u nju ulaze, a time i stvaranje vika vrednosti. Uzmimo prometni proces u obliku u kome se on predstavlja kao jednostavna razmena roba. Ovo biva uvek kad dva vlasnika roba ku-
puju robu jedan od drugog i kad se bilans njihovih uzajamnih novanih potraivanja izravnava na dan plaanja. Tu novac slui kao raunski novac da bi vrednost roba izrazio njihovim cenama, ali pred same robe ne izlazi telesno. Ukoliko se radi o upotrebnoj vrednosti, jasno je da oba razmenjivaa mogu biti u dobitku. Obojica otuuju robu koja im je kao upotrebna vrednost beskorisna, a dobijaju robu koja im treba za linu upotrebu. A ovo ne mora biti i jedina korist. A, koji prodaje vino a kupuje ito, proizvodi, moda, vie vina nego to bi zemljoradnik B mogao da proizvede za isto radno vreme, a zemljoradnik B proizvodi za isto radno vreme vie ita nego to bi vinogradar A mogao proizvesti. Dakle, za istu razmensku vrednost dobija A vie ita, a B vie vina nego kad bi, da nema razmene, svaki od njih morao proizvoditi za sebe i vino i ito. Prema tome se u pogledu upotrebne vrednosti moe kazati da je razmena transakcija u kojoj su obe strane u dobitku.106 S razmenskom vrednou stoji drukije. ovek koji ima mnogo vina, a nema ita, trguje s ovekom koji ima mnogo ita, a nema vina, i meu sobom oni razmene penicu u vrednosti od 50 za vrednost od 50 u vinu. Ova razmena nije uveanje razmenske vrednosti ni za jednog ni za drugog, jer su i jedan i drugi ve pre razmene imali vrednost jednaku onoj koju je svaki sebi pribavio putem ove operacije. 107 Stvar se ni u emu ne menja time to novac staje izmeu roba kao prometno sredstvo i to se inovi kupovine i prodaje razdvajaju.108 Vrednost roba predstavljena je u njihovim cenama pre no to one stupe u promet; ona je, dakle, pretpostavka, a ne rezultat prometa. 109 Posmatramo li stvar apstraktno, tj. izuzmemo li okolnosti koje ne proistiu iz unutranjih zakona prostog robnog prometa, onda se u njemu osim zamenjivanja jedne upotrebne vrednosti drugom zbiva jedino izvesna metamorfoza, prosta promena robnog oblika. Ista vrednost, tj. ista koliina opredmeenog drutvenog rada, ostaje u ruci istog vlasnika robe prvo u vidu njegove robe, zatim u vidu novca u koji se roba pretvorila, i na kraju u vidu robe u koju se opet ovaj novac pretvorio. Ova promena oblika ne sadri u sebi neku promenu veliine vrednosti. A promena kroz koju u ovom procesu prolazi sama vrednost robe ograniava se na promenu njenog novanog oblika. Ovaj postoji prvo kao cena robe ponuene na prodaju, zatim kao jedna
Razmena je divna transakcija u kojoj dva ugovaraa uvek dobijaju. (Destutt de Tracy, Traite de la Volont et de ses effets, Paris 1826, str. 68.) Ista je knjiga kasnije izila kao Traite d Economie Politique. 107 Merrier de la Rivire, L Ordre naturel etc., str. 544. 18 Po sebi je potpuno svejedno da li se koja od ove dve vrednosti sastoji iz novca ili su obadve obine robe. (Mercier de la Riviere, isto, str. 543.) 109 Ne odluuju ugovorne strane o vrednosti; naprotiv, ova je utvrena ve pre zakljuenja posla. (Le Trosne, De l' Intrt Social, str. 906.)
106
suma novca, ali koja je ve bila izraena u ceni, i naposletku kao cena neke ekvivalentske robe. Ova promena oblika sama po sebi ne ukljuuje u sebi promenu veliine vrednosti, ba kao to to ne ukljuuje, npr., ni razmenjivanje novanice od 5 funti za soverine, polusoverine i ilinge. Dakle, ukoliko promet robe dovodi samo do promene oblika njene vrednosti, dovodi on, kad se pojava isto odigrava, do razmene ekvivalenata. Stoga i sama vulgarna ekonomija, ma koliko da malo nasluuje ta je vrednost, kad god hoe da na svoj nain posmatra istu pojavu, pretpostavlja da se tranja i ponuda poklapaju, tj. da njihovo dejstvo uopte prestaje. Prema tome, kad u odnosu na upotrebnu vrednost oba razmenjivaa mogu da budu na dobitku, ne mogu obojica dobijati u razmenskoj vrednosti. Naprotiv, ovde pravilo glasi: Gde ima jednakosti, nema dobiti.110 Istina, robe se mogu prodavati po cenama koje odstupaju od njihovih vrednosti, ali se ovo odstupanje pokazuje kao povreda zakona robne razmene.111 U svom istom obliku ona je razmena ekvivalenata, dakle nije sredstvo koje bi razmenjivaa moglo obogatiti vrednou.112 Zbog toga se iza pokuaja da se robni promet prikae kao izvor vika vrednosti veinom krije jedan quid pro quo, brkanje upotrebne i razmenske vrednosti. Tako je, na primer, u Condillaca: Nije tano da se u razmeni robe razmenjuje jednaka vrednost za jednaku vrednost. Naprotiv, i jedan i drugi ugovara daju uvek manju vrednost za veu... Kad bi se odista uvek razmenjivale jednake vrednosti, onda nijedan ugovara ne bi bio na dobitku. A ovamo su obojica na dobitku, ili bar treba da jesu. Zato? Vrednost stvari sastoji se samo u njihovom odnosu prema naim potrebama. to je za jednog vie, za drugoga je manje, i obratno... Ne moe se pretpostaviti da emo nuditi na prodaju stvari neophodne za nau potrebu... Mi hoemo da otuimo stvar koja nam nije korisna da bismo dobili potrebnu; hoemo da damo manje za vie... Bilo je prirodno to se smatralo da se u razmeni daje jednaka vrednost za jednaku vrednost kad god su obe razmenjene stvari po svojoj vrednosti bile jednake istoj koliini novca... Ali moramo da uzmemo u raun jo jednu stvar; pitanje je u tome da li obojica razmenjujemo neto suvino za stvar koja nam je potrebna.113
Dove e egualita, non e lucro. (Galiani, Delia Moneta, u Custodijevu izd., Parte Moderna, sv. IV, str. 244.) 111 Razmena e po jednu od dve strane biti nepovoljna ako spoljanje okolnosti cenu obore ili je popnu visoko: tada e jednakost biti povreena; ali ta povreda potie iz tih okolnosti, a ne iz same razmene. (Le Trosne, De l' Interet Social, str. 904.) 112 Po svojoj prirodi razmena je ugovor koji poiva na jednakosti i zbiva se izmeu jednakih vrednosti. Zato ona nije sredstvo za bogaenje, jer se daje koliko se i prima. (Le Trosne, isto, str. 903, 904.) 113 Condillac, Le Commerce et le Gouvernement (1776), izd. Daire i Molinari u: Melanges d Economie Politique, Paris 1847, str. 267, 291.
110
Vidi se kako Condillac ne samo da brka upotrebnu i razmensku vrednost, nego i doista detinjasto podmee drutvu razvijenog robnog prometa takvo stanje u kome proizvoa sam proizvodi sredstva za svoj opstanak, a u promet baca samo suviak preko vlastite potrebe. 114 Pa ipak moderni ekonomisti esto ponavljaju Condillacov argument, osobito kad hoe da razvijeni vid robne razmene, trgovinu, prikau kao izvor vika vrednosti. Govore, na primer, da trgovina dodaje proizvodima vrednost, jer isti proizvodi imaju veu vrednost u rukama potroaa nego u rukama proizvoaa; zbog toga trgovinu moramo strogo (strictly) uzev smatrati za in proizvodnje.115 Ali mi ne plaamo robe dva puta, sad njihovu upotrebnu vrednost, a posle njihovu vrednost. A ako je upotrebna vrednost robe korisnija kupcu nego prodavcu, njen je novani oblik korisniji prodavcu nego kupcu. Zar bi je inae prodavao? I tako bi se isto moglo kazati da kupac strogo uzev (strictly) vri in proizvodnje ako pretvori u novac, recimo, arape kupljene kod trgovca. Ako se razmene robe ili robe i novac jednake razmenske vrednosti, tj. ekvivalenti, oigledno je da iz prometa niko nee izvui vie vrednosti no to je u nj ubacio. Viak vrednosti nee biti stvoren. Meutim, u svom istom obliku, proces robnog prometa postavlja kao uslov razmenu ekvivalenata. Ali u stvarnom ivotu stvari se ne zbivaju isto. Zato emo pretpostaviti da se razmenjuju neekvivalenti. Na svaki nain, na robnom tritu stoje jedan prema drugom samo vlasnici roba, a mo koju ova lica vre jedno nad drugim samo je mo njihovih roba. Materijalna razlinost njihovih roba materijalna je pobuda razmene i dovodi vlasnike roba u uzajamnu zavisnost, poto ni jedan ni drugi ne dri u ruci predmet svoje sopstvene potrebe, ve obojica dre predmet potrebe drugoga. Osim ove materijalne razlinosti njihovih upotrebnih vrednosti, ima meu robama jo samo jedna razlika, razlika izmeu njihovog prirodnog i njihovog preobraenog oblika, izmeu robe i novca. I tako se vlasnici roba razlikuju meu sobom samo kao prodavci, tj. kao vlasnici robe, i kao kupci, tj. kao vlasnici novca.
114 Zbog toga Le Trosne odgovara svome prijatelju Condillacu vrlo tano: Razvijeno drutvo uopte ne zna ni za ta suvino. Ujedno mu se podruguje primedbom da ako oba razmenjivaa dobijaju jednako vie za jednako manje, obojica dobijaju jednako. Zato to nema ni najmanje pojma o prirodi razmenske vrednosti, Condillac je najzgodniji autoritet g. profesoru Wilhelmu Roscheru za njegove sopstvene detinjaste pojmove. Vidi njegove Die Grundlagen der Nationalokonomie, 3. izdanje, 1858. 115 S. P. Newman, Elements of Political Economy, Andover and New York 1835, str. 175.
Uzmimo sada da je bilo kojom neobjanjivom povlasticom prodavac doao do mogunosti da robu proda iznad njene vrednosti, po 110 ako vredi 100, dakle s 10% nominalnim poveanjem cene. Prodavac, dakle, ubira viak vrednosti u veliini od 10. Ali poto je bio prodavac, pretvara se on u kupca. Sad se on susree s treim vlasnikom robe, koji kao prodavac takoe uiva povlasticu da robu prodaje za 10% skuplje. Na je ovek kao prodavac dobio 10, da bi kao kupac izgubio 10.116 Sve ovo izlazi u stvari na to da svi vlasnici roba prodaju jedni drugima svoje robe 10% iznad vrednosti, to je potpuno isto kao da ih prodaju po njihovim vrednostima. Takvo opte nominalno poveavanje robnih cena izaziva isto dejstvo kao kad bi se robne vrednosti umesto u zlatu cenile, recimo, u srebru. Novana imena, tj. cene roba nadule bi se, ali odnosi meu njihovim vrednostima ostali bi isti. Uzmimo obrnut sluaj da je privilegija kupca da robe kupuje ispod vrednosti. Ovde nije potrebno ak ni podsetiti da e kupac opet postati prodavac; on je bio prodavac pre no to je postao kupac. Kao prodavac on je izgubio 10% pre no to je kao kupac dobio 10%. 117 I sve opet ostaje po starom. Znai da se stvaranje vika vrednosti, a otud i pretvaranje novca u kapital, ne moe objasniti niti time to prodavci prodaju robe iznad vrednosti, niti time to ih kupci kupuju ispod vrednosti.118 Problem se ni na koji nain ne bi uprostio ako bismo u njega prokrijumarili strane odnose, dakle ako bismo s pukovnikom Torrensom kazali:
Efektivna tranja sastoji se u sposobnosti i naklonosti (!) potroaa da bilo neposrednom bilo posrednom razmenom dadu za robe neku veu koliinu od svih sastavnih delova kapitala no to proizvodnja tih roba staje. 119
U prometu proizvoai stoje jedni prema drugima samo kao prodavci i kupci. Tvrditi da viak vrednosti proistie za proizvoae
Poveanje nominalne vrednosti proizvoda... ne donosi dobit prodavcima... jer to dobijaju kao prodavci u istoj meri gube kao kupci. ([J. Gray,] The Essential Principles of the Wealth of Nations etc., London 1797, str. 66.) 117 Bude li ovek prisiljen da za 18 livara da koliinu proizvoda koja u stvari vredi 24, onda e kad bude kupovao tim istim novcem dobiti za 18 livara tano onoliko za koliko bi inae morao da plati 24 livre. (Le Trosne, De l` lnteret Social, str. 897.) 118 Nijedan prodavac ne moe stalno poskupljivati svoju robu, a da ne bude isto tako primoran da skuplje plaa robu drugih prodavaa; iz istog razloga ne moe nijedan potroa stalno jevtinije kupovati, a da isto tako ne bude primoran da stalno daje jevtinije robu koju prodaje. (Mercier de la Riviere, L' Ordre naturel etc., str. 555.) 119 R. Torrens, An Essay on the Production of Wealth, London 1821, str. 349.
116
iz toga to potroai plaaju robu iznad njene vrednosti znai samo uvijeno kazati ono to jednostavno glasi: vlasnik robe ima kao prodavac privilegiju da prodaje preskupo. prodavac je robu proizveo sam ili zastupa njenog proizvoaa, ali zar nije i kupac sam proizveo ili zar i on ne zastupa proizvoaa robe koju njegov novac predstavlja? Imamo, dakle, proizvoaa prema proizvoau. to ih razlikuje jeste da ovaj kupuje, a onaj prodaje. Nismo ni za korak odmakli ako vlasnik robe pod imenom proizvoaa prodaje robu iznad njene vrednosti, a pod imenom potroaa robu preskupo plaa.120 Prema tome, dosledni zastupnici iluzije po kojoj viak vrednosti potie iz nominalnog uveanja cene, ili iz prodaveve privilegije da robu preskupo prodaje, polaze od pretpostavke da ima jedna klasa koja samo kupuje a ne prodaje, dakle i da samo troi a ne proizvodi. Sa stanovita prostog prometa, do kojeg smo stanovita dosad stigli, postojanje takve klase jo je neobjanjivo. Ali bacimo pogled unapred. Novac kojim takva klasa stalno kupuje mora joj stalno, bez razmene, besplatno, po pravu ili po sili, priticati od samih vlasnika roba. Ovoj klasi prodavati robe iznad vrednosti znai samo na prevaru delimino povratiti besplatno izdat novac.121 Tako su maloazijski gradovi plaali godinji danak u novcu starome Rimu. Tim je novcem Rim od njih kupovao robe i kupovao ih je preskupo. Maloazijci su varali Rimljane otkidajui od njih putem trgovine deo danka. Pa ipak su Maloazijci ostajali prevareni. Njihova roba bila je kao i pre plaana njihovim vlastitim novcem. Ovo nije metod za bogaenje il obrazovanje vika vrednosti. Ostanimo, zato, u granicama robne razmene gde su prodavci kupci, a kupci prodavci. Naa zabuna potie, moda, otuda to ova lica nismo posmatrali individualno, ve samo kao oliene kategorije. Neka vlasnik robe A bude takva vidra da podvali svojim kolegama B-u i C-u, a da mu oni i kraj najbolje volje ne uzmognu uzvratiti ravnom merom. A proda B-u vino koje vredi 40 i dobije u razmenu ito koje vredi 50. A je svojih 40 pretvorio u 50, od manje novaca napravio je vie novaca i pretvorio je svoj novac u kapital. Pogledajmo stvar izblie. Pre razmene imali smo za 40 vina u ruci A-a i za 50 ita u ruci B-a, ukupnu vrednost od 90. Posle razmene imamo
120 Miljenje da profite plaaju potroai sasvim je apsurdno. Ko su potroai? (G. Ramsay, An Essay on the Distribution of Wealth, Edinburgh 1836, str. 183.) 121 Ako neko ne nae proe svojoj robi, hoe li mu g. Malthus onda preporuiti da kome drugom da novac da mu robu otkupi?, pita jedan zgranuti rikardovac Malthusa, koji, kao i njegov uenik pop Chalmers, ekonomski slavopoji klasu iskljuivih kupaca, tj. potroaa. Vidi: An Inquiry into those principles respecting the Nature of Demand and the Necessity of Consumption, lately advocated by Mr. Malthus etc., London 1821, str. 55.
istu ukupnu vrednost od 90. Vrednost koja se obre nije se ni za atom uveala, samo se njena raspodela meu A-om i B-om izmenila. Na jednoj se strani pokazuje kao viak vrednosti ono to je na drugoj manjak vrednosti, na jednoj kao vie to je na drugoj kao manje. Ista bi se promena bila dogodila da je A, bez oblika razmene koji sve to prikriva, neposredno, ukrao 10 od B-a. Oigledno je da se suma vrednosti koje se obru ne moe poveati promenom njihove raspodele, kao god to Jevrejin koji za jednu gineju proda neki farding 122* iz doba kraljice Ane, ne poveava masu plemenitih metala u jednoj zemlji. Celina kapitalistike klase neke zemlje ne moe samu sebe varati.30 Moemo se, dakle, do mile volje vrteti i okretati, rezultat e ostati isti. Razmenjuju li se ekvivalenti, nee postati viak vrednosti, a razmenjuju li se neekvivalenti, ni onda nee postati viak vrednosti 31 Promet ili robna razmena ne stvara vrednost.32 Otuda je razumljivo zato u naoj analizi osnovnog oblika kapitala, oblika kojim on odreuje ekonomsku organizaciju modernog drutva, u prvi mah potpuno ostavljamo po strani njegove popularne i tako rei prepotopske vidove, trgovinski i zelenaki kapital. U pravom trgovinskom kapitalu javlja se oblik N R N', kupovanje radi skupljeg prodavanja, najistije. S druge strane, itavo se njegovo kretanje zbiva u okviru prometne oblasti. Ali poto je nemogue da se za pretvaranje novca u kapital, za obrazovanje vika
30 Destutt de Tracy, mada je bio membre de lInstitut[62] [lan Instituta] a moda ba zbog toga to je to bio stajao je na suprotnom gleditu. Industrijski kapitalisti, veli on, prave profite time to sve prodaju skuplje no to je stalo da se proizvede. A kome prodaju? Pre svega jedni drugima. (Traite de la Volonte etc., str. 239.) 31 Razmena jednakih vrednosti niti uveava niti smanjuje masu vrednosti koje se u drutvu nalaze. Razmena nejednakih vrednosti... takoe ni u emu ne menja sumu drutvenih vrednosti, makar da imovini jednoga dodaje koliko imovini drugoga oduzima. (J.- B. Say, Traite dEconomie Politique, sv. II, str. 443, 444.) Say, naravno i ne brinui se za posledice ove reenice, uzima je prilino doslovno iz fiziokrata. Sledei primer e nam prikazati na koji je nain, radi uveanja svoje vlastite vrednosti, Say eksploatisao njihove spise, koji su u to vreme bili u dubokom zaboravu. Najuvenija izreka gospodina Saya: On n achete des produits qu avec des produits123* (isto, sv. II, str. 438), glasi u fiziokratskom originalu: Les productions ne se payent qu avec des productions.3* (Le Trosne, De l Interit Social, str. 899.) 32 Razmena uopte ne prenosi vrednost na proizvode. (F. Wayland, The Elements of Political Economy, Boston 1843, str. 168.)
*etvrtina jednog penija 2 * Proizvodi se kupuju samo proizvodima.3* 3* Proizvodi se plaaju samo proizvodima.
122
vrednosti, dade objanjenje u samom prometu, to nam se trgovinski kapital ini nemogu im se razmenjuju ekvivalenti 124, te se zbog toga trgovinski kapital dade objasniti jedino time da trgovac, koji se parazitski uvlai meu proizvoae roba koji prodaju i kupuju, vara i jedne i druge. U ovom smislu kae Franklin: Rat je razbojnitvo, trgovina je prevara.125 Ako pak neemo da oploavanje trgovinskog kapitala objasnimo prosto kao prevaru nad proizvoaima roba, onda nam je potreban dugi niz meulanova, kojih nemamo ovde gde robni promet i njegovi jednostavni momenti ine nau jedinu pretpostavku. to vai za trgovinski kapital, vai jo i vie za zelenaki. Kod trgovinskog kapitala imamo bar kretanje prometa, kupovinu i prodaju, kao posrednika meu krajnjim takama, tj. izmeu novca koji se baca na trite i uveanog novca koji se izvlai s trita. Kod zelenakog kapitala oblik N R N' skraen je na krajnje take izmeu kojih ne stoji nita, na N N', na novac koji se razmenjuje za vie novca, a to je oblik koji protivrei prirodi novca, te je stoga sa stanovita robne razmene neobjanjiv. Zato Aristotel kae: Poto je hrematistika dvostruka, te jedna pripada trgovini, druga ekonomici, a ova je nuna i vredna je pohvale, dok prva poiva na prometu i s pravom je kude (jer ne poiva na prirodi, ve na meusobnom varanju), to ljudi s najpunijim pravom mrze zelenatvo, jer u njemu je sam novac izvor zarade i ne upotrebljava se za ono za ta su ga iznali. Jer on je postao radi razmene roba, dok kamata pravi od novca vie novca. Otud i njeno ime ( kamata i ono to je roeno). Jer roeni su slini onima to ih rodie. A kamata je novac od novca, tako da je od svih grana privreivanja ova najprotivnija prirodi. 126 Kako za trgovinski, tako emo i za kamatonosni kapital u naeg istraivanja nai da su izvedeni oblici, i ujedno emo videti ega se istorijski javljaju pre modernog osnovnog oblika kapitala. Pokazalo se da viak vrednosti ne moe poticati iz prometa, da se pri njegovom obrazovanju mora iza lea prometa zbivati toku zbog dakle neto
160
II odeljak Pretvaranje novca u kapital
124
Kad bi u njoj vladala nepromenljivost ekvivalenata, trgovina bi bila nemogua. (G. Opdyke, A Treatise on Political Economy, New York 1851, str. 66 - 69.) Razlika izmeu realne vrednosti i razmenske vrednosti poiva na injenici da se vrednost neke stvari razlikuje od takozvanog ekvivalenta koji se za nju daje u trgovini, tj. da taj ekvivalent nije ekvivalent. (F. Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalkonomie, str. 95, 96.1*) 125 Benjamin Franklin, Works, sv. II, izd. Sparks u: Positions to be examined concerning National Wealth, [str. 376.] 126 Aristotel, De Republica, knj. I, gl. 10, [str. 17.] 1 * Vidi u 4. tomu ovog izdanja.
161
to se u samom njemu ne vidi.127 A moe li viak vrednosti poticati odnekud drugde negoli iz prometa? Promet je zbir svih uzajamnih odnosa1* vlasnika rob. Izvan njega vlasnik roba nalazi se u odnosu jo samo prema vlastitoj robi. A to se tie vrednosti robe, ovaj se odnos ograniava na to da ona sadri izvesnu koliinu linog vlasnikovog rada, merenu prema odreenim drutvenim zakonima. Ova se koliina rada izraava veliinom vrednosti njegove robe, a poto se veliina vrednosti predstavlja raunskim novcem, to se izraava cenom od, recimo, 10. Ali se njegov rad ne predstavlja vrednou robe i jo jednim vikom iznad njene vlastite vrednosti, ne cenom od 10, koja bi u isti mah bila i 11, ne vrednou veom od same sebe. Vlasnik robe moe svojim radom da stvara vrednosti, ali ne vrednosti koje se oplouju. On moe poveati vrednost neke robe dodajui postojeoj vrednosti novu vrednost novim radom, npr. pravei od koe izme. Ista materija ima sada veu vrednost jer sadri veu koliinu rada. Zbog toga izma ima veu vrednost nego koa, ali je vrednost koe ostala ista. Ona se nije oplodila, nije donela viak vrednosti za vreme izraivanja izama. Nemogue je, dakle, da izvan prometne oblasti, ne stupajui u dodir s drugim vlasnicima roba, proizvoa robe oplodi vrednost, dakle ni da novac odnosno robu pretvori u kapital. To znai da kapital ne moe poticati iz prometa, kao i to da ne moe ni da ne potie iz prometa. On mora i da potie i da ne potie iz prometa. Doli smo, dakle, do dvostrukog rezultata. Pretvaranje novca u kapital treba izvesti na osnovici unutranjih zakona robne razmene, tako da kao polazna taka slui razmena ekvivalenata.128 Na vlasnik novca, koji postoji tek kao kapitalistova
127 Pod obinim uslovima na tritu profit se ne postie razmenom. Da nije postojao ve ranije, ne bi mogao postojati ni posle ove transakcije. (Ramsay, An Essay on the Distribution of Wealth, str. 184.) 128 Posle ovoga to smo raspravili, italac e shvatiti da to znai samo ovo: obrazovanje kapitala mora biti moguno i onda kad je cena robe jednaka njenoj vrednosti. Ono se ne moe objasniti odstupanjem robnih cena od robnih vrednosti. Odstupe li cene doista od vrednosti, onda ih prvo moramo svesti na ove, tj. moramo tu okolnost izuzeti kao sluajnu da bismo pred sobom imali istu pojavu obrazovanja kapitala na osnovici robne razmene, i da nas u njegovom posmatranju ne bi bunile sporedne okolnosti koje samo smetaju i nemaju veze sa samim procesom. Uostalom, zna se da ovakvo svoenje niukoliko nije samo neki nauni postupak. Neprestana kolebanja trinih cena, njihovo dizanje i padanje, naknauju se, potiru se meusobno i svode na prosenu cenu kao svoje unutranje pravilo. Prosena cena je zvezda vodilja npr. trgovca ili industrijalca kod svakog 1 * U 3. i 4. izdanju: Warenbeziehungen.
gusenica, mora robe i kupovati i prodavati po njihovoj vrednosti, a ipak na zavretku procesa izvui vie vrednosti no to je u njega ubacio. Pretvaranje kapitalistove gusenice u leptira mora se izvriti u oblasti prometa, a u isti mah mora da se ne izvri u njoj. To su uslovi problema. Hic Rhodus, hic salta![63].
3. Kupovanje i prodavanje radne snage
Promena vrednosti novca koji treba da se pretvori u kapital ne moe da se dogodi na samom novcu, jer kao kupovno ili kao plateno sredstvo on samo ostvaruje cenu robe koju kupuje ili plaa, a ostane li u svom vlastitom obliku, skamenie se u vrednost ija se veliina ne menja.129 Isto tako promena ne moe proistei ni iz drugog ina prometa, iz preprodaje robe, jer ovaj in samo vraa robu iz prirodnog oblika u novani oblik. Promena se, dakle, mora dogoditi s robom koja se kupuje u prvom inu, N R, ali ne s njenom vrednou, jer se razmenjuju ekvivalenti, roba se plaa po njenoj vrednosti. Promena, dakle, moe poticati samo iz upotrebne vrednosti kao takve, tj. iz njene potronje. Da bi iz potronje neke robe na vlasnik novaca mogao izvlaiti vrednost, mora ga zadesiti srea da u prometnoj oblasti, na tritu, pronae robu ija bi sama upotrebna vrednost imala naroito svojstvo da bude izvor vrednosti, dakle ije bi stvarno troenje i samo bilo opredmeivanje rada, a stoga i stvaranje vrednosti. Takvu naroitu robu vlasnik novca i nalazi na tritu ta je roba radna sposobnost ili radna snaga. Pod radnom snagom ili radnom sposobnou razumemo celokupnost fizikih i duhovnih sposobnosti koje postoje u telesnoj, ivoj linosti ovekovoj, i koje on stavlja u pokret kad god proizvodi upotrebne vrednosti ma koje vrste. Ali da bi vlasnik novca zatekao radnu snagu na tritu kao robu, potrebno je da budu ispunjeni razni uslovi. Sama po sebi robna razmena ne sadri neke druge odnose zavisnosti osim one koji potiu iz same njene prirode. Pod tom pretpostavkom radna snaga moe da se
posla koji iziskuje due vreme. To jest, on zna da se robe, ako neki dui period posmatramo kao celinu, u stvari ne prodaju ni iznad ni ispod svoje prosene cene, ve upravo po njihovoj prosenoj ceni. Prema tome, kad bi nezainteresovano miljenje njemu uopte bilo u interesu, morao bi sebi ovako postaviti problem obrazovanja kapitala: Kako je mogu postanak kapitala kad cene regulie prosena cena, tj. u poslednjoj instanciji vrednost robe? Velim u poslednjoj instanciji zato to se prosene cene ne poklapaju neposredno s veliinama robnih vrednosti, kako to misle A. Smith, Ricardo i drugi. 38 U novanom obliku... kapital ne proizvodi profit. (Ricardo, Principles of Political Economy, str. 267.)
163
pojavi na tritu kao roba samo ako je i zato to je njen vlastiti posednik, lice ija je ta radna snaga, ponudi ili proda kao robu. Da bi je prodao kao robu, njen vlasnik mora da bude kadar raspolagati njome, mora, dakle, biti slobodan vlasnik svoje radne sposobnosti, svoje linosti.130 Na tritu on se susree s vlasnikom novca, te njih dvojica stupaju u meusoban odnos kao ravnopravni vlasnici robe, samo s tom razlikom to je jedan kupac, a drugi prodavac; dakle obojica su pravno jednaka lica. Da bi ovaj odnos mogao potrajati, nuno je da vlasnik radne snage nju prodaje uvek samo za odreeno vreme, jer bude li je prodao ucelo, jednom zauvek, prodae samog sebe i iz slobodna oveka pretvorie se u roba, iz vlasnika robe u robu. Kao linost, mora on prema svojoj radnoj snazi stalno stajati kao prema svome vlasnitvu i zato kao prema svojoj vlastitoj robi, a to moe samo tako ako svoju robu bude kupcu uvek stavljao na raspolaganje, tj. ustupao na troenje samo prolazno, za odreen rok vremena, dakle ako se njenim otuivanjem ne odree svojeg vlasnitva nad njom. 131 Drugi bitni uslov za to da vlasnik novca zatee radnu snagu na tritu kao robu jeste da njen vlasnik, umesto da bude kadar prodavati robe u kojima se njegov rad opredmetio, mora da nudi na prodaju kao robu samu svoju radnu snagu koja postoji samo u njegovoj ivoj linosti.
U enciklopedijama koje govore o predmetima iz klasine antike moe se proitati besmislica da je u antikom svetu kapital bio potpuno razvijen samo to nedostajahu slobodni radnik i ustanova kredita. I g. Mommsen nie u svojoj Istoriji Rima jedan za drugim quid pro quo. 131 Zbog toga razna zakonodavstva ustanovljavaju izvestan maksimum za radni ugovor. Svi zakonici u naroda kod kojih je rad slobodan reguliu uslove otkazivanja ugovora. U raznim zemljama, osobito u Meksiku (pre amerikog graanskog rata i na teritorijama otcepljenim od Meksika, a u stvari i do Kuzinog prevrata[64] u Podunavskim Kneevinama), krije se ropstvo pod oblikom pionae. 1* Pozajmicama koje se imaju odraditi i koje se prenose s generacije na generaciju postaje ne samo pojedini radnik ve i njegova porodica stvarno svojinom drugih lica i njihovih porodica. Jurez je ukinuo pionau. Takozvani car Maximilian uvede je ponovo dekretom koji je u poslanikoj kui u Vaingtonu ispravno igosan kao dekret za ponovno uvoenje ropstva u Meksiku. Od svojih naroitih telesnih i umnih umenosti i mogunosti za delanje mogu j a . . . da otuim za drugog njihovu vremenski ogranienu upotrebu, jer s tim ogranienjem dobijaju spoljanji odnos prema mojoj celini i optosti. Ako bih otuio itavo svoje vreme konkretizovano u radu i celokupnost svoje proizvodnje, ja bih onda uinio svojinom drugoga ono to ini njihovu sutinu, svoju optu delatnost i stvarnost, svoju 1 (Hegel, Philosophie des Rechts, Berlin linost. * podlonosti prezaduenih nadniara,1840, str. 104, 67.) piona
130
Da bi neko prodavao robe koje se razlikuju od njegove radne snage prirodno je da mora imati sredstva za proizvodnju, npr. sirovine, orua za rad itd. Bez koe ne moe praviti izme. Osim toga, potrebna su mu i ivotna sredstva. Niko, pa ni onaj to svira muziku budunosti, ne moe da troi proizvode budunosti, dakle ni upotrebne vrednosti ije proizvoenje jo nije dovreno. Ba kao i prvog dana kad se pojavio na zemaljskoj pozornici, ovek jo uvek mora da troi svakog dana pre no to e proizvoditi i dok proizvodi. Ako su ti proizvodi robe, onda se moraju prodati poto budu proizvedeni, i potrebe proizvoaeve mogu se zadovoljiti tek posle prodaje. Uz period proizvodnje dolazi jo i vreme nuno za prodaju. Zbog toga, da bi svoj novac pretvorio u kapital, mora vlasnik novca da zatekne na robnom tritu slobodnog radnika, slobodnog u dvostrukom smislu: da kao slobodna linost raspolae svojom radnom snagom kao svojom robom, a da, s druge strane, nema na prodaju drugih roba, da je lien svega, da je slobodan od svih stvari potrebnih za realizovanje svoje radne snage. Pitanje zato u prometnoj oblasti ovaj slobodni radnik izlazi pred njega ne zanima vlasnika novca, koji zatie trite rada kao poseban odsek robnog trita. A za ovaj mah to ne zanima ni nas. Mi se teorijski drimo same injenice, kao to se i vlasnik novca dri nje praktiki. Jedno je ipak jasno. Priroda ne stvara na jednoj strani vlasnike novca ili roba, a na drugoj ljude koji su vlasnici samo svojih radnih snaga. Ovaj odnos niti je prirodno-istorijski, niti je takav drutveni odnos koji bi bio zajedniki svima istorijskim periodima. Oigledno je on sam rezultat prethodnog istorijskog razvitka, proizvod mnogih ekonomskih prevrata, propasti itavog niza starijih formacija drutvene proizvodnje. I one ekonomske kategorije koje smo ranije posmatrali nose tragove svoje istorije. U postojanju proizvoda kao robe sadre se odreeni istorijski uslovi. Da bi bio roba, proizvod se ne sme proizvoditi kao neposredno sredstvo opstanka samog proizvoaa. Da smo dalje istraivali: pod kojim okolnostima svi proizvodi, ili bar veina njihova, uzimaju oblik robe, nali bismo da se to zbiva samo na osnovici sasvim posebnog, kapitalistikog naina proizvodnje. Ali ovo istraivanje nije spadalo uz analizu robe. Robne proizvodnje i robnog prometa moe biti i onda kad je daleko pretenija masa proizvoda namenjena neposredno vlastitoj potrebi i ne pretvara se u robu, dakle kad drutveni proces proizvodnje jo ni izdaleka nije svom irinom i dubinom doao pod vladavinu razmenske vrednosti. Uslov nuan da bi se proizvodu dao oblik robe jeste da u drutvu postoji toliko razvijena podela rada da je ve izvreno razdvajanje upotrebne od razmenske vrednosti, koje s trampom tek otpoinje. A ovakav stupanj razvitka zajedniki je istorijski najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama. Ako pak posmatramo novac, videemo da on pretpostavlja iz-
vestan stupanj razvitka robne razmene. Posebni oblici novca, prost ekvivalent robe, prometno sredstvo, plateno sredstvo, blago, svetski novac, obeleavaju veoma razliite stupnjeve drutvenog procesa proizvodnje ve prema tome koliki su obim i relativno preovlaivanje ove ili one funkcije. Ipak nas iskustvo ui da je dovoljan i relativno slabo razvijen robni promet da se svi ovi oblici obrazuju. Drugojaije je s kapitalom. Istorijski uslovi njegove egzistencije nikako nisu dati ako je dat sam robni i novani promet. On postaje samo tamo gde vlasnik sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava zatie na tritu slobodnog radnika kao prodavca svoje radne snage, a ovaj jedan istorijski uslov obuhvata celi jedan period svetske istorije. Zbog toga kapital od samog poetka oglaava posebnu epohu drutvene proizvodnje.132 Sad nam valja izblie razmotriti tu osobitu robu: radnu snagu. Kao i sve druge robe, ima i ona svoju vrednost.133 Kako se ta vrednost odreuje? Vrednost radne snage odreuje se, kao i vrednost svake druge robe, radnim vremenom potrebnim za proizvodnju, pa, dakle, i za reprodukciju ovog naroitog artikla. Ukoliko je vrednost, radna snaga predstavlja samo odreenu koliinu prosenog drutvenog rada opredmeenog u njoj. Radna snaga postoji samo kao prirodna sposobnost ive individue. Dakle, egzistencija ive individue je pretpostavka za proizvodnju radne snage. Ako je egzistencija individue data, onda se proizvodnja radne snage sastoji u reprodukovanju, tj. u odravanju same individue. Za svoje odranje ivoj je individui potrebna izvesna suma ivotnih sredstava. Stoga se radno vreme potrebno za proizvodnju radne snage svodi na radno vreme potrebno za proizvodnju tih ivotnih sredstava; drugim reima, vrednost radne snage jeste vrednost ivotnih sredstava potrebnih za odranje njena vlasnika. Ali se radna snaga ostvaruje samo svojim ispoljavanjem, ona dejstvuje samo u radu. Ali, njenom aktivnou, radom, troi se odreena koliina ovekovih miia, ivaca, mozga itd., to se mora naknaditi. to. je ovo troenje vee, to vee mora biti i primanje.134 Vlasnik radne snage koji je danas radio mora i sutra biti kadar da ponovi isti proces pod
132 Dakle, ono to je karakteristino za kapitalistiku epohu jeste da radna snaga uzima za samog radnika oblik robe koja njemu pripada, dakle da njegov rad dobija oblik najamnog rada. S druge strane, robni oblik tek od tog momenta postaje optim oblikom proizvoda rada. 133 Vrednost (value or worth) nekog oveka jeste, kao i kod svih drugih stvari, njegova cena, a to e rei koliko se daje za upotrebu njegove snage. (Th. Hobbes, Leviathan u: Works, izd. Molesworth, London 1839 - 1844, sv. III, str. 76.) 134 Zbog toga je villicus staroga Rima, kao ekonom na elu poljoprivrednih robova, primao manji deo nego momci, jer mu je rad bio laki od njihovog. (Th. Mommsen, Romische Geschichte, [I sv., 2. izd., Berlin] 1856, str. 810.)
istim uslovima snage i zdravlja. Dakle, suma ivotnih sredstava mora biti dovoljna da radnu individuu odri kao radnu individuu u normalnom ivotu. Same prirodne potrebe, kao hrana, odelo, ogrev, stan itd. razline su prema klimatskim i drugim prirodnim osobinama ove ili one zemlje. S druge strane, sam obim tzv. nunih potreba, kao i nain njihova zadovoljavanja, proizvod je istorije, te zbog toga velikim delom zavisi od kulturnog stupnja dotine zemlje, a izmeu ostaloga bitno i od toga pod kojim uslovima, dakle i s kakvim se navikama i pretenzijama na ivot obrazovala klasa slobodnih radnika. 135 To znai da nasuprot ostalim robama, odreenje vrednosti radne snage sadri izvestan istorijski i moralni element. Ipak je za neku odreenu zemlju, i u odreenom periodu, dat prosean opseg potrebnih ivotnih sredstava. Vlasnik radne snage je smrtan. Ako, dakle, njegovo pojavljivanje na tritu treba da bude stalno, kako to i pretpostavlja stalno obnavljano pretvaranje novca u kapital, mora se prodavac radne snage ovekoveiti, kao to se svaka iva individua ovekoveuje produavanjem vrste.136 Radne snage koje istroenost i smrt odvlae sa trita moraju se stalno zamenjivati bar jednakim brojem novih radnih snaga. Suma ivotnih sredstava potrebnih za proizvodnju radne snage obuhvata, dakle, i ivotna sredstva smene, tj. radnike dece, tako da se ova rasa osobitih vlasnika robe ovekoveuje na robnom tritu.137 Da se opta ovekova priroda tako izmeni, da postigne umenost i okretnost u nekoj odreenoj grani rada i da postane razvijena i specifina radna snaga, potrebno je odreeno vaspitanje ili obrazovanje, koje sa svoje strane staje veu ili manju sumu robnih ekvivalenata. Trokovi oko obrazovanja radne snage razlini su prema karakteru vee ili manje umenosti i iskustva koje radnik treba da stekne. Ovi trokovi uenja, za obinu radnu snagu potpuno neznatni, ulaze, dakle, u obim onih vrednosti koje su izdate da bi se ona proizvela. Vrednost radne snage svodi se na vrednost neke odreene sume ivotnih sredstava. Zato se ona menja kad se menja vrednost tih ivotnih sredstava, tj. kad se menja veliina radnog vremena potrebnog za njihovu proizvodnju. Jedan deo ivotnih sredstava, npr. hrana, ogrev itd., troi se iz
135
Uporedi: W. Th. Thornton, Over-Population and its Remedy, London
1846.
136
Petty. Prirodna cena rada... sastoji se u takvoj koliini sredstava opstanka i predmeta udobnosti (comforts), kakva je prema klimi i ivotnim navikama neke zemlje potrebna da radnika odri i da mu omogui da podigne porodicu, ime se obezbeuje nesmanjena ponuda rada na tritu. (R. Torrens, An Essay on the external Com Trade, London 1815, str. 62.) Ovde re rad stoji pogreno umesto radna snaga.
137
dana u dan i mora se svakog dana zameniti novim. Druga ivotna sredstva, kao odelo, nametaj itd., traju due, pa se i zamenjuju u duim razmacima vremena. Jedne se robe moraju svakodnevno kupovati, odnosno plaati, druge nedeljno, tromeseno itd. Ali ma kako ti izdaci bili rasporeeni kroz, recimo, godinu dana, moraju se danomice pokrivati iz prosenog prihoda. Ako sa A oznaimo masu roba koje su za proizvodnju radne snage potrebne svaki dan, sa B one koje
onda bi dnevni prosek ovih roba bio = Uzev
su potrebne svaku nedelju, sa C koje su potrebne tromeseno itd., da se u ovoj masi roba potrebnih za prosean dan nalazi 6 asova drutvenog rada, onda se u radnoj snazi dnevno opredmeuje pola dana prosenog drutvenog rada, odnosno za svakodnevno proizvoenje radne snage trai se pola dana rada. Ova koliina rada, potrebna za svakodnevno proizvoenje radne snage, ini njenu dnevnu vrednost, tj. vrednost svakodnevno reprodukovane radne snage. Ako i masa zlata od 3 ilinga ili 1 talira predstavlja pola dana prosenog drutvenog rada, onda je 1 talir cena koja odgovara dnevnoj vrednosti radne snage. Bude li je vlasnik nudio po jedan talir na dan, onda e njena prodajna cena biti ravna njenoj vrednosti, a po naoj pretpostavci, vlasnik novca, koji je eljan da svoje talire pretvori u kapital, tu vrednost i plaa. Poslednju ili minimalnu granicu vrednosti radne snage ini vrednost takve robne mase bez ijeg svakodnevnog priticanja nosilac radne snage, ovek, ne bi mogao obnavljati proces svog ivota, dakle vrednost fiziki neophodnih ivotnih sredstava. Spusti li se cena radne snage na taj minimum, spustie se ispod njene vrednosti, jer se pod takvim okolnostima radna snaga moe da odrava i razvija samo u krljavom obliku. Meutim, vrednost svake robe odreuje se onim radnim vremenom koje je potrebno da isporuena roba bude normalne valjanosti. Vanredno je jevtina sentimentalnost nalaziti da je ovo odreivanje vrednosti radne snage koje izvire iz same prirode stvari grubo, i jadikovati kao, npr., Rossi: Zamiljati radnu sposobnost (puissance de travail) ne uzimajui u obzir sredstva za odranje radnika za vreme procesa proizvodnje, znai zamiljati fantom (etre de raison). Ko kae rad, ko kae radna sposobnost, kae i radnik i sredstva za odranje, radnik i najamnina.138 Ko kae radna sposobnost, ne kae rad, kao god to ni onaj koji kae sposobnost varenja ne kae varenje. Zna se da za ovaj proces treba neto vie od dobra eluca. Ko kae radna sposobnost, taj nije apstrahovao ivotna sredstva potrebna za njeno odravanje. Naprotiv,
Rossi, Cours d Economie Politique, Bruxelles 1842, str. 370, 371.
138
njihova vrednost izraena je u vrednosti radne sposobnosti. Ne bude li se ova prodala, nee radniku biti ni od kakve koristi. Naprotiv, on e tada oseati kako je to grozna prirodna nunost to je njegova radna sposobnost zahtevala izvesnu odreenu koliinu sredstava za odranje da bi bila proizvedena i da ih vazda nanovo zahteva za svoje reprodukovanje. Tada e on, poput Sismondija, otkriti da radna sposobnost... nije nita ako se ne proda.139 Naroita priroda ove osobite robe, radne snage, sastoji se u tome to zakljuenjem ugovora izmeu kupca i prodavca njena upotrebna vrednost jo nije stvarno prela u kupeve ruke. Njena je vrednost, kao i vrednost svake druge robe, bila odreena pre no to je ula u promet, jer je za proizvodnju radne snage bila utroena izvesna odreena koliina drutvenog rada, ali njena upotrebna vrednost postoji tek u naknadnom ispoljavanju snage. Usled ovoga se otuenje snage i njeno stvarno ispoljavanje, tj. njeno postojanje kao upotrebne vrednosti, vremenski ne podudaraju. A kod takvih roba140 gde se formalno otuenje upotrebne vrednosti putem prodaje vremenski razilazi s njenim stvarnim ustupanjem kupcu, kupev novac funkcionie veinom kao plateno sredstvo. U svim zemljama kapitalistikog naina proizvodnje radna snaga plaa se tek poto je funkcionisala za vreme utvreno ugovorom o kupovini, npr. krajem svake nedelje. Prema tome, radnik svugde predujmljuje kapitalisti upotrebnu vrednost radne snage; on doputa da kupac nju troi pre no to mu plati njenu cenu; to znai da radnik svugde kreditira kapitalistu. Da ovo kreditiranje nije prazno uobraenje, pokazuje ne samo gubitak kreditirane najamnine kad kapitalista padne pod steaj141, ve i itav niz trajnijih posledica.142 Meutim, bilo da novac funkcionie kao kupovno
Sismondi, Nouveaux Principes etc., sv. I, str. 113. Svaki se rad plaa tek poto je izvren. (An Inquiry into those Principles respecting the Nature of Demand etc., str. 104.) Trgovaki kredit morao je poeti onoga asa kad je radnik, prvi tvorac proizvodnje, usled svojih uteda bio u stanju da na nagradu za svoj rad prieka nedelju, dve nedelje, mesec dana i etvrt godine itd. (Ch. Ganilh, Des Systemes d' Economie Politique, 2. izd., Paris 1821, sv. II, str. 150.) 141 Radnik pozajmljuje svoj trud (industry), ah, lukavo dodaje Storch, ne rizikuje nita osim da izgubi najamninu Radnik ne otuuje nita materijalno. (Storch, Cours d' Economie Politique, Petersbourg 1815, sv. II, str. 37.) 142 Primer. U Londonu postoje dve vrste hlebara, jedni su full priced, koji hleb prodaju po punoj vrednosti, drugi su undersellers, koji ga prodaju ispod vrednosti. Ovi drugi ine preko tri etvrtine od celokupnog broja hlebara. (Str. XXXII u Report-u vladinog komesara H. S. Tremenheera o Grievance complained of by the journeymen bakers etc.-, London 1862.) Ovi undersellers prodaju gotovo bez izuzetka hleb koji je falsifikovan primesama stipse, sapuna, potae, krea, fluoritove praine i slinih pijatnih, hranljivih i zdravih sastojaka. (Vidi
140
139
169
ili kao plateno sredstvo, priroda same robne razmene nee se ni u emu izmeniti. Cena radne snage utrvena je ugovorom, mada se tek kasnije realizuje, kao, npr., kuna kirija. Radna je snaga prodata, mada e tek kasnije biti plaena. Ipak je po isto shvatanje ovog odnosa korisno da za ovaj mah uzmemo kao da vlasnik radne snage dobija njenu ugovorenu cenu odmah pri prodaji. Sad znamo kako se odreuje vrednost koju vlasnik novca plaa vlasniku ove osobite robe, radne snage. Upotrebna vrednost koju prvi dobija putem razmene pokazuje se tek u stvarnom troenju, u procesu potronje radne snage. Sve stvari potrebne za ovaj proces, sirovinu itd., kupuje vlasnik novca na robnom tritu i plaa ih po punoj ceni. Proces potronje radne snage istovremeno je proces proizvodnje robe i vika vrednosti. Potronja radne snage, kao i potronja svake druge robe, vri se van trita, van prometne oblasti. Zbog toga emo zajedno s vlasnikom novca i vlasnikom radne snage napustiti ovu bunu oblast na povrini, pristupanu svaijem oku, i poi emo za obojicom na skriveno mesto proizvodnje, gde na ulazu stoji napisano: No admittance except on business1*. Tu e se pokazati ne samo kako kapital proizvodi, nego i kako se proizvodi sam kapital. Najzad se mora otkriti tajna kako se pravi profit.
* duandija 2* trajka
II odeljak Pretvaranje novca kapital Oblast prometa ili robne u razmene, u ijem se okviru vri kupovanje i prodavanje radne snage, bila je uistinu pravi raj priroenih ovekovih prava. U njoj vladaju jedino Sloboda, Jednakost, Svojina i Bentham. Sloboda! Jer se kupac i prodavac neke robe, recimo radne snage, opredeljuju samo svojom slobodnom voljom. Oni ugovore zakljuuju kao slobodne, pravno jednake linosti. Ugovor je krajnji rezultat u kome njihove volje dobijaju zajedniki pravni izraaj. Jednakost! Jer se jedan prema drugom odnose samo kao vlasnici roba i razmenjuju ekvivalent za ekvivalent. Svojina! Jer jedan i drugi raspolau samo svojim. Bentham! Jer i jedan i drugi vode rauna samo o sebi. Jedina mo koja ih sastavlja i dovodi u uzajamni odnos jeste mo njihove sebinosti, njihove line koristi, njihovih privatnih interesa. I ba zbog toga to se tako svako brine samo za sebe a niko za drugog, svi oni, po nekoj unapred odreenoj harmoniji meu stvarima, ili pod okriljem vanredno pronicljivog provienja, vre samo delo svoje uzajamne koristi, opte koristi, interesa celine. U asu kad se rastajemo sa ovom oblau prostoga prometa ili robne razmene, iz koje vulgarni pristaa slobodne trgovine uzima gledita, pojmove i merilo za svoje suenje o drutvu kapitala i najamnog rada, izgleda da se fizionomija naih dramatis personae u neem menja. Bivi vlasnik novca ide napred kao kapitalista, za njim ide vlasnik radne snage kao njegov radnik; prvi se znaajno smeka i hita na posao, dok drugi ide plaljivo, opirui se, kao neko koji je na trite izneo vlastitu kou pa sad nema ta oekivati osim tavionice! 170
1*
Ulaz dozvoljen samo zaposlenima.
171
Trei odeljak
Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti

G L A V A P E T A
Proces rada i proces oploavanja vrednosti

1. Proces rada
Upotrebljavanje radne snage jeste sam rad. Kupac radne snage troi je na taj nain to njen prodavac radi za njega. Time njen prodavac postaje actu1* delujuom radnom snagom, postaje radnik, to je ranije bio samo potentia2*. Da bi kapitalista predstavio radnikov rad u robama, mora ga pre svega predstaviti u upotrebnim vrednostima, u stvarima koje slue zadovoljavanju ma kojih potreba. Dakle, ono to on daje radniku da izradi jeste kakva naroita upotrebna vrednost, odreen artikal. Opta priroda proizvodnje upotrebnih vrednosti ili dobara ne menja se time to se dogaa za kapitalistu i pod njegovom kontrolom. Zato proces rada moramo prvo da razmatramo nezavisno ma od kojeg odreenog drutvenog oblika. Rad je pre svega proces izmeu oveka i prirode, proces u kome ovek svojom sopstvenom aktivnou omoguuje, regulie i nadzire svoju razmenu materije s prirodom. Prema prirodnoj materiji on sam istupa kao prirodna sila. On pokree prirodne snage svoga tela, ruke i noge, glavu i aku da bi prirodnu materiju prilagodio sebi u obliku upotrebljivom za njegov ivot. Time to ovim kretanjem deluje na prirodu izvan sebe i menja je, on ujedno menja i svoju sopstvenu prirodu. On razvija snage koje u njoj dremaju, i potinjava njihovu igru svojoj vlasti. Ne radi se ovde o prvim ivotinjskim instinktivnim oblicima rada. Ono stanje kad se ljudski rad jo nije bio otresao prvog nagonskog oblika daleko je zaostalo u maglama prastarih vremena za stanjem kad radnik istupa na robnom tritu kao prodavac sopstvene radne snage. Mi pretpostavljamo rad u obliku kakav je svojstven samo oveku. Pauk vri operacije sline tkaevim, a gradnjom svojih votanih komora pela postiuje ponekog ljudskog graditelja. Ali to unapred odvaja i najgorega graditelja od najbolje pele jeste da je on svoju komoru izgradio u glavi pre no to e je izgraditi u vosku. Na
*stvarno 2* mogunost
172 III odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
zavretku procesa rada izlazi rezultat kakav je na poetku procesa ve postojao u radnikovoj zamisli, dakle ideelno. Ne postie on samo promenu oblika prirodnih stvari; on u njima ujedno ostvaruje i svoju svrhu koja mu je poznata, koja poput zakona odreuje put i nain njegova raenja, i kojoj mora da potini svoju volju. A ovo potinjavanje nije usamljen in. Pored naprezanja organa koji rade, trai se za sve vreme trajanja rada i svrsishodna volja, koja se oituje kao panja, i to tim vie to radnika manje bude privlaila sadrina samog rada i nain njegovog izvoenja, dakle to manje on bude uivao u radu kao u igri svojih sopstvenih telesnih i duhovnih sila. Prosti momenti procesa rada jesu svrsishodna delatnost ili sam rad, njegov predmet i njegovo sredstvo. Zemlja (ekonomski se tu rauna i voda), onakva kakva oveka prvobitno snabdeva provijantom, gotovim ivotnim sredstvima 143, postoji bez njegovog sadejstva kao opti predmet ovekovog rada. Sve stvari koje rad samo odvaja od njihove neposredne spojenosti sa celinom zemlje jesu predmeti za rad zateeni u prirodi. Tako je s ribom, koju hvatamo i rastavljamo od vode, njenog ivotnog elementa, tako je s drvetom, koje obaramo u praumi, s rudom, koju odlamamo od njene ice. Ali ako je predmet rada ranijim radom ve tako rei proien, onda ga zovemo sirovinom, npr. ve odlomljenu rudu koju emo ispirati. Svaka je sirovina predmet rada, ali svaki predmet rada nije sirovina. Predmet rada samo je onda sirovina ako je ve pretrpeo kakvu izmenu putem rada. Sredstvo za rad jeste stvar ili skup stvari koje radnik stavlja izmeu sebe i predmeta rada i koje mu slue kao sprovodnici njegove delatnosti na tom predmetu. On iskoriava mehanika, fizika i hemijska svojstva stvari da bi, shodno svrsi koju je sebi postavio, njima kao silama delovao na druge stvari.144 Predmet koji radnik neposredno dohvata, ako izuzmemo prisvajanje gotovih ivotnih sredstava, npr. plodova, pri emu mu kao sredstva za rad slue jedino sopstveni telesni organi, nije predmet rada, ve sredstvo za rad. Na ovaj nain pretvara on stvari date od prirode u organe svoje delatnosti, u organe koje dodaje svojim sopstvenim telesnim organima, produujui svoje
Ono to sama priroda stihijski daje, krto je i potpuno nezavisno od ljudi. Otuda nam se ini kao da nam ga priroda daje sa istom namerom kao to ljudi daju kome mladom oveku malu svotu da mu omogue da radi i stee imanje. (James Steuart, Principles of Political Economy, izd. Dublin 1770, sv. str. 116.) 144 Koliko je lukav, um je toliko i moan. Lukavost se uopte sastoji u posrednoj delatnosti koja, ostavljajui da predmeti utiu jedan na drugi shodno svojoj vlastitoj prirodi i da deluju jedan na drugi, ipak ostvaruje samo svoju svrhu, a da se sama neposredno ne mea u taj proces. (Hegel, Enzyklopdie. Erster Teil. Die Logik, Berlin 1840, str. 382.)
143
5. glava Proces rada i proces oploavanja vrednosti
173
prirodno telo uprkos Bibliji. Kao to mu je prvobitni magacin za provijant, zemlja mu je i prvobitni arsenal sredstava za rad. Ona mu prua, npr., kamen, kojim se on baca, kojim tre, pritiskuje, see itd. I sama zemlja je sredstvo za rad, ali da bi ona sluila kao sredstvo za rad u zemljoradnji, potreban je opet itav niz drugih sredstava za rad i relativno ve jako razvijena radna snaga.145 im se uopte proces rada makar malo razvio, ve su mu potrebna obraena sredstva za rad. U najstarijim peinama u kojima su ljudi iveli nalazimo kamene alate i oruje. Pored obraena kamena, drveta, kostiju i koljaka, glavnu ulogu sredstva za rad igra u poetku ovekove istorije pripitomljena ivotinja, dakle ivotinja ve izmenjena radom, odgajena.146 Upotrebljavanje i stvaranje sredstava za rad, mada je u klici osobina i nekojih ivotinjskih vrsta, daju specifino obeleje procesu ljudskog rada, zbog ega Franklin definie oveka kao a toolmaking animal, kao ivotinju koja pravi alate. Istu Vanost koju za upoznavanje organizacije iezlih ivotinjskih vrsta ima graa ostataka kostiju, imaju i ostaci sredstava za rad za ocenjivanje iezlih ekonomskih drutvenih formacija. Ekonomske epohe ne razlikuju se po onome ta se pravi, nego po tome kako se pravi, kojim sredstvima za rad. 147 Sredstva za rad ne samo da su merilo za stupnjeve razvitka ovekove radne snage, ve nam otkrivaju i drutvene odnose u kojima se radi. Meu samim sredstvima za rad pruaju nam mehanika sredstva, koja ukupno moemo nazvati kosturom i miinim sistemom proizvodnje, daleko presudnija obeleja za karakter izvesne drutvene epohe proizvodnje negoli sredstva koja slue samo za uvanje predmeta rada i koja ukupno moemo uopte oznaiti kao sistem sudova proizvodnje, kao to su, npr., cevi, bave, kotarice, krazi itd. Ova sredstva igraju znaajnu ulogu tek u hemijskoj proizvodnji.5a Pored stvari koje omoguavaju delovanje rada na predmet rada, i stoga na ovaj ili onaj nain slue kao sprovodnice delatnosti, spadaju u sredstva procesa rada, u irem smislu, i svi materijalni uslovi koji su uopte nuni da bi se proces izvrio. Ovi ne ulaze u nj neposredno,
145 U inae bednom spisu Thorie de l Economie Politique, Paris 1815, Ganilh zgodno reda, nasuport fiziokratima, veliki niz procesa rada koji su pretpostavka za zemljoradnju u uem smislu. 146 U Reflexions sur la Formation et la Distribution des Richesses (1766), Turgot dobro razlae vanost pripitomljene ivotinje za poetke kulture. 147 Od svih stvari, prave luksuzne robe imaju najmanje znaaja za tehnoloko uporeivanje raznih epoha proizvodnje. 5a Primedba uz drugo izdanje. Ma koliko da dosadanja istorijska nauka malo poznaje razvitak materijalne proizvodnje, dakle osnovicu itavog drutvenog ivota, a stoga i itave prave istorije, ipak su istoriari bar preistorijsko doba podelili na osnovu prirodnjakih, a ne takozvanih istorijskih istraivanja na kameno, bronzano i gvozdeno doba, prema materijalu alata i oruja.
174
III odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti
ali se on bez njih ili nikako ne moe izvriti, ili se pak moe izvriti samo nepotpuno. Opte sredstvo za rad ove vrste opet je sama zemlja; jer ona daje radniku locus standi1*, a njegovom procesu polje delatnosti (field of employment). Inae, ve radom dobijena sredstva za rad ove vrste, jesu, npr., radionice, kanali, putevi itd. ovekova delatnost u procesu rada izaziva, dakle, pomou sredstava za rad, promenu na predmetu rada, promenu koja se unapred postavlja kao svrha. Proces se gasi u proizvodu. Njegov je proizvod neka upotrebna vrednost, neka prirodna materija koju je ovek, menjajui joj oblik, prilagodio svojim potrebama. Rad se spojio sa svojim predmetom. On se opredmetio, a predmet je obraen. to se na strani radnika ispoljavalo kao kretanje, oituje se sada na strani proizvoda kao svojstvo mirovanja, kao postojanje. On je preo, a proizvod je prea. Ako itav proces posmatramo sa stanovita njegovog rezultata, proizvoda, onda se oboje, i sredstvo za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju148, a sam rad kao proizvodan rad.149 Ako neka upotrebna vrednost izlazi iz procesa rada kao proizvod, druge upotrebne vrednosti, proizvodi ranijih procesa rada, ulaze u nj kao sredstva za proizvodnju. Ista upotrebna vrednost koja je proizvod jednog rada sainjava sredstvo za proizvodnju u drugom radu. Zato proizvodi nisu samo rezultat, ve ujedno i uslovi za proces rada. Izuzev ekstraktivnu industriju, koja predmete svoga rada nalazi gotove u prirodi, kao rudarstvo, lov, ribarstvo itd. (zemljoradnja samo u prvom stepenu, kad kri dotle neobraivano tlo), sve industrijske grane obrauju predmete koji su sirovina, tj. predmete ve proiene radom, koji su i sami proizvod rada. Tako je, npr., sa semenom u zemljoradnji. ivotinje i biljke, koje se obino smatraju za prirodne proizvode, nisu u svom sadanjem obliku proizvodi samo moda prologodinjeg rada, ve proizvodi preobraaja koji se pod ovekovim nadziranjem i posredstvom njegova rada vrio postupno kroz mnoge generacije. A to se tie naroito sredstava za rad, ogromna njihova veina pokazuje i najpovrnijem gledaocu tragove prolog rada. Sirovina moe sainjavati glavnu supstanciju nekog proizvoda, a moe da ue u njegovo stvaranje i kao iskljuivo pomona materija. Sredstvo za rad troi pomonu materiju, kao parna maina ugalj, toak ulje, teglei konj seno, ili se pomona materija dodaje sirovini
Na primer, izgleda udno nazvati sredstvom za proizvodnju u ribolovu ribu koja jo nije uhvaena. Ali dosad jo nije pronaena vetina da se ribe ulove u vodama gde ih nema. 149 Ova definicija proizvodnog rada, kakva izlazi sa stanovita prostog procesa rada, nikako nije dovoljna za kapitalistiki proces proizvodnje. 1 * mesto na kome stoji
148
175
da bi na njoj proizvela kakvu materijalnu promenu, kao to se hlor dodaje nebeljenom platnu, ugalj elezu, boja vuni itd., ili pomona materija slui da bi se sam rad mogao izvoditi, kao, npr., materije koje se upotrebljavaju za osvetljavanje i grejanje radionice. Razlika izmeu glavne i pomone materije iezava u pravoj hemijskoj proizvodnji, jer se tu nijedna od upotrebljenih sirovina vie ne javlja kao supstancija proizvoda.8 Poto svaka stvar ima mnoge osobine, te je stoga moguno da se razliito iskoriava, to i jedan isti proizvod moe da bude sirovina za veoma razline procese rada. ito je, npr., sirovina za mlinara, fabrikama skroba, pekaa rakije, odgajivaa stoke itd. Kao seme, ono je sirovina i za proizvodnju njega samog. Tako i ugalj izlazi iz rudarske industrije kao proizvod, a ulazi u nju kao sredstvo za proizvodnju. Jedan isti proizvod moe u istom procesu rada da slui i kao sredstvo za rad i kao sirovina. Na primer, u tovljenju stoke, gde je obraivana sirovina, stoka, ujedno i sredstvo za spravljanje gnojiva. Neki proizvod koji ve ima oblik gotov za potronju moe ponovo da postane sirovinom za neki drugi proizvod, kao groe za vino. Ili pak, rad otura od sebe proizvod u oblicima u kakvim je upotrebljiv opet samo kao sirovina. Sirovina u ovom stanju zove se polufabrikat, a bolje bi joj priliilo ime stupnjevani fabrikat, kao, npr., pamuk, konac, prea itd. Mogue je da prvobitna sirovina, mada je ve i sama proizvod, mora da proe kroz itavu skalu raznih procesa i da u njima stalno nanovo funkcionie kao sirovina u stalno menjanom obliku, sve do poslednjeg procesa rada koji e je oturiti od sebe kao gotovo ivotno sredstvo ili gotovo sredstvo za rad. Vidimo, dakle, ovo: hoe li se neka upotrebna vrednost javiti kao sirovina, kao sredstvo za rad ili kao proizvod, zavisi potpuno od njene odreene funkcije u procesu rada, od mesta koje u njemu zauzima, a s mestom se menjaju i njena odreenja. Zbog toga, ulazei u nove procese rada kao sredstva za proizvodnju, proizvodi gube karakter proizvoda. Oni funkcioniu jo samo kao materijalni faktori ivog rada. Za prelca je vreteno samo sredstvo kojim prede, lan samo predmet koji on upreda. Svakako, bez prediva i bez vretena ne moe se presti. Zbog toga se kad se poinje predenje pretpostavlja da se ovi proizvodi nalaze150* na licu mesta. Ali to su lan i vreteno proizvodi prolog rada, za sam ovaj proces isto je toliko svejedno koliko je za in hranjenja svejedno to je hleb proizvod prolog rada seljakovog, mlinarevog, hlebarevog itd. Naprotiv. Ako u procesu rada sredstva za rad istaknu svoj karakter proizvoda prolog rada, ine to samo svojim nedostacima. No koji ne see, prea koja se stalno kida itd. ivo podseaju na noara A i na prelca E. Na savrenom proizvodu ne vidi se da su njegove upotrebne osobine dobijene prolim radom.
150
* U 4. izdanju: ovaj proizvod nalazi.
Maina koja ne slui u procesu rada beskorisna je. Osim toga, ona pada pod razornu mo prirodnog menjanja materije. elezo ra, drvo trune. Prea koja se ne izatka ili ne isplete, propali je pamuk. ivi rad mora te stvari dohvatiti, probuditi iz mrtvih i pretvoriti ih iz samo moguih u stvarne i delotvorne upotrebne vrednosti. Istina, oblizivane plamenom rada koji ih je telesno prisvojio, nadahnute njime za svoje svrsishodne i profesionalne funkcije u njegovom procesu, one se takoe troe, ali se troe svrsishodno, kao elementi stvaranja novih upotrebnih vrednosti, novih proizvoda, sposobnih da kao ivotna sredstva uu u individualnu potronju ili kao sredstva za proizvodnju u nov proces rada. Prema tome, dok postojei proizvodi nisu samo rezultat, nego su i uslovi za postojanje procesa rada, dotle je, s druge strane, njihovo ubacivanje u njega, dakle njihov doticaj sa ivim radom, jedino sredstvo da se ti proizvodi prolog rada odre i realizuju kao upotrebne vrednosti. Rad troi svoje materijalne elemente, svoj predmet i svoje sredstvo, jede ih; on je, dakle, proces potronje. Ova se proizvodna potronja razlikuje od individualne potronje time to ova druga troi proizvode kao ivotna sredstva ive individue, dok ih prva troi kao ivotna sredstva rada, dejstvujue radne snage individue. Zbog toga je proizvod individualne potronje sam potroa, a rezultat proizvodne potronje proizvod koji se razlikuje od potroaa. Ukoliko su njegovo sredstvo i njegov predmet ve i sami proizvodi, rad troi proizvode da bi stvarao proizvode, ili troi proizvode kao sredstva za proizvoenje proizvoda. Ali poto se proces rada prvobitno zbiva samo izmeu oveka i zemlje koja postoji i bez njegove saradnje, to u njemu slue i takva sredstva za proizvodnju koja postoje od prirode, koja ne predstavljaju spoj prirodne materije i ljudskog rada. Proces rada, kako smo ga prikazali u njegovim jednostavnim i apstraktnim momentima, svrsishodna je delatnost radi izraivanja upotrebnih vrednosti, radi prisvajanja prirodnih stvari za ljudske potrebe, opti uslov za razmenu materije izmeu oveka i prirode, veiti prirodni uslov ljudskog ivota i zato nezavisan od ma kojega oblika toga ivota, tavie podjednako svojstven svima oblicima ljudskog drutva. Zato nam nije ni bilo potrebno da radnika prikaemo u odnosu prema drugim radnicima. Za nas je bilo dovoljno uzeti oveka i njegov rad na jednoj strani, a prirodu i njene materije na drugoj. Kao god to po ukusu penice neemo poznati ko ju je odgajio, tako
177
ni po procesu rada ne vidimo pod kojim se uslovima on vri, da li pod brutalnim korbaem nadzornika robova, ili pod bojaljivim okom kapitaliste, da li ga vri Cincinat obraujui nekoliko jugera 1* svoje zemlje, ili divljak, koji zverku ubija kamenom.151 Vratimo se naem kapitalisti in spe2*. Bili smo ga ostavili kad je na robnom tritu kupio sve faktore potrebne za proces rada: materijalne faktore ili sredstva za proizvodnju, i lini faktor ili radnu snagu. Bistrim okom poznavaoca izabrao je za svoj naroiti posao, predenje, izradu izama itd., pogodna sredstva za proizvodnju i radne snage. Na kapitalista, dakle, prionuo je da troi robu koju je kupio, radnu snagu; tj. on puta da nosilac te radne snage, radnik, svojim radom troi sredstva za proizvodnju. Naravno da se opta priroda procesa rada ne menja time to ga radnik vri za kapitalistu umesto za sebe sama. Ali intervencija kapitaliste ne moe u prvi mah da izmeni ni odreeni nain pravljenja izama ili predenja pree. U prvi mah on mora da uzima radnu snagu onakvu kakvu je nalazi na tritu pa, dakle, i njen rad onakav kakav potie iz vremena kad jo nije bilo kapitalista. Preobraaj samog naina proizvodnje potinjavanjem rada kapitalu moe nastupiti tek kasnije, pa ga tek kasnije moemo i posmatrati. Kao proces potronje radne snage od strane kapitaliste, proces rada pokazuje dve osobene pojave. Radnik radi pod nadzorom kapitaliste kome njegov rad pripada. Kapitalista pazi da se rad obavlja u redu i da se sredstva za proizvodnju upotrebljavaju svrsishodno, dakle da se sirovina ne rasipa i da se orue za rad tedi, tj. da se troi samo onoliko koliko nuno zahteva njegova upotreba u radu. A drugo: proizvod je svojina kapitaliste, ne neposrednog proizvoaa, radnika. Kapitalista plaa, recimo, dnevnu vrednost radne snage. Dakle, njena upotreba mu pripada za jedan dan, kao i upotreba svake druge robe, npr. konja, kad ga uzme pod najam za jedan dan. Upotreba robe pripada njenom kupcu, a vlasnik radne snage dajui svoj rad daje uistinu samo upotrebnu vrednost koju je prodao. Od trenutka kad je uao u kapitalistovu radionicu pripala je kapitalisti i upotrebna vrednost njegove radne snage, dakle njena upotreba, rad. Kupivi radnu snagu, kapitalista je mrtvim elementima za obra-
Valjda je iz tog najloginijeg razloga pukovnik Torrens otkrio da kapital vodi poreklo od divljakovog kamena. U prvom kamenu koji je divljak bacio na gonjenu zver, u prvom tapu koji je dohvatio da skine s drveta plod koji rukama nije mogao dohvatiti, vidimo prisvajanje izvesnog artikla u svrhu sticanja nekog drugog, i na ovaj nain otkrivamo poreklo kapitala. (R. Torrens, An Essay on the Production of Wealth etc., str. 70, 71.) Verovatno se ovim prvim tapom dade objasniti i zato u engleskom re stock znai tap i kapital. 151 * jutara 2* oveku koji hoe da postane kapitalista, buduem kapitalisti
151
178
zovanje proizvoda, koji takoe njemu pripadaju, pripojio sam rad kao iv kvasac. S njegovog gledita, proces rada samo je potronja robe radne snage koju je kupio, ali koju moe da troi samo ako joj doda sredstva za proizvodnju. Proces rada proces je meu stvarima koje je kapitalista kupio, meu stvarima koje njemu pripadaju. Stoga njemu pripada i sav proizvod toga procesa, ba kao i proizvod procesa vrenja u njegovom vinskom podrumu.152
2. Proces oploavanja vrednosti
Proizvod svojina kapitaliste upotrebna je vrednost, prea, izme itd. Ali, mada izme u neku ruku ine temelj drutvenog napretka, a na je kapitalista odluan naprednjak, on ipak ne izrauje izme izama radi. Uopte, u robnoj proizvodnji upotrebna vrednost nije stvar qu'on aime pour lui-meme1*. Tu se upotrebne vrednosti uopte proizvode samo zato to su i ukoliko su materijalna podloga, nosioci razmenske vrednosti. A naem je kapitalisti stalo do dvoga. Prvo, on hoe da proizvodi upotrebnu vrednost koja ima razmensku vrednost, artikal namenjen prodaji, robu. A drugo, hoe da proizvodi robu ija je vrednost vea od zbira vrednosti roba koje se zahtevaju za njenu proizvodnju, sredstava za proizvodnju i radne snage, za koje je na robnom tritu predujmio svoje lepe novce. On hoe da proizvodi ne samo upotrebnu vrednost nego i robu, ne samo upotrebnu vrednost nego i vrednost, i ne samo vrednost nego i viak vrednosti. I doista, poto se ovde radi o robnoj proizvodnji, oigledno je da smo dosad posmatrali samo jednu stranu procesa. Kao to je sama roba jedinstvo upotrebne vrednosti i vrednosti, tako i proces njene
Proizvodi se prisvajaju pre no to se pretvore u kapital; ovo pretvaranje ne moe da ih oslobodi tog prisvajanja. (Cherbuliez, Richesse ou Pauvret, izd. Paris 1841, str. 53, 54.) Time to svoj rad prodaje za izvesnu koliinu ivotnih sredstava (approvisionnement), proleter se potpuno odrie svakog udela u proizvodu. Prisvajanje proizvoda ostaje isto kao i ranije; pomenutim sporazumom ono nije niukoliko izmenjeno. Proizvod pripada iskljuivo kapitalisti koji je dao sirovine i approvisionnement. Ovo je stroga posledica zakona prisvajanja, iji je temeljni princip bio suprotan, naime da svaki radnik ima iskljuivo pravo svojine na svoj proizvod. (Isto, str. 58.) Kad radnici rade za najamninu, kapitalista je vlasnik ne samo kapitala (ovde misli na sredstva za proizvodnju), nego i rada (of the labour also). Ako pojmom kapitala, kako se to obino ini, obuhvatimo i najamninu koja se plaa radnicima, onda je besmisleno govoriti o radu odvojeno od kapitala. U tome smislu re kapital sadri oboje, i kapital i rad. (James Mill, Elements of Political Economy etc., str. 70, 71.) 1 * koju vole radi nje same
152
179
proizvodnje mora biti jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vrednosti. Ispitajmo sad proces proizvodnje i kao proces stvaranja vrednosti. Znamo da je vrednost svake robe odreena koliinom rada materijalizovanog u njenoj upotrebnoj vrednosti, radnim vremenom potrebnim drutvu za njeno proizvoenje. Ovo vai i za proizvod koji na kapitalista dobija kao rezultat procesa rada. Prvo imamo, dakle, da izraunamo rad opredmeen u tom proizvodu. Neka to bude, na primer, prea. Za proizvoenje pree bila je potrebna prvo njena sirovina, recimo 10 funti pamuka. Vrednost samog pamuka nemamo rata ispitivati, jer pamuk je kapitalista kupio na tritu po njegovoj vrednosti, recimo za 10 ilinga. Rad koji se zahteva za proizvodnju pamuka ve je u ceni pamuka predstavljen kao opti drutveni rad. Zatim emo uzeti da u obradi pamuka utroena masa vretena, koja neka nam bude predstavnik svih drugih upotrebljenih sredstava za rad, ima vrednost od 2 ilinga. Ako je masa zlata od 12 ilinga proizvod od 24 radna asa, ili dva radna dana, onda na prvom mestu izlazi da su u prei opredmeena dva radna dana. Okolnost da je pamuk izmenio oblik i da je utroene mase vretena potpuno nestalo, ne treba da nas zbunjuje. Po optem zakonu vrednosti, ako je vrednost 40 funti pree jednaka vrednosti 40 funti pamuka vie vrednost jednog vretena, tj. ako je potrebno isto radno vreme da se proizvedu obe strane ove jednaine, onda e, recimo, i 10 funti pree biti ekvivalent za 10 funti pamuka i vretena. U tome sluaju isto radno vreme predstavlja se jedanput u upotrebnoj vrednosti prei, drugi put u upotrebnim vrednostima pamuku i vretenu. Vrednosti je, dakle, svejedno da li se javlja u prei, vretenu ili pamuku. to vreteno i pamuk, umesto da mimo lee jedno pokraj drugoga, stupaju u procesu predenja meu sobom u vezu koja menja njihove upotrebne oblike i pretvara ih u preu, dodiruje njihovu vrednost isto toliko malo kao da su prosto bili razmenjeni za neki ekvivalent pree. Radno vreme potrebno za proizvodnju pamuka deo je radnog vremena potrebnog za proizvodnju pree za koju je pamuk sirovina, te se zbog toga sadri u prei. Isto je i s radnim vremenom potrebnim za proizvodnju one mase vretena bez ijeg se utroka ili potronje pamuk ne moe ispresti.153 Prema tome, ukoliko dolazi u obzir vrednost pree, dakle radno vreme potrebno za njenu proizvodnju, mogu se razliiti odvojeni procesi rada, rastavljeni po vremenu i mestu, a kroz koje se mora
153 Uticaja na odreivanje vrednosti roba nema samo rad koji je na njih neposredno utroen, nego i rad utroen na orua, alate i zgrade, koji su potpornji toga rada. (Ricardo, The Principles of Political Economy, str. 16.)
proi da bi se proizveli sam pamuk i potroena masa vretena i da se naposletku iz pamuka i vretena naini prea, smatrati kao razline uzastopne faze jednog istog procesa rada. Sav rad sadran u prei proli je rad. to je radno vreme koje je potrebno za proizvodnju elemenata od kojih je ona stvorena prolo ranije, to stoji u davno prolom vremenu, dok je, naprotiv, rad koji je neposredno utroen u zavrnom procesu, u predenju, blii sadanjem, te stoji u prolom vremenu, ta okolnost je potpuno bez znaaja. Treba li za graenje kakve kue izvesna masa rada, recimo 30 radnih dana, onda se na celokupnoj koliini radnog vremena pripojenog kui ne menja nita time to je trideseti radni dan uao u proizvodnju 29 dana posle prvog. I tako moemo potpuno uzeti kao da je radno vreme sadrano u materijalu za rad i u sredstvu za rad utroeno samo u jednom ranijem stadijumu procesa predenja, pre rada koji je na kraju dodat u obliku predenja. Vrednosti sredstava za proizvodnju, pamuka i vretena, izraene cenom od 12 ilinga, ine, dakle, sastavne delove vrednosti pree, ili vrednosti proizvoda. samo, moraju biti ispunjena dva uslova. Prvo, pamuk i vreteno morali su stvarno posluiti za proizvodnju neke upotrebne vrednosti. U naem sluaju, morala je iz njih postati prea. Vrednosti je svejedno koja e je upotrebna vrednost nositi, ali je neka upotrebna vrednost mora nositi. Druga je pretpostavka da je bilo upotrebljeno samo ono radno vreme koje je pod datim drutvenim uslovima proizvodnje potrebno. Dakle, ako je za ispredanje 1 funte pree potrebna samo 1 funta pamuka, onda se u stvaranje 1 funte pree sme utroiti samo 1 funta pamuka. Isto je i s vretenima. Dou li kapitalisti hirevi da umesto eleznih upotrebi zlatna vretena, ipak e u vrednosti pree vaiti samo drutveno potrebni rad, tj. radno vreme potrebno za proizvodnju eleznih vretena. Sad znamo koliki deo vrednosti pree sainjavaju sredstva za proizvodnju, pamuk i vreteno. On iznosi 12 ilinga, ili ovaploenje dva radna dana. A sad se postavlja pitanje ta je sa onim delom vrednosti koji rad samog prelca dodaje pamuku. Ovaj rad moramo sada posmatrati sa sasvim drugog stanovita negoli za vreme procesa rada. Tamo se radilo o svrsishodnoj delatnosti pretvaranja pamuka u preu. to je rad svrsishodniji, to je prea bolja, ako uzmemo da su sve druge okolnosti ostale jednake. Prelev se rad specifino razlikovao od drugih proizvodnih radova, i ova se razlinost oitovala subjektivno i objektivno u posebnoj svrsi predenja, u posebnom nainu njegovog operisanja, u posebnoj prirodi njegovih sredstava za proizvodnju i u posebnoj upotrebnoj vrednosti njegova proizvoda. Pamuk i vretena slue kao ivotna sredstva prelakog rada, ali se njima ne mogu nainiti izolueni topovi. Nasuprot tome, ukoliko stvara vrednost, tj. ukoliko je izvor vrednosti, prelev se rad ni po emu ne razlikuje od rada buaa topa, ili, to nas se ovde vie
181
tie, od radova sadioca pamuka i vretenara, ostvarenih u sredstvima za proizvodnju pree. Jedino zbog ove istovetnosti mogu gajenje pamuka, pravljenje vretena i predenje sainjavati delove iste ukupne vrednosti, vrednosti pree, koji se razlikuju samo kvantitativno. Sad se ovde vie ne radi o kvalitetu, osobini ni sadrini rada, ve jedino jo o njegovoj koliini, a ovu treba prosto brojati. Pretpostaviemo da je prelaki rad prost rad, prosean drutveni rad. Docnije emo videti da suprotna pretpostavka ni u emu ne menja stvar. Za vreme procesa rada rad se neprekidno preobraa iz oblika nemira u oblik stanja, iz oblika kretanja u oblik predmetnosti. Na zavretku jednoga asa kretanje predenja predstavlja se u izvesnoj koliini pree, dakle u pamuku se opredmetila izvesna koliina rada, jedan radni as. Kaemo radni as, tj. jednoasovni utroak preleve ivotne snage, jer ovde prelaki rad ima vanosti samo ukoliko je troenje radne snage, a ne ukoliko je specifian rad na predenju. A sad, od odlune je vanosti da se za vreme trajanja toga procesa, tj. pretvaranja pamuka u preu, utroi samo drutveno potrebno radno vreme. Ako se pod normalnim, tj. prosenim drutvenim uslovima proizvodnje, a funti pamuka mora za 1 radni as pretvoriti u b funti pree, onda kao radni dan od 12 asova vai samo onaj radni dan koji 12 X a funti pamuka pretvori u 12 X b funti pree. Jer jedino drutveno potrebno radno vreme vai kao vreme koje stvara vrednost. Kao i sam rad, tako se ovde i sirovina i proizvod pokazuju u sasvim drukijoj svetlosti negoli sa stanovita samog procesa rada. Ovde sirovina vai samo kao upija izvesne koliine rada. Ovim upijanjem ona se stvarno pretvara u preu, jer se radna snaga utroila u obliku predenja i pripojila njoj. Ali je proizvod, prea, sada jo samo merilo za rad koji je pamuk upio. Ako se za 1 as uprede 1 2/3 funte pamuka, odnosno ako se pretvori u 12/3 funte pree, onda 10 funti pree oznauju 6 upijenih radnih asova. Odreene, iskustvom utvrene koliine proizvoda predstavljaju sada jedino odreene koliine rada, odreenu masu vrsnutog radnog vremena. One su jo samo ovaploenje jednog asa, dva asa, jednog dana drutvenog rada. to je rad bio prelaki, njegov materijal pamuk, a proizvod prea, ovde je isto tako svejedno kao to je svejedno to je sam predmet rada ve proizvod, dakle sirovina. Da je radnik umesto u predionici bio uposlen u ugljenokopu, predmet rada, ugalj, bio bi dat od prirode. Pa ipak bi odreena koliina uglja odlomljenog od sloja, recimo jedna centa, predstavljala odreenu koliinu upijenog rada. Pri prodaji radne snage bili smo uzeli da joj je dnevna vrednost = 3 ilinga, i da je u ta 3 ilinga olieno 6 asova rada, dakle da je tolika koliina rada potrebna da se proizvede prosena suma svakodnevnih radnikovih ivotnih sredstava. A sad, ako na prelac za 1 radni as pretvori 12/3 funte pamuka u 12/3 funte pree12, onda e za 6 asova 12 Brojevi su ovde sasvim proizvoljni.
pretvoriti 10 funti pamuka u 10 funti pree. Znai da za trajanja procesa predenja pamuk upije 6 radnih asova. Poto se ovo radno vreme predstavlja u koliini zlata od 3 ilinga, to se samim predenjem dodaje pamuku vrednost od 3 ilinga. Pogledajmo sad ukupnu vrednost proizvoda, 10 funti pree. U njima su opredmeena 21/2 radna dana, 2 dana sadrana u pamuku i vretenskoj masi, a 1/2 dana rada upijenog za vreme procesa predenja. Isto radno vreme predstavljeno je zlatnom masom od 15 ilinga. Cena koja odgovara vrednosti 10 funti pree iznosi, dakle, 15 ilinga, cena 1 funte pree 1 iling i 6 pensa. Na kapitalista se zabezeknuo. Vrednost proizvoda ravna je vrednosti predujmljenog kapitala. Predujmljena se vrednost nije oplodila, nije proizvela viak vrednosti, novac se, dakle, nije pretvorio u kapital. Cena 10 funti pree iznosi 15 ilinga, a 15 ilinga bilo je izdato na robnom tritu za elemente stvaranja proizvoda, ili, to je isto, za faktore procesa rada: 10 ilinga za pamuk, 2 ilinga za utroenu vretensku masu, 3 ilinga za radnu snagu. Nabujala vrednost pree ne pomae nita, jer je njena vrednost samo zbir vrednosti koje su ranije bile razdeljene na pamuk, vretena i radnu snagu, a ni sada niti ikada ne moe viak vrednosti proisticati iz ovako jednostavnog sabiranja postojeih vrednosti.154 Sada su se sve ove vrednosti koncentrisale u jednoj stvari, ali one su to bile i u novanoj sumi od 15 ilinga dok se ova nije rasparala kupovanjem triju roba. Sam po sebi ovaj rezultat ne treba da zaudi. Vrednost 1 funte pree jeste 1 iling i 6 pensa, i zato bi za 10 funti pree na kapitalista morao na robnom tritu da plati 15 ilinga. Bilo da kuu za sebe kupi gotovu na tritu, bilo da je sam gradi, nijedna mu od ovih radnji nee uveati novac koji je izdao da bi stekao kuu. Kapitalista koji se neto razume u vulgarnoj ekonomiji kazae, moda, da je svoje novce predujmio u nameri da iz njih naini vie novaca. Ali je i put u pakao poploan dobrim namerama, pa je on isto tako mogao imati nameru da pravi novce i bez proizvoenja.155 On
Ovo je temeljna postavka na kojoj poiva fiziokratsko uenje o neproizvodnosti svakog nepoljoprivrednog rada, i ono je neoborivo za ekonomistu od struke. Ovaj metod da se jednoj robi uraunaju vrednosti raznih drugih roba (npr. platnu trokovi odravanja tkaa), tj. da se razne vrednosti tako rei jedna preko druge naslau na jednu jedinu, ini da ova nabuja za odgovarajui iznos... Izraz sabiranje vrlo zgodno opisuje nain na koji se obrazuje cena proizvoda rada; ova je cena samo zbir raznih utroenih i sabranih vrednosti; ali sabiranje nije mnoenje. (Mercier de la Riviere, L Ordre naturel etc., str. 599.) 155 Tako je, npr., od 1844. do 1847. izvukao jedan deo svog kapitala iz prozvodnog posla da ga izgubi u pekulacijama na eleznikim akcijama. Tako je u vreme amerikog graanskog rata zatvarao fabriku i izbacivao fabrike radnike na ulicu da bi igrao na liverpulskoj pamunoj berzi.
154
183
preti. Vie se nee dati uhvatiti. Ubudue e robu kupovati gotovu na tritu umesto da je sam izrauje. Ali ako sva njegova braa kapitalisti ovako postupe, gde e onda nai robe na tritu? A novac ne moe jesti. On poinje da dri pridike. Valja imati na umu njegovu uzdrljivost. Mogao je svojih 15 ilinga i proerdati. Umesto toga, on ih je utroio proizvodno, nainio je od njih preu. Ali zato ima preu mesto grie savesti. Ni za ivu glavu ne sme on da padne u ulogu zgrtaa blaga, koji nam je pokazao ta ispada iz askeze. A osim toga, gde nieg nema, i car je bez prava. Ma kolika bila zasluga njegovog odricanja, nema niega ime bi mu se ono ekstra platilo, poto je vrednost proizvoda koja izlazi iz procesa jednaka samo sumi robnih vrednosti koje su u nj bile ubaene. Neka se, dakle, umiri time to je vrlina nagrada za vrlinu. Umesto toga, on postaje nasrtljiv. Njemu prea ne treba. On je nju proizveo radi prodaje. Pa neka je proda, ili to je jo jednostavnije, nek ubudue proizvodi samo stvari za sopstvenu upotrebu; uostalom ovo i jeste recept koji mu je njegov kuni lekar MacCulloch ve propisao kao oprobano sredstvo protiv zaraze hiperprodukcije. On se prkosno propinje na stranje noge. Zar bi radnik u vazduhu, svojim golim udovima, stvarao dela rada, proizvodio robe? Zar mu nije on dao materiju kojom je i u kojoj je jedino i mogao da ovaploti svoj rad? A poto se najvei deo drutva sastoji iz ovakvih golaa, zar on nije svojim sredstvima za proizvodnju, svojim pamukom i vretenima, uinio drutvu neizmernu uslugu, a zar ne i samom radniku, kojega je povrh toga snabdeo jo i ivotnim sredstvima? Pa zar da on tu uslugu ne urauna? Ali zar mu radnik nije uslugu vratio pretvorivi pamuk i vretena u preu? A osim toga, ovde se i ne radi o uslugama.156 Usluga je samo korisno delovanje neke upotrebne vrednosti bilo robe, bilo rada.157 A ovde se radi o razmenskoj vrednosti. On je radniku platio vrednost od 3 ilinga. Radnik mu je vratio
156 Neka ti pevaju hvale, neka te kite i ukraavaju... Ali ko god uzme vie ili bolje (nego to daje) taj zelenai. To ne znai svome blinjemu uiniti uslugu nego tetu, kao to je ine lopovi i razbojnici. Nisu usluga i dobroinstvo prema blinjem sve to se naziva uslugom i dobroinstvom. Jer preljubnik i preljubnica ine jedno drugom veliku uslugu i zadovoljstvo. Reuter [nemaki konjanik] ini veliku uslugu palikui pomaui mu da na drumu pljaka i da ratuje protiv zemlje 156 naroda. Papisti ine veliku uslugu naima, jer umesto da ih sve bez izuzetka podave, spale i ubiju ili ostave da istrunu u tamnicama, oni neke ostavljaju u ivotu i teraju ih od kue ili im uzimaju sve to imaju. I sam sotona ini veliku, ogromnu uslugu svojim slugama... Jednom rei, svet je svaki dan pun velikih i divnih usluga i dobroinstava. (Martin Luther, An die Pfarrherrn, wider den Wucher zu predigen etc., Wittenberg 1540[58].) 157 O ovome sam u Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 14. i dalje Primetio: Shvatljivo je koliku ,uslugu' kategorija ,usluga' (service) mora initi sorti ekonomista kao to su J.- B. Say i F. Bastiat.
taan ekvivalent u vrednosti od 3 ilinga koju je dodao pamuku, vratio mu je vrednost za vrednost. Na prijatelj, jo maloas onoliko ohol na svoj kapital, najedared zauzima skromni stav svoga radnika. Zar nije i on sam radio? Zar nije izveo rad nadgledanja, vrhovnog nadzora nad prelcem? Ne stvara li ovaj njegov rad vrednost? Sam njegov overlooker1* i sam njegov manager2* sleu ramenima. Ali je za to vreme on s veselim osmejkom ve povratio svoju staru fizionomiju. itavom onom gnjavaom on nas je samo peckao. Ne da on za to ni prebijene pare. Ovakva i slina uplja vrdanja i blebetanja ostavlja on profesorima politike ekonomije, koji su za ovo naroito plaeni. On lino praktian je ovek, koji, istina, ne promisli uvek o svemu to e izvan posla kazati, ali uvek zna ta u poslu ini. Pogledajmo izblie. Dnevna vrednost radne snage iznosila je 3 ilinga, jer je u njoj samoj opredmeeno pola radnog dana, tj. jer ivotna sredstva koja su dnevno potrebna za proizvodnju radne snage staju pola radnog dana. Ali proli rad koji se nalazi u radnoj snazi, i ivi rad koji ona moe dati, trokovi njenog dnevnog odranja i njeno dnevno troenje dve su sasvim razline veliine. Onaj odreuje njenu razmensku vrednost, ovaj sainjava njenu upotrebnu vrednost. to je polovina radnog dana potrebna da ga za vreme od 24 asa odri u ivotu, nikako ne spreava radnika da radi itav dan. Dakle, vrednost radne snage i njeno iskoriavanje u procesu rada dve su razline veliine. Ovu razliku u vrednosti imao je kapitalista u vidu kad je kupovao radnu snagu. Njena korisna osobina da pravi preu ili izme bila je samo conditio sine qua non3*, jer da bi stvorio vrednost rad se mora utroiti u korisnom obliku. A to je bilo presudno jeste posebna upotrebna vrednost ove robe da bude izvor vrednosti, i to od vie vrednosti no to je sama ima. To je ona posebna usluga koju kapitalista od nje iekuje. U ovome on postupa po venim zakonima robne razmene. I doista, prodavac radne snage, kao i prodavac svake druge robe, realizuje njenu razmensku vrednost, a otuuje njenu upotrebnu vrednost. Onu ne moe dobiti ako ovu ne da od sebe. Upotrebna vrednost radne snage, sam rad, ne pripada prodavcu radne snage, kao to ni upotrebna vrednost prodatog ulja ne pripada prodavcu ulja. Vlasnik novca platio je dnevnu vrednost radne snage; stoga njemu pripada njena jednodnevna upotreba, rad preko itavog dana. Okolnost da dnevno odravanje radne snage staje samo polovinu radnog dana mada radna snaga moe da deluje, da radi itav dan, i to je vrednost koju njena upotreba stvara kroz jedan dan zbog toga dvaput vea od njene vlastite dnevne vrednosti osobita je srea po kupca, ali nikako nije nepravda prema prodavcu. Na kapitalista predvideo je ovaj sluaj koji mu izmamljuje osmeh.[67] Zbog toga radnik nalazi u radionici sredstva za proizvodnju
1* nadzornik
2
184
direktor
neizostavan
uslov
185
potrebna ne samo za estoasovni, nego za dvanaestoasovni proces rada. Ako je 10 funti pamuka upilo 6 radnih asova i pretvorilo se u 10 funti prede, onda e 20 funti pamuka upiti 12 asova rada i pretvoriti se u 20 funti pree. Pogledajmo proizvod produenoga procesa rada. Sada je u 20 funti pree opredmeeno 5 radnih dana, 4 u utroenoj masi pamuka i vretena i 1 koji je pamuk upio za vreme procesa predenja. Zlatni izraz 5 radnih dana jeste 30 ilinga, ili 1 i 10 ilinga. To je, dakle, cena 20 funti pree. Funta pree staje kao i ranije 1 iling i 6 pensa. Ali suma vrednosti roba ubaenih u proces iznosila je 27 ilinga. Vrednost pree iznosi 30 ilinga. Vrednost proizvoda narasla je za 1/9 iznad vrednosti predujmljene u njegovu proizvodnju. Tako se 27 ilinga pretvorilo u 30 ilinga. Oni su doneli viak vrednosti od 3 ilinga. Majstorija je najzad uspela. Novac se pretvorio u kapital. Svi uslovi problema reeni su, a zakoni robne razmene niukoliko nisu povreeni. Ekvivalent je razmenjen za ekvivalent. Kao kupac, kapitalista je svaku robu platio po njenoj vrednosti, pamuk, vretensku masu, radnu snagu. Zatim je uradio to ini svaki kupac roba. Potroio je njihovu upotrebnu vrednost. Proces potronje radne snage, koji je ujedno i proces proizvodnje robe, dao je proizvod od 20 funti pree u vrednosti od 30 ilinga. Sad se kapitalista vraa na trite i prodaje robu kao to je ranije kupovao. Funtu pree prodaje po 1 iling i 6 pensa, ni paru iznad ni paru ispod njene vrednosti. Pa ipak izvlai iz prometa 3 ilinga vie nego to je prvobitno u njega bio ubacio. itav ovaj tok, pretvaranje njegova novca u kapital, zbiva se u prometnoj oblasti, i ne zbiva se u njoj. Zbiva se posredstvom prometa, jer je uslovljen kupovinom radne snage na robnom tritu. Ne zbiva se u prometu, jer ovaj samo uvodi u proces oploavanja vrednosti koji se zbiva u oblasti proizvodnje. I tako je tout pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles.[68] Pretvarajui novac u robe koje slue kao materijalni stvaraoci nekog novog proizvoda, ili kao faktori procesa rada, i prisajedinjujui njihovoj mrtvoj predmetnosti ivu radnu snagu, kapitalista pretvara vrednost, proli, opredmeeni, mrtvi rad u kapital, u vrednost koja se sama oplouje, u udovite koje ima svoju duu, koje poinje raditi kao da u njemu toplo srce kuca.[69] Uporedimo li sad proces stvaranja vrednosti s procesom oploavanja vrednosti, onda proces oploavanja vrednosti nije nita drugo do proces stvaranja vrednosti produen preko izvesne take. Potraje li proces stvaranja vrednosti samo do take na kojoj e vrednost radne snage, koju kapitalista plaa, biti nadoknaena novim ekvivalentom, onda je on prost proces stvaranja vrednosti. Potraje li preko te take, postae procesom oploavanja vrednosti. Ako zatim Uporedimo proces stvaranja vrednosti s procesom rada, onda se ovaj poslednji sastoji u korisnom radu koji stvara upotrebne vrednosti. Ovde se kretanje posmatra kvalitativno, posmatra se njegov poseban nain, svrha i sadrina. Isti proces rada prikazuje se u pro-
cesu stvaranja vrednosti samo sa svoje kvantitativne strane. Radi se jo jedino o vremenu koje je radu potrebno za njegovo operisanje, ili
o trajanju korisnog troenja radne snage. I robe koje ulaze u proces rada nemaju vie znaaj funkcionalno odreenih, materijalnih faktora svrsishodno aktivne radne snage. One ulaze u raun jo samo kao odreene koliine opredmeenog rada. Bio sadran u sredstvima za proizvodnju ili bio dodat radnom snagom, rad se rauna jo samo po svojoj vremenskoj meri. On iznosi toliko i toliko asova, dana itd.
Ali se on rauna samo ukoliko je vreme utroeno u proizvoenje upotrebne vrednosti drutveno potrebno. Ovo obuhvata vie stvari. Radna snaga mora funkcionisati pod normalnim uslovima. Ako je maina predilica drutveno vladajue sredstvo za rad u predionici, onda se radnik ne sme metnuti za kolovrat. Namesto pamuka normalne valjanosti ne sme mu se dati bofl koji se svaki as kida. U oba sluaja on bi utroio vie vremena no to je za proizvoenje jedne funte pree drutveno potrebno, a ovaj viak u vremenu ne bi stvorio ni vrednost, ni novac. Meutim, normalni karakter materijalnih faktora rada ne zavisi od radnika, ve od kapitaliste. Dalji je uslov normalni karakter same radne snage. U struci u kojoj se upotrebljava, ona mora imati vladajuu prosenu meru umenosti, izvebanosti i brzine. Na tritu rada na je kapitalista i kupio radnu snagu normalne valjanosti. Ova se radna snaga mora utroiti sa obinom prosenom merom naprezanja, s drutveno uobiajenim stepenom intenzivnosti. Na ovo kapitalista pazi s isto toliko strahovanja s koliko i na to da se vreme ne rasipa u neradu. On je radnu snagu kupio za izvestan rok. On nastoji da dobije to je njegovo. Nee da ga potkradaju. Naposletku a za ovo isti gospodin ima vlastiti code penal158* ne sme biti necelishodnog utroka sirovine i sredstava za rad, jer rasipana sirovina ili sredstva za rad predstavljaju izlino potroene koliine opredmeenog rada, te se stoga ne raunaju i ne ulaze u proizvod stvaranja vrednosti. 17 17 Ovo je jedna meu okolnostima koje poskupljuju proizvodnju zasnovanu na ropstvu. U njoj se, kako su to stari zgodno izrazili, radnik razlikovao samo kao
158
* kazneni zakonik 2* orue koje govori 3* polunemo orue 4* nemo
187
instrumentum vocale159* od ivotinje, koju su nazivali instrumentum semivocale3*, i od mrtvog alata, koji su nazivali instrumentum mutum 4*. Ali on sam ini da i ivotinja i alat osete da on nije to su oni, ve ovek. Do ponosnog saznanja da se razlikuje od njih on dolazi tim putem to s njima zlo postupa i pustoi ih con amore5*. Zato u ovom nainu proizvodnje vai ekonomsko naelo da se upotrebljavaju samo najgrublja, najglomaznija orua, ali koja se ba zbog te teke nezgrapnosti ne mogu lako upropastiti. Zbog toga su se, do
orue 5* s nasladom izbijanja graanskog rata, nalazili u robovskim dravama na obali Meksikanskog zaliva plugovi stare kineske konstrukcije, koji zemlju riju kao svinja ili krtica, ali je ne seku i ne prevru. Upor.: J. E. Cairnes, The Slave Power, London 1862, str. 46. i dalje. U svojoj knjizi Seaboard Slave States (str. 46, 47) pria Olmsted izmeu ostalog: Pokazali su mi ovde alate kojima kod nas nijedan ovek iste pameti ne bi optereivao radnika kome mora plaati najamninu; drim da njihova neobina teina i neotesanost ine rad njima teim bar za 10% nego alatima to se obino u nas upotrebljavaju. Ali su me uveravali da ne bi bilo ekonomino davati robovima u ruke lake i manje grube alate s obzirom na nemarni i nezgrapni nain na koji ih oni upotrebljavaju. Onakva orua kakva mi stalno i s koriu dajemo naim radnicima, ne bi na itnim poljima Virdinije izdrala ni jedan dan, mada je zemlja tamo laka za oranje i manje kamenita nego kod nas. Isto mi je tako na pitanje zbog ega se svuda na farmama upotrebljavaju mazge umesto konja, kao prvi i priznati odluujui razlog navedeno da konji ne bi izdrali postupanje koje mazge stalno podnose od Crnaca. Oni konje stalno ili preterano napreu ili ih tuku dok ne obogalje; naprotiv, mazge izdravaju i batine i neurednu hranu bez naroite tete, i nee nazepsti ni razboleti se ak i kad ih zapuste i preterano napreu. Treba mi samo da odem do prozora sobe u kojoj piem, pa da skoro u svako vreme vidim kako se sa stokom postupa na nain koji bi za svakog farmera na Severu bio povod da dotinog radnika smesta najuri.
188
Vidi se: razlika izmeu rada ukoliko stvara upotrebnu vrednost, i istoga rada ukoliko stvara vrednost, razlika koju smo ranije dobili analizom robe, predstavila se sada kao razlika razlinih strana procesa proizvodnje. Kao jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vrednosti, proces proizvodnje je proces proizvodnje roba; kao jedinstvo procesa rada i procesa oploavanja vrednosti on je kapitalistiki proces proizvodnje, kapitalistiki oblik robne proizvodnje. Ranije smo napomenuli da je za proces oploavanja vrednosti sasvim svejedno da li je rad koji je kapitalista prisvojio prost, prosean drutveni rad, ili je komplikovaniji rad, rad vee specifine teine. Rad koji prema drutveno prosenom radu vai kao vii i komplikovaniji jeste ispoljavanje takve radne snage u koju ulaze vei trokovi obrazovanja, ija proizvodnja staje vie radnog vremena, te otuda ima i veu vrednost od proste radne snage. Ako je vrednost te snage via, to se ona ispoljava i u viem radu i u istim razmacima vremena opredmeuje se u srazmerno viim vrednostima. Ali ma koliko stepena iznosila razlika izmeu prelakog i juvelirskog rada, onaj komad rada kojim juvelirski radnik nadoknauje samo vrednost sopstvene radne snage kvalitativno se niukoliko ne razlikuje od dodatnog komada rada kojim stvara viak vrednosti. I u jednom i u drugom sluaju viak vrednosti se stvara samo kvantitativnim vikom rada, produ-
189 enim trajanjem istog procesa rada, u onom sluaju procesa proizvodnje pree, u ovom sluaju procesa proizvoenja nakita.160 S druge strane, u svakom se procesu stvaranja vrednosti vii rad uvek mora svoditi na prosean drutveni rad, npr. 1 dan vieg rada na x dana prostog rada.161 Utedeemo, dakle, jedan suvian posao i uprostiemo analizu ako uzmemo da radnik kojega kapitalista upotrebljava vri prost prosean drutveni rad.
Razlika izmeu vieg i prostog rada, skilled i unskilled labour (kvalifikovanog i nekvalifikovanog), poiva delom na pukim iluzijama ili bar na razlikama koje su davno prestale biti stvarne, te ive jo samo u tradicionalnoj konvenciji; delom pak na nemonijem poloaju nekih slojeva radnike klase, koji im manje no drugima doputa da izvojte vrednost svoje radne snage. Sluajne okolnosti igraju pri tome tako veliku ulogu da iste vrste rada menjaju mesta. Na primer, gde je telesna snaga radnike klase oslabljena i relativno iscrpena, kao to je u svim zemljama razvijene kapitalistike proizvodnje, radovi koji su inae uglavnom grubi i zahtevaju mnogo fizike snage, izvru se u vie radove, dok se mnogo finiji radovi srozavaju na stepen prostog rada. Tako, npr., u Engleskoj rad bricklayer-a (zidara) stoji na mnogo viem stepenu od rada tkaa damasta. S druge strane, rad fustian cutter-a (strigaa pamunog somota), mada staje mnogo telesnog napora, a povrh toga je i vrlo nezdrav, vai kao prost rad. Uostalom, ne treba uobraavati da takozvani skilled labour po koliini zauzima iroko mesto u radu nacije. Laing rauna da u Engleskoj (i Velsu) na prostom radu poiva egzistencija 11 miliona ljudi. Kada se od 18 miliona stanovnika, koliko je bilo u vreme pojave njegova spisa, odbije 1 milion aristokrata i milion i po paupera, skitnica, zloinaca, prostitutki itd., ostaje 4 650 000 ljudi srednje klase, raunajui u nju i manje rentijere, inovnike, knjievnike, umetnike, uitelje itd. Da bi isterao ta 42/3 miliona, rauna on u radni deo srednje klase, pored bankara itd., i sve bolje plaene fabrike radnike! ak se i bricklayers nalaze meu potenciranim radnicima. Tako mu onda ostaje onih 11 miliona. (S. Laing, National Distress etc., London 1844, [str. 49 - 52, passim].) Velika klasa koja za sredstva svog izdravanja moe da da samo obian rad, sainjava veliku narodnu masu. (James Mili u lanku Colony, Supplement to the Encyclopaedia Britanka, 1831.) 161 Gde se govori o radu kao merilu vrednosti, nuno se misli na rad odreene v r s t e . . . Onda je lako iznai odnos u kome druge vrste radova stoje prema onoj. ([J. Cazenove,] Outlines of Political Economy, London 1832, str. 22, 23.)
160

G L A V A E S T A
Postojani kapital i promenljivi kapital

Razliiti inioci procesa rada imaju razlian udeo u obrazovanju vrednosti proizvoda. Dodavanjem neke odreene koliine rada, bez obzira na odreenu sadrinu, svrhu i tehniki karakter toga rada, radnik dodaje predmetu rada novu vrednost. S druge strane, vrednosti utroenih sredstava za proizvodnju nalazimo ponovo kao sastavne delove vrednosti proizvoda, recimo vrednost pamuka i vretena u vrednosti pree. Vrednost sredstava za proizvodnju odrava se, dakle, njenim prenoenjem na proizvod. Ovo se prenoenje zbiva za vreme pretvaranja sredstava za proizvodnju u proizvod, u procesu rada. Njega izvruje rad. Ali kako? Radnik ne radi dvostruko u jedno isto vreme, ne radi jedanput da pamuku doda vrednost svojim radom, a drugi put da odri njegovu staru vrednost ili, to je isto, da na proizvod, preu, prenese vrednost pamuka koji prerauje i vretena kojima radi. Staru vrednost on odrava prosto time to dodaje novu. Ali poto su dodavanje nove vrednosti predmetu rada i odranje starih vrednosti u proizvodu dva sasvim razlina rezultata koje radnik postizava jednovremeno, mada samo jedanput radi u isto vreme, oigledno je da se ovakva dvostranost rezultata moe objasniti samo dvostranou njegova rada. Rad mora da u jednom svojstvu stvara vrednost, dok u istom asu, u drugom svojstvu, odrava, ili prenosi vrednost. Kako svaki radnik dodaje radno vreme, a time i vrednost? Uvek samo u obliku svog naroitog proizvodnog naina rada. Prelac dodaje radno vreme samo predenjem, tka tkanjem, kova kovanjem. Ali celishodnou oblika u kome oni dodaju rad uopte, a time i novu vrednost, predenjem, tkanjem i kovanjem, sredstva za proizvodnju, pamuk i vretena, prea i razboj, elezo i nakovanj postaju elementi stvaranja nekog proizvoda, neke nove upotrebne vrednosti. 162 Stari
Rad naknauje novom tvorevinom ono to je unitio. (An Essay on the Political Economy of Nations, London 1821, str. 13.)
162
191 oblik njihove upotrebne vrednosti gubi se, ali samo da se pojavi u nekom novom obliku upotrebne vrednosti. Meutim, kad smo promatrali proces stvaranja vrednosti, pokazalo se da, kad se neka upotrebna vrednost celishodno troi na proizvoenje neke nove upotrebne vrednosti, radno vreme potrebno za izradu utroene upotrebne vrednosti sainjava deo radnog vremena potrebnog za izradu nove upotrebne vrednosti, dakle da je to radno vreme koje se sa utroenih sredstava za proizvodnju prenosi na novi proizvod. Radnik, dakle, ne odrava vrednosti utroenih sredstava za proizvodnju, odnosno ne prenosi ih na proizvod kao sastavne delove njegove vrednosti dodavanjem rada uopte, nego posebnim korisnim karakterom, specifinim proizvodnim oblikom ovog dodatog rada. U svojstvu ovakve svrsishodne proizvodne delatnosti, predenja, tkanja, kovanja, rad samim dodirom budi iz mrtvih sredstva za proizvodnju, pretvara ih u ive faktore procesa rada i spaja se s njima u proizvode. Kad specifini proizvodni rad radnikov ne bi bio predenje, on ne bi pretvarao pamuk u preu, pa, dakle, ne bi ni vrednost pamuka ni vretena prenosio na preu. Naprotiv, ako isti radnik promeni poziv i postane stolar, on e opet kao i dotle jednim radnim danom dodavati vrednost svome materijalu. Dakle, on je dodaje svojim radom ne to je rad prelaki ili stolarski, ve to je apstraktan, drutven rad uopte, i dodaje vrednost odreene veliine ne stoga to mu rad ima posebnu korisnu sadrinu, nego stoga to traje neko odreeno vreme. Prema tome, vrednostima pamuka i vretena prelev rad dodaje novu vrednost u svom apstraktnom, optem svojstvu, kao utroak ljudske radne snage, a u svom konkretnom, posebnom, korisnom svojstvu, kao proces predenja, on prenosi na proizvod vrednost tih sredstava za proizvodnju i tako u proizvodu odrava njihovu vrednost. Zato je njegov rezultat u jedno isto vreme dvojak. isto kvantitativnim dodavanjem rada dodaje se nova vrednost, kakvoom dodatog rada odravaju se u proizvodu stare vrednosti sredstava za proizvodnju. Ovo se dvojako delovanje istog rada usled njegova dvojakog karaktera opipljivo oituje u raznim pojavama. Uzmi da kakav pronalazak osposobi prelca da za 6 asova isprede toliko pamuka koliko je ranije ispredao za 36 asova. Kao svrsishodno korisna, proizvodna delatnost, njegov je rad uestostruio svoju snagu. Njegov proizvod je est puta vei, 36 umesto 6 funti pree. Ali 36 funti pamuka upijaju sada samo toliko radnog vremena koliko je ranije upijalo 6 funti. Njima se dodaje novog rada est puta manje negoli po starom metodu, a stoga i samo 1/6 ranije vrednosti. S druge strane, proizvod, 36 funti pree, sadri sada estostruku vrednost pamuka. U 6 asova predenja odrava se i prenosi na proizvod est puta vea vrednost sirovine, mada se istoj sirovini dodaje est puta manja nova vrednost. Ovo nam pokazuje kako se svojstvo u kome rad za vreme istog nedeljivog procesa odrava vrednosti bitno razlikuje od svojstva u kome stvara vrednost. to vie potrebnog radnog vremena ue za
6. glava Postojani kapital i promenljivi kapital
192
vreme operacije predenja u istu koliinu pamuka, to je vea nova vrednost koja se pamuku dodaje, ali to se vie funti pamuka isprede za isto radno vreme, to je vea stara vrednost koja se odrava u proizvodu. Uzmi obrnuto, da se proizvodnost prelakog rada ne promeni, dakle da prelcu i sad treba isto onoliko vremena koliko i ranije da funtu pamuka pretvori u preu, ali da se promeni razmenska vrednost samog pamuka, da se cena 1 funte pamuka popne ili padne za 6 puta. U oba sluaja prelac e i dalje dodavati istoj koliini pamuka isto radno vreme, dakle istu vrednost, i u oba e sluaja za jednako vreme proizvoditi jednaku koliinu pree. Pa ipak je vrednost koju sa pamuka prenosi na svoj proizvod, preu, jednom est puta manja, a drugi put est puta vea no ranije. Isto je kad sredstva za rad poskupe ili pojevtine, a njihova usluga u procesu rada ostane nepromenjena. Ostanu li tehniki uslovi procesa predenja isti, a ne promeni se ni vrednost njegovih sredstava za proizvodnju, onda e prelac i sad za jednako radno vreme troiti jednake koliine sirovine i maina nepromenjenih vrednosti. Tada vrednost koju on u proizvodu odrava stoji u upravnoj srazmeri prema novoj vrednosti koju dodaje. Za dve nedelje dodaje dvaput vie rada nego za jednu nedelju, dakle i dvaput vie vrednosti, a ujedno potroi i dvaput vie materijala dvaput vee vrednosti i utroi dvaput vie maina dvaput vee vrednosti, odrava, dakle, u proizvodu od dve nedelje dvaput vie vrednosti nego u proizvodu od nedelje dana. Pod datim neizmenjenim uslovima proizvodnje, radnik odrava utoliko vie vrednosti ukoliko vie vrednosti dodaje, ali ne odrava vie vrednosti zato to dodaje vie vrednosti, nego zato to vrednost dodaje pod uslovima koji se ne menjaju i koji su nezavisni od samog njegovog rada. Svakako da se u relativnom smislu moe kazati da radnik odrava stare vrednosti uvek u istoj srazmeri u kojoj dodaje novu vrednost. Bilo da se pamuk od 1 ilinga popne na 2 ilinga ili da padne na 6 pensa, on e u proizvodu od jednog asa odrati uvek samo polovinu vrednosti pamuka prema proizvodu od dva asa, ma kako se menjala vrednost pamuka. Zatim, ako se promeni proizvodnost njegovog vlastitog rada, bilo da poraste ili da opadne, on e, npr., za jedan radni as ispresti vie ili manje pamuka nego ranije, pa e, prema tome, u proizvodu od jednog radnog asa odrati vie ili manje vrednosti pamuka. Uza sve ovo, on e u dva radna asa odrati dvaput vie vrednosti nego u jednom. Ako izuzmemo isto simbolino predstavljanje vrednosti u znaku vrednosti, onda vrednost postoji jedino u kakvoj upotrebnoj vrednosti, u kakvoj stvari. (Posmatran jedino kao nosilac radne snage, i sam je ovek prirodni predmet, stvar, mada iva i samosvesna, a sam je rad materijalno ispoljavanje te snage). Zbog toga, ako propadne upotrebna vrednost, propada i vrednost. Sredstva za proizvodnju, gubei svoju upotrebnu vrednost, ne gube ujedno i vrednost, jer ona, u stvari, procesom rada gube prvobitno oblije svoje upotrebne vrednosti
6. glava Postojani kapital i promenljivi kapital 193
samo zato da bi u proizvoda dobila oblije druge upotrebne vrednosti. Ali koliko je god za vrednost vano da postoji u nekoj upotrebnoj vrednosti, toliko joj je svejedno u kojoj postoji, kao to to pokazuje metamorfoza roba. Iz ovoga izlazi da u procesu rada vrednost prelazi sa sredstva za proizvodnju na proizvod samo ukoliko sredstvo za proizvodnju sa svojom samostalnom upotrebnom vrednosti bude gubilo i svoju razmensku vrednost. Ono ustupa proizvodu samo onu vrednost koju gubi kao sredstvo za proizvodnju. Ali se u ovom pogledu materijalni inioci procesa rada dre razliito. Ugalj kojim se maina loi nestaje bez traga; isto tako i ulje kojim se mae osovina toka itd. Boja i druge pomone materije nestaju, ali se pokazuju u osobinama proizvoda. Sirovina ini supstanciju proizvoda, ali oblik joj je izmenjen. Dakle, sirovina i pomone materije gube samostalno oblije pod kojim su ule u proces rada kao upotrebne vrednosti. Drukije je s pravim sredstvima za rad. Neka alatka, maina, fabrika zgrada, posuda itd. slui u procesu rada samo dotle dok uuva svoj prvobitni oblik i dok je kadra da sutradan opet ue u proces rada u istom obliku kao i dan ranije. Pa kako ova sredstva za rad za itavog svog ivota, tj. radnog procesa, odravaju prema proizvodu svoje samostalno oblije, tako ga odravaju i posle svoje smrti. Leine maina, alata, radionica itd. i dalje postoje odvojeno od proizvoda koje pomogoe napraviti. A posmatramo li itav period u toku kojega takvo sredstvo za rad slui, od dana njegova ulaska u radionicu do dana njegova progonstva u staro gvoe, videemo da mu je u tom periodu rad potpuno istroio upotrebnu vrednost; te da je stoga njegova razmenska vrednost potpuno prela na proizvod. Na primer, ako se kakva maina predilica istroila za 10 godina, onda je za vreme desetogodinjeg radnog procesa celokupna njena vrednost prela na desetogodinji proizvod. Znai da vek nekog sredstva za rad obuhvata vei ili manji broj procesa rada koji se s njim stalno ponavljaju. A sredstva za rad prolaze kao i ovek. U jedan dan svaki je ovek za 24 asa blii grobu. Ali se ni na jednom oveku ne poznaje tano za koliko se dana grobu ve pribliio. To ipak ne spreava osiguravajua drutva da iz prosenog ljudskog veka izvlae vrlo pouzdane i, to je jo vanije, vrlo unosne zakljuke. Tako je i sa sredstvom za rad. Zna se iz iskustva koliko se vremena proseno dri neko sredstvo za rad, npr. izvesna maina. Uzmimo da njena upotrebna vrednost u procesu rada traje samo 6 dana. U tome sluaju ona gubi svakog radnog dana proseno 1/6 svoje upotrebne vrednosti i stoga dnevnom proizvodu ustupa 1/6 svoje vrednosti. Na ovaj se nain izraunava rabaenje svih sredstava za rad, to e rei koliko npr. dnevno gube od upotrebne vrednosti i koliko, saobrazno tome, ustupaju od svoje vrednosti proizvodu. Tako se jasno pokazuje da sredstvo za proizvodnju nikad ne ustupa proizvodu vie vrednosti nego to gubi u procesu rada unitavanjem svoje vlastite upotrebne vrednosti. Kad ono ne bi imalo vred1
* pametnjakovi
nosti za gubljenje, tj. kad ne bi i samo bilo proizvod ljudskog rada, ono ne bi ustupalo vrednost proizvodu. Ono bi sluilo kao element stvaranja upotrebne vrednosti, ne sluei stvaranju razmenske vrednosti. Zato je to sluaj sa svima sredstvima za proizvodnju koja postoje od prirode, bez ovekove saradnje, kao to su zemlja, vetar, voda, elezo u rudnoj ici, drvo u praumi itd. Ovde nailazimo na drugu zanimljivu pojavu. Uzmimo da neka maina vredi 1000 i da se porabati za 1000 dana. U tom sluaju prelazi s maine dnevno 163/1000 njene vrednosti na njen dnevni proizvod. U isti mah, mada sa sve manjom ivotnom sposobnou, deluje u procesu rada uvek cela maina. Vidimo, dakle, da neki faktor procesa rada, neko sredstvo za proizvodnju, ulazi celo u proces rada, ali samo delimino u proces oploavanja vrednosti. Razlika izmeu procesa rada i procesa oploavanja vrednosti ogleda se u ovom sluaju u njihovim materijalnim faktorima na taj nain to se u jednom istom procesu proizvodnje isto sredstvo za rad kao element procesa rada rauna celo, a kao element stvaranja vrednosti samo delimino. 21 S druge strane, moe biti obrnut sluaj da neko sredstvo za proizvodnju ue celo u proces oploavanja vrednosti, iako u proces rada ulazi samo jednim delom. Uzmi da pri upredanju pamuka bude svaki
163 koje naposletku dovodi npr. no u stanje da noar kae da se novo seivo vie ne isplauje. Vidimo u tekstu da, npr., neka maina ulazi cela u svaki pojedinani proces rada, ali samo delimino u istovremeni proces oploavanja vrednosti. Po tome moemo suditi o sledeem brkanju pojmova: Ricardo govori o izvesnoj koliini rada koju graditelj maina utroi gradei maine za pletenje arapa kao da se sadri u vrednosti npr. jednog para arapa. Ali sav rad koji je izradio svaki pojedini par arapa... obuhvata sav rad graditelja maine, a ne samo izvestan deo; jer neka maina izrauje, dodue, mnogo pari, ali nijedan poseban par ne bi mogao biti izraen bez itave maine. (Observations on certain verbal disputes in Political Economy, particularly relating to Value, and to Demand and Supply, London 1821, str. 54.) Pisac, neobino samodopadljiv wiseacre1*, ima u svojoj konfuziji, pa dakle i u svojoj polemici, samo utoliko pravo to ni Ricardo niti ikoji drugi ekonomist ni pre ni posle njega nije tano razlikovao obe strane rada, a stoga je jo manje analizirao njihove razliite uloge u procesu stvaranja vrednosti.
195
dan na 115 funti 15 funti otpadaka, koji nisu prea nego samo devils dust1*. Pa ipak, ako je ovaj otpadak od 15% normalan, ako proseno preraivanje pamuka ne moe biti bez njega, onda u vrednost pree ulazi vrednost tih 15 funti pamuka koje ne ine element pree, upravo kao i vrednost onih 100 funti koje ine njenu supstanciju. Upotrebna vrednost 15 funti pamuka mora otii u prainu da bi se napravilo 100 funti pree. Nestajanje toga pamuka uslov je, dakle, za proizvodnju pree. Upravo zbog toga njegova vrednost i prelazi na preu. Ovo vai za sve ekskremente procesa rada, bar ukoliko ne budu obrazovali nova sredstva za proizvodnju, a stoga i nove samostalne upotrebne vrednosti. Tako se u velikim fabrikama maina u Manesteru mogu videti brda eleznih otpadaka, koje su dinovske maine sljutile kao strugotinu, kako uvee na velikim kolima putuju iz fabrike u livnicu da se dan docnije vrate iz livnice u fabriku kao masivno elezo. Sredstva za proizvodnju prenose vrednost na nov oblik proizvoda samo ukoliko u procesu rada gube vrednost u obliku svoje stare upotrebne vrednosti. Oevidno je da je maksimum gubitka koji njihova vrednost moe da pretrpi u procesu rada ogranien veliinom prvobitne vrednosti s kojom ulaze u proces rada, ili radnim vremenom koje se zahteva za proizvodnju samih njih. Stoga sredstva za proizvodnju nikad ne mogu da dodadu proizvodu vie vrednosti nego to sama imaju nezavisno od procesa rada u kome slue. Moe neki materijal za rad, maina, sredstvo za proizvodnju, biti ma koliko koristan: ako staje 150, ili 500 radnih dana, nee celokupnom proizvodu, ijem stvaranju slui, nikad dodati vie od 150. Njegovu vrednost ne odreuje proces rada u koji ulazi kao sredstvo za proizvodnju, nego proces rada iz kojeg izlazi kao proizvod. U procesu rada ono slui samo kao upotrebna vrednost, kao stvar korisnih osobina, te stoga ne bi proizvodu ustupalo nikakvu vrednost da nije samo imalo vrednosti pre no to je ulo u proces.164
164 Stoga je razumljiva sva banalnost otunog J.- B. Saya koji hoe da viak vrednosti (kamatu, profit, rentu) izvede iz services productifs2*, koje ih svojim upotrebnim vrednostima ine sredstva za proizvodnju, zemlja, orua, koa itd., u procesu rada. Gospodin Wilhelm Roscher, koji ne proputa nijednu priliku da crno na belo ne registruje valjane apologetiarske izmiljotine, uzvikuje: Veoma je tano zapaanje J.- B. Saya (Traite, sv. I, gl. 4): vrednost koju proizvede uljani mlin, po odbitku svih trokova, doista je neto novo, neto to se bitno razlikuje od rada koji je stvorio uljani mlin. (Die Grundlagen der Nationalkonomie, 3. izd., 1858, str. 82, primedba.) Veoma tano! Ulje koje je uljani mlin proizveo, neto je veoma razlino od rada koji je izradio mlin. A pod vrednou g. Roscher podrazumeva takve stvari kao ulje, jer ulje ima vrednost, dok se u prirodi nalazi mineralnog ulja, iako relativno ne vrlo mnogo; svakako da na ovo 1 * pamuna praina 2* proizvodnih usluga cilja njegova druga opaska: Ona (priroda!) gotovo nikako ne stvara razmenske vrednosti (str.79). S prirodom je kod Roschera kao u lude devojke s detetom
Dok proizvodni rad pretvara sredstva za proizvodnju u elemente stvaranja nekog novog proizvoda, dotle se na drugoj strani zbiva seoba dua njihove vrednosti. Iz istroenoga tela prelazi vrednost u novouoblieno telo. Ali ova seoba dua kao da se vri za leima stvarnog rada. Radnik ne moe da dodaje nov rad, ne moe, dakle, da stvara novu vrednost a da ne odrava stare vrednosti, jer rad mora da dodaje uvek u odreenom korisnom obliku, a ne moe ga dodavati u korisnom obliku a da proizvode ne uini sredstvima za proizvoenje nekog novog proizvoda, ime i prenosi njihovu vrednost na novi proizvod. To znai da aktivna radna snaga, ivi rad, ima od prirode dar da dodajui vrednost odrava vrednost, a ovaj prirodni dar ne staje radnika nita, dok kapitalisti donosi mnogo: odranje postojee kapital-vrednosti.22a Dokle god poslovi glatko teku, dotle je kapitalista i suvie udubljen u isterivanje vika da bi uoio ovaj besplatni dar rada. On ga osetno zapaa tek kad nastupe silom izazvani prekidi procesa rada, krize.165
koje je bilo sasvim malo. Isti naunik (savant serieux) primeuje istom prilikom: I Ricardova kola obino podvodi kapital pod pojam rada kao priteden rad. To je neumeno (!) jer (!) je svakako (!) vlasnik kapitala (!) ipak (!) vie (!) uradio, a ne samo (?!) proizveo (?) i (??) odrao isti (koji?): on se upravo (?!?) uzdrava od linog uivanja i za to on, npr. (!!!), zahteva kamatu. (Isto.) Kako je umean! ovaj anatomsko-fizioloki metod politike ekonomije koji upravo vrednost izvodi iz pukog zahteva. 22 a Od svih sredstava za rad u farmerovoj proizvodnji... ljudski je rad ono na to je on najvie upuen da bi dobio naknadu za svoj kapital. Ostala dva teglea marva i . . . kola, plugovi, motike itd. nisu nita bez izvesne koliine onog prvog. (Edmund Burke, Thoughts and Details on Scarcity, originally presented to the Right Hon. W. Pitt in the Month of November 1795, izd. London 1800, str. 10.) 165 U listu Times od 26. novembra 1862. neki fabrikant, u ijoj predionici radi 800 radnika, i koji nedeljno troi proseno 150 bala istonoindijskog ili oko 130 bala amerikog pamuka, jada se pred publikom iznosei ta ga godinje staje mirovanje rada. u njegovoj fabrici. Te trokove on ceni na 6000 . Meu ovim trokovima nalaze se mnogi stavovi koji se nas ovde ne tiu, kao zemljina renta, poreze, premije osiguranja, plate radnika koji se angauju na godinu dana, manager-a, knjigovoe, inenjera itd. Zatim rauna on 150 uglja da se fabrika s vremena na vreme zagreje i ponekad stavi u pogon parna maina, pored toga najamninu za radnike koji povremenim radom odravaju maineriju u toku; naposletku 1200 na propadanje mainerije, jer vreme i prirodni faktori raspadanja nee obustaviti svoje delovanje zbog toga to je parna maina obustavila svoje kretanje. On izrino naglauje da je ovu sumu od 1200 oznaio toliko nisko zato to se mainerija ve nalazi u vrlo pohabanom stanju.
197
Ono to se u sredstvima za proizvodnju uopte potroi jeste njihova upotrebna vrednost, ijim troenjem rad stvara proizvode. Njihova se vrednost uistinu ne troi166, pa, dakle, ne moe ni da se reprodukuje. Ona se odrava, ali ne zato to bi se sa samom njom vrila neka operacija u procesu rada, ve zato to se upotrebna vrednost u kojoj je prvobitno postojala, istina, izgubila, ali se izgubila samo u nekoj drugoj upotrebnoj vrednosti. Stoga se vrednost sredstava za proizvodnju ponovo javlja u vrednosti proizvoda, ali se, tano reeno, ne reprodukuje. to se proizvodi jeste nova upotrebna vrednost u kojoj se ponovo javlja stara razmenska vrednost.167 Drugojaije je sa subjektivnim faktorom procesa rada, s aktivnom radnom snagom. Dok rad svojim svrsishodnim oblikom prenosi na proizvod vrednost sredstava za proizvodnju i odrava je, svaki moment njegovog kretanja stvara dodatnu vrednost, novu vrednost. Uzmimo da se proces proizvodnje prekine u momentu kad je radnik proizveo ekvivalent za vrednost vlastite radne snage, poto je estoasovnim radom dodao vrednost od 3 ilinga. Ova vrednost ini suviak vrednosti proizvoda preko onih njenih sastavnih delova koji potiu iz vrednosti sredstava za proizvodnju. Ona je jedina originalna vrednost koja je postala u ovome procesu, jedini deo vrednosti proizvoda proizveden putem samog procesa. Svakako, ona samo nadoknauje novac koji je kapitalista predujmio pri kupovini radne snage, a sam radnik ga izdao na ivotna sredstva. S obzirom na izdata 3 ilinga, nova vrednost od 3 ilinga ispoljava se samo kao reprodukcija. Ali je ona reprodukovana istinski, a ne samo prividno kao vrednost sredsta-
Proizvodna potronja: gde potronja neke robe ini deo procesa proizvodnje... U tim sluajevima ne vri se potronja vrednosti. (S. P. Newman, Elements of Political Economy, str. 296.) 167 U jednom severnoamerikom udbeniku, koji je doiveo moda dvadeset izdanja, pie: Nije vano u kojem e se obliku kapital opet javiti. Iza razvuenog nabrajanja svih moguih elemenata koji ulaze u proizvodnju i ija se vrednost opet javlja u proizvodu, kae se na kraju: Razne vrste hrane, odela i stana, nune za egzistenciju i udobnost ljudi, takoe su podlone promenama. One se troe s vremena na vreme, i njihova se vrednost ponovo javlja u novoj snazi koju daju telu i duhu, te tako stvaraju nov kapital za novu primenu u procesu proizvodnje. (F. Wayland, The Elements of Political Economy, str. 31, 32.) Da ne govorimo o ostalim udnovatim stvarima, rei emo da ono to se ponovo javlja u obnovljenoj snazi nije, recimo, cena hleba, ve one njegove supstancije koje stvaraju krv. A naprotiv, ono to se ponovo javlja kao vrednost snage nisu ivotna sredstva, nego njihova vrednost. Ista ivotna sredstva, makar bila upola jevtinija, proizvode upravo isto toliko miia, kostiju itd., ukratko istu snagu, ali ne snagu iste vrednosti. Ovo preobraanje vrednosti u snagu i sva farisejska neodreenost slue tome da prikriju naravno uzaludni pokuaj da se viak vrednosti silom istee iz prostog ponovnog javljanja predujmljenih vrednosti.
166
198
va za proizvodnju. Naknaivanje jedne vrednosti drugom ovde je izvreno stvaranjem nove vrednosti. Ali mi ve znamo da proces rada traje preko momenta do kojeg bi bio reprodukovan samo ekvivalent za vrednost radne snage i dodat predmetu rada. Umesto 6 asova, koliko je za ovo dovoljno, traje proces rada npr. 12 asova. Svojim delovanjem radna snaga ne vri, dakle, jedino reprodukovanje svoje vlastite vrednosti, ve proizvodi i neki viak vrednosti. Ovaj viak vrednosti jeste suviak vrednosti proizvoda preko vrednosti elemenata utroenih na njegovo stvaranje, tj. sredstava za proizvodnju i radne snage. Izloivi razline uloge koje razliiti faktori procesa rada igraju u obrazovanju vrednosti proizvoda, mi smo, u stvari, okarakterisali funkcije razlinih sastavnih delova kapitala u procesu njegovog vlastitog oploavanja. Suviak celokupne vrednosti proizvoda preko zbira vrednosti elemenata koji stvaraju taj proizvod jeste suviak oploenoga kapitala preko prvobitno predujmljene kapital-vrednosti. Sredstva za proizvodnju na jednoj strani, i radna snaga na drugoj strani, samo su razlini oblici egzistencije koje uzima prvobitna kapital-vrednost skidajui svoj novani oblik i pretvarajui se u faktore procesa rada. Onaj deo kapitala koji se preobraa u sredstva za proizvodnju, tj. u sirovinu, pomone materije i sredstva za rad, ne menja, dakle, u procesu proizvodnje veliinu svoje vrednosti. Zato ga zovem postojanim (konstantnim) delom kapitala, ili krae: postojani kapital. Nasuprot tome, onaj deo kapitala koji se preobraa u radnu snagu, menja svoju vrednost u procesu proizvodnje. On reprodukuje svoj vlastiti ekvivalent, a povrh njega jo i jedan suviak, viak vrednosti, koji se i sam moe menjati, koji moe biti vei ili manji. Iz postojane veliine ovaj se deo kapitala neprestano pretvara u promenljivu (varijabilnu). Zato ga zovem promenljivim delom kapitala, ili krae: promenljivi kapital. Isti sastavni delovi kapitala koji se sa stanovita procesa rada razlikuju kao objektivni i subjektivni faktori, kao sredstva za proizvodnju i radna snaga, razlikuju se sa stanovita procesa oploavanja vrednosti kao postojani kapital i promenljivi kapital. Pojam postojanog kapitala ni na koji nain ne iskljuuje prevrat u vrednosti njegovih sastavnih delova. Uzmi da funta pamuka staje danas 6 pensa, i da se sutra popne na 1 iling, jer je etva pamuka omanula. Stari pamuk, koji se i dalje prerauje, kupljen je po vrednosti od 6 pensa, ali sad on proizvodu dodaje deo vrednosti velik 1 iling. Ali i upreden pamuk koji se, moda, ve promee na tritu kao prea, dodaje proizvodu dvaput veu vrednost no to je u poetku sam imao. Meutim, jasno je da su ove promene u vrednostima nezavisne od oploavanja vrednosti pamuka u samom procesu predenja. Da stari pamuk jo uopte nije ni uao u proces rada, mogao bi se sada preprodati po 1 iling umesto po 6 pensa. Naprotiv: to je manji broj procesa rada pamuk proao, to je ovaj rezultat sigurniji. Zbog
199 toga, u sluaju ovakvih prevrata u vrednosti, zakon pekulacije glasi da se Spekulie sirovinom u njenom najnerazraenijem obliku, dakle radije preom negoli tkaninom, a radije samim pamukom negoli preom. Promena vrednosti potie ovde iz procesa koji proizvodi pamuk, a ne iz procesa u kome pamuk funkcionie kao sredstvo za proizvodnju, prema tome kao postojan kapital. Istina, vrednost robe odreena je koliinom rada koju ona u sebi sadri, ali je sama ta koliina drutveno odreena. Promeni li se radno vreme drutveno zahtevano za njenu proizvodnju a, npr., ista koliina pamuka predstavlja pri nepovoljnoj etvi veu koliinu rada nego pri povoljnoj onda to reaguje na staru robu, koja stalno vai samo kao pojedinaan primerak svojeg roda168, ija se vrednost uvek meri drutveno potrebnim radom, dakle uvek i radom potrebnim pod postojeim drutvenim uslovima. Kao to se moe menjati vrednost sirovine, moe se menjati i vrednost sredstava za rad, mainerije itd., koji ve slue u procesu proizvodnje itd., dakle moe se menjati i onaj deo vrednosti koji sa njih prelazi na proizvod. Ako usled kakvog novog izuma bude, npr., potreban manji utroak rada za reprodukovanje maina iste vrste, stare e maine izgubiti vie ili manje u vrednosti, pa e stoga i na proizvod preneti srazmerno manje vrednosti. Ali i ovde promena u vrednosti potie izvan procesa proizvodnje u kome maina funkcionie kao sredstvo za proizvodnju. U ovome procesu ona nikad ne ustupa proizvodu vie vrednosti no to je ima nezavisno od tog procesa. Kao to promena u vrednosti sredstava za proizvodnju, iako na njih vri povratno dejstvo i kad su ve ula u proces, ne menja njihov karakter postojanog kapitala, tako ni promena u srazmeri izmeu postojanog i promenljivog kapitala ne dodiruje njihovu funkcionalnu razlinost. Tehniki uslovi procesa rada mogu se preinaiti recimo tako da tamo gde je ranije 10 radnika s 10 alatki male vrednosti preraivalo srazmerno malu masu sirovine, sada 1 radnik sa skupom mainom prerauje sto puta veu koliinu sirovine. U tom bi sluaju jako porastao postojani kapital, tj. masa vrednosti upotrebljenih sredstava za proizvodnju, a promenljivi deo kapitala, onaj to je predujmljen u radnu snagu, veoma bi se smanjio. Ali ova promena menja samo kvantitativni odnos meu postojanim i promenljivim kapitalom, tj. proporciju po kojoj se celokupni kapital deli na postojane i promenljive sastavne delove, dok, naprotiv, ne dodiruje razliku zmeu postojanog i promenljivog kapitala.
Svi proizvodi iste vrste obrazuju u stvari jednu masu, kojoj se cena odreuje generalno i bez obzira na posebne okolnosti. (Le Trosne, De l' Intrt Social, str. 893.)
168

G L A V A S E D M A
Stopa vika vrednosti

1. Stepen eksploatacije radne snage
Viak vrednosti to ga je u procesu proizvodnje stvorio predujmljeni kapital K, ili oploavanje predujmljene kapital-vrednosti K, predstavlja se u prvom redu kao suviak vrednosti proizvoda iznad sume vrednosti elemenata koji su ga proizveli. Kapital K deli se na dva dela, na novanu sumu P koja je izdata na sredstva za proizvodnju, i na drugu novanu sumu PR , izdatu na radnu snagu: P predstavlja onaj deo vrednosti koji se pretvorio u postojani, PR u promenljivi kapital. U prvi je mah, dakle, K = P+PR.
pretvara se u K', iz 500 u 590. Razlika izmeu oba je = v, viku vrednosti od 90. Poto je vrednost elemenata proizvodnje ravna vrednosti predujmljenog kapitala, onda je, u stvari, tautologija rei da je suviak vrednosti proizvoda preko vrednosti elemenata njegove proizvodnje jednak vrednosti dobijenoj oploenjem predujmljenog kapitala, ili da je jednak proizvedenom viku vrednosti. Ipak je potrebno ovu tautologiju poblie odrediti. Ono to se uporeuje s vrednou proizvoda jeste vrednost elemenata proizvodnje utroenih na stvaranje proizvoda. Ali smo videli da onaj deo primenjenog postojanog kapitala koji se sastoji iz sredstava za rad ustupa proizvodu samo jedan komad svoje vrednosti, dok drugi komad produava ivot u starom obliku. Poto ovaj drugi ne igra ulogu u sainjavanju vrednosti, to se ovde na nj neemo ni osvrtati. Njegovo uvlaenje u raun ne bi nita menjalo. Uzmi da se P = 410 sastoji iz 312 sirovine, iz 44 pomonih materija i iz 54 mainerije koliko se porabati u procesu, a da vrednost stvarno upotrebljenih maina iznosi 1054. Kao vrednost predujmljenu za proizvoenje vrednosti proizvoda raunamo samo 54 koliko mainerija gubi svojim funkcionisanjem
201 i prema tome ustupa proizvodu. Da smo uraunali i onu 1000 koja produuje iveti u svom starom obliku, kao parna maina itd., onda bismo je morali uraunati na obema stranama, na strani predujmljene vrednosti i na strani vrednosti proizvoda26a, te bismo tako dobili 1500, odnosno 1590. Razlika, ili viak vrednosti, bila bi i sad 90. Zbog toga emo pod postojanim kapitalom predujmljenim u proizvodnju vrednosti uvek podrazumevati samo vrednost sredstava za proizvodnju istroenih u proizvodnji, ukoliko iz same veze ne bude jasno da je obrnuto. Kad smo ovu pretpostavku uinili, vratimo se formuli K = P + PR,
Kad bi P, postojani kapital, bio = 0, drugim reima: kad bi bilo industrijskih grana gde kapitalista ne bi morao upotrebljavati proizvedena sredstva za proizvodnju, ni sirovinu, ni pomone materije, niti orua za rad, ve samo materije koje postoje od prirode i radnu snagu, onda ne bi bilo postojanog dela vrednosti za prenoenje na proizvod. Taj element vrednosti proizvoda, u naem primeru 410, otpao bi, ali bi proizvedena vrednost od 180, koja sadri 90 vika vrednosti, ostala potpuno iste veliine kao i kad bi P predstavljalo najveu sumu vrednosti. Imali bismo: K = (0 + PR) = PR, a K', oploeni kapital = PR+V. Dakle bi K' K bilo kao i ranije = v. Naprotiv, ako bi v bilo = 0, drugim reima, ako bi radna snaga, ija se vrednost predujmljuje u promenljivom kapitalu, proizvela samo ekvivalent, onda bismo imali: K = P + PR, a K' (vrednost proizvoda) = (P+PR)+0, te bi stoga K bilo = K'. Vrednost predujmljenog kapitala ne bi se oplodila. U stvari, mi ve znamo da je viak vrednosti samo posledica one promene vrednosti koja se zbiva sa PR, onim delom kapitala koji je preobraen u radnu snagu, dakle da je PR+V=PR+PR (PR plus prirataj od PR). Ali se stvarna promena vrednosti i srazmera u kojoj se vrednost menja zamagljuje time to usled porasta promenljivog sastavnog dela kapitala raste i celokupni predujmljeni kapital. On je iznosio 500, sada iznosi 590. Dakle, ista analiza procesa trai da se potpuno izuzme onaj deo vrednosti proizvoda u kome se samo ponovo
2 6a Ako vrednost upotrebljenog stalnog kapitala uraunamo kao deo predujmljenog kapitala, onda na kraju poslovne godine moramo preostalu vrednost toga kapitala uraunati u godinje prihode. (Malthus, Principles of Political Economy, 2. izd., London 1836, str. 269.)
7. glava
Stopa vika vrednosti
202
pojavljuje vrednost postojanog kapitala, dakle da postojani kapital bude P = 0 i tako primeni matematiki zakon o operisanju s promenljivim i postojanim veliinama, gde se postojana veliina vezuje s promenljivom samo putem sabiranja ili oduzimanja. Druga tekoa potie iz prvobitnog oblika promenljivog kapitala. Tako je u gornjem primeru K' = 410 postojanog kapitala + 90 promenljivog kapitala+90 vika vrednosti. Ali, 90 jesu data, dakle postojana veliina, te stoga izgleda neumesno postupati s njom kao
stvari samo simbol za proces kroz koji ta vrednost prolazi. Onaj deo kapitala koji je predujmljen u kupovinu radne snage odreena je koliina opredmeenog rada, dakle postojana veliina vrednosti, kao god i vrednost kupljene radne snage. Ali u samom procesu proizvodnje stupa na mesto predujmljenih 90 delujua radna snaga, na mesto mrtvog ivi rad, na mesto mirujue pokretna veliina, na mesto postojane promenljiva. Rezultat toga jeste da se reprodukuje PR plus prirataj od PR. Sa stanovita kapitalistike proizvodnje, itav je ovaj tok samokretanje vrednosti koja je prvobitno postojana, a onda se preobraa u radnu snagu. Toj se vrednosti pripisuju i proces i njegov rezultat. Pa ako je zbog toga formula: promenljivi kapital od 90, ili vrednost koja se oplouje, protivrena, to je samo stoga to izraava protivrenost koja je imanentna kapitalistikoj proizvodnji. Na prvi pogled, svoenje postojanog kapitala na nulu moe izgledati udno. Ali se ono u svakidanjem ivotu stalno vri. Kad neko hoe da izrauna, npr., dobit Engleske u pamunoj industriji, on e pre svega odbiti cenu pamuka plaenu Sjedinjenim Dravama, Indiji, Egiptu itd., tj. svee na nulu onu kapital-vrednost koja se samo ponovo pojavljuje u vrednosti proizvoda. Na svaki nain, od velikog je ekonomskog znaaja ne samo odnos vika vrednosti prema onom delu kapitala iz kojega neposredno potie i iju promenu vrednosti predstavlja, nego i prema celokupnom predujmljenom kapitalu. Zbog toga emo se ovim odnosom iscrpno baviti u treoj knjizi. Da bi se vrednost jednog dela kapitala oplodila njegovim preobraanjem u radnu snagu, mora se drugi jedan deo kapitala pretvoriti u sredstva za proizvodnju. Da bi promenljivi kapital mogao funkcionisati, mora se predujmiti postojani kapital u odgovarajuim srazmerama, koje zavise od odreenog tehnikog karaktera procesa rada. Ipak okolnost da su za neki hemijski proces potrebne retorte i drugi sudovi ne spreava da se pri analizi ne uzmu u obzir retorte. Sve dok stvaranje vrednosti i menjanje vrednosti posmatramo same za sebe, tj. u istom vidu, sredstva za proizvodnju, ta materijalna oblija postojanog kapitala, pruae nam samo materiju u kojoj treba da se tekua snaga koja stvara vrednost ustali. Zato i jeste svejedno kakva je ta materija po svojoj prirodi, da li je pamuk ili elezo. Svejedno je i kolika je vrednost te materije. Jedino, nje mora da bude u
203
dovoljnoj meri da moe upiti koliinu rada koja se ima utroiti za vreme procesa proizvodnje. Kad je ta masa data, moe njena vrednost rasti ili opadati, moe biti ak i bez vrednosti, kao zemlja i more, na proces stvaranja i menjanja vrednosti to nee imati nikakvog uticaja.169 Zato emo postojani deo kapitala prvo svesti na nulu. Usled toga se predujmljeni kapital svodi od na pr, a vrednost proizvoda
vanje promenljivog kapitala, ili srazmernu veliinu vika vrednosti nazivam stopa vika vrednosti.170 Videli smo da za vreme jednog odseka procesa rada radnik proizvodi samo vrednost svoje radne snage, tj. vrednost potrebnih mu ivotnih sredstava. Poto proizvodi u uslovima drutvene podele rada, on svoja ivotna sredstva ne proizvodi neposredno, nego u obliku neke posebne robe, recimo pree, on proizvodi vrednost jednaku vrednosti njegovih ivotnih sredstava, ili novca kojim ih kupuje. Deo radnog dana koji na to upotrebljava vei je ili manji, ve prema vrednosti njegovih prosenih dnevnih ivotnih sredstava, dakle prema prosenom dnevnom radnom vremenu koje se iziskuje za njihovo proizvoenje. Ako vrednost njegovih dnevnih ivotnih sredstava predstavlja proseno 6 opredmeenih radnih asova, onda radnik mora da radi proseno 6 asova da bi nju proizveo. Da ne radi za kapitalistu ve za sebe sama, nezavisno, on bi opet ako sve ostale okolnosti ostanu iste morao da radi proseno isti alikvotni deo dana da
Primedba uz drugo izdanje. Po sebi je razumljivo da, kako veli Lukrecije, nil posse creari de nihilo. Iz nita ne moe stvoriti nita,[70] Stvaranje vrednosti jeste preobraanje radne snage u rad. Sa svoje strane, radna je snaga pre svega prirodna materija preobraena u ovekov organizam. 170 Isto kao to Englez upotrebljava rate of profits (profitna stopa), rate of interest (kamatna stopa) itd. Videe se iz tree knjige da je profitnu stopu lako shvatiti im se poznaju zakoni vika vrednosti. Obrnutim putem nee se razumeti ni lun, ni lautre1*. 1 * ni jedno, ni drugo 28 a {Primedba uz tree izdanje. Ovde pisac upotrebljava obini jezik ekonomije. italac e se setiti da je na strani 137 1* bilo dokazano da u stvarnosti ne kreditira kapitalista radnika, ve radnik kapitalistu. F. E.}
169
204
bi proizveo vrednost svoje radne snage i da bi time stekao ivotna
7. glava Stopa vika vrednosti
205
sredstva koja su mu potrebna za odranje, odnosno za njegovo stalno reprodukovanje. Ali poto u onom delu radnog dana za ije vreme proizvodi dnevnu vrednost radne snage, recimo 3 ilinga, proizvodi samo ekvivalent za njenu vrednost koju je kapitalista ve platio 28a, dakle novostvorenom vrednou samo naknauje vrednost predujmljenog promenljivog kapitala, to se ovo proizvoenje vrednosti ispoljava kao puko reprodukovanje. Zato ovaj deo radnog dana, deo u kojem se vri to reprodukovanje, nazivam potrebno radno vreme, a rad utroen za to vreme potreban rad.171 Potreban za radnika, jer ne zavisi od drutvenog oblika njegova raa. Potreban za kapital i njegov svet, jer je stalno postojanje radnika njegova osnova. Drugi period procesa rada, kad radnik argatuje preko granica potrebnoga rada, radnika dodue staje rada, utroka radne snage, ali ne stvara vrednost za njega. On stvara viak vrednosti koji se na kapitalistu smei svom drai tvorevine iz niega. Ovaj deo radnog dana zovem viak radnog vremena, a rad utroen za to vreme viak rada (surplus labour). Koliko je za poimanje vrednosti uopte od odluujue vanosti da je shvatimo kao samo zgruano radno vreme, kao samo opredmeen rad, toliko je i za poimanje vika vrednosti od presudne vanosti da ga shvatimo kao samo zgruan viak radnog vremena, kao samo opredmeen viak rada. samo po obliku u kome se taj viak rada cedi iz neposrednog proizvoaa, radnika, razlikuju se ekonomske drutvene formacije, npr. drutvo ropstva od drutva najamnog rada.172
171
Dosada smo u ovom spisu izraz potrebno radno vreme upotrebljavali za ono radno vreme koje je drutvu uopte potrebno za proizvoenje neke robe. Odsad emo ga upotrebljavati i za ono radno vreme koje je potrebno za proizvoenje specifine robe, radne snage. Upotreba istih strunih izraza u razliitom smislu nezgodna je, ali se ni u kojoj nauci ne da sasvim izbei. Uporedite, npr., vie i nie delove matematike. 172 S genijalnou zbilja dostojnom jednog Gottscheda[71], ini g. Wilhelm Thukydides Roscher[72] otkrie da ako se danas za stvaranje vika vrednosti, odnosno vika proizvoda, i za akumulaciju spojenu s njime ima da blagodari tedljivosti kapitaliste koji za to zahteva, recimo, kamatu, naprotiv, na najniim stupnjevima kulture... jai prisiljavaju slabije na tednju. (Die Grundlagen etc., str. 78.) Na tednju rada? Ili nepostojeih suvinih proizvoda? Ono to jednog Roschera i kompaniju prisiljava da vie-manje razumljive razloge kojim kapitalista opravdava svoje prisvajanje postojeih vikova vrednosti preokrenu u 1 * Vidi u ovom tomu, str. 160.
Poto je vrednost promenljivog kapitala = vrednosti radne snage koju on kupuje; poto vrednost ove radne snage odreuje potrebni deo radnog dana, dok je sa svoje strane viak vrednosti odreen suvinim delom radnog dana, to izlazi: viak vrednosti odnosi se prema promenljivom kapitalu kao viak rada prema potrebnom radu, tj.
Ukratko, metod za izraunavanje stope vika vrednosti ovaj je: uzimamo celu vrednost proizvoda i svodimo na nulu postojanu kapital-vrednost, koja se u njemu samo ponovo pojavljuje. Suma vrednosti koja preostaje jedina je vrednost koja je u procesu izrade robe stvarno proizvedena. Ako je viak vrednosti dat, onda ga oduzimamo od te proizvedene vrednosti da bismo nali promenljivi kapital. Postupaemo
razloge postanka vika vrednosti, jeste pored stvarnog neznanja, jo i apologetiarska bojazan od savesne analize vrednosti i vika vrednosti, kao i od rezultata koji bi se s policijskog gledita mogao uiniti sumnjiv i opasan.
30a Primedba uz drugo izdanje. Iako je taan izraz za stepen eksploatacije radne snage, stopa vika vrednosti nije izraz za apsolutnu veliinu eksploatacije. Na primer, kad je potreban rad = 5 asova i viak rada = 5 asova, stepen eksplo-
9. glava Stopa i masa vika vrednosti 207

atisanja je = 100%. Veliina eksploatacije ovde se meri s 5 asova. Naprotiv, ako je potreban rad=6 asova, a viak rada=6 asova, onda je stepen eksploatacije opet 100%, dok je veliina eksploatacije porasla za 20%, od 5 na 6 asova.
obrnuto ako je dat promenljivi kapital a traimo viak vrednosti. A kad su oba data, onda imamo da izvedemo jo samo zavrnu operaciju, da izraunamo odnos vika vrednosti prema promenljivom kapitalu,V/PR. Iako je ovaj metod jednostavan, ipak e biti umesno da damo nekoliko primera da bismo itaoca uputili u za njega neobian nain posmatranja koji je temelj metoda. Prvo primer predionice sa 10 000 mule-vretena, koja ispreda ameriki pamuk u preu N 32 i nedeljno proizvodi 1 funtu pree po vretenu. Otpadak je 6%. Znai, nedeljno se 10 600 funti pamuka preradi u 10000 funti pree i 600 funti otpadaka. Aprila 1871. staje ovaj pamuk 73/4 pensa po funti, dakle 10 600 funti staju okruglo 342. Zatim, 10000 vretena zajedno s mainama za pripremno upredanje i s parnom mainom staju 1 po vretenu, dakle 10 000. Njihovo godinje rabaenje iznosi 10% = 1000 ili nedeljno 20. Zakupnina za fabriku zgradu iznosi 300, ili 6 nedeljno. Ugalj (4 funte na as i konjsku snagu, na 100 konjskih snaga (po indikatoru), i za 60 asova nedeljno, ukljuujui i zagrevanje zgrade) 11 tona nedeljno, tona po 8 il. i 6 pensa, staje okruglo 4 1/2 nedeljno; gas 1 nedeljno, ulje 41/2 nedeljno, dakle sve pomone materije 10 nedeljno. Postojani deo vrednosti iznosi, dakle, 378 nedeljno. Najamnina iznosi nedeljno 52. Cena pree je 121/4 pensa po funti, ili 10000 funti = 510, dakle viak vrednosti je 510 430 = 80. Postojani deo vrednosti od 378
Za 1815. godinu daje Jacob sledei raun koji je za nau svrhu dovoljan[73], mada je prethodnim izravnanjem raznih pozicija postao vrlo manjkav. On uzima da je cena penice 80 il. po kvarteru, a da je proseni prinos 22 buela po ekeru, tako da eker donosi 11 .
Primedba uz drugo izdanje. Primer s jednom predionicom koji je u prvom izdanju bio iznet za 1860. godinu sadrao je nekoliko faktikih greaka. Podatke iznete u tekstu, skroz tane, dobio sam od jednog manesterskog fabrikama. Valja napomenuti da je u Engleskoj stara konjska snaga raunata prema preniku cilindra, dok se nova broji po stvarnoj snazi koju belei indikator.
sveemo na nulu, jer ne utie na vrednost stvorenu za nedelju dana.
Ovde je viak vrednosti, razume se pod pretpostavkom da je cena proizvoda jednaka njegovoj vrednosti, rasporeen na razne rubrike, profit, interes, desetke itd. Za nas te rubrike nemaju znaaja. Mi emo ih sabrati ujedno i dobiti viak vrednosti od 3 i 11il. One 3 i 19 il. za seme i gnojivo sveemo na nulu, jer su postojani deo kapitala. Ostaju kao predujmljen promenljiv kapital 3 i 10 il. na
polovine svog radnog dana na proizvoenje vika vrednosti, koji razna lica, pod raznim izgovorima, meusobno dele.31a
2. Predstavljanje vrednosti proizvoda srazmernim delovima proizvoda
Vratimo se sad primeru koji nam je pokazao kako kapitalista od novca pravi kapital. Potrebni rad njegova prelca iznosio je 6 asova, viak rada isto toliko; znai da je stepen eksploatacije radne snage 100%. Proizvod dvanaestoasovnog radnog dana jeste 20 funti pree u vrednosti od 30 ilinga. itavih 8/10 ove preine vrednosti (24 il.) sainjavaju vrednost utroenih sredstava za proizvodnju (20 funti pamuka 20 il., vretena itd. 4 il.) koja se samo ponovo pojavljuje, drugim reima sastoje se iz postojanog kapitala. Ostale 2/10 jesu nova vrednost od 6 il., koja je postala za vreme procesa predenja. Od nje polovina naknauje predujmljenu dnevnu vrednost radne snage, ili promenljivi kapital; druga polovina ini viak vrednosti od 3 il. Dakle, celokupna vrednost 20 funti pree ovako je sastavljena:
Posto se ova ukupna vrednost predstavlja u ukupnom proizvodu od 20 funti pree, mora biti moguno i razliite elemente vrednosti predstaviti srazmernim delovima proizvoda. Ako vrednost neke pree, od 30 il., postoji u 20 funti pree, onda 8/10 te vrednosti, odnosno njen postojani deo od 24 il., postoji u 8/10 proizvoda, ili u 16 funti pree. Od ovoga 13 1/3 funti predstavljaju vrednost sirovine, upredenog pamuka, 20 il.; a 2 2/3 funte vrednost utroenih pomonih materija i sredstava za rad, vretena itd., 4 il. Trinaest i jedna treina funti pree predstavljaju, dakle, sav pamuk koji je ispreden u celokupnom proizvodu od 20 funti pree, siroDati rauni slue samo radi ilustracije. Naime, pretpostavlja se da su cene = vrednostima. U treoj e se knjizi videti da se ovo izjednaavanje ne vri na ovako jednostavan nain, ak ni za prosene cene.
31 a
vinu celokupnog proizvoda, ali i nita preko toga. Istina, u ovim funtama pree ima samo 131/3 funti pamuka u vrednosti od 131/3 il., ali njena dodatna vrednost od 62/3 il. ini ekvivalent za pamuk koji je ispreden u ostalih 62/3 funti pree. To je kao da je sa ovih poslednjih funti pree pamuk oerupan i da se sav pamuk celokupnog proizvoda sabio u 131/3 funti pree. Ali zato one sad ne sadre ni atoma od vrednosti utroenih pomonih materija i sredstava za rad, kao ni od nove vrednosti stvorene u procesu predenja. Isto tako, naredne 22/3 funte pree, u kojima se nalazi ostatak postojanog kapitala ( = 4 il.) predstavljaju jedino vrednost pomonih materija i sredstava za rad utroenih u celokupni proizvod od 20 funti pree. Stoga osam desetina proizvoda, ili 16 funti pree, mada su, posmatrane telesno, kao upotrebna vrednost, kao prea, isto tako tvorevina prelakog rada kao i ostatak proizvodovih delova, ne sadre u toj vezi prelaki rad, rad koji bi bio usisan za vreme samog procesa predenja. To je kao da su se bez predenja pretvorile u preu, i kao da je njihov preinski oblik ista obmana. I doista, kad ih kapitalista proda za 24 il. i ovim novcem ponovo kupi svoja sredstva za proizvodnju, pokazuje se da 16 funti pree jesu samo preruen pamuk, vretena, ugalj itd. Naprotiv, preostale 2/10 proizvoda, ili 4 funte pree, predstavljaju sada jedino novu vrednost od 6 il., proizvedenu u dvanaestoasovnom procesu predenja. to je u njima bilo od vrednosti iskorienih sirovina i sredstava za rad, bilo im je ve izvaeno iz utrobe i pripojeno prvim 16 funti pree. Prelaki rad otelotvoren u 20 funti pree koncentrisan je u 2/10 proizvoda. To je kao da je prelac ispreo 4 funte pree u zraku ili s takvim pamukom i vretenima koji, postojei od prirode, bez sudelovanja ljudskog rada ne dodaju proizvodu nikakvu vrednost. Od 4 funte pree, u kojima na taj nain egzistira itava vrednost koju proizvodi dnevni proces predenja, jedna polovina predstavlja samo vrednost koja naknauje vrednost utroene radne snage, dakle promenljivi kapital od 3 il., a druge 2 funte pree samo viak vrednosti od 3 il. Poto se prelevih 12 radnih asova opredmeuju u 6 il., to je u 30 il. preine vrednosti opredmeeno 60 asova rada. Oni se nalaze u 20 funti pree, od ega je 8/10, ili 16 funti, ovaploenje 48 radnih asova minulih pre procesa predenja, naime rada opredmeenog u sredstvima za proizvodnju pree, a 2/10, ili 4 funte, ovaploenje 12 radnih asova utroenih u samom procesu predenja. Ranije smo videli da je vrednost pree ravna zbiru nove vrednosti stvorene u njenom proizvoenju i vrednosti koje su ve ranije postojale u sredstvima za njenu proizvodnju. Sada se pokazalo kako se sastavni delovi vrednosti proizvoda, funkcionalno ili pojmovno razlini, mogu predstaviti srazmernim delovima samog proizvoda.
Ovo rastavljanje proizvoda rezultata procesa proizvodnje na jednu koliinu proizvoda koja predstavlja samo rad sadran u sredstvima za proizvodnju, ili postojani deo kapitala, na drugu koliinu koja predstavlja samo potreban rad dodat u procesu proizvodnje, ili promenljivi deo kapitala, i na treu koliinu proizvoda koja predstavlja samo viak rada dodat u istom procesu, ili viak vrednosti, koliko je jednostavno toliko je i vano, kao to e pokazati njegova kasnija primena na zamrene i jo nereene probleme. Posmatrasmo maloas celokupni proizvod kao gotov rezultat dvanaestoasovnog radnog dana. Ali ga mi moemo pratiti i u procesu njegova postajanja, a da delimine proizvode ipak predstavimo kao delove proizvoda razline po funkcijama. Prelac proizvodi za 12 asova 20 funti pree, dakle za jedan as 12/3, a za 8 asova funti, dakle delimian proizvod, koji predstavlja celokupnu vrednost pamuka koji se isprede za ceo radni dan. Na isti nain, delimini proizvod narednog asa i 36 minuta jeste = 22/3 funte pree, te stoga predstavlja vrednost sredstava za rad istroenih za vreme 12 asova rada. Isto tako, u narednom asu i 12 minuta prelac proizvodi 2 funte pree = 3 il., vrednost proizvoda jednaku itavoj proizvedenoj vrednosti koju stvara za 6 asova potrebnoga rada. Naposletku, u zadnjih 6/5 asa proizvodi on opet 2 funte pree, ija je vrednost jednaka viku vrednosti stvorenom njegovim poludnevnim vikom rada. Ovaj nain raunanja slui engleskom fabrikantu za domau upotrebu, i on e, npr., kazati da za prvih 8 asova, ili za 2/3 radnog dana, isteruje svoj pamuk itd. Vidi se da je formula ispravna, u stvari samo prva formula prenesena iz prostora, u kojem delovi proizvoda lee gotovi jedan kraj drugoga, u vreme u kom idu jedan za drugim. Ali se na ovu formulu mogu nadovezati i veoma varvarske predstave, naroito u glavama koje su isto toliko praktiki zainteresovane u procesu oploavanja vrednosti, koliko im je u interesu da ga teorijski naopako shvate. Tako se moe uobraziti da, npr., na prelac za prvih 8 asova svoga radnoga dana proizvodi, odnosno nadoknauje vrednost pamuka, idueg asa i 36 minuta vrednost utroenih sredstava za rad, idueg asa i 12 minuta vrednost najamnine, a da gazdi fabrike, proizvoenju vika vrednosti, posveuje samo uveni poslednji as. Tako se prelcu tovari na lea dvostruko udo da pamuk, vretena, parnu mainu, ugalj, ulje itd. proizvodi u istom trenutku kad pomou njih prede, te da od jednog radnog dana datog stepena intenzivnosti pravi pet takvih dana. Naime, u naem primeru, proizvodnja sirovine i sredstava za rad zahteva 24/6 = 4 dvanaestoasovna radna dana, a njihovo pretvaranje u preu jo jedan radni dan od 12 asova. Da pljakaka pohlepa u ova uda veruje i da nikad ne oskudeva u doktrinarnim sikofantima koji ih dokazuju, pokazae nam sledei primer od istorijske znamenitosti.
3. Seniorov poslednji as
Jednog lepog jutra 1836. dobio je Nassau W. Senior, uven sa svoje ekonomske nauke i lepoga stila, u neku ruku Clauren meu engleskim ekonomistima, poziv da iz Oksforda ode u Manester da tu ui politiku ekonomiju umesto da je u Oksfordu predaje. Fabrikanti ga izabrae za glavnog borca protiv nedavno uvedenog Factory Act-a [74]1* i protiv agitacije za desetoasovni radni dan, koja je ila i preko tog zakona. Sa obinim praktinim otroumljem oni su doli do saznanja da g. profesor wanted a good deal of finishing2*. Zato su mu pismeno poruili da doe u Manester. Sa svoje strane, g. profesor je stilizovao lekciju koju je dobio u Manesteru od fabrikanata, u knjiici Letters on the Factory Act, as it affects the cotton manufacture, London 1837. Tu se, izmeu ostalog, moe proitati i ova krasota: Pod sadanjim zakonom ne moe nijedna fabrika koja zapoljava lica ispod 18 godina da radi due od 11173/2 asova dnevno, tj. po 12 radnih asova prvih 5 dana, i 9 asova subotom. Sledea analiza (!) pokazae da se u takvoj fabrici sva ista dobit izvlai iz poslednjeg asa. Fabrikant uloi 100 000 80 000 u fabrike zgrade i maine, 20 000 u sirovine i najamninu. Godinji obrt fabrike, pod pretpostavkom da se kapital obre jedanput godinje i da bruto-dobit iznosi 15%, mora da bude roba ija vrednost iznosi 115 000 ... Od ovih 115 000 svaka od 23 polovine radnih asova proizvodi dnevno 5/115 ili 1/23. Od ove 23/23 koje sainjavaju svih 115 000 (constituting the whole 115 000 ), 20 /23, tj. 100000 od 115 000, naknauju samo kapital; 1/23, ili 5000 od 15 000 bruto-dobiti (!), naknauje rabaenje fabrike i mainerije. Preostale 2/23, tj. obe poslednje polovine asa svakog dana, proizvode istu dobit od 10%. Prema tome, kad bi fabrika, pri jednakim cenama, smela raditi 13 asova umesto 11 1/2, onda bi se, uz nekih 2600 dodatka na opticajni kapital, ista dobit vie no udvostruila. S druge strane, kad bi se asovi rada smanjili za 1 as na dan, ista dobit bi iezla, a kad bi se smanjili za 1 1/2 as iezla bi i bruto-dobit.32
Senior u gore navedenom spisu, str. 12, 13. Neemo ulaziti u one udne tvrdnje koje su za nau svrhu bez znaaja, npr., da naknadu utroene mainerije itd., dakle jednog sastavnog dela kapitala, fabrikanti raunaju u dobit, bruto ili neto, prljavu ili istu. Neemo se osvrnuti ni na to jesu li cifre tane ili ne. Da ne vrede mnogo vie od takozvane analize, dokazao je Leonard Homer u A Letter to Mr. Senior etc., London 1837. Leonard Homer, jedan od Factory Inquiry Commissioners3* od 1833, a do 1859. inspektor rada, u stvari fabriki cenzor, stekao je besmrtne zasluge za radniku klasu Engleske. Celoga ivota vodio je borbu ne samo protiv ogorenih fabrikanata, nego i protiv ministara, kojima je
32
173 * Fabrikog zakona 2* da mu treba jo mnogo da bi bio ,peen' 3* komesari za prouavanje prilika u fabrikama
I ovo g. profesor naziva analiza! Kad je ve poverovao jadikovkama fabrikanata da radnici najvei deo dana rasipaju na proizvoenje, pa stoga i na reprodukovanje ili naknaivanje vrednosti zgrada, maina, pamuka, uglja itd., onda je svaka analiza bila izlina. Trebalo je da odgovori prosto ovako: Gospodo! Ako se kod vas bude radilo 10 asova umesto 11174/2, a ostale okolnosti ostanu iste, onda e se dnevno troenje pamuka, mainerije itd. smanjiti za 11/2 as. Dobiete, dakle, upravo koliko ete izgubiti. Vai e radnici ubudue rasipati 1 1/2 as manje na reprodukovanje, tj. naknaivanje predujmljene kapital-vrenosti. Da im nije verovao na re, ve da je kao strunjak smatrao da je potrebno izvriti analizu, morao bi u takvoj stvari koja se poglavito okree oko odnosa iste dobiti prema veliini radnog dana pre svega zamoliti fabrikante da ne trpaju na arenu gomilu maineriju i fabrike zgrade, sirovinu i rad, ve da budu ljubazni da odvoje na jednu stranu postojani kapital sadran u fabrikoj zgradi, maineriji, sirovini itd., a na drugu stranu kapital predujmljen u najamninu. Pa kad bi onda, po fabrikantskom raunu, izilo da radnik za 175/2 radnog asa, dakle za 1 as, reprodukuje odnosno naknauje svoju najamninu, imao bi analitiar da nastavi: Vi iznosite da radnik u pretposlednjem asu proizvodi svoju najamninu, a u poslednjem va viak vrednosti, ili istu dobit. Poto u jednakim odsecima vremena on proizvodi iste vrednosti, to proizvod pretposlednjeg asa ima istu vrednost kao i proizvod poslednjega. Zatim, on vrednost proizvodi samo izdavanjem rada, a koliina njegova rada meri se njegovim radnim vremenom. Po vaim navodima, ovo iznosi 111/2 asova dnevno. Jedan deo ovih 111/2 asova troi on na proizvoenje, odnosno na naknaivanje svoje najamnine, drugi na proizvoenje vae iste dobiti. Drugo nita ne radi preko itavog radnog dana. Meutim, poto su, po vaim navodima, njegova najamnina i viak vrednosti, koji vam on donosi, vrednosti jednake veliine, oi-
bilo od nesravnjivo vee vanosti da broje glasove fabrikih gazda u Donjem domu negoli radne asove ruku u fabrici. Dodatak 32. primedbi. Seniorovo izlaganje konfuzno je, da i ne govorimo o netanostima sadrine. Evo ta je on upravo hteo da kae: Fabrikant zapoljava radnike 111/2, ili 23/2 asa dnevno. Kao god i svaki posebni radni dan, tako se i godinji rad sastoji od 111/2 ili 23/2 asova (puta broj radnih dana preko godine). S tom pretpostavkom, 23/2 radnih asova proizvode godinji proizvod od 115 000 ; 1/2 radnog asa proizvodi 1/23 x 115 000 ; 20/2 radnih asova proizvode 20/23 x 115 000 = 100 000 , tj. naknauju samo predujmljeni kapital. Ostaju /2 radnog asa, koje proizvode 3/23 x 115 000 =15 000, tj. bruto-dobit. Od ove
7. glava Stopa vika vrednosti 215
gledno je da on svoju najamninu proizvodi za 5 3/4 asova a vau istu dobit za drugih 5% asova. Zatim, poto je vrednost pree proizvedene za 2 asa jednaka zbiru vrednosti njegove najamnine i vae iste dobiti, mora se ta vrednost pree meriti sa 111 /2 radnih asova, proizvod pretposlednjeg asa sa 53/4 radnih asova, a poslednjega ditto. Sad dolazimo na kakljivu taku. Dakle, pazite! Pretposlednji as rada prost je as raa kao i prvi. Ni plus ni moins 1*. Pa kako prelac onda moe da za jedan radni as proizvede preinu vrednost koja predstavlja 53/4 radnih asova? Doista, on takva udesa ne pravi. Upotrebna vrednost koju on proizvodi za jedan radni as jeste odreena koliina pree. Vrednost te pree meri se sa 53ji radnih asova, od kojih se 43/4 bez njegova sudelovanja nalaze u sredstvima za proizvodnju koliko utroi za 1 as, u pamuku, maineriji itd., a 4/4, ili 1 as, dodaje on sam. Pa kako se njegova najamnina proizvodi za 5a/i asova, a i prea proizvedena za jedan radni as predenja sadri 5 3/4 asova rada, to nije nikakva vrabina to je vrednost proizvedena za 53/4 asova njegova predenja jednaka vrednosti proizvoda od 1 asa predenja. Ali ste vi potpuno u zabludi kad drite da on gubi makar jedan jedini atom svoga radnog dana na reprodukovanje odnosno na naknaivanje vrednosti pamuka, mainerije itd. Time to njegov rad od pamuka i vretena pravi preu, time to prede, vrednost pamuka i vretena sama sobom prelazi na preu. Za ovo se ima blagodariti kvalitetu njegova rada, ne njegovu kvantitetu. Na svaki nain, za 1 as on e na preu preneti vie vrednosti pamuka itd., nego za xj2 asa, ali samo zato to za 1 as isprede vie pamuka nego za V 2 asa. Sad, dakle, shvatate: to ste kazali da radnik u pretposlednjem asu proizvodi vrednost svoje najamnine, a u poslednjem vau istu dobit, znai samo to da je u prei proizvedenoj za 2 asa njegovog radnog dana, stajali ti asovi napred ili pozadi, ovaploeno llx/2 asova rada, upravo onoliko asova koliko ih ima itav njegov radni dan. A kazati da za prvih 53/4 asova proizvodi svoju najamninu, a u poslednjih 53/4 asova vau istu dobit, znai opet samo to da vi prvih 53/4 asova plaate, a poslednjih 53/4 asova ne plaate. Govorim o plaanju rada umesto radne snage, jer hou to da kaem vaim argonom. Ako, gospodo, budete sad uporedili radno vreme koje plaate s radnim vremenom koje ne plaate, nai ete da se odnose kao pola dana prema pola dana, dakle 100%, to je svakako valjana procentna stopa. Takoe je van svake sumnje da vi, gonei vae ruke da umesto IIV2 izdiru 13 asova, to lii na vas kao jaje jajetu, dodajete onaj suviak od l 1/2 asa samo viku rada, te e ovaj od 53/4 asova porasti na l1^ asova, ime e stopa vika vrednosti porasti od 100% na 126 2/23%. Naprotiv, ako se nadate da e se ona, dodavanjem jednog i po asa, od 100% popeti na 200%, pa ak i preko 200%, tj. da e se vie no udvostru-
* Ni vie ni manje.
iti, onda ste i odvie sumanuti sangvinici. S druge strane,srce ovekovo udna je stvar, osobito kad ga ovek nosi u kesi suvie ste ludi pesimisti kad se bojite da e vam skraenjem radnog dana od 1 1^2 asova na IOV2 asova propasti sva ista dobit. Doista nee. Pod pretpostavkom da sve ostale okolnosti ostanu kakve su bile, pae viak rada od 5% na 43/i asa, to jo uvek daje sasvim pristojnu stopu vika vrednosti, naime 82176/23%. A sudbonosni poslednji as, o kome ste vie napriali negoli hilijastif75^ o propasti sveta, jeste ali bosh1*. Gubitak toga asa nije takav da biste njime izgubili vau istu dobit, niti da bi deca oba pola, koja rintaju za vas, izgubila istotu due. 32a
32 Dok je Senior dokazivao da ista dobit fabrikanata, da egzistencija engleske pamune industrije, da veliina Engleske na svetskom tritu vise o koncu poslednjeg asa rada, dotle je, opet, dr Andrew Ure^76' dokazivao jo i to da e fabrikoj deci i mladim licima ispod 18 godina, ako ne budu drana u toplom i istom moralnom vazduhu fabrike radionice punih 12 asova, ve budu jedan as ranije putena u duevno hladan, frivolan spoljni svet, lenost i porok oduzeti spasenje due. Od 1848. godine fabriki inspektori neumorno peckaju fabrikante poslednjim, sudbonosnim asom, u svojim polugodinjim izvetajima. Tako g. Howell u svom fabrikom izvetaju od 31. maja 1855. kae: Kad bi sledei otroumni raun (navodi Seniora) bio taan, onda bi znailo da su sve pamune fabrike u Ujedinjenoj Kraljevini radile s gubitkom od 1850. naovamo. (Reports of the Insp. of Fact, for the half year ending 30th April 1855, str. 19, 202*.) Kada se 1848. zakon o desetoasovnom radu nalazio pred parlamentom, nagnae fabrikanti nekolicinu radnika u predionicama lana, koje su ratrkane po selima izmeu |tofovija Dorset i Somerset, da podnesu protivpeticiju, u kojoj se, izmeu ostalog, kae i ovo: Molioci, roditelji, dre da bi jo jedan as besposlienja mogao da ima jedino taj uspeh da njihovu decu demoralie, jer je lenost mati svih poroka. Na ovo primeuje inspektorski izvetaj od 31. oktobra 1848: Atmosfera u predionicama lana, gde rade deca ovih vrlih i nenih roditelja, zasiena je toliko bezbrojnim esticama praine i vlakana od sirovine da je vanredno neugodno probaviti u prelakim sobama makar samo 10 minuta, jer to moete izdrati samo s mukom, poto vam se oi, ui, nozdrve i usta smesta napune oblacima lanene praine od kojih ne moete pobei. Sam rad, usled grozniave urbe maina, iziskuje neumorno troenje vetine i kretanja pod nadzorom panje koja se nikad ne zamara, pa je malo okrutno navoditi roditelje da izraz lenstvovanje primenjuju na roenu decu, koja su, kad odbijemo vreme za jelo, itavih 10 asova prikovana za ovakav posao, u ovakvoj atmosferi... Ova deca rade due nego seoski nadniari u susednim selima... Ovakvo nemilosrdno traanje o lenosti i poroku mora se igosati kao najpustije nagvadanje i najbesramnije licemerstvo... Onaj deo javnosti koji se pre nekih dvanaest godina bunio protiv uverenja kojim se javno i sasvim ozbiljno, uz sankciju visoke vlasti, proglaavalo
i* prazno nagvadanje 2* Dalje u tekstu skraeno: RIF. Prev.
Kad jednom bude doista kucnuo va poslednji as, setite se oksfordskog profesora. A sad: U nekom boljem svetu rado bih se s vama ee viao. Addio!.. ,33 U trubu poslednjeg asa koji je Senior otkrio 1836, ponovo je, u londonskom asopisu Economist od 15. aprila 1848, dunuo James Wilson, jedan od glavnih ekonomskih mandarina, polemiui protiv zakona o desetoasovnom radu.
2. Viak proizvoda
Onaj deo proizvoda (177/io od 20 funti pree, ili 2 funte pree u primeru pod 2), koji predstavlja viak vrednosti, nazvaemo viak proizvoda (surplus produce, produit net). Kao to stopu vika vredda cela ista dobit fabrikanata potie iz poslednjeg asa rada, i da e stoga skraivanje radnog dana za jedan as unititi istu dobit; taj deo publike, velimo, teko da e poverovati svojim oima kad sad bude naao da se originalno otkrie o vrlinama poslednjeg asa od onda toliko usavrilo da sad obuhvata ne samo profit nego u podjednakoj meri i moral. Prema tome, ako bi se trajanje dejeg rada svelo na punih 10 asova, propao bi sa istom dobiti poslodavca i moral dece, jer i jedno i drugo zavisi od ovog poslednjeg, sudbonosnog asa. (Rep. of Insp. of Fact, for 31st Oct. 1848, str. 101.) Za ovim isti izvetaj donosi uzorke morala i vrline ove gospode fabrikanata, smicalica, podvala, mamaca, pretnji, falsifikata itd., to su ih upotrebili da bi od malog broja sasvim zaputenih radnika izvukli potpise na takve peticije, koje su posle poturali parlamentu kao peticije itave industrijske grane, itavih grofovija. Za sadanje stanje takozvane ekonomske nauke u najveoj je meri karakteristino da niti sam Senior, koji je docnije energino istupao za fabriko zakonodavstvo, to mu slui na ast, niti njegovi prvi ni kasniji protivnici nisu umeli da objasne lane zakljuke originalnog otkria. Oni su se pozivali na stvarno iskustvo. Why i wherefore1* ostali su za njih tajna. 32 Svojim izletom u Manester g. profesor je ipak u neem profitirao! U Letters on the Factory Act sva ista dobit, profit i kamata, i ak jo something more2*, visi o jednom neplaenom asu radnikova rada! Godinu dana pre toga, u Outlines of Political Economy, koje je napisao na dobro i korist oksfordskih studenata i obrazovanih filistara, on je, nasuprot Ricardovom odreivanju vrednosti radnim vremenom, otkrio da profit potie iz rada kapitaliste, a kamata iz njegove askeze, njegove apstinencije. Sama budalatina je bila stara, ali re apstinencija nova. Gospodin Roscher dao je izrazom Enthaltung 3* njen taan nemaki prevod, dok su je njegovi zemljaci, koji su u latinskom bih manje Za individuu koja ima kapital od 20 000 i iji profiti iznose godinje , bilo bi potpuno svejedno da li njen kapital zapoljava 100 ili 1000 radnika, da li se proizvedene robe prodaju za 10 000 ili za 20 000 , samo ako u svim tim sluajevima njezin profit ne bi spao ispod 2000 . Zar nije i stvarni interes nacije isti takav? Ako uzmemo da njeni stvarni isti prihodi, njene rente
34
2000

potkovani od njega, Wirtei, Schulzei i drugi Micheli, pokaluerili u Entsagung 4*.
nosti ne odreuje odnos vika vrednosti prema celokupnoj sumi, nego 219 prema promenljivom sastavnom delu kapitala, tako i veliinu vika proizvoda ne odreuje odnos toga vika prema ostatku celokupnog proizvoda, nego prema onom delu proizvoda koji predstavlja potrebni rad. Kao to je proizvodnja vika vrednosti ona svrha koja odreuje kapitalistiku proizvodnju, tako se i stepen veliine bogatstva meri ne apsolutnom veliinom proizvoda, ve relativnom veliinom vika proizvoda.34 Zbir potrebnog rada i vika rada, tih vremenskih perioda u kojima radnik naknauje vrednost svoje radne snage i proizvodi viak vrednosti, ini apsolutnu veliinu njegovog radnog vremena radni dan (working day).

G L A V A O S M A
Radni dan
1. Granice radnog dana
Bili smo poli od pretpostavke da se radna snaga kupuje i prodaje po njenoj vrednosti. Njenu vrednost, kao i vrednost svake druge robe, odreuje radno vreme potrebno da se ona proizvede. Ako, dakle, proizvodnja radnikovih prosenih dnevnih ivotnih sredstava iziskuje 6 asova, onda radnik mora proseno da radi dnevno 6 asova da bi svakog dana proizveo svoju radnu snagu, odnosno da bi reprodukovao vrednost koju prima kad svoju radnu snagu proda. U tom sluaju, potrebni deo njegovog radnog dana iznosi 6 asova i stoga je, pod inae jednakim okolnostima, data veliina. Ali time jo nije data i veliina samog radnog dana. Uzmimo da linija a _____________ b predstavlja trajanje;- tj. duinu potrebnog radnog vremena, recimo 6 asova. Prema tome za koliko budemo produili rad preko linije ab, za 1, 3, ili za 6 asova itd., dobiemo tri razliite linije:
koje predstavljaju tri razliita radna dana od 7, 9 i 12 asova. Produena linija bc predstavlja duinu vika rada. Poto je radni dan = ab+bc, ili ac, njegova duina zavisi od promenljive veliine bc. Poto je ab dato, odnos bc prema ab uvek se moe izmeriti. U I radnom danu on iznosi 1/6, u II radnom danu 3/ u III radnom danu /6 od ab. Dalje, je ova data im je dat onaj odnos. U gornja tri razliita radna dana ona iznosi 162/3, odnosno 50, odnosno 100%. Obrnuto, sama stopa vika vrednosti ne bi nam dala veliinu radnog dana. Ako bi ona iz-
nosila, npr., 100%, radni dan mogao bi imati i osam, i deset, i dvanaest itd. asova. Ona bi pokazivala da su oba sastavna dela radnog dana, potrebni rad i viak rada, jednaki po veliini, ali ne i koliki je svaki od njih. Radni dan nije, dakle, postojana ve promenljiva veliina. Istina, jedan njegov deo odreen je radnim vremenom potrebnim za stalno reprodukovanje samoga radnika, ali se njegova celokupna veliina menja s duinom ili trajanjem vika rada. Stoga je radni dan odrediv, ali sam po sebi neodreen.178 Iako radni dan nije postojana ve promenljiva veliina, ipak moe da se menja samo u izvesnim granicama. Ali njegovu minimalnu granicu nije mogue odrediti. Svakako, ako svedemo na nulu produenu liniju bc, tj. viak rada, dobiemo minimalnu granicu, tj. onaj deo dana za ije vreme radnik nuno mora da radi ako hoe da se odri. Ali na osnovici kapitalistikog naina proizvodnje, potrebni rad moe da sainjava uvek samo jedan deo njegovog radnog dana, dakle radni dan se nikada ne moe skratiti na taj minimum. Nasuprot tome, radni dan ima maksimalnu granicu. Preko izvesne granice on se ne da produiti. Tu maksimalnu granicu odreuju dve stvari. Prvo, fizika granica radne snage. ovek moe za vreme prirodnog dana od 24 asa utroiti samo odreenu koliinu ivotne snage. Tako, konj moe da radi iz dana u dan samo po 8 asova. Za vreme jednog dela dana snaga mora poivati, spavati, za vreme drugog dela ovek mora da podmiruje druge fizike potrebe, da se hrani, isti, odeva itd. Osim na te isto fizike granice, produenje radnog dana nailazi i na moralne granice. Radniku treba vremena za zadovoljavanje duevnih i drutvenih potreba, iji je opseg i broj odreen optim stanjem kulture. Prema tome se menjanje radnog dana kree u okviru fizikih i drutvenih granica. Ali su obe granice vrlo elastine prirode i doputaju najvei razmak. Tako nailazimo na radni dan od 8, 10, 12, 14, 16, 18 asova, dakle najrazliitijih duina. Kapitalista je kupio radnu snagu po njenoj dnevnoj vrednosti. Njena upotrebna vrednost pripada njemu za vreme radnog dana. On je, dakle, stekao pravo da se koristi radnikovim jednodnevnim radom. Ali ta je radni dan?179 U svakom sluaju, neto to je manje od pri-
178 Radni dan neodreena je oznaka, on moe biti dugaak ili kratak. (An Essay on Trade and Commerce, containing Observations on Taxation etc., London 1770, str. 73.) 179 Ovo je pitanje kudikamo vanije od uvenoga pitanja koje je ser Robert Peel bio upravio Trgovakoj komori u Birmingemu: What is a pound?1*, pitanje koje je moglo samo zato biti postavljeno to je Peel isto tako slabo poznavao prirodu novca kao i little shilling men^77^ iz Birmingema.
* ta je to funta?
rodnog dana ivota. Za koliko manje? Kapitalista ima svoje sopstvenomiljenje o toj ultima Thule1*, o toj krajnjoj, nunoj granici radnog dana. Kao kapitalista, on je samo olien kapital. Njegova je dua dua kapitala. A kapital ima jedan jedini ivotni nagon, nagon da se oplouje, da stvara viak vrednosti, da svojim postojanim delom, sredstvima za proizvodnju, usisava to je mogue veu masu vika rada. 180 Kapital je mrtav rad koji oivljava kao vampir samo usisavajui ivi rad, i koji utoliko vie ivi ukoliko vie od njega usisa. Vreme za koje radnik radi, vreme je za koje kapitalista troi radnu snagu koju je od njega kupio.181 Ako radnik svoje raspoloivo vreme troi za se, on potkrada kapitalistu.182 Kapitalista se, dakle, poziva na zakon robne razmene. On, kao i svaki drugi kupac, nastoji da iz upotrebne vrednosti svoje robe istera to je mogue veu korist. Ali se iznenada die radnikov glas, koji je u zahukta osti procesa proizvodnje bio zamuknuo: Roba koju sam ja tebi prodao razlikuje se od druge robne fukare time to njezina upotreba stvara vrednost, i to vrednost veu nego to ona sama staje. Zbog toga si je ti i kupio. to se na tvojoj strani pokazuje kao oploavanje kapitala, na mojoj je suvino izdavanje radne snage. Ti i ja poznajemo na tritu samo jedan zakon, zakon robne razmene. A potronja robe ne pripada prodavcu koji je otuuje, ve kupcu koji je stie. Tebi, stoga, pripada upotreba moje dnevne radne snage. Ali njena dnevna prodajna cena treba da me osposobi da je svaki dan reprodukujem, dakle i da je iznova mogu prodati. Ne uzimajui u obzir prirodno troenje usled starosti itd., ja moram biti sposoban sa istim normalnim stanjem snage, zdravlja i sveine radim i sutra kao danas. Ti mi stalno propoveda jevanelje tedljivosti i uzdrljivosti. Pa lepo! Ja u svojim jedinim imanjem, svojom radnom snagom, da upravljam kao razuman i tedljiv domain, i
37 Zadatak kapitaliste je da izdatim kapitalom istera to je mogue veu sumu rada. (Dobtenir du capital dpens la plus forte somme de travail possible.) (J. - G. Courcelle-Seneuil, Traiti theorique et pratique des entreprises industrielles, 2. izd., Paris 1857, str. 62.) 38 Gubitak jednog radnog asa dnevno od ogromne je tete po trgovaku dravu. Meu radnim rukama ove kraljevine vlada vrlo velika potronja luksuznih predmeta, osobito meu fabrikim plebsom; uz to troe i vreme, a to je najkobnije rasipanje. (An Essay on Trade and Commerce etc., London 1770, str. 47, 153.) 39 Ako slobodni radnik dopusti sebi samo trenutak odmora, pogana ekonomija, koja ga prati uznemirena pogleda, tvrdi da je on potkrada. (N. Linguet, Theorie des Lois Civiles etc., London 1767, sv. II, str. 466.)
poslednjoj (krajnjoj) Tuli (po verovanju antikih naroda, na krajnjem severu Evrope nalazila se ostrvska zemlja Tula); upotrebljeno u smislu krajnja granica.
8. glava Radni dan 223
uzdravau se od svakog bezumnog rasipanja. Hou da od nje svakog dana pustim u tok, u kretanje, u rad, samo onoliko koliko se slae s njenim normalnim trajanjem i zdravim razvitkom. Bezmemim produavanjem radnog dana ti moe za jedan dan iz mene da iscedi veu koliinu radne snage nego to ja mogu da nadoknadim za tri dana. to ti na taj nain dobija u radu, gubim ja u radnoj supstanciji. Upotrebljavati moju radnu snagu i pljakaki mi je oduzimati dve su sasvim razliite stvari. Ako proseni vek prosenog radnika koji radnu snagu troi s razumnom merom iznosi 30 godina, onda je vredili 183/io95o njene celokupne vrednosti. Ali ako ti nju potroi za 10 godina, ti mi onda plaa dnevno 1/io95o umesto 1/s65o od njene celokupne vrednosti, dakle samo */3 njene dnevne vrednosti, krade mi, dakle, dnevno 2/z vrednosti moje robe. Plaa mi jednodnevnu radnu snagu, a troi trodnevnu. To je protivno naem ugovoru i zakonu robne razmene. Zahtevam, dakle, radni dan normalne duine i ne obraam se tvom srcu kad to zahtevam; jer kad se radi o novcu, prestaje sentimentalnost. Ti si, moda, uzoran graanin, moda lan drutva za zatitu ivotinja, moda ak uiva glas sveca, ali onoj stvari koju ti prema meni predstavlja ne bije srce u grudima. to u njoj izgleda da kuca, kucanje je mog roenog srca. Ja zahtevam normalan radni dan zato to zahtevam vrednost svoje robe kao i svaki drugi prodava. 40 Vidi se: kad ne uzmemo u obzir sasvim elastine g anice, sama priroda robne razmene ne povlai nikakve granice radnom, danu, pa, dakle, ni viku rada. Kapitalista brani svoje pravo kao kupac kad popokuava da radni dan uini to je mogue duim i da od jednog radnog dana, ako samo moe, napravi dva. S druge strane, specifina priroda prodate robe ograniava kupcu njenu potronju, a radnik nastoji na svome pravu kao prodavac kad hoe da radni dan ogranii na odreenu normalnu veliinu. Ovde imamo, dakle, antinomiju, pravo protiv prava, oba potvrena zakonom robne razmene u istoj meri. Izmeu jednakih prava odluuje sila. I tako se u istoriji kapitalistike proizvodnje normiranje radnog dana predstavlja kao borba za granice radnog dana borba izmeu ukupnog kapitaliste, tj. kapitalistike klase i ukupnog radnika, ili radnike klase.
4U Za vreme velikog strike1* koji su London builders2* vodili 1860- 1861. za skraenje radnog dana na 9 asova, objavio je njihov odbor izjavu koja se otovo poklapa sa odbranom naeg radnika. Izjava pravi sa dosta ironije aluviju na to to najbenjeg profitaa meu building masters3*, nekog sera M. Petoa bije glas da je svetac. (Isti Peto zavrio je posle 1867 [dinovskim bankrotstvom] & la Strousberg!)
183
* trajka 2* londonski graevinski radnici3* graevinski preduzetnici
2. Kurjaka glad za vikom rada. Fabrikant i bojar
Nije kapital pronaao viak rada. Svuda gde jedan deo drutva ima monopol sredstava za proizvodnju, mora radnik, bio slobodan ili ne, da radnom vremenu potrebnom za njegovo odranje dodaje suvino radno vreme da bi proizveo41 ivotna sredstva za vlasnika sredstava za proizvodnju, bio taj vlasnik atinski xaA6<; xaya&o?184*, etrurski teokrat2 *, civis romanus3*, normanski baron, ameriki vlasnik robova, vlaki bojar, modemi veleposednik ili kapitalista 42 Meutim je jasno da je u takvoj ekonomskoj drutvenoj formaciji u kojoj ne preovlauje razmenska nego upotrebna vrednost proizvoda, viak rada ogranien uim ili irim krugom potreba, ali da iz samog karaktera proizvodnje ne proizlazi neograniena potreba za vikom rada. Zato u starom veku prekomerni rad uzima strahovite oblike kad god se radilo o tome da se razmenska vrednost dobije u njenom samostalnom novanom liku, u proizvodnji zlata i srebra. Terati radnika da se ubije radei, to je tamo bio zvanian oblik prekomernog rada. itajte samo Diodora Sicilijanca.43 Ipak su to izuzeci u antikom svetu. Ali im narodi, ija se proizvodnja jo kree u niim oblicima robovskog rada, kuluka itd., budu uvueni u svetsko trite kojim vlada kapitalistiki nain proizvodnje i koje prodaju njihovih proizvoda u inostranstvo ini njihovim pretenim interesom, nakalemljuje se na varvarske strahote ropstva, kmetstva itd. civilizovana strahota prekomernog rada. S tog razloga je rad Crnaca u junim dravama Amerike Unije sauvao umereno patrijarhalni karakter dok je god proizvodnji poglavita
41 Oni to rade ishranjuju time ujedno i penzionere koji se zovu bogatai, i sebe same. (Edmund Burke, Thoughts and Details on Scarcity, London 1800, str. 2, 3.) 42 Vrlo je naivna primedba koju Niebuhr ini u svom delu Rdmische Geschichte: Posmatra ne moe sebi zatajiti da dela kao to su etrurska, ije nas ruevine zadivljuju, imaju za pretpostavku feudalne gospodare i kmetove u malim (!) dravama. Mnogo je dublje rekao Sismondi da briselske ipke imaju za pretpostavku najamnog gospodara i najamnog slugu. 43 ovek ne moe pogledati te nesrenike (u rudnicima zlata izmeu Egipta, Etiopije i Arabije), koji ne mogu ak ni da odravaju svoje telo u istoi ni da pokrivaju svoju golotinju, a da se ne saali nad njihovim jadnim udesom. Jer tu nema obzira ni potede za bolesne, bogalje, za starce, za ensku slabost. Gonjeni udarcima, svi moraju i dalje raditi, dok smrt ne uini kraj njihovim patnjama i nevolji. (Diodor Sicilijanac, Istorijska biblioteka, knj. 3, gl. 13 [str. 260].)
184
* aristokrat 2* vladajui svetenik s* rimski graanin
svrha bila zadovoljavanje neposredne vlastite potrebe. Ali to je vie izvoz pamuka postajao ivotni interes onih drava, to je i preterani rad Crnca, a tu i tamo i potronja njegovog ivota za sedam godina rada, sve vie postajao inilac proraunatog i raundijskog sistema. Nije se vie radilo o tom da se iz Crnca istera izvesna masa korisnih proizvoda, ve da se proizvodi sam viak vrednosti. Slino je s kulukom, npr. u Podunavskim Kneevinama. Od osobitog je interesa uporediti kurjaku glad za vikom rada u Podunavskim Kneevinama sa istom glau u engleskim fabrikama, jer kod kuluenja viak rada ima samostalan, ulno primetan oblik. Uzmimo da radni dan iznosi 6 asova potrebnog rada i 6 asova vika rada. U tom sluaju slobodni radnik daje kapitalisti nedeljno 6x6 ili 36 asova vika rada. To je isto kao kad bi nedeljno radio 3 dana za sebe, a 3 dana besplatno za kapitalistu. Ali se to ne vidi. Viak rada i potrebni rad slivaju se u jedno. Stoga isti odnos mogu da izrazim, npr., i ovako: radnik u svakoj minuti radi 30 sekundi za sebe, a 30 sekundi za kapitalistu itd. Kod kuluka je drukije. Potrebni rad, koji obavlja, npr., vlaki seljak za svoje samoodranje, prostorno je odvojen od njegovog vika rada za bojara. Jedan obavlja on na svom vlastitom polju, drugi na gospodarevu dobru. Prema tome, oba dela radnog vremena postoje samostalno jedan pored drugog. U obliku kuluka, viak rada tano je odvojen od potrebnog rada. Oevidno je da ta razlinost spoljnih oblika ni u emu ne menja kvantitativni odnos izmeu vika rada i potrebnog rada. Tri dana vika rada nedeljno ostaju tri dana rada koji samom radniku ne donose nikakav ekvivalent, zvao se taj rad kuluk ili najamni rad. Kapitalistova se kurjaka glad za vikom rada pokazuje u tenji za bezmernim produavanjem radnog dana, a kod bojara prostije u neposrednom lovu na dane kuluenja.185 Kuluk u Podunavskim Kneevinama bio je spojen s naturalnim rentama i drugim to ide uz kmetstvo, ali je sainjavao glavni danak vladajuoj klasi. Gde je to sluaj, tu kuluk retko potie iz kmetstva, vej naprotiv, veinom obrnuto, kmetstvo iz kuluka 44a Tako je bilo u
185 Sledee se odnosi na prilike u rumunskim provincijama kakve su bile pre prevrata!64! koji je izvren posle krimskog rata. 44a {Primedba uz tree izdanje. To isto vai i za Nemaku, a specijalno za Prusku istono od Elbe. U 15. veku bio je nemaki seljak obavezan na izvesna davanja u proizvodu i radu, ali je inae skoro svuda bar stvarno bio slobodan ovek. Nemaki kolonisti u Brandenburgu, Pomeraniji, leziji i istonoj Pruskoj bili su ak i pravno priznati kao slobodni. Pobeda plemstva u seljakom ratu uinila je tome kraj. I nisu samo pobeeni junonemaki seljaci ponovo postali kmetovi. Jo od sredine 16. veka bili su istonopruski, brandenburki, pomeranSki i leski, a uskoro zatim i lezvigholtajnski slobodni seljaci ponieni na poloaj kmetova. (Maurer, Geschichte der Fronhofe, der Bauemhdfe und der Hof-
rumunskim provincijama. Prvobitni nain proizvodnje bio je zasnovan na zajednikoj svojini, ali ne na zajednikoj svojini slovenskoga, a jo manje indijskog oblika. Jedan deo zemljita obraivali su lanovi zajednice samostalno kao slobodno privatno vlasnitvo, drugi deo ager publicus obraivali su zajedniki. Proizvodi ovog zajednikog rada sluili su delom kao rezervni fond u vreme nerodice i drugih nezgoda, delom su ili u dravnu kasu za pokrie trokova na rat, veru i druge zajednike izdatke. U toku vremena prigrabili su vojni i crkveni dostojanstvenici zajedniki posed, a s njime i inidbe za nj. Rad slobodnih seljaka na njihovoj zajednikoj zemlji pretvorio se u kuluk za kradljivce zajednike zemlje. S tim su se ujedno razvili i kmetski odnosi, ali samo stvarno, a ne na zakonskoj osnovi, dok ih Rusija, osloboditeljka sveta, pod izlikom da ukida kmetstvo, nije ozakonila. Zakonik o kuluku, koji je 1831. proklamovao ruski general Kiseljev, diktirali su, razume se, sami bojari. Tako je Rusija jednim udarcem osvojila magnate Podunavskih Kneevina i odobravanje liberalskih kretena cele Evrope. Prema Reglement organique[78l tako se zove onaj zakonik o kuluenjusvaki vlaki seljak duguje takozvanom vlasniku zemljita, pored jedne mase pojedinano pobrojanih naturalnih davanja, 1. dvanaest radnih dana uopte, 2. jedan dan poljskog rada i 3. jedan dan prevoenja drva. Dakle u svemu 14 dana preko godine. Ali s dubokim poznavanjem politike ekonomije, zakonodavac nije uzeo radni dan u obinom smislu, ve radni dan potreban za izradu prosenog dnevnog proizvoda, a proseni dnevni proizvod tako je lukavo odredio da ga nikakav div ne bi savladao za 24 asa. Suvoparnim reima prave ruske ironije izjavljuje stoga sam Reglement da se pod 12 radnih dana ima razumeti proizvod runog rada od 36 dana, a pod 1 danom poljskog rada 3 dana, a. pod 1 danom povoza drva isto tako 3 dana. Svega 42 dana kuluka. Ali na ovo dolazi jo i takozvana j o b a d i j a, inidbe na koje spahija ima pravo za izvanredne potrebe proizvodnje. Svako selo mora srazmerno broju svog stanovnitva godinje da daje odreen kontingent za jobadiju. Ovaj dopunski kuluk ceni se za svakog vlakog seljaka na 14 dana. Na taj nain, propisani kuluk iznosi godinje 56 radnih dana. Ali u Vlakoj poljoprivredna godina broji zbog rave klime samo 210 dana, od ega treba odbiti 40 dana na nedelje i praznike, 30 dana proseno na nevreme, ukupno 70 dana. Ostaje 140 radnih dana. Odnos kuluka prema potrebnom radu ili 662/3%, izraava mnogo manju stopu vika vrednosti nego to je ona koja regulie rad engleskog poljoprivrednog ili fabrikog radnika. Meutim,
verfassung in Deutschland, Erlangpn 1863, sv. IV; Meitzen, Der Boden und die landwirthschaftlichen Verhltnisse des preufiischen Staates nach dem Gebietsumfange vor 1866, Berlin 1868-1871; Hanssen, Die Aufhebung der Leibeigenschaft.. . in den Herzogthiimem Schleswig und Holstein, St. Petersburg 1861.) F. E.}
84
ovo je samo zakonom propisani kuluk. A Reglement organique znao je da u jo liberalnijem duhu nego englesko fabriko zakonodavstvo olaka svoje izigravanje. Poto je od 12 dana nainio 54, on je nominalni dnevni posao svakog od ta 54 dana kuluka tako definisao da je jedan deo uvek morao da ostane za sledee dane. Na primer, za 1 dan je trebalo opleviti toliki komad zemljita koji za tu operaciju, osobito kod kukuruza, iziskuje dvostruko vie vremena. Zakonski dnevni posao za pojedine poljoprivredne radove moe se tako protumaiti da dan poinje u maju, a svrava se u oktobru. Za Moldaviju su odredbe jo otrije.
Dvanaest dana po ,Rglement organique', uzviknuo je neki bojar pijan od pobede, iznose 365 dana u godini!45
Dok je Reglement organique Podunavskih Kneevina bio pozitivan izraz kurjake gladi za vikom rada, kojoj je svaki paragraf davao zakonsko priznanje, dotle su engleski Factory-Acts [fabriki zakoni] negativni izrazi iste kurjake gladi. Putem prisilnog ograniavanja radnog dana od strane drave, i to od strane drave kojom vladaju kapitalista i veleposednik, ti zakoni obuzdavaju tenju kapitala za bezmemim isisavanjem radne snage. Ne uzimajui u obzir danomice sve opasnije bujanje radnikog pokreta, nalagala je ogranienje fabrikog rada ona ista nunost koja je nagnala Engleze da svoja polja ubre guanom. Ista lepa gramzivost koja je u jednom sluaju iscrpla zemlju, zasekla je u drugom sluaju u sam koren ivotnu snagu nacije. Periodine epidemije dokazivale su to u Engleskoj isto tako jasno kao u Nemakoj i Francuskoj opadanje mere kod vojnika.46 Factory-Act od 1850, koji sad (1867) vai, doputa proseno
45 Dalje pojedinosti nai e italac u: L Regnault, Histoire politique et sociale des Prindpautis Danubiennes, Paris 1855. [str. 304. i dalje]. 48 Uopte se moe rei u izvesnim granicama da organska bia napreduju ako prekorae srednju meru svoje vrste. ovekova se telesna mera smanjuje, ako fiziki ili drutveni odnosi ometaju njegov razvitak. U svim evropskim zemljama u kojima postoji regrutovanje opala je od njegova uvoenja srednja telesna mera odraslih mukaraca i uopte njihova sposobnost za vojnu slubu. Pre revolucije (1789) bio je u Francuskoj minimum za peake 165 cm; 1818 (zakon od 10. marta) 157 cm; po zakonu od 21. marta 1832, 156 cm; proseno se tamo preko polovine regruta odbija zbog nedovoljnog rasta i telesnih nedostataka. U Saksoniji je vojnika mera 1780. bila 178, sad je 155 sandmetara. U Pruskoj je 157. Prema podacima koje je u *Bayrische Zeitung od 9. maja 1862. izneo dr Meyer, izlazi da je u Pruskoj, raunajui proseno za 9 godina, od 1000 pozvanih na regrutaciju bilo 716 nesposobno za slubu u vojsci: 317 zbog nedovoljne visine, 399 zbog telesnih nedostataka... Godine 1858. Berlin nije bio kadar dati svoj kontingent regruta, nedostajalo je 156 ljudi. (J. v. Liebig, Die Chemie in ikrer Amvendung auf Agrikultur und Physiologie, 7. izd., 1862, sv. I, str. 117, 118.)
10 asova rada na dan preko nedelje, tj. za prvih 5 dana u nedelji 12 asova, od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, od ega po zakonu otpada !/2 asa na doruak i 1 as na ruak, ostaje, dakle, lOVa radnih asova, i 8 asova za subotu, od 6 asova izjutra do 2 asa posle podne, od ega 1 /a asa ide na doruak. Ostaje 60 radnih asova: po 10186/2 za prvih 5 dana u nedelji i 7J/2 za poslednji dan.47 Postavljeni su naroiti uvari zakona, fabriki inspektori, koji su neposredno potinjeni ministarstvu unutranjih poslova i ije izvetaje objavljuje parlament svakih est meseci. Ti izvetaji pruaju neprestanu i zvaninu statistiku kurjake gladi kapitalista za vikom rada. ujmo za asak fabrike inspektore.48
Varalica fabrikant poinje rad etvrt asa pre 6 asova izjutra, nekad ranije, nekad docnije, a svrava etvrt asa posle 6 asova po podne, nekad ranije, nekad docnije. Od polovine asa, koja je nominalno odreena za doruak, otkida on s poetka i s kraja po 5 minuta, a po 10 minuta zakida s poetka i s kraja asa odreenog za ruak. Subotom radi etvrt asa, kad vie kad manje, posle dva asa po podne. Na taj nain njegova dobit iznosi:
Istorija Fabrikog zakona od 1850. bie izneta kasnije u ovoj glavi. Poetnog perioda krupne industrije u Engleskoj do 1845. dotiem se samo ovdeonde; o tome e italac nai vie u Die Lage der arbeitenden Klasse in England od Friedricha Engelsa, Leipzig 1845. Koliko je duboko Engels shvatio duh kapitalistikog naina proizvodnje, pokazuju Factory Reports, Reports on Mines [izvetaji fabrikih i rudnikih inspektora] itd. objavljeni posle 1845, a kako je divno umeo slikati pojedinosti tadanjih prilika, vidi se iz najpovrnijeg poreenja njegova spisa sa zvaninim izvetajima Childrens Employment Commission [Komisije za ispitivanje dejeg rada] (1863 - 1867), koji su objavljeni 18 do 20 godina docnije. Naime, u njima se govori o onim granama industrije u koje do 1862. jo nije bilo uvedeno fabriko zakonodavstvo, a delom ni sad jo nije uvedeno. Tu, dakle, prilike nisu meanjem spolja pretrpele neku naroitu promenu prema prilikama kako ih je Engels opisao. Ja sam uzeo primere poglavito iz perioda slobodne trgovine posle 1848, iz onog rajskog vremena o kome koliko hvalisavi toliko nauno ubogi torbari slobodne trgovine trabunjaju 1* Nemcima itava brda gluposti.Uostalom, Engleska ovde stoji u prednjem planu samo zato to je klasian predstavnik kapitalistike proizvodnje i to jedino ona ima neprekidnu zvaninu statistiku o stvarima o kojima je re.
47 48
186
* nemaki: vorfauchen, glagol koji je Marx izveo od imena Faucher
Subotom:
Ili 5 asova i 40 minuta nedeljno, to pomnoeno s 50 radnih nedelja po odbitku 2 nedelje za praznike ili sluajne prekide, iznosi 27 radnih dana. 4* Ako se radni dan produi dnevno po 5 minuta preko normalnog trajanja, iznosi to godinje 2l/a radna dana.50 Jedan as vie rada na dan, dobijen na taj nain to se sad tu sad tamo ugrabi po komad vremena, ini da godina ima 13 meseci umesto 12.51
Krize, kada se proizvodnja prekida i kad se radi samo kratko vreme, samo nekoliko dana u nedelji, razume se da ni u emu ne menjaju tenju za produavanjem radnog dana. to se manje poslova pravi, tim vei mora biti dobitak na napravljenom poslu. to se manje vremena moe raditi, tim vei mora biti viak radnog vremena. Tako, fabriki inspektori izvetavaju o periodu krize od 1857. do 1858:
Moe se smatrati za nedoslednost da bude ikakvog prekomernog rada u vreme kad trgovina ide ravo, ali njeno ravo stanje podbada bezobzirne ljude da prekorae zakon; na taj nain osiguravaju oni sebi ekstraprofit... U isto vreme, kae Leonard Horner, kad su 122 fabrike u mom srezu potpuno naputene, kad 143 miruju, a sve druge rade kratko vreme, produuje se s prekomernim Tadom preko zakonom odreenog vremena.62 Mada se, kae g. Howell, u veini fabrika zbog ravog stanja poslova radi samo pola vremena, dobijam i dalje isti broj albi da se radnicima svaki dan potkrada (snatched) 1Ia ili SU asa zakidanjem od vremena za obede i odmor koje im je zakonom zajameno.53
Ista se pojava ponovila pamune krize od 1861 - 1865.54
manjem
stepenu
za
vreme
strahovite
Kad zateknemo radnike na poslu za vreme asova za jelo ili inae u nezakonito vreme, izgovaraju nam se ponekad da oni nikako nee da napuste fabriku, i da ih moraju silom terati da prekinu rad (ienje maina itd.), a osobito subotom posle podne. Ali to to ,rukec ostaju u fabrici kad se maine smire, doga-
49 Suggestions etc. by Mr. L. Horner, Inspector of Factories u: Factories Regulation Act. Ordered by the House of Commons, to be printed 9. Aug. 1859, str. 4, 5. 80 RIF za 31. oktobar 1856, str. 35. 51 Isto, za 30. april 1858, str. 9. 62 Isto, str. 43. 83 Isto, str. 25. 54 Isto, za 30. april 1861. Vidi: Appendix No. 2 u: RIF za 31. oktobar 1862, str. 7, 52, 53. U drugom polugoditu 1863. prekoraenja su opet postala brojnija. Upor.: RIF za 31. oktobar 1863, str. 7.

a se samo zato to im izmeu 6 asova izjutra i 6 asova uvee, u zakonom propisane radne asove, nije doputeno da obave te poslove .65 Ekstraprofit koji se pravi radom preko zakonskog vremena izgleda za mnoge fabrikante odve veliko iskuenje a da bi mu se mogli odupreti. Oslanjaju se na sreu da nee biti uhvaeni i raunaju da e im ak i u sluaju otkria neznatnost novanih kazni i sudskih trokova jo uvek osigurati bilans s dobitkom .56 Gde se dodatni rad dobiva mnoenjem sitnih kraa u toku dana (a multiplication of small thefts), tu inspektori nailaze na gotovo nesavladljive tekoe u pogledu njihovog dokazivanja.57
Te sitne krae vremena za jelo i odmor radnika, koje kapital vri, oznaavaju fabriki inspektori takoe kao petty pilferings of minutes, kraice minuta58, snatching a few minutes, smotavanje minuta59, ili, kako to radnici tehniki zovu, nibbling and cribbling at meal times.1*60 Vidi se, u ovoj atmosferi stvaranje vika vrednosti pomou vika rada nije tajna.
55 RIF za 31. oktobar 1860, str. 23. S kakvim su se fanatizmom, prema iskazima koje su fabrikanti dali pred sudom, njihove fabrike ruke protivile svakom prekidanju rada u fabrici, pokazuje ovaj kuriozum: Poetkom juna 1836. primie magistrati [policijske sudije] u Djuzberiju (Jorkir) prijave da su vlasnici osam velikih fabrika u blizini Bedija povredili fabriki zakon. Jedan deo te gospode bio je optuen da je kod njih 5 deaka izmeu 12 i 15 godina rintalo od petka u 6 asova izjutra pa do 4 asa po podne u subotu, a da im nikakav odmor nije bio dozvoljen osim za jelo i 1 as spavanja o ponoi. A ta su deca imala da obavljaju neprekidni tridesetoasovni rad u shoddy-hole, kako se zove jazbina u kojoj se ijaju vunene krpe i gde more od oblaka praine, otpadaka itd. prisiljava ak i odraslog radnika da stalno vezuje usta maramicama radi zatite svojih plua! Gospoda optueni dadoe re umesto zakletve jer su kao kvekeri imali i odvie religioznih skrupula da bi poloili zakletvu da su oni u svom velikom milosru dozvoljavali jadnoj deci etiri sata spavanja, ali da tvrdoglava deca nisu htela nikako u postelju! Gospoda kvekeri osueni su na 20 globe. Dryden je naslutio ove kvekere: Lisac, nabijen lanim svetiteljstvom, Bojao se kletve, ali lagao kao vrag Sa licem isposnika i pogledom sveca, I ne smedijae greiti dok ne oita molitvu !^79' 66 RIF za 31. oktobar 1856, str. 34. 57 Isto, str. 35. 58 Isto, str. 48. 59 Isto. 60 Isto.
grickanje i kiduckanje od vremena za obede

Ako dozvolite, rekao mi je neki vrlo uvaen fabrikant, da se kod mene radi dnevno samo 10 minuta preko vremena, meete mi u dep IOOOjC godinje.187 Atomi vremena elementi su dobiti.188
U tom pogledu nita nije karakteristinije od oznake full timers (punovremenjaci) za radnike koji rade puno vreme, i half timers189 (poluvremenjaci) za decu ispod 13 godina koja smeju raditi samo 6 asova. Tu se radnik prosto pretvorio u olienje radnog vremena. Sve su individualne razlike svedene na razlike izmeu radnika koji rade puno vreme i radnika koji rade pola vremena.
3. Grane engleske industrije u kojima zakon ne ograniava eksploataciju
Posmatrali smo dosad tenju za produavanjem radnog dana, vampirsko-kurjaku glad za vikom rada na podruju na kome su neumereni ispadi, za koje jedan engleski buroaski ekonomist kae da ih nisu nadmaili grozni postupci panjolaca prema amerikim crvenokocima64, naposletku udarili kapitalu lance zakonskog regulisanja. Bacimo sad pogled na neke grane proizvodnje u kojima je isisavanje radne snage jo i danas neobuzdano ili je do jue bilo.
Gospodin Broughton, County Magistrate [mirovni sudija], izjavio je kao predsednik mitinga odranog u optinskoj dvorani u Notingemu 14. januara 1860, da meu gradskim stanovnitvom koje se bavi izraivanjem ipaka vladaju patnja i oskudica kakve ostali civilizovani svet ne poznaje... Decu od 9 do 10 godina izvlae iz njihovih prljavih postelja u 2, 3 ili 4 asa izjutra i prisiljavaju ih da za odranje golog ivota rade do 10, 11 i 12 asova nou, dok im udovi ne uvenu i telo se ne sparui, dok im crte lica ne otupe i ne izgube izgled ljudskih bia, i padnu u kamenu ukoenost da je jezovito samo i videti je. Mi se ne udimo to su g. Mallett i drugi fabrikanti istupili s protestom protiv svakog raspravljanja... Ovaj sistem kako ga je opisao preasni g. Montagu Valpy, sistem je neogranienog ropstva, ropstva u socijalnom, fizikom, moralnom i intelektualnom pogledu...
Isto. Pohlepa fabrikanata, ija okrutnost u njihovoj jagmi za dobitkom ne zaostaje za okrutnou koju su panjolci pokazali pri osvajanju Amerike traei zlato. (John Wade, History of the Middle and Working Classes, 3. izd., London 1835, str. 114.) Teorijski deo ove knjige, neka vrsta osnove politike ekonomije, ima poneto to je za njeno vreme originalno, npr. o trgovinskim krizama. Istorijski deo kipti bestidnim plagijatima iz knjige: Sir M. Eden, The State of the Poor, London 1797. 189 Ovaj je izraz stekao pravo graanstva i u fabrici i u izvetajima fabrikih inspektora.
187 188

ta da se misli o gradu koji odrava javnu skuptinu da bi molio da se radno vreme za mukarce ogranii na 18 asova dnevno!... Mi deklamujemo protiv virdirlijskih i karolinkih plantaera. A da li je trgovanje Crncima, sa svima strahotama bia i trgovine ljudskim mesom, odvratnije od ovog laganog ubijanja ljudi, koje se vri da bi kapitalisti izvlaili dobit iz proizvodnje velova i okovratnika?190
Grnarstvo (pottery) u Stafordiru bilo je za poslednje 22 godine predmet triju parlamentarnih anketa, iji se rezultati nalaze u izvetaju to ga je g. Scriven 1841. uputio na Childrens Employment Commissioners, u izvetaju dr Greenhowa od 1860, objavljenom po nalogu sanitetskog inovnika Privy Council-a[80) (Public Health, III Report, I, 102113) i naposletku u izvetaju g. Longe-a od 1863. u First Report of the Childrens Employment Commission od 13. juna 1863. Za moj zadatak je dovoljno da iz izvetaja od 1860. i 1863. uzmem nekoliko svedoanstava same eksploatisane dece. Po deci se mogu izvesti zakljuci i za odrasle, osobito za devojke i ene, i to u jednoj industrijskoj grani kojoj predenje pamuka i tome slino izgleda vrlo prijatan i zdrav posao.191 Williamu Woodu, starom devet godina, bilo je 7 godina i 10 meseci kad je poeo da radi. Od prvog dana on je ran moulds (nosio izraenu robu s kalupom u suionicu i zatim vraao prazne kalupe). On dolazi svaki dan preko nedelje na posao u 6 asova izjutra, a prestaje da radi tek oko 9 asova uvee. Radim do 9 asova uvee svakog dana u nedelji. Tako sam radio, npr., za poslednjih 7-8 nedelja. Dakle, petnaestoasovni rad za sedmogodinje dete! J. Murray, deak od 12 godina, izjavio je:
I run moulds and turn jigger (ja nosim kalupe i okreem kolo). Dolazim u 6, ponekad u 4 asa ujutru. Radio sam celu prolu no do 8 asova jutros. Nisam bio u postelji od pretprole noi. Osim mene radilo je 8 ili 9 drugih deaka celu prolu no. Svi su, osim jednoga, jutros ponovo doli. Dobijam 3 ilinga i 6 pensa nedeljno. Ne dobijam nita vie kad radim celu no. Poslednje nedelje radio sam dva puta cele noi.
Fernyhough, deak od 10 godina:

Ja nemam uvek ceo as za ruak; esto samo pola asa: svakog etvrtka, petka i subote.192
Dr Greenhow izjavljuje da je ljudski vek u lonarskim srezovima Stouk-epon-Trent i Vulstenton vanredno kratak. Mada je u srezu Stouk zaposleno u lonarnicama samo 30,6%, a u Vulstentonu samo
Londonski Daily Telegraph od 17. januara 1860. Uporedi: Friedrich Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 249-251. 87 CEC, I Report, 1863, Appendix, str. 16, 19, 18.
190 191
30,4% mukog stanovnitva iznad 20 godina, ipak u prvom srezu dolazi vie od polovine, a u drugome oko dve petine smrtnih sluajeva od plunih bolesti kod mukaraca te kategorije. Dr Boothroyd, lekar iz Henlija, izjavljuje:
Svako naredno pokolenje lonara krljavije je i slabije od prethodnoga.
Isto tako drugi lekar, g. McBean:

Otkako sam pre 25 godina zapoeo svoju praksu meu lonarima, ova se klasa upadljivo izrodila, to se pokazuje u sve veem smanjivanju rasta i teine.
Ove su izjave uzete iz izvetaja dr Greenhowa od I860.193 Iz izvetaja komesara od 1863. sledee: Dr J. T. Arledge, glavni lekar bolnice u Nort Stafordiru, kae:
Kao klasa, predstavljaju lonari, mukarci i ene... fiziki i moralno izroeno stanovnitvo. Oni su po pravilu zakrljali, ravo graeni i esto deformisanih prsiju. Stare prerano i kratka su veka. Flegmatini su i malokrvni; uporni nastupi dispepsije, poremeaji jetre i bubrega i reumatizam odaju slabost njihovog sastava. Ali su iznad svega podloni plunim bolestima: zapaljenju plua, suici, bronhitisu i sipnji. Na jedan oblik sipnje nailazi se samo kod njih i poznat je pod imenom lonarske sipnje ili lonarske suice. Od krofuloze, koja napada lezde, kosti i druge delove tela, boluje vie od dve treine lonara. to izroavanje (degenerescence) stanovnitva ovog sreza nije jo mnogo vee, ima se zahvaliti samo regrutovanju radnika iz okolnih zemljoradnikih srezova i brakovima sa zdravijim rasama.
Gospodin Charles Parsons, doskoranji zavodski lekar, pie u pismu komesaru Longe-u izmeu ostaloga:
Mogu da govorim samo na osnovu linog posmatranja, a ne statistiki, ah ne oklevam da Vas uverim kako uvek uskipim od gneva kad pogledam tu jadnu decu, ije se zdravlje rtvuje da bi se zadovoljila pohlepa njihovih roditelja i poslodavaca.
On nabraja jedne za drugim uzroke bolesti lonara i stavlja kao vrhunac long hours (dugo radno vreme). Izvetaj komisije nada se da
ova manufaktura, koja zauzima tako odlian poloaj u oima sveta, nee due nositi na sebi ljagu da njen veliki uspeh prate fiziko izroavanje, raznovrsna telesna stradanja i rano umiranje radnog stanovnitva, ijim su radom i umenou postignuti tako veliki rezultati.194
Ono to vai za grnarstvo u Engleskoj, vai i u kotskoj . 7a
193 89
Public Health, III Report etc., str. 103, 105. CEC, 1863, str. 24, 22. i XI.
Manufaktura igica datira od 1833, kad je pronaen nain da se fosfor stavi na samo drvce. Ona se od 1845. brzo razvila u Engleskoj, a iz gusto naseljenih delova Londona rairila se naroito u Manesteru, Birmingemu, Liverpulu, Bristolu, Noriu, Njukaslu i Glazgovu, a s njom se rasprostree i sklopci (vilini gr), koje je neki beki lekar jo 1845. otkrio kao specifinu bolest igiara. Polovina radnika deca su ispod 13 i mlada lica ispod 18 godina. Ova je manufaktura zbog svoje nezdravosti i odvratnosti tako ozloglaena da joj samo najpropaliji deo radnike klase, poluizgladnele udovice itd., daje svoju decu, izdrpanu, poluizgladnelu, sasvim zaputenu i nevaspitanu decu.195 Od svedoka koje je presluavao komesar White (1863) bilo ih je 270 ispod 18 godina, 40 ispod 10 godina, 10 ih je imalo samo po 8, a 5 samo po 6 godina. Radni dan kretao se od 12 do 14 i 15 asova; uz to noni rad i neuredni obedi, veinom u samim prostorijama za rad, koje su okuene fosforom. Dante bi naao da ta manufaktura nadmauje i najgroznije njegove fantazije iz Pakla. U fabrikama tapeta grublje se vrste tampaju mainama, finije rukom (block printing). Najivlji su poslovi od poetka oktobra do kraja aprila. U toku tog perioda ovaj rad traje esto i gotovo bez prekida od 6 asova izjutra do 10 asova uvee i dublje u no. J. Leach izjavljuje:
Prole zime (1862) od 19 devojica nije se na posao vratilo njih 6 usled bolesti dobivenih od preteranog rada. Da bih ih odrao budne, moram na njih vikati. W. Duffy: Deca su esto tako umorna da ne mogu drati oi otvorene, a i mi to moemo esto puta doista samo s mukom. J. Lightbourne: Meni je 13 godina... Prole smo zime radili do 9 asova uvee, a pretprole i do 10. Prole sam zime gotovo svako vee vikao, toliko su me bolele noge. G. Aspden: Imao sam obiaj da ovoga mog maliana, kad mu je bilo 7 godina, nosim tamo i natrag po snegu, on je obino radio 16 asova!... esto bih kleknuo da ga nahranim dok je on stajao uz mainu, jer je on nije smeo ostaviti ni zaustaviti. Smith, lan firme neke manesterske fabrike koji je upravljao njenim poslovima: Mi (misli ,ruke koje rade za ,nas) radimo bez prekida za obedovanje, tako da je dnevni rad od IOV2 asova gotov u 41/a asa posle podne, a sve posle toga prekovremeni je rad.196 (Da li i taj g. Smith ne jede nita itavih 10 L/a asova?) Mi (isti
Isto, str. LIV. Ovo se ne sme uzeti kao viak radnog vremena u naem smislu. Ta gospoda smatraju radni dan od 101/a asova kao normalan radni dan, koji, dakle, ukljuuje i normalni viak rada. Tada poinje prekovremeni rad, koji se neto bolje plaa. Imaemo docnije priliku da vidimo da se upotrella radne snage za vreme takozvanog normalnog radnog dana plaa ispod vrednosti, tako da je prekovremeni rad puka smicalica kojom kapitalista cedi vie vika rada, a to, uostalom, ostaje i onda kad se radna snaga, upotrebljavana za vreme normalnog radnog dana, stvarno plaa po punoj vrednosti.
195 196
235 III odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti Smith) retko prestajemo pre 6 asova uvee (on misli s troenjem ,naih ljudskih maina), tako da mi (iterum Crispinus 1811) cele godine stvarno radimo prekovremeno... Deca i odrasli (152 deteta i mlada lica ispod 18 godina i 140 odraslih) radili su bez razlike kroz svih poslednjih 18 meseci proseno najmanje 7 dana i 5 asova u nedelji ili 78V2 asova nedeljno. Za 6 nedelja do 2. maja ove godine (1863) proek je bio vei 8 dana ili 84 asa na nedelju!
Ali taj isti g. Smith, koji silno uiva u tome da kao neki vladalac govori u prvom licu mnoine, dodaje smekajui se: Mainski je posao lak. Tako isto govore poslodavci kod kojih se tampa rukom (block printing): Runi rad je zdraviji od mainskog. Uglavnom su se gospoda fabrikanti s negodovanjem izjasnili protiv predloga da se maine zaustave bar u pauzama kad se uzima jelo. Gospodin Ottley, direktor fabrike tapeta u Borou (u Londonu), kae:
Zakon koji bi doputao da se radi od 6 asova izjutra do 9 asova uvee, jako bi nam (!) odgovarao, ali radno vreme od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, propisano fabrikim zakonom, nije nam (!) zgodno... Mi zaustavljamo mainu za vreme ruka (kakva velikodunost!). Ovo stajanje maine ne prouzrokuje neki osetan gubitak u hartiji i boji. Ali, dodaje on s punim razumevanjem, mogu pojmiti da niko ne voli ni takav gubitak.
Komisijski izvetaj naivno misli da strah nekih vodeih firmi da ne izgube u vremenu, tj. u vremenu u kome prisvajaju tui rad, ime bi bio izgubljen profit, da taj strah nije dovoljan razlog da deca ispod 13 godina i mlada lica ispod 18 godina za vreme 12-16 asova ostanu bez ruka, niti da im se jelo dodaje za vreme samog procesa proizvodnje, kao to se parnoj maini dodaju ugalj i voda, vuni sapun, toku ulje itd., kao puka pomona materija sredstva za rad.197 Nijedna industrijska grana u Engleskoj (mi ne uzimamo u obzir mainsko meenje hleba, koje tek u najnovije vreme kri sebi put) nije tako kao pekarska sve do danas ouvala najstarinskiji nain proizvodnje, nain koji po svedoanstvu pesnika iz doba Rimskog Carstva, datira jo iz prehrianskih vremena. Ali mi znamo ve odranije da je kapital u prvi mah ravnoduan prema tehnikom karakteru procesa rada kojim zavlada. On ga u poetku usvaja kakvog ga zatie. Neverovatno falsifikovanje hleba, osobito u Londonu, prvo je otkrio odbor Donjeg doma za ispitivanje falsifikovanja ivotnih namirnica (1855 - 1856) i spis dr Hassalla Adulterations Detected. Posledica tih otkria bio je zakon od 6. avgusta 1860. for preventing the adulteration of articles of food and drink1 *, zakon bez ikakva dejstva, poto je, razume se, najnenije vodio rauna o svakom pristalici slobodne trgovine koji kupovinom i prodajom falsifikovanih roba eli to turn an honest penny2*.75 Sam je odbor manje-vie naivno formulisao svoje uverenje da slobodna trgovina u sutini znai trgovinu falsifi197
'* pekarski praak
CEC, 1863, Appendix, str. 123, 124, 125, 130. i LXIV.
kovanim ili, kako to Englezi duhovito kau, sofistikovanim materijama. Doista ova sofistika ume bolje od Protagore da od crnoga napravi belo, a od beloga crno, i da bolje od eleata [82l ad oculos3* dokae kako je sve stvarno puka prividnost.76
1* slobodnu
trgovinu 2* po Fahrenheitu; 2432 po Celsiusu.
U svakom sluaju, ovaj odbor pokrenuo je publiku da obrati panju na svoj nasuni hleb, a time i na pekarnice. Istovremeno odjeknu na javnim skuptinama i peticijama parlamentu krik londonskih pekarskih pomonika o prekovremenom radu itd. Krik je bio tako snaan da je g. H. S. Tremenheere, takoe lan mnogo pominjane komisije od 1863, imenovan za kraljevskog islednog komesara. Njegov izvetaj77 zajedno sa izjavama svedoka uzbudio je javnost, ne njeno srce, ve njen eludac. Englez, jak u poznavanju Biblije, znao je, dodue, da ovek ako nije bojom milou kapitalista, veleposednik ili sinekurista, mora jesti hleb u znoju lica svoga, ali nije znao da u svome nasunome hlebu mora jesti izvesnu koliinu ljudskog znoja pomeanog s gnojem iz ireva, pauinom, leevima bubavaba i trulim nemakim kvascem, a da i ne govorimo o stipsi, peanom kamenu i osta75 Kao to je poznato, a je vrlo snaan oblik ugljenika, te je kapitalist dimniari prodaju engleskim zakupcima kao gnojivo. Godine 1862. morao je britanski Juryman 4* da u jednoj parnici rei da li je a, s kojom je bez kupeva znanja bilo pomeano 90% praine i peska, prava a u trgovakom smislu ili je falsifikovana a u zakonskom smislu. Amis du commerce5* naoe da je to prava trgovinska a, odbie zakupnikovu tubu, i povrh toga osudie ga da plati parnike trokove. 7 * Francuski hemiar Chevallier, u jednoj raspravi o sofistikacijama** roba, naveo je preko 600 artikala, a za mnoge meu njima nabrojao je po 10, 20 pa i 30 raznih naina falsifikovanja. On dodaje da sve naine ne poznaje i da nije naveo ni sve koji su mu poznati. Za eer navodi 6 vrsta falsifikovanja, za ulje 9, za maslac 10, za so 12, za mleko 19, za hleb 20, za rakiju 23, za brano 24, za okoladu 28, za vino 30, za kafu 32 itd. ak ni blagi gospod bog nije umakao toj sudbini. Vidi: Rouard de Card, De la falsification des substances sacramentelles, Paris 1856. 77 Report etc. relating to the Grievances complained of by the Journeymen Bakers etc., London 1862, i Second Report etc., London 1863.
i* za spreavanje falsifikovanja hrane i pia a* da poteno zaradi neku paru ** oigledno 4* porotnik 5* prijatelji trgovine ** falsifikovanjima
lim prijatnim mineralnim sastojcima. Zato je bez obzira na Njenu Svetost Freetrade1*, dotle slobodni pekarski posao bio podvrgnut nadzoru dravnih inspektora (krajem parlamentarne sesije 1863). Istim zakonom zabranjen je rad od 9 asova uvee do 5 asova izjutra za pekarske pomonike ispod 18 godina. Ova odredba govori vie nego debele knjige o preteranom radu u ovoj naoko toliko patrijarhalnoj grani rada.
Rad londonskog pekarskog pomonika poinje po pravilu uli asova nou. On prvo zamesi testovrlo muan posao, koji traje il2 do 3/4 asa, ve prema veliini i finoi peciva. Zatim lee na dasku za meenje, koja ujedno slui kao poklopac naava, i spava nekoliko asova s jednom branenom vreom pod glavom, a sa drugom preko sebe. Zatim sledi brz, neprekidan rad od 4 asa: meenje testa, merenje, davanje oblika, metanje u pe, vaenje iz pei itd. Temperatura u pekarnicama iznosi 75 do 90 stepeni 2*, a u malim pekarnicama bie pre via nego nia. Kad se svri sa izradom hleba, vekni itd., zapoinje raznoenje hleba; znatan deo nadniara, poto je obavio teki noni rad koji smo opisali, nosi preko dana hleb u kotaricama ili ga razvozi kolicima od kue do kue, a u meuvremenu radi katkad i u pekarnici. Prema godinjem dobu i veliini posla, rad se zavrava izmeu 1 i 6 asova posle podne, dok drugi deo pomonika radi u pekarnici do u kasnu veer .198 Za vreme londonske sezone poinju u Vestendu pomonici pekara koji peku hleb po punoj ceni redovno uli asova nou, a zaposleni su peenjem hleba do 8 asova idueg jutra, s jednim ih dva prekida, koji su esto vrlo kratki. Onda raznose hleb na sve strane do 4, 5, 6, ak i do 7 asova uvee, ili se ponekad u pekarnici bave peenjem dvopeka. Po zavrenom poslu ostaje im za spavanje 6, esto samo 5 ili 4 asa. Petkom rad uvek poinje, ranije, oko 10 asova uvee, i traje bez prekida, bilo da se hleb izrauje ih raznosi, do 8 asova uvee sledee subote, a ponajee do 4 ili 5 asova u nedelju izjutra. I u otmenim pekarnicama koje prodaju hleb po punoj ceni moraju radnici nedeljom opet da rade 4 do 5 asova da pripreme posao za idui dan... Pomonici underselling masters-a (pekara koji prodaju hleb ispod pune cene), a kao to smo ve napomenuli, ovi sainjavaju preko 3U londonskih pekara, imaju jo due radno vreme, ali je njihov rad ogranien gotovo iskljuivo na pekarnicu, poto njihovi majstori, izuzev liferacija sitnim bakalnicama, prodaju samo u svojoj radnji. Pred kraj nedelje,... tj. u etvrtak, poinje kod njih rad u 10 asova nou i traje samo s neznatnim prekidima do subote duboko u no.199
to se tie underselling masters-a, tu i samo buroasko gledite shvata da neplaen rad pomonika (the unpaid labour of the men) ini osnovicu njihove konkurencije.200 I pekar koji prodaje po punoj
198 199 200
Isto, First Report etc., str. VI/VII. Isto, str. LXXI. George Read, The History of Baking, London 1848, str. 16.
1* slobodnu
trgovinu 2* po Fahrenheitu; 2432 po Celsiusu.
ceni (full priced baker) tui istranoj komisiji kao kradljivce tueg rada i falsifikatore svoje konkurente koji prodaju ispod pune cene.
Oni uspevaju samo varanjem publike i time to iz svojih pomonika isteruju 18 asova rada za najamninu od 12 asova.201
Falsifikovanje hleba i stvaranje klase pekara koji prodaju hleb ispod pune cene poeli su se razvijati u Engleskoj od poetka 18. veka, im je ovaj zanat izgubio esnafski karakter i im je iza nominalnog pekarskog majstora stao kapitalista u liku mlinara ili branarskog agenta.202 Time je bio udaren temelj kapitalistikoj proizvodnji, bezmernom produavanju radnog dana i nonom radu, mada je u Londonu noni rad ozbiljno uhvatio korena tek 1824.203 Iz ovog to smo izneli razumee se zato komisijski izvetaj ubraja pekarske pomonike u kratkovene radnike, koji, sreno izmakavi normalnom desetkovanju dece svih delova radnike klase, retko doive 42 godine ivota. Pa ipak uvek ima premnogo kandidata za pekarski posao. Vrelo odakle London dobavlja te radne snage jesu kotska, poljoprivredni sre?ovi zapadne Engleske i Nemaka. Od 1858. do 1860. organizovae pekarski pomonici u Irskoj o vlastitom troku velike skuptine za agitaciju protiv nonog i nedeljnog rada. Publika je, npr. na majskom "zboru u Dablinu 1860, sa irskom toplinom pristala uz njih. Tim pokretom izvojevan je doista uspeno iskljuivo dnevni rad u Veksfordu, Kilkeniju, Klonmelu, Vaterfordu itd.
U Limeriku, gde su stradanja nadniara-pomonika bila, kao to je poznato, prevrila svaku meru, pokret je propao usled otpora pekarskih majstora, a naroito pekara-mlinara. Primer Limerika doveo je do pogoranja u Enisu i Tiperariju. U Korku, gde se javno nezadovoljstvo ispoljilo velikom estinom, osujetili su majstori pokret upotrebom svoje moi da pomonike izbace na ulicu. U Dablinu su majstori davali najodluniji otpor i proganjanjem pomonika koji su stajali na elu agitacije prisilili su ostale na poputanje i pokornost u pogledu nonog i nedeljnog rada.204
201
Report (First) etc. Evidence. Iskaz full priced baker-a Cheesmana,
str. 108.
202 George Read, The History of Baking, London 1848. Krajem 17. i poetkom 18. veka razni factors (agenti), koji su se uvlaili u sve mogue grane rada, bili su i zvanino igosani kao Public Nuisances1*. Tako je, npr., Grand jury!88} odravajui etvrtgodinje zasedanje mirovnih sudija grofovije Somerset, uputio Donjem domu presentment2*, u kome se izmeu ostalog kae da su ti agenti iz Blekvel Hola javno zlo i tetni po industriju odee i da ih kao zlo treba ukinuti. (The Case of our English Wool etc., London 1685, str. 6, 7.) 203 First Report etc., str. VIII. 204 Report of Committee on the Baking Trade in Ireland for 1861.
* javno zlo 2* predstavku
Komisija engleske vlade naoruane u Irskoj do zuba, inila je neumoljivim pekarskim majstorima Dablina, Limerika, Korka itd. bojaljive prigovore:
Odbor dri da su asovi rada ogranieni prirodnim zakonima koji se ne mogu nekanjeno naruavati. Time to pretnjom da e ih najuriti prisiljavaju radnike na povredu svog religioznog ubeenja, na neposlunost prema zemaljskim zakonima i na preziranje javnog mnenja (ovo poslednje odnosi se na nedeljni rad), unose majstori zlu krv izmeu kapitala i rada i daju primer opasan po religiju, moralnost i javni poredak... Odbor dri da je produavanje radnog dana preko 12 asova uzurpatorski zahvat u radnikov domai i privatni ivot, a meanje u domai ivot jednog oveka i u ispunjavanje njegovih porodinih dunosti kao sina, brata, supruga i oca, vode rezultatima kobnima po moral. Rad preko 12 asova ima tendenciju da potkopa radnikovo zdravlje, vodi prevremenom starenju i ranoj smrti i tako baca u nesreu radnike porodice, kojima se ba u najnunijem trenutku otima (are deprived) potpora i staranje glave porodice.85
To je to se tie Irske. S druge strane Kanala, u kotskoj, poljoprivredni radnik, ovek od pluga, ogorena ukazuje na svoj rad od 13 i 14 asova pod najsurovijom klimom i s dodatkom rada od 4 asa u nedelju (u toj zemlji subotara!).86 U isto vreme stoje pred jednim londonskim Grand Jury tri eleznika radnika, kondukter, mainovoa i skretniar. Velika eleznika nesrea poslala je stotine putnika na drugi svet. Nemarnost eleznikih radnika uzrok je nesree. Oni su pred porotnicima jednoglasno izjavili da je pre 10 do 12 godina njihov rad trajao samo 8 asova dnevno. Za vreme poslednjih 5 do 6 godina rad je postepeno doguran na 14, 18 i 20 asova, a pri osobito velikoj navali putnika, kao u sezonama izleta, traje rad esto neprekidno 40 do 50 asova. A oni su obini ljudi, a ne kiklopi. Na izvesnoj taki radna ih snaga izdaje. Obuzima ih malaksalost. Njihov mozak prestaje da misli, a oi da vide. Skroz i skroz respectable British Juryman1*
Isto. Javna skuptina poljoprivrednih radnika u Lasvejdu kod Glazgova odrana 5. januara 1866. (Vidi: Workmans Advocate od 13. januara 1866.) Obrazovanje tredjuniona [sindikata] poljoprivrednih radnika krajem 1865, najpre u kotskoj, istorijski je dogaaj. U jednom od najpotlaenijih poljoprivrednih srezova Engleske, u Bakingemiru, stupie najamni radnici marta 1867. u veliki trajk za povienje nedeljne najamnine od 9 do 10 na 12 ilinga. (Iz izloenoga se vidi da pokret engleskog poljoprivrednog proletarijata, koji je bio potpuno slomljen otkako su njegove silovite demonstracije posle 1830. bile uguene, a osobito posle uvoenja novih zakona o sirotinji, poinje iznova ezdesetih godina, dok najzad 1872. postaje epohalan. Na ovo, kao i na Plave knjige o poloaju engleskih poljoprivrednih radnika, koje su izile posle 1867, vratiu se u drugoj knjizi. Dodatak uz tree izdanje.)
85 86
**
potovanja
dostojni
britanski
porotnik
odgovorio im je presudom kojom ih alje narednom zasedanju krivinog suda zbog manslaughter1*, a u blagonaklonom dodatku izraava skromnu elju da bi gospoda kapitalisti, elezniki magnati, mogli ubudue biti izdaniji u kupovini potrebnog broja radnih snaga i suzdrljiviji ili nesebiniji ili tedljiviji u isisavanju plaene radne snage.87 Iz arene gomile radnika svih profesija, doba i polova, koji se oko nas ustrije tiskaju nego due pobijenih oko Odiseja, i na kojima se i kad ne nose Plavu knjigu pod pazuhom na prvi pogled opaa preteran rad, uzeemo jo dve figure ija upadljiva suprotnost dokazuje da su pred kapitalom svi ljudi jednaki, uzeemo krojaku radnicu i kovaa. Poslednjih nedelja juna 1863. doneli su svi londonski dnevni listovi beleku sa senzacionalnim natpisom: Death from simple Overwork (Smrt prosto od preteranog rada). Bila je re o smrti Mary Anne Walkley, dvadesetogodinje krojaice zaposlene u jednom potovanja dostojnom dvorskom krojakom salonu, koji je eksploatisala neka gospoa sa dobroudnim imenom Elise. Stara, toliko puta ispriana pria, bila je sada ponovno otkrivena.88 Ove su devojke radile proseno 16^2 asova, ali za vreme sezone radile su esto i 30 asova bez prekida. Radna snaga koja ih je. izdavala odravana im je time
87 Reynolds Paper od [21] januara 1866. Odmah zatim donosi ovaj nedeljni list iz broja u broj itavu masu novih eleznikih nesrea, pod sensational headings8*: Fearful and fatal accidents3*, Appalling tragedies4* itd. Na to odgovara jedan radnik sa Nort-Staford pruge: Svako zna kakve su posledice kad panja vozovoe ili loaa popusti za asak. A zar je mogue da bude drukije kad se rad produuje bez mere, po najgorem vremenu, bez odmora? Neka vam sledei sluaj poslui kao primer za ono to se svakodnevno dogaa. Prolog ponedeljnika poeo je neki loa vrlo rano svoj radni dan. Zavrio ga je posle 14 asova i 50 minuta. Ali jo pre no to je dospeo da popije aj, pozvae ga ponovo na posao... Sad je radio jo 14 asova i 25 minuta; on je, dakle, morao tegliti 29 asova i 15 minuta bez prekida. Ostatak njegovog nedeljnog rada bio je ovako rasporeen: sreda 15 asova, etvrtak 15 asova i 35 minuta, petak 14 1/* asova, subota 14 asova i 10 minuta, ukupno 88 asova i 40 minuta nedeljno. A sad zamislite koliko se iznenadio kad mu isplatie samo est radnih dana! Bio je novajlija i pitao se ta kompanija razume pod jednim radnim danom. Odgovorile mu: 13 asova, dakle 78 asova nedeljno. A ko e mu platiti 10 asova i 30 minuta prekovremenog rada? Posle dugog natezanja, dadoe mu naknadu od 10 pensa. (Isto, od 4. februara 1866.) 88 Upor.: Friedrich Engels, Die Lage etc., str. 253, 254.
sreni
* ubistva 2 * senzacionalnim naslovima3 * Strahoviti i tragini ne4 sluajevi * Uasne tragedije
to III odeljak vremena na apsolutnog vika vrednosti 242 im je s Proizvoenje vreme davan eri, porto ili kafa. A bio je ba vrhunac sezone. Trebalo je dok se okrene doarati gala-toalete plemenitih ledi za bal koji je davan u ast novouvezene princeze od Velsa. Mary Anne Walkley radila je 26V2 asova bez prekida zajedno sa 60 drugih devojaka, po 30 u jednoj sobi, u kojoj je bila jedva treina potrebne kubature vazduha; nou su spavale po dve u jednom krevetu u jednoj od onih jazbina u kojima je spavaa soba podeljena pregradama od dasaka.205 I to je bio jedan od boljih londonskih krojakih salona. Mary Anne Walkley razbole se u petak i umre u nedelju, ne svrivi pre toga, na uenje gospoe Elise, do kraja svoj posao. Lekar g. Keys, koji je prekasno pozvan pred samrtniku postelju, posvedoio je pred Coroners Jury1* suvoparnim reima:
*Mary Anne Walkley umrla je od preterano dugog rada u pretrpanoj radionici, u pretesnoj, slabo provetravanoj spavaonici.
Nasuprot tome, izjavio je Coroners Jury u nameri da lekara da lekciju iz dobrog vladanja:
Pokojnica je umrla od kapi, ali ima mesta pretpostavci da je njena smrt ubrzana preteranim radom u prepunjenoj radionici itd.
205 Dr Letheby, lekar sa slubom u Board of Health2*, izjavio je tom prilikom: Minimum vazduha za odrasle trebalo bi da bude 300 kubnih stopa u spavaonici, a 500 kubnih stopa u sobi za stanovanje. Dr Richardson, primarijus jedne londonske bolnice: valje svih vrsta, ukljuujui modiskinje, krojake i obine ivaice, pate od trostruke nevolje od preteranog rada, oskudice vazduha, nedovoljne hrane ili slabe probave. U celini uzevi, ovo je zanimanje, bez sumnje, podesnije za ene nego za mukarce. Ali je nedaa te profesije to je, osobito u prestonici, postala monopol nekih 26 kapitalista, koji pomou prinudnih sredstava koja potiu iz kapitala (that spring from capital) silom isteruju utedu iz rada (force economy out of labour; hoe da kae: tede na trokovima rasipajui radnu snagu). Njihovu mo osea cela klasa ovih radnica. Uzmogne li neka krojaka da stekne mali krug muterija, konkurencija je nateruje da se ubije radei kod kue da bi ga odrala, a sila okolnosti nagoni je da i svoje pomonice optereti istim preteranim radom. Ako joj posao ne poe za rukom, ili ako ne moe samostalno da radi, ona se obraa kakvom salonu gde rad nije manji, ali gde je plata sigurnija. U takvom poloaju postaje ona prosto robinja koju svako talasanje drutva baca tamo i amo; sad kod kue u nekom sobiku umire od gladi, ili je blizu toga, sad opet radi 15, 16, ak i 18 asova dnevno u jedva podnoljivom vazduhu i uz hranu koja, kad bi ak i bila dobra, ne moe da se probavi, jer nema ista vazduha. Od tih rtava ivi suica, bolest koju izaziva jedino pokvaren vazduh. (Dr Richardson, Work and Overwork u: Social Science Review od 18. jula 1863.)
* Komisija za pregled mrtvaca 2* Zdravstveni savet
Nae beie robove, uzviknuo je Morning Star, organ gospode pristalica slobodne trgovine Cobdena i Brighta, nae bele robove rad tera u grob, i oni propadaju i umiru bez pompe.206
Ubiti se preteranim radom nije na dnevnom redu samo u pomodnim radionicama, ve na hiljadu mesta, ak moemo kazati na svakom mestu gde posao cveta... Uzmimo za primer kovae. Ako smemo verovati pesnicima, od kovaa nema snanijeg i veselijeg oveka. On se die u zoru i rasipa varnice pre sunca; on jede i pije i spava kao niko. Posmatrano isto fiziki, on se, ako umereno radi, nalazi doista u jednom od najboljih poloaja za oveka. Ali poimo za njim u grad, pogledajmo teret rada koji je navaljen na tog snanog oveka, i raspitajmo se koje on mesto zauzima na listama smrtnosti u naoj zemlji. U Merilebonu (jednoj od najveih londonskih etvrti) umire godinje od 1000 kovaa njih 31, ih 11 iznad prosene smrtnosti odraslih ljudi u Engleskoj. Ovo zanimanje, ova gotovo instinktivna umetnost oveanstva, po sebi bez zamerke, postaje jedino usled preteranog rada razara ovekov. Kova moe na dan udariti toliko puta ekiem, uiniti toliko koraka, udahnuti toliko puta, obaviti toliko posla i iveti proseno, recimo 50 godina. Ali njega prinuavaju da na dan udari mnogo vie udaraca, da uini mnogo vie koraka, da ee die, jednom rei, da svoj ivotni zadatak povea dnevno za jednu etvrtinu. On to i pokuava i rezultat je ovaj: za jedan ogranien period on obavi rad za jednu etvrtinu vie, ali umire u 37. umesto u 50. godini.207
206 Morning Star od 23. juna 1863. List Times je koristio ovaj sluaj da bi odbranio amerikanske vlasnike robova od Brighta i drugova. U lanku se kae: Mnogi od nas dre da mi, dokle god nae vlastite mlade ene ubijamo preteranim radom, zamenjujui pucanje kamdije biem gladi, teko da imamo prava da diemo drvlje i kamenje na porodice koje su se rodile kao vlasnice robova i koje svoje robove barem dobro hrane i od njih zahtevaju umeren rad. (Times od 2. jula 1863.) Na isti nain Standard, jedan torijevski list, dri pridiku asnom ocu Newmanu Hallu. On iskljuuje iz crkve vlasnike robova, ali se bogu moh zajedno s dobrim ljudima koji koijae i omnibuske vozae iz Londona itd. teraju da rade dnevno samo 16 asova za gladnu nadnicu. Najzad je progovorio i prorok, g. Thomas Carlyle, o kome sam jo 1850. pisao t4!: Genije je otiao do avola, kult je ostao. U kratkoj paraboli svodi on jedini veliki dogaaj saviemene istorije, ameriki graanski rat, na to da Petar sa Severa hoe svom snagom da razbije glavu Pavlu s Juga zato to Petar sa Severa najmljuje svog radnika na dan, a Pavle s Juga na ceo ivot. (Macmillans Magazine. Ilias Americana in nuce. Sveska za avgust 1863.) Tako je, najzad, prskao mehur torijevske simpatije prema najamnim radnicima, naravno varokim, a nikako seoskim! A sr te simpatije zove se ropstvo! 207 Dr Richardson, Work and Overwork u: Social Science Review od 18. jula 1863.
4. Dnevni i noni rad. Sistem smena
Postojani kapital, tj. sredstva za proizvodnju, posmatrana sa stanovita procesa oploavanja vrednosti, imaju samo taj zadatak da usisavaju rad, a sa svakom kapljicom rada i srazmernu koliinu vika rada. Ako ona to ne ine, onda je i njihova gola egzistencija negativan gubitak za kapitalistu, jer za vreme dok lee neiskoriavana predstavljaju beskorisno predujmljen kapital. Taj gubitak postaje pozitivan im prekid iziskuje dopunske izdatke za ponovni poetak posla. Produavanje radnog dana preko granice prirodnog dana do u no deluje samo kao palijativ i samo donekle gasi vampirsku e za ivom krvi rada. Otuda je unutranji nagon kapitalistike proizvodnje da prisvaja rad preko itava 24 asa koliko ih dan ima. Ali je fiziki nemogue da se iste radne snage isisavaju dan i no bez prestanka. Da bi se otklonila ova fizika smetnja, trebalo je uvesti smenjivanje radnih snaga troenih danju i nou. Ovo se smenjivanje moe vriti razliitim metodima i moe biti udeeno, npr. ovako: da jedan deo radnog osoblja bude jednu nedelju na dnevnom radu, a drugu nedelju na nonom radu itd. Zna se da je ovaj sistem smena, ovaj. naizmenian rad, preovlaivao u poetnom mladalakom dobu engleske pamune industrije itd., a sada izmeu ostalog cveta u predionicama pamuka moskovske gubernije. Ovaj dvadesetetiriasovni proces proizvodnje postoji kao sistem jo i danas u mnogim dosad slobodnim industrijskim granama Velike Britanije, izmeu ostalog kod visokih pei, u kovanicama, valjaonicama i drugim metalskim fabrikama Engleske, Velsa i kotske. U tim industrijama radi se 24 asa ne samo svih est radnih dana nego veinom i u nedelju. Radnici su mukarci i ene, odrasli i deca oba pola. Uzrast dece i mladih lica obuhvata sve nijanse izmeu 8 (u nekim sluajevima izmeu 6) i 18 godina.208 U nekim granama rade i devojke i ene nou zajedno s mukim osobljem.209 Da i ne govorimo o optim tetnim posledicama nonog rada 210,
CEC, III Report, 1864, str. IV, V, VI. Kako u Stafordiru tako i u Junom Velsu rade mlade devojke i ene u ugljenokopima i slagalitima koksa ne samo danju ve i nou. U izvetajima koji su podnoeni parlamentu vie se puta ukazivalo na velike i oigledne zle posledice takve prakse. Te ene koje rade zajedno s mukarcima i teko se po odelu mogu razlikovati od njih, prljave od blata i dima, izloene su kvarenju svog karaktera, poto gube potovanje prema sebi samima, to je gotovo neizbena posledica njihovog neenskog zanimanja. (Isto, 194, str. XXVI. Upor.: IV Report 1865, 61, str. XIII). Isto je ovako i u fabrikama stakla. 210 Izgleda prirodno, kae jedan fabrikant elika koji upotrebljava decu za noni rad, da deaci koji rade nou ne mogu danju da spavaju ni da se poteno odmore, ve preko dana neumorno vrljaju na sve strane. (Isto, IV Report,
208 209
neprekidno trajanje procesa proizvodnje u toku 24 asa prua vrlo dobru priliku da se prekorae granice nominalnog radnog dana. Tako, npr., u gore pomenutim vrlo napornim industrijskim granama zvanian radni dan za svakog radnika iznosi veinom 12 asova nonog ili dnevnog rada. Ali je prekovremeni rad preko te granice u mnogim sluajevima, da upotrebim rei engleskog zvaninog izvetaja, zbilja strahovit (truly fearful).95
Nijedan ovek, kae se tamo, ne moe razmiljati o masi rada koju prema iskazima svedoka obavljaju deaci od 9 do 12 godina, a da neminovno ne doe do zakljuka da se ta zloupotreba vlasti od strane roditelja i poslodavaca ne sme due doputati.96 Metod da uopte primoravaju deake na naizmenian rad danju i nou vodi, kako za vreme poleta posla tako i za vreme obinog poslovanja, besramnom produavanju radnog dana. To produavanje nije u mnogim sluajevima samo okrutno ve upravo i neverovatno. Silom okolnosti dogaa se da ponekad deak koji treba da smeni drugoga ne doe iz ovog ili iz onog razloga. Tada ga mora zameniti jedan ili vie od prisutnih deaka iji je radni dan ve zavren. Taj sistem je tako optepoznat da je direktor jedne valjaonice na moje pitanje kako se ispunjuju mesta odsutnih deaka odgovorio: Znam da Vam je to isto tako poznato kao i meni, i nije se ustruavao da prizna injenicu .97 U jednoj valjaonici, u kojoj je nominalni radni dan trajao od 6 asova izjutra do 5'/2 asova uvee, radio je neki deak 4 noi svake sedmice do naj63, str. XIII.) O vanosti suneve svetlosti za odranje i razvitak tela izjavljuje jedan lekar, izmeu ostalog: Svetlost deluje neposredno i na tkivo tela dajui mu vrstinu i elastinost. Miii ivotinja kojima se uskrati normalna koliina svetlosti postaju mlitavi i neelastini, ivci gube svoj ton1* usled oskudice nadraaja i sve to se nalazi u rastenju krljavi... to se dece tie, za njihovo je zdravlje skroz neophodno da za vreme jednog dela dana stalno pritiu obilna dnevna svetlost i neposredni sunevi zraci. Svetlost pomae da se hrana preradi u dobru plastinu krv, i ovruje miino vlakno kad se ono ve obrazuje. Isto tako, ona deluje kao sredstvo za nadraivanje organa vida i time izaziva veu delatnost u razliitim funkcijama mozga. Gospodin W. Strange, primarijus Opte bolnice u Vusteru, iz ijeg smo spisa O zdravlju uzeli gornje mesto^85!, pie u pismu jednom lanu anketne komisije, g. White-u: Ranije sam imao prilike da u Lankairu posmatram posledice nonog rada na fabriku decu, i nasuprot omiljenom tvrenju nekih poslodavaca, izjavljujem odluno da je deje zdravlje od toga brzo stradalo. (CEC, IV Report, 284, str. 55.) Da ovakve stvari uopte mogu biti predmet ozbiljne polemike, najbolje pokazuje kako kapitalistika proizvodnja deluje na funkcije mozga kapitalista i njihovih retainers2*.) 95 CEC, III Report, 57, str. XII. 9 Isto (IV Report, 1865), 58, str. XII. 97 Isto.
* rastegljivost 2* slugu

manje 8211/a asova uvee sledeeg dana... i to je trajalo 6 meseci. Neki drugi radio je kad mu je bilo 9 godina pokatkad 3 dvanaestoasovne smene uzastopce, a u uzrastu od 10 godina uzastopce 2 dana i 2 noi. Trei, kome je sad 10 godina, radio je triput nedeljno od 6 asova izjutra do 12 asova nou, a ostalih dana od 6 asova izjutra do 9 asova uvee. etvrti, kome je sada 13 godina, radio je cele sedmice od 6 asova po podne do 12 asova u podne drugog dana, a ponekad 3 smene uzastopce, npr. od ponedeljka izjutra do utorka uvee. Peti, sad mu je 12 godina, radio je 14 dana u jednoj livnici eleza u Stevliju od 6 asova izjutra do 12 asova nou i nesposoban je da to i dalje ini. Devetogodinji George Allinsworth: Doao sam ovamo prolog petka. Narednog dana imali smo da ponemo u 3 asa izjutra. Ostao sam zato ovde itavu no. Stanujem na 5 milja odavde. Spavao sam na patosu na konoj kecelji, a pokrivao se jednim kaputiem. Druga dva dana bio sam ovde u 6 asova izjutra. Da! Ovde je vrlo toplo! Pre nego to sam doao ovamo, radio sam celu godinu kod visoke pei. To je bilo vrlo veliko preduzee na selu. Subotom sam takoe poinjao u 3 asa izjutra, ali sam barem mogao ii kui na spavanje poto je bilo blizu. Drugih dana poinjao sam da radim u 6 asova izjutra, a svravao u 6 ili 7 asova uvee itd.98
211 zlato. (A king is him that has all the money and gold.) Mi imamo kralja, kau da je on kraljica i zovu je princeza Alexandra. Kau da se ona udala za kraljiinog sina. Princeza je mukarac. W. Turner, kome je 12 godina: Ne ivim u Engleskoj. Mislim da ima takva zemlja, ali dosad nisam nita znao o tome. John Morris od 14 godina: uo sam da govore da je bog stvorio svet, da se ceo svet podavio osim jednog oveka, uo sam da je taj ovek bio mala ptica. William Smith, 15 godina: Bog je napravio oveka, ovek je napravio enu. Edward Taylor od 15 godina: Ne znam nita o Londonu. Henry Matthewman od 17 godina: Idem ponekad u crkvu... Jedno ime o kome su propovedali bio je neki Isus Hristos, ali ne mogu kazati nikakvo drugo ime, a ne mogu nita rei ni o njemu. On nije bio ubijen, ve je umro kao i drugi ljudi. U izvesnom pogledu on nije bio kao ostali ljudi, jer je bio religiozan u izvesnom pogledu, a drugi to nisu. (He was not the same as other people in some ways, because he was religious in some ways and others isnt. Isto, 74, str. XV.) avo je dobar ovek. Ja ne znam gde on ivi. Hristos je bio nevaljalac. (The devil is a good person. I dont know where he lives. Christ was a wicked man.) Ta devojica (od 10 godina) znala je sricati God Dog [psovka], a nije znala kraljiino ime. (CEC, V, 1866, str. 55, br. 278.) Isti sistem kao u pomenutim metalskim fabrikama vlada i u fabrikama stakla i hartije. U fabrikama hartije, gde se hartija izrauje pomou maina, noni je rad pravilo za sve poslove izuzev sortiranje prnja. U nekim se sluajevima noni rad pomou smena produuje neprekidno kroz itavu sedmicu, obino od nedelje nou do sledee subote u 12 asova nou. Osoblje kome je red da radi u dnevnoj smeni radi 5 dana po 12 i jedan
Da ujemo sad kako sam kapital shvata taj dvadesetetiriasovni sistem. Razume se da on prelazi utke preko prekoraivanja sistema, preko njegove zloupotrebe, koja dovodi do svirepog i neverovatnog produavanja radnog dana. Kapitalisti govore samo o normalnom obliku sistema. Gospoda Naylor i Vickers, fabrikanti elika, koji zapoljavaju 600 do 700 osoba, a od toga samo 10% ispod 18 godina, a od ovoga opet samo 20 deaka kao nono osoblje, izjavili su ovo:
Deaci ne trpe od vruine ni najmanje. Temperatura je verovatno 86 do 90 [po Fahrenheitu; 30 do 32 po Celsiusu]... U kovanicama i valjaonicama rade ruke dan i no na smenu, ali se naprotiv sav ostali posao obavlja danju izmeu 6 asova izjutra i 6 asova uvee. U kovanici se radi od 12 do 12 asova. Neke ruke rade stalno nou ne dolazei nikad u dnevnu smenu... Mi ne drimo da dnevni ili noni rad razliito utie na zdravlje (gospode Naylora i Vickersa?) i verovatno je da ljudi bolje spavaju kad se stalno odmaraju u isto vreme nego kad se to menja... Otprilike 20 deaka ispod 18 godina radi u nonoj smeni... Bez nonog rada deaka ispod 18 godina ne bismo mogli dobro izai na kraj (not well do). Na prigovor je poveanje trokova proizvodnje. Teko je dobiti iskusne radnike i rukovodioce odeljenja, ali deaka moemo dobiti koliko hoemo ... Razume se da ogranienje nonog rada, s obzirom na neznatnu srazmeru deaka koje mi zapoljavamo, ne bi za nas bilo ni od velike vanosti ni od velikog interesa.99
Gospodin J. Ellis, lan firme John Brown et Co., fabrike elika i eleza, kod koje je zaposleno 3000 odraslih mukaraca i deaka, i to jednim delom u tekom radu na eliku i elezu dan i no, u smenama, izjavljuje da u velikim livnicama elika dolaze 1 ili 2 deaka na 2 odrasla radnika. U njihovom preduzeu ima 500 deaka ispod 18 godina, a od toga treina, ili 170, ispod 13 godina. to se tie predloene zakonske izmene, g. Ellis misli:

Ne drim da bi bilo vrlo pokudno (very objectionable) da se lica ispod 18 godina ne mogu zapoljavati due od 12 asova u 24 asa. Ali ne drim da bi se upoljavanje deaka iznad 12 godina u nonom radu moglo makar samo ograniiti. tavie, mi bismo radije prihvatili zakon po kome se deaci ispod 13, pa ak ispod 15 godina, uopte ne bi mogli uzimati na rad, nego zakon koji bi nam branio da upotrebljavamo preko noi deake koje ve imamo. Deaci iz dnevne smene moraju raditi naizmence i u nonoj smeni, jer odrasli ne mogu neprestano obavljati noni rad; to bi upropastilo njihovo zdravlje. Ipak smatramo da noni rad svake druge nedelje nije tako kodljiv.
(Gospoda Naylor i Vickers u skladu sa interesima svoga preduzea, naprotiv misle da ba naizmenian noni rad moe vie da kodi nego stalni noni rad.)
Mi nalazimo da su ljudi koji naizmenino rade i nou isto tako zdravi kao i oni koji rade samo danju... Na zabranu upoljavanja deaka ispod 18 godina u nonom radu mi bismo stavili prigovor zbog poveanja trokova, ali je to ujedno i jedini razlog. (Da cinike li naivnosti!) Drimo da bi to poveanje bilo vee nego to bi nae preduzee, s dunim obzirom na svoje uspeno poslovanje, moglo pravino da podnosi. (As the trade with due regard to its being successfully carried out could fairly bear!) (Kakva ljigava frazeologija!) Rad je ovde redak i mogao bi postati nedovoljan kad bi se ovako regulisao
(tj. Ellis, Brown et Co. mogli bi doi u kobnu nepriliku da moradnu plaati punu vrednost radne snage).212 Kiklop fabrika elika i eleza gospode Cammell et Co., radi u istom velikom razmeni kao i pomenuto poduzee John Brown et Co. Poslovni direktor te fabrike bio je predao vladinom komesaru White-u svoj iskaz napismeno, ali kad mu je docnije rukopis vraen radi revizije, smatrao je za zgodno da ga utaji. Ali g. White ima dobro pamenje. On se sasvim tano sea da je za tu gospodu kiklope zabrana nonog rada za decu i mlada lica nemogua stvar: to bi bilo isto to obustaviti rad u njihovom poduzeu, a ipak njihovo poduzee jedva da broji neto vie od 6% deaka ispod 18 i samo 1% ispod 13 godina!213 O istom predmetu izjavljuje g. E. F. Sanderson, lan firme Braa Sanderson, Bros. et Co., valjaonica i kovanica elika u Aterklifu:
212 213
Isto, 80, str. XVI, XVII. Isto, 82, str. XVII.

Velike bi tekoe nastale iz zabrane nonog rada za deake ispod 18 godina, a glavna bi bila u poveanju trokova koje bi zamenjivanje rada deaka radom odraslih nuno povuklo za sobom. Koliko bi to iznosilo, ne mogu rei, ah verovatno ne bi 1 io toliko da bi fabrikant mogao da povisi cenu elika, a to znai da bi gubitak pao na njega, poto bi se odrasli (ba su tvrdoglavi!) prirodno opirali da ga oni snose.
Gospodin Sanderson ne zna koliko plaa decu, ali

to moda iznosi 4 do 5 ilinga na glavu nedeljno... Rad deaka takav je da je, uopte uzevi (generally, razume se ne uvek u posebnom sluaju) snaga deaka upravo dovoljna, pa, prema tome, ne bi iz vee snage odraslih proisticala nikakva dobit koja bi izravnala gubitak, ili bi se to dogodilo jedino u nekim prilikama kad treba raditi s vrlo tekim masama metala. Ni odraslima se ne bi svialo da meu sobom vie nemadnu deake, poto su odrasli manje posluni. Osim toga, deaci moraju rano poeti da rade da bi izuili posao. Ograniavanjem deaka jedino na dnevni rad ovaj se cilj ne bi postigao.
A zato ne? Zato deaci ne mogu uiti zanat danju? Tvoj razlog?
Zato to bi u tom sluaju odrasli, koji rade jedne nedelje danju a druge nou, bili odvojeni od deaka svoje smene za polovinu vremena i tako bi propala polovina profita koji iz njih isteruju. Naime, pouavanje koje oni daju deacima rauna se kao deo najamnine deaka i stoga stavlja odrasle u mogunost da dou do jevtinijeg deakog rada. Svaki bi odrasli izgubio polovinu svog profita.
Drugim reima, gospoda Sanderson morali bi da jedan deo najamnine odraslih radnika plate iz sopstvenog depa umesto nonim radom deaka. Profit gospode Sanderson neto bi pao u tom sluaju, i to i jeste za njih pravi razlog zato deaci ne mogu danju da ue svoj zanat.214 Osim toga, ovo bi odraslima, koje sad smenjuju deaci, natovarilo redovni noni rad i oni to ne bi izdrali. Kratko i jasno tekoe bi bile tolike da bi verovatno dovele do potpunog ukidanja nonog rada. Za samu proizvodnju elika, kae E. F. Sanderson, to ne bi inilo ni najmanju razliku, ali! Ali gospoda Sanderson imaju prea posla nego da prave elik. Pravljenje elika samo je izgovor za pravljenje vika vrednosti. Talionice, valjaonice itd., zgrade, mainerija, elezo, ugalj itd. imaju da rade neto vie nego da se samo pretvaraju u elik. Sve su ove stvari tu zato da usisavaju viak rada, a razume se da za 24 asa usisaju vie nego za 12 asova. Doista, te stvari daju Sandersonima, u ime boga i prava, uputnicu na radno vreme izvesnog broja ruku za puna 24 asa u jednom danu, ali im se prekine
214 U nae doba, koje toliko razmilja i rezonuje, onaj koji ne ume nai dobar razlog za sve, pa i za najgore i najizopaenije, mora da jo nije daleko doterao. Sve to je u svetu upropaeno, bilo je upropaeno s dobrim razlogom. (Hegel, Enzyklopadie. Erster Teil. Die Logik, Berlin 1840, str. 249.)
njihova funkcija usisavanja rada, one gube karakter kapitala, pa su, prema tome, ista teta za Sandersone.
Ali bi tada bilo gubitka na tako skupoj maineriji koja bi polovinu vremena leala neiskoriavana, a za takvu masu proizvoda koju smo mi kadri izraditi pod sadanjim sistemom mi bismo morali da udvojimo prostorije i maine, a to bi udvojilo trokove.
Ali zato ba ovi Sandersoni trae da budu povlaeni, kad ostali kapitalisti smeju da rade samo danju, te im zbog toga zgrade, mainerija i sirovina lee nou neiskoriene?
Istina je, odgovara E. F. Sanderson u ime svih Sandersona, istina je da taj gubitak zbog neiskoriavanja mainerije podnose sve manufakture u kojima se radi samo danju. Ali upotreba pei za topljenje prouzrokovala bi u naem sluaju ekstragubitak. Ako bismo ih odravali pod vatrom, upropaivali bismo gorivo (umesto to sad upropauju ivote radnika), a ako ih ne bismo drali pod vatrom, imali bismo gubitak u vremenu zbog ponovnog paljenja i dobivanja potrebnog stupnja toplote (dok je gubitak vremena za spavanje ak i osmogodinje dece dobitak u radnom vremenu za sandersonovski soj), a i same bi pei stradale usled menjanja temperature (dok te iste pei nimalo ne stradaju od dnevnog i nonog menjanja rada ).103
5. Borba za normalan radni dan. Prinudni zakoni za produavanje radnog dana od sredine 14. do kraja 17. veka
ta je to radni dan? Koliko je vreme za koje kapital sme da troi radnu snagu iju dnevnu vrednost kupuje? Dokle se radni dan moe produavati preko radnog vremena potrebnog za reprodukovanje same radne snage? Na ova pitanja, videli smo, kapital odgovara: radni dan iznosi dnevno puna 24 asa uz odbitak od nekoliko asova za odmor bez kojih bi radna snaga bila apsolutno nesposobna da se ponovo prihvati posla. Pre svega, samo se po sebi razume da radnik celog svog ivota nije nita drugo do radna snaga i da je, prema tome, sve njegovo raspoloivo vreme, n prirodi i po pravu, radno vreme, dakle da pripada samooploavanju kapitala. Vreme potrebno da se ovek izgradi, da se duhovno razvije,* da vri drutvene funkcije i da ivi drutvenim ivotom, vreme za slobodnu igru fizikih i duhovnih snaga, ak i nedeljni praznikpa makar i u zemlji pobonih subotara104 kakva ludorija! Ali u svom bezmernom slepom nagonu,
navodi i ove sluajeve: neki deak radio je 36 asova uzastopce; deca od 12 godina rintaju do 2 asa nou, onda spavaju u fabrici do 5 asova izjutra (3 asa!), da bi opet zapoela nov radni dan! Masa rada, kau redaktori opteg izvetaja Tremenheere i Tufnell, koju deaci, devojke i ene daju dok se nalaze pod stegom dnevnog ili nonog rada (spell of labour) basnoslovna je. (Isto, str. XLIII i XLIV.) A za to vreme dogaa se moda da se kapitalista, fabrikant stakla, pun odricanja u pozni as noi tetura iz kluba kui, podnapit od portvajna i nesigurna koraka, pevuei idiotski: Britons never, never shall be slaves!215*^86! 104 U Engleskoj, npr., ima jo uvek sluajeva na selu da neki radnik bude osuen na zatvor zato to obesveuje nedelju radei u vrtiu pred svojom kuom. Istoga radnika kanjavaju za krenje ugovora ako nedeljom, pa makar i iz religioznih muica, ne doe u fabriku metala, hartije ili stakla. Pravoverni parlamenat ne zna za obesveenje nedelje kad se ono zbiva u procesu oploavanja kapitala.
215 koja su upravo u godinama kad se raste, nemaju ni toliko odmora da mogu svoje jelo na miru pojesti i probaviti. (Isto, str. XLV.) I to u godini napretka, 1865! Da i ne govorimo o troenju snage pri dizanju i noenju, takvo dete u fabrikama flaa i biljura prelazi za vreme neprekidnog obavljanja svoga posla 15 do 20 (engleskih) milja za 6 asova! A rad traje esto puta 14 do 15 asova. U mnogim fabrikama stakla vlada sistem estoasovnih smena, kao u predionicama u Moskvi. U itavom nedeljnom radnom vremenu ima najvie 6 asova neprekidnog odmora, ali se od toga ima odbiti vreme za dolazak i odlazak iz fabrike, za umivanje, odevanje i jedenje, to sve trai vremena. Na taj nain ostaje samo minimalno vreme za odmor. Nema vremena za igru ni za sve vazduh, osim na raun spavanja tako potrebnog deci koja u tako arkoj atmosferi obavljaju tako naporan rad... Pa i kratki san se prekida time to nou dete mora samo da se budi, a danju ga budi larma spolja. Gospodin White

U jednom memorandumu (avgusta 1863), u kome nadniari londonskih prodavnica ribe i ivine trae ukidanje nedeljnog rada, kae se da njihov rad iznosi za prvih est dana u sedmici po 15 asova, a nedeljom 8 do 10 asova. Ujedno nam taj memorandum kae da je glavni razlog tog nedeljnog rada prefinjeno gurmanstvo aristokratskih pobonjaka iz Exeter Hall-aJ87! Ti sveci, tako revnosni in cute curanda 216*, pokazuju svoje hrianstvo smirenou s kojom podnose preterani rad, oskudicu i gladovanje treih lica. Obsequium ventris istis (radnicima) perniciosius est.3*
u svojoj vampirskoj gladi za vikom rada, kapital rui ne samo moralne ve i isto fizike maksimalne granice radnog dana. On uzurpira vreme za rastenje, za razvijanje tela i njegovo odravanje u zdravlju. On otima vreme potrebno za troenje sveeg vazduha i suneva svetla. On zakida od vremena za jelo i gde god je mogue nastoji da ga pripoji procesu proizvodnje, tako da se radniku dodaje hrana kao da je kakvo sredstvo za rad, kao to se parnom kotlu dodaje ugalj, a maini loj ili ulje. Zdrav san za pribiranje, obnavljanje i osveavanje ivotnih snaga on svodi na onoliko asova umrtvljenosti koliko je neophodno za ponovno oivljavanje apsolutno iscrpenog organizma. Umesto da normalno odravanje radne snage odredi ovde granicu radnog dana, ba obrnuto, najvee mogue dnevno izdavanje radne snage, pa ma kako ono bilo bolesno, nasilno i muno, odreuje granicu radnikovom poinku. Kapital ne pita za trajanje ivota radne snage. to njega zanima jedino je maksimum radne snage koji se moe staviti u pokret za jedan radni dan. Ovaj cilj on postizava skraivanjem trajanja radne snage, kao to lakom poljoprivrednik postizava vei prinos pljakajui plodnost zemljita.
goutrobije 3* Za njih (radnike) opasno je da zadovolje svoje stomake.
Produujui radni dan, kapitalistika proizvodnja,Radni dan 253 po koja je 8. glava svojoj sutini proizvodnja vika vrednosti, usisavanje vika rada, ne proizvodi, dakle, samo krljavljenje ljudske radne snage, kojoj otima normalne moralne i fizike uslove za razvijanje i delatnost. Ona proizvodi i prevremeno iscrpljenje i ubijanje same radne snage .217 Ona produuje radnikov period proizvodnje u jednom datom roku skraujui mu ivot. Ali vrednost radne snage ukljuuje vrednost roba potrebnih za reprodukciju radnika, ili za produenje radnike klase. Kad, prema tome, kapital u svom bezmernom stremljenju za samooploavanjem nuno tei da produi radni dan protivno prirodnim zakonima, on time skrauje ivotni period pojedinih radnika, a time i trajanje njihove radne snage, te se javlja potreba za to brom zamenom istroene radne snage, dakle se imaju initi vei trokovi rabaenja za reprodukciju radne snage, upravo kao to je deo vrednosti neke maine koji treba dnevno reprodukovan utoliko vei ukoliko se ona bre troi. Stoga izgleda da je kapital u svom vlastitom interesu upuen na normalan radni dan. Vlasnik robova kupuje svog radnika kao to kupuje konja. Kad izgubi roba, on gubi i kapital koji se mora nadoknaditi novim izdatkom na tritu robova. Ali
ako mogu pirinana polja Dordije i movare Misisipija najkobnije i razorno delovati na ovekov organizam, ipak to pustoenje ljudskih ivota nije toliko da
217 Mi smo u ranijim izvetajima izneli izjave vie iskusnih fabrikanata... koje su dokaz da prekovremeni rad sigurno dovodi do toga da se radna snaga radnika prerano iscrpe. (CEC, IV Report, 1865, 64, str. XIII.)
* komesarima Sirotinjske uprave

se ne bi moglo popraviti crpenjem iz obilnih rezervoara Virdinije i Kentakija. Ekonomski obziri koji bi, ukoliko izjednauju interese gospodara sa odranjem robova, u neku ruku mogli da budu jamstvo za oveno postupanje s robovima, pretvaraju se posle uvoenja trgovine robovima ba u razloge krajnjeg upropaivanja robova, jer im je moguno popuniti upranjeno mesto roba dovozom iz inostranih crnakih torova, postaje trajanje njegova ivota manje vano od njegove proizvodnosti dok je u ivotu. Zbog toga u zemljama koje uvoze robove vlada vrhovno naelo robovske privrede da se najuspenija ekonomija sastoji u tome da se iz ljudske marve (human chattle) za to je mogue krae vreme iscedi to je mogue vea masa rada. Ba se u tropskoj privredi, gde su godinji profiti esto puta ravni celokupnom kapitalu plantaa, najbezobzirnije rtvuje ivot Crnaca. Tako je poljoprivreda zapadne Indije, te vekovne kolevke basnoslovnog bogatstva, progutala milione ljudi afrikanske rase. Tako je danas Kuba, iji prihodi iznose milione i iji su sopstvenici plantaa knezovi, ona oblast u kojoj vidimo kako se klasa robova ne samo hrani najgorom hranom i mui bez prekida i do potpunog iscrpljenja, nego i kako se jedan veliki deo robova svake godine direktno unitava sporom torturom prekomernog rada i nedostatkom sna i odmora.218
Mutato nomine de te fabula narratur![88) Mesto trgovina robovima itaj trite rada, mesto Kentaki i Virdinija Irska i poljoprivredni srezovi Engleske, kotske i Velsa, mesto Afrika Nemaka! uli smo kako prekomerni rad kosi pekare u Londonu, pa ipak je londonsko trite rada uvek prepuno nemakih i drugih kandidata smrti za pekarski posao. Lonarstvo je, kao to smo videli, ona industrijska grana u kojoj se najkrae ivi. Znai li to da nema dovoljno lonara? Josiah Wedgwood, pronalaza modernog lonarstva, i sam poreklom obian radnik, izjavio je 1785. pred Donjim domom da cela manufaktura zapoljava 15 000 do 20 000 lica .219 Godine 1861. iznosilo je stanovnitvo samo u gradskim centrima ove industrije u Velikoj Britaniji 101 302.
Pamuna industrija stara je 90 godina... Za tri generacije engleske rase pojela je ona devet generacija radnika .220
Na svaki nain, u pojedinim epohama grozniavog poleta, trite rada pokazuje znatne praznine. Tako, npr., 1834. Ali su tada gospoda fabrikanti predloili Poor Law Commissioners1* da suvino stanovnitvo poljoprivrednih krajeva poalju na sever, izjavljujui da
J. E. Cairnes, The Slave Power, str. 110, 111. John Ward, History of the Borough of Stoke-upon-Trent etc., London 1843, str. 42. 220 Ferrandov govor u Donjem domu od 27. aprila 1863.
218 219
255 III odeljak Proizvodnja apsolutnog vika vrednosti bi ga fabrikanti mogli apsorbovati i potroiti.221 Ba tako su glasile njihove rei.
U Manesteru bili su naznaeni agenti s pristankom lanova Poor Law Commission. Izraeni su i predati tim agentima spiskovi poljoprivrednih radnika. Fabrikanti su trali u urede i poto su izabrali fo im je odgovaralo, slate su porodice sa juga na sever Engleske. Ovi ljudski paketi slati su sa etiketama ba kao obine trgovake bale, kanalima i teretnim kolima neki su se dovlaili peice, a mnogi su, izgubljeni i polugladni, lutali po industrijskim srezovima. Ovo se razvi u pravu trgovaku granu. Donji dom teko e u ovo poverovati. Ta redovna trgovina, to prodavanje ljudskog mea produilo se i dalje, i manesterski agenti kupovali su i prodavali te ljude manesterskim fabrikantima isto onako redovno kao to su Crnci prodavani sadiocima pamuka u junim dravama ... Godine 1860. pamuna industrija bila je na svom vrhuncu... Opet je bilo nedovoljno ruku. Fabrikanti se opet obratie na agente ljudskog mea, kako ih nazivaju. Ovi pretraie sprudove Dorseta, bregove Devona i nizine Viltsa, ali je suvino stanovnitvo bilo ve poderano.
Bury Guardian se jadao kako bi posle zakljuenja engleskofrancuskog ugovora moglo biti apsorbovano 10 000 ruku vie, a da e zatrebati jo 30000 ili 40000. Poto su agenti i podagenti trgovine mesom 1860. uzaludno pretraili poljoprivredne krajeve,
obratila se deputacija fabrikanata g. Villiersu, predsedniku Poor Law Board-a1* s molbom da se ponovo dozvoli fabrikama da dobijaju siromanu decu iz workhouses.110 2*
221 That the manufacturers would absorb it and use it up. Those were the very words used by the cotton manufacturers. (Isto.) 1 * Vrhovne sirotinjske uprave 2* domova rada
256 III odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti Ono to iskustvo uglavnom pokazuje kapitalisti jeste stalno suvino stanovnitvo, tj. stanovnitvo suvino u odnosu prema trenutnim potrebama oploavanja kapitala, mada njegov materijal sainjavaju zakrljale, kratkovene generacije, koje se brzo sustiu i koje su, tako rei, nezrele uzabrane.222 Istina, s druge strane, iskustvo pokazuje razumnom Posmatrau kako je kapitalistika proizvodnja, koja, istorijski govorei, datira tek od jue, brzo i duboko zasekla u sam koren narodne snage, kako je izroavanje industrijskog stanovnitva usporeno samo stalnim usisavanjem primitivnog elementa sa sela, i kako i sami seoski radnici ve poinju da propadaju, uprkos sveem vazduhu i principle of natural selection1* koji meu njima
Australiju i Ameriku, kao i u pozitivnom opadanju stanovnitva u nekim engleskim poljoprivrednim srezovima, delimino usled sreno postignutog sloma ivotne snage, a delimino usled toga to su trgovci ljudskim mesom ve ranije bili iscrpli raspoloivo stanovnitvo. I svemu tome uprkos kae g. Redgrave: Ova vrsta rada (deca iz sirotita) trai se samo onda kad se druga ne moe nai, jer ovo je skup rad (high-priced labour). Obina najamnina za deaka od 13 godina iznosi otprilike 4 ilinga nedeljno. Ali 50 ili 100 takvih deaka hraniti, odevati, snabdeti krovom, lekarskom pomoi i odgovarajuim nadzorom, i jo im povrh toga dati mali doplatak u novcu ne moe se postii sa 4 ilinga na glavu nedeljno. (RIF za 30. april 1860, str. 27.) Gospodin Redgrave zaboravlja da kae kako e radnik sve ovo moi sam da postigne za svoje maliane s njihovom najamninom od 4 ilinga, kad to fabrikant nije kadar za 50 ili 100 deaka koji zajedno stanuju, zajedno se hrane i imaju zajedniki nadzor. Da italac iz teksta ne bi izvukao pogrean zakljuak, moram ovde primetiti da se engleska pamuna industrija, otkako je stavljena pod odredbe fabrikog zakona od 1850. njegovim propisima o radnom vremenu itd., mora smatrati kao uzorna industrija Engleske. Engleski pamuni radnik stoji u svakom pogledu bolje od svoga druga na Kontinentu. Pruski fabriki radnik radi najmanje 10 asova nedeljno vie od svoga engleskog takmaca, a kad radi kod kue na vlastitom razboju, otpada ak i ta granica njegovih dopunskih asova rada. (RIF za 31. oktobar 1855, str. 103.) Gore pomenuti fabriki inspektor Redgrave putovao je posle industrijske izlobe od god. 1851. na Kontinent, specijalno u Francusku i Prusku, da bi ispitao prilike u tamonjim fabrikama. On kae da pruski fabriki radnik prima najamninu koja je dovoljna za nabavku proste hrane i malo komfora na koji je navikao i kojim je zadovoljan... On ivi gore i ima tei rad nego engleski radnik. (RIF za 31. oktobar 1853, str. 85.) 111 Oni koji prekomerno rade umiru zapanjujuom brzinom, ali mesta onih koji propadriu odmah se popune, i ovo esto menjanje lica ne izaziva na pozornici nikakvu promenu. (England and America, London 1833, sv. I, str. 55; pisac E. G. Wakefield.) 2
'* vitekih brana * sokacima i prolazima
svemono vlada doputajui da se odre samo8. glava Radni dan 257 .223 najsnanije jedinke Na praktino kretanje kapitala, koji ima tako dobre razloge da porie patnje radnike generacije koja ga okruuje, perspektiva budue apsolutne izroenosti oveanstva i depopulacije koja se najzad nee moi zaustaviti, ima isto toliko malo i isto toliko mnogo dejstva koliko i mogunost da se Zemlja surva u Sunce. U svakoj pekulaciji akcijama svako zna da oluja jednom mora rupiti, ali se svako nada da e ona mlatnuti po glavi njegovog blinjeg, poto je on sam sabrao zlatnu kiu i sklonio je na sigurno mesto. Apres moi le deluge K8] to je lozinka svakog kapitaliste i svake kapitalistike nacije. Stoga je kapital bezobziran prema radnikovu zdravlju i trajanju njegovog ivota, gde god ga na taj obzir ne prisili drutvo .224 Na optubu o telesnom i duevnom krljavljenju, preranoj smrti, muenju preteranim radom, on odgovara: Zato bi nas ta patnja muila, kad ona poveava nae zadovoljstvo (profit) ?t9l Ali, uglavnom, to i ne zavisi od dobre ili rave volje pojedinog kapitaliste. Slobodna konkurencija ini da unutranji zakoni kapitalistike proizvodnje vae za pojedinanog kapitalistu kao spoljanji prinudni zakon.225
223 Vidi: Public Health. Sixth Report of the Medical Officer of the Privy Council 1863, objavljen u Londonu 1864. Ovaj izvetaj govori naroito o poljoprivrednim radnicima. Neki su hteli da Saderlend predstave kao veoma naprednu grofoviju, ali je jedna skoranja anketa otkrila da su se ovde, u srezovima koji su nekad bili uveni s lepote ljudi i hrabrosti vojnika, itelji izrodili u mravu i zakrljalu rasu. Na najzdravijim poloajima, na padinama bregova okrenutih moru, obrazi njihove dece bledi su kao to mogu biti samo u smradnoj atmosferi zabaenih londonskih uliica. (Thornton, Over-Population and its Remedy, London 1846, str. 74, 75.) Oni doista lie na onih 30 000 gallant Highlanders1* koji u glazgovskim vvynds i closes2* ive zajedno s prostitutkama i lopovima. 224 Mada je zdravlje stanovnitva tako vaan elemenat nacionalnog kapitala, bojimo se da moramo priznati da kapitalisti nimalo ne paze da se to blago odri i ceni... Obzir prema zdravlju radnika bio je fabrikantima nametnut. (Times, 5. novembar 1861.) Ljudi iz Vet Rajdinga postadoe liferanti sukna za celi svet... Zdravlje radnoga naroda bi rtvovano, i rasa bi se izrodila za nekoliko generacija da nije nastupila reakcija. Ogranieno je radno vreme dece itd. (Twenty-second annual Report of the Registrar-General, 1861.) li do uverenja da je potrebno doneti jedan prinudni zakon. (CHC, I Report, 1863, str. 322.) Dodatak primedbi 114.- Skora prolost prua nam jedan jo mnogo jai primer. Visoka cena pamuka, u eposi veoma ivog poslovanja, dala je povoda vlasnicima tkanica pamuka u Blekbernu da zajednikim sporazumom skrate radno vreme u svojim fabrikama za jedan odreeni rok. Rok je imao da istekne otprilike krajem novembra (1871). Meutim su bogatiji fabrikanti, u ijim se fabrikama i prede i tka, iskoristili smanjenje proizvodnje izazvano sporazumom i proirili svoja preduzea, te su tako na raun malih fabrikanata isterali velike profite. Naavi se u nevolji, ovi se sad obratie fabrikim radnicima i pozvae ih da se ozbiljno late agitacije za devetoasovni radni dan, obeavajui im i l * zakonu prirodnog odabiranja
novane priloge u tu svrhu! 2
'* vitekih brana * sokacima i prolazima
Utvrivanje normalnog radnog dana rezultat je borbe izmeu kapitalista i radnika, borbe koja je trajala' nekoliko stotina godina. Ali istorija ove borbe pokazuje dve suprotne struje. Uporedimo, npr., dananje englesko fabriko zakonodavstvo sa engleskim radnim statutima od 14. do sredine 18. veka.226 Dok moderni fabriki zakon nasilno skrauje radni dan, oni su statuti nastojavali da ga nasilno produe. Svakako, pretenzije kapitala u embrionalnom stanju, kada je on tek poinjao svoj ivot, dakle kad jo nije bio kadar da jedino silom ekonomskih odnosa osigura pravo usisavanja dovoljne koliine vika rada, ve je morao da trai i pomo dravne vlasti, svakako tadanje njegove pretenzije izgledaju sasvim skromne ako ih Uporedimo s koncesijama koje on mora da ini u svojem muevnom dobu, opirui se i gunajui. Treba da proteknu vekovi dok slobodan radnik, usled razvijenog kapitalistikog naina proizvodnje, dobrovoljno pristane, tj-, bude drutveno prisiljen da za cenu svojih uobiajenih ivotnih sredstava prodaje celo aktivno vreme svojeg ivota, ak i samu svoju radnu sposobnost, svoje pravo prvorodstva za anak soiva.l911 Stoga je prirodno to se produenje radnog dana, koje je kapital od sredine 14. do kraja 17. veka pokuavao da putem dravne prinude naturi odraslim radnicima, poklapa otprilike sa onom granicom radnog vremena koju je u drugoj polovini 19. veka drava ovde-onde povukla pretvaranju deje krvi u kapital. Ono to je danas, npr. u Masausetsu, doskora najslobodnijoj dravi severnoamerike republike, proklamovano kao dravno ogranienje rada za decu ispod 12 godina, bilo je u Engleskoj jo u sredini 17. veka normalan radni dan za zadrigle zanatlije, snane poljoprivredne radnike i dinovske kovae.227
226 Ovi radniki statuti, kakve istovremeno nalazimo u Francuskoj, Holandiji itd., bili su u Engleskoj formalno ukinuti tek 1813, poto su ih odnosi proizvodnje ve odavno bili odbacili. ima se smatrati kao zakonski radni dan kako u svima industrijskim poduzeima pamuka, vune, svile, hartije, lana i stakla, tako i u eleznoj i rudarskoj industriji. Propisuje se da ubudue nijedan mladi, zaposlen u kakvoj bilo fabrici, ne sme biti zadran ni prisiljen da radi due od 10 asova dnevno ili 60 asova nedeljno. Nijedan maloletnik ispod 10 godina ne sme biti nameten kao radnik u fabrici u ovoj dravi. (State of New Jersey. An act to limit the hours of labour etc., 1. i 2. Zakon od 11. marta 1855.) Nijedan deak izmeu 12 i 15 godina ne sme biti zaposlen u kakvom bilo fabrikom poduzeu due od 11 asova dnevno niti pre 5 asova izjutra niti posle 71/2 asova uvee. (Revised Statutes of the State of Rhode Island etc., gl. 139, 5 23, 1. jul 1857.)
260 III odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti Prvi Statute of Labourers1 * (23. Edward III, 1349) imao je svoj neposredan izgovor (ne svoj uzrok, jer je zakonodavstvo ove vrste trajalo vekovima bez tog izgovora) u velikoj kugtf 92] koja je desetkovala stanovnitvo, tako da je, kao to neki torijevski pisac kae, tekoa da se najme radnici po razumnoj ceni (tj. ceni koja e njihovim poslodavcima davati razumnu koliinu vika rada) u stvari postala nepodnoljiva.228 Stoga su silom zakona naturene razumne najamnine, a tako isto i granice radnog dana. Poslednja taka, koja nas na ovom mestu jedino i zanima, ponovljena je u statutu od 1496 (pod Henryjem VII). Radni dan svih zanatlija (artificers) i poljoprivrednih radnika trebalo je da u ono vreme od marta do septembra traje od 5 asova izjutra do izmeu 7 i 8 asova uvee, to, uostalom, nikad nije bilo sprovedeno; ali asovi za jelo iznosili su za doruak 1 as, za ruak IV2 as, za uinu V2 asa, dakle upravo jo jedanput onoliko koliko predvia fabriki zakon koji je sada na snazi.229 Zimi je trebalo da se radi od 5 asova izjutra do mraka, sa istim prekidima. Jedan Elisabethin statut od 1562. za sve radnike najmljene na dan ili na nedelju, ostavlja netaknutu duinu radnog dana, ali pokuava da vreme za jelo
228 [J. B. Byles,] Sophisms of Free Trade, 7. izd., London 1850, str. 205. Isti torijevac inae priznaje: Zakoni koji su ureivali pitanje najamnina protiv radnika, a u korist poslodavaca odrali su se pune 464 godine. Stanovnitvo se povealo, te ovi zakoni postadoe suvinom smetnjom. (Isto, str. 206.) 229 J. Wade s pravom primeuje povodom ovog statuta: Iz statuta od 1496. vidi se da su izdaci za hranu raunati kao treina prihoda zanatlije, a kao polovina prihoda poljoprivrednog radnika, to pokazuje da su radnici tada bili nezavisniji nego sad, kad hrana radnika u poljoprivredi i manufakturi iznosi mnogo vei deo njihovih najamnina. (J. Wade, History of the Middle and Working Classes, 3. izd., str. 24, 25. i 577.) I najpovrniji pogled na Chronicon Preciosum etc. By Bishop Fleetwood, 1. izd., London 1707; 2. izd., London 1745, pobie miljenje da razlika potie moda iz razlike u odnosu izmeu sadanjih i ondanjih cena ivotnih namirnica i odela. 1
* radniki statut
ogranii na 2*/2 asa leti, a 2 asa zimi. Ruak treba da traje samo 1 as, a popodnevno spavanje od */2 asa dozvoljava se samo od sredine maja do sredine avgusta. Za svaki as odsustva treba da se od najamnine odbije 1 peni. U praksi je poloaj radnika bio mnogo povoljniji nego u statutu. William Petty, otac politike ekonomije i u neku ruku pronalaza statistike, kae u spisu koji je objavio u poslednjoj treini 17. veka:
Radnici (labouring men, zapravo tadanji poljoprivredni radnici) rade dnevno 10 asova, a pojedu nedeljno 20 obroka, naime radnim danima po tri obroka dnevno, nedeljom po dva; iz ovoga se jasno vidi da bi se, ako bi radnici hteli da poste petkom uvee i da ruaju za l1! 2 as, dok im sada za ovaj obrok treba dva asa, od 11 do 1 preko podneva, ako bi, dakle, L/'20 vie radili, a 1/20 manje troili, deseti deo pomenutog poreza dao uterati .230
Zar dr Andrew Ure nije imao prava da zakonski predlog o dvanaest oasovnom radnom danu od 1833. proglasi za vraanje u doba mraka? Istina je, odredbe pomenute u statutima i kod Pettyja vae i za apprentices (egrte). Ali kako je s dejim radom stajalo jo krajem 17. veka, vidi se iz sledee tube:
Nai mladii u Engleskoj ne rade nita sve dok ne pou u egrte, a onda im, naravno, treba jo mnogo vremena7 godina dok ne postanu svrene zanatlije.
Nemaka, naprotiv, ubira pohvalu zbog toga to se u njoj deca od kolevke bar za neto malo zanimanja vaspitavaju.231
230 W. Petty, Political Anatomy of Ireland, 1672, izd. 1691, str. 10J591 Macaulay do vremena A. Smith-a. Tano je da se s nastajanjem manufakture, za razliku od zanatstva, pokazuju tragovi eksploatisanja dece koje u izvesnom stepenu oduvek postoji kod seljaka, i to utoliko vie to je tei jaram koji titi zemljoradnika. Tendencija kapitala jasna je, ali su same injenice jo toliko usamljene kao pojava dvoglave dece. Zato su njih vidoviti amis du commerce sa exultation zabeleili, za svoje savremenike kao i za potomstvo, kao pojave osobito znaajne i divljenja dostojne, preporuujui ih za podraavanje. Isti kotski leporeivi sikofant Macaulay kae: Danas se uje da ljudi govore samo o nazatku, a vidi se samo napredak. Kakve oi, a tek kakve ui! 1
* primenjene vrline
Jo za vreme najveeg dela 18. veka, do epohe krupne industrije, nije kapitalu polazilo za rukom da se plaanjem nedeljne vrednosti radne snage domogne itave radnikove nedelje, ali izuzetak ine poljoprivredni radnici. Okolnost da su mogli iveti itavu nedelju s najamninom od 4 dana nije izgledala radnicima dovoljan razlog da i ostala dva dana rade za kapitalistu. Jedan deo engleskih ekonomista, u slubi kapitala, najbenje je napadao tu svojeglavost, drugi je branio radnike. Da ujemo, npr., polemiku izmeu Postlethwayta, iji je Trgovinski renik uivao u ono vreme isti glas kao danas slini spisi MacCullocha i MacGregora, i ranije navedenog autora knjige Essay on m Trade and Commerce. Postlethwayt kae izmeu ostalog:
Ne mogu da zavrim ovo nekoliko napomena, a da se ne obazrem na otrcane fraze mnogih da radnik (industrious poor), kad bi za 5 dana primio dovoljno za izdravanje, ne bi hteo da radi punih 6 dana. Iz ovoga oni zakljuuju da je nuno pomou poreza ili kojim bilo drugim sredstvima poskupljivati ak i najnunija ivotna sredstva da bi se zanatlije i manufakturni radnici prisilili da neprekidno rade 6 dana nedeljno. Moram moliti za doputenje da budem drukijeg miljenja nego ti veliki politiari, koji lome koplja za neprekidno ropstvo radnog stanovnitva ove kraljevine (the perpetual slavery of the working people); oni zaboravljaju poslovicu ,all work and no play' (samo rad, bez igre) zaglupljuje. Zar se Englezi ne isprsavaju zbog genijalnosti i umenosti svojih zanatlija i manufakturnih radnika, koji su britanskoj robi pribavili opte poverenje i glas?

Kojoj se okolnosti ima da zahvali za ovo? Verovatno jedino nainu na koji se na radni narod, idui za svojim udima, ume da razonoava. Da su oni bili prinueni da cele godine rade svih 6 dana u nedelji, ponavljajui stalno isti posao, zar to ne bi otupilo njihovu genijalnost i uinilo ih glupo-umornim umesto ilim i okretnim, i zar ne bi nai radnici usled takvog veitog robovanja izgubili svoj glas umesto da ga odre?... Kakvu vetinu moemo oekivati od ovako teko izmuenih ivotinja (hard driven animals)?... Mnogi od njih obave za 4 dana toliko posla koliko Francuzi za 5 ili 6 dana. Ali ako Englezi treba da budu veiti robijai, bojati se je da e se izroditi (degenerate) gore od Francuza. Ako je na narod uven sa svoje hrabrosti u ratu, zar mi ne kaemo da se za to ima zahvaliti s jedne strane dobrom engleskom rostbifu i pudingu u njegovu telu, a s druge strane ne manje naem ustavnom duhu slobode? A zato veoj genijalnosti, energiji i umenosti naih zanatlija i manufakturnih radnika ne bi uzrok bila sloboda, kojom se oni na svoj sopstveni nain razonoavaju? Nadam se da oni nikad vie nee izgubiti te povlastice ni dobar ivot, iz kojega podjednako potie i njihova radna sposobnost i njihova sranost!232
Na ovo odgovara pisac knjige Essay on Trade and Commerce:

Ako praznovanje sedmog dana u nedelji vai kao boanska ustanova, onda to ukljuuje da ostali dani nedelje pripadaju radu (on misli kapitalu, kao to emo odmah videti) i onda se ne mogu napadati zbog svireposti oni koji trae da se ta zapovest boja sprovodi... Da je oveanstvo uopte po svojoj prirodi sklono udobnosti i lenosti, pokazuje nam ravo iskustvo s naom manufakturnom svetinom, koja proseno ne radi vie od 4 dana u nedelji, osim kad sredstva za ivot poskupe... Uzmimo da buel penice predstavlja sva radnikova ivotna sredstva i da staje 5 ilinga, i da radnik svojim radom zaradi dnevno 1 iling. Tada mu je dovoljno da radi samo 5 dana preko nedelje; a samo 4 ako buel bude stajao 4 ilinga... Ali poto je najamnina u ovoj kraljevini, uporeena s cenom ivotnih sredstava, na mnogo veoj visini, manufakturni radnik koji radi 4 dana ima viak novca s kojim ostatak nedelje provodi u besposlienju... Nadam se da sam dovoljno kazao da objasnim kako umeren rad za vreme od 6 dana u nedelji nije nikakvo ropstvo. Nai poljoprivredni radnici rade tako i, kako po svemu izgleda, oni su najsreniji meu radnicima (labouring poor)233, ali Holanani rade tako i u manufakturama i izgleda da su vrlo srean narod. Tako rade i Francuzi, ukoliko im ne smetaju mnogi praznici.. .234 Ali naa je svetina uvrtela sebi u glavu fiksnu ideju da njoj, kao Englezima, pripada po
Postlethwayt, isto, First Preliminary Discourse, str. 14. An Essay etc. On sam pria na str. 96. u emu se ve 1770. godine sastojala srea engleskih poljoprivrednih radnika. Njihove su radne snage (their working powers) uvek do krajnosti napregnute (on the stretch); oni ne mogu iveti gore nego to ive (they cannot live cheaper than they do), niti tee raditi (nor work harder). 234 ye samim pretvaranjem gotovo svih tradicionalnih praznika u radne dane, protestantstvo igra vanu ulogu u genezi kapitala.
232 233
264 III odeljak Proizvoenje apsolutnog vika vrednosti pravu roenja povlastica da budu slobodniji i nezavisniji od (radnog naroda) ma u kojoj drugoj evropskoj zemlji. Ukoliko ta ideja utie na hrabrost naih vojnika, ona moe biti od neke koristi; ali to je manje budu imali manufakturni radnici, tim bolje po njih same i po dravu. Radnici ne treba nikad da se smatraju nezavisnim od svojih pretpostavljenih (independent of their superiors) ... Krajnje je opasno ulivati hrabrost svetini u trgovakoj dravi kao to je naa, u kojoj su moda sedam osmina ukupnog stanovnitva ljudi s malo ili bez ikakve svojine _______ 235 Leenje nee biti potpuno dok se naa industrijska sirotinja ne rei da radi 6 dana za istu sumu koju sada zarauje za 4 dana .236
U tu svrhu, kao i za istrebljenje besposliarenja, razvrata i romantinog matanja o slobodi, ditto za smanjenje sirotinjske takse, za unapreenje duha radinosti i snienje cena rada u manufakturama predlae na verni borac za kapital kao oprobano sredstvo da se takvi radnici koji su na teret javnom milosru, jednom rei pauperi, zatvore u neki idealni dom rada (an ideal workhouse). Od takvog se doma mora nainiti dom uasa (house of terror).237 U ovom domu uasa, tom idealnom domu rada, treba da se radi 14 asova dnevno, raunajui tu svakako i odgovarajue odmore za jelo, tako da ostane punih 12 asova rada.238 Dvanaest radnih asova u idealnom domu rada, u kui uasa od 1770! ezdeset i tri godine kasnije, 1833, kad je engleski parlament u etiri fabrike grane snizio radni dan za decu od 13 do 18 godina na punih 12 radnih asova, inilo se da je engleskoj industriji doao sudni dan! Godine 1852, kad je Louis Bonaparta pokuao da se uvrsti kod buroazije napadom na zakonski radni dan, kriknuo je francuski radni narod1* kao jedan ovek: Zakon koji skrauje radni dan na 12 asova jedino je dobro koje nam je ostalo od republikanskog zakonodavstva!239 U Cirihu je rad dece preko 10 godina ogranien na
An Essay etc., str. 15, 41, 96, 97, 55, 56, 57. Isto, str. 69. Jacob Vanderlint objasnio je jo 1734. da je tajna kapitalistikih albi na lenost radnog naroda prosto u tome to bi za istu najamninu hteli da imaju 6 umesto 4 radna dana. 237 An Essay etc., str. 242, 243: Od ovakvog idealnog doma rada mora se nainiti ,dom uasa', a ne pribeite za sirotinju gde bi se ona dobro hranila, toplo i lepo odevala, i samo malo radila. 238 In this ideal workhouse the poor shall work 14 hours in a day, allowing proper time for meals, in such manner that there shall remain 12 hours of neat labour. (Isto [str. 260.]) Francuzi se, veli on, smeju naim zanesenjakim idejama o slobodi. (Isto, str. 78.) blikanskog zakonodavstva. (RIF za 31. oktobar 1855, str. 80.) Francuski zakon o dvanaestoasovnom radnom danu od 5. septembra 1850, buroasko izdanje dekreta provizorne vlade od 2. marta 1848, protee se na sve radionice (ateliers) bez razlike. Pre tog zakona bio je radni dan u Francuskoj neogranien. U fabrikama trajao je 14, 15 i vie asova. Vidi: Des classes ouvrieres en France pendant l'anJ * U 3. i M. Blanqui. Gospodinu Blanquiju, ne revolucionaru nego ekonomisti, nee 1848. Par 4. nemakom izdanju: narod, umesto: radni narod.
235 236
poverila je vlada voenje ankete o poloaju radnika.
12 asova; u Aargauu je 1862. rad dece izmeu 8. glava16Radni dan 266 13 i godina sveden od 121/2 na 12 asova; u Austriji 1860. za decu izmeu 14 i 16 godina takoe na 12 asova.240 Kakav napredak od 1770, uzviknuo bi Macaulay s ushienjem! Dom uasa za paupere, koji je 1770. za kapitalovu duu jo bio san, podie se nekoliko godina docnije kao ogroman dom rada za same manufakturne radnike. Njegovo je ime bilo fabrika. A ovaj put ideal je izbledeo pred stvarnou.
6. Borba za normalan radni dan. Prinudno zakonsko ograniavanje radnog vremena. Englesko fabriko zakonodavstvo od 1833. do 1864.
Dok su kapitalu bili potrebni vekovi da radni dan produi do njegovih maksimalnih normalnih granica, a zatim preko njih do granice prirodnog dana od 12 asova241, sada, posle roenja krupne industrije u poslednjoj treini 18. veka, nastade silovita i bezmerna jurnjava slina lavini. Sruene su sve granice morala i prirode, uzrasta i pola, dana i noi. ak su se i pojmovi dana i noi, seljaki prosti u starim statutima, bili toliko rasplinuli da je engleski sudija jo 1860. morao da pokae doista talmudistiko otroumlje da bi merodavno objasnio ta je dan a ta no.242 Kapital je orgijao.
240 Belgija se u pogledu ureivanja radnog dana takoe pokazuje kao uzorna buroaska drava. Lord Howard de Walden, opunomoeni ministar Engleske u Briselu, izvetava 12. maja 1862, Foreign Office1* u Londonu: Ministar Rogier izjavio mi je da deji rad nije ogranien niti optim zakonom, niti kakvim lokalnim uredbama; da se vlada poslednjih triju godina na svakoj sednici nosila milju da podnese parlamentu zakon o tome predmetu, ali da je uvek nailazila na nesavladljivu smetnju u ljubomornom strahu od svakog zakona koji bi bio u Protivrenosti s naelom potpune slobode rada! nitva, radi omoguenja razumnog uivanja ivota ogromnoj masi naroda, mora se nastojati da se u svima poslovnim granama jedan deo radnog dana rezervie za odmor i dokolicu. (Leonard Homer u: RIF za 31. decembar 1841.) 242 vidi; Judgment of Mr. J. H. Otway, Belfast, Hilary Sessions, County Antrim 1860. 1 * ministarstvo spoljnih poslova
im se radnika klasa, zagluena galamom proizvodnje, unekoliko ponovo osvestila, zapoe njen otpor, najpre u Engleskoj, kolevci krupne industrije. Pa ipak su svi ustupci koje je ona otela ostali isto nominalni kroz trideset godina. Od 1802. do 1833. parlament je doneo 5 zakona o radu, ali je bio toliko prepreden da nije odobrio ni pare za njihovo prinudno izvravanje, za potrebno inovnitvo itd .243 Oni ostae mrtvo slovo na hartiji.
injenica je da su pre zakona od 1833. deca i mlada lica morala da rade (were worked) itavu no, itav dan ili i oboje ad libitum1*.244
Tek s fabrikim zakonom od 1833koji obuhvata fabrike pamuka, vune, lana i svilepoinje u modernoj industriji normalan radni dan. Nita nije karakteristinije za duh kapitala od istorije engleskog fabrikog zakonodavstva od 1833. do 1864! Zakon od 1833. kae: obian fabriki radni dan poinje od 51/2 asova izjutra, a svrava se u 81/2 asova uvee, a u tim granicama, u tom periodu od 15 asova mogu se po zakonu uposliti mlada lica (tj. lica izmeu 13 i 18 godina) ma u koje doba dana, ali uvek s pretpostavkom da jedno isto mlado lice ne radi vie od 12 asova na dan, izuzev
Vrlo je karakteristino po reim Louis-a Philippe-a, roi bourgeois2*, da jedini fabriki zakon, koji je pod njim donet 22. marta 1841, nikad nije bio izvren. Taj se zakon ticao jedino dejeg rada. Po njemu je bilo propisano radno vreme od 8 asova za decu od 8 do 12 godina, 12 asova za decu izmeu 12 i 16 godina itd., s mnogo izuzetaka po kojima je dozvoljen noni rad ak i deci od godina. U toj zemlji u kojoj se svaka sitnica ureuje policijskim putem, nadzor i prinudno sprovoenje toga zakona bilo je preputeno dobroj volji amis du commerce3*. Tek od 1853. postoji u jednom jedinom, Severnom okrugu, plaeni vladin inspektor. Nije manje karakteristino po razvitak francuskog drutva uopte to je zakon Louis-a Philippe-a sve do revolucije od 1848. bio jedini te vrste u itavoj francuskoj fabrici zakona, koja je svojom mreom obuhvatila sve i sva! 244 RIF za 30. april 1860, str. 50.
243
* lekari i vidari
izvesne naroito predviene sluajeve. esti odeljak zakona odreuje da u toku svakog dana svakom takvom licu sa ogranienim radnim vremenom treba ostaviti za jelo najmanje l1/2 as. Zapoljavanje dece ispod 9 godina, sa izuzecima koje emo docnije pomenuti, zabranjeno, je; rad dece od 9 do 13 godina ograniava se na 8 asova dnevno. Noni rad, tj. po ovom zakonu rad izmeu 81/2 asova uvee i 51/2 asova izjutra, zabranjuje se za sva lica izmeu 9 i 18 godina. Zakonodavci su bili tako daleko od pomisli da dirnu u slobodu kapitala da isisava odrasle radne snage, ili, kako to oni nazivaju, slobodu rada, da su izmudrovali naroit sistem da bi spreili takvu strahovitu posledicu fabrikog zakona.
Veliko zlo fabrikog sistema kako je on danas ureen, kae se u prvom izvetaju Centralnog odbora Komisije od 25. juna 1833, sastoji se u tome to ini nunim da se deji rad produi do krajnje granice radnog dana odraslih. Jedini lek ovome zlu, bez ograniavanja rada odraslih, to bi bilo zlo vee od onog koje treba da se izbegne, izgleda da je plan da se upotrebe dve smene dece.! 93'
Stoga je, pod imenom relejnog sistema (System of Relays; relej znai na francuskom i na engleskom smenjivanje potanskih konja na razliitim stanicama) ovaj plan i izveden, tako da se, npr., od 5^2 asova izjutra do IV2 as po podne uprezala jedna smena dece izmeu 9 i 13 godina, a od l1^ do 8V2 asova uvee druga smena itd. Kao nagrada za to to su najdrskije ignorisali sve zakone o dejem radu koji su bili doneti za poslednje 22 godine, bila je gospodi fabrikantima sada i pilula pozlaena. Parlament odredi da posle 1. marta 1834. nijedno dete ispod U godina, posle 1. marta 1835. nijedno dete ispod 12 godina, a posle 1. marta 1836. nijedno dete ispod 13 godina ne sme raditi u fabrici due od 8 asova! Ova liberalnost koja tako tedi kapital utoliko je vrednija priznanja to su dr Farre, ser A. Carlisle, ser B. Brodie, ser C. Beli, g. Guthrie itd., ukratko najuveniji londonski physicians and surgeons1*, bili izjavili u svojim iskazima pred Donjim domom da je odlaganje periculum in mora![ 941 Dr Farre izrazio se jo malo grublje:
Potrebno je odmah doneti zakon radi spreavanja svih oblika prerane smrti, a sigurno je da ovaj (fabriki) sistem moramo smatrati kao jedan od najsvirepijih metoda za njeno nanoenje.245
245 Legislation is equally necessary for the prevention of death, in any form in which it can be prematurely inflicted, and certainly this must be viewed as a most cruel mode of inflicting it.t95l 3 1+ 2
po volji * kralja graanina * prijatelja trgovine
Isti taj reformisani parlament, koji je iz nenosti prema gospodi fabrikantima osudio decu ispod 13 godina da jo dugo godina rade u paklu sedamdesetdvoasovnog rada nedeljno, zabranio je, naprotiv, u Aktu o emancipaciji, kojim je sloboda isto tako davana kapljicu po kapljicu, sopstvenicima plantaa da odsada nijedan Crnac rob ne sme raditi due od 45 asova nedeljno! Ali se kapital s time nije nikako pomirio i povede viegodinju i bunu agitaciju. Ona se okretala poglavito oko uzrasta kategorija koje su pod imenom dece bile ograniene na osmoasovni rad i podvrgnute izvesnom prinudnom pohaanju kole. Po kapitalistikoj antropologiji, detinjstvo prestaje u desetoj ili najkasnije u jedanaestoj godini. to se vie bliio rok punog izvrivanja fabrikog zakona, kobna 1836, to je benja bivala rulja fabrikanata. Oni su doista uspeli da toliko zastrae vladu da je ona 1835. predloila da se granica deje dobi snizi od 13 na 12 godina. Meutim, pressure from without1* jfe opasno rasla. Donji dom izgubi smelost. On se odupre da se trinaestogodinja deca bacaju due od 8 asova dnevno pod Dagernatov toakt96l kapitala, i zakon od 1833. stupi na snagu. On ostade neizmenjen do juna 1844. Za vreme od 10 godina dok je zakon isprva delimino, a zatim potpuno regulisao rad u fabrikama, zvanini izvetaji fabrikih inspektora obiluju albama o nemogunosti njegovog izvoenja. Poto je, naime, zakon od 1833. ostavljao kapitalistikoj gospodi slobodu da u granicama petnaestoasovnog perioda od 5x/2 asova izjutra do 81/a asova uvee mogu svakom mladom licu i svakom detetu odreivati da ma u koje vreme zapone, prekine i dovri rad od 12 odnosno 8 asova, i da isto tako razliitim licima odrede razliite asove za jelo, iznaoe gospoda uskoro nov relejni sistem, po kome se radni konji ne menjaju na odreenim stanicama, ve se na relejnim stanicama stalno opet upreu. Neemo se dalje zadravati na lepoti toga sistema, poto se docnije na nj moramo vratiti. Ali se ve na prvi pogled vidi da je on ponitavao ne samo duh itavog fabrikog zakona nego i samo slovo njegovo. Kako da fabriki inspektori pri onom komplikovanom knjigovodstvu o svakom pojedinom detetu i svakom mladom licu iznude zakonom odreeno radno vreme i da osiguraju zakonom propisane pauze za jelo? U mnogim fabrikama brzo je opet nekanjeno procvetalo staro brutalno bezakonje. Na jednom sastanku s ministrom unutranjih poslova (1844) dokazali su fabriki inspektori da je svaka kontrola pod novoizmiljenim relejnim sistemom nemoguna .246 Ali su se okolnosti dotle bile jako izmenile. Fabriki radnici, osobito
246 l
RIF za 31. oktobar 1849, str. 6. * pritisak spolja
posle 1838, uzee zakonski predlog o desetoasovnom radnom danu za svoju ekonomsku lozinku, a Charter[97] za svoju politiku izbornu parolu. Jedan deo samih fabrikanata, koji su svoje fabrike bili uredili saobrazno zakonu od 1833, obasipao je parlament predstavkama o nemoralnoj konkurenciji lane brae kojima vea drskost ili srenije mesne prilike doputaju da kre zakon. Uz to, ma koliko da su fabrikanti kao pojedinci eleli da slobodno puste uzde staroj gramzivosti, eksponenti i politike voe fabrikantske klase naredie drukiji stav i drukiji govor prema radnicima. Oni su zapoeli pohod za ukidanje zakona o itu, a za pobedu im je bila potrebna pomo radnika! Zato oni obeae ne samo dvaput vei komad hleba^98!, nego i usvajanje zakona o desetoasovnom radu pod hiljadugodinjim carstvom slobodne trgovine.247 Stoga su utoliko manje smeli da se bore protiv jedne mere koja je ila samo za stvarnim sprovoenjem zakona od 1833. Najzad torijevci, ugroeni u svojim najsvetijim interesima, zemljinoj renti, zagrmes kao filantropi revoltirani sramnim postupcima 248 svojih neprijatelja. Tako je nastao dopunski fabriki zakon od 7. juna 1844. koji stupi na snagu 10. septembra 1844. Njime je meu zatiene radnike uvedena jedna nova kategorija, naime ene preko 18 godina. One su u svakom pogledu izjednaene s mladim licima, njihovo radno vreme ogranieno je na 12 asova, zabranjen im je noni rad itd. Prvi put, dakle, bilo je zakonodavstvo prinueno da neposredno i zvanino kontrolie i rad punoletnih. U fabrikom izvetaju od 1844/1845. primeuje se ironino:
Nije nam dostavljen ni jedan jedini sluaj da su se odrasle ene potuile na ovo meanje u njihova prava.249
Rad dece ispod 13 godina bio je sveden na 61/2, a pod izvesnim uslovima na 7 asova dnevno.250 Da bi spreio zloupotrebe lanog relejnog sistema, zakon je izmeu ostalog propisao i ove vane pojedinosti:
Radni dan dece i mladih lica ima se raunati od vremena kad ma koje dete ili mlado lice zapone izjutra raditi u fabrici.
Prema tome, ako, npr., A zapone u 8 asova izjutra, a B u 10, ipak se radni dan B-a mora svriti u isti as kad i onog prvog. Poetak
Isto, za 31. oktobar 1848, str. 98. Leonard Homer i zvanino upotrebljava izraz nefarious practices. (Isto, za 31. oktobar 1859, str. 7.) 13# Rjp Za 30. septembar 1844, str. 15. 250 Zakon je dozvoljavao da se deca zapoljavaju 10 asova ako ne rade svaki dan ve svaki drugi. Ta je odredba inae ostala bez dejstva.
247 248
radnog dana mora se oznaiti kakvim javnim asovnikom, npr. najbliim eleznikim asovnikom, prema kome se ima udesiti fabriko zvono. Fabrikant mora okaiti u fabrici krupno natampanu objavu s naznaenjem poetka, kraja i odmora radnog dana. Deca koja poinju rad pre 12 asova u podne ne smeju se opet zaposliti posle 1 as po podne. Popodnevna smena mora se, dakle, sastojati iz druge dece nego prepodnevna. Svima zatienim radnicima mora se dati l :/2 as za jelo u isto doba dana, najmanje 1 as pre 3 asa po podne. Deca i mlada lica ne smeju se upotrebljavati due od 5 asova do 1 as u podne a da nemaju bar 1/2 asa odmora za jelo. Deca, mlada lica i ene ne smeju se za vreme jela zadravati u fabrikim prostorijama gde se vri ma kakav proces rada itd. Videli smo: te odredbe koje idu u potankosti, koje period rada, njegove granice i odmore reguliu tako vojniki jednoobrazno prema udarcu zvona, nikako nisu bile proizvod mozgovanja parlamentaraca. One su se postepeno razvile iz prilika, kao prirodni zakoni modernog naina proizvodnje: to su one formulisane, to su dobile zvanino priznanje i bile proglaene od strane drave, jeste rezultat dugotrajnih klasnih borbi. Jedna od prvih njihovih posledica bila je da je praksa podvrgla pod iste granice i radni dan odraslih mukih fabrikih radnika, poto je u veini procesa proizvodnje neophodna kooperacija dece, mladih lica i ena. Stoga je, uopte uzevi, dvanaestoasovni radni dan vaio uopte i jednoobrazno za vreme od 1844. do 1847. u svim industrijskim granama na koje se fabriko zakonodavstvo odnosilo. Ipak fabrikanti ne bi dozvolili ovaj napredak da nisu kao odtetu dobili i jedan nazadak. Na njihov podsticaj snizio je Donji dom minimalnu dob dece koja se mogu eksploatisati od 9 na 8 godina, da bi se tako osigurao dodatak u prilivu fabrike dece, koji kapitalu pripada po bojim i po ljudskim zakonima.251 Godine 1846. i 1847. ine epohu u ekonomskoj istoriji Engleske. Opozivanje zakona o itu, ukidanje uvoznih carina na pamuk i druge sirovine, proglaenje slobodne trgovine zvezdom vodiljom zakonodavstva! Ukratko, nastade hiljadugodinje carstvo. S druge strane, tih istih godina, artistiki pokret i agitacija za desetoasovni radni dan dostigoe svoj vrhunac. Oni naoe saveznike u torijevcima, koji su goreli od elje za osvetom. Uprkos fanatinom otporu verolomnih pristalica slobodne trgovine, s Brightom i Cobdenom na elu, usvoji parlament zakonski predlog o desetoasovnom radu, za kojim se tako dugo teilo. Novi fabriki zakon od 8. juna 1847. propisivao je da od 1. jula 1847. ima provizorno da stupi na snagu skraenje radnog dana mladih
Poto bi ogranienje njihovog radnog vremena izazvalo jaku tranju (deje radne snage), mislilo se da bi dopunski priliv dece od 8 do 9 godina pokrio poveanu potrebu. (Isto, str. 13.)
251
lica (od 13 do 18 godina) i svih radnica na 11 asova, a od 1. maja 1848. da stupi na snagu definitivno ogranienje na 10 asova. U ostalome zakon je bio samo dodatak radi dopune zakona od 1833. i 1844. Kapital preduze prethodni pohod da bi spreio potpuno sprovoenje zakona od 1. maja 1848. Uz to je trebalo da sami radnici, toboe opameeni iskustvom, pomognu ruenju svog sopstvenog dela. Trenutak je bio zgodno izabran.
Moramo se setiti da je usled strahovite krize od 1846. i 1847. vladala velika beda meu fabrikim radnicima, poto su mnoge fabrike radile samo skraeno radno vreme, a druge sasvim obustavile rad. Stoga je znatan broj radnika bio u tekom poloaju, mnogi u dugovima. Zbog toga se prilino pouzdano moglo pretpostaviti da e oni radije hteti da rade due kako bi izravnali ranije gubitke, moda isplatili dugove, izvadili svoj nametaj iz zalagaonice, ili nadoknadili prodate stvari, ili nabavili sebi i porodici novu odeu.252
Gospoda fabrikanti pokuae da prirodnu posledicu tih okolnosti pojaaju optim snienjem najamnina za 10%. To bee kao neko osveenje nove ere slobodne trgovine. Zatim je dolo jo jedno snienje za 81/3% im je radni dan bio skraen na 11, a za dvostruko im je definitivno skraen na 10 asova. Gde god su prilike doputale, najamnine su bile sniene najmanje za 25%.253 Pod ovako povoljno pripremljenim okolnostima, zapoee agitovati meu radnicima za opozivanje zakona od 1847. Pri ovome se nije prezalo ni od kakvog sredstva prevare, zavoenja i pretnje, ali sve uzalud. to se tie ono pola tuceta molbi u kojima su se radnici morali aliti da ih je zakon podjarmio, sami molioci su na usmenom sasluanju izjavili da su im potpisi iznueni. Oni jesu ugnjeteni, ali ih ugnjetava neko drugi, a ne fabriki zakon .254 Ali kad fabrikantima ne poe za rukom da radnike prinude da govore u njihovom smislu, nadadoe sami jo veu dreku u ime radnika kroz tampu i u parlamentu. Oni denuncirahu fabrike inspektore kao neku vrstu konventovskih komesara^"1, koji su nesrenog radnika nemilosrdno rtvovali svojim reformatorskim muicama. I ovaj manevar propade. Fabriki inspektor Leonard Horner poduze lino i preko svojih podinspektora sasluavanje mnogobrojnih svedoka u fabrikama
RIF za 31. oktobar 1848, str. 16. Ustanovio sam da ljudima koji su primali 10 il. nedeljno odbijaju 1 il. na raun opteg snienja najamnine od 10%, a daljih 1 il. i 6 pensa to je radno vreme skraeno, svega, dakle, 2 il. i 6 pensa; pa ipak je veina uprkos svemu bila odluno za predlog o desetoasovnom radnom danu. (Isto.) 254 Potpisujui molbu ujedno sam izjavio da inim neto ravo. *Pa zato ste je onda potpisali? Zato to bi me u sluaju opiranja izbacili na ulicu. I izvestilac dodaje: Molilac se doista oseao ,ugnjeten, ali ne ba od fabrikog zakona. (Isto, str. 102.)
253
252
Lankaira. Otprilike 70%apsolutnog vikaradnika izjasni se za 10 asova, sasluanih vrednosti 273 III odeljak Proizvoenje mnogo manji procenat za 11, a sasvim neznatna manjina za starih 12 asova.145 Drugi manevar izveden na lep nain bio je da odrasle muke radnike nateraju da rade 12 do 15 asova, pa da se onda ta injenica proglasi za najbolji izraz vruih elja proletera. Ali nemilosrdni fabriki inspektor Leonard Horner stvori se opet na licu mesta. Veina prekovremenih izjavi da bi oni
mnogo vie voleli da rade 10 asova za manju najamninu, ali da ne mogu birati; toliki su od njih bez posla, toliki su prelci prinueni da rade kao prosti piecers1 *, a ako bi se usprotivili da rade due, na njihovo bi mesto odmah doli drugi, tako da se za njih pitanje postavlja ovako: ili raditi due radno vreme ili leati na ulici.146
Prethodni pohod kapitala nije uspeo, i zakon o desetoasovnom radnom danu stupi na snagu 1. maja 1848. Ali je za to vreme neuspeh artistike partije, ije su voe pobacane u tamnice a organizacija rasturena, ve bio pokolebao samopouzdanje engleske radnike klase. Uskoro zatim parika junska pobuna i njeno krvavo uguenje ujedinie, kako u kontinentalnoj Evropi tako i u Engleskoj, sve frakcije vladajuih klasa, zemljoposednike i kapitaliste, berzanske kurjake i sitne trgovce, protekcioniste i pristalice slobodne trgovine, vladu i opoziciju, popove i slobodne mislioce, mlade kurve i stare kaluerice, pod zajednikom lozinkom: za spasavanje svojine, religije, porodice, drutva! Radnika klasa bi svugde stavljena van zakona, anatemisana, podvrgnuta pod Loi des suspects t100!. Dakle se gospoda fabrikanti nisu morali ustruavati. Oni se otvoreno pobunie ne samo protiv zakona o desetoasovnom radnom danu, ve i protiv celog zakonodavstva koje je od 1833. pokuavalo da bar donekle obuzda slobodno isisavanje radne snage. To je bila proslavery -rebellion^81 u malom koju su vodili vie od dve godine sa cininom bezobzirnou i teroristikom energijom; i jedno i drugo bilo je utoliko jevtinije to je pobunjeni kapitalista stavljao na kocku samo kou svojih radnika.
145 Isto, str. 17. U srezu g. Homera sasluano je ovako 10 270 odraslih mukih radnika u 181 fabrici. Njihovi iskazi nalaze se u Dodatku polugodinjem inspekcijskom izvetaju do oktobra 1848. Ova sasluanja svedoka sadre dragocen materijal i u drugom pogledu. 14# Isto. Vidi iskaze koje je sakupio sam Leonard Homer pod br. 69, 70, 71, 72, 92, 93 i iskaze koje je zabeleio podinspektor A. pod br. 51, 52, 58, 59, 62, 70 u Dodatku. ak je i jedan fabrikant kazao istinu. Vidi br. 14 posle br. 265 u izvetaju.
** vezai
274 III odeljak Proizvoenje apsolutnogovo to nie iznosimo, moramo podsetiti Da bi se bolje razumelo vika vrednosti
da su sva tri fabrika zakona, od 1833, 1844. i 1847, bila u vanosti, ukoliko nisu jedan drugog menjali; da nijedan od njih nije ograniavao radni dan mukaraca iznad 18 godina i da je od 1833. petnaestoasovni period od 5ljz asova izjutra do 8^2 asova uvee ostao kao zakonski dan, za vreme kojega su mlada lica i ene imali da pod propisanim uslovima obavljaju isprva rad od 12, a docnije od 10 asova. Fabrikanti otpoee ovde i onde da otputaju jedan deo, ponekad i polovinu zaposlenih mladih lica i radnica, i zato uspostavie za odrasle muke radnike gotovo zaboravljeni noni rad. Zakon o desetoasovnom radnom danu, vikali su, ne dozvoljava im drugi izbor !255 Drugi se korak ticao zakonskih odmora za jelo. ujmo fabrike inspektore:
Otkako su radni asovi svedeni na 10, fabrikanti tvrde, mada svoje gledite u praksi jo ne sprovode do krajnjih konsekvencija, da ako se, npr., radi od 9 asova izjutra do 7 asova uvee, oni udovoljavaju zakonskim propisima dajui 1 as za obed pre 9 asova izjutra i V2 asa posle 7 asova uvee, dakle P/2 as za jelo. U nekim sluajevima oni sad dozvoljavaju pola asa ili celi as za ruak, ali ujedno insistiraju na tome da nikako nisu duni da ijedan deo tog P /2 asa dozvole u toku desetoasovnog radnog dana.256
Dakle, gospoda fabrikanti su tvrdili da do krajnosti precizne odredbe o pauzama za obedovanje u zakonu od 1844. samo dozvoljavaju radnicima da jedu i piju pre svog dolaska u fabriku i posle svog odlaska iz fabrike, dakle kod svoje kue! A zato radnici i ne bi ruali pre 9 asova izjutra? Ali krunski pravnici reie ipak da se propisane pauze za jelo
moraju davati za vreme odmora u toku stvarnog radnog dana, i da je nezakonito goniti ljude da rade 10 asova uzastopce bez prekida od 9 asova izjutra do 7 asova uvee.257
Posle ovih dobroudnih demonstracija otpoeo je kapital svoju bunu korakom koji je odgovarao slovu zakona od 1844, koji je, dakle, bio legalan. Dodue, zakon od 1844. zabranjivao je upoljavanje dece od 8 do 13 godina posle 1 asa po podne, ako su bila zaposlena pre 12 asova pre podne. Ali on nikako nije regulisao rad dece od 61/2 asova ije radno vreme poinje u 12 asova ili docnije! Osmogodinja deca mogla su, dakle, ako ponu rad u 12 asova, biti upotrebljena od 12 do 1, 1 as; od 2 asa do 4 asa posle podne, 2 asa, i od 5 asova do 8V2
255 256 257
RIF za 31. oktobar 1848, str. 133, 134. Isto, za 30. april 1848, str. 47. Isto, za 31. oktobar 1848, str. 130.
uvee, 3tlz asa, svega zakonskih 6V2 asova! Ili 8. glava Radni dan 275 jo bolje. Da bi njihovu upotrebu prilagodili radu odraslih mukih radnika do 8V2 asova uvee, bilo je dovoljno da ih fabrikanti ne zaposle pre 2 asa po podne, a onda su ih mogli drati u fabrici bez prekida do 8V2 uvee!
I sad se izriito priznaje da je u poslednje vreme, usled gramzivosti fabrikanata da im maine rade due od 10 asova, u Engleskoj uvedena praksa da se deca oba pola, od 8 do 13 godina, posle odlaska svih mladih lica i ena iz fabrike, ostavljaju da rade sama sa odraslim mukarcima do 8V2 asova uvee.258
Radnici i fabriki inspektori protestovae iz higijenskih i moralnih razloga. Ali kapital odgovori:
Na moju duu greh! Ja zakon, kaznu I izvrenje obveznice traim !C1013
I doista je, prema statistikim podacima iznetim pred Donji dom 26. jula 1850, uprkos svim protestima, 15. jula 1850. bilo 3742 deteta koja su u 275 fabrika bila podvrgnuta toj praksi .259 I to je kapitalu bilo malo! Njegove risovske oi otkrie da zakon od 1844. ne dozvoljava petoasovni rad pre podne bez odmora od najmanje 30 minuta za osveenje, ali da za popodnevni rad ne propisuje nita. Zato on zatrai i dobi to zadovoljstvo da osmogodinja radnika deca ne samo izdiru za njih neprekidno od 2 do 81/2 asova uvee, ve i da gladuju!
Jest, grudi njegove, U obveznici pie.260!101)
To to su se, kao ajlok, drali slova zakona od 1844, ukoliko se njime regulie deji rad, trebalo je da fabrikantima samo omogui pripremanje otvorene pobune protiv istog zakona ukoliko se njime regulie rad mladih lica i ena. Setimo se da je glavna svrha i sadrina onog zakona bila ukidanje lanog relejnog sistema. Fabrikanti
Isto, str. 142. RIF za 31. oktobar 1850, str. 5, 6. 260 Priroda kapitala ostaje ista, bilo da je on razvijenog ili nerazvijenog oblika. U zakoniku koji su vlasnici robova nametnuli teritoriji Novog Meksika neposredno pred poetak amerikog graanskog rata stoji ovo: Radnik je, ukoliko je kapitalista kupio njegovu radnu snagu, njegov (kapitalistov) novac. (The labourer is his [the capitalists] money.) Isto shvatanje bilo je svojstveno i rimskim patricijima. Novac koji su bili uzajmili plebejskom duniku pretvorio se preko njegovih ivotnih sredstava u meso i krv dunika. Stoga su to meso i ta krv bili njihov novac. Iz toga je ponikao Zakon od deset tablica^ 102! dostojan ajloka! Neemo istraivati da li je tana Linguet-ovat103! pretpostavka da su patricijski verovnici s vremena na vreme prireivali sa one strane Tibra gozbe na kojima se sluilo kuvano meso dunika, kao ni Daumerova pretpostavka o hrianskoj tajnoj veeri.t104l
258 259
zapoee svoju pobunu prostom izjavom da su odeljci zakona od 1844. koji su zabranjivali proizvoljnu upotrebu mladih lica i ena u proizvoljnim kraim odsecima petnaestoasovnog fabrikog dana bili
relativno bezazleni (comparatively harmless) dok god je radno vreme bilo ogranieno na 12 asova. Pod zakonom o desetoasovnom radnom danu oni su nepodnoljiva nepravda (hardship).261
Stoga oni sasvim hladno saoptie inspektorima da se nee drati slova zakona i da e na svoju ruku ponovo uvesti stari sistem .262 Oni tvrahu da je to u interesu samih ravo savetovanih radnika
da bi im se mogle platiti vee najamnine. To je jedini mogui plan da se pod zakonom o desetoasovnom radnom danu ouva industrijska prevlast Velike Britanije.263 Pod relejnim sistemom e, moda, biti teko otkrivati- nepravilnosti, ali ta mari? (what of that?) Zar da se veliki fabriki interesi ove zemlje tretiraju kao neka podreena stvar samo zato da bi se fabrikim inspektorima i podinspektorima utedelo malo vie truda (some little trouble)?264
Razume se, svi ovi izgovori ne pomogoe nita. Fabriki inspektori preduzee korake kod suda. Uskoro je ministar unutranjih poslova ser George Grey bio obasut takvim oblakom fabrikantskih molbi da je jednom okrunicom od 5. avgusta 1848. preporuio inspektorima
da uglavnom ne interveniu zbog povrede slova zakona dok se ne bude imao dokaz da se relejni sistem zloupotrebljava da bi se mlada lica i ene nagnali da rade preko 10 asova.
Na to je fabriki inspektor J. Stuart dozvolio takozvani sistem smena za vreme petnaestoasovnog fabrikog dana u celoj kotskoj, gde je ubrzo procvetao na stari nain. Naprotiv, engleski fabriki inspektori izjavie da ministar nema diktatorske moi da stavlja zakone van snage i nastavie sa sudskim progonima protiv pobunjenih vlasnika robova. Ali emu svako izlaenje pred sud kad su sudovi, county magistrates265, donosili oslobaajue presude? U tim su sudovima go-
Isto, za 30. april 1848, str. 28. Tako meu ostalim i filantrop Ashworth u svome kvekerski odvratnom pismu Leonardu Homeru. (RIF za 30. april 1849, str. 4.) 263 Isto, za 31. oktobar 1848, str. 138. 158 Isto, str. 140. 265 Ovi county magistrates, great unpaid 1*, kako ih naziva W. Cobbett, jesu neka vrsta neplaenih mirovnih sudija, koji se uzimaju meu vienim ljudima grofovije. Ovo su, u stvari, vlasteoski sudovi vladajuih klasa. 1 * veliki neplaeni
262
163
17
spoda fabrikanti bili sudije sami sebi. Primer. glava Radni dan 277fabri8. Neki Eskrigge, kant pamuka, lan firme Kershaw, Leese et Co., predloio je fabrikom inspektoru svoga sreza emu relejnog sistema za svoju fabriku. Budui da je bio odbijen, drao se isprva pasivno. Nekoliko meseci docnije predstade pred Borough Justices1* u Stokportu neka individua po imenu Robinson, takoe fabrikant pamuka, pa ako ne Petko, a ono bar srodnik Eskrigge-ov, optuen da je uveo isti relejni sistem koji je Eskrigge bio izmislio. Zasedavale su 4 sudije, od kojih su trojica bili fabrikanti pamuka, a na elu im je bio isti neizbeni Eskrigge. Eskrigge opravda Robinsona i onda izjavi da ono to je dozvoljeno Robinsonu nije zabranjeno ni Eskrigge-u. Oslanjajui se na sopstveno punovano reenje, on odmah uvede taj sistem u svojoj vlastitoj fabrici.158 Svakako, ve sam sastav tih sudova bio je otvorena povreda zakona.159
Ova sudska lakrdija, uzvikuje fabriki inspektor Howell, vapije za lekom. ... Ili podesite zakon prema ovim presudama, ili neka ga primenjuju manje pogreivi sudovi, koji e u svim ovakvim sluajevima svoja reenja podeavati prema zakonu. Koliko se ezne za plaenim sudijom! 160
Krunski pravnici izjavie da je tumaenje zakona od 1848. od strane fabrikanata besmisleno, ali se spasioci drutva nisu dali zbuniti.
Poto sam, izvetava Leonard Homer, pokuao da preko 10 tubi u 7 razlinih sudskih srezova iznudim potovanje zakona, a samo u jednom sluaju bio pomognut sa strane magistrata..., smatram da je dalje gonjenje zbog obilaenja zakona beskorisno. Onaj deo zakona koji je bio sastavljen da se stvori jednoobraznost u radnom vremenu... ne postoji vie u Lankairu. Ni ja ni moji podreeni inovnici nemamo nikakvih sredstava da se uverimo da li se mlada lica i ene ne zapoljavaju'preko 10 asova u fabrikama sa tzv. relejnim sistemom... Krajem aprila 1849. radilo je ve 114 fabrika u mome srezu po tom metodu, i njihov broj u poslednje vreme brzo raste. Uopte uzev, one rade sada 13 1/* asova, od 6 izjutra do 71/2 asova uvee; u nekim sluajevima one rade 15 asova, od 51/a asova izjutra do 81/a asova uvee.266
Ve decembra 1848. imao je Leonard Horner spisak od 65 fabrikanata i 29 fabrikih nadzornika koji su jednoglasno izjavljivali
RIF za 30. april 1849, str. 21, 22. Upor. sline primere na str. 4, 5. lanom 1. i 2. zakona izdatog pod Williamom IV, gl. 29, 10, poznatog pod imenom Fabrikog zakona sera Johna Hobhouse-a, zabranjuje se svakom vlasniku predionice pamuka ili tkanice, ili njegovu ocu, sinu i bratu, da vri ulogu mirovnog sudije u pitanjima koja se tiu Fabrikog zakona. 160 RIF za 30. april 1849 [str. 22]. 161 Isto, str. 5.
158 189
i* gradske mirovne sudije sistema prebacivanja 2* Victoriji
da pod ovim relejnim sistemom nikakav sistem vrhovnog nadzora ne moe spreiti najraireniji prekomerni rad .267 Ista deca i mlada lica as se guraju (shifted) iz predionice u tkanicu itd., as se, kroz period od 15 asova, premetaju iz jedne fabrike u drugu .268 Kako da se vri nadzor nad sistemom koji zloupotrebljava re smenu da bi radnike beskrajno raznoliko meao kao karte i svaki dan tako pomera asove rada i odmora za razliita lica, tako da jedna ista potpuna smena radnika nikad ne radi zajedno na istom mestu u isto vreme !269 Ali bez obzira na stvarni prekomeran rad, ovaj je takozvani relejni sistem bio izrod kapitalove fantazije kakvu Fourier nikad nije premaio u svojim humoristikim skicama courtes sancest1053, samo to je privlanost rada bila pretvorena u privlanost kapitala. Pogledajte one fabrikantske eme koje je dobra tampa hvalila kao uzor onoga to razuman stepen briljivosti i metoda moe da uini (what a reasonable degree of care and method can accomplish). Radno osoblje podeljeno je ponekad na 12 do 15 kategorija, a ove opet stalno menjaju svoje sastavne delove. Za vreme petnaestoasovnog perioda fabrikog dana privlaio je kapital radnika sad za 30 minuta, sad za 1 as, da bi ga onda ponovo privukao u fabriku i opet izbacio iz nje, gonei ga tamo-amo u ratrkanim komadiima vremena, ne gubei nikad vlast nad njim dok se ne navri 10 asova rada. Kao na pozornici, morala su se ista lica jedna za drugim javljati u razliitim scenama razliitih inova. Ali kao to glumac za vreme itavog trajanja drame pripada pozornici, tako sada i radnici pripadaju fabrici za vreme od 15 asova, ne raunajui u to vreme za dolazak i odlazak. asovi odmora pretvorie se tako u asove prinudnog besposlienja koji mlade radnike teraju u krmu, a mlade radnice u bordel. Zbog svake nove dosetke koju je kapitalista svakodnevno izmiljao da bi mogao da odrava u kretanju svoje maine 12 ili 15 asova ne poveavajui broj radnog osoblja, radnici moraju da progutaju svoje jelo as u ovom as u onom otpatku vremena. Za vreme agitacije za desetoasovni radni dan vikali su fabrikanti da radnika banda podnosi peticije oekujui da e za desetoasovni rad primati dvanaestoasovnu najamninu. Sad su oni okrenuli medalju. Oni plaaju desetoasovnu najamninu za dvanaestoasovno i petnaestoasovno raspolaganje radnom snagom !270
RIF za 31. oktobar 1849, str. 6. Isto, za 30. april 1849, str. 21. 184 Isto, za 31. oktobar 1848, str. 95. 270 Vidi RIF za 30. april 1849, str. 6, kao i opirno izlaganje shifting system-al* fabrikih inspektora Howella i Saundersa u: RIF za 31. oktobar 1848. Vidi i molbu koju je s prolea 1849. svetenstvo Atona i okoline uputilo kraljici2* protiv shift system-a.
268
267
U tom je grmu leao zec, to je bilo fabrikantsko izdanje zakona o desetoasovnom radnom danu! To behu iste slatkoreive pristalice slobodne trgovine iz kojih se cedila Ijubav prema oveanstvu i koji su punih 10 godina, za vreme agitacije protiv zakona o itu, izraunavali radnicima u paru kako je pri slobodnom uvozu ita potpuno dovoljan desetoasovni rad pa da se kapitalisti, sa sredstvima engleske industrije, obogate.271 Dvogodinja buna kapitala bi najzad krunisana presudom jednoga od etiri najvia suda u Engleskoj Court of Exchequer1*, koji je povodom jednog sluaja, iznetog preda nj 8. februara 1850, reio da su fabrikanti, dodue, radili protivno smislu zakona od 1844, ali da sam taj zakon sadri izvesne rei koje ga ine besmislenim. Ovom presudom bio je zakon o desetoasovnom radnom danu ukinut .272 Masa fabrikanata koji su dotle jo zazirali od primene relejnog sistema za mlada lica i radnice, uhvatie se sada za nj oberuke.273 Ali s tom prividnom konanom pobedom kapitala nastupi odmah i preokret. Radnici davahu dotle pasivan, mada nesalomljiv i svakodnevno obnavljan otpor. Sad stadoe protestovati glasnim pretnjama na zborovima u Lankairu i Jorkiru. Dakle, tobonji zakon o desetoasovnom radnom danu puka je obmana, parlamentarna podvala, i nikad nije ni postojao! Fabriki inspektori hitno izvestie vladu da se klasni antagonizam neverovatno mnogo zaotrio. Izvestan broj samih fabrikanata gunae:
Usled protivrenih reenja sudija zavladalo je sasvim abnormalno i anarhino stanje. Jedan zakon vai u Jorkiru, drugi u Lankairu, drugi u nekoj parohiji Lankaira, drugi u njenom neposrednom susedstvu. Fabrikant u velikim gradovima moe da obilazi zakon, dok onaj na selu ne nalazi dovoljno potrebnog osoblja za relejni sistem, a jo manje za premetanje radnika iz jedne fabrike u drugu itd.
sanja
A za kapital prvo pravo oveka jeste jednako pravo eksploatiradne snage.
271 Upor., npr., R. H. Greg, The Factory Question and the Ten Hours Bill, London 1837. 272 F. Engels, Die englische Zehnstundenbili (u asopisu koji sam ja izdavao Neue Rheinische Zeitung. Politisch - okonomische Revue, u svesci za april 1850, str. 13.2*) Isti visoki sud pronaao je i za vreme amerikog graanskog rata u zakonu protiv naoruavanja piratskih brodova zakoljicu kojom je taj zakon bio izvrgnut u direktnu suprotnost. 273 RIF za 30. april 1850.
* Vii finansijski sud 2* Vidi u 10. tomu ovog izdanja.
Pod takvim okolnostima dolo je do kompromisa izmeu fabrikanata i radnika, koji je parlament zapeatio novim dopunskim fabrikim zakonom od 5. avgusta 1850. Radni dan mladih lica i ena produen je za prvih pet dana u nedelji od 10 na 10J/2 asova, za subotu je ogranien na l1 1 , 2 asova. Rad se mora obaviti izmeu 6 asova izjutra i 6 asova uvee274, sa odmorom od l1/2 asa za obed, koji se ima dati u jedno isto vreme i shodno odredbama od 1844. itd. Tim je jednom zauvek uinjen kraj relejnom sistemu.275 Za rad dece ostao je na snazi zakon od 1844. godine. Jedna kategorija fabrikanata osigurala je sebi ovog puta, kao i ranije, naroita feudalna prava na proletersku decu. To su bili fabrikanti svile. Godine 1833. oni su pretei urlikali: ako im se oduzme sloboda da decu svakog uzrasta teraju da rade po 10 asova dnevno, njihove e se fabrike zaustaviti (if the liberty of working children of any age for 10 hours a day was taken away, it would stop their works). Nemogue im je da kupe dovoljan broj dece iznad 13 godina. I oni iznudie eljenu povlasticu. Poznijim istraivanjem utvrdilo se da je izgovor bio gola lam, to im ipak nije smetalo da kroz 10 godina iz krvi male dece, koja su radi obavljanja svoga rada morala biti podizana na stolice, predu svilu 10 asova dnevno .276 Zakon od 1844. oduzeo im je, dodue, slobodu da decu ispod 11 godina zapoljavaju due od 6V2 asova, ali im je zato osigurao povlasticu da decu izmeu 11 i 13 godina eksploatiu 10 asova dnevno i ukinuo prinudno kolovanje propisano za ostalu fabriku decu. Sad je to uinjeno pod izgovorom:
Finoa tkiva iziskuje takvu nenost prstiju koja se moe postii samo ranim ulaskom u fabriku.277
Radi nenih prstiju klana su, dakle, cela deca, kao rogata marva u junoj Rusiji radi koe i loja. Najzad, 1850, povlastica koja je bila data 1844. ograniena je na fabrike u kojima se uvre i namotava svileni konac, ali je tu, kao odteta za slobodu oduzetu kapitalu, radno vreme dece od 11 do 13 godina poveano od 10 na 101/2 asova. Izgovor: Rad u fabrikama svile laki je nego u drugim fabrikama i ni na koji nain nije tako tetan po zdravlje.278 Zvanina lekarska istraga potvrdila je docnije da je, naprotiv,
Zimi se moe rad obavljati izmeu 7 asova izjutra i 7 asova uvee. Sadanji zakon (od 1850) rezultat je kompromisa kojim su se radnici odrekli blagodati desetoasovnog radnog dana u zamenu za prednost istovremenog poinjanja i zavravanja rada za one iji je rad bio ogranien. (RIF za 30. april 1852, str. 14.) 276 Isto. 277 The delicate texture of the fabric in which they were employed requiring a lightness of touch, only to be acquired by their early introduction to
274 275

prosena stopa smrtnosti izuzetno visoka u svilarskim srezovima, a da je meu enskim delom stanovnitva ak i vea nego u pamunim srezovima Lankaira.279
Uprkos protestima fabrikih inspektora, koji su ih ponavljali svako pola godine, traje ova zloupotreba do ovog asa.280 Zakon od 1850. pretvorio je petnaestoasovni period od 5 L/2 asova izjutra do 81/2 uvee u dvanaestoasovni period od 6 asova izjutra do 6 asova uvee, jedino za mlada lica i ene. Dakle ne i za decu, koja su se jo uvek mogla iskoriavati V asa pre poetka i 21/2 asa po svretku toga perioda, mada ukupno trajanje njihova rada nije smelo prelaziti 6V2 asova. Za vreme diskusije o zakonu, fabriki inspektori podneli su parlamentu statistiku o bestidnim zloupotrebama te anomalije. No sve uzalud. Zadnja je misao bila da se, kad dou godine poleta, radni dan odraslih radnika pomou dece opet izgura na 15 asova. Iskustvo narednih triju godina pokaza da takav pokuaj
(
Isto, str. 26. Isto, str. 27. Uopte uzev, radniko stanovnitvo koje je potpadalo pod fabriki zakon veoma se popravilo u telesnom pogledu. U tome se slau izjave svih lekara, a i vlastito me je posmatranje u razlinim periodima o tome uverilo. Ipak, i uprkos ogromnoj stopi smrtnosti dece u prvim godinama ivota, zvanini izvetaji dr Greenhowa pokazuju nepovoljno zdravstveno stanje fabrikih srezova u poreenju s poljoprivrednim srezovima normalnog zdravlja. Za dokaz neka izmeu ostalog poslui i sledea tabela iz njegovog izvetaja od 1861
175
174
Procentna Stopa smrt- Ime sreza stopa odraslih nosti od plumukaraca nih bolesti zaposlenih na svakih u industriji 100 000 mukaraca
Stopa smrtnosti od plunih bolesti na svakih 100 000 ena
Procentna Vrsta enskog stopa odraslih zanimanja ena zaposlenih u industriji
14,9 42,6 37,3 41,9 31,0 36,6 30,4
598 708 547 611 691 721 726
305
Vigen 644 Blekbern 734 Halifaks 564 Bredford 603 Meklsfild 804 Lik 705 Stouk-epon-Trent 665 Vulstenton 727 8 zdravih poljoprivrednih srezova 340
18,0 34,9 20,4 30,0 26,0 17,9 19,3 13,9

-
Pamuk
a
elj. vuna
ii ii
Svila Grnarija
Si
uvoza iz Francuske, dola je sad nezatienost engleske fabrike dece. 280 Poznato je s koliko su se malo volje engleske pristalice slobodne tr-
mora propasti usled otpora odraslih mukih radnika .281 Stoga je zakon od 1850. najzad dopunjen 1853. zabranom da se deca zapoljavaju ujutru pre i uvee posle mladih lica i ena. Od toga vremena fabriki zakon od 1850. regulisao je, s malim izuzecima, radni dan svih radnika u industrijskim granama koje su njim bile obuhvaene .282 Od donoenja prvog fabrikog zakona bilo je do tada prolo pola veka.283 Izvan svoje prvobitne sfere izilo je zakonodavstvo najpre sa Printworks Act (zakonom o tamparijama katuna itd.) od 1845. Kako je nerado kapital dopustio ovu novu ekstravaganciju, vidi se iz svakog retka toga zakona! On ograniava radni dan za decu od 8 do 13 godina i ene na 16 asova, izmeu 6 asova izjutra i 10 asova uvee, bez ikakvih zakonskih pauza za obed. On doputa da se muki radnici iznad 13 godina po miloj volji cede na radu dan i no.284 On je parlamentarno nedonoe.285 Pa ipak je naelo pobedilo kad je pobedilo u krupnjm industrijskim granama, koje su najkarakteristinija tvorevina modernog naina proizvodnje. Njihov udesan razvitak od 1853. do 1860, uporedo s telesnim i moralnim preporodom fabrikih radnika, pada i slepcu u oi. Sami fabrikanti, od kojih su pedesetogodinjim graanskim ratom korak po korak izvojevane zakonske granice i pravila za radni dan, hvalisavo ukazivahu na kontrast s jo slobodnim oblastima
RIF za 30. april 1853, str. 30. Za vreme najveeg procvata engleske pamune industrije, 1859. i 1860, pokuae neki fabrikanti da mamcem visokih plata za prekovremeni rad pridobiju odrasle radnike za produenje radnog dana. Radnici na runoj i na mehanikoj predilici uinie tome kraj predstavkom koju su uputili poslodavcima i u kojoj se pored ostaloga kae: Otvoreno govorei, na nam je ivot na teretu, i dok god za fabriku budemo vezani gotovo dva dana nedeljno (20 asova) due od ostalih radnika, oseaemo se kao heloti u ovoj zemlji, i sami sebi, prebacujemo da ovekoveujemo sistem koji i nama i naem potomstvu kodi telesno i moralno... Toga radi, mi vam s potovanjem izjavljujemo da od Nove godine neemo raditi ni minuta preko 60 asova nedeljno, od 6 do 6, po odbitku l1/a asa za zakonske odmore. (RIF za 30. april 1860, str. 30.) 283 O sredstvima koja redakcija ovoga zakona prua za njegovo gaenje Uporedi parlamentarni izvetaj Factory Regulations Acts (od 9. avgusta 1859) i u njemu: Leonard Homer, Suggestions for Amending the Factory Acts to enable the Inspectors to prevent illegal working, now become very prevalent. 284 U mome srezu, za proteklo pola godine (1857), deca od 8 godina pa navie dirindila su, u stvari, od 6 asova izjutra do 9 asova uvee. (RIF za 31. oktobar 1857, str. 39.) 285 Zakon o tamparijama katuna (Printworks Act) smatra se kao neuspeo kako u pogledu vaspitnih, tako i u pogledu zatitnih mera. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 52.)
282
eksploatacije.286 Sad fariseji politike ekonomije proglasie da je uvianje nunosti zakonskog regulisanja radnog dana karakteristina nova tekovina njihove nauke.287 Lako je razumeti da je sad, poto su se fabriki magnati pokorili neizbenome i izmirili s njim, otporna snaga kapitala postepeno slabila, a udarna snaga radnike klase rasla s brojem njenih saveznika u drutvenim slojevima koji nisu bili neposredno zainteresovani. Otuda relativno brz napredak od 1860. Bojadisaonice i beljare288 bile su 1860. podvrgnute pod fabriki zakon od 1850, fabrike ipaka i arapa 1861. Posle prvog izvetaja Komisije za prouavanje upoljavanja dece (1863) zadesi ista sudbina i radionice svih roba od gline (ne samo lonamice), ibica, kapsli, patrona, fabrike tapeta, radionice za strienje pamunog somota (fustian cutting) i mnogobrojne radove koji su obuhvaeni izrazom finishing (poslednje doterivanje). Godine 1863. stavljena su preduzea za beljenje na slobodnom vazduhu289 i pekarnice pod posebne zakone
286 Tako, npr., E. Potter u pismu listu Times od 24. marta 1863. Times ga podsea na pobunu fabrikanata protiv zakona o desetoasovnom radnom danu. 287 Izmeu ostalih i g. W. Newmarch, saradnik i izdava Tooke-ovog dela History of Prices. Da li je kukaviko poputanje javnom miljenju nauni napredak? 288 Zakon o beljarama i farbarama, koji je donet 1860, propisuje da se radni dan od 1. avgusta 1861. privremeno sniava na 12, a od 1. avgusta 1862. konano skrati na 10 asova, tj. na 10 l/a asova za obine radne dane i 7 l/2 asova za subotu. Ali kad je nastupila zla godina 1862, stara se lakrdija ponovila. Gospoda fabrikanti uputie parlamentu molbu da samo jo jednu godinu dozvoli dvanaestoasovno zapoljavanje mladih lica i ena... Pri sadanjem stanju poslova (u doba nestaice pamuka) bilo bi po radnike veoma korisno da im se dozvoli da rade 12 asova dnevno i da tako isteraju to veu nadnicu... Ve se bilo izdejstvovalo da u Donjem domu bude podnet zakonski predlog u tome smislu. On je propao usled agitacije radnika u . kotskim beljarama. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 14, 15.) Poraen ovako od samih radnika, u ije je ime tobo govorio, kapital je pomou pravnikih naoara otkrio da mu i zakon od 1860, sastavljen u dvosmislenim frazama kao i svi zakoni o zatiti raa, omoguuje da radnike na presovanju sukna i apreturi (calenderers i finishers) iskljui iz zatite zakona. Englesko sudstvo, uvek veran sluga kapitala, sankcionisalo je ove smicalice presudom Common Pleas-a1*. Ovo je izazvalo meu radnicima veliko nezadovoljstvo i za aljenje je da je jasna namera zakonodaveva osujeena pod izgovorom da je neka re bila nejasno definisana. (Isto, str. 18.) 289 Vlasnici beljara na slobodnom vazduhu izigrali su propise zakona od o beljarama pomou lai da kod njih ene nou ne rade. Fabriki inspektori razgolitie ovu la, a u isto vreme i radnike peticije liie parlament njegovih predJ stava punih poljske sveine i mirisa o beljarama na slobodnom vazduhu. U tim * graanskog suda
od kojih prvi, izmeu ostalog, zabranjuje noni rad dece, mladih lica i ena (od 8 asova uvee do 6 asova izjutra), a drugi zapoljavanje pekarskih pomonika ispod 18 godina izmeu 9 asova uvee i 5 asova izjutra. Na kasnije predloge pomenute komisije, koji prete da oduzmu slobodu svima vanijim engleskim industrijskim granama, izuzev zemljoradnji, rudarstvu i saobraaju, jo emo se vratiti. 185
poljskim beljarama upotrebljavane su suionice zagrevane od 90 do 100 po Fahrenheitu1*, a u njima su poglavito radile devojke. Cooling (rashladiti se) tehniki je izraz za povremeno izlaenje iz suionice na ist vazduh. Petnaest devojaka u suionicama, vruina od 80 do 90 za laneno platno, 100 2* i vie za cambrics.3* Dvanaest devojica glade i slau (batist itd.) u maloj sobi, otprilike 10 stopa u kvadratu, u sredini koje se nalazi zatvorena pe. Devojice stoje oko pei iz koje bije strahovita jara i brzo sui batist za one koje ga glade. Broj radnih asova za ove ruke neogranien je. Kad ima posla, rade one mnogo dana uzastopce do 9 ili 12 asova nou. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 56.) Neki lekar je izjavio: Preduzee ne dozvoljava posebne asove za rashlaivanje, ali kad temperatura postane suvie nepodnoljiva ili se ruke radnica isprljaju od znoja, doputa im se da izau na koji minut... Iskustvo koje sam stekao leei bolesti ovih radnica prisiljava me da konstatujem da njihovo zdravstveno stanje stoji mnogo nie od zdravstvenog stanja pamunih prelja (dok ih je kapital u svojim molbama parlamentu naslikao u Rubensovom maniru kao zdrave i prezdrave!). Najkarakteristinije njihove bolesti jesu: suica, bronhitis, bolesti materice, histerija u najuasnijem obliku i reumatizam. Po mom miljenju, sve su ove bolesti prouzrokovane, posredno ili neposredno, preterano zagrejanim vazduhom radionica u kojima ove radnice rade i nemanjem dovoljno toplog odela koje bi ih, zimskih meseci, zatitilo od hladne i vlane atmosfere kad se vraaju s rada. (Isto, str. 56, 57.) O zakonu od 1863, koji je naknadno bio donesen uprkos otporu veselih beljara na slobodnom vazduhu, kau fabriki inspektori: Ovaj zakon nije promaio samo u pogledu zatite radnika koju izgleda da prua..., on je tako formulisan da zatita stupa na snagu tek kad ene i deca budu na radu zateeni posle 8 asova uvee, pa i za ovo je propisani nain dokazivanja tako zapetljan da teko dolazi do kanjavanja. (Isto, str. 52.) Kao akt uinjen u ovene i vaspitne svrhe, on je potpuno promaio. Teko se moe nazvati ovenim to to se enama i deci dozvoljava, ili, to je jedno isto, to se primoravaju da rade na dan 14, pa i vie asova, bez pauza za jelo ili s pauzama, kako gde ve bude, bez ogranienja uzrasta, bez razlike pola i bez obzira na drutvene navike porodica iz okoline u kojoj se beljare nalaze. (RIF za 30. april 1863, str. 40.) 185 Primedba uz drugo izdanje. Od 1866, kad sam pisao gornji tekst, nastupila je opet reakcija.
Uticaj engleskog fabrikog zakonodavstva na druge zemlje
7. Borba za normalan radni dan.
italac se sea da je proizvoenje vika vrednosti, ili izvlaenje vika rada, specifini sadraj i svrha kapitalistike proizvodnje, nezavisno od svakog preobraaja samog naina proizvodnje koji moe da proizie iz potinjavanja rada kapitalu. On se sea da sa dosad razvijenog gledita samo samostalan i prema tome zakonski punoletan radnik sklapa ugovor s kapitalistom kao prodavac robe. Zato ako u naoj istorijskoj skici glavnu ulogu igra s jedne strane modema industrija, a s druge rad telesno i pravno nedoraslih, to je stoga to smo u prvoj gledali samo naroitu oblast, a u drugome samo naroito snaan primer za isisavanje rada. Ne zahvatajui unapred u docnija izlaganja, moemo iz samog sklopa istorijskih injenica izvesti ovo: Prvo. One industrije koje su prvo bile revolucionisane vodom, parom i mainom, te prve tvorevine modernog naina proizvodnje, predionice i tkanice pamuka, vune, lana i svile, bile su prve koje su zadovoljile nagon kapitala za bezmernim i bezobzirnim produavanjem radnog dana. Promenjeni nain materijalne proizvodnje i njemu odgovarajui izmenjeni drutveni odnosi proizvoaa290 raaju najpre bezmerna preterivanja, a zatim, nasuprot tome, izazivaju drutvenu kontrolu, koja zakonskim putem ograniava, regulie i uniformie radni dan s njegovim prekidima. Stoga se ta kontrola u toku prve polovine 19. veka javlja samo u obliku iznimnih zakona.291 im je ona osvojila oblast na kojoj je novi nain proizvodnje prvobitno nastao, pokazalo se da su u meuvremenu potpale pod pravi fabriki reim ne samo mnoge druge grane proizvodnje, ve da su i manufakture s vie ili manje zastarelim nainom rada, kao grnarnice, staklare itd., staromodni zanati, kao pekarski posao, i najzad ak ratrkani tzv. kuni rad, kao izrada klinaca itd.292, ve odavno potpali pod kapitalistiku eksploataciju ba kao i fabrike. Stoga je zakonodavstvo bilo prinueno da se postepeno oslobaa karaktera izuzetnosti, ili da u zemljama gde ono, kao u Engleskoj, postupa po rimskoj kazuistici, po volji proglasi fabrikom (factory) koju bilo kuu u kojoj se radi.293
i Dranje i jedne i druge klase (kapitalistike i radnike) bilo je rezultat prilika u kojima se svaka od njih nalazila. (RIF za 31. oktobar 184 r str. 113.) 291 Profesije na koje su se ogranienja odnosila bile su u vezi s izradom tekstilne robe pomou parne ili vodene snage. Svaka grana rada morala je ispunjavati dva uslova da bi se na nju mogla primeniti fabrika inspekcija: upotreba parne ili vodene snage i preraivanje odreenih tkanina. (RIF za 31. oktobar 1864, str. 8.) 292 Vanredno bogat materijal o stanju te takozvane kune industrije nalazi rada, u kojima vladaju vrlo razliiti obiaji. Da bi neko poduzee zakonski bilo oznaeno kao fabrika, nije vie nuan preduslov da za pogon maina radilica
J
* 32 do 38 po Celsiusu 2* 27-32, 38 po Celsiusu 3* batist
upotrebljava mehaniku snagu. (RIF za 31. oktobar 1864, str. 8.)
Drugo. Istorija regulisavanja radnog dana u nekim granama proizvodnje, u drugima borba koja se za to regulisanje jo vodi, oigledan su dokaz da pojedinaan radnik, radnik kao slobodan prodavac svoje radne snage, bez otpora podlee kad kapitalistika proizvodnja dostigne izvestan stepen zrelosti. Zato je ustanovljavanje normalnog radnog dana proizvod dugotrajnog, vie ili manje prikrivenog graanskog rata izmeu kapitalistike klase i radnike klase. Kao god to borba zapoinje na terenu moderne industrije, tako se ona i odigrava najpre u njenom zaviaju, u Engleskoj.294 Engleski fabriki radnici bili su prvoborci ne samo engleske, ve uopte moderne radnike klase, kao to su i njihovi teoretiari prvi bacili rukavicu teoriji kapitala .295 Zato filozof fabrike Ure igoe kao neizgladivu sramotu engleske radnike klase to je na svojoj zastavi ispisala lozinku robovanja fabrikim zakonima, protivno kapitalu, koji se muki bori za potpunu slobodu rada.296 Francuska polako hramlje za Engleskom. Trebalo je da doe februarska revolucija da bi se rodio zakon o dvanaestoasovnom radnom danu297, koji ima mnogo vie nedostataka nego njegov engleski original.
U Belgiji, tome raju evropskog liberalizma, nema ni traga od ovog pokreta. ak i u njenim ugljenokopima i rudnicima metala trae radnike oba pola i svih doba starosti potpuno slobodno u svako vreme i za svaku duinu radnog vremena. Tu na 1000 zaposlenih lica dolazi 733 mukarca, 88 ena, 135 deaka i 44 devojice ispod 16 godina. Kod visokih pei itd. dolazi na svaku 1000 mukaraca 149 ena, 98 deaka i 85 devojica ispod 16 godina. Uz to je jo i najamnina niska, a eksploatacija odraslih i neodraslih radnika strahovita; prosena nadnica iznosi 2 il. i 8 pensa za mukarce, 1 il. i 8 pensa za ene, 1 il. i 2x/2 pensa za deake. Ali je zato Belgija 1863. gotovo udvostruila koliinu i vrednost izvoza uglja, eleza itd. u poreenju s izvozom od 1850. 295 Kad je Robert Owen, u poetku druge decenije ovoga veka, ne samo teoretski zastupao nunost ograniavanja radnog dana, ve i stvarno uveo desetoasovni radni dan u svojoj fabrici u Njulanarku [kotska], ismejavano je to kao komunistika utopija, a tako isto i njegovo spajanje proizvodnog rada s vaspitavanjem dece i radnika zadruna preduzea koja je on stvorio. Danas je ta prva utopija fabriki zakon, druga figurira kao zvanina fraza u svim fabrikim zakonima, a trea, tavie, slui za prikrivanje reakcionarnih obmana. 296 Ure (francuski prevod), Philosophie des Manufactures, Paris 1836, sv. II, str. 39, 40, 67, 77. i dalje. kama i radionicama ograniava na 12 asova, ne odreuje tane granice izmeu kojih bi se ovaj rad kretao (periode), propisujui samo za deji rad period od 5 asova izjutra do 9 asova uvee. Stoga se jedan deo fabrikanata slui pravom koje im ovo kobno utanje daje, te rade bez prekida, iz dana. u dan, izuzev moda nedeljom. U tu svrhu oni upotrebljavaju dve razne smene radnika, od kojih nijedna ne provodi u radionici vie od 12 asova, ali posao u preduzeu traje dan i no. Zakon su zadovoljili, ali da li i ovenost? Pored razornog uticaja nonog rada i* izvetaju
294
na ljudski organizam, podvlai se i ubitani uticaj toga to radnici oba pola rade nou zajedno u slabo osvetljenim radionicama.
Uprkos tome, revolucionarni francuski metod pokazao je svoje osobene prednosti. Jednim mahom on diktira svima radionicama i fabrikama bez razlike istu granicu radnog dana, dok englesko zakonodavstvo protiv volje poputa pritisku prilika sad na ovoj, sad na onoj taki, i nalazi se na najboljem putu da izlee novu pravniku zbrku .298 S druge strane, francuski zakon proklamuje u naelu ono to je u Engleskoj izvojevano samo u ime dece, neodraslih i ena i to se tek odskora zahteva kao opte pravo.299 U Sjedinjenim Dravama Seveme Amerike bio je koen svaki samostalni radniki pokret dokle god je jedan deo republike bio unakaen ropstvom. Radnik bele koe ne moe se osloboditi tamo gde je radnik crne koe igosan. Ali iz smrti ropstva odmah je iznikao iznova podmlaen ivot. Prvi plod graanskog rata bila je agitacija za osmoasovni radni dan, koja se arobnom brzinom lokomotive rairi od Atlantskog do Tihog okeana, od Nove Engleske do Kalifomije. Opti radniki kongres u Baltimoruf1061 (16. avgusta 1866) proglauje:
I
Prvi i veliki zahtev sadanjice, da bi se rad ove zemlje oslobodio od kapitalistikog ropstva, jeste donoenje zakona po kome bi 8 asova bili normalan radni dan u svim dravama Amerike Unije. Mi smo reeni da zaloimo svu svoju mo radi postignua tog slavnog rezultata.300
U mome srezu, npr., u zgradama koje pripadaju jednoj istoj fabrici, jedan je isti fabrikant beljar i farbar podvrgnut ,Zakonu o beljarama i farbanima', tampar ,Zakonu o tamparijama katuna c i finisher ,Fabrikom zakonu1. (Report of Mr. Baker u: RIF za 31. oktobar 1861, str. 20.) Poto je nabrojao nejednake odredbe tih zakona i komplikacije koje iz toga proizlaze, kae g. Baker: Vidi se koliko teko mora biti obezbediti izvrenje tova tri zakona ako vlasnik fabrike hoe da ih obilazi. Ali su gospodi pravnicima ovim obezbeeni procesi. 299 Tako, najzad, fabriki inspektori nalaze smelosti da kau: Ovi prigovori (kapitala protiv zakonskog ograniavanja radnog vremena) moraju pasti pred viim naelom radnikih prava... Dolazi vreme kad prestaje preduzetnikovo pravo na rad njegova radnika i kad on sam postaje gospodar svoga vremena, ak i kad se neradi o iscrpenosti. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 54.) vijanje, da ga, tavie, baca u podlonitvo koje je neto malo bolje od ropstva (a condition of servitude but little better than slavery). Stoga smo zakljuili da je za jedan radni dan dovoljno 8 asova i da se zakonom mora priznati kao dovoljno; da pozovemo u pomo tampu, tu monu polugu ... i da sve koji nam tu pomo !* kongres Prve internacionale 2* Vidi u 10. tomu ovog izdanja. otkau smatramo neprijateljima reforme rada i radnikih prava. (Zakljuci radnika u Dankerku u dravi Njujork, 1866.)
298
Istovremeno je (poetkom septembra 1866) Meunarodni radniki kongres1* u enevi zakljuio na predlog Generalnog vea u Londonu: Mi objavljujemo da je ogranienje radnog dana jedan od prethodnih uslova bez kojega sva ostala nastojanja oko osloboenja moraju propasti ... Mi predlaemo 8 asova rada kao zakonsku granicu radnog dana.[107l Tako je radniki pokret, ponikavi spontano na obema stranama Atlantskog okeana iz samih odnosa proizvodnje, potvrdio rei engleskog fabrikog inspektora R. J. Saundersa:
Dalji koraci na putu drutvene reforme ne mogu se preduzimati s izgledom na uspeh ako se prethodno ne ogranii radni dan i ako pridravanje njegovih propisanih granica ne bude strogo prinudno.301
Mora se priznati da na radnik izlazi iz procesa proizvodnje drukiji nego to u njega ulazi. Na tritu on se pojavio kao vlasnik robe radne snage prema vlasnicima drugih roba, kao vlasnik robe prema vlasniku robe. Ugovor kojim je on svoju radnu snagu prodao kapitalisti dokazao je tako rei crno na belo da on sam sobom slobodno raspolae. Posle svrene trgovine otkriva se da on nije bio slobodan agent, da je vreme kojim on raspolae za prodaju svoje radne snage vreme za koje je on prinuen da je prodaje302, da ga, u stvari, njegova pijavica ne puta dokle god se ijedan njegov mii, ijedna tetiva, ijedna kap krvi mogu iskoristiti .303 Da bi se odbranili od zmije
RIF za 31. oktobar 1848, str. 112. 302 9povrh toga, ovi su postupci (manevri kapitala npr. od 1848. do 1850) pruili neoborive dokaze koliko su lane one toliko ponavljane tvrdnje kako radnicima zatita nije potrebna, ve da ih treba smatrati kao potpuno slobodne u raspolaganju jedinom svojinom koju imaju, radom svojih ruku i znojem svoga ela. (RIF za 30. april 1850, str. 45.) Slobodan rad, ako se uopte moe ovako nazvati, potrebuje ak i u slobodnoj zemlji za svoju zatitu snane ruke zakona. (RIF za 31. oktobar 1864, str. 34.) Dozvoliti, a to znai isto to i prisiliti... da se radi 14 asova na dan s pauzom za obed ili bez nje itd. (RIF za 30. april 1863, str. 40.) '' 303 Friedrich Engels, Die englische Zehnstundenbill u asopisu Neue Rheinische Zeitung, april 1850, str. 5.2*
301
svojih mukat108], radnici moraju da zbiju svoje redove i da kao klasa izvojuju dravni zakon, monu drutvenu prepreku, koja e i njih same spreavati da dobrovoljnim ugovorima s kapitalom prodaju sebe i svoj porod u smrt i ropstvo .200 Na mesto gizdavog kataloga neotuivih ovekovih prava stupa skromna Magna charta [l091 zakonski ogranienog radnog dana, koja najzad jasno pokazuje kad se svrava vreme koje radnik prodaje, a kad poinje vreme koje pripada njemu samom.201 Quantum mutatus ab illo!nl
Zakon o desetoasovnom radnom vremenu spasao je u industrijskim granama koje je obuhvatio radnike od potpune degeneracije i zatitio ih je u zdravstvenom pogledu. (RIF za 31. oktobar 1859, str. 47.) Kapital (u fabrikama) ne moe nikad da odrava maineriju u kretanju preko izvesnog ogranienog vremenskog perioda, a da to ne nakodi zaposlenim radnicima kako u pogledu zdravlja, tako i u pogledu morala; a njihov poloaj nije takav da se mogu sami zatititi. (Isto, str. 8.) 2 i Jo je vea blagodat u tome to je najzad povuena jasna granica izmeu onog radnikovog vremena koje pripada njemu samom i onoga koje pripada njegovom preduzetniku. Sada radnik zna kad se svrava vreme koje on prodaje, a kad poinje vreme koje mu samome pripada, i poto ovo unapred tano zna, moe unapred da raspolae vlastitim svojim minutima za vlastite svoje ciljeve. (Isto, str. 52.) Uinivi tako radnike gospodarima njihovog vlastitog vremena, fabriki zakoni dali su im moralne energije koja ih upuuje u pravcu eventualnog uzimanja politike vlasti. (Isto, str. 47.) S uzdranom ironijom i vrlo opreznim izrazima fabriki inspektori nagovetavaju da sadanji zakon o desetoasovnom radnom danu u neku ruku osloboava i kapitalistu od njegove prirodne brutalnosti koju ima kao puko olienje kapitala, i da mu je dao vremena da se malo obrazuje. Ranije je preduzetnik imao vremena samo za novac, a radnik samo za rad. (Isto, str. 48.)
200
!* kongres Prve internacionale 2* Vidi u 10. tomu ovog izdanja.
292
G L A V A D E V E T A
Stopa i masa vika vrednosti

Kao i dosad, tako se i u ovoj glavi pretpostavlja da je vrednost radne snage, dakle deo radnog dana potreban za reprodukovanje ili odravanje radne snage, data, postojana veliina. Poto se uini ta pretpostavka, onda je sa stopom data ujedno i masa vika vrednosti koju pojedinani radnik prua kapitalisti u odreenom periodu vremena. Na primer, ako potrebni rad iznosi dnevno 6 asova, a ovi se izraavaju koliinom zlata od 3 ilinga = 1 talir, onda je 1 talir dnevna vrednost jedne radne snage ili kapital-vrednost predujmljena u najmljenje jedne radne snage. Ako stopa vika vrednosti iznosi 100%, onda e ovaj promenljivi kapital od 1 talira proizvoditi masu vika vrednosti od 1 talira, tj. radnik e dnevno davati masu vika rada od 6 asova. Ali promenljivi kapital je novani izraz celokupne vrednosti svih radnih snaga koje kapitalista jednovremeno upotrebljava. Njegova vrednost jednaka je, dakle, prosenoj vrednosti jedne radne snage pomnoenoj brojem upotrebljenih radnih snaga. Kad je, dakle, vrednost radne snage data, onda veliina promenljivog kapitala stoji u upravnoj srazmeri prema broju istovremeno zaposlenih radnika. Ako je dnevna vrednost jedne radne snage=l talir, onda se mora predujmiti 100 talira kapitala da bi se dnevno eksploatisalo 100 radnih snaga, a n talira da bi se dnevno eksploatisalo n radnih snaga. Isto tako: bude li promenljivi kapital od 1 talira, koji predstavlja dnevnu vrednost jedne radne snage, dnevno proizvodio 1 talir vika vrednosti, onda e promenljivi kapital od 100 talira proizvoditi dnevno 100 talira vika vrednosti, a kapital od n talira dnevno viak vrednosti od 1 talir X n. Dakle, masa proizvedenog vika vrednosti ravna je viku vrednosti koji daje radni dan pojedinanog radnika puta broj upotrebljenih radnika. Ali poto osim toga, kad je vrednost radne snage data, masu vika vrednosti koju pojedini radnik proizvodi odreuje stopa vika vrednosti, dobijamo ovaj prvi zakon: Masa proizvedenog vika vrednosti jednaka je veliini predujmljenog promenljivog kapitala pomnoenoj stopom vika vrednosti; ili odreena je sloenim
odnosom izmeu broja radnih snaga koje jedan kapitalista istovremeno eksploatie i stepena eksploatacije pojedinane radne snage.304* Budemo li, dakle, sa V oznaili masu vika vrednosti, sa v viak vrednosti koji pojedinani radnik daje proseno na dan, sa pr promenljivi kapital koji se dnevno predujmljuje u kupovanje jedne radne snage, sa Pr celokupnu sumu promenljivog kapitala, sa rs vrednost jed-
Mi stalno pretpostavljamo ne samo da je vrednost jedne prosene radne snage postojana, nego i da su radnici koje kapitalista upotrebljava svedeni na prosene radnike. Ima izuzetnih sluajeva u kojima proizvedeni viak vrednosti ne raste srazmerno broju eksploatisanih radnika, ali onda ni vrednost radne snage ne ostaje postojana. U proizvodiiji neke odreene mase vika vrednosti moe se zbog toga opadanje jednog inioca nadoknaditi porastom drugoga. Smanji li se promenljivi kapital, a jednovremeno se u istoj srazmeri povisi stopa vika vrednosti, masa proizvedenog vika vrednosti nee se promeniti. Ako, pod ranijim pretpostavkama, kapitalista mora da predujmi 100 talira da bi na dan eksploatisao 100 radnika, i ako stopa vika vrednosti iznosi 50%, onda ovaj promenljivi kapital od 100 talira daje viak vrednosti od 50 talira, ili od 100x3 radna asa. Ako se stopa vika vrednosti udvostrui, ili se radni dan umesto od 6 na 9 produi od 6 na 12 asova, onda e i za polovinu smanjeni promenljivi kapital od 50 talira dati viak vrednosti od 50 talira ili od 50 X 6 radnih asova. Smanjivanje promenljivog kapitala moe se, dakle, izravnati srazmernim poveanjem stepena eksploatacije radne snage, ili opadanje broja uposlenih radnika izravnava se srazmernim produenjem radnog dana. U izvesnim granicama, dakle, kapital moe da iscedi vie rada nezavisno od toga da li poveava ili ne poveava broj radnika.202 Obrnuto, opadanje stope vika vrednosti ostavlja masu proizvedenog vika vrednosti nepromenjenu ako srazmerno poraste veliina promenljivog kapitala ili broj uposlenih radnika. Meutim, naknaivanje broja radnika ili veliine promenljivog
Ovaj osnovni zakon izgleda da je nepoznat gospodi iz vulgarne ekonomije. Ti naopaki Arhimedi misle da su u odreivanju trinih cena rada pomou tranje i ponude nali taku ne da svet dignu iz stoera nego da ga zaustave.
202
* U autorizovanom francuskom izdanju drugi deo reenice glasi ovako: ili je, pak, ona jednaka vrednosti jedne radne snage pomnoene stepenom njene eksploatacije i brojem istovremeno eksploatisanih radnih snaga.
304
kapitala poveavanjem stope vika vrednosti ili produavanjem radnog dana, nailazi na nepremostive prepreke. Ma kolika bila vrednost radne snage, dakle bilo da radno vreme potrebno za odranje radnika iznosi 2 ili 10 asova, celokupna vrednost koju radnik moe da proizvodiîz dana u dan uvek je manja od vrednosti u kojoj se opredmeuju 24 radna asa, manja je od 12 ilinga ili 4 talira ako je to novani izraz za 24 opredmeena radna asa. Pod naom ranijom pretpostavkom, po kojoj se iziskuje 6 radnih asova dnevno da se reprodukuje sama radna snaga ili da se nadoknadi kapital-vrednost predujmljena u njenu kupovinu, promenljiv kapital od 500 talira, koji upotrebljava 500 radnika uz stopu vika vrednosti od 100%, ili uz radni dan od 12 asova, proizvodi dnevno viak vrednosti od 500 talira, ili 6x500 radnih asova. Kapital od 100 talira, koji upotrebljava 100 radnika dnevno uz 200-procentnu stopu vika vrednosti, ili uz radni dan od 18 asova, proizvodi masu vika vrednosti od samo 200 talira ili 12x100 radnih asova. Celokupna vrednost koju on proizvodi, ekvivalent predujmljenog promenljivog kapitala plus viak vrednosti, ne moe nikad, nijednog dana, dostii sumu od 400 talira ili od 24 X 100 radnih asova. Apsolutna granica prosenog radnog dana, koji je po prirodi manji od 24 asa, sainjava apsolutnu granicu za naknaivanje smanjenog promenljivog kapitala poveanom stopom vika vrednosti, ili smanjenog broja eksploatisanih radnika poveanim stepenom eksploatacije radne snage. Ovaj drugi zakon, tako oigledan, vaan je za objanjavanje mnogih pojava koje potiu iz tendencije kapitala koju emo kasnije izloiti da koliko je god vie mogue reducira broj radnika koje zapoljava ili svoj promenljivi sastavni deo preobraen u radnu snagu, to je u Protivrenosti s njegovom drugom tendencijom da proizvodi to je mogue veu masu vika vrednosti. I obrnuto. Ako poraste masa upotrebljenih radnih snaga ili veliina promenljivog kapitala, ali ne srazmerno smanjenju stope vika vrednosti, onda opada masa proizvedenog vika vrednosti. Iz toga to masu proizvedenog vika vrednosti odreuju dva inioca: stopa vika vrednosti i veliina predujmljenog promenljivog kapitala, potie jo jedan, trei zakon. Kad je data stopa vika vrednosti, ili stepen eksploatacije radne snage, i data vrednost radne snage ili veliina potrebnog radnog vremena, samo se po sebi razume da je masa proizvedene vrednosti i vika vrednosti utoliko vea ukoliko je vei promenljivi kapital. Ako je data granica radnog dana, a isto tako i granica njegovog potrebnog sastavnog dela, onda masa vrednosti i vika vrednosti koju proizvodi pojedini kapitalista oigledno zavisi iskljuivo od mase rada koji on pokree. A ova, pod datim pretpostavkama, zavisi od mase radne snage ili broja radnika koje on eksploatie, a ovaj broj je sa svoje strane, odreen veliinom promenljivog kapitala koji je on predujmio. Kad je data stopa vika vrednosti i kad je data vrednost radne snage, mase proizvedenog vika vrednosti stoje u upravnoj srazmeri prema veliinama predujmljenih promenljivih ka-
pitala. Ali mi znamo da kapitalista deli svoj kapital na dva dela. Jedan deo predujmljuje on u sredstva za proizvodnju. To je postojani deo njegova kapitala. Drugi deo preobraa u ivu radnu snagu. Ovaj deo sainjava njegov promenljivi kapital. Na osnovi istog naina proizvodnje dolazi u razlinim granama proizvodnje do razliite podele kapitala na postojani i na promenljivi sastavni deo. U okviru jedne iste grane proizvodnje ovaj se odnos menja kad se promeni tehnika osnovica i drutvena kombinacija procesa proizvodnje. Ali ma kako bila izvrena podela nekog datog kapitala na postojani i promenljivi deo, bilo da se promenljivi deo odnosi prema postojanom kao 1:2, kao 1:10, ili kao 1 :x, to niim nee taknuti u gore postavljeni zakon, jer se prema naoj ranijoj analizi vrednost postojanog kapitala, dodue, ponovo javlja u vrednosti proizvoda, ali ne ulazi u novostvorenu proizvedenu vrednost. Naravno, da se upotrebi 1000 prelaca, potrebno je vie sirovina, vretena itd. nego da ih se upotrebi 100. Ali vrednost tih sredstava za proizvodnju koja treba dodati moe se dizati, padati, ostati jednaka, moe biti velika ili mala, ona e ostati bez ikakva uticaja na proces oploavanja vrednosti radnih snaga koje ih pokreu. Zakon koji smo gore konstatovali dobija, dakle, ovaj oblik: Kad je data vrednost radne snage i kad je stepen njene eksploatacije jednak, onda mase vrednosti i vika vrednosti koje razni kapitali proizvode stoje u upravnoj srazmeri prema veliinama promenljivih sastavnih delova ovih kapitala, tj. njihovih sastavnih delova preobraenih u ivu radnu snagu. Ovaj zakon oigledno protivrei svakom iskustvu koje se zasniva na spoljanjem vidu pojava. Svako zna da fabrikant pree, koji, vodei rauna o procentualnim delovima celokupnog primenjenog kapitala, upotrebljava relativno mnogo postojanog a malo promenljivog kapitala, ipak zbog toga ne isteruje manje dobiti ili vika vrednosti nego neki pekar koji pokree relativno mnogo promenljivog a malo postojanog kapitala. Za reenje ove prividne Protivrenosti potrebni su jo mnogi srednji lanovi, kao to su sa stanovita elementarne algebre potrebni mnogi srednji lanovi da se razume da -jj- moe predstavljati neku stvarnu veliinu. Iako klasina ekonomija nikad nije formulisala ovaj zakon, ona ga se instinktivno pridrava, jer je on nuna posledica samog zakona vrednosti. Ona pokuava da ga na silu pravljenom apstrakcijom spase od Protivrenosti koje pojava pokazuje. Docnije 305 emo videti kako se Ricardova kola spotakla o ovaj kamen spoticanja. Vulgarna ekonomija, koja se doista niemu nije nauila[111], hvata se i ovde, kao i svugde inae, za spoljanji izgled protiv zakona pojave. Protivno Spinozi, ona dri da je neznanje dovoljan razlog^1121 Rad to ga ukupni kapital nekog drutva pokree iz dana u dan moe se smatrati kao jedan jedini radni dan. Ako broj radnika iznosi, npr., 1 milion, a proseni radni dan jednog radnika 10 asova, onda
305
Blie o ovome u etvrtoj knjizi. [ Teorije o viku vrednosti. Red.]
se drutveni radni dan sastoji iz 10 miliona asova. Kad je duina ovog radnog dana data, bilo da je njegove granice povukla priroda ili drutvo, moe se masa vika vrednosti poveavati samo poveavanjem broja radnika, tj. radnikog stanovnitva. Porast stanovnitva ini ovde matematiku granicu za proizvoenje vika vrednosti od strane celokupnog drutvenog kapitala. I obrnuto. Kad je data veliina stanovnitva, onda tu granicu ini moguno produavanje radnog dana .306 U iduoj e se glavi videti da ovaj zakon vai samo za onaj oblik vika vrednosti o kojem smo dosad govorili. Iz dosadanjeg posmatranja proizvodnje vika vrednosti izlazi da nije mogue svaku koju bilo sumu novca ili vrednosti pretvoriti u kapital, ve da je za ovo pretvaranje, naprotiv, pretpostavka da se u ruci pojedinog vlasnika novca ili roba nalazi izvestan odreen minimum novca ili razmenske vrednosti. Minimum promenljivog kapitala jeste cena kotanja jedne pojedinane radne snage koja se preko cele godine iz dana u dan iskoriava radi sticanja vika vrednosti. Da je taj radnik sam vlasnik svojih sredstava za proizvodnju, i kad bi se zadovoljio time da ivi kao radnik, bilo bi mu za ovo dovoljno ono radno vreme koje je potrebno za reprodukovanje njegovih ivotnih sredstava, recimo 8 asova dnevno. Njemu bi, dakle, i sredstava za proizvodnju trebalo samo za 8 asova dnevno. Drukije je kod kapitaliste kome radnik osim tih 8 asova mora da radi recimo jo 4 asa vika rada: njemu je potrebna i jedna dodatna suma novca radi nabavke dodatnih sredstava za proizvodnju. Ali, da bi od svakodnevno prisvajanog vika vrednosti mogao da ivi kao to ivi radnik, tj. da bi mogao zadovoljavati svoje nune potrebe, on bi prema naoj pretpostavci ve morao da upotrebljava dva radnika. U tome sluaju svrha njegove proizvodnje bila bi puko lino izdravanje, ne uveavanje bogatstva, a ovo drugo, meutim, ini pretpostavku u kapitalistikoj proizvodnji. Da bi iveo samo dvaput bolje nego obian radnik, i da bi samo polovinu proizvedenog vika vrednosti opet pretvarao u kapital, morao bi istovremeno sa brojem radnika da povea minimum predujmljenog promenljivog kapitala za osam puta. Svakako da on moe i vlastitim rukama neposredno da prione na proces proizvodnje, kao to ini njegov radnik, ali e tada biti samo neka sredina izmeu kapitaliste i radnika, sitan majstor. Na izvesnom viem stupnju razvitka kapitalistika proizvodnja zahteva da kapitalista bude kadar da upotrebljava na prisvajanje, a stoga i na kontrolu tueg rada, kao i na prodavanje proizvoda toga rada, sve vreme za koje on funkcionie kao kapitalista, tj.
Rad, tj. vreme koje neko drutvo troi na privreivanje (economic time), odreena je veliina, recimo 1 milion radnika po 10 asova dnevno ili 10 miliona asova... Uveavanje kapitala ima svoju granicu. Za svaki dati period ova se granica moe dostii u stvarnom iznosu radnog vremena utroenog u privredi. (An Essay on the Political Economy of Nations, London 1821, str. 47, 49.)
306
kao olien kapital.205 Srednjevekovni esnafi gledali su da pretvaranje zanatlijskog majstora u kapitalistu silom spree time to su na vrlo malen maksimum ograniavali broj radnika koje je jedan majstor mogao upoljavati. Vlasnik novca ili robe pretvara se istinski u kapitalistu tek kad minimalna suma predujmljena u proizvodnju daleko premaa srednjevekovni maksimum. I ovde se kao i u prirodnim naukama potvruje tanost zakona koji je Hegel otkrio u svojoj Logici, zakona da isto kvantitativne promene na izvesnoj taki prelaze u kvalitativne razlike.205 Minimum sume vrednosti kojim svaki vlasnik novca ili roba mora raspolagati da bi se iahurio u kapitalistu, menja se na razlinim stupnjevima razvitka kapitalistike proizvodnje, a na datom stupnju razvitka drukiji je u svakoj oblasti proizvodnje saobrazno njihovim posebnim tehnikim uslovima. Izvesne oblasti proizvodnje zahtevaju ve u poetku kapitalistike proizvodnje takav minimum kapitala
205 Zakupnik se ne sme oslanjati na sopstveni rad; ako bi to ipak inio, on e, po mome miljenju, biti samo na gubitku. On treba da se bavi optim nadziranjem svega: on mora nadzirati vraa, ako nee da mu najam plaa uludo i da mu ito ostane u snopu; kosci, eteoci itd. moraju se nadzirati; on stalno mora prolaziti itav zakupljeni prostor; mora paziti da se nita ne bi zanemarilo; a to bi se dogodilo ako bi se on vezao za jedno mesto. (An Inquiry into the Connection between the present Price of Provisions, and the Size of Farms etc. By a Farmer, London 1773, str. 12.) Ovaj spis veoma je zanimljiv. U njemu se moe studirati postanak capitalist farmern-a307*, ili merchant farmer-aa*, kako ga pisac izrino naziva, i videti njegovo samohvalisanje pred small farmer-om3 *, kome je u prvom redu stalo do linog izdravanja. U prvi mah biva kapitalistika klasa delimino, a posle toga potpuno osloboena od nunosti runog rada. (Text-book of Lectures on the Political Economy of Nations. By the Rev. Richard Jones, Hertford 1852, Lecture III, str. 39.) 205a Molekularna teorija moderne hernije, koju su nauno razvili prvo Laurent i Gerhardt, poiva na istom zakonu. {Dodatak uz tree izdanje.Radi objanjenja ove napomene, koja je dosta nejasna za one koji se ne bave hernijom, primeujemo da pisac govori ovde o homolognim serijama ugljenovodoninih spojeva, koje je tako prvi nazvao C. Gerhardt 1843, i od kojih svaki ima svoju vlastitu algebarsku formulu. Tako, serija parafina: Cn H211+2; normalnih alkohola: CnH2n+2 0; normalnih masnih kiselina: Cn H2n Oa i mnoge druge. U ovim primerima dovoljno je samo kvantitativno dodavanje CH 2 molekularnoj formuli pa da se svaki put obrazuje kvalitativno drukije telo. to se tie uea Laurent-a i Gerhardta u utvrivanju ove vane injenice, koje je Marx precenio, Uporedi: Kopp, Entwicklung der Chemie, Miinchen 1873, str. 709. i 716, i Schorlemmer, Rise and Progress of Organic Chemistry, London 1879, str. 54. F. E.}
* kapitalistikog zakupnika 2* trgovakog zakupnika* 3* sitnim zakupnikom

307
kakav se jo ne moe nalaziti u rukama pojedinaca. Ovo izaziva delom dravnu potporu privatnim licima za ovakve poslove, kao u vreme Colbert-a u Francuskoj i kao u nekim nemakim dravama sve do naih dana, a delom obrazovanje drutava sa zakonskim monopolom tih pretea modernih akcionarskih drutava za voenje izvesnih industrijskih i trgovakih grana.308 Neemo se podrobno zadravati na promenama koje je odnos izmeu kapitaliste i najamnog radnika pretrpeo u toku procesa proizvodnje, dakle ni na daljem razvijanju odredaba kapitala. Naglasiemo ovde samo nekoliko glavnih taaka. U okviru procesa proizvodnje kapital.se razvio u komandu nad radom, tj. nad delujuom radnom snagom, nad samim radnikom. Olieni kapital, kapitalista, pazi da radnik svoj posao vri kako treba i s dunim stepenom intenzivnosti. Dalje se kapital razvio u prinudni odnos koji prisiljava radniku klasu da obavi vie rada nego to uski krug njenih vlastitih ivotnih potreba propisuje. A kao proizvoa tue marljivosti, kao cedilac vika rada i eksploatator radne snage, natkriljuje on energijom, neumerenou i efektivnou sve ranije sisteme proizvodnje koji su poivali na neposredno prinudnom radu. U prvi mah kapital podvrgava sebi rad pod onim tehnikim uslovima u kojima ga u njegovom istorijskom razvitku zatekne. On, dakle, ne menja odmah nain proizvodnje. Stoga se proizvoenje vika vrednosti, u obliku koji smo dosad razmatrali, putem jednostavnog produavanja radnog dana, pokazivalo kao nezavisno od svake promene samog naina proizvodnje. U staromodnoj pekarnici ono nije bilo manje efektivno nego u modernoj predionici pamuka. Kad posmatramo proces proizvodnje sa stanovita procesa rada, onda se radnik prema sredstvima za proizvodnju ne odnosi kao prema kapitalu, ve kao pukom sredstvu i materijalu njegove svrsishodne proizvodne delatnosti. U tavionici koa, npr., koe su za njega prosto predmeti njegova rada. Ne tavi on kou za kapitalistu. Drukije je im smo proces proizvodnje stali posmatrati s gledita procesa oploavanja vrednosti. Sredstva za proizvodnju smesta se pretvorie u sredstva za usisavanje tueg rada. Sad sredstva za proizvodnju vie ne upotrebljava radnik, ve sredstva za proizvodnju upotrebljavaju radnika. Umesto da on njih troi kao materijalne elemente svoje proizvodne delatnosti, ona troe njega kao ferment svog vlastitog ivotnog procesa, a ivotni proces kapitala sav je u tome to se on kree kao vrednost koja sama sebe oplouje. Talionike pei i radionike zgrade koje se nou odmaraju i ne usisavaju ivi rad jesu ist gubitak (mere loss)
308
Ovakve je ustanove Martin Luther nazivao Die Gesellschaft Mono-
polia.
za kapitalistu. Zato talionike pei i radionike zgrade predstavljaju pravni osnov na noni rad radnih snaga. Ve samo pretvaranje novca u materijalne inioce procesa proizvodnje, u sredstva za proizvodnju, pretvara ova sredstva u osnovu za pravno i prinudno pravopolaganje na tui rad i viak rada. Najzad, neka jo jedan primer pokae kako se u svesti kapitalistikih glava odraava ovo izopaavanje, tavie izvrtanje odnosa izmeu mrtvog i ivog rada, izmeu vrednosti i snage koja vrednost stvara, svojstveno kapitalistikoj proizvodnji i karakteristino za nju. Za vreme pobune engleskih fabrikanata od 1848. do 1850, napisao je
*ef predionice lana i pamuka u Pejsliju, jedne od najstarijih i najuglednijih firmi zapadne kotske, Carlile, sinovi i komp., koja je osnovana 1752. i kojom iz generacije u generaciju upravlja ista porodica
ovaj krajnje inteligentni dentlmen napisao je u listu Glasgow Daily Mail od 25. aprila 1849. jedno pismo309 pod naslovom Relejni sistem, u kome mu se, izmeu ostalog, potkrala sledea groteskna naivnost:
Da pogledamo sad kakva zla povlai za sobom skraivanje radnog vremena od 12 na 10 asova... Ona su od krajnje ozbiljne tete po fabrikantove izglede i svojinu. Ako je on (tj. njegove ruke) radio 12 asova, pa mu se rad ogranii na 10, onda se svakih 12 maina ili vretena njegova preduzea smanjuju na 10 (then every 12 machines or spindles, in his establishment, shrink to 10), a ako bi hteo fabriku da proda, 12 maina ili vretena cenilo bi se sajno kao 10, tako da bi u celoj zemlji bila odbijena jedna estina od vrednosti svake fabrike.310 *
U ovom od predaka nasleenom kapitalskom mozgu zapadne kotske toliko se vrednost sredstava za proizvodnju, vretena itd., slila u jedno s njihovim kapitalskim svojstvom da se sama oplouju, odnosno da svakodnevno gutaju odreenu koliinu tueg besplatnog rada, da ef kue Carlile i komp. uistinu uobraava da bi mu se pri prodaji njegove fabrike platila ne samo vrednost vretena, nego povrh toga i oploavanje njihove vrednosti; ne samo rad koji se u njima sadri i koji je potreban za proizvodnju vretena iste vrste, nego i viak rada koji se uz njihovu pomo svakodnevno isisava iz valjanih kota u Pejsliju. I ba zbog toga on dri da e se i prodajna cena svakih 12 maina predilica sniziti na cenu od 10 maina ako se radni dan bude skratio za 2 asa!
RIF za 30. april 1849, str. 59. Isto, str. 60. Fabriki inspektor Stuart, i sam kot, a nasuprot engleskim fabrikim inspektorima, potpuno ogrezao u kapitalistiki nain miljenja, izrino napominje da je ovo pismo koje prilae svome izvetaju najkorisnije saoptenje koje je dao bilo koji od fabrikanata koji se slui relejnim sistemom, i da je naroito sraunato na to da otkloni predrasude u pogledu tog sistema i bojazan od njega.
310
309
300 etvrti odeljak
Proizvoenje relativnog vika vrednosti

G L A V A D E S E T A
Pojam relativnog vika vrednosti

Onaj deo radnog dana u kome radnik proizvodi samo ekvivalent vrednosti radne snage koju kapitalista plaa, uzimali smo dosad kao postojanu veliinu, a pod datim uslovima proizvodnje, na izvesnom datom stupnju privrednog razvitka drutva, on to u stvari i jeste. Preko tog svog potrebnog radnog vremena radnik je mogao raditi 2, 3, 4, 6 itd. asova. Od veliine toga produenja zavisila je stopa vika vrednosti i veliina radnog dana. Ali, dok je potrebno radno vreme bilo postojano, celokupni radni dan bio je, naprotiv, promenljiv. Pretpostavi sada takav radni dan kod koga nam je data i veliina i podela na potreban rad i viak rada. Neka linija ac, a --------------------------------- b c, predstavlja, npr., dvanaestoasovni radni dan, komad ab 10 asova potrebnog rada, a komad bc 2 asa vika rada. Kako se sad moe poveati proizvodnja vika vrednosti, tj. produiti viak rada a da se linija ac vie nikako ne produi, odnosno nezavisno od svakog njenog daljeg produavanja? Uprkos datim granicama radnog dana ac izgleda da je bc produivo, ako i ne protezanjem preko svoje krajnje take c, koja je u isto vreme i krajnja taka radnog dana ac, a ono pomeranjem svoje poetne take b u suprotnom pravcu prema a. Uzmi da je b' b na liniji a _______________ b' _____ b______ c ravno polovini od bc, ili jednom radnom asu. Kad se u dvanaestoasovnom radnom danu ac, taka b pomeri na b', onda se bc rastee u b'c, viak rada raste za polovinu, od 2 na 3 asa, mada radni dan jo uvek ima samo 12 asova kao i ranije. No ovo protezanje vika rada od bc na b'c, od 2 na 3 asa, oigledno je nemogue ako se istovremeno potrebni rad ne skupi od ab na ab', od 10 na 9 asova. Produenju vika rada odgovaralo bi skraenje potrebnog rada, drugim reimajedan deo radnog vremena koji je dotle radnik upotrebljavao stvarno za sebe, pretvara se u radno vreme za kapitalistu. Ono to bi se promenilo ne bi bila duina radnog dana, ve njegova podela na potrebni rad i viak rada. S druge strane, sa datom veliinom radnog dana i sa datom vrednou radne snage, oigledno je data i veliina samog vika rada. Vrednost radne snage, tj. radno vreme potrebno za njenu proizvodnju,
10. glava Pojam relativnog vika vrednosti 301
odreuje se onim radnim vremenom koje je potrebno za reprodukciju njene vrednosti. Ako koliina zlata od pola ilinga ili 6 pensa predstavlja jedan as rada, te ako dnevna vrednost radne snage iznosi 5 il., onda radnik mora dnevno da radi 10 asova da bi naknadio dnevnu vrednost svoje radne snage koju mu kapital plaa, tj. da bi proizveo ekvivalent vrednosti svojih potrebnih dnevnih ivotnih sredstava. S vrednou ovih ivotnih sredstava data je vrednost njegove radne snage311, s vrednou njegove radne snage data je veliina njegovog potrebnog radnog vremena. A veliina vika rada dobija se oduzimanjem potrebnog radnog vremena od ukupnog radnog dana. Oduzmemo li 10 asova od 12, ostae 2, i tu se ne da videti kako se pod datim uslovima viak rada moe produiti preko 2 asa. Svakako, kapitalista moe da plati radniku i samo 4 il. i 6 pensa umesto 5 il., pa i jo manje. Za reprodukovanje ove vrednosti od 4 il. i 6 pensa dovoljno bi bilo 9 radnih asova, usled ega bi od dvanaestoasovnog radnog dana pripalo viku rada 3 umesto 2 asa, a sam viak vrednosti popeo bi se od 1 il. na 1 il. i 6 pensa. Ali bi ovaj rezultat bio postignut jedino obaranjem radnikove najamnine ispod vrednosti njegove radne snage. Sa 4 il. i 6 pensa, koje proizvodi za 9 asova, raspolae s 1/io ivotnih sredstava manje nego ranije, te e se zbog toga njegova radna snaga samo skueno reprodukovati. Viak rada u ovom sluaju produio bi se samo prekoraenjem svoje normalne granice, njegova bi se oblast proirila samo uzurpatorskim zakidanjem od oblasti potrebnog radnog vremena. Uprkos vanosti uloge koju ovaj metod igra u stvarnom kretanju najamnine, mi smo ga ovde iskljuili naom pretpostavkom da se robe, pa dakle i radna snaga, kupuju i prodaju po punoj vrednosti. Kad se takva pretpostavka ve uini, onda se radno vreme potrebno za proizvodnju radne snage, ili za reprodukovanje njene vrednosti, moe da smanji ne stoga to bi radnikova najamnina pala ispod vrednosti njegove radne snage, ve jedino ako sama ta vrednost padne. Kad je duina radnog dana data, produenje vika rada mora potei iz skraenja potrebnog radnog
311 Vrednost prosene dnevne najamnine odreuje se onim to je radniku potrebno da ivi, da radi i da se mnoi. (William Petty, Political Anatomy of Ireland, 1672, str. 64.) Cenu rada uvek odreuje cena ivotnih sredstava. Radnik ne dobija najamninu koja mu pripada im... njegova najamnina ne stie da saobrazno radnikovom niskom poloaju izdrava porodicu kakvu radnici esto imaju. (J. Vanderlint, Money answers etc., str. 15.) Prost radnik, koji ima samo svoje ruke i svoju umenost, nema niega osim ako uspe da drugima proda svoj rad... U svakom radu, dakle, dolazi i mora da doe do toga da se radnikova najamnina ograniava na ono to je za njegovo odravanje bezuslovno potrebno. (Turgot, Reflexions etc., Oeuvres, izd. Daire, sv. I, str. 10.) Cena sredstava za odravanje stvarno sainjava trokove proizvodnje rada. (Malthus, Inquiry into etc. Rent, London 1815, str. 48, primedba.)
302 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti
vremena, a ne obratno da skraenje potrebnog radnog vremena potee iz produenja vika rada. U naem primeru mora vrednost radne snage stvarno pasti za a/io da bi se potrebno radno vreme skratilo za 1 /io, od 10 na 9 asova, i da se usled toga viak rada produi od 2 na 3 asa. No sa svoje strane ovakvo padanje vrednosti radne snage za 1/m uslovljava da se ista masa ivotnih sredstava koja je ranije proizvoena za 10, sada proizvodi za 9 asova. A to je nemogue bez poveanja proizvodne snage rada. Na primer, s datim sredstvima moe jedan obuar nainiti par izama za radni dan od f2 asova. Treba li da za isto vreme naini dva para izama, onda se proizvodna snaga njegova rada mora udvojiti, a ona se ne moe udvojiti bez neke promene u njegovim sredstvima za rad ili u metodu njegova rada ili u obojemu istovremeno. To znai da mora da doe do revolucije u uslovima za proizvodnju njegova rada, tj. u njegovom nainu proizvodnje, a otud u samom procesu rada. Pod poveanjem proizvodne snage rada razumemo ovde uopte svaku promenu u procesu rada kojom se skrauje radno vreme drutveno potrebno za proizvoenje neke robe, kad, dakle, manja koliina rada stie snagu da proizvodi veu koliinu upotrebne vrednosti.312 Dok smo, dakle, kod proizvodnje vika vrednosti u dosad posmatranom obliku polazili od pretpostavke da je nain proizvodnje dat, dotle za proizvodnju vika vrednosti putem pretvaranja potrebnog rada u viak rada nije nikako dovoljno da kapital zavlada procesom rada u njegovom istorijski nasleenom ili zateenom obliku pa da samo produi njegovo trajanje. On mora revolucionisati tehnike i drutvene uslove procesa rada, dakle sam nain proizvodnje, da bi poveao proizvodnu snagu rada, a poveavi proizvodnu snagu rada snizio vrednost radne snage i tako skratio onaj deo radnog dana koji je potreban za reprodukovanje te vrednosti. Viak vrednosti koji se proizvodi produavanjem radnog dana nazivam apsolutnim vikom vrednosti; naprotiv, onaj viak vrednosti koji potie iz skraivanja potrebnog radnog vremena i odgovarajue promene u odnosu meu veliinama obadva sastavna dela radnog dana nazivam relativnim vikom vrednosti. Da bi snizilo vrednost radne snage, mora poveanje proizvodne snage zahvatiti one industrijske grane iji proizvodi odreuju vrednost radne snage, koji, dakle, ili spadaju u krug uobiajenih ivotnih sredstava ili mogu biti zamena za njih. Ali vrednost neke robe ne odreuje se jedino koliinom rada koji joj daje poslednji oblik, ve isto
312 Usavriti vetine znai samo pronai nove vrste postupaka pomou kojih e se neki proizvodi izraivati s manje ljudi, ili (to je isto) za krae vreme. (Galiani, Delia Moneta, str. 158, 159.) Uteda u trokovima proizvodnje moe biti samo uteda u koliini rada utroenoj na proizvodnju. (Sismondi, tudes etc., sv. I, str. 22.)
tako i onom masom rada koju sadre sredstva za njenu proizvodnju. Na primer, vrednost jednih izama ne odreuje se samo obuarskim radom, nego i vrednou koe, iria, ice itd. Prema tome, poveanje proizvodne snage i odgovarajue pojevtinjenje roba u industrijama koje liferuju materijalne elemente postojanog kapitala, sredstva za rad i materijal za rad koji slue proizvodnji potrebnih ivotnih sredstava, ujedno snizuju vrednost radne snage. Nasuprot tome, u onim granama proizvodnje koje ne liferuju ni potrebna ivotna sredstva, ni sredstva za proizvodnju potrebna za njihovu izradu, poveanje proizvodne snage ne dodiruje vrednost radne snage. Pojevtinjena roba, naravno, snizuje vrednost radne snage samo pro tanto, tj. samo u onoj srazmeri u kojoj ona ulazi u reprodukciju radne snage. Tako su, npr., koulje potrebna ivotna sredstva, ali samo jedna meu mnogima. Kad one pojevtine, smanjuju se jedino ranikovi izdaci na koulje. Meutim, celokupna suma potrebnih ivotnih sredstava sastoji se iz razlinih roba, sve proizvoda posebnih industrija, i vrednost svake takve robe sainjava uvek alikvotan deo vrednosti radne snage. Ova se vrednost smanjuje kad se skrati radno vreme potrebno za njeno reprodukovanje, a ukupno skraenje tog radnog vremena jednako je zbiru njegovih skraenja u svima onim posebnim granama proizvodnje. Ovaj opti rezultat uzimamo ovde kao da je neposredni rezultat i neposredna svrha u svakom pojedinom sluaju. Kad neki kapitalista poveavi proizvodnu snagu rada pojevtini, recimo, koulje, on ne mora sebi nuno da postavi kao svrhu da u odgovarajuoj meri snizi vrednost radne snage a time i potrebno radno vreme; ali samo ukoliko na kraju krajeva doprinese takvom rezultatu, doprinee on i povienju opte stope vika vrednosti .313 Mora se praviti razlika izmeu optih i nunih tendencija kapitala i oblika u kojima se one ispoljavaju. Neemo sad ulaziti u to na koji se nain unutranji zakoni kapitalistike proizvodnje ispoljavaju u spoljanjem kretanju kapitala, kako dejstvuju kao prinudni zakoni konkurencije, usled ega se u svesti individualnog kapitaliste pokazuju kao pobude koje ga 'pokreu, ali je i unapred ovoliko jasno: nauna analiza konkurencije moguna je samo ako se shvati unutranja priroda kapitala, ba kao to je prividno kretanje nebeskih tela razumljivo samo onome koji poznaje njihovo stvarno ali ulima neprimetljivo kretanje. Ipak radi razumevanja proizvoenja relativnog vika vrednosti, i to iskljuivo na osnovici dosad postignutih rezultata, imamo da napomenemo sledee. Ako koliina zlata od 6 pensa ili */2 ilinga predstavlja jedan as
313 Kad poboljavi maine fabrikant dobije dvaput vie proizvoda... bie (na kraju) u dobitku samo ukoliko ga to bude osposobilo da radnika jevtinije odeva... i da tako radniku pripadne manji deo ukupnog prinosa. (Ramsay, An Essay on the Distribution etc., str. 168, 169.)
rada, onda se u dvanaestoasovnom radnom danu proizvodi vrednost od 6 ilinga. Uzmimo da se s datom proizvodnom snagom rada izradi 12 komada robe u tih 12 radnih asova. Neka vrednost sredstava za proizvodnju, sirovine itd., utroenih na svaki komad iznosi 6 pensa. Pod tim okolnostima pojedina roba staje 1 il., naime 6 pensa za vrednost sredstava za proizvodnju, 6 pensa za novu vrednost dodatu u toku njenog izraivanja. A sad neka poe kojem kapitalisti za rukom da udvoji proizvodnu snagu rada, te da tako u dvanaestoasovnom radnom danu proizvede 24 umesto 12 komada robe ove vrste. Ako se vrednost sredstava za proizvodnju nije promenila, onda se yrednost pojedine robe snizuje sada na 9 pensa, naime iznosi 6 pensa za vrednost sredstava za proizvodnju i 3 pensa za novu vrednost dodatu poslednjim radom. Uprkos udvojenoj proizvodnoj snazi, radni dan stvara sad kao i ranije novu vrednost od 6 ilinga, no ova se sada razdeljuje na dvaput vie proizvoda. To znai da na svaki pojedini proizvod otpada jo samo x/24 mesto i/i2 od te ukupne vrednosti, 3 pensa umesto 6, ili, to je isto, sada se sredstvima za proizvodnju, pretvarajui ih u proizvod i raunajui svaki komad zasebno, pridodaje jo samo pola radnog asa umesto ranijeg itavog radnog asa. Individualna vrednost te robe sada je ispod njene drutvene vrednosti, tj. ona staje manje radnog vremena nego velika gomila istih predmeta koja se proizvodi pod prosenim drutvenim uslovima. Komad proseno staje 1 il. ili predstavlja 2 asa drutvenog rada; s promenjenim nainom proizvodnje on staje samo 9 pensa ili sadri samo l 1^ radni as. Ali prava vrednost neke robe nije njena individualna, ve njena drutvena vrednost, tj. ne meri se radnim vremenom koliko je roba stvarno stajala proizvoaa u pojedinanom sluaju, ve radnim vremenom koje se drutveno zahteva za njeno proizvoenje. Preiha tome, ako kapitalista koji primenjuje novi metod bude prodavao svoju robu po njenoj drutvenoj vrednosti od 1 il., on e je prodavati za 3 pensa iznad njene individualne vrednosti i tako ostvariti ekstraviak vrednosti od 3 pensa. Ali s druge strane, njemu se dvanaestoasovni radni dan predstavlja u 24 komada robe umesto u 12. Pa da bi prodao proizvod jednog radnog dana, potrebna mu je dvostruka proda ili dvaput vee trite. Ako okolnosti ostanu iste, njegova roba e osvojiti iri prostor na tritu samo ako joj cena bude manja. Zbog toga e je on prodavati iznad njene individualne a ispod njene drutvene vrednosti, recimo po 10 pensa komad. Na ovaj nain iz svakog pojedinog komada izvlai on jo uvek ekstraviak vrednosti od 1 pensa. Za njega se ovo poveanje vika vrednosti zbiva, pa bilo da njegova roba spada u krug potrebnih ivotnih sredstava ili ne, dakle bilo da utie na odreivanje opte vrednosti radne snage ili ne. Prema tome i bez obzira na ovu poslednju okolnost, za svakog pojedinog kapitalistu postoji pobuda da poveanjem proizvodne snage rada robu uini jevtinijom. Meutim, poveana proizvodnja vika vrednosti potie ak i u ovom sluaju iz skraenja potrebnog radnog vremena i odgovarajueg
produenja vika rada.314 Neka je potrebno radno vreme bilo 10 asova, ili neka je dnevna vrednost radne snage iznosila 5 il., viak rada 2 asa, a usled toga dnevno proizvoeni viak vrednosti 1 iling. Ali na kapitalista proizvodi sada 24 komada i prodaje ih po 10 pensa komad, ili sve za 20 il. Kako je vrednost sredstava za proizvodnju jednaka 12 il., to 142/s komada robe naknauju samo predujmljeni postojani kapital. Preostalih 93/s komada predstavljaju dvanaestoasovni radni dan. Poto je cena radne snage=5 il., to se potrebno radno vreme predstavlja u 6 komada proizvoda, a viak rada u 33/s komada. Odnos potrebnog rada prema viku rada, odnos koji je pod prosenim drutvenim uslovima iznosio 5:1, sada je samo jo 5:3. Isti se rezultat dobija i ovako: Vrednost proizvoda dvanaestoasovnog radnog dana jeste 20 il. Od ovog otpada 12 il. na vrednost sredstava za proizvodnju, koja se samo nanovo javlja. Preostaje, dakle, 8 il. kao novani izraz vrednosti koja predstavlja radni dan. Taj novani izraz vei je od novanog izraza prosenog drutvenog rada iste vrste, od kojega se 12 asova izraavaju u samo 6 ilinga. Rad koji ima izuzetnu proizvodnu snagu deluje kao potenciran rad, ili stvara u istim odsecima vremena vee vrednosti nego proseni drutveni rad iste vrste. Ali na kapitalista plaa i sad kao i ranije samo 5 il. za dnevnu vrednost radne snage. Zbog toga je radniku, umesto ranijih 10, sada potrebno jo samo 71/5 asova za reprodukciju te vrednosti. Zbog toga se njegov viak rada poveava za 2315/s asa, a viak vrednosti, koji on proizvodi, od 1 na 3 il. Prema tome, kapitalista koji primenjuje poboljani nain proizvodnje prisvaja vei deo radnog dana za viak rada nego ostali kapitalisti u istom poslu. On ini kao pojedinac ono to ini kapital kao celina pri proizvoenju relativnog vika vrednosti. Ali s druge strane, onoga ekstravika vrednosti nestaje im novi nain proizvodnje postane opti i time se izgubi razlika izmeu individualne vrednosti jevtinije proizvoenih roba i njihove drutvene vrednosti. Isti onaj zakon odreivanja vrednosti radnim vremenom, koji se kapitalisti s novim metodom namee u tome obliku da svoju robu mora prodavati ispod njene drutvene vrednosti, goni njegove takmace, kao prinudni zakon konkurencije, da i oni uvedu novi nain proizvodnje.4 Ceo ovaj proces dodiruje, dakle, optu stopu vika vrednosti samo ako je poveanje proizvodne snage rada zahvatilo one grane
3a Profit nekog oveka ne zavisi od vlasti koju moe imati da raspolae proizvodom raa drugih ljudi, ve od njegove vlasti da raspolae samim radom. Bude li u stanju da svoju robu prodaje skuplje dok najamnine njegovih radnika ostaju iste, oigledno e on od toga imati dobit... Bie mu dovoljan manji deo onoga to proizvodi da onaj rad stavi u kretanje, a usled toga ostae njemu samom vei deo. ([J. Cazenove,] Outlines of Political Economy, London 1832, str. 49, 50.) 315 Kad moj sused proizvede mnogo s malo rada i time uzmogne jevtinije prodavati, moram i ja teiti da prodajem isto tako jevtino. Tako svaki pronalazak, svaki postupak i svaka maina koji omoguavaju da se neki rad izvede s manje
proizvodnje, dakle pojevtinilo one robe koje ulaze u krug potrebnih ivotnih sredstava, te usled toga sainjavaju elemente vrednosti radne snage. Vrednost roba stoji u obrnutoj srazmeri prema proizvodnoj snazi rada. Isto tako i vrednost radne snage, jer je odreuju robne vrednosti. Nasuprot tome, relativni viak vrednosti stoji u upravnoj srazmeri prema proizvodnoj snazi rada. On raste kad raste proizvodna snaga, a pada kad ona pada. Proseni drutveni radni dan od 12 asova, pod pretpostavkom da se vrednost novca ne menja, proizvodi stalno istu vrednost proizvoda, npr. od 6 il., ma kako se ova suma vrednosti razdeljivala na ekvivalent vrednosti radne snage i viak vrednosti. Ali, bude li usled poveanja proizvodne snage vrednost dnevnih ivotnih sredstava, a usled toga i dnevna vrednost radne snage, pala od 5 na 3 il., onda e viak vrednosti porasti od 1 na 3 ilinga. Da bi se reprodukovan vrednost radne snage, bilo je ranije potrebno 10, a sada treba jo samo 6 radnih asova. etiri radna asa oslobodila su se i mogu se pripojiti oblasti vika rada. Prema tome, unutranji nagon i stalna tendencija kapitala jeste da poveava proizvodnu snagu rada kako bi robu uinio jevtinijom i kako bi, pojevtinivi robu, uinio jevtinijim i samog radnika.316 Apsolutna vrednost robe sama je po sebi indiferentna za kapitalistu koji je proizvodi. Njega interesuje samo viak vrednosti koji se u robi sadri a u prodaji ostvaruje. Ostvarivanje vika vrednosti samo po sebi ukljuuje naknadu za predujmljenu vrednost. Pa poto relativni viak vrednosti raste u upravnoj srazmeri prema razvijanju proizvodne snage rada, dok vrednost roba pada u obrnutoj srazmeri prema istom razvijanju, poto, dakle, identini proces pojevtinjava robe, a poveava viak vrednosti koji se u njima sadri, to se reava i zagonetka zato kapitalista, kome je stalo samo do proizvoenja razmenske vrednosti, stalno tei za tim da snizuje razmensku vrednost robe. To je protivrenost kojom je jedan od osnivaa politike ekonomije, Quesnay, kinjio svoje protivnike i na koju su mu ovi ostali duni odgovora.
Ma u kojoj se srazmeri smanjivali izdaci jednog radnika, u istoj e se srazmeri smanjivati i njegova najamnina ako se u isto vreme ukinu ogranienja nametnuta industriji. (Considerations concerning taking off the Bounty on Corn exported etc., London 1753, str. 7.) Interes industrije i trgovine zahteva da ito i sva ivotna sredstva budu to je mogue jevtinija, jer sve to njih poskupljuje, poskupljuje i rad... U svima zemljama gde je industrija slobodna od ogranienja, mora cena ivotnih sredstava uticati na cenu rada. Ova e pasti kad god ivotna sredstva pojevtiae. (Isto, str. 3.) Najamnine padaju u istoj srazmeri u kojoj proizvodne snage rastu. Maina na svaki nain smanjuje cenu ivotnih sredstava, ali smanjuje i cenu radnika. (A Prize Essay on the Comparative Merits of Competition and Cooperation, London 1834, str. 27.)
316
307
Vi priznajete, veli Quesnay, da ukoliko se vie, bez utrba po proizvodnju, moe u fabrikaciji industrijskih proizvoda utedeti na trokovima ili skupocenim radovima, utoliko e ta uteda biti korisnija, jer smanjuje cenu izraevine. A ipak smatrate da se proizvodnja bogatstva, koje potie iz radova industrijalaca, sastoji u poveavanju razmenske vrednosti njihovih izraevina. 6
Prema tome, tednji rada razvijanjem proizvodne snage rada 7 u kapitalistikoj proizvodnji ni najmanje nije cilj da skrati radni dan. Ona cilja jedino na skraenje radnog vremena potrebnog za proizvoenje odreene koliine robe. to pri poveanoj proizvodnoj snazi svoga rada radnik u jednom asu proizvodi, npr., deset puta vie robe nego ranije, to mu je, dakle, za svaki komad robe potrebno deset puta manje radnog vremena, nimalo ne spreava da ga primoravaju da i dalje radi 12 asova kao i ranije i da u 12 asova proizvede 1200 komada umesto ranije 120. tavie, njegov se radni dan moe pri tome produiti, tako da sada u 14 asova proizvede 1400 komada itd. Zbog toga se u ekonomista takvoga kova kakvi su MacCulloch, Ure, Senior i tutti quanti1* moe na jednoj strani itati da radnik treba da bude blagodaran kapitalu to razvija proizvodne snage, jer se time skrauje potrebno radno vreme, a na drugoj strani da tu zahvalnost mora posvedoiti time to e odsad raditi 15 umesto 10 asova. Razvijanje proizvodne snage rada ima u okviru kapitalistike proizvodnje za cilj da skrati onaj deo radnog dana u kome radnik mora da radi za sama sebe, da bi se ba time produio onaj drugi deo radnoga dana u kome on moe da radi besplatno za kapitalistu. U kolikoj se meri ovaj rezultat dade postii i bez pojevtinjavanja roba, pokazae se kod naroitih metoda za proizvoenje relativnog vika vrednosti, koje emo sad uzeti u razmatranje.
6 Quesnay, Dialogues sur le Commerce et sur les Travaux des Artisans, str. 188- 189. 7 Ti pekulanti koji toliko gledaju da utede na radu radnika koje moraju plaati. (J. N. Bidaut, Du Monopole qui setablit dans les arts industriels et le commerce, Paris 1828, str. 13.) Poduzetnik e uvek uiniti to mu je u moi da utedi vremena i rada. (Dugald Stewart, Works, ed. by Sir W. Hamilton, Edinburgh 1855, sv. Ill, Lectures on Political Economy, str. 318.) Oni (kapitalisti) su zainteresovani za to da proizvodne snage radnika koje upoljavaju budu to vee. Sva njihova panja gotovo je iskljuivo upravljena na uveanje te snage. (R. Jones, Text-book of Lectures etc., Lecture III [str. 39].)
** kako se sve ne zovu, svi mogui
G L A V A
J E D A N A E S T A
Kooperacija
Kao to smo videli, kapitalistika proizvodnja poinje stvarno tek tamo gde jedan isti individualni kapital jednovremeno zapoljava vei broj radnika, dakle gde proces rada proiruje svoj obim i daje proizvod u veem kvantitativnom razmeru. Dejstvovanje veeg broja radnika u isto vreme i u istom prostoru (ili, ako se hoe, na istom polju rada) radi proizvoenja iste vrste robe, pod komandom istog kapitaliste, istorijski je i logiki polazna taka kapitalistike proizvodnje. U pogledu samog naina proizvodnje, manufaktura se, npr., u svojim poecima razlikuje od esnafske zanatske radinosti jedino veim brojem radnika jednovremeno zaposlenih od strane istog kapitala. Radionica esnafskog majstora samo se proirila. Razlika je, dakle, u prvi mah samo kvantitativna. Videli smo da je masa vika vrednosti, koju proizvodi neki dati kapital, ravna viku vrednosti koji stvara pojedini radnik puta broj jednovremeno uposlenih radnika. Sam po sebi ovaj broj ni u emu ne menja stopu vika vrednosti, tj. stepen eksploatacije radne snage, a u pogledu proizvodnje robne vrednosti uopte svaka kvalitativna promena procesa rada izgleda indiferentna. To proistie iz same prirode vrednosti. Ako se dvanaestoasovni radni dan opredmeuje u 6 il., onda e se 1200 takvih radnih dana opredmetiti u 6 il. X 1200. U jednom sluaju pripojeno je proizvodima 12 x1200, u drugome 12 radnih asova. U proizvodnji vrednosti veliki broj radnika predstavlja samo mnoge pojedince. Prema tome, za proizvodnju vrednosti svejedno je da li 1200 radnika proizvode svaki asebno ili udrueni pod komandom istog kapitala. Pa ipak, u izvesnim granicama nastaje neka modifikacija. Rad opredmeen u vrednosti rad je prosenog drutvenog kvaliteta, dakle ispoljavanje prosene radne snage. A prosena veliina uvek postoji samo kao proek mnogih razliitih individualnih veliina iste vrste. U svakoj grani industrije, individualni radnik, Petar ili Pavle, odstupa vie ili manje od prosenog radnika. Ova individualna odstupanja, koja se u matematici zovu greke, uzajamno se potiru i iezavaju im uzmemo zajedno vei broj radnika. uveni sofista i sikofant Edmund Burke smatra da iz svog praktinog iskustva koje je stekao kao
zakupnik moe tvrditi da se ve kod tako male etice od 5 poljoprivrednih nadniara gubi svaka individualna razlika u radu, da dakle ma koja petorica odraslih engleskih poljoprivrednih nadniara uzetih zajedno izvre za isto vreme upravo toliki posao koliko i ma koja druga petorica engleskih poljoprivrednih nadniara.8 Bilo kako mu drago, jasno je da je ukupni radni dan veeg broja jednovremeno uposlenih radnika, podeljen brojem radnika, sam po sebi dan prosenog drutvenog rada. Recimo da je radni dan pojedinca dvanaestoasovan. U tome sluaju radni dan dvanaestorice jednovremeno zaposlenih radnika sainjava ukupni radni dan od 144 asa, i mada rad svakog od dvanaestorice vie ili manje odstupa od prosenog drutvenog rada, tako da pojedincu moe ustrebati neto vie ili manje vremena za isti posao, ipak radni dan svakoga pojedinca, kao 317/i2 ukupnog radnog dana od 144 asa, ima proseni drutveni kvalitet. A za kapitalistu koji zapoljava dvanaest radnika radni dan postoji kao ukupni radni dan dvanaestorice. Radni dan svakog pojedinca postoji kao alikvotni deo ukupnog radnog dana, sasvim nezavisno od toga da li dvanaestorica rade povezano jedan s drugim ili se sva povezanost njihovih radova sastoji samo u tome to rade za istog kapitalistu. Suprotno tome, ako od 12 radnika budu po 2 zaposlena kod sitnih majstora onda e biti stvar sluaja hoe li svaki pojedini majstor proizvesti istu masu vrednosti i time ostvariti optu stopu vika vrednosti. Dogaala bi se individualna odstupanja. Ako bi koji radnik na proizvoenje neke robe utroio znatno vie vremena nego to je drutveno potrebno, ako bi radno vreme koje je za njega individualno potrebno znatno odstupalo od drutveno potrebnog ili prosenog radnog vremena, onda njegov rad ne bi vaio kao prosean rad ni njegova radna snaga kao prosena radna snaga. Ona se ne bi nikako prodavala ili bi se prodavala samo ispod prosene vrednosti radne snage. Dakle, pretpostavlja se odreen minimum umenosti u radu, a docnije emo videti da kapitalistika proizvodnja nalazi sredstva da ovaj minimum meri. Pa ipak minimum odstupa od proeka, mada se, s druge strane, mora plaati prosena vrednost radne snage. Zbog toga bi od onih 6 sitnih majstora jedan isterao vie, drugi manje no to iznosi opta stopa vika vrednosti. Za drutvo bi se ove nejednakosti uzajamno potrle, ali
317 pribliuju se vie ili manje prvom ili drugom. Dakle, ve u ovako maloj gomilici od 5 radnika nai ete pravilan proek onog to mogu da urade 5 ljudi. (E. Burke, Thoughts and Details etc., str. 15 - 16.) Upor. Qutelet-ova istraivanja o prosenoj individui.
11. glava Kooperacija 291
ne bi za pojedine majstore. Prema tome, zakon oploavanja vrednosti uopte potpuno se ostvaruje za pojedinog proizvoaa tek kad on proizvodi kao kapitalista, kad jednovremeno upotrebljava mnogo radnika, kad, dakle, od samog poetka stavlja u pokret prosean drutveni rad.318 I onda kada nain rada ostane isti, istovremena upotreba veeg broja radnika ima za posledicu revoluciju u materijalium uslovima procesa rada. Zgrade u kojima radi mnogo njih, skladita sirovina itd., sudovi, orua, aparati itd., koji slue mnogima istovremeno ili naizmenino, ukratkojedan deo sredstava za proizvodnju sada se u procesu rada troi zajedniki. S jedne strane, razmenska vrednost roba, dakle, i sredstava za proizvodnju, ni najmanje se ne uveava ako se bilo kako uvea iskoriavanje njihove upotrebne vrednosti. S druge strane, uveava se razmer sredstava za proizvodnju koja se zajedniki upotrebljavaju. Soba u kojoj 20 tkaa rade sa svojih 20 razboja mora biti prostranija od sobe nezavisnog tkaa koji ima dva pomonica. Ali proizvesti radionicu za 20 lica staje manje rada nego proizvesti 10 radionica za po 2 lica. Vrednost zajednikih i u masi koncentrisanih sredstava za proizvodnju ne raste, dakle, srazmerno njihovbm obimu i korisnom uinku. Zajedniki troena sredstva za proizvodnju ustunaju pojedinom proizvodu manji sastavni deo vrednosti, delom to se celokupna vrednost koju ustupaju istovremeno razdeljuje na veu masu proizvoda, delom to kad ih Uporedimo sa izolovanim sredstvima za proizvodnju ulaze u proces proizvodnje dodue s apsolutno veom, ali, s obzirom na njihov delokrug, s relativno manjom vrednou. Time se smanjuje jedan sastavni deo vrednosti postojanog kapitala, pa dakle, srazmerno njegovoj veliini, i celokupna vrednost robe. Postie se isti uinak kao da su sredstva za proizvodnju te robe jevtinije proizvedena. Ova ekonomija u upotrebi sredstava za proizvodnju potie samo iz njihovog zajednikog troenja u procesu rada mnogo njih. A ovaj karakter uslova drutvenog rada ili drutvenih uslova rada, protivno rasparanim i relativno skupim sredstvima za proizvodnju izolovanih samostalnih radnika ili sitnih majstora, dobijaju sredstva za proizvodnju ak i onda kad mnogo njih radi samo u istoj prostoriji, a ne jedni s drugima. Jedan deo sredstava za rad stie ovaj drutveni karakter pre no to ga stekne sam proces rada. Ekonomiju sredstava za proizvodnju valja uopte razmatrati s dvostrukog gledita. Prvo, ukoliko robe ini jevtinijima i time smanjuje vrednost radne snage. Drugo, ukoliko menja odnos vika vrednosti prema celokupnom predujmljenom kapitalu, tj. prema sumi
318 G. profesor Roscher pretenduje da je otkrio da 1 valja, koju ga profesorka zaposli za 2 dana, uradi vie nego 2 val je koje zaposli jednog istog dana. [ll4] Neka g. profesor svoja posmatranja procesa kapitalistike proizvodnje ne vri u dejoj sobi i pod okolnostima gde nema glavnog lica kapitaliste.
vrednosti njegovih postojanih i promenljivih sastavnih delova. Ovu poslednju taku razmatraemo tek u prvom odeljku tree knjige ovog dela, kamo, veze radi, prebacujemo i poneto to ve ovamo spada. Tok analize namee ovo cepanje predmeta, koje ujedno odgovara i duhu kapitalistike proizvodnje. Naime, poto u njoj uslovi rada istupaju pred radnika samostalno, to se i njihova ekonomija ispoljava kao naroita operacija koja se radnika nita ne tie, te je toga odvojena od metoda koji poveavaju njegovu linu proizvodnost. Oblik rada velikog broja radnika koji u istom procesu proizvodnje ili u razlinim ali povezanim procesima proizvodnje rade planski naporedo i zajedno zove se kooperacija.319 Kao to se udarna snaga konjikog eskadrona ili otporna snaga peadijskog puka bitno razlikuje od sume ofanzivne i odbrambene moi koju svaki konjanik i peak pojedinano razvija, tako se i zbir mehanikih snaga izolovanih radnika razlikuje od drutvene snage koja se razvija kad mnoge ruke istovremeno uestvuju u istoj nepodeljenoj operaciji, npr. kad treba podii kakav teret, okrenuti kakvu ruicu ili odstraniti kakvu smetnju.320 Tu pojedinani rad ili ne bi nikako mogao postii uinak kombinovanog rada ili bi ga postigao samo za mnogo due vreme ili samo u siunom razmeru. Ne radi se ovde samo o poveanju individualne proizvodne snage putem kooperacije, ve o stvaranju proizvodne snage koja sama po sebi mora biti masovna snaga.lla Osim nove snage koja proizlazi iz stapanja mnogih snaga u jednu ukupnu snagu, izaziva sam drutveni dodir u veini proizvodnih radova takmienje i naroiti podraaj ivotnih duhova (animal spirits) koji uveavaju individualnu delotvornost pojedinaca, tako da 12 lica zajedno proizvedu u istovremenom radnom danu od 144 asa mnogo vei celokupni proizvod nego 12 izolovanih radnika od kojih svaki
319
Concours des forces1* (Destutt de Tracy, Traite de la Volonte etc.,
str. 80.) Ima mnogo operacija tako prostih da ne doputaju podrazdeljivanje, a ipak se dadu izvesti jedino zajednikim delovanjem mnogih pari ruku. Na primer, podizanje nekog velikog drveta na kola... ukratko, svaki rad koji se ne moe izvesti a da se mnogo pari ruku ne pomau uzajamno i istovremeno pri istoj nedeljivoj radnji. (E. G. Wakefield, A View of the Art of Colonization, London 1849, str. 168.) lla Dok jedan ovek uopte nije u stanju, a deset ljudi mora se naprezati da bi podigli teret od jedne tone, moe stotina ljudi to uraditi ako se svaki prihvati samo jednim prstom. (John Bellers, Proposals for raising a Colledge of Industry, London 1696, str. 21.)
320
* saradnja snaga
radi po 12 asova ili jedan radnik koji radi 12 dana uzastopce .321 To dolazi otuda to je ovek od prirode ako ne politika ivotinja, kao to misli Aristotel322, a ono svakako drutvena ivotinja. Mada mnogo njih istovremeno i zajedniki izvode isti posao ili posao iste vrste, ipak individualni rad svakoga, kao deo ukupnog rada, moe da predstavlja razne faze samog procesa rada kroz koje predmet rpda, usled kooperisanja, bre prolazi. Na primer, kad zidari naine lanac od ruku da kamen za gradnju iznesu s podnoja na vrh skela, svaki od njih radi isti posao, pa ipak ove pojedinane radnje ine povezane delove jedne ukupne radnje, ine posebne faze kroz koje mora da proe svaki kamen u procesu rada, i kroz koje ga, recimo, 24 ruke ukupnog radnika bre prenose negoli dve ruke svakog posebnog radnika koji bi se na skele penjao i s njih silazio .323 Predmet rada prolazi isti prostor za krae vreme. S druge strane, rad je kombinovan kad se, npr., kakva gradnja otpone u isto vreme s vie strana mada kooperatori vre isti ili slini posao. Kombinovani radni dan od 144 asa koji se na predmet rada baca s mnogo strana u prostoru, jer kombinovani ili ukupni radnik ima oi i ruke spreda i pozadi, te je u izvesnom stepenu sposoban da se svugde nalaziubrzava rad na celokupnom proizvodu vie no to bi to uinilo 12 dvanaestoasovni!! radnih dana vie ili manje izolovanih radnika, koji se svoga posla moraju jednostranije laati. Razni delovi proizvoda, prostorno odvojeni, sazrevaju ovde u isto vreme.
321 U tome (kad jedan zakupnik upotrebi isti broj radnika na 300 ekera umesto da ih upotrebi deset zakupnika na po 30 ekera) ima koristi i od broja momaka koji zajedno rade, koristi koju samo praktini ljudi mogu lako da shvate. ini se da je samo sobom razumljivo da se 1:4 odnosi kao 3:12, ali u praksi nije tako. Jer se o etvi, kao i pri mnogim drugim poslovima kad treba hitati, rad izvodi bolje i bre kad se okupe mnoge radne snage. Tako o etvi 2 vozara, natovarivaa, 2 dodavaa, 2 grabljaa i ostali na plastu ili u ambaru urade zajedno dvaput vie no to bi isti broj radnih snaga uradio ako bi bio razdeljen na razne grupe po raznim farmama. ([J. Arbuthnot,] An Inquiry into the Connection between the present Price of Provisions and the Size of Farms. By a Farmer, London 1773, str. 7, 8.) 322 Aristotelova definicija u stvari je u tome da je svaki ovek po prirodi graanin. Ona je za klasini stari vek isto toliko karakteristina koliko je za Amerikanca karakteristina Franklinova definicija da je ovek od prirode izraiva alata. 323 Moramo napomenuti i to da ova delimina podela raa moe da se izvede i onde gde su svi radnici zaposleni istom radnjom. Na primer, zidari koji prenose ciglu na visoke skele dodajui je s ruke na ruku rade svi isti posao, pa ipak ima meu njima izvesna vrsta podele rada koja se sastoji u tome to svaki od njih prenosi ciglu na izvesnom delu staze i to je svi zajedno otpremaju do krajnjeg cilja mnogo bre nego kad bi svaki od njih sam nosio svoju ciglu na vrh skele. (F. Skarbek, Theorie des richesses sociales, 2. izd., Paris 1839, sv. I, str. 97, 98.)
Naglasili smo da mnogo njih koji se meusobno dopunjuju rade isti ili slini posao zbog toga to taj najprostiji oblik zajednikog rada igra veliku ulogu ak i u najizgraenijem tipu kooperacije. Ako je proces rada komplikovan, onda ve sama masa ljudi koji zajedno rade omoguava da se razne operacije razdele na razne ruke, da se zato jednovremeno izvedu i time skrati radno vreme potrebno za izradu celokupnog proizvoda.324 U mnogim granama proizvodnje ima kritinih momenata, tj. perioda odreenih samom prirodom procesa rada, za ije vreme rad mora postii odreene rezultate. Treba li, npr., ostrii stado ovaca ili pokositi ito i sabrati letinu sa izvesnog broja jutara zemlje, koliina i kvalitet proizvoda zavisie od toga hoe li se operacija poeti i zavriti u odreeno vreme. Ovde je propisano koliko vremena moe zauzeti proces rada, kao to je propisano vreme, recimo, za lov na haringe. Iz jednoga dana pojedinac moe da istera samo jedan radni dan od, recimo, 12 asova, ali kooperacija njih 100, npr., proiruje jedan dvanaestoasovni dan u radni dan od 1200 asova. Kratkoa radnog roka naknauje se veliinom mase rada koja se u odlunome momentu baca na polje proizvodnje. Blagovremeno dejstvo zavisi ovde od istovremene upotrebe mnogih kombinovanih radnih dana, obim korisnog uinka od broja radnika, ali je ovaj broj uvek manji od broja radnika koji bi izolovani imali da postignu isti uinak u istom roku .325 Zato to ove kooperacije nema na zapadu Sjedinjenih Drava, ni u onim delovima Istone Indije u kojima je engleska vladavina razorila staru optinu, i dogaa se da se svake godine onamo upropasti masa ita, a ovamo masa pamuka.326
324 Ako treba izvesti kakav komplikovan posao, onda se vie radnji mora jednovremeno izvriti. Ovaj vri jednu, dok onaj vri neku drugu radnju, a svi za'edno doprinose rezultatu koji nijedan pojedinac ne bi bio u stanju da postigne. Ovaj vesla, dok onaj upravlja krmilom, a trei baca mreu ili harpun, i tako uspeva ribolov, koji bi bez te saradnje bio nemogu. (Destutt de Tracy, Traiti de la Volont etc., str. 78.) 19 Njihovo izvravanje (poljoprivrednih radova) u odlunom asu, donosi utoliko vee rezultate. (An Inquiry into the Connection between the present Price etc., str. 7.) U poljoprivredi nema vanijeg inioca od inioca vremena. (Liebig, Vber Theorie und Praxis in der Landwirthschaft, 1856, str. 23.) 326 Jo jedna nezgoda koju bi teko ko mogao oekivati u zemlji koja izvozi rad vie no ma koja druga zemlja na svetu, izuzev, moda, Kinu i Englesku, jeste nemogunost da se prikupi dovoljno radnih snaga za berbu pamuka. To ima za posledicu da velika masa ploda ostane neobrana, dok se drugi deo sakuplja sa zemlje poto je plod opao, te je pamuk, naravno, izgubio boju i delom se pokvario, tako da se sadilac zbog toga to se u pravo vreme oskudevalo u radnicima mora pomiriti s gubitkom velikog dela etve, na koju Engleska eka s toliko brige. (Bengal Hurkaru. Bi-Monthly Overland Summary of News, 22. jula 1861.)
Na jednoj strani, kooperacija omoguava da se protegne prostor na kome se rad vri, te je stoga za izvesne procese rada potrebna ve radi prostorne povezanosti predmeta rada, kao pri isuivanju zemljita, zagaivanju, navodnjavanju, graenju kanala, puteva, eleznica itd. S druge strane, ona omoguava da se prema razmeri proizvodnje suzi prostor na kome se rad vri. Ovo ograniavanje prostora na kome se rad vri uz istovremeno proirivanje oblasti njegova dejstva, ime se uteuje masa neproizvodnih trokova (faux frais), proistie iz nagomilavanja radnika, iz pribliavanja raznih procesa rada i iz koncentracije sredstava za proizvodnju.327 Uporeen s jednakim zbirom izolovanih individualnih radnih dana, kombinovani radni dan proizvodi vee mase upotrebne vrednosti, te stoga smanjuje radno vreme potrebno za proizvodnju nekog odreenog korisnog uinka. Bilo da u datom sluaju kombinovani radni dan tu poveanu proizvodnu snagu stie zato to poveava mehaniku potenciju rada, ili da proiruje prostornu oblast njegova dejstva, ili da u odnosu prema razmeru proizvodnje prostorno suava polje proizvodnje, ili da u kritinom momentu pokree mnogo rada u malo vremena, ili da budi revnost pojedinaca i razigrava njihove ivotne duhove, ili to jednorodnim operacijama mnogo njih udara ig kontinuiteta i mnogostranosti, ili to razne operacije vri u isto vreme, ili to tedi sredstva za proizvodnju upotrebljavajui ih zajedniki, ili to individualnom radu daje karakter prosenog drutvenog rada, pod svima tim okolnostima specifina proizvodna snaga kombivanog radnog dana jeste drutvena proizvodna snaga rada ili proizvodna snaga drutvenog rada. Ona proizlazi iz same kooperacije. U zajednikom planskom delovanju s drugima, radnik se oslobaa svojih individualnih granica i razvija snagu svojega roda.328 Kako radnici uopte ne mogu neposredno saraivati a da ne budu zajedno, usled ega je, dakle, uslov za njihovu kooperaciju da budu zbijeni u odreenom prostoru, to ni najamni radnici ne mogu kooperisati a da ih jedan isti kapital, isti kapitalista jednovremeno ne upotrebljava, dakle ako jednovremeno ne kupi njihove radne snage. Zbog
Kad se obraivanje zemlje unapredi, onda se sav kapital i sav rad koji je ranije bio rasturen na 500 ekera, a moda i na vie, koncentrie na temeljitije obraivanje 100 ekera. Mada se prostor smanjio u odnosu prema iznosu primenjenog kapitala i rada, ipak se oblast proizvodnje proiruje u poreenju sa onom oblasti proizvodnje koju je ranije posedovao i obraivao izolovani, nezavisni proizvoa. (R. Jones, An Essay on the Distribution of Wealth. On Rent, London 1831, str. 191.) 328 Snaga pojedinca veoma je neznatna, ali ujedinjenje tih neznatnih snaga stvara ukupnu snagu koja je vea od zbira deliminih snaga. Pa zbog toga ve i samo ujedinjenje snaga moe da skrati rok i da proiri prostor njihove akcije. (G. R. Carli, beleka uz: P. Verri, Meditaziom sulla Economia Politico, sv. XV, str. 196.)
327
toga celokupna vrednost tih radnih snaga, ili suma najamnina radnika za dan, nedelju itd., mora biti ujedinjena u kapitalistovu depu pre no to same radne snage budu ujedinjene u procesu proizvodnje. Isplatiti najedanput 300 radnika, makar i za cigli dan, zahteva vei predujam kapitala nego isplaivanje manjeg broja radnika iz nedelje u nedelju za vreme itave godine. Broj radnika koji kooperiu, ili razmer kooperacije, zavisi, dakle, na prvom mestu od veliine kapitala koji pojedini kapitalista moe predujmiti za kupovinu radne snage, tj. od toga u kolikom obimu svaki pojedini kapitalista raspolae ivotnim sredstvima mnogih radnika. A kako je s promenljivim, tako je i s postojanim kapitalom. Na primer, predujam za sirovinu 3Q puta je vei za kapitalistu koji zapoljava 300 negoli za svakog od 30 kapitalista koji zapoljavaju po 10 radnika. Dodue, obim vrednosti i materijalna masa zajedniki troenih sredstava za rad ne rastu u istom stepenu kao broj zaposlenih radnika, ali rastu znatno. Koncentracija veih masa sredstava za proizvodnju u rukama pojedinih kapitalista jeste, dakle, materijalni uslov za kooperaciju najamnih radnika, a obim kooperacije, ili razmer proizvodnje, zavisi od obima te koncentracije. U poetka se pokazalo da je potrebna izvesna minimalna veliina individualnog kapitala da bi broj istovremeno eksploatisanih radnika, a otud masa proizvoenog vika vrednosti bila dovoljna da samog poslodavca oslobodi od runog rada, da od sitnog majstora naini kapitalistu i da tako formalno ustanovi kapitalistiki odnos. Sada se ona ispoljava kao materijalan uslov za pretvaranje mnogih rasparanih i meusobno nezavisnih individualnih procesa rada u kombinovan drutveni proces rada. Isto se tako komanda kapitala nad radom isprva pokazivala samo kao formalna posledica toga to radnik umesto za sebe radi za kapitalistu, pa usled toga pod njegovim zapovednitvom. S kooperacijom mnogih najamnih radnika razvija se komanda kapitala u nunost za samo izvoenje procesa rada, u pravi uslov za proizvodnju. Sada kapitalistova komanda na polju proizvodnje postaje isto onoliko neophodna koliko generalova komanda na bojitu. Svaki neposredni drutveni ili zajedniki rad u velikom razmeru trai vie ili manje da se njime upravlja, kako bi se dovele u sklad individualne delatnosti i izvrile opte funkcije koje proizlaze iz kretanja celokupnog proizvodnog tela, za razliku od kretanja njegovih samostalnih organa. Violinista koji svira sam, diriguje sam sobom, orkestru je potreban dirigent. Ova funkcija upravljanja, nadziranja i posredovanja postaje funkcijom kapitala im rad koji mu je podloen postane kooperativan. Kao specifina funkcija kapitala dobija funkcija upravljanja specifina obeleja. . Pobuda koja pokree i svrha koja odreuje kapitalistiki proces proizvodnje jeste pre svega to je mogue vee samooploavanje kapi-
tala329, tj. to je mogue vee proizvoenje vika vrednosti, pa, prema tome, to je mogue vee eksploatisanje radne snage od strane kapitaliste. S masom istovremeno zaposlenih radnika raste i njihov otpor, a s njime nuno i pritisak kapitala radi savlaivanja toga otpora. Kapitalistova uprava nije samo naroita funkcija koja proizlazi iz prirode drutvenog procesa rada i koja pripada tome procesu; ona je ujedno funkcija eksploatisanja jednog drutvenog procesa rada, a usled toga uslovljena je neizbenom suprotnou izmeu eksploatatora i materijala njegove eksploatacije. Isto tako, s porastom obima sredstava za proizvodnju koja prema radniku stoje kao tua svojina, raste nunost kontrole nad njihovom svrsishodnom upotrebom.330 Zatim je kooperacija najamnih radnika jednostavno dejstvo kapitala koji ih jednovremeno zapoljava. Povezanost njihovih funkcija i njihovo jedinstvo kao proizvodne celine lee izvan njih, u kapitalu koji ih okuplja i dri u zajednici. Usled toga im se povezanost njihovih radova u ideji prikazuje kao plan, a u praksi kao autoritet kapitaliste, kao sila tue volje koja njihovo delanje podvrgava svojoj svrsi. Dok je usled toga kapitalistiko upravljanje po svojoj sadrini dvostruko zbog dvostrukosti samog procesa proizvodnje kojim ima da se upravlja, a koji je s jedne strane drutveni proces rada za izradu izvesnog proizvoda, a s druge strane proces oploavanja kapitala, po svome obliku ono je despotsko. S razvijanjem kooperacije u veem razmeru, ovaj despotizam razvija oblike koji su mu svojstveni. Kao to se u poetku kapitalista oslobaa runog rada im njegov kapital dostigne onu minimalnu veliinu kojom tek i poinje prava kapitalistika proizvodnja, tako sad funkciju neposrednog i neprekidnog nadzora nad pojedinim radnicima i radnikim grupama on sam ustupa posebnoj vrsti najamnih radnika. Kao to su vojsci potrebni oficiri i podoficiri, tako su i masi radnika koji rade zajedno pod komandom istog kapitala potrebni industrijski vii oficiri (upravnici, managers) i podoficiri (nadzornici, Arbeitsaufseher, foremen, overlookers, contre-mai329
Profiti su... jedina svrha poslova. (J. Vanderlint, Money answers etc.,
str. 11.) Spectator, list engleskih filistara, pie u br. od 26. maja 1866. da je posle uvoenja neke vrste ortaine izmeu kapitaliste i radnika u Wirework company of Manchester1* prvi rezultat bio naglo smanjenje rasipanja materijala, jer radnici nisu uviali zato bi oni svoju svojinu vie rasipali nego drugi poduzetnici svoju; a rasipanje materijala, pored lakomislenih dugova, izvor je najteih gubitaka u fabrikaciji. Isti list istie kao osnovnu manu Rochdale cooperative experiments^115': Oni su pokazali da radnike kooperative mogu uspeno rukovoditi duanima, fabrikama i skoro svim oblicima industrije, a osim toga izvanredno su popravili poloaj samih tih ljudi, ali! ali! onda nisu ostavili nijedno vidno mesto za kapitalistu. Quelle horreur!2*
330 x
* Manesterska kompanija za fabrikaciju ice 2* Kakva strahota!
tres), koji za vreme procesa rada komanduju u ime kapitala. Nadziranje postaje njihovom iskljuivom funkcijom. Kad uporeuje nain proizvodnje nezavisnih seljaka ili samostalnih zanatlija s robovskom privredom na plantaama, politiki ekonomist rauna taj nadzorniki rad u faux frais de production.21331* Naprotiv, kad posmatra kapitalistiki nain proizvodnje, on tu funkciju upravljanja, ukoliko ona proizlazi iz prirode zajednikog procesa rada, identifikuje s istom funkcijom ukoliko je uslovljena kapitalistikim a otud antagonistikim karakterom toga procesa.22 Kapitalista nije kapitalista zato to upravlja industrijom, ve postaje industrijskim zapovednikom zato to je kapitalista. Vrhovno zapovednitvo u industriji postaje atribut kapitala, kao to je u feudalno doba vrhovno zapovednitvo u ratu i u sudstvu bilo atribut zemljine svojine.22a Radnik je dotle vlasnik svoje radne snage dok se kao njen prodavac pogaa s kapitalistom, a prodavati moe samo ono to ima, svoju individualnu, izolovanu radnu snagu. Ovaj se odnos ni u emu ne menja time to kapitalista kupi 100 radnih snaga umesto jedne, ili to zakljui ugovor sa 100 meusobno nezavisnih radnika umesto s jednim. On moe tu stotinu radnika da upotrebi a .da oni i ne kooperiu. Stoga kapitalista plaa vrednost stotine samostalnih radnih snaga, ali ne plaa kombinovanu radnu snagu njih 100. Kao nezavisna lica, radnici su pojedinci koji stupaju u odnos sa istim kapitalom, ali ne i izmeu sebe. Njihova kooperacija poinje tek u procesu rada, ali u procesu rada oni su ve prestali pripadati sebi samima. Kad u taj proces uu, oni postaju jedno telo s kapitalom. Kao kooperanti, kao udovi jednog radnog organizma, oni su samo poseban nain egzistencije kapitala. Stoga je proizvodna snaga koju radnik razvija kao drutveni radnik proizvodna snaga kapitala. Drutvena proizvodna snaga rada razvija se besplatno im radnici budu stavljeni pod odreProfesor Cairnes, poto je superintendence of labour2* prikazao kao jedno od glavnih obeleja robovske proizvodnje u junim dravama Severne Amerike, nastavlja: Seljakom vlasniku (Severa) pripada sav proizvod njegova zemljita3*, zato njemu ne treba jodstreka za napor. Tu nadzor postaje potpuno suvian. (Cairnes, The Slave Power, str. 48, 49.) 22 Ser James Steuart, koji se uopte odlikuje jasnim uoavanjem karakteristinih drutvenih razlika raznih naina proizvodnje, primeuje: ime velika preduzea u manufakturi unitavaju male radionice (private industry) ako ne time to se pribliuju jednostavnosti robovskog rada? (Principles of Political Economy, London 1767, sv. I, str. 167, 168.) 22 Otuda bi Auguste Comte i njegova kola na isti nain mogli dokazi21a
331 druge zbirke u Londonu i drugim evropskim prestonicama ine nas oevicima onih kooperativnih procesa rada. 234 Linguet u svojoj Theorie des Lots civiles moda ne govori krivo kad lov oznauje kao prvi oblik kooperacije, a lov na ljude (rat) kao jedan od prvih oblika lova.
11. glava Kooperacija 299 vati i venu nunost feudalnih gospodara, kao to su to uinili za kapitalistike gospodare. ** neproizvodne trokove * nadzor nad radom8*kod Caimesa: proizvod njegovog rada
ene uslove, a kapital ih pod te uslove stavlja. Zato to drutvena proizvodna snaga rada ne staje kapital nita, zato to, s druge strane, radnik nju ne razvija pre no to sam njegov rad ne pripadne kapitalu, ispoljava se ona kao proizvodna snaga koju kapital poseduje od prirode, kao njegova imanentna proizvodna snaga. Delovanje proste kooperacije kolosalno se pokazuje u dinovskim delima starih Azijaca, Egipana, Etruraca itd.
Dogaalo se u minula vremena da su te azijske drave, podmirivi svoje civilne i vojne trokove, raspolagale izvesnim suvikom ivotnih sredstava koji su mogle troiti na sjajna i korisna dela. Njihova komanda nad rukama i miicama skoro itavog nezemlioradnikog stanovnitva i iskljuivo pravo monarha i svetenstva da raspolau tim vikom pruie im sredstva za podizanje onih velikih spomenika kojim ispunie zemlju... Za pokretanje dinovskih statua i ogromnih masa, iji transport izaziva divljenje, rasipniki je upotrebljavan skoro samo ljudski rad. Broj radnika i koncentrisanje njihovih napora bili su za ovo dovoljni. Tako vidimo kako se veliki sprudovi korala diu iz dubina okeana, narastaju u ostrva i obrazuju vrsto tlo, mada je svaki individualni ulaga (depositary) siuan, slab i neugledan. Nezemljoradniki radnici azijskih monarhija malo ta mogu doprineti delu osim svojih individualnih telesnih napora, ali njihov broj ini njihovu snagu, a mo upravljanja tim "masama dala je ivot onim dinovskim delima. Takvi su poduhvati bili omogueni time to su dohoci od kojih su radnici iveli bili koncentrisani u jednoj ruci ili u malo ruku. 23
Ova mo azijskih i egipatskih kraljeva ili etrurskih teokrata itd. prela je u modernom drutvu na kapitalistu, bilo da on istupa kao izolovan kapitalista ih, kao kod akcionarskih drutava, u vidu kombinovanog kapitaliste. Kooperacija u procesu rada kakvu vidimo da prevlauje u poecima kulture oveanstva, kod lovakih naroda23a ili recimo u poljoprivredi indijske optine, poiva s jedne strane na zajednikoj svojini uslova za proizvodnju, a s druge strane na tome to se izolovana individua jo nije bila odvojila od pupane vrpce kojom je bila vezana za svoje pleme ili zajednicu, kao to se ni kod pela individua ne moe otrgnuti od konice. I po jednom i po drugom ona se razlikuje od kapitalistike kooperacije. Sporadina primena kooperacije u velikom razmeru u antikom svetu, srednjem veku i modernim kolonijama poiva na odnosima neposrednog gospodstva i potinjenosti, veinom na ropstvu. Nasuprot tome, kapitalistika kooperacija unapred ima za pretpostavku slobodnog najamnog radnika, koji svoju radnu snagu prodaje kapitalu. Istorijski, meutim, ona se razvija u suprotnosti prema seljakoj privredi i nezavisnom zanatlijskom radu, bilo da ovaj ima esnafski oblik ili ne.332 Prema njima se kapitalistika kooperacija ne
332 Sitno seljako gazdinstvo i nezavisno zanatstvo, koji oboje delom ine osnovicu feudalnog naina proizvodnje, a delom se posle njegova raspada javljaju pored kapitalistikog naina privreivanja, bili su i ekonomska osnovica klasinih
javlja kao neki naroiti istorijski oblik kooperacije, nego se sama kooperacija javlja kao istorijski oblik koji je svojstven kapitalistikom procesu proizvodnje, i po kome se on specifino razlikuje.
zajednica u njihovo najbolje doba, kada se primitivna istonjaka zajednika svojina bila raspala, a sistem ropstva jo nije bio ozbiljno ovladao proizvodnjom.
Kao to se drutvena proizvodna snaga rada koju kooperacija razvija ispoljava kao proizvodna snaga kapitala, tako se i sama kooperacija ispoljava kao specifian oblik kapitalistikog procesa proizvodnje, u suprotnosti prema procesu proizvodnje izolovanih nezavisnih radnika, pa i sitnih majstora. To je prva promena koju stvarni proces rada pretrpi kad se podredi kapitalu. Ova se promena vri spontano. Njena pretpostavka, istovremena zaposlenost veeg broja najamnih radnika u istom procesu rada, polazna je taka kapitalistike proizvodnje. Ova polazna taka poklapa se sa samim postojanjem kapitala. Dok se usled toga kapitalistiki nain proizvodnje s jedne strane ispoljava kao istorijska nunost za pretvaranje procesa rada u drutveni proces, s druge strane se ovaj drutveni oblik procesa rada ispoljava kao metod koji kapital upotrebljava da bi sa veim profitom eksploatisao proces rada poveavajui njegovu proizvodnu snagu. Kooperacija, u ovom prostom obliku u kome smo je dosad posmatrali, poklapa se s proizvodnjom u veem razmeru, ali nije neki vrsti, karakteristini oblik neke posebne epohe razvitka kapitalistikog naina proizvodnje. U najboljem sluaju, ona se otprilike takvom ispoljava jo u zanatskim poecima manufakture333 i u onoj vrsti krupne poljoprivrede koja odgovara manufakturnom periodu i koja se od seljakog gazdovanja bitno razlikuje jedino masom istovremeno upotrebljavanih radnika i obimom koncentrisanih sredstava za proizvodnju. Prosta kooperacija jo je uvek oblik koji preovlauje u takvim granama proizvodnje u kojima kapital operie u velikom razmeru, a u kojima podela rada ili maine ne igraju znaajnu ulogu. Kooperacija ostaje osnovni oblik kapitalistikog naina proizvodnje, mada se sam njen prosti vid javlja kao poseban oblik pored njenih razvijenih oblika.
Zar ujedinjavanje umenosti, marljivosti i takmienja mnogo njih na jednom istom poslu nije metod da se posao unapredi? I zar bi Engleskoj bilo mogue da na drugi nain svoju vunarsku manufakturu dovede do ovakvog savrenstva? (Berkeley, The Querist, London 1750, str. 56,' 521.)
333
303
G L A V A D V A N A E S T A
Podela raa i manufaktura

1. Dvojako poreklo manufakture
Kooperacija koja poiva na podeli rada dobija klasian oblik u manufakturi. Kao karakteristian oblik kapitalistikog procesa proizvodnje, ona preovlauje za vreme pravog manufakturnog perioda, koji traje otprilike od sredine 16. do poslednje treine 18. veka. Manufaktura nastaje na dva naina. 1. Radnici raznovrsnih, samostalnih zanata, kroz ije ruke neki proizvod mora da proe dok potpuno ne bude zreo, bivaju okupljeni u jednoj radionici, pod komandom istog kapitaliste. Na primer, koije su bile zajedniki proizvod radova velikog broja nezavisnih zanatlija: kolara, sedlara, krojaa, bravara, remenara, strugara, iritara, staklara, farbara, lakirera, pozlatara itd. U manufakturi koija sve ove razliite zanatlije ujedinjene su u jednoj radionici gde jednovremeno rade dodajui jedan drugom svoj proizvod. Istina, koije se ne mogu pozlatiti pre nego to budu napravljene. Ali ako se u isto vreme pravi mnogo koija, onda se neke mogu stalno pozlaivati, dok druge prolaze kroz koju raniju fazu procesa proizvodnje. Dok se ovako radi, stojimo jo na tlu proste kooperacije, koja radi sa onakvim ljudskim i stvarnim materijalom kakav je zatekla. Ali ubrzo nastupa bitna promena. Kroja, bravar, remenar itd., koji su zaposleni samo u izradi koija, postepeno gube naviku a s tim i sposobnost da svoj stari zanat rade u punom njegovom obimu. S druge strane, njihova delatnost, postavi jednostrana, dobija sad oblik najcelishodniji za sueni delokrug. Manufaktura koija pojavila se isprva kao kombinacija samostalnih zanata. Postepeno ona se pretvorila u podelu proizvodnje koija na njene razne posebne operacije; svaka od ovih kristalie se u iskljuivu funkciju jednog radnika, a celinu svih operacija izvruju ti delimini radnici udrueni. Isto tako je i manufaktura sukna i itav niz drugih manufaktura postao spajanjem raznih zanata pod komandom istog kapitala .334
jarhalne. U njima je zaposleno mnogo ena i dece, ali bez preterana rada i bez tete po njihovo zdravlje; one ih ostavljaju u njihovim lepim dolinama Droma, Vara, Izera i Vokliza da tamo gaje svilenu bubu i odmotavaju ahure; one nikad ne postaju pravim fabrikim preduzeima. Kad se tanije posmatra... princip podele rada pokazuje ovde posebnu odliku. Ima mnogo namotaica, prelaca svilenog konca, farbara, glaara osnove, pa i tkaa; ali oni nisu sjedinjeni u istoj radionici i ne zavise od istog kapitaliste. Svi su oni samostalni. (A. Blanqui, Corns dEconomic Industrielle. Recueilli par A. Blaise, Paris 18381839, str. 79.) Otkako je Blanqui ovo napisao, razni nezavisni radnici bili su delimino udrueni u fabrikama. {Uz etvrto izdanje.A otkako je Marx ovo pisao, oomaio se u tim fabrikama mehaniki razboj i brzo potiskuje runi razboj. I industrija svile u Krefeldu umela bi o tome neto ispriati. F. E.}
2. Ali manufaktura postaje i obrnutim putem. Jedan isti kapital zaposli jednovremeno u istoj ladionici mnogo zanatlija koji rade isti ili jednorodan posao, npr. prave hartiju, slova ili igle. To je kooperacija u najprostijem obliku. Svaki od ovih zanatlija (moda s jednim ili dva pomonika) izrauje itavu robu vrei po redu razne operacije koje njena izrada zahteva. On i dalje radi na svoj stari zanatlijski nain. No uskoro spoljanje okolnosti stvaraju povod da se koncentrisanost radnika u istom prostoru i jednovremenost njihovih radova drukije iskoristi. Zatreba, npr., da se u odreenom roku izliferuje vea koliina gotove robe. Stoga se rad podeli. Umesto da se ostavi da isti zanatlija vri razne operacije jednu za drugom, one se razdvoje, izoluju, rasporede u prostoru jedna pored druge i svaka se poveri drugom zanatliji, tako da svi kooperanti zajedno jednovremeno vre sve operacije. Ova sluajna podela ponovi se, pokae svoje osobene prednosti i postepeno dobije vrstinu sistematske podele rada. Od individualnog proizvoda samostalnog zanatlije, koji radi razne poslove, roba se pretvara u drutveni proizvod jednog skupa zanatlija, od kojih svaki stalno vri samo jednu istu deliminu operaciju. Iste operacije koje su se kod nemakog esnafskog proizvoaa hartije slivale jedna u drugu kao uzastopne delimine operacije, postaju u holandskoj manufakturi hartije samostalne kao delimine operacije mnogih radnika koji ih vre uporedo u kooperaciji. Esnafski iglar iz Nirnberga osnovni je element engleske manufakture igala. Ali dok je onaj jedan iglar redao moda 20 operacija jednu za drugom, ovde 20 iglara jedan pored drugog uskoro vre svaki samo po jednu od 20 operacija, a i ove se, pod uticajem iskustva, jo mnogo vie cepaju, podvajaju i postaju samostalne kao iskljuive funkcije pojedinanih radnika. Dakle, nain postanka manufakture, njeno izrastanje iz zanata je dvojako. S jedne strane, ona proizlazi iz kombinovanja raznovrsnih samostalnih zanata, koji gube samostalnost i postaju u tolikoj meri jednostrani da u procesu proizvodnje jedne iste robe sainjavaju jo samo delimine operacije koje se meusobno dopunjuju. S druge
12. glava Podela rada i manufaktura 305
strane, ona proizlazi iz kooperacije zanatlija istog zanata, rastavlja isti individualni zanat na razliite njegove posebne operacije, izoluje i osamostaljuje te operacije u tolikoj meri da svaka postaje iskljuivom funkcijom posebnog radnika. Znai, dakle, da manufaktura s jedne strane u neki proces proizvodnje uvodi podelu rada ili je jo vie razvija, a s druge strane kombinuje ranije odvojene zanate. Ali ma kakva joj bila polazna taka u ovom ili onom sluaju, njen zavrni lik ostaje uvek isti ona je mehanizam proizvodnje iji su organi ljudi. Za pravilno razumevanje podele rada u manufakturi bitno je imati na umu sledee momente. U prvom redu, ralanjenje procesa proizvodnje na njegove posebne faze poklapa se ovde apsolutno sa rastavljanjem neke zanatlijske delatnosti na razne njene delimine operacije. Bila sloena ili prosta, operacija ostaje zanatska i zbog toga je zavisna od snage, umenosti, brzine i pouzdanosti kojima pojedinani radnik rukuje svojim oruem. Zanat ostaje osnovicom. Ova uska tehnika osnova iskljuuje stvarno naunu analizu procesa proizvodnje, jer svaki delimini proces, kroz koji proizvod prolazi, mora biti izvodljiv kao delimini rad zanatlije. Ba zbog toga to zanatlijska umenost ovako ostaje osnovicom procesa proizvodnje, svaki se radnik prilagoava iskljuivo jednoj deliminoj funkciji, a njegova radna snaga pretvara se u doivotni organ te delimine funkcije. Naposletku, ova podela rada je jedna posebna vrsta kooperacije, te poneke njene prednosti ne proizlaze iz tog posebnog oblika, ve iz opte prirode kooperacije.
2. Delimini radnik i njegov alat
Uemo li sad blie u pojedinosti, bie nam pre svega jasno da radnik koji doivotno vri jednu istu jednostavnu operaciju pretvara celo svoje telo u iskljuiv i automatski organ te operacije, usled ega troi na nju manje vremena nego zanatlija koji naizmenino izvodi itav niz operacija. A kombinovani ukupni radnik, koji sainjava ivi mehanizam manufakture, sastoji se iz samih takvih deliminih radnika. Zbog toga se, u poreenju sa samostalnim zanatom, proizvodi vie za manje vremena, odnosno poveava se proizvodnost rada .335 Osim toga, poto delimian rad postane samostalan kao iskljuiva funkcija jednog lica, usavrava se i metod deliminog rada. Iskustvo pokazuje da stalno ponavljanje istog ogranienog ina i usredsreivanje panje na taj ogranieni in ue radnika da eljeni korisni uinak postigne s najmanje napora. A poto u istom vremenu uvek zajedno ive razne
335 to se vea podela rada izvri u kakvoj veoma raznolikoj grani manufakture i rad dodeli raznim deliminim radnicima, to e bolja i bra biti izrada, a manji gubitak u vremenu i radu. (The Advantages of the East-India Trade, London 1720, str. 71.)
radnike generacije i zajedno rade u istim manufakturama, to se tako steena tehnika umenja ubrzo ustaljuju, gomilaju i prenose .336 Manufaktura doista stvara virtuoznost deliminog radnika time to u unutranjosti radionice reprodukuje i tera do krajnosti samoniklu podelu zanata koju je u drutvu zatekla. S druge strane, to to ona delimini rad pretvara u ivotni poziv jednog oveka odgovara nagonu ranijih drutava da zanate uine naslednim, da ih okamene u kastama, ili da ih skoanje u esnafima, ako odreeni istorijski uslovi dovedu do promenljivosti individue, promenljivosti koja protivrei kastinstvu. Kaste i esnafi proizlaze iz istog prinudnog zakona po kojem se vri odvajanje bilja i ivotinja u vrste i podvrste, samo to se na izvesnom stupnju razvitka naslednost kasta ili iskljuivost esnafa dekretuje kao drutveni zakon.337
Nikad niko nije nadmaio finou muslina iz ake, niti krasotu i postojanost boja na katunima i drugim tkaninama iz Koromandela. Pa ipak se oni proizvode bez kapitala, bez maina, bez podele rada ili ma kojeg drugog sredstva koje evropskoj fabrikaciji prua tolike prednosti. Tka je izolovana individua koja izrauje tkanine po porudbini kupca, i to na razboju najprostije graenom, koji se katkad sastoji samo iz drvenih, grubo sklopljenih letava. Na tome razboju nema ak ni vratila za namotavanje osnove, tako da se razboj mora razapeti celom duinom i postaje tako nezgrapan i dugaak da mu u kolibi proizvoaevoj nema mesta; zato on mora raditi i pod vedrim nebom, gde ga svaka promena vremena prekida.338
Tu virtuoznost dala je Indijcu, ba kao i pauku, jedino ona nasleena posebna umenost koja se gomilala od generacije do generacije i prenosila s oca na sina. Pa ipak takav indijski tka izvodi veoma sloen rad ako ga Uporedimo s veinom manufakturnih radnika.
336 Rad koji glatko tee samo je prenesena umenost. (Th. Hodgskin, Popular Political Economy, [London 1827], str. 48.) 337 I vetine s u . . . u Egiptu dostigle veliko savrenstvo. Jer samo u ovoj zemlji zanatlije nikako ne smeju zahvatati u poslove neke druge klase graana, ve moraju vriti samo poziv koji njihovom rou pripada po nasledstvu... U drugih naroda zanatlije rasturaju svoju panju na suvie mnogo predmeta... as pokuavaju sa zemljoradnjom, as se uputaju u trgovake poslove, as se bave dvema-trima vetinama jednovremeno. U slobodnim dravama veinom tre na narodne skuptine... U Egiptu, naprotiv, svaki zanatlija dopada teke kazne ako se umea u dravne poslove ili se istovremeno bude zanimao s vie vetina. Na taj nain nita nije u stanju da poremeti njihovu profesionalnu marljivost ... Osim toga, kako od svojih predaka imaju mnoga pravila, revno misle o tome da iznau jo i nove prednosti. (Diodorus Siculus, Historische Bibliothek, knj. I, gl. 74 [str. 117, 118].) 338 Historical and descriptive Account of British India etc. By Hugh Murray, James Wilson etc., Edinburgh 1832, sv. II, str. 449, 450. Na indijskom razboju osnova je zategnuta vertikalno.
Zanatlija, koji uzastopno vri razne delimine procese u proizvodnji kakve izraevine, mora menjati as mesto, as orue. Prelaenjem s jedne operacije na drugu prekida se tok njegova rada i u neku ruku stvaraju se pore u njegovom radnom danu. Te pore bivaju ue im on itav dan bez prekida vri jednu te istu operaciju, tj. to se manje njegova operacija menja, to se vie gube te pore. Poveana proizvodnost ima se tu pripisati ili poveanom troenju radne snage u jednom datom periodu vremena, dakle poveanoj intenzivnosti rada, ili opadanju neproizvodnog troenja radne snage. Naime, onaj viak u troenju snage koji se zahteva pri svakom prelazu iz mirovanja u kretanje, naknauje se kad se produi trajanje jednom postignute normalne brzine. S druge strane, neprekidno trajanje jednoobraznog rada razara napon i duhovni elan, koji nalaze okrepljenje i dra ba u menjanju delatnosti. Proizvodnost rada ne zavisi jedino od virtuoznosti radnika, ve i od savrenosti njegovih alata. Alati iste vrstekao orua za seenje, buenje, tucanje, udaranje itd.upotrebljavaju se u raznim procesima rada, a u istom procesu rada isti instrument slui za razne operacije. Ali im se razline operacije kakvog procesa rada rastave i svaka delimina operacija dobije u ruci deliminog radnika najcelishodniji i zato iskljuiv oblik, nastaje potreba da se izmeni oblik alata koji su dotle sluili u razne svrhe. U kome e se pravcu njihov oblik menjati, zavisi od posebnih tekoa koje radnici iskuse primenjujui neizmenjeni oblik. Karakteristino po manufakturu jeste diferenciranje i specijaliziranje orua za rad; putem diferenciranja dobijaju orua iste vrste posebne vrste oblike udeene za svaku posebnu upotrebu, a specijaliziranjem svako takvo posebno orue moe da ima punoga uinka samo u ruci specijalizovanog deliminog radnika. samo u Birmingemu pravi se oko 500 raznih vrsta ekia, od kojih svaki ne samo to slui za poseban proces proizvodnje, ve esto mnoge vrste slue samo za razne operacije jednog istog procesa. Manufakturni period uproava alate, poboljava ih i daje im razne oblike prilagoavajui ih iskljuivim posebnim funkcijama deliminih radnika.339 S tim ona ujedno stvara i materijalne uslove za mainu, koja se sastoji iz kombinacije jednostavnih instrumenata. Delimini radnik i njegovo orue prosti su elementi manufakture. Pogledajmo je sad kao celinu.
U svome epohalnom delu Postanak vrsta primeuje Darwin u pogledu prirodnih organa biljaka i ivotinja: Dokle god jedan isti organ treba da slui za izvoenje raznih radova, moe se uzrok njegove promenljivosti nai moda u tome to prirodno odabiranje s manje briljivosti odrava ili uguuje svako malo odstupanje od oblika nego kad bi taj isti organ bio odreen samo za neku posebnu svrhu. Tako i noevi kojima se seku svakojake stvari mogu uglavnom imati manje-vie isti oblik, dok alat odreen samo za jednu upotrebu mora imati drukiji oblik za svaku drugu upotrebu.
339
3. Dva osnovna oblika manufakture heterogena manufaktura i organska manufaktura
Po svome ustrojstvu, manufaktura ima dva osnovna oblika koji se bitno razlikuju, mada se katkad mogu i izmeati, i koji, naroito u kasnijem pretvaranju manufakture u mainsku, krupnu industriju, igraju sasvim razline uloge. Ovaj dvostruki karakter potie iz prirode same izraevine. Ova je ili rezultat isto mehanikog sastavljanja samostalnih deliminih proizvoda, ili za svoj gotovi oblik zahvaljuje nizu povezanih procesa i manipulacija. Lokomotiva se, npr., sastoji od preko 5000 samostalnih delova. No ona ne moe posluiti kao primer za prvu vrstu prave manufakture, jer je tvorevina krupne industrije. Ali moe asovnik, koji je i William Petty uzeo za ilustrovanje manufakturne podele rada. Od individualne tvorevine nirnberkog zanatlije, pretvorio se asovnik u drutveni proizvod ogromnog broja deliminih radnika kao to su: livci sirova metala, izraivai opruga, brojanika, spiralnih opruga, buai rupa za kamenje i izraivai rubinske poluge, izraivai skazaljki, kutije, zavrtnjeva, pozlatari. Ali se i ovi dele na mnoge podvrste kao to su: izraiva tokova (mesinganih zasebno, elinih zasebno), malih zupanika, tokova skazaljki, acheveur de pignon (koji udeava tokove na mali zupanik, glaa fasete itd.), izraiva osovina, planteur de finissage (koji nameta razne tokove i male zupanike u mehanizam), finisseur de barillet (koji ree zupce na tokovima, doteruje rupe na potrebnu veliinu, kali regulator i zatvara), izraiva zapinjae, kod cilindarske zapinjae opet izraiva cilindra, zapinjae etalice, usponskog toka, rakete (na kojoj se regulie asovnik), planteur dechappement (koji nameta zapinjau), repasseur de barillet (sasvim dovrava leite opruge i regulatora), glaar elika, glaar tokova, glaar zavrtnjeva, slikar cifara, izraiva brojanika (tali emalj na bakar), fabricant de pendants (pravi samo alku na kutiji), finisseur de charniere (udeava mesingani avao u arku itd.), faiseur de secret (pravi oprugu od koje odskae zaklopac), 'graver, cizeler, polisseur de boite (glaar kutije) itd., itd. i naposletku repasseur, koji sastavlja celi asovnik i liferuje ga u ispravnom stanju. samo mali broj delova asovnika proe kroz nekoliko ruku i sva ova membra disjecta1* sjedinjuje se tek u ruci koja ih naposletku spaja u mehaniku celinu. Ovde, kao i kod slinih izraevina, ovaj isto spoljanji odnos gotovog proizvoda prema raznovrsnim njegovim elementima ostavlja sluaju hoe li se delimini radnici spojiti u istoj radionici. Delimini radovi mogu se vriti ak i nezavisno, kao zasebna zanimanja, kao to je sluaj u kantonima Vat i Nefatel, dok, npr., u enevi postoje velike manufakture asovnika, tj. tamo vlada neposredna kooperacija deliminih radnika pod komandom jednog kapitala. Pa i u ovom poslednjem sluaju retko da se u samoj
l
* rasparam lanovi, udovi
manufakturi izrauju brojanik, opruga i kutija. Kombinovano manufakturno preduzee ovde je unosno samo pod izuzetnim okolnostima, jer je konkurencija najvea meu radnicima koji hoe da rade kod kue, jer rasparanost proizvodnje na mnoge heterogene procese ne doputa neku veu upotrebu zajednikih sredstava za rad, a kapitalista, kad je fabrikacija ratrkana, uteuje izdatke na radioniku zgradu i drugo .340 Pa ipak se poloaj i ovih deliminih radnika, koji rade kod svoje kue ali za kapitalistu (fabrikanta, etablisseur-a), potpuno razlikuje od poloaja samostalnog zanatlije, koji radi za vlastite kupce.341 Druga vrsta manufakture, koja predstavlja njen savren oblik, proizvodi izraevine koje prolaze kroz vezane faze razvitka, kroz niz postupnih procesa, kao to, npr., ica u manufakturi ivaih igala prolazi kroz ruke 72, pa ak i 92 specifina delimina radnika. Ako takva manufaktura kombinuje ranije rasturene zanate, ona smanjuje prostornu odvojenost posebnih faza proizvodnje odnosne izraevine. Skrauje se vreme njena prelaska iz jednog stadijuma u drugi, kao i rad koji te prelaske vri.342 Na ovaj nain se, u uporeenju sa zanatskim radom, dobija vea proizvodna snaga, a ovaj dobitak potie iz opteg kooperativnog karaktera manufakture. S druge strane, osobeni njen princip podele rada zahteva da se izdvoje razline faze proizvodnje koje jedna prema drugoj postaju samostalnim zanatlijskim deliminim radovima. Da bi se uspostavila i odravala veza meu izdvojenim funkcijama, izraevina mora stalno da se prenosi iz ruke u ruku i iz procesa u proces. S gledita krupne industrije, ta okolnost se pokazuje kao ogranienost karakteristina za manufakturu i koja poveava trokove, a koja je imanentna samom principu manufakture.343
340 Godine 1854. proizvedeno je u Zenevi 80 000 asovnika, ni petina proizvodnje kantona Nefatel. Sam La o-de-Fon, koji se sav moe smatrati kao jedna jedinstvena manufaktura asovnika, liferuje godinje dvaput vie od Zeneve. Od 1850. do 1861. liferovala je Zeneva 750 000 asovnika. Vidi: Report from Geneva on the Watch Trade u Reports by H. M.s Secretaries of Embassy and Legation on the Manufactures, Commerce etc., JV 6, 1863. Ako ve sama nevezanost procesa na koje je rastavljena proizvodnja izraevina koje se samo sastavljaju, jako oteava pretvaranje takvih manufaktura u krupno industrijsko mainsko poduzee, kod asovnika postoje pored toga jq i druge dve smetnje: siunost i tananost njegovih elemenata i njegov luksuzni karakter, a otud i raznolikost. Tako se, npr., u najboljim londonskim firmama preko itave godine izradi jedva tuce asovnika koji bi bili slini, dok fabrika v'acheron & Constantin, koja sa uspehom upotrebljava maine, proizvodi najvie tri do etiri vrste razline po veliini i obliku. 341 U asovniarstvu, tom klasinom primeru heterogene manufakture, moe se vrlo tano prouavati gore pomenuto diferenciranje i specijaliziranje instrumenata za rad kao posledica raspadanja .zanatlijske delatnosti. 342 Gde su ljudi zajedno u takvoj blizini, mora rad oko prenosa biti manji. (The Advantages of the East-India Trade, London 1720, str. 106.) manufakturi, a to je posledica primene runog rada, izvanredno poveava trokove
Posmatramo li kakvu odreenu koliinu sirovine, npr. krpa u manufakturi hartije, ili ice u manufakturi igala, vidimo da ta sirovina prolazi u rukama raznih deliminih radnika kroz niz uzastopnih faza proizvodnje dok ne dobije svoj zavrni oblik. Nasuprot tome, posmatramo li radionicu kao jedan ukupan mehanizam, vidimo da se sirovina jednovremeno nalazi odjedanput u svim fazama proizvodnje. Ukupni radnik, kombinovan od deliminih radnika, jednim delom svojih mnogih ruku naoruanih alatima istee icu, dok je u isto vreme drugim rukama i alatom ispravlja, drugim see, ilji itd. Razni postupni procesi, vreni vremenski jedan za drugim, pretvoreni su u procese koji se vre jedan pored drugoga u prostoru. Stoga se za isti period vremena dobije vie gotove robe.344 Istina, ova jednovremenost proistie iz opteg kooperativnog oblika celokupnog procesa, ali manufaktura ne samo da zatie uslove za kooperaciju, ve ih delimice tek sama stvara razlaganjem zanatlijske delatnosti. S druge strane, ona postie ovu drutvenu organizaciju rada samo prikivanjem istog radnika za istu deliminu radnju (detalj). Poto je delimini proizvod svakog deliminog radnika ujedno samo poseban stupanj razvitka jedne iste izraevine, to radnik radniku, ili grupa' radnika drugoj grupi dodaje njenu sirovinu. Rezultat rada jednoga ini polaznu taku za rad drugoga. Stoga ovde jedan radnik neposredno daje posla drugom radniku. Iskustvom se ustanovljava koliko je radno vreme potrebno da se postigne eljeni korisni uinak u svakom deliminom procesu, a celokupni mehanizam manufakture poiva na pretpostavci da se za dato radno vreme postie neki dati rezultat. Jedino pod tom pretpostavkom mogu razlini procesi rada koji se meusobno dopunjuju tei neprekidno, istovremeno i prostorno naporedo. Jasno je da ova neposredna zavisnost meu radovima, a otud i meu radnicima, nagoni svakog pojedinca da za svoju funkciju upotrebi samo potrebno vreme, na koji se nain postie i sasvim drukiji kontinuitet, jednoobraznost, pravilnost, red345, a osobito i intenzivnost rada negoli u nezavisnom zanatu, pa ak i u prostoj kooperaciji. To to se na jednu robu upotrebljava samo radno vreme drutveno potrebno
proizvodnje. Gubitak potie poglavito iz same udaljenosti pojedinog procesa proizvodnje od drugog. (The Industry of Nations, London 1855, deo II, str. 200.) 344 Ona (podela rada) prouzroava i utedu vremena, jer rastavlja rad na razne radnje koje se sve mogu vriti u isti a s . . . To to se svi razlini procesi rada koje bi pojedinac morao da izvodi jedan za drugim vre istovremeno, omoguava, npr., da se izradi velika koliina igala za isto vreme za koje bi inae jedna igla bila tek odseena ili zailjena. (Dugald Stewart, Works, sv. III, 1855, Lectures on Political Economy, str. 319.) 345 to je vea raznovrsnost specijalnih radnika u kakvoj manufakturi... to su vei red i pravilnost svakog posla; ovaj e nuno biti izveden za manje vremena i rada e biti manje. (The Advantages of the East-India Trade, str. 68.)
za njenu izradu, ispoljava se u proizvodnji robe uopte kao neto to se namee spolja, konkurencijom, jer povrno reeno, svaki pojedini proizvoa mora robu prodavati po njenoj trinoj ceni. Meutim, u manufakturi izraivanje date koliine proizvoda za dato radno vreme postaje tehnikim zakonom samog procesa proizvodnje.346 Ali, razline operacije iziskuju neke due, neke krae vreme, usled ega u jednakim periodima vremena liferuju nejednake koliine deliminih proizvoda. Stoga, ako se hoe da jedan isti radnik iz dana u dan vri samo jednu istu operaciju, onda se za druge operacije mora uzeti srazmerno drukiji broj radnika, npr. 4 livca i 2 prelamaa na jednog glaara u manufakturi tamparskih slova, gde jedan livac izlije za 1 as 2000 slova, prelama prelomi 4000, a glaar oisti 8000. Ovde imamo princip kooperacije ponovo u njegovom najprostijem obliku, tj. jednovremenu zaposlenost mnogo njih koji rade posao iste vrste; ali on sada izraava organski odnos. Prema tome, manufakturna podela rada ne sam<() da uproava i umnoava kvalitativno razline organe ukupnog drutvenog radnika, nego stvara i matematiki postojanu srazmeru za kvantitativni obim tih organa, tj. za relativni broj radnika ih relativnu veliinu radnikih grupa u svakoj posebnoj funkciji. Razvijajui kvalitativnu ralanjenost, ona razvija kvantitativne norme i srazmernost drutvenog procesa rada. Kad iskustvo utvrdi najprikladniji srazmemi broj raznih grupa deliminih radnika za neki odreen razmer proizvodnje, onda se ovaj razmer moe proiriti samo ako se broj radnika svake posebne grupe pomnoi jednim istim brojem.347 Ovome treba dodati jo i to da ista individua moe podjednako dobro da izvodi izvesne radove pri veem kao i pri manjem razmeru proizvodnje, npr. nadzor, transport deliminih proizvoda iz jedne faze proizvodnje u drugu itd. Osamostaljenje ovih funkcija, ili njihovo prenoenje na naroite radnike, postaje, dakle, korisno tek kad se povea broj zaposlenih radnika, ali to poveanje mora. odmah obuhvatiti srazmerno sve grupe. Pojedinana grupa, koju sainjava izvestan broj radnika koji vre istu deliminu funkciju, sastoji se iz jednorodnih elemenata i posebni je organ celokupnog mehanizma. Ali je u nekim manufakturama i sama grupa organizovano radno telo, dok se ukupni mehanizam obrazuje ponavljanjem ili mnoenjem tih elementarnih proizvodnih organizama.
Meutim, u mnogim granama, manufakturno poduzee postie ovaj rezultat samo nepotpuno, jer ne ume da sigurno kontrolie opte hemijske i fizike uslove procesa proizvodnje. 347 Kad iskustvo, ve prema posebnoj prirodi proizvoda svake manufakture, naui ljude i najkorisnijem nainu na koji e proizvodnju ralaniti na delimine radnje, i broju radnika potrebnom za njih, onda e sva poduzea koja ne upotrebljavaju broj radnika koji toj srazmeri tano odgovara fabrikovati s vie trokova... Ovo je jedan od uzroka ogromnog uveavanja industrijskih poduzea. (Ch. Babbage, On the Economy of Machinery, London 1832, gl. XXI, str. 172,173 )
346
Uzmimo, npr., manufakturu staklenih flaa. Tu imamo tri bitno razline faze. Prvo, pripremnu fazu, spremanje staklene kae, meanje peska, krea itd. i topljenje te meavine u tenu staklenu masu .348 U ovoj su prvoj fazi zaposleni razni delimini radnici, kao u zavrnoj fazi vaenja flaa iz sunica, njihovog sortiranja, pakovanja itd. Izmeu tih dveju faza stoji pravi staklarski posao, tj. preraivanje tene staklene mase. Kod istog otvora jedne staklarske pei radi grupa koja se u Engleskoj zove hole (rupa) i koja je ovako sastavljena: jedan bottle maker ili finisher, jedan blower, jedan gatherer, jedan putter up ili whetter off i jedan taker in1*. Ova petorica deliminih radnika sainjavaju pet posebnih organa jednog jedinog radnog tela koje moe da deluje samo kao celina, dakle samo neposrednom kooperacijom njih petorice. Nedostaje li jedan u ovom telu od pet udova, ono je paralizovano. Ali ista staklarska pe ima vie otvora, u Engleskoj npr. 4 do 6, i u svakom je zemljani tiganj s tenim staklom, kod kojega je zaposlena po jedna grupa od pet radnika sastavljena na isti nain. Sastav svake posebne grupe poiva ovde neposredno na podeli rada, dok je veza koja spaja razne jednorodne grupe prosta kooperacija; ova kooperacija omoguava da se, zajednikom potronjom, ekonominije upotrebljava jedno sredstvo za proizvodnju, u naem primeru staklarska pe. Takva pe sa svojih 4 do 6 grupa ini jednu staklaru, a jedna manufaktura stakla ima vie ovakvih staklara, zajedno sa ureajima i radnicima za pripremne i zavrne faze proizvodnje. Naposletku, manufaktura, kao god to delimino potie iz spajanja raznih zanata, moe i sama da se razvije u spoj raznih manufaktura. Tako, vee engleske staklare same proizvode svoje zemljane tiganje za topljenje, jer od njihove kakvoe bitno zavisi uspeh ili neuspeh posla. Tu je s manufakturom proizvoda skopana i proizvodnja jednog sredstva za proizvodnju. I obrnuto, manufaktura proizvoda moe da se vee s manufakturama u kojima isti proizvod slui kao sirovina ili sa ijim se proizvodima docnije sastavlja. Tako, npr., nalazimo manufakturu biljura spojenu s brusionicom stakla i s livnicom mesinga; s ovom poslednjom radi optakanja raznih staklenih predmeta metalom. U tome sluaju razline spojene manufakture jesu odeljenja jedne ukupne manufakture, prostorno vie ili manje razdvojena, a u isto su vreme meusobno nezavisni procesi proizvodnje, svaki s posebnom podelom rada. Uprkos izvesnim prednostima koje spojena manufaktura prua, ona, dok ostaje na vlastitoj osnovi, ne postie stvarno tehniko jedinstvo. Do ovoga dolazi tek kad se manufaktura pretvori u mainsku industriju.
40
uje;
U Engleskoj je pe za taljenje odvojena od pei na kojoj se staklo prerau Belgiji, npr., ista pe slui za oba procesa.
izraiva flaa ili udeiva, duva, skuplja, radnik koji reda na gomilu ili brusa, i pomoni radnik koji duvano staklo nosi u hladionicu
1+
12. glava Podela rada i Manufakturni period, u kome se ubrzo svesno manufaktura 313 postavlja princip skraivanja radnog vremena potrebnog za proizvodnju robe349, razvija tu i tamo i upotrebu maina, osobito za izvesne proste uvodne procese koji se moraju vriti u masama i s velikim utrokom snage. Tako se, npr., u manufakturi hartije mlevenje krpa ubrzo poelo vriti u naroitim mlinovima, a u talionicama metala rude su tucane u takozvanim rudarskim mlinovima.350 Rimsko Carstvo ostavilo nam je vodenicu kao osnovni oblik svake mainerije.351 Zanatlijski period zavetao nam je velike pronalaske kompasa, baruta, tampe i automatskog asovnika. Ali uglavnom maina ipak igra onu sporednu ulogu koju joj Adam Smith pripisuje pored podele rada.352 Sporadina upotreba maina postala je veoma vana u 17. veku, jer je velikim matematiarima onoga vremena pruila praktine oslonce i podsticaje za stvaranje moderne mehanike. Specifinom mainerijom manufakturnog perioda ostaje sam ukupni radnik' sastavljen iz mnogih deliminih radnika. Razline operacije koje proizvoa neke robe naizmenino vri i koje se prepleu u celini njegova procesa rada zaokupljaju ga na razne naine. U ovoj mora da razvija vie snage, u onoj vie vetine, u treoj, opet, vie panje itd., a ista individua nema svih ovih osobina u jednakom stepenu. Poto se razne operacije rastave, izdvoje i osamostale, vri se i podela, klasifikovanje i grupisanje radnika prema pretenim njihovim osobinama. Ako njihove prirodne osobenosti i ine osnovu na koju se podela rada nakalemljuje, manufaktura, kad se ve uvede, razvija radne snage
349 Ovo se moe nai, pored ostalih, i u ovih pisaca: W. Pettyja, Johna Bellersa', Andrew-a Yarrantona, u The Advantages of the East-India Trade i kod J. Vanderlinta. 350 U Francuskoj se jo krajem 16. veka slue avanom i reetom za tucanje i pranje rude. 48 itava istorija razvitka maine dade se pratiti na istoriji itnog mlina. Fabrika se engleski jo uvek zove mili 1*. U nemakim tehnolokim spisima iz prvih decenija 19. veka jo se nalazi izraz Mtihle2* ne samo za svaku mainu kojoj pogon daju prirodne sile, nego i za sve manufakture koje upotrebljavaju mainske aparate. 352 Kao to e se blie videti iz etvrte knjige ovoga spisa3*, A. Smith nije dao ni jednu jedinu novu postavku o podeli rada. Ali ono to mu daje obeleje politikog ekonomiste koji je sintetiki obuhvatio manufakturni period jeste njegovo snano naglaavanje podele rada. Podreena uloga koju je dodeljivao mainama izazvala je u poetku krupne industrije Lauderdale-ovu, a u razvijenoj eposi Ure-ovu polemiku. Osim toga, A. Smith brka i diferenciranje instrumenata u emu su sami delimini radnici manufakture bili vrlo aktivnis pronalaskom maine. Ne manufakturni radnici, ve naunici, zanatlije, ak i seljaci (Brindley) itd. igraju ulogu u pronalasku maine. l
* mlin ** mlin s* tj. iz Teorija o vilhu vrednosti
koje su po prirodi sposobne samo za jednostranu posebnu funkciju. Sada ukupni radnik ima sve proizvodne osobine u jednakom stepenu virtuoznosti, a ujedno ih i najekonominije troi, jer sve svoje organe, koji su individualisani u posebnim radnicima ili radnikim grupama, upotrebljava iskljuivo na posebne njihove funkcije .45 Jednostranost i ak nesavrenost deliminog radnika pretvaraju se u njegovo savr-' enstvo kad je on deo ukupnog radnika 46 Navika na jednu jednostranu funkciju pretvara ga u organ te funkcije koji deluje sa sigurnou prirodnog organa, dok ga povezanost celokupnog mehanizma nagoni da radi tano kao deo neke maine.47 Poto su razline funkcije ukupnog radnika prostije ili sloenije, nie ili vie, to i njegovi organi, individualne radne snage, zahtevaju Veoma razline stepene obrazovanja, usled ega su one veoma razline vrednosti. To znai da manufaktura razvija hijerarhiju radnih snaga, kojoj odgovara izvesna skala radnikih najamnina. Ako je, s jedne strane, individtialni radnik prilagoen i doivotno vezan za neku jednostranu funkciju, onda se i razline operacije rada prilagoavaju hijerarhiji prirodnih i steenih umenosti.48 Ali u svakom procesu proizvodnje ima izvesnih prostih radnji za koje je bez daljeg sposoban svaki ovek. Sada se i ove radnje izdvajaju iz svog labavog jedinstva s vanijim momentima delatnosti i okamenjuju se kao iskljuive funkcije.
Delei izradu nekog predmeta na vie razlinih operacija, od kojih svaka zahteva vetinu i snagu razlinog stepena, vlasnik manufakture moe da nabavi tano onu koliinu snage i vetine koja odgovara svakoj operaciji. Ako bi naprotiv itav posao imao da obavi jedan radnik, onda bi jedna ista individua morala imati dovoljno vetine za najfinije operacije i dovoljno snage za najnapornije. (Ch. Babbage, On the Economy of Machinery, London 1832, gl. XVIII.) 48 Na primer, jednostrana razvijenost miia, iskrivljenost kostiju itd. 47 Na pitanje lana anketne komisije kako se meu zaposlenim mladim radnicima odrava marljivost, vrlo je tano odgovorio g. W. Marshall, general manager1* jedne manufakture stakla: Svoj posao oni ba i ne mogu zanemarivati; im jednom ponu, moraju i produiti; oni su sasvim isto to i delovi maine. (CEC, IV Report, 1865, str. 247.) 48 Veliajui krupnu industriju, dr Ure otrije osea obeleja svojstvena manufakturi od ranijih ekonomista, koji nisu bili kao on polemiki zainteresovani, pa ak i od svojih savremenika, npr. Babbage-a, koji ga, dodue, nadmauje kao matematiar i mehaniar, ali koji krupnu industriju ipak posmatra samo sa stanovita manufakture. Ure primeuje: Sutinu podele rada ini prilagoavanje radnika svakoj posebnoj operaciji. S druge strane, on tu podelu oznauje kao prilagoavanje radova razlinim individualnim sposobnostima, i naposletku karakterie itav manufakturni sistem kao sistem stepenovanja rada prema rangu umenosti, kao podelu rada prema raznim stepenima umenosti itd. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 1 9 - 2 3 . i dalje.)
45 J
glavni
upravitelj
Stoga, u svakom zanatu koji zahvati, manufaktura stvara klasu takozvanih nekvalifikovanih radnika, kakve je zanatska radinost strogo iskljuivala. Poto je na raun itave radne sposobnosti razvila do virtuoznosti skroz jednostranu specijalnost, manufaktura poinje da pravi specijalitet ve i od pomanjkanja svake razvijenosti. Uz hijerarhijsku podelu na stupnjeve ide tada i prosta podela radnika na kvalifikovane i nekvalifikovane. Za ove poslednje potpuno otpadaju trokovi oko izuavanja, a za one prve, kad ih Uporedimo sa zanatlijom, smanjuju se usled uproenja funkcije. U oba sluaja vrednost radne snage pada.353 Izuzetaka ima ukoliko rastavljanje procesa rada raa nove opte funkcije kakvih u zanatskoj radinosti nije bilo nikako ili bar ne u tom obimu. Relativno opadanje vrednosti radne snage koje potie iz otpadanja ili opadanja trokova oko izuavanja, donosi samo sobom neposredno vee oploavanje kapitala, jer sve ono to skrauje vreme potrebno za reprodukovanje radne snage proiruje oblast vika rada.
4. Podela rada u manufakturi i podela rada u drutvu
Posmatrali smo isprva poreklo manufakture, onda njene proste elemente, deliminog radnika i njegov alat, naposletku celokupni njen mehanizam. Sada emo ukratko dodirnuti odnos izmeu manufakturne podele rada i drutvene podele rada ; koja ini optu osnovu svake robne proizvodnje. Imamo li u vidu jedino rad sam, onda razdvajanje drutvene proizvodnje na velike njene rodove, kao poljoprivredu, industriju itd., moemo oznaiti kao optu podelu rada, deljenje ovih rodova proizvodnje na vrste i .podvrste kao posebnu podelu rada, a podelu rada u okviru jedne radionice kao pojedinanu podelu rada .354
353 Poto je svakom z a n a t l i j i . . . bilo omogueno da se vebanjem usavri u jednoj operaciji, postao je on i jevtiniji radnik. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 19.) 354 Podela rada polazi od razdvajanja najrazliitijih profesija, a zavrava se takvom podelom kod koje se proizvodnja jednog artikla razdeljuje meu vie radnika, kao u manufakturi. (Storch, Cours dBconomie Politique, pariko izdanje, knj. I, str. 173.) U naroda koji su dostigli izvestan stupanj civilizacije nalazimo tri vrste podele rada: prva, koju nazivamo podelom rada uopte, vodi podeli proizvoaa na poljoprivrednike, industrijalce i trgovce; ona se tie triju glavnih grana nacionalne radinosti; druga vrsta, koja bi se mogla nazvati posebnom podelom rada, jeste rastavljanje svakog roda proizvodnje na v r s t e . . . ; trea vrsta, koju treba oznaiti kao podelu radnje ili podelu rada u pravom smislu, jeste ona koja se ustanovljava u okviru pojedinanih zanata i profesija... a rasprostranjena je u veini manufaktura i radionica. (Skarbek, Theorie des richesses sociales, Paris 1840, 2. izd., sv. I, str. 84, 85.)
Podela rada u okviru drutva i odgovarajue ograniavanje individua na posebne sfere zanimanja polazi u svome razvitku, kao god i podela rada u okviru manufakture, sa suprotnih polaznih taaka. U okviru porodice355, a daljim razvitkom u okviru plemena, nastaje samonikla podela rada iz razlika u polu i uzrastu, dakle na isto fiziolokoj osnovi, koja sa irenjem zajednice, s porastom stanovnitva, a osobito usled sukoba meu raznim plemenima i podjarmljivanja jednog plemena od strane drugog, uveava svoj materijal. S druge strane, kao to sam ranije napomenuo1*, razmena proizvoda pojavljuje se na onim takama gde razne porodice, plemena, zajednice dou u dodir meu sobom; jer se u prvim poecima kulture samostalno ne sueljavaju privatna lica ve porodice, plemena itd. Svaka zajednica nalazi u svojoj prirodnoj okolini drukija sredstva za proizvodnju i drukija sredstva za ivot. Zato se i razlikuju po nainu proizvodnje, po nainu ivota i proizvodima. Ova samonikla razlinost jeste ono to pri dodiru meu zajednicama izaziva razmenjivanje njihovih proizvoda, a time postepeno i pretvaranje tih proizvoda u robe. Razmena ne stvara razlinost oblasti proizvodnje, ve te razline oblasti dovodi u odnos i tako ih pretvara u vie ili manje meusobno zavisne grane celokupne drutvene proizvodnje. Tu drutvena podela rada postaje putem razmene prvobitno razliitih ali meusobno nezavisnih sfera proizvodnje. Tamo gde polaznu taku ini fizioloka podela rada, posebni organi jedne neposredno povezane celine razluuju se jedni od drugih, raspadaju se, a glavni podsticaj za ovaj proces raspadanja dolazi od robne razmene s tuim zajednicama, i ti organi postaju samostalni sve do granice do koje postoji mogunost da se razmenom proizvoda kao roba odrava jedinstvo svih razlinih radova. U jednom pravcu ovo je gubi enje samostalnosti za one koji su je ranije imali, u drugom sticanje samostalnosti za one koji je ranije ni u imali. Svaka razvijena podela rada dobijena posredstvom robne razmene ima za osnovu razdvajanje grada i sela.356 Moe se rei da se itava ekonomska istorija drutva svodi na kretanje ove suprotnosti, ali u nju ovde ipak neemo dalje ulaziti.
50a {Primedba uz tree izdanje. Kasnije veoma temeljne studije o prvobitnom stanju ljudi dovele su pisca do rezultata da se prvobitno nije porodica razvila u pleme, ve obrnutoda je pleme prvobitni samonikli oblik udruivanja ljudi zasnovanog na krvnom srodstvu, tako da su se tek docnije, kad su se plemenske veze poele kidati, iz toga cepanja razvili toliki razliiti oblici porodice. F. E.} 81 Ovu je taku najbolje obradio ser James Steuart. Koliko je danas malo poznato njegovo delo, koje je izilo deset godina pre Wealth of Nations, vidi se izmeu ostalog i iz toga to Malthusovi oboavaoci i ne znaju da je ovaj u prvom izdanju svoga spisa o zakonu stanovnitva, ako ostavimo na stranu njegov isto deklamatorski deo, pored popova Wallace-a i Townsenda, skoro jedino prepisao 1 Steuarta. Vidi u ovom tomu, str. 88. *
Kao to materijalnu pretpostavku za podelu rada u manufakturi ini izvestan broj istovremeno uposlenih radnika, tako materijalnu pretpostavku za podelu rada u drutvu ini broj stanovnitva i njegova gustina, koji ovde dolaze na mesto zbijenosti radnika u istoj radionici .357 Ali ta gustina je neto relativno. Zemlja koja je relativno retko naseljena, ali su joj saobraajna sredstva razvijena, ima gue stanovnitvo nego gue naseljena zemlja s nerazvijenim saobraajnim sredstvima i u tom smislu su, npr., severne drave Amerike Unije gue naseljene nego Indija.358 Poto robna proizvodnja i robni promet jesu opta pretpostavka kapitalistikog naina proizvodnje, manufakturna podela rada zahteva da je podela rada u okviru drutva ve sazrela do izvesnog stepena razvitka. I obrnuto, manufakturna podela rada reakcijom razvija i umnoava drutvenu podelu rada. Uporedo sa diferenciranjem instrumenata za rad ide i sve jae diferenciranje zanata koji te instrumente proizvode.359 Zahvati li manufaktura neki zanat koji je dotle kao glavni ili kao sporedan bio vezan s drugim zanatima, a vrio ga je isti proizvoa, onda se ovi zanati odmah razdvajaju i postaju samostalni jedan prema drugom. Zahvati li manufaktura koji posebni stupanj proizvodnje neke robe, onda se razni stupnjevi njene proizvodnje pretvaraju u razline nezavisne zanate. Ve smo bili nagovestili da tamo gde je izraevina samo mehaniki iz deliminih proizvoda sastavljena celina, i sami delimini radovi mogu stei samostalnost posebnih zanata. Da bi se podela rada u okviru jedne manufakture izvela savrenije, epa se jedna ista grana proizvodnje na razne, delom sasvim nove manufakture, prema tome kakva je razlika meu njenim sirovinama ili meu oblicima koje jedna ista sirovina moe dobiti. Tako je ve u prvoj polovini 18. veka samo u Francuskoj tkano preko 100 raznih vrsta svilenih tkanina, a u Avinjonu, npr., vaio je zakon da se svaki uenik moe posvetiti samo jednoj vrsti fabrikacije i da ne sme jednovremeno izuavati izraivanje vie vrsta tkanina. Teritorijalna podela rada, koja posebne grane proizvodnje progoni u posebne krajeve neke zemlje, dobija nov podstrek od manufakturnog naina rada, koji
Postoji izvesna gustina stanovnitva koja je pogodna kako za drutveno saobraanje, tako i za ono kombinovanje snaga kojim se uveava proizvod rada. (James Mill, Elements of Political Economy, London 1821, str. 50.) to vie raste broj radnika to je vea i proizvodna snaga drutva, srazmerno tome porastu, a pomnoeno dejstvom podele rada. (Th. Hodgskin, Popular Political Economy, str. 120.) 358 Usled velike tranje pamuka, poev od 1861, proirena je u nekim inae gusto naseljenim srezovima Istone Indije proizvodnja pamuka na raun proizvodnje pirina. Zbog toga je u mnogim mestima nastala glad, jer se usled oskudice saobraajnih sredstava, pa zbog toga i oskudice fizikog jedinstva, manjak jednog sreza u pirinu nije dao izravnati dovozom iz drugih srezova. 359 Tako je u Holandiji ve u 17. veku fabrikacija tkakih unkova bila posebna industrijska grana.
357
iskoriava ove osobenosti.360 Proirenje svetskog trita i kolonijalni sistem, koji spadaju u krug optih uslova za postojanje manufakture, pruaju manufakturnom periodu bogat materijal za podelu rada u drutvu. Nije ovde mesto da dublje zalazimo u dokazivanje kako ona pored ekonomske zahvata i svaku drugu oblast drutvenog ivota i svugde udara temelj onom izgraivanju strunosti, specijalnosti i rasparavanju oveka koje je jo uitelju A. Smith-a, A. Fergusonu, izmamilo usklik: Mi smo nacija helota i nema vie slobodnih graana meu nama.361 Ipak, uprkos mnogim analogijama i vezama izmeu podele rada u drutvu i podele rada u radionici, ove se dve podele rada razlikuju ne samo po stepenu ve i u sutini. Analogija izgleda najneospornija kad izmeu raznih poslovnih grana postoji intimna veza, npr. odgajiva stoke proizvodi sirove koe koje tavlja prerauje, a obuar od njih pravi obuu. Tu svako proizvodi postupno deo proizvoda, a poslednji njegov lik kombinovan je proizvod njihovih posebnih radova. Ovome treba dodati jo i razne grane rada koje odgajivau stoke, tavljau koe i obuaru pruaju sredstva za proizvodnju. Sad bi neko mogao sa A. Smith-om uobraziti da se ova drutvena podela rada razlikuje od manufakturne samo subjektivno, naime za posmatraa koji u ovoj jednim pogledom moe da obuhvati razne delimine radove zajedno, dok mu u onoj rasturenost tih radova po prostranim povrinama i veliki broj ljudi zaposlenih u svakoj posebnoj grani smetaju da uoi jedinstvo.362 Ali ta uspostavlja jedinstvo meu nezavisnim radovima odgajivaa stoke, tavioca i obuara? To to proizvodi svakoga od
360 Zar manufaktura vune u Engleskoj nije podvojena na razne delove ili grane koje su se odomaile u odreenim mestima, gde se jedino i poglavito proizvode vrste dotine grane: fine tkanine u Somersetiru, grube u Jorkiru, dvostruke irine u Ekseteru, svila u Sedberiju, krep u Norviu, poluvunene materije u Kenalu, ebad u Hvitneju itd.?! (Berkeley, The Querist, 1750, 520.) 361 A. Ferguson, History of Civil Society, Edinburgh 1767, deo IV, odeljak II, str. 285. 362 U pravim manufakturama, veli on, podela rada izgleda vea, jer oni to su zaposleni u svakoj pojedinoj grani rada mogu esto biti na okupu u istoj radionici i svi biti obuhvaeni jednim pogledom posmatraa. A, naprotiv, u onim velikim manufakturama (!) koje treba da zadovolje bitne potrebe velike mase stanovnitva, svaka pojedina grana rada zapoljava toliki broj radnika da je nemogue okupiti ih u istoj radionikoj zgradi... Ta podela nije ni izdaleka ovako oigledna. (A. Smith, Wealth of Nations, knj. I, gl. 1.) uveni stav u istoj glavi, koji poinje reima: Posmatrajte imovinu najprostijeg zanatlije ili nadniara u nekoj civilizovanoj i cvatuoj zemlji itd., a onda dalje opisuje kako su nebrojeni i raznoliki zanati koji sarauju da bi se zadovoljile potrebe obinog radnika, skoro je od rei do rei kopiran iz primedaba koje je B. de Mandeville dao uz tekst svoga dela Fable of the Bees, or Private Vices, Publick Benifits. (Prvo izdanje bez primedaba 1705, s primedbama 1714.)
njih postoje kao robe. A ta pak karakterie manufakturnu podelu rada? Da delimini radnik ne proizvodi robu.363 Tek se zajedniki proizvod deliminih radnika pretvara u robu.58a Do podele rada u drutvu dolazi posredstvom kupovanja i prodavanja proizvoda radnih grana rada, a do jedinstva deliminih radova u manufakturi prodajom razlinih radnih snaga jednom istom kapitalisti koji ih upotrebljava kao kombinovanu radnu snagu. Manufakturna podela rada ima za pretpostavku koncentrisanje sredstava za proizvodnju u rukama jednog kapitaliste, a drutvena podela rada rasparanost sredstava za proizvodnju meu mnoge meusobno nezavisne proizvoae roba. Dok u manufakturi gvozdeni zakon srazmernoga broja ili srazmernosti namee odreenim masama radnika odreene funkcije, dotle sluaj i samovolja gospodare raspodelom proizvoaa roba i njihovih sredstava za proizvodnju meu razline grane drutvenog rada. Istina, razline oblasti proizvodnje stalno tee da uspostave ravnoteu meu sobom time to, s jedne strane, svaki proizvoa robe mora da proizvodi upotrebnu vrednost, dakle mora da zadovolji neku posebnu drutvenu potrebu, ali je opseg tih potreba razliit po kvantitetu i unutranja veza spaja razline mase potreba u prirodan sistem; s druge strane time to zakon vrednosti roba odreuje koliko drutvo moe od svog ukupnog raspoloivog radnog vremena utroiti na proizvoenje svake posebne robne vrste. Ali ova stalna tenja razlinih oblasti proizvodnje da se uravnotee dejstvuje samo kao reakcija na
Nema vie niega to bismo mogli oznaiti kao prirodnu najamninu za rad pojedinaca. Svaki radnik proizvodi samo deo od celine, a kako je svaki deo sam za sebe bez vrednosti i bez koristi, to nema niega to bi radnik mogao prisvojiti i o emu bi mogao rei: ovo je proizvod moga rada, ovo u zadrati za sebe! (Labour defended against the Claims of Capital, London 1825, str. 25.) Pisac ovog odlinog spisa jeste ranije navoeni Th. Hodgskin. 58a Primedba uz drugo izdanje. Ilustraciju ove razlike izmeu drutvene i manufakturne podele rada dobili su Jenkiji 1* na praktian nain. Jedan od novih poreza koji su izmiljeni u Vaingtonu za vreme graanskog rata bio je prirez od 6% na sve industrijske proizvode. Pitanje: ta je industrijski proizvod? Odgovor zakonodavca: neka je stvar proizvedena kad je napravljena (when it is made), a napravljena je kad je gotova za prodaju. Evo sad jednog primera izmeu mnogih: manufakture u Njujorku i Filadelfiji pravile su ranije kiobrane sa svim priborom. Ali poto je kiobran mixtum compositum2* sasvim razliitih sastavnih delova, postae ovi postepeno izraevinama poslovnih grana nezavisnih medu sobom i voenih na raznim mestima. Sad su njihovi delimini proizvodi ulazili kao samostalne robe u manufakturu kiobrana koja ih je jo samo. sastavljala u celinu. Takve artikle Jenkiji okrstie assembled articles (sabrani artikli), a to su ime sasvim i zasluili kao sabiralita poreze. Tako je kiobran sabirao prvo 6% prireza na cenu svakog svog dela, a onda opet 6% na svoju ukupnu cenu.
363
* Amerikanci 2 * meavina
stalno naruavanje ove ravnotee. Pravilo koje se pri podeli rada u radionici a priori364* i planski sprovodi deluje pri podeli rada u drutvu samo a posteriori365* kao unutranja, nema prirodna nunost koja se zapaa na promeni barometra trinih cena i koja savlauje haotinu samovolju proizvoaa roba. Manufakturna podela rada ima za pretpostavku bezuslovan autoritet kapitaliste nad ljudima koji ine proste udove ukupnog mehanizma koji njemu pripada; drutvena podela rada stavlja jedne naspram drugih nezavisne proizvoae roba, koji ne priznaju nikakav drugi autoritet sem autoritet konkurencije, prinudu koju na njih vri pritisak njihovih meusobnih interesa, kao to i u ivotinjskom carstvu bellum omnium contra omnes[116J vie ili manje odrava uslove egzistencije svih vrsta. Zato ista buroaska svest koja manufakturnu podelu rada, tj. doivotno prikivanje radnikovo za jednu parcijalnu radnju i bezuslovno potinjavanje deliminih radnika pod kapital, slavi kao organizaciju rada koja poveava njegovu proizvodnu snagu, isto tako punim glasom igoe svaku svesnu drutvenu kontrolu i regulisanje drutvenog procesa proizvodnje kao zahvatanje u nepovrediva prava svojine, u slobodu i u samoopredeljivu genijalnost individualnog kapitaliste. Veoma je karakteristino da najgore to oduevljeni apologeti fabrikog sistema umeju da kau protiv svake opte organizacije drutvenog rada jeste da bi se pod njim itavo drutvo pretvorilo u fabriku. Dok se u drutvu kapitalistikog naina proizvodnje anarhija drutvene podele rada i despotizam manufakturne podele rada meusobno uslovljavaju, dotle, naprotiv, raniji drutveni oblici, u kojima se specijaliziranje zanata razvilo spontano, zatim kristalizovalo i najzad uzakonilo, pruaju s jedne strane sliku planske i autoritativne organizacije drutvenog rada, a s druge strane potpuno iskljuuju podelu rada u samoj radionici, ili je razvijaju samo u siunom razmeru, ili samo sporadino i sluajno.59 One prastare, male indijske zajednice, npr., koje su jednim delom jo u ivotu, poivaju na zajednikoj svojini zemlje, na neposrednoj povezanosti poljoprivrede i zanata i na ustaljenoj podeli rada, koja pri zasnivanju novih zajednica slui kao dati plan i osnova. One ine celine koje proizvode sve to im je potrebno i ija se oblast proizvodnje kree izmeu sto do nekoliko hiljada ekera. Glavna masa proizvoda zrauje se za neposrednu vlastitu potrebu zajednice, a ne kao roba,
364 autoritet u drutvu stoje jedan prema drugom, s obzirom na podelu rada, u obrnutoj srazmeri. (Karl Marx, Misere de la Philosophie, Paris 1847, str. 130, 131.3*) ** unapred 2* naknadno 3 * Vidi u 7. tomu ovog izdanja.
usled ega je i sama proizvodnja nezavisna od one podele rada do koje robna razmena dovodi u indijskom drutvu kao celini. samo suviak proizvoda pretvara se u robu, delimino opet tek u ruci drave, kojoj od pamtiveka odreena koliina proizvoda pritie kao naturalna renta. Razni krajevi Indije imaju razne oblike zajednice. U najprostijem obliku optina obrauje zemlju zajedniki i deli njene proizvode meu svoje lanove, dok se svaka porodica bavi i predenjem, tkanjem itd., kao uzgrednim kunim zanatom. Pored ove jednoobrazno zaposlene mase nalazimo i glavnog stanovnika, sudiju, policajca i poreznika u jednom licu; knjigovou koji vodi raun o zemljoradnji i katastruje i registruje sve to se na to odnosi; treeg inovnika, koji goni zloince, titi strane putnike i prati ih od sela do sela; graniara, koji uva granice optine prema susednim optinama; nadzornika voda, koji iz zajednikih vodnih rezervoara deli vodu za potrebe zemljoradnje; bramana, koji vri verske funkcije; uitelja, koji optinsku decu na pesku ui itati i pisati; kalendarskog bramana, koji kao astrolog kazuje kad je vreme za setvu i etvu i kad je rav ili dobar as za svaki poseban zemljoradniki posao; jednog kovaa i jednog drvodelju, koji izrauju i popravljaju sav zemljoradniki alat; lonara, koji pravi sve sudove za selo; berberina, istaa odela, kujundiju, ponegde i pesnika, koji u nekim optinama zamenjuje kujundiju, a u nekim uitelja. Ovo tuce lica izdrava se o troku cele optine. Poraste li stanovnitvo, onda se na neobraenom zemljitu naseljava nova optina po obrascu stare. Mehanizam optine pokazuje plansku podelu rada, ali je manufakturna podela rada nemogua, poto se trite za kovaa, drvodelju itd. ne menja, i to u najboljem sluaju, prema veliini sela, umesto jednog kovaa, lonara itd. budu njih dvojica ili trojica .366 Zakon koji ureuje podelu rada u optini deluje ovde nepobitnim autoritetom prirodnoga zakona, dok svaki posebni zanatlija, kao kova itd., vri na tradicionalan nain, ali samostalno i ne priznajui nikakav autoritet u svojoj radionici, sve radnje koje spadaju u njegovu struku. Jednostavni proizvodni organizam ovih zajednica koje su dovoljne same sebi, koje se stalno reprodukuju u istom obliku i koje se, kad sluajno budu razorene, opet podiu na istom mestu i pod istim imenom 367,
80 Lieut. Col. Mark Wilks, Historical Sketches of the South of India, London 1810- 1817, sv. I, str. 118- 120. Dobar pregled raznih oblika indijske zajednice daje George Campbell: Modem India, London 1852. 367 U ovim jednostavnim oblicima... iveli su domoroci od pamtiveka. Granice sela samo su retko menjane; i mada su ratovi, glad i epidemije esto oteivali, pa ak i unitavali sela, ipak se ime njihovo, granice, interesi pa ak i porodice odravahu kroz vekove. Stanovnici ne vode brigu o propadanju i deobama kraljevstava; sve dok selo ostaje nepodeljeno, njima je svejedno kojoj e vlasti biti ustupljeno, ili kome e vladaru pripasti. Njihova unutranja privreda ne menja se. (Th. Stamford Raffles, late Lieut. Gov. of Java, The History of Java, London 1817, sv. II, str. 285.)
daje nam klju za reenje tajne nepromenljivosti azijskih drutava, prema kojoj stalno raspadanje i ponovno obrazovanje azijskih drava i neprekidno menjanje dinastija ine tako upadljivu suprotnost. Struktura osnovnih ekonomskih elemenata drutva ostaje izvan dejstva politikih oluja. Esnafski zakoni, kao to smo ve napomenuli, ograniavajui do krajnosti broj kalfa koje je pojedini majstor smeo zapoljavati, spreavali su ovoga da se pretvori u kapitalistu. Osim toga, on je mogao zapoljavati kalfe iskljuivo u zanatu u kome je sam bio majstor. Esnaf je surevnjivo odbijao svako meanje trgovakog kapitala u proizvodnju tog jedinog slobodnog oblika kapitala koji je imao prema sebi. Trgovac je mogao kupiti svaku robu, jedino ne rad kao robu. Trpeli su ga samo kao agenta zanatlijskih proizvoda. Kada bi spoljanje okolnosti izazvale dalju podelu rada, postojei esnafi cepali su se na podvrste, ili su se uz stare nadovezivali novi, ali koji nisu obuhvatali razne zanate u jednoj radionici. Zbog toga je esnafska organizacija iskljuivala manufakturnu podelu rada, pa ma koliko da je esnafsko izdvajanje, izolovanje i razvijanje zanata spadalo u uslove za materijalnu egzistenciju manufakturnog perioda. Uglavnom, radnik i njegova sredstva za proizvodnju ostadoe vezani jedan s drugim kao pu i njegova kuica, pa je tako nedostajala prva osnova za manufakturu: da sredstva za proizvodnju postanu, u obliku kapitala, nezavisna prema radniku. Dok podela rada u drutvu kao celini, poticala ili ne poticala iz robne razmene, pripada najrazlinijim drutvenim ekonomskim formacijama, dotle je manufakturna podela rada sasvim specifina tvorevina kapitalistikog naina proizvodnje.
5. Kapitalistiki karakter manufakture Vei broj radnika pod komandom jednog istog kapitala prirodna je polazna taka kako kooperacije uopte, tako i manufakture. Obratno, manufakturna podela rada ini da poveanje broja upotrebljenih radnika postane tehnikom nunou. Sad postojea podela rada propisuje svakom pojedinom kapitalisti minimum radnika koji mora upotrebljavati. S druge strane, prednosti jo vee podele rada imaju za uslov jo vee poveavanje broja radnika, ali se ovo moe izvesti jo samo u mnogostrukoj srazmeri. Ali s promenljivim sastavnim delom kapitala mora da raste i postojani, dakle obim zajednikih uslova za proizvodnju kao to su zgrade, pei itd., a naroito sirovine, i to mnogo bre no broj radnika. Masa sirovina koju data koliina rada troi za dato vreme poveava se u istoj srazmeri kao i proizvodna snaga rada usled njegove podele. Da minimalni kapital u ruci pojedinanih kapitalista mora bivati sve vei, ili da se drutvena ivotna sredstva i sred-
stva za proizvodnju sve vie moraju pretvarati u kapital, zakon je koji, dakle, proizlazi iz tehnikog karaktera manufakture.368 Kao u prostoj kooperaciji, tako je i u manufakturi dejstvujue radno telo oblik egzistencije kapitala. Drutveni mehanizam proizvodnje, sastavljen iz mnogih individualnih deliminih radnika, pripada kapitalisti. Zato se proizvodna snaga koja potie iz kombinovanja radova javlja kao proizvodna snaga kapitala. Prava manufaktura ne samo da nekada samostalnog radnika podvrgava komandi i disciplini kapitala, ve povrh toga stvara hijerarhijsku podelu meu samim radnicima. Dok prosta kooperacija uglavnom ne menja nain rada pojedinaca, manufaktura ga iz osnova revolucionie i zaseca u sam koren individualne radne snage. Ona radnika pretvara u nakazu, podiui njegovu detaljnu umenost kao u kakvoj toploj leji, dok mu zato unitava itav svet proizvodnih nagona i sposobnosti, kao to u dravama La Plate kolju celu ivotinju da bi joj uzeli samo kou ili loj. Ne samo da se posebni delimini radovi razdeljuju meu razne individue, nego se i sama individua deli i pretvara u automatski mehanizam kakvog deliminog rada369, te se tako ostvaruje otrcana bajka Menenija Agripet 117] koja oveka prikazuje kao puki deli vlastitog njegovog tela.370 Dok u poetku radnik prodaje kapitalu svoju radnu snagu jer mu nedostaju materijalna sredstva da proizvodi kakvu robu, sada i sama njegova individualna radna snaga otkazuje slubu im se ne proda kapitalu. Ona funkcionie jo jedino u nekoj celini koja postoji tek posle njene prodaje, u kapitalistovoj radionici. Manufakturni radnik, po svom prirodnom svojstvu onesposobljen da ita samostalno napravi, razvija proizvodnu delatnost jo jedino kao pripadak kapitalistove radionice.371
368 Nije dovoljno da kapital (trebalo bi rei ivotna sredstva i sredstva za proizvodnju), potreban za razdeljivanje zanata ve postoji u drutvu. Pored toga potrebno je da ga ima akumulisanog u dovoljnim masama u rukama poduzetnika da bi ih on osposobio za rad u veem razmeru... to podela biva vea, to stalno zapoljavanje istog broja radnika zahteva sve znatniji kapital u alatima, sirovinama, itd. (Storch, Cours dconomie Politique, pariko izdanje, knj. I, str. 250, 251.) Koncentracija orua za proizvodnju i podela rada isto su tako nerazdvojne jedna od druge kao to su na podruju politike nerazdvojne centralizacija javne vlasti i podela privatnih interesa. (K. Marx, Misere de la Philosophic, str. 1341*.) 369 Dugald Stewart naziva manufakturne radnike ivim automatima... koji se upotrebljavaju u deliminim radovima. (Works, sv. III, Lectures on Political Economy, str. 318.) 370 Kod korala svaka je individua doista stomak itave grupe. Ali ona joj hranu dovodi, a ne odvodi, kao rimske patricije. i ako ga razdvoje od njegove brae po radu, nije vie ni upotrebljiv ni nezavisan, i zbog toga je primoran da se pokori svakom zakonu koji mu izvole propisati.
* Vidi u 7. tomu ovog izdanja.
(Storch, Cours dconomie Politique, St-Petersbourg 1815, sv. I, str. 204.)
Kao to je izabranome narodu na 12. glava Podela radadamanufaktura 325 elu bilo pisano i je svojina Jehove, tako podela rada udara manufakturnom radniku ig koji ga oznauje kao svojinu kapitala. Znanje, rasuivanje i volja koje samostalni seljak ili zanatlija razvija makar i u malenome razmeru, kao to i divljak svu ratniku vetinu izvodi kao lino lukavstvo, trae se sada jo jedino za celinu radionice. Duhovne snage proizvodnje gomilaju se u veem razmeru na jednoj strani zato to se na mnogim stranama gube. Ono to delimini radnici gube, to se prema njima koncentrie u kapitalu .372 Manufakturna podela rada urodila je time da su se duhovne snage procesa materijalne proizvodnje protivstavile radnicima kao tua svojina i kao sila koja nad njima gospodari. Ovaj proces odvajanja zapoinje u prostoj kooperaciji, gde kapitalista prema pojedinanim radnicima predstavlja jedinstvo i volju drutvenog radnog tela; razvija se dalje u manufakturi, koja radnika obogaljuje u deliminog radnika, a zavrava se u krupnoj industriji, koja nauku odvaja od rada kao nezavisnu snagu proizvodnje i silom je stavlja u slubu kapitala.67 Ukupni radnik u manufakturi, a otud i kapital, moe se obogatiti drutvenom proizvodnom snagom samo pod uslovom da radnik osiromai u individualnim proizvodnim snagama.
Neznanje je mati industrije kao i sujeverja. Razmiljanje i uobrazilja podloni su greenju, ali navika da se kree noga ili ruka ne zavisi ni od jednoga ni od drugoga. Manufakture uspevaju, dakle, najvie tamo gde se trai najmanje razuma, tako da se radionica moe smatrati za mainu iji su delovi ljudi. 68
I doista su neke manufakture sredinom 18. veka rado upotrebljavale poluidiote za izvesne proste operacije, ali koje su bile fabrika tajna.373
Duh velike veine ljudi, veli Adam Smith, nuno se razvija iz njihovih svakodnevnih radnji i na tim radnjama. ovek koji itav svoj ivot troi na izvri-
A. Ferguson, History of Civil Society, str. 280. J. D. Tuckett, A History of the Past and Present State of the Labouring Population, London 1846, sv. I, str. 148.
89
,s
12. glava Podela rada i manufaktura 326 vanje malog broja prostih operacija... nema prilike da veba svoj razum... On postaje toliko tup i neznalica koliko je to ljudskom stvorenju uopte mogue.
Poto je opisao tupavost deliminog radnika, A. Smith nastavlja:

Naravno da jednoobraznost njegova ivota, u kome nema nikakve promene, upropauje i smelost njegova duha... Ona mu razorava ak i telesnu energiju i onesposobljava ga da svoju snagu upotrebljava sa zamahom i istrajnou, osimu poslu na detalju na koji su ga namestili. Na taj nain umenost koju on ima u svom posebnom poslu izgleda da je steena na raun njegovih intelektualnih, drutvenih i vojnikih vrlina. Ali u svakom industrijskom i civilizovanom drutvu radna sirotinja (the labouring poor), tj. velika masa naroda, nuno mora da zapadne u to stanje.374
Da bi se spreilo potpuno degenerisanje narodnih masa do kojega podela rada dovodi, A. Smith preporuuje da drava uvede obaveznu osnovnu nastavu, mada u opreznim, homeopatskim dozama. Njegov francuski prevodilac i komentator Garnier, koji se pod Napoleonovim Prvim Carstvom prirodno iahurio u senatora, dosledan je u polemici protiv tog zahteva. Po njemu se obavezna nastava protivi osnovnim zakonima podele rada i njome bi se osudio na propast itav na drutveni sistem.
Kao i sve ostale podele rada, veli on, tako i podela izmeu runog i umnog rada375 postaje izrazitija i odlunija ukoliko se drutvo (on pravilno upotrebljava ovaj izraz za kapital, zemljoposed i njihovu dravu) vie bogati. Kao i sve ostale podele rada, i ova je posledica prolih napredaka i uzrok novim naprecima... Pa sme li vlada raditi protiv te podele rada i zadravati je u njenom prirodnom toku? Sme li ona jedan deo dravnih prihoda upotrebljavati na pokuaj da pobrka i izmea dve klase rada koje tee da se podele i razdvoje? 376
Izvesno duhovno i telesno krljanje nerazdvojno je ak i od podele rada u drutvu kao celini. Ali poto manufakturni period sprovodi
A. Smith, Wealth of Nations, knj. V, gl. I, l. II. Kao uenik A. Fergusona, koji je izloio tetne posledice podele rada, bio je A. Smith u ovoj taki potpuno naisto. U uvodu u svoje delo, gde ex professo 1* velia podelu rada, on je samo uzgred pominje kao izvor drutvenih nejednakosti. Tek u petoj knjizi o dravnom dohotku reprodukuje on Fergusona. Ja sam u Misre de la Philosophic izneo koliko je potrebno o istorijskom odnosu izmeu Fergusona, A. Smith-a, Lemonteya i Saya u njihovoj kritici podele rada, a tamo sam takoe prvi put prikazao manufakturnu podelu raa kao specifian oblik kapitalistikog naina proizvodnje. (Str. 122. i dalje.) 375 Ve u History of Civil Society, deo IV, od. I, str. 281, kae Ferguson: ak i miljenje moe u ovom veku podele rada postati naroitim pozivom. 376 1 G. Garnier, knjiga V njegovog prevoda [Smith-a], str. 4-5. * po dunosti, zvanino
374
2!*
mnogo dalje ovo drutveno cepanje glava Podela rada i s druge strane tek grana rada, a manufaktura 327 12. svojom svojstvenom podelom pogaa individuu u samom njenom ivotnom korenu, to on prvi i daje materijal i podstrek industrijskoj patologiji.377
Podrazdeliti oveka znai izvriti nad njim smrtnu kaznu ako je zasluuje, a podmuklo ga ubiti ako ne zasluuje. Podrazdeliti rad jeste muko ubijanje naroda.378
Kooperacija na osnovici podele rada, ili manufaktura, u svome je poetku spontana tvorevina. im se njeno postojanje u izvesnoj meri uvrsti i rasprostrani, postaje ona svesnim, planskim i sistematskim oblikom kapitalistikog naina proizvodnje. Istorija prave manufakture pokazuje kako njoj svojstvena podela rada dobija odgovarajue oblike, isprva na osnovu iskustva, u neku ruku iza lea uesnika, a kako zatim, kao i esnafsko zanatstvo, tei da zadri kao tradiciju jednom naeni oblik, a u pojedinim ga sluajevima vekovima i zadrava. Promeni li se taj oblik, onda to uvek, osim u sporednim stvarima, biva samo kao posledica kakve revolucije u oruima za rad. Moderna manufakturane govorim ovde o krupnoj industriji na mainskoj osnovi nalazi u velikim gradovima, u kojima nastaje, svoje disjecta membra poetae[49l ve gotove, mada rasturene, i ima samo da ih prikupi kao, npr., manufaktura odela; ili je pak princip podele rada jasan kao na dlanu kada se razne radnje zanatlijske proizvodnje (npr. u knjigovezakom zanatu) prosto povere iskljuivo specijalizovanim radnicima. Ne treba ni nedelja dana iskustva da se u takvim sluajevima iznae koliko je ruku potrebno za svaku funkciju .379
Ramazzini, profesor praktine medicine u Padovi, objavio je 1713. svoje delo De morbis artificum, prevedeno 1777. na francuski, nanovo tampano 1841. u Encyclopedic des Sciences Micales. 7me Division: Auteurs Classiques. Naravno da je period krupne industrije jako proirio njegov katalog radnikih bolesti. Vidi, izmeu ostalog: Hygiene physique et morale de l'ouvrier dans les grandes villes en general, et dans la ville de Lyon en particulier. Par le Dr. A. L. Fonteret, Paris 1858, i [R. H. Rohatzsch,] Die Krankheiten, welche verschiednen Standen, Altern und Geschlechtern eigenthiimlich sind, 6 Bande, Ulm 1840. Godine 1854. obrazovala je Society of Arts I' 181 komisiju za ispitivanje industrijske patologije. Lista dokumenata koje je ova komisija prikupila nalazi se u katalogu Twickenham Economic Museum-a. Vrlo su vani zvanini Reports on Public Health. Vidi i: Eduard Reich, M. D Ueber die Entartung des Menschen, Erlangen 1868. 378 To subdivide a man is to execute him, if he deserves the sentence, to assassinate him, if he does not... the subdivision of labour is the assassination of a people. (D. Urquhart, Familiar Words, London 1855, str. 119.) Hegel je o podeli rada imao veoma jeretike poglede. Pod obrazovanim ljudima mogu se u prvom redu razumeti oni koji su kadri uraditi sve to drugi ine, veli on u Filozofiji pravaJ1191 379 Dobroudna vera u pronalazaki genije koji pojedini kapitalista a priori
377 1
* Dnevnicima
Ralanjavajui zanatlijsku delatnost, specifikujui orua za rad, stvarajui delimine radnike, grupiui i kombinujui ih u jedan jedinstveni mehanizam, manufakturna podela rada stvara kvalitativnu razdeljenost i kvantitativnu srazmernost drutvenog procesa proizvodnje, dakle odreenu organizaciju drutvenog rada, a sa tim ujedno razvija novu, drutvenu proizvodnu snagu rada. Kao specifian kapitalistiki oblik drutvenog procesa proizvodnjea na temeljima koje je zatekla nije se ni mogla razviti osim u kapitalistikom oblikuona je samo naroit metod da se proizvodi relativni viak vrednosti ili da se na raun radnika poveava samooploivanje kapitalaono to nazivaju drutvenim bogatstvom, Wealth of Nations itd. Ona ne samo da razvija proizvodnu snagu rada za kapitalistu umesto za radnika, nego to postie pretvarajui individualnog radnika u bogalja. Ona stvara nove uslove za vladavinu kapitala nad radom. Ako se ona, usled toga, s jedne strane pokazuje kao istorijski napredak i nuan momenat razvitka u procesu ekonomskog izgraivanja drutva, s druge strane pokazuje se kao sredstvo za civilizovanu i rafiniranu eksploataciju. Politika ekonomija, koja se kao samostalna nauka pojavljuje tek u manufakturnom periodu, posmatra drutvenu podelu rada uopte samo sa stanovita manufakturne podele rada 76, kao sredstvo da se istom koliinom rada proizvede vie robe, da se time pojevtini roba i ubrza proces akumulacije kapitala. U najotrijoj suprotnosti prema ovom naglaavanju kvantiteta i razmenske vrednosti, pisci klasinog starog veka dre se iskljuivo kvaliteta i upotrebne vrednosti.77 Zbog razdvajanja grana drutvene proizvodnje, roba se izrauje
unosi u podelu rada, nalazi se jo jedino u nemakih profesora, kao, npr., u g. Roschera, koji kapitalisti, iz ije jupiterovske glave izlazi gotova podela rada, iz zahvalnosti posveuje razne najamnine. Vea ili manja primena podele rada zavisi od dubine kese, a ne od veliine genija. 76 Kapitalistiki karakter manufakturne podele rada utvrdili su bolje od Smith-a stariji pisci, kao Petty, anonimni autor dela Advantages of the East-India Trade i drugi. 77 Izuzetak meu modernima ini nekoliko pisaca 18. veka, koji u pogledu podele rada skoro jedino ponavljaju stare pisce; takvi su Beccaria i James Harris. Prvi kae: Vlastito iskustvo pokazuje svakome da onaj koji svoju umenost i svoj razum upravlja stalno na istu vrstu radova i proizvoda, proizvodi lake, obilnije i bolje nego kad bi svaki sam proizvodio sve to mu treba... Na taj se nain ljudi dele na razline klase i pozive, kako na korist celine, tako i na korist pojedinaca. (Cesare Beccaria, Elementi di Economia Pubblica, izd. Custodi, Parte Moderna, sv. XI, str. 28.) James Harris, docnije eri od Mamzberija, uven po svojim Diaries1* o svome poslanikovanju u Petrogradu, sam kae u jednoj primedbi uz svoj Dialogue concerning Happiness, London 1741, docnije ponovo tampano u Three Treatises etc., 3. izd., London 1772[l2o]: Svi dokazi (koji polaze od,podele
bolje, razlini nagoni i talenti 12. glava Podela rada i manufaktura 329 sfere ljudi biraju sebi odgovarajue delatnosti78, a bez ogranienja se ni u emu ne da uraditi nita znaajno.79 Podela rada poboljava, dakle, proizvod i proizvoaa. Ako klasini pisci kojom prilikom i pomenu porast mase proizvoda, ine to jedino s obzirom na vee obilje upotrebne vrednosti. Nijedna se re ne posveuje razmenskoj vrednosti, pojevtinjavanju robe. Ovo stanovite upotrebne vrednosti gospodari kako u Platona80, koji podelu rada
profesija') za to da je drutvo neto prirodno, uzeti su iz druge knjige Platonove Drave.n 78 Tako u Odiseji, pevanje 14, stih 228: Jer ovome se svia ovaj, onome onaj rad..., i Arhiloh u Sekstusa Empirika: Svako razgaljuje svoje srce na drugom poslu. 79 IIoXX 7)7rtaxaTO pya, xaxtot; 8 rjTuaTa-ro jravra1. * Kao proizvoa roba Atinjanin se oseao iznad Spartanca, jer je ovaj u radu mogao raspolagati ljudima, ali ne i novcem, kao to prema Tukididu Perikle govori Atinjanima podbadajui ih na peloponeski rat: Oni koji proizvode za vlastitu upotrebu pripravniji su voditi rat svojim telima negoli novcem. (Tukidid, Istorija peloponeskog rata, knj. I, odeljak 141.) Ipak je njihov ideal, ak i u materijalnoj proizvodnji, ostala auTapxeta2*, suprotna podeli rada, jer ova obezbeuje blagostanje, ali ona i nezavisnost. Uz to, treba imati na umu da ni u vreme sloma tridesetorice tirana^380! nije bilo jo ni 5000 Atinjana bez zemljinog poseda. 80 Podelu rada u okviru zajednice Platon izvodi iz mnogostranosti potreba i jednostranosti sposobnosti u individua. Glavno mu je stanovite da se radnik mora upravljati prema poslu, a ne posao prema radniku, to je neizbeno ako se jednovremeno zanima s vie vetina, ako mu, dakle, ova ili ona bude sporedna. Posao ne eka na dokolicu onoga koji treba da ga uradi, naprotiv, radnik je duan da prione na rad, ali ne lakomisleno. To je nuno. Sve e se, dakle, proizvoditi obilnije, lepe i s manje muke ako svaki radi samo jedno, shodno svome daru i u pravi as, neometan drugim poslovima. (De Republica, knj. I, gl. 12, izd. Baiter, Orelli i dr.) Slino u Tukidida, Istorija peloponeskog rata, knj. I, odeljak 142: Pomorstvo je vetina kao i svaka druga, i ne moe se njime zanimati uzgredno, ve se, naprotiv, pored njega ne sme imati uzgredno zanimanje. Ako posao, veli Platon, mora ekati na radnika, onda se esto proputa kritini as proizvodnje i' izraevina propada, pyou xaipov 8i6XXuTai.3* Istu Platonovu ideju nalazimo ponovo u protestu engleskih vlasnika beljara protiv odredbe fabrikog zakona koja je ustanovila odreeni as za jelo za sve radnike. Njihov se posao, vele gospoda, ne moe upravljati prema radnicima, jer se od raznih radova: prljenja, pranja, beljenja, valjanja, presovanja i bojadisanja ne moe u jedan odreen momenat nijedan prekinuti bez opasnosti da nastane teta... Prinudno uvoenje istog asa za jelo za sve radnike moe skupocena dobra eventualno izloiti opasnosti usled nezavrene obrade. Le platonisme ou va-t-il se nicher!4*
** U mnogim se poslovima razumevao, ali ih je sve znao loe 2* autarkija 3* propada pravo vreme za rad 4* Kuda se sve platonizam ne uvlai! 1 * Dnevnicima
smatra temeljem drutvene podele na stalee, tako i u Ksenofona 381, kojega njegov karakteristino graanski instinkt ve pribliuje podeli rada u okviru radionice. Platonova republika1123], ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip dravnog ustrojstva, samo je atinjansko idealiziranje egipanskog kastinstva, kao to Egipat i drugim njegovim savremenicima slui kao uzor industrijske zemlje, npr. Izokratu 382, a taj znaaj zadrava ak i za Grke iz vremena Rimskog Carstva .383 Za vreme pravog manufakturnog perioda, tj. perioda u kome je manufaktura vladajui oblik kapitalistikog naina proizvodnje, potpuno izvoenje vlastitih njenih tenji nailazi na mnogostruke prepreke. Mada ona, kao to smo videli, stvara pored hijerarhijske podele radnika i prostu deobu na kvalifikovane i nekvalifikovane radnike, broj ovih poslednjih ostaje vrlo ogranien usled pretenog uticaja onih prvih. Mada ona posebne radnje prilagoava razlinim stupnjevima zrelosti, snage i razvijenosti svojih ivih radnih organa, usled ega podstie na proizvodno eksploatisanje ena i dece, navike i otpor mukih radnika obino osujeuju ovu tenju. Mada raspadanje zanatlijske delatnosti sniava 'trokove oko obrazovanja, a otud i vrednost radnika, ipak je za tei delimian rad potrebno due uenje, a i tamo gde je izlino, radnici ga surevnjivo odravaju. Tako vidimo da su u Engle-
381 Ksenofon pripoveda da nije samo velika ast jesti za trpezom persijskog kralja, nego su ta jela i mnogo ukusnija od drugih. A to nije nikakvo udo, jer kao god to su u velikim gradovima ostale vetine osobito usavrene, tako se i kraljevska jela sasvim naroito spremaju. U malim gradovima isti ovek pravi krevet, vrata, plug i sto; esto zida i kue, povrh toga, a zadovoljan je ako i tako nae dovoljno muterija da se moe izdravati. Prosto je nemogue da ovek s tolikim zanimanjima sve radi dobro. Ah u velikim gradovima, u kojima svaki pojedinac nalazi mnogo kupaca, dovoljan je i jedan zanat da oveka ishrani. Da, esto nije za to potreban ni itav zanat, ve jedan pravi muku, a drugi ensku obuu; ovde ili onde ivi poneko samo od ivenja, drugi od krojenja obue; jedan samo kroji haljine, drugi samo sastavlja iseke. Zato je nuno da izvrilac najprostijeg posla bezuslovno najbolje uradi taj posao. Isto je tako i sa vetinom kuvanja. (Xenophon, Cyropaedia, 1. VIII, gl. 2.) Ovde se uzima u obzir iskljuivo dobra kakvoa upotrebnih vrednosti kao svrha, iako Ksenofon ve zna da razmer podele rada zavisi od obima trita. 382 On (Buziris) podeli sve na posebne kaste... Zapovei da uvek isti ljudi rade iste poslove, jer znadijae da oni koji menjaju svoja zanimanja ne postaju temeljiti ni u jednom poslu; oni pak koji se stalno dre istih zanimanja dovode svako do savrenstva. Pa doista emo i nai da su oni u pogledu umetnosti i zanata nadmaili svoje takmace daleko vie nego to obino majstor nadmauje eprtlju, a u pogledu poretka kojim odravaju kraljevsku vlast i ostalo dravno ureenje tako su odlini da su i najslavniji filozofi koji su o tome govorili uzdizali egipansko dravno ureenje iznad ostalih. (Izokrat, Buziris, gl. 8?) 383 Upor.: Diodor von Sicilien, Historische Bibliothek, knj. I.
skoj laws of apprenticeship1* sa sedam godina uenja bili u punoj snazi sve do kraja manufakturnog perioda, i tek ih je krupna industrija unitila. Poto zanatlijska vetina ostaje temeljem manufakture331 i poto celokupni mehanizam koji, u njoj funkcionie nema objektivnog kostura koji bi bio nezavisan od samih radnika, kapital se stalno nalazi u borbi s neposlunou radnika.
Slabost ovekove prirode, uzvikuje prijatelj Ure, tako je velika da je radnik utoliko samovoljniji i nepristupaniji ukoliko je vetiji, i zbog toga svojim jogunstvom nanosi teke tete ukupnom mehanizmu. 384
Zbog toga se kroz itav manufakturni period uju albe na nedostatak discipline kod radnika.385 ak i da nemamo svedoanstava pisaca iz istog vremena, same jednostavne injenice da od 16. veka pa do epohe krupne industrije kapitalu ne polazi za rukom da se doepa itavog raspoloivog radnog vremena manufakturnih radnika i da su manufakture kratkovene, te useljavanjem i iseljavanjem radnika naputaju svoje sedite u jednoj zemlji, pa se sele u neku drugu zemlju, govorile bi za itave biblioteke. Ovako ili onako, red se mora zavesti! uzvikuje 1770. vie puta navedeni autor Essay on Trade and Commerce. Red! uje se 66 godina kasnije iz usta dr Andrew-a Ure-a; u manufakturi koja poiva na skolastikoj dogmi podele rada nije bilo reda, i Arkwright stvori red. U isto vreme, manufaktura nije bila kadra niti da zahvati drutvenu proizvodnju u itavom njenom obimu, niti da je iz temelja prevrne. Kao ekonomsko umetniko delo, ona je bila vrhunac na irokom temelju gradskog zanatstva i seljake kune radinosti. Vlastita njena uska tehnika osnova dospela je na izvesnom stupnju razvitka u protivrenost s potrebama proizvodnje koje je sama stvorila. Jedna od najsavrenijih njenih tvorevina bila je radionica za proizvodnju samih orua za rad, a osobito komplikovanih mehanikih aparata, koji su ve bili u upotrebi.
Takva je radionica, veli Ure, pruala sliku podele rada u raznim njenim stupnjevima. Svrdao, dleto, strugarska tezga imah su svaki svog radnika i ovi su ' bili hijerarhijski rasporeeni prema stepenu njihove umenosti.c^ 124!
Ovaj proizvod manufakturne podele rada proizveo je sa svoje strane maine. One ukidaju zanatlijsku delatnost kao princip koji regulie drutvenu proizvodnju. Tako je, s jedne strane, uklonjena tehnika osnova doivotnog prikivanja radnika za jednu deliminu funkciju, a s druge strane, rue se granice koje je isti princip jo nametao vladavini kapitala.
Philosophy of Manufactures, str. 20. to je reeno u tekstu vai za Englesku vie nego za Francusku, a za Francusku vie nego za Holandiju.
385
384
332 IV odeljak Proizvoenje relativnog vikaRvrednosti S T A G L A V A T I N A E
Maine i krupna industrija

1. Razvitak maina
U svojim Naelima politike ekonomije veli John Stuart Mili:

Pitanje je jesu li svi dosad uinjeni mehaniki pronalasci olakali svakidanji trud ijednog ljudskog stvora.86
Ali ovo nikako i nije svrha maina u kapitalistikoj primeni. Kao svakom drugom razvitku proizvodne snage rada, tako je i njima zadatak da robu ine jevtinijom i da skrauju deo radnog dana potreban samom radniku, da bi se produio onaj drugi deo njegovog radnog dana koji on besplatno daje kapitalisti. One su sredstvo za proizvodnju vika vrednosti. Revolucionisanje naina proizvodnje polazi u manufakturi od radne snage, u krupnoj industriji od sredstva za rad. Prvo, dakle, treba da ispitamo kojim se putem sredstvo za rad pretvara od alata u iriainu, ili ime se maina razlikuje od zanatlijina alata. Ovde se radi samo o krupnim, optim karakternim crtama; jer ni epohe drutvene istorije, ni epohe Zemljine istorije ne moemo odeliti apstraktnim otrim graninim linijama. Matematiari i oni koji se bave mehanikom a to ponavljaju ovde-onde i engleski ekonomisti proglauju alat za prostu mainu, a mainu za sloen alat. Oni tu ne vide neku bitnu razliku, te ak i proste mehanike snage, kao polugu, kosu ravan, zavrtanj, klin itd. nazivaju mainama.87 Doista, svaka maina sastoji se iz tih jednostavnih
86 It is questionable, if all the mechanical inventions yet made have lightened the days toil of any human being. Trebalo je da Mill kae *of any human being not fed by other peoples labour386*, jer je mainerija neosporno mnogo poveala broj otmenih besposliara. 87 Vidi, npr., Hutton, Coarse of Mathematics.
386 * ijednog ljudskog stvora koji ne ivi od rada drugih !* zakoni o egrtima
snaga, ma kako bile preruene ili kombinovane. Ali sa ekonomskog stanovita ovo tumaenje ne vredi nita jer mu nedostaje istorijski element. Drugi, opet, trae razliku izmeu alata i maine u tome to je kod alata pokretaka snaga ovek, a kod maine neka prirodna snaga razlina od ljudske, ivotinja, voda, vetar itd.387 Po ovome bi plug s volovskom zapregom, koji pripada najrazlinijim epohama proizvodnje, bio maina, dok bi Claussenov circular loom1 *, koji, pokretan rukom jednog jedinog radnika, pravi 96 000 petlji na minut, bio samo alat. I ne samo to, nego bi isti razboj bio alat ako bi se pokretao rukom, a maina ako bi ga pokretala para. Poto je upotreba ivotinjske snage jedan od najstarijih pronalazaka oveanstva, to bi u stvari znailo da je mainska proizvodnja starija od zanatske. Kad je John Wyatt 1735. oglasio svoju mainu predilicu, a s njom navestio industrijsku revoluciju 18. stolea, nije ni jednom rei pomenuo da mainu nee okretati ovek nego magarac, pa ipak je ta uloga pripala magarcu. Wyattov je program bio: maina da bi se prelo bez prstiju .388 Svaka razvijena mainerija sastoji se iz tri bitno razliita dela: iz pogonske maine, transmisionog mehanizma i maine alatljike, ili
Sa ovog stanovita ipak je moguno povui otru granicu izmeu alata i maine: aov, eki, dleto itd., poluge i zavrtnjevi, koje, ma kako inae bili savreni, ovek pokree svojom snagom... sve to spada u pojam alata; dok plug, pokretan ivotinjskom snagom, vetrenjae i druge mlinove treba uvrstiti u maine. (Wilhelm Schulz, Die Bewegung der Produktion, Zurich 1843, str. 38.) Ovaj spis je u mnogom pogledu vredan hvale. 388 Jo pre njega upotrebljavane su maine za grubo predenje, istina vrlo nesavrene, verovatno najpre u Italiji. Kritika istorija tehnologije svakako bi dokazala kako malo ma koji pronalazak 18. veka pripada pojedincima. Dosad takvog dela jo nema. Darwin je privukao panju na istoriju prirodne tehnologije, tj. na stvaranje biljnih i ivotinjskih organa kao istrumenata za proizvodnju u ivotu bilja i ivotinja. Zar istorija stvaranja proizvodnih organa drutvenog oveka, koji ine materijalnu osnovicu svake pojedine drutvene organizacije, ne zasluuje jednaku panju? I zar ne bi ovu istoriju bilo lake napisati, jer, kako Vico kae, istorija ljudi razlikuje se od istorije prirode po tome to smo onu pravili mi, a ovu nismo? Tehnologija otkriva aktivni stav ovekov prema prirodi, neposredni proces proizvodnje njegova ivota, a s time i drutvene prilike u kojima ivi i duhovne predstave koje iz njih izviru. ak je i svaka istorija religije nekritika ako ne uzima u obzir ovu materijalnu osnovicu. Doista je mnogo lake putem analize nai zemaljsku jezgru religioznih himera nego obrnuto iz datih odreenih stvarnih ivotnih prilika izvesti njihove verske idealizovane oblike. A ovaj poslednji metod je jedino materijalistiki i stoga nauni metod. Nedostaci apstraktnog prirodnonaunog materijalizma, koji iskljuuje istorijski proces, opaaju se ve na apstraktnim i ideolokim predstavama njegovih predstavnika im se usude da iziu izvan svoje struke.
387
' * kruni razboj
radne maine. Pogonska maina deluje kao pogonska snaga itavog mehanizma. Ona sama proizvodi svoju pogonsku snagu, kao parna maina, kalorina mainat125], elektromagnetska maina itd., ili dobija podstrek od koje ve gotove prirodne sile izvan nje, kao vodeno kolo od vodopada, krilo vetrenjae od vetra itd. Transmisioni mehanizam, koji sainjavaju zamajni tokovi, pogonsko vreteno, zupanici, vitla, poluge, konopci, remenje, svakovrsne spojnice i prenosnice, regulie kretanje, a gde je potrebno, menja oblik kretanja, recimo iz vertikalnog u kruno, raspodeljuje ga i prenosi na radne maine. Oba ova dela mehanizma slue jedino tome da prenose kretanje na mainu alatljiku, koja onda dohvata predmet rada i celishodno ga menja. Industrijska revolucija 18. stolea polazi od ovog dela mainerije, od maine alatljike. A ona je i sad jo svakim danom ponovo polazna taka kad god zanatlijski ili manufakturni rad prelazi u mainski. Pogledamo li sad izblie mainu alatljiku, ili pravu radnu mainu, vidimo uglavnom, mada esto u mnogo izmenjenom obliku, opet aparate i alate kojima radi zanatlijski ili manufakturni radnik, samo to to vie nisu alati ovekovi, ve alati jednog mehanizma, ili mehaniki alati. U nekim sluajevima itava je maina samo vie ili manje izmenjeno mehaniko izdanje starog zanatlijskog orua, kao to je sluaj s mehanikim razbojem389; u drugim sluajevima, alati uglavljeni na telu radne maine jesu nai stari poznanici, kao vreteno na maini predilici, igle na pletaoj maini, testere na strugarskoj maini, noevi na maini za seckanje itd. ak se i samim svojim postankom ovi alati razlikuju od samog tela radne maine. Naime, oni se jo uvek veinom proizvode u zanatskoj ili manufakturnoj radionici i tek se docnije uglavljuju na telo maine radilice proizvedeno pomou maina.390 Maina alatljika jeste, dakle, mehanizam koji, primivi potrebno kretanje, izvruje svojim alatima iste operacije koje je ranije vrio radnik slinim alatima. Da li sad pogonska snaga dolazi od oveka ili od neke druge maine, ne menja nita u sutini stvari. im pravi alat pree od oveka na mehanizam, maina dolazi na mesto alata samog. Razlika je odmah oigledna, ak kad sam ovek jo ostaje prvi motor. Broj orua za rad kojima on moe jednovremeno raditi ogranien je brojem njegovih prirodnih orua za proizvodnju, njegovih sopstvenih telesnih organa. U Nemakoj su se isprva inili pokuaji da jedan prelac okree dva kolovrata, htelo se, dakle, da istovremeno radi obema nogama i rukama. To je bilo previe naporno. Kasnije
389 Naroito se u prvobitnom obliku mehanikog razboja na prvi pogled moe prepoznati stari razboj. U svom modernom obliku on je ve bitno izmenjen. 390 Otprilike tek posle 1850. poinje se u Engleskoj izraivati sve vei deo alata maina radilica mainskim putem, mada ih ne izrauju isti fabrikanti koji prave same maine. Takve maine za izradu mehanikih alata jesu, npr.: automatska maina za pravljenje kalemova, maina za pravljenje grebenova, maina za kovanje mule-vretena i throstle-vretena itd.
13. glav. Maine i krupna industrija 335
iznaoe kolovrat s dva vretena, ali su prelci-virtuozi, kadri da istovremeno predu dve ice, bili gotovo tako retki kao ljudi sa dve glave. Naprotiv, Jennyt126] od samog poetka prede s 12 do 18 vretena, pletaa maina plete s mnogo hiljada igala najedanput itd. Broj alatki kojima maina alatljika jednovremeno radi unapred je osloboen organske granice koja skuava radnikov runi alat. Kod mnogih runih alata razlika izmeu oveka kao isto pokretake snage i kao radnika koji izvodi sam rad dobija punu otrinu. Na primer, kod kolovrata noga radi samo kao pokretaka snaga, dok ruka koja radi na vretenu izvlai i uvre icu, izvruje stvarnu operaciju predenja. Industrijska revolucija zahvata najpre ba ovaj drugi deo zanatskog orua, ostavljajui oveku u prvi mah, pored novoga rada koji se sastoji u tome da paljivo motri na mainu i da svojom rukom ispravlja njene greke, jedino jo isto mehaniku ulogu pogonske snage. A naprotiv, alati na koje ovek od poetka deluje jedino kao prosta pogonska snaga, kao, npr., okreui ruicu kakvog mlina 391, crpui pumpom, diui i sputajui ruice kakvog meha, tucajui u avanu itd., prvi su izazvali primenu ivotinja, vode i vetra 392 kao pogonskih snaga. Ovi se pretvaraju u maine delom u manufakturnom periodu, a pojedinano ve davno pre njega, ali ne revolucioniu nain proizvodnje. Da su oni maine ve i u svom zanatskom obliku, pokazuje se u periodu krupne industrije. Tako su pumpe, kojima su Holanani 1836/37. ispumpali Harlemsko jezero, bile konstruisane po principu obinih pumpi, samo to su njihove klipove terale dinovske parne maine mesto ljudskih ruku. Jo se ponegde u Engleskoj dogaa da se prosti i veoma nesavreni kovaev meh pretvori u mehaniku vazdunu pumpu jednostavnim spajanjem njegove ruice s parnom mainom. Sama parna maina, kakva je pronaena krajem 17. stolea, za vreme manufakturnog perioda i kakva je ostajala sve do osamdesetih godina 18. stolea393, nije izazvala industrijsku revoluciju. A ba
391 Mojsije iz Misira kae: Nemoj zavezati usta volu kad vre.l 12?] Naprotiv, hriansko-germanski ovekoljupci stavljali su kmetu, kad su ga upotrebljavali kao pogonsku snagu pri mlevenju, veliki kolut oko vrata da ne bi mogao uzimati brano u usta. 392 Na upotrebljavanje vetra kao pogonske snage bili su Holanani prinueni delom usled nemanja prirodnih vodopada, delom radi borbe protiv suvine vode. Samu vetrenjau primili su iz Nemake, gde je taj izum izazvao ljutu borbu izmeu plemstva, svetenstva i cara oko toga kome od njih pripada vetar. Vazduh podjarmljuje, govorilo se u Nemakoj, dok je u Holandiji vetar bio oslobodilac, jer nije potinio Holananina, nego zemlju Holananinu. Jo 1836. bilo je u Holandiji u upotrebi 12 000 vetrenjaa od 6000 konjskih snaga, koje su titile dve treine zemlje da se ponovo ne pretvore u movaru. 393 Istina, ona je bila ve mnogo usavrena prvom Wattovom parnom mainom s takozvanim jednostavnim dejstvom, ali je u tom obliku ostala prosta pumpa za vodu i slatinu.
naprotiv, maine alatljike izazvae potrebu da se parna maina revolucionie. im ovek umesto da deluje alatom na predmet rada, deluje jo samo kao pogonska snaga na neku mainu alatljiku, potreba da ljudski miii budu ta pogonska snaga postaje sluajna, pa se ovi mogu zameniti vetrom, vodom, parom itd. Razume se da ovo ne znai da takva promena esto nee zahtevati velike tehnike promene u mehanizmu koji je prvobitno bio izgraen jedino za ljudsku pogonsku snagu. Danas se sve maine koje tek treba da sebi prokre put, kao ivae maine, hlebarske maine itd., konstruiu istovremeno i za ljudski i za isto mehaniki pogon, ako sama njihova namena unapred ne iskljuuje njihovu primenu u malom. Maina, od koje polazi industrijska revolucija, zamenjuje radnika koji rukuje jedinim alatom, mehanizmom koji u isti mah radi masom istovetnih ili slinih alata, a kretanje prima od jedne jedine koje bilo pogonske snage.394 Ovde imamo pred sobom mainu, ali tek kao jednostavan element mainske proizvodnje. Da bi se poveao obim maine radilice i broj njenih alata koji istovremeno rade, zahteva se vei pokretaki mehanizam, a ovaj mehanizam, da bi mogao savlaivati svoj vlastiti otpor, zahteva jau pogonsku snagu nego to je ljudska, da i ne govorimo o tome da je ovek vrlo nesavreno sredstvo za proizvodnju kad se trai jednoobrazno i neprekidno kretanje. Ako uzmeno da ovek deluje jo jedino kao prosta pogonska snaga, da je, dakle, na mesto njegova alata stupila maina alatljika, onda ga sada prirodne snage mogu zameniti i kao pogonsku snagu. Od svih velikih pokretakih snaga koje su nam ostale od manufakturnog perioda najloija je bila konjska, jedno to konj ima svoju sopstvenu glavu, a drugo to je skup i to se u fabrikama moe upotrebljavati u veoma skuenoj meri.395 Ipak je u rano doba krupne industrije konj esto upotrebljavan, kao to to, osim jadikovanja tadanjih agronoma, dokazuje i do danas odrano izraavanje mehanike snage konjskim snagama. Vetar je bio odvie nestalan i izvan kontrole, a osim toga primena vodene snage pretezala je u Engleskoj, kolevci krupne industrije, ve za vreme manufakturnog perioda. Ve se u 17. veku bilo pokualo da se pomou jednog vodeninog kola pokreu dva gornjaka, dakle i dva para rvanja. Ali, poveani obim transmisionog mehanizma doao je tada u sukob s vodenom snagom, koja je postala
Ujedinjenje svih tih jednostavnih instrumenata, koje pokree jedan jedini motor, sainjava mainu. (Babbage, On the Economy of Machinery, London 1832, [str. 136].) otputenih konja za vreme od 3 ili 4 meseca, kada se oni jedino u stvari i iskoriavaju. Naposletku, parna snaga, uporeena s konjskom, poboljava i kakvou proizvoda u poljoprivrednim operacijama u kojima se moe upotrebljavati. Da bi se obavljao posao parne maine, moralo bi se upotrebljavati 66 radnika, koji zajedno primaju 15 il. na 1 as, a da bi se obavio posao konja, potrebna su 32 oveka koji zajedno staju 8 il. po asu.
394
nedovoljna za taj obim, a ovo je jedna meu okolnostima koje su podsticale na tanije ispitivanje zakona trenja. Isto je tako kod mlinova koji su pokretani guranjem ili vuenjem ruica nejednoobrazno delovanje pokretake snage dovelo do teorije i do primene zamajnog toka 396, koji kasnije igra tako znaajnu ulogu u krupnoj industriji. Na taj nain je manufakturni period razvio prve naune i tehnike elemente krupne industrije. Arkwrightova throstle-predionica bila je terana od samog poetka pomou vode. Ali je i upotreba vodene snage kao glavne pogonske snage bila skopana s velikim nezgodama. Ona se nije mogla po volji poveavati; kada je nije bilo dovoljno, nije bilo pomoi; ponekad je nije bivalo nikako, a pre svega bila je isto lokalne prirode .397 Tek je s Wattovom drugom parnom mainom, tzv. mainom s dvostrukim delovanjem, bio pronaen prvi motor koji, gutajui vodu i ugalj, sam proizvodi svoju pogonsku snagu, ija je snaga potpuno pod ovekovom kontrolom, motor koji je pokretljiv i koji je sredstvo za pokretanje, gradski a ne seoski kao vodeno kolo, koji omoguuje koncentrisanje proizvodnje po gradovima, dok je vodeno kolo rastura po selima398, koji je univerzalan u svojoj tehnolokoj primeni, a u svom
Faulhaber, 1625; De Cous, 1688. Moderni pronalazak turbina oslobodio je industrijsko eksploatisanje vodene snage mnogih ranijih prepreka. 398 U ranom periodu tekstilne manufakture zavisio je poloaj poduzea od blizine vode iji su padovi bili dovoljni da teraju vodeno kolo. Ali mada je uvoenje fabrika s vodenim pogonom znailo poetak raspadanja sistema kune radinosti, ipak su te fabrike, koje su se nuno morale podizati na tekuim vodama, i koje su esto bile dosta daleke jedne od drugih, pre bile deo seoskog nego gradskog sistema. Tek je zamenjivanje vodene snage parnom snagom izazvalo zbijanje fabrika u gradovima i u mestima gde ima u dovoljnoj koliini uglja i vode potrebnih za proizvoenje pare. Parna maina je mati industrijskih gradova. (A. Redgrave u: RIF za 30. april 1860, str. 36.)
397
396
stajalitu srazmerno malo uslovljen lokalnim okolnostima. Veliki genije Wattov oituje se u objanjenju patenta koji je on uzeo 1784, a u kome on svoju parnu mainu ne opisuje kao pronalazak za neku posebnu svrhu, nego kao univerzalnog pokretaa u krupnoj industriji. Tu on nagovetava i takve primene od kojih su neke, kao npr. parni eki, uvedene tek vie od pola veka kasnije. Ipak je sumnjao da e se parna maina moi upotrebiti u pomorstvu. Njegovi sledbenici Boulton i Watt izloie 1851. na londonskoj industrijskoj izlobi ogromnu parnu mainu za ocean steamers1*. Tek kad su se alati iz alata ovekova organizma pretvorili u alate mehanikog aparata, maine alatljike, dobila je i pogonska maina samostalan oblik, potpuno osloboen granica ljudske snage. Ovim je pojedinana maina alatljika, koju smo dosad razmatrali, bila svedena na prost element mainske proizvodnje. Sada je jedna pogonska maina jednovremeno mogla da tera mnogo maina radilica. S brojem jednovremeno pokretanih maina radilica raste i pogonska maina, a transmisioni mehanizam postaje veoma obiman aparat. Sad imamo da razlikujemo dvoje: kooperaciju mnogih jednorodnih maina i sistem maina. U prvom sluaju ista maina radilica izrauje ceo proizvod. Ona izvodi sve razline operacije koje je zanatlija izvodio svojim alatima, recimo tka na svome razboju, ili koje su zanatlije redom izvodile raznim alatima, bilo samostalno, bilo kao udovi jedne manufakture.399 Tako je, npr., u modernoj manufakturi omota za pisma jedan radnik savijao hartiju noem savijaem, drugi mazao ivice lepkom, trei previjao jezik na koji je utiskivan monogram, etvrti je utiskivao monogram itd., a pri svakoj od ovih deliminih operacija morao je svaki pojedinani omot prelaziti u druge ruke. Jedna jedina maina za omote vri sve ove operacije odjedanput i pravi 3000 i vie omota na as. Jedna amerikanska maina za pravljenje papirnih kesa, koja je bila izloena na londonskoj industrijskoj izlobi od 1862, see hartiju, lepi, savija i zavrava 300 kesa na minut. Celokupni proces, koji je u manufakturi bio podeljen i uzastopno vren, ovde obavlja jedna maina radilica koja deluje kombinacijom raznih alata. Bilo da je takva maina radilica samo mehanika obnova komplikovane zanatske alatke, bilo da
13. glava Maine i krupna industrija 338
Sa stanovita manufakturne podele, tkanje nije bilo prost ve, naprotiv, sloen zanatski posao; tako je i mehaniki razboj maina koja obavlja veoma raznolike radnje. Uopte, pogreno je zamiljati da su moderne maine u poetku zavladale operacijama koje je manufakturna podela rada bila uprostila. Predenje i tkanje bili su za vreme manufakturnog perioda rastavljeni u nove vrste rada, alati su im bili poboljani i izmenjeni, ali sam proces rada nije nikako bio podeljen i ostao je zanatlijski. Maina ne polazi od roda, nego od sredstva za rad.
399 1
* okeanske parobrode
je kombinacija raznolikih prostih orua specijalizovanih manufakturom, u fabrici, tj. u radionici zasnovanoj na mainskom radu, stalno se iznova javlja prosta kooperacija. I to (pri tome ne uzimamo u obzir radnika), kooperacija se pokazuje u prvom redu kao prostorno nagomilavanje jednorodnih maina radilica koje rade zajedno i u isto vreme. Tako se tkaka fabrika sastoji iz mnogih mehanikih razboja, a ivara iz mnogih ivaih maina, koje su nametene jedna pored druge u istoj radionici. Ali tu postoji tehniko jedinstvo, poto mnoge jednorodne maine radilice istovremeno i ravnomerno primaju svoje kretanje od impulsa zajednikog prvog motora, a ovo kretanje prenosi na njih transmisioni mehanizam koji im je delimino i sam zajedniki, poto se od njega granaju posebni izdanci za svaku pojedinu mainu radilicu. I kao god to mnoge alatke sainjavaju organe jedne maine radilice, tako sada maine radilice sainjavaju jo samo jednoobrazne organe istog pogonskog mehanizma. Meutim, pravi mainski sistem stupa na mesto pojedinanih samostalnih maina tek kad premet rada prolazi kroz neprekidan niz razlinih uzastopnih procesa koje. izvodi niz maina radilica, a ove se meusobno razlikuju, ali se i uzajamno dopunjuju. Ovde se ponovo javlja kooperacija zasnovana na podeli rada, kooperacija koja je svojstvena manufakturi, ali sad kao kombinacija deliminih maina radilica. Specifini alati razliitih deliminih radnika, npr. alati drndara, grebenara, striara, prelaca itd. u manufakturi vune, pretvaraju se sada u alate specifikovanih maina radilica, od kojih svaka ini poseban organ za posebnu funkciju u sistemu kombinovanog mehanizma alatljika. Uglavnom, u onim granama u kojima se mainski sistem tek uvodi, sama manufaktura prua tome sistemu prirodnu osnovu podele, a time i organizacije procesa proizvodnje.400 Meutim, odmah nastupa i jedna bitna razlika. U manufakturi moraju radnici, usamljeni ili u grupama, izvoditi svaki posebni delimini proces pomou svojih alata.
Pre epohe krupne industrije bila je manufaktura vune glavna manufaktura Engleske. Zato je u njoj u toku prve polovine 18. veka i napravljena veina opita. Iskustva steena na ovijoj vuni koristie i pamuku, za iju mehaniku preradu nije potrebno toliko napornih priprema, kao to se kasnije, obrnuto, mehanika industrija vune razvija na osnovi mehanikog predenja i tkanja pamuka. Poneki elementi manufakture vune uli su u fabriki sistem tek poslednjih decenija, npr. eljanje vune. Upotreba mehanike snage u procesu eljanje vune... a otkako je uvedena maina ,eljarka osobito Listerova, ovo se vri u velikom razmeru... nesumnjivo je imalo kao posledicu da je veliki broj radnika izbaen sa posla. Ranije je vuna eljana rukom, veinom u kolibi eljaevoj. Sada se ona svugde elja u fabrici i runi rad postao je izlian, izuzev nekoliko naroitih vrsta postupaka kod kojih se jo daje prednost vuni rukom eljanoj. Mnogi runi eljai nali su rada u fabrici; ali je proizvod runog eljanja u poreenju s proizvodom maine tako neznatan da je vrlo veliki broj eljaa ostao nezaposlen. (RIF za 31. oktobar 1856, str. 16.) !* maina predilica 2* obrtni kotur, kliznik
400
Ako radnik i jeste prilagoen procesu, i proces je prethodno prilagoen radniku. U mainskoj proizvodnji otpada ovo subjektivno naelo podele. Ovde se celokupan proces posmatra objektivno, sam po sebi, i rastavlja se na faze koje ga sainjavaju, a problem kako e se svaki delimini proces izvoditi i kako e se razlini delimini procesi povezati, reava se tehnikom primenom mehanike, hernije itd.401, pri emu se, naravno, isto kao i ranije, teorijsko reenje mora usavriti praktinim iskustvom steenim u velikom razmeru. Svaka delimini maina prua onoj do sebe sirovinu, a poto sve rade u isto vreme, to se i proizvod neprekidno nalazi na raznim stupnjevima procesa njegova izraivanja i stalno prelazi iz jedne faze proizvodnje u drugu. Kao to u manufakturi neposredna kooperacija deliminih radnika stvara odreene brojne odnose meu posebnim radnikim grupama, tako i u sloenom mainskom sistemu stalno zapoljavanje jedne delimine maine od strane druge stvara odreenu srazmeru meu njihovim brojem, obimom i brzinom. Kombinovana maina radilica, postavi sada organizovani sistem raznovrsnih posebnih radilica i grupa takvih radilica, utoliko je savrenija ukoliko joj je celokupni proces povezaniji, tj. ukoliko se prelaenje sirovine od prve do poslednje faze vri s manje prekida, dakle ukoliko sirovinu iz jedne faze proizvodnje u drugu vie prenosi mehanizam, a ne ljudska ruka. Dok je u manufakturi izolovanje posebnih procesa naelo koje postavlja sama podela rada, u razvijenoj fabrici vlada, naprotiv, kontinuitet posebnih procesa. Bilo da poiva samo na kooperaciji jednorodnih maina radilica, kao u tkanici, ili na kombinaciji raznovrsnih radilica, kao u predionici, sistem maina sam po sebi sainjava veliki automat im ga u pogon stavlja prvi motor koji se sam pokree. Meutim, celokupni sistem moe da pokree recimo parna maina, mada pojedine maine alatljike jo mogu trebati radnike za izvesne pokrete, kao to su radnici bili potrebni za pokretanje mule1* pre nego to je uvedena automatska mule-predilica (selfacting mule), i kao to su i do danas potrebni u predionicama fine pree; ili pak radnici moraju da rukuju kakvim delom maine kao kakvom alatkom da bi taj deo mogao vriti svoj rad, kao to je bio sluaj pri gradnji maina pre no to je slide rest (naprava za struganje eleza2*) bio pretvoren u automat. im maina radilica vri sve pokrete potrebne za obraivanje sirovine bez ovekove saradnje i samo sa izvesnim njegovim ispomaganjem, imamo automatski sistem maina koji se stalno moe doterivati u detaljima. Tako, npr., aparat koji zau-
i2 Princip fabrikog sistema sastoji se, dakle, u tome to se razdeljivanje nekog procesa na njegove bitne sastavne delove zamenjuje podelom ili stupnjevanjem rada meu zanatlijama. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 20.)
stavlja predilicu im se neka ica prekine, i selfacting stop1*, koja zaustavlja poboljani parni razboj im na srdaki unka nestane ice za potku, sasvim su moderni pronalasci. Kao primer kontinuiteta proizvodnje i sprovoenja automatskog principa moe vaiti moderna fabrika hartije. Uopte, na proizvodnji hartije, na bazi razlinih sredstava za proizvodnju, moe se detaljno i uspeno prouavati razlika meu razliitim nainima proizvodnje, kao i veza izmeu drutvenih odnosa proizvodnje i tih naina proizvodnje, poto nam stara nemaka fabrikacija hartije daje uzorak zanatske proizvodnje, Holandija u 17, a Francuska u 18. veku uzorak prave manufakture, a moderna Engleska uzorak automatske fabrikacije u ovoj grani. Pored ovoga, postoje u Kini i Indiji dva razlina staroazijska oblika iste industrije. U sistemu sloenom iz maina radilica kojima kretanje daje centralni automat iskljuivo preko transmisione maine, imamo najrazvijeniji oblik mainske proizvodnje. Na mesto pojedinane maine stupa ovde mehanika grdosija, koja svojim telom ispunjava itave fabrike zgrade i ija demonska snaga, najpre pritajena gotovo sveano odmerenim kretanjem njenih dinovskih udova, izbija u besnom i vrtoglavom poigravanju njenih bezbrojnih pravih radnih organa. Bilo je mule-predilica, parnih maina itd. pre no to je bilo radnika kojima je iskljuivi posao bio da prave parne maine, mule-predilice itd., ba kao to su ljudi nosili odelo i pre no to je bilo krojaa. Ali su pronalasci Vaucansona, Arkwrighta, Watta i dr. mogli biti izvedeni samo zato to su ti pronalazai zatekli gotov i znatan broj vetih mehanikih radnika koje je dao manufakturni period. Jedan deo ovih radnika sastojao se iz samostalnih zanatlija raznih profesija, drugi je bio okupljen u manufakturama gde je, kao to je ranije reeno, vladala osobito stroga podela rada. to su se pronalasci vie mnoili i to je jaa bivala tranja maina novoga izuma, to se sve vie i vie razvijalo s jedne strane podvajanje fabrikacije maina u raznolike samostalne grane, a s druge strane podela rada u manufakturama koje su gradile maine. Ovde vidimo, dakle, da je manufaktura neposredna tehnika osnovica krupne industrije. Manufaktura je proizvela maine pomou kojih je krupna industrija u oblastima proizvodnje koje je najpre zahvatila, ukinula zanatski i manufakturni sistem rada. Mainski sistem rada, dakle, prirodno je izrastao na materijalnoj osnovi koja mu nije odgovarala. Dostigavi izvestan stupanj razvitka, on je morao revolucionisati samu tu osnovu, koju je isprva zatekao gotovu, a onda je u starom obliku dalje izraivao, i stvoriti sebi novu bazu koja odgovara vlastitom njegovom nainu proizvodnje. Kao god to pojedinana maina ostaje siuna dok joj pogonska snaga dolazi jedino od oveka, kao god to se mainski sistem nije mogao slobodno razviti pre no to je namesto zateenih pogonskih snaga
* automatska konica
342 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti razvitak krupne industrije bio paralizovan dok god je njeno karakteri-
ivotinja, vetra, ak i vode dola parna maina, tako je isto i itav
stino sredstvo za proizvodnju, sama maina, morala da za svoj opstanak zahvaljuje linoj snazi i linoj umenosti deliminog radnika u manufakturi i zanatlije izvan nje, dok god je, dakle, zavisila od razvijenosti miia, otrine pogleda i virtuoznosti ruke kojima su oni vodili svoje siuno orue. Pored toga to su maine bile skuplje zbog takvoga svog porekla okolnost koja rukovodi kapital kao svesna pobuda, irenje industrije koja je ve radila mainama i prodiranje maina u nove grane proizvodnje bili su uslovljeni brojnim porastom takve kategorije radnika kakva se, usled poluumetnike prirode njena posla, mogla umnoiti samo postepeno, a ne na skokove. Ali je na izvesnom stupnju razvitka krupna industrija dospela i u tehnikom pogledu u sukob sa svojom zanatskom i manufakturnom podlogom. Proirenje obima pogonskih maina, transmisionog mehanizma i maina alatljika; vea komplikovanost, raznolikost i stroa pravilnost njihovih sastavnih delova ukoliko se maina alatljika vie oslobaala zanatskog uzorka po kome je isprva poglavito graena i dobijala slobodan oblik odreen jedino njenim mehanikim zadatkom 402; izgraivanje automatskog sistema i sve neizbenija upotreba teko obradivog materijala, npr. eleza, umesto drveta to su zadaci koji su se prirodno postavili i ije je reenje svugde nailo na line prepreke, koje radno osoblje kombinovano u manufakturi samo donekle savlauje, ali ne otklanja potpuno. Tako manufaktura nije mogla davati maine kakve su, npr., moderna tamparska maina, moderni parni razboj ili moderna grebenara. Prevrat u nainu proizvodnje jedne industrijske sfere izaziva prevrat i u drugoj. Ovo vai u prvom redu za takve industrijske grane koje je drutvena podela rada, istina, izdvojila, tako da svaka proizvodi samostalnu robu, ali koje se ipak prepleu kao faze jednog jedinstvenog procesa. Tako je mainsko predenje izazvalo potrebu mainskog tkanja, a oba zajedno potrebu mehaniko-hemijske revolucije u beljenju, tampanju i bojenju. Tako je, s druge strane, revolucija u predenju pamuka izazvala i pronalazak gin-maine za odva-
402 Mehaniki razboj bio je u prvom svom obliku poglavito od drveta, a usavreni, moderni, od eleza. Koliko stari oblik sredstva za proizvodnju gospodari s poetka njegovim novim oblikom, vidi se izmeu ostalog iz najpovrnijeg poreenja modernog parnog razboja sa starim, moderne du valjke u livnicama eleza s prvom grubom mehanikom reprodukcijom obinog meha, a moda oiglednije nego iz svega drugog iz poreenja jedne lokomotive, probane pre pronalaska sadanje lokomotive, koja je stvarno imala dve noge i dizala ih naizmence kao konj. Tek kad se mehanika jae razvije i praktino se iskustvo nagomila, oblik se odreuje isklju1 ivo prema 2*mehanikom principu oslobaajui se time potpuno tradicionalnih * stoer pre 1867. telesnih oblika alata koji se pretvaraju u mainu.
janje pamunih vlakana od semena, i tek je time omoguena proizvodnja pamuka u sada traenom velikom razmeru.403 Ali je revolucija u nainu proizvodnje u industriji i poljoprivredi izazvala i revoluciju naroito u optim uslovima drutvenog procesa proizvodnje, tj. u saobraajnim i transportnim sredstvima. Saobraajna i transportna sredstva jednoga drutva iji je pivot1*, kako bi to rekao Fourier, bila sitna poljoprivreda s njenom uzgrednom kunom radinou i gradsko zanatstvo, nisu vie nikako mogla biti dovoljna za potrebe proizvodnje u manufakturnom periodu s njegovom proirenom podelom drutvenog rada, njegovim koncentrisanjem sredstava za rad i radnika i s njegovim kolonijalnim tritima, pa su stoga doista bila revolucionisana. Isto tako su se saobraajna i transportna sredstva, nasleena od manufakturnog perioda, ubrzo pretvorila u nesnoljive konice za krupnu industriju s njenom grozniavom brzinom u proizvodnji, s masovnou njene proizvodnje, s njenim stalnim prebacivanjem velikih masa kapitala i radnika iz jedne oblasti proizvodnje u drugu, i s njenim novostvorenim vezama na svetskom tritu. Stoga su, pored potpunog prevrata u graenju jedrilica, saobraaj i transport postepeno bili prilagoeni nainu proizvodnje krupne industrije sistemom renih parobroda, eleznica, okeanskih parobroda i telegrafa. A strahovite mase eleza koje je sad trebalo kovati, spajati, ei, buiti i uobliavati, zahtevale su, opet, sa svoje strane, dinovske maine, za ije graenje manufakturna izrada maina nije bila dorasla. Krupna industrija morala je, dakle, da ovlada svojim karakteristinim sredstvom za proizvodnju, samom mainom, i da maine pravi pomou maina. Tek na ovaj nain je ona sebi stvorila adekvatnu tehniku podlogu i stala na svoje noge. Sa irenjem mainske proizvodnje prvih decenija 19. stolea, maina je zaista postepeno ovladala proizvodnjom maina alatljika. Ipak su tek poslednjih decenija 2* ogromni elezniki radovi i okeansko parobrodarstvo rodili dinovske maine za graenje prvih motora. Najhitniji uslov za proizvoenje maina pomou maina bila je takva pogonska maina koja je kadra da razvije koju bilo snagu, ali da se ujedno moe i potpuno kontrolisati. Takva je ve postojala u parnoj maini. Ali, u isto vreme bilo je potrebno mainskim putem proizvoditi i tane geometrijske oblike, kao liniju, ravan, krug, valjak,
403 Cottongin [maina za ienje pamuka od semenja], izum Jenkija Elija Whitneya, u svojoj se sutini manje izmenila no ikoja druga maina 18. veka sve do dananjih dana. Tek poslednjih decenija 2* nadmaio je Whitneyevu mainu drugi jedan Amerikanac, g. Emery iz Albanija, Njujork, jednim koliko prostim toliko i uspenim poboljanjem.
kupu i loptu, potrebne za pojedine mainske delove. Taj problem reio je Henry Maudslay u prvoj deceniji 19. veka pronaavi sliderest, koji je brzo automatizovan i sa strugarske tezge, kojoj je isprva bio namenjen, prenet u izmenjenom obliku na druge konstrukcione maine. Ova mehanika naprava ne zamenjuje neku posebnu alatku, ve samo ovekovu ruku postiui odreen oblik dranjem, prilagoavanjem i upravljanjem seiva instrumenata za seenje itd. prema materijalu ili nad materijalom koji se obrauje npr. elezom. Na taj nain se postiglo da se geometrijski oblici pojedinih mainskih delova
proizvode s takvim stepenom lakoe, tanosti i brzine koji nikakvo nagomilano iskustvo nije moglo dati ruci ni najvetijeg radnika. 404
Posmatramo li sad onaj deo mainerije koji je primenjen za graenje maina koji sainjava pravu mainu alatljiku, vidimo da je to opet zanatski instrument, ali dinovskog obima. Tako je, npr., radni organ maine za buenje ogroman svrdao koji pokree parna maina, a bez kojega se, opet, ne bi mogli proizvoditi cilindri velikih parnih maina i hidraulikih presa. Mehanika strugarska tezga je dinovska reprodukcija obine strugarske tezge koja se nogom pokree, maina za rendisanje je elezni tesar koji obrauje elezo istim alatima kojima drvodelja obrauje drvo; alatka koja u londonskim brodogradilitima see furnire je dinovska britva; deo maine za rezanje eleza, koji ga ree kao to krojaeve noice seku tkaninu, jesu divovske makaze, a parni eki operie obinom glavom ekia, ali toliko tekom da ni sam Tor ne bi njome mogao zamahnuti.405 Npr., jedan od tih parnih ekia koje je izumeo Nasmyth teak je preko 6 tona, i sa visine od 7 stopa pada vertikalno na nakovanj teak 36 tona. Igrajui se on smrvi u prah granitnu stenu, a isto tako je sposoban da u meko drvo ukuca avao nizom lakih udaraca.406
The Industry of Nations, London 1855, deo II, str. 239. Tamo se kae i ovo: Ovaj dodatak strugarskoj tezgi moe izgledati prost i naoko beznaajan; ali drimo da neemo preterati ako reemo da je njegov uticaj na usavravanje i irenje upotrebe maina bio isto toliko velik koliko i Wattovo usavravanje parne maine. Njegovo je uvoenje odmah izazvalo usavravanje i pojevtinjavanje svih maina i dalo podstreka za nove pronalaske i poboljanja. 405 U Londonu se jedna maina za kovanje paddle-wheel shafts1* zove Thor. Ta maina kuje osovinu teku 16 V2 tona s istom lakoom s kojom kova kuje potkovicu. 406 Maine koje obrauju drvo, a mogu se upotrebiti i u malom razmeru, veinom su amerikanski pronalazak. 1
404
* osovine za parobrodska krila
U vidu maine sredstvo za rad dobija takav oblik materijalne egzistencije koji zahteva da se ljudska snaga zameni prirodnim snagama, a steena rutina svesnom primenom prirodnih nauka. Ustrojstvo drutvenog procesa rada u manufakturi je sasvim subjektivno, to je kombinacija deliminih radnika; mainski sistem krupne industrije sasvim je objektivan organizam proizvodnje koji radnik zatie kao gotov materijalni uslov za proizvodnju. U prostoj kooperaciji, pa ak i u spefikovanoj kooperaciji koja poiva na podeli rada, jo uvek zavisi vie-manje od sluaja hoe li kolektivni radnik istisnuti jzolovanog radnika. Maine, meutim, pored izuzetaka koje emo docnije navesti, funkcioniu samo voene neposredno podrutvljenim ili zajednikim radom. Sada, dakle, kooperativni karakter procesa rada postaje tehnikom nunou koju namee sama priroda sredstva za rad.
2. Prenoenje vrednosti maine na proizvod
Videli smo da proizvodne snage koje potiu iz kooperacije i podele rada ne staju kapital nita. One su prirodne snage drutvenog rada. Tako isto ni prirodne snage, kao para, voda itd., koje se prilagoavaju proizvodnim procesima, ne staju nita. Ali kao to su oveku potrebna plua radi disanja, tako mu je potrebno i delo ljudske ruke radi proizvodne potronje prirodnih snaga. Potrebno je vodeno kolo da bi se iskoristila pogonska snaga vode, parna maina da bi se iskoristilo svojstvo pare da se iri i skuplja. A kako je s prirodnim snagama tako je i s naukom. Jednom otkriven, zakon o deklinaciji magnetne igle u oblasti delovanja elektrine struje, ili o stvaranju magnetizma u elezu oko kojega krui elektrina struja, ne staje ni pare .407 Ali, za iskoriavanje tih zakona u telegrafiji itd. potreban je veoma skup i razgranat aparat. Maina, kao to smo videli, ne istiskuje alatku. Poveavajui svoj obim i broj, alatka se od majunog orua ovekova organizma pretvara u alatku mehanizma koji je ovek stvorio. Kapital vie ne ostavlja radnika da radi runom alatkom, ve mainom koja sama operie svojima alatima.'Dok je zbog toga na prvi pogled jasno da krupna industrija, uvlaei u proces proizvodnje ogromne prirodne snage i prirodne nauke, mora izvanredno poveavati proizvodnost rada, nikako nije isto tako jasno da li se ova poveana proizvodna snaga ne otkup-
Nauka ne staje kapitalistu uopte nita, ali mu to nikako ne smeta da je iskoriuje. Kapital pripojava sebi tuu nauku kao i tui rad. Ali kapitalistiko prisvajanje i lino prisvajanje, bilo nauke bilo materijalnog bogatstva, dve su skroz razliite stvari. I sam dr Ure alio se na to to njegovi ljubljeni fabrikanti, koji iskoriavaju maine, nemaju ni pojma o mehanici, a Liebig navodi mnoge primere o strahovitom nepoznavanju hernije od strane engleskih fabrikanata hemikalija.
407
ljuje poveanim utrokom rada na drugoj strani. Kao i svaki drugi sastavni deo postojanog kapitala, ni maina ne stvara vrednost, ali prenosi svoju vlastitu vrednost na proizvod ijoj izradi slui. Ukoliko ona ima vrednosti, te je stoga prenosi na proizvod, ona sainjava sastavni deo njegove vrednosti. Umesto da ga uini jevtinijim, ona ga ini skupljim srazmerno svojoj vlastitoj vrednosti. I oigledno je da vrednost maine i sistematski razvijene mainerije, toga karakteristinog sredstva za rad krupne industrije, nesrazmemo raste u poreenju sa sredstvima za rad zanatskog i manufakturnog naina rada. Sad imamo na prvom mestu da primetimo da maina u proces rada svakad ulazi cela, a u proces oploavanja vrednosti vazda samo delimino. Ona nikad ne dodaje vie vrednosti nego to proseno gubi svojim rabaenjem. Dolazi, dakle, do velike razlike izmeu vrednosti maine i onog dela vrednosti koji se periodino s nje prenosi na proizvod. Dolazi do velike razlike izmeu maine kao elementa koji stvara vrednost i kao elementa koji stvara proizvod. to je vei period u kome ista maina uvek ponovo slui u istom procesu rada, to je ta razlika vea. Istina, videli smo da svako pravo sredstvo za rad ili instrument za proizvodnju ulazi u proces rada uvek ceo, a u proces oploavanja vrednosti uvek samo delimino, srazmerno svom dnevnom prosenom rabaenju. Ali ova razlika izmeu upotrebe i rabaenja mnogo je vea kod mainerije nego kod alatke; jer mainerija je sagraena od trajnijeg materijala i zato due ivi; njena primena, regulisana strogo naunim zakonima, omoguuje veu tednju u troenju njenih sastavnih delova i sredstava koja ona troi i, naposletku, njeno polje proizvodnje je nesrazmemo prostranije nego u alata. Kad od maine i od alata odbijemo njihovo proseno dnevno kotanje, ili sastavni deo vrednosti koji dodaju proizvodu svojim prosenim dnevnim rabaenjem i potronjom pomonih materija, kao ulja, uglja itd., onda oni rade besplatno, ba kao prirodne snage, koje postoje bez uea ljudskog rada. to je vei delokrug proizvodnosti maine prema delokrugu proizvodnosti alata, to je vei ppseg njene besplatne usluge u poreenju s alatom. Tek u krupnoj industriji ovek ui da u velikom razmeru, besplatno kao kakvu prirodnu snagu, iskoriuje proizvod svog prolog, ve opredmeenog rada.408
losa {Primedba uz tree izdanje. Jedna konjska snaga jednaka je snazi 33 000 stopa-funti u minutu, tj. snazi koja die 33 000 funti u minutu na visinu od 1 stope (engleske), ili 1 funtu na visinu od 33 000 stopa. U tekstu se misli na ovu konjsku snagu. Meutim, u obinom poslovnom jeziku, a ovde-onde i u citatima u ovoj knjizi, pravi se razlika izmeu nominalnih i trgovakih ili indiciranih konjskih snaga iste maine. Stara ili nominalna konjska snaga izraunava se iskljuivo na osnovu udara klipa i prenika cilindra, nikako ne uzimajui u obzir pritisak pare i brzinu klipa. Tj. ona faktino kae: Ova parna maina ima, npr., 50 konjskih snaga ako bi se terala istim slabim pritiskom pare i istom neznatnom brzinom klipa kao u vreme Boultona i Watta. Ali, od onda su oba poslednja inioca
vanredno porasla. Da bi se merila mehanika snaga koju danas neka maina stvarno daje, pronaen je indikator koji belei pritisak pare. Brzina klipa da se lako utvrditi. Na ovaj nain, mera indiciranih ili trgovakih konjskih snaga neke maine jeste matematika formula koja jednovremeno uzima u obzir prenik cilindra, visinu udara klipa, brzinu klipa i pritisak pare, i time pokazuje koliko puta u minutu maina stvarno daje po 33 000 stopa-funti. Prema tome, nominalna konjska snaga moe u stvari da da 3, 4 pa i 5 indiciranih ili stvarnih konjskih snaga. Ovo radi razumevanja docnijih citata. F. E.}
Posmatrajui kooperaciju i manufakturu doli smo do zakljuka 348 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti da se na izvesnim optim uslovima proizvodnje, kao zgradama itd., u poreenju s rasparanim uslovima proizvodnje izolovanih radnika, vie uteuje, jer se zajedniki troe, ime se proizvod manje poskupljuje. A kod mainerije ne samo da mnoge alatke jedne maine radilice zajedniki koriste njeno telo, ve i mnoge maine radilice zajedniki iskoriuju istu mainu pokretaicu i jedan deo transmisionog mehanizma. Kad je data razlika izmeu vrednosti maine i onog dela vrednosti koji ona prenosi na svoj dnevni proizvod, onda stepen u kome e ovaj deo vrednosti uiniti proizvod skupljim zavisi u prvom redu od obima proizvoda, tako rei od njegove povrine. U predavanju koje je objavio 1857, g. Baynes iz Blekberna ceni da
svaka stvarna1098 mehanika konjska snaga tera 450 automatskih mule-vretena s komunikatorom, ili 200 vretena na throstle-predilici, ili 15 razboja za 40 inch cloth1* pored naprava za zatezanje i glaenje osnove itd.^128!
Dakle, dnevno kotanje jedne parne konjske snage i rabaenje mainerije koju ona pokree razdeljuje se u prvom sluaju na dnevni proizvod 450 mule-vretena, u drugom 200 throstle-vretena, a u treem 15 mehanikih razboja, tako da se na unu pree ili na arin platna prenosi samo siuan deo vrednosti. Isto tako je i u gornjem primeru s parnim ekiem. Poto se njegovo dnevno rabaenje, potronja uglja itd. razdeljuje na ogromne mase eleza koje on svaki
tkanina od 40 cola
dan tue, to se na svaku centu eleza prilepi samo malen deo vrednosti, koji bi bio veoma velik ako bi se dinovski instrument upotrebljavao za ukucavanje sitnih avala. Ako je dat delokrug maine radilice, dakle broj njenih alatljika, ili, kad se radi o snazi, njen obim, masa proizvoda zavisie od brzine kojom ona operie, dakle, npr., od brzine kojom se okree vreteno, ili od broja udaraca koje eki daje u minutu. Neki od onih kolosalnih ekia daju 70 udaraca, Ryderova kovaka patent-maina, koja radi s parnim ekiima manjih dimenzija za iskivanje vretena, pravi 700 udaraca u minutu. Kad je data srazmera u kojoj maina prenosi vrednost na proizvod, veliina toga dela vrednosti zavisi od veliine vrednosti same maine .409 to manje rada ona sama sadri, to manje vrednosti dodaje proizvodu. Ukoliko manje vrednosti ustupa, utoliko je ona proizvodnija i utoliko se vie njena usluga pribliava uslug.ma prirodnih sila. A proizvodnja maina pomou maina smanjuje njihovu vrednost srazmerno njihovom obimu i dejstvu. Uporednim ispitivanjem cena roba koje se zanatlijski ili manufakturno proizvode i cena istih roba proizvedenih pomou maina dolazimo do opteg zakljuka da kod mainskog proizvoda onaj sastavni deo vrednosti koji potie od sredstava za rad relativno raste ali se apsolutno smanjuje. To znai da se smanjuje njegova apsolutna veliina, ali se poveava njegova veliina u odnosu prema celokupnoj vrednosti proizvoda, npr. jedne funte prede.410
409 Razume se, italac obuzet kapitalistikim predstavama pita se ovde gde je kamata koju maina dodaje proizvodu pro rata [srazmerno] svojoj kapital-vrednosti. Lako je, meutim, uvideti da maina, budui da kao i bilo koji drugi sastavni deo postojanog kapitala ne stvara novu vrednost, ne moe ovu dodavati ni pod imenom kamate. Zatim je jasno da se ovde, gde se radi o proizvodnji vika vrednosti, nijedan njegov deo ne moe a priori pretpostaviti kao kamata. Kapitalistiki nain raunanja, koji prima facie1* izgleda besmislen i protivrean zakonima stvaranja vrednosti, objasniemo u treoj knjizi ovog spisa. za ivot i umesto spekulativne filozofije koja se predaje po kolama, nai jednu praktinu filozofiju kojom bismo mogli, poto upoznamo silu i dejstvo vatre, vode, vazduha, zvezda, neba i svih ostalih stvari koje nas okruuju isto tako dobro kao to poznajemo razne zanate svojih zanatlija, sve ove stvari na isti nain koristiti u svim poslovima za koje su one podobne i tako postati gospodari i sopstvenici prirode. U predgovoru knjizi ser Dudleya North-a Discourses upon Trade (1691) stoji da je Descartes-ov metod, primenjen u politikoj ekonomiji, poeo ovu oslobaati starih gatki i sujevernih pojmova o novcu, trgovini itd. Ipak se engleski ekonomisti ranijeg perioda proseno prikljuuju Baconu i Hobbesu kao svojim filozofima, dok je docnije Locke bio xa?i;ox7)v ** filozof politike ekonomije za*Englesku, Francusku i Italiju. x na prvi pogled
Jasno je da se rad samo premeta, da se, dakle, ukupna suma rada koja se zahteva za proizvodnju izvesne robe ne smanjuje, ili da se proizvodna snaga rada ne poveava ako proizvodnja neke maine staje toliko rada koliko ona uteuje svojom primenom. Meutim, razlika izmeu rada koji ona staje i rada koji uteuje, ili stepen njene proizvodnosti, oevidno ne zavisi od razlike izmeu njene vlastite vrednosti i vrednosti alatke koju je zamenila. Razlika traje dotle dokle radni trokovi maine, a otuda i deo vrednosti koji ona proizvodu dodaje, ostaju manji od vrednosti koju bi radnik sa svojom alatkom dodao predmetu rada. Prema tome, proizvodnost maine meri se stepenom u kome ona zamenjuje ljudsku radnu snagu. Po g. Baynesu, na 450 mule-vretena s parnim komunikatorom, koje tera jedna parna konjska snaga, dolazi l1]^ radnika112, a sa svakim automatskim mule-vretenom oni ispredu, raunajui radni dan od 10 asova, 13 una pree (prosene numere), dakle 3655/s funti pree nedeljno. Dakle, oko 366 funti pamuka (radi uproenja ne uzimamo u raun otpatke), pretvarajui se u preu, usisavaju samo 150 radnih asova ili 15 desetoasovnih radnih dana, dok bi proizvedena pomou kolovrata, kojim runi prelac izradi 13 una pree za 60 asova, ista koliina pamuka zahtevala rad od 2700 desetoasovnih radnih dana, ili 27 000 radnih asova .411
411 Babbage rauna da se na Javi vrednosti pamuka dodaje 117% gotovo samo prelakim radom. U isto vreme (1832) iznosila je u Engleskoj ukupna vrednost Troju su maine i rad zajedno dodavali pamuku u predionicama za fino predenje oko 33% od vrednosti sirovine. (On the Economy of Machinery, London 1832, str. 165, 166.) 1 * pre svega
Gde je stari metod blockprinting-a, tj. runog tampanja pamunog platna, zamenjen mainskom tampom, jedna jedina maina, uz pomo jednog oveka ili deaka, tampa toliko arenog katuna za 1 as koliko ranije 200 ljudi.412 Pre no to je Eli Whitney pronaao 1793. cottongin1*, stajalo je odvajanje funte pamuka od semena jedan prosean radni dan. Njegov pronalazak omoguio je da jedna Crnkinja oisti na dan 100 funti pamuka, a od onda je uinak dina jo znatno povean. Funta pamunih vlakana koja je ranije proizvoena za 50 centa, prodavana je docnije s veim profitom za 10 centa, tj. sadravala je vie neplaenog rada. U Indiji se za odvajanje vlakana od semena upotrebljava jedan polumainski instrument, tzv. urka, pomou koje jedan ovek i jedna ena dnevno oiste 28 funti. Sa urkom koju je pre neku godinu izumeo dr Forbes, 1 ovek i 1 deak proizvode dnevno 250 funti; a gde se za pogon upotrebljavaju volovi, para ili voda, potreban je samo mali broj deaka i devojica kao feeders (hranioci maine materijalom). esnaest ovakvih maina, teranih volovima, obavljaju na dan rad za koji je ranije proseno bilo potrebno 750 ljudi.413 Kao to smo ve naveli2*, parna maina kod parnog pluga obavi za jedan as, po ceni od 3 pensa ili 114 il., toliko posla koliko 66 ljudi po ceni od 15 il. na as. Vraam se na ovaj primer da bih suzbio jedno netano shvatanje. Naime, 15 il. nikako nisu izraz rada koji 66 ljudi dodaju za 1 as. Ako je odnos vika rada prema potrebnom radu bio stoprocentan, onda je tih 66 radnika na as proizvodilo vrednost od 30 il., mada se od ovih 66 radnih asova samo 33 predstavljaju u ekvivalentu za same radnike, tj. u najamnini od 15 il. Uzmimo, dakle, da neka maina staje isto onoliko koliko i godinja najamnina 150 radnika koje je ona potisnula, recimo 3000, onda ove 3000 nikako nisu novani izraz rada koji su 150 radnika obavili i dodali predmetu rada, ve samo onog dela njihovog godinjeg rada koji se za njih same predstavlja u najamnini. Meutim, novana vrednost maine od 3000 izraava sav rad utroen u toku njene proizvodnje, ma u kakvom odnosu taj rad stvarao najamninu za radnika i viak vrednosti za kapitalistu. Ako maina, dakle, staje isto toliko koliko i radna snaga koju je ona zamenila, onda je i rad koji je u njoj samoj ovaploen uvek mnogo manji nego ivi rad koji ona zamenjuje.414
Osim toga, kad se tampa mainom, troi se manje boje. Uporedi: Paper read by Dr. Watson, Reporter on Products to the Government of India, before the Society of Arts, 17. april 1860. liea Primedba uz drugo izdanje. Stoga bi u komunistikom drutvu maine imale sasvim drukije polje rada nego u 2* Vidi u ovom tomu, str. 334. '* mainu za ienje pamuka buroaskom drutvu.
412 413
Kad maine posmatramo iskljuivo kao sredstvo za pojevtinjavanje proizvoda, vidimo da ie granica njihove primene data u tome to njihova sopstvena proizvodnja sraje manje rada nego to je rad koji njena primena zamenjuje. Ali za kapital ova granica je jo ua. Poto on ne plaa primenjeni rad, ve vrednost primenjene radne snage, to se za njega upotreba maina ograniava razlikom izmeu vrednosti maine i vrednosti radne snage koju ona zamenjuje. Poto je podela radnog dana na potrebni rad i viak rada razlina u razlinim zemljama, a tako isto u istoj zemlji u raznim periodima ili u istom periodu u raznim poslovnim granama; zatim, poto stvarna^radnikova najamnina as pada ispod vrednosti njegove radne snage, a as se die iznad nje, to se razlika izmeu cene maine i cene radne snage koju ona zamenjuje moe jako menjati, pa makar razlika izmeu koliine rada potrebne za proizvodnju maine i ukupne koliine rada koji zamenjuje ostala ista.116a Ali samo prva od ovih dveju razlika odreuje trokove proizvodnje robe za samog kapitalistu i utie na njega putem prinudnih zakona konkurencije. Zbog toga se danas u Engleskoj iznalaze maine koje se upotrebljavaju samo u Severnoj Americi, kao to je Nemaka u 16. i 17. veku izumevala maine koje su bile primenjivane samo u Holandiji, i kao to je poneki francuski pronalazak 18. veka bio iskoriavan samo u Engleskoj. U zemljama sa starijim razvitkom, sama maina svojom primenom u nekim poslovnim granama proizvodi takvo preobilje rada (redundancy of labour, veli Ricardo) u drugim granama da u njima padanje najamnine ispod vrednosti radne snage spreava upotrebu maine, te ova sa stanovita kapitala, iji dobitak ionako ne potie iz smanjenja primenjenog nego plaenog rada, postaje izlina, a esto i nemogua. U nekim granama engleske manufakture vune deji rad se poslednjih godina mnogo smanjio, a mestimino se gotovo izgubio. Zato? Fabriki zakon nametnuo je dve deje smene, od kojih jedna radi 6, a druga 4 asa, ili svaka samo po 5 asova. Ali roditelji nisu hteli da half-timers-e (poluvremenjake) prodaju jevtinije no to su ranije prodavali full-timers-e (celovremenjake). Zbog toga su poluvremenjaci zamenjeni mainama.415 Pre no to je
415 Poduzetnici nee bez potrebe da zadravaju dve smene dece ispod 13 godina... Jedna grupa fabrikanata, prelci vune, danas zaista retko zapoljavaju decu ispod 13 godina, tj. poluvremenjake. Oni su uveli usavrene i nove maine raznih vrsta, to je upotrebu dece (tj. ispod 13 godina) uinilo potpuno suvinom. Kao ilustraciju za smanjenje broja dece naveu proces rada pri kojem je postojeim mainama pridodat jedan aparat nazvan piecing machine [nastavljaka maina] pomou kojega jedan mladi (iznad 13 godina), ve prema osobini dotine maine, obavlja rad estorice ili etvorice poluvremenjaka... Sistem poluvremenjaka stimulirao je pronalazak nastavljake maine. (RIF za 31. oktobar 1858.)
bio zabranjen rad ena i dece (ispod 10 godina) u rudnicima, nalazio je kapital metod da gole ene i devojke esto zajedno s mukarcima upotrebljava u rudnicima uglja i drugim rudnicima, to se toliko slagalo s njegovim moralnim zakonikom, a osobito s njegovom glavnom knjigom, da je tek posle zabrane poeo primenjivati maine. Jenkiji su izumeli maine za tucanje kamena. Englezi ih ne upotrebljavaju, jer se bedniku (wretchbednik, jeste odomaeni termin engleske politike ekonomije za poljoprivrednog radnika) koji taj posao radi plaa tako mali deo njegova rada da bi maine kapitalisti poskupile proizvodnju.416 Mestimino se u Engleskoj umesto konja jo uvek upotrebljavaju ene za vuu itd. kod kanalskih amaca417, jer je rad potreban za proizvodnju konja i maina matematiki data koliina, dok rad za odranje ena suvinog stanovnitva stoji izvan svakog rauna. I zbog toga se ljudska snaga nigde sramnije ne rasipa na triarije nego ba u Engleskoj, zemlji maina.
3. Prva dejstva mainskog naina rada na radnika
Kao to smo pokazali, polaznu taku krupne industrije ini revolucija sredstva za rad, a revolucionisano sredstvo za rad nalazi svoj najrazvijeniji oblik u organizovanom mainskom fabrikom sistemu. Pre nego to pogledamo kako se ovom objektivnom organizmu pripaja ljudski materijal, razmotrimo nekoliko optih reakcija ove revolucije na samog radnika.
a) Kapital prisvaja dopunske radne snage. Rad ena i dece Maine, ukoliko ine snagu miia suvinom, postaju sredstvom da se upotrebe radnici bez miine snage ili nezrele telesne razvijenosti, ali vee gipkosti udova. Zbog toga je rad ena i dece bio prva parola kapitalistike primene maina! Ovo mono sredstvo za zamenjivanje rada i radnika pretvorilo se time odmah u sredstvo za poveanje broja najamnih radnika, neposredno potinjavajui kapitalu sve lanove radnike porodice, bez razlike pola i uzrasta. Prinudni rad za kapitalistu ne samo da je iz radnike porodice istisnuo igru
Maina esto moe ... biti primenjena tek kad se rad (misli se najamnina) popne. (Ricardo, Principles etc., str. 479.) 417 Vidi: Report of the Social Science Congress at Edinburgh, Oct. 1863.
416
dece, nego i slobodni rad u domaem krugu, u okviru moralnih granica, za samu porodicu.418 Vrednost radne snage bila je odreivana ne samo radnim vremenom potrebnim za odranje individualnog odraslog radnika, ve i radnike porodice. Bacajui na trite rada sve lanove radnike porodice, maine razdeljuju vrednost radne snage mua na itavu porodicu. Stoga ona obara vrednost njegove radne snage. Kupiti porodicu, rascepkanu recimo na 4 radne snage, staje moda vie nego to je ranije stajala kupovina radne snage glave porodice, ali se zato dobiju 4 radna dana umesto jednog, a cena njihova pada srazmerno preteku vika rada njih etvoro preko vika rada onog jednoga. Da bi jedna porodica mogla iveti, njih etvoro moraju davati kapitalu ne samo rad, ve i viak rada. I tako maine, poveavajui ljudski materijal za eksploataciju, to pravo poprite kapitalistike eksploatacije419, od samog poetka poveavaju ujedno i stepen eksploatacije. One isto tako temeljno revolucioniu i formalni. akt kojim se utvruje kapitalistiki odnos, ugovor izmeu radnika i kapitaliste. Na osnovi robnog prometa, prva je pretpostavka bila da su se kapitalista i radnik susreli kao slobodna lica, kao nezavisni vlasnici robe,
Za vreme krize pamuka koja je pratila ameriki graanski rat, engleska vlada uputila je u Lankair, eir itd. dr Edwarda Smith-a da proui zdravstveno stanje radnika u pamunoj industriji i da o tome podnese izvetaj. U izvetaju kae on izmeu ostalog: Pored toga to su radnici izgnani iz fabrike atmosfere, kriza je donela i mnoge druge koristi s higijenskog gledita. Radnike ene imaju sada vremena da podoje svoju decu umesto da ih truju Godfreys Cordial-om (nekim opijatom). Dobile su vremena da naue kuvati; nesrea je to je ta njihova vetina kuvanja pala u vreme kad nemaju ta jesti. Ali se vidi kako je kapital za svoje samooploavanje uzurpirao porodini rad potreban za potronju. Kriza je iskoriena i za to da u naroitim kolama radnike keri naue iti. Bilo je potrebno da doe do jedne amerike revolucije i jedne svetske krize da bi mlade radnice, koje predu za ceo svet, nauile iti! 419 Broj radnika silno je porastao, poto je rad ena u sve veoj meri zamenjivao rad mukaraca, a osobito deji rad rad odraslih. Tri devojice od 13 godina, plaene nedeljno 6-8 ilinga, zamenjuju zrelog oveka ija se nedeljna najamnina kree izmeu 18 i 45 ilinga. (Th. de Quincey, The Logic of Political Economy, London 1844, str. 147, prim.) Poto se izvesne porodine funkcije, npr. uvanje i dojenje dece itd., ne mogu sasvim ukinuti, majke koje je kapital konfiskovao, vie ili manje moraju naimati zamenu. Radovi koje zahteva porodina potronja, kao ivenje, krpljenje itd., moraju se zameniti kupovanjem gotove robe. Smanjenom utroku kunog rada odgovara, dakle, vei izdatak u novcu. Stoga trokovi proizvodnje radnike porodice rastu i potiru viak prihoda. Povrh toga, ekonomija i celishodnost u troenju i spravljanju ivotnih sredstava postaju nemogue. O ovim injenicama, koje zvanina politika ekonomija prikriva, nai e italac bogat materijal u Reports fabrikih inspektora, u izvetajima Childrens Employment Commission, a naroito u Reports on Public Health.
418
onaj kao posednik novca i sredstava za proizvodnju, ovaj kao posednik radne snage. Ali sad kapital kupuje maloletnike i polumaloletnike. Ranije je radnik prodavao svoju sopstvenu radnu snagu, raspolaui njome kao lice formalno slobodno. Sad prodaj^ enu i decu. On postaje trgovac robljem.420 Tranja dejeg rada esto ak i po formi lii na tranju crnakog robija, kakvu smo bili navikli sretati u oglasima amerikih listova.
Moju panju, kae, npr., jedan engleski fabriki inspektor, privukao je jedan oglas u lokalnom listu jednog od najznamenitijih manufakturnih gradova u mom srezu. Oglas je glasio: ,Trai se 12 do 20 deaka koji po izgledu imaju najmanje 13 godina. Plata 4 il. nedeljno. Upitati itd.'421
Fraza: koji po izgledu imaju najmanje 13 godina odnosi se na to to po fabrikom zakonu deca ispod 13 godina smeju raditi samo 6 asova. Koliko dete ima godina, mora potvrditi lekar zvanino odreen za to (certifying surgeon). Fabrikant, dakle, trai decu koja izgledaju kao da ve imaju 13 godina. Za poslednjih 20 godina broj dece ispod 13 godina koja rade u fabrikama opadao je po engleskoj statistici ponekad na skokove i u iznenaujuoj meri; to je, po iskazima samih fabrikih inspektora, u velikoj meri delo certifying surgeons-a, koji su uzrast dece penjali prema eksploatatorskoj pohlepi kapitalista i potrebama prljave trgovine roditelja. U ozloglaenom londonskom predgrau Betnel Grinu dri se svakog ponedeljka i utorka ujutro pijaca pod vedrim nebom na kojoj se deca oba pola od 9 godina navie sama naimaju kod londonskih fabrikanata svile. Obini su uslovi: 1 il. i 8 pensa nedeljno (to pripada roditeljima) i 2 pensa za mene lino, pored aja. Ugovori vae samo nedelju dana. Prizori na toj pijaci i rei koje se tamo uju zaista revoltiraju.422 U Engleskoj se jo uvek dogaa da ene uzimaju decu iz workhouse [doma rada] i da ih kome bilo
420 Kao suprotnost znaajnoj injenici da su ogranienje rada ena i dece u engleskim fabrikama izvojevali od kapitala odrasli muki radnici, moemo jo u poslednjim izvetajima Childrens Employment Commission nai da radniki roditelji, koji trguju svojom decom, pokazuju doista odvratne crte trgovca robljem. A kapitalistiki farisej, kao to se moe videti iz istih izvetaja, ukazuje sam na ovu bestijalnost koju je sam stvorio, ovekoveio i koju eksploatie, a koju inae krsti slobodom rada. Uzet je u pomo rad dece ... ak zato da bi sama zaraivala nasuni hleb. Nemajui snage da izdre napor koji im tako malo odgovara, nepouavana kako da ubudue vode svoj ivot, ona su bila preputena fizikom i moralnom propadanju. Jevrejski istoriar koji je pisao o Titovom razorenju Jerusalima kae da nije bilo nikakvo udo to je grad bio tako strahovito razruen kad je jedna neovena mati rtvovala svoje dete da bi utolila glad koja ju je morila. (Public Economy Concentrated, Carlisle 1833, str. 66.) 421 A. Redgrave u: RIF za 3f. oktobar 1858, str. 40, 41. 184 CEC, V Report, 1866, str. 81, br. 31. {Uz etvrto izdanje. Sada je
kupcu izdadu pod najam za 2 il. i 6 pensa nedeljno.423 Uprkos zakonodavstvu, roditelji u Engleskoj jo uvek prodaju bar 2000 svojih deaka kao ive maine za ienje dimnjaka (iako postoje naroite maine za njihovu zamenu).424 Prevrat u pravnom odnosu izmeu kupca i prodavca radne snage, koji je maina izazvala i kojim itava transakcija gubi ak i prividnost ugovora meu slobodnim licima, pruio je docnije engleskom parlamentu pravni razlog da opravda meanje drave u stanje u fabrikama. Svaki put kad fabriki zakon ogranii na 6 asova rad dece u industrijskim granama u koje zakon dotle nije dirao, fabrikanti udaraju u nov lelek: da jedan deo roditelja sada povlai decu iz industrije koja je potpala pod zakon i prodaje je u drugim gde jo vlada sloboda rada, tj. gde se deca ispod 13 godina prisiljavaju da rade kao odrasli, pa se, dakle, mogu skuplje prodati. A poto je kapital po svojoj prirodi leveller, tj. poto u svima oblastima proizvodnje trai kao svoje priroeno ljudsko pravo da uslovi eksploatacije rada budu jednaki, to zakonsko ograniavanje dejeg rada u jednoj grani postaje uzrokom njegova ograniavanja i u drugoj. Ve smo ranije nagovestili kako se deca i mlada lica, kao i radnike ene, koje maina podvrgava kapitalistikoj eksploataciji, fiziki upropauju, prvo neposredno u fabrikama koje se podiu na bazi maina, a zatim posredno u svima ostalim industrijskim granama. Zbog toga emo se ovde zadrati samo na jednom momentu: na ogromnoj smrtnosti radnike dece u prvim godinama njihova ivota. U Engleskoj ima 16 registracionih srezova, gde godinje na 100 000 ive dece ispod 1 godine dolazi proseno samo 9085 smrtnih sluajeva (u 1 srezu samo 7047), 24 sreza sa preko 10000 ali ispod 11 000 smrtnih sluajeva, 39 srezova sa preko 11 000 a ispod 12 000, 48 srezova sa preko 12 000, a ispod 13 000, 22 sreza sa preko 20 000, 25 srezova sa preko 21 000, 17 sa preko 22 000, 11 sa preko 23 000, srezovi Hu, Vulverhempton, Eton-ander-Lajn i Preston sa preko 24 000, Notingem, Stokport i Bredford sa preko 25 000, Vizbi sa 26 000 i Manester sa 26 125.425 Kao to je jedna zvanina lekarska anketa od 1861. pokazala, glavni uzrok visoke stope smrtnosti, ako se apstrahuju lokalne okolnosti, jeste zaposlenost majki van kue i zaputenost i ravo postupanje s decom koje iz toga potie, izmeu ostalog njihovo hranjenje neodgovarajuom hranom, ostavljanje bez hrane, kljukanje opijatima itd., a uz to i neprirodno1* otuivanje majki od roene dece, to dovodi
svilarska industrija u Betnel Grinu gotovo unitena. F. E.l 12= CEC, III Report, 1864, str. 53, br. 15. 128 Isto, V Report, str. XXII, br. 137. 425 Sixth Report on Public Health, London, 1864, str. 34.
* U 3. i 4. izdanju: prirodno.
13. i trovanja krupna onim poljoprivdo njihovog namernog izgladnjivanjaglav. Maine .i426 U industrija 357 rednim srezovima u kojima je zaposlenost ena minimalna, stepen smrtnosti je, naprotiv, najnii .427 Ali je anketna komisija od 1861. utvrdila i neto to se nije oekivalo, naime da u nekim isto zemljoradnikim srezovima pored Severnoga mora stopa smrtnosti dece ispod 1 godine skoro dostie stopu najozloglaenijih fabrikih srezova. Zbog toga je dr Julian Hunter dobio nalog da ovu pojavu ispita na licu mesta. Njegov je izvetaj prikljuen uz Sixth Report on Public Health.428 Dotle se dralo da decu kose malarija i druge bolesti svojstvene niskim i movarnim krajevima. Anketa je utvrdila ba protivno, naime da je
isti uzrok koji je suzbio malariju, tj. pretvaranje u plodnu oranicu zemljita koje je zimi bilo barutina, a leti mrava ispaa, izazvao i vanredno visoku smrtnost dojenadi.429
Sedamdeset lekara praktiara koje je dr Hunter u thn srezovima sasluao, pokazae u ovome zadivljujuu jednodunost. Stvar je u tome da je s revolucijom u zemljoradnju bio uveden industrijski sistem.
ovek koji se zove ,gangmasterc uzima u najam udate ene, koje rade u grupama s devojkama i mladiima, i za izvesnu sumu stavlja ih na raspolaganje zakupcima. Ove grupe esto putuju mnogo milja daleko od svojih sela; jutrom i veerom sretamo ih po drumovima. ene nose kratke donje i gornje suknje i izme, katkad i pantalone; na izgled su vrlo snane i zdrave, ali iskvarene raspojasanou na koju su se privikle i bezobzirne prema kobnim posledicama koje zbog njihove sklonosti prema ovom aktivnom i nezavisnom nainu ivota stiu njihovu odojad, koja kod kue skapavaju.430
Ovde se ponavljaju sve pojave poznate iz fabrikih srezova, a jo u veem stepenu prikriveno ubijanje dece i kljukanje dece opijatima.431
Ona (anketa od 1861)... pokazala je, osim toga, da pod opisanim okolnostima s jedne strane propadaju deca usled zaputenosti i ravog postupanja koje sobom donosi fabriki rad njihovih majki, a s druge strane majke gube u tako strahovitoj meri prirodna oseanja prema roenoj deci da ih njihova smrt obino ne rastuuje mnogo, a ponekad... i same pribegavaju direktnim merama da do nje dovedu. (Isto.) 427 Isto, str. 454. 428 Isto, str. 454 - 462. Reports by Dr. Henry Julian Hunter on the excessive mortality of infants in some rural districts of England. 429 Isto, str. 35, 455, 456. 430 Isto, str. 456. Glavni cilj nekih preduzimljivih grosista... jeste da poveaju prou opijata. Drogeristi ih smatraju za najvie traeni artikal. (Isto, str. 459.) Dojenad koja dobijaju opijate smeuraju se u male starce ili se zbrkaju u male majmune. (Isto, str. 460.) Eto kako se Indija i Kina svete Engleskoj.
426
358 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti Duboko gaenje s kojim ja gledam na svako jae zapoljavanje odraslih ena u industriji, veli dr Simon, lekar nameten kod engleskog Privy Council-at8l i glavni urednik izvetaja D Public Health, objanjivo je mojim poznavanjem zala koja ono donosi.432 Za manufakturne srezove u Engleskoj bie doista srea, uzvikuje u jednom zvaninom izvetaju fabriki inspektor R. Baker, ako se svima udatim enama, koje imaju porodicu, zabrani rad ma u kojoj fabrici. 433
Moralno propadanje prouzrokovano kapitalistikom eksploatacijom enskog i dejeg rada opisao je F. Engels u knjizi Poloaj radnike klase u Engleskoj1*, a i drugi pisci, tako iscrpno da ja ovde na to samo podseam. Ali umna pusto, vetaki proizvoena pretyaranjem nezrelih ljudi u puke maine za pravljenje vika vrednosti, pusto koju treba dobro razlikovati od onog prirodnog neznanja koje um ostavlja neobraenim ne kvarei njegove sposobnosti za razvijanje, samu njegovu prirodnu plodnost, nagnala je naposletku ak i engleski parlamenat da u svima industrijama na koje se protee fabriki zakon vee produktivnu upotrebu dece ispod 14 godina za zakonski uslov da deca primaju osnovnu nastavu. Duh kapitalistike proizvodnje jasno izbija iz aljkave redakcije takozvanih vaspitnih odredaba fabrikih zakona, iz odsustva administrativnog aparata, usled ega ova prinudna nastava postaje iluzorna; iz otpora fabrikanata ak i protiv toga zakona o nastavi i iz njihovih praktinih smicalica i ujdurmi koje su preduzimali da ga zaobiu.
Prekor mora pasti samo na zakonodavstvo, jer je ono izdalo jedan iluzoran zakon (delusive law) koji, tobo brinui se za vaspitanje dece, ne sadri ni jednu jedinu odredbu koja bi obezbedila ostvarenje postavljene svrhe. On propisuje jedino to da deca imaju da provode odreen broj asova (3 asa) dnevno zatvorena u etiri zida okrtena imenom kole, i da poslodavac deteta mora o tome svake nedelje uzimati uverenja od linosti koja se svojeruno potpie kao uitelj ili uiteljica.138
Pre no to su donete izmene i dopune fabrikog zakona od 1844, nisu bila retka i takva uverenja o poseivanju kole na kojima je mesto potpisa uitelja ili uiteljice stajao krst, jer ni sami nisu znali pisati.
432
Isto, str. 37. 433 RIF za 31. oktobar 1862, str. 59. Ovaj fabriki inspektor bio je ranije
13. glava Maine i krupna industrija 359 Posetivi takvu jednu kolu koja izdaje uverenja, toliko me je zapanjilo uiteljevo neznanje da sam mu rekao: ,Molim Vas, gospodine, znate li Vi itati? Odgovorio mi je: ,Jes, znam neto malo (summat). Da bi se opravdao, dodao je: U svakom sluaju, znam vie od svojih uenika.
U vreme pripremanja zakona od 1844. fabriki inspektori igosali su sramno stanje tih prostorija okrtenih imenom kole, ije su svedodbe po zakonu morali priznavati kao ispravne. Sve to su postigli bilo je da je 1844.
uitelj morao svojeruno da ispisuje brojeve na kolskoj svedodbi i da sam potpisuje svoje ime i prezime.434
Ser John Kincaid, fabriki inspektor za kotsku, pria o slinim zvaninim iskustvima:
Prvu kolu koju smo posetili drala je neka ga Ann Killin. Na moj zahtev da odsrie svoje ime, odmah je pogreila poevi slovom C, ali se smesta popravila i rekla da poinje sa K. Kad sam razgledao njen potpis u kolskim dnevnicima, opazio sam da ga je razlino pisala, a sudei po rukopisu nesumnjivo je bila nesposobna da druge pouava. Ona je i sama priznala da ne ume voditi dnevnik... U jednoj drugoj koli uionica je bila 15 stopa dugaka, a 10 iroka, i u tome je prostoru bilo 75 dece koja su mrmljala neto nerazumljivo.435 Ali nisu sve kole takve bedne jazbine u kojima deca dobijaju svedodbe a ne i nastavu; jer u mnogim kolama, gde je uitelj dovoljno obrazovan, sva njegova nastojanja gotovo sasvim propadaju zbog zbunjujue meavine dece svakog uzrasta, poev od trogodinjaka. Njegova plata, u najboljem sluaju vrlo bedna, potpuno zavisi od broja pensa koje e dobiti, a dobie ih utoliko vie to se vie dece strpa u jednu sobu. Tome treba dodati oskudan kolski nametaj, nemanje knjiga i drugih uila, i ubitano dejstvo zaguljivog i pokvarenog vazduha na samu jadnu decu. Bio sam u mnogim takvim kolama u kojima sam video itave gomile dece koja apsolutno nita nisu radila; ipak je ovo potvrivano kao pohaanje kole i ovakva deca vae u zvaninim statistikama kao vaspitana (educated).436
U kotskoj fabrikanti nastoje da po mogunosti iskljue s posla decu koja moraju pohaati kolu.
*To je dovoljno da pokae koliko su fabrikanti nenaklonjeni odredbama o vaspitanju.437
Ovo se i groteskno i smeno pokazuje u tamparijama katuna itd. koje dolaze pod poseban fabriki zakon. Po propisima toga zakona
1,7 435 436 437
Isti u: RIF za 31. oktobar 1855, str. 18, 19. Sir John Kincaid u: RIF za 31. oktobar 1858, str. 31, 32. Leonard Homer u: RIF za 30. april 1857, str. 17, 18. Sir J. Kincaid u: RIF za 31. oktobar 1856, str. 66.
23*
svako dete, pre nego to se zaposli u takvoj tampariji, moralo je ii u kolu najmanje 30 dana, a ne manje od 150 asova u toku est meseci koji su protekli neposredno pre prvog dana njegova zaposlenja. Dokle god je zaposleno u tampariji, svako dete mora svakog polugoa pohaati kolu opet 30 dana ili 150 asova ... kolski asovi moraju biti izmeu 8 izjutra i 6 po podne. Ako kola traje manje od 2!/a asa ili due od 5 asova u isti dan, onda se to ne rauna kao deo onih 150 asova. Obino idu deca u kolu 30 dana pre i posle podne, 5 asova dnevno, a po isteku tih 30 dana, kad je namiren broj od 150 asova koliko zakon trai, ili, kako to sama deca kau, kad su svrili knjigu, vraaju se u tampariju gde ponovo ostaju 6 meseci dok ne doe drugi kolski rok, posle ega opet ostaju u koli dok opet ne svre knjigu... Mnogi deaci koji idu u kolu za vreme propisanih 150 asova znaju, kad se vrate posle est meseci boravka u tampariji, koliko su znali u poetku... Oni su, naravno, ponovo zaboravili sve to su ranije u koli nauili. U drugim tamparijama katuna pohaanje kole potpuno zavisi od poslovnih potreba fabrike. Traeni broj asova u svakom estomesenom periodu namiruje se upisivanjem u jedan mah po 3 do 5 asova, koji su moda bili odrani kroz celi estomeseni period. Na primer, jednog se dana ide u kolu od 8 do 11 asova pre podne, drugog dana od 1 do 4 po podne; dete zatim izostaje itav niz dana i pojavi se opet iznenada od 3 do 6 asova po podne; zatim moda dolazi 3 ili 4 dana uzastopno, ili celu nedelju, iezava ponovo na 3 nedelje ili ceo mesec, vraa se, kad nema posla, za nekoliko dana na nekoliko asova kad sluajno nije potrebno svom poslodavcu; i tako se dete muva (buffeted) od kole do fabrike i od fabrike do kole dok se ne skrpi broj od 150 asova. 438
Dodajui kombinovanom radnom osoblju decu i ene u sve pretenijem broju, maina je najzad skrila otpor koji su muki radnici u manufakturi jo davali despotiji kapitala.439
A. Redgrave u: RIF za 31. oktobar 1857, str. 41 -43. U onim engleskim industrijskim granama u kojima pravi fabriki zakon (ne Print Works Act, koji smo u tekstu ranije pomenuli) vai ve due vremena, poslednjih godina su unekoliko savladane prepreke na koje su nailazile odredbe o vaspitanju. U industrijama koje ne potpadaju pod fabriki zakon u velikoj meri vladaju jo shvatanja fabrikanta stakla J. Geddesa, koji je lanu anketne komisije White-u dao ovakvu pouku: Koliko mogu da vidim, ova vea mera vaspitanja koju je jedan deo radnike klase poslednjih godina dobijao, tetna je. Ona je opasna, jer radnike ini odvie nezavisnima. (CEC, IV Report, 1865, str. 253.) 439 Gospodin E., fabrikant, obavestio me je da kod njega za mehanikim razbojima rade iskljuivo ene; prvenstvo daje udatim enama, naroito ako imaju porodicu koja od njih ivi; one su mnogo paljivije i radije ue nego neudate, a prinuene su da do krajnosti napreu snagu kako bi mogle nabaviti potrebna ivotna sredstva. Tako se vrline, i to one svojstvene enskom karakteru, izvru njemu nautrb, tako se sve to je moralno i neno u njihovoj prirodi pretvara u sredstvo za njihovo ropstvo i njihove patnje. (Ten Hours Factory Bill. The Speech of Lord Ashley, 15th March, London 1844, str. 20.)
438
b) Produavanje radnog dana Ako maine i jesu najmonije sredstvo za poveavanje proizvodnosti rada, tj. za skraivanje radnog vremena potrebnog za proizvodnju neke robe, kao nosilac kapitala one postaju najsilnijim sredstvom za produenje radnog dana preko svake prirodne granice i to prvo u onim industrijama kojima su neposredno zavladale. S jedne strane, one stvaraju nove uslove koji osposobljavaju kapital da dade punog maha toj svojoj stalnoj tendenciji, a s druge strane nove pobude koje jo vie podbadaju njegovu kurjaku glad za tuim radom. Pre svega, u maini kretanje i radna delatnost sredstva za rad postaju nezavisni u odnosu na radnika. Sredstvo za rad postaje samo po sebi industrijski perpetuum mobile, koji bi neprekidno proizvodio kad ne bi nailazio na izvesne prirodne prepreke: na telesnu slabost i samovolju svog ljudskog pomonika. Kao kapital, automat ima u kapitalistovoj linosti svest i volju; stoga je on nadahnut tenjom da buntovnu ali elastinu ljudsku prirodnu granicu svede na minimalan otpor.440 Ovaj je i bez toga smanjen prividnom lakoom rada na maini i pokornijim i savitljivijim enskim i dejim elementom.441 Videli smo da proizvodnost maine stoji u obrnutoj srazmeri prema veliini onog sastavnog dela vrednosti koji ona prenosi na proizvod. to je dui period u kome ona funkcionie, to je vea masa proizvoda na koje se razdeljuje vrednost koju ona dodaje i to je manji deo vrednosti koji ona dodaje pojedinoj robi. Ali je period aktivnog ivota maine oevidno odreen duinom radnog dana, ili dnevnim trajanjem procesa rada, puta broj dana koliko se proces ponavlja.
440 Otkako su svugde uvedene skupe maine, trai se od ljudske prirode da da mnogo vie svoje prosene snage. (Robert Owen, Observations on the effects of the manufacturing system, 2. izd., London 1817, [str. 16].) 441 Englezi, koji prvi empirijski oblik u kome se neka stvar pojavljuje rado uzimaju kao njen razlog, esto navode kao razlog dugog radnog vremena u fabrikama onu veliku herodovsku pljaku dece iz sirotinjskih domova i domova za siroad, koju je kapital izveo u poecima fabrikog sistema i kojom je sebi pripojio potpuno bezvoljni ljudski materijal. Tako, npr., kae Fielden, koji je i sam engleski fabrikant: Nesumnjivo je da je produenje radnog vremena bilo prouzrokovano time to su naputena deca iz najrazlinijih krajeva zemlje bila stavljena na raspolaganje poduzetnicima u tolikom broju da su ovi postali nezavisni od radnika. A poto su pomou bednog ljudskog materijala koji su na ovakav nain dobavili uveli u obiaj dugo radno vreme, to su ga lake mogli naturiti i svojim susedima. (J. Fielden, The Curse of the Factory System, London 1836, str. 11.) O enskom radu kae fabriki inspektor Saunders u izvetaju od 1844: Meu radnicama ima ena koje su, izuzev samo nekoliko dana, mnogo nedelja uzastopce radile od 6 asova izjutra do 12 asova nou sa odbitkom manje od 2 asa za jelo, tako da im kroz 5 dana u nedelji od 24 asa dnevno ostaje samo 6 asova za dolazak u radionicu, odlazak kui i odmor u postelji.
Rabaenje maine nikako ne odgovara matematiki tano vremenu njenog iskoriavanja. Pa i s tom pretpostavkom, neka maina koja radi l1^ godina po 16 asova dnevno, obuhvata, kad je Uporedimo s istom mainom koja bi za 15 godina radila samo po 8 asova dnevno, isto toliki period proizvodnje kao i ova, i ne dodaje ukupnom proizvodu vie vrednosti od nje. Ali, u prvom sluaju vrednost maine dvaput bi se bre reprodukovala nego u drugom, a kapitalista bi pomou nje za 7^2 godina progutao onoliko vika rada koliko bi inae progutao za 15 godina. Materijalno rabaenje maine dvojako je. Ona se rabati, prvo, to se upotrebljava, kao to se zlatnici liu u prometu, a drugo, to se ne upotrebljava, kao to u koricama ra ma koji se ne potee. To nju razaraju elementi. Rabaenje prve vrste stoji manje-vie u upravnoj srazmeri, a drugo u izvesnom stepenu u obrnutoj srazmeri prema upotrebi maine.442 Ali pored materijalnog, maina podlee i jednom tako rei moralnom rabaenju. Ona gubi od svoje razmenske vrednosti ukoliko postoji mogunost da se jevtinije reprodukuju maine iste konstrukcije ili joj se kao konkurenti jave bolje maine.443 U oba sluaja njenu vrednost vie ne odreuje radno vreme koje je u njoj samoj stvarno opredmeeno, ma koliko ona inae jo bila mlada i puna ivotne snage, nego radno vreme potrebno da se ona sama reprodukuje ili da se reprodukuje bolja maina. Stoga je njena vrednost vie ili manje pala. to je krai period u kome se reprodukuje celokupna njena vrednost, to je manja opasnost moralnog rabaenja, a to je dui radni dan, to je krai onaj period. Kad se u neku granu proizvodnje maina uvede prvi put, onda se jedan za drugim redaju novi metodi za njeno jevtinije reprodukovanje444 i usavravanja koja ne zahvataju samo pojedine delove ili aparate, ve itavu njenu konstrukciju. Zbog toga ova naroita pobuda za produavanje radnog dana najee deluje u prvom periodu njena ivota.445
Ako se ne radi, kvare se osetljivi pokretni delovi metalnog mehanizma. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 281.) 443 Ve ranije spomenuti manesterski fabrikant pree (Times od 26. novembra 1862) nabraja meu trokovima maine: Ono (naime otpisivanje zbog rabaenja maine) treba da pokrije i gubitak koji neprekidno proistie iz toga to nove i bolje konstrukcije istiskuju maine jo pre no to se one stvarno istroe. 444 Ceni se da graenje prvog primerka kakve novoizumljene maine staje otprilike pet puta vie od graenja drugoga. (Babbage, On the Economy of Machinery etc., str. 211.) ubrzo produili radno vreme, isprva osmoasovno, pomou dveju smena na 24 asa. (Isto, str. 233.)
442
Pod inae jednakim okolnostima, i kad je radni dan dat, eksploatisanje dvaput veeg broja radnika zahteva da se udvoji i deo postojanog kapitala koji je predujmljen u mainama i zgradama, kao i deo koji je predujmljen u sirovinama, pomonim materijama itd. S produenim radnim danom poveava se obim proizvodnje, dok deo kapitala predujmljen u mainama i zgradama ostaje nepromenjen .446 Zbog toga ne samo da raste viak vrednosti, nego i opadaju izdaci potrebni da se on izvlai. Dodue, ovo se manje-vie dogaa i inae kad god se radni dan produuje, ali ovde je to mnogo presudnije, jer je deo kapitala pretvoren u sredstvo za rad ovde uopte odluniji.447 Naime, razvitak mainske proizvodnje vezuje jedan sve vei sastavni deo kapitala za oblik u kome se on, s jedne strane, moe neprekidno oploavati, dok s druge strane gubi i upotrebnu i razmensku vrednost im bude prekinut njegov doticaj sa ivim radom.
Ako zemljoradnik ostavi svoj aov, pouavao je g. Ashworth, engleski magnat pamuka, profesora Nassaua W. Seniora, njemu za taj period ostaje neiskorien kapital od 18 pensa. Kad neki od naih ljudi (tj. fabrikih radnika) napusti fabriku, on ini nekorisnim kapital koji je stajao 100 000 . 448
Pomislite samo! Uiniti nekorisnim, ma i za cigli trenutak, kapital koji je stajao 100000! Doista je vapijua nepravda to neki od naih ljudi uopte ikad naputa fabriku! Sve vei obim maina ini poeljnim, kao to uvia g. Senior primivi pouku od Ashworth-a, sve vee produavanje radnog dana.449
Po sebi se razume da se s kolebanjima na tritu i s naizmeninim poveavanjem i smanjivanjem tranje, fabrikantu stalno pruaju prilike kad on moe da upotrebi dopunski opticaj ni (floating) kapital, a da ne mora upotrebiti dopunski stalni kapital... ako se dopunska koliina sirovina moe preraditi bez dopunskih izdataka na zgrade i maine. (R. Torrens, On Wages and Combination, London 1834, str. 64.) 447 Okolnost pomenuta u tekstu, pomenuta je samo radi potpunosti, poto u tek u treoj knjizi govoriti o profitnoj stopi, tj. o odnosu vika vrednosti prema celokupnom predujmljenom kapitalu. 448 When a labourer, said Mr. Ashworth, lays down his spade, he renders useless, for that period, a capital worth 18 d. When one of our people leaves the mill, he renders useless a capital that has cost 100 000 pounds. 1* (Senior, Letters on the Factory Act, London 1837, str. 14.) koji ostaju postojani, radila fabrika vie ili manje vremena; npr. zakupnina za zgrade, lokalne i opte poreze, osiguranja od poara, najamnine za razne stalne radnike, kvarenje maina i razni drugi tereti, koji u odnosu na profit opadaju u srazmeri u kojoj proizvodnja raste. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 19.) 1 * Kod Seniora: 100.
446
Maina proizvodi relativni viak vrednosti ne samo time to neposredno obara vrednost radne snage i ovu posredno pojevtinjuje time to pojevtinjuje robe koje ulaze u njenu reprodukciju, nego i time to rad koji vlasnik maina koristi u vreme kad se one poinju sporadino uvoditi pretvara u potenciran rad, podiui tako drutvenu vrednost mainskog proizvoda iznad njegove individualne vrednosti i osposobljavajui tako kapitalistu da manjim delom vrednosti dnevnog proizvoda naknadi dnevnu vrednost radne snage. Zato su za vreme tog prelaznog perioda, kada mainska proizvodnja ima neku vrstu monopola, dobici izvanredni i kapitalista se trudi da ovo prvo doba mlade ljubavi[129] to temeljnije iskoristi produujui radni dan koliko god je mogue. Veliki dobitak potpiruje nezasitljivu glad za jo veim dobitkom. Kad upotreba maina u istoj grani proizvodnje postane opta, drutvena vrednost mainskog proizvoda pada na njegovu individualnu vrednost, i tako se potvruje zakon po kome viak vrednosti proistie ne iz radnih snaga koje je kapitalista zamenio mainom, ve, naprotiv, iz radnih snaga koje on na njoj zapoljava. Viak vrednosti proistie samo iz promenljivog dela kapitala, a videli smo da masu vika vrednosti odreuju dva inioca: stopa vika vrednosti i broj istovremeno zaposlenih radnika. Kad je duina radnog dana data, stopu vika vrednosti odreuje odnos u kome se radni dan deli na potrebni rad i viak rada. Broj istovremeno zaposlenih radnika zavisi, opet, od odnosa promenljivog dela kapitala prema postojanom delu. Sad je jasno da mainska proizvodnja, ma kako ona poveavanjem proizvodne snage rada proirivala viak rada na raun potrebnog rada, postizava ovaj rezultat samo smanjujui broj radnika koje neki dati kapital zapoljava. Jedan deo kapitala, koji je ranije bio promenljiv, tj. pretvarao se u ivu radnu snagu, pretvara ona u maine, dakle u postojani kapital koji ne proizvodi viak vrednosti. Nemogue je, npr., iz 2 radnika iscediti vika vrednosti koliko iz njih 24. Ako od 24 radnika svaki bude na 12 asova rada davao samo 1 as vika rada, davae oni zajedno 24 asa vika rada, dok sveukupni rad dvojice radnika iznosi samo 24 asa. Primena maina za proizvodnju vika vrednosti sadri, dakle, unutranju protivrenost, poto se njima od dva inioca vika vrednosti koji daje izvesni kapital date veliine, jedan inilacstopa vika vrednosti, samo tako poveava to se drugi inilacbroj radnika, smanjuje. Ova unutranja protivrenost pojavljuje se im maina zavlada nekom industrijskom granom i time vrednost mainski proizvedene robe po-
stane vrednost po kojoj se upravlja drutvena vrednost svih roba iste vrste; a to je i protivrenost koja nagoni kapital, a da on toga nije svestan450, da nasilno produuje radni dan da bi opadanje srazmernog broja eksploatisanih radnika nadoknadio poveanjem ne samo relativnog, nego i apsolutnog vika rada. Ako, dakle, kapitalistika primena maine, s jedne strane, stvara nove snane pobude za bezmerno produavanje radnog dana i revolucionie sam nain rada i karakter drutvenog radnog tela na takav nain da lomi svaki otpor, ona, s druge strane, jednim delom uvlaei u proizvodnju slojeve radnike klase dotle nepristupane kapitalu, a delom osloboavajui radnike koje je istisnula maina, proizvodi suvino radniko stanovnitvo451 koje mora trpeti da mu kapital kroji zakon. Otuda ona znaajna pojava u istoriji moderne industrije da maina rui sve moralne i prirodne granice radnog dana. Otuda ekonomski paradoks da se najsilnije sredstvo za skraivanje radnog vremena preobraa u najpouzdanije sredstvo za pretvaranje itavog vremena radnikovog ivota i ivota njegove porodice u radno vreme raspoloivo za oploavanje kapitala.
Kad bi, snevao je Aristotel, najvei mislilac staroga veka, kad bi svaki alat mogao da vri svoj posao na zapovest ili ak slutei nau elju, kao to su se Dedalova umetnika dela sama kretala ili kao to su Hefestovi tronoci iz vlastite pobude ili na sveti rad, kad bi tako unkovi sami od sebe tkali, tada ne bi trebalo ni majstoru pomonika, ni gospodaru robova.452
A Antipatros, grki pesnik iz Ciceronova vremena, pozdravio je pronalazak vodenice za mlevenje ita, taj prvobitni oblik svih proizvodnih maina, kao osloboenje robinja i uspostavljanje zlatnog veka!453 Da, da, ti pagani! Oni se nita ne razumevahu u politikoj
Zato pojedinani kapitalista, a stoga i politika ekonomija koja je ogrezla u njegovim shvatanjima, nisu svesni ove unutranje Protivrenosti, videemo iz prvih odeljaka tree knjige. 451 Jedna od velikih Ricardovih zasluga jeste to maine nije shvatio samo kao sredstvo za proizvodnju roba, nego i za stvaranje redundant population.1* 452 F. Biese, Die Philosophic des Aristoteles, Berlin 1842, sv. II, str. 408. 453 Navodimo Stolbergov cl3J prevod te pesme, jer je ona podjednako karakteristina za suprotnost izmeu antikog i modernog shvatanja kao i raniji citati o podeli rada: Odmorite ruke kojima okretaste rvanj, o, mlinarice, i spavajte mirno! Nek vam pevac uzalud objavljuje zoru!
450
* suvinog stanovnitva
ekonomiji ni u hrianstvu, kako je to otkrio mudri Bastiat, a pre njega jo pametniji MacCulloch. Izmeu ostalog, nisu shvatili da je maina najuspenije sredstvo za produavanje radnog dana. Oni su pravdali ropstvo jednoga oveka kao sredstvo da se drugi razvije kao potpun ovek. Ali da bi propovedali ropstvo masa samo zato da nekoliko neotesanih ili poluobrazovanih skorojevia postanu emminent spinners454*, extensive sausage makers455* i influential shoe black dealers456*, za to im je nedostajalo specifino hriansko oseanje. c) Intenzifikacija rada Bezmerno produavanje radnog dana do koga dovodi maina u rukama kapitala izaziva kasnije, kao to smo videli, reakciju drutva iji je ivot ugroen u samom korenu, a time i zakonski ogranien normalan radni dan. Na osnovi takvog dana razvija se i dobiva odluujui znaaj jedna pojava koju smo ve ranije bili susreliintenzifikacija rada. Pri analizi apsolutnog vika vrednosti radilo se u prvom redu o ekstenzivnoj veliini rada, dok se stepen njegove intenzivnosti smatrao kao dat. Sad nam valja posmatrati kako se ekstenzivna veliina preobraa u intenzivnu ili stepensku veliinu. samo se po sebi razume da s napretkom mainizma i nagomilavanjem iskustva posebne klase mainskih radnika prirodno raste brzina, a s njom i intenzivnost rada. Tako je u Engleskoj produavanje radnog dana ilo u toku pola veka ruku pod ruku sa sve veom intenzivnou fabrikog rada. Meutim, pojmljivo je da u radu koji se ne vri s prolaznim nastupima grozniave delatnosti, ve s pravilnom jednolinou koja se iz dana u dan ponavlja, mora nastupiti momenat kad se produavanje radnog dana i intenzivnost rada meusobno iskljuuju, tako da se radni dan moe produiti samo ako se snizi stepen intenzivnosti rada i, obrnuto, stepen intenzivnosti rada moe se pojaati samo ako se skrati radni dan. im je ogorenje radnike klase koje je postepeno raslo prisililo dravu da prinudnim merama skrati radno vreme i da najpre propie normalni radni dan u pravim fabrikama, dakle od onoga asa kad je zauvek bio uinjen
Deo4* je nimfama odredila rad devojaka, i sad one skakuu lako po kolu, te se obru potresene osi sa svojim paocima i okreu u krug teinu pokretna kamena. ivimo ivotom naih otaca i bez rada uivajmo darove to nam ih boginja daje.
454 * istaknuti fabrikanti pree2* fabrikanti kobasica na veliko3* uticajni trgovci viksom za obuu4* linost iz grke mitologije, boginja zemljoradnje (Demetra)
kraj pojaanoj proizvodnji vika vrednosti produavanjem radnog dana, kapital se, pomou ubrzanog razvitka mainskog sistema, svom snagom i s punom sveu bacio na proizvoenje relativnog vika vrednosti. U isto vreme izmenio se i karakter relativnog vika vrednosti. Uglavnom, metod proizvoenja relativnog vika vrednosti sastoji se u tome da se poveanjem proizvodne snage rada radnik osposobi da istim utrokom rada za isto vreme vie proizvede. Isto radno vreme dodaje celokupnom proizvodu istu vrednost kao i ranije, mada se ova nepromenjena razmenska vrednost sada predstavlja u veoj koliini upotrebnih vrednosti i stoga vrednost pojedine robe pada. Ali je drukije im nasilno skraivanje radnog dana, sa ogromnim podstrekom koji ono daje razvijanju proizvodne snage i ekonomisanju uslova za proizvodnju, ujedno prisili radnika da za isto vreme troi vie rada, da jae napinje radnu snagu, da gue ispunjuje pore radnog vremena, tj. da zgunjava rad, i to u stepenu koji se moe postii samo u skraenom radnom danu. To zbijanje vee mase rada u nekom datom periodu vremena rauna se kao ono to jeste, kao vea koliina rada. Sad radno vreme ima dve mere: ono se meri i kao ekstenzivna veliina i po stepenu njegove gustoe.457 Intenzivniji as desetoasovnog radnog dana sadri sada istu ili veu koliinu rada, tj. utroene radne snage, nego porozniji as dvanaestoasovnog radnog dana. Stoga njegov proizvod ima isto toliko ili vie vrednosti nego proizvod 1 /s poraznijeg asa. Ne uzimajui u obzir poveanje relativnog vika vrednosti usled poveanja proizvodne snage rada, sada, npr., 3x/3 asa vika rada na 62/3 asova potrebnog rada pruaju kapitalisti istu masu vrednosti kao ranije 4 asa vika rada na 8 asova potrebnog rada. Sada se postavlja pitanje: kako se rad intenzifikuje? Prvo dejstvo skraenog radnog dana poiva na po sebi razumljivom zakonu da akciona sposobhost radne snage stoji u obrnutoj srazmeri prema vremenu njena delovanja. Usled toga se, u izvesnim granicama, ono to se izgubi u trajanju ispoljavanja snage dobija u stepenu njenog ispoljavanja. A da radnik i stvarno pusti u tok vie radne snage, za to se kapital brine metodom plaanja .458 U manufakturama, npr. u grnarnicama, u kojima maine ne igraju nikakvu ili igraju beznaajnu ulogu, uvoenje fabrikog zakona oito je doka-
Razume se da je u razliitim granama proizvodnje intenzivnost radova razliita. Kao to je to ve A. Smith pokazao, ove se razlike delimino potiru sporednim okolnostima svojstvenim svakoj vrsti rada. Ali se uticaj na radno vreme kao meru vrednosti i ovde vri samo ukoliko se intenzivna i ekstenzivna veliina ispoljavaju kao izrazi iste koliine rada koji su suprotni jedan drugom i koji se uzajamno iskljuuju. 458 Naroito pomou najamnine od komada, o kojoj e biti govora u estom odeljku.
457
zalo da samo skraenje radnog dana divno poveava pravilnost, jednoobraznost, red, stalnost i energinost rada.159 Meutim se sumnjalo da e isto dejstvo biti u pravoj fabrici, poto je ovde radnikova zavisnost od stalnog i jednolinog kretanja maine odavno uspostavila najstrou disciplinu. Zato su 1844, kada se raspravljalo o snienju radnog dana ispod 12 asova, fabrikanti gotovo jednoglasno izjavili da
njihovi nadzornici u raznim radionicama paze da ruke ne dangube, a da se stepen budnosti i panje radnika (the extent of vigilance and attention on the part of the workmen) teko moe poveati, i da bi stoga, pod pretpostavkom da sve ostale okolnosti, kao hod maine itd., ostanu jednake, bila besmislica oekivati u dobro ureenim fabrikama ma kakav znatan rezultat od poveane paljivosti itd radnika.160
Eksperimenti opovrgoe ovu tvrdnju. Gospodin R. Gardner uveo je od 20. aprila 1844. u svojim dvema velikim fabrikama u Prestonu jedanaestoasovni radni dan umesto dvanaestoasovnog. Otprilike posle godinu dana rezultat je bio da je
izraena ista koliina proizvoda uz iste trokove, i da su svi radnici primali za 11 asova istu najamninu kao ranije za 12. 161
Prei u preko eksperimenata u odeljenjima za predenje i eljanje, jer su oni vreni u vezi s poveanjem brzine maine (za 2%). Ali u tkakom odeljenju, gde su, osim toga, tkane vrlo raznolike vrste lakih fantaisie-artikala s figurama, nisu bile izvrene nikakve promene u objektivnim uslovima proizvodnje. Rezultat:
Od 6. januara do 20. aprila 1844, svaki radnik je radei dnevno 12 asova proseno zaraivao 10 il. i IV2 pensa nedeljno; od 20. aprila do 29. juna 1844. radei 11 asova dnevno svaki je primao prosenu nedeljnu platu od 10 il. 3^2 pensa.162
Ovde je za 11 asova proizvoeno vie nego pre za 12, iskljuivo usled vee, ravnomerne izdrljivosti radnika i tednje njihova vremena. Dok su oni primali istu platu i dobivali 1 as slobodnog vremena, kapitalista je dobijao istu masu proizvoda troei pri tom za 1 as manje uglja, plina itd. Slini eksperimenti bili su izvedeni i u fabrikama gospode Horrocksa i Jacsona s jednakim uspehom .163
159
180
Vidi: RIF za 31. oktobar 1865. RIF za 1844. i tromeseje koje se svrava sa 30. aprilom 1845, str.
20, 21. Isto, str. 19. Poto je najamnina od komada ostala ista, veliina nedeljne najamnine zavisna je od koliine proizvoda. 162 Isto, str. 20. 163 Isto, str. 21. Moralni elemenat igrao je u gore pomenutim eksperimentima vanu ulogu. Mi radimo s vie revnosti, izjavie radnici fabrikom inspek161
13. im se skraenje radnog dana,glava Maine svega stvara subjektivni koje pre i krupna industrija 369 uslov za kondenzovanje rada, tj. sposobnost da radnik u datom vremenu pusti u tok vie snage, sprovede prinudno, putem zakona, maina postaje u rukama kapitala objektivno i sistematski primenjivano sredstvo da se iz radnika za isto vreme iscedi vie rada. Ovo se vri na dva naina: poveavanjem brzine maina i proirenjem obima maina koje isti radnik ima da nadzire, tj. proirenjem njegovog polja rada. Usavravanje konstrukcije maina delom je nuno radi veeg pritiska na radnika, a delom samo sobom prati intenzifikaciju rada, jer granice radnog dana prisiljavaju kapitalistu da u trokovima proizvodnje bude krajnje tedljiv. Usavravanje parne maine poveava broj- udaraca klipa u minutu, a u isto vreme omoguuje da se veom tednjom snage istim motorom pokree vei mehanizam uz isti, pa ak i uz manji potroak uglja. Usavravanjem transmisionog mehanizma smanjuje se trenje, a prenik i teina velikih i malih vratila transmisije svode se na sve manji minimum, po emu se moderna maina tako upadljivo razlikuje od starije. Najzad, usavravanjem radne maine smanjuje se njen obim, a poveava telo maine i time broj i obim alata kojima ona radi, kao to je sluaj kod predilice, ili se neznatnim detaljnim izmenama poveava pokretljivost tih alata, kao to je na ovaj nain sredinom pedesetih godina brzina vretena na automatskoj predilici (selfacting mule) bila poveana za 115. Skraenje radnoga dana na 12 asova u Engleskoj datira od 1832. Ve 1836. izjavio je jedan engleski fabrikant: Kad se Uporedi s preanjim, rad koji se sada mora obavljati u fabrikama mnogo je vei, jer znatno poveana brzina maina iziskuje od radnika vie panje i aktivnosti.459
Lord Ashley, sada grof Shaftesbury, dao je 1844. u Donjem domu sledee dokumentovane izjave:
Rad zaposlenih u fabrikim procesima sada je tri puta vei nego u vreme uvoenja takvih operacija. Maine su, nema nikakve sumnje, izvrile posao koji zamenjuje tetive i miice miliona ljudi, ali su u ogromnoj (prodigiously) meri poveale rad ljudi kojima svojim strahovitim kretanjem gospodare... Pratiti dve predilice za predenje pree br. 40 dvanaest asova, znailo je 1815. prei rastojanje od 8 milja. Godine 1832. ovo je rastojanje iznosilo kod jednog para predilica za istu preu za 12 asova 20 milja, a esto i vie. Godine 1815. prelac je morao da preu na svakoj predilici zategne za 12 asova 820 puta, to ukupno iznosi
toru, i stalno imamo na umu kakva je za nas nagrada moi uvee ranije otii kui; u itavoj fabrici svi su obuzeti duhom aktivnosti i vedrine, poev od najmlaeg okretaa do nastarijeg radnika; a i uzajamno se moemo bolje pomagati u radu. (Isto.) 164 John Fielden, The Curse etc., str. 32.
370 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti 1640 puta za 12 asova. Godine 1832. morao je prelac za vreme svog 12-asovnog radnog dana na svakoj predilici zatezati preu 2200, ukupno 4400 puta, 1844. god. 2400, ukupno 4800 puta, a u nekim sluajevima iziskivana masa rada (amount of labour) jo je vea... Ovde mi je pri ruci jedan drugi dokumenat iz 1842, u kome se dokazuje da rad progresivno raste ne samo zato to se mora prelaziti sve vea daljina, ve i to se poveava koliina proizvedene robe dok broj radnika srazmerno opada, a jo i zato to se sad esto radi s loijim pamukom pa se mora vie zapinjati... Isto je tako znatno povean rad i u eljaonici. Jedno lice radi sada posao koji je nekad bio razdeljen na d v a . . . U tkanicama, u kojima je zaposlen veliki broj lica, naroito enskih, rad je zbog vee brzine maina poslednjih godina porastao za itavih 10%. Godine 1838. bio je broj hanks1* ispredenih za nedelju dana 18 000, godine 1843. iznosio je 21 000. Godine 1819. bio je broj picks2* kod parnog razboja 60 u minutu; godine 1842. iznosio je 140, a sve ovo pokazuje veliko poveanje rada.460
S obzirom na ovako znatnu intenzivnost koju je rad bio dostigao ve 1844. pod vladavinom zakona o dvanaestoasovnom radnom danu, izgledala je u ono vreme opravdana izjava engleskih fabrikanata da je svaki dalji napredak u tom pravcu nemogu i da zato svako dalje skraivanje radnog vremena znai isto to i opadanje proizvodnje. Prividnu tanost njihovog rezonovanja najbolje dokazuje sledea u isto vreme data izjava njihovog neumornog cenzora, fabrikog inspektora Leonarda Hornera:
Poto se proizvedena koliina poglavito upravlja prema brzini maina, interes fabrikanata mora biti da ove tera to veom brzinom, ali pod ovim uslovima: da se maine uvaju od suvie brzog kvarenja, da kakvoa proizvedenog artikla ostane ista i da je radnik kadar da prati njihovo kretanje bez veeg napora od onoga koji moe stalno initi. esto se deava da fabrikant u svojoj urbi odvie ubrza kretanje. Lomljenje maina i lo kvalitet proizvoda tada e pretegnuti nad efektom brzine, i on je prisiljen da umeri hod maina. Poto aktivan i razborit fabrikant iznalazi koliki maksimum moe postii, doao sam do zakljuka da je za 11 asova nemogue proizvesti koliko za 12. Osim toga, pretpostavljao sam da se radnik kome se plaa od komada do krajnosti napree, ukoliko moe stalno izdrati isti stepen rada.461
Iz toga je Horner zakljuio da uprkos eksperimentima Gardnera i dr. dalje skraivanje radnog dana ispod 12 asova mora smanjiti koliinu proizvoda.462 Deset godina kasnije on sam navodi ovu svoju rezervu iz 1845. kao dokaz koliko je malo on onda razumevao elas-
460 Lord Ashley, The Ten Hours' Factory Bill etc., str. 6 - 9. i dalje. RIF za 30. april 1845, str. 20. 462 Isto, str. 22. 1 * povesama 2 * udaraca unka 461
tinost maine i ljudske radne snage, koje se prinudnim skraivanjem radnog dana obe podjednako do krajnosti napreu. Preimo sad na period posle 1847. kad je u engleskim fabrikama pamuka, vune, svile i lana uveden zakon o desetoasovnom radnom danu.
Na throstle-predilicama brzina vretena porasla je za 500, a na mule-predilicama za 1000 obrta u minutu, tj. brzina throstle-vretena, koja je 1839. bila 4500 obrta u minutu, iznosi sada (1862) 5000, a brzina mule-vretena ranije 5000, iznosi sada 6000 obrta u minutu; u prvom sluaju brzina se poveala za Vio, a u drugom za i/e.1*168
James Nasmyth, uveni privatni inenjer iz Petrikrofta kod Manestera, objasnio je 1852. u jednom pismu Leonardu Horneru usavravanja parne maine koja su izvedena od 1848. do 1852. Poto najpre primeuje da je parna konjska snaga, koja se u zvaninoj fabrikoj statistici jo uvek ceni po svom dejstvu iz 1828 169, jo samo nominalna i moe posluiti samo kao indeks stvarne snage, kae on izmeu ostalog i ovo:
Nema sumnje da parne maine iste teine, a esto iste maine na kojima su samo izvrene moderne popravke, obavljaju proseno za 50% posla vie nego ranije i da, u mnogim sluajevima, potpuno iste parne maine koje su dok im je brzina bila ograniena na 220 stopa u minutu davale 50 konjskih snaga, daju danas preko 100 uz manji utroak u g l j a . . . Moderna parna maina iste nominalne konjske snage radi s mnogo vie snage nego pre usled savrenije konstrukcije, smanjenoga obima i gradnje parnih kotlova itd _______ Stoga, mada je u odnosu prema nominalnoj konjskoj snazi broj zaposlenih radnika isti, on je manji u odnosu prema radnoj maineriji.170
Godine 1850. fabrike Ujedinjene Kraljevine upotrebljavale su 134 217 nominalnih konjskih snaga za pokretanje 25 638 716 vretena i 301 445 razboja. Godine 1856. broj vretena bio je 33 503 580, a razboja 369 205. Da se iziskivalo isto toliko konjskih snaga kao 1850,
RIF za 31. oktobar 1862, str. 62. Ovo se izmenilo s parlamentarnim izvetajem (Parliamentary Return) od 1862. Tu stvarna parna konjska snaga modernih parnih maina i vodenih kola stupa na mesto nominalne konjske snage (vidi primedbu 109aZ*). Isto se tako vie ne meaju vretena za uvrtanje pree s pravim vretenima za predenje (kao u Returns od 1839, 1850. i 1856); zatim se za fabrike vune dodaje broj gigs-a463*, a fabrike jute i kudelje uzimaju se odvojeno od fabrika lana; naposletku, pletenje arapa ulazi prvi put u izvetaj. 170 RIF za 31. oktobar 1856, str. 14, 20.
169 168
463
* maina za vlaenje (vlaara)
onda bi 1856. bilo nuno 175 000 konjskih snaga. Ali je njih prema zvaninom izvetaju bilo samo 161 435, dakle preko 10 000 manje nego kad bismo raunali na bazi 1850.464
Poslednji izvetaj iz 1856. (zvanina statistika) utvrdio je ove injenice: fabriki sistem iri se strahovitom brzinom, broj ruku opao je u odnosu prema mainama; parna maina, utedom snage i drugim metodama, tera maine vee teine, a zahvaljujui savrenijim mainama radilicama, promenjenim metodima izrade, poveanoj brzini maina i mnogim drugim uzrocima, proizvodi se vea koliina izraevina.465 Maine svih vrsta uveliko su usavrene, to je veoma povealo njihovu proizvodnu snagu. Van svake je sumnje da je skraivanje radnog d a n a . . . dalo podstrek za ta usavrenja. Usavrenja i intenzivnije naprezanje radnika uzrok su to se u skraenom radnom danu (skraenom za 2 asa ili za 1j 6), izrauje bar isto onoliko proizvoda koliko ranije u duem radnom danu.466
Kako je sa intenzivnijom eksploatacijom radne snage raslo i bogaenje fabrikanata, potvruje ve i ta okolnost to se broj engleskih pamunih i drugih fabrika od 1838. do 1850. proseno poveavao za 32% godinje, a od 1850. do 1856, naprotiv, za 86%.t131l Ma kako da je velik bio napredak engleske industrije za 8 godina od 1848. do 1856. pod vladavinom desetoasovnog radnog dana, opet je on daleko nadmaen u sledeem estogodinjem periodu, od 1856. do 1862. Na primer, u fabrikama svile bilo je vretena: 1856. god. 1 093 799; 1862. god. 1 388 544; razboja 1856. god. 9260; 1862. god. 10 709. Nasuprot tome, broj radnika: 1856. god. 56 131, a 1862. god. 52 429. To ini prirataj broja vretena od 26,9% i razboja od 15,6%, dok je istovremeno broj radnika opao za 7%. Godine 1850. bilo je u fabrikama tkanina od eljane vune [kamgarna] 875 830 vretena, 1856.god. 1 324 549 (51,2% vie),a 1862. god. 1 289 172 (2,7% manje). Kad odbijemo vretena za uvrtanje, koja su ula u popis od 1856. a nisu ula u popis od 1862, onda broj vretena ostaje otprilike isti kao 1856. god. Nasuprot tome, brzina vretena i razboja bila je od 1850. u mnogo sluajeva udvojena. Broj parnih razboja u fabrikama kamgarna bio je: 1850. god. 32 617; 1856. god. 38 956, a 1862. god. 43 048. Pri tom je broj uposlenih lica bio: 1850. god. 79 737; 1856. god. 87 794, a 1862. god. 86 063; ali od ovoga broja, bilo je dece ispod 14godina: 1850. god. 9956; 1856. god.ll 228; a 1862. god. 13 178. Uprkos jako poveanom broju razboja, opao je 1862. god. u poreenju s 1856. god. celokupni broj zaposlenih radnika, a porastao broj eksploatisao dece.467
Isto, str. 14, 15. Isto, str. 20. 466 RIF za 31. oktobar 1858, str. 9, 10. Upor.: RIF za 30. april I860, str. 30. i dalje. 467 RIF za 31. oktobar 1862. str. 100. 103. 129. 130.
465
464
Dvadeset sedmog Donjem domu:
aprila
1863.
izjavio
je
poslanik
Ferrand
Radniki delegati iz 16 srezova Lankaira i eira, u ije ime govorim, saoptili su mi da usled usavravanja maina rad u fabrikama neprekidno raste. Umesto da jedno lice kao nekada posluuje s pomonicima 2 razboja, posluuje sada 3 razboja bez pomonika, a nije nita neobino da jedno lice posluuje i 4 razboja itd. Kao to iz saoptenih injenica izlazi, sada je 12 asova rada sabijeno u manje jod 10 asova. Pojmljivo je stoga koliko su se strahovito poslednjih godina povea i napori fabrikih radnika.468
Zbog toga fabriki inspektori, mada neumorno i s punim pravom hvale povoljne posledice fabrikih zakona od 1844. i 1850, ipak priznaju da je skraivanje radnoga dana ve izazvalo takvu intenzivnost rada koja razara zdravlje radnika, dakle samu radnu snagu.
Izgleda da je u veini fabrika pamuka, vunenih tkanina i svile ona iscrpljujua uzbudljivost potrebna za rad oko maina, ije je kretanje zadnjih godina tako izvanredno ubrzano, jedan od uzroka prevelike smrtnosti od plunih bolesti, kao to je to dokazao dr Greenhow u svom nedavnanjem divnom izvetaju.469
Nema nikakve sumnje da je tendencija kapitala im mu zakon jednom zasvagda presee mogunost da produuje radni dan da tetu nadoknauje sistematskim pojaavanjem stepena intenzivnosti rada i da svako usavravanje maina preokrene u sredstvo za vee isisavanje radne snage, i ta tendencija ubrzo opet mora dovesti do kritine take na kojoj ponovno skraivanje radnog dana postaje neizbeno.470 S druge strane, burno napredovanje engleske industrije od 1848. do danas, tj. u toku perioda desetoasovnog radnog dana, daleko vie nadmauje period od 1833. do 1847, tj. period dvanaesto-
468 Sa modernim parnim razbojem tka sada za 60 asova nedeljno na 2 razboja izradi 26 komada izvesne vrste tkanine odreene duine i irine, dok je na starom parnom razboju mogao izraditi samo 4 komada. Trokovi oko tkanja takvog jednog komada pali su jo poetkom 50-ih godina od 2 il. i 9 pensa na 51/8 pensa. Dodatak uz drugo izdanje. Pre 30 godina (1841) zahtevalo se od prelca pamune pree da sa tri pomonika nadzire samo jedan par ,mules' s 300 do 324 vretena. Sada (krajem 1871) on mora s pet pomonika nadzirati ,mules' koje imaju 2200 vretena, a proizvodi najmanje 7 puta vie pree nego 1841. (Alexander Redgrave, fabriki inspektor, u: Journal of the Society of Arts od 5. januara 1872.) 178 RIF za 31. oktobar 1861, str. 25, 26. 470 Agitacija zai osmoasovni radni dan otpoela je sada (1867) u Lankairu meu fabrikim radnicima.
asovnog radnog dana, nego to je ovaj nadmaio onu polovinu veka od uvoenja fabrikog sistema, tj. period neogranienog radnog dana.178
Ovo nekoliko brojki pokazuje napredak prvih Factories*471* u Ufnited] Kingd[om]2* od 1848. godine:
17S
471 tkanina uopte vidi se iz toga to od svih slinih fabrika u Engleskoj, Velsu, kotskoj i 1 Irskoj samo na nju otpada -45,2%, od svih vretena 83,3%, od svih par3 * fabrika ** od svih parnih konjskih snaga 4 koje nih razboja 81,4%, Ujedinjenoj Kraljevini * 1846 * funtiih pokreu 72,6%, i od celokupnog broja zaposlenih lica 58,2%. (Isto, str. 62, 63.) 1,9 Ure, Philosophy of Manufactures, str. 18.
4. Fabrika
U poetku ove glave posmatrali smo telo fabrike, sklop mainskog sistema. Zatim smo videli kako maina, prisvajajui enski i deji rad, poveava ljudski materijal koji kapital eksploatie, kako bezmernim produavanjem radnog dana zaplenjuje itav radnikov ivot i naposletku kako njen napredak, koji omoguava da se za sve krae vreme izrauje masa proizvoda koja se udovino poveava, slui kao sistematsko sredstvo da se u svakom trenutku vremena stavi u tok vie rada, tj. da se radna snaga sve intenzivnije eksploatie. Sad emo pogledati fabriku u njenoj celini, i to u njenom najrazvijenijem obliku. Dr Ure, Pindar automatske fabrike, opisuje nam je s jedne strane kao
kooperaciju razliitih klasa radnika, odraslih i neodraslih, koji umeno i marljivo nadziru sistem proizvodne maine, koju neprekidno tera jedna centralna snaga (prvi motor),
a s druge strane kao

ogroman automat sastavljen iz bezbrojnih mehanikih i samosvesnih organa, koji usklaeno i bez prekida deluju da bi proizveli jedan isti predmet, tako da su svi ti organi potinjeni jednoj pokretakoj snazi koja se sama od sebe kree.
Ova dva izraza nikako ne znae jedno isto. U jednome se kombinovani ukupni radnik, ili drutveno radno telo, pokazuje kao nadmoni subjekt, a mehaniki automat kao objekt; u drugom je sam automat subjekt, a radnici su pridodati samo kao svesni organi njegovim nesvesnim organima i s njima su potinjeni centralnoj pokretakoj snazi. Prvi izraz vai za svaku moguu primenu maina u velikom razmeru, drugi karakterie kapitalistiku primenu maine, pa otud i moderni fabriki sistem. Zato Ure i voli da centralnu mainu, od koje polazi kretanje, predstavlja ne samo kao automat, ve i kao autokratu.
U tim velikim radionicama, blagotvorna sila pare skuplja oko sebe milijarde svojih podanika.179
Kad radna alatka pree na mainu, prelazi s radnika na nju i vetina rukovanja alatkom. Radna sposobnost alata oslobodila se linih granica ljudske radne snage. Time biva unitena tehnika osnovica na kojoj poiva podela rada u manufakturi. Stoga se namesto hijerarhije specijaliziranih radnika, karakteristine za manufakturu, u automatskoj fabrici javlja tendencija za izjednaavanjem ili nivelisanjem radova, koje pomonici maine imaju da izvode 472; mesto vetaki stvorenih razlika meu deliminim radnicima dolaze, kao pretene po vanosti, prirodne razlike u godinama starosti i polu. Ukoliko se podela rada ponovo javlja u automatskoj fabrici, ona je u prvi mah raspodela radnika meu specijalizirane maine, i radnikih masa, koje vie nisu organski povezane grupe, meu razna odeljenja fabrike, gde one rade za jednorodnim mainama alatljikama poredanim jedne pored drugih; meu njima, dakle, postoji samo prosta kooperacija. Organski povezana grupa manufakture zamenjena je vezom koja spaja glavnog radnika s malim brojem pomonika. Bitna podvojenost koja postoji jeste podela na radnike koji stvarno rade na mainama radilicama (ovamo spada i nekoliko radnika koji paze, odnosno hrane pokretaku mainu), i na pomone radnike (gotovo iskljuivo decu) koji prvima pomau. U pomone radnike raunaju se vie ili manje svi feeders (oni koji mainama samo dodaju materijal za rad). Pored ovih glavnih klasa, postoji brojem neznatno osoblje koje nadgleda i stalno popravlja celokupnu maineriju: inenjeri, mehaniari, stolari itd. To je via, delom nauno obrazovana, delom zanatlijska radnika klasa; ona je izvan kruga fabrikih radnika i samo im je pridodata.473 Ova je podela rada isto tehnika. Svaki rad na maini zahteva da mu se radnik priui od ranih godina da bi sopstveno kretanje prilagodio jednoobraznom i neprekidnom kretanju nekog automata. Ukoliko sama celokupna mainerija sainjava sistem raznolikih, kombinovanih maina koje istovremeno rade, utoliko i kooperacija koja na njoj poiva zahteva da se meu razliite maine raspodele razliite radnike grupe. Ali mainska proizvodnja ukida nunost da se ova raspodela uvrsti po nainu manufakture neprestanim prilagoavanjem istih radnika istim funkcija-
Isto, str. 20. Upor.: Karl Marx, Mishe de la Philosophie, str. 140, 141. Karakteristino po namerno obmanjivanje putem statistike, koje se i inae moe dokazati u pojedinostima, jeste da englesko fabriko zakonodavstvo izriito iskljuuje iz svog delokruga kao nefabrike one radnike koji su u tekstu poslednji spomenuti, dok s druge strane izvetaji koje je parlamenat objavio isto tako izriito raunaju u kategoriju fabrikih radnika ne samo inenjere, mehaniare itd., nego i direktore fabrika, nametenike, raznosae, magacionere, radnike na pakovanju itd., ukratko sve ljude osim samog vlasnika fabrike.
473
472
ma.182 Poto celokupno kretanje fabrike ne polazi od radnika ve od maine, osoblje se moe stalno menjati a da se proces rada ne prekida. Najoitiji dokaz za to prua nam relejni sistem1*, uveden za vreme pobune engleskih fabrikanata od 1848. do 1850J132! Najzad, brzina kojom se naui rad na maini u mladim godinama takoe otklanja nunost da se naroita klasa radnika iskljuivo priprema za mainske radnike.183 A usluge prostih pomonika radnika u fabrici delom su zamenjive mainama184, a delom, zbog svoje savrene jednostavnosti, omoguavaju brzo i stalno menjanje osoblja na koje pada teret toga dirindenja. Ali mada maina tehniki rui stari sistem podele .rada, taj se sistem isprva po navici i dalje provlai u fabrici kao tradicija manufakture, da bi ga kapital zatim sistematski u jo odvratnijem obliku
182 )r ure t0 priznaje. On kae da radnik u sluaju nude moe po volji direktora biti premeten s jedne maine na drugu i trijumfalno uzvikuje: Ovakvo premetanje u otvorenoj je Protivrenosti sa starom rutinom koja deli rad i trai da glavu pribadae izrauje jedan radnik, a da joj drugi otri vrh.t 133J A, naprotiv, trebalo je da se zapita zato se u automatskoj fabrici ta stara rutina naputa samo u sluaju nude. 183 Kad nedostaju ljudi, kao npr. za vreme amerikog graanskog rata, buruj izuzetno upotrebljava fabrike radnike i za najgrublje poslove, kao to je graenje puteva itd. Engleski ateliers nationaux2* iz 1862. i sledeih godina za nezaposlene radnike pamune industrije razlikuju se od francuskih iz 1848. po tome to je u ovima radnik vrio neproizvodan rad za raun drave, a u onim proizvodne gradske radove u korist buruja, i uz to jevtinije od radnika kojima je to posao i s kojima je, tako, nateran u konkurenciju. Telesni izgled radnika pamune industrije nesumnjivo se popravio. Ukoliko su u pitanju mukarci... pripisujem to njihovom zanimanju javnim radovima na slobodnom vazduhu. (Ovde je re o fabrikim radnicima iz Prestona koji su bili zaposleni na Prestonskoj movari.) (RIF za oktobar 1863, str. 59.) 184 Primer: razni mehaniki aparati, koji su posle zakona od 1844. uvedeni u fabrikama vune radi zamene dejeg rada. im deca same gospode fabrikanata budu imala da ue kolu kao pomoni fabriki radnici, ovo skoro neobraivano podruje mehanike ubrzo e dobiti znaajan polet. Selfacting mules3* moda su isto toliko opasne maine kao i ma koje druge. Veina nesrenih sluajeva pogaa malu decu i to usled toga to puze ispod maine da pometu pod dok predilica radi. Mnogi ,minders' (radnici na predilicama) sudski su progonjeni (od fabrikih inspektora) i osuivani na novane kazne za ovakve prekraje, ali bez ikakve op e koristi. Kad bi graditelji maina hteli da pronau samo jednu automatsku metlu kojom bi bila otklonjena potreba da ova mala deca puze ispod maina, bio bi to srean doprinos naim zatitnim merama. (RIF za 31. oktobar 1866, str. 63.) x
matske
* Vidi u ovom tomu, str. 251 - 253. 2* nacionalne radionice 3* autopredilice
379 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti Doivotna specijalnost da se rukuje jednim
reprodukovao i uvrstio kao sredstvo za eksploatisanje radne snage. deliminim alatom pretvara se u doivotnu specijalnost da se posluuje neka delimina maina. Maina se zloupotrebljava da bi se sam radnik izmalena pretvorio u deo delimine maine.185 Na taj nain ne samo da se znatno smanjuju trokovi potrebni za njegovu vlastitu reprodukciju, ve se ujedno upotpunjuje i njegova bespomona zavisnost od fabrike celine, dakle od kapitaliste. I ovde kao i svugde mora se praviti razlika izmeu vee proizvodnosti koja je plod razvitka drutvenog procesa proizvodnje, i vee proizvodnosti koja je plod kapitalistike eksploatacije procesa proizvodnje. U manufakturi i zanatu radnik se slui alatom, u fabrici on slui mainu. Tamo kretanje sredstva za rad polazi od njega, ovde on mora da ide za njegovim kretanjem. U manufakturi radnici sainjavaju udove jednog ivog mehanizma. U fabrici postoji mrtav mehanizam, nezavisan od njih, a oni su mu pripojeni kao iv dodatak.
Taj neprekidni, muni, beskrajni rad, u kome se isti mehaniki proces neprestano ponavlja, slian je Sizifovom poslu; sav teret rada kao stena neprestano iznova pada na iznurenog radnika.474
Mainski rad do krajnosti iznurava ivani sistem i istovremeno priguuje mnogostranu igru miia i oduzima oveku svaku slobodnu telesnu i duhovnu delatnost.475 ak i olakanje rada postaje sredstvom za muenje, jer maina ne oslobaa radnika od rada, ve njegov rad od sadraja. Svakoj kapitalistikoj proizvodnji, ukoliko nije samo proces rada nego ujedno i proces oploavanja kapitala, zajedniko je to da ne primenjuje radnik uslov za rad, ve obratno uslov za rad primenjuje radnika, ali ovo izvrtanje postaje tehniki opipljiva stvarnost tek s mainom. Pretvorivi se u automat, sredstvo za rad istupa prema radniku za vreme samog procesa rada kao kapital, kao mrtav rad koji gospodari ivim radom i isisava ga. Odvajanje du-
474 Po ovome se moe oceniti fabulozna ideja P. - J. Proudhona, koji mainu ne konstruie kao sintezu sredstava za rad, ve kao sintezu deliminih radova za same radnike.1* 186 F. Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 217.2* ak i g. Molinari, inae ordinarni, optimistiki pristalica slobodne trgovine, kae: ovek se troi bre ako 15 asova na dan nadgleda jednolino kretanje kakvog mehanizma nego kad bi za isto vreme naprezao svoju fiziku snagu. Ova nadglednika sluba, koja moda moe posluiti kao korisna gimnastika duha ako ne traje predugo, upropauje, ako due potraje, svojom preteranou i duh i telo. (G. de Molinari, Etudes Bconomiques, Paris 1846, [str. 49].) 475 2 1 * Vidi u 7. F. Engels, Die Lage der2arbeitendentomu ovogEngland, str. 216 *. tomu ovog izdanja. * Vidi u 4. Klasse in izdanja.
hovnih snaga procesa proizvodnje od runog rada i njihovo pretvaranje 380 IV u sile odeljak Proizvoenje relativnog vikase, kao to smo ve ranije nagokapitala nad radom zavrava vrednosti vestila u krupnoj industriji, podignutoj na temelju maina. Delimina umenost individualnog, opustoenog mainskog radnika iezava kao sporedna sitnica pred naukom, pred ogromnim prirodnim - silama i masovnim drutvenim radom, koji su olieni u mainskom sistemu i koji s njime ine mo gazde (master-a). Zato, kad doe do sukoba, ovaj gazda, u ijem su mozgu nerazdvojno srasli maina i njegov monopol na nju, prezrivo dovikuje rukama:1*
Za fabrike bi radnike bilo korisno da ne smeu s uma da je njihov rad u stvari vrlo niska vrsta kvalifikovanog rada; da nema rada koji se moe lake nauiti i da s obzirom na njegov kvalitet nijedan nije bolje plaen; da nema rada koji se kratkim obuavanjem najneiskusnijih moe dobaviti za tako kratko vreme i u takvom izobilju. Fabrikantove maine igraju doista mnogo vaniju ulogu u poslu proizvodnje nego rad i radnikova umenost, koja se moe stei za est meseci i koju moe nauiti svaki seljaki sluga.476
Tehniko potinjavanje radnika jednolinome hodu sredstva za rad i naroiti sastav radnog tela od lica oba pola i najrazlinijih godina starosti stvaraju kasarnsku disciplinu koja se izgrauje u savren fabriki reim i potpuno razvija ve ranije pomenuti rad vrhovnog nadzora, ujedno, dakle, i podelu radnika na rune radnike i nadzornike, na industrijske redove i industrijske podoficire.
Glavna tekoa u automatskoj fabrici bila je disciplina potrebna da se ljudi odue od nepravilnih navika u radu i budu dovedeni u saglasnost s nepromenljivom pravilnou velikog automata. Ali izmisliti i uspeno sprovesti neki disciplinarni zakonik koji bi odgovarao potrebama i brzini automatskog sistema, bio je pothvat dostojan Herkula; to plemenito delo izvri Arkwright! ak i dan-danas, kad je sistem organizovan u punoj svojoj savrenosti, gotovo je nemogue nai meu radnicima zrelih godina pomonike korisne za automatski sistem. 477
The factory operatives should keep in wholesome remembrance the fact that theirs is really a low species of skilled labour and that there is none which is more easily acquired or of its quality more amply remunerated, or which, by a short training of the least expert can be more quickly as well as abundantly acquired... The masters machinery really plays a far more important part in the business of production than the labour and the skill of the operative, which six months education can teach, and a common labourer can learn. (The Master Spinners and Manufacturers Defence Fund. Report of the Committee, Manchester 1854, str. 17.) Videemo docnije da master duva u sasvim druge diple im mu zapreti opasnost da izgubi svoje ive automate. 477 Ure, Philosophy of Manufactures, str. 15. Niko kome je poznata Ark1+ wrightova biografija nee nikad prikaiti re plemenit tom genijalnom berberinu. po graanskom pravnom postupku
476
Fabriki zakonik, u kome kapital kao privatan zakonodavac i 13. glava nad i krupna industrija podele samovlasno formulie svoju autokratiju Maine radnicima, bez 381 vlasti, koju buroazija inae toliko voli, i bez predstavnikog sistema, koji joj je jo miliji, samo je kapitalistika karikatura drutvenog regulisanja procesa rada koje postaje nuno im se kooperacija vri u velikom razmeru i im se upotrebljavaju zajednika sredstva za rad, osobito maine. Na mesto bia gonia robova dolazi nadzornikova kaznena knjiga. Naravno, sve se kazne svode na novane kazne i odbijanje od plate, a zakonodavako otroumlje fabrikih Likurga takvo je da im se gaenje njihovih zakona moda vie isplauje nego njihovo potovanje.478
478
Ropstvo kojim je buroazija okovala proletarijat nigde se ne ispoljava jasnije nego u fabrikom sistemu. Tu prestaje svaka sloboda i pravno i stvarno. Radnik mora ujutro da bude u fabrici u pet i po doe li samo'dva-tri minuta docnije, biva kanjavan, a zadocni li deset minuta, ne putaju ga unutra sve dok ne proe pauza za doruak, a on gubi od najamnine onoliko koliko mu se plaa za etvrtinu dana. On mora po komandi i jesti, i piti, i spavati... Despotsko zvono ga zove iz postelje, poziva ga s doruka i s ruka. A kako mu je tek u fabrici! Tu je fabrikant apsolutni zakonodavac. On propisuje fabrika pravila kako mu je volja; menja i dopunjuje svoj zakonik kako mu je drago, i kad bi slavio u njega
i togod najlue, ipak bi sud rekao radniku: ,Vi ste bili svoj gospodar, nije trebalo da Sklapate takav ugovor kad Vam nije bio po volji; ali sad, kad ste dragovoljno pristali na taj ugovor, Vi ga se morate i drati*... Ovi radnici su uz to osueni da od svoje devete godine pa do smrti ive pod duhovnom i telesnom ibom. (F. Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in England, str. 217. i dalje.) ta kau sudovi, objasniu sa dva primera. Jedan se sluaj dogodio u efildu krajem 1866. Tu se jedan radnik najmio za dve godine u jednoj metalskoj fabrici. Zbog neke svae s fabrikantom, napustio je fabriku i izjavio da vie ni pod kojim uslovom nee da radi za njega. Optuen zbog prekraja ugovora, osuen je na dva meseca zatvora. (Kad fabrikant prekri ugovor, radnik ga moe tuiti samo civiliter1* ix*fabrikant rizikuje jedino novanu kaznu.") Poto je odleao 2 meseca, isti tj. radnicima
ga fabrikant pozva da se po starom ugovoru vrati u fabriku. Radnik izjavi: ne. Prekrenje ugovora ve je odsedeo. Fabrikant ga ponovo tui, sud .ga ponovo osudi mada je to jedan od sudija, g. Shee, javno igosao kao pravni monstrum, po kome neko moe celog ivota biti periodino kanjavan za jedan isti prestup, odnosno zloin. Ovu osudu nisu izrekli great unpaid!134', provincijski Dogberryji, ve jedan od najviih sudova u Londonu. {Uz etvrto izdanje. Sad je to ukinuto. Izuzev nekoliko sluajeva npr. u javnim plinaramaradnici su u Engleskoj u stvari prekrenja ugovora sada izjednaeni s poslodavcima i mogu biti tueni samo po graanskom pravnom postupku. F. E.}Drugi se sluaj dogodio u Vilt1+ iru krajemgraanskom pravnom 30 tkalja na parnim razbojima, zaposlenih kod po novembra 1863. Oko postupku
Mi samo napominjemo materijalne uslove pod kojima se obavlja fabriki jad. Svi ulni organi podjednako pate od vetaki poviene temperature, od vazduha zasienog otpacima sirovina, od zagluujue buke itd., da i ne govorimo o ivotnoj opasnosti izmeu naikanih maina, koje donose svoje izvetaje o industrijskim bitkama s redovnou godinjih doba.190a Ekonomisanje drutvenih sredstava za proizvodnju, koje je tek pod fabrikim sistemom sazrelo kao u staklenoj bati, postaje u rukama kapitala ujedno i sistematskim pljakanjem radnikovih ivotnih uslova za vreme rada: prostora, vazduha, svetlosti i linih zatitnih sredstava protiv okolnosti procesa proizvodnje opasnih po ivot ili tetnih po zdravlje, da i ne govorimo o ureajima za radnikovu udobnost.479 Zar Fourier nije imao pravo kad je fabrike nazvao ublaenim robijanicama?192[135]
479 U prvom odeljku tree knjige izneu podatke o jednoj skoranjoj kampanji engleskih fabrikanata protiv odredaba fabrikog zakona o zatiti udova radnika od opasnih maina. Ovde e biti dovoljan citat iz zvaninog izvetaja fabrikog inspektora Leonarda Hornera: Sluao sam fabrikante kako s neoprostivom frivolnou govore o nekim nesrenim sluajevima; npr., gubitak jednog prsta za njih je malenkost. ivot i budunost radnika toliko zavise od njegovih prstiju da je takav gubitak za njega krajnje ozbiljan dogaaj. Kad ujem takvo besmisleno nagvadanje, obino pitam: ,Recimo, trebate jo jednog radnika, a jave se dvojica, obojica su u svakom pogledu podjednako valjani, samo to jednom nedostaje palac ili kaiprst; koga biste vi izabrali? 1 Oni nisu nikad ni asak oklevali da se odlue za onoga koji ima sve prste... Ova gospoda fabrikanti imaju lane predrasude protiv onoga to oni nazivaju pseudofilantropskim zakonodavstvom. (RIF za 31. oktobar 1855.) Ova gospoda fabrikanti su pametni ljudi i ne oduevljavaju se uzalud pobunom vlasnika robova K18!
5. Borba izmeu radnika i maine
Borba izmeu kapitaliste i najamnog radnika poinje sa samim kapitalistikim odnosom. Ona besni kroz celi manufakturni period. 480 Ali tek sa uvoenjem maina radnik poinje borbu protiv samog sredstva za rad, tog materijalnog naina postojanja kapitala. On se buni protiv tog odreenog oblika sredstva za proizvodnju kao protiv materijalne osnovice kapitalistikog naina proizvodnje. U 17. veku bilo je gotovo u celoj Evropi radnikih pobuna protiv maine za tkanje pantljika i irita (tzv. Bandmiihle nazvane i Schnurmiihle ili Muhlenstuhl).481 Krajem prve treine 17. veka svetina je sruila jednu pilanu na vetar, koju je u blizini Londona podigao neki Holananin. Jo poetkom 18. veka imale su u Engleskoj vodom terane maine za rezanje drveta veliku muku dok su savladale otpor naroda, koji je pomagao parlament. Kada je 1758. Everet sagradio prvu mainu za strienje vune koju je terala voda, spalilo ju je 100 000 ljudi koji ostadoe bez posla. Protiv Arkwrightovih scribbling mills482 * i maina vlaara 50 000 radnika, koji su dotle iveli
Vidi, izmeu ostalog: John Houghton, Husbandry and Trade improved, London 1727; The Advantages of the East-India Trade, 1720; John Bellers, Proposals for raising a Colledge of Industry, London 1696. Gazde su, na nesreu, u stalnom ratu sa svojim radnicima. Nepromenljivi cilj onih prvih jeste da dou do to je mogue jevtinijeg rada, a u tu svrhu upotrebljavaju oni svako lukavstvo, dok oni drugi s jednakom revnou hvataju svaku zgodu da svoje gazde nateraju da im povise najamninu. An Inquiry into the causes of the Present High Prices of Provisions, 1767, str. 61, 62. (Pisac, svetenik Nathaniel Forster, potpuno je na strani radnika.) 481 Maina za tkanje traka izumljena je u Nemakoj. Talijanski opat Lancellotti pripoveda u spisu, koji je tampan u Veneciji 1636, ovo: Anton MUller iz Danciga video je otprilike pre 50 godina (L. je pisao 1629) u tom gradu veoma veto napravljenu mainu koja je izraivala 4 do 6 komada tkanine odjedanput. Poto se Gradsko vee pobojalo da bi taj pronalazak mogao masu radnika oterati u prosjake, ono je pronalazak unitilo i naredilo da se pronalaza potajno zadavi ili utopi.t136l U Lajdenu je ista maina prvi put primenjena 1629. Pobune iritara prisilile su isprva optinu da je zabrani; razne uredbe Magistrata od 1623, 1639. itd. ograniie njenu primenu. Naposletku, uredbom od 15. decembra 1661. bi dozvoljena pod izvesnim uslovima. U tome gradu, kae Boxhorn (Institutiones politicae, Leyden 1663) o uvoenju maine za pantljike u Lajdenu, pronalo je nekoliko ljudi pre dvadesetak godina spravu za tkanje kojom je jedan jedini radnik mogao da izradi vie tkanina i s veom lakoom nego inae vie njih za isto vreme. Zato nastadoe nemiri i albe tkaa, dok optina naposletku 482 davala je u svom usavrenom obliku 40 do 50 komada najedanput. 185 U staromodnim manufakturama ponavljaju se ponekad jo i danas grubi oblici radnikih buntova protiv maina, kao, npr., u brusionicama turpija u efildu 1865.
480
od grebenanja vune, podnese peticiju parlamentu. Razoravanje maina naveliko u engleskim manufakturnim srezovima u toku prvih 15 godina 19. veka, naroito usled uvoenja parnog razboja, poznato pod imenom luditskog pokreta, pruilo je antijakobinskoj vladi Sidmouth-a, Castlereagh-a i drugih izgovor za najreakcionamije nasilnike mere. Trebalo je vremena i iskustva dok je radnik nauio da razlikuje mainu od njene kapitalistike primene i da svoje napade prenese sa samog materijalnog sredstva za proizvodnju na drutveni oblik njegovog iskoriavanja.195 Borbe za najamninu u manufakturi imale su manufakturu kao pretpostavku i nisu bile uperene protiv njena opstanka. Ukoliko je bilo borbe protiv stvaranja manufaktura, nju su vodili esnafski majstori i povlaeno gradovi, a ne najamni radnici. Zato pisci manufakturnog perioda shvataju podelu rada preteno kao sredstvo da se zamene potencijalni radnici, a ne da se radnici stvarno istisnu. Ta razlika je razumljiva sama po sebi. Kad, npr., kaemo da bi u Engleskoj bilo potrebno 100 miliona ljudi da na starinskom kolovratu ispredu pamuk koji sada isprede pola miliona ljudi na mainama, to, naravno, ne znai da su te maine zauzele mesto onih miliona, koji nikada nisU- postojali.' To znai samo da bi trebalo mnogo miliona radnika da zamene predionike maine. A naprotiv, kad kaemo da je parni razboj u Engleskoj bacio 800 000 tkaa na ulicu, onda nije re o postojeoj maini koju bi trebalo zameniti odreenim brojem radnika, nego o postojeem broju radnika koje je maina stvarno zamenila, tj. istisnula. Za vreme manufakturnog perioda zanatska proizvodnja ostala je osnovica, mada je bila rastavljena na delove. Nova kolonijalna trita nisu mogla biti zadovoljena relativno malim brojem gradskih radnika koji su ostali od srednjega veka, a prave manufakture stvorile su ujedno nova podruja rada seoskom stanovnitvu, koje je u vreme raspadanja feudalizma najureno sa svoje zemlje. U ono se vreme, dakle, vie isticala pozitivna strana podele
* grebenara
13. glava* Maine i krupna industrija 386
rada i kooperacije u radionicama, a ona je bila u tome to su i jedna i druga poveavale proizvodnost zaposlenih radnika.483 Istina, kada se primene u poljoprivredi, kooperacija i kombinacija sredstava za rad u rukama malog broja ljudi izazivaju u mnogim zemljama, mnogo pre krupne industrije, velike, iznenadne i silovite revolucije u nainu proizvodnje, a stoga i u uslovima ivota i sredstvima zapoljavanja seoskog stanovnitva. Ali se ova borba prvobitno odigrava vie izmeu krupnih i sitnih zemljovlasnika nego izmeu kapitala i najamnog rada; s druge strane, ukoliko radnici bivaju istiskivani sredstvima za rad, ovcama, konjima itd., akti neposrednog nasilja ovde su u prvom redu pretpostavka za industrijsku revoluciju. Najpre se radnici najure sa zemlje, a onda dolaze ovce. Tek je kraa zemlje u velikom stilu, kao u Engleskoj, stvorila teren za primenu krupne poljoprivrede.196a Zato ovaj prevrat u poljoprivredi ima u svojim poecima vie izgled politike revolucije.
483 ser James Steuart shvata ak i dejstvo maina potpuno u tom s mislu Ja, dakle, smatram maine za sredstvo koje (prema svojoj moi dejstva) poveava broj radnih ljudi koje ne moramo hraniti... ime se dejstvo maine razlikuje od dejstva novih stanovnika? (Principes etc., francuski prevod, sv. I, knj. I, gl.
) Mnogo je naivniji Petty kad kae da ona zamenjuje poligamiju. Ovo gledite moe u najboljem sluaju vaiti za neke delove Sjedinjenih Drava. Naprotiv: Maine se retko s uspehom mogu upotrebiti u svrhu smanjenja rada pojedinca; za njihovu bi izradu trebalo vie ra4j nego to bi se njihovom primenom moglo utedeti. Sa stvarnom koriu one su primenjive samo onde gde deluju na velike mase, gde jedna maina potpomae rad hiljada ljudi. Stoga njih u najveem broju ima u najvie naseljenim zemljama u kojim ima najvie nezaposlenih ljudi... One se primenjuju ne zbog nedostatka radnih snaga, ve ba zbog lakoe kojom se ove u masama mogu privui na rad. (Piercy Ravenstone, Thoughts on the Funding System and its Effects, London 1824, str. 45.)
i96a | 479.) (jZ etvrto izdanje. Ovo vredi i za Nemaku. Tamo gde kod nas postoji krupna poljoprivreda, dakle osobito u istonoj Nemakoj, postala je mogua tek ienjem seljaka (Bauernlegen), koje je uzelo maha od 16. veka, a osobito posle 1648. F. E.}
U vidu maine sredstvo13. glava Maine i krupna industrija 387 za rad postaje odmah konkurentom samog radnika.484 samooploavanje kapitala pomou maine stoji u upravnoj srazmeri prema broju radnika kojima maina unitava uslove za egzistenciju. itav sistem kapitalistike proizvodnje poiva na tome da radnik svoju radnu snagu prodaje kao robu. Podela rada ini tu radnu snagu jednostranom svodei je na sasvim posebnu vetinu da rukuje deliminom alatkom. im rukovanje alatkom pripadne maini, radna snaga, izgubivi upotrebnu vrednost, gubi i razmensku vrednost. Radnik se vie ne moe prodati, kao papirni
** Ure, Philosophy etc., str. 20.

484
Maine i radnici u stalnoj su utakmici. (Ricardo, Principles etc., str.
novac povuen iz opticaja. Ovaj deo radnike klase koji maine na ovaj nain pretvaraju u suvino stanovnitvo, tj. u stanovnitvo koje vie nije neposredno potrebno za samooploavanje kapitala, s jedne strane propada u neravnoj borbi stare zanatske i manufakturne proizvodnje protiv mainske, a s druge strane preplavljuje sve industrijske grane koje su lake pristupane, prepunjuje trite rada i stoga obara cenu radne snage ispod njene vrednosti. Velika uteha za pauperizovane radnike treba da bude to su njihova stradanja delom samo privremena (a temporary inconvenience), a delom to maine samo postepeno osvajaju celo polje neke proizvodnje, ime se suzbija obim i intenzivnost njihovog razornog dejstva. Jedna uteha pobija drugu. Tamo gde maina postepeno zahvata neko polje proizvodnje, ona stvara hroninu bedu u onom sloju radnika koji njoj konkurie. Gde je prelaz nagao, deluje ona otro i pogaa mase. Svetska istorija ne prua uasniji prizor nego to je propadanje engleskih runih tkaa pamuka, propadanje koje je ilo postepeno, nastavljalo se decenijama, dok nije zapeaeno 1838. Mnogi su umrli od gladi, mnogi su sa svojim porodicama dugo ivotarili sa 2J/2 pensa dnevno.485 Naprotiv, engleske maine za pamuk imale su akutno dejstvo na Istonu Indiju, iji je generalni guverner 1834/1835. konstatovao:
Ovoj bedi nema sline u istoriji trgovine. Od kostiju tkaa pamuka bele se ravnice Indije.
Naravno, poto su ovi tkai napustili zemaljski ivot, maina im je priredila samo privremene neprijatnosti. Uostalom, privremeno dejstvo maina trajno je, poto one zahvataju sve nove i nove oblasti proizvodnje. Tako se osamostaljeno i otueno oblije, koje kapitali-
i8 pre uvoenja zakona o sirotinji od 1834. produavala se u Engleskoj konkurencija izmeu runog i mainskog tkanja na taj nain to su parohijskim potporama dopunjavane najamnine koje su bile duboko pale ispod minimuma. Preasni g. Turner bio je 1827. paroh u Vilmslou, u fabrikom srezu eiru. Pitanja Odbora za anketu o iseljavanju i Turnerovi odgovori pokazuju na koji se nain odrava runi rad u konkurenciji s mainom. Pitanje: Zar primena mainskog razboja nije istisnula runi razboj? Odgovor: Nesumnjivo; on bi ga jo i vie bio istisnuo da runi tkai nisu bili kadri da podnesu obaranje najamnina. Pitanje: Ali zar nije runi tka, pokorivi se, pristao na najamninu koja je nedovoljna za njegovo izdravanje, i zar nije upuen na sirotinjsku potporu da bi dopunio to mu za izdravanje treba? Odgovor: Jeste, konkurentska sposobnost runog razboja prema mainskom u stvari se i omoguuje jedino putem sirotinjskih potpora. Tako se korist koju radni ljudi imaju od uvoenja maina sastoji u poniavajuem prosjaenju ili u gubitku zaviaja; oni su od ranije cenjenih i donekle nezavisnih zanatlija postali bednici koji puze na kolenima i jedu poniavajui hleb milostinje. To se naziva privremenom nevoljom. (A Prize Essay on the comparative merits of Competition and Co-opei tion, London 1834, str. 29.)
stiki nain proizvodnje uopte 13. glava Maine i krupna rad i proizvodu daje sredstvima za industrija 389 rada, prema radniku razvija blagodarei maini u potpunu suprotnost.486 Zato se s njome prvi put javljaju estoke pobune radnika protiv sredstva za rad. Sredstvo za rad ubija radnika. Ova se direktna suprotnost ispoljava svakako najoiglednije kad god novouvedena maina konkurie tradicionalnoj zanatskoj ili manufakturnoj proizvodnji. Ali u samoj krupnoj industriji stalno usavravanje maina i razvitak automatskog sistema imaju isto dejstvo.
Stalna svrha usavrene maine jeste da smanjuje runi rad ili da proces proizvodnje u fabrici usavri time to na mesto ljudskih aparata postavlja gvozdene.487 Primenjivanje parne i vodene snage na maine koje su dotle bile pokretane rukom svakodnevni je dogaaj... Mala usavravanja na mainama, kojima je svrha ekonomija pogonske snage, poboljanje proizvoda, poveanje proizvodnje za dato vreme ili istiskivanje kakvog deteta, ene ili oveka, stalno se vre, pa iako ne izgledaju znaajni, ipak imaju vane rezultate.488 Svuda gde neka operacija zahteva mnogo umenosti i pouzdanu ruku, oduzima se ona to je mogue bre iz ruku odvie umenog radnika, esto sklonog nepravilnostima svake vrste, i poverava se naroitom mehanizmu, koji tako pravilno radi da ga dete moe nadgledati.*489 *U automatskom sistemu radnikov talenat sve se vie istiskuje. 20*
486 Isti uzrok koji moe da povea ist dohodak zemlje (tj., kao to Ricardo to na istom mestu objanjava, dohodak zemljoposednika i kapitalista ije je bogatstvo, sa ekonomskog gledita = bogatstvu nacije), moe jednovremeno stvoriti suvino stanovnitvo i pogorati poloaj radnika. (Ricardo, Principles etc., str. 469.) Stalan cilj i tendencija svakog usavravanja mehanizma u stvari je potpuno osloboenje od ljudskog rada ili obaranje njegove cene zamenjivanjem odraslih mukih radnika enskim i dejim radom ili kvalifikovanih radnika nekvalifikovanim. (Ure, Philosophy etc., str. 23.) 20 Rip za 31. oktobar 1858, str. 43. 488 RIF za 31. oktobar 1856, str. 15. 489 Ure, Philosophy etc., str. 19. Velika korist od maina u ciglanama jeste u tome to one poslodavca ine sasvim nezavisnim od kvalifikovanih radnika. (CEC, V Report, 1866, str. 130, br. 46.) Dodatak uz drugo izdanje. to se tie graenja maina (lokomotiva itd.), g. A. Sturrock, generalni direktor mainskog odseka drutva Great Northern Railway, kae ovo: Skupi engleski radnici svakim se danom manje trae. Proizvodnja se poveava primenjivanjem savrenijih instrumenata, a te instrumente posluuje niska vrsta radnika (a low class of labour)... Ranije je kvalifikovan rad bio neophodan za proizvodnju svih delova parne maine. Isti se delovi sada proizvode manje kvalifikovanim radom, ali s dobrim instrumentima... Pod instrumentima razumem maine koje se primenjuju u graenju maina. (Royal Commission on Railways. Minutesof Evidence, br. 17 862. i 17 863, London 1867.) ** Ure, Philosophy etc., str. 20.
Usavravanje maina ne samo da dozvoljava da se smanji broj zaposlenih odraslih radnika potrebnih za postizanje odreenog rezultata, nego i zamenjuje jednu klasu ljudskog rada drugom, umenije manje umenim, odrasle decom, mukarce enama. Sve te promene izazivaju "talna kolebanja najamnine.204 Maine neprestano izbacuju odrasle iz fabrike.205
Rapidni razvitak mainskog sistema pod pritiskom skraenog radnog dana pokazao je njegovu izvanrednu elastinost, koja je posledica nagomilavanog praktinog iskustva, ve zateenog obima mehanikih sredstava i stalnog napretka tehnike. Ali ko je 1860, u vreme kad je engleska pamuna industrija bila na vrhuncu, mogao i naslutiti ono burno usavravanje maina i odgovarajue istiskivanje runog rada to su ih izazvale sledee tri godine, podstaknute amerikim graanskim ratom? Dovoljno je navesti ovde o tome nekoliko primera iz zvaninih izvetaja engleskih fabrikih inspektora. Jedan manesterski fabrikant kae:
Mesto 75 maina za grebenanje treba nam sad samo 12, koje daju istu koliinu jednake, ako ne i bolje kakvoe... Uteda na najamnini iznosi nedeljno 10, na otpacima pamuka 10%.
U jednoj manesterskoj predionici finog prediva

bila je, zahvaljujui ubrzanom kretanju i uvoenju raznih selfacting1* procesa, otputena u jednom odeljenju etvrtina radnika, a u drugome preko polovine, dok je maina za eljanje doav na mesto druge maine grebenare jako smanjila broj ruku zaposlenih dotle u odeljenju za grebenanje.
Druga jedna fabrika prediva rauna da je utedela 10% od svih svojih ruku. Gospoda Gilmore, fabrikanti pree iz Manestera, izjavljuju :
Raunamo da nam je nova mainerija u blowing departement-u2* utedela punu treinu ruku i najamnine...; u jack frame i drawing frame room3* uteda u broju ruku i trokovima iznosi oko treine; u predionici uteujemo oko treine trokova. Ali to nije sve; kad sada naa prea ide tkaima, ona je toliko poboljana primenom novih maina da oni mogu proizvoditi bolje tkanine i u veoj koliini nego dok su radili sa starom mainskom preom.206
Fabriki inspektor A. Redgrave dodaje:

204 205
Isto, str. 321. Isto, str. 23. 20 RIF za 31. oktobar 1863, str. 108. i dalje.
x
nje
* automatskih 2* odeljenju za ienje pamuka 3* odeljenju za sukai namota van je
13. glava Maine i krupna industrija 391 Proizvodnja se poveava, a broj radnika smanjuje se brzim koracima; pre kratkog vremena otpoelo je u vunarama novo smanjivanje ruku koje jo traje; pre neki dan rekao mi je uitelj iz okoline Rodela da veliko opadanje broja uenica u enskoj koli nije samo posledica pritiska krize, ve i izmena na mainama u vunarama, usled ega je otputeno proseno po 70 poluvremenjaka. 490
Celokupni rezultat mehanikih usavravanja u engleskoj pamunoj industriji, za koja je dao podstreka ameriki graanski rat, pokazuje sledea tabela ;t137J
Broj fabrika
490 Isto, str. 109. Naglo usavravanje maina za vreme pamune krize omoguilo je engleskim fabrikantima da odmah po svretku amerikog graanskog rata opet prepune svetsko trite. Ve u drugoj polovini 1866. tkanine se gotovo nisu mogle prodavati. Tada je poelo slanje robe u Kinu i Indiju, to je, naravno, jo pojaalo glut1*. Poetkom 1867. fabrikanti pribegoe svom uobiajenom l sredstvu: snienju najamnine za 5%. Radnici se usprotive i izjave, teorijski sa* prepunjenost trita
Od 1861. do 1868. nestalo je, dakle, 388 pamunih fabrika; tj. proizvodnije i krupnije maine koncentrisale su se u rukama manjeg broja kapitalista. Broj parnih razboja opao je za 20 663, ali se njihov proizvod u isto vreme poveao, tako da je savreniji razboj sada proizvodio vie od starog parnog razboja. Najzad, broj vretena porastao je za 1 612 547, dok je broj zaposlenih radnika opao za 50 505. Privremena beda, u koju je pamuna kriza gurnula radnike, bila je, dakle, pojaana i ustaljena usled brzog i nezadrivog napretka maina. Ali maina ne deluje samo kao nadmoni konkurent uvek spreman da najamnog radnika uini suvinim. Kapital nju glasno i s odreenom namerom proglaava za silu koja je neprijatelj radniku, pa tako njome i rukuje. Ona postaje najmonije ratno sredstvo za uguivanje periodinih radnikih ustanaka, trajkova itd. protiv autokratije kapitala.208 Po Gaskellu, parna je maina od svog poetka bila protivnik ljudske snage i osposobila je kapitalistu da srui sve vee pretenzije radnika, koje su pretile da dovedu u krizu tek nastali fabriki sistem.209 Mogla bi se napisati itava istorija pronalazaka od 1830. naovamo koji su se javili samo kao ratno sredstvo kapitala protiv radnikih pobuna. Podsetiemo pre svega na automatsku predilicu (selfacting mule), jer ona otvara novu epohu automatskog sistema.210 U svome iskazu pred komisijom tredjuniona, Nasmyth, pronalaza parnog ekia, saoptio je sledee o usavrenjima koja je on izveo na mainama usled velikog i dugog trajka mainskih radnika 1851.
Karakteristina crta naih modernih mehanikih usavravanja jeste uvoenje automatskih maina alatljika. Sve to mehaniki radnik sada ima da radi, i to moe uraditi svaki deak, nije da on sam radi, nego da nadgleda lep rad maine. itava klasa radnika koji zavise iskljuivo od svoje umenosti, sada je odstranjena. Ranije sam zapoljavao etiri deaka na jednog mehaniara. Zahvaljusvim tano, da je jedini lek da se radi kratko vreme, 4 dana nedeljno. Posle dugog opiranja, morala su gospoda, koja su se sama nazvala kapetanima industrije, prihvatiti taj predlog, u nekim mestima uz snienje najamnine za 5%, a u nekim bez snienja. 208 Odnos meu fabrikantima i rukama u fabrikama biljura i flaa jeste hronian trajk. Otuda polet u fabrikaciji presovanog stakla, u kojoj glavne operacije vri maina. Jedna firma blizu Njukasla, koja je ranije proizvodila 350 000 funti duvanog biljumog stakla godinje, proizvodi sada mesto toga 3 000 500 funti presovanog stakla. (CEC, IV Report, 1865, str. 262, 263.) * Gaskell, The Manufacturing Population of England, London 1833, str.
11, 12.
210
naao
je
Gospodin Fairbairn, podstaknut trajkom u svojoj fabrici maina, pronekoliko veoma vanih primena maina za graenje maina.
jui ovim novim mehanikim sredstvima, smanjio sam broj odraslih mukaraca od 1500 na 750. Posledica je bila znatno uveanje moga profita.! 138!
O jednoj maini za tampanje u bojama u tamparijama katuna kae Ure:

Najzad kapitalisti pokuae da se oslobode tog nesnosnog ropstva (naime, za njih tegobnih uslova ugovora s radnicima) prizivajui pomona vrela nauke i ubrzo povratie svoja zakonita prava, prava glave prema ostalim delovima tela.
O jednom pronalasku za gladenje osnove, kome je neposredni povod bio trajk, Ure veli:
Horda nezadovoljnika, koja je uobrazila da je nepobedivo uanena iza starih linija podele rada, bila je tako napadnuta s boka, i moderna mehanika taktika unitila je njena odbrambena sredstva. Ona se morade predati na milost i nemilost.
O pronalasku automatske predilice (selfacting mule) on kae:

Ona je bila pozvana da uspostavi red meti industrijskim klasama... Taj pronalazak potvruje doktrinu, koju smo ve razvili, da kapital, prisiljavajui nauku da mu slui, uvek prisiljava na pokornost buntovnu ruku rada. 491
Mada je Ure-ov spis izaao 1835, dakle u vreme relativno jo slabo razvijenog fabrikog sistema, ipak on ostaje klasian izraz fabrikog duha, ne samo zbog njegova otvorena cinizma, nego i zbog naivnosti kojom Ure izbrbljava besmislene Protivrenosti kapitalistikog mozga. Poto je, npr., razvio doktrinu da kapital, pomou nauke koju je uzeo u najam,
uvek prisiljava na pokornost buntovnu ruku rada, on se buni protiv toga to se sa izvesne strane optuuje mehaniko-fizika nauka da slui despotizmu bogatih kapitalista kao sredstvo za podjarmljivanje siromanih klasa.
Poto je nadugako i nairoko pripovedao o koristi od brzog razvitka maina po radnike, on ih opominje da svojim otporom, trajkovima itd. sami ubrzavaju razvitak maina.
Takve nasilne pobune, kae on, pokazuju ljudsku kratkovidost u njenom najprezrenijem obeleju, u obeleju oveka koji sam sebi see glavu.
Nekoliko stranica napred govorio je suprotno:

Bez tih estokih sukoba i prekida izazvanih pogrenim shvatanjima radnika, fabriki bi se sistem jo mnogp bre razvijao i bio bi korisniji po sve zainteresovane strane.
491
Ure, Philosophy of Manufactures, str. 367 - 370.
Zatim opet uzvikuje:

Na sreu stanovnitva pamunih srezova Velike Britanije, mehanika usavravanja vre se samo postepeno. Nepravedno, veli on, okrivljuju maine da smanjuju najamninu odraslih istiskujui izvestan njihov deo, usled ega njihov broj nadmauje potrebu za radom. Ali one poveavaju tranju za dejim radom i time poveavaju stopu deje najamnine.
Isti ovaj uteitelj brani s druge strane niski nivo dejih najamnina time to one uzdravaju roditelje da svoju decu prerano poalju u fabrike. Cela njegova knjiga je apologija neogranienog radnog dana, a kad zakonodavstvo zabranjuje da deca od 13 godina izdiru vie od 12 asova, to njegovu liberalsku duu podsea na najmranije doba srednjeg veka. Ali mu to ne smeta da od fabrikih radnika zahteva da zahvale provienju koje im je pomou maina pribavilo dokolicu da bi mogli razmiljati o svojim besmrtnim interesima. 492
6. Teorija kompenzacije koja se odnosi na radnike istisnute mainama
itav niz buroaskih ekonomista, kao James Mili, MacCulloch, Torrens, Senior, J. St. Mill i dr., tvrdi da svaka maina koja istisne radnike uvek u isto vreme i nuno osloboava odgovarajui kapital za zapoljavanje ba tih istih radnika.493 Uzmimo da neki kapitalista, recimo u fabrici tapeta, zapoljava 100 radnika s po 30 godinje. Promenljivi kapital koji on godinje izdaje iznosi, dakle, 3000. Recimo da u datom momentu kapitalista otpusti 50 radnika i zaposli preostalih 50 za mainama koje ga staju 1500. Radi uproenosti, nisu uzeti u obzir zgrade, ugalj itd. Dalje se pretpostavlja da godinje utroena sirovina staje kao i ranije 3000.494 Da li je ovaj preobraaj oslobodio ikakav kapital? Pri starom nainu rada, ukupna uloena suma od 6000 sastojala se pola iz postojanog, pola iz promenljivog kapitala. Sada se ona sastoji iz 4500 (3000 za sirovinu i 1500 za maine) postojanog i 1500 promenljivog kapitala. Promenljivi kapital, ili deo kapitala preobraen u ivu radnu snagu, ini jo samo etvrtinu umesto polovine celokupnog kapitala. Umesto osloboenja, ovde se vri vezivanje kapitala u obliku u kome on prestaje da se razmenjuje za
Ure, nov. delo, str. 368, 7, 370, 280, 321, 281, 475. Ricardo je isprva bio istoga miljenja, ali ga je docnije izriito porekao s onom naunom nepristrasnou i ljubavlju prema istini kojima se odlikovao. Vidi: Ricardo, Principles etc., gl. XXXI. On Machinery. 494 Napominjem da ovaj primer dajem potpuno na nain gore pomenutih ekonomista.
493
492
radnu snagu, tj. preobraavanja kapitala iz promenljivog u postojani. Sada kapital od 6000 ne moe, pod inae jednakim okolnostima, nikad zaposliti vie od 50 radnika. Sa svakim poboljanjem maina zapoljavae ih sve manje. Ako novouvedene maine staju manje od zbira radne snage i alata koje su one istisle, recimo samo 1000 umesto 1500, onda bi se jedan promenljivi kapital od 1000 pretvorio ili vezao u postojani, dok bi se jedan kapital od 500 oslobodio. Ako pretpostavimo istu godinju najamninu, ovaj poslednji kapital sainjava fond iz koga se moe zaposliti otprilike 16 radnika, dok je otputeno njih 50; pa ak i mnogo manje nego 16 radnika, poto se 500, kad se pretvaraju u kapital, jednim delom opet moraju pretvoriti u postojani kapital, dakle samo jednim delom mogu se pretvoriti u radnu snagu. Pri izradi novih maina bie, svakako, zaposlen vei broj mehaniara; hoe li to biti kompenzacija tapetarima izbaenim na ulicu? U svakom sluaju, pri izradi tih maina zaposleno je manje radnika nego to ih njihova primena istiskuje. Suma od 1500, koja je predstavljala samo najamninu otputenih tapetara, predstavlja sad u obliku maina: 1. vrednost sredstava za proizvodnju potrebnih za njihovu izradu, 2. najamninu mehaniara koji ih izrauju; 3. viak vrednosti koji pripada njihovom fabrikantu. Jo neto: kad se jednom napravi, maina se vie ne obnavlja do njene smrti. Da bi, dakle, dodati broj mehaniara bio trajno zaposlen, moraju fabrikanti tapeta jedan za drugim istiskivati radnike pomou maina. Ali, u stvari, oni branioci kapitala i ne misle na ovu vrstu osloboenja kapitala. Oni misle na ivotna sredstva osloboenih radnika. Neosporno je, npr., da u gornjem sluaju maine ne samo to oslobaaju 50 radnika, inei ih time raspoloivima, nego istovremeno unitavaju i njihovu vezu sa ivotnim sredstvima u vrednosti od 1500, i tako oslobaaju ta ivotna sredstva. Jednostavna i nimalo nova injenica da maina osloboava radnika od ivotnih sredstava, glasi, dakle, kod tih ekonomista da maina osloboava ivotna sredstva za radnika, ili ih pretvara u kapital pomou koga e se radnik zaposliti. Vidi se, dakle, da sve zavisi od toga kako se kae. Nominibus mollire licet mala.[1391 Prema toj teoriji, ivotna sredstva u vrednosti od 1500 bila su kapital koji je oploavan radom 50 otputenih tapetarskih radnika. Iz toga izlazi da taj kapital ostaje bez upotrebe im onih 50 radnika ostanu bez rada i nema mira ni odmora dok se ponovo ne plasira, pri emu e ga reena pedesetorica opet moi proizvodno utroiti. Pre ili posle moraju se, dakle, kapital i rad opet sresti i onda je kompenzacija gotova. Patnje radnika istisnutih mainom prolazne su, dakle, kao i dobra ovog sveta. ivotna sredstva u izribsu od 1500 nisu nikad stajala prema radnicima kao kapital. Ono to je prema njima stajalo kao kapital jesu ovih 1500 koje su se sad pretvorile u maine. Blie posmatrano,
ovih 1500 predstavljalo je samo jedan deo tapeta koje su otputenih 50 radnika godinje proizvodili i koje su od svog poslodavca primali kao najamninu u novcu umesto u naturi. Tapetima pretvorenim u 1500 oni su kupovali ivotna sredstva u istom iznosu. Stoga su ova sredstva za njih postojala ne kao kapital, nego kao robe, a oni sami su opet za te robe postojali ne kao najamni radnici, nego kao kupci. Okolnost da ih je maina oslobodila kupovnih sredstava pretvara ih od kupaca u nekupce. Toga radi smanjuje se tranja onih roba. Voila tout.1* Ako se ova smanjena tranja ne izravna poveanom tranjom s koje druge strane, pae trina cena roba. Ako padanje cena potraje due vremena i u veem obimu, doi e do otputanja radnika zaposlenih u proizvodnji onih roba. Deo kapitala koji je ranije proizvodio potrebna ivotna sredstva reprodukovae se sada u drugom obliku. Dok trine cene budu padale i dokle bude trajalo premetanje kapitala, bie i radnici, zaposleni u proizvodnji potrebnih ivotnih sredstava, osloboavani jednog dela svoje najamnine. Dakle, umesto da dokae da maina, oslobaajui radnika od ivotnih sredstava, u isto vreme pretvara ova sredstva u kapital za zaposlenje onih prvih, gospodin apologet dokazuje pomou oprobanog zakona tranje i ponude ba obrnuto: da maina izbacuje na ulicu radnike ne samo iz onih grana proizvodnje u kojima je uvedena, nego i iz onih u kojima nije uvedena. Evo kakve su stvarne injenice, koje je ekonomski optimizam izvitoperio: radnici koje je maina istisnula izbacuju se iz radionice na trite rada i tamo uveavaju broj radnih snaga ve raspoloivih za kapitalistiku eksploataciju. U sedmom odeljku pokazaemo kako ovo dejstvo maina koje nam se ovde prikazuje kao kompenzacija za radniku klasu, naprotiv pogaa radnika kao najstraniji bi. Ovde samo ovoliko: radnici, izbaeni iz jedne industrijske grane, svakako mogu potraiti posla u nekoj drugoj. Ako ga nau te se time bude ponovo uspostavila veza izmeu njih i ivotnih sredstava koja su s njima bila osloboena, bie to posredstvom novog, dodatnog kapitala, koji tei da se plasira, a nikako delovanjem kapitala koji je ve pre funkcionisao a sada se pretvorio u maine. Pa ak i tada kako su nitavni njihovi izgledi! Obogaljeni podelom rada, ovi jadnici tako malo vrede izvan svog starog kruga rada da mogy dobiti posla samo u malobrojnim niim granama rada stalno prepunjenim i slabo plaenim.495 Povrh toga, svaka industrijska grana privlai svake godine
495 Govorei o tome, jedan rikardovac kae protiv besmislica J.-B. Saya ovo: Kad je podela rada razvijena, umenost radnika primenjiva je samo u onoj posebnoj grani u kojoj je ta umenost steena; sami su radnici neka vrsta maina. Stoga apsolutno nita ne vredi papagajski torokati kako stvari imaju tendenciju
To je sve.
novu reku ljudi koja joj daje kontingent potreban za pravilnu zamenu jednog dela radnika i proirenje proizvodnje. im maine oslobode jedan deo radnika zaposlenih dotle u nekoj odreenoj industrijskoj grani, rezervni radnici ponovo se raspodeljuju i bivaju apsorbovani u drugim granama rada, dok u prelaznom periodu prvobitne rtve veinom stradaju i propadaju. Nesumnjiva je injenica da maine same po sebi nisu odgovorne za osloboavanje radnika od ivotnih sredstava. One pojevtinjavaju i poveavaju proizvod u grani koju zahvate, a u prvi mah ne menjaju masu ivotnih sredstava koja se proizvode u drugim industrijskim granama. I posle kao i pre uvoenja maine drutvo ima, dakle, isto toliko ili i vie ivotnih sredstava za osloboene radnike, da i ne govorimo o ogromnom delu godinjeg proizvoda koji rasipaju. I u tome je poenta ekonomske apologetike! Protivrenosti i antagonizmi, nerazdvojni od kapitalistike primene maine, ne postoje, zato to ne potiu iz same maine, ve iz njene kapitalistike primene! Dakle, poto maina, uzeta kao takva, skrauje radno vreme, dok kapitalistiki primenjena produuje radni dan; poto sama po sebi olakava rad, dok kapitalistiki primenjena poveava njegovu intenzivnost; poto sama po sebi znai pobedu ovekovu nad prirodnim silama, dok kapitalistiki primenjena znai podjarmljivanje oveka pomou prirodnih sila; poto sama po sebi poveava bogatstvo proizvoaa, a kapitalistiki primenjena pretvara ga u paupera itd., buroaski ekonomista jednostavno izjavljuje da posmatranje maine kao takve prua apsolutan dokaz da su sve one opipljive Protivrenosti puka prividnost obine stvarnosti, ali da kao takve, pa dakle i u teoriji, uopte ne postoje. Tako on sebi uteuje svako dalje lupanje glave, a povrh toga natura svom protivniku glupost da se ne bori protiv kapitalistike primene maina, ve protiv samih maina. Buroaski ekonomist nikako ne porie da se pri tom mogu dogoditi i privremene neprijatnosti; ali gde ima medalje bez nalija! A neko drugo iskoriavanje maine osim kapitalistikog za njega je nemoguno. Eksploatisanje radnika pomou maine znai, dakle, za njega isto to i eksploatisanje maine pomou radnika. Pa ko bude otkrivao kako stvarno stoji s kapitalistikom primenom maine, taj uopte nee njenu primenu, taj je protivnik drutvenog napretka!216 Upravo kao to je rezonovao uveni grlosek Bill Sikes:
da se uravnotee. Pogledajmo oko sebe pa emo videti da se one dugo ne mogu uravnoteiti; a ako i nau ravnoteu, ona je nia nego na poetku procesa. (An Inquiry into those Principles respecting the Nature of Demand etc., London 1821, str. 72.) 219 Pored ostalih, i MacCnlloch je virtuoz u ovom nadutom kretenizmu. Ako je korisno, kae on s izvetaenom naivnou osmogodinjeg deteta, da se radnikova umenost sve vie i vie razvija, tako da se on osposobi da istom

Gospodo porotnici, tom trgovakom putniku zaista je preseen grkljan. Ali ta injenica nije moja krivica, to je krivica noa. Treba li zbog ovakvih prolaznih neprijatnosti ukinuti upotrebu noa? Pomislite samo! Gde bi zemljoradnja i zanati bili bez noa? Zar on nije podjednako spasonosan u hirurgiji kao to je uen u anatomiji? Pa usluan pomonik pri veseloj gozbi? Ukinite no i vi ste nas bacili natrag u najdublje varvarstvom164
Mada maina nuno istiskuje radnika iz grana rada u kojima je uvedena, ona ipak moe da povea zaposlenost u drugim granama rada. Ali ovo dejstvo nema nieg zajednikog s takozvanom teorijom kompenzacije. Poto je svaki mainski proizvod, recimo arin mainske tkanine, jevtiniji od runog proizvoda iste vrste koji je on istisnuo, vai kao apsolutan zakon: ako celokupna koliina mainski proizvedenog artikla ostane jednaka celokupnoj koliini zanatski ili manufakturno proizvoenog artikla koji je zamenjen mainskim, onda se smanjuje ukupna suma utroenog rada. Uveanje rada potrebno eventualno za proizvodnju samih sredstava za rad, maina, uglja itd., mora biti manje od smanjenja rada koje se postie primenom maine. Inae bi mainski proizvod bio podjednako skup ili i skuplji od runog. Ali, u stvari, celokupna masa mainskog artikla koju je proizveo manji broj radnika ne ostaje ista, ve raste daleko iznad celokupne mase istisnutog zanatskog proizvoda. Uzmimo da je za proizvoenje 400 000 arina mainske tkanine potrebno manje radnika nego za proizvodnju 100 000 arina rune tkanine. U etiri puta veem proizvodu ima etiri, puta vie sirovine. Proizvodnja sirovine mora se, dakle, uetvorostruiti. A to se tie potroenih sredstava za rad, kao zgrada, uglja, maina itd., to se granica u ijem okviru moe rasti dodatni rad potreban za njihovu proizvodnju menja prema razlici izmeu mase mainskog proizvoda i mase runog proizvoda koju bi mogao izraditi isti broj radnika. Sa irenjem mainske proizvodnje u jednoj industrijskoj grani raste, dakle, proizvodnja u drugim granama koje prvu snabdevaju sredstvima za proizvodnju. Dokle e s tim rasti masa zaposlenih radnika, zavisi, ako su dati duina radnog dana i intenzivnost rada, od sastava upotrebljenih kapitala, tj. od odnosa njihovih postojanih i promenljivih sastavnih delova. A ovaj se odnos, opet, jako menja s obimom u kome je maina zahvatila ili zahvata one druge grane. Broj ljudi osuenih da rade u rudnicima uglja i metala strahovito je
ili manjom koliinom rada proizvodi sve vee koliine robe, onda mora biti korisno i to da se slui takvom mainom koja ga najuspenije pomae da postigne takav rezultat. (MacCulloch, The Principles of Political Economy, London 1830, str. 182.) 2ia Pronalaza maine predilice upropastio je Indiju, to se nas, meutim, malo tie. (A. Thiers, De la Proprit [str. 275].) Gospodin Thiers pobrkao je ovde predilicu s mehanikim razbojem, to se nas, meutim, malo tie.
porastao usled napretka mainskog sistema u Engleskoj, mada je poslednjih decenija ovo poveavanje usporeno upotrebom novih maina u rudarstvu.496 S mainom se raa i nova vrsta radnika, njen proizvoa. Znamo ve da mainska proizvodnja zavlauje i samom ovom granom proizvodnje, i to u sve veem razmeru. 497 Dalje, to se sirovine498 tie, nesumnjivo je, npr., da je burni razvitak pamunih predionica ogromno unapredio gajenje pamuka u Sjedinjenim Dravama, a s time ne samo i afriku trgovinu robljem, nego je istovremeno uinio gajenje Crnaca glavnim zanimanjem takozvanih pograninih robovskih drava. Kad je 1790. izvren prvi popis robova, njihov broj iznosio je 697 000, a 1861. oko 4 miliona. S druge strane, isto tako je sigurno da je procvat mehanikih vunarskih fabrika uz sve vee pretvaranje oranica u panjake izazvao najurivanje u masama poljoprivrednih radnika, koji postadoe prekobrojni. U Irskoj se jo sada produuje proces koji njeno stanovnitvo, smanjeno gotovo za polovinu od 1845, treba jo vie da snizi na meru koja tano odgovara potrebi njenih lendlordova i engleske gospode vunarskih fabrikanata. Ako maina zahvati prethodne ili srednje stupnjeve kroz koje predmet rada mora da proe do svog poslednjeg oblika, onda se sa materijalom za rad uveava tranja rada u granama u koje ulazi mainski proizvod, a u kojima se radi zanatski ili manufakturno. Na primer, mainsko predenje davalo je preu u takvom izobilju i tako jevtino da su runi tkai u prvi mah, ne poveavajui trokove, mogli da rade puno vreme. Tako se njihov dohodak poveao.499 Otuda priliv ljudi
Prema popisu od 1861 (London 1863, drugi svezak) iznosio je broj radnika zaposlenih u ugljenokopima Engleske i Velsa 246 613, od ega 73 545 ispod, a 173 067 iznad 20 godina. U prvu rubriku spada i 835 dece od 5 do 10 godina, 30 701 lice od 10 do 15 godina i 42 010 lica od 15 do 19 godina. Broj radnika zaposlenih u rudnicima eleza, bakra, olova, kalaja i svih drugih metala iznosio je 319 222. 497 U Engleskoj i Velsu bilo je 1861. u proizvodnji maina zaposleno 60 807 lica, raunajui tu i fabrikante, njihove nametenike itd., kao i sve agente i trgovce iz te struke. Naprotiv, proizvoai manjih maina, kao ivaih itd., zatim proizvoai alata za maine radilice, kao vretena itd., nisu ubrojeni. Ukupan broj civilnih inenjera iznosio je 3329. 498 Poto je elezo jedna od najvanijih sirovina, napominjemo da je 1861. u Engleskoj i Velsu bilo livaca eleza 125 771, od toga 123 430 mukih i 2341 enskih. Od prvih 30 810 ispod, a 92 620 iznad 20 godina. 499 Porodica od 4 odrasla lica (tkaa pamuka), s dvoje dece kao winders1*, dobijala je krajem poslednjeg i poetkom ovog veka, radei 10 asova dnevno, 4 nedeljno; ako se moralo jako uriti s poslom, mogli su zaraditi i vie... Ranije su uvek trpeli zbog nedovoljnog dovoza pree. (Gaskell, The Manufacturing Population etc., str. 34, 35.)
1
496
namotai
u tkanice pamuka, dok naposletku parni razboj nije pomlatio onih 800000 tkaa koje su u Engleskoj stvorile predilice Jenny, throstle i mule. Tako s obiljem mainski proizvedenih tkanina za odelo raste broj krojaa, krojaica, valja itd., dok se ne pojavi ivaa maina. to se vie poveava masa sirovina, poluizraevina, orua za rad itd., koje mainska proizvodnja liferuje s relativno neznatnim brojem radnika, to se i prerada tih sirovina i poluizraevina deli na sve vei broj podvrsta, to vie, dakle, raste raznolikost drutvenih grana proizvodnje. Mainska proizvodnja tera drutvenu podelu rada nesravnjeno dalje nego manufaktura, jer u nesravnjeno veem stepenu poveava proizvodnost radinosti koje je zahvatila. Prvi rezultat maine jeste da poveava viak vrednosti, a ujedno i masu proizvoda koja ga predstavlja, dakle da poveavajui supstanciju koju troi kapitalistika klasa sa svojim prirepcima poveava i same te drutvene slojeve. Njihovo sve vee bogatstvo i relativno sve manji broj radnika potrebnih za proizvodnju osnovnih ivotnih sredstava stvaraju sa novim luksuznim potrebama i nova sredstva da se one zadovolje. Vei deo drutvenog proizvoda pretvara se u viak proizvoda, a vei deo vika proizvoda reprodukuje se i troi u prefinjenim i raznolikim oblicima. Drugim reima: raste proizvodnja luksuznih predmeta.500 Proizvodi se profinjuju i postaju raznolikiji jo i usled novih odnosa koje krupna industrija stvara na svetskom tritu. Sada se vie ne vri samo razmena domaih proizvoda za luksuzne predmete iz inostranstva, nego se i u domau industriju unosi vea masa stranih sirovina, pomonih materija, poluizraevina itd., kao sredstva za proizvodnju. S ovakvim odnosima na svetskom tritu raste tranja za radnicima u transportnoj industriji, i ova se deli na mnoge nove podvrste.501 Umnoavanje sredstava na proizvodnju i ivotnih sredstava, pri relativnom opadanju broja radnika, daje podstreka proirivanju rada u industrijskim granama iji e proizvodi, kao to su kanali, stovarita, tuneli, mostovi itd. tek u daljoj budunosti donositi plod. Bilo neposredno na osnovici mainske proizvodnje, ili bar na osnovici opteg industrijskog prevrata koji joj odgovara, stvaraju se sasvim nove industrijske grane, a otud i nova polja rada. Ali mesto koje one zauzimaju u celokupnoj proizvodnji nikako nije znatno ak ni u najrazvijenijim zemljama. Broj radnika koji je u njima zaposlen raste u upravnoj srazmeri s potrebom reprodukovana najgrubljeg runog rada. Kao glavne industrije ove vrste mogu se danas smatrati: plinare, telegrafija, foto-
F. Engels u delu Die Lage der arbeitenden Klasse in England dokazao je kako je bedan poloaj velikog dela ba tih radnika koji izrauju luksuzne predmete. Mnotvo novih dokaza za ovo ima u izvetajima CEC. 501 U Engleskoj i Velsu bilo je 1861. zaposleno u trgovakoj mornarici 94 665 lica.
500
grafija, parobrodarstvo i eleznice. Prema popisu od 1861 (za Englesku i Vels) izlazi da je u industriji plina (plinare, proizvodnja mehanikih aparata, agenti plinskih drutava itd.) bilo zaposleno 15 211 lica, u telegrafiji 2399, fotografiji 2366, parobrodarskoj slubi 3570, a na eleznicama 70 599, meu kojima oko 28 000 manje ili vie trajno zaposlenih nekvalifikovanih kopaa, pored itavog administrativnog i komercijalnog osoblja. Dakle, ukupan broj lica u ovih pet novih industrija iznosio je 94 145. Naposletku, vanredno poveanje proizvodne snage u oblastima krupne industrije, praeno onako intenzivno i ekstenzivno pojaanom eksploatacijom radne snage u svima ostalim oblastima proizvodnje, dozvoljava da se sve vei deo radnike klase neproizvodno upotrebljava i da se tako, pod imenom posluge, tj. slugu, sluavki, lakeja itd., u sve veim masama reprodukuju stari kuni robovi. Prema popisu od 1861. brojalo, je celokupno stanovnitvo Engleske i Velsa 20066 224 lica, od toga 9 776 259 mukih, a 10289 965 enskih. Kad od toga odbijemo to je za rad prestaro ili premlado, sve neproizvodne ene, mlada lica i decu, zatim ideoloke stalee, kao predstavnike vlasti, popove, pravnike, vojnike itd., dalje sve kojima je jedino zanimanje da ive od tueg rada koji koriste u obliku zemljine rente, kamate itd., i naposletku, paupere, skitnice, zloince itd., onda ostaje okruglo 8 miliona oba pola i najrazlinijih godina, raunajui tu i sve kapitaliste koji vre ma kakvu funkciju u proizvodnji, trgovini, finansijama itd. Od ovih 8 miliona ima:
Od toga samo 177 596 mukog pola iznad 13 godina. Od toga enskog pola 30 501. 225 Od toga mukog pola 137 447. Od ovih 1 208 648 izuzete su sve osobe koje ne slue po privatnim kuama. Dodatak uz drugo izdanje. Od 1861. do 1870. broj mukih slugu gotovo se udvostruio, porastao je na 267 671. Godine 1847. bilo je 2694 uvara divljai (na aristokratskim lovitima), a 1869. njihov broj je iznosio 4921. Mlade devojke koje slue kod londonske purgarije zovu se narodnim jezikom little slaveys, male robinje.
223 224
Saberemo li broj radnika iz svih tekstilnih fabrika s brojem rudarskih radnika dobiemo 1 208 442 lica; saberemo li ga s brojem radnika svih metalskih fabrika i manufaktura dobiemo ukupni broj od 1 039 605 lica, oba puta broj manji od broja modernih kunih robova. Kakav uzvien rezultat kapitalistike primene maina!
7. Odbijanje i privlaenje radnika usled razvitka mainske proizvodnje. Krize pamune industrije
Svi uraunljivi predstavnici politike ekonomije priznaju da uvoenje novih maina deluje kao kuga na radnike u tradicionalnim zanatima i manufakturama s kojima one prvo stupaju u konkurenciju. Gotovo svi jecaju nad ropstvom fabrikog radnika. A ta je glavni adut koji svi oni izigravaju? To da maine, posle strahota perioda njihovog uvoenja i razvijanja, na kraju krajeva poveavaju broj robova rada umesto da ga definitivno smanje! Da, politika ekonomija opija se odvratnom teoremom, odvratnom svakom filantropu koji je uveren u veitu prirodnu nunost kapitalistikog naina proizvodnje, teoremom po kojoj fabrika zasnovana na mainskoj proizvodnji, posle kraeg ili dueg prelaznog perioda, cedi vei broj radnika nego to ih je u poetku izbacila na ulicu!502 Istina, ve se na nekoliko primera, kao kod engleskih fabrika vunice i fabrika svile, pokazalo da na izvesnom stupnju razvitka vanredno irenje fabrikih grana moe biti spojeno ne samo s relativnim,
502 Ganilh smatra, naprotiv, da je krajnji rezultat mainske proizvodnje apsolutno smanjenje broja robova rada, na iji raun ivi uveani broj gens honnetes1* razvijajui svoju poznatu perfectibilit perfectible2*. Ma koliko slabo razumeo kretanje proizvodnje, Ganilh bar osea da je maina kobna ustanova ako njeno uvoenje pretvara zaposlene radnike u paupere i ako njen razvitak stvara vie robova rada nego to ih je ona satrla. Kretenstvo njegovog shvatanja moguno je izraziti jedino njegovim vlastitim reima: Klase koje su osuene da proizvode i troe smanjuju se, a klase koje upravljaju radom, koje pomau, tee i prosveuju itavo stanovnitvo, umnoavaju se... i prisvajaju sve blagodati koje potiu iz smanjivanja trokova rada, iz obilja roba i iz niske cene predmeta za potronju. Idui tim smerom, ljudski se rod uzdie do najviih koncepcija genija, prodire u tajanstvene dubine religije, postavlja spasonosna naela morala (koji se sastoji u tome da prisvajaju sve blagodati itd.), zakone za zatitu slobode (slobode za klase koje su osuene da proizvode?) i vlasti, poslunosti i pravinosti, dunosti i ovenosti. Ovaj mutljag nalazi se u: M. Ch. Ganilh, Des Systbnes d'Bconorme Politique etc., 2. izd., Paris 1821, sv. II, str. 224. Upor.: isto, str. 212-
* potenog sveta 2 * usavrljivu usavrljivost
ve i s apsolutnim opadanjem broja upotrebljenih radnika 1*. Godine 1860, kad je po nareenju parlamenta obavljen specijalan popis svih fabrika u Ujedinjenoj Kraljevini, bilo je u onom odseku fabrikih srezova Lankaira, eira i Jorkira koji je doznaen fabrikom inspektoru R. Bakeru, 652 fabrike; od ovih je 570 fabrika imalo: 85 622 parna razboja, 6 819 146 vretena (bez vretena za u vrt an je), 27 439 konjskih snaga u parnim mainama, 1390 u hidraulinim tokovima, i 94119 zaposlenih lica. Godine 1865. iste su fabrike naprotiv imale: 95 163 parna razboja, 7 025 031 vreteno, 28 925 konjskih snaga u parnim mainama, 1445 u vodenim kolima i 88 913 zaposlenih lica. Dakle, od 1860. do 1865. u tim fabrikama porastao je broj parnih razboja za 11%, vretena za 3%, parnih konjskih snaga za 5%, dok je u isto vreme broj zaposlenih lica opao za 5,5%.503 Izmeu 1852. i 1862. u Engleskoj je znatno porasla fabrikacija vune, dok je broj upotrebljenih radnika ostao skoro jednak.
Ovo pokazuje u kako su velikoj meri nove maine istisle rad prethodnih perioda.504
U nekim sluajevima poveanje broja zaposlenih radnika samo je prividno, tj. nije rezultat proirenja fabrike u kojoj se radi mainski, nego postepenog pripajanja sporednih grana. Na primer, uveanje broja mehanikih razboja i pomou njih zaposlenih fabrikih radnika u (britanskoj) pamunoj proizvodnji, od 1838. do 1858, bilo je prosto plod irenja ove poslovne grane; u drugim fabrikama, naprotiv, bilo je plod nove primene parne snage na razboje za ilime, trake, platno itd. koje je dotle pokretala snaga ljudskih miia.505 Uveanje broja tih fabrikih radnika bilo je, dakle, samo izraz opadanja celokupnog broja zaposlenih radnika. Naposletku, ovde se sasvim apstrahuje da svugde,
RIF za 31. oktobar 1865, str. 58. i dalje. Ali je u isto vreme 110 novih fabrika sli 625 parnih razboja, 628 756 vretena i 2695 parnih i vodenih konjskih snaga dalo materijalnu osnovicu za upoljavanje sve veeg broja radnika. (Isto.) 504 RIF za 31. oktobar 1862, str. 79. Dodatak uz drugo izdanje. Krajem decembra 1871. rekao je fabriki inspektor A. Redgrave u predavanju odranom u Bredfordu u New Mechanics Institution: Od neko doba palo mi je u oi koliko se izgled vunarskih fabrika izmenio. Ranije su one bile ispunjene enama i decom, sad izgleda da maine obavljaju sav rad. Na moje pitanje, jedan mi je fabrikant dao sledee obavetenje: ,Pod starim sistemom radilo je kod mene 63 lica; posle usavravanja maina sveo sam broj svojih radnika na 33, a tu skoro bio sam u stanju da ih, usled novih velikih promena, svedem od 33 na 13/ 505 RIF za 31. oktobar 1856, str. 16.
503
izuzev u metalskim fabrikama, mladi radnici (ispod 18 godina), ene i deca sainjavaju preteni element fabrikog osoblja. Ipak je, uprkos radnikoj masi koju je mainska proizvodnja stvarno istisnula i virtuelno zamenila, pojmljivo kako s njenim irenjem, izraenim u uveanju broja fabrika ili u poveanim dimenzijama postojeih fabrika, moe na kraju krajeva biti vie fabrikih radnika nego to je bilo manufakturnih radnika ili zanatlija koje su fabriki radnici istisli. Uzmimo, npr., da se pri starom nainu proizvodnje nedeljno primenjivani kapital od 500 sastoji od 2/s iz postojanog, a od 315 iz promenljivog sastavnog dela, tj. 200 izdaje se na sredstva za proizvodnju, a 300 na radnu snagu, recimo po l po radniku. S mainskom proizvodnjom menja se sastav celokupnog kapitala. Sada se on deli, npr., na 4/s postojanog i 506/s promenljivog kapitala; ili, sada se za radnu snagu izdaje jo samo 100. Dakle, otputaju se 2/3 ranije zapoljavanih radnika. Ako se ovaj fabriki sistem proiri, i ako, pod inae jednakim uslovima proizvodnje, primenjeni celokupni kapital poraste od 500 na 1500, onda e sad biti zaposleno 300 radnika, upravo koliko i pre industrijske revolucije. Poraste li primenjeni kapital jo vie, na 2000 , zaposlie se 400 radnika, dakle za */3 vie nego pri starom nainu rada. Apsolutno, broj upotrebljenih radnika porastao je za 100, relativno, tj. srazmerno celokupnom predujmljenom kapitalu, opao je za 800, jer bi kapital od 2000 pri starom nainu rada zaposlio 1200 umesto 400 radnika. Relativno opadanje broja zaposlenih radnika moe, dakle, da ide uporedo s njegovim apsolutnim uveavanjem. Gore smo bili uzeli da s uveavanjem celokupnog kapitala njegov sastav ostaje isti, jer se uslovi proizvodnje ne menjaju. Ali mi ve znamo da sa svakim napretkom mainskog sistema raste postojani deo kapitala, koji se sastoji iz maina, sirovina itd., dok promenljivi deo, predujmljen u radnoj snazi, opada; a znamo i to da se ni pri kojem drugom nainu rada ne vre ovako stalna usavravanja, da, dakle, ni sastav celokupnog kapitala nije ovako promenljiv. Ali se ovo stalno menjanje isto tako stalno preseca takama mirovanja i prostim kvantitativnim irenjem na datoj tehnikoj podlozi. Time raste broj zaposlenih radnika. Tako je 1835. u fabrikama za preradu pamuka, vune, vunice, lana i svile u Ujedinjenoj Kraljevini broj svih radnika iznosio svega 354684, dok je 1861. samo broj parnih tkaa (oba pola i svakojakog uzrasta, poev od 8 godina) iznosio 230 654. Ovo uveanje izgleda svakako neznatnije kad se ima na umu da je 1838. broj britanskih runih tkaa pamuka i njihovih porodica koje su oni sami zapoljavali iznosio 800 000507, ne uzimajui u raun tkae istisnute u Aziji i na evropskom kopnu.
506 oaljena, popravljanje (!) njihovog poloaja bi preputeno vremenu i sluaju, smemo se nadati da su ta stradanja sada (20 godina docnije!) skoro (nearly) Vidi u ovom tomu, str. 368. ezla, emu je, po svoj prilici, doprinelo i sadanje veliko irenje parnih razboja. RIF za 31. oktobar 1856, str. 15.)
U nekoliko napomena koje jo imamo da uinimo o ovoj taki dotai emo se delimino isto stvarnih odnosa, do kojih u samom teorijskom razlaganju jo nismo stigli. Dok se mainska proizvodnja u nekoj industrijskoj grani iri na raun tradicionalnog zanata ili manufakture, njen uspeh je tako siguran kako bi bio siguran uspeh recimo vojske naoruane pukama ostraguama protiv vojske naoruane lukovima. Ovaj prvi period, u kome maina tek osvaja za sebe polje rada, od presudne je vanosti zbog izvanrednih profita iju proizvodnju ona pomae. Ovi profiti ne samo da sami po sebi sainjavaju izvor ubrzane akumulacije, nego privlae u povlaenu oblast proizvodnje i velik deo dodatnog drutvenog kapitala koji se stalno stvara i trai novo investiranje. Posebne prednosti prvog perioda burnog poleta stalno se ponavljaju u onim granama proizvodnje u koje se maine tek uvode. Ali im se fabriki sistem do izvesne mere proiri i dostigne odreen stepen zrelosti, naroito im se njegova tehnika podloga, maine, ponu proizvoditi pomou maina, im se revolucionie vaenje uglja i eleza, kao i prerada metala i transport; uopte, im se uspostave opti uslovi proizvodnje koji odgovaraju krupnoj industriji, dobija ovaj nain rada elastinost, sposobnost da se naglo u skokovima iri, sposobnost ogranienu jedino sirovinama i tritem. Maine su, s jedne strane, neposredan uzrok umnoavanju sirovina, kao to je, npr. cotton gin1* poveala proizvodnju pamuka.508 S druge strane, jevtinoa mainskih proizvoda i revolucionisani transport i saobraaj jesu oruja za osvajanje stranih trita. Upropaavajui zanatsku proizvodnju tih zemalja, mainski nain rada pretvara ih prinudnim putem u polja za proizvodnju njegovih sirovina. Tako je Istona Indija bila prisiljena da za Veliku Britaniju proizvodi pamuk, vunu, konoplju, jutu, indigo itd.509 Stalno stvaranje suvika radnika u zemljama krupne industrije vanredno ubrzava iseljavanje i kolonizaciju stranih zemalja, koje se pretvaraju u plantae sirovina za maticu zemlju, kao to ie Australija, npr., postala plantaa vune za
Drugi metodi kojima maine utiu na proizvodnju sirovina bie pomenuti u treoj knjizi. 509 Izvoz pamuka iz Istone Indije u Veliku Britaniju: 1846. g. 34 540 143 funte 1860. g. 204 141 168 funti 1865. g. 445 947 600 funti
508
Izvoz vune iz Istone Indije u Veliku Britaniju: 1846. g. 4 570 581 funta 1860. g. 20 214 173 funte 1865. g. 20 679 111 funti
maina za ienje pamuka
Englesku.233 Stvara se nova internacionalna podela rada koja odgovara 13. glava Maine i krupna industrija 407 glavnim seditima mainske proizvodnje i koja jedan deo Zemljine kugle pretvara u polje prvenstveno poljoprivredne proizvodnje za drugi deo, koji je polje preteno industrijske proizvodnje. Ova revolucija je u vezi s prevratima u poljoprivredi, ali ovde jo nije mesto da se njima pozabavimo.234 Na podsticaj g. Gladstone-a, Donji dom je 17. februara 1867. naredio da se napravi statistika celokupnog uvoza i izvoza itarica, ita i brana svih vrsta, za Ujedinjenu Kraljevinu od 1831. do 1866. Pregledni rezultat dajem u priloenoj tabeli. (Vidi str. 419 1*.) Brano je svedeno na kvartere ita.[14l Ogromna sposobnost fabrikog sistema da se na mahove iri i njegova zavisnost od svetskog trita nuno izazivaju grozniavu proizvodnju koja povlai za sobom prepunjenost trita, sa ijim suava233 Izvoz vune sa Rta dobre nade u Veliku Britaniju: 1846. g. 2 958 457 funti 1860. g. 16 574 345 funti 1865. g. 29 920 623 funte
Izvoz vune iz Australije u Veliku Britaniju: 1846. g. 21 789 346 funti 1860. g. 59 166 616 funti 1865. g. 109 734 261 funta Ekonomski razvitak Sjedinjenih Drava i sam je proizvod evropske, osobito engleske krupne industrije. U njihovom sadanjem obliku (1866) moraju se jo uvek smatrati za kolonijalnu zemlju Evrope. {Uz etvrto izdanje. Otada su se one razvile u drugu industrijsku zemlju sveta, ne izgubivi ipak sasvim svoj kolonijalni karakter. F. E.}
234
Izvoz pamuka iz Sjedinjenih Drava u Veliku Britaniju (u funtama): 1846. g. 401 949 393 1852. g. 765 630 544 1859. g. 961 707 264 1860. g. 1 115 890 608 Izvoz ita i dr. iz Sjedinjenih Drava u Veliku Britaniju (1850. i 1862):
(u engleskim centama)
** engleske sindikate
njem nasmpa paraliza. ivot industrije pretvara se u niz perioda srednje ivahnosti, poleta, hiperprodukcije, krize i zastoja. Neizvesnost i nestalnost kojima mainska proizvodnja izlae radnikovo zaposlenje, a s tim i radnikov ivotni poloaj, postaju normalna pojava usled naizmeninosti tih perioda industrijskog ciklusa. Sem u periodima poleta, meu kapitalistima besni najea borba oko individualnog mesta na tritu. To mesto stoji u upravnoj srazmeri prema jevtinoi proizvoda. Pored toga to to raa suparnitvo u primeni usavrenijih maina koje zamenjuju radnu snagu i novih metoda proizvodnje, nastupa, uvek i jedan moment kad se za pojevtinjenjem roba tei nasilnim obaranjem najamnine ispod vrednosti radne snage.235 Porast broja fabrikih radnika uslovljen je, dakle, srazmerno mnogo brim porastom celokupnog kapitala investiranog u fabrikama. Ali se ovaj proces vri samo u periodima oseke i plime industrijskog ciklusa. Osim toga, njega stalno preseca tehniki napredak, koji radnike as potencijalno zamenjuje, as stvarno istiskuje. Ova kvalitativna promena u mainskoj proizvodnji stalno udaljava radnike iz fabrike ili zatvara njena vrata novoj bujici regruta; dok prosto kvantitativno proirivanje fabrika guta i nove kontingente radnika pored onih izbaenih. Tako se radnici stalno odbijaju i privlae, bacaju tamo i amo, a pri tom se stalno menjaju jo i pol, godine starosti i kvalifikacija novih radnika.
Letimian pregled sudbine engleske pamune industrije pruie nam najjasniju sliku sudbine fabrikog radnika. Od 1770. do 1815. samo pet godina depresije ili zastoja u pamunoj industriji. U toku ovog prvog perioda od 45 godina engleski fabrikanti imali su monopol na maine i na svetsko trite. Od 1815. do 1821. depresija; 1822. i 1823. polet; 1824. ukidanje zakona o koalicijamaC141], opte veliko irenje fabrika; 1825. kriza; 1826. velika beda i pobune meu radnicima pamune industrije; 1827. lagano poboljanje; 1828. veliki porast broja parnih razboja i porast izvoza; 1829. izvoz, naroito u Indiju, nadmauje sve ranije godine; 1830. trita prepunjena, velika beda; od 1831. do 1833. neprekidna depresija; Istonoindijskoj kompaniji oduzet monopol trgovine sa istonom Azijom (Indijom i Kinom); 1834. veliki porast fabrika i mainske proizvodnje, oskudica u radnicima. Novi zakon o sirotinji olakava seobu poljoprivrednih radnika u fabrike srezove. Iz poljoprivrednih grofovija deca se u masama gone u industriju. Trgovina belim robljem. Godine 1835. veliki polet. Istovremeno runi tkai pamuka umiru od gladi; 1836. veliki polet; 1837. i 1838. depresija i kriza; 1839. oivljavanje; 1840. velika depresija, ustanci, intervencija vojske; 1841. i 1842. strahovita stradanja fabrikih radnika; 1842. fabrikanti izbacuju radnike iz fabrika da bi naterali vladu da ukine zakone o itu. Mnoge hiljade radnika okupljaju se u Jorkiru, vojska ih goni nazad; njihove voe izvedene pred sud u Lankasteru. Godine 1843. velika beda; 1844. oivljavanje; 1845. veliki polet; 1846. isprva dui polet, zatim znaci reakcije. Opozivanje zakona o itu; 1847. kriza. Opte sniavanje najamnina za 10 i vie procenata u slavu big loaf-a[98). Godine 1848. depresija traje dalje. Manester pod zatitom vojske; 1849. oivljavanje; 1850. polet; 1851. cene roba padaju, najamnine niske, trajkovi esti; 1852. poinje poboljanje, trajkovi traju i dalje, fabrikanti prete uvozom stranih radnika; 1853. izvoz raste. Osmomeseni trajk i velika beda u Prestonu; 1854. polet, prepunjenost trita; 1855. izvetaji o bankrotstvima stiu iz Sjedinjenih Drava, Kanade, sa istonoazijskih trita; 1856. veliki polet; 1857. kriza; 1858. poboljanje; 1859. veliki polet, uveavanje broja fabrika; 1860. vrhunac razvoja engleske pamune industrije. Indijska, australijska i druga trita tako prepunjena da su tek 1863. jedva uspela da apsorbuju sve zalihe. Francuski trgovinski ugovor. Ogromno umnoavanje fabrika i mainske proizvodnje; 1861. polet traje neko vreme, reakcija, ameriki graanski rat, nestaica pamuka. Od 1862. do 1863. potpuni slom. Istorija nestaice pamuka odvie je karakteristina da se za asak ne bismo na njoj zaustavili. Iz onih nekoliko nagovetaja o stanju svetskog trita u 1860. i 1861. vidi se da je nestaica pamuka fabrikan-
** engleske sindikate
tima bila dobrodola, da im je delom bila i korisna; ta je injenica priznata u izvetajima Manesterske trgovinske komore, a u parlamentu su je izneli na javnost Palmerston i Derby, a dogaaji su je potvrdili.510 Na svaki nain, meu 2887 pamunih fabrika Ujedinjene Kraljevine bilo je 1861. mnogo malih. Prema izvetaju fabrikog inspektora A. Redgrave-a, iji je delokrug obuhvatao 2109 od onih 2887 fabrika, samo su 392 fabrike, ili 19%, upotrebljavale manje od 10 parnih konjskih snaga; 345, ili 16%, 10 do 20, 1372 pak 20 i vie konjskih snaga.511 Male fabrike bile su u veini tkanice, koje su u periodu poleta posle 1858. osnovali mahom pekulanti, od kojih je ovaj davao preu, onaj maine, trei zgradu, a vodio ih je kakav bivi fabriki nadzornik ili kakav drugi neimuan ovek. Veina ovih malih fabrikanata je propala. Istu bi im sudbinu bila priredila i trgovinska kriza, koju je nestaica pamuka spreila. Mada su oni inili treinu broja fabrikanata, njihove fabrike predstavljale su nesravnjeno manji deo kapitala plasiranog u pamunu industriju. to se tie obima paralize, prema autentinoj proceni mirovalo je u oktobru 1862. god. 60,3% vretena i 58% razboja. Ovo se odnosi na itavu ovu granu, a u pojedinim srezovima procent je bio veoma razliit. samo je malo fabrika radilo puno vreme (60 asova nedeljno), ostale s prekidima. ak i malobrojnim radnicima koji su radili puno vreme i sa starom najamninom od komada, nedeljna najamnina smanjila se ve zbog toga to je bolji pamuk zamenjen loijim, Sea Island egipatskim (u predionicama fine pree), ameriki i egipatski suratom (istonoindijskim), a ist pamuk meavinom pamunih otpadaka sa suratom. Kraa vlakna surata, njegova neistoa, lake kidanje njegovih niti, zamenjivanje brana svakojakim teim sastojcima pri glaenju osnove itd., sve je to usporavalo brzinu maina ili broj razboja koje je jedan radnik mogao nadgledati, povealo rad umnoavajui pogreke maina, a smanjivalo najamninu od komada ograniavajui masu proizvoda. Upotrebljavajui surat, radnik je gubio 20, 30 pa i vie procenata, mada je radio puno vreme. Ali je veina fabrikanata i stopu najamnine od komada snizila za 5,71/2 i 10%. Po ovome se onda moe shvatiti poloaj onih koji rade samo 3, 3^2, 4 dana nedeljno, ili samo 6 asova dnevno. Poto je 1863. ve nastupilo relativno poboljanje za tkae, prelce itd., jo uvek je bilo nedeljnih najamnina od 3 il. i 4 pensa, 3 il. i 10 pensa, 4 il. i 6 pensa, 5 il. i 1 peni itd.512 ak i pod ovako munim okolnostima, pronalazaki duh fabrikanata bio je neumoran u iznalaenju novih razloga za kresanje najamnine. Jednim delom, najamnina je zakidana u ime kazne zbog mana proizvoda, kojima je uzrok bio lo pamuk, nepogodna maina itd. Gde je fabrikant'bio vlasnik radnikih kuica, on je sam sebi isplaivao stanarinu odbijajui je od nominalne najamnine.
23fl 511 512
Upor.: RIF za 31. oktobar 1862, str. 30. Isto, str. 19. RIF za 31. oktobar 1863, str. 41 -45, 51.
Fabriki inspektor Redgrave pria o selfacting koji nadgledaju jedan par automatskih mules-a) koji su
minders
(radnicima
na kraju rada od punih 14 dana primali 8 il. ill pensa, a od te sume odbijana im je stanarina; ali im je fabrikant ipak vraao polovinu stanarine kao poklon, tako da su ovi radnici nosili Irni punih 6 il. ili pensa. Nedeljna najamnina tkaa iznosila je poslednjih meseci 1862. od 2 il. i 6 pensa pa navie. 239
Stanarina je esto odbijana od najamnine ak i onda kad su ruke radile samo kratko vreme.240 Nikakvo udo to je u nekim krajevima Lankaira izbila neka vrsta gladnog tifusa! Ali je od svega ovog bilo karakteristinije na koji se nain revolucionisanje procesa proizvodnje vrilo na raun radnika. To su bili pravi experimenta in corpore vili513*, kao opiti anatoma na abama.
Mada sam naveo stvarne prihode radnika u mnogim fabrikama, veli inspektor Redgrave, iz toga se ne sme zakljuiti da oni svake nedelje primaju istu svotu. Radnici su izloeni najveim kolebanjima zbog stalnog eksperimentisanja (experimentalizing-a) fabrikanata...; njihova zarada raste ili opada s kvalitetom pamune meavine; as se pribliuje za 15% njihovom ranijem primanju, a as, naredne ili druge nedelje, opada za 50 do 60%. 241
Ovi eksperimenti ne vre se samo na raun ivotnih sredstava radnika. Svih pet njihovih ula plaaju za te eksperimente.
Ljudi koji otvaraju bale pamuka saoptili su mi da im se od neizdrljivog smrada smui... Onima koji rade u odeljenjima za meanje, scribbling2* i eljanje, praina i prljavtina koje pamuk isputa ulaze u usta, nos, oi i ui, izazivaju kaalj i oteavaju disanje... Zbog kratkoe vlakana dodaje se prei pri glaenju mnogo lepka; ranije se za ovo upotrebljavalo brano, a sada svakojaki surogati, i otuda gaenje i ravo varenje kod tkaa. Najvie se oboljeva od bronhitisa zbog praine, isto tako od katara grla, zatim od jedne kone bolesti usled draenja koe neistoom iz surata.
S druge strane, surogati za brano bili su izvor bogatstva za gospodu fabrikante, jer su poveali teinu pree. Zahvaljujui njima, 15 funti sirovine tei 26 funti kad se izatka.242 U izvetaju fabrikih inspektora od 30. aprila 1864. itamo:
U ovaj mah industrija se koristi ovim pomonim vrelom doista u nepristojnoj meri. Znam s jedne merodavne strane da se tkanina teka 8 funti pravi
239 240 241 242
RIF za 31 oktobar 1863. str. 41, 42. Isto, str. 57. Isto, str. 50, 51. Isto, str.
62,
63,
513
* eksperimenti na bezvrednom ivom telu 2* grebenanje

od 51/4 funti pamuka i 23lt funti lepka. Druga tkanina od 5^4 funti sadrala je 2 funte lepka. To su bili prosti shirtings1* za izvoz. U drugim vrstama dodavalo se ponekad 50% lepka, tako da su se neki fabrikanti mogli pohvaliti, a doista su se i hvalili, kako se bogate prodajui tkanine jevtinije no to ih staje prea koju one nominalno sadre.514
Ali radnici nisu imali da pate samo od eksperimenata fabrikanata u fabrikama i optinskih vlasti izvan fabrike, ne samo od sniavanja najamnine i nezaposlenosti, od oskudice i milostinje, od hvalospeva lordova i lanova Donjeg doma.
Ostavi bez posla usled nestaice pamuka, nesrene ene postadoe izmetom drutva i ostadoe takve... Zato sada i ima vie mladih prostitutki nego to ih je bilo za poslednjih 25 godina.515
U prvih 45 godina razvoja britanske pamune industrije, od 1770. do 1815, bilo je samo 5 godina krize i zastoja, ali to je bio period njenog svetskog monopola. U drugom, 48-godinjem periodu, od 1815. do 1863, bilo je svega 20 godina oivljavanja i poleta, a 28 godina depresije i zastoja. Od 1815. do 1830. poinje konkurencija s kontinentalnom Evropom i Sjedinjenim Dravama. Posle 1833. nasilno se proiruju azijska trita unitavanjem ljudskog roda.t142> Posle ukidanja zakona o itu, od 1846. do 1863, dolazi na 8 godina srednje ivahnosti i poleta 9 godina depresije i zastoja. italac e iz dodate primedbe oceniti poloaj odraslih mukih pamunih radnika, ak i u periodu poleta. 516
RIF za 30. april 1864, str. 27. Iz pisma Chief Constable-a2* Harrisa u Boltonu u: RIF za 31. oktobar 1865, str. 61, 62. 516 U jednom proglasu radnika pamune industrije koji je izdat u prolee 1863. za osnivanje Drutva za iseljavanje, stoji izmeu ostaloga: Nee gotovo niko osporavati da je sada apsolutno potrebno veliko iseljavanje fabrikih radnika. Ali da je potrebno stalno iseljavanje u svako doba i da je bez toga nemogue odrati na poloaj pod obinim okolnostima, pokazuju ove injenice: 1814. iznosila je zvanina vrednost (koja je samo indeks koliine) izvezene pamune robe 17 665 378 , njena stvarna trina vrednost 20 070 824 . Godine 1858. zvanina vrednost izvezene pamune robe iznosila je 182 221 681 , njena stvarna trina vrednost samo 43 001 332 tako da je deset puta vea koliina predstavljala malo vie od dvostruke cene. Razni uzroci koji su zajedniki delovati doveli su do rezultata ovako kobnog po zemlju uopte, a napose po fabrike radnike. Jedan od najizrazitijih jeste stalan suviak rada, neophodan ovoj poslovnoj grani, kojoj je potrebno stalno proirivanje trita ako nee da propadne. Nae pamune fabrike mogu obustavljati rad zbog periodinih zastoja u trgovini, koji su pod dananjim ureenjem neizbeni kao i sama smrt. Ali ba zbog toga ne miruje ovekov pro515 1
248
* materije za koulje 2* efa policije
8. Revolucionisanje manufakture, zanatstva i kunog rada kao delo krupne industrije
a) Ukidanje kooperacije zasnovane na zanatu i podeli rada Videli smo kako maina ukida kooperaciju zasnovanu na zanatu i manufakturu zasnovanu na podeli zanatskog rada. Primer za prvu vrstu jeste maina kosaica; ona zamenjuje kooperaciju kosaa. Oigledan primer za drugu vrstu jeste maina za izradu ivaih igala. Po Adamu Smith-u, u njegovo vreme je 10 ljudi podelom rada izraivalo preko 48 000 ivaih igala dnevno. Meutim, jedna jedina maina izrauje 145 000 igala za radni dan od 11 asova. Jedna ena ili devojka nadzire obino 4 takve maine, dakle proizvodi pomou maina dnevno 600000 komada, nedeljno preko 3 000000 ivaih igala. 246 Ukoliko na mesto kooperacije ili manufakture stupa jedna pojedinana maina radilica, i ona sama moe ponovo postati osnovicom za zanatski sistem rada. Ali ova reprodukcija zanatske proizvodnje, zasnovana na maini, samo je prelaz ka fabrikoj proizvodnji, koja po pravilu nastupa im mehanika pogonska snaga, para ili voda, zameni u pokretanju maine ljudske miie. Ovde-onde, ali samo prolazno, moe se i sitno preduzee spojiti s mehanikom pogonskom snagom, uzimajui paru u najam, kao to se radi u nekim fabrikama u Birmingemu, ili upotrebom malih kalorinih maina^14], kao u nekim granama tkanja itd.247 U proizvodnji svilenih tkanina u Koventriju samoniklo se razvio eksperiment s cottage517*-fabrikama. Redovi koteda ine jedan kvadrat, a u njemu u sredini podignuta je tzv. engine house2* za parnu mainu, koja je pomou vretenaka spojena s razbojima u kotedima.
nalazaki duh. Iako je za poslednjih 25 godina ovu zemlju ostavilo, po najnioj proceni, 6 miliona ljudi, ipak usled neprekidnog istiskivanja rada, a u svrhu pojevtinjavanja proizvoda, postoji veliki procent odraslih ljudi koji ak ni u periodima najveeg poleta nisu u stanju da u fabrikama nau ma kakvo zaposlenje, ma pod kakvim uslovima. (RIF za 30. april 1863, str. 51, 52.) Videemo u jednoj docnijoj glavi kako su gospoda fabrikanti za vreme pamune katastrofe na sve naine pokuavali, ak i intervencijom vlasti, da spree iseljavanje fabrikih radnika. 246 CEC, III Report, 1864, str. 108, br. 447. 247 U Sjedinjenim Dravama ovakvo reprodukovanje zanata na podlozi maina esta je pojava. Tamo e, kad bude nastupio neizbeni prelazak na fabriku proizvodnju, koncentracija ba zbog toga ii koracima od sedam milja u poreenju s Evropom, pa ak i sa Engleskom.
517
* cottage koted, kuica siromanog seljaka ili nadniara 2* mainska
zgrada
U svim ovim sluajevima para je bila davana u zakup, npr. po 2^2 ilinga od razboja. Ova zakupnina za paru plaala se nedeljno, radili razboji ili ne. U svakom kotedu bilo je 2 do 6 razboja koji su pripadali radnicima, ili su kupljeni na kredit ili uzeti pod zakup. Borba izmeu koted-fabrike i prave fabrike trajala je 12 godina. Svrila se potpunom propau 300 koted-fabrika.518 Tamo gde priroda procesa nije ve unapred iziskivala proizvodnju u velikom razmeru, sve su industrije koje su nikle poslednjih decenija, kao, npr., izrada koverata, elinih pera itd., po pravilu prole prvo kroz zanatski, zatim kroz manufakturni oblik proizvodnje, kao kratkotrajne prelazne faze ka fabrikom sistemu. Ovaj je preobraaj najtei tamo gde manufakturnu izradu proizvoda ne sainjava niz uzastopnih procesa razvitka, nego mnotvo disparatnih procesa. To je, npr., bila velika zapreka stvaranju fabrike elinih pera. Pa ipak je ve pre petnaestak godina pronaen automat koji je u jednom mahu vrio 6 disparatnih procesa. Prva elina pera, izraena zanatski 1820. prodavana su po 7 4 il. 12 tuceta; manufaktura je 1830. liferovala istu koliinu po 8 il., a danas je fabrika liferuje krupnoj trgovini po 2 do 6 pensa.519 b) Reakcija fabrikog sistema na manufakturu i kuni rad Razvitak fabrikog sistema i prevrat u poljoprivredi koji prat taj razvitak ne samo da proiruju razmer proizvodnje u svima drugim industrijskim granama, nego im menjaju i karakter. Svugde postaje merodavan princip mainskog sistema da se proces proizvodnje ralani na faze koje ga sainjavaju i da se ovako dati zadaci ree primenom mehanike, hernije itd., jednom rei prirodnih nauka. Zato maina prodire u manufakture sad za ovaj, sad za onaj delimini proces. Time se raspada njihova vrsta organizacija koja je poticala iz stare podele rada, i ustupa mesto stalnim promenama. Osim toga, iz osnova se revolucionie sastav ukupnog radnika ili kombinovanog radnog osoblja. Nasuprot manufakturnom periodu, sada se plan podele rada zasniva na primeni enskog rada, rada dece svih godina starosti, nekvalifikovanih radnika, gde god se samo moe, ukratko na primeni cheap labour-a, jevtinog rada, kako ga Englezi karakteristino nazivaju. Ovo vai ne samo za svu proizvodnju koja se kombinovano vri
Upor.: RIF za 31. oktobar 1865, str. 64. Gospodin Gillott podigao je u Birmingemu prvu veliku manufakturu elinih pera. U njoj se ve 1851. izraivalo preko 180 miliona pera, a troilo 120 tona elinog lima godinje. Birmingem, koji je monopolisao ovu industriju u Ujedinjenoj Kraljevini, proizvodi sada godinje milijarde elinih pera. Prema popisu od 1861, broj zaposlenih lica iznosio je 1428, meu njima 1268 radnica, poev od petogodinjih devojica.
519
518
u velikom razmeru, s upotrebom ili bez upotrebe maina, nego i za tzv. kunu industriju, bilo da se vri u privatnim stanovima radnika, bilo u sitnim radionicama. Ova tzv. modema kuna industrija nema, osim imena, nieg zajednikog sa starinskom, koja je imala za pretpostavku nezavisan gradski zanat, samostalno seljako gazdinstvo, a pre svega kuu radnike porodice. Ona je sada pretvorena u spoljanje odeljenje fabrike, manufakture ili velike trgovake radnje. Pored fabrikih i manufakturnih radnika i zanatlija, koje zbija na jednom prostoru u velikim masama i neposredno im zapoveda, kapital pokree pomou nevidljivih konaca jo i vojsku kunih radnika ratrkanih u velikim gradovima i po selima. Jedan primer: fabrika koulja gospode Tillie u Londonderiju u Irskoj, koja zapoljava 1000 fabrikih radnika i 9000 kunih radnika ratrkanih po selima.250 Eksploatisanje jevtinih i nezrelih radnih snaga postaje u modernoj manufakturi besramnije nego u pravoj fabrici, jer u onoj velikim delom otpada tehnika osnovica fabrike: zamena miine snage mainama i lakoa rada, a osim toga se na najbesavesniji nain enska ili jo nezrela tela izlau uticajima otrovnih supstancija itd. U tzv. kunom radu ono postaje bestidnije nego u manufakturi zato to rascepkanost radnika smanjuje njihovu otpornu snagu, to se izmeu pravog poslodavca i radnika utiskuje itav niz pljakakih nametnika, to se kuni rad svugde bori s mainskim ili bar s manufakturnim u istoj grani proizvodnje, to siromatvo otima radniku najnunije uslove rada: prostor, svetlost, zraenje itd., to raste neredovnost zaposlenja, i naposletku, to u ovim poslednjim pribeitima, za one koje su krupna industrija i poljoprivreda uinile prekobrojnima, konkurencija meu radnicima nuno dostie maksimum. Ekonomisanje sredstava za proizvodnju, sistematski izgraeno tek u mainskom sistemu, koje od samog poetka ujedno znai najbezobzimije traenje radne snage i otimainu normalnih pretpostavki za funkciju rada, ispoljava sada ovu svoju antagonistiku i po ljude ubitanu stranu utoliko vie ukoliko je u nekoj industrijskoj grani manje razvijena drutvena proizvodna snaga rada i tehnika osnovica kombinovanih procesa rada. c) Moderna manufaktura Sad hou da na nekolikim primerima objasnim gornje postavke. U stvari, itaocu su ve poznati mnogi dokazi iz odeljka o radnom danu. Metalske manufakture u Birmingemu i okolini zapoljavaju pored 10 000 ena jo i 30 000 dece i mladih lica, i to velikim delom na vrlo tekom radu. Mi ih tamo nalazimo u po zdravlje tetnim livnicama bakra, fabrikama dugmadi, na radovima na gleejisanju, galva-
250
CEC, II Report, 1864, str. LXVIII, br. 415.
nizovanju i lakovanju.520 Prekomerni rad za odrasle i maloletne osigurao je mnogim londonskim tamparijama novina i knjiga slavno ime klanica.251a Isto preterivanje nalazimo i u knjigovenicama, u kojima su rtve poglavito ene, devojke i deca. Teki rad za neodrasle u uarama, noni rad u solanama, u manufakturama svea i u drugim hemijskim granama; u tkanicama svile, u kojima nema mehanikog pogona, ubilako upotrebljavanje mladia za okretanje razboja. 521 Jedan od najgadnijih, najprljavijih i najmanje plaenih poslova jeste sortiranje krpa, za ta se najradije upotrebljavaju mlade devojke i ene. Zna se da je Velika Britanija, bez obzira na njene vlastite nebrojene krpe, emporijum za trgovinu krpa itavog sveta. Tu pritiu krpe iz Japana, iz najudaljenijih drava June Amerike i sa Kanarskih ostrva. Ali, glavna vrela za njihov dovoz su Nemaka, Francuska, Rusija, Italija, Egipat, Turska, Belgija i Holandija. One slue za ubrenje, za fabrikaciju vune od krpa (za punjenje posteljine), vetake vune (shoddy) i kao sirovina za hartiju. ene koje sortiraju krpe posrednici su za raznoenje malih boginja i drugih zaraznih boletina, ije su one same prve rtve. 522 Klasinim primerom prekomernog, tekog i neprilinog rada, a otud i brutalnog postupanja prema radnicima koji se na ovaj posao uzimaju od ranog detinjstva, moe se pored rudarske proizvodnje i proizvodnje uglja smatrati pravljenje cigli i opeke, za to se u Engleskoj tek ovde-onde upotrebljavaju skoro pronaene maine (1866). Od maja do septembra rad traje od 5 asova izjutra do 8 asova uvee, a gde se suenje vri na slobodnom vazduhu, radi se esto od 4 izjutra do 9 uvee. Radni dan od 5 izjutra do 7 uvee vai kao reduciran, umeren. Deca oba pola upotrebljavaju se od njihove este, ak i od etvrte godine. Ona rade koliko i odrasli, esto i vie. Rad je teak, a letnja ega jo poveava iscrpenot. U jednoj ciglani kod Moslija, npr., neka devojka od 24 godine pravila je uz pomo dveju neodraslih devojica, koje su nosile ilovau i slagale opeke, 2000 opeka dnevno. Ove su devojice nosile dnevno 10 tona ilovae uz klizave padine jame duboke 30 metara, prelazei razmak od 210 stopa.
Nemogue je da dete proe kroz istilite ciglane a da se u moralnom pogledu jako ne sroza... Bestidni govor koji ona sluaju od svojih najranijih godina, prostake, nepristojne i bestidne navike u kojima rastu neuka i podivljala, uzrok je to su u kasnijem ivotu rasputena, pokvarena i porona... Nain
520 2511
A tek deca zaposlena na bruenju turpija u efildu! CEC, V Report, 1866, str. 3, br. 24; str. 6, br. 55, 56; str. 7, br.
59, 60. Isto, str. 114, 115, br. 6-7. Komesar tano primeuje da dok inae maina zamenjuje oveka, ovde deak bukvalno zamenjuje mainu. 522 Vidi izvetaj i mnogobrojna dokumenta o trgovini prnjama u: Public Health, VIII Report, London 1866, Appendix, str. 196-208.
521

stanovanja strahovit je izvor demoralizacije. Svaki moulder (kalupar zapravo kvalifikovani radnik i ef jedne radnike grupe) daje svojoj grupi od 7 lica stan i hranu u svojoj kolibi ili kotedu. Pripadali njegovoj porodici ili ne, u kolibi spavaju ljudi, mladii i devojke. Koted ima obino 2, izuzetno 3 sobe, sve u prizemlju, s loom ventilacijom. Tela su tako iznurena od tekog dnevnog rada da se ne pazi ni na kakve zdravstvene propise, ni na istou, ni na pristojnost. Mnogi kotedi pravi su uzorci nereda, prljavtine i praine... Najvee zlo ovog sistema, koji za taj rad uzima mlade devojke, u tome je to se one po pravilu od detinjstva pa kroz ceo svoj ivot prikivaju za najpokvareniji olo. One se pretvaraju u gruba derita pogana jezika (rough, foul-mouthed boys) pre no to ih priroda naui da su ene. Obuene u neto prljavih dronjaka, golih nogu do iznad kolena, blatnjave kose i blatnjava lica, one se ue da preziru sva oseanja morala i stida. Za vreme podnevnog odmora one se izvale na ledini ili gledaju kako se mladii kupaju u oblinjem kanalu. Kad se njihov teki dnevni posao najzad zavri, oblae bolje haljine i idu s mukarcima u krmu.
Sasvim je prirodno to se itava ova klasa uveliko odaje piu jo iz detinjstva.

Najgore je to sami ciglari oajavaju zbog samih sebe. Jedan od boljih ciglara rekao je kapelanu u Sautholfildu: Gospodine, ako moete podii i popraviti vraga, onda ete moi i ciglara. (You might as well try, to raise and improve the devil as a brickie, Sir!)523
O kapitalistikom ekonomisanju na uslovima rada u modernoj manufakturi (pod kojom ovde razumemo sve radionice gde se radi na veliko, osim pravih fabrika) postoji veoma obilan, zvanini materijal u etvrtom (1863) i estom (1864) Public Health Report-u. Opisi workshops (radionica), osobito londonskih tampara i krojaa, prevazilaze i najgnusnije to je fantazija naih romanopisaca stvorila. Razumljivo je kako to deluje na zdravlje radnika. Dr Simon, po inu najvii lekar u slubi Privy Council-atl44l i zvanini izdava Public Health Reports-a, kae, izmeu ostalog:
U etvrtom svom izvetaju (1861) pokazao sam kako je radnicima praktiki nemogue nastojavati na onom to je osnovno pravo njihova zdravlja, pravo po kome je poslodavac, ma kakav bio posao za koji ih je skupio, duan da oslobodi rad svih po zdravlje tetnih okolnosti koje se dadu otkloniti, ukoliko to od njega zavisi. Pruio sam dokaze da radnici, dok god su praktiki nesposobni da sami izvojuju to zdravstveno zakonodavstvo, ne mogu dobiti neku stvarnu pomo od zvaninih inovnika zdravstvene policije... Beskrajne fizike patnje koje prosto potiu iz njihovog zanimanja bez potrebe mrcvare i skrauju ivot desetinama hiljada radnika i radnica.524
CEC, V Report, 1866, str. XVI-XVIII, br. 86-97. i str. 130- 133, br. 39-71. Upor.: isto, III Report, 1864, str. 48, 56.
523
Za ilustrovanje uticaja radionice na zdravstveno stanje, dr Simon daje sledeu listu smrtnosti:
d) Moderni kuni rad Preimo sad na tzv. kuni rad. Ko hoe da sebi stvori predstavu o ovoj oblasti kapitalistike eksploatacije koja ini pozadinu krupne industrije,, i o njenim strahotama, nek posmatra, npr., jedno naoko sasvim idilino zanimanje, pravljenje eksera u nekim zabaenim engleskim selima.525 Ovde e nam biti dovoljno nekoliko primera iz ipkarstva i pletenja slame, dveju grana u kojima se ili jo nikako ne radi mainama ili se konkurie mainskoj ili manufakturnoj proizvodnji [Manufakturbetrieb1*]. Od 150000 lica zaposlenih u engleskoj proizvodnji ipaka, pod fabriki zakon od 1861. potpada oko 10000. Preostalih 140000 jesu ogromnom veinom ene, mlade i deca oba pola, ali je mukaraca veoma malo. Zdravstveno stanje ovog jevtinog materijala za eksploataciju vidi se iz sledeeg prikaza dr Truemana, lekara General Dispensary526* u Notingemu. Od svakih 686 pacijenata, ipkarki, koje su veinom imale izmeu 17 i 24 godine, bilo je tuberkuloznih:
525 Ovde se radi o kovanim ekserima za razliku od rezanih koji se izrauju pomou maina. Vidi: CEC, III Report, str. XI, XIX, br. 125- 130, str. 52, br. 11; str. 113- 114, br. 487; str. 137, br. 674. 526 2 3 1 * Od 1. do * Opteg dispanzera * doterivanje ipaka * kuama majstorica 4. izdanja: Manufakturtrieb.

1852. 1853. 1854. 1855. 1856. 1 1 1 1 1 na na na na na 45 28 17 18 15 1857. 1858. 1859. 1860. 1861. 1 1 1 1 1 na na na na na 13 15 9 8 8 258
Ovaj porast stope tuberkuloze mora biti dovoljan i najoptimistikijem naprednjaku kao i najlaljivijem bearu meu nemakim torbarima slobodne trgovine. Fabriki zakon od 1861. regulie pravu proizvodnju ipaka ukoliko se ona vri pomou maina, a to je u Engleskoj pravilo. Grane na koje se mi ovde ukratko osvremo, i to ne ukoliko su radnici koncentrisani u manufakturama, magacinima itd., ve samo ukoliko su oni tzv. kuni radnici, dele se, prvo, na finishing (poslednje doterivanje mainski proizvedenih ipaka, a i u ovoj kategoriji opet ima mnogo pododeljaka), drugo na pletenje ipaka. Lace finishing2* vri se kao kuni rad, bilo u tzv. mistresses houses3*, bilo u privatnim stanovima, u kojima ga vre ene same ili sa svojom decom. ene koje dre mistresses houses i same su siromane. Radionica je deo njihovog privatnog stana. One primaju narudbe od fabrikanata, vlasnika velikih radnji itd., i uzimaju na posao ene, devojke i malu decu, ve prema veliini stana i promenljivoj tranji posla. U nekim od ovih lokala broj zaposlenih radnica kree se izmeu 20 i 40, u drugim izmeu 10 i 20. Prosean minimalan uzrast u kom deca poinju da rade jeste 6 godina, ali mnoga poinju i pre 5 godina. Radno vreme obino traje od 8 izjutra do 8 uvee, s odmorom od l1^ asa za obedovanje; uzimanje jela neredovno je, a esto se jede u smrdljivim umezima u kojima se radi. Kad ima dosta posla, rad esto traje od 8 (katkad i od 6) izjutra do 10, 11 i 12 asova u no. U engleskim kasarnama prostor propisan za svakog vojnika iznosi 500 do 600 kubnih stopa, u vojnim bolnicama 1200. U onim umezima dolazi na svako lice 67 do 100 kubnih stopa. Uz to i gasno osvetljenje troi kiseonik iz vazduha. Da bi ipke ostale iste, deca esto moraju izuti obuu, ak i zimi, mada je pod od kamenih ploa ili od opeka.
U Notingemu je sasvim obina stvar nai 14 do 20 dece nabijeno u maloj sobi koja nema vie od 12 stopa u kvadratu, gde se 15 asova dnevno bave radom koji ih iscrpljuje samom svojom dosadnou i jednolinou, i koji se uz to
258
CEC, II Report, str. XXII, br. 166.
obavlja pod svakojakim okolnostima koje razaraju zdravlje... ak i najmlaa deca rade s tako napetom panjom i brzinom da se ovek mora diviti, ona rade ne dajui skoro nikad odmora svojim prstima i ne usporavajui njihovo kretanje. Kad ih ko togod zapita, ne diu oi s rada, bojei se da ne izgube ni trenutak.
Dugaki tap slui mistresses [majstoricama] kao sredstvo za podsticanje utoliko vie ukoliko se radno vreme produuje.
Deca se postepeno zamore i kao ptice se uznemire pred kraj dana, u toku kojeg su bila tako dugo privezana za jednolino zanimanje koje kodi vidu, a i telo iscrpljuje drei ga stalno u istom poloaju. To je pravi robovski rad. (Their work is like slavery.)527
Gde ene sa svojom roenom decom rade kod kue, tj. u modernom smislu, u iznajmljenoj sobi, esto u mansardi, stanje je jo i gore ukoliko moe biti gore. Na ovaj nain se ipke daju na rad 80 milja uokrug Notingema. Kad deca zaposlena u radnjama polaze kui u 9 ili 10 asova uvee esto im daju jo i zaveljaj da ga dovre kod kue. Kapitalistiki farisej kojega zastupa neki njegov najamnik, ini to, razume se, sa sveanom frazom: To je za majku, ali vrlo dobro zna da jadno dete mora sedeti i pomagati majci.528 Pletenje ipaka razvijeno je poglavito u dva engleska poljoprivredna sreza: u ipkarskom srezu Honitonu, koji se prostire 20 do 30 milja du june morske obale Devonira, ukljuiv tu i manja mesta severnog Devona, i u drugbm srezu koji obuhvata veliki deo grofovija Bekingem, Bedford, Northempton i susedne delove Oksfordira i Hantingdonira. Kao radionice slue obino kotedi poljoprivrednih nadniara. Neki vlasnici manufaktura zapoljavaju preko 3000 ovakvih kunih radnika, poglavito decu i mlada lica, iskljuivo enskog pola. I ovde nalazimo iste prilike koje smo opisali kod lace finishing. samo to sad namesto mistresses houses dolaze tzv. lace schools (ipkarske kole), koje dre siromane ene u svojim kotedima. Poev od pete godine, pokadto i ranije, deca rade u tim kolama do dvanaeste ili petnaeste godine; u toku prve godine, najmlaa deca rade 4 do 8 asova; kasnije od 6 asova izjutra do 8 i 10 asova uvee.
Sobe su uglavnom obine sobe za stanovanje u malim kotedima; kamin je zapuen da ne bi bilo promaje, i oni koji tu rade zagrevaju se ponekad i zimi samo vlastitom telesnom toplotom. U drugim sluajevima te su tzv. uionice prostorije sline malim smonicama, bez ognjita... Te su rupe esto prenatrpane, a zato je i vazduh krajnje kuan. Ovome treba dodati jo i kodljivo delovanje pomijara, zahoda, truleih materija i drugog gada, obino kod ulazi u manje kotede.
527 528
CEC, II Report, 1864, str. XIX, XX, XXI. Isto, str. XXI. XXII.
to se tie prostora:
U jednoj ipkarskoj koli ima 18 devojica i jedna majstorica; na svako lice dolazi 35 kubnih stopa; u jednoj drugoj, u kojoj je smrad bio neizdrljiv, bilo je 18 lica sa 24lla kubne stope na glavu. U ovoj se industriji mogu nai uposlena i deca od 2 do 2x/2 godine.529
Onde gde u poljoprivrednim grofovijama Bekingem i Bedford prestaje pletenje ipaka, poinje pletenje slame. Ono se prostire velikim delom Hertfordira i zapadnim i severnim delovima Eseksa. Godine 1861. bilo je zaposleno na pletenju slame i pravljenju slamnih eira 40043 lica, od kojih 3815 mukog pola svih godina starosti, ostalo enskog pola i to 14913 ispod 20 godina, a od toga opet 7000 dece. Umesto ipkarskih, ovde se javljaju straw plait schools (kole za pletenje slame). Decu poinju obuavati u pletenju slame obino od njihove etvrte, katkad i izmeu tree i etvrte godine. Razume se da decu niko ne vaspitava. Sama deca nazivaju osnovne kole natural schools (prirodne kole), za razliku od onih krvopilakih zavoda u kojima ih dre na radu dok ne izrade onoliko proizvoda, veinom 30 jardi na dan, koliko su im propisale njihove polugladne majke. Zatim ih te majke esto nagone da rade jo i kod kue do 10, 11 i 12 asova u no. Slama im porezuje prste i usta kojima je stalno moraju vlaiti. Prema zajednikom miljenju londonskih sanitetskih inovnika, koje je rezimirao dr Ballard, najmanji prostor potreban jednom licu u spavaonici ili radionici jeste 300 kubnih stopa. U pletarskim kolama prostor je jo oskudniji nego u ipkarskim, 12 2/3, 17, 181/a i ispod 22 kubne stope na svako lice.
Manji meu ovim brojevima, kae komesar White, predstavljaju manje od polovine prostora koji bi zauzelo dete spakovano u kutiju koja sa svih str$na ima po 3 stope.
Ovako deca uivaju ivot do svoje dvanaeste ili etrnaeste godine. Bedni, propali roditelji misle samo na to kako da iz dece isteraju to je mogue vie. Kad odrastu, razume se da deca nimalo ne haju za roditelje i naputaju ih.
Nije udo to neznanje i porok preovlauju u stanovnitvu koje je tako vaspitano... Njegov moral je na najniem stupnju... Velik broj ena ima nezakonitu decu, a mnoge u tako ranim godinama, da to zgranjava i one koji su posveeni u kriminalnu statistiku.2*2
Zaviaj ovih uzornih porodica jeste ona zemlja koju grof Montalembert, svakako kompetentan u hrianstvu, naziva uzorom meu hrianskim zemljama Evrope!
361
Isto, str. XXIX, XXX.
Najamnina, uopte bedna u industrijskim granama o kojima smo sad raspravljali (izuzetna maksimalna najamnina dece u pletarskim kolama iznosi 3 il. nedeljno), obara se jo nie ispod njenog nominalnog iznosa putem truk-sistema, koji preovlauje svuda, a osobito u ipkarskim srezovima.263 e) Prelaz moderne manufakture i kunog rada u krupnu industriju. Ubrzavanje te revolucije primenom fabrikih zakona na te naine rada Pojevtinjavanje radne snage jednostavnom zloupotrebom enske i nezrele radne snage, otvorenim pljakanjem svih normalnih uslova rada i ivota i prostom brutalnou prekomernog i nonog rada, udara naposletku na izvesne prirodne, neprekoraive granice, a s time nailazi na granice i pojevtinjavanje roba koje poiva na toj podlozi, kao i kapitalistika eksploatacija uopte. Dugo traje dok se dotle doe, ali kad se najzad doe do te take, onda je kucnuo as za uvoenje maina i rascepkani kuni rad (ili i manufaktura) brzo se pretvara u fabriku proizvodnju. Najgorostasniji primer toga kretanja prua proizvodnja wearing apparel-a (artikala za odevanje). Prema klasifikaciji Komisije za ispitivanje dejeg rada, ova industrija obuhvata: radnike slamnih i enskih eira, kapadije, krojae, milliners i dressmakers264, kouljare i valje, korzetare, rukaviare, obuare, pored mnogih manjih grana kao to su: izrada kravata, okovratnika itd. ensko osoblje zaposleno u ovim industrijama u Engleskoj i Velsu iznosilo je 1861. g. 586298, a od toga je bilo najmanje 115242 ispod 20, a 16 560 ispod 15 godina. Broj ovih radnica u Ujedinjenoj Kraljevini iznosio je (1861) 750334. Broj mukih radnika, koji su u to isto vreme bili zaposleni u proizvodnji eira, obue, rukavica i odela u Engleskoj i Velsu, bio je 437 969, od ega 14964 ispod 15, 89 285 izmeu 15 i 20, a 333 117 preko 20 godina. U ovim podacima izostale su mnoge manje grane koje spadaju ovamo. Ako uzmemo ove brojeve onakve kakvi su, onda, prema popisu od 1861, samo za Englesku i Vels dobijamo zbir od 1 024 267 lica, dakle priblino onoliko koliko apsorbuju zemljoradnja i stoarstvo. Poinje se razumevati u kom cilju maine pomau da se kao maijom proizvedu tako ogromne koliine proizvoda i da se osloboavaju tako ogromne mase radnika. Proizvodnja wearing apparel-a vri se u manufakturama, koje su u svojoj unutranjosti samo reprodukovale podelu rada ije su ratrkane udove zatekle gotove; zatim dolaze sitni zanatski majstori, ali
248 864
dok
CEC, I Report, 1863, str. 185. Milliners izrauju poglavito enske eire, ali i ogrtae i mantile za dame, dressmakers izrauju samo haljine.
13. glava Maine i krupna nego za manukoji vie ne rade kao ranije za individualne potroae, industrija 417 fakture i velike radnje, tako da se esto itavi gradovi i krajevi bave ponekom takvom granom, npr. obuarstvom, kao specijalitetom; naposletku dolaze tzv. kuni radnici, koji proizvode ove artikle u najveem razmeru i koji predstavljaju spoljanje odeljenje manufaktura, velikih radnji, pa ak i sitnih majstora.265 Masu materijala za rad, sirovine, polufabrikate itd. liferuje krupna industrija, a masa jevtinog ljudskog materijala (taillable a merci et misericorde530 *) sastoji se iz ljudi koje su krupna industrija i poljoprivreda oslobodile. Manufakture ove oblasti imaju da za svoj postanak blagodare poglavito potrebi kapitalista da uvek imaju pri ruci spremnu armiju koja bi odgovarala svakom kretanju tranje.266 Te su manufakture, meutim, doputale da pored njih i dalje postoji ratrkana zanatska i kuna radinost kao iroka osnovica. Velika proizvodnja vika vrednosti u ovim granama rada, a ujedno s time i progresivno pojevtinjavanje njihovih proizvoda imali su i imaju kao glavni uzrok minimum najamnine dovoljan samo za bedno ivotarenje i maksimum radnog vremena koji ovek moe podneti. Bila je to ba jevtinoa ljudskog znoja i krvi pretvaranih u robu koja je stalno proirivala trita i svakodnevno ih proiruje; to se tie Engleske, to naroito vai za kolonijalno trite, na kojem, uostalom, preovlauju engleske navike i ukus. Naposletku je dolo do prekretnice. Podloga starog metoda, gola brutalna eksploatacija radnikog materijala, vie ili manje praena sistematski razvijanom podelom rada, nije vie mogla biti dovoljna sve irem tritu niti konkurenciji meu kapitalistima, koja je rasla jo bre nego trite. Kucnu as maine. Maina, kojoj pripada presudna revolucionarna uloga i koja je ravnomerno zahvatila sve bezbrojne grane ove oblasti proizvodnje, kao pomodnu manufakturu, krojenje, obuarstvo, ivenje, pravljenje eira itd. jeste ivaa maina. Neposredno njeno dejstvo na radnike otprilike je isto kao i svake maine koja u periodu krupne industrije osvaja nove poslovne grane. Najmaloletnija deca odstranjuju se. Najamnina mainskog radnika relativno raste prema najamnini kunih radnika, od kojih mnogi spadaju u najbednije meu bednima (the poorest of the poor). Pada zarada bolje situiranih zanatlija, a kojima maina konkurie. Novi mainski radnici iskljuivo su devojke i mlade ene. Pomou mehanike snage one unitavaju monopol mukog rada na teim poslovima, a s lakih poslova gone mase starih ena i nezrele dece. Mona konkurencija ubija najslabije rune radnike. Uasan porast smrti od gladi (death from starvation) u Londonu za poslednjih 10 godina ide uporedo
530 stanuju, delom nadniarke, koje stanuju van radionice. 286 Komesar White posetio je jednu manufakturu vojne odee u kojoj je bilo zaposleno 1000 do 1200 lica, mahom enskih, jednu manufakturu obue s 1300 lica, od kojih su skoro polovina bila deca i mlada lica itd. (CEC, II Report, str. XLVII, br. 319.) i* ostavljen na milost i nemilost
sa irenjem mainskog ivenja.531 Nove radnice na ivaim mainama troe mnogo radne snage, jer ih pokreu rukom i nogom, ili samo rukom, stojei ili sedei, ve prema teini, veliini i osobenosti maine. Njihov posao postaje tetan po zdravlje zbog duine procesa, mada je on veinom krai nego u starom sistemu. Svuda gde se ivaa maina ugnezdi, kao u izradi obue, korzeta, eira itd., ona u ionako tesnim i zakrenim radionicama umnoava inioce tetne po zdravlje.
531
Evo jednog primera: 26. februara 1864. zabeleio je nedeljni izvetaj
o smrtnosti, koji izdaje Registrar general^145! 5 sluajeva smrti od gladi. Istog dana list Times je javio o jo jednom ovakvom sluaju. est rtava smrti od gladi za nedelju dana!
** glavnog kapitaliste
419 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti Kad ovek ue u radionice s niskim tavanicama u kojima radi 30 do 40 mainskih radnika, veli inspektor Lord, na njega dejstvuje neto nepodnoljivo ... Jara, koju jednim delom stvaraju gasne pei za zagrevanje utija, strahovita je... ak i onda kad se u ovakvim prostorijama radi samo tzv. umereno radno vreme, tj. od 8 asova izjutra do 6 uvee, svaki dan 3 ili 4 lica redovno padaju u nesvest.532
Prevrat u drutvenom nainu proizvodnje, taj nuni proizvod preobraaja sredstava za proizvodnju, vri se u arenoj meavini prelaznih oblika. Ovi se oblici menjaju prema tome u kome. je obimu i o d kada je ivaa maina ve zahvatila ovu ili onu industrijsku granu; prema tome u kakvom su poloaju radnici zateeni, prema tome da li pretee manufakturna, zanatska ili kuna radinost, prema zakupnini radionica itd.533 U proizvodnji enskih haljina, npr., u kojoj je rad veinom bio organizovan, poglavito na bazi proste kooperacije, ivaa maina isprva je samo jedan nov inilac manufakturnog rada. U krojakom, kouljarskom, obuarskom i drugim zanatima, ukrtavaju se svi oblici. Ovde pravo fabriko preduzee. Tamo posrednici-po1 slodavci primaju sirovinu od kapitaliste en chef * i okupljaju u sobama
532 CEC, II Report, 1864, str. LXVII, br. 406 - 409; str. 84, br. 124; str. LXXIII, br. 141; str. 68, br. 6; str. 84, br. 126; str. 78, br. 85; str. 76, br. 69; str. LXXII, br. 438. 289 Zakupnina radionica izgleda da je onaj faktor koji u krajnjoj liniji odreuje granicu. Zbog toga se ba u glavnom gradu najdue odrao stari sistem da se izdaje rad malim preduzetnicima i porodicama, i tamo su se najbre opet vratili na taj sistem. (Isto, str. 83, br. 123.) Zavrna reenica tie se iskljuivo obuarstva. ** glavnog kapitaliste
ili mansardama po 10 do 50, pa i vie najamnih radnika oko ivaih maina. Naposletku, kao to je sluaj sa svim mainama koje ne predstavljaju neki ralanjen sistem i koje su primenjive i u majunom formatu, upotrebljavaju zanatlije i kuni radnici sa lanovima svoje porodice, ili u drutvu s nekoliko radnika sa strane, i sopstvene ivae maine.534 U Engleskoj sada u stvari preovlauje sistem da kapitalista koncentrie u svojim zgradama vei broj maina, a onda razdeljuje mainski proizvod na dalju obradu vojsci kunih radnika.535 arenilo prelaznih oblika ipak ne prikriva tendenciju za prelaz u pravi fabriki sistem. Ovu tendenciju podrava sam karakter ivae maine, ija raznostruka promenljivost nagoni na to da se u istoj zgradi i pod komandom istog kapitala spoje ranije odvojene grane rada; zatim okolnost da se neki pripremni ivaki radovi i jo neke operacije najbolje obavljaju tamo gde je sedite maina; najzad, neizbena eksproprijacija zanatlija i kunih radnika koji proizvode sopstvenim mainama. Jednim delom ova ih je sudbina ve stigla. Sve vea masa kapitala plasiranog u ivae maine536 daje podstreka proizvodnji i izaziva zastoje na tritu, a ovi su zastoji za kune radnike signal za prodaju njihovih ivaih maina. Hiperprodukcija samih tih maina prisiljava njihove proizvoae, kojima je potrebna njihova proda, da ih izdaju pod nedeljni zakup, a time stvara konkurenciju ubistvenu po male vlasnike maina.537 Stalno menjanje konstrukcije ivaih maina, menjanje koje se jo uvek vri, kao i njihovo pojevtinjavanje takoe stalno obaraju vrednost starih primeraka, usled ega se oni mogu s profitom primenjivati jo samo u velikom broju, u rukama krupnih kapitalista koji ih kupuju za bagatelu. Naposletku, presudni znaaj pripada ovde, kao i u svima slinim procesima prevrata, zamenjivanju oveka parnom mainom. Primena parne snage nailazi isprva na isto tehnike smetnje, kao drmanje maina, tekoa da se zagospodari njihovom brzinom, brzo propadanje lakih maina itd., sve smetnje koje se iskustvom ubrzo dadu savladati.538 Ako s jedne strane koncentracija mnogih maina radilica u veim manufakturama i nagoni na primenjivanje parne snage, s druge strane konkurencija pare ljudskim miiima ubrzava koncentrisanje radnika i maina radilica u velikim fabrikama. Sada Engleska preivljava u ogromnoj oblasti wearing
534 Ovoga nema u rukaviarstvu itd., gde je poloaj radnika jedva mogue razlikovati od poloaja paupera. 535 CEC, II Report, 1864, str. 83, br. 122. 536 Sarno u industriji izama i cipela u Lesteru, koja proizvodi za velikoprodaju, bilo je 1864. u upotrebi ve 800 ivaih maina. 537 CEC, II Report, 1864, str. 84, br. 124. 538 Takav sluaj je u slagalitu vojne odee u Pimlikou, London; u fabrici koulja Tillie i Henderson u Londonderiju; u fabrici odela firme Tait u Limenku, u kojoj radi oko 1200 ruku.
27*
apparel-a, kao i u veini ostalih grana, preobraaj manufakture, zanata i kunog rada u fabriku proizvodnju, poto su svi ovi oblici, potpuno izmenjeni, razloeni, izopaeni pod uticajem krupne industrije, ve odavno reprodukovan, pa ak i premaili svu udovinost fabrikog sistema, ne reprodukujui i njegove pozitivne razvojne elemente. 275 Ova industrijska revolucija, koja se spontano odigrava, vetaki se ubrzava proirivanjem fabrikih zakona na sve industrijske grane u kojima rade ene, mlada lica i deca. Prinudno regulisanje radnog dana u pogledu duine, pauza, poetka i svretka, sistem smena za decu, iskljuivanje dece ispod izvesnog doba starosti itd., prisiljavaju s jedne strane na primenu maina u veem razmeru276 i na zamenjivanje miia parom kao pogonskom snagom.277 S druge strane, da bi se dobilo u prostoru ono to se gubi u vremenu, proiruje se primena zajedniki upotrebljavanih sredstava za proizvodnju pei, zgrada itd., dakle, jednom rei, vri se vee koncentrisanje sredstava za proizvodnju i odgovarajue vee zbijanje radnika. Glavni prigovor, koji strasno ponavlja svaka manufaktura ugroena fabrikim zakonom u stvari je u ovome: ako se hoe da se pod fabrikim zakonom posao nastavi u svom starom razmeru, onda su potrebni vei izdaci u kapitalu. A to se tie prelaznih oblika izmeu manufakture i kunog rada, kao i samog kunog rada, ograniavanje radnog dana i dejeg rada oduzima im tlo ispod nogu. Bezgranina eksploatacija jevtinih radnih snaga jedina je podloga njihove konkurentske sposobnosti.
275 Tendencija k fabrikom sistemu. (CEC, II Report, 1864, str. LXVII.) itava ova grana danas je u prelaznom stanju i proivljuje iste promene koje su se odigrale u industriji ipaka, u tkakoj industriji itd. (Isto, br. 405.) To je potpuna revolucija. (Isto, str. XLVI, br. 318.) U vreme delovanja Komisije za ispitivanje dejeg rada od 1840. bilo je pletenje arapa jo runi rad. Od 1846. uvedene su svakojake maine, koje danas pokree para. Godine 1862. iznosio je ukupan broj lica oba pola i svih uzrasta, poev od 3 godine pa navie, zaposlenih u engleskim fabrikama arapa, oko 129 000. Ali je 1862, prema parlamentarnom izvetaju od 11. februara, od toga broja samo 4063 lica potpadalo pod fabriki zakon. 274 Tako, npr., u lonarstvu izvetava firma Cochran iz Britannia Pottery, Glasgow: Da bismo odrali nau proizvodnju na visini, upotrebljavamo sada u velikom obimu maine koje posluuju nekvalifikovani radnici, i svaki dan nas uverava da moemo proizvoditi vee koliine nego po starom postupku. (RIF za 31. oktobar 1865, str. 13.) Dejstvo fabrikog zakona jeste u tome da prinuava na dalje uvoenje maina. (Isto, str. 13, 14.) 277 Tako su posle uvoenja fabrikog zakona u lonarstvu, handmoved jiggers539* uveliko zamenjena s power jiggers2*.
539
* kola koja se pokreu rukom 2* kolima koja se pokreu mainom
Bitan uslov fabrike proizvodnje, naroito otkako ona podlee regulisanju radnog dana, jeste normalna sigurnost rezultata, tj. proizvodnje odreene koliine robe ili postizanje nameravanog korisnog uinka za dati period vremena. Pored toga, zakonski odmori regulisanog radnog dana pretpostavljaju iznenadne i periodine prekide rada bez tete po izraevinu koja se nalazi u procesu proizvodnje. Naravno da se ova sigurnost rezultata i ova sposobnost prekidanja rada lake postiu u isto mehanikim granama negoli tamo gde hemijski i fizikalni procesi igraju izvesnu ulogu, kao npr. u gmarstvu, beljenju, bojenju, pekarstvu i veini metalskih manufaktura. Gde se zacarila rutina neogranienog radnog dana, nonog rada i slobodnog pustoenja ljudi, tamo ubrzo gledaju u svakoj spontanoj prepreci veitu prirodnu granicu proizvodnje. Nema otrova koji bi tako sigurno zatirao gamad kao to fabriki zakon uklanja takve prirodne granice. Niko nije vikao o nemogunostima glasnije od gospode lonara. Godine 1864. bio im je naturen fabriki zakon, a ve 16 meseci kasnije bile su iezle sve nemogunosti. Usavravanja koja je izazvao fabriki zakon,
savreniji metod za pravljenje lonarske kae (slip) pomou pritiska umesto pomou isparavanja, nova konstrukcija pei za suenje nepeene robe itd., dogaaji su od velike vanosti u lonarskoj vetini i znae u njoj takav napredak kakav proli vek ne moe pokazati... Temperatura pei znatno je sniena, potronja uglja znatno je smanjena, a dejstvo je na robu bre.540
Uprkos svim proricanjima, cena kotanja grnarske robe nije se poveala, ali se uveala masa proizvoda, tako da je izvoz za 12 meseci, od decembra 1864. do decembra 1865, bio vei od prosene sume prethodnih triju godina za 138 628. U fabrikaciji igica vailo je kao prirodni zakon da deaci, ak i za vreme dok gutaju svoj ruak, umau drvca u toplu fosfornu meavinu, ija im je otrovna para udarala u lice. Prinuavajui na tednju vremena, fabriki zakon (od 1864) izazvao je primenu dipping machine (maine za umakanje), ija para ne moe da dopre do radnika. 541 Tako se sada u onim granama ipkarstva koje jo ne podleu fabrikom zakonu tvrdi da obedi ne mogu biti vezani za odreene asove, koji variraju izmeu 3 minuta i 1 asa i vie. Na ovo su odgovorili lanovi Childrens Employment Commission:
Prilike su iste kao i u tamparijama tapeta. Neki od glavnih fabrikanata u ovoj grani ivo su dokazivali da priroda upotrebljavanog materijala i raznolikost procesa kroz koje on prolazi ne doputaju da se za vreme jela rad prekida bez velikog gubitka . .. estom odredbom estog odeljka Factory Acts Exten-
RIF za 31. oktobar 1865, str. 96, 127. Uvoenjem ove i drugih maina u fabrici igica bilo je samo u jednom njenom odeljenju 230 mladih lica zamenjeno s 32 deaka i devojice od 14 do 17 godina. Upotrebom parne snage, ova uteda na radnicima je 1865. bila jo vea.
541
540

sion Act-a * (1864) dat im je rok od 18 meseci od dana donoenja zakona, s tim da se po isteku toga roka moraju pokoriti odredbama o odmorima za vreme rada koji su propisani fabrikim zakonom. 280
1
Tek to je zakon bio dobio sankciju parlamenta, gospoda fabrikanti otkrie:

Nezgode koje smo oekivali od uvoenja fabrikog zakona nisu se javile. Proizvodnja, kako vidimo, ne trpi nikakvu tetu. U stvari, proizvodimo vie za isto vreme.281
Vidi se, dakle, kako je engleski parlament, kome sigurno niko nee prebaciti za genijalnost, iskustvom doao do saznanja da jedan prinudni zakon moe svojim odredbama jednostavno da zbrie sve tzv. prirodne granice proizvodnje koje ometaju ogranienje i regulisanje radnog dana. Zato se pri uvoenju fabrikog zakona u neku granu industrije ustanovljava rok od 6 do 18 meseci, a stvar je fabrikanata da za to vreme odstrane tehnike smetnje. Rei Mirabeau-a: Impossible? Ne me dites jamais ce bete de mot!2* vrede naroito za modernu tehnologiju. Ali dok fabriki zakon ovako brzo kao u staklenoj bati dovodi do sazrevanja materijalne elemente potrebne za pretvaranje manufakturne proizvodnje u fabriku, on ujedno ubrzava i propast sitnih majstora i koncentraciju kapitala, jer su sada potrebni vei izdaci u kapitalu.282 Ako se ostave po strani isto tehnike i tehniki otklonjive smetnje, regulisanje radnog dana sudara se s neurednim navikama samih radnika, osobito tamo gde preovlauje najamnina od komada i gde se vreme izgubljeno u toku jednog dela dana ili nedelje moe naknaditi prekovremenim ili nonim radommetod koji odraslog radnika demoralie, a njegovog maloletnog ili enskog druga upropauje. 283
CEC, II Report, 1864, str. IX, br. 50. RIF za 31. oktobar 1865, str. 22. 282 Potrebna usavravanja... u mnogim starim preduzeima ne mogu se uvesti bez takvih izdataka u kapitalu koji prevazilaze sredstva mnogih sadanjih preduzetnika... Izvesna prelazna dezorganizacija nuno prati uvoenje fabrikih zakona. Veliina ove dezorganizacije stoji u upravnoj srazmeri prema veliini nezgoda koje treba uklanjati. (Isto, str. 96, 97.) 283 Kod visokih pei, npr., rad se krajem nedelje obino jako produuje usled navike radnika da praznuju ponedeljak, a ponekad i jedan deo utorka ili i ceo utorak. (CEC, III Report, str. VI.) Kod sitnih majstora radno je vreme obino neuredno. Oni izgube po 2 i 3 dana, a onda rade po cele noi da to nadoknade... Oni uvek zapoljavaju svoju roenu decu, ako je imaju. (Isto, str. VII.) Vlada
281 280
'* Zakona o proirenju fabrikog zakona mi nikad tu glupu re!
* Nemogue? Ne izgovorite
Iako je ta neurednost u troenju radne snage prirodna, gruba reakcija protiv dosade jednolinog izdiranja, ona ipak u nesravnjivo veem stepenu proistie iz anarhinosti same proizvodnje, koja sa svoje strane ima za pretpostavku neobuzdanu eksploataciju radne snage od strane kapitala. Pored optih periodinih promena industrijskog ciklusa i posebnih kolebanja trita u svakoj grani proizvodnje, dolazi u obzir naroito tzv. sezona, bilo da poiva na periodinosti godinjih doba povoljnih za brodarstvo, ili na modi, kao i iznenadnost velikih narudaba koje se imaju izvriti u najkraem roku. Ova poslednja navika razvija se jo vie sa eleznicom i telegrafom. Tako, npr., jedan londonski fabrikant kae:
Proirenje eleznike mree po celoj zemlji mnogo je uticalo na razvijanje navike kratkoronih narudaba; sad kupci iz Glazgova, Manestera i Edinburga dolaze otprilike svakih 14 dana u velika stovarita Sitija, kojima mi liferujemo robu' Oni ine narudbe koje se moraju odmah izvriti, umesto da kupuju sa stovarita' kao to je ranije bilo u obiaju. Ranijih godina bili smo uvek kadri da za vreme mrtve sezone unapred izradimo robu za tranju sledee sezone, a sad niko ne moe prorei ta e se traiti.542
U fabrikama i manufakturama koje jo ne potpadaju pod fabriki zakon periodino vlada najstraniji prekomerni rad za vreme tzv. sezone, koji se vri na mahove usled iznenadnih narudaba. U spoljanjem podruju fabrike, manufakture i skladita roba, u oblasti kunog rada, koji je i inae skroz neredovan, a u pogledu sirovine i narudaba potpuno zavisan od udi kapitaliste, kojega ovde ne vezuju nikakvi rauni s obzirom na zgrade, maine itd., i koji ovde rizikuje jedino kou svojih radnika, u toj oblasti stvara se sistematska rezervna industrijska armija, kojom se uvek moe raspolagati i koja se u toku jednog dela godine proreuje najneovenijim prisiljavanjem na rad, a u toku drugog dela propada zato to nema posla.
Poslodavci, kae Childrens Employment Commission, iskoriavaju neredovnost na koju su kuni radnici privikli, da bi ih, kad zatreba zapeti, naterali da rade do 11, 12 i 2 asa nou, a u stvari, kako se to kae uobiajenom frazom, da rade ,sve asove1, i to u lokalima gde je takav smrad da vas moe sruiti (the stench is enough to knock you down). Doi ete, moda, do vrata i otvoriete ih, ali ete ustuknuti nazad puni uasa.543 Smeni su ljudi ovi nai poslodavci, rekao je jedan od sasluanih svedoka, neki obuar, oni misle da jednom mladiu nita ne kodi da pola godine crkava na preteranom radu, dok ga ono drugo pola godine gotovo prisiljavaju da lunja besposlen.544
542 CEC, IV Report, str. XXXII. Tvrdi se da je irenje eleznica mnogo doprinelo ovoj navici iznenadnih narudaba, kao i uurbanosti, zanemarivanju jela i prekovremenom radu, koji su posledica toga. (Isto, str. XXXI.) 543 CEC, IV Report, str. XXXV, br. 235. i 237. 544 Isto, str. 127, br. 56. 287 to se tie gubitka koji trpi trgovina od toga to se nalozi za utovar na
Kako su to inili za tehnike smetnje, tako su zainteresovani kapitalisti tvrdili i tvrde i za ove tzv. poslovne navike (usages which have grown with the growth of trade) da su one prirodne granice proizvodnje; ta je fraza bila omiljeni krik lordova pamuka u vreme kad su prvi put bili ugroeni fabrikim zakonom. Mada njihova industrija vie no ma koja druga poiva na svetskom tritu, a stoga i na plovidbi, iskustvo ih je uteralo u la. Otada se engleski fabriki inspektori prema svakoj tobonjoj poslovnoj smetnji odnose kao prema upljoj frazi.287 Temeljita savesna istraivanja Childrens Employment Commission doista pruaju dokaz da bi u nekim industrijama regulisanjem radnog dana ve upotrebljena masa rada samo bila ravnomernije raspodeljena na celu godinu 288; da je regulisanje radnog dana prvi racionalni korak za obuzdavanje ubilakih, besmislenih, vetropirskih udi mode, koje su same sobom u neskladu sa sistemom krupne industrije545; da je razvitak okeanske plovidbe i saobraajnih sredstava uopte unitio pravi tehniki razlog sezonskog rada 546; i da se sve ostale okolnosti, koje se tobo ne mogu kontrolisati, uklanjaju dodavanjem novih zgrada i maina, poveanjem broja jednovremeno zaposlenih radnika547 i reakcijom koja sama od sebe nastupa na sistem trgovine na veliko.548 Ali kapital pristaje na ovakav prevrat, kao to je
brodove ne mogu blagovremeno izvriti, seam se da je to bio omiljeni argumenat gospode fabrikanata u godinama 1832. i 1833. Nita od onoga to se danas o ovom predmetu iznosi ne moe imati Vanost kao onda, kada para jo nije bila prepolovila sve daljine i kada jo nije bila otvorila sasvim nove saobraajne ustanove. U praktinoj proveri taj se argumenat onda pokazao nepravilan, pa e se sigurno i sad pokazati takvim ako se ponovo ispita. (RIF za 31. oktobar 1862, str. 54, 55.) 288 CEC, III Report, str. XVIII, br. 118. 545 j0 je 1699. primetio John Bellers: Neizvesnost koja vlada u modi poveava broj siromaha. Ona skriva u sebi dve velike nevolje: 1. zimi radnici ive u bedi usled toga to nema posla, jer se ni trgovci ni fabrikanti tkanina ne usuuju preduimati svoj kapital da bi zaposlili radnike dok ne doe prolee i dok ne vide kakva e biti moda; 2. u prolee broj radnika nije dovoljan, i fabrikanti tkanina moraju da uzmu veliki broj egrta da bi podmirili trgovinu Kraljevine za tri ili est meseci. Tako se ratar otkida od pluga, polja se liavaju radnika, gradovi se pune prosjacima, a mnogi koji se stide prositi, zimi umiru od gladi. (Essays about the Poor, Manufactures etc., str. 9.) 2 CEC, V Report, sir. 171, br. 34. dopunskog izdatka i poveanja broja radnika. (Deca ne bi morala produavati da rade do kasno u no kad neki poslodavci ne bi bili tako gladni profita; dodati jo jednu mainu staje samo 16 ili 18 .) Sve tekoe dolaze od nedovoljnog ureaja i oskudice u prostorijama. (CEC, V Report, str. 171, br. 35, 36. i 38.) 548 Isto. Jedan londonski fabrikant, koji, uostalom, smatra prinudno regulisanje radnog dana kao sredstvo za zatitu radnika od fabrikanata, kao i samih fabrikanata od krupnih trgovaca, izjavljuje: Pritisak u naem poslu dolazi od izvoznika. Oni, npr., hoe da alju robu jedrilicom, da im roba bude na mestu za
to toliko puta izjavio na usta svojih predstavnika, samo pod pritiskom opteg parlamentarnog zakona549, koji prinudnim putem regulie radni dan.
jednu odreenu sezonu i da ujedno strpaju'u dep razliku izmeu vozarine jedrilicom i parnim brodom, ili pak od dva parobroda biraju onaj koji ranije polazi, a bi se na stranom tritu javili -pre svojih konkurenata. 549 Ovome bi se moglo doskoiti, kae jedan fabrikant, ako bi se pod pritiskom kakvog opteg parlamentarnog zakona proirile radionice. (Isto, str. X, br. 38.)
9. Fabriko zakonodavstvo. (Odredbe o zdravlju i vaspitanju.) Njegovo proirivanje na celu Englesku
Kao to smo videli, fabriko zakonodavstvo, ta prva svesna i planska reakcija drutva na spontano nastali oblik njegovog procesa proizvodnje, isto tako je nuan proizvod krupne industrije kao god i pamuna prea, automat i elektrini telegraf. Pre no to bude rei o njegovom proirenju na celu Englesku, potrebno je da ukratko pomenemo jo neke odredbe engleskog fabrikog zakona, koje se ne odnose na broj asova radnog dana. Da i ne govorimo o redakciji zdravstvenih odredaba koja kapitalisti olakava da ih obilazi, te su odredbe krajnje mrave i u stvari se svode na propise o kreenju zidova i na jo neke mere istoe, provetravanje i zatitu od opasnih maina. U treoj knjizi vratiemo se na fanatinu borbu fabrikanata protiv odredbe koja im namee mali izdatak radi zatitu udova njihovih ruku. Ovde se ponovo sjajno potvruje dogma slobodne trgovine da u drutvu suprotnih interesa svako koristi zajednikom dobru idui za svojom sopstvenom koristi. Jedan e primer biti dovoljan. Poznato je da se u Irskoj za poslednjih dvadeset godina znatno razvila industrija lana, a s njom i scutching mills (fabrike za nabijanje i trljenje lana). Godine 1864. tih fabrika tamo bilo je oko 1800. Svake jeseni i zime uzimaju se s poljskog rada poglavito mlada lica i ene, sinovi, keri i ene malih zakupnika iz okoline sve lica kojima je maina skroz nepoznata da lanom
hrane valjke scutching mills-ova. U istoriji maina nema primera za nesrene sluajeve takvog obima i intenzivnosti kao ovde. samo u jednoj takvoj fabrici u Kildinenu (kod Korka) bilo je od 1852. do 1856. g. 6 smrtnih sluajeva i 60 tekih osakaenja, a svi su mogli biti spreeni samo da su preduzete najprostije mere, koje bi stajale nekoliko ilinga. Dr W. White, fabriki certifying surgeon1* u Daunpetriku, izjavljuje u jednom zvaninom izvetaju od 16. decembra 1865:
Nesreni sluajevi na scutching mills najstranije su vrste. U mnogo sluajeva maina otkida etvrtinu tela od trupa. Smrt ili budunost u bednoj nemoi i patnji obine su posledice povreda. Mnoenje fabrika u ovoj zemlji umnoie, naravno, ove grozne rezultate. Uveren sam da bi se valjanim dravnim nadzorom nad scutching mills-ovima izbegle velike rtve u ivotima i telesnim povredama. 294
ta bi moglo bolje okarakterisati kapitalistiki nain proizvodnje nego injenica da mu drava prinudnim zakonom mora naturiti uvoenje najprostijih mera istoe i zatite zdravlja?
Fabriki zakon od 1864. okreio je i oistio u grnarnicama preko 200 radionica, gde su se itavih 20 godina ili oduvek sustezali od svake takve operacije (to je apstinencija kapitala!), i to u mestima gde je zaposleno 27 878 radnika, koji su dosad, za vreme preteranog dnevnog i esto nonog rada, udisali kunu atmosferu, koja je od jednog relativno bezazlenog zanimanja uinila izvor bolesti i smrti. Zakon je jako umnoio sredstva za provetravanje.550
Ova oblast primene fabrikog zakona pokazuje jasno i to kako kapitalistiki nain, proizvodnje, preko izvesne take, samim svojim biem iskljuuje svako racionalno poboljanje. Vie puta smo napomenuli da engleski lekari u jedan glas izjavljuju da je 500 kubnih stopa prostora na jedno lice jedva dovoljno za neprekidan rad. Pa dobro! Kad fabriki zakon posrednim putem, svima svojim prinudnim merama, ubrzava pretvaranje manjih radionica u fabrike, a time posredno zadire u pravo svojine sitnijih kapitalista, dok krupnima obezbeuje monopol, onda bi zakon koji bi prinudno odredio prostor potreban za svakog radnika u radionici, jednim mahom direktno eksproprisao hiljade sitnih kapitalista! Ova zakonska prinuda direktno bi u korenu zasekla kapitalistiki nain proizvodnje, tj. samooploavanje kapitala putem slobodne kupovine i potronje radne snage, bio taj kapital krupan ili sitan. Stoga je fabrikom zakonodavstvu, kad je dolo pred ovih 500 kubnih stopa vazduha, nestao dah. Sanitetske vlasti, industrijske anketne komisije i fabriki inspektori ponavljaju i
550
RIF za 31. oktobar 1865, str. 127.
** zvanini lekar koji izdaje uverenja
ponavljaju nunost 500 kubnih stopa i nemogunost da se one nature kapitalu. Na taj nain oni u stvari proglaavaju suicu i druge plune bolesti za jedan od ivotnih uslova kapitala. 551 Vaspitne odredbe fabrikog zakona, mada su jadne kad se uzmu u celini, propisale su kao prinudan uslov za rad osnovnu nastavu. 552 Njihov uspeh pruio je prve dokaze za mogunost spajanja nastave i gimnastike553 s runim radom, pa, dakle, i runog rada s nastavom i gimnastikom. Sasluavajui uitelje kao svedoke, fabriki su inspektori ubrzo otkrili da fabrika deca, iako u koli provode upola manje vremena od redovnih uenika, naue isto toliko koliko i ovi, a esto i vie.
Stvar je jednostavna. Oni koji u koli probave samo pola dana, stalno su svei i gotovo uvek sposobni i voljni da prime nastavu. Sistem pola rada a pola kole ini da se dete na jednom od ovih zanimanja odmara i krepi za drugo, pa je zato mnogo zgodniji za dete nego neprekidno trajanje jednog istog posla. Dete koje od ranog jutra sedi u koli, a osobito kad je vruina, ne moe se takmiiti s detetom koje veselo i bodro dolazi s rada.554
Dalje podatke nalazimo u Seniorovom govoru koji je on odrao na
298 Iskustvom je utvreno da zdrava prosena individua potroi pri jednom udisaju srednje intenzivnosti oko 25 kubnih cola vazduha, a da na minut dolazi oko 20 udisaja. Prema tome bi potronja vazduha jedne individue za 24 asa bila otprilike 720 000 kubnih cola ili 416 kubnih stopa. Ali je poznato da jednom udahnuti vazduh vie ne moe posluiti za isti proces ako se ne proisti u velikoj radionici prirode. Prema Valentinovim i Brunnerovim opitima, izgleda da zdrav ovek izdahne za jedan as oko 1300 kubnih cola ugljenine kiseline; to znai da plua za 24 asa izbace oko 8 una vrstog ugljena. Trebalo bi da svaki ovek ima najmanje 800 kubnih stopa vazduha. (Huxley.) 552 Po engleskom fabrikom zakonu, roditelji ne mogu slati decu ispod 14 godina u kontrolisane fabrike, a da im u isto vreme ne prue i osnovnu nastavu. Za ispunjavanje zakona odgovara fabrikant. Fabrika nastava obavezna je, i uslov je za rad. (RIF za 31. oktobar 1865, str. 111.) 553 O korisnim posledicama spajanja gimnastike (a za deake i vojnikih vebi) s prinudnom nastavom fabrike dece i aka iz sirotinjskih domova, vidi govor N. W. Seniora na VII godinjem kongresu National Association for the Promotion of Soial Science u: Report of Proceedings etc., London 1863, str. 63, 64, kao i izvetaj fabrikih inspektora za 31. oktobar 1865, str. 118, 119, 120, 126. i dalje. 299 RIF za 31. oktobar 1865, str. 118, 119. Neki naivni fabrikant svile izjavio je pred lanovima Childrens Employment Commission: Ja sam potpuno uveren da je prava tajna proizvoenja valj*nih radnika naena u spajanju rada s nastavom jo od detinjstva. Naravno da rad ne sme biti ni odvie naporan, niti odvratan ili nezdrav. Ja bih eleo da i moja roena deca imaju, radi promene, pored kole i rada i igre. (CEC, V Report, str. 82, br. 36.)
sociolokom kongresu u Edinburgu 1863. Izmeu ostaloga, on tu pokazuje i to da jednostrani, neproizvodni i produeni kolski dan dece viih i srednjih klasa beskorisno poveava rad uitelja, dok on ne samo besplodno, ve i potpuno tetno upropauje vreme, zdravlje i energiju dece.555 Iz fabrikog sistema ponikla je, kao to to moemo u pojedinostima propratiti kod Roberta Owena, klica vaspitanja u budunosti, koje e za svu decu iznad izvesnog doba starosti spajati proizvodni rad s nastavom i gimnastikom, i to ne samo kao metod za poveavanje drutvene proizvodnje nego i kao jedini metod za proizvoenje svestrano razvijenih ljudi. Videli smo da krupna industrija tehniki ukida manufakturnu podelu rada i njeno doivotno vezivanje itavog oveka za jednu deliminu operaciju, a da u isto vreme kapitalistiki oblik krupne industrije jo strahovitije reprodukuje tu podelu rada: u pravoj fabrici pretvarajui radnika u svestan pribor kakve delimine maine, a svugde inae, bilo mestiminom upotrebom maina i mainskog rada556, bilo uvoenjem enskog, dejeg i nekvalifikovanog rada kao nove osnovice podele rada. Protivrenost izmeu manufakturne podele rada i sutine krupne industrije probija se silom. Ona se izmeu ostaloga ispoljava u strahovitoj injenici da se veliki deo dece, zaposlene u modernim fabrikama i manufakturama, i koja su od svojih najnenijih godina
555 Senior u: Report of Proceedings VII godinjeg kongresa National Association for the Promotion of Social Science, str. 66. Kako krupna industrija, dospevi do izvesnog stupnja razvitka, revolucijom koju vri u nainu materijalne proizvodnje i odnosima drutvene proizvodnje revolucionie i glave, jasno se vidi kad Uporedimo govor N. W. Seniora od 1863. s njegovom filipikom protiv fabrikog zakona od 1833, ili ako Uporedimo gledite pomenutog kongresa sa injenicom da u nekim poljoprivrednim oblastima Engleske siromani roditelji ne smeju kolovati svoju decu, jer im inae preti smrt od gladi. Tako, npr., saoptava g. Snell da se u Somersetiru uobiajila praksa da se siromaak koji moli za parohijsku pomo natera da svoju decu ijyadi iz kole. Tako i g. Wollaston, svetenik iz Felthema, navodi sluajeve kad je nekim porodicama bila uskraena svaka pomo poto decu alju u kolu! 556 Tamo gde zanatlijske maine, pokretane ljudskom snagom, neposredno ili posredno konkuriu savrenijoj maini, koja ima za pretpostavku mehaniku pogonsku snagu, zbiva se veliki preobraaj u pogledu radnika koji pokree mainu. U poetku je parna maina zamenjivala toga radnika, sad on treba da zameni parnu mainu. Stoga napon i utroak njegove snage postaju ogromni, osobito za neodrasle koji su osueni na ovo muenje! Tako je komesar Longe naao u Koventriju i okolini da se deaci od 10 do 15 godina upotrebljavaju za okretanje razboja za pantljike, pored jo mlae dece koja su okretala razboje manjih dimenzija. To je vanredno tegoban posao. Deak je puka zamena parne snage. (CEC, V Report, 1866, str. 114, br. 6.) O ubistvenim posledicama ovog robovskog sistema, kako ga naziva zvanini izvetaj, vidi na istom mestu i na narednim stranama izvetaja.
prikovana za najjednostavnije manipulacije, godinama eksploatie a da ne naui nikakav rad koji bi ih osposobio da bi se kasnije mogla upotrebiti bar u istoj manufakturi ili fabrici. Uzmimo za primer tamparski posao. Ranije je u engleskim tamparijama egrt uio najpre lake, a zatim sve tee poslove, to je odgovaralo sistemu stare manufakture i zanatstva. Da bi postali svreni tipografi, oni su izuavali itav zanat. Sam zanat zahtevao je da svi znaju itati i pisati. tamparska maina sve je to izmenila. Ona upotrebljava dve vrste radnika: jednog odraslog, koji nadzire mainu, i pomone deake, veinom od 11 do 17 godina, iji se posao sastoji iskljuivo u tome da u mainu stave ist arak hartije i da ga natampanog izvuku. Ovaj muni posao oni obavljaju, osobito u Londonu, po 14, 15 i 16 asova dnevno bez prekida, nekoliko dana u nedelji, a esto rade 36 asova uzastopce, s odmorom od svega dva asa za obed i spavanje!302 Veliki deo tih deaka ne zna itati, i po pravilu su sasvim zadivljala, abnormalna stvorenja.
Da bi se osposobili za svoj posao, nije im potrebno nikakvo obrazovanje; oni imaju malo prilike da se naue umenosti, a jo manje rasuivanju; njihova najamnina, mada donekle visoka za deake, ne raste srazmerno njihovim godinama, a velika veina nema izgleda da dobije unosnije i odgovornije mesto nadgledaa maine, poto na svaku mainu dolazi samo jedan nadgleda, a deaka esto po etiri.303
im suvie odrastu za svoj detinjski rad, dakle najkasnije kad im je 17 godina, otputaju ih iz tamparije. Oni postaju regruti zloina. Nekoliki pokuaji da im se nae zanimanje na drugom mestu propali su zbog njihovog neznanja, surovosti, telesne i duhovne zakrljalosti. to vai za manufakturnu podelu rada u radionici, vai i za podelu rada u drutvu. Dok god zanat i manufaktura sainjavaju optu podlogu drutvene proizvodnje, jedan nuan moment razvitka bie podreivanje proizvoaa jednoj jedinoj grani proizvodnje, ruenje prvobitne raznolikosti njegovih radova.304 Na toj podlozi svaka posebna
CEC, V Report, 1866, str. 3, br. 24. Isto, str. 7, br. 60. 304 Prema ,Statistical account'-u557 *, u nekim delovima gornje kotske mnogo ovara i ,cotters'2* nosili su, sa svojim enama i decom, obuu koju su sami pravili od koe koju su sami tavili, odelo koje nije dodirnula niija ruka osim njihove, iji su materijal sami ostrigli s ovaca ili za koji su sami gajili lan. Pri izradi odela jedva da je bio upotrebljen kakav kupljeni artikal, sem ila, igle, naprstka i neto malo gvozdenih delova upotrebljavanih pri tkanju. Boje su pravile same ene od drvea, bunja i trava itd. (Dugald Stewart, Works, izd. Hamilton, sv. VIII, str. 327 328.)
303 302
* Statistikom izvetaju 2* seljaci koji imaju kuu, ali ne i imanje, poljoprivredni nadniari
557
432 IV proizvodnje nalazi empirikim putem grana odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti tehniki oblik koji njoj odgovara, lagano ga usavrava i brzo skristalie im dostigne izvestan stupanj zrelosti. Ono to ovde-onde izaziva promene, jeste, osim novog materijala za rad koji se dobija iz trgovine, postepeno menjanje orua za rad. Ali kad se iskustvom jednom doe do odgovarajueg oblika, onda se i on okameni, kao to nam dokazuje njegovo esto puta hiljadugodinje prelaenje iz ruku jednog pokolenja u ruke drugog. Karakteristino je da su se do u 18. vek naroiti zanati zvali mysteries (mysteres1*)558, u iji je mrak mogao prodreti samo onaj koji je bio empiriki i profesionalno posveen. Krupna industrija zderala je veo koji je od ljudi skrivao njihov sopstveni drutveni proces proizvodnje, koji je razliite, prirodno odeljene grane proizvodnje inio zagonetnima jednu drugoj, pa ak i onome koji je bio posveen u svaku granu. Njen princip da se svaki proces proizvodnje kao takav, bez voenja rauna najpre o ljudskoj ruci, rastavi na svoje sastavne elemente, stvorio je potpuno modemu nauku, tehnologiju. areni, prividno nepovezani i okamenjeni oblici drutvenog procesa proizvodnje svode se na svesno plansko primenjivanje prirodnih nauka, sistematski specijalizovane ve prema korisnom uinku koji se namerava postii. Tehnologija je takoe otkrila i ono nekoliko velikih osnovnih oblika kretanja u kojima se nuno vri svekolika aktivnost ljudskog tela, uprkos svoj raznolikosti upotrebljavanih orua, ba kao to se mehanika ni najveom komplikovanou maine ne dade obmanjivati u pogledu stalnog ponavljanja prostih mehanikih snaga. Moderna industrija nikad ne posmatra i ne tretira dati oblik procesa proizvodnje kao konaan. Zato je njena tehnika osnovica revolucionarna, dok je kod svih ranijih naina proizvodnje bila u sutini konzervativna. 559
558 u uvenoj knjizi Etienne-a Boileau-a Livre des mitiers propisuje se izmeu ostaloga da pomonik, kad se prima meu majstore, poloi zakletvu da e, svaki u svom zanatu, svoju brau bratski ljubiti, svakoga pomagati i da svojevoljno nee izdavati tajne zanata i, tavie, da nee, u interesu celine, preporuujui svoju robu upozoravati kupca na nedostatke u izraevinama lanova svog esnafa. 30 Buroazija ne moe da postoji a da neprekidno ne revolucionie orua za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne drutvene odnose. A svima ranijim industrijskim klasama bio je, naprotiv, prvi uslov opstanka nepromenjeno zadravanje starog naina proizvodnje. Stalno revolucionisanje proizvodnje, neprekidno potresanje svih drutvenih stanja, vena nesigurnost i kretanje odlikuju buroasku epohu od svih ranijih. Ona rastvara sve vrste, zarale odnose sa svim starinskim predstavama i shvatanjima koja ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre no to mogu da ovrsnu. Sve to je vrsto i ustaljeno pretvara se u dim, sve to je sveto skrnavi se, i ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj ivotni poloaj, na svoje meusobne odnose pogledaju trezvenim oima. (F. Engels und Karl Marx, Manifest der Kommunistischen Partei, London 1848, str. 5.2*)
1
* tajne 2* Vidi u 7. tomu ovog izdanja.
Mainom, hemijskim procesima i drugim metodima ona stalno revolucionie tehniku osnovicu proizvodnje, a s njom i funkcije radnika i drutvene kombinacije procesa rada. Time ona stalno revolucionie i podelu rada u drutvu i neprestano baca mase kapitala i radnika iz jedne grane proizvodnje u drugu. Prema tome, priroda krupne industrije uslovljava menjanje rada, nestalnost funkcija, svestranu pokretljivost radnika. S druge strane, ona reprodukuje u svom kapitalistikom obliku staru podelu rada s njenim okamenjenim specijalnostima. Videli smo kako ova apsolutna protivrenost unitava svaki mir, stalnost, sigurnost radnikova ivota, kako mu pomou sredstva za rad neprekidno otima iz ruku sredstvo za ivot560, i preti mu, uinivi suvinom njegovu deliminu funkciju, da uini suvinim i njega samog; kako se ta protivrenost istutnjava u neprekidnim hekatombama radnike klase, u bezmernom traenju radne snage i u haranju drutvene anarhije. To je negativna strana. Ali dok se menjanje rada sada ostvaruje samo kao nadmoni prirodni zakon i sa slepim razornim dejstvom nekog prirodnog zakona koji svuda obara prepreke 561, sama krupna industrija svojim katastrofama ini pitanjem ivota ili smrti da se menjanje rada, a otud i to je mogue vea mnogostranost radnika, prizna kao opti zakon drutvene proizvodnje i da se odnosi prilagode njegovom normalnom ostvarivanju. Ona ini pitanjem ivota ili smrti da se udovini fakt bednog radnog stanovnitva, koje se dri u rezervi, raspoloivo za promenljive eksploatacione potrebe kapitala, zameni apsolutnom raspoloivou oveka za promenljive zahteve rada; da se delimina individua, koja je samo nosilac jedne delimine drutvene funkcije, zameni svestrano razvijenom individuom, za koju su razline drutvene funkcije naini delatnosti koji se uzajamno smenjuju. Jedan od momenata ovog procesa revolucionisanja, moment koji se spontano razvija na podlozi krupne industrije, jesu politehnike i poljoprivredne kole; drugi su moment ecoles denseignement professionel 1 *,
Uzimate mi ivot, Uzimajui sredstva od kojih ivim. (ekspir)t,4fl 561 jedan francuski radnik, vrativi se iz San Franciska, pie: Nikad ne bih verovao da sam sposoban da radim sve zanate kojima sam se bavio u Kaliforniji. vrsto sam bio ubeen da nisam ni za ta osim za tamparski posao... Ali kad sam se ve naao u sredini tog sveta pustolova, koji svoje zanate menjaju lake nego koulju, ja sam, bogme, radio kao i ostali. Poto se rad u rudnicima nije pokazao dovoljno unosan, napustio sam ga i vratio se u grad, gde sam redom bio: tipograf, pokriva krovova, livac olova itd. Stekavi tako iskustvo da sam sposoban za sve radove, oseam se manje mekuac, a vie ovek. (A. Corbon, De Venseignement professionel, 2. izd., str. 50.) 1 * kole za struno obrazovanje
560
u kojima radnika deca dobijaju neto nastave iz tehnologije i praktinog rukovanja razlinim oruem za proizvodnju. Dok je fabriko zakonodavstvo, kao prvi ustupak koji je kapitalu s mukom otet, spojilo samo osnovnu nastavu s fabrikim radom, nesumnjivo je da e neizbeno osvajanje politike vlasti od strane radnike klase osvojiti i za tehnoloku nastavu, teoretsku i praktinu, mesto koje joj pripada u radnikim kolama. Isto tako je nesumnjivo da kapitalistiki oblik proizvodnje, i ekonomski odnosi radnika koji mu odgovaraju, stoje u najpunijoj Protivrenosti s takvim revolucionarnim fermentima i njihovim ciljem: ukidanjem stare podele rada. Ali, razvijanje Protivrenosti jednog istorijskog oblika proizvodnje jedini je istorijski put za njegovo ukidanje i preobraavanje. Ne sutor ultra crepidamW1471. Ovaj nec plus ultra1* zanatlijske mudrosti postao je krajnja ludost otkako je asovniar Watt pronaao parnu mainu, berberin Arkwright throstle-predilicu, a juvelirski radnik Fulton parobrod.562 Ukoliko fabriko zakonodavstvo regulie rad u fabrikama, manufakturama itd., to se isprva ispoljava samo kao meanje u eksploatatorska prava kapitala. Naprotiv, svako regulisanje tzv. kunog rada563 pokazuje se odmah kao neposredno zadiranje u patria potestas 2*, tj. moderno reeno, u roditeljski autoritet, a to je korak od kojega se boleivi engleski parlament dugo licemerno ustruavao. Ali, snaga injenica nagnala je da se najzad prizna da krupna industrija, razarajui ekonomsku osnovicu stare porodice i porodini rad koji njoj odgovara, razara i same stare porodine odnose. Pravo dece moralo je biti proglaeno. U zavrnom izvetaju Childrens Employment Commission od 1866. stoji:
Iz iskaza svih svedoka izlazi, na alost, da deci oba pola ni od koga ne-treba toliko zatite koliko od njihovih roditelja. Sistem bezmerne eksploatacije dejeg
John Bellers, pravi fenomen u istoriji politike ekonomije, shvatio je ve krajem 17. veka sasvim jasno nunost ukidanja sadanjeg vaspitanja i podele rada, koji na jednom ekstremu drutva stvaraju hipertrofiju, a na drugom atrofiju, mada u suprotnom pravcu. Izmeu ostalog, on lepo kae: Prazno uenje ne vredi mnogo vie.nego uiti se besposlienju... Telesni rad primarna je boja ustanova ... Za zdravlje tela rad je isto tako potreban kao jelo za njegovo odranje, jer patnje koje budemo utedeli neradom naplatie nam se u vidu bolesti... Rad lije ulje u svetiljku ivota, miljenje pali njen plamen... Detinjski glupo zanimanje (ovde on nasluuje Basedowe i njihove moderne eprtljanske podraavaoce) ostavlja deji duh u gluposti. (John Bellers, Proposals for raising a Colledge of Industry of all useful Trades and Husbandry, London 1696, str. 12, 14, 16, 18.) 563 To se, uostalom, deava veinom i u manjim radionicama, kao to smo videli u manufakturi ipaka i pletenja slame 3*, a podrobnije bi se moglo pokazati osobito na manufakturama metala u efildu, Birmingemu itd.
1
562
* vrhunac 2* oinsku vlast 3* Vidi u ovom tomu, str. 412-416.

rada uopte, a kunog rada posebno, odrava se tako to roditelji vre nad svojim mladim i nenim izdancima samovoljno i opako nasilje bez uzde ili kontrole ___________ Roditelji ne smeju imati apsolutnu vlast da od svoje dece prave proste maine, kako bi iz njih isterivali svake nedelje toliko i toliko najamnine... Deca i omladina imaju prava na zatitu od strane zakonodavstva od zloupotrebe roditeljske vlasti, koja pre vremena lomi njihovu telesnu snagu, a njih moralno i intelektualno srozava na nia bia.564
Meutim, nije zloupotreba roditeljske vlasti stvorila neposrednu i posrednu eksploataciju nezrele radne snage od strane kapitala, ve je, obrnuto, kapitalistiki nain eksploatacije, ukidajui ekonomsku podlogu koja odgovara roditeljskoj vlasti, ovu vlast pretvorio u zloupotrebu. No ma kako strahovito i gnusno izgledalo rasulo stare porodice u kapitalistikom sistemu, ipak krupna industrija, dodeljujui izvan oblasti domainstva, u drutveno organizovanim procesima proizvodnje, odluujuu ulogu enama, omladini i deci oba pola, stvara novu ekonomsku podlogu za vii oblik porodice i odnosa oba pola. Razume se da je podjednako ludo smatrati hriansko-germanski oblik porodice apsolutnim, kao i smatrati takvim starorimski oblik, ili starogrki, ili orijentalni, koji, uostalom, ine jedan niz u istorijskom razvitku. Takoe je shvatljivo da sastavljanje kombinovanog radnog osoblja od individua obaju polova i najrazliitijih uzrasta, koje se u svom prvobitnom brutalnom, kapitalistikom obliku u kojem radnik postoji radi procesa proizvodnje, a ne proces proizvodnje radi radnika prikazuje kao kuno vrelo kvarei i ropstva, pod odgovarajuim uslovima mora postati izvor humanog razvitka.565 Kao to smo videli, istorijski tok razvitka krupne industrije stvara nunost da se fabriki zakon, koji je bio izuzetan zakon za predionice i tkanice, te prve tvorevine mainskog sistema, proiri na itavu drutvenu proizvodnju. Tradicionalni oblik manufakture, zanata i kunog rada, kada u njihovoj pozadini stoji krupna industrija, potpuno se revolucionie, manufaktura se stalno pretvara u fabriku, zanat stalno u manufakturu, dok oblasti zanata i kune industrije ne postanu najzad, u relativno neobino kratko vreme, jazbinama bede, u kojima slobodno besne najlue grozote kapitalistike eksploatacije. Dve su okolnosti bile od presudnog znaaja: prvo, iskustvo, stalno iznova sticano, da se kapital, ako se stavi pod kontrolu drave samo na nekim takama drutvenog opsega, utoliko neumerenije obeteuje na drugim takama566; drugo, dreka samih kapitalista da se izjednae uslovi
CEC, V Report, str. XXV, br. 162, i II Report, str. XXXVIII, br. 285, 289, str. XXV, XXVI, br. 191. 565 Fabriki rad mogao bi b{i isto tako ist i odlian kao i kuni rad, moda jo u veem stepenu. (RIF za 31. oktobar 1865, str. 129.) 566 RIF za 31. oktobar 1865, str. 27, 32.
811
konkurencije, tj. granice eksploatacije rada.567 ujmo o ovoj stvari dva vapaja. Gospoda W. Cooksley (fabrikanti klinaca, lanaca itd. u Bristolu) dobrovoljno su sproveli u svom preduzeu sve propise fabrikog zakona.
Poto u susednim preduzeima i dalje traje stari, neureeni sistem, oni su izvrgnuti nepravdi da gledaju kako njihove mlade radnike, posle 6 asova uvee, namamljuju (enticed) u druga preduzea, u kojima produuju rad. Prirodno je to oni kau: ,To je nepravda prema nama, a i gubitak, jer se iscrpljuje deo snage mladia, koja potpuno nama pripada.815
Gospodin J. Simpson (Paper-Box Bag maker1* izjavljuje lanovima Childrens Employment Commission:
Londonu)
On bi potpisao svaku peticiju za uvoenje fabrikih zakona. U stanju koje sada vlada on se uvee, kad zatvori radionicu, uvek osea nespokojan (he always felt restless at night) pri pomisli da drugi rade due i da e mu oteti narudbe ispred nosa.568 Rezimirajui sve, kae Childrens Employment Commission: Bilo bi nepravino prema krupnim poslodavcima da se njihove fabrike potine propisima zakona, dok sitna preduzea u istoj poslovnoj grani ne podleu zakonskom ogranienju radnog vremena. Osim nepravinosti to bi uslovi konkurencije bili nejednaki s obzirom na radno vreme kad bi male radionice ostale van domaaja zakona, imali bi krupniji fabrikanti i tu tetu to ne bi mogli nai dovoljno enske i mlade radne snage, jer bi ova strujala u radionice koje je zakon potedeo. Naposletku, ovo bi bilo i podstrek za mnoenje sitnih radionica, koje su gotovo bez izuzetka najnepovoljnije po zdravlje, udobnost, vaspitanje i opte poboljanje stanja naroda.569
U svom zavrnom izvetaju Childrens Employment Commission predlae da se preko 1 400 000 dece, mladih lica i ena, od kojih se otprilike polovina eksploatie u sitnim preduzeima i kunom radu, podvedu pod fabriki zakon.318
Bezbroj dokaza za to u RIF. Industrije koje treba podvri pod zakon jesu: ipkarstvo, araparstvo, pletenje slame, odevna industrija s njenim mnogim vrstama, pravljenje vetakog cvea, cipela, eira i rukavica, izrada odela; sve metalske fabrike od visokih pei do fabrika igala itd.; fabrike hartije, stakla, duvana, India-Rubber fabrike2*, izrada gajtana (za tkanje), runo tkanje ilimova, manufakture kiobrana i suncobrana, izrada vretena i kalemova, tamparije, knjigovenice, trgovine pisaeg pribora '* opit na bezvrednom ivom telu 2* Zakon o proirenju fabrikog za569 Isto, str. XXV, br. 165 - 167. O preimustvima krupnog preduzea nu.: sitnim Uporedi: CEC, III Report, str. 13, br. 144; str. 25, br. 121; str. 26, br. 125; str. 27, br. 140. itd.
568
567
!* fabrikant kesa i kutija od hartije 2* fabrika gume
13. glava Maine i krupna industrija 437 Ako bi parlament, kae komisija, u celini usvojio na predlog, onda je nesumnjivo da bi ovakvo zakonodavstvo izvrilo najblagotvomiji uticaj ne samo na mlada i nejaka lica, na koja se ono u prvom redu odnosi, nego i na jo veu masu odraslih radnika koji neposredno (ene) ili posredno (mukarci) spadaju u njegov delokrug. Zakon bi njima nametnuo redovne i umerenije asove rada; uvao bi i gomilao rezervu fizike snage, od koje mnogo zavisi blagostanje i njihovo i itave zemlje; zatitio bi mlado pokolenje od prekomernog naprezanja u ranoj mladosti, koje potkopava njihovu konstrukciju i vodi ih preranoj propasti; naposletku, pruio bi bar deci do 13 godine priliku za osnovnu nastavu i time uinio kraj neverovatnom neznanju, verno prikazanom u izvetajima komisije, neznanju koje ostavlja tako muan utisak i koje se ne moe gledati bez dubokog oseanja nacionalnog ponienja.319
Torijevska vlada objavila je u prestonoj besedi od 5. februara 1867. da je ona predloge193 industrijske istrane komisije formulisala u zakonskim predlozima. Za ovo je bio potreban nov dvadesetogodinji experimentum in corpore vili1*. Jo 1840. bila je obrazovana jedna parlamentarna komisija za ispitivanje dejeg rada. Prema reima N. W. Seniora, njen izvetaj od 1842, otkrio je
najstrahovitiju sliku gramzivosti, sebinosti i svireposti kapitalista i roditelja, bede, degradacije i unitavanja dece i omladine, kakve svet jo nije bio video... ovek bi pomislio da izvetaj opisuje uase kakvog prohujalog doba. Ali, na alost, pred nama su izvetaji iz kojih se vidi da ti uasi i danas traju, i to intenzivno kao i ranije. U jednoj brouri koju je objavio pre dve godine, Hardwicke je izjavio da su zloupotrebe koje su igosane 1842. i dan danas (1863) u punom jeku... Punih 20 godina nije se obaziralo na taj izvetaj (od 1842) i za to se vreme dopustilo da ona deca koja su odrasla bez i najmanjeg pojma o onome to mi zovemo moral, o kolskom obrazovanju, religiji ih prirodnoj porodinoj ljubavi,da ta deca postanu roditelji sadanjeg pokolenja.570 (stationery, u to spada izrada kutija od hartije, karata, bojenje papira itd.), uarija, izrada nakita od crnog ilibara, ciglane, rune manufakture svile, coventry-tkanje, solare, voskare, cementna industrija, rafinerije eera, pekarnice dvopeka, razline prerade drveta i razni drugi meani radovi. 319 CEC, V Report, str. XXV, br. 169. 3i9 Factory Acts Extension Act2* usvojen je u parlamentu 12. avgusta 1867. On regulie sve livnice, kovanice i manufakture metala, ukljuiv i fabrike maina, zatim manufakture stakla, hartije, gutaperke, kauuka i duvana, tamparije, knjigovenice i naposletku sve radionice gde je zaposleno vie od 50 lica. Hours of Labour Regulation Act3*, koji je u parlamentu usvojen 17. avgusta 1867, odnosi se na manje radionice i tzv. kuni rad. Na ove zakone, na novi Mining Act4* od 1872. itd. vratiu se u drugoj knjizi. [Beleka uz drugo nemako izdanje.] 320 Senior, Social Science Congress, str. 5558.
kona 3* Zakon o regulisanju radnog vremena 4* Zakon o rudnicima 28*
Meutim, drutveni poloaj se bio izmenio. Parlament se ne usudi da odbije zahteve komisije od 1863, kao to je uinio 1842. Zato su ve 1864, kada je komisija bila objavila tek jedan deo svojih izvetaja, stavljene pod zakone koji su vaili za tekstilnu industriju jo i industrija zemljane robe (ukljuivo s lonarstvom), izrada tapeta, ibica, patrona i kapsli, kao i ianje kadife. U prestonoj besedi od 5. februara 1867. navestila je tadanja torijevska vlada nove zakonske predloge, spremljene na temelju zakljunih predloga komisije, koja je u meuvremenu 1866. zavrila rad. Factory Acts Extension Act dobio je kraljevu potvrdu 15. avgusta 1867, a 21. avgusta Workshops Regulation Act1*; prvi se odnosi na krupna, drugi na sitna preduzea. Factory Acts Extension Act regulie visoke pei, fabrike eleza i bakra, livnice, fabrike maina, radionice metala, fabrike gutaperke, hartije, stakla, duvana; zatim tamparije i knjigovenice i uopte sve industrijske radionice ove vrste u kojima istovremeno radi 50 ili vie lica u toku najmanje 100 dana u godini. Da bi italac sebi stvorio predstavu o irini podruja koje taj zakon obuhvata, evo nekoliko njegovih definicija:
Zanat (u tom zakonu) znai: bilo koji runi rad vren profesionalno, ili radi zarade, ili pri izraivanju, menjanju, ukraavanju, popravci ili spremanju za prodaju bilo kakvog artikla ili kakvog njegovog dela. Radionica znai: bilo kakva soba ili mesto, natkriveno ili pod vedrim nebom, u kojoj radi ,zanat neko dete, mlad radnik ili ena i gde onaj koji zapoljava takvo dete, mladog radnika ili enu, ima pravo pristupa i nadzora. Zaposlen znai: raditi u nekom ,zanatu, bilo za nagradu ili ne, pod majstorom ili pod jednim od roditelja kako su dole definisani. Roditelji znai: otac, mati, staralac ili drugo koje lice koje vodi brigu ili nadzor nad nekim... detetom ili mladim radnikom.
lan 7, koji propisuje kazne za zapoljavanje dece, mladih radnika i ena uprkos propisima ovog zakona, ustanovljava novane kazne ne samo za vlasnika radionice, bio on jedan od roditelja ili ne, nego i za
roditelje ili druga lica koja imaju pod svojim okriljem dete, mladog radnika ili enu, ili koja vuku neposrednu korist iz njihova rada.
Factory Acts Extension Act, koji se tie krupnih preduzea, nazadak je u poreenju sa osnovnim fabrikim zakonom, jer sadri mnotvo mizernih odredaba o izuzecima i kukavikih kompromisa s kapitalistima. Workshops Regulation Act, bedan u svim svojim pojedinostima, ostao je mrtvo slovo u ruci gradskih i mesnih vlasti koje su se imale starati o njegovom izvrenju. Kada im je parlament 1871. oduzeo tu
* Zakon o radnom vremenu u radionicama
punomo i preneo ju na fabrike inspektore, nadzorni delokrug ovih poveao se jednim mahom za vie od 100 000 radionica (samo ciglana 300); ipak je s puno briljivosti poveao njihovo osoblje samo sa 8 inspektorskih pomonika, mada je ono i dotle bilo sasvim nedovoljno. 571 to pada u oi na engleskom zakonodavstvu od 1867. jeste, dakle, s jedne strane nunost, nametnuta parlamentu vladajue klase, da u naelu usvoji ovakve vanredne i iroke mere protiv zloupotreba kapitalistike eksploatacije, a s druge strane polovinost, protivljenje i mala fides1* s kojima je on te mere posle stvarno oivotvorio. Anketna komisija od 1862. predloi, takoe, da se ponovo regulie i rudarska industrija, industrija koja se od svih drugih razlikuje po tome to u njoj interesi zemljoposednika i industrijskih kapitalista idu ruku pod ruku. Suprotnost ovih dvaju interesa bila je povoljna po fabriko zakonodavstvo; odsustvo te suprotnosti dovoljno je da objasni odugovlaenje i ikanacije s rudarskim zakonodavstvom. Anketna komisija od 1840. otkrila je tako jezovite i odvratne stvari i izazvala takav skandal pred licem cele Evrope da je parlament bio primoran da spasava svoju savest pomou Mining Act-a2* od 1842, u kome se ograniio na to da za ene i za decu mlau od 10 godina zabrani rad ispod zemlje. Zatim je 1860. doao Mines Inspection Act3*, po kome naroito imenovani inovnici vre nadzor nad rudnicima; deca izmeu 10 i 12 godina ne smeju se zaposliti osim ako imaju kolsku svedodbu ili pohaaju kolu izvestan brj asova. Ovaj je zakon ostao mrtvo slovo na hartiji, jer je broj imenovanih inspektora bio smeno malen, jer su njihova prava bila skuena, a i iz drugih razloga, koji e u daljem izlaganju biti izblie pokazani. Jedna od najnovijih Plavih knjiga o rudnicima jeste Report from the Select Committee on Mines, together wi t h . . . Evidence, 23 July 1866. To je delo jednog odbora lanova Donjeg doma, koji je bio ovlaen da poziva i sasluava svedoke; debela knjiga u folio-formatu, u kojoj sam Report obuhvata samo 5 redaka ija je sadrina: odbor nema ta da kae i da se jo mnogi svedoci moraju sasluati! Nain sasluavanja svedoka podsea na cross examinations4* pred engleskim sudovima, kad advokat bezobraznim i zbunjujuim
Osoblje fabrike inspekcije sastojalo se od 2 inspektora, 2 pomonika inspektora i 41 podinspektora. Godine 1871. imenovano je 8 novih podinspektora. Ukupni trokovi za sprovoenje fabrikih zakona u Engleskoj, kotskoj i Irskoj iznosili su 1871/72. samo 25 347 l, raunajui u ovu sumu i sudske trokove u parnicama zbog prekraja zakona.
321
!* zlonamernost 2* Rudarskog zakona 3* Zakon o rudarskoj inspekciji * unakrsna sasluanja

4
unakrsnim pitanjima nastoji da smete svedoka i da mu izvrne rei u ustima. Tu ulogu advokata igraju ovde sami parlamentarni istraitelji, meu njima i vlasnici i eksploatatori rudnika; svedoci su rudarski radnici, veinom iz ugljenokopa. itava ova lakrdija odvie je karakteristina po duh kapitala da ovde ne bismo dali nekoliko izvadaka. Radi bolje preglednosti, dajem rezultate istrage itd. u rubrikama. Napominjem da su u engleskoj Plavoj knjizi pitanja i obavezni odgovori numerisani i da su svedoci, iji se iskazi ovde navode, radnici u ugljenokopima. 1. Zapoljavanje u rudnicima deaka od 10 godina navie. Rad zajedno sa dolaenjem u rudnik i vraanjem iz njega traje po pravilu 14-15 asova, izuzetno i due, od 3, 4 i 5 asova izjutra do 4 i 5 uvee. (Br. 6, 452, 83.) Odrasli radnici rade u dve smene, po 8 asova, ali radi utede trokova nema takvih smena za decu. (Br. 80, 203, 204.) Mlai deaci poglavito su zaposleni na otvaranju i zatvaranju promajnica u raznim odeljenjina rudnika, stariji na tekom radu, prenoenju uglja itd. (Br. 122, 739, 740.) Dugo radno vreme pod zemljom traje za deake do njihove 18 ili 22 godine, kad prelaze na pravi rudarski rad. (Br. 161.) Deca i mlada lica rintaju danas gore nego ma u kom ranijem periodu. (Br. 1663 - 1667.) Rudarski radnici gotovo jednoduno zahtevaju da parlament zakonom zabrani rad u rudniku deci ispod 14 godina. A na to pita Hussey Vivian (i sam eksploatator rudnika):
Ne zavisi li ovaj zahtev od veeg ili manjeg siromatva roditelja?A g. Bruce: Zar ne bi bilo svirepo liiti porodicu ovog vrela prihoda ako je otac umro ili je osakaen itd.? A ipak mora biti nekog opteg pravila. Hoete li da se podzemni ad zabrani za decu ispod 14 godina u svim sluajevima? Odgovor: U svim sluajevima. (Br. 107 - 110.) Vivian: Kad bi se rad pre 14 godina zabranio u rudnicima, ne bi li roditelji slali decu u fabrike itd.?Po pravilu ne. (Br. 174.) Radnik: Otvaranje i zatvaranje promajnica izgleda lako. Taj posao je vrlo muan. Da i ne govorimo o stalnoj promaji, deak je meu promajnicama ba kao hapenik u mranoj eliji. Bourgeois1* Vivian: Ne bi li deko mogao itati, ako bi imao sveu, dok uva promajnice ?Prvo, morao bi sam kupiti svee. Ali, osim toga, ne bi mu to ni dozvolili. On je tu da pazi na svoj posao, on ima da izvruje svoju dunost. Nikad nisam video da koji deak ita u oknu. (Br. 139, 141 - 160.)
2. Vaspitanje. Rudarski radnici zahtevaju zakon o prinudnoj nastavi za decu, kao u fabrikama. Oni izjavljuju da propis zakona od 1860, po kome se za zapoljavanje deaka od 10 do 12 godina trai kolska svedodba, nema nikakva dejstva. Savesno sasluavanje kapitalistikih istranih sudija postaje ovde doista smeno.
(Br. 115.) Je li zakon vie potreban protiv poslodavaca ili protiv roditelja? I protiv jednih i protiv drugih. (Br. .116.) Da li vie protiv jednih nego protiv
** buruj

drugih?Kako da odgovorim na to? (Br. 137.) Pokazuje li se u poslodavaca ikakva elja da asove rada prilagode kolskoj nastavi?Nikada. (Br. 211.) Da li rudarski radnici docnije poboljavaju svoje vaspitanje?Oni ga obino pogoravaju; stiu loe navike; odaju se piu, kocki i tome slino dok sasvim ne propadnu. (Br. 454.) Zato se deca ne bi slala u veernje kole? U veini ugljarskih srezova njih nema. Ali glavno je da su od dugog prekomernog rada toliko iscrpena da im se oi sklapaju od umora. Dakle, zakljuuje bourgeois, Vi ste protiv vaspitavanja? Nikako, ali itd. (Br. 443.) Zar zakon od 1860. ne primorava vlasnike rudnika itd. da trae kolske svedodbe kad uzimaju na rad decu izmeu 10 i 12 godina? -Zakon ih doista obavezuje, ali poslodavci to ne ine. (Br. 444.) Vi mislite da se ta zakonska odredba ne sprovodi svugde? Ona se uopte ne sprovodi. (Br. 717.) Da li se rudari mnogo interesuju za pitanje vaspitanja?Velika veina. (Br. 718.) Da li ih zabrinjava sprovoenje zakona?Veliku veinu. (Br. 720.) Zato se onda ne bore za njegovo sprovoenje?Mnogi bi se radnik odupro da radi sa deakom koji nema kolske svedodbe, ali bi ga to uinilo obeleenim ovekom (a marked man). (Br. 721.) Ko bi ga obeleio? Njegov poslodavac. (Br. 722.) Valjda tek ne drite da bi poslodavci progonili nekog zato to se pokoravao zakonu? Drim da bi to radili. (Br. 723.) Zato radnici ne odbiju upotrebu takve dece? Nije njima ostavljeno da biraju. (Br. 1634.) Vi traite intervenciju parlamenta? Ako se hoe da se za vaspitanje dece rudarskih radnika uradi ita efikasno, onda to mora uraditi parlament prinudnim zakonom. (Br. 1636.) Treba li to da vai za decu svih radnika Velike Britanije ih samo za rudarske radnike? Ja sam ovde da govorim u ime rudarskih radnika. (Br. 1638.) Zato da se rudarska deca razlikuju od druge?Zato to su ona izuzetak od pravila. (Br. 1639.) U kom pogledu? TJ fizikom. (Br. 1640.) Zato bi vaspitanje za njih imalo vee vrednosti nego za deake drugih klasa? Ne kaem da bi za njih imalo vee vrednosti, ali zbog svog prekomernog rada u rudnicima ona imaju manje izgleda da se obrazuju u dnevnim i nedeljnim kolama. (Br. 1644.) Zar ne, nemogue je da se o tim pitanjima raspravlja apsolutno? (Br. 1646.) Ima li dosta kola u ovim srezovima?Nema. (Br. 1647.) Ako bi drava zahtevala da se svako dete alje u kolu, gde bi se nale kole za svu decu?Drim da bi se kole same pojavile im bi okolnosti na to prisilile. Velika veina rudarskih radnika, ne samo dece ve i odraslih, ne zna itati ni pisati. (Br. 705, 726.)
3. Rad ena. Od 1842. radnice se, istina, ne upotrebljavaju na radu pod zemljom, ali se mnogo upotrebljavaju na radu nad zemljom, za tovarenje uglja itd., vuenje abrova do kanala i vagona, sortiranje uglja itd. Upotreba ena jako se uveala poslednje 3 do 4 godine. (Br. 1727.) To su veinom ene, keri i udovice rudara, od 12 do 50 i 60 godina. (Br. 647, 1779, 1781.)
(Br. 648.) ta misle rudari o zapoljavanju ena u rudnicima? Oni ga svi osuuju. (Br. 649.) Zato?Zato to smatraju da je to poniavajue za enski pol... One nose neku vrstu mukog odela. U mnogo sluajeva one zato gube svako oseanje stida. Neke ene pue. Rad je prljav, kao god i u rudniku. Meu njima je mnogo udatih ena, koje ne mogu ispunjavati svoje kuevne dunosti. (Br. 651 i dalje.) (Br. 709.) Mogu li udovice na kom drugom mestu nai ovakvo unosno
442 IV odeljak Proizvoenje relativnog vika vrednosti zanimanje (8 - 10 il. nedeljno)?O tome ne umem nita rei. (Br. 710.) Pa ipak ste (kameno srce!) voljni da im uskratite ovo izdravanje?Svakako! (Br. 1715.) Odakle to raspoloenje?Mi rudari odvie potujemo lepi pol da bismo ga mogli gledati osuenog na rad u ugljenokopima... Rad je veinom vrlo teak. Mnoge od tih devojaka diu po 10 tona dnevno. (Br. 1732.) Drite li da su radnice zaposlene u rudnicima nemoralnije od fabrikih radnica?Procent ravih vei je nego meu fabrikim devojkama. (Br. 1733.) Ali Vi niste zadovoljni ni stanjem moralnosti u fabrikama?Nisam. (Br. 1734.) Hoete li da se enski rad zabrani i u fabrikama?Ne, to neu. (Br. 1735.) Zato ne?On je za enski pol pristojniji i podesniji. (Br. 1736.) Pa ipak drite da je on tetan za njihov moral?Ne, ni izdaleka koliko rad u rudniku. Uostalom, govorim ne samo iz moralnih nego i iz fizikih i drutvenih razloga. Devojke su alosno degradirane u drutvenom pogledu. Kad ove devojke postanu rudarske ene, mukarci duboko pate zbog te degradacije i to ih od kue tera u krmu. (Br. 1737.) Ali zar to isto ne vredi i za ene koje rade u elezarama?Ne mogu govoriti za druge poslovne grane. (Br. 1740.) Ali kakva je razlika izmeu ena koje rade u elezarama i onih to rade u rudnicima? Nisam se bavio tim pitanjem. (Br. 1741.) Moete li otkriti kakvu razliku izmeu jedne i druge kategorije?Nita sigurno o tome ne mogu rei, ali idui od kue do kue video sam kako je alosno stanje u naem srezu. (Br. 1750.) Da li biste Vi rado ukinuli enski rad gde je god poniavajui?Da!... najbolja oseanja kod dece razvija materinska nega. (Br. 1751.) Ali to vai i za rad ena u poljoprivredi?On traje samo dva godinja doba; u rudniku one rade sva etiri godinja doba. Pokatkad rade dan i no mokre do koe; njihov telesni sastav slabi, njihovo se zdravlje rui. (Br. 1753.) Vi se niste bavili optim prouavanjem tog pitanja (naime, enskog rada)?Ja sam gledao oko sebe i mogu rei toliko da nigde nita nisam naao to bi se dalo uporediti sa zaposlenjem ena u ugljenokopima. (Br. 1793, 1794, 1808.) To je rad za mukarce, i to za snane mukarce. Bolja klasa rudara, koja nastoji da se podigne i oblagorodi, ne nalazi potporu kod svojih ena, ve propada zbog njih.
Naposletku, poto je bourgeois postavio jo mnogo unakrsnih pitanja, otkrila se tajna njegovog saaljenja prema udovicama, siromanim porodicama itd.:
Vlasnici ugljenokopa postavili su izvesne dentlmene za nadzornike, a ovi da bi se dodvorili svojim gospodarima, vode takvu politiku da na svemu utede to je mogue vie. Oni uzimaju na rad devojke, jer devojke primaju 1 iling do iling i po dnevno za rad na kome bi mukarac morao dobijati 2 i po ilinga. (Br. 1816.)
4. Porote za pregled mrtvaca.

(Br. 360.) U pogledu coroners inquests1* u vaim srezovima, da li su radnici zadovoljni sudskim postupkom u sluajevima nesrea?Ne, nisu. (Br. 361 - 375.) Zato nisu?Nisu naroito zbog toga to se za porotnike uzimaju ljudi koji o
** istraga pregledaa mrtvaca
13. glava Maline i krupna industrija 443 rudnicima ne znaju apsolutno nita. Radnici se nikad ne uzimaju u porotu, oni bivaju samo svedoci. Uglavnom se uzimaju okolni trgovii, koji su pod uticajem vlasnika rudnika, svojih muterija, i koji ne razumeju ak ni tehnike izraze svedoka. Traimo da jedan deo porotnika budu rudari. Proseno, presuda je u Protivrenosti s iskazima svedoka. (Br. 378.) Treba li da porotnici budu nepristrasni?Da. (Br. 379.) Bi li radnici to bili?Ne vidim razloga zato oni ne bi bili nepristrasni. Oni stvari poznaju. (Br. 380.) Ali zar oni ne bi bili skloni da donose nepravedno teke osude u interesu radnika?Ne, ne verujem.
5. Lana mera, lana teina itd. Radnici trae isplatu na sedam dana umesto na etrnaest, meru prema teini umesto prema kubnoj zapremini abrova, zatitu protiv lanih tegova itd.
(Br. 1071.) Ako se abrovi na prevaru poveaju, radnik valjda moe da napusti rudnik posle etrnaestodnevnog otkaza?Ali ako ode na drugo mesto, nalazi isto. (Br. 1072.) Ali on moe da napusti mesto gde se vri nepravda? Ona vlada svugde. (Br. 1073.) Ali radnik moe svako svoje mesto da napusti etrnaest dana po otkazu?Da.
Preimo preko ovoga! 6. Rudarska inspekcija. Nesree usled eksplozivnih gasova nisu jedina nevolja od koje radnici pate.
(Br. 234 i dalje.) Isto toliko moramo se aliti na ravo provetravanje ugljenokopa; tamo ljudi jedva mogu disati; to ih onesposobljava za bilo kakav posao. Tako je, npr., ba sada, u onom delu rudnika gde ja radim, kuni vazduh svalio mnoge ljude u postelju na vie nedelja. Glavni hodnici veinom su dovoljno zrani, ali ba ona mesta gde mi radimo nisu. Ako se neko zbog ventilacije poali inspektoru, biva otputen i postaje ,obeleen ovek, koji nigde ne moe da nae posla. ,Mining inspecting Actcl* od 1860. samo je komad hartije. Inspektora ima malo. Za 7 godina inspektor obie rudnik moda svega jedanput i to formalno. Na inspektor je jedan sasvim nesposoban sedamdesetogodinji ovek, i on treba da nadzire vie od 130 ugljenokopa. Pored veeg broja inspektora, potrebni su nam i podinspektori. (Br. 280.) Treba li, prema tome, da vlada dri takvu armiju inspektora da bi oni sami uinili sve to zahtevate, ne obavetavajui se kod radnika?To je nemogue, ali bi trebalo da dolaze u same rudnike da bi se obavestili. (Br. 285.) Zar ne mislite da bi to imalo za posledicu da se odgovornost (!) za zraenje itd. svali sa vlasnika rudnika na vladine inovnike?Nikako; njihov bi posao morao biti u tome da pribave potovanje ve postojeim zakonima. (Br. 294.) Kad govorite o podinspektorima, mislite li na ljude s manjom platom i nieg ranga nego to su sadanji inspektori?Ne elim da budu nii ako moete dobiti bolje. (Br. 295.) elite li vie inspektora ili niu klasu ljudi nego to su inspektori?Nama su potrebni ljudi koji e se muvati po rudnicima ne strahujui za svoju sopstvenu kou. (Br. 297.) Kad bi vam se ispunila elja u pogledu inspektora nie vrste, zar ne bi nedostatak umenosti stvarao opasnosti itd.?Ne, stvar je vlade da namesti podesne ljude.
* Zakon o inspekciji rudnika
Ovakav nain ispitivanja najzad je i samom predsedniku komisije dozlogrdio.

Vi elite, upade on u re, praktine ljude koji bi sami obilazili rudnike i izvetavali inspektora, koji bi onda mogao da primeni svoju viu nauku. (Br. 531.) Ne bi li provetravanje svih tih starih rudnika zahtevalo mnogo trokova? Da, trokovi bi porasli, ali ljudski ivoti bi bili zatieni.
(Br. 581.) Jedan od kopaa uglja protestuje protiv lana 7. zakona od 1860.
Sada, kad neki inspektor pronae da se u nekom delu rudnika ne moe raditi, mora o tome obavestiti vlasnika rudnika i ministra unutranjih poslova. Posle toga vlasnik rudnika ima 20 dana za razmiljanje; posle toga roka moe odbiti svaku popravku. Ali ako pristane, mora pisati ministru unutranjih poslova i predloiti mu 5 rudarskih inenjera, izmeu kojih ministar bira mirovne sudije. Tvrdimo da u ovom sluaju stvarno vlasnik rudnika imenuje sopstvene sudije.
(Br. 586.) Bourgeois koji vri sasluanje, i sam vlasnik rudnika:

To je isto spekulativan prigovor. (Br. 588.) Vi, dakle, imate jako nepovoljno miljenje o ispravnosti rudarskih inenjera? Ja velim samo to da takav postupak nije ni prav ni pravian. (Br. 589.) Zar rudarski inenjeri nemaju u neku ruku zvanian karakter, koji njihove odluke die iznad pristrasnosti koje se Vi bojite?Odbijam da odgovaram na pitanja o linom karakteru tih ljudi. Uveren sam da su oni u mnogim sluajevima vrlo pristrasni i da im tu mo treba oduzeti, jer su u pitanju ivoti ljudi.
Isti bourgeois bio je drzak da pita:

Ne drite li da i vlasnici rudnika imaju tete kad se dogode eksplozije?
Naposletku (br. 1042.):

Zar se vi radnici ne moete sami postarati za svoje interese, a da ne prizivate vladu u pomo? Ne moemo.
Godine 1865. bilo je u Velikoj Britaniji 3217 ugljenokopa i 12 inspektora. Jedan vlasnik rudnika iz Jorkira (Times od 26. januara 1867) sam je izraunao da bi ti inspektori, ako ostavimo po strani njihove isto birokratske poslove, koji im odnose sve vreme, mogli da pregledaju svaki rudnik samo jedanput u 10 godina. Nije udo to su poslednjih godina (osobito 1866. i 1867) nesree sve brojnije i sve vee (ponekad sa po 200 do 300 radnikih rtava). To su krasote slobodne kapitalistike proizvodnje! U svakom sluaju, zakon od 1872, ma koliko imao nedostataka, prvi je koji regulie broj radnih asova dece zaposlene u rudnicima, a u izvesnoj meri ini eksploatatore i vlasnike rudnika odgovornim za takozvane nesrene sluajeve.
Jedna kraljevska komisija, formirana 1867. radi ispitivanja zapoljavanja dece, omladine i ena u poljoprivredi, objavila je nekoliko vrlo vanih izvetaja. Uinjeno je vie pokuaja da se naela fabrikog zakonodavstva, makar i u izmenjenom obliku, primene i na poljoprivredu, ali su dosad svi ti pokuaji ostali bez ikakvog uspeha'. Ono na ta ovde moramo upozoriti jeste postojanje nesavladljive tenje za optom primenom tih principa. Dok je opte primenjivanje fabrikog zakonodavstva postalo neizbeno kao sredstvo za fiziku i duhovnu zatitu radnike klase, ono s druge strane, kao to smo ve napomenuli, uoptava i ubrzava pretvaranje ratrkanih procesa rada siunog razmera u kombinovane procese rada na viem, drutvenom stepenu, dakle koncentraciju kapitala i samovolju fabrikog reima. Ono razara sve starinske i prelazne oblike iza kojih se vladavina kapitala jo ponekad sakriva, i zamenjuje ih njegovom neposrednom, neprikrivenom vladavinom. Time ono ini da neposredna borba protiv te vladavine postane opta. Dok u pojedinanim radionicama to zakonodavstvo prisiljava na jednoobraznost, pravilnost, red i ekonomiju, ono usled ogromnog podstreka koji tehnika dobija ograniavanjem i pravilnou radnog dana, poveava anarhiju i katastrofe kapitalistike proizvodnje uopte, poveava intenzivnost rada i konkurenciju izmeu maine i radnika. Unitavajui oblast sitne proizvodnje i kunog rada, ono unitava poslednja pribeita prekobrojnih, a time i dosadanji ventil sigurnosti itavog drutvenog mehanizma. Ono dovodi do sazrevanja materijalne uslove i drutvenu kombinaciju procesa proizvodnje, a s njima i Protivrenosti i antagonizme njegovog kapitalistikog oblika, a s time istovremeno i elemente stvaranja novog drutva i momente koji e prevrnuti staro drutvo.572
Robert Owen, otac zadrunih fabrika i duana, ali koji, kao to smo ranije ve napomenuli, nije delio iluzije svojih podraavalaca o zamaaju ovih usamljenih elemenata preobraaja, nije samo u svojim pokuajima stvarno polazio od fabrikog sistema, ve ga je i teorijski objasnio kao polaznu taku socijalne revolucije. Gospodin Vissering, profesor politike ekonomije na Lajdenskom univerzitetu, izgleda da neto slino nasluuje kad u svojoj knjizi Handboek van Praktische Staathuishoudkunde, 1860- 1862, u kojoj se plitkosti vulgarne ekonomije izlau u odgovarajuem obliku, vatreno zastupa zanatsku proizvodnju protiv krupne industrije. {Uz etvrto izdanje. Nova pravnika zbrka (vidi str. 2641*) koju je englesko zakonodavstvo stvorilo meusobno protivrenim fabrikim zakonima, Zakonom o proirenju fabrikog zakona i Zakonom o radionicama [Factory Acts, Factory Acts Extension Act i Workshops Act] postade najzad nepodnoljiva, ** Vidi u ovom tomu, str.Workshop Act od 1878. dolo do kodifikacije itavog te je Factory and 270. fabrikog zakonodavstva. Razume se da mi ovde ne moemo dati iscrpnu kritiku
572
10. Krupna industrija i poljoprivreda
Revoluciju koju krupna industrija izaziva u zemljoradnji i u drutvenim odnosima agenata njene proizvodnje moi emo izloiti tek docnije. Ovde je dovoljno dotai se ovla nekih anticipiranih rezultata. Dok upotreba maina u zemljoradnji veim delom ne nanosi one fizike tete koje priinjava fabrikom radniku323, ona tu jo intenzivnije i bez ikakve protutee deluje na pretvaranje radnika u prekobrojne, kao to emo posle videti i u pojedinostima. U grofovijama Kembrid i Sofolk, npr., povrina obraene zemlje mnogo se poveala za poslednjih 20 godina, dok je seosko stanovnitvo u istom periodu opalo ne samo relativno ve i apsolutno. U Sjedinjenim Dravama Severne Amerike poljoprivredne maine zamenjivale su radnike u prvi mah samo virtuelno, tj. one su omoguavale proizvoau da obrauje veu povrinu, ali nisu najurivale stvarno zaposlene radnike. U Engleskoj i Velsu iznosio je 1861. broj lica zaposlenih u fabrikaciji poljoprivrednih maina 1034, dok je broj poljoprivrednih radnika zaposlenih na parnim mainama i na mainama radilicama iznosio samo 1205.
Dejstvo krupne industrije u 13. glav. poljoprivrede industrija 447 najreoblasti Maine i krupna utoliko je volucionarnije to ona rui stub starog drutva, seljaka, stavljajui na njegovo mesto najamnog radnika. Tako se potrebe za drutvenim prevratom i suprotnosti na selu izjednauju s onima u gradu. Namesto najtradicionalnijeg i najneracionalnijeg naina rada dolazi svesna tehnoloka primena nauke. Raskidanje prvobitne porodine veze izmeu poljoprivrede i manufakture, koja je spajala detinjske, nerazvijene oblike obeju, dovrava se pod kapitalistikim nainom proizvodnje. Ali on ujedno stvara i materijalne preduslove za novu, viu sintezu, za ujedinjenje poljoprivrede i industrije na osnovici njihovih oblika koji su se izradili u suprotnosti. Sa sve veom pretenou gradskog stanovnitva, koje ona gomila u velikim centrima, kapitalistika proizvodnja gomila s jedne strane istorijsku pokretaku snagu drutva, a s druge strane ometa razmenu materije izmeu oveka i zemlje, tj. vraanje zemljitu onih njegovih sastavnih delova koje je ovek potroio u obliku hrane i odela, ometa, dakle, veiti prirodni uslov trajne plodnosti zemljita. Time ona ujedno razara telesno zdravlje gradskih radnika i duhovni ivot seoskih radnika.573 Ali razarajui uslove razmene materije, koji su nastali samoniklo, kapitalistika proizvodnja prisiljava da se ta razmena sistematski uspostavi kao zakon koji regulie drutvenu proizvodnju, u obliku koji odgovara punom razvitku ovekovom. I u poljoprivredi i u industriji kapitalistiki preobraaj procesa proizvodnje ispoljava se ujedno kao martirologija proizvoaa; sredstvo za rad kao sredstvo za podjarmljivanje i kao sredstvo za eksploatisanje i osiromaavanje radnika; drutveno kombinovanje procesa rada kao organizovano potinjavanje njegove line ivahnosti, slobode i samostalnosti. Rasturenost seoskih radnika po velikim povrinama slama njihovu otpornu snagu, dok koncentracija pojaava otpornu snagu gradskih radnika. Kao i u gradskoj industriji, tako se i u modernoj poljoprivredi poveanje proizvodne snage i jae realizovanje rada ot-
573 Vi delite narod na dva neprijateljska tabora, na neotesane seljake i na razneene patuljke. Blagi boe! Naja, koju su pocepali suprotni interesi poljoprivrede i trgovine, naziva samu sebe zdravom, tavie ona se smatra kao prosveena i civilizovana ne uprkos toj strahovitoj i neprirodnoj podeli, nego upravo zbog nje. (David Urquhart, Familiar Words, str. 119.) Ovo mesto pokazuje jednovremeno i snagu i slabost one kritike koja o sadanjici sudi i osuuje je, ali ne ume da je shvati.
kupljuje opustoavanjem i iscrpljivanjem same radne snage. A svaki napredak kapitalistike poljoprivrede nije samo napredak u vetim pljakanja radnika, nego u isto vreme i u vetim pljakanja zemlje; svaki napredak u poveavanju njene plodnosti za neko dato vreme ujedno je i napredak u upropaivanju trajnog izvora te plodnosti. to vie neka zemlja, npr. Sjedinjene Drave Severne Amerike, polazi od krupne industrije kao osnovice svog razvitka, to je ovaj proces razaranja bri.574 Kapitalistika proizvodnja razvija, dakle, tehniku i kombinaciju drutvenog procesa proizvodnje samo istovremenim potkopavanjem izvora svakog bogatstva: zemlje i radnika.
Uporedi: Liebig, Die Chemie in ihrer Anwendung auf Agrikultur und Physiologie, 7. izd., 1862, osobito u prvoj svesci: Einleitung in die Naturgesetze des Feldbaus. Jedna od neumrlih Liebigovih zasluga jeste izlaganje negativne strane moderne poljoprivrede s prirodnonaunog gledita. I njegova istorijska zapaanja o razvoju poljoprivrede sadre dobrih misli, mada nisu bez grubih zabluda. Treba aliti to on ima smelosti da nasumce daje izjave kao to je ova: Daljim usitnjavanjem i eim oranjem ubrzava se menjanje vazduha u unutranjosti upljikavih delova zemlje, a poveava se i obnavlja povrina delova zemlje na koje vazduh treba da dejstvuje, ali je lako razumeti da vei prinos od oranice ne moe biti srazmeran radu utroenom na nju, nego da prinos raste u mnogo manjoj srazmeri. Taj zakon je, dodaje Liebig, najpre izrekao J. St. Mili u svom delu Principles of Political Economy, sv. I, str. 17. na ovaj nain: ,Opti zakon poljoprivrede je da zemljini proizvodi caeteris paribus1* rastu u manjoj meri od broja zaposlenih radnika.' (Gospodin Mili ponavlja ak i Ricardov kolski zakon u netano) formulaciji, jer poto je the decrease of the labourers employed, opadanje broja zaposlenih radnika, ilo u Engleskoj stalno ukorak s napredovanjem poljoprivrede, taj se zakon, pronaen u Engleskoj i za Englesku, ne bi mogao primeniti bar na Englesku.) Dosta udnovato, jer Millu nije bilo poznato na emu se ovaj zakon zasniva. (Liebig u navedenom delu, sv. I, str. 143. i primedba.) Ne uzimajui u obzir pogreno tumaenje rei rad, pod kojom Liebig razume neto drugo nego politika ekonomija, svakako je dosta udnovato da on g. J. St. Milla naziva prvim tvorcem teorije koju je prvo izneo James Anderson u vreme A. Smith-a, ponavljajui je u raznim spisima sve do poetka 19. veka; koju je 1815. godine anektirao Malthus, i inae majstor u knjievnim kraama (itava njegova teorija o stanovnitvu je sraman plagijat), koju je u isto vreme i nezavisno od Andersona razvio i West, koju je 1817. godine Ricardo doveo u vezu sa optom teorijom vrednosti, te je otada pod Ricardovim imenom obila ceo svet; koju je 1820. godine vulgarizovao James Mili (otac J. St. Milla), i koju je, naposletku, pored drugih, kao kolsku dogmu koja je ve postala opte mesto, ponavljao i g. J. St. Mili. Neosporno je da J. St. Mili za svoj svakako udnovat autoritet ima da zahvali gotovo jedino ovakvim qui pro quo2*.
325
* ako su ostali uslovi jednaki 2* zamenjivanjima (namemim ili iz zabune)
Peti odeljak
449
Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti

g l a v a e t r n a e s t a
Apsolutni i relativni viak vrednosti

Proces rada Posmatran je (vidi petu glavu) najpre apstraktno, nezavisno od njegovih istorijskih oblika, kao proces izmeu oveka i prirode. Tamo smo rekli: Ako itav proces posmatramo sa stanovita njegovog rezultata, proizvoda, onda se oboje, sredstvo za rad i predmet rada, ispoljavaju kao sredstva za proizvodnju, a sam rad kao proizvodan rad [str. 166]. A u primedbi 7. dodali smo: Ova definicija proizvodnog rada, kakva izlazi sa stanovita prostog procesa rada, nikako nije dovoljna za kapitalistiki proces proizvodnje. To emo sad ovde dalje razviti. Dok je proces rada isto individualan, u istom su radniku sjedinjene sve funkcije koje se docnije razdvajaju. U individualnom prisvajanju prirodnih predmeta radi svog odranja on kontrolie sam sebe. Docnije njega kontroliu drugi. Pojedinac ne moe delovati na prirodu bez pokretanja sopstvenih miia pod kontrolom sopstvenog mozga. Kao to u sistemu prirode glava i ruka idu zajedno, tako i proces raa sjedinjuje umni i runi rad. Docnije se oni rastavljaju do neprijateljske suprotnosti. Od neposrednog proizvoda individualnog proizvoaa proizvod se uopte pretvara u drutven, zajedniki proizvod ukupnog radnika, tj. kombinovanog radnog osoblja, iji su udovi blii ili dalji od rukovanja predmetom rada. Stoga se sa samim kooperativnim karakterom procesa rada nuno proiruje i pojam proizvodnog rada i njegovog nosioca, proizvodnog radnika. Da bi proizvodno radio, on sad vie ne mora fiziki da radi; dovoljno je da bude organ ukupnog radnika, da ispunjava koju bilo njegovu potfunkciju. Gornja prvobitna definicija proizvodnog rada, izvedena iz same prirode materijalne proizvodnje, ostaje uvek tana za ukupnog radnika posmatranog kao celina. Ali ne vai vie za svqki njegov ud uzet ponaosob. S druge strane, pak, pojam proizvodnog rada se suava. Kapitalistika proizvodnja nije samo proizvodnja robe, ona je u sutini proizvodnja vika vrednosti. Radnik ne proizvodi za sebe ve za kapital.
450 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti
Zato nije vie dovoljno da on proizvodi uopte. On mora da proizvodi viak vrednosti. Proizvoan je samo onaj radnik koji proizvodi viak vrednosti za kapitalistu, koji, dakle, slui samooploavanju kapitala. Izaberemo li primer izvan oblasti materijalne proizvodnje, onda je neki uitelj proizvoan radnik kad ne radi samo na obraivanju detinjih glava, nego kad i sam izdire radi bogaenja poduzetnika.''Ovaj se odnos ni u emu ne menja time to je kapitalista uloio svoj kapital u fabriku znanja mesto u fabriku kobasica. Prema tome se u pojmu proizvodnog radnika nikako ne sadri samo odnos izmeu delatnosti i korisnog uinka, izmeu rada i proizvoda rada, nego i specifian drutveni, istorijski nastao odnos proizvodnje, koji radniku daje obeleje neposrednog sredstva za oploavanje kapitala. Zbog toga nije nikakva srea, ve je nesrea biti proizvoan radnik. U etvrtoj knjizi ovoga spisa, gde je izloena istorija teorije, videe se izblie da je klasina politika ekonomija odvajkada proglaavala proizvodnju vika vrednosti bitnim obelejem proizvodnog radnika. Stoga se s njenim shvatanjem prirode vika vrednosti menja i njena definicija proizvodnog radnika. Tako, fiziokrati tumae da je samo poljoprivredni rad proizvoan, jer jedino on donosi viak vrednosti. A viak vrednosti postoji za fiziokrate jedino u obliku zemljine rente. Produavanje radnog dana preko vremena za koje bi radnik proizveo samo ekvivalent vrednosti svoje radne snage i prisvajanje tog vika rada od strane kapitala to je proizvodnja apsolutnog vika vrednosti. Ona sainjava optu osnbvicu kapitalistikog sistema i polaznu taku proizvodnje relativnog vika vrednosti. U ovoj proizvodnji je radni dan unapred podeljen na dva dela: na potreban rad i viak rada. Da bi se viak rada produio, skrauje se potrebni rad pomou metoda kojima se ekvivalent najamnine proizvodi za krae vreme. Proizvodnja apsolutnog vika vrednosti vrti se jedino oko duine radnog dana; proizvodnja relativnog vika vrednosti potpuno revolucionie tehnike procese rada i drutvene grupacije. Proizvodnja relativnog vika vrednosti ima, dakle, za pretpostavku jedan specifino kapitalistiki nain proizvodnje, koji sa svojim metodima, sredstvima i uslovima nastaje i razvija se spontano tek na podlozi formalnog potinjavanja rada kapitalu. Na mesto formalne potinjenosti stupa stvarna potinjenost rada kapitalu. Dovoljno je samo da ukaemo na melezne oblike, kod kojih niti se viak rada isisava iz proizvoaa neposrednom prinudom, niti je pak ve nastupila formalna potinjenost proizvoaa kapitalu. Tu kapital jo nije neposredno zagospodario procesom rada. Pored samostalnih proizvoaa koji na tradicionalni, pradedovski nain rada obavljaju zanate ili zemljorad, javlja se zelena ili trgovac, zelenaki ili trgovinski kapital, koji ih sisa kao parazit. U drutvu u kojem preovlauje takav oblik eksploatisanja iskljuen je kapitalistiki nain proizvodnje, ali, s druge strane, on moe, kao u poznijem srednjem
14. glava Apsolutni i relativni viak vrednosti 451
veku, biti prelaz k njemu. Najzad, kao to pokazuje primer modernog kunog rada, izvesni melezni oblici reprodukuju se mestimino na bazi krupne industrije, mada s potpuno izmenjenim izgledom. Dok je, s jedne strane, za proizvodnju apsolutnog vika vrednosti dovoljna samo formalna potinjenost rada kapitalu, npr. da zanatlije koje su ranije radile za sebe ili kao kalfe kakvog esnafskog majstora stupe sad kao najamni radnici pod neposrednu kontrolu kapitaliste, dotle se, s druge strane, pokazalo da su metodi za proizvodnju relativnog vika vrednosti ujedno i metodi za proizvodnju apsolutnog vika vrednosti. tavie, bezmerno produavanje radnog dana pokazalo se kao pravi pravcati proizvod krupne industrije. Specifino kapitalistiki nain proizvodnje uopte prestaje biti puko sredstvo za proizvodnju relativnog vika vrednosti im zavlada itavom granom proizvodnje, a jo vie im zavlada svim glavnim granama proizvodnje. On postaje sada opti oblik procesa proizvodnje, oblik koji vlada u drutvu. Kao poseban metod za proizvodnju relativnog vika vrednosti deluje on jo samo: prvo, ukoliko zahvata industrije koje su dotle bile samo formalno podreene kapitalu, dakle ukoliko proiruje svoj delokrug, i drugo, ukoliko se industrije koje su ve potpale poda nj neprestano revolucioniu menjanjem metoda proizvodnje. Sa izvesnog stanovita izgleda da je razlika izmeu apsolutnog i relativnog vika vrednosti uopte prividna. Relativni viak vrednosti apsolutan je, jer ima za uslov apsolutno produenje radnog dana preko radnog vremena potrebnog za opstanak samog radnika. Apsolutni viak vrednosti relativan je, jer ima za uslov takvu razvijenost proizvodnosti rada koja dozvoljava da se potrebno radno vreme ogranii na jedan deo radnog dana. No uzmemo li u obzir kretanje vika vrednosti, onda se ovaj privid istovetnosti gubi. im se kapitalistiki nain proizvodnje ve uspostavi i postane opti nain proizvodnje, ispoljava se razlika izmeu apsolutnog i relativnog vika vrednosti im se radi o tome da se uopte povisi stopa vika vrednosti. Onda, pod pretpostavkom da se radna snaga plaa po vrednosti, stojimo pred ovom alternativom : ako su dati proizvodna snaga rada i normalni stepen njene intenzivnosti, moe se stopa vika vrednosti podii samo apsolutnim produenjem radnog dana; s druge strane, ako je data granica radnog dana, moe se stopa vika vrednosti podii samo ako se promene relativne veliine sastavnih delova radnog dana, potrebnog rada i vika rada; sa svoje strane ovo ima za pretpostavku promenu u proizvodnosti ili intenzivnosti rada, inae e najamnina pasti ispod vrednosti radne snage. Bude li radniku potrebno sve njegovo vreme da bi proizvodio ivotna sredstva nuna za izdravanje njegovo lino i njegove porodice, onda mu ne pretie vremena da besplatno radi za trea lica. Bea izvesnog stupnja proizvodnosti rada nema takvog raspoloivog vremena za radnika, bez takvog vika vremena nema vika rada pa stoga nemz
ni kapitalista, ali nema ni vlasnika robova, ni feudalnih barona, jednom rei nema klase krupnih vlasnika.575 Tako je moguno govoriti o prirodnoj osnovi vika vrednosti, ali samo u sasvim optem smislu, naime da ne postoji neka apsolutna prirodna prepreka koja bi nekome mogla smetati da rad, potreban za njegovu sopstvenu, egzistenciju, svali sa sebe na drugoga, kao to, recimo, nema apsolutnih prirodnih smetnji koje bi nekoga odvratile da upotrebljava meso drugih kao svoju hranu. la Za ovu prirodnu proizvodnost rada nikako ne treba, kako se ovde-onde inilo, vezivati neke mistine predstave. Tek kad su se ljudi iupali iz svog prvog ivotinjskog stanja, kad im je rad ve bio podrutvljen u izvesnom stepenu, nastupaju okolnosti u kojima viak rada jednog oveka postaje uslovom za egzistenciju drugoga. U poecima kulture, steene proizvodne snage rada malene su, ali su malene i potrebe koje se razvijaju sa sredstvima i pomou sredstava za njihovo zadovoljenje. Zatim, u tim poecima broj drutvenih lanova koji ive od tueg rada nitavno je malen prema masi neposrednih proizvoaa. S napretkom drutvene proizvodne snage rada taj broj raste i apsolutno i relativno.576 Uostalom, kapitalistika proizvodnja nie na takvom ekonomskom tlu koje je proizvod dugog procesa razvitka. Zateena proizvodnost rada, od koje ona polazi kao od svog temelja, nije dar prirode, ve istorije, koja obuhvata hiljade stolea. Ako apstrahujemo vie ili manje razvijen oblik drutvene proizvodnje, proizvodnost rada ostaje vezana za prirodne uslove. Svi se oni dadu svesti na prirodu samog oveka, kao na rasu itd., i na prirodu oko njega. Spoljanji prirodni uslovi dele se u ekonomskom pogledu na dve velike klase: na prirodno bogatstvo u ivotnim sredstvima* dakle na plodnost zemlje, vode bogate ribom itd., i na prirodno bogatstvo u sredstvima za rad, kao to su ivi vodopadi, plovne reke, drvo, metali, ugalj itd. U poecima kulture odluujui znaaj pripada prvoj, na viem stupnju razvitka ovoj drugoj vrsti prirodnog bogatstva. Neka se samo Uporedi, npr., Engleska s Indijom, ili u antikom svetu Atina i Korint s pribrenim zemljama Crnog mora. to je manji broj prirodnih potreba koje se apsolutno moraju
575 Ve i samo postojanje kapitalistikih preduzetnika kao naroite klas zavisi od proizvodnosti rada. (Ramsay, An Essay on the Distribution etc., str. 206.) Kad bi rad svakog oveka mogao da proizvede jedino sredstva za njegovu sopstvenu ishranu, ne bi moglo biti svojine. (Ravenstone, Thoughts on the Funding System etc., str. 14, 15.) la Pre nekog vremena izraunato je da samo u onim delovima sveta koji su ve istraeni ima jo najmanje 4 miliona ljudodera. 576 Kod divljih amerikih Indijanaca pripada radniku gotovo sve; 99% proizvoda ima se pripisati radu. U Engleskoj radniku ne pripada moda ni dve treine. (The Advantages of the East-India Trade etc., str. 72, 73.)
zadovoljavati i to je tlo plodnije a klima povoljnija, to je manje potrebno radno vreme koje se trai za odranje i reprodukciju proizvoaa. Zato utoliko vei moe da bude viak njegova rada za druge preko njegova rada za sebe sama. Tako je ve Diodor naveo za stare Egipane:
Prosto je neverovatno koliko ih malo truda i trokova staje podizanje njihove dece! Skuvaju im kojegod prosto jelo; daju im da jedu ak i donji deo papirusa, ukoliko ga je mogue ispei na vatri, i korenje i stabljike barskog bilja, delom sirove, delom kuvane ili peene. Veina dece ide bez obue i bez odela, jer je vazduh vrlo blag. Zbog toga dete dok ne odraste ne staje roditelje ukupno uzev vie od 20 drahmi. Ovim se uglavnom dade objasniti to je stanovnitvo Egipta tako mnogobrojno, i to su zbog toga mogli biti izvedeni toliki veliki radovi. 8
Meutim, za velike gradnje starog Egipta ima se blagodariti ne toliko mnotvu njegova stanovnitva, koliko velikoj srazmeri u kojoj se njime moglo raspolagati. Kao to individualni radnik moe dati utoliko vie vika rada ukoliko manje bude njegovo potrebno radno vreme, tako je i kod radnog stanovnitva: to je manji deo tog stanovnitva potreban za proizvodnju potrebnih ivotnih sredstava, to je vei njegov deo koji je raspoloiv za druge radove. Kad ve pretpostavimo kapitalistiku proizvodnju, onda e se pod ostalim jednakim okolnostima, a uz datu duinu radnog dana, veliina vika rada menjati s menjanjem prirodnih uslova za rad, osobito plodnosti tla. Ali iz toga niukoliko ne izlazi i obrnuto da je najplodnije tlo najpogodnije za uspevanje kapitalistikog naina proizvodnje. On ima za pretpostavku vladavinu oveka nad prirodom. Odvie rasipnika priroda dri ga za ruku kao mati dete koje ui hodati.[148] Ona je uzrok to njegovo sopstveno razvijanje ne postaje prirodnom nunou.577 Postojbina kapitala nisu tropski krajevi sa svojom bujnom vegetacijom, ve umerena zona. Ne apsolutna plodnost zemljita, ve njegova diferenciranost, raznolikost njegovih prirodnih proizvoda, sainjava prirodnu osnovicu drutvene podele rada, a menjajui prirodne okolnosti u ijem okviru ovek obitava,
*Ma koliko da je ono prvo (prirodno bogatstvo) odlino i korisno, ipak je ono uzrok da stanovnitvo postane bezbrino, oholo i sklono svakojakim razuzdanostima; naprotiv, ovo ga drugo prisiljava na razvijanje budnoe, nauke, vetine i politike. (England's Treasure by Foreign Trade. Or the Balance of our Foreign Trade is the Rule of our Treasure. Written by Thomas Mun, of London, Merchant, and now published for the common good by his son John Mun, London 1669, str. 181, 182.) Ne mogu zamisliti teega prokletstva za neki narod nego da bude baen na takvo tie na kome se proizvodnja sredstava za opstanak i ishranu u velikoj meri sama od sebe vri i gde klima gotovo liava oveka brige oko odevanja i zatite od nepogoda... Svakako, krajnosti moe biti i na drugoj strani. Zemljite iz koga rad ne moe da izvue nikakve proizvode, ravo je kao god i zemljite koje bez rada donosi bogate plodove. (An Inquiry into the Present High Price of Provisions, London 1767, str. 10.)
577
29*
podstie ovoga da povea raznolikost svojih potreba, sposobnosti, sredstava za rad i naina rada. Nunost da se nad nekom prirodnom snagom vri drutvena kontrola, da se njome gazduje, da se ona delima ljudskih ruku tek potini ili ukroti u velikom razmeru, igra presudnu ulogu u istoriji industrije. Tako, npr., regulisanje reka u Egiptu 578, Lombardiji, Holandiji itd. Ili u Indiji, Persiji itd., gde je navodnjavanje vetakim kanalima dovodilo zemljitu ne samo neophodnu vodu, ve s njenim talogom i mineralno gnojivo s planina. Tajna cvetanja industrije u paniji i na Siciliji pod arapskom vlau objanjava se kanalizacijom.579
Potreba da se izraunavaju periodi kretanja Nila stvorila je egipansku astronomiju, a s njome i vladavinu svetenike kaste koja je upravljala zemljoradnjom. Suneva prekretnica je onaj moment u godini kad Nil poinje rasti, i Egipani su ga zbog toga morali posmatrati s najveom panjom... Za njih je bilo vano da ustanove taj godinji period, kako bi prema njemu mogli udesiti svoje poljoprivredne radove. Zato su na nebu morali traiti jasan znak njegova povratka. (Cuvier, Discours sur les revolutions de la surface du globe, izd. Hoefer, Paris 1863, str. 141.) 8 Regulisanje navodnjavanja bilo je u Indiji jedna od materijalnih osnova dravne vlasti nad nevezanim sitnim organizmima proizvodnje. Muhamedanski vladaoci Indije razumevali su to bolje negoli njihovi engleski naslednici. Posetiemo na glad od 1866, koja je stala ivota preko milion Indijaca u okrugu Orisa, u bengalskoj oblasti.
578
Povoljni prirodni uslovi uvek pruaju samo mogunost za viak rada; oni nikad ne ostvaruju viak rada, pa dakle ni viak vrednosti ni viak proizvoda. Razliiti prirodni uslovi za rad deluju tako da ista koliina rada u razlinim zemljama zadovoljava razliite mase potreba580, te da, prema tome, pod drugim jednakim okolnostima, i potrebno radno vreme bude razliito. Na viak rada oni utiu samo kao prirodna granica, tj. time to odreuju od koje take moe poinjati
Nema ni dve zemlje koje proizvode isti broj ivotnih sredstava u istoj koliini i sa istim utrokom rada. Ljudi imaju vee ili manje potrebe prema tome da li je klima u kojoj ive otra ili blaga. Zato je razliita i mera zanatske radinosti (proportion of trade) koju su ljudi primorani da vre u raznim zemljama, a kolika je ta razlika ne moe se odrediti drukije nego stepenima toplote ili hladnoe. Stoga se moe izvui opti zakljuak da je koliina rada potrebnog za izvestan broj stanovnitva najvea pod hladnom, a najmanja pod toplom klimom. Jer pod prvom je ljudima potrebno ne samo vie odela, nego se i zemlja mora vie obraivati. (An Essay on the Governing Causes of the Natural Rate of Interest, London 1750, str. 60.) Pisac ovog epohalnog anonimnog spisa jeste J. Massie. Hume je iz ovog spisa izveo svoju teoriju kamate.
580
29*
rad za druge. Za koliko industrija korakne napred, za toliko se ova prirodna granica povlai nazad. U sredini zapadnoevropskog drutva, u kojoj radnik dozvolu da radi za sopstveni opstanak otkupljuje jedino vikom rada, lako se uobraava da oveji rad ima od prirode svojstvo da stvara viak proizvoda.581 Ali pogledajmo npr. stanovnika istonih otoka azijskog arhipelaga na kojima sago raste u umi kao divlje drvo.
Kad se stanovnici, probuivi rupu u drvetu, uvere da je srika zrela, obaraju stablo i iseku ga na vie komada, zgrebu sriku, pomeaju je s vodom i procede; tako imaju potpuno upotrebljivo sagovo brano. Jedno drvo daje obino 300 funti, a moe dati i 500 do 600. Tamo, dakle, ljudi idu u umu i seku sebi hleb kao to se u nas see drvo za gorivo.582
Uzmimo da takvom Istonoazijskom hlebosei treba 12 radnih asova nedeljno za zadovoljavanje svih njegovih potreba. Ono to mu blagonaklonost prirode neposredno prua jeste mnogo dokolice. Da bi ovu upotrebio proizvodno za sama sebe, potreban je itav niz istorijskih okolnosti, a da bi je utroio na viak rada za druge ljude, potrebna je prinuda spolja. Kad bi se uvela kapitalistika proizvodnja, na hlebosea bi morao raditi moda i 6 dana nedeljno da bi sebi mogao prisvojiti proizvod jednog radnog dana. Blagonaklonost prirode ne objanjava zato on sada radi 6 dana nedeljno, ili zato daje 5 dana vika rada. Ona objanjava samo to zato je njegovo potrebno radno vreme ogranieno na jedan dan nedeljno. Ali ni u kom sluaju ne moe viak njegova proizvoda poticati iz nekakvog tajnog svojstva uroenog ljudskom radu. Kao i istorijski razvijene, drutvene proizvodne snage rada, tako se i one proizvodne snage rada koje su uslovljene prirodom ispoljavaju kao proizvodne snage kapitala kome je rad pripojen. Ricardu nikad ne zadaje muke poreklo vika vrednosti. On govori o njemu kao o neemu to je svojstveno kapitalistikom nainu proizvodnje, a ovaj je u njegovim oima prirodni oblik drutvene proizvodnje. Gde govori o proizvodnosti rada, ne trai u njoj uzrok postojanja vika vrednosti, ve jedino uzrok koji odreuje njegovu veliinu. Nasuprot tome, njegova kola je proglasila proizvodnu snagu rada za uzrok postanka profita (itaj: vika vrednosti). Svakako da je ovo napredak prema merkantilistima, koji viak cene proizvoda preko trokova njihove proizvodnje izvode iz razmene, iz prodaje proizvoda iznad njihove vrednosti. Uprkos tome, i Ricardova kola je problem samo zaobila
581 Svaki rad mora (i izgleda da to spada u droits i devoirs du citoyen1* da da viak. (Proudhon) I149J 582 F. Schouw, Die Erde, die Pflanzen und der Mensch, 2. izd., Leipzig 1854, str. 148.
* prava i dunosti graanina
a ne reila. Ti su buroaski ekonomisti u stvari imali instinkt da je veoma opasno odvie duboko ulaziti u kakljivo pitanje iz ega potie viak vrednosti. A ta da se kae kad pola veka iza Ricarda g. John Stuart Mili dostojanstveno utvruje svoju nadhionost nad merkantilistima ravo ponavljajui loe izgovore prvih Ricardovih prevakala? Mili veli:
Uzrok profita je u tome to rad proizvodi vie no to mu je za njegovo izdravanje potrebno.
Dotle je pesma stara, ali Mili hoe da doda neto i sa svoje strane.
Ili, drukije izraeno: kapital donosi profit zato to hrana, odelo, sirovine i sredstva za rad traju due vremena no to je potrebno za njihovu proizvodnju.
Ovde Mili brka trajanje radnog vremena s trajanjem njegovih proizvoda. Po ovakvom gleditu, neki hlebar iji proizvodi traju samo 1 dan, ne bi iz svojih najamnih radnika nikad mogao da izvue isti profit kao neki graditelj maina iji proizvodi traju 20 i vie godina. Na svaki nain, ako se ptija gnezda ne bi mogla odrati due vremena nego to je potrebno da se sagrade, ptice bi se morale nekako snalaziti i bez gnezda. Poto je ve utvrdio tu osnovnu istinu, Mili utvruje i svoju nadmonost nad merkantilistima:
Prema tome, vidimo da profit ne postaje sluajnim inom razmene, ve da potie iz proizvodne snage rada; celokupni profit jedne zemlje uvek je odreen proizvodnom snagom rada, bez obzira na to ima li ili nema razmene. Kad ne bi bilo podele zanimanja, ne bi bilo ni kupovine ni prodaje, ali bi jo uvek bilo profita.
Dakle, razmena, kupovanje i prodavanje, ti opti uslovi kapitalistike proizvodnje, ovde su puka sluajnost, a profita ima i bez kupovanja i prodavanja radne snage! Dalje:
Ako svi radnici neke zemlje zajedno proizvode 20% iznad sume svojih najamnina, profiti e iznositi 20%, pa ma kakvo bilo stanje cena roba.
Na ovo dolazi jedan sjajan primer kako Mili tretira razline istorijske oblike drutvene proizvodnje:
Ja svugde uzimam sadanje stanje stvari, koje osim malo izuzetaka, vlada svugde gde kapitalisti i radnici sainjavaju dve razliite klase; naime da kapitalista preduima sve, raunajui u to i platu radnika.
udna optika obmana: videti svuda jedno stanje koje dosad postoji samo izuzetno na Zemaljskoj kugli! Ali hajdemo dalje. Mili je dosta ljubazan da dri da nije apsolutno nuno da tako bude. 583* Naprotiv.
Dok rad ne bude potpuno gotov, radnik bi mogao priekati na isplatu ak i itavog iznosa najamnine kad bi imao sredstava da se u meuvremenu izdrava. Ali bi u ovom sluaju on u izvesnom stepenu bio kapitalista koji je uloio kapital u posao i koji je dao jedan deo fondova potrebnih za njegovo voenje.
Isto tako Mili bi mogao rei da je radnik, koji sebi predujmljuje ne samo ivotna sredstva ve i sredstva za rad, u stvari svoj sopstveni najamni radnik. Ili da je ameriki seljak svoj sopstveni rob, jer kului samom sebi, a ne tuinu gospodaru. Poto nam je Mili ovako bistro dokazao da bi kapitalistika proizvodnja i kad ne bi postojala, ipak uvek postojala, bio je i dovoljno dosledan da dokae da ona ne postoji ni onda kad postoji:
ak se i u gornjem sluaju (kad kapitalista predujmljuje sve ivotne namirnice za radnika) radnik moe posmatrati sa istog stanovita (tj. kao kapitalista). Jer dajui svoj rad ispod trine cene (!) moe se smatrati da on razliku (?) predujmljuje svome poslodavcu itd.,a
U istinskoj stvarnosti radnik predujmljuje svoj rad kapitalisti besplatno za nedelju dana itd., da bi na kraju nedelje itd. dobio njegovu trinu cenu; i ovo ga, po Millu, ini kapitalistom! Na goloj ravnici gomilica zemlje izgleda kao breuljak; pa izmerite duhovnu golotinju nae dananje buroazije po kalibru njenih velikih duhova.
9a J. St. Mill, Principles of Political Economy, London 1868, str. 252- 253. i dalje [knj. II, gl, XV, 51.] {Gornja su mesta prevedena prema francuskom izdanju Kapitala. F. E.}
b Sluaj koji smo razmatrali na str. 281.l* ovde je, naravno, takoe iskljuen. {Napomena uz tree izdanje. F. E.}
459
G L A V A
P E T N A E S T A
Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti

Vrednost radne snage odreuje se vrednou uobiajenih potrebnih ivotnih sredstava prosenog radnika. Mada se oblik tih ivotnih sredstava moe menjati, njihova je masa u odreenoj epohi odreenog drutva data, i stoga se s njom ima postupati kao s postojanom veliinom. Ono to se menja jeste vrednost te mase. Jo dva inioca ulaze u odreivanje vrednosti radne snage. S jedne strane, trokovi njenog razvijanja, koji se menjaju s nainom proizvodnje; s druge strane, njene prirodne razlike: da li je muka ili enska, zrela ili nezrela. Potronja ovih razliitih radnih snaga, i sama uslovljena nainom proizvodnje, stvara veliku razliku u trokovima za reprodukciju radnike porodice i u vrednosti odraslog mukog radnika. Ipak emo ova dva inioca iskljuiti pri sledeem istraivanju.91* Mi uzimamo, 1. da se robe prodaju po vrednosti, 2. da se cena radne snage katkad popne iznad vrednosti, ali da nikad ne pada ispod nje. Kad to ve pretpostavimo, nalazimo da tri okolnosti odreuju relativne veliine cene radne snage i vika vrednosti: 1. duina radnog dana, ili ekstenzivna veliina rada, 2. normalna intenzivnost rada, ili njegova intenzivna veliina, tako da se za odreeno vreme utroi odreena koliina rada, 3. naposletku, proizvodna snaga rada, tako da prema stupnju razvijenosti uslova za proizvodnju ista koliina rada daje za isto vreme veu ili manju koliinu proizvoda. Oevidno je da su mogune veoma razliite kombinacije ako od ta tri inioca jedan bude postojan, a dva promenljiva, ili dva postojana, a jedan promenljiv, ili, najzad, sva tri istovremeno promenljiva. Ove kombinacije postaju jo raznolikije time to pri istovremenom variranju razlinih inilaca veliina i pravac varijacije mogu biti razlini. U ovome to sledi izloiemo samo glavne kombinacije.
* Na str. 285. u ovom tomu.
I. Veliina radnog dana intenzivnost relativnog vika vrednosti 460 V odeljak Proizvoenjeiapsolutnog irada postojane (date), proizvodna snaga rada promenljiva
Pod ovom pretpostavkom, vrednost radne snage i viak vrednosti odreeni su trima zakonima* Prvo: Radni dan date veliine uvek se predstavljan istoj proizvedenoj vrednosti ma kako se menjala proizvodnost rada, s njome masa proizvoda, a stoga i cena pojedine robe. Vrednost proizvedena u dvanaestoasovnom radnom danu iznosi npr. 6 ilinga, iako se sa produktivnom snagom rada menja masa proizvedenih upotrebnih vrednosti, pa se prema tome vrednost od 6 ilinga razdeljuje na vie ili manje roba. Drugo: Vrednost radne snage i viak vrednosti menjaju se u suprotnim pravcima. Promena proizvodne snage rada, njeno uveavanje ili smanjivanje, deluje na vrednost radne snage u obrnutom pravcu, a na viak vrednosti u upravnom pravcu. Vrednost proizvedena u dvanaestoasovnom radnom danu je postojana veliina, npr. 6 ilinga. Ova postojana veliina jednaka je sumi vika vrednosti plus vrednost radne snage, koju vrednost radnik naknauje izvesnim ekvivalentom. Po sebi se razume da se od dva dela neke postojane veliine jedan moe uveati jedino ako se drugi smanji. Vrednost radne snage ne moe se popeti od 3 na 4 ilinga, a da viak vrednosti ne padne od 3 na 2 ilinga, niti se viak vrednosti moe popeti od 3 na 4 ilinga a da vrednost radne snage ne padne od 3 na 2 ilinga. Pod takvim okolnostima, dakle, nemogue je da se promeni apsolutna veliina bilo vrednosti radne snage, bilo vika vrednosti, a da se istodobno ne promene njihove relativne ili srazmerne veliine. Nemogue je da oni istovremeno padaju ili da se istovremeno penju. Dalje, vrednost radne snage ne moe pasti, pa se, dakle, ni viak vrednosti ne moe popeti, a da se ne povea proizvodna snaga rada; npr. u gornjem sluaju, vrednost radne snage ne moe se spustiti od 3 na 2 ilinga, a da uveanje proizvodne snage rada ne omogui da se za 4 asa proizvede ista masa ivotnih sredstava za iju je proizvodnju ranije bilo potrebno 6 asova. I obrnuto, vrednost radne snage ne moe se popeti od 3 na 4 ilinga a da ne opadne proizvodna snaga rada, dakle da za proizvodnju iste mase ivotnih sredstava, za koju je ranije bilo dovoljno 6 asova, ne bude potrebno 8 asova. Iz ovoga izlazi da uveanje proizvodnosti rada obara vrednost radne snage poveavajui viak vrednosti, dok obrnuto, opadanje proizvodnosti die vrednost radne snage, a obara viak vrednosti. Formuliui ovaj zakon, Ricardo je prevideo jednu okolnost: mada svaka promena veliine vika vrednosti, ili vika rada, uslovljava obrnutu promenu u veliini vrednosti radne snage, ili potrebnog rada, to nikako ne znai da se oni menjaju u istoj srazmeri. Oni se penju ili se sniavaju za istu veliinu. Ali u kojoj se srazmeri penje ili sniava
15. glava Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 461
jedan ili drugi deo proizvedene vrednosti, odnosno radnog dana, zavisi od prvobitne podele izvrene pre no to je nastupila promena u proizvodnoj snazi rada. Ako je vrednost radne snage bila 4 ilinga, ili potrebno radno vreme 8 asova, a viak vrednosti 2 ilinga, ili viak rada 4 asa, i ako sad, usled uveane proizvodne snage rada, vrednost radne snage padne na 3 ilinga, ili potrebno radno vreme na 6 asova, onda e se viak vrednosti popeti na 3 ilinga, ili viak rada na 6 asova. Veliina od 2 asa ili 1 ilinga, koja se onamo dodaje a ovamo oduzima, ista je. Ali se veliina ne menja u istoj srazmeri na obema stranama. Dok vrednost radne snage pada od 4 na 3 ilinga, dakle za 1/4, ili za 25 %, viak vrednosti se penje od 2 ilinga na 3, dakle za 1lz ili za 50 %. Izlazi, dakle, da je srazmerno poveanje ili srazmerno smanjenje vika vrednosti, koje nastupa usled date promene u proizvodnoj snazi rada, utoliko vee ukoliko je prvobitno manji bio onaj deo radnog dana koji se predstavlja u viku vrednosti, a utoliko manji to je on bio vei. Tree: Uveanje ili smanjenje vika vrednosti uvek je posledica, a nikad uzrok odgovarajueg smanjenja ili uveanja vrednosti radne snage.584 Poto je veliina radnog dana postojana, poto se predstavlja vrednou postojane veliine, poto svakoj promeni veliine vika vrednosti odgovara suprotna promena veliine vrednosti radne snage, i poto se vrednost radne snage moe da promeni samo ako se promeni proizvodna snaga rada, iz tih uslova oevidno sledi da svaka promena veliine vika vrednosti potie iz suprotne promene veliine vrednosti radne snage. I poto smo, dakle, videli da nikakva apsolutna promena veliine vrednosti radne snage i vika vrednosti nije moguna bez promene njihovih relativnih veliina, to sada sleduje da nikakva promena relativnih veliina njihove vrednosti nije moguna bez promene apsolutne veliine vrednosti radne snage. Po treem zakonu, promena koliine vika vrednosti ima za pretpostavku takvo kretanje vrednosti radne snage koje je izazvano promenom u proizvodnoj snazi rada. Granica te promene data je novom granicom vrednosti radne snage. Ali se, i kad okolnosti dozvole zakonu da dejstvuje, mogu dogaati i meukretanja. Na primer, bude li vrednost radne snage usled uveanja proizvodne snage rada pala od 4 i-
584 Uz ovaj trei zakon stavio je MacCulloch izmeu ostaloga i besmisleni dodatak da se viak vrednosti moe popeti i bez smanjenja vrednosti radne snage ukidanjem poreza koje je kapitalista ranije plaao. Ukidanje tih poreza ne menja apsolutno ni u emu koliinu vika vrednosti koju kapitalista isisava neposredno iz radnika. Njime se samo menja srazmera u kojoj on viak vrednosti trpa u vlastiti dep ili ga mora deliti s treim licima. Time se, dakle, ni u emu ne menja odnos izmeu vrednosti radne snage i vika vrednosti. To znai da MacCullochov izuzetak dokazuje jedino to da nije shvatio pravilo; njemu se u vulgarizovanju Ricarda dogaa ova nezgoda isto toliko esto kao i J.-B. Sayu pri vulgarizovanju A. Smith-a.
lingaV na 3, iliProizvoenje radno vreme od 8 asova na 6, ipak e biti mo462 odeljak potrebno apsolutnog i relativnog vika vrednosti gue da cena radne snage padne samo na 3 ilinga i 8 pensa, 3 ilinga i 6 pensa, 3 ilinga i 2 pensa itd., zbog ega e se viak vrednosti popeti samo na 3 ilinga i 4 pensa, 3 ilinga i 6 pensa, 3 ilinga i 10 pensa itd. Stepen padanja, kome je minimalna granica 3 ilinga, zavisi od relativne teine koju budu bacili na terazije s jedne strane pritisak kapitala, a s druge otpor radnika. Vrednost radne snage odreena je vrednou odreene koliine ivotnih sredstava. Ono to se menja kad se menja proizvodna snaga rada jeste vrednost tih ivotnih sredstava, a ne njihova masa. Sama ta masa moe, kad raste proizvodna snaga rada, da raste istovremeno i u istoj srazmeri i za radnika i za kapitalistu, a da izmeu veliine cene radne snage i veliine vika vrednosti ne bude nikakve promene. Ako je prvobitna vrednost radne snage 3 ilinga, a potrebno radno vreme 6 asova, ako je viak vrednosti takoe 3 ilinga, ili viak rada opet 6 asova, onda e udvajanje proizvodne snage rada, ne menjajui podelu radnog dana, ostaviti nepromenjene i cenu radne snage i viak vrednosti. samo to bi se tada i cena radne snage i viak vrednosti predstavljali u dvaput vie upotrebnih vrednosti, ali koje bi bile srazmerno jevtinije. Mada se cena radne snage ne bi promenila, ona bi se popela iznad njene vrednosti. Ako bi cena radne snage pala, ali ne do minimalne granice od ilinga, koja nam je data njenom novom vrednou, nego na 2 ilinga i 10 pensa, 2 ilinga i 6 pensa itd., onda bi ova smanjena cena jo uvek predstavljala porast mase ivotnih sredstava. Tako bi cena radne snage mogla, kad raste proizvodna snaga rada, stalno padati, a da u isto vreme neprekidno raste .masa radnikovih ivotnih sredstava. Ali relativno, tj. u poreenju s vikom vrednosti, vrednost radne snage stalno bi padala, a stoga bi se proirivao i jaz izmeu poloaja radnika i poloaja kapitaliste.585 Strogo formulisanje gornja tri zakona prvi je dao Ricardo. Nedostaci njegovog izlaganja u ovome su: prvo, to posebne uslove u ijem okviru ti zakoni vae on smatra kao po sebi razumljive opte i iskljuive uslove kapitalistike proizvodnje. On ne zna za promenu ni u duini radnog dana, ni u intenzivnosti rada, tako da kod njega proizvodnost rada postaje jedinim promenljivim iniocem; drugoa to njegovu analizu ini netanom u daleko veem stepenuni on, kao ni drugi ekonomisti, nije nikad istraivao viak vrednosti kao takav, tj. nezavisno od njegovih posebnih oblika, kao to su profit, zemljina renta itd. Stoga on neposredno brka zakone stope vika vrednosti sa zakonima profitne stope. Kako ve rekosmo, profitna stopa je odnos
585 Kad u proizvodnosti industrije nastupi kakva promena, pa se sa odreenom koliinom rada i kapitala proizvodi vie ili manje nego ranije, moe se udeo najamnine oigledno promeniti, a da masa proizvoda, koja taj udeo predstavlja, ostane ista, ili se moe masa proizvoda promeniti, a da udeo ostane isti. [J. Cazenove,] Outlines of Political Economy etc., London 1832, str. 67.)
vika vrednosti prema celokupnom predujmljenom kapitalu, dok je stopa vika vrednosti odnos vika vrednosti samo prema promenljivom delu tog kapitala. Uzmi da se kapital od 500 (K) deli na sirovine, sredstva za rad itd. u ukupnom iznosu od 400 (P), i na 100 najamnine (PR); zatim da je viak vrednosti = 100 (v). Onda je stopa vika Osim toga, jasno je da profitna stopa moe zavisiti nemaju nikakvog dejstva na stopu vika vrednosti. knjizi ovog spisa, dokazau da se ista stopa vika izrazi u najrazlinijim profitnim stopama, a razliite nosti, pod odreenim okolnostima, u istoj profitnoj stopi.
II. Postojan radni dan, postojana proizvodna snaga rada, intenzivnost rada promenljiva
od okolnosti koje Docnije, u treoj vrednosti moe da stope vika vred-
Da bi se poveala intenzivnost rada, trai se da se za isti period vremena utroi vie rada. Stoga se intenzivniji radni dan ovaplouje u vie proizvoda negoli manje intenzivni koji ima jednak broj asova. Dodue, i kad se povea proizvodna snaga rada, isti radni dan e davati vie proizvoda. Ali u ovom poslednjem sluaju pada vrednost pojedinog proizvoda, jer staje manje rada nego ranije, dok u prvom sluaju ona ostaje neizmenjena, poto proizvod i dalje staje istu koliinu rada. Tu raste broj proizvoda bez pada njihove cene. S njihovim brojem raste i zbir njihovih cena, dok se tamo ista suma vrednosti predstavlja samo u uveanoj masi proizvoda. Dakle, bude li broj asova ostao jednak, intenzivniji radni dan e se ovaplotiti u veoj proizvedenoj vrednosti, znai, ako se ne menja vrednost novca, u vie novca. Njegova proizvedena vrednost menja se prema tome koliko njegova intenzivnost odstupa od normalnog drutvenog stepena. Isti radni dan ne predstavlja se, dakle, kao ranije u postojanoj, ve u promenljivoj proizvedenoj vrednosti; intenzivniji, recimo dvanaestoasovni radni dan u 7, 8 ilinga itd. umesto u 6 ilinga kao dvanaestoasovni radni dan obine intenzivnosti. Jasno je: promeni li se vrednost proizvedena u radnom danu, recimo od 6 na 8 ilinga, onda oba dela te proizvedene vrednosti, cena radne snage i viak vrednosti, mogu istodobno porasti bilo u jednakom bilo u nejednakom stepenu. I cena radne snage i viak vrednosti mogu u isto vreme porasti od 3 na 4 ilinga kad se proizvedena vrednost popne od 6 na 8 ilinga. Ovde uveanje cene radne snage ne ukljuuje nuno uveanje njene cene iznad njene vrednosti. Naprotiv, ono moe biti praeno padom ispod 586* ________________
586 Radni dan ovaplouje se u vrednosti ija se veliina menja u istom smislu kao i radni dan, raste i opada s njim; ona je, dakle, promenljiva, a ne postojana.
* U 4. nemakom izdanju 464 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i(oigledno vika vrednosti relativnog omakom) izostavljena ispod.
je re
njene vrednosti. To se zbiva uvek kad uveanje cene radne snage ne izravna njeno ubrzano troenje. Zna se da, osim prolaznih izuzetaka, promena u proizvodnosti rada samo onda izaziva promenu u veliini vrednosti radne snage, a stoga i u veliini vika vrednosti, kad proizvodi dotinih industrijskih grana spadaju u uobiajenu radnikovu potronju. Ovde to ogranienje otpada. Bilo da se veliina rada menja ekstenzivno, bilo da se menja intenzivno, promeni njegove veliine odgovarae promena veliine vrednosti koju on proizvodi, nezavisno od prirode artikla u kome se ta vrednost predstavlja. Uvea li se intenzivnost rada jednovremeno i ravnomerno u svima industrijskim granama, onda novi, vii stepen intenzivnosti postaje obinim normalnim drutvenim stepenom, i time prestaje vaiti kao ekstenzivna veliina. Meutim, ak i tada bi proseni stepeni intenzivnosti rada ostali razliiti kod raznih naroda, a stoga bi modifikovali primenu zakona vrednosti na razne nacionalne radne dane. Intenzivniji radni dan jedne nacije predstavlja se u veem novanom izrazu nego manje intenzivni radni dan druge nacije.12
III. Proizvodna snaga i intenzivnost rada postojane, radni dan promenljiv
Radni dan moe da se menja u dva pravca; moe se skratiti i moe se produiti.*
12 Pod inae jednakim uslovima, engleski fabrikant moe da u jednom odreenom vremenu izvue znatno veu koliinu rada nego neki strani fabrikant, i to toliko da se izravna razlika izmeu radnog dana u Engleskoj, koji iznosi 60 asova nedeljno, i radnog dana u inostranstvu od 72 do 80 asova. (RIF za 31. oktobar 1855, str. 65.) Vee zakonsko skraenje radnog dana u fabrikama na evropskom kontinentu bilo bi najsigurnije sredstvo da se smanji ova razlika izmeu engleskog i kontinentalnog radnog asa.
1. Skraenje radnog dana pod datim uslovima, 466 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednostitj. kad se proizvodna snaga i intenzivnost rada ne menjaju, ne donosi promenu u vrednosti radne snage, pa dakle ni u potrebnom radnom vremenu. Ono skrauje viak rada i viak vrednosti. Sa apsolutnom veliinom vika vrednosti pada i njegova relativna veliina, tj. njegova veliina u odnosu prema nepromenjenoj veliini vrednosti radne snage. Kapitalista bi tetu mogao naknaditi jedin^ obarajui cenu radne snage ispod njene vrednosti. Sve otrcane fraze koje se navode protiv skraivanja radnog dana polaze od pretpostavke da se fenomen zbiva pod ovde izloenim okolnostima, dok u stvarnosti, naprotiv, promene u proizvodnosti i intenzivnosti rada ili prethode skraenju radnog dana, ili mu neposredno sleduju.587 2. Produenje radnog dana: Neka je potrebno radno vreme 6 asova, ili vrednost radne snage 3 ilinga, a isto tako viak rada 6 asova i viak vrednosti 3 ilinga. Onda ukupni radni dan iznosi 12 asova i predstavlja se u proizvedenoj vrednosti od 6 ilinga. Ako se radni dan produi za 2 asa, a vrednost radne snage ostane nepromenjena, onda sa apsolutnom veliinom vika vrednosti raste i njegova relativna veliina. Iako veliina vrednosti radne snage ostaje apsolutno nepromenjena, ona relativno pada. Pod uslovima iz I. relativna veliina vrednosti radne snage nije se mogla menjati bez promene u njenoj apsolutnoj veliini. Ovde je, naprotiv, relativna promena veliine u vrednosti radne snage rezultat apsolutne promene veliine vika vrednosti. Poto proizvedena vrednost, u kojoj se predstavlja radni dan, raste kad se radni dan produi, to cena radne snage i viak vrednosti mogu jednovremeno porasti, bilo za jednaki, bilo za nejednaki prirataj. Ovaj jednovremeni porast moguan je, dakle, u dva sluaja, kad se radni dan produi apsolutno, i kad se povea intenzivnost rada bez produavanja radnog dana. S produenjem radnog dana cena radne snage moe da padne ispod njene vrednosti iako se ona nominalno ne promeni ili se ak i popne. Naime, dnevna vrednost radne snage ceni se, kao to se seamo, prema njenom normalnom prosenom trajanju, odnosno prema
13 Ima okolnosti koje ovo izravnavaju... koje je delovanje zakona o desetoasovnom radu iznelo na videlo. (RIF za 1. decembar 1848, str. 7.)
apsolutne vrednosti je posledica, a nikad uzrok neke promene u veliini vika vrednosti. U ovoj glavi, kao i docnije, polazimo uvek od pretpostavke da radni dan prvobitno iznosi 12 asova, 6 asova potrebnog rada i 6 asova vika rada; proizvod iznosi 6 ilinga, od ega polovina pripada radniku, a polovina kapitalisti. Ovaj umetak preneo je Engels iz francuskog izdanja u tekst engleskog izdanja, ali ga nije uneo u 4. nemako izdanje.
normalnom radnikovom veku, i prema odgovarajuem normalnom preobraanju ivotne supstancije u kretanje, preobraanju koje je saobraeno ovekovoj prirodi.588 Vei utroak radne snage, nerazdvojan od produenja radnog dana, moe se do izvesne take izravnati veom naknadom. Preko te take utroak raste geometrijskom progresijom te se ujedno razaraju svi normalni uslovi za reprodukovanje i funkcionisanje radne snage. Cena radne snage i stepen njene eksploatacije prestaju biti samerljive veliine.
IV. Istovremene promene u trajanju, proizvodnoj snazi i intenzivnosti rada
Ovde je oigledno mogu veliki broj kombinacija. Mogu se menjati po dva inioca, a jedan ostajati postojan, ili se sva tri mogu istovremeno menjati. Mogu se menjati u jednakom ili nejednakom stepenu, u istom ili suprotnom pravcu, pa se stoga njihove promene mogu delimino ili sasvim potirati. Meutim, sve te mogue sluajeve lako je analizovati prema onom to je izloeno pod I, II i III. Rezultat svake mogue kombinacije nai e se kad se redom bude postupalo sa po jednim iniocem kao promenljivim, a s ostala dva kao s postojanima. Stoga emo se ovde ukratko osvrnuti jo samo na dva vana sluaja. 1. Opadanje proizvodne snage rada uz istovremeno produenje radnog dana: Kad ovde govorimo o opadanju proizvodne snage rada, mislimo na one grane rada iji proizvodi odreuju vrednost radne snage, dakle npr. na opadanje proizvodne snage rada usled poveane neplodnosti zemljita i odgovarajueg poskupljenja poljoprivrednih proizvoda. Uzmimo da je radni dan dvanaestoasovan i da u njemu proizvedena vrednost iznosi 6 ilinga, od ega jedna polovina naknauje vrednost radne snage, a druga je viak vrednosti. Dakle, radni dan se deli na 6 asova potrebnog rada i na 6 asova vika rada. Neka se, usled poskupljenja poljoprivrednih proizvoda, vrednost radne snage popne od 3 na 4 ilinga, dakle i potrebni rad od 6 na 8 asova. Ostane li radni dan nepromenjen, onda e viak rada pasti od 6 na 4 asa, viak vrednosti od 3 na 2 ilinga. Produi li se radni dan za dva asa, dakle od 12 na 14 asova, onda e viak rada i dalje ostati 6 asova i viak vrednosti 3 ilinga, ali e njegova veliina pasti u poreenju s vrednou radne snage merenom potrebnim radom. Produi li se radni dan za 4 asa, od 12 na 16 asova, onda e srazmerne veliine vika vrednosti i vred-
588 Koliina rada koju je neko dao u toku od 24 asa, moe se priblino odrediti istraivanjem hemijskih promena koje su se izvrile u njegovu telu, jer promene oblika materije ukazuju na delovanje pokretakih snaga pre ovih promena. (Grove, On the Correlation of Physical Forces, [str. 308, 309,] London 1864.)
nostiV odeljak snage, vika rada ii relativnog vika vrednosti 468 radne Proizvoenje apsolutnog potrebnog rada, ostati nepromenjene, ali e apsolutna veliina vika vrednosti porasti od 3 na 4 ilinga, apsolutna veliina vika rada od 6 na 8 asova, dakle za 589jz ili za 331/3%. Dakle, kad opadne proizvodna snaga rada i kad se u isto vreme produi radni dan, apsolutna veliina vika vrednosti moe da ostane nepromenjena dok mu srazmerna veliina opada; njegova srazmerna veliina moe ostati nepromenjena dok mu apsolutna veliina raste, a mogu i obe rasti, prema tome u kojem je stepenu produen radni dan 1 *. U vremenu od 1799. do 1815. porast cena ivotnih sredstava izazvao je u Engleskoj nominalno poveanje najamnina, mada su stvarne najamnine, izraene u ivotnim sredstvima, bile pale. Iz toga su West i Ricardo zakljuili da je smanjenje proizvodne snage poljoprivrednog rada prouzrokovalo padanje stope viska vrednosti, pa su tu pretpostavku, koja je vaila samo u njihovoj fantaziji, uinili polaznom takom za vana istraivanja o relativnom odnosu izmeu veliine najamnine, veliine profita i zemljine rente. U stvarnosti, pak, viak vrednosti bio je tada porastao i apsolutno i relativno, blagodarei poveanoj intenzivnosti rada i iznuenom produenju radnog dana. To bee period u kome je bezmerno produavanje radnog dana steklo pravo graanstva15, period koji je naroito obeleen ubrzanim porastom na jednoj strani kapitala, a na drugoj pauperizma. 16
15 ito i rad retko se kreu potpuno jednako, ali je oevidno da postoji izvesna granica preko koje ih nije mogue rastaviti. to se tie neobinih napora koje radne klase ine u periodima skupoe, koja prouzrokuje padanj 0 najamnina istaknuto u iskazima (pred parlamentarnim anketnim komisijama 1814/15), oni ine ast pojedincima, a sigurno idu u korist kapitalu. Ali nijedan ovekoljubae nee poeleti da se takvi napori vre stalno i neogranieno. Oni zasluuju divljenje kao privremeno ispomono sredstvo, ali ako bi se stalno vrili, dolo bi do takvih posledica kao kad bi stanovnitvo neke zemlje naraslo do krajnje granice mogunosti svoje ishrane. (Malthus, Inquiry into the Nature and Progress of Rent, London 1815, str. 48, primedba.) ast Malthusu to podvlai produenje radnog dana, o kome govori direktno i na drugom mestu svoga spisa, dok Ricardo i drugi, uprkos dreeim injenicama, uzimaju postojanu veliinu radnog dana za osnovicu svih svojih istraivanja. Ali, kao sluga konzervativnih interesa, Malthus nije mogao da vidi da je bezmerno produavanje radnog dana, uporedo sa izvanrednim razvitkom maina i eksploatacije enskog i dejeg rada, moralo uiniti prekobrojnim veliki deo radnike klase, osobito im prestade ratna potranja i engleski monopol na svetsko trite. Naravno da je bilo mnogo
18 Jedan od glavnih uzroka porasta kapitala za vreme rata proisticao je iz veih napora, a moda i iz veeg oskudevanja radnih klasa, najmnogobrojnijih u svakom drutvu. Silom prilika bio je vei broj ena i dece prinuen da se lati najamnog rada; a oni koji su ve ranije bili radnici naoe se iz istih uzroka prinueni da na poveanje proizvodni utroe jo vei deo svog vremena. (Essays on Political Economy in which are illustrated the Principal Causes of the Present National Distress, London 1830, str. 248.)
30 Marx - Engels (21)
15. glava Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 469 udobnije i da je mnogo vie odgovaralo interesima vladajuih klasa, kojima Malthus kadi kao pravi pop, da se ta prenaseljenost objasni venim zakonima prirode, a ne iskljuivo istorijskim prirodnim zakonima kapitalistike proizvodnje
2. Rastua intenzivnost i proizvodna snaga rada 470 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti uz istovremeno* skraivanje radnog dana. Poveana proizvodna snaga rada i njegova pojaana intenzivnost deluju u jednom pravcu jednoobrazno. I jedno i drugo poveava masu proizvoda postignutu ma u kom vremenskom periodu. I jedno i drugo skrauje, dakle, onaj deo radnog dana koji je radniku potreban za proizvodnju njegovih ivotnih sredstava, odnosno njihovog ekvivalenta. Uopte, ovaj njegov potrebni sastavni deo, ali koji se moe skratiti, ini apsolutnu minimalnu granicu radnog dana. Kad bi itav radni dan splasnuo na taj deo, nestalo bi vika rada, a to je pod reimom kapitala nemogue. Uklanjanje kapitalistikog oblika proizvodnje dozvoljava da se radni dan ogranii na potreban rad. Ali tada bi se, pod ostalim jednakim okolnostima, proirio obim potrebnog rada. S jedne strane zato to bi radnik imao vie uslova za ivot i to bi vie zahtevao od ivota. S druge strane, jedan deo sadanjeg vika rada uraunao bi se u potrebni rad, naime u rad potreban da se obrazuju rezervni i akumulacioni drutveni fond to vie raste proizvodna snaga rada, to se vie moe skratiti radni dan, a to se vie skrauje radni dan, to vie moe da poraste intenzivnost rada. Posmatrano s drutvenog gledita, proizvodnost rada raste i kad se vri ekonomija rada. Ova ekonomija ne obuhvata samo tednju sredstava za proizvodnju, nego i izbegavanje svakog beskorisnog rada. Dok kapitalistiki nain proizvodnje silom nagoni na ekonomiju u svakom individualnom preduzeu, dotle njegov anarhini sistem konkurencije stvara neizmerno rasipanje drutvenih sredstava za proizvodnju i radnih snaga, pored bezbroja sad neophodnih ali u sutini suvinih funkcija. Kad su intenzivnost i proizvodna snaga rada date, onda je deo drutvenog radnog dana, potreban za materijalnu proizvodnju, utoliko krai, a otud i deo vremena osvojen za slobodnu, duhovnu i drutvenu delatnost individua utoliko dui, ukoliko je rad ravnomernije podeljen meu sve lanove drutva koji su sposobni za rad, ukoliko manje neki drutveni sloj ima mogunosti da prirodnu potrebu rada svali sa sebe na neki drugi sloj. U tome sluaju, apsolutna granica za skraenje radnog dana jeste optost rada. U kapitalistikom drutvu slobodno vreme za jednu klasu stvara se na taj nain to se itav ivot irokih masa pretvara u radno vreme.
G L A V A
E S N A E S T A
Razline formule za stopu vika vrednosti

Videli smo da se stopa vika vrednosti predstavlja sledeim formulama :
viak vrednosti / V \ __________ viak vrednosti_________ viak rada promenljivi kapital \PR/ vrednost radne sn?ge potrebni rad
Prve dve formule predstavljaju kao odnos vrednosti ono to trea predstavlja kao odnos vremena u kojima su te vrednosti proizvedene. Ove formule, koje se uzajamno dopunjuju, strogo su odreene i precizne. Zato ih nalazimo u klasinoj politikoj ekonomiji razraene u sutini, ali ne svesno. Tu mi, naprotiv, sreemo sledee izvedene formule: II. viak rada1* __ viak vrednosti _ viak proizvoda
radni dan vrednost proizvoda celokupni proizvod*
Jedna ista srazmera izraena je ovde naizmence u obliku radnih vremena, vrednosti u kojima su ona ovaploena i proizvoda u kojima te vrednosti postoje. Naravno da se pod vrednou proizvoda ima razumeti samo proizvedena vrednost koju daje radni dan, a da je postojani deo vrednosti proizvoda iskljuen. U svima ovim formulama netano je izraen pravi stepen eksploatacije rada, ili stopa vika vrednosti. Neka radni dan ima 12 asova. Uz ostale pretpostavke naeg ranijeg primera, pravi stepen eksploatacije predstavlja se u ovom sluaju u ovim srazmerama:
6 gasova vika rada viak vrednosti od 3 Sil. _j0oy 6 asova potrebnog rada promenljivi kapital od 3 il.
Naprotiv, po obrascima pod II dobiemo:

6 asova vika rada _ viak vrednosti od 3 il. _ 5o y radni dan od 12 asova proizvedena vrednost od 6 il.
** U autorizovanom francuskom izdanju stavio je Marx prvi obrazac u zagrade *jer se u buroaskoj politikoj ekonomiji pojam vika rada ne nalazi jasno izreen.
U stvari, ove izvedene formule izraavaju u kojoj se srazmeri 472 V odeljak Proizvoenje apsolutnog i relativnog vika vrednosti radni dan, odnosno njegova proizvedena vrednost, deli meu kapitalistom i radnikom. Zato ako te formule treba da vae kao neposredni izrazi stepena samooploavanja kapitala, vaio bi lani zakon: viak rada, ili viak vrednosti, ne moe nikad dostii 100%. 590 Poto viak rada moe da sainjava uvek samo deo radnog dana, ili viak vrednosti uvek samo deo proizvedene vrednosti, onda je viak rada nuno uvek manji od radnog dana, ili viak vrednosti uvek manji od proizvedene
100
vrednosti. A da bi se odnosili kao morali bi biti jednaki. Da bi viak rada apsorbovao itav radni dan (re je o prosenom danu radne nedelje, radne godine itd.), morao bi se potrebni rad svesti na nulu. Ali, bude li nestalo potrebnog rada, nestae i vika rada, poto je ovaj
/ >.. o ______ viSak rada viSak vrednosti _ v
samo funkcija onoga. Srazmera r-^-^-proi2vedena vrednost ne moze> dakle, nikad dostii granicu od j^, a jo se manje moe popeti na 10 ioo X~ ^ t0 moê stopa vika vrednosti, ili stvarni stepen eksploatacije rada. Uzmi kao primer procenu g. L. de Lavergne-a, po kojoj engleski poljoprivredni radnik dobija samo 1/i, a kapitalista (zakupnik) naprotiv proizvoda591, ili njegove vrednosti, pa ma kako se plen posle delio meu kapitalistom, velikoposednikom itd. Dakle, viak
590 Tako je, npr., u Dritter Brief an v. Kirchmann von Rodbertus. Widerlegung der Ricardoschen Theorie von der Grundrente und Begrundung einer neuen Rententheorie, Berlin 1851. Docnije u se vratiti na ovaj spis, u kome je pisac, uprkos svojoj netanoj teoriji o zemljinoj renti, prozreo sutinu kapitalistike proizvodnje. {Dodatak uz tree izdanje.Po ovome se vidi kako je blagonaklono Marx sudio o svojim prethodnicima im je kod njih nalazio stvarni napredak, ispravnu novu misao. Ali se posle objavljivanja Rodbertusovih pisama Rudolfu Meyeru gornje priznanje mora unekoliko suziti. Tamo se kae: Mi moramo kapital spasavati ne samo od rada, ve i od njega sama, a to e se, u stvari, najbolje uiniti kad se delatnost kapitaliste-poduzetnika shvati kao narodna i dravno-privredna funkcija koja je na nj prenesena putem svojine nad kapitalom, a njegova dobit kao oblik njegove plate, jer mi jo ne poznajemo drugu socijalnu organizaciju. Plate se smeju regulisati, pa i umeravati ako uzimaju suvie od najamnine. Tako treba odbiti i Marxovu provalu u drutvoja bih tako nazvao njegovu knjigu ... Uopte, Marxova knjiga nije u tolikoj meri istraivanje o kapitalu koliko je polemika protiv dananjeg oblika kapitala, koji on brka sa samim pojmom kapitala, iz ega ba i proistiu njegove zablude. (Briefe usw. von Dr. Rodbertus-Jagetzow, herausgg. von Dr. Rudolf Meyer, Berlin 1881, sv. I, str. III, 48. pismo Rodbertusovo.) Na ovakav pliak ideolokih optih mesta nasukao se Rodbertus posle stvarno smelog zaleta u socijalnim pismima. -F. E.} 591 Po sebi se razume da je u ovom raunu odbijen onaj deo proizvoda koji naknauje samo predujmljeni postojani kapital. Gospodin L. de Lavergne, slepi oboavalac Engleske, radije daje odvie nisku negoli odvie visoku srazmeru.
rada engleskog poljoprivrednog radnika za stopu vika vrednosti 473 16. glava Razline formule odnosi se prema njegovom potrebnom radu kao 3:1, to znai da je stepen eksploatacije=300%. kolski metod koji s radnim danom postupa kao s postojanom veliinom bio je poduprt primenom formula pod II, jer se tu viak rada stalno uporeuje s radnim danom date veliine. Isti je sluaj kad se u obzir uzima iskljuivo podela proizvedene vrednosti. Radni dan koji se ve opredmetio u kakvoj proizvedenoj vrednosti uvek je radni dan datih granica. Prikazivati viak vrednosti i vrednost radne snage kao razlomke proizvedene vrednosti a to je nain prikazivanja koji proistie iz samog kapitalistikog naina proizvodnje i na iju emo se Vanost docnije vratiti znai prikrivati specifini karakter kapitala, naime razmenu promenljivog kapitala za ivu radnu snagu i odgovarajue iskljuenje radnikovo iz prava na proizvod. Namesto toga dobijamo lanu prividnost jednog odnosa udruivanja u kome radnik i kapitalista dele proizvod prema odnosu raznih inilaca njegovog stvaranja.592 Uostalom, formule pod II uvek je moguno svesti na. formule pod I. Ako imamo, npr., je potrebno radno vreme=radni dan od 12 asova manje viak rada od 6 asova, i tako izlazi da je:
viSak rada od 6 asova 100 potreban rad od 6 asova 100*
Evo i tree formule, koju sam jednom prilikom ve anticipirao: . viak vrednosti viak rada _ neplaen rad
vrednost radne snage potreban rad plaen rad
Nesporazum koji bi formula âl^nrajd- mogla izazvati time to izgleda da kapitalista plaa rad a ne radnu snagu, otpada prema onome to smo ranije izloili. Formula samo je popularan izraz za potrebarad Kapitalista plaa vrednost radne snage, odnosno njenu cenu koja od nje odstupa, a u razmenu za to dobija raspolaganje samom ivom radnom snagom. Njegovo iskoriavanje te radne snage deli se na dva perioda. U prvom periodu radnik proizvodi samo vrednost koja je ravna vrednosti njegove radne snage, dakle samo ekvivalent. Tako kapitalista za predujmljenu cenu radne snage dobija proizvod
Poto su svi razvijeni oblici kapitalistikog procesa proizvodnje oblici kooperacije, naravno da je najlake okrenuti glavu od njihovog specifino antagonistikog karaktera i premotati ih u pripovetku o oblicima slobodnog udruivanja, kao u spisu grofa A. de Laborde-a De lEsprit de IAssociation dans tous les intirlts de la Communaute, Paris 1818. Jenki H. Carey izvodi ovaj hokus-pokus s istim uspehom ponekad ak i za odnose robovskog sistema.
592
30
od iste cene. To je kaoglava Razline formule za stopu vika vrednosti 474 da je proizvod kupio gotov na tritu. Naprotiv, 16. u periodu vika rada iskoriavanje radne snage stvara za kapitalistu vrednost koju on ne mora naknaditi nikakvom vrednou. 593 Ovo funkcionisanje radne snage dobija on badava. U tome smislu moe se viak rada nazvati neplaenim radom. Prema tome, kapital nije samo komanda nad radom, kao to kae A. Smith. On je u biti komanda nad neplaenim radom. Svaki viak vrednosti, ma u kom se posebnom obliku posle skristalisao, u profitu, kamati, renti itd., u svojoj sutini je ovaploenje neplaenog radnog vremena. Tajna samooplodenja kapitala svodi se na njegovo raspolaganje izvesnom koliinom neplaenog tueg rada.
Mada fiziokrati nisu prozreli tajnu vika vrednosti, ipak su dovoljno jasno uviali da je on samostalno i raspoloivo bogatstvo koje (njegov sopstvenik) nije kupio a prodaje ga. (Turgot, Reflexions sur la formation et la distribution des richesses, str. 11.)
593
esti odeljak
17. glava Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne snage u najamninu 475
Najamnina
G L A V A
S E D A M N A E S T A
Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne snage u najamninu

Na povrini buroaskog drutva radnikova najamnina javlja se kao cena rada, kao odreena koliina novca koja se plaa za odreenu koliinu rada. Tu se govori o vrednosti rada i njen novani izraz naziva se nunom ili prirodnom cenom rada. S druge strane, govori se o trinim cenama rada, tj. o cenama koje se kreu iznad ili ispod njegove nune cene. Ali ta je vrednost neke robe? Opredmeeni oblik drutvenog rada utroenog na njenu proizvodnju. A ime merimo veliinu njene vrednosti? Veliinom rada koji se u njoj sadri. ta bi, dakle, odreivalo vrednost recimo dvanaestoasovnog radnog dana? Odreivalo bi je 12 radnih asova sadranih u jednom radnom danu od 12 asova a to je besmislena tautologija.594 Da bi se mogao prodavati na tritu kao roba, rad bi svakako morao postojati pre no to se proda. Ali, kad bi mu radnik mogao dati samostalnu egzistenciju, prodavao bi robu, a ne rad. 595
594 Ricardo izbegava dosta veto jednu tekou koja na prvi pogled izgleda da stoji na putu njegovoj teoriji, naime da vrednost zavisi od koliine rada upotrebbljene u proizvodnji. Ako ovaj princip doslovno primenimo, izlazi da vrednost rada zavisi od koliine rada upotrebljene za njegovu proizvodnju, a to je oevidno besmisleno. Stoga, inei vet obrt, Ricardo dovodi vrednost rada u zavisnost od koliine rada koja je potrebna za proizvodnju najamnine, ili, da se izrazimo na njegov nain, on tvrdi da vrednost rada treba meriti onom koliinom rada koja se zahteva za proizvodnju najamnine; time misli na onu koliinu rada koja je potrebna za proizvodnju novca ili robe koje radnik dobija. To je isto to i tvrditi da se vrednost sukna ima oceniti ne po koliini rada koja je utroena na njegovu proizvodnju, ve po koliini rada utroenoj na proizvodnju srebra za koje se sukno razmenjuje. ([S. Bailey,] A Critical Dissertation on the Nature etc. of Value, str. 50, 51.) reenim koliinama za robe koje se upravo nalaze na tritu. Rad se stvara u onom asu kad se donosi na trite, tavie on se donosi na trite i pre no to je stvoren. (Observations on some verbal disputes etc., str. 75, 76.) 1 * drutvenog ugovora 2 * kapitalista 8 * radnik
Ako izuzmemo ove Protivrenosti, neposredna razmena novca, tj. opredmeenog rada, za ivi rad ukinula bi ili zakon vrednosti, koji se slobodno razvija upravo tek na podlozi kapitalistike proizvodnje, ili samu kapitalistiku proizvodnju, koja poiva upravo na najamnom radu. Recimo da se radni dan od 12 asova predstavlja u novanoj vrednosti od 6 ilinga. Ako se razmenjuju ekvivalenti, radnik e za dvanaestoasovni rad dobiti 6 ilinga. Cena njegovog rada bila bi ravna ceni njegovog proizvoda. U ovom sluaju on ne bi proizveo viak vrednosti za kupca svog rada, onih 6 ilinga ne bi se pretvorilo u kapital, a osnovica kapitalistike proizvodnje bila bi izgubljena; meutim, on ba na toj osnovici i prodaje svoj rad, ba na njoj njegov rad i jeste najamni rad. A ako za 12 asova rada dobije manje od 6 ilinga, tj. manje od 12 asova rada, 12 asova rada razmenjivae se za 10, za 6 itd. asova. Ovo izjednaavanje nejednakih veliina ne samo da ukida svaku odredbu vrednosti, nego je nemogue izgovoriti i formulisati kao zakon ovakvu protivrenost koja samu sebe potire. 596 Ne vodi niemu objanjavati razmenu vee koliine rada za manju razlikom oblika, to je on jedanput opredmeen, a drugi put iv.597 Ovo je utoliko besmislenije to se vrednost neke robe ne odreuje koliinom rada koja je u njoj stvarno opredmeena, nego koliinom ivog rada potrebnog da se ona proizvede. Uzmimo da neka roba predstavlja 6 asova rada. Ako kakvi novi izumi omogue da se ona proizvede za 3 asa, onda e i vrednost ve proizvedene robe pasti za polovinu. Sad e ona predstavljati 3 mesto ranijih 6 asova potrebnog drutvenog rada. Veliinu njene vrednosti odreuje, dakle, koliina rada koja se zahteva za njenu proizvodnju, a ne opredmeeni oblik toga rada.
596 Ako bismo rad smatrali kao robu, a kapital, koji je proizvod rada, kao drugu robu, i ako bi vrednost obeju roba bila odreena istim koliinama rada, onda bi se odreena koliina rada... morala razmenjivali za izvesnu koliinu kapitala stvorenu istom koliinom rada; proli rad... razmenjivao bi se za istu koliinu sadanjeg rada. Ali, vrednost rada u odnosu prema drugim robama... ne odreuje se jednakim koliinama rada. (E. G. Wakefield u svom izdanju Smith-ovog dela Wealth of Nations, London 1836, knj. I, str. 230, 231, primedba.) M Trebalo je ugovoriti (evo opet jednog izdanja contrat social1*) da svaki put kad razmenjuje proli rad s buduim radom, ovaj poslednji (le capitaliste2*) ima da dobije veu vrednost nego onaj prvi (le travailleur 3*). (Simonde de Sismondi, De la Richesse Corftmerciale, Genve 1803, sv. I, str. 37.)
477 VI odeljak Najamnina
Ono s ime se vlasnik novca neposredno sueljava na robnom tritu u stvari nije rad, ve radnik. A ono to ovaj prodaje jeste njegova radna snaga. im njegov rad stvarno otpone, ve je prestao da mu pripada, pa ga, dakle, ne moe vie ni prodavati. Rad je supstancija i unutranja mera vrednosti, ali on sam nema vrednosti. 25 U izrazu vrednost rada pojam vrednosti ne samo to je potpuno iezao, nego se izopaio u svoju suprotnost. To je imaginaran izraz, kao recimo izraz vrednost zemlje. Ali ovi imaginarni izrazi proizlaze iz samih odnosa proizvodnje. Oni su kategorije za oblike u kojima se ispoljavaju sutinski odnosi. Da se u svojoj pojavi stvari esto predstavljaju izvrnuto, poznato je gotovo u svim naukama osim u politikoj ekonomiji.26 Kategoriju cena rada uzela je klasina politika ekonomija iz svakidanjeg ivota bez ikakvog kritikog rasuivanja, pa se tek onda poela pitati kako se ta cena odreuje. Ona je ubrzo uvidela da promene u odnosu tranje i ponude ne objanjavaju nita u pogledu cene rada, kao i ma koje druge robe, osim samih tih promena, tj. kolebanje trinih cena ispod ili iznad neke izvesne veliine. Ako se tranja i ponuda podudare, a ostale okolnosti se ne izmene, onda prestaje i kolebanje cena. Ali tada tranja i ponuda vie nita ne mogu ni objasniti. Kad se tranja podudara s ponudom, onda je cena rada njegova prirodna
25 Rad, iskljuivo merilo vrednosti... tvorac svekolikog bogatstva, nije roba. (Th. Hodgskin, Popular Political Economy, str. 186.) 26 Meutim, proglaavati takve izraze za prostu licentia poetica 1* pokazuje samo nemo analize. Zato sam na Proudhonovu frazu: Veli se za rad da ima vrednost ne kao prava roba, nego s obzirom na vrednosti za koje drimo da ih u sebi potencijalno sadri. Vrednost rada jeste figurativan izraz itd., primetio: *U robi-radu, koji je strahovita stvarnost, on vidi samo gramatiku elipsu. Prema tome, celo dananje drutvo koje poiva na robnom karakteru rada, poiva odsada na jednoj pesnikoj slobodi, na jednom figurativnom izrazu. Ako drutvo eli da otkloni sve neprilike od kojih pati, pa lepo! neka otkloni izraze koji loe zvue, neka izmeni jezik, a za ovo je dovoljno da se obrati Akademiji i da trai od nje novo izdanje renika. (K. Marx, Misire de la Philosophic, str. 34, 35.) Naravno da je jo ugodnije ne zamiljati pod vrednou nita; u tom se sluaju pod tu kategoriju moe svata podvesti. Tako, npr., J.-B. Say pita: ta je valeur?2* Odgovor: Ono to jedna stvar vredi. A ta je prix? s* Odgovor: Vrednost neke stvari izraena u novcu. A zato rad zemljin ima vrednost? Jer joj se daje cena. Dakle, vrednost je ono to neka stvar vredi, a zemlja ima vrednost zato to se njena vrednost izraava novcem. Eto doista jednostavnog metoda da ljudi sebi objasne why4* i wherefore5* svih stvari.
5*
** pesniku slobodu 2* vrednost s* cena 4* zato zbog ega
cena, koja se odreuje nezavisno od odnosa tranje i ponude, i tako se nalo da je ta prirodna cena rada pravi predmet istraivanja. Ili je uziman dui period kolebanja trine cene, npr. godina dana, pa se onda nalo da se njena odstupanja nanie i navie potiru dajui neku prosenu, postojanu veliinu. Ovu cenu valjalo je, naravno, drukije odreivati nego ona odstupanja od nje koja se meusobno potiru. Ova cena koja prelazi okvir sluajnih trinih cena rada i slui im kao regulator, ova nuna cena (kod fiziokrata) ili prirodna cena rada (kod Adama Smith-a) moe, kao i kod drugih roba, biti samo njegova vrednost izraena u novcu. Na ovaj nain mislila je politika ekonomija da preko sluajnih cena rada prodre do njegove vrednosti. Zatim je tu vrednost, kao i kod ostalih roba, odreivala trokovima proizvodnje. Ali ta su trokovi proizvodnjeradnika, tj. trokovi za proizvoenje i reprodukovanje samog radnika? Ovo se pitanje i nesvesno poturilo politikoj ekonomiji namesto prvobitnoga, poto se s trokovima proizvodnje rada kao takvog vrtela u krugu i nije se makla s mesta. Prema tome, ono to ona naziva vrednou rada (value of labour) u stvari je vrednost radne snage koja postoji u radnikovoj linosti i koja se od svoje funkcije, od rada, razlikuje upravo toliko koliko se maina razlikuje od svojih operacija. Zabavljena razlikom izmeu trinih cena rada i njegove takozvane vrednosti, odnosom te vrednosti prema profitnoj stopi, prema robnim vrednostima koje se proizvode radom itd., ona nije nikad uoila da je tok analize doveo ne samo od trinih cena rada do njegove tobonje vrednosti, nego i dotle da se i sama ova vrednost rada rastvorila u vrednost radne snage. Nesvesna ovog rezultata svoje sopstvene analize, nekritiki prihvatajui kategorije vrednost rada, prirodna cena rada itd. kao najvie adekvatne izraze odnosa vrednosti koji je bio u pitanju, klasina politika ekonomija, kako emo docnije videti, zaplela se u nerazreivu konfuziju i Protivrenosti, dok je vulgarnoj ekonomiji pruila sigurnu operacionu bazu za njenu plitkost, koja principijelno priznaje samo privid. Sad da vidimo prvo kako se vrednost i cene radne snage predstavljaju u svom preobraenom obliku kao najamnina. Znamo da se dnevna vrednost radne snage rauna prema izvesnoj duini trajanja radnikova ivota, kojoj odgovara izvesna duina radnog dana. Uzmimo da uobiajeni radni dan iznosi 12 asova, a dnevna vrednost radne snage 3 ilinga, novani izraz koji predstavlja 6 asova rada. Dobije li radnik 3 ilinga, onda dobija vrednost svoje radne snage koja funkcionie 12 asova. Ako bismo sad tu dnevnu vrednost radne snage izrazili kao vrednost dnevnog rada, dobiemo formulu: dvanaestoasovni rad ima vrednost od 3 ilinga. Tako vrednost radne snage odreuje vrednost rada ili, izraeno u novcu, njegovu nunu cenu. A ako pak cena radne snage odstupi od njene vrednosti, onda e tako isto i cena rada odstupiti od njegove takozvane vrednosti. Kako je vrednost rada samo iracionalan izraz za vrednost radne snage, prirodno izlazi da vrednost rada stalno mora biti manja od
1+
smisao, opravdanost
17. glava Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne snage u najamninu 479
vrednosti koju on proizvodi, jer kapitalist radnu snagu uvek tera da funkcionie due nego to je potrebno za reprodukovanje njene sopstvene vrednosti. U gornjem primeru, vrednost radne snage koja funkcionie 12 asova iznosi 3 ilinga, a to je vrednost za iju reprodukciju joj je potrebno 6 asova. Meutim, vrednost koju ona proizvodi iznosi 6 ilinga, jer ona u stvari funkcionie 12 asova, a proizvedena vrednost ne zavisi od vrednosti same radne snage, nego od trajanja njene funkcije. Tako dolazimo do rezultata, na prvi pogled apsurdnog, da rad koji stvara vrednost od 6 ilinga ima vrednost od 3 ilinga.598 Vidimo dalje: vrednost od 3 ilinga, koja predstavlja plaeni deo radnog dana, tj. estoasovan rad, ispoljava se kao vrednost ili cena ukupnog radnog dana od 12 asova, koji sadri 6 asova neplaenog rada. Oblik najamnine utire, dakle, svaki trag podeli radnog dana na potreban rad i viak rada, na plaen i neplaen rad. Sav rad se ispoljava kao plaen rad. Kod kuluka, rad koji kuluar vri za sebe, i prinudni rad koji vri za spahiju, razlikuje se i prostorno i vremenski, opipljivo jasno. Kod robovskog rada ak se i onaj deo radnog dana, za ije vreme radnik nadoknauje samo vrednost sopstvenih ivotnih sredstava, kad, dakle, stvarno radi za sebe, ispoljava kao rad za gospodara. Sav se njegov rad ispoljava kao neplaen rad.599 Kod najamnog rada se, naprotiv, i sam viak rada ili neplaen rad ispoljava kao plaen. Dok onamo odnos svojine prikriva rad roba za sebe samog, dotle ovamo novani odnos prikriva besplatni rad najamnog radnika. Stoga je shvatljiva presudna Vanost koju ima pretvaranje vrednosti i cene radne snage u oblik najamnine, ili u vrednost i cenu samog rada. Na ovom pojavnom obliku, koji od naih oiju prikriva stvarni odnos i, tavie, pokazuje ba njegovu suprotnost, poivaju svi pravni pojmovi i radnika i kapitaliste, sve mistifikacije kapitalistikog naina proizvodnje, sve njegove iluzije o slobodi, sva apologetska truanja vulgarne ekonomije. Ako svetskoj istoriji i treba mnogo vremena da odgonetne tajnu najamnine, nita nije lake nego razumeti nunost, raison detre1* toga pojavnog oblika.
598 Upor.: Zur Kritik der politischert Oekonomie, str. 40, gde sam objavio da e pri ispitivanju kapitala biti reen problem: Kako proizvodnja na bazi razmenske vrednosti, koju iskljuivo odreuje radno vreme, dovodi do rezultata da razmenska vrednost rada bude manja od razmenske vrednosti njegovog proizvoda. 599 Morning Star, do gluposti naivan organ londonskih pristalica slobodne trgovine, tvrdio je za sve vreme amerikog graanskog rata, zgraajui se moralno na sve mogue naine, kako Crnci u Confederate States^150! rade sasvim besplatno. Trebalo je da taj list izvoli uporediti dnevne trokove kakvog Crnca s dnevnim trokovima npr. slobodnog radnika londonskog Istenda.
Razmena izmeu kapitala i rada predstavlja se naim oima u prvi mah isto kao i kupovina i prodaja svih drugih roba. Kupac daje izvesnu sumu novca, prodavac izvesnu robu drukiju od novca. Pravna svest saznaje u ovome u najboljem sluaju samo materijalnu razliku, koja se izraava u formulama koje su pravno ekvivalentne: Do ut des, do ut facias, facio ut des i facio ut facias1*. Dalje: poto su razmenska vrednost i upotrebna vrednost same po sebi nesamerljive veliine, ni izraz vrednost rada, cena rada ne izgleda iracionalniji od izraza vrednost pamuka, cena pamuka. Uz to dolazi jo i to da se radnik plaa poto je ve dao svoj rad. Ali, u svojoj funkciji platenog sredstva novac naknadno ostvaruje vrednost ili cenu ustupljenog artikla, dakle u datom sluaju vrednost ili cenu ustupljenog rada. Naposletku, upotrebna vrednost koju radnik ustupa kapitalisti stvarno nije njegova radna snaga, ve njeno funkcionisanje, odreen koristan rad, krojenje, pravljenje cipela, predenje itd. Da je isti rad, s druge strane, opti element koji stvara vrednost, svojstvo kojim se razlikuje od svih ostalih roba, to stoji van domaaja obine svesti. Stavimo li se na gledite radnika koji za dvanaestoasovni rad dobija npr. vrednost proizvedenu za 6 asova rada, recimo 3 ilinga, onda je njemu njegov dvanaestoasovni rad doista kupovno sredstvo za 3 ilinga. Moe se vrednost njegove radne snage menjati s vrednou njegovih obinih ivotnih sredstava, od 3 na 4 ili od 3 na 2 ilinga, ili, kad vrednost njegove radne snage ostane ista, moe se njena cena, usled promenljivog odnosa tranje i ponude, popeti na 4 ili pasti na 2 ilinga, radnik e stalno davati dvanaest asova rada. Stoga mu se svaka promena veliine ekvivalenta koji dobija nuno ini kao promena vrednosti ili cene njegovih 12 asova rada. Meutim, ista ova okolnost zavela je Adama Smith-a, koji radni dan tretira kao postojanu veliinu600, na upravo suprotnu tvrdnju: da je vrednost rada postojana, mada se vrednost ivotnih sredstava menja, i mada se stoga isti radni dan predstavlja za radnika u vie ili u manje novca. Ako pak, s druge strane, uzmemo kapitalistu, vidimo, dodue, da on za to manje novca eli da dobije to vie rada. Stoga ga praktino interesuje samo razlika izmeu cene radne snage i vrednosti koju stvara njeno funkcionisanje. Ali on gleda da to jevtinije kupi sve robe i svoj profit on uopte objanjava prostom prevarom, kupovinom ispod a prodajom iznad vrednosti. Zato on i ne uvia da kad bi doista postojalo neto kao vrednost rada, i kad bi on
29 A. Smith samo sluajno aludira na promene radnog dana govorei o najamnini od komada.
1A 1+
Dajem da da, dajem da ini; inim da da, inim da ini. smisao, opravdanost
tu vrednost doista plaao, ne bi postojao nikakav kapital, njegov se novac ne bi pretvorio u kapital. Osim toga, ima u stvarnom kretanju najamnine pojava koje kao da dokazuju da se ne plaa vrednost radne snage, ve vrednost njene funkcije, samog rada. Te pojave moemo svesti na dve velike klase. Prvo: menjanje najamnine s menjanjem duine radnog dana. Isto bi se tako moglo zakljuiti da se ne plaa vrednost maine, ve njenih operacija, jer je kirija za neku mainu vea za nedelju dana nego za jedan dan. Drugo: individualna razlika meu najamninama raznih radnika koji vre istu funkciju. Ovu individualnu razliku, samo bez povoda za iluzije, nalazimo i u robovskom sistemu, u kojem se prosto i jasno, bez uvijanja, prodaje sama radna snaga. samo to korist od toga to je radnikova radna snaga iznad prosene, ili teta to je ona ispod prosene radne snage, ide u robovskom sistemu vlasniku robova, a u sistemu najamnog rada samom radniku, jer u jednom sluaju on lino prodaje svoju radnu snagu, a u drugom nju prodaje neko tree lice. U pogledu pojavnog oblika vrednost i cena rada ili najamnina, za razliku od bitnog odnosa koji se u tom obliku pojavljuje, tj. vrednosti i cene radne snage, vai, uostalom, ono isto to i za sve pojavne oblike i njihovo skriveno pozae. Prvi se reprodukuju neposredno i spontano, kao uobiajeni oblici miljenja, a drugo mora nauka tek da otkrije. Klasina politika ekonomija pribliava se pravom stanju stvari, ali ga ipak svesno ne formulie. Ona to i ne moe dok god bude bila u svojoj buroaskoj koi.
G L A V A
O S A M N A E S T A
482
Najamnina od vremena
Sa svoje strane sama najamnina uzima veoma raznovrsne oblike, a to je okolnost koja se ne vidi iz konomskih udbenika; grubo zainteresovani za materiju, oni zanemaruju svaku razliku u obliku. Ali izlaganje svih tih oblika spada u specijalnu teoriju najamnine, dakle ne u ovo delo. Ipak moramo ovde ukratko izloiti dva vladajua, osnovna oblika. Kao to se seamo, radna snaga prodaje se uvek za odreene periode vremena. Preobraeni oblik u kome se neposredno predstavlja dnevna, nedeljna itd. vrednost radne snage, jeste, dakle, oblik najamnine od vremena, tj. nadnica itd. Imamo pre svega da primetimo da se zakoni o menjanju veliine cene radne snage i vika vrednosti, izloeni u petnaestoj glavi, pretvaraju prostom promenom oblika u zakone najamnine. Isto se tako razlika izmeu razmenske vrednosti radne snage i mase ivotnih sredstava u koju se ta vrednost preobraa, sada ispoljava kao razlika izmeu nominalne i realne najamnine. Bilo bi beskorisno da kod pojavnog oblika ponavljamo ono to smo ve izloili kod sutinskog oblika. Zato emo se ograniiti na nekoliko taaka koje su karakteristine po najamninu od vremena. Novana suma601 koju radnik prima za svoj dnevni, nedeljni itd. rad, sainjava iznos njegove nominalne ili po vrednosti procenjene najamnine. Ali je jasno da ve prema duini radnog dana, dakle prema koliini rada koju on dnevno daje, ista nadnica, nedeljna najamnina itd. moe predstavljati vrlo razliitu cenu rada, tj. veoma razline sume novca za istu koliinu rada.602 Kod najamnine od vremena mora
Samu novanu vrednost uzimamo ovde uvek kao postojanu. Cena rada jeste ona suma koja se plaa za odreenu koliinu rada. (Sir Edward West, Price of Com and Wages of Labour, London 1826, str. 67.) West je autor anonimnog spisa koji ini epohu u istoriji politike ekonomije: Essay on the Application of Capital to Land. By a Fellow of University College of Oxford, London 1815.
601 602
se, dakle, opet praviti razlika izmeu celokupnog iznosa najamnine, nadnice, nedeljne najamnine itd. i cene rada. Kako sad nai tu cenu, tj. novanu vrednost date koliine rada? Prosenu cenu rada dobijamo ako prosenu dnevnu vrednost radne snage podelimo brojem asova prosenog radnog dana. Ako je npr. dnevna vrednost radne snage 3 ilinga, vrednost koja se proizvodi za 6 asova rada, i ako radni dan iznosi 12 asova, onda je cena jednog asa rada 3 s1nga = 3 pensa. Ovako naena cena jednog asa rada slui kao jedinica mere za cenu rada. Iz ovoga sledi da nadnica, nedeljna najamnina itd. moe ostati ista, mada cena rada neprestano pada. Na primer, ako je uobiajeni radni dan imao 10 asova, a dnevna vrednost radne snage iznosila 3 ilinga, onda je cena jednog asa rada bila 3 3/s pensa; im se radni dan popne na 12 asova, ona pada na 3 pensa, a na 2 2/s pensa im se radni dan popne na 15 asova. Uprkos tome, nadnica i nedeljna najamnina ostaju nepromenjene. Obrnuto, nadnica ili nedeljna najamnina mogu porasti, mada cena rada ostaje postojana ili ak pada. Na primer, ako je radni dan iznosio 10 asova, a dnevna vrednost radne .snage 3 ilinga, onda je cena 1 asa rada bila 3 3/s pensa. Ako radnik,' usled poveanja posla, a uz istu cenu rada, bude radio 12 asova, onda mu se nadnica penje na 3 il. 7x/s pensa, dok u ceni rada nema promene. Do istog rezultata bi dolo i u sluaju da umesto ekstenzivne veliine rada poraste njegova intenzivna veliina. 603 Prema tome, poveanje nominalne nadnice ili nedeljne najamnine moe biti praeno nepromenjenom ili oborenom cenom rada. Isto vai za prihod radnike porodice im se koliina rada koju daje glava porodice povea radom lanova porodice. Za obaranje cene rada postoje, dakle, i metodi koji su nezavisni od sniavanja nominalne dnevne ili nedeljne najamnine.604
Najamnina zavisi od cene rada i od koliine obavljenog rada... Poveanje najamnine jo ne mora znaiti i poveanje cene rada. Ako se radi due i ako je napor vei, najamnina se moe znatno popeti a da cena rada ipak ostane ista. (West, Price of Corn etc., str. 67, 68, 112.) Uostalom, na glavno pitanje kako se odreuje cena rada, West odgovara banalnim frazama. Westovo delo ne navodei ga, kae on izmeu ostalog: Radnika poglavito interesuje visina najamnine (str. 15). Dakle, radnika interesuje poglavito ono to prima, nominalni iznos najamnine, a ne ono to daje, koliina rada!
603
484 Meutim, Najamnina VI odeljak opti zakon koji iz ovoga sledi jeste: Kad je data koliina dnevnog, nedeljnog itd. rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavisi od cene rada, koja se i sama menja bilo s vrednou radne snage bilo s odstupanjima njene cene od njene vrednosti. Kad je, naprotiv, data cena rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavisi od koliine dnevnog ili nedeljnog rada. Jedinicu mere za najamninu od vremena, cenu jednog asa rada, dobijamo ako dnevnu vrednost radne snage podelimo brojem asova uobiajenog radnog dana. Uzmimo da ovaj iznosi 12 asova, da je dnevna vrednost radne snage 3 ilinga, vrednost koja se proizvodi za 6 asova rada. Pod tim okolnostima cena jednog asa rada jeste 3 pensa, a vrednost koju on proizvodi 6 pensa. Ako sad radnik bude zaposlen manje od 12 asova dnevno (ili manje od 6 dana u nedelji), npr. samo 6 ili 8 asova, a cena rada ostane ista, on e primiti nadnicu od samo 2 ili I112 ilinga.605 Poto on prema pretpostavci mora da radi proseno 6 asova dnevno da bi proizveo samo nadnicu koja odgovara vrednosti njegove radne snage, poto on prema istoj pretpostavci od svakoga asa radi samo polovinu za sebe, a drugu polovinu za kapitalistu, jasno je da on ne moe isterati tu vrednost, koja se proizvodi za 6 asova rada, ako bude zaposlen manje od 12 asova. Ranije smo posmatrali razorne posledice prekomernog rada, a ovde otkrivamo izvor patnji koje za radnika proistiu iz njegove nepotpune zaposlenosti. Ako se najamnina od asa utvrdi tako da kapitalista nije obavezan da plaa nadnicu ili nedeljnu najamninu, ve samo asove rada za vreme kojih mu se svia da radnika zaposli, onda ga on moe zaposliti manje vremena nego to je vreme na ijoj osnovici je isprva bila izvrena procena najamnine od asa, ili jedinice mere za cenu rada. Poto tu
.. j*. dnevna vrednost radne snage
jedinicu mere odreuje srazmera: gasova* pnrodno je da ona gubi svaki smisao im radni dan prestane imati odreeni broj asova. Rui se jedinstvo plaenog i neplaenog rada. Sada kapitalista moe da istera iz radnika odreenu koliinu vika rada, a da mu ne da radno vreme potrebno za njegovo samoodranje. On moe unititi svaku redovnost u zaposlenju, i kako mu je zgodno, po udi i po trenut-
Posledica takve anormalne, nepotpune zaposlenosti sasvim je razlina od posledice opteg prinudnog zakonskog skraenja radnog dana. Ona prva nema veze s apsolutnom duinom radnog dana, i moe se javiti i kod petnaestoasovnog kao i kod estoasovnog radnog dana. U prvom sluaju normalna cena rada sraunata je na to da radnik radi proseno 15 asova dnevno, u drugom 6 asova. Zato posledica ostaje ista ako u prvom sluaju radnik bude zaposlen samo I112, a u drugom samo 3 asa.
605
i* normalni radni dan, dnevni rad, regularno radno vreme
18. glava Najamnina od vremena 485"
nom interesu, smenjivati strahovit prekomeran rad s relativnom ili potpunom nezaposlenou. Pod izgovorom da plaa normalnu cenu rada, on moe anormalno produavati radni dan bez ikakve odgovarajue naknade za radnika. Stoga je bio sasvim razuman ustanak londonskih graevinskih radnika (1860) protiv pokuaja kapitalista da im nature takvu najamninu od asa. Zakonsko ogranienje radnog dana onemoguava takvu zloupotrebu, mada, razume se, ne spreava nepotpunu zaposlenost koja potie iz konkurencije maina, iz menjanja kvaliteta upotrebljavanih radnika i iz deliminih i optih kriza. Dok nadnica ili nedeljna najamnina rastu, cena rada moe nominalno da ostane postojana, a da ipak padne ispod svog normalnog nivoa. To se dogaa kad god se radni dan produi preko njegovog obinog trajanja dok cena rada, odnosno cena radnog asa ostaje postojana. Ako u razlomku dnevna vr^^td~^ne snraste imenitelj, onda brojitelj raste jo bre. Vrednost radne snage, koja i nije drugo nego njeno troenje, raste kad radna snaga due funkcionie, i to srazmerno bre nego to raste trajanje njene funkcije. U mnogim industrijskim granama u kojima preovlauje najamnina od vremena i u kojima radno vreme nije zakonom ogranieno, dolo je zbog toga prirodnim putem do navike da se radni dan samo do izvesne take, recimo dok se ne navri 10 asova rada, smatra kao normalan (normal working day, the days works, the regular hours of work1 *). Preko te granice radno vreme je prekovremeno (overtime) i plaa se, uzimajui as kao jedinicu mere, bolje (extra pay), mada esto u smeno maloj srazmeri. 606 Ovde normalni radni dan postoji kao razlomak stvarnog radnog dana, a ovaj esto preko cele godine traje due od normalnog.607 U mnogim engleskim industrijskim granama poveanje cene rada usled produenja radnog dana preko izvesne normalne granice dobilo je takav oblik da niska cena rada u tzv. normalnom vremenu prisiljava radnika na bolje plaeni prekovre-
Stopa plaanja za prekovremeni rad (u manufakturama ipaka) tako je mala, 1/a penija itd. na as, da stoji u munoj suprotnosti sa ogromnom tetom koju prekovremeni rad nanosi zdravlju i ivotnoj snazi radnika... Osim toga, ovako dobijeni mali dodatak mora se esto potroiti na dopunu u sredstvima za okrepljenje. (CEC, II Report, str. XVI, br. 117.) 607 Na primer, u tamparijama tapeta pre nedavnog uvoenja fabrikog zakona. Mi smo radili bez odmora za jelo, tako da se dnevni posao od lO'/j asova svrava u 4*/2 asa po podne; sve ostalo je prekovremen rad, koji retko prestaje pre 8 asova uvee, tako da mi stvarno celu godinu radimo prekovremeno. (Mr. Smiths Evidence u: CEC, I Report, str. 125.)
606
meni rad ako on uopte eli da istera dovoljnu najamninu. 486 VI odeljak Najamnina
38
Zakonsko ogranienje radnog dana onemoguava ovo zadovoljstvo. Opte je poznata injenica da je najamnina u nekoj industrijskoj grani utoliko nia ukoliko je radni dan dui. 39 Fabriki inspektor A. Redgrave ilustrovao je to uporednim pregledom dvadesetogodinjeg perioda od 1839. do 1859, iz koga se vidi da je u fabrikama koje su bile podvrgnute zakonu o desetoasovnom radu najamnina rasla, dok je u fabrikama u kojima se radilo dnevno 14 do 15 asova padala. 40 Iz zakona: Kad je data cena rada, nadnica ili nedeljna najamnina zavise od koliine obavljenog rada, izlazi pre svega: to je nia cena rada, to vea mora biti koliina rada, ili to dui mora biti radni dan da bi radnik sebi obezbedio barem i oskudnu prosenu najamninu.
37 Na primer, u kotskim, beljarama. U nekim delovima kotske vladao je u toj industriji (pre uvoenja fabrikog zakona od 1862) sistem prekovremenog rada, tj. 10 asova vailo je kao normalan radni dan. Za taj rad primao je radnik 1 iling i 2 pensa. Ali, uz to je dnevno dolazio prekovremeni rad od 3 ili 4 asa, za to se plaalo 3 pensa po asu. Posledica tog sistema jeste da je radnik koji je radio jedino normalno radno vreme mogao zasluiti samo 8 ilinga nedeljno. Bez prekovremenog rada najamnina nije, bila dovoljna. (RIF za 30. april 1863, str. 10.) Posebno plaanje prekovremenog rada iskuenje je kome radnik ne moe odoleti. (RIF za 30. april 1848, str. 5.) U knjigovenicama londonskog Sitija radi vrlo mnogo devojica od 14 do 15 godina i to po ugovoru o izuavanju zanata koji propisuje odreene asove rada. Pa ipak one u poslednjoj nedelji svakog meseca rade do 10, 11, 12 i 1 as nou zajedno s odraslim radnicima, u vrlo meovitom drutvu. Njih poslodavci namamljuju (tempt) posebnom nagradom i novcem za dobru veeru, koju one uzimaju u oblinjim krmama. Veliki razvrat koji se tako stvara (CEC, V Report, str. 44, br. 191) meu ovim young immortals1* izravnava se time to one uvezuju i mnogo Biblija i pounih knjiga. 38 Vidi: RIF za 30. april 1863, isto. Oceniujui stanje stvari potpuno tano, izjavili su londonski graevinski radnici, za vreme velikog trajka i lokauta od 1860, da e pristati na najamninu od asa samo pod dva uslova: 1. da se cenom radnog asa ustanovi normalan radni dan od 9 odnosno 10 asova i da cena za 1 as desetoasovnog radnog dana bude vea od cene za 1 as devetoasovnog radnog dana; 2. da se svaki as preko normalnog radnog dana kao prekovremeni rad srazmerno vie plaa. 39 Poznata je injenica da je tamo gde je radno vreme po pravilu dugo najamnina po pravilu niska. (RIF za 31. oktobar 1863, str. 9.) Rad koji radniku donosi najmanje hrane veinom je prekomerno dug. (Public Health, VI Report, 1863, str. 15.) 40 RIF za 30. april 1860, str. 31, 32.
37
i* normalni radni dan, dnevni rad, regularno radno vreme
Niska cena rada deluje ovde kao podsticaj za produavanje radnog vremena.608 Ali, obrnuto, produavanje radnog vremena proizvodi sa svoje strane padanje cene rada, a s time i nadnice ili nedeljne najamnine. , , , dnevna vrednost radne snage T ,*. Iz odreenja cene rada razlomkom . . --------------------- 3 ----- r:;
izlazi da puno produavanje radnog dana obara cenu rada, ako ne nastupi kakva kompenzacija. Ali iste okolnosti koje kapitalisti pruaju mogunost da trajno produi radni dan omoguuju mu isprva, a onda ga i prisiljavaju, da i nominalno obara cenu rada dok ne padne celokupna cena poveanog broja asova, tj. nadnica ili nedeljna najamnina. Ovde je dovoljno ukazati na dve okolnosti. Ako jedan ovek obavlja posao oveka i po ili dva oveka, raste ponuda rada, mada ponuda radnih snaga koje se nalaze na tritu ostaje ista. Konkurencija koja se na ovaj nain stvara meu radnicima omoguuje kapitalisti da obori cenu rada, a padanje cene rada omoguuje mu, opet, da radno vreme jo vie produi.609 Ubrzo, pak, ovo raspolaganje anormalnim koliinama neplaenog rada, tj. koliinama koje prevazilaze proseni drutveni nivo, postaje sredstvo za konkurenciju meu samim kapitalistima. Jedan deo cene roba sastoji se iz cene rada. Neplaeni deo cene rada ne mora se uraunati u cenu robe. On se moe pokloniti njenom kupcu. To je prvi korak na koji konkurencija nagoni. Drugi korak na koji ona primorava jeste da se iz prodajne cene robe takoe iskljui bar jedan deo anormalnog vika vrednosti stvorenog produenjem radnog dana. Na ovaj nain se obrazuje, u prvi mah tu i tamo, a onda se malo-pomalo utvruje anormalno niska prodajna cena robe i ona otada slui kao postojana podloga kukavne najamnine uz prekomerno dugo radno vreme, dok je prvobitno bila proizvod tih okolnosti. Mi samo nagovetavamo ovo kretanje, poto analiza konkurencije ne spada ovamo. Ali dajmo za asak re samom kapitalisti:
*U Birmingemu je konkurencija meu fabrikantima tolika da je mnogi od nas prisiljen da kao poslodavac ini ono ega bi se inae stideo, pa ipak se ne
radni dan datog broja asova
608 Npr., runi izraivai avala u Engleskoj moraju zbog niske cene rada da rade dnevno 15 asova da bi isterali sasvim bednu nedeljnu najamninu. Mnogo i veoma mnogo asova u toku dana moraju oni dirinditi da isteraju 11 pensa ii, 1 iling, a od toga idu 21/ do 3 pensa na rabaenje alata, loenje i otpatke eleza. (CEC, III Report, str. 136, br. 671.) Za isto radno vreme ene dobijaju samo 5 ilinga nedeljno. (Isto, str. 137, br. 674.) 609 Ako bi se, npr., neki fabriki radnik protivio da radi tradicionalno dugo radno vreme, njega bi za najkrae vreme zamenili drugim, koji je voljan da radi bez obzira na duinu radnog vremena, i tako bi ostao bez posla. (RIF za 31. oktobar 1848, Evidence, str. 39, br. 58.) Ako jedan ovek radi za dvojicu... profitna stopa uglavnom e se popeti... jer je ova dodata ponuda rada snizila njegovu cenu. (Senior, Three Lectures on the Rate of Wages, str. 15.)
18. glava Najamnina od vremena 488 pravi vie novaca (and yet no more money is made); jedino publika izvlai korist od toga.610
italac se sea onih dveju vrsta londonskih hlebara, od kojih jedni prodaju hleb po punoj ceni (the fullpriced bakers) a drugi ispod njegove normalne cene (the underpriced, the udersellers). Oni to prodaju hleb po punoj ceni ovako su pred parlamentarnom anketnom komisijom optuivali svoje konkurente:
Oni mogu opstati samo zato to, prvo, varaju publiku (falsifikujui robu i, drugo, to za najamninu za dvanaestoasovni rad izgule od svojih ljudi 18 asova rada... Sredstvo kojim se vodi konkurentska borba jeste neplaeni rad radnika (the unpaid labour)... Konkurencija meu hlebarima uzrok je to je teko ukinuti noni rad. Oni koji hleb prodaju ispod cene kotanja, koja se menja s cenom brana, naknauju to time=to iz svojih ljudi isteruju vie rada. Ako ja iz mojih ljudi isterujem samo 12 asova rada, a moj sused naprotiv 18 ili 20, onda me on mora tui u prodajnoj ceni. Kad bi radnici mogli nastojati na tome da im se plaa prekovremeni rad, ovom bi manevru brzo doao kraj... Velik broj radnika zaposlenih kod hlebara koji prodaju ispod cene jesu stranci, mladii i drugi koji su prinueni da se zadovolje gotovo svakom najamninom koju mogu dobiti.611
Ova jeremijada interesantna je i zbog toga to pokazuje kako se u mozgu kapitaliste odraava samo privid odnosa proizvodnje. Kapitalista ne zna da i normalna cena rada ukljuuje odreenu koliinu neplaenog rada i da je upravo taj neplaeni rad normalno vrelo njegovog dobitka. Za njega uopte ne postoji kategorija vika radnog vremena, jer se taj viak sadri u normalnom radnom danu koji on misli da plaa s nadnicom. Ali za njega postoji prekovremeni rad, produavanje radnog dana preko granice koja odgovara obinoj ceni rada. tavie, on zahteva da njegov konkurent, koji prodaje ispod cene, posebno plaa (extra pay) taj prekovremeni rad. Ali opet ne zna da ta posebna plata isto tako sadri neplaen rad kao i cena obinih asova rada. Recimo da je cena jednog asa dvanaestoasovnog radnog dana 3 pensa, vrednost koja se proizvodi za 1j2 asa rada, dok je cena prekovremenog asa 4 pensa, vrednost koja se proizvodi za 2/3 asa rada. U prvom sluaju kapitalista prisvaja bez plaanja jednu polovinu, a u drugom jednu treinu radnog asa.
CEC, III Report, Evidence, str. 66, br. 22. Report etc. relative to the Grievances complained of by the journeymen bakers; London 1862, str. LII, j na istom mestu, Evidence, br. 479, 359, 27. Meutim, i kod onih koji prodaju po punoj ceni rad poinje, kao to je ranije pomenuto i kao to priznaje sam njihov vo Bennet, uli asova nou ili i ranije, i31 esto traje do 7 asova sledee veeri. (Isto, str. 22.)
611
610
Najamnina od komada
Najamnina od komada samo je preinaen oblik najamnine od vremena, kao to je najamnina od vremena preinaen oblik vrednosti ili cene radne snage. Kod najamnine od komada izgleda na prvi pogled kao da upotrebna vrednost koju radnik prodaje nije funkcionisanje njegove radne snage, g l v d e opredmetio a ivi rad, nego rad koji a se a ve v e t n a e s t u proizvodu, i kao da se cena toga rada ne odreuje, kao kod najamnine od vremena, razlomkom
dnevna vrednost radne snage . , .. radn0m s radni diTdatog broja asova ne^0 Psobnocu proizvoaa.
Pre svega, ve i injenica da u isto vreme i u istim poslovnim granama naporedo postoje i jedan i drugi oblik najamnine, morala bi pokolebati pouzdanost onih koji veruju u taj privid. Na primer:
Londonski slagai rade obino od komada, dok je najamnina od vremena kod njih izuzetak. Kod slagaa u provinciji sluaj je obrnut: najamnina od vremena je pravilo, a najamnina od komada izuzetak. Laarske drvodelje u londonskom pristanitu imaju najamninu od komada, u svima ostalim engleskim pristanitima najamninu od vremena.48
46 Sistem rada na komad oznaka je jedne odreene epohe u radnikovoj istoriji; on je srednji lan izmeu poloaja obinog nadniara, koji zavisi od kapitalistove volje, i kooperativnog radnika koji obeava da e u nedalekoj budunosti u svojoj linosti ujediniti i radnika i kapitalistu. Radnici na komad stvarno su svoji gospodari, i kad rade s kapitalom preduzetnika. (John Watts, Trade Societies and Strikes, Machinery and Cooperative Societies, Manchester 1865, str. 52, 53.) Citiram ovu knjiicu zato to je to slivnica svih davno izanalih, apologetskih optih mesta. Isti g. Watts bio je ranije pristalica ovenizma i objavio je 1842. drugu jednu knjiicu: Facts and Fictions of Political Economy, u kojoj je, pored ostaloga, property1* proglaavao za robbery2*. Ali to je bilo davno. 48 T. J. Dunning, Trade's Unions and Strikes, London 1860, str. 22.
'*
svojinu
krau
19. glava Najamnina od komada 485
esto se u jednim istim sedlarskim radnjama u Londonu za isti posao Francuzima plaa od komada, a Engle2ima od vremena. U pravim fabrikama, u kojima je najamnina od komada opte pravilo, pojedini poslovi ne mogu se iz tehnikih razloga meriti po komadu i zato se plaaju od vremena.612 Meutim je po sebi jasno da raznolikost oblika u isplaivanju najamnine niukoliko ne menja njenu sutinu, mada jedan oblik moe biti povoljniji po razvitak kapitalistike proizvodnje od drugog oblika. Uzmimo da obian radni dan iznosi 12 asova, od kojih su 6 plaeni, a 6 neplaeni. Nek vrednost koja se u tom radnom danu proizvodi bude 6 ilinga, dakle 6 pensa za jedan as. Neka iskustvo pokae da radnik koji radi s prosenim stupnjem intenzivnosti i umenosti, koji, dakle, za izradu nekog proizvoda stvarno upotrebljava samo drutveno potrebno radno vreme, za 12 asova izrauje 24 komada, bilo da su to odvojeni komadi ili da su merljivi delovi kakvog sloenog proizvoda. U tom sluaju vrednost ova 24 "komada, po odbitku postojanog dela kapitala koji u sebi sadre, iznosi 6 ilinga, a vrednost svakog komada 3 pensa. Radnik prima l1/2 peni po komadu i tako za 12 asova zaslui 3 ilinga. Kao to je kod najamnine od vremena svejedno hoemo li uzimati da radnik radi 6 asova za sebe a 6 za kapitalistu, ili da od svakog asa radi polovinu za sebe a polovinu za kapitalistu, tako je i ovde svejedno da li emo kazati da je svaki pojedini komad pola plaen a pola neplaen, ili da cena od 12 komada nadoknauje samo vrednost radne snage, dok onih drugih 12 ovaplouju viak vrednosti. Oblik najamnine od komada isto je tako iracionalan kao i oblik najamnine od vremena. Dok, recimo, dva komada robe, po odbitku vrednosti u njima utroenih sredstava za proizvodnju, kao proizvod 1 asa rada vrede 6 pensa, dotle radnik prima za njih cenu od 3 pensa. Stvarno, najamnina od komada ne izraava neposredno neki odnos vrednosti. Ne radi se o tome da se izmeri vrednost komada pomou radnog vremena koje je u njemu ovaploeno, ve naprotiv o tome da se rad koji radnik troi izmeri pomou broja komada koje je proizveo. Kod najamnine od vremena rad se meri njegovim neposrednim vre-
612 Evo kako istovremeno naporedo postojanje ova dva oblika najamnine pogoduje fabrikantskim prevarama. U jednoj fabrici radi 400 ljudi, od kojih polovina radi za najamninu od komada i stoga joj je u neposrednom interesu da radi prekovremeno. Ostali radnici rade na nadnicu, rade isto koliko i drugi, a za prekovremeni rad ne dobijaju nita... Rad ovih 200 ljudi za vreme od 112 asa ravan je radu jednog lica za vreme od 50 asova, odnosno 5/e nedeljnog rada jednog oveka i znatna je dobit za preduzetnika. (RIF za 31. oktobar 1860, str. 9.) Prekovremeni rad je jo uvek jako rasprostranjen; u veini sluajeva sve je udeeno da se ne otkrije i da se ne iskusi kazna koju sam zakon predvia. Ja sam u mnogim ranijim izvetajima... ukazivao na nepravdu koja se nanosi radnicima koji ne rade na komad nego na nedeljnu najamninu. (Leonard Horner u: RIF za 30. april 1859, str. 8, 9.)
menskim trajanjem, kod najamnine od komada koliinom proizvoda u kojoj se zgusnuo rad utroen za jedno odreeno vreme. 613 Cena samog radnog vremena konano je odreena jednainom: vrednost dnevnog rada=dnevna vrednost radne snage. Najamnina od komada, prema tome, samo je izmenjen oblik najamnine od vremena. Razmotrimo sad neto blie karakteristine osobine najamnine od komada. Ovde kakvou rada kontrolie sama izraevina, koja mora biti prosene valjanosti, ako se hoe da cena od komada bude potpuno isplaena. U ovom pogledu najamnina od komada postaje vanredno bogat izvor zakidanja najamnine i prevara od strane kapitalista. Ona prua kapitalistima potpuno odreenu meru za intenzivnost rada. samo ono radno vreme koje se ovaploti u unapred odreenoj i iskustvom utvrenoj koliini robe vai kao drutveno potrebno radno vreme i kao takvo se plaa. Stoga se u veim krojakim radionicama izvestan komad rada, npr. prsluk itd., zove as, pola asa itd. raunajui as po 6 pensa. Iz prakse se zna kolik je proseni proizvod jednog asa. Kad se moda promeni, kad su u pitanju popravke itd., nastaje izmeu poslodavaca i radnika spor da li je neki odreeni komad rada= jednom asu itd., dok i ovde ne odlui iskustvo. Slino je i u londonskim radionicama nametaja itd. Ako radnik nema prosenu proizvoaku sposobnost i usled toga nije kadar davati minimum dnevnog posla, otputaju ga 614 Poto ovde sam oblik najamnine kontrolie kakvou i intenzivnost rada, veliki deo nadzora nad radom postaje suvian. Zato najamnina od komada sainjava i podlogu ranije izloenog modernog kunog rada i podlogu hijerarhijski ralanjenog sistema eksploatacije i ugnjetavanja. Ovaj sistem ima dva osnovna oblika. S jedne strane, najamnina od komada olakava uvlaenje parazita izmeu kapitaliste i najamnog radnika, davanje rada u podzakup (subletting of labour). Dobit tih posrednika proistie iskljuivo iz razlike izmeu cene rada koju plaa kapitalista i onog dela te cene koju posrednici stvarno daju radnicima. 60
613 Najamnina se moe meriti na dva naina: ili trajanjem rada, ili njegovim proizvodom. (Abregi elementaire des prindpes de lSconomie Politique, Paris 1796, str. 32.) Autor ovog anonimnog spisa jeste G. Garnier. 614 Prelcu se daje odreena koliina pamuka, a on ima da posle izvesnog vremena umesto pamuka preda odreenu teinu konca ili pree izvesne finoe, i dobije toliko i toliko za funtu predate izraevine. Ako mu je rad manjkav u pogledu kakvoe, on biva kanjen; ako je za jedno dato vreme izradio koliinu ispod odreenog minimuma, onda ga otputaju i dovode na njegovo mesto umenijeg radnika. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 316, 317.)
Ovaj sistem nosi u Engleskoj karakteristino ime sweating-system (znojni sistem). S druge strane, najamnina od komada dozvoljava kapitalisti da s glavnim radnikomu manufakturi s voom grupe, u rudniku s kopaem itd., u fabrici s pravim mainskim radnikom ugovori toliko i toliko od komada, po ceni kojom sam glavni radnik uzima i plaa svoje pomone radnike. Eksploatacija radnika od strane kapitala ostvaruje se u ovom sluaju pomou eksploatacije radnika od strane radnika.51 Kad najamnina od komada ve postoji, onda je prirodno da je u radnikovu linom interesu da svoju radnu snagu to vie napregne, a ovo olakava kapitalisti da podigne normalni stepen intenzivnosti. 51* Isto tako je radnikov lini interes da produi radni dan, jer to poveava njegovu nadnicu ili njegovu najamninu.52 Tako nastupa reakcija koju smo ve pomenuli kod najamnine od vremena, s tom razlikom to produenje radnog dana, ak i kad najamnina od komada ostaje postojana, samo sobom ukljuuje padanje cene rada.
51 ak i apologet Watts kae: Sistem najamnine od komada znatno bi se popravio kad bi svi radnici zaposleni na jednom poslu neposredno uestvovali u ugovoru srazmerno svojim sposobnostima, umesto to je jedan ovek zainteresovan da preterano iscrpljuje svoje drugove mislei samo na svoju korist. (Isto, 53.) O gadostima ovog sistema vidi: CEC, III Report, str. 66, br. 22, str.
br. 124, str. XI, br. 13, 53, 59. itd.

Ovaj prirodni rezultat esto se podstie vetakim putem. Tako se u londonskim engineering trade615* praktikuje stari trik da kapitalista izabere za vodu neke radnike grupe oveka vanredne telesne snage i vetine. Svaka tri meseca ili u drugim rokovima on mu plaa posebnu nagradu pod pogodbom da ini sve to moe da svoje saradnike, koji primaju samo obinu najamninu, podstie da dre korak s njim... Ovo e nam bez daljeg komentara objasniti zato se kapitalisti ale na tredjunione da koe delatnost, veu umenost i radnu snagu (stinting the action, superior skill and working power). (Dunning, Trades Unions and Strikes, London 1860, str. 22, 23.) Poto je pisac i sam radnik i sekretar jednog tredjuniona, moglo bi se ovo uzeti kao preterano. Ali pogledajte, npr., u highly respectable2* poljoprivrednoj enciklopediji J. Ch. Mortona lanak Labourer3*, gde se ovaj metod preporuuje zakupnicima kao odlian. 52 Svi koji su plaeni od komada... imaju koristi od prekoraivanja zakonskih granica radnog dana. Ova gotovost na prekovremeni rad opaa se osobito kod ena koje rade kao tkalje i namotaice. (RIF za 30. april 1858, str. 9.) Ovaj sistem najamnine od komada, tako koristan po kapitaliste... ide direktno za tim da mladog lonarskog radnika podstakne na veliki prekovremeni rad za onih 4 do
51a
godina kad ga plaaju od komada, ali po niskoj ceni. To je jedan od glavnih uzroka kojima treba pripisati to su lonari fiziki degenerisani. (CEC, I
615
* fabrikama maina 2* visoko potovanoj* 3* poljoprivredni radnik
Report, str. XIII.)
i* zanatu
Pri najamnini od vremena vlada s malo izuzetaka jednaka najamnina za iste funkcije, dok se pri najamnini od komada cena radnog vremena dodue meri odreenom koliinom proizvoda, ali se nadnica i nedeljna najamnina menjaju prema individualnim razlikama radnika, od kojih jedan izrauje samo minimum proizvoda za dato vreme, drugi prosenu koliinu, a trei preko prosene. Tu se u pogledu stvarnih prihoda javljaju velike razlike, ve prema razlici u umenosti, snazi, energiji, izdrljivosti itd. pojedinog radnika.616 Razume se da ovo ne menja nita u optem odnosu izmeu kapitala i najamnog rada. Prvo, individualne razlike potiru se za celokupnu radionicu, te ona za odreeno radno vreme daje prosean proizvod; plaena ukupna najamnina bie prosena najamnina u toj poslovnoj grani. Drugo, srazmera izmeu najamnine i vika vrednosti ostaje nepromenjena, poto individualnoj najamnini svakog radnika odgovara masa vika vrednosti koju on individualno stvara. Ali mogunost veeg zamaha, koju najamnina od komada prua individualnosti, ima s jedne strane tendenciju da razvije individualnost, a s tim i oseanje slobode, samostalnost i samokontrolu radnika, dok s druge strane tei da razvije konkurentsku borbu meu samim radnicima. Stoga najamnina od komada ima tendenciju da diui individualne najamnine iznad prosenog nivoa snizi sam taj nivo. Ali tamo gde se odreena najamnina od komada ve odavno tradicijom ustalila i gde je zbog toga njeno obaranje nailazilo na naroite tekoe, tu fabrikanti izuzetno pribegoe i njenom nasilnom pretvaranju u najamninu od vremena. Protiv toga je npr. bio 1860. veliki trajk tkaa pantljika u Koventriju.617 Naposletku,
616 U svakoj grani u kojoj se rad plaa od komada po toliko za svaki posao ... najamnine mogu u iznosu vrlo jako odstupati jedna od druge... Ali gde se radi na nadnicu, postoji uglavnom najamnina jednake visine... koju i poslodavci i radnici smatraju kao meru za prosenu proizvoaku sposobnost radnika u dotinoj grani. (Dunning, Trades Unions and Strikes, str. 17.) 617 Rad zanatlijskih pomonika regulie se od dana ili od komada (a la journe ou & la pice)... Majstori priblino znaju koliko posla radnici na dan mogu da obave u svakom mtier-u1*, pa ih zato esto plaaju srazmerno poslu koji izvre; na taj nain ovi pomonici rade u svom interesu to vie mogu i bez ikakvog nadzora. (Cantillon, Essai sur la Nature du Commerce en general, Amsterdam 1756, str. 185, 202. Prvo izdanje izilo je 1755.) Cantillon, iz koga su Quesnay, ser James Steuart i A. Smith izobilno crpli, ve ovde prikazuje najamninu od komada samo kao izmenjen oblik najamnine od vremena. Cantillonovo francusko izdanje obeleeno je u naslovu kao prevod s engleskog, ali englesko izdanje: The Analysis of Trade, Commerce etc., by Philip Cantillon, late of the City of London, Merchant, ne samo to je kasnijeg datuma (od 1759), nego i svojom sadrinom pokazuje da je docnija prerada. Tako se, npr., u francuskom izdanju jo ne pominje Hume, dok naprotiv u engleskom Petty skoro i ne figu-
najamnina od komada glavni je oslonac ranije izloenog sistema najamnine od asa.55 Iz dosadanjeg izlaganja izlazi da je najamnina od komada oblik najamnine koji najbolje odgovara kapitalistikom nainu proizvodnje. Iako nije novaizmeu ostaloga, ona zvanino figurie pored najamnine od vremena u francuskim i engleskim radnikim zakonima 14. veka dobila je vei zamah tek za vreme pravog manufakturnog perioda. U periodu burnog poleta krupne industrije, naroito od 1797. do 1815, ona slui kao poluga za produavanje radnog vremena i obaranje najamnine. Veoma vaan materijal o kretanju najamnine u tom periodu nalazi se u Plavim knjigama: Report and Evidence from the Select Committee on Petitions respecting the Corn Laws (parlamentarna sesija od 1813/1814) i Reports from the Lords Committee, on the state of the Growth, Commerce, and Consumption of Grain, and all Laws relating thereto. (Sesija od 1814/1815.) Tu nalazimo dokumentovan dokaz za stalno padanje cene rada od poetka antijakobinskog rata. U tkanicama, npr., najamnina od komada bila je toliko pala da je uprkos jako produenom radnom danu nadnica stajala nie nego ranije.
Stvarni tkaev prihod mnogo je manji nego pre; nekada je on daleko nadmaivao obine radnike, sad je gotovo jednak s njima. Doista, razlika izmeu najamnine kvalifikovanog i prostog radnika sada je mnogo neznatnija negoli ma u kom ranijem periodu.56
Kakvu je slabu korist imao seoski proletarijat od pojaane intenzivnosti i produenja rada, nastalih usled najamnine od komada, pokazae sledee mesto uzeto iz jednog spisa koji brani interes zemljoposednika i zakupnika.
rira. Englesko je izdanje manje znaajno u teorijskom pogledu, ali sadri svakojakih podataka koji se odnose na englesku trgovinu, na trgovinu plemenitim metalima itd., ega u francuskom tekstu nema. Prema tome, rei u naslovu: Taken chiefly from the Manuscript of a very ingenious Gentleman deceased, and adapted etc.618* izgleda da su gola izmiljotina, to odgovara tadanjem obiaju.^ 151! 55 Koliko puta smo videli da je u ponekim radionicama bilo nameteno mnogo vie radnika nego to je rad stvarno iziskivao! Radnici se esto uzimaju u oekivanju kakve narudbine koja je jo sasvim neizvesna i koja ponekad postoji samo u uobrazilji; poto ih plaaju po komadu, fabrikanti znaju da se ne izlau nikakvoj opasnosti, poto sve izgubljeno vreme pada na teret nezaposlenih. (H. Gregoir, Les Typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles, Bruxelles 1865, str. 9.) 66 Remarks on the Commercial Policy of Great Britain, London 1815, str. 48.
618 * Uzeto poglavito iz rukopisa jednog vrlo otroumnog, sada pokojnog gospodina i preudeeno itd.
492 VI odeljak Najamnina Najvei deo poljoprivrednih radova vre ljudi koji su najmljeni na dan ili od komada. Njihova nedeljna najamnina iznosi otprilike 12 ilinga; i mada se moe uzeti da ovek koji radi od komada, imajui jai podsticaj za rad, zaslui 1 ili moda 2 ilinga nedeljno vie nego kad bi radio na nadnicu, ipak, kad se uzme u raun njegov celokupni dohodak, izlazi da se ovaj dobitak potire njegovom manjom zaposlenou u toku godine... Osim toga, nai e se da najamnine tih ljudi stoje u izvesnom odnosu prema cenama potrebnih ivotnih sredstava, tako da je ovek s dvoje dece kadar izdravati svoju porodicu bez parohijske potpore.619
U pogledu injenica koje je parlament bio objavio, izjavio je tada Malthus:

Priznajem da s nezadovoljstvom gledam kako se praksa najamnine od komada jako rairila. Raditi uistinu teak posao 12 ili 14 asova dnevno, u iole duim periodima vremena, i suvie je za jedno ljudsko bie.620
U radionicama na koje se protee fabriki zakon najamnina od komada postaje opte pravilo, poto u njima kapital moe proiriti radni dan jo samo veom intenzivnou .621 Kad se menja proizvodnost rada, ista koliina proizvoda predstavlja vee ili manje radno vreme. Menja se, dakle, i najamnina od komada, poto je ona izraz cene nekog odreenog radnog vremena. U naem gornjem primeru proizvodilo se 24 komada za 12 asova,, dok je vrednost proizvedena za 12 asova bila 6 ilinga, dnevna vrednost radne snage 3 ilinga, cena jednog asa rada 3 pensa, a najamnina od jednog komada lx/2 peni. Jedan komad usisavao je 112 asa rada. Ako se sada, moda usled udvostruene proizvodnosti rada, za isti radni dan izrauje 48 komada umesto 24, a sve ostale okolnosti ostanu neizmenjene, onda najamnina od komada pada od 11jz penija na 3/4, poto sada svaki komad predstavlja samo 1/i, a ne vie 1/z radnog asa. 24x1^2 peni=3 ilinga, a isto je tako i 48x3/4 penija=3 ilinga. Drugim reima: najamnina od komada pada u istoj srazmeri u kojoj raste broj komada proizvedenih za jedno isto vreme 622, dakle u istoj
619
A Defence of the Landowners and Farmers of Great Britain, London 1814,
str. 4, 5. Malthus, Inquiry into the Nature and Progress of Rent, London 1815, [str. 49, primedba]. 621 Radnici koji rade od komada sainjavaju verovatno etiri petine svih fabrikih radnika. (RIF za 30. april 1858, str. 9.) 622 Proizvodna snaga njegove maine predilice tano je izmerena, i stopa plate za rad, koji se pomou nje vri, opada sa porastom njene proizvodne snage, mada ne u istoj srazmeri. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 317.) Zadnju apologetsku postavku Ure je sam porekao. On priznaje, npr., da zbog produenja mule-predilice radnik mora neto vie raditi. Rad, dakle, ne opada u onoj meri u kojoj raste njegova proizvodnost. Zatim: Ovim poveanjem podie se proizvodna
620
srazmeri u kojoj opada radno vreme utroeno na jedan isti komad. Ovo menjanje najamnine od komada, ukoliko je isto nominalno, izaziva stalne borbe izmeu kapitaliste i radnika. Bilo zato to kapitalista iskoriava priliku da cenu rada stvarno snizi, bilo zato to s poveanjem proizvodne snage rada ide uporedo i poveanje njegove intenzivnosti. Ili zato to radnik uzima ozbiljno prividnost kao da mu se najamninom od komada plaa proizvod, a ne radna snaga, te se stoga odupire snienju najamnine kojemu ne odgovara snienje prodajne cene robe.
Radnici briljivo motre na cenu sirovina i na cenu fabrikovanih dobara, te su stoga kadri da tano procene profite svojih poslodavaca.61
Takvu pretenziju1* kapital s pravom odbija kao krupnu zabludu u pogledu prirode najamnog rada.62 On die graju protiv te drske elje da se udari poreza na napredak industrije, i izjavljuje bez okolienja da se proizvodnost rada2* radnika uopte ne tie.63
snaga maine za 1I$. Kad to nastupi, prelcu se za izraeni posao vie ne plaa ista stopa kao pre. Ali poto se njegova najamnina ne sniava za 1/s, to poboljanje maine poveava njegov prihod za svaki as radaali, aligornje izlaganje treba unekoliko ispraviti... Sada prelac mora iz */2 ilinga to ima vie da plati neto vie za mlade pomone snage, a osim toga istiskuju se odrasli radnici (isto, str. 320, 321), to nikako ne odaje tendenciju za penjanjem najamnine. 61 H. Fawcett, The Economic Position of the British Labourer, Cambridge and London 1865, str. 178. 62 U londonskom listu Standard od 26. oktobra 1861. nalazi se izvetaj 3
o procesu koji je pred magistrates * u Rodelu vodila firma John Bright et Co. protiv predstavnika sindikata tkaa tepiha radi zastraivanja. Ortaci Bright bili su uveli novu mainu koja je mogla proizvoditi 200 jarda tepiha za isto vreme i istim radom (!) koji je ranije bio potreban za proizvodnju 160 jarda. Radnici nisu mogli imati nikakve pretenzije da uestvuju u dobiti koju su njihovi poslodavci postigli na taj nain to su svoje kapitale upotrebili na mehanika usavravanja. Stoga gospoda Bright predloie da se stopa najamnine snizi od P/2 na 1 peni
od jarda, pri emu su, dakle, ostavljali radnicima potpuno isti prihod za isti rad. Ali je ovo bilo nominalno snienje najamnine, o emu radnici, kako se tvrdi, nisu prethodno bili obaveteni.
63 U svojoj tenji da odre najamninu, tredjunioni trae da uestvuju u dobiti koju donosi usavrena maina! (Quelle horreur!4*)... oni zahtevaju veu najamn inu zato to je rad skraen... drugim reima, oni tee da udare porez na usavravanja u industriji. (On Combination of Trades, novo izd., London 1834, str- 42.)
* U 3. i 4. izdanju: izjavu (Ausspruch), a ne zahtev, pretenziju (Anspruch). 2* TJ 4. izdanju: radnika 3* mirovnim sudijama 4* Kakav uas!
G L A V A
D V A D E S E T A
Nacionalna razlinost najamnina

U petnaestoj glavi bavili smo se raznovrsnim kombinacijama koje mogu da izazovu promenu u apsolutnoj ili u relativnoj (tj. uporedenoj s vikom vrednosti) veliini vrednosti radne snage, dok se opet s druge strane koliina ivotnih sredstava, u kojima se ostvaruje cena radne snage, mogla kretati nezavisno623 ili drukije od promena te cene. Kako smo ve napomenuli, svi se oni zakoni prostim prelaskom vrednosti, odnosno cene radne snage, u egzoterini oblik najamnine pretvaraju u zakone kretanja najamnine. Ono to se u okviru ovoga kretanja ispoljava kao promena kombinacije, moe se za razline zemlje pokazivati kao istovremena razlinost nacionalnih najamnina. Pri uporeivanju nacionalnih najamnina moraju se, dakle, imati u vidu svi momenti koji odreuju promenu veliine vrednosti radne snage: cena i obim prirodnih i istorijski razvijenih najpreih ivotnih potreba, trokovi obrazovanja radnika, uloga enskog i dejeg rada, proizvodnost rada, njegova intenzivna i ekstenzivna veliina. ak i najpovrnije poreenje zahteva da se pre svega prosena nadnica za iste poslovne grane u razlinim zemljama svede na radne dane jednake duine. Poto se nadnice tako budu izjednaile, mora se opet najamnina od vremena prevesti na najamninu od komada, jer je samo ova najamnina merilo kako za proizvodnost, tako i za intenzivnu veliinu rada. U svakoj zemlji postoji izvesna srednja intenzivnost rada. Ako je rad, utroen na proizvodnju neke robe, manje intenzivan, znai da je utroeno vie radnog vremena nego to je drutveno potrebno; zato se takav rad ne rauna kao rad normalne kakvoe. Jedino onaj stepen intenzivnosti koji stoji iznad prosenog nacionalnog stepena menja u nekoj datoj zemlji meru vrednosti koju imamo u prostom trajanju radnog vremena. Drukije je na svetskom tritu, iji su sastavni delovi pojedinane zemlje. Srednja intenzivnost rada u svakoj zemlji je druk-
Netano je rei da se najamnina popela (re je ovde o njenoj ceni) zato to se njome moe kupiti vea koliina jevtinijeg artikla. (David Buchanan u svom izdanju Smith-ovog dela Wealth of Nations, 1814, sv. I, str. 417, primedba.)
623
ija: ovde vea, tamo manja. Ove nacionalne prosene veliine sainjavaju, dakle, skalu, ija je jedinica mere prosena jedinica svetskog rada. Prema tome, intenzivniji nacionalni rad, uporeen s manje intenzivnim, proizvodi za jednako vreme vie vrednosti, koja se izraava u vie novca. Ali se zakon vrednosti u svojoj internacionalnoj primeni jo vie modifikuje time to na svetskom tritu proizvodniji nacionalni rad vai i kao intenzivniji, dok god konkurencija ne prisili proizvodniju naciju da prodajnu cenu svoje robe spusti na njenu vrednost. to je u nekoj zemlji razvijenija kapitalistika proizvodnja, to se vie u njoj i prosena intenzivnost i proizvodnost nacionalnog rada izdiu iznad meunarodnog nivoa.64a Razliite koliine robe iste vrste, koje su u raznim zemljama proizvedene za jednako radno vreme, imaju, dakle nejednake meunarodne vrednosti koje se izraavaju u razliitim cenama, tj. u novanim sumama koje se razlikuju ve prema meunarodnim vrednostima. Prema tome, relativna vrednost novca bie manja u naciji kod koje je kapitalistiki nain proizvodnje razvijeniji nego u naciji kod koje je malo razvijen. Iz toga sledi da e kod prve nacije biti vea i nominalna najamnina, novani ekvivalent radne snage, nego kod druge, to nikako ne znai da to vai i za stvarnu najamninu, tj. za ivotna sredstva koja se radniku stavljaju na raspolaganje. Ali i kad ne uzmemo u obzir ovu relativnu razlinost novane vrednosti u raznim zemljama, esto emo nai da je nadnica, nedeljna najamnina itd. vea kod prve nacije nego kod druge, dok je relativna cena rada, tj. cena rada u odnosu prema viku vrednosti kao i prema vrednosti proizvoda, vea kod druge nacije nego kod prve.65
fabrika
20. glava Nacionalna razlinost najamnina 497
J. W. Cowell, lan fabrike komisije od 1883, doao je posle briljive ankete u predionicama do zakljuka
da su u Engleskoj najamnine za fabrikante u stvari nie nego na Kontinentu, mada za radnike mogu biti vie. (Ure, Philosophy of Manufactures, str. 314.)
Engleski fabriki inspektor Alexander Redgrave dokazuje u fabrikom izvetaju od 31. oktobra 1866. pomou uporedne statistike s dravama na evropskom kontinentu da je kontinentalni rad, uprkos nioj najamnini i mnogo duem radnom vremenu, skuplji u odnosu prema proizvodu nego engleski. Jedan engleski direktor (manager) fabrike pamuka u Oldenburgu izjavio je da radni dan tamo traje od 5624/2 izjutra do 8 uvee ukljuujui i subotu, i da tamonji radnici, pod engleskim nadzornicima, ne izrauju za to vreme toliko proizvoda koliko Englezi za 10 asova, a jo ih mnogo manje izrauju kad rade pod nemakim nadzornicima. Najamnina je, veli on, mnogo nia nego u Engleskoj, u mnogim sluajevima i za 50%, ali je broj radnika u odnosu prema mainama mnogo vei; u mnogim odeljenjima odnos je 5 : 3. A. Redgrave daje tane pojedinosti o ruskim fabrikama pamuka. Podatke mu je dobavio neki engleski direktor koji je tamo jo nedavno bio zaposlen. Na tom ruskom tlu, tako plodnom svakojakim bestidnostima, u punom su cvetanju i stari uasi iz perioda detinjstva engleskih factories1*. Upravitelji su, razume se, Englezi, poto domai ruski kapitalista nije sposoban za fabrike poslove. Uprkos prekomemom, besprekidnom danononom radu i bednim nadnicama, ruski fabrikant vegetira jedino zahvaljujui zatitnim carinama. Na kraju dau i jedan uporedni pregled g. Redgrave-a o prosenom broju vretena na
624 to da je u siromanijim zemljama, u kojima su zemljini proizvodi, a naroito ito, jevtiniji, prividna cena rada, dodue, obino nia, pa ipak je ona tamo stvarno veinom via nego u drugim zemljama. Jer najamnina koja se daje radniku za dan ne predstavlja istinsku cenu rada, mada je ona njegova prividna cena; prava se cena sastoji u onome to odreena koliina obavljenog rada stvarno staje preduzetnika. Kad stvar posmatramo iz ovog ugla, vidimo da je rad gotovo u svim sluajevima jevtiniji u bogatim zemljama nego u siromanim, mada je cena ita i drugih ivotnih namirnica po pravilu mnogo nia u ovim drugim nego u prvim ... Rad meren na dan mnogo je jevtiniji u kotskoj nego u Engleskoj... Rad od komada uglavnom je jevtiniji u Engleskoj. (James Anderson, Observations on the means of exciting a spirit of National Industry etc., Edinburgh 1777, str. 350, 351.) Obrnuto, nisko stanje najamnine povlai sa svoje strane poskupljivanje rada. Rad je skuplji u Irskoj nego u Engleskoj... zbog toga to su najamnine tamo mnogo nie. (Br. 2079 u: Royal Commission on Railways. Minutes, 1867.)
fabriku i prelca u razliitim evropskim zemljama. Sam g. Redgrave napominje da je ove brojke prikupio pre nekoliko godina, a da je od tog vremena u Engleskoj porasla i veliina fabrika i broj vretena na radnika. Ali on pretpostavlja srazmerno jednako napredovanje u pobrojanim kontinentalnim zemljama, tako da su podaci zadrali svoju vrednost za poreenje.
Prosean broj vretena na fabriku: u Engleskoj .................................... u vajcarskoj ................................. u Austriji......................................... u Saksoniji ..................................... u Belgiji .......................................... u Francuskoj .................................. u Pruskoj ........................................ 12 600 8 000 7 000 4 500 4 000 1 500 1 500
fabrika
20. glava Nacionalna razlinost najamnina 499 Prosean broj vretena na jedno lice: u Francuskoj ................................ u Rusiji ... ...................................... u Pruskoj ........................................ u Bavarskoj ................................... u Austriji ....................................... u Belgiji ......................................... u Saksoniji .................................... u manjim nemakim dravama u vajcarskoj ................................ u Velikoj Britaniji ........................ 14 28 37 46 49 50 50 55 55 74
Ovo poreenje je, kae g. Redgrave, pored drugih razloga nepovoljno za Veliku Britaniju naroito i zbog toga to u njoj postoji vrlo velik broj fabrika u kojima je s predenjem spojeno i mainsko tkanje, dok na tabeli nije izuzeto nijedno lice zaposleno na tkakom razboju. Inostrane fabrike, naprotiv, veinom su samo predionice. Kad bismo mogli uporeivati potpuno jednake stvari, ja bih mogao navesti mnoge predionice pamuka u svom srezu u kojima predilica sa 2200 vretena, koju nadzire jedan jedini ovek (minder) s dvema pomagaicama, izrauje dnevno 220 funti pree u duini od 400 engleskih milja. (RIF za 31. oktobar 1866, str. 3 1 - 3 7 . passim)
Poznato je da su engleske kompanije preduzele graenje eleznica kako u istonoj Evropi, tako i u Aziji, i da pri tom upoljavaju pored domaih i izvestan broj engleskih radnika. Prisiljeni praktinim potrebama da vode rauna o nacionalnim razlikama u intenzivnosti rada, nisu od toga imali nikakve tete. Njihovo iskustvo nas ui da se relativna cena rada (u odnosu prema proizvodu) uglavnom kree u suprotnom pravcu od visine najamnine, iako ta visina manje-vie odgovara srednjoj intenzivnosti rada. U Ogledu o stopi najamnine625, jednom od svojih najranijih ekonomskih spisa, pokuava H. Carey da dokae da razliite nacionalne najamnine stoje u upravnoj srazmeri sa tepenom proizvodnosti nacionalnih radnih dana, te iz tog internacionalnog odnosa zakljuuje da se najamnina uopte die i pada s proizvodnou rada. itava naa analiza proizvodnje vika vrednosti dokazuje besmislenost tog zakljuka, ak da je Carey jo i dokazao svoju premisu umesto to je, po svom obiaju, bez ikakvog reda ispremetao nekritiki i povrno napabiren statistiki materijal. Najlepe je to to on i ne tvrdi da stvar zbilja stoji tako kako bi po teoriji morala stajati. On, naime, nalazi da je meanje drave patvorilo prirodni ekonomski odnos. Zato se nacionalne
Essay on the Rate of Wages: with an Examination of the Causes of the Differences in the Conditions of the Labouring Population throughout the World, Philadelphia 1835.
625
najamnine moraju tako izraunavati kao da onaj njihov deo koji drava uzima u obliku poreze pripada samim radnicima. Zar g. Carey nije mogao razmisliti i o tome nisu li ti dravni trokovi takoe prirodni plodovi kapitalistikog razvitka? Ovo rasuivanje sasvim je dostojno oveka koji je najpre objavio da su kapitalistiki odnosi proizvodnje veiti zakoni prirode i uma, iju slobodnu harmoninu igru ometa jedino meanje drave, a posle otkrio kako demonski uticaj Engleske na svetskom tritu, uticaj koji kao da ne potie iz prirodnih zakona kapitalistike proizvodnje, ini nunim meanje drave, tj. dravnu zatitu onih zakona prirode i uma, alias1* protekcionistiki sistem. On je, pored toga, otkrio da teoreme Ricarda i drugih, u kojima su formulisane postojee drutvene suprotnosti i Protivrenosti, nisu misaoni proizvod stvarnog ekonomskog kretanja, nego da su, naprotiv, stvarne suprotnosti kapitalistike proizvodnje u Engleskoj i drugde rezultat teorije Ricarda i drugih! Najzad, on je otkrio da je u krajnjoj liniji trgovina ona sila koja unitava uroene lepote i harmonije kapitalistikog naina proizvodnje. Jo jedan korak dalje, pa bi moda otkrio da je jedina nezgoda kapitalistike proizvodnje sam kapital. samo je ovako strahovito nekritian i tako de faux aloi2* ovek zasluio da uprkos svojoj protekcionistikoj jeresi postane tajno vrelo harmonine mudrosti jednog Bastiat-a i svih drugih savremenih optimistikih
** drugim reima, ili 2* lane uenosti (tj. lano uen)
501 pristalica slobodne trgovine.
502 VII odeljak Proces akumulacije kapitala
Sedmi odeljak
Proces akumulacije kapitala
Prvo kretanje koje izvri koliina vrednosti odreena da funkcionie kao kapital jeste pretvaranje izvesne sume novca u sredstva za proizvodnju i radnu snagu. Ono se odigrava na tritu, u oblasti prometa. Druga faza kretanja, proces proizvodnje, zavrena je im su se sredstva za proizvodnju pretvorila u robu ija vrednost nadmauje vrednost njenih sastavnih delova, koja dakle sadri vrednost prvobitnog predujmljenog kapitala poveanu vikom vrednosti. Ove robe moraju se zatim opet baciti u oblast prometa. Valja ih prodati, unoviti njihovu vrednost, pretvoriti taj novac ponovo u kapital, i tako stalno iznova. Ovaj kruni tok, koji uvek ide kroz iste uzastopne faze, sainjava promet kapitala. Prvi uslov akumulacije jeste da kapitalisti poe za rukom da proda svoju robu i da najvei deo novca koji je na taj nain dobio ponovo pretvori u kapital. U sledeem izlaganju polazi se od pretpostavke da kapital prolazi kroz proces svoga prometa na normalan nain. Podrobnija analiza toga procesa spada u drugu knjigu. Kapitalista koji proizvodi viak vrednosti, tj. koji neposredno isisava neplaen rad iz radnika i fiksira ga u robama, jeste, dodue, prvi prisvaja, ali nikako nije i poslednji vlasnik ovog vika vrednosti. On ga docnije mora deliti s kapitalistima koji u celini drutvene proizvodnje vre druge funkcije, sa zemljoposednikom itd. Stoga se viak vrednosti epa na razline delove. Njegovi odlomci pripadaju licima razliitih kategorija i dobijaju razline oblike, koji su jedan prema drugom nezavisni, kao to su profit, kamata, trgovinska dobit, zemljina renta itd. O ovim preobraenim oblicima vika vrednosti moi emo raspravljati tek u treoj knjizi. Prema tome mi ovde pretpostavljamo, s jedne strane, da kapitalista koji proizvodi robu nju prodaje po vrednosti, te se neemo dalje zadravati na njegovom vraanju na robno trite, niti na novim oblicima koje kapital uzima u prometnoj oblasti, niti na konkretnim uslovima reprodukcije koji se iza tih oblika kriju. S druge strane, smatramo kapitalistikog proizvoaa kao vlasnika itavog vika vrednosti ili, ako se hoe, kao predstavnika svih njegovih sauesnika u plenu. To
2
Marx - Engels (21)
503 znai da akumulaciju posmatramo najpre apstraktno, tj. prosto kao moment neposrednog procesa proizvodnje. Uostalom, ukoliko doe do akumulacije, kapitalisti polazi za rukom da proizvedenu robu proda i da novac koji je za nju dobio ponovo pretvori u kapital. Zatim: razlamanje vika vrednosti na razliite komade niukoliko ne menja njegovu prirodu, niti uslove koji su potrebni da on postane element akumulacije. Ma koliku srazmeru vika vrednosti kapitalistiki proizvoa zadravao za samoga sebe ili ustupio drugima, uvek je on prvi koji ga prisvaja. Ono, dakle, to nam u izlaganju akumulacije slui kao pretpostavka, pretpostavlja se i u njenom stvarnom procesu. S druge strane, cepanje vika vrednosti i posredniko kretanje prometa zamrauju jednostavni osnovni oblik procesa akumulacije. Zbog toga njegova ista analiza zahteva da zasad apstrahujemo od svih pojava koje prikrivaju unutranju igru njegovog mehanizma.
504
G L A V A D V A D E S E T P R V A
Prosta reprodukcija
Ma kakav bio drutveni oblik procesa proizvodnje, on uvek mora biti kontinuelan, tj. mora periodino prolaziti stalno nanovo kroz iste stadijume. Kao god to drutvo ne moe prestati da troi, tako ne moe prestati ni da proizvodi. Zbog toga, posmatran u svojoj stalnoj povezanosti i u neprekidnom toku svog obnavljanja, svaki je proces drutvene proizvodnje ujedno i proces reprodukcije. Uslovi proizvodnje ujedno su i uslovi reprodukcije. Nijedno drutvo ne moe neprestano proizvoditi, tj. reprodukovati, a da jedan deo svojih proizvoda neprestano ne pretvara ponovo u sredstva za proizvodnju, ili u elemente nove proizvodnje. Ako inae sve okolnosti ostaju iste, drutvo moe reprodukovati ili odravati svoje bogatstvo na istom stepenu samo ako sredstva za proizvodnju, tj. sredstva za rad, sirovine i pomone materije, utroene recimo za godinu dana, zameni u naturi jednakom koliinom novih primeraka i tu koliinu izdvoji iz godinje mase proizvoda i ponovo je prikljui procesu proizvodnje. Izvesna odreena koliina godinjeg proizvoda pripada, dakle, proizvodnji. Budui unapred odreena za proizvodnu potronju, ona veinom postoji u takvim naturalnim oblicima koji sami sobom iskljuuju individualnu potronju. Ima li proizvodnja kapitalistiki oblik, ima ga i reprodukcija. Kao to se proces rada u kapitalistikom nainu proizvodnje ispoljava samo kao sredstvo za proces oploavanja vrednosti, tako se i reprodukcija ispoljava samo kao sredstvo da se predujmljena vrednost reprodukuje kao kapital, tj. kao vrednost koja se sama oplouje. Neki ovek nosi ekonomsku masku kapitaliste samo zato to njegov novac stalno funkcionie kao kapital. Ako se, npr., predujmljena suma novca od IOOjC pretvorila ove godine u kapital i proizvela viak vrednosti od 20, onda ona mora i idue godine i dalje ponoviti istu radnju. Kao periodian prirataj kapital-vrednosti, ili periodian plod kapitala u procesu, viak vrednosti dobija oblik dohotka koji proistie iz kapitala. 626
da se reprodukuje pomou tueg rada... Kao i rad, tako i bogatstvo daje pomou rada godinji plod koji se svake godine moe unititi, a da bogata ne postane siromaniji. Taj plod je dohodak, koji potie iz kapitala. (Sismondi, Nouveaux Principes dEconomie Politique, sv. I, str. 81, 82.)
32*
21. glava Prosta reprodukcija 505
Bude li ovaj dohodak sluio kapitalisti samo kao fond za potronju, ili ako se on periodino troi kako je i dobijen, onda se, pod inae neizmenjenim okolnostima, vri prosta reprodukcija. Mada je ova samo puko ponavljanje procesa proizvodnje u istom razmeru, ipak i to puko ponavljanje, ili kontinuitet, daje procesu izvesna nova obeleja ili, bolje rei, ukida ona prividna obeleja koja on ima kao samo izolovan proces. Uvod u proces proizvodnje jeste kupovina radne snage za neko odreeno vreme, i taj uvod stalno se obnavlja kad god istekne rok za koji je rad prodat i time istekne odreen period proizvodnje: nedelja, mesec itd. Ali radnik se plaa tek poto je njegova radna snaga dejstvovala i poto je u robama ostvarila i svoju sopstvenu vrednost i viak vrednosti. On je, dakle, viak vrednosti, koji mi za ovaj mah uzimamo samo kao kapitalistov fond potronje, a isto tako i fond iz koga se njemu samom plaa, promenljivi kapital, proizveo pre nego to mu se taj fond vraa u obliku najamnine, i on je zaposlen samo dotle dokle ga stalno reprodukuje. Iz ovoga je potekla ona formula ekonomista, koju smo pod II pomenuli u esnaestoj glavi, a u kojoj se najamnina predstavlja kao udeo u samom proizvodu.627 Ono to se radniku stalno vraa u obliku najamnine jeste jedan deo proizvoda koji radnik stalno reprodukuje. Svakako, kapitalista mu vrednost robe plaa u novcu. Ali taj novac je samo preobraeni oblik proizvoda rada. Dok radnik pretvara jedan deo sredstava za proizvodnju u proizvod, jedan deo proizvoda njegovog ranijeg rada ponovo se pretvara u novac. Ono ime se plaa njegov dananji rad ili rad idueg polugoa, jeste njegov rad od prole nedelje ili od prolog polugoa. Iluzija koju stvara novani oblik smesta iezava im se umesto pojedinanog kapitaliste i pojedinanog radnika posmatraju kapitalistika klasa i radnika klasa. Kapitalistika klasa stalno daje radnikoj klasi, u novanom obliku, uputnice na jedan deo proizvoda koji je radnika klasa proizvela a kapitalistika prisvojila. Te uputnice radnik isto tako stalno vraa kapitalistikoj klasi i tako uzima od nje onaj deo svog sopstvenog proizvoda koji njemu pripada. Robni oblik proizvoda i novani oblik robe prikrivaju ovu transakciju. Dakle, promenljivi kapital je samo poseban istorijski pojavni oblik
627
Kao i profiti, i najamnine se imaju smatrati delom gotovog proizvoda. (G. Ramsay, An Essay on the Distribution of Wealth, str. 142.) Udeo u proizvodu, koji radniku pripada u obliku plate. (James Mili, Elemens dconomie politique, francuski prevod od Parisot-a, Paris 1823, str. 33, 34.)
fonda ivotnih sredstava ili fonda rada koji je radniku potreban za njegovo samoodravanje i reprodukciju i koji u svim sistemima drutvene
proizvodnje mora on sam stalno proizvoditi i reprodukovati. Njemu fond rada pritie stalno u obliku platenih sredstava za njegov rad samo zato to se njegov sopstveni proizvod stalno udaljava od njega u obliku kapitala. Ali ovaj pojavni oblik fonda rada ni u emu ne menja injenicu da kapitalista predujmljuje radniku njegov sopstveni opredmeeni rad.628 Uzmimo kmeta-kuluara. Sa svojim vlastitim sredstvima za proizvodnju, na vlastitoj oranici, on radi recimo 3 dana nedeljno. Druga tri dana on kului na spahijskom dobru. On stalno reprodukuje svoj vlastiti fond rada, a ovaj nikad ne dobija prema njemu oblik platenih sredstava koja neko trei preduima za njegov rad. U naknadu za to ne dobija ni njegov neplaeni prinudni rad nikad oblik dobrovoljnog i plaenog rada. Ako sutra spahija prisvoji sebi oranicu, tegleu marvu, seme, ukratko sva kmetova sredstva za proizvodnju, onda e ovaj odsad biti prinuen da svoju radnu snagu spahiji prodaje. Pod ostalim neizmenjenim okolnostima, on e i sada raditi 6 dana nedeljno, 3 za sebe, 3 za biveg spahiju, koji se sada pretvorio u najamnog gospodara. On e i dalje sredstva za proizvodnju troiti kao sredstva za proizvodnju i prenositi njihovu vrednost na proizvod. I sada e kao i pre jedan odreen deo proizvoda ulaziti u reprodukciju. Ali kao to kuluk uzima oblik najamnog rada, tako i fond rada, koji kmet i sad proizvodi i reprodukuje kao i ranije, uzima oblik kapitala koji mu predujmljuje njegov bivi spahija. Buroaski ekonomist, iji ogranieni mozak nije kadar da odvoji pojavni oblik neke stvari od same stvari, zatvara oi pred injenicom da se na Zemljinoj kugli, ak i u dananje vreme, fond rada samo izuzetno javlja u obliku kapitala.629 Na svaki nain, promenljivi kapital gubi obeleje vrednosti koju je kapitalista predujmio iz vlastitog fonda4 tek kad kapitalistiki proces proizvodnje posmatramo u neprekidnom toku njegovog obnavljanja. Ali on mora negde i nekad imati svoj poetak. Zato je s naeg dosadanjeg stanovita verovatno da je kapitalista tamo nekad pomou neke prvobitne akumulacije novca, nezavisne od neplaenog tueg rada, postao vlasnik novca i stoga mogao izii na trite kao kupac
8 Kad se kapital upotrebi na to da se radniku predujmi najamnina, onda taj kapital ne dodaje nita fondu za odranje radnika. (Cazenove u jednoj primedbi svog izdanja Malthusovog spisa Definitions in Political Economy, London 1853, str. 22.) 629 Jo ni na jednoj etvrtini Zemljine kugle nisu kapitalisti oni koji radniku predujmljuju sredstva za opstanak. (Richard Jones Text-book of Lectures on the Political Economy of Nations, Hertford 1852, str. 36.) 4a Mada fabrikant predujmljuje manufacturer-u (tj. manufakturnom radniku) njegovu najamninu, ipak to za njega stvarno nisu neki trokovi, jer se vrednost najamnine zajedno sa izvesnim profitom ponovo proizvodi u poveanoj vrednosti predmeta na koji je bio primenjen njegov rad. (A. Smith, Wealth of Nations, knj. I, gl. 3, str. 355.)
radne snage. Meutim, puki kontinuitet kapitalistikog procesa proizvodnje, ili prosta reprodukcija, prouzrokuje i druge osobite promene, koje ne zahvataju samo promenljivi nego i celokupni kapital. Ako viak vrednosti, koji se periodino, recimo godinje, stvara s kapitalom od 1000, iznosi 200, i ako se ovaj viak vrednosti svake godine potroi, onda je jasno da je posle petogodinjeg ponavljanja istog procesa suma potroenog vika vrednosti=5 X 200, odnosno da je jednaka prvobitnoj predujmljenoj kapital-vrednosti od IOOOjC. Kad bi se godinji viak vrednosti troio samo delimino, recimo samo po polovinu, dobio bi se isti rezultat posle desetogodinjeg ponavljanja procesa proizvodnje, jer je 10x100=1000. Uopte: predujmljena kapital-vrednost podeljena vikom vrednosti koji se potroi svake godine, daje broj godina ili broj perioda reprodukcije, posle ijeg isteka je kapitalista potroio prvobitno predujmljeni kapital i kapital iezao. Ova injenica ne moe se ni najmanje izmeniti time to kapitalista zamilja da troi proizvod tueg neplaenog rada, viak vrednosti, a da odrava prvobitnu kapital-vrednost. Kad protekne izvestan broj godina, kapital-vrednost koja mu je pripadala jednaka je sumi vika vrednosti koji je on za taj isti broj godina prisvojio bez ekvivalenta, a suma vrednosti koju je potroio jednaka je prvobitnoj kapital-vrednosti. Na svaki nain, on dri u ruci kapital ija se veliina nije izmenila i od koga je jedan deo, zgrade, maine itd., ve postojao kad je pokrenuo svoj posao. Ali ovde se radi o vrednosti kapitala, a ne o njegovim materijalnim sastavnim delovima. Kad neko sve svoje imanje potroi pravei dugove koji iznose koliko i vrednost toga imanja, onda celo imanje predstavlja samo ukupnu sumu njegovih dugova. Isto tako, kad je kapitalista potroio ekvivalent svog predujmljenog kapitala, vrednost tog kapitala predstavlja jo samo ukupnu sumu vika vrednosti koji je on besplatno prisvojio. Nijedan atom vrednosti njegovog starog kapitala vie ne postoji. Sasvim nezavisno od svake akumulacije, sam kontinuitet procesa proizvodnje, ili prosta reprodukcija, pretvara, dakle, nuno posle dueg ili kraeg perioda svaki kapital u akumulisani kapital ili kapitalizovani viak vrednosti. Ako je taj kapital pri svome ulasku u proizvodnju i bio lino steena svojina svoga vlasnika, ranije ili kasnije on postaje vrednost prisvojefia bez ekvivalenta, ili ovaploenje neplaenog tueg rada, bilo u novanom ili kom drugom obliku. Videli smo u etvrtoj glavi: da bi se novac pretvorio u kapital, nije bilo dovoljno samo da postoje robna proizvodnja 1 * i robni promet. Bilo je jo potrebno da se kao kupac i prodavac susretnu ovde vlasnik vrednosti ili novca, tamo vlasnik supstancije koja stvara vrednost; ovde vlasnik sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, tamo vlasnik jedino radne snage. Prema tome, stvarno data osnovica, polazna
** U 4. izdanju: proizvodnja vrednosti (Wertproduktion).
taka kapitalistikog procesa proizvodnje, bilo je odvajanje proizvoda rada od samog rada, objektivnih uslova rada od subjektivne radne snage. Ali ono to je u poetku bilo samo polazna taka docnije se, zahvaljujui samom kontinuitetu procesa, prostoj reprodukciji, stalno iznova proizvodi i ovekoveava kao sopstven rezultat kapitalistike proizvodnje. S jedne strane, proces proizvodnje neprekidno pretvara materijalno bogatstvo u kapital, u sredstva za oploavanje vrednosti i sredstva potronje za kapitalistu. S druge strane, radnik stalno izlazi iz toga procesa onakav kakav je u nj uao kao lini izvor bogatstva, ali lien svih sredstava da to bogatstvo ostvari za sebe. Poto je, pre njegovog ulaska u proces, njegov sopstveni rad otuen od njega, prisvojen od kapitaliste i pripojen kapitalu, to se on za vreme procesa stalno opredmeuje u tuem proizvodu. Poto je proces proizvodnje ujedno i proces potronje radne snage od strane kapitaliste, radnikov se proizvod neprekidno pretvara ne samo u robu nego u kapital, u vrednost koja isisava snagu to stvara vrednost, u ivotna sredstva koja kupuju ljude, u sredstva za proizvodnju koja upotrebljavaju proizvoaa. 5 Stoga sam radnik stalno proizvodi objektivno bogatstvo kao kapital, kao silu koja mu je tua, koja njime vlada i eksploatie ga; a kapitalista isto tako stalno proizvodi radnu snagu kao subjektivno vrelo bogatstva, vrelo rastavljeno od sredstava za svoje opredmeenje i ostvarivanje, apstraktno, postojee jedino u radnikovoj telesnosti, jednom rei on proizvodi radnika kao najamnog radnika.6 Ovo stalno reprodukovanje ili ovekoveavanje radnika jeste sine qua non1630 kapitalistike proizvodnje. Radnikova potronja je dvostruka. U samoj proizvodnji on svojim radom troi sredstva za proizvodnju i pretvara ih u proizvode ija je vrednost vea od vrednosti predujmljenog kapitala. To je njegova proizvodna potronja. U isti mah to je potronja njegove radne snage od strane kapitaliste koji je tu snagu kupio. S druge strane, novac kojim je plaena kupovina njegove radne snage radnik troi na ivotna sred-
630 Stvarno je istina da neka novouvedena manufaktura daje posla mnogim siromasima, ali oni i dalje ostaju siromasi, a vremenom manufaktura stvara i mnogo novih. (Reasons for a limited Exportation of Wool, London 1677. str. 19.) Sasvim je besmisleno kad zakupnik sada tvrdi da on izdrava sirotinju. U stvari on nju samo odrava u bedi. (Reasons for the late Increase of the Poor Rates: or a comparative view of the prices of labour and provisions, London 1777, str. 31.)
* neizostavan uslov
stva: to je njegova individualna potronja. Prema tome, radnikova proizvodna i individualna potronja potpuno su razline. U prvoj on dela kao pokretna snaga kapitala i pripada kapitalisti; u drugoj on pripada sam sebi i vri ivotne funkcije izvan procesa proizvodnje. Rezultat jedne je ivot kapitaliste, rezultat druge je ivot samog radnika. Pri razmatranju radnog dana itd. videlo se uzgred kako je radnik esto primoran da svoju individualnu potronju pretvori u sluajni dogaaj procesa proizvodnje. U tome sluaju on dodaje sebi ivotna sredstva da bi svoju radnu snagu odrao u toku, kao to se parnoj maini dodaju ugalj i voda, a toku ulje. Njegova sredstva za potronju tada su samo sredstva za potronju jednog sredstva za proizvodnju, a njegova individualna potronja neposredno je proizvodna potronja. Ali se ovo pokazuje kao zloupotreba631 koja nije bitna po kapitalistiku proizvodnju. Stvar izgleda drukije im ne posmatramo pojedinanog kapitalistu i pojedinanog radnika, ve kapitalistiku klasu i radniku klasu, ne izolovane procese proizvodnje robe, ve kapitalistiki proces proizvodnje u njegovom toku i njegovom drutvenom obimu. Kad kapitalista preobraa jedan deo svog kapitala u radnu snagu, on time oplouje svoj celokupni kapital. On ubija dve muve jednim udarcem. On ne profitira samo na onome to od radnika prima, nego i na onome to mu daje. Kapital koji je u razmeni otuen za radnu snagu, pretvara se u ivotna sredstva ija potronja slui reprodukovanju miia, ivaca, kostiju, mozga postojeih radnika i za stvaranje novih radnika. Stoga, ako se dri u granicama onoga to je apsolutno potrebno, individualna potronja radnike klase jeste ponovno pretvaranje ivotnih sredstava, koje je kapital otuio za radnu snagu, u radnu snagu koju kapital moe iznova eksploatisati. Ona je proizvodnja i reprodukcija onog sredstva za proizvodnju koje je kapitalisti najneophodnije: samog radnika. Individualna radnikova potronja ostaje, dakle, moment proizvodnje i reprodukcije kapitala, bilo da se ona vri u radionici, fabrici itd., ili izvan nje, u procesu fada ili izvan njega, upravo kao i ienje maina, bilo da se vri za vreme procesa rada ili za vreme odreenih odmora. Stvar se niukoliko ne menja zbog toga to radnik svoju individualnu potronju vri sebi za Ijubav, a ne za Ijubav kapitalisti. Tako i potronja teglee marve ne prestaje biti potreban moment procesa proizvodnje zbog toga to sama marva troi ono to dere. Stalno odravanje i reprodukovanje radnike klase ostaje stalan uslov za reprodukovanje kapitala. Kapitalista moe mirne due da ostavi ispunjavanje toga uslova nagonu radnika za odranjem i produenjem vrste. Sve za ta se on stara jeste da njihovu individualnu potronju ogranii to vie moe na najnunije, i on je beskrajno daleko od one junoamerike
Rossi ne bi s tolikim naglaskom deklamovao o toj taki da je stvarno prodro u tajnu proizvodne potronje.
631
surovosti kojom se radnik prisiljava da uzima jau umesto slabije hrane.632 Zbog toga i kapitalista i njegov ideolog, politiki ekonomist, smatraju za proizvoan samo onaj deo radnikove individualne potronje koji je potreban da bi se radnika klasa ovekoveila, koji se, dakle, stvarno mora utroiti da bi kapital mogao troiti radnu snagu; ono to radnik moe preko toga potroiti za svoje zadovoljstvo jeste neproizvodna potronja.633 Ako bi akumulacija kapitala prouzrokovala poveanje najamnine, pa dakle i umnoavanje radnikovih sredstava za potronju, a da ne izazove potronju vee koliine radne snage od strane kapitala, onda bi dodatni kapital bio neproizvodno utroen. 634 I doista, radnikova individualna potronja neproizvodna je za samog radnika, jer ona reprodukuje samo individuu koja ima potrebe; ona je proizvodna za kapitalistu i za dravu, jer je ona proizvodnja snage koja proizvodi tue bogatstvo.635 Prema tome, s drutvenog gledita, radnika klasa je i van neposrednog procesa rada isto tako pribor kapitala kao i mrtvi alat. ak je i njena lina potronja u izvesnim granicama samo moment procesa reprodukcije kapitala. A proces se, meutim, brine za to da ta samosvesna orua za proizvodnju ne pobegnu, stalno premetajui njihov proizvod s njihovog pola na suprotni pol kapitala. Individualna potronja brine se s jedne strane za njihovo vlastito odranje i reprodukciju, a s druge strane, unitavajui ivotna sredstva, za to da se oni stalno nanovo pojavljuju na tritu rada. Za svoga vlasnika rimski rob je bio vezan lancima, najamni radnik vezan je nevidljivim koncima. Prividnost njegove nezavisnosti odrava se stalnim menjanjem individualnog najamnog gospodara i putem fictio juris1* ugovora.
632 *U rudnicima June Amerike, radnici koji svakodnevno iznose na svojim leima tovar rude teak 180 do 200 funti iz dubine od 450 stopa (to je moda najtei posao na svetu) ive iskljuivo od hleba i pasulja; oni bi radije jeli samo hleba, ali njihovi gospodari, koji su iznali da oni ne bi mogli raditi tako naporan posao ako bi se hranili samo hlebom, postupaju s njima kao s konjima i silom ih teraju da jedu pasulj. Pasulj je srazmerno mnogo bogatiji kalcijevim fosfatom nego hleb. (Liebig, Die Chernie in ibrer Anwendung auf Agrikultur und Physiologie, I deo, str. 194, primedba.) James Mill, Elements of Political Economy, str. 238. i dalje. 634 Ako bi se cena rada popela toliko da se uprkos uveanju kapitala ne moe upotrebiti vea koliina rada, onda bih rekao da se takvo uveanje kapitala neproizvodno troi. (Ricardo, principles of Political Economy, str. 163.) 635 Jedina u pravom smislu proizvodna potronja jeste potronja ili razaranje bogatstva (on misli troenje sredstava za proizvodnju) od strane kapitalista u cilju reprodukcije... Radnik... je proizvoan potroa za lice koje ga upotrebljava i za dravu, ali tano govorei, nije to za sebe. (Malthus, Definitions etc., str. 30.)
!* pravnom fikcijom
Kad mu je to bilo potrebno, kapital je ranije i prinudnim zakonom ostvarivao svoje pravo svojine na slobodnog radnika. Tako je npr. do 1815. iseljavanje mainskih radnika bilo u Engleskoj zabranjeno pod pretnjom teke kazne. Reprodukcija radnike klase ukljuuje u sebi i nagomilavanje i prenoenje umenosti sa jednog pokolenja na drugo. 636 U kolikoj meri postojanje takve umene radnike klase kapitalista rauna u uslove proizvodnje koji njemu pripadaju, koliko on tu klasu stvarno smatra za realnu egzistenciju svog promenljivog kapitala, pokazuje se im neka kriza donese opasnost da e je izgubiti. Kao to se zna, u Lankairu itd. je usled amerikog graanskog rata i nestaice pamuka koja je za njim dola, veina pamunih radnika bila baena na ulicu. Iz same radnike klase, a i iz drugih drutvenih slojeva, digao se glas za dravnu pomo ili dobrovoljne narodne priloge da bi se suvinima omoguilo da se isele u engleske kolonije ili u Sjedinjene Drave. Tada list Times (od 24. marta 1863) objavi pisipo Edmunda Pottera, biveg predsednika Trgovake komore u Manesteru. Njegovo pismo je u Donjem domu s pravom obeleeno kao manifest fabrikanata.637 Naveemo ovde nekolika karakteristina mesta u kojima je kapitalovo pravo svojine na radnu snagu izreeno bez uvijanja.
Radnicima koji prerauju pamuk moe se kazati da je ponuda takvih radnika prevelika... da bi se ona, moda, morala smanjiti za jednu treinu, pa da onda nastupi zdrava tranja za ostale dve treine... Javno miljenje navaljuje na iseljavanje ... Majstor (tj. fabrikant pamuka) ne moe mirno gledati da mu se odmakne ponuda radnika, on moe misliti da je to i nepravedno i pogreno... Ako se iseljavanje pomae iz javnih fondova, on ima prava da trai da bude sasluan, moda i da protestuje.
Isti Potter zatim izlae kako je pamuna industrija korisna, kako je nesumnjivo usisala stanovnitvo Irske i engleskih poljoprivrednih srezova, kako je njen opseg ogroman, kako je 1860. dala 5/i3 celokupnog engleskog izvoza, kako e se kroz nekoliko godina ponovo proiriti usled proirenja trita, naroito indijskog, i usled toga to e izdejstvovati uvoz dovoljne koliine pamuka po 6 pensa po funti. Zatim nastavlja :
636 Jedina stvar o kojoj se moe kazati da je nagomilana i prethodno pripremljena, jeste radnikova umenost... Ako uzmemo u obzir veliku masu radnika, nagomilavanje i nagrtanje umenog rada, ta najvanija operacija vri se bez ikakvog kapitala. (Hodgskin, Labour Defended against the Claims of Capital, str. 13.) 637 To pismo moe se smatrati manifestom fabrikanata. (Ferrand, Motion on the cotton famine1*, sednica Donjeg doma od 27. aprila 1863.)
* Predlog o oskudici pamuka
21. glava Prosta reprodukcija 513 Vreme jedna, dve, moda tri godine proizvee potrebnu koliinu... I ja bih onda postavio pitanje: ne zasluuje li ova industrija da se odri, ne vredi li truda odrati njenu maineriju# (tj. ive radne maine) u redu, i zar nije najvea ludost misliti na njeno naputanje! Drim da jeste. Priznajem da radnici nisu svojina (I allow that the workers are not a property), nisu svojina ni Lankaira ni fabrikanata; ali oni su njihova snaga; oni su duhovna i kolovana snaga koja se ne moe naknaditi za jedno pokolenje; naprotiv, onu drugu mainu na kojoj oni rade (the mere machinery which they work) moemo veim delom korisno zameniti ili usavriti za 12 meseci.638 Podstaknite ili dozvolite (!) iseljavanje radne snage, pa ta e biti s kapitalistom? (Encourage or allow the working power to emigrate, and what of the capitalist?) (Ovaj vapaj podsea na dvorskog marala Kalba. [l52') ... Uklonite najbolje radnike, pa e stalnom kapitalu uveliko pasti vrednost, a opticajni kapital nee se izlagati borbi sa slabom ponudom nie vrste rada... Kazae nam se da sami radnici ele da se isele. Sasvim je prirodno da oni to ele... Smanjite, skuite pamunu industriju oduzimajui joj njene radne snage (by taking away its working power), smanjujui njene izdatke na najamninu recimo za jednu treinu ili 5 miliona/;, pa ta e biti od prve klase koja stoji nad njima, od duandija? ta od zemljine rente, ta od zakupnina za kotede?... ta od sitnog zakupnika, od boljeg kuegazde i zemljoposednika? Pa recite sad moe li biti ubitanijeg plana za sve klase jedne zemlje od ovoga koji slabi naciju izvozom njenih najboljih fabrikih radnika i obaranjem vrednosti jednog dela njenog najproizvodnijeg kapitala i bogatstva? Savetujem da se napravi zajam od 5 do 6 miliona, da se raspodeli na 2 ili 3 godine, da njime po specijalnim zakonskim propisima rukuju naroiti komesari koji e biti pridodati sirotinjskim upravama u pamunim srezovima, sa izvesnim prinudnim radom, kako bi se odrala moralna vrednost primalaca milostinje... Moe li za zemljovlasnika ili fabrikanta biti neto gore (can anything be worse for landowners or masters) nego da napuste svoje najbolje radnike, a ostale da demoraliu i oneraspoloe velikim pustonim iseljavanjem, koje bi itavu jednu pokrajinu liilo vrednosti i kapitala?
Potter, odabrani zastupnik fabrikanata pamuka, razlikuje dve vrste maina, a obe pripadaju kapitalisti; jedna stoji u njegovoj fa-
638 italac se sea da taj isti kapital duva u druge diple u obinim uslovima, kad treba oboriti najamninu. Tada fabrikanti u jedan glas izjavljuju (vidi etvrti odeljak, primedba 188, str. 3891*): *Za fabrike bi radnike bilo korisno da ne smeu s uma da je njihov rad u stvari vrlo niska vrsta kvalifikovanog rada; da nema rada koji se moe lake nauiti i da s obzirom na njegov kvalitet nijedan nije bolje plaen; da nema rada koji se kratkim obuavanjem najneiskusnijih moe dobaviti za tako kratko vreme i u takvom izobilju. Fabrikantova mainerija (koja, kako sad doznajemo, moe za 12 meseci da se zameni s koriu i da se poboljava) igra doista mnogo vaniju ulogu u poslu proizvodnje nego rad i radnikova umenost (koji se sad ne mogu zameniti za trideset godina) koja se moe stei za est meseci i koju moe nauiti svaki seoski sluga. x
* Vidi u ovom tomu, str. 375.
brici, a druga preko noi i nedeljom stanuje van fabrike u kotedima. Jedna je mrtva, druga iva. Mrtva maina ne samo to se svakim danom pogorava i gubi vrednost, nego jedan veliki deo njene mase stalno zastareva usled neprekidnog tehnikog napretka, i to u tolikoj meri da se s koriu moe zameniti novom mainom za nekoliko meseci. Naprotiv, iva maina biva sve bolja to due traje, to vie nagomilava u sebi umenosti itavih pokolenja. Times je ovom fabrikom magnatu odgovorio izmeu ostaloga i ovo:
Gospodin E. Potter toliko je proet vanrednom i apsolutnom vanou fabrikanata pamuka da radi odranja le klase i ovekoveenja njenog poziva hoe da zatvori pola miliona radnika, protiv njihove volje, u veliki moralni workhouse1*. Zasluuje li ova industrija da se odri? pita g. Potter. Svakako, svim asnim sredstvima, odgovaramo mi. Vredi li truda da se njena mainerija odri u redu?pita opet g. Potter. Ovde mi zapinjemo. Pod mainerijom g. Potter razume ljudsku maineriju, jer nas uverava da nema nameru da je tretira kao apsolutnu svojinu. Moramo priznati, mi ne drimo da je ,vredno truda', ak ni da je mogue odravati u redu ljudsku maineriju, tj. zatvoriti je i mazati uljem dok ne zatreba. Ljudska mainerija ima tu osobinu da ra kad ne radi, ma kako je vi mazali ili ribali. Osim toga, oiglednost nas ui da je ljudska mainerija kadra da se sama od sebe ispuni parom i eksplodira, ili da u naim velikim gradovima besno zaigra vrtoglavo kolo. Neka i bude, kako kae g. Potter, da je za reprodukciju radnika potrebno due vreme, ali s mainistima i novcem u ruci mi emo uvek nai preduzimljive, izdrljive ljude da od njih napravimo vie fabrikih gazda no to ih ikad moemo potroiti... Gospodin Potter ereta o novom oivljavanju industrije krcz 1, 2, 3 godine i zahteva od nas da ne podstiemo ili ne dozvolimo iseljavanje radne snage! On veli da je prirodno to radnici ele da se isele, ali misli da nacija mora uprkos njihovim zahtevima da zatvori u pamune srezove to pola miliona radnika sa 700 000 lanova njihovih porodica i dato je nuna posledicasilom suzbije njihovo neraspoloenje, a oni sami da moraju ivotariti od milostinje! I sve to samo radi toga to bi oni tamo nekog dana opet mogli zatrebati fabrikantima pamuka... Dolo je vreme kad veliko javno miljenje ovih ostrva mora neto uiniti da se ova ,radna snaga' spase od onih koji s njom hoe da postupaju kao to postupaju s ugljem, elezom i pamukom (to save this ,working power' from those who would deal with it as they deal with iron, coal and cotton).639
lanak lista Times bio je samo jedan jeu desprit2*. Veliko javno miljenje^ bilo je, u stvari, miljenja g. Pottera da su fabriki
639
Times od 24. marta 1863.
* dom rada 2* duhovita igra reima
radnici pokretan pribor fabrika. Njihovo iseljavanje bi spreeno. 640 Zatvorie ih u moralni workhouse1* pamunih srezova i oni su i dalje ostali snaga (the strength) fabrikanata pamuka u Lankairu. Kapitalistiki proces proizvodnje reprodukuje, dakle, samim svojim zbivanjem razdvojenost radne snage od uslova za rad. Time on reprodukuje i ovekoveava uslove za eksploataciju radnika. On stalno primorava radnika da prodaje svoju radnu snagu da bi iveo, a kapitalistu stalno osposobljava da je moe kupiti da bi se bogatio. 641 Vie nije sluajno da se kapitalista i radnik susreu na robnom tritu kao kupac i prodava. Sam mehanizam procesa stalno baca radnika kao prodavca svoje radne snage natrag na robno trite i stalno pretvara njegov sopstveni proizvod u kupovno sredstvo u ruci drugoga. U stvari radnik pripada kapitalu i pre no to se proda kapitalisti. Njegovo ekonomsko podlonitvo642 ostvaruje se i ujedno prikriva periodinim obnavljanjem njegove samoprodaje, menjanjem nje-
18 Parlament nije odobrio ni paru za iseljavanje, ve je samo doneo zakone koji su optinama pruili mogunost da radnike odravaju izmeu ivota i smrti, ili da ih eksploatiu ne plaajui im normalne najamnine. A naprotiv, kad je tri godine kasnije izbila govea kuga, parlament je divljaki pogazio ak i parlamentarnu etikeciju i za tren oka odobrio milione za odtetu milionerima, veleposednicima, iji su se zakupnici i bez toga naplatili dizanjem cena mesu. ivotinjska rika zemljoposednika prilikom otvaranja parlamenta od 1866. pokazala je da ovek ne mora biti Hindus da bi oboavao kravu Sabalu, niti Jupiter da bi se pretvorio u vola. 641 Radnik je traio ivotne namirnice da bi mogao iveti, preduzetnik je traio rad da bi mogao zaraivati. (Sismondi, Nouveaux Principes d'Sconomie Politigiie, sv. I, str. 91.) 642 U grofoviji Darem postoji seljaki grub oblik ovog podlonitva. To je jedna od nekoliko grofovija u kojima okolnosti ne obezbeuju zakupniku neosporno pravo svojine na poljoprivredne nadniare. Rudarska industrija prua nadniarima mogunost da biraju. Protivno pravilu, zakupnik uzima ovde u zakup samo zemljita na kojima se nalaze kotedi za radnike. Kirija za koted sastavni je deo najamnine. Ti se kotedi zovu hinds houses2*. Oni se radnicima iznajmljuju pod izvesnim feudalnim obavezama, po ugovoru koji se zove bondage (podlonitvo), i koji radnika obavezuje da ga za vreme kad radi na kom drugom mestu zamenjuje njegova ki itd. Sam radnik se zove bondsman, podlonik. Ovaj odnos baca sasvim novu svetlost na radnikovu individualnu potronju kao potronju za kapital ili proizvodnu potronju: Zanimljivo je videti da raundija gospodar smatra ak i pogan svoga bondsmena kao svoj sporedan dohodak... zakupnik ne trpi u itavoj okolini drugih nunika osim svojih i ne podnosi da se u tome pogledu zakida od njegovih sizerenskih prava. (Public Health, VII Report 1864, str. 188.) 1+
dom rada 2* kue za poljoprivredne radnike
516 VII odeljak* Proces akumulacije kapitala
govih individualnih najamnih gospodara i kolebanjem trinih cena rada.643 Prema tome, kapitalistiki proces proizvodnje, Posmatran u svojoj povezanosti ili kao proces reprodukcije, ne proizvodi samo robu, samo viak vrednosti, on proizvodi i reprodukuje sam kapitalistiki odnos: na jednoj strani kapitalistu, na drugoj najamnog radnika. 644
643
italac se sea da kod rada dece itd. iezava ak i formalnost samo-
prodaje. Kapital pretpostavlja najamni rad, a najamni rad pretpostavlja kapital. Oni se uzajamno uslovljavaju; oni se uzajamno stvaraju. Da li radnik u fabrici pamuka proizvodi samo pamune tkanine? Ne, on proizvodi kapital. On proizvodi vrednosti koje iznova slue tome da komanduju njegovim radom i da pomou njegovog rada stvaraju nove vrednosti. (Karl Marx, Lohnarbeit und Kapital u: Neue Rheinische Zeitung, br. 266. od 7. aprila 1849.) lanci koje sam pod gornjim naslovom objavio u Novim rajnskim novinama jesu odlomci predavanja koja sam o toj temi drao 1847. u Udruenju nemakih radnika u Briselu^ 153! i ije je tampanje bilo prekinuto februarskom revolucijom. 1*
1 644
G L A V A
D V A D E S E T
D R U G A
517
Pretvaranje vika vrednosti u kapital

1. Kapitalistiki proces proizvodnje u proirenom razmeru. Pretvaranje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja
Ranije smo videli kako viak vrednosti proistie iz kapitala; sad treba da vidimo kako kapital proistie iz vika vrednosti. Primenjivanje vika vrednosti kao kapitala ili ponovno pretvaranje vika vrednosti u kapital zove se akumulacija kapitala.645 Pogledajmo ovaj proces najpre sa stanovita pojedinanog kapitaliste. Recimo da je neki fabrikant pree predujmio kapital od 10 000, od kojih etiri petine u pamuku, mainama itd., a jednu petinu u najamnini. Neka godinje proizvodi 240 000 funti pree u vrednosti od 12 000. Ako je stopa vika vrednosti 100%, viak vrednosti predstavlja se u viku proizvoda ili u neto-proizvodu od 40 000 funti pree, to ini jednu estinu celokupnog bruto-proizvoda, u vrednosti od 2000 , koje e se realizovati u prodaji. Suma vrednosti od 2000 jeste suma vrednosti od 2000. Na tom se novcu ne da ni omirisati ni videti da je on viak vrednosti. Karakter vika vrednosti to ga neka vrednost ima pokazuje kako je ona dola u ruke svome vlasniku, ali ni u emu ne menja prirodu vrednosti ili novca. Da bi ovu novopridolu sumu od 2000 pretvorio u kapital, fabrikant pree mora ako sve druge okolnosti ostanu iste od toga predujmiti etiri petine u kupovinu pamuka itd., a jednu petinu u kupovinu novih prelaca, koji e na tritu nai ivotna sredstva iju im je vrednost on predujmio. Zatim novi kapital od 2000 funkcionie u predionici i sa svoje strane donosi viak vrednosti od 400. Kapital-vrednost bila je prvobitno predujmljena u obliku novca;
Akumulacija kapitala: upotrebljavanje jednog dela dohotka kao kapitala. (Malthus, Definitions in Political Economy, izd. Cazenove, str. 11.) Pretvaranje dohotka u kapital. (Malthus, Principles of Political Economy, 2. izd., London 1836, str. 320.)
645
naprotiv, viak vrednosti postoji od prvog asa kao vrednost odreenog dela bruto-proizvoda. Ako se ovaj proda, pretvori u novac, kapital-vrednost ponovo dobija svoj prvobitni oblik, ali viak vrednosti menja svoj prvobitni nain postojanja. No od toga asa i kapital-vrednost i viak vrednosti jesu novane sume i njihovo ponovno pretvaranje u kapital vri se na potpuno isti nain. I jednu i drugu sumu kapitalista ulae u kupovinu roba koje mu omoguavaju da iznova zapone s proizvoenjem svoga artikla, i to sad u proirenom razmeru. Ali da bi ove robe mogao kupiti, on ih mora nai na tritu. Vlastite njegove pree promeu se samo zato to on svoj godinji proizvod donosi na trite kao to to ine i svi ostali kapitalisti sa svojim robama. Ali pre no to su dospele na trite, one su se ve nalazile u fondu godinje proizvodnje, tj. u celokupnoj masi predmeta svih vrsta u koju se ukupna suma pojedinanih kapitala, ili celokupni drutveni kapital, pretvara u toku godine, a od koje svaki pojedinani kapitalista ima u rukama samo alikvotni deo. Dogaaji na tritu izvruju samo promet pojedinih sastavnih delova godinje proizvodnje, alju ih iz jedne ruke u drugu, ali ne mogu ni poveati ukupnu godinju proizvodnju, niti promeniti prirodu proizvedenih predmeta. Kakva, dakle, moe da bude upotreba ukupnog godinjeg proizvoda, zavisi od samog njegovog sastava, a nikako od prometa. Pre svega, godinja proizvodnja mora da prui sve one predmete (upotrebne vrednosti) kojima se imaju zameniti materijalni sastavni delovi kapitala utroeni u toku godine. Kad se to odbije, ostaje neto-proizvod, ili viak proizvoda u kome je sadran viak vrednosti. A u emu se taj viak proizvoda sastoji? Moda u stvarima odreenim da zadovoljavaju potrebe i prohteve kapitalistike klase, koje, dakle, ulaze u njen fond potronje? Ali ako bi to bilo sve, onda bi sav viak vrednosti bio profukan i vrila bi se samo prosta reprodukcija. Da bi se akumulisalo, mora se jedan deo vika vrednosti pretvarati u kapital. Ali, ne pravei uda, ovek moe u kapital pretvarati samo takve stvari koje su upotrebljive u procesu rada, tj. sredstva za proizvodnju, a zatim stvari koje slue radnikovom odravanju, tj. ivotna sredstva. Prema tome, jedan deo godinjeg vika rada mora se upotrebljavati za izradu dodatnih sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, kao viak preko koliine koja bi bila potrebna za zamenu predujmljenog kapitala. Jednom rei: viak vrednosti moe se pretvoriti u kapital samo zato to viak proizvoda, ija je on vrednost, ve sadri materijalne sastavne delove nekog novog kapitala.646
Ovde se apstrahuje izvozna trgovina pomou koje neka nacija moe da preobraa luksuzne predmete u sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva, i obrnuto. Da bismo predmet prouavanja shvatili u njegovoj istoti, osloboen sporednih okolnosti koje bi mogle smetati, moramo ovde ceo trgovinski svet posmatrati kao jednu naciju i pretpostaviti da se kapitalistika proizvodnja svugde uspostavila i da je zavladala svima granama industrije.
646
22. glava Pretvaranje vika vrednosti u kapital 519
A sad, da bi ovi sastavni delovi stvarno funkcionisali kao kapital, kapitalistikoj klasi potreban je dodatak rada. Ako eksploatacija ve zaposlenih radnika ne treba da poraste ni ekstenzivno ni intenzivno, moraju se zaposliti dodatne radne snage. I za ovo se ve pobrinuo mehanizam kapitalistike proizvodnje reprodukujui radniku klasu kao klasu koja zavisi od najamnine, a ija obina najamnina dostie ne samo za njeno odranje, ve i za njeno mnoenje. Ove dodatne radne snage razliite dobi, kojima radnika klasa svake godine snabdeva kapital, ima kapital jo samo da pripoji dodatnim sredstvima za proizvodnju koja se ve nalaze u godinjoj proizvodnji i pretvaranje vika vrednosti u kapital je gotovo. S konkretne take gledita, akumulacija se svodi na reprodukovanje kapitala u progresivnom razmeru. Kruni tok proste reprodukcije menja se i pretvara se, po SismondijevimC 184! reima, u spiralu.216 Vratimo se sad naem primeru. To je stara pria: Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova itd.[1551 Prvobitni kapital od 10 000 donosi viak vrednosti od 2000 i ovaj se kapitalizuje. Novi kapital od 2000, koji eme nazvati kapital I, donosi viak vrednosti od 400; ovaj, kad se opet kapitalizuje, kad se, dakle, pretvori u II dodatni kapital, donosi viak vrednosti od 80 itd. Ovde mi ne uzimamo u obzir onaj deo vika vrednosti koji kapitalista troi. Takoe nas za ovaj mah ne zanima da li se dodatni kapitali dodaju prvobitnom kapitalu ili se od njega odvajaju radi samostalnog oploavanja da li ih iskoriava isti kapitalista koji ih je akumulisao; ili ih prenosi na druge. samo, ne smemo zaboraviti da pored novoobrazovanih kapitala prvobitni kapital produuje da se reprodukuje i da proizvodi viak vrednosti, i da to isto vai za svaki akumulisani kapital u odnosu prema dodatnom kapitalu koji je on stvorio. Prvobitni kapital obrazovao se preduimanjem 10 000. Odakle su one njihovom vlasniku? Stekao ih je radom on sam i njegovi preci! odgovaraju nam u jedan glas predstavnici politike ekonomije. 21 Ova njihova pretpostavka doista izgleda da je jedina koja se slae sa zakonima robne proizvodnje. Sasvim je drukije s dodatnim kapitalom od 2000. Proces njegovog postanka sasvim nam je tano poznat. On je kapitalizovani viak vrednosti. Od samog svog poetka on ne sadri ni jedan jedini atom vrednosti koji ne potie od tueg neplaenog rada. Sredstva za proizvodnju kojima se prisajedinjuje dodatna radna snaga, kao i ivotna sredstva pomou kojih se ona odrava, samo su sastavni delovi vika proizvoda, toga danka koji kapitalistika klasa godinje otkida
Sismondijeva analiza akumulacije ima tu veliku manu to se on suvie zadovoljava frazom pretvaranje dohotka u kapital ne ulazei dublje u istraivanje materijalnih uslova te operacije. 210 Prvobitni rad kome njegov kapital ima da zahvali za svoj postanak. (Sismondi, Nouveaux Principes etc., izd, Paris, sv. I, str. 109.)
21b
od radnike klase. Kad jednim delom toga danka kapitalistika klasa kupuje od radnike dodatnu radnu snagu, makar i po punoj ceni, tako da se razmenjuju ekvivalent za ekvivalent to je jo uvek stari postupak osvajaa koji od pobeenih kupuje robu novcem koji je od njih oteo. Ako dodatni kapital zapoljava istog radnika koji ga je proizveo, onda ovaj ne samo da mora produiti da oplouje prvobitni kapital, nego mora i plod svog ranijeg neplaenog rada ponovo kupovati s vie rada no to je on stajao. Posmatramo li ovo kao transakciju izmeu kapitalistike i radnike klase, onda se stvar niukoliko ne menja tim to se neplaenim radom dotle zaposlenih radnika zapoljavaju dodatni radnici. Kapitalista je dodatni kapital moda pretvorio u kakvu mainu koja proizvoaa dodatnog kapitala izbacuje na ulicu i zamenjuje ga s nekoliko dece. U svakom sluaju, radnika klasa je svojim ovogodinjim vikom rada stvorila kapital koji e idue godine zaposliti dodatni rad.647 To je ono to se zove: stvarati kapital pomou kapitala. Pretpostavka za akumulaciju prvog dodatnog kapitala od 2000 bila je suma vrednosti od 10 000 koju je kapitalista predujmio i koja mu pripada na osnovu njegovog prvobitnog rada. Za drugi dodatni kapital od 400 pretpostavka je, naprotiv, samo prethodna akumulacija prvoga, onih 2000, iji je on kapitalizovani viak vrednosti. Posedovanje prolog neplaenog rada ispoljava se sada kao jedini uslov za sadanje prisvajanje ivog neplaenog rada u sve veem obimu. to je kapitalista vie akumulisao, to vie moe da akumulie. Ukoliko je viak vrednosti, iz kojega se sastoji dodatni kapital br. I, bio rezultat kupovine radne snage pomou jednog dela poetnog kapitala, kupovine koja je odgovarala zakonima robne razmene i koja, s pravnog gledita, ima kao jedini uslov da radnik slobodno raspolae sopstvenim sposobnostima, a vlasnik novca i roba vrednostima koje njemu pripadaju; ukoliko je dodatni kapital br. II itd. samo rezultat dodatnog kapitala br. I, dakle posledica onog prvog odnosa; ukoliko svaka pojedina transakcija stalno odgovara zakonu robne razmene, tj. kapitalista stalno kupuje a radnik stalno prodaje radnu snagu, uzeemo ak i po stvarnoj njenoj vrednosti, jasno je da se zakon prisvajanja ili zakon privatne svojine, koji poiva na robnoj proizvodnji i robnom prometu, preobraa samom svojom unutranjom neizbenom dijalektikom u neposrednu svoju suprotnost. Razmena ekvivalenata, koja je bila poetna operacija, tako se izvitoperila da je razmena sada samo prividna, budui da je, prvo, onaj deo kapitala koji se razmenjuje za radnu snagu i sam samo deo proizvoda tueg rada prisvojenog bez ekvivalenta; drugo, da proizvoa, radnik, ne samo to mora
Rad stvara kapital pre nego to kapital upotrebljava rad. (Labour creates capital, before capital employs labour.) (E. G. Wakefield, England and America, London 1833, sv. II, str. 110.)
647
nadoknaditi taj deo, ve ga mora nadoknaditi novim vikom. Tako odnos razmene izmeu kapitaliste i radnika postaje samo privid koji spada u prometni proces, gola forma, tua samoj sadrini, i koja nju samo mistifikuje. Forma je stalno kupovanje i prodavanje radne snage. Sadrina je da kapitalista jedan deo ve opredmeenog tueg rada, koji on neprekidno prisvaja bez ekvivalenta, stalno iznova razmenjuje za veu koliinu ivoga tueg rada. U poetku nam se inilo da je pravo svojine zasnovano na linom radu. Bar se tako moralo pretpostavljati, poto se samo ravnopravni vlasnici roba sueljavaju, a tua roba moe se prisvajati samo otuivanjem vlastite robe, koja se, opet, moe jedino radom stvoriti. Sada se svojina, na kapitalistovoj strani, ispoljava kao pravo na prisvajanje tueg neplaenog rada, odnosno njegovog proizvoda, a na radnikovoj strani kao nemogunost prisvajanja svog vlastitog proizvoda. Odvajanje svojine od rada postaje nuna posledica zakona koji je na izgled proizlazio iz njihove istovetnosti.648 Ma koliko se inilo da se kapitalistiki metod prisvajanja direktno protivi prvobitnim zakonima robne proizvodnje, on ipak nikako ne potie iz krenja, ve naprotiv iz primene tih zakona. Da bismo ovo jo jednom razjasnili, dovoljno je da bacimo pogled unazad na niz faza kretanja koje se zavravaju akumulacijom kapitala. Najpre smo videli da se prvobitno pretvaranje neke sume vrednosti u kapital vrilo sasvim saobrazno zakonima razmene. Jedan ugovara prodaje svoju radnu snagu, drugi je kupuje. Prvi prima vrednost svoje robe, ija je upotrebna vrednostradna taj nain otuena drugome. Sada ovaj pretvara sredstva za proizvodnju, koja mu ve pripadaju, pomou rada, koji mu isto tako pripada, u nov proizvod, koji mu, takoe, po pravu pripada. Vrednost ovog proizvoda sadri: prvo, vrednost utroenih sredstava za proizvodnju. Korisni rad ne moe utroiti ova sredstva za proizvodnju a da njihovu vrednost ne prenese na novi proizvod; ali da bi ovaj bio sposoban za prodaju, radna snaga mora biti kadra da obavlja koristan rad u industrijskoj grani u kojoj treba da se upotrebi. Zatim vrednost novog proizvoda sadri: ekvivalent vrednosti radne snage i neki viak vrednosti. A to zbog toga to radna snaga, prodata za neko odreeno vreme, za dan, nedelju itd., ima manje vrednosti nego to njena upotreba za to vreme stvara. Ali radniku je plaena razmenska vrednost njegove radne snage i time je on otuio njenu upotrebnu vrednost kao to se zbiva pri svakoj kupovini i prodaji. to ova naroita roba, radna snaga, ima svojstvenu upotrebnu vrednost da daje rad, dakle da stvara vrednost, nikako ne pogaa opti
i* Jo su pri tome obojica dobili; radnik, jer su mu plodove njegova rada platili (treba da stoji: neplaenim radom drugih radnika) pre nego to je rad bio dovren (treba da stoji: pre no to je njegov rad doneo ploda); fabrikant, jer je rad ovog radnika vredeo vie od njegove najamnine (treba da stoji: proizveo je vrednost veu od vrednosti svoje najamnine). 2* U 4. izdanju: jer (denn). 33*
zakon robne proizvodnje. to se, dakle, suma vrednosti, predujmljena u najamninu, nanovo pojavljuje u proizvodu ne samo kakva je bila, ve poveana za neki viak vrednosti, ne potie iz neke prevare izvrene nad prodavcem, jer je on dobio vrednost svoje robe, ve samo iz potronje te robe od strane kupca.
Zakon razmene zahteva jednakost samo za razmenske vrednosti roba koje su date jedna za drugu. to se tie njihovih upotrebnih vrednosti, on ak unapred uslovljava da budu razliite i nema ba nikakva posla s njihovim troenjem, koje poinje tek posle zakljuene i izvrene trgovine. Poetno pretvaranje novca u kapital vri se, dakle, u najpotpunijem skladu s ekonomskim zakonima robne proizvodnje i s pravom svojine koje se iz njih izvodi. Pa ipak ono donosi sobom: 1. da proizvod pripada kapitalisti, a ne radniku; 2. da vrednost toga proizvoda sadri pored vrednosti predujmljenog kapitala i viak vrednosti koji je radnika stajao rada a kapitalistu nita, a koji ipak postaje zakonitom svojinom kapitaliste; 3. da je radnik odrao svoju radnu snagu i da je ponovo moe prodati, ako nae kupca. Prosta reprodukcija samo je periodino ponavljanje ove prve operacije; svaki put se uvek iznova novac pretvara u kapital. Zakon se, dakle, ne kri, naprotiv, on samo nalazi prilike da se trajno izvruje.
Plusieurs echanges successifs nont fait du dernier que le reprsentant du premier1*. (Sismondi, Nouveaux Principes etc., str. 70.)
Pa ipak smo videli da je prosta reprodukcija dovoljna da se iz osnova izmeni karakter koji je ova prva operacija imala dok smo je posmatrali kao usamljeno zbivanje.
Parmi ceux qui se partagent le revenu national, les uns (radnici) *y acquirent chaque anne un nouveau droit par un nouveau travail, leg autres (kapitalisti) y ont acquis antrieurement un droit permanent par un travail primitif2*. (Sismondi, isto, str. 110, 111.)
Podruje rada, kako je poznato, nije jedino na kojem prvorodstvo uda stvara. Nita ne pomae ni kad se prosta reprodukcija zameni reprodukcijom u proirenom razmeru, akumulacijom. U prvom sluaju kapitalista utroi sav viak vrednosti, u drugome ispoljava svoju graansku vrlinu troei na sebe samo jedan deo i pretvarajui ostatak u novac. Viak vrednosti je njegova svojina, on nikad nije pripadao nekom drugom. Ako ga predujmi u proizvodnju, on ini, tano kao onog dana kad je prvi put doao na trite, preduima iz vlastitog fonda. to sada ovaj fond potie iz neplaenog rada njegovih radnika, ne menja apsolutno nita na stvari. Ako se radnik B zaposli vikom vrednosti koji je proizveo radnik At onda je, prvo, A stvorio taj viak vrednosti a da mu od prave cene njegove robe nije bila zakinuta nijedna para, a drugo, ovaj se posao nita ne tie radnika B. Jedino to B zahteva, i to ima pravo da zahteva, jeste da mu kapitalista plati vrednost njegove radne snage.
Tous deux gagnaient encore; louvrier pare quon lui avanâit les fruits de son travail (treba da stoji: du travail gratuit dautres ouvriers) avans quil fut fait (treba da stoji: avant que le sien ait port de fruit) le mSitre, pare que le travail de cet ouvrier valait plus que le salaire (treba da stoji: produisait plus de valeur que celle de son salaire)1* (Sismondi, isto, str. 135.)
Svakako, stvar izgleda sasvim drukije kad kapitalistiku proizvodnju posmatramo u neprekidnom toku njenog obnavljanja i kad mesto pojedinanog kapitaliste i pojedinanog radnika obuhvatimo celinu: kapitalistiku klasu i nasuprot njoj radniku klasu. Ali to bi znailo primeniti merilo koje je robnoj proizvodnji potpuno strano. U robnoj proizvodnji stoje jedan prema drugom, i nezavisno jedan od drugog, samo prodavac i kupac. Njihovi meusobni odnosi svravaju se s istekom ugovora koji su meu sobom sklopili. Ako se posao ponovi, ponavlja se na osnovu novog ugovora koji nema nikakve veze s prethodnim, a samo sluaj moe tada2* ponovo dovesti u vezu istog kupca s istim prodavcem. Zato, ako hoemo da o robnoj proizvodnji ili kakvom njenom zbivanju donesemo sud prema njenim sopstvenim ekonomskim zakonima, moramo svaki in razmene posmatrati odvojeno, izvan svake povezanosti sa inom razmene koji mu je prethodio kao i s onim koji mu sledi. I poto se kupovine i prodaje zakljuuju samo izmeu pojedinanih individua, nedopustivo je u njima traiti odnose izmeu itavih drutvenih klasa. Ma koliko dug bio niz periodinih reprodukcija i prethodnih akumulacija kroz koje je proao kapital koji danas funkcionie, on uvek ostaje u svom prvobitnom devianstvu. Dok god se pri svakom inu razmene pojedinano uzev budu odravali zakoni razmene, moe se u nainu prisvajanja izvriti potpun prevrat, a da se nikako ne dira u pravo svojine koje odgovara robnoj proizvodnji. Isto ovo
pravo u snazi je, kako na poetku, kad proizvod pripada proizvoau i kad se ovaj, razmenjujui ekvivalent za ekvivalent, moe bogatiti samo sopstvenim radom, tako i u kapitalistikom periodu, kad drutveno bogatstvo u sve veoj meri postaje svojinom onih koji su u stanju da stalno iznova prisvajaju neplaen rad drugih. Ovaj rezultat postaje neizbean im sam radnik slobodno prodaje radnu snagu kao robu. Ali tek od tada robna proizvodnja i postaje opti i tipini oblik proizvodnje; tek od tada se svaki proizvod ve unapred proizvodi za prodaju i sve proizvedeno bogatstvo prolazi kroz promet. Tek tu gde joj najamni rad postane osnovicom, robna se proizvodnja namee celokupnom drutvu; ali tek tu ona i razvija sve svoje prikrivene snage. Rei da je pojava najamnog rada falsifikovan robnu proizvodnju znai rei da se robna proizvodnja ne sme razvijati da bi ostala nefalsifikovana. U istoj onoj meri u kojoj se ona, prema svojim sopstvenim zakonima, sve vie razvija u kapitalistiku proizvodnju, preobraaju se i zakoni svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja.649 Videli smo da se ak i u prostoj reprodukciji sav predujmljeni kapital, ma kako prvobitno bio steen, pretvara u akumulisani kapital, ili kapitalizovan viak vrednosti. Ali u bujici proizvodnje sav prvobitno predujmljeni kapital postaje iezavajua veliina (magnitudo evanescens u matematikom smislu) u poreenju s neposredno akumulisanim kapitalom, tj. s vikom vrednosti ili vikom proizvoda ponovo pretvorenim u kapital, bilo da sad funkcionie u rukama koje su gu akumulisale bilo u tuim. Zbog toga politika ekonomija uopte prikazuje kapital kao akumulisano bogatstvo (preobraeni viak vrednosti ili dohodak) koje se ponovo upotrebljava za proizvodnju vika vrednosti 650, a kapitalistu kao vlasnika vika proizvoda. 651 Isti ovaj nain gledanja izraava se, samo u drukijem obliku, reima da je sav postojei kapital akumulisana ili kapitalizovana kamata, jer je kamata samo jedan deo vika vrednosti.652
Treba zato da se divimo prevejanom Proudhonu, koji hoe da ukine kapitalistiku svojinu pozivajui se protiv nje na veite zakone svojine robne proizvodnje ! 650 Kapital je akumulisano bogatstvo koje se upotrebljava radi pravljenja profita. (Malthus, Principles etc. [str. 262].) Kapital se... sastoji iz bogatstva koje se zateuje od dohotka, a upotrebljava radi izvlaenja profita. (R. Jones, Text-book of lectures on the Political Economy of Nations, Hertford, 1852, str. 16.) 651 Vlasnici vika proizvoda (surplus produce) ili kapitala. (The Source and Remedy of the National Difficulties. A Letter to Lord John Russell, London 1821, [str. 4.] 652 Kapital s kamatom na kamatu za svaki deo uteenog kapitala raste tako strahovito da je celokupno svetsko bogatstvo iz kojega se izvlai dohodak ve odavno postalo kamatom na kapital. (Londonski Economist od 19. jula 1851.) Economist je doista odve skroman.
649
2. Pogreno shvatanje reprodukcije u proirenom razmeru od strane politike ekonomije
Pre no to preemo na neke blie odredbe akumulacije ili ponovnog pretvaranja vika vrednosti u kapital, valja nam ukloniti jednu dvosmislenost koju je izmudrovala klasina ekonomija. Kao to robe koje kapitalista kupuje jednim delom vika vrednosti za svoju vlastitu potronju ne slue njemu kao sredstva za proizvodnju i oploavanje vrednosti, tako isto ni rad koji on kupuje radi zadovoljavanja svojih prirodnih i drutvenih potreba nije proizvoan rad. Mesto da kupovinom onih roba i rada pretvara viak vrednosti u kapital, on ga, naprotiv, troi ili izdaje kao dohodak. Dok se staro plemstvo, kako Hegel tano veli, dralo naela da troi ono to ima[156!, a naroito se bakarilo u raskoi linih inidaba, dotle je za buroasku ekonomiju bilo od odluujueg znaaja da akumulisanje kapitala proglasi prvom graanskom dunou i da neumorno propoveda: ne moe se akumulisati ako se sav svoj dohodak pojede umesto da se dobar njegov deo izda za dobavljanje dodatnih proizvodnih radnika koji vie unose nego to staju. S druge strane, ona je imala da se bori protiv narodne predrasude koja brka kapitalistiku proizvodnju sa zgrtanjem blaga 653 i zbog toga uobraava da je akumulisano bogatstvo bogatstvo koje se u svom prirodnom obliku spasava od unitenja, dakle od potronje ili da se ak povlai iz prometa. Ne putati novac u promet znailo bi upravo suprotnost njegovom oploavanju kao kapitala, a akumulisanje roba u smislu zgrtanja blaga bilo bi prava ludost. 28a Akumulacija roba u velikim masama rezultat je zastoja u prometu ili hiperprodukcije. 28 Svakako da je podloga narodnom shvatanju s jedne strane slika dobara nagomilanih u fondu potronje bogataa, koji ih polako troe, a s druge strane stvaranje zaliha, pojava koja pripada svim nainima proizvodnje i na kojoj emo se malo zadrati kad budemo analizovali prometni proces. Klasina ekonomija je, dakle, utoliko u pravu kad naglaava da je karakteristian moment procesa akumulacije to to viak proizvoda troe proizvodni radnici, a ne neproizvodni. Ali tu poinje i njena zabluda. A. Smith je uveo modu da se akumulacija prikazuje prosto kao potronja vika proizvoda od strane proizvodnih radnika, ili da se kapitalizovanje vika vrednosti prikazuje prosto kao njegovo pretvaranje u radnu snagu. ujmo, npr., Ricarda:
Nijedan politiki ekonomist naih dana ne moe pod tednjom razumeti prosto zgrtanje blaga. A kad ostavimo po strani ovaj ogranieni i nedovoljni postupak, onda se izraz tednja moe na nacionalno bogatstvo primeniti samo u jednom smislu, naime da se uteevina razliito upotrebi, pravei stvarnu razliku izmeu razlinih vrsta rada koje se njome odravaju. (Malthus, Principles etc., str. 38, 39.) 28a Tako je kod Balzaca, koji je veoma temeljno prouio sve nijanse tvrdienja, stari zelena Gobseck ve -podetinjio kad poinje da stvara blago iz nagomilanih roba.
653
22. glava Pretvaranje vika vrednosti u kapital 527 Moramo razumeti da se svi proizvodi neke zemlje troe; ali je najvea razlika koju moemo zamisliti da li njih troe oni koji reprodukuju kakvu drugu vrednost ih oni koji je ne reprodukuju. Kad kaemo da se dohodak uteuje i dodaje kapitalu, onda mislimo da onaj deo dohotka za koji se kae da je dodat kapitalu, troe proizvodni, a ne neproizvodni radnici. Nema vee zablude nego zamiljati da se kapital uveava nepotronjom.654
Nema vee zablude od one koju su za A. Smith-om ponavljali Ricardo i svi njegovi sledbenici, da
onaj deo dohotka za koji se kae da je dodat kapitalu, troe proizvodni radnici.
Po ovom shvatanju, sav viak vrednosti koji se pretvara u kapital postao bi promenljiv kapital. A on se, naprotiv, kao i prvobitno predujmljena vrednost, deli na postojani i promenljivi kapital, na sredstva za proizvodnju i radnu snagu. Radna snaga je oblik pod kojim promenljivi kapital postoji u procesu proizvodnje. U tome procesu kapitalista je onaj koji troi radnu snagu. Ona svojim funkcionisanjem radom troi sredstva za proizvodnju. Ujedno se novac izdat na kupovinu radne snage pretvara u ivotna sredstva koja ne troi proizvodni rad ve proizvodni radnik. Svojom iz osnove pogrenom analizom dolazi A. Smith do besmislenog rezultata da se, mada se svaki individualni kapital deli na postojani i promenljivi sastavni deo, drutveni kapital ipak svodi samo na promenljivi kapital, odnosno izdaje samo za plaanje najamnine. Recimo da neki fabrikant sukna pretvori 2000 u kapital. On ulae jedan deo novca u kupovinu tkaa, drugi deo u vunenu preu, vunarske maine itd. Ali ljudi od kojih on kupuje preu i maine plaaju od toga jedan deo za rad itd. sve dok se cela svota od 2000 ne izda kao najamnina, ili dok sav proizvod, koji one 2000 predstavljaju, ne potroe proizvodni radnici. Vidi se: sva teina ovog argumenta lei u onom itd., koje nas alje od Pontija do Pilata. I doista, A. Smith prekida istraivanje ba onde gde ono poinje bivati teko.655 Sve dok imamo u vidu samo fond ukupne godinje proizvodnje, godinji proces reprodukcije lako je razumljiv. Ali se svi sastavni de-
Ricardo, Principles etc., str. 163, primedba. Uprkos svojoj Logicfi157!, g. J. St. Mili nigde nije otkrio ak ni one gTeke u analizi svojih prethodnika koje u okviru buroaskog vidokruga, sa isto strunjakog stanovita, vapiju za ispravkom. On svugde s uenikim dogmatizmom reprodukuje zbrku u mislima svojih uitelja. Tako i ovde: Sam kapital svodi se konano potpuno na najamnine, a kad bude nadoknaen prodajom proizvoda, on se ponovo pretvara u najamnine.
655
654
lovi godinje proizvodnje moraju doneti na trite, i tu poinje tekoa. Kretanja pojedinanih kapitala i linih dohodaka ukrtaju se, meaju se i gube u jednom optem premetanju u prometu drutvenog bogatstva koje zbunjuje pogled i postavlja istraivau veoma zamrene zadatke. U treem odeljku druge knjige dau analizu stvarnih veza tog procesa. Velika zasluga fiziokrata jeste to su u svojoj Tableau [1581 iconomique uinili prvi pokuaj da dadu sliku godinje proizvodnje onakvu kakva proizlazi iz prometa.656 Inae se samo po sebi razume da politika ekonomija nije propustila da u interesu kapitalistike klase iskoriuje postavku A. Smith-a: da je radnika klasa ona koja troi sav deo neto-proizvoda koji se pretvara u kapital.
3. Podela vika vrednosti na kapital i dohodak. Teorija uzdravanja
U prethodnoj glavi posmatrali smo viak vrednosti, odnosno viak proizvoda, samo kao fond kapitalistove individualne potronje, a u ovoj dosad samo kao fond akumulacije. Ali on nije ni samo jedno, ni samo drugo, ve oboje u isti mah. Jedan deo vika vrednosti
656
Kad Uporedimo izlaganje procesa reprodukcije, pa, dakle, i akumulacije, u A. Smith-a i njegovih prethodnika, videemo da Smith u mnogom pogledu ne samo da nije napredovao, ve je jako nazadovao, osobito u odnosu na fiziokrate.
S njegovom iluzijom, o kojoj je re u tekstu, u vezi je ona istinski basnoslovna teorija koju je politika ekonomija takoe od njega nasledila da se robna cena sastoji iz najamnine, profita (kamate) i zemljine rente, dakle samo iz najamnine i vika vrednosti. Polazei s te osnove, Storch bar priznaje naivno: Nunu cenu nije mogue rastvoriti na njene najprostije elemente. (Storch, Cours etc., izd. u Petrogradu 1815, sv. II, str. 140, primedba.) Lepe li ekonomske nauke koja izjavljuje da je cenu roba nemogue rastvoriti na njene najprostije elemente! O ovom e biti povie govora u treem odeljku druge i u sedmom odeljku tree knjige.
kapitalista troi na sebe kao dohodak657, drugi deo upotrebljava kao 22. glava Pretvaranje vika vrednosti u kapital 529 kapital, akumulie ga. Kada je data masa vika vrednosti, bie jedan od tih delova utoliko vei ukoliko drugi bude manji. Uzevi da su sve druge okolnosti ostale neizmenjene, veliinu akumulacije odreuje srazmera u kojoj se ova podela vri. A tu podelu vri vlasnik vika vrednosti, kapitalista. Ona je, dakle, akt njegove volje. O onome delu od njega ubranoga
italac e zapaziti da re dohodak upotrebljavam u prvo, da oznaim viak vrednosti telo plod koji periodino izvire da oznaim deo toga ploda koji kapitalista periodino troi ili govom fondu potronje. Zadravam ovaj dvostruki smisao, jer 1 * dobronameran biajenim renikom engleskih i francuskih ekonomista.
657
dvostrukom smislu, iz kapitala, i drugo, koji se dodaje njeje u skladu sa uo-
danka koji on akumulie kae se da ga je utedeo, jer ga nije pojeo, tj. jer vri svoju funkciju kao kapitalista, naime funkciju da se bogati. Kapitalista ima istorijske vrednosti i ono istorijsko pravo na opstanak koje, po reima duhovitog Lichnowskog, nema datuma[15]> samo ukoliko je olieni kapital. samo se utoliko u prolaznoj nunosti kapitalistikog naina proizvodnje sadri i prolazna nunost same njegove linosti. Ali mu utoliko i pobuda koja ga pokree nije upotrebna vrednost i uivanje, ve razmenska vrednost i njeno uveavanje. Kao fanatik oploavanja vrednosti, on bezobzirno prisiljava oveanstvo na proizvodnju radi proizvodnje, a stoga i na razvijanje drutvenih proizvodnih snaga i na stvaranje onih materijalnih uslova proizvodnje koji jedino mogu biti stvarna osnovica nekog vieg drutvenog oblika iji je osnovni princip puno i slobodno razvijanje svake individue. Kapitalista se moe respektovati samo kao olienje kapitala. U toj ulozi ima kapitalista isti apsolutni nagon za bogaenjem kao i zgrta blaga. Ali ono to se kod ovoga ispoljava kao individualna manija, kod kapitaliste je to dejstvo drutvenog mehanizma, u kome je on samo jedan zamajni toak. Osim toga, razvitak kapitalistike proizvodnje ini nunim neprekidno poveavanje kapitala plasiranog u neko industrijsko preduzee, a svakom individualnom kapitalisti konkurencija namee unutranje zakone kapitalistikog naina proizvodnje kao spoljanje prinudne zakone. Ona ga primorava da svoj kapital neprekidno poveava da bi ga odrao, a poveavati ga moe samo progresivnom akumulacijom. Zbog toga, ukoliko su njegovi postupci samo funkcija kapitala koji je u njemu doao do volje i svesti, utoliko mu njegova vlastita privatna potronja vai kao pljakanje akumulacije njegovog kapitala, kao to u talijanskom "Knjigovodstvu privatni izdaci figuriraju na strani kapitalistovog dugovanja kapitalu. Akumulacija je osvojenje sveta drutvenog bogatstva. Poveavajui masu eksploatisanog ljudskog materijala, ona ujedno iri neposrednu i posrednu vladavinu kapitaliste. 34
Ali prvi greh svugde deluje. S razvitkom kapitalistikog naina proizvodnje, akumulacije i bogatstva, kapitalista prestaje bivati golo otelovljenje kapitala. On osea ljudsko ganue!160^ prema svom telesnom biu i postaje toliko obrazovan da odricanje od puti ismeva kao predrasudu starinskog zgrtaa blaga. Dok starinski kapitalista igoe linu potronju kao greh protiv svoje funkcije i kao uzdravanje od akumulacije, dotle je modernizovani kapitalista kadar da shvati akumulaciju kao odricanje od svoga nagona za uivanjem. Dve due obitavaju, vaj, u njegovim grudima, i svaka vue na svoju stranu !l 161l U istorijskim poecima kapitalistikog naina proizvodnjea svaki kapitalistiki skorojevi proivljava individualno ovaj istorijski stadijumnagon za bogaenjem i tvrdienje preovlauju kao apsolutne strasti. Ali napredovanje kapitalistike proizvodnje ne stvara samo svet uivanja. Sa pekulacijom i kreditom ono otvara tisue vrela iznenadnog bogaenja. tavie, na izvesnoj visini razvitka izvestan konvencionalan stepen rasipnitva, koje u isto vreme slui za pokazivanje bogatstva, a otud i kao sredstvo za dobijanje kredita, postaje poslovnom nunou za nesrenog kapitalistu. Luksuz ulazi u reprezentacione trokove kapitala. I inae se kapitalista ne bogati kao zgrta blaga srazmerno svom linom radu i linom uzdravanju od potronje, nego prema tome koliko isisava tuu radnu snagu i koliko nateruje radnika da se odree svih uivanja ivota. I mada stoga kapitalistovo rasipnitvo nikada nema onaj bona fide658* karakter kao rasipnitvo galantnog feudalnog gospodara, ve se za njim naprotiv uvek krije najpoganije tvrdienje i najsitniaviji raun, ipak njegovo rasipnitvo raste s njegovom akumulacijom, a da jedno drugom ne mora ii nautrb. Time se u grudima kapitalistike individue razvija istovremeno faustovski sukob izmeu nagona za akumulacijom i nagona za uivanjem.
658 ubica. A mi hriani drimo ih u tolikoj asti da ih prosto oboavamo zbog njihova novca... Ko drugome isisava, pljaka i krade hranu, ini isto tako veliko ubistvo (ukoliko od njega zavisi) kao i onaj koji drugoga puta da umre od gladi ili ga potpuno upropauje. A to ba ini zelena, pa ipak mirno sedi u svojoj naslonjai, dok bi pravednije bilo da visi na vealima i da ga kljuje onoliko gavranova koliko je forinti ukrao, samo kad bi na njemu bilo toliko mea da svakoga gavrana dopadne bar komadi. Ali male lopove veaju... Male lopove steu u kvrge, veliki lopovi epure se u zlatu i svili... Zato i nema na zemlji (posle avola) veeg neprijatelja oveku nego to je tvrdica i zelena, jer on hoe da bude bog nad svima ljudima. Turci, ratnici, tirani takoeputnika ** trgovakih su zli ljudi, ali ipak moraju ostavljati ljude da ive, i priz-
532 VII odeljak Proces akumulacije kapitala Manesterska industrija, kae se u jednom spisu koji je dr Aikin objavio 1795, moe se podeliti na etiri perioda. U prvom, fabrikanti su morali naporno da rade za svoje izdravanje.
Oni su se bogatili poglavito potkradanjem onih roditelja koji su im davali decu za apprentices (uenike) i koji su morali mnogo plaati, dok su egrti bili mueni glau. S druge strane, proseni profiti bili su niski i akumulacija je zahtevala veliku tedljivost. Oni su iveli kao zgrtai blaga i nisu troili ak ni kamate od svog kapitala.
U drugom periodu poeli su sticati male imetke, ali su radili naporno, kao i ranije, jer neposredna eksploatacija rada staje rada, kao to zna svaki goni robova, i iveli su skromno kao i dotad... U treem periodu otpoe luksuz, a poslovi se razgranae slanjem konjanika (konjanika commis voyageurs1*) po narudbe u sve trgovake gradove Kraljevine. Verovatno da je pre 1690. bilo malo ili nimalo kapitala od 3000 do 4000 C steenih u industriji. A u to vreme, ili neto docnije, industrijalci su ve bili nagomilali novaca i poee da grade kue od kamena umesto od drveta i maltera... Jo prvih decenija 18. veka izlagao se manesterski fabrikant, koji bi svoje goste posluio bokalom stranog vina, ogovaranju i negodovanju svih svojih suseda.
Pre pojave maina, veernji troak fabrikanata u krmama u kojima su se oni sastajali nikad nije prelazio 6 pensa za au puna i 1 peni za svitak duvana. Tek 1758 i to je epohalan dogaaj, provezlo se u vlastitim koijama prvi put jedno lice koje stvarno pripada poslovnom svetu! etvrti period, poslednja treina 18. veka, jeste period velikog luksuza i rasipanja zasnovanog na uveanju poslova. 659 ta bi rekao dobri dr Aikin kad bi danas uskrsao u Manesteru! Akumulirajte! Akumulirajte! U tome su sav Mojsije i proroci it162! Radinost prua materijal koji tedljivost akumulira. 660 Dakle, tedite, tedite, tj. pretvarajte to je mogue vei deo vika vrednosti ili vika proizvoda ponovo u kapital! Akumulacija radi akumulacije, proizvodnja radi proizvodnje, to je formula kojom je klasina ekonomija izrazila istorijski poziv buroaskog perioda. Ona se nijednog aska nije
Dr Aikin, Description of the Country from 30 to 40 miles round Manchester, London 1795, str. [1811, 182. i dalje [188], 660 l A. Smith, Wealth of Nations, knj. II, gl. Ill, [str. 367.] * To je sve. 2* nagradu za apstinenciju
659
obmanjivala u pogledu poroajnih muka bogatstva661, ali ta vredi jadikovati nad istorijskom nunou? Ako klasina ekonomija gleda u proleteru samo mainu za proizvoenje vika vrednosti, ona i u kapitalisti gleda samo mainu za pretvaranje tog vika vrednosti u viak kapitala. Ona uzima njegovu istorijsku funkciju strano ozbiljno. Da bi s njegove due skinuo ini kobnog sukoba izmeu nagona za uivanjem i nagona za bogaenjem, Malthus je, poetkom dvadesetih godina ovog veka, branio takvu podelu rada koja kapitalisti stvarno zaposlenom u proizvodnji dodeljuje posao akumulacije, a ostalim uesnicima u viku vrednosti, zemljoposednikoj aristokratiji, dravnim i crkvenim prebendarima itd. posao rasipanja. On kae da je od najvee vanosti drati razdvojene strast za troenjem i strast za akumuliranjem (the passion for expenditure and the passion for accumulation).662 Gospoda kapitalisti, koji su ve odavno bili postali bonvivani i svetski ljudi, podigoe graju. ta, uzviknuo je jedan njihov zastupnik, rikardijanac, g. Malthus propoveda visoke zemljine rente, visoke poreze itd. da bi neproizvodni potroai bili stalni podstrekai industrijalaca! Razume se da je lozinka proizvodnja, proizvodnja u stalno proirivanom razmeru, ali
ovakav proces vie koi proizvodnju nego to je pomae. A nije ni sasvim pravo (nor is it quite fair) da izvestan broj lica lenstvuje samo zato da se pritegnu drugi, iz ijih se karaktera moe zakljuiti (who are likely, from their characters) da bi s uspehom funkcionisati kad biste ih mogli nagnati da funkcioniu. 663
Koliko god on smatra da je nepravedno da industrijski kapitalista bude podstican na akumulaciju time to e drugi ^kidati skorup s njegova mleka, toliko mu se ini nunim da se radnik ogranii na to je mogue niu najamninu da bi ostao marljiv. Osim toga, on nikako i ne krije da je prisvajanje neplaenog rada tajna pravljenja profita.
Uveana tranja za poslom od strane radnika ne znai apsolutno nita drugo do njihovu sklonost da za sebe same uzmu manje od svog vlastitog proizvoda, a da svome poslodavcu prepuste vei deo; i kad se kae da ovo, smanjivanjem potronje (na strani radnika), stvara glut (pretrpanost trita, hiperprodukciju), onda mogu da odgovorim da je glut sinonim za visoki profit.664
661 ak i J.-B. Say veli: Utede bogataa vre se na raun sirotinje.t 1831 Rimski proleter iveo je gotovo iskljuivo na raun drutva... Gotovo bi se moglo rei da moderno drutvo ivi na raun proletera, od onoga dela koji im oduzima od prinosa rada. (Sismondi, Studes etc., sv. I, str. 24.) 662 Malthus, Principles etc., str. 319, 320. 663 An Inquiry into those principles respecting the Nature of Demand etc., str. 67. 664 Isto, str. 59. 664 Senior, Principes fondamentaux de lSconomie Politique. Preveo Arrivabene, Paris 1836, str. 309. Ovo je pristalicama stare klasine kole ipak prevrilo meru. Mesto izraza rad i kapital, g. Senior podmee izraz rad i apstinencija... Apstinencija je gola negacija. Nije apstinencija, ve upotreba proizvodno primenje-
Uena prepirka o tome kako bi pljaku isceenu iz radnika valjalo podeliti meu industrijskim kapitalistom i besposlenim zemljo-
noga kapitala izvor profita. (John Cazenove u svom izdanju Malthusovog spisa Definitions in Political Economy, London 1853, str. 130, primedba.) J. St. Mill, naprotiv, na jednoj strani ponavlja Ricardovu teoriju profita, a na drugoj usvaja za sebe Seniorovu remuneration of abstinence.2* Koliko mu je tua Hegelova protivrenost, vrelo svekolike dijalektike, toliko su mu bliske povrne Protivrenosti. Dodatak drugom izdanju.Vulgarni ekonomist nikad nije doao na jednostavnu misao da se svaka ljudska radnja moe shvatiti kao uzdravanje od njene suprotnosti. Jesti znai uzdravati se od posta, ii uzdravati se od stajanja, raditi uzdravati se od lenstvovanja, lenstvovati uzdravati se od rada itd. Valjalo bi da ta gospoda jednom porazmisle o Spinozinom: Determinatio est negatio^1*4!. l * To je sve. 2* nagradu za apstinenciju
posednikom itd., a da bude na korist akumulacije, zamukla je pred julsku revoluciju. Uskoro zatim gradski proletarijat u Lionu zazvoni na uzbunu, a seoski proletarijat pusti crvenog petla po Engleskoj. Sa ove strane Kanala irio se ovenizam, sa one sensimonizam i furijerizam. Bio je kucnuo as za vulgarnu ekonomiju. Upravo godinu dana pre no to je u Manesteru otkrio da je profit kapitala (zajedno s kamatom) proizvod neplaenog poslednjeg, dvanaestog radnog asa, objavio je Nassau W. Senior svetu jo jedno otkrie. Re k a p i t a l , govorae on sveano, ako kapital posmatramo kao orue za proizvodnju, ja zamenjujem reju a p s t i n e n c i j a (uzdravanje).41 Zaista jedan nenadmaiv uzorak otkria vulgarne ekonomije! Ekonomsku kategoriju ona zamenjuje sikofantskom frazom. Voila tout.1* Kad divljak, ui nas Senior, izrauje luk, on se bavi industrijom, ali ne praktikuje apstinenciju. To nam objanjava kako su i zato sredstva za rad bila u ranijim drutvenim stanjima proizvoena bez kapitalistove apstinencije. to drutvo vie napreduje, to vie apstinencije zahteva665, naime od onih koji se bave industrijom prisvajanja tue radinosti i njenog proizvoda. Svi uslovi procesa rada pretvaraju se odsad u isto toliko naina praktikovana kapitalistove apstinencije. To to se ito ne samo jede nego i seje, jeste kapitalistova apstinencija! to vino dobija vremena da prevri, i to je kapitalistova apstinencija!666 Kapitalista pljaka sebe kao oveka
Senior, isto, str. 342. Niko... ne bi, npr., posejao svoje ito i drao ga u zemlji godinu dana, niti bi svoje vino uvao godinama u podrumu, umesto da odmah potroi bilo same ove stvari, bilo njihov ekvivalent... kad ne bi oekivao da na ovaj nain stekne dodatnu vrednost itd. (Scrope, Political Economy, izd. A. Potter, New York 1841, str. 1330tl6Sl
666
665
pozajmljujui radniku orua za proizvodnju (!), drugim reima, kad ih dodavanjem radne snage oplouje kao kapital, umesto da pojede parne maine, pamuk, eleznice, gnojiva, teglee konje itd., ili da, kako to vulgarni ekonomist detinjasto zamilja, profuka njihovu vrednost na luksuz i druge predmete potronje.667 Kako bi kapitalistika klasa to izvela, tajna je koju je vulgarna ekonomija dosad uporno uvala. Glavno da je svet ivi jo samo od samoodricanja kapitaliste, tog modernog pokajnika Vine. I ne samo akumulacija, nego i prosto odravanje kapitala iziskuje stalan napor protiv iskuenja da se pojede.668 Jasno je, dakle, da sama ovenost nalae da se kapitalista oslobodi muenitva i iskuenja, na onaj isti nain na koji je pre kratkog vremena ukidanjem ropstva dordijski vlasnik robova bio osloboen tekih muka pri izboru da li da viak proizvoda, koji je iskandijao iz crnakog roba, sasvim proerda na ampanjac, ili da jedan njegov deo ponovo pretvori u vie Crnaca i vie zemlje. U najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama vri se ne samo prosta reprodukcija nego, mada u razliitom stepenu, i reprodukcija u proirenom razmeru. Proizvodi se i troi progresivno vie, dakle se i pretvara vie proizvoda u sredstva za proizvodnju. Ali, ovaj proces se sve dotle ne ispoljava kao akumulacija kapitala, a otud ni kao funkcija kapitaliste, dok god sredstva za proizvodnju, a stoga i proizvod i ivotna sredstva radnikova, ne stoje prema radniku u obliku kapitala.669 Richard Jones, Malthusov naslednik na katedri politike ekonomije na istonoindijskom koledu u Hejliberiju, koji je umro pre nekoliko godina, lepo to objanjava primerom dveju krupnih injenica. Poto veliku veinu indijskog naroda sainjavaju seljaci koji samostalno privreuju, njihov proizvod, njihova sredstva za rad i sredstva za ivot nikad ne postoje u obliku (in the shape)
Oskudevanje koje kapitalista sebi namee pozajmljujui radniku svoja sredstva za proizvodnju (ovaj eufemizam upotrebljen je za to da se, po oprobanom maniru vulgarnih ekonomista, najamni radnik, eksploatisan od strane industrijskog kapitaliste, identifikuje sa samim industrijskim kapitalistom, koji uzajmljuje novac od finansijskog kapitaliste!) umesto da sam potroi njihovu vrednost pretvarajui ih u predmete upotrebe ili luksuza. (G. de Molinari, JStudes economiques etc., str. 36.) 668 La conservation dun capital exige ... un effort... constant pour resister
667
& la tentation de le consommer. (Courcelle-Seneuil, Traite theorique etc., str. 57.)

669 Posebne klase dohotka, koje ponajvie doprinose napredovanju nacionalnog kapitala, menjaju se u razlinim stadijumima toga napredovanja, i stoga su potpuno razliite kod naroda koji se nalaze na razlinim stupnjevima toga napredovanja... Profit... u ranijim drutvenim stupnjevima neznatno vrelo akumulacije u odnosu prema najamnini i renti... im snage nacionalnog rada znatno narastu, poveava se srazmerna Vanost profita kao vrela akumulacije. (Richard Jones, Text-book etc., str. 16, 21.) l * To je sve. 2* nagradu za apstinenciju
fonda koji je uteen iz tueg dohotka (saved from revenue) te, prema tome, nisu nikad proli kroz neki prethodni proces akumulacije (a previous process of accumulation).670 S druge strane, u provincijama u kojima je engleska vladavina najmanje razorila stari sistem, nepoljoprivredne radnike direktno zapoljavaju velikai, kojima jedan deo seljakog vika proizvoda pritie kao danak ili zemljina renta. Jedan deo ovog proizvoda velikai potroe u prirodnom obliku, drugi deo radnici im pretvaraju u luksuzne i druge predmete potronje, a ostatak slui kao plata radnicima koji su vlasnici svojih orua za rad. Ovde proizvodnja i reprodukcija u proirenom razmeru idu svojim tokom bez ikakvog meanja onog udnog sveca, onog viteza alosnoga lica, kapitaliste punog samoodricanja.
4. Okolnosti koje nezavisno od srazmerne podele vika vrednosti na kapital i dohodak odreuju obim akumulacije: stepen eksploatacije radne snage, proizvodna snaga rada, poveavanje razlike izmeu primenjenog i utroenog kapitala, veliina predujmljenog kapitala
Ako pretpostavimo da je data srazmera u kojoj se viak vrednosti epa na kapital i dohodak, onda se veliina akumulisanog kapitala oigledno upravlja prema apsolutnoj veliini vika vrednosti. Uzmimo da se od vika vrednosti kapitalie 80% a pojede 20%; u tom sluaju akumulisani kapital iznee 2400 ili 1200, prema tome da li je celokupni viak vrednosti iznosio 3000 ili 1500. Prema tome, pri odreivanju veliine akumulacije sudeluju sve one okolnosti koje odreuju i masu vika vrednosti. Ovde emo ih jo jednom razmotriti, ali samo ukoliko nam pruaju nova gledita u pogledu akumulacije. italac se sea da stopa vika vrednosti zavisi u prvom redu od stepena eksploatacije radne snage. Politika ekonomija toliko ceni tu ulogu da ponekad izjednauje ubrzanje akumulacije putem poveanja proizvodne snage rada s njenim ubrzanjem putem poveanja eksploatacije radnika.671 U odeljcima o proizvodnji vika vrednosti stalno
670 Isto, str. 36. i dalje. {Primedba uz etvrto izdanje. Mora biti omaka, ovo mesto nije se moglo nai. F. E.} [U ruskom prevodu, izdanje od 1955, navedena je str. 37, bez Engelsove napomene, a uz to i strana na kojoj se citirano mesto nalazi u ruskom prevodu Jonesovih ekonomskih dela. Prev. ] enici proizvodne snage rada znae siunost onog dela svakog proizvoda koji pripada onima iji ga je runi rad proizveo, onda je reenica tautologina, jer je deo koji preostaje fond iz kojega vlasnik njegov, ako ima volje za to (if the owner pleases), moe akumulisati kapital. Ali veinom to mje sluaj tamo gde je zemlja najplodnija. (Observations on certain verbal disputes etc., str. 74.) .
smo se drali pretpostavke da je najamnina bar jednaka vrednosti radne snage. Ali u praksi nasilno obaranje najamnine ispod te vred538 VII odeljak Proces akumulacije kapitala nosti igra odve vanu ulogu a da se za asak na tome ne zadrimo. U okviru izvesnih granica, ono faktino pretvara potrebni radnikov fond potronje u fond za akumulaciju kapitala.
Najamnine, veli J. St. Mili, nemaju proizvodne snage; one su cena neke proizvodne snage; one, pored samog rada, ne doprinose nita proizvodnji roba, ba kao ni cena samih maina. Kad bi se rad mogao dobiti bez kupovanja, najamnine bi bile suvine.672
Ali kad bi radnici mogli da ive od vazduha, onda ih niko ni po koju cenu ne bi mogao kupiti. Njihovo nekotanje je, dakle, granica u matematikom smislu, granica nikad dostina, ali kojoj se uvek moe prii blizu. Stalna tendencija kapitala je da ih svede na tu nihilistiku taku. Jedan pisac iz 18. veka, kojega sam esto navodio, autor knjige Essay on Trade and Commerce, odaje samo najintimniju tajnu engleskog kapitala kad obaranje engleske najamnine na francuski i holandski nivo proglaava ivotnim istorijskim zadatkom Engleske.673 Izmeu ostalog, kae on naivno:
Ah ako nai siromasi (tehniki izraz za radnike) hoe da ive luksuzno... njihov rad, prirodno, mora biti skuplji... Pogledajte samo strahovitu masu suvinih stvari (heap of superfluities,) koje nai manufakturni radnici troe: rakiju, smrekovau, aj, eer, strano voe, jako pivo, impregnirano platno, burmut, duvan itd.674
On navodi spis nekog fabrikanta iz Northemptonira koji kiljei u nebo ovako jadikuje:
Rad je za itavu treinu jevtiniji u Francuskoj nego u Engleskoj, jer francuska sirotinja radi naporno, a hrani se i odeva skromno; ona se uglavnom hrani
672 J. St. Mill, Essays on some unsettled Questions of Political Economy, London 1844, str. 90, 91. 673 An Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 44. Slino je i Times u decembru 1866. i januaru 1867. doneo izlive srdaca engleskih vlasnika rudnika
o srenom stanju belgijskih rudara, koji niti trae niti primaju vie nego koliko je upravo potrebno da ive za svoje ^masters [poslodavce]. Belgijski radnici mnogo podnose, ali da slue kao primer u listu Times! Poetkom 1867. odgovor je bio trajk belgijskih rudara (kod Marjena) koji je bio uguen prahom i olovom.
1
674 * oprostiva pobona prevara Isto, str. 44, 46.
hlebom, voem, zeljem, korenjem i suenom ribom; meso jede vrlo retko, a kad je penica skupa, jede i hleba vrlo malo.675 A pored toga, dodaje pisac eseja, oni piju samo vodu ili slina slaba pia, tako da stvarno troe zaudo malo novaca... Svakako je teko i kod nas dovesti do takvog stanja stvari, ali da se ono dade postii, jasan je dokaz to to ono postoji u Francuskoj i u Holandiji. 676
Dve decenije kasnije, jedan ameriki varalica, baronizirani Jenki Benjamin Thompson (alias grof Rumford), udario je istim ovekoljubivim pravcem, na veliku radost i boga i ljudi. Njegovi Ogledi su jedan kuvar pun svakojakih recepata da bi se obina skupa radnikova jela zamenila surogatima. Osobito je uspeo sledei recept tog udnovatog filozofa:
Pet funti jema, pet funti kukuruza, za 3 pensa haringa, za 1 peni soli, 1 peni sireta, 2 pensa bibera i mirodije sve zajedno 203/i pensa, daje orbu za 64 oveka; tavie, ako su cene ita prosene, trokovi se mogu sniziti i na 1/4 penija na glavu (manje od tri pfeniga).677
675 Pia fraus1* koju ini fabrikant iz Northemptonira opravdava se njegovim uzbuenjem. On toboe uporeuje ivot engleskih i francuskih manufakturnih radnika, ali u gore navedenim reima opisuje, kao to docnije u pometnji i sam priznaje, francuske poljoprivredne radnike! 676 Isto, str. 70, 71. Primedba uz tree izdanje. Danas smo znatno odmakli zahvaljujui konkurenciji na svetskom tritu koja se otada pojavila. Ako Kina, rekao je g. Stapleton, lan engleskog parlamenta, svojim biraima, postane velika industrijska zemlja, ne vidim kako bi industrijsko stanovnitvo Evrope moglo izdrati borbu, a da se ne spusti na nivo svojih konkurenata. (Times od 3. septembra 1873.) Sada vie nisu kontinentalne, ve kineske nadnice cilj kome tei engleski kapital. 677 Benjamin Thompson, Essays, political, economical and philosophical etc.,
sveske, London 1796- 1802, sv. I, str. 294. U svojoj knjizi The State of the Poor, or an History of the Labouring Classes in England etc., ser F. M. Eden najtoplije preporuuje upravnicima domova rada Rumfordovu prosjaku orbu, i s prekorevanjem podsea engleske radnike kako u kotskoj ima mnogo porodica koje mesecima mesto od penice, rai i mea, ive od zobene kae i jemenog brana, za koje su im jedini zaini so i voda, i pri svemu tome ive vrlo udobno (and that very comfortably too). (Isto, sv. I, knj. II, gl. 2, str. 503.) Slinih uputa
ima i u 19. veku. Na primer: Engleski poljoprivredni radnici nee da jedu meavinu itarica niih vrsta. U kotskoj, gde su ljudi bolje vaspitani, ova predrasuda je verovatno nepoznata. (Charles H. Parry M. D The Question of the Necessity of the existing Comlaws considered, London 1816, str. 69.) Ipak se isti Parry ali da je engleski radnik sada (1815) mnogo propao u poreenju s Edenovim vremenom (1797).
1
* oprostiva pobona prevara
Falsifikovan)e roba, koje je dolo s napretkom kapitalistike proizvodnje, uinilo je Thompsonove ideale suvinim.678 Krajem 18. i prvih decenija 19. veka doterae engleski zakupci i velikoposednici poljoprivredne nadniare na apsolutnu minimalnu najamninu, isplaujui im u obliku najamnine manje od minimuma, a ostatak u obliku parohijalne sirotinjske pomoi. Evo primera lakrdijakog postupanja engleskih Dogberryja prilikom njihovog zakonitog utvrivanja platnih tarifa:
Kad su squires [seoski plemii] utvrivali najamninu za Spinhemlend 1795, oni su pojeli svoj ruak, ali su oevidno drali da radnicima to nije potrebno... Oni reie da nedeljna najamnina bude 3 ilinga na glavu ako bi somun hleba od 8 funti i 11 una stajao 1 iling, i da se pravilno penje sve dok somun ne doe na 1 iling i 5 pensa. im hleb pree ovu cenu, najamnina treba srazmerno da opada, tako da kad cena hlebu bude 2 ilinga, hrana na glavu bude za '/s manja nego ranije.54
Pred anketnim odborom Gornjeg doma, 1814, nekom A. Bennettu, krupnom zakupniku, mirovnom telju sirotinjskog doma i regulatoru najamnine, ovo pitanje:
postavljeno je sudiji, upravi-
Odrava li se kakva srazmera izmeu vrednosti dnevnog rada i parohijalne sirotinjske pomoi radnicima? Odgovor: Da. Nedeljni dohodak svake porodice dopunjuje se preko njene nominalne najamnine do jednog somuna hleba (8 funti i 11 una) i 3 pensa na glavu... Drimo da je toliko hleba dovoljno da nedelju dana odri svakog lana porodice, a 3 pensa su za odeu; kad se parohiji svidi da sama da odeu, onda se ta 3 pensa odbijaju. Ovako se postupa ne samo u itavom zapadnom kraju Viltira nego, drim, i u itavoj zemlji. 679 Tako su, uzvikuje jedan buroaski pisac onoga vremena, zakupnici godinama poniavali jednu potovanja dostojnu klasu svojih zemljaka, silei ih da trae pribeita u domu rada [workhouse]... Zakupnik je poveao svoj vlastiti dobitak spreivi na strani radnika akumulaciju ak i najneophodnijeg fonda potronje. 680
Iz izvetaja poslednje parlamentarne anketne komisije o falsifikovanju ivotnih sredstava, vidi se da je u Engleskoj ak i falsifikovan je lekova pravilo, a ne izuzetak. Tako su, npr., ispitana 34 uzorka opijuma uzeta iz 34 razliite londonske apoteke i dobijen je ovaj rezultat: u 31 uzorku opijum je bio falsifikovan makovim ahurama, peninim branom, gumenom penom, ilovaom, peskom itd. Mnogi uzorci nisu sadravali ni atoma morfina. 679 Isto, str. 19, 20. godina, njihove rente su se podvostruile, potrostruile, poetvorostruile, a u izuzetnim sluajevima i poestostruile. (Isto, str. 100, 101.)
678
34*
Kakvu ulogu u stvaranju vika vrednosti, a otud i akumulacionog fonda kapitala, danas igra neposredna pljaka radnikovog potrebnog fonda potronje, pokazao je npr. takozvani kuni rad (vidi trinaestu glavu, 8, d). Druge injenice izneu dalje u ovom odeljku. Mada u svim industrijskim granama onaj deo postojanog kapitala koji se sastoji iz sredstava za rad mora dostizati za izvestan, veliinom preduzea odreen broj radnika, ipak to nikako ne znai da on uvek mora rasti u istoj srazmeri kao koliina upotrebljenog rada. Recimo da u nekoj fabrici 100 radnika, radei po 8 asova, daju 800 asova rada. Ako kapitalista hoe da ovu sumu popne za polovinu, mora uzeti na rad jo 50 radnika; ali u tom sluaju mora predujmiti i nov kapital, ne samo za najamnine nego i za sredstva za rad. Ali on moe udesiti i tako da starih 100 radnika rade 12 asova dnevno umesto 8, a u tom sluaju dovoljna su ve postojea sredstva za rad, samo to se ova sad bre rabate. Na ovaj nain, dodatni rad, proizveden veim naprezanjem radne snage, moe poveati viak proizvoda i viak vrednosti, supstanciju akumulacije, bez srazmemog poveanja postojanog dela kapitala. U ekstraktivnoj industriji, npr. u rudnicima, sirovine ne sainjavaju sastavni deo predujmljenog kapitala. Tu predmet rada nije proizvod ranije izvrenog rada, ve je besplatan poklon prirode metalna rudaa, minerali, kameni ugalj, kamen itd. Postojani kapital sastoji se ovde gotovo iskljuivo iz sredstava za rad, koja vrlo dobro mogu da podnesu poveanu koliinu rada (npr. dnevnu i nonu smenu radnika). Ako su sve druge okolnosti jednake, masa i vrednost proizvoda poveavae se u upravnoj srazmeri prema primenjenom radu. Kao prvoga dana proizvodnje, ovde prvobitni tvorci vrednosti, pa, dakle, i tvorci materijalnih elemenata kapitala: ovek i priroda, idu zajedno. Zahvaljujui elastinosti radne snage, podruje akumulacije proirilo se a da postojani kapital nije prethodno povean. U poljoprivredi se obraena povrina ne moe uveati bez predujma dodatnog semena i ubriva. Ali kad je taj predujam ve uinjen, tada i isto mehaniko obraivanje zemlje vri udotvorno dejstvo na masovnost proizvoda. Tako vea koliina rada, koju daje dosadanji broj radnika, poveava plodnost ne traei preuimanje novih sredstava za rad. I u ovom sluaju imamo opet neposredno delovanje ovekovo na prirodu, koje postaje neposrednim izvorom pojaane akumulacije bez intervencije kakvog novog kapitala. Naposletku, u pravoj industriji svaki dodatni utroak rada ima za pretpostavku i odgovarajui vei utroak sirovina, ali ne nuno i sredstava za rad. A poto ekstraktivna industrija i poljoprivreda snabdevaju preraivaku industriju i sirovinama koje ona obrauje i si-
r ovi nama za njena sredstva za rad, to se ova koristi i onim vikom u proizvodima koji su one proizvele bez preduimanja dodatnog kapitala. Iz ovoga izlazi ovaj opti rezultat: Pripajajui sebi oba pratvorca bogatstva, radnu snagu i zemlju, kapital stie takvu ekspanzivnu snagu koja mu doputa da elemente svoje akumulacije protegne i preko granica koje mu prividno postavlja njegova vlastita veliina, granica koje mu postavlja vrednost i masa ve proizvedenih sredstava za proizvodnju u obliku kojih on postoji. Drugi vaan inilac u akumulaciji kapitala jeste stepen proizvodnosti drutvenog rada. S proizvodnom snagom rada raste i masa proizvoda u kojoj je predstavljena neka odreena vrednost, dakle i viak vrednosti date veliine. Kad se stopa vika vrednosti ne menja, pa ak i kad pada, samo ako pada sporije nego to se poveava proizvodna snaga rada, masa vika proizvoda raste. Stoga, kad podela istoga na dohodak i dodatni kapital ostane ista, kapitalistova potronja moe da raste a da se akumulacioni fond ne smanjuje. Srazmerna veliina akumulacionog fonda moe da raste i na raun fonda potronje, dok pad robnih cena stavlja kapitalisti na raspolaganje isto onoliko ili i vie sredstava za potronju nego ranije. Ali, kao to smo videli, s poveanjem proizvodnosti rada ide ruku pod ruku pojevtinjavanje radnika, dakle poveanje stope vika vrednosti, ak i kad se penje realna najamnina. Ova se nikad ne penje srazmerno proizvodnosti rada. Dakle, ista promenljiva kapital-vrednost pokree vie radne snage i otud vie rada. Ista postojana kapital-vrednost predstavlja se u veoj masi sredstava za proizvodnju, tj. sredstava za rad, materijala za rad i pomonih materija, prua, dakle, i veu masu elemenata za stvaranje proizvoda kao i veu masu elemenata za stvaranje vrednosti ili za usisavanje rada. Stoga se akumulacija ubrzava i pri nepromenjenoj, pa ak i pri opaloj vrednosti dodatnog kapitala. Ne samo da se razmer reprodukcije materijalno poveava, nego i proizvodnja vika vrednosti raste bre od vrednosti dodatnog kapitala. Razvijanje proizvodne snage rada reaguje i na originalni kapital ili kapital koji se ve nalazi u procesu proizvodnje. Jedan deo postojanog kapitala koji se nalazi u funkcionisanju sastoji se iz sredstava za rad, kao maina itd., koja se troe i zbog toga reprodukuju odnosno zamenjuju novim primercima iste vrste tek u duim periodima. Ali svake godine izumire jedan deo tih sredstava za rad, odnosno dostie krajnju metu svoje proizvodne funkcije. On se stoga svake godine nalazi u stadijumu svog periodinog reprodukovanja ili svog zamenjivanja novim primercima iste vrste. Ako se u granama koje ta sredstva za rad izrauju proizvodna snaga poveala, a ona se neprestano razvija usled neprekidnog napredovanja nauke i tehnike, onda na mesto starih dolaze nove maine, novi alati, aparati itd. iji je uinak vei, i koji su zbog toga jeftiniji. Stari kapital reprodukuje se u proizvodnijem obliku, a da i ne govorimo o stalnim pojedina-
nim izmenama u postojeim sredstvima za rad. Drugi deo postojanog kapitala, sirovine i pomone materije, reprodukuje se stalno u toku godine; ako potie iz poljoprivrede, veinom od godine do godine. Ovde, dakle, svako uvoenje boljih metoda itd. deluje gotovo istovremeno na dodatni kapital i na kapital koji ve funkcionie. Svaki napredak u herniji umnoava broj korisnih tela i primene ve poznatih, a sem toga s poveavanjem kapitala poveava i oblasti njegovog plasiranja. On nas u isto vreme ui da ekskremente procesa proizvodnje i procesa potronje bacamo natrag u kruni tok procesa reprodukcije; on, dakle, bez prethodnog izdatka u kapitalu stvara materiju za nov kapital. Slino poveanom eksploatisanju prirodnog bogatstva jednostavnim poveanjem napona radne snage, nauka i tehnika sainjavaju jednu potenciju za irenje aktivnog kapitala koja je nezavisna od date veliine kapitala koji funkcionie. Ona u isto vreme reaguje i na onaj deo originalnog kapitala koji je uao u stadijum svoga obnavljanja. Svome novom obliku kapital prisajedinjuje besplatno drutveni napredak koji je bio izvren za leima njegovog starog oblika. Na svaki nain, ovaj razvitak proizvodne snage praen je u isti mah deliminim obezvreenjem kapitala koji se nalaze u funkcionisanju. Ukoliko konkurencija dovede do toga da se ovo obezvreenje otro oseti, glavni teret pada na radnika, jer kapitalista gleda da tetu naknadi poveanom eksploatacijom radnika. Rad prenosi na proizvod vrednost sredstava za proizvodnju koja je utroio. S druge strane, ukoliko rad biva proizvodniji, utoliko su srazmerno vei i vrednost i masa sredstava za proizvodnju koje jedna data koliina rada pokree. Iako, dakle, ista koliina rada dodaje svojim proizvodima uvek samo jednu istu sumu nove vrednosti, ipak se stara kapital-vrednost, koju istovremeno na njih prenosi, poveava s pojaavanjem proizvodnosti rada. Ako uzmemo da neki engleski i neki kineski prelac rade isti broj asova sa istom intenzivnou, njih e dvojica za jednu nedelju stvarati jednaku vrednost. Uprkos toj jednakosti postoji ogromna razlika izmeu vrednosti nedeljnog proizvoda Engleza, koji radi s jednim silnim automatom, i Kineza, koji ima samo kolovrat. Za isto vreme za koje Kinez isprede jednu funtu pamuka, Englez isprede vie stotina funti. Nekoliko stotina puta vea suma starih vrednosti uveava vrednost njegovog proizvoda, u kome se one odravaju u novom korisnom obliku, tako da mogu ponovo funkcionisati kao kapital. Godine 1782, govori nam F. Engels, usled nedostajanja radnika ostala je nepreraena vuna skupljena za prethodne tri godine; ona bi morala ostati nepreraena da nisu prile u pomo novopronaene maine.681 Naravno, rad opredmeen u mainama nije neposredno doneo na svet nijednog radnika, ali je uinio da je manji
681
F. Engels, Lage der arbeitenden Klasse in England, Leipzig 1845, str. 20.
broj radnika, dodajui relativno malo ivog rada, ne samo mogao da vunu proizvodno utroi i 22. glava Pretvaranje vika vrednostinego i da u obda joj doda novu vrednost, u kapital 545 liku pree itd. odri i njenu staru vrednost. Time je on ujedno pruio sredstva i podstrek za proirenu reprodukciju vune. ivi rad ima taj dar od prirode da stvarajui novu vrednost odrava staru. Stoga rad odrava i ovekoveava uvek u novom obliku sve vee kapital-vrednosti to vie rastu efikasnost, obim i vrednost njegovih sredstava za proizvodnju, dakle to vie napreduje akumulacija koja prati razvitak njegove proizvodne snage.682 Ova prirodna mo rada
Usled manjkave analize procesa rada i procesa oploavanja vrednosti klasina ekonomija nije nikad pravilno razumela ovaj vani momenat reprodukcije, kao to se, npr., moe videti u Ricarda. On kae, npr.: Ma kako se menjala proizvodna snaga, jedan milion ljudi proizvodi u fabrikama stalno istu vrednost. To je tano ako su dati obim i stepen intenzivnosti njihova rada. Ali to nita ne smeta, a Ricardo to previa u nekim svojim zakljucima, da milion ljudi pretvara u proizvod veoma razliite mase sredstava za proizvodnju prema razlinosti proizvodne snage njihova rada da otuda u svome proizvodu odravaju veoma razliite mase vrednosti, i da su prema tome veoma razliite i vrednosti proizvoda koji su plod njihova rada. Uzgred budi reeno, Ricardo je na ovom primeru uzalud pokuavao da J.-B. Sayu objasni razliku izmeu upotrebne vrednosti (koju ovde naziva wealth, materijalno bogatstvo) i razmenske vrednosti. Say mu je odgovorio: to se tie tekoe na koju ukazuje Ricardo govorei da primenjivanjem savrenih metoda milion ljudi moe proizvesti dva ili tri puta vie bogatstva a da ne proizvedu vie vrednosti, ova se tekoa gubi im u proizvodnji, kao to i treba, vidimo razmenu u kojoj dajemo proizvodne usluge svog rada, svog zemljita i svojih kapitala da bismo dobili proizvode. Ove proizvodne usluge jesu ono pomou ega mi dobijamo sve proizvode koji postoje na svetu... Dakle ... ukoliko je vea koliina korisnih stvari koje u proizvodnji nazvanoj razmena postiemo naim proizvodnim uslugama, utoliko je vea vrednost tih naih usluga, to veim bogatstvom raspolaemo. (J.-B. Say, Lettres a M. Malthus, Paris 1820, str. 168, 169.) Ova difficult^1* koja postoji za njega a ne za Ricarda, i koju Say treba da objasni; jeste u ovome: Zato se vrednost upotrebnih vrednosti ne poveava kad se usled poveanja proizvodne snage rada povea njihova koliina? Odgovor: Tekoa se reava na taj nain to se upotrebna vrednost izvoljeva nazvati razmenskom vrednou. Razmenska vrednost je stvar koja one way or another2* ima veze s razmenom. Pa nazovimo sada proizvodnju razmenom rada i sredstava za proizvodnju za proizvod i bie nam jasno kao sunce da emo dobijati toliko vie razmenske vrednosti koliko nam vie upotrebne vrednosti bude pruala proizvodnja. Drugim reima, to vie upotrebnih vrednosti, recimo arapa, bude radni dan davao fabrikantu arapa, tim bogatiji e on biti u arapama. Ali se Say iznenada prisea da s poveanjem koliine arapa pada njihova cena (koja, naravno, nema nikakva posla s razmenskom vrednou), poto konkurencija primorava njih (proizvoae) da
682 1+
tekoa 2* ovako ili onako
ispoljavaodeljak kao mo samoodranja kapitala kome je rad pripojen, se Proces akumulacije kapitala 546 VII upravo kao to se drutvene proizvodne snage rada ispoljavaju kao osobine kapitala, a stalno prisvajanje vika vrednosti od strane kapitaliste kao stalno samooploavanje kapitala. Sve snage rada dobijaju izgled snaga kapitala, kao to svi oblici vrednosti robe dobijaju izgled novanih oblika. S porastom kapitala raste razlika izmeu primenjenog i utroenog kapitala. Drugim reima: sredstva za rad, kao: zgrade, maine, cevi za odvodnjavanje, teglea stoka, aparati svih vrsta, koji kroz dui ili krai period, u punom svom obimu u stalno ponavljanim procesima proizvodnje, funkcioniu ili slue za postizanje odreenih korisnih uinaka, rastu i u vrednosti i u svojoj masi, dok se tek postepeno rabate, te stoga samo malo-pomalo gube svoju vrednost, pa je tako samo malo-pomalo i prenose na proizvod. U onoj meri u kojoj ta sredstva za rad slue za stvaranje proizvoda ne dodajui proizvodu nikakvu vrednost, tj. ukoliko se primenjuju u potpunosti a troe samo delimino, ine ona, kao to je ranije izloeno, istu besplatnu uslugu kao i prirodne sile, voda, para, vazduh, elektricitet itd. Ova besplatna sluba prolog rada, kada je prihvati i nadahne ivi rad, akumulie uporedo s rastuom razmerom akumulacije. Poto se proli rad uvek preodeva u kapital, tj. poto pasiva rada radnika A, B, C itd. dobija oblik aktive ne-radnika X, to su buruji i politiki ekonomisti puni hvale za zasluge prolog rada.
svoje proizvode prodaju po toliko koliko ih staju. Ali, odakle onda profit ako kapitalista robu prodaje po ceni kotanja? Ali, never mind1*. Say izjavljuje da sada svaki, usled pojaane proizvodnosti, u zamenu za isti ekvivalent dobija dva para arapa umesto ranijeg jednog itd. Rezultat do kojeg on dolazi upravo je onaj Ricardov stav koji je on hteo pobiti. Posle ovog ogromnog umnog naprezanja Say se ovako pobedonosno obraa Malthusu: Ovo je, gospodine, dobro povezana teorija bez koje je, izjavljujem, nemogue objasniti najvee tekoe politike ekonomije, a naroito pitanje kako jedna nacija moe bivati sve bogatija dok njenim proizvodima opada vrednost, a ovamo se bogatstvo ipak sastoji iz vrednosti. (Isto, str. 170.).0 ovakvim i slinim majstorijama u Sayevim Lettres pie jedan engleski ekonomist: Ovi izvetaeni maniri brbljanja (those affected ways of talking) sainjavaju u celini ono to se g. Sayu dopada da naziva svojom doktrinom, i to on od srca preporuuje Malthusu da predaje u Hertfordu ,kao to se to ve ini dans plusieurs parties de lEurope2*. On kae: ,Ako u svim ovim postavkama naete neeg paradoksnog, onda pogledajte stvari koje one izraavaju, i smem se nadati da e vam se uiniti veoma jednostavne i veoma razumne.' Nema sumnje, a ujedno e, usled istog procesa, ispasti sve drugo samo ne originalne i vane. (An Inquiry into those Principles respecting the Nature of Demand etc., str. 110.)
** nita za to 2* u vie delova Evrope
kotski genije MacCulloch glava Pretvaranje vika vrednosti uak i 547 odredio je prolom radu kapital naroitu 22. platu (kamatu, profit itd.).61 Sve vea Vanost prolog rada, koji u obliku sredstava za proizvodnju sarauje u ivom procesu rada, pripisuje se, dakle, njegovom kapitalskom obliju, onom obliju koje je postalo tue samome radniku, iji je on proli i neplaeni rad. Praktini agenti kapitalistike proizvodnje i njihovi ideoloki brbljivci isto tako su nesposobni da sredstvo za proizvodnju zamisle odvojeno od antagonistike drutvene karakterne maske koja mu je danas prilepljena, kao to i vlasnik robova ne moe da zamisli samog radnika odvojenog od njegovog robovskog karaktera. Kad je dat stepen eksploatacije radne snage, masu vika vrednosti odreuje broj istovremeno eksploatisanih radnika, a ovaj odgovara, mada u promenljivoj srazmeri, veliini kapitala. Dakle, to kapital vie raste usled uzastopne akumulacije, to vie raste i suma vrednosti koja se epa na fond potronje i fond akumulacije. Kapitalista moe i da ivi veselije i da se ujedno vie odrie. I naposletku, sve opruge proizvodnje odskau utoliko energinije to se vie proiruje njen razmer s poveanjem mase predujmljenog kapitala.
5. Takozvani fond rada
U toku ovog istraivanja pokazalo se da kapital nije neka stalna veliina, ve da je elastian deo drutvenog bogatstva, koji se s podelom vika vrednosti na dohodak i dodatni kapital stalno menja. Zatim smo videli da, ak i kad je data veliina kapitala koji funkcionie, njemu pripojena radna snaga, nauka i zemlja (pod kojom se u ekonomiji imaju razumeti i svi predmeti rada koji postoje od prirode, bez ovekove saradnje) sainjavaju elastine potencije kapitala i da mu one u izvesnim granicama doputaju slobodniji zamah, nezavisan od same njegove veliine. Pri tome smo bili apstrahovali sve okolnosti u prometnom procesu koje dovode do toga da iste mase kapitala imaju uinke veoma razliitog stepena. Bili smo apstrahovali svaku racionalniju kombinaciju koja se neposredno i planski dade postii postojeim sredstvima za proizvodnju i postojeim radnim snagama, jer smo kao pretpostavku uzeli ogranien okvir kapitalistike proizvodnje, dakle isto spontan oblik drutvenog procesa proizvodnje. Klasina ekonomija oduvek je volela da drutveni kapital shvata kao stalnu veliinu sa stalnim stepenom uinka. Ali,
81 MacCulloch je uzeo patent na wages of past labour1* davno pre nego to je Senior uzeo patent na wages of abstinence2*.
* nagradu za proli rad 2* nagradu za uzdravanje
predrasuda je postala pravom dogmom tek pod rukom Jeremy Benthama, toga ultrafilistra, toga trezveno-pedantnog, brbljivog proroka obine buroaske pameti 19. veka.683 Bentham je meu filozofima to je Martin Tupper meu pesnicima. I jednog i drugog mogla je da isfabrikuje samo Engleska. 684 S njegovom dogmom da je drutveni kapital u svakom datom vremenu stalna veliina, postaju potpuno nepojmljive i najobinije pojave procesa proizvodnje, kao npr. njegova iznenadna skupljanja i irenja, pa ak i akumulacija. 685 Tu dogmu iskoriavali su u apologetske svrhe, pored samog Benthama, i Malthus, James Mili, MacCulloch itd., naroito da bi kao stalnu veliinu prikazali jedan deo kapitala, promenljivi kapital, kapital koji se moe preobraati u radnu snagu. Oni su materijalnu egzistenciju promenljivog kapitala, tj. masu ivotnih sredstava koju on za radnika predstavlja, ili takozvani fond rada, prebajali u odvojen
Uporedi, izmeu ostalog: J. Bentham, Thiorie des peines et des recompenses, preveo Et. Dumont, 3. izd., Paris 1826, sv. II, knj. IV, gl. II. 93 Jeremy Bentham je isto engleski fenomen. ak i da ne izuzmemo naeg filozofa Christiana Wolfa, nikada se ni u jednoj zemlji najprozainija banalnost nije ovako samodopadljivo bakarila. Princip korisnosti nije bio Benthamovo otkrie. On je, samo bez duha, reprodukovao ono to su Helvetius i ostali Francuzi 18. veka bili duhovito kazali. Ako, npr., elimo znati ta je psu korisno, onda moramo prouiti pseu prirodu. Sama ova priroda ne da se iskonstruisati iz principa korisnosti. Kad taj princip primenimo na oveka, tj. kad njime hoemo da ocenjujemo sve ljudske radnje, pokrete, odnose itd., onda je tu u pitanju prvo ljudska priroda uopte, a potom ona koja se menja u svakoj istorijskoj epohi. Sve se to Benthama mnogo ne tie. S najnaivnijom suvoparnou on modernog filistra, osobito engleskog filistra, uzima kao tip normalnog oveka. Sve to je tom uzor-tipu normalnog oveka i njegovom svetu korisno, to je i samo po sebi korisno. Tim merilom on onda meri prolost, sadanjost i budunost. Na primer, hrianska religija je korisna jer sa verskog gledita osuuje iste zloine koje s pravnog gledita osuuje i kazneni zakonik. Umetnika kritika tetna je jer smeta potenom svetu da uiva u Martinu Tupperu itd. Takvim ubretom ispunio je taj potenjakovi, ija je deviza nulla dies sine lineat16#l, itava brda knjiga. Kad bih imao smelost svoga prijatelja H. Heinea, nazvao bih g. J. Benthama genijem u buroaskoj gluposti. 685 Politiki ekonomisti odvie su skloni da odreuju koliinu kapitala i odreen broj radnika tretiraju kao orua za proizvodnju koja imaju jednoobraznu snagu i koja deluju sa izvesnom jednoobraznom intenzivnou... Oni koji tvrde da su robe jedini agenti proizvodnje dokazuju da se proizvodnja uopte ne moe proiriti, jer bi se za takvo proirenje prethodno morala umnoiti ivotna sredstva, sirovine i alati, a to stvarno izlazi na to da nema poveanja proizvodnje bez njenog prethodnog poveanja, ili drugim reima, da je svako poveanje nemogue. (S. Bailey, Money and its Vicissitudes, str. 58. i 70.) Bailey kritikuje dogmu poglavito sa stanovita prometnog procesa.
82
deo drutvenog bogatstva, deo koji je omeen lancima prirode i koji se ne moe prekoraiti. Da bi se stavio u kretanje onaj deo drutvenog bogatstva koji treba da funkcionie kao postojani kapital, ili, da se izrazimo materijalno, kao sredstva za proizvodnju, iziskuje se odreena masa ivog rada. Ova je data tehnoloki. Ali, niti je dat broj radnika koji se trai da tu masu rada ostvari, jer se to menja sa stepenom eksploatacije individualne radne snage, niti je data cena te radne snage, ve samo njena minimalna, i to jo vrlo elastina granica. injenice na kojima ova dogma poiva jesu ove: S jedne strane, radnik nema prava da uestvuje u reavanju o podeli drutvenog bogatstva na sredstva potronje za ne-radnike i na sredstva za proizvodnju. S druge strane, on moe samo u izuzetno povoljnim sluajevima uveati tzv. fond rada na raun dohotka bogataa. 65 Do kakve se besmislene tautologije dolazi kad se kapitalistika granica fonda rada hoe da prikae kao njegova drutvena prirodna granica, pokazae nam izmeu ostalog profesor Fawsett.
Opticajni kapital66 neke zemlje, kae on, jeste njen fond rada. Stoga, da bismo izraunali prosenu novanu najamninu koju svaki radnik dobija, imamo prosto da podelimo taj kapital brojem radnikog stanovnitva. 67
To e, dakle, rei: prvo saberemo u jednu sumu sve stvarno isplaene individualne najamnine, a onda postavljamo tvrdnju kako ta suma sainjava zbir vrednosti od boga i prirode utvrenog fonda rada. Tako dobijenu sumu delimo naposletku brojem radnika, da bismo opet otkrili koliko svakom radniku individualno moe proseno pripadati. Mora se priznati da je ovaj postupak osobito prepreden! On ne smeta g. Fawsettu da u istom dahu kae:
J. St. Mili kae u Principles of Political Economy [knj. II, gl. 1, 3]: Proizvod rada deli se u dananje vreme u obrnutoj srazmeri prema radunajvei deo pripada onima koji nikad ne rade, sledei po veliini onima iji je rad skoro samo nominalan, i tako se nagrada sve vie srozava to je rad tei i neugodnija tako da najzamorniji telesni rad, koji najvie iscrpljuje, ne moe pouzdano raunati .ni na ono to mu je za ivot najpotrebnije. Da bi se izbegli nesporazumi, napomenuu da bi, iako se ljudi kao J. St. Mili itd. moraju prekoravati zbog Protivrenosti izmeu njihovih starih ekonomskih dogmi i njihovih modernih tendencija, bilo potpuno nepravedno trpati ih na jednu gomilu sa apologetima vulgarne ekonomije. 86 H. Fawcett, profesor politike ekonomije u Kembridu, The Economic Position of the British Labourer, London 1865, str. 120. 87 Na ovom mestu podseam itaoca da sam ja prvi upotrebio kategorije promenljivi i postojani kapital. Politika ekonomija posle A. Smith-a nainila je od odredaba koje su u njima sadrane i od razlike izmeu oblika stalnog i opticajnog kapitala, koja potie iz prometnog procesa, jednu arenu meavinu. Blie o tome u drugom odeljku druge knjige.
66

Celokupno bogatstvo koje se u Engleskoj akumulira za godinu dana deli se na dva dela. Jedan deo upotrebljava se u Engleskoj radi odranja nae vlastite industrije. Drugi deo izvozi se u druge zemlje... Deo koji se upotrebljava na nau industriju ne ini neki znatan deo bogatstva koje se u ovoj zemlji godinje akumulie.686
Dakle, vei deo vika vrednosti koji se dobija svake godine i koji je engleskom radniku otet bez ekvivalenta ne pretvara se u kapital u Engleskoj, ve u stranim zemljama. Ali, sa ovako izvezenim dodatnim kapitalom izvozi se i jedan deo fonda rada, toga fonda koji su izmislili bog i Bentham.687
Fawcett, The Economic Position etc., str. 123, 122. Moe se rei da se iz Engleske svake godine izvozi ne samo kapital, nego da se izvoze i radnici pod formom iseljavanja. Ali se u tekstu nikako ne govori o peculiumt167! koji sa sobom ponesu iseljenici, koji veinom nisu radnici. Oni su velikim delom zakupniki sinovi. Engleski dodatni kapital, koji se godinje alje u inostranstvo na ukamaenje, nesravnjivo je vei u srazmeri prema godinjoj akumulaciji nego godinje iseljavanje prema godinjem prirataju stanovnitva.
687
686
551
G L A V A D V A D E S E T T R E A
Opti zakon kapitalistike akumulacije

1. Pri nepromenjenom sastavu kapitala, tranja za radnom snagom raste s akumulacijom
U ovoj glavi raspravljaemo o uticaju koji porast kapitala vri na sudbinu radnike klase. Najvaniji inioci u ovom istraivanju jesu sastav kapitala i promene kroz koje taj sastav prolazi u toku procesa akumulacije. Sastav kapitala treba posmatrati s dvostrukog gledita. Kad se radi o vrednosti, on se odreuje srazmerom u kojoj se kapital deli na postojani kapital, odnosno vrednost sredstava za proizvodnju, i na promenljivi kapital, odnosno vrednost radne snage, ukupnu sumu najamnina. Kad je re o materiji, tj. o tome kako ona funkcionie u procesu proizvodnje, svaki kapital deli se na sredstva za proizvodnju i ivu radnu snagu; ovaj sastav odreuje se srazmerom izmeu mase upotrebljavanih sredstava za proizvodnju, s jedne strane, i koliine rada koja se za njihovo upotrebljavanje zahteva, s druge strane. Prvi sastav nazivamo vrednosnim sastavom, a drugi tehnikim sastavom kapitala. Izmeu jednog i drugog postoji tesan meusobni odnos. Da bih taj odnos izrazio, ja vrednosni sastav, ukoliko on biva odreivan svojim tehnikim sastavom ije se promene u njemu ogledaju, nazivam organskim sastavom kapitala. Gde bude bilo rei jednostavno o sastavu kapitala, valja da italac podrazumeva njegov organski sastav. Mnogobrojni pojedinani kapitali koji su plasirani u nekoj odreenoj grani proizvodnje imaju vie ili manje razliit sastav. Proek njihovih pojedinanih sastava daje nam sastav ukupnog kapitala te grane proizvodnje. Naposletku ukupni proek prosenih sastava svih grana proizvodnje prikazuje nam sastav drutvenog kapitala neke zemlje, i u krajnjoj liniji, u sledeim izlaganjima samo je o njemu re. Porast kapitala ukljuuje, i porast njegovog promenljivog sastavnog dela, odnosno dela preobraenog u radnu snagu. Jedan deo kapitalizovanog vika vrednosti mora se uvek ponovo pretvoriti u promenljivi kapital ili dodatni fond rada. Ako pretpostavimo da uz
inae jednake okolnosti sastav kapitala ostaje neizmenjen, tj. da odreena masa sredstava za proizvodnju, ili postojani kapital, stalno iziskuje istu masu radne snage da bi bila stavljena u pokret, onda je oevidno da e se tranja za radom i fond radnikih ivotnih sredstava poveati srazmerno poveanju kapitala, i to tim bre to bre raste kapital. Poto kapital svake godine proizvodi izvestan viak vrednosti, od kojega se svake godine jedan deo prisajedinjuje originalnom kapitalu; poto i sam ovaj prirataj svake godine biva vei, jer raste obim kapitala koji se ve nalazi u funkciji; naposletku, poto se pod naroitim podsticajima nagona za bogaenjem, npr. otvaranjem novih trita, novih oblasti za plasiranje kapitala usled novorazvijenih drutvenih potreba itd., razmer akumulacije moe iznenadno uveati prostom promenom podele vika vrednosti ili vika proizvoda na kapital i dohodak, to akumulacione potrebe kapitala mogu premaiti uveanje radne snage, tj. broja radnika, tranja za radnicima premaiti njihovu ponudu i usled toga se najamnine popeti. tavie, ovo se najzad i mora dogoditi ako gornja pretpostavka potraje bez promene. Poto se svake godine zapoljava vie radnika nego prethodne godine, pre ili posle mora nastupiti momenat kada potrebe akumulacije poinju premaivati obinu ponudu rada, kada se, dakle, najamnina poinje penjati. Kroz celu prvu polovinu 18. veka uju se u Engleskoj albe na tu pojavu. Ipak, vie ili manje povoljne okolnosti u kojima se radnici odravaju i mnoe ni u emu ne menjaju osnovni karakter kapitalistike proizvodnje. Kao to prosta reprodukcija neprekidno reprodukuje kapitalistiki odnos, kapitaliste na jednoj, najamne radnike na drugoj strani, tako i reprodukcija u proirenom razmeru, ili akumulacija, reprodukuje kapitalistiki odnos u proirenom razmeru, vie kapitalista ili krupnije kapitaliste na jednom polu, vie najamnih radnika na drugome. Reprodukcija radne snage, koja se neprekidno mora pripojavati kapitalu kao sredstvo za oploavanje vrednosti, koja se njega ne moe osloboditi i ija se podlonost kapitalu prikriva jedino menjanjem individualnih kapitalista kojima se prodaje, u stvari je jedan moment reprodukcije samog kapitala. Akumulacija kapitala znai, dakle, umnoavanje proletarijata.688
ovek je vlasnik praume i postupa s praumom kao sa svojim vlasnitvom isto onako bez okolienja kao i orangutan. On, dakle, nije proleter, i bio bi to samo kad bi prauma njega eksploatisala umesto on nju. to se tie njegovog zdravstvenog stanja, ovo bi izdralo poreenje ne samo s modernim proleterom nego i sa sifilistinom i krofuloznom potovanom gospodom. Meutim, verovatno je da l * Vidi u 7. tomu ovog izdanja. g. Wilhelm Roscher pod praumom razume svoju zaviajnu Lineburku pustaru.
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 553
Ovu postavku je klasina ekonomija tako dobro razumela da su A. Smith, Ricardo i dr., kao to sam ve spomenuo, akumulaciju ak pogreno izjednaili s potronjom itavog kapitalizovanog dela vika proizvoda od strane proizvodnih radnika, ili s njegovim pretvaranjem u dodatne najamne radnike. John Bellers rekao je jo 1696:
Mogao bi kogod imati 100 000 ekera zemlje, i isto toliko funti novca, i isto toliko stoke, ta bi taj bogati ovek bez radnika bio drugo nego i sam jedan radnik? I poto su radnici ti koji ljude bogate, onda to vie radnika, to vie bogataa... Rad siromahov rudnik je bogataev.689
Tako i Bernard de Mandeville poetkom 18. veka:

Tamo gde je svojina dovoljno zatiena bilo bi lake iveti bez novca nego bez sirotinje, jer ko bi obavljao rad? ... Kao god to radnike treba zatititi da ne skapavaju od gladi, tako im ne treba dati nita to je vredno da se utedi. Ako se tu ili tamo neko iz najnie klase neobinim trudom i skomraenjem izdigne iznad poloaja u kome je odrastao, niko ga u tome ne mora spreavati; tavie, za svako privatno lice, za svaku privatnu porodicu u drutvu neosporno je najpametniji plan da budu uvami; ali je u interesu svih bogatih nacija da najvei deo siromaha nikad ne bude besposlen, a da ipak uvek potroe sve to prime... Oni koji se izdravaju svakodnevnim radom nemaju drugog podstreka za svoju uslunost sem svojih potreba, koje je mudro ublaavati, a bilo bi ludo leiti. Jedina stvar koja radnog oveka goni na vrednou jeste umerena najamnina. Premala najamnina uinie ga, ve prema njegovom linom temperamentu, malodunim ili oajnim, prevelika drskim i lenjim... Iz dosadanjeg izlaganja izlazi da se u jednoj slobodnoj naciji, kod koje robovi nisu doputeni, najpouzdanije bogatstvo sastoji iz mnotva radnih siromaha. Pored toga to su oni i nepresuni izvor za flotu i vojsku, bez njih ne bi bilo nikakvog uivanja, niti bi se mogla iskoristiti vrednost proizvoda ma koje zemlje. Da bi se drutvo (a ono se, naravno, sastoji iz ne-radnika) uinilo srenim, a narod ak i u bednim prilikama zadovoljnim, potrebno je da velika veina ostane u neznanju i u siromatvu. Znanje uveava i umnoava nae elje, a to manje neki ovek ima elja, to je lake zadovoljiti njegove potrebe.690
As the Labourers make men rich, so the more Labourers, there will be the more rich men... the Labour of the Poor being the Mines of the Rich. (John Bellers, Proposals for raising etc,, str. 2.) ivotnih sredstava)1, a za dravu ka bogatstvu (naime za zemljoposednike, kapitaliste i njihove politike dostojanstvenike i agente). An Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 54.)
689
Ono to Mandeville, poten ovek i bistra glava, jo nije shvatio 554 VII odeljak Proces akumulacije kapitala jeste da sam mehanizam procesa akumulacije, poveavajui kapital poveava i masu radnih siromaha, tj. najamnih radnika, koji svoju radnu snagu pretvaraju u sve veu oplodnu snagu rastueg kapitala, i koji upravo time moraju ovekoveavati svoj odnos zavisnosti prema svom vlastitom proizvodu, olienom u kapitalisti. U pogledu ovog odnosa zavisnosti napominje ser F. M. Eden u svojoj knjizi Poloaj
sirotinje, ili istorija radnike klase Engleske:
Naa zona zahteva rad za zadovoljavanje potreba i zbog toga bar jedan deo drutva mora neumorno raditi... Nekima koji ne rade proizvodi radinosti ipak stoje na raspolaganju. Ali za ovo ti sopstvenici duguju samo civilizaciji i redu; oni su ista tvorevina graanskih ustanova.691 Jer ove su ustanove priznale da se plodovi rada mogu prisvajati i drukije, a ne samo radom. Ljudi s nezavisnim imetkom imaju biti zahvalni za svoj imetak gotovo potpuno radu drugih, a ne svojim sopstvenim sposobnostima, koje nikako nisu bolje nego u drugih ljudi; bogatai se od sirotinje ne razlikuju po tome to poseduju zemlju i novac, ve po tome to imaju komandu nad radom (the command of labour)... Ono to odgovara sirotinji nije bedan i ropski poloaj, ve poloaj ugodne i liberalne zavisnosti (a state of easy and liberal dependence), a za sopstvenike dovoljan uticaj i vlast nad onima koji rade za n j i h . . . Takav odnos zavisnosti, kao to zna svaki poznavalac ljudske prirode, potreban je za dobrobit samih radnika.692
Uzgred budi reeno, ser F. M. Eden jedini je uenik Adama Smith-a koji je u 18. veku dao neto od znaaja.693
691 Eden je morao pitati: ija su tvorevina graanske ustanove? Sa stanovita pravne iluzije, on zakon ne smatra proizvodom materijalnih odnosa proizvodnje, nego naprotiv smatra odnose proizvodnje za proizvod zakona. samo sa ovo nekoliko rei: *LEsprit des lois, cest la proprit1 *, Linguetf188! je sruio Montesquieu-ov iluzorni Esprit des Lois2*. 692 Eden, The State of the Poor etc., tom I, knj. 1, gl. 1, str. 1, 2. i predgovor, str. XX. 693 Ako bi italac hteo da podseti na Malthusa, iji je Essay on Population iziao 1798, ja u mu napomenuti da je taj spis u svom prvom obliku samo jedan aki povran i popovski izdeklamovan plagijat iz Defoe-a, ser Jamesa Steuarta, Townsenda, Franklina, Wallace-a i dr., i da u njemu nema ni jedne jedine originalne misli. Velika senzacija koju je taj spis izazvao izvirala je iskljuivo iz partijskih interesa. Francuska revolucija nala je u Engleskoj strasne branioce; naelo stanovnitva, koje se lagano izgradilo u 18. veku, a onda bilo usred jedne velike so1+ lanstvo 2* neodoljivu pohlepu3* prepreke koje tee da otupe Kupidonove strele 4* starijeg (tj. oca 2Mirabeau-a iz revolucije) 5* ove vrste 1 * Duh zakona, to je svojina. * Duh zakona
Pod uslovima akumulacije povoljnim za radnike, kakve smo dosad pretpostavljali, odnos zavisnosti radnika od kapitala dobija snoljive ili, kako Eden kae, ugodne i liberalne oblike. Umesto da s uveavanjem kapitala postane intenzivniji, on postaje'samo ekstenzivniji, tj. oblast eksploatacije i vladavine kapitala iri se samo s njegovom sopstvenom razmerom i brojem njegovih podanika. Od
cijalne krize uz velike talambase proglaeno za najefikasnije sredstvo protiv teorija Condorcet-a i drugih, engleska oligarhija je oduevljeno pozdravila kao istrebitelja svih prohteva za ljudskim razvitkom. Malthus, kojega je njegov uspeh neobino iznenadio, dao se onda na to da povrno skupljen materijal sabije u stari okvir i da mu doda nov materijal, ali ne svoj nego od drugih uzet. Uzgred emo napomenuti da je Malthus, iako je bio pop anglikanske crkve, ipak poloio monaki zavet neenstva. To je, naime, jedan od'uslova za fellowship694* na protestantskom univerzitetu u Kembridu. Mi ne dozvoljavamo da oenjeni budu lanovi kolegija. Naprotiv, im se neko oeni, samim tim prestaje biti lan. (Reports of Cambridge University Commission, str. 172.) Ova okolnost ide u prilog Malthusu u poreenju s ostalim protestantskim popovima, koji su odbacili katoliku obavezu neenstva i u tolikoj meri usvojili zakon Budite plodni i mnoite se kao svoju specifinu biblijsku misiju da svugde u doista nepristojnom stepenu doprinose umnoavanju stanovnitva, dok u isto vreme radnicima propovedaju naelo stanovnitva. Karakteristino je da su gospoda iz protestantske teologije, ili bolje rei crkve, monopolisali i dalje monopoliu za sebe tu kakljivu taku, ekonomski prerueni prvi greh, Adamovu jabuku, taj urgent app^tit2*, the checks which tend to blunt the shafts of Cupid3*, kako se veselo izraava pop Townsend. Izuzev venecijanskog kaluera Ortesa, knjievnika originalnog i duhovitog, veina propovednika teorije stanovnitva jesu protestantski popovi. Takav je sluaj sa
694 koji je naprezao svaki ivac ne bi li, ukoliko je to u njegovoj moi, iz seanja ljudskog izbrisao ak i njeno ime. (Isto, str. 8.) Ali, ne gubite hrabrost, ljubitelji istine, ateizam je kratka veka. (Isto, str. 17.) Adam Smith je tako strano pokvaren (the atrocious wickedness), da po zemlji propoveda ateizam (naroito svojom Theory of moral sentiments) . . . Poznajemo mi Vae smicalice, g. doktore! Vi dobro mislite, ali ovaj put pravite raun bez krmara. Na primeru blagorodnog g. Davida Hume-a Vi hoete da nas obmanete kako je ateizam jedino okrepljenje (cordial) za neki utuen duh i jedini ustuk protiv straha od s m r t i . . . samo se smejte nad ruevinama Vavilona i estitajte okorelom zlikovcu faraonu! (Isto, str. 21, 22.) Jedan od pravovernih pametnjakovia, koji je poseivao predavanja A. Smith-a, pisao je posle Smith-ove smrti: Prijateljstvo prema Hume-u spreavalo je Smith-a da bude hri a n i n . . . On je Hume-u sve verovao na re. Da mu je Hume rekao da je mesec zelen sir, on bi mu poverovao. Zato mu je verovao i to da nema boga ni u d a . . . U svojim politikim principima bio je blizak republikanstvu. (The Bee. By James Anderson, 18 svezaka, Edinburgh 1791 - 1793, sv. III, str. 164, 165.) Pop Th. Chalmers osumnjiio je A. Smith-a da je kategoriju neproduktivnih radnika izmislio iz iste pakosti ba za protestantske popove, uprkos njihovom blagoslovenom radu u vinogradu gospodnjem.
35 Marx-Engels (21)

Brucknerom vidi: Theorie du Systeme animal, Leyden 1767, gde je itava moderna teorija stanovnitva iscrpena i za koju je sve ideje dala prolazna prepirka izmeu Quesnaya i njegova uenika Mirabeau pre-a4* o istom predmetu; zatim s popom Wallace-om, s popom Townsendom, s popom Malthusom i njegovim uenikom arhipopom Th. Chalmersom, da i ne pominjemo manja popovska piskarala in this line5*. Politikom ekonomijom bavili su se u poetku filozofi, kao Hobbes, Locke, Hume; poslovni ljudi ili dravnici kao Thomas Morus, Temple, Sully, de Witt, North, Law, Vanderlint, Cantillon, Franklin, a teorijski i s velikim uspehom osobito lekari, kao Petty, Barbon, Mandeville, Quesnay. Jo polovinom 18. veka izvinjavao se preasni g. Tucker, za svoje vreme znaajan ekonomist, to se bavi Mamonom. Docnije kucnu as i za protestantske popove, i to s principom stanovnitva. Upravo kao da je naslutio tu prljavu konkurenciju, Petty, koji je u stanovnitvu gledao temelj bogatstva i kao Adam Smith bio zakleti neprijatelj popova, pisao je: Religija cveta najbolje tamo gde se popovi najvie odriu zemaljskih
njihovog vlastitog vika proizvoda, koji se neprekidno poveava i koji se u sve veoj meri pretvara u dodatni kapital, vraa im se tada vei deo u obliku platenih sredstava, tako da mogu proiriti krug svoje potronje, bolje se snabdevati odelom, nametajem itd. i stvarati male novane rezervne fondove. Ali, kao god to bolje odevanje, bolja
35 Marx-Engels (21)
ishrana i postupanje i vei peculiuml167! ne ukidaju odnos zavisnosti i eksploataciju za roba, tako ih ne ukidaju ni za najamnog radnika. Dizanje cene rada usled akumulacije kapitala kae u stvari samo to da obimnost i teina zlatnog lanca koji je najamni radnik sam sebi ve iskovao doputaju da se on malo manje zategne. U kontroverzama o ovom pitanju veinom se previala glavna stvar, naime differentia specifica1* kapitalistike proizvodnje. U njoj se radna snaga ne kupuje zato da bi se njenom uslugom ili njenim proizvodom zadovoljile line potrebe kupeve. Kupev cilj je da oplouje svoj kapital, da proizvodi robe koje sadre vie rada nego to on plaa, ija vrednost, dakle, sadri jedan deo koji ga nita ne staje, a ipak se prodajom roba realizuje. Proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vika jeste apsolutni zakon ovog naina proizvodnje. Radna snaga moe da se prodaje samo ukoliko sredstva za proizvodnju odrava kao kapital, ukoliko svoju vlastitu vrednost reprodukuje kao kapital i ukoliko u neplaenom radu prua izvor dodatnog kapitala. 695 Uslovi pod kojima se radna snaga prodaje, bili oni za radnika vie ili manje povoljni, ukljuuju, dakle, nunost da se ona stalno nanovo prodaje i da se reprodukcija bogatstva kao kapitala stalno proiruje. Kao to smo videli, priroda najamnine zahteva da radnik stalno daje odreenu koliinu neplaenog rada. ak da nikako i ne govorimo o dizanju najamnine sa uporednim padanjem cene rada itd., poveanje najamnine znai u najboljem sluaju samo smanjivanje koliine neplaenog rada koji radnik mora dati. To se smanjivanje nikad ne moe produiti do take na kojoj bi ugrozilo sam sistem. I ne uzev u obzir otre sukobe oko stope najamnine a ve je Adam Smith pokazao da u takvom sukobu gazda uglavnom uvek ostaje gazda dizanje cene rada koje proistie iz akumulacije kapitala pretpostavlja sledeu alternativu: Ili cena rada produuje da se die zato to njeno dizanje ne ometa napredovanje akumulacije; a u tome nema nieg udnovatog, jer, kae A. Smith,
ak i sa smanjenim profitom moe kapital ne samo produiti da se uveava, nego, tavie, da se mnogo bre uveava... Obino krupni kapital raste ak uz manji profit bre nego mali kapital uz veliki profit. (Wealth of Nations II, str. 189.)
Primedba uz drugo izdanje. Meutim, granica zapoljavanja industrijskih kao i poljoprivrednih radnika jedna je ista: naime, mogunost za preduzetnika da istera neki profit iz proizvoda njihovog r a d a . . . Poraste li stopa najamnine toliko da majstorova dobit padne ispod prosenog profita, onda on prestaje da ih zapoljava ili ih zapoljava samo pod uslovom da dopuste snienje najamnine. 1 * specifino obeleje (John Wade, History of the Middle and Working Classes, str. 240.)
695
35
U ovom sluaju je oigledno da smanjivanje neplaenog rada niukoliko ne ometa irenje vladavine kapitala. Ili, a ovo je druga strana alternative, akumulacija poputa usled dizanja cene rada, jer aoka zarade otupljuje. Akumulacija opada. Ali s njenim opadanjem iezava i uzrok njenog opadanja, naime nesrazmera izmeu kapitala i izrabljive radne snage. Mehanizam kapitalistikog procesa proizvodnje, dakle, sam otklanja prepreke koje sebi prolazno stvara. Cena rada pada ponovo na nivo koji odgovara potrebama oploavanja kapitala, bilo da je taj nivo ispod ili iznad nivoa ili jednak nivou koji je vaio kao normalan pre nego to je nastupilo dizanje najamnine. Jasno je: ne ini, u prvom sluaju, opadanje apsolutnog ili proporcionalnog porasta radne snage, ili radnog stanovnitva, kapital preobilnim, ve naprotiv, uveanje kapitala ini da je izrabljiva radna snaga nedovoljna. I ne ini, u drugom sluaju, poveanje apsolutnog ili proporcionalnog porasta radne snage, ili radnog stanovnitva, kapital nedovoljnim, ve naprotiv, opadanje kapitala ini izrabljivu radnu snagu suvinom i sniava joj cenu. To su ova apsolutna kretanja u akumulaciji kapitala koja se u masi izrabljive radne snage odraavaju kao relativna kretanja, zbog ega se ini kao da potiu iz kretanja same te mase. Da upotrebimo jedan matematiki izraz: veliina akumulacije je nezavisna promenljiva, veliina najamnine je zavisna, a ne obrnuto. Tako se u fazi krize u industrijskom ciklusu opti pad robnih cena izraava kao dizanje relativne vrednosti novca, a u fazi prosperiteta opte dizanje robnih cena kao pad relativne vrednosti novca. Iz ovoga tzv. currency-kola[81] izvodi zakljuak da visoke cene znae da je u prometu previe novca, a niske cene da ga ima premalo696*. Njeno neznanje i potpuno neshvatanje injenica 77 imaju dostojan pandan u ekonomistima koji one pojave akumulacije tako tumae da jedanput ima premalo, a drugi put odvie najamnih radnika. Zakon kapitalistike proizvodnje, na kojemu se temelji tobonji prirodni zakon stanovnitva, svodi se prosto na ovo: odnos izmeu kapitala, akumulacije i stope najamnine samo je odnos izmeu neplaenog rada pretvorenog u kapital i dodatnog rada potrebnog za kretanje dodatnog kapitala. To, dakle, nikako nije odnos izmeu dve meusobno nezavisne veliine, s jedne strane veliine kapitala, s druge broja radnog stanovnitva, ve je, naprotiv u krajnjoj instanciji samo odnos izmeu neplaenog i plaenog rada istog radnog stanov77
Upor.: Karl Marx, Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 166. i dalje.
696 nehotice namee pitanje: kako je radnik od gospodara nad kapitalombudui da je njegov tvoracmogao postati robom kapitala? (Von Thiinen, Der isolierte Staat, Zweiter Teil. Zweite Abtheilung, Rostock 1863, str. 5, 6.) Thiinenova je zasluga to je postavio pitanje. Odgovor koji je on dao prosto je detinjast.

14 U 3. i 4. izdanju: da visoke cene znae da je u prometu premalo novca, a niske cene da ga ima previe. Ispravka se slae s tekstom autorizovanog francuskog prevoda.
nitva. Ako koliina neplaenog rada, koji radnika klasa daje, a kapitalistika klasa akumulie, raste dovoljno brzo da bi se samo izvanrednim dodatkom plaenog rada mogla pretvarati u kapital, onda se najamnina die i, ako je sve drugo jednako, neplaeni rad srazmerno opada. Ali im to opadanje dospe do take na kojoj se viak rada, kojim se kapital hrani, ne nudi vie u normalnoj koliini, nastupa reakcija: od dohotka se kapitalie manji deo, akumulacija se koi, a kretanje najamnine navie dobija protivudar. Povienje cene rada ostaje, dakle, ukljeteno u granicama koje ne samo da ostavljaju netaknutim temelje kapitalistikog sistema, nego jo obezbeuju njegovu reprodukciju u sve veem razmeru. Prema tome, zakon kapitalistike akumulacije, izmistificiran u jedan prirodni zakon, izraava u stvari samo to da njena priroda iskljuuje svako takvo opadanje stepena eksploatacije rada, ili svako takvo dizanje cene rada koje bi ozbiljno moglo ugroziti stalnu reprodukciju kapitalistikog odnosa i njegovu reprodukciju u sve veem razmeru. Drukije ne moe ni biti u jednom nainu proizvodnje u kome radnik postoji za potrebe oploavanja postojeih vrednosti, umesto da, naprotiv, materijalno bogatstvo postoji za potrebe radnikova razvitka. Kao to u religiji ovekom gospodari proizvod njegove roene glave, tako i u kapitalistikoj proizvodnji njime gospodari proizvod roenih mu ruku. 77a
2. Relativno opadanje promenljivog dela kapitala u toku akumulacije i koncentracije koja je prati
Po miljenju samih ekonomista, do povienja najamnine ne dovodi niti postojei obim drutvenog bogatstva, niti veliina ve steenog kapitala, nego jedino neprestani porast akumulacije i stepen brzine njenog porasta (A. Smith, Wealth of Nations, knj. I, gl. 8). Mi smo dosad posmatrali samo jednu posebnu fazu tog procesa, onu u kojoj se kapital poveava bez menjanja svog tehnikog sastava. Ali proces ide i dalje od te faze. K-d su opte osnovice kapitalistikog sistema ve date, u toku akumulacije svakad nastupa moment kad razvitak proizvodnosti drutvenog rada postaje najmonijom polugom akumulacije.

Isti uzrok, kae A. Smith, koji podie najamnine, naime uveanje kapitala, nagoni na pojaavanje proizvodnih sposobnosti rada i postizava da manja koliina rada bude kadra da izrauje veu koliinu proizvoda.^ 169}
Ako apstrahujemo prirodne uslove, kao plodnost tla itd., i umenost nezavisnih proizvoaa koji rade izdvojeni, umenost koja se ipak vie ispoljava kvalitativno u valjanosti negoli kvantitativno u masi izraevine, drutveni stepen proizvodnosti rada izraava se u relativnom obimu veliine sredstava za proizvodnju koja jedan radnik s istim naprezanjem radne snage pretvara u proizvod za dato vreme. Masa sredstava za proizvodnju s kojima on funkcionie uveava se s proizvodnou njegova rada. Tu ova sredstva za proizvodnju igraju dvostruku ulogu. Uveanje jednih jeste posledica, uveanje drugih jeste uslov za porast proizvodnosti rada. Npr.: uz manufakturnu podelu rada i primenu maina prerauje se za isto vreme vie sirovina, u proces rada ulazi, dakle, vea masa sirovina i pomonih materija. To je posledica porasta proizvodnosti rada. S druge strane, masa primen'enih maina, teglee stoke, mineralnog gnojiva, cevi za odvodnjavanje itd., jeste uslov za porast proizvodnosti rada. Isto tako i masa onih sredstava za proizvodnju koja je koncentrisana u zgradama, dinovskim peima, transportnim sredstvima itd. Ali, bilo uslov ili posledica, uveanje obima sredstava za proizvodnju, u poreenju s radnom snagom koja im je pripojena, izraava rastuu proizvodnost rada.697* Uveanje ove poslednje ispoljava se, dakle, u opadanju mase
materijala. Zato vidimo kako se svake godine diu sve dinovskije visoke pei, sve tei parni ekii, sve ogromnije valjaonice, sve gigantskiji alati u razlinim granama metalne industrije. Usred toga opteg bujanja uveavanja sredstava za proizvodnju u odnosu prema upotrebljenom radu postupak pudlovanja ostao je gotovo neizmenjen i danas nesnosno skuava kretanje industrije... Zato se sad namerava da se u svima velikim preduzeima pudlovanje zameni rotacionim peima koje mogu savlaivati ogromne koliine materijala, kakvima nikakav runi rad nije dorastao. (The Engineering od 13. juna 1874.) Metod pudlovanja bio je, dakle, revolucionisao eleznu industriju i izazvao silno uveanje sredstava za rad i mase sirovog materijala koju prerauje odreena koliina rada, a onda je u daljem toku akumulacije postao ekonomskom smetnjom koje sad gledaju da se oslobode pomou novih metoda, kadrih da otklone prepreke koje je pudlovanje istavilo daljem uveavanju materijalnih sredstava za proizvodnju u odnosu prema upotrebljenom radu. To je istorija svih otkria i pronalazaka koji se javljaju usled akumulacije, kao to smo ve pokazali kad smo izloili razvoj moderne proizvodnje od njena postanka do naeg vremena. Mi, dakle, u daljm toku akumulacije ne nalazimo samo kvantitativno i jednovremeno uveanje razlinih materijalnih elemenata kapitala: razvitak proizvodnih snaga drutvenog rada, koji taj napredak sobom donosi, oituje se i u kvalitativnim promenama, u postupnim izmenama tehnikog sastava kapitala, iji objektivni inilac progresivno raste u odnosu prema subjektivnom iniocu, tj. masa sredstava za rad i sirovina sve se vie uveava u odnosu prema zbiru radnih snaga potrebnih za njihovu upotrebu. to vie poveanje kapitala ini rad proizvodnijim,
rada u odnosu prema masi sredstava za proizvodnju koja ona pokree, ili u opadanju veliine subjektivnog faktora procesa rada u poreenju s njegovim objektivnim faktorima.
to manja biva, u odnosu prema njegovoj veliini, njegova tranja za radom.Prev.
Ova promena u tehnikom sastavu kapitala, uveavanje mase sredstava za proizvodnju u poreenju s masom radne snage koja im daje ivota, odraava se u njegovom vrednosnom sastavu, u uveanju postojanog sastavnog dela kapital-vrednosti na raun njenog promenljivog sastavnog dela. Na primer, od izvesnog kapitala predujmljuje se isprva, raunato u procentima, 50% u sredstvima za proizvodnju i 50% u radnoj snazi; docnije, kad se podigne stupanj proizvodnosti rada, predujmljuje se 80% u sredstvima za proizvodnju, a 20 % u radnoj snazi itd. Ovaj zakon rastueg uveavanja postojanog dela kapitala u odnosu prema promenljivome potvruje se na svakom koraku (kao to smo gore ve izloili) uporednom analizom robnih cena, bez razlike da li uporeujemo razne ekonomske epohe jedne jedine nacije ili razne nacije u istoj epohi. Relativna veliina onog elementa cene koji zastupa samo vrednost utroenih sredstava za proizvodnju, ili postojani deo kapitala, stajae u upravnoj srazmeri prema napretku akumulacije, relativna veliina drugog elementa cene, kojim se rad plaa, ili koji predstavlja promenljivi deo kapitala, bie, uopte uzev, u obrnutoj srazmeri prema tom napretku. Ali opadanje promenljivog dela kapitala prema postojanome, ili izmenjeni sastav kapital-vrednosti pokazuje samo priblino promenu
izvrenu u sastavu njegovih materijalnih sastavnih delova. Ako je, npr., danas sastav kapital-vrednosti uloene u predenje, sa 7/s postojan, i sa V8 promenljiv, dok je poetkom 18. veka bio sa 1 /2 postojan i sa V2 promenljiv, dotle je naprotiv masa sirovine, sredstava za rad itd., koje odreena koliina prelakog rada danas proizvodno utroi, nekoliko stotina puta vea nego u poetku 18. veka. Razlog je prosto u tome to rastua proizvodnost rada ne samo da uveava obim sredstava za proizvodnju koja rad troi, nego im i sniava vrednost u odnosu prema njihovom obimu. Njihova vrednost, dakle, raste u apsolutnom smislu, ali ne srazmerno njihovom obimu. Stoga se razlika izmeu postojanog i promenljivog kapitala mnogo manje uveava nego ralika izmeu mase sredstava za proizvodnju u koju se preobraa postojani i mase radne snage u koju se preobraa promenljivi kapital. Prva razlika uveava se zajedno s drugom, ali u manjem stepenu. Uostalom, ako napredak akumulacije i smanjuje relativnu veliinu promenljivog dela kapitala, on time nikako ne iskljuuje uveanje njegove apsolutne veliine. Uzmimo da se neka kapital-vrednost u poetku deli na 50% postojanog i 50% promenljivog kapitala, a docnije na 80% postojanog i 20% promenljivog. Ako se za to vreme prvobitni kapital, recimo 6000, popeo na 18 000, onda je i njegov promenljivi sastavni deo porastao za 1/s. Iznosio je 3000, sada je 3600. Ali dok je ranije bio dovoljan prirataj kapitala od 20% da bi se tranja za radom popela za 20%, sada je za ovo potrebno da se prvobitni kapital utrostrui. U etvrtom odeljku pokazali smo kako razvitak drutvene proizvodne snage rada ima za pretpostavku kooperaciju u velikom razmeru, kako se samo pod tom pretpostavkom moe organizovati podela i kombinovanje rada, sprovesti uteda sredstava za proizvodnju njihovom masovnom koncentracijom, stvoriti sredstva za rad koja su ve materijalno samo u zajednici upotrebljiva, npr. sistem maina itd., podvrgnuti ogromne prirodne snage da slue proizvodnji, i pretvoriti proces proizvodnje u tehnoloku primenu nauke. Na osnovici robne proizvodnje, gde su sredstva za proizvodnju svojina privatnih lica, gde runi radnik zbog toga ili izolovano i samostalno proizvodi robe ili kao robu prodaje svoju radnu snagu, jer nema sredstava za samostalno voenje posla, ova se pretpostavka ostvaruje jedino putem uveavanja individualnih kapitala, ili u toj meri u kojoj se drutvena sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva pretvaraju u privatnu svojinu kapitalista. Osnova robne proizvodnje moe da nosi proizvodnju velikog razmera samo u kapitalistikom obliku. Zbog toga izvesna akumulacija kapitala u rukama individualnih proizvoaa roba jeste pretpostavka specifino kapitalistikog naina proizvodnje. Zbog toga smo je morali pretpostaviti pri prelazu od zanata ka kapitalistikoj proizvodnji. Nju moemo nazvati prvobitna akumulacija, jer mesto da bude istorijski rezultat ona je istorijska osnovica specifino kapitalistike proizvodnje. Na ovom mestu jo ne moramo ui u pitanje kako je ona sama nastala.
Dosta je da znamo da ona ini polaznu taku. Ali, svi metodi za uveavanje drutvene proizvodne snage rada, koji izrastaju na toj osnovici, ujedno su i metodi za uveanje proizvodnje vika vrednosti, ili vika proizvoda, koji je sa svoje strane element stvaranja akumulacije. Oni su, dakle, ujedno i metodi za proizvodnju kapitala pomou kapitala, ili metodi njegove ubrzane akumulacije. Neprekidno ponovno pretvaranje vika vrednosti u kapital predstavlja se kao rastua veliina kapitala koji ulazi u proces proizvodnje. Ova rastua veliina postaje sa svoje strane osnovicom proirenog razmera proizvodnje, metoda za uvfeanje proizvodne snage rada koji ovo proirivanje prate i ubrzane proizvodnje vika vrednosti. Ako se, dakle, izvestan stepen akumulacije kapitala ispoljava kao uslov za specifino kapitalistiki nain proizvodnje, ovaj reakcijom prouzrokuje ubrzanu akumulaciju kapitala. Sa akumulacijom kapitala razvija se, dakle, specifino kapitalistiki nain proizvodnje, a sa specifino kapitalistikim nainom proizvodnje akumulacija kapitala. Ova dva ekonomska faktora stvaraju, prema sloenom odnosu podsticaja koje jedan drugom daju, promenu u tehnikom sastavu kapitala, usled ega promenljivi sastavni deo biva sve manji i manji u poreenju s postojanim. Svaki individualni kapital vea je ili manja koncentracija sredstava za proizvodnju sa odgovarajuom komandom nad nekom veom ili manjom armijom radnika. Svaka akumulacija postaje sredstvo za novu akumulaciju. Uveavajui masu bogatstva koje funkcionie kao kapital, ona uveava i njegovu koncentraciju u rukama individualnih kapitalista, a stoga i osnovicu proizvodnje velikog razmera i specifino kapitalistikih metoda proizvodnje. Uveavanje drutvenog kapitala vri se uveavanjem mnogih individualnih kapitala. Ako pretpostavimo da sve druge okolnosti ostaju jednake, individualni kapitali, a s njima i koncentracija sredstava za proizvodnju, uveavaju se u srazmeri u kojoj oni ine alikvotne delove ukupnog drutvenog kapitala. Ujedno se od originalnih kapitala odvajaju izdanci i funkcioniu kao novi samostalni kapitali. Pri tome, izmeu ostalog, igra veliku ulogu i deoba imanja u kapitalistikim porodicama. Zato s akumulacijom kapitala raste vie ili manje i broj kapitalista. Za ovu vrstu koncentracije, koja poiva neposredno na akumulaciji, ili koja je, bolje rei, istovetna s njome, karakteristina su dva momenta. Prvo: rastua koncentracija drutvenih sredstava za proizvodnju u rukama individualnih kapitalista, ako su ostale okolnosti inae jednake, ograniena je stepenom uveanja drutvenog bogatstva. Drugo: svaki deo drutvenog kapitala koji obitava u nekoj posebnoj oblasti proizvodnje razdeljen je meu mnoge kapitaliste, koji jedni prema drugima stoje kao nezavisni proizvoai roba i jedni drugima konkuriu. Prema tome, ne samo da su akumulacija i koncentracija koja nju prati rasparane na mnogo taaka, nego se porast aktivnih kapitala preseca i stvaranjem novih i cepanjem starih kapitala. Stoga, ako se s jedne strane akumulacija predstavlja kao rastua koncentracija sredstava za proizvodnju i komande nad
radom, s druge strane se predstavlja kao uzajamno odbijanje mnogih individualnih kapitala. Protiv ovog rasparavanja ukupnog drutvenog kapitala na mnogo idividualnih kapitala, ili protiv tog uzajamnog odbijanja njegovih delova, deluje njihovo privlaenje. To vie nije prosta, s akumulacijom istovetna koncentracija sredstava za proizvodnju i komande nad radom. To je koncentracija ve obrazovanih kapitala, ukidanje njihove individualne samostalnosti, eksproprijacija jednog kapitaliste od strane drugog, pretvaranje mnogih manjih kapitala u manji broj krupnih. Ovaj proces razlikuje se od prvoga time to ima za pretpostavku samo drukiju raspodelu ve postojeih i aktivnih kapitala, to, dakle, njegov zamah nije sputavan apsolutnim uveavanjem drutvenog bogatstva ili apsolutnim granicama akumulacije. Kapital ovamo buja u ogromne mase u jednoj ruci, jer se onamo gubi iz mnogih ruku. To je centralizacija u pravom smislu, za razliku od akumulacije i koncentracije. Zakone ove centralizacije kapitala, ili privlaenja jednog kapitala od strane drugog, ne moemo izlagati na ovom mestu. Dovoljno je kratko ukazati na injenice. Konkurentska borba vodi se pojevtinjavanjem roba. Jevtinoa roba zavisi, caeteris paribus1*, od proizvodnosti rada, no ova zavisi od razmere proizvodnje. Zato krupniji kapitali tuku sitnije. Osim toga, italac se sea da se razvijanjem kapitalistikog naina proizvodnje uveava minimalni obim individualnog kapitala kakav se iziskuje da bi se neki posao vodio pod njegovim normalnim uslovima. Stoga se. manji kapitali tiskaju u oblasti proizvodnje kojima je krupna industrija tek sporadino ili nepotpuno zavladala. Tu konkurencija besni u upravnoj srazmeri prema broju, a u obrnutoj srazmeri prema veliini kapitala koji se takmie. Ona se uvek zavrava propau mnogih sitnijih kapitalista, iji kapitali delom prelaze u ruke pobedioca, a delom propadaju. Pored toga, s kapitalistikom proizvodnjom stvara se jedna sasvim nova sila, kredit, koji se u svome poetku uvlai kriom, kao skroman pomaga akumulacije i pomou nevidljivih konaca privlai u ruke individualnih ili udruenih kapitalista novana sredstva razasuta po povrini drutva u veim ili manjim masama, ali koji ubrzo postaje novim i strahovitim orujem u konkurentskoj borbi, a najzad se pretvara u ogroman drutveni mehanizam za centralizovanje kapitala. U istoj meri kao kapitalistika proizvodnja i akumulacija razvijaju se i konkurencija i kredit, te dve najmonije poluge centralizacije. Pored toga, napredovanje akumulacije umnoava materijal koji se moe centralizovati, tj. pojedinane kapitale, dok proirivanje kapitalistike proizvodnje stvara ovamo drutvenu potrebu, a onamo tehnika sredstva za ona dinovska industrijska preduzea koja se ne mogu izvesti bez prethodne centralizacije kapitala. Tako su danas uzajamna
l
* pod ostalim jednakim uslovima
privlana snaga pojedinih kapitala i tenja za centralizacijom jae nego ikada ranije. Ali, iako ve dostignuta veliina kapitalistikog bogatstva i nadmonost ekonomskog mehanizma u izvesnom stepenu odreuju relativnu irinu i energiju kretanja centralizacije, ipak napredak centralizacije nikako ne zavisi od pozitivnog uveavanja drutvenog kapitala. To je ono po emu se centralizacija specijalno razlikuje od koncentracije, koja je samo drugi izraz za reprodukciju u proirenom razmeru. Centralizacija moe nastupiti prostom promenom u raspodeli ve postojeih kapitala, prostom promenom kvantitativnog grupisanja sastavnih delova drutvenog kapitala. Kapital moe ovamo da naraste u jednoj ruci u silne mase zato to je onamo istrgnut iz mnogo pojedinanih ruku. U nekoj datoj poslovnoj grani, centralizacija bi dola do svoje krajnje granice kad bi se svi u njoj plasirani kapitali slili u jedan pojedinani kapital.77b U nekom datom drutvu ova bi granica bila dostignuta tek kad bi se sav drutveni kapital ujedinio bilo u ruci jednog odvojenog kapitaliste, bilo u ruci jednog jedinog kapitalistikog drutva. Centralizacija dopunjuje delo akumulacije time to industrijske kapitaliste stavlja u poloaj da mogu poveati razmer svojih operacija. Bilo da je ovaj poslednji rezultat posledica akumulacije ili centralizacije; bilo da se centralizacija izvodi putem nasilnih aneksija tamo gde neki kapitali postanu tako nadmona privlana sredita za druge da lome njihovu individualnu koheziju i onda privlae sebi odvojene odlomke ili da se stapanje mnogih ve stvorenih kapitala, ili takvih koji su u stvaranju, vri na uglaeniji nain: obrazovanjem akcionarskih drutava ekonomski uinak uvek je isti. Uveane dimenzije industrijskih postrojenja svugde su polazna taka za iru organizaciju celokupnog rada mnogo ljudi, za jai razvitak njegovih materijalnih pokretnih sila, tj. za progresivno pretvaranje izolovanih i na tradicionalan nain izvoenih procesa proizvodnje u drutveno kombinovane i nauno postavljene procese proizvodnje. Meutim, jasno je da je akumulacija, postepeno uveanje kapitala pomou reprodukcije koja iz krunog oblika prelazi u spiralu, prilino spor metod u poreenju sa centralizacijom, kojoj je dovoljno da samo izmeni kvantitativno grupisanje odvojenih delova drutvenog kapitala koji zajedno ine jednu celinu. Svet bi jo bio bez eleznica da je morao ekati dok akumulacija ne osposobi nekoliko pojedinanih kapitala za graenje neke eleznice. Meutim, centralizacija je to postigla za tren oka putem akcionarskih drutava. I dok tako pojaava i ubrzava dejstva akumulacije, centralizacija u isto vreme proiruje i ubrzava prevrate u tehnikom sastavu kapitala, prevrate koji uveavaju njegov
{Uz etvrto izdanje.Najnoviji engleski i ameriki trustovi ve streme tome cilju, pokuavajui da bar sva krupna preduzea jedne poslovne grane ujedine u jedno veliko akcionarsko drutvo, koje e praktino imati monopol. F. E.}
77b
postojani deo na raun promenljivoga i time umanjuju relativnu tranju za radom. Mase kapitala koje je centralizacija prekono slila u jedno reprodukuju se i uveavaju kao i druge, samo bre, i postaju tako novim silnim polugama drutvene akumulacije. Kad se, dakle, govori o napretku drutvene akumulacije, onda e u dananje vreme tu preutno podrazumevaju i dejstva centralizacije. Dodatni kapitali obrazovani u toku normalne akumulacije (vidi gl. 22, 1) slue preteno kao nosioci iskoriavanja novih pronalazaka i otkria, i uopte industrijskih usavravanja. Ali i stari kapital dolazi vremenom do asa kad treba da se obnovi od glave do pete, kada menja kouljicu i iznova se raa u savrenijem tehnikom obliku, u kome je manja masa rada dovoljna da pokrene veu masu maina i sirovina. Po sebi se razume da apsolutno opadanje tranje rada koje odatle proistie postaje utoliko vee ukoliko su se kapitali, koji prolaze kroz ovaj proces obnove, ve nagomilali u velike mase pomou centralizacionog kretanja. S jedne strane, prema tome, dodatni kapital koji se obrazovao u razvoju akumulacije privlai strazmerno svojoj veliini sve manje i manje radnika. S druge strane, stari kapital koji se periodino reprodukuje u novom sastavu odbija sve vie i vie radnika, koje je ranije zapoljavao.
3. Progresivna proizvodnja relativno suvinog stanovnitva ili industrijske rezervne armije
Akumulacija kapitala, koja se u prvi mah pokazivala samo kao njegovo kvantitativno uveavanje, vri se, kao to smo videli, uz neprekidno kvalitativno menjanje njegovog sastava, uz stalno poveavanje njegovog postojanog sastavnog dela na raun promenljivog. 770 Specifino kapitalistiki nain proizvodnje, razvitak proizvodne snage rada koji njemu odgovara, i time prouzrokovana promena u organskom sastavu kapitala, ne samo da idu ukorak s napretkom akumulacije, ili sa uveavanjem drutvenog bogatstva, nego koraaju nesravnjivo bre, jer prostu akumulaciju, odnosno apsolutno uveavanje ukupnog kapitala, prati centralizacija njegovih individualnih elemenata, a tehniki prevrat dodatnog kapitala tehniki prevrat originalnog
{Primedba uz tree izdanje. U Marxovom runom primerku ima na ovom mestu ova primedba: Ovde valja radi docnijeg izlaganja napomenuti: ako je uveanje samo kvantitativno, onda se profit veeg i manjeg kapitala u istoj poslovnoj grani odnose kao veliine predu'mljenih kapitala. Ako kvantitativno uveanje deluje kvalitativno, onda se ujedno penje i profitna stopa za vei kapital.* -F. E.}
77C
kapitala. Tako se, dakle, s nastavljanjem akumulacije, razmera postojanog prema promenljivom delu kapitala, ako je isprva bila 1 : 1, menja u 2 : 1, 3 : 1, 4 : 1, 5 : 1, 7 : 1 itd., tako da se, prema uveanju kapitala, sada preobraa u radnu snagu mesto x /2 progresivno samo Vs, 698/4 , 115 , X/6, 118 itd. njegove ukupne vrednosti, a naprotiv u sredstva za proizvodnju 2 /3 , 3U, 4/s, 5/e, 7/s itd. Poto tranju za radom ne odreuje obim ukupnog kapitala, ve obim njegovog promenljivog sastavnog dela, ona biva sve manja to vei biva ukupni kapital, umesto da se srazmerno s njime uveava, kao to smo ranije pretpostavljali. Ona se smanjuje u odnosu prema veliini ukupnog kapitala i u ubrzanoj progresiji s porastom ove veliine. Istina, s porastom ukupnog kapitala raste i njegov promenljivi sastavni deo, ili njemu pripojena radna snaga, ali u srazmeri koja stalno opada. Intervali u kojima se akumulacija vri kao prosto proirenje proizvodnje na datoj tehnikoj osnovici bivaju sve krai. Ne samo da biva potrebno da se akumulacija ukupnog kapitala ubrzava u rastuoj progresiji da bi se mogao apsorbovati neki dodatni broj radnika date veliine ili ak da bi se, usled stalnog preobraavanja starog kapitala, uposlili bar oni koji su ve na radu. Sama ova rastua akumulacija i centralizacija pretvaraju se sa svoje strane opet u izvor novih promena u sastavu kapitala, ili ponovnog ubrzanog opadanja njegovog promenljivog sastavnog dela u poreenju s postojanim. Ovo relativno opadanje promenljivog sastavnog dela kapitala, koje se ubrzava s porastom ukupnog kapitala i ubrzava bre od toga porasta, predstavlja se na drugoj strani tako kao da se, obrnuto, apsolutni porast radnikog stanovnitva vri stalno bre nego porast promenljivog kapitala, ili sredstava za zapoljavanje toga stanovnitva. Kapitalistika akumulacija, tavie, stalno proizvodi, i to srazmerno svojoj energiji i svome obimu, relativno, tj. za srednje potrebe oploavanja kapitala prekobrojno i zbog toga suvino ili dodatno radniko stanovnitvo. Uzev ukupni drutveni kapital, videemo da kretanje njegove akumulacije as izaziva periodinu promenu, a as da se momenti tog kretanja jednovremeno razdeljuju na razline oblasti proizvodnje. U nekim oblastima sama koncentracija1* dovodi do promene u sastavu kapitala bez porasta njegove apsolutne veliine; u drugima je apsolutno uveanje kapitala spojeno sa apsolutnim smanjivanjem njegovog promenljivog dela, odnosno sa opadanjem radne snage koju on apsorbuje; opet u drugima, as kapital produuje da se uveava na svojoj datoj tehnikoj osnovici, te privlai dodatnu radnu snagu srazmerno svome uveavanju, a as nastupa organska promena, te se njegov promenljivi deo smanjuje; u svim oblastima uveavanje promenljivog dela kapitala, a otud i broja zaposlenih radnika, uvek je skopano s jakim kolebanjima i prolaznom proizvodnjom prenaseljenosti, bilo da ova uzima upadljiviji oblik odbacivanja ve zaposlenih radnika ili manje uoljiv, ali ne i manje efikasan oblik oteanog apsorbovanja dodatnog radnikog sta-
698
* U 3. izdanju: centralizacija. Ispravka je izvrena prema tekstu engleskog
novnitva u njegove obine odvodne kanale.78 S veliinom drutvenog kapitala koji ve funkcionie i sa stepenom njegovog uveanja, s proirenjem razmera proizvodnje i mase pokrenutih radnika, s razvitkom proizvodne snage njihova rada, sa irim i punijim izbijanjem svih ivih izvora bogatstva proiruje se i razmera u kojoj je jae privlaenje radnika od strane kapitala u sve veoj meri skopano s njihovim odbijanjem, sve bre biva menjanje organskog sastava kapitala i njegovog tehnikog oblika i sve se bre uveava opseg onih oblasti proizvodnje koje ovaj proces as jednovremeno as naizmenino zahvata. Proizvodei akumulaciju kapitala, radniko stanovnitvo, dakle, samo proizvodi u sve veem obimu i sredstva koja njega samog ine relativno prekobrojnim.79 To je zakon stanovnitva koji je svojstven
Popis stanovnitva Engleske i Velsa za 1861. pokazuje izmeu ostaloga: Sva lica zaposlena u poljoprivredi (zajedno s vlasnicima, zakupnicima, vrtlarima, pastirima itd.)1851: 2 011 447, 1861: 1 924 110, smanjenje87 337; Worsted manufacture1*1851: 102714 lica, 1861: 79 242; svilare1851: 111 940, 1861: 101 678; tampari katuna1851: 12 098, 1861: 12 556; ovaj neznatni porast uprkos ogromnom proirenju posla znai veliko srazmerro smanjenje broja zaposlenih radnika; eirdije1851: 15 957, 1861: 13 814; radnici slamnih i enskih eira1851: 20 393, 1861: 18 176; spravljai slada1851: 10 566, 1861: 10 677; livci svea1851: 4 949, 1861: 4 686. Ovo smanjenje izazvano je pored ostalog i rasprostiranjem gasnog osvetljenja. eljari1851: 2 038, 1861: 1478; testerai1851: 30552, 1861: 31 647, mali porast usled irenja maina za testerisanje; izraivai eksera1851: 26 940, 1861: 26 130; opadanje usled konkurencija maina; radnici u rudnicima kalaja i bakra1851: 31 360, 1861: 32 041. Naprotiv, predionice i tkanice pamuka1851: 371 777, 1861: 456646; ugljenok o p i 1 8 5 1 : 183 389, 1861: 246 613. Broj radnika poveao se od 1851. uglavnom u onim granama u kojima dosad maina jo nije s uspehom primenjena. (Census of England and Wales for 1861, sv. Ill, London 1863, str. 35 - 39.) 79 Zakon progresivnog opadanja relativne veliine promenljivog kapitala bio je, zajedno s njegovim dejstvima na poloaj klase najamnih radnika, vie nasluivan negoli shvaen od nekoliko odlinih ekonomista klasine kole. U tome pitanju najvea zasluga pripada Johnu Bartonu, mada i on kao i svi drugi mea postojani kapital sa stalnim, a promenljivi sa opticajnim. On veli: Tranja za radom zavisi od uveanja opticajnog, a ne stalnog kapitala. Kad bi bilo tano da je srazmera izmeu ove dve vrste kapitala jednaka u svim vremenima i u svim zemljama, onda bi to u stvari znailo da broj zaposlenih radnika stoji u izvesnom odnosu prema bogatstvu drave. Ali ovakav poloaj ne izgleda vero78
kapitalistikom nainu proizvodnje, kao to u stvari svaki posebni istorijski nain proizvodnje ima svoje posebne, istorijski vaee zakone stanovnitva. Neki apstraktni zakon stanovnitva postoji samo za biljke i ivotinje ukoliko ovek ne intervenie u istorijskom smislu.
Ali ako suvino radniko stanovnitvo i jeste nuan proizvod akumulacije, ili razvitka bogatstva na kapitalistikoj osnovici, sa svoje strane to suvino stanovnitvo postaje polugom kapitalistike akumulacije, pa ak i uslovom postojanja kapitalistikog naina proizvodnje. Ono sainjava raspoloivu industrijsku rezervnu armiju, koja u tako apsolutnoj meri pripada kapitalu kao da je ba o njegovom troku bila odgajena. Za promenljive potrebe oploavanja njegove vrednosti ono stvara ljudski materijal uvek spreman za eksploatisanje, nezavisno od granica stvarnog prirataja stanovnitva. Sa akumulacijom i uporednim razvitkom proizvodne snage rada raste i sposobnost kapitala za iznenadnu ekspanziju ne samo zato to raste elastinost dejstvujueg kapitala i apsolutno bogatstvo od kojega je kapital samo jedan elastian deo, ne samo zato to kredit, na svaki poseban nadraaj, za tren oka stavlja proizvodnji na raspolaganje znatan deo toga bogatstva kao dodatni kapital. Sami tehniki uslovi procesa proizvodnje, maine, transportna sredstva itd., omoguavaju, u najveem razmeru, najbre pretvaranje vika proizvoda u dodatna sredstva za proizvodnju. Masa drutvenog bogatstva, koja je s napretkom akumulacije postala preobilna, a sposobna je da se pretvori u dodatni kapital, besno nadire u stare grane proizvodnje ije se trite iznenada proiruje, ili u nove grane, kao eleznice itd., ija je potreba nastala iz razvitka starih. U svima ovakvim sluajevima neophodno je da postoji mogunost da se velike mase ljudi, iznenada i bez utrba po razmer proizvodnje u drugim oblastima, bace na odlune take. Te mase prua suvino stanovnitvo. Karakteristini tok kojim ide ivot moderne industrije, oblik desetogodinjeg ciklusa perioda srednje ivosti, velikog poleta u proizvodnji, krize i zastoja, ciklusa prekidanog manjim kolebanjima, poiva na stalnom formiranju, na veem ili manjem apsorbovanju, i na ponovnom formiranju industrijske rezervne armije, ili suvinog stanovnitva. Sa svoje strane, promene industrijskog ciklusa regrutuju suvino stanovnitvo i postaju jednim od najenerginijih inilaca njegove reprodukcije.
Ovaj osobiti ivotni tok moderne industrije, kakav ne nalazimo ni u kojoj ranijoj epohi oveanstva, bio je nemogu i u periodu detinjstva kapitalistike proizvodnje. Sastav kapitala menjao se veoma sporo. Njegovoj akumulaciji uglavnom je, dakle, odgovaralo srazmerno uveavanje tranje za radom. Ma kako spor bio napredak njegove akumulacije kad ga Uporedimo s modernom epohom, udarao je on na prirodne granice radnikog stanovnitva koje se moe eksploatisao, a ove se mogahu ukloniti samo nasilnim sredstvima, koja e docnije biti pomenuta. Naglo i grevito proirenje razmera proizvodnje pretpostavka je za naglo skupljanje toga stanovnitva; ovo skupljanje opet izaziva ono irenje, ali je to irenje nemogue bez raspoloivog ljudskog materijala, bez takvog namnoavanja radnika koje je nezavisno od apsolutnog porasta stanovnitva. Ovo namnoavanje radnika postie se prostim procesom koji stalno oslobaa jedan deo radnika, metodima koji smanjuju broj zaposlenih radnika u odnosu prema uveanju proizvodnje. Dakle, itav oblik kretanja moderne industrije proizlazi iz neprestanog pretvaranja jednog dela radnikog stanovnitva u nezaposlene ili poluzaposlene ruke. Povrnost politike ekonomije oituje se izmeu ostalog i u tome to od irenja i skupljanja kredita, koji su samo simptom naizmeninih perioda industrijskog ciklusa, pravi njihove uzroke. Upravo kao to nebeska tela stalno ponavljaju jedno odreeno kretanje kad su jednom ve upala u nj, tako i drutvena proizvodnja ponavlja ono kretanje naizmeninog irenja i skupljanja im bude u nj ubaena. Sa svoje strane posledice se pretvaraju u uzroke, a naizmenine promene itavog procesa, koji stalno reprodukuje svoje vlastite uslove, dobijaju oblik periodinosti.699* Kad se ova perio-
699
* U autorizovanom francuskom izdanju dodao je Marx na ovom mestu sledei stav:

Tek u vreme kad je mehanika industrija bila uhvatila tako dubok koren da je mogla vriti presudan uticaj na nacionalnu proizvodnju; kad je njenom pomoi spoljna trgovina poela prebacivati unutranju; kad je svetsko trite sebi
dinost jednom ve konsoliduje, tada ak i politika ekonomija razume da je proizvodnja relativno suvinog stanovnitva, tj. suvinog s obzirom na prosenu potrebu oploavanja kapitala, ivotni uslov modeme industrije.
Uzmimo, kae H. Merivale, najpre profesor politike ekonomije u Oksfordu, a docnije inovnik engleskog Ministarstva kolonija, uzmimo da prilikom neke krize nacija napne svu snagu da se pomou iseljavanja oslobodi nekoliko stotina hiljada suvinih siromaha; ta bi bila posledica? Zavladala bi oskudica prvi put im bi tranja za radom ponovo nastala. Ma kako brza bila reprodukcija ljudi, u svakom sluaju treba joj razmak od jedne generacije da bi zamenila odrasle radnike. Meutim, profiti naih fabrikanata zavise poglavito od moi da iskoriste .povoljan moment ive tranje i da se tako odtete za period zastoja. Tu mo im obezbeuje jedino komanda nad mainama i runim radom. Oni moraju zaticati raspoloive ruke; oni moraju biti sposobni da, ve prema stanju trita, po potrebi pojaaju ili oslabe aktivnost svojih poslova, inae nee u hajci konkurencije apsolutno moi da odre premo na kojoj se zasniva bogatstvo ove zemlje.80
ak i Malthus uvia da je prenaseljenost, koju on na svoj ogranieni nain objanjava apsolutnim preteranim porastom radnikog stanovnitva, a ne time da je ovo uinjeno relativno prekobrojnim, nunost za modernu industriju. On kae:
Ako bi se u nekoj zemlji koja poglavito zavisi od manufakture i trgovine, meu radnikom klasom do izvesnog stepena odravali pametni obiaji u pogledu braka, bilo bi to za zemlju od tete... Shodno prirodi stanovnitva, moe se, povodom neke naroite tranje, izvesti na trite suviak radnika tek posle 16 ili 18 godina, a pretvaranje dohotka u kapital pomou tednje moe se izvriti mnogo bre; svaka zemlja je uvek izloena tome da joj se fond rada bre uveava nego stanovnitvo.81 H. Merivale, Lectures on Colonization and Colonies, London 1841. i 1842, sv. I, str. 146. 81 Malthus, Principles of Political Economy, str. 215, 319, 320. U ovom delu Malthus najzad otkriva, pomou Sismondija, lepo trojstvo kapitalistike proizvodnje: hiperprodukciju prenaseljenost preteranu potronju, three very otvorilo ogromna podruja Amerike, Azije i Australije; naposletku, kad su se industrijske nacije koje su stupile u konkurentsku borbu dovoljno namnoile tek od onda nastade ti stalno ponavljani ciklusi, ije uzastopne faze obuhvataju godine i uvek dovode do opte krize kojom se zavruje jedan, a otpoinje novi ciklus. Dosad je ovakav ciklus hvatao po pravilu deset - jedanaest godina. Ali nemamo razloga da smatramo da je ovaj broj neizmenjiv. Naprotiv, gore izloeni zakoni kapitalizma daju nam osnova da pretpostavimo da je ovaj broj promenljiv i da e se postepeno smanjivati. Prev.
80
36 Marx - Engels (.21)
Poto je politika ekonomija na ovaj nain stalnu proizvodnju relativno suvinog radnikog stanovnitva proglasila nunou za kapitalistiku akumulaciju, stavila je ona, i to adekvatno u liku usedelice, svome beau ideal700*, kapitalisti, u usta sledee rei upuene prekobrojnima koje je na ulici izbacilo njihovo sopstveno delo, dodatni kapital:
Mi fabrikanti inimo za vas sve to moemo time to uveavamo kapital od koga vi morate iveti; a ostalo morate initi vi, prilagoavajui svoj broj ivotnim sredstvima.88
Kapitalistikoj proizvodnji nikako nije dovoljna ona koliina raspoloive radne snage koju prua prirodni porast stanovnitva. Za slobodan razvoj njoj je potrebna industrijska rezervna armija, nezavisna od te prirodne granice. Dosad smo uzimali da uveavanju ili smanjivanju promenljivog kapitala tano odgovara uveavanje ili smanjivanje broja zaposlenih radnika. Ali kad broj radnika kojim on komanduje ostaje isti ili se ak i smanjuje, promenljivi kapital se uveava ako pojedinani radnik daje vie rada, usled ega mu se najamnina die, mada cena rada ostaje ista ili ak i pada, samo sporije no to se uveava masa rada. Uveavanje promenljivog kapitala pokazuje u tom sluaju veu koliinu rada, a ne vei broj zaposlenih radnika. Svaki kapitalista ima svoj apsolutni interes da odreenu koliinu rada iscedi iz manjeg broja radnika umesto po istoj, ili ak po manjoj ceni, iz veeg broja. U poslednjem sluaju predujam postojanog kapitala raste sramerno masi pokrenutog rada, a u prvom mnogo sporije. to je razmer proizvodnje vei, to je ovaj motiv odsudniji. Njegova zamanost raste sa akumulacijom kapitala. Videli smo da razvitak kapitalistikog naina proizvodnje i proizvodne snage rada ujedno i uzrok i posledica akumulacije ospo700 oni to su time osueni na prinudno lenstvovanje (condemned to forced idleness). Kad bi se rad pravedno rasporedio, bilo bi u ovom srezu dovoljno posla da svi budu delimino zaposleni. Mi zahtevamo samo svoje pravo kad traimo od gospodara da se svuda radi samo kratko vreme, bar dok traje sadanje stanje, mesto da jedan deo nateruju na prekomeran rad, dok je drugi prinuen da zbog nemanja rada ivotari od milostinje. (RIF za 31. oktobar 1863, str. 8.) Sa svojstvenim mu obino nepogrenim buroaskim instinktom shvatio je pisac knjige Essay on Trade and Commerce posledice relativne prenaseljenosti po zaposlene radnike. Drugi razlog lenstvovanju (idleness) u ovoj kraljevini jeste to nema radnih ruku u dovoljnom broju. Kad god masa rada postane nedovoljna usled kakve neobine tranje fabrikih izraevina, radnici oseaju svoju sopstvenu Vanost i hoe da nju osete i njihovi gospodari; to je udna stvar; ali ti tipovi tako su pokvareni da s*.u takvim sluajevima udruuju u grupe i jedan ceo dan nita ne rade da bi time doveli u nepriliku svoje gospodare. (An Essay x * divnom idealu 2* tri mila udovita, doista! 8* Vidi u 4. tomu on Trade and Commerce, London 1770, str. 27, 28.) Naime, tipovi su traili ovog izdanja. povienje najamnine.
sobljava kapitalistu da pomou ekstenzivnije ili intenzivnije eksploatacije individualnih radnih snaga pokrene veu koliinu rada istim predujmom promenljivog kapitala. Zatim smo videli da istom kapital-vrednou kupuje vie radnih snaga, poto kvalifikovanije radnike progresivno potiskuje manje kvalifikovanima, zrele nezrelima, muke enskima, odraslu radnu snagu omladinskom ili dejom.
* divnom idealu 2* tri mila udovita, doista! 8* Vidi u 4. tomu ovog izdanja.
x
Prema tome, vei promenljivi kapital pokree u produenju akumulacije, s jedne strane, vie rada ne regrutujui vie radnika, a s druge strane, promenljivi kapital iste veliine pokree vie rada istom masom radne snage, i najzad, potiskujui radne snage vie vrste, zapoljava vei broj radnih snaga nie vrste. Stoga proizvodnja relativno suvinog stanovnitva, ili osloboavanje radnika, napreduje jo bre od tehnikog revolucionisanja procesa proizvodnje, koje je i bez toga ubrzavano napretkom akumulacije, i bre od odgovarajueg srazmernog smanjivanja promenljivog dela kapitala prema postojanome. Dok sa uveavanjem svoga obima i svoje efikasnosti sredstva za proizvodnju postaju u manjem stepenu sredstva za zapoljavanje radnika, sam ovaj odnos se opet modifikuje time to kapital, srazmerno uveavanju proizvodne snage rada, bre uveava ponudu rada nego svoju tranju radnika. Prekomeran rad zaposlenog dela radnike klase ini da nabujavaju redovi njene rezerve, a pojaani pritisak koji ova rezerva svojom konkurencijom vri na zaposlene prisiljava, opet, ove na prekomeran rad i na potinjavanje zapovestima kapitala. Osuda jednog dela radnike klase na prinudno besposlienje prekomernim radom drugog dela, i obratno, postaje sredstvom za bogaenje pojedinanog kapitaliste83, ubrzavajui ujedno proizvodnju industrijske rezervne armije u razmeru kakav odgovara napretku drutvene akumulacije. Koliko je ovaj moment vaan u stvaranju relativno suvinog stanovnitva, dokaz je npr. Engleska. Njena tehnika sredstva za utedu rada kolosalna su. Pa ipak, kad bi se sutra u celoj zemlji rad sveo na razumnu meru, i kad bi se zatim za razne slojeve radnike klase pravilno raspodelio prema uzrastu i polu, bilo bi dananje radniko stanovnitvo apsolutno nedovoljno da nacionalnu proizvodnju nastavi u njenom sadanjem razmeru. Velika veina sada neproizvodnih radnika morala bi se pretvoriti u proizvodne.
36*
Uzevi u celini, opta kretanja najamnine upravljaju se iskljuivo prema irenju i skupljanju industrijske rezervne armije koja odgovaraju periodinim menama industrijskog ciklusa. Njih, dakle, ne odreuje kretanje apsolutnog broja radnikog stanovnitva, ve promenljivi odnos izmeu aktivne i rezervne vojske na koje se radnika klasa deli, uveavanje i smanjivanje relativnog obima suvinog stanovnitva, stepen u kome se ono as apsorbuje, as opet oslobaa. Za modernu industriju s njenim desetogodinjim ciklusom i njegovim periodinim fazama, koje su, osim toga, s daljim tokom akumulacije presecane nepravilnim kolebanjima koja se sve bre niu jedna za drugim, bio bi to doista krasan zakon koji bi tranju i ponudu rada regulisao ne irenjem i skupljanjem kapitala, dakle ne prema tome kakve su mu kad potrebe oploavanja vrednosti, tako da trite rada izgleda as nedovoljno puno, jer se kapital iri, as opet prepuno, jer se kapital skuplja, ve koji bi, naprotiv, kretanje kapitala uinio zavisnim od apsolutnog kretanja mase stanovnitva. A ipak je to dogma ekonomista. Po njoj usled akumulacije kapitala raste najamnina radnika. Uveana najamnina podstie na bre mnoenje radnikog stanovnitva, i to traje dok se trite rada ne prepuni, tj. dok kapital ne postane nedovoljan u odnosu prema ponudi radnika. Najamnina pada, i sad dolazi nalije medalje. Padanje najamnine postepeno proreuje radniko stanovnitvo, tako da kapital u odnosu prema njemu opet pokazuje viak; ili, pak, kako drugi to objanjavaju, padanje najamnine i odgovarajue poveavanje eksploatacije radnika ponovo ubrzavaju akumulaciju, dok u isto vreme niska najamnina koi umnoavanje radnike klase. Tako ponovo nastaje odnos u kome je ponuda rada nia od tranje rada, najamnina se die itd. Da krasnog li metoda kretanja za razvijenu kapitalistiku proizvodnju! Rok u kome se mora sprovesti industrijska kampanja, biti i odluiti bitka, istekao bi nekoliko puta pre no to bi se stanovnitvo stvarno sposobno za rad, moglo pozitivno uveati usled podizanja najamnine. Izmeu 1849. i 1859. nastupilo je u engleskim poljoprivrednim srezovima uporedo s padanjem cena ita, dizanje najamnine, praktino uzev samo nominalno. Npr. u Viltiru nedeljna najamnina popela se od 7 na 8 il., u Dorsitiru od 7 ili 8 na 9 il. itd. To je bila posledica neobino velikog odliva poljoprivrednog suvinog stanovnitva, prouz-
rokovanog ratnom tranjom^170!, ogromnim proirenjem eleznikih radova, fabrika, rudnika itd. to je najamnina nia, to se u viim procentnim brojevima izraava svako, ma kako neznatno njeno uveanje. Ako je nedeljna najamnina npr. 20 il., i popne se na 22, porast iznosi 10%; ako je naprotiv samo 7 il., i popne se na 9, onda porast iznosi 28 4/7%, to zvui veoma krupno. U svakom sluaju, zakupnici zaurlae, pa je ak i londonski Economist701 sasvim ozbiljno brbljao o a general and supstantial advance1* govorei o ovim gladnim najamninama. ta uradie zakupnici? Jesu li priekali da se poljoprivredni radnici usled ovako sjajne plate toliko namnoe da im najamnina opet mora pasti, kao to se to deava u glavama dogmatiarskih ekonomista? Oni uvedoe vie maina, te radnici za tren oka postadoe opet prekobrojni u takvoj srazmeri da su i sami zakupnici bili zadovoljni. Sada je u poljoprivredu bilo plasirano vie kapitala nego ranije, i to u proizvodnijem obliku. Time tranja rada pade ne samo relativno nego i apsolutno. Ona ekonomska fikcija brka zakone koji reguliu opte kretanje najamnine, tj. srazmera izmeu radnike klase, odnosno celokupne radne snage, i ukupnog drutvenog kapitala, sa zakonima po kojima se radniko stanovnitvo raspodeljuje meu posebne oblasti proizvodnje. Kad je u nekoj odreenoj oblasti proizvodnje akumulacija osobito ivahna, recimo usled povoljne konjunkture, a profiti u njoj vei od prosenih profita, te u nju nagrne dodatni kapital, onda, naravno, raste tranja rada i najamnina radnika. Poviena najamnina privlai vei deo radnikog stanovnitva u povlaenu sfera dok ova ne bude zasiena radnom snagom i dok najamnina najzad opet ne padne na svoj raniji proseni nivo, ili ispod njega, ako je navala bila odvie jaka. Tada ne samo da radnici prestaju priticati u dotinu poslovnu granu, nego se sele iz nje. Ovde politiki ekonomist uobraava da vidi gde i kako s poveanjem najamnine nastupa apsolutno uveanje broja radnika, a sa apsolutnim uveanjem broja radnika smanjivanje najamnine, dok u stvari vidi samo lokalno kolebanje trita rada neke odvojene sfere proizvodnje, samo pojave raspodeljivanja radnikog stanovnitva na razne oblasti plasiranja kapitala, ve prema njegovim promenljivim potrebama. U periodima zastoja i srednjeg poleta vri industrijska rezervna armija pritisak na aktivnu radniku armiju, a u periodima hiperprodukcije i paroksizma [vrhunca delatnosti] obuzdava je u njenim zahtevima. Tako, dakle, relativno suvino stanovnitvo sainjava pozadinu za kretanje zakona tranje i ponude rada. Ono sabija delokrug toga zakona u granice koje apsolutno odgovaraju eksploatatorskoj
84
Economist
od
21.
januara
1860.
optem i znatnom dizanju (najamnina)
poudi i vlastoljublju kapitala. Ovde je mesto da se vratimo na jedan od podviga ekonomske apologetike. italac se sea da kad se uvoenjem novih ili uveanjem starih maina jedan deo promenljivog kapitala pretvori u postojan, ekonomist-apologet ovu operaciju, kojom se kapital vezuje i ba time radnik osloboava, naprotiv tako tumai kao da maina oslobaa kapital za radnika. Tek sad se moe potpuno oceniti bestidnost apologeta. Jer ne samo da se osloboavaju radnici koje je maina neposredno istisla, ve takoe i njihova zamena, kao i onaj dodatni kontingent koji se redovno uzima na rad kad se posao uveava na svojoj staroj osnovici. Svi su oni sad osloboeni, i svaki novi kapital koji ima elju da funkcionie moe njima raspolagati. Bilo da on privlai njih ili koje druge, uinak na optu tranju rada bie jednak nuli sve dok taj kapital bude upravo dostizao da trite rada oslobodi od onoliko radnika koliko su maine bacale na trite. Bude li zaposlio manji broj, porae masa prekobrojnih; bude li zaposlio vei broj, poveae se opta tranja za radom samo onoliko koliko broj zaposlenih prelazi broj osloboenih. Polet koji bi dodatni kapitali, traei da se plasiraju, mogli dati optoj tranji rada, potire se, dakle, u svakom sluaju utoliko ukoliko budu dovoljni radnici koje je maina izbacila na ulicu. To znai, dakle, da se mehanizam kapitalistike proizvodnje brine za to da apsolutno uveanje kapitala ne bude praeno odgovarajuim pojaanjem opte tranje rada. I to apologet naziva kompenzacijom za bedu, stradanja i moguu propast radnika u prelaznom periodu, kada su izbaeni iz posla i gurnuti u industrijsku rezervnu armiju! Tranja rada ne znai isto to i uveanje kapital-a ponuda rada ne znai isto to i uveanje radnike klase, tako da tu uza, jamno ne deluju dve sile meusobno nezavisne. Les des sont pipes1*. Kapital dejstvuje jednovremeno na obe strane. Ako njegova akumulacija s jedne strane uveava tranju rada, s druge strane ona uveava ponudu radnika osloboavajui ih, dok pritisak nezaposlenih istovremeno nagoni zaposlene da daju vie rada, dakle u izvesnom stepenu ini da ponuda rada bude nezavisna od ponude radnika. Kretanje zakona tranje i ponude rada dovodi na toj osnovici do punog izraaja despotiju kapitala. Zbog toga, im radnici prozru kako uopte dolazi do toga da u istoj meri u kojoj oni vie rade, vie tueg bogatstva proizvode i u kojoj vie raste proizvodna snaga njihovog rada, vie postaje za njih nesigurnija ak i njihova funkcija kao sredstva za oploavanje kapitala; im oni otkriju da stepen intenzivnosti njihove meusobne konkurencije potpuno zavisi od pritiska relativno suvinog stanovnitva; im oni zbog toga pokuaju da pomou tredjuniona itd. organizuju plansku saradnju zaposlenih i nezaposlenih da bi slomili ili oslabili po njihovu klasu ubitane posledice onog prirodnog zakona kapitalistike proizvodnje, kapital, a s njim i njegov advokat, politiki ekonomist,
* Kocke su falsifikovane.
smesta e nadati dreku zbog povrede veitog i tako rei svetog zakona tranje i ponude. Naime, svaka povezanost meu zaposlenima i nezaposlenima naruava isto kretanje tog zakona. A s druge strane, im nepovoljne okolnosti, npr. u kolonijama, onemogue stvaranje industrijske rezervne armije, a s njom i apsolutnu zavisnost radnike klase od kapitalistike, kapital i njegov trivijalni Sano Pansa diu bunu protiv svetog zakona tranje i ponude i pokuavaju da spree njegovo neugodno dejstvo pomou prinudnih sredstava.
4. Razliiti oblici egzistencije relativno suvinog stanovnitva. Opti zakon kapitalistike akumulacije
Relativno suvino stanovnitvo postoji u svim moguim nijansama. Svaki radnik spada u nj za ono vreme dok je zaposlen upola ili nikako. Osim velikih periodinih oblika koje relativna prenaseljenost dobija s menama faza industrijskog ciklusa, tako da je as akutna u vreme kriza a as hronina u vreme slabog posla, ona stalno ima tri oblika: teni, latentni i stagnantni. U sreditima moderne industrije u fabrikama, manufakturama, talionicama, rudnicima itd. radnici se as odbijaju, a as opet privlae u veem broju, tako da uglavnom broj zaposlenih raste, mada u stalnoj opadajuoj srazmeri prema razmeru proizvodnje. Ovde imamo teni oblik prenaseljenosti. Kako u pravim fabrikama, tako i u svim velikim radionicama u koje maina ulazi kao faktor ili gde je samo sprovedena moderna podela rada, potrebne su mase mukih radnika, sve dok ne preu mladike godine. Posle toga roka samo mali broj ostaje upotrebljiv u istim poslovnim granama, dok se veina redovno izbacuje. Ona sainjava jedan element tene prenaseljenosti koji raste sa obimom industrije. Jedan njen deo iseljava se; u stvari samo putuje za kapitalom koji se iseljava. Ovo povlai za sobom da se ensko stanovnitvo bre mnoi od mukoga, kao to pokazuje Engleska. To to prirodni porast radnike mase ne zasiuje potrebe akumulacije kapitala, a da ih u isto vreme ipak prekoraava, jeste protivrenost samog kretanja kapitala. Njemu su potrebne vee mase radnika mlae dobi, a manje u muevnoj. Ova protivrenost nije upadljivija od one druge kad se kuka na nestaicu ruku u isto vreme kad mnoge hiljade lee na ploniku, jer ih je podela rada prikovala za neku odreenu granu rada .702 Uz to ka-
702
Dok je u drugom polugou 1866. bilo u Londonu izbaeno s posla
pital tako brzo troi radnu snagu da je radnik srednjih godina veinom vie ili manje preiveo. On pada u redove prekobrojnih ili se potiskuje s vieg stupnja na nii. Ba kod radnika krupne industrije nailazimo na najkrai ljudski vek.
*Dr Lee, sanitetski inovnik iz Manestera, utvrdio je da u tom gradu ivot ljudi imune klase proseno traje 38 godina, a radnike klase samo 17. U Liverpulu ove brojke su za prvu klasu 35, a za drugu 15. Vidi se, dakle, da je povlaena klasa uzela pod zakup (have a lease of life) vie nego dvaput dui ivot nego njeni manje zatieni sugraani.703*
Pod tim okolnostima, apsolutno uveavanje ovog dela proletarijata zahteva takav oblik koji uveava njegov broj, mada se njegovi elementi troe. Dakle, brzo smenjivanje radnikih generacija. (Za ostale klase stanovnitva ovaj zakon nema vanosti.) Ova drutvena potreba zadovoljava se ranim brakovima, koji su nuna posledica prilika u kojima ive radnici krupne industrije, i premijom koja se eksploatacijom radnike dece daje za njihovu proizvodnju. im kapitalistika proizvodnja zavlada poljoprivredom, ili u stepenu u kome je njom zavladala, akumulacija ovde dejstvujueg kapitala povlai za sobom apsolutno smanjenje tranje seoskog radnikog stanovnitva, a da njegovo odbijanje ne biva kao kod nepoljoprivredne industrije dopunjeno veim privlaenjem. Zato se jedan deo seoskog stanovnitva stalno nalazi pripravan da uskoi u gradski ili manufakturni proletarijat, i samo vreba povoljne okolnosti za taj preobraaj. (Re manufaktura uzimamo ovde u smislu svih nepoljoprivrednih industrija.)86 Ovaj izvor relativno suvinog stanovnitva tee, dakle, neprekidno. Ali njegovo stalno odlivanje u gradove ima za pretpostavku stalno latentnu prenaseljenost na samom selu, iji se obim vidi tek onda kad se odvodni kanali izuzetno iroko otvore. Stoga je poljoprivredni radnik osuen na minimalnu najamninu, i on stalno stoji jednom nogom u glibu pauperizma.
80 000 do 90 000 radnika, dotle -u fabrikom izvetaju o istom polugou stoji ovo: Ne izgleda da je sasvim tano da tranja uvek stvara ponudu ba u onom asu kad je potrebna. Kod rada to nije bio sluaj; jer su prole godine mnoge maine morale mirovati zbog oskudice ruku.* (RIF za 31. oktobar 1866, str. 81.)
Trea kategorija relativno suvinog stanovnitva, stagnatna, ini deo aktivne radnike armije, ali sa sasvim neredovnom zaposlenou. Tako ona za kapital predstavlja neiscrpan rezervoar raspoloive radne snage. Njen poloaj pada ispod prosenog normalnog nivoa radnike klase, i ba je to ini irokom osnovicom za posebne grane kapitalistike eksploatacije. Za nju su karakteristini maksimalno radno vreme i minimalna najamnina. S njenim glavnim oblikom mi smo se ve upoznali kad smo govorili o kunom radu. Ona se neprekidno regrutuje iz prekobrojnih radnika krupne industrije i poljoprivrede, a naroito iz onih grana radinosti koje propadaju, u kojima manufaktura potiskuje zanat, a mainska proizvodnja manufakturu. Njen obim biva sve vei to bre napreduje prekobrojnost kao posledica uveanog obima i energije akumulacije. Ali u isto vreme ona je i jedan element radnike klase koji se sam reprodukuje i ovekoveava, koji u celokupnom porastu te klase uzima srazmerno vei udeo nego ostali elementi. I doista, ne samo masa roenja i smrtnih sluajeva, nego i apsolutna veliina porodica stoji u obrnutoj srazmeri prema veliini najamnine, dakle prema masi ivotnih sredstava kojima raspolau razline kategorije radnika. Ovaj zakon kapitalistikog drutva zvuao bi besmisleno meu divljacima, pa ak i meu civilizovanim kolonistima. On podsea na masovno reprodukovanje individualno slabih i ustopice gonjenih ivotinjskih vrsta .704 Naposletku, najnii talog relativno suvinog stanovnitva obitava u sferi pauperizma. Ostavljajui po strani skitnice, zloince, prostitutke, ukratko pravi lumpenproletarijat, ovaj drutveni sloj sastoji se iz triju kategorija. Prvo: sposobni za rad. Treba samo povrno pogledati statistiku engleskog pauperstva, pa e se nai kako njegova masa raste sa svakom krizom, a opada sa svakim oivljenjem poslova. Drugo: siroad i pauperska deca. Ovo su kandidati industrijske rezervne armije i bivaju u vremena velikog poleta, kao npr. 1860, brzo i u masama uvrstani u aktivnu radniku armiju. Tree: propalice, goli siromasi, za rad nesposobni. To su osobito lica koja propadaju zato to ih je podela rada uinila nepokretnima, zatim lica koja ive preko normalnog radnikog veka, najzad rtve industrije,
Izgleda da siromatvo pogoduje rasploavanju. (A. Smith^171!,) [Wealth of Nations, knj. I, gl. 8, izd. Wakefield, tom I, str. 195.] Po duhovitom i galantnom opatu Galianiju, to je tavie bog osobito mudro uredio: Bog je tako udesio da se ljudi iji su pozivi od najvee koristi, raaju u velikom broju. (Galiani, Delia Moneta, str. 78.) Beda, makar ila do svojih krajnjih granica, do gladi i epidemija, ne spreava porast stanovnitva, ve pre ima tendenciju da ga umnoi. (S. Laing, National Distress1844, str. 69.) Poto je za ovo pruio statistike ilustracije, Laing nastavlja: Kad bi sav svet bio u blagostanju, na zemlji bi brzo nestalo ljudi. (If the people were all in easy circumstances, the world would soon be depopulated.)
704
iji broj raste sa irenjem opasnih maina, rudarstva, hemijskih fabrika itd., invalidi, bolesnici, udovice itd. Pauperstvo je invalidski dom aktivne radnike armije i mrtvi balast industrijske rezervne armije. Njegova proizvodnja je ukljuena u proizvodnji relativno suvinog stanovnitva, njegova nunost u njegovoj nunosti, i s njime pauperstvo predstavlja jedan uslov postojanja kapitalistike proizvodnje i razvitka bogatstva. Pauperstvo spada u faux frais kapitalistike proizvodnje, ali koje kapital velikim delom ume da sa sebe svali na lea radnike klase i sitne srednje klase. to je vee drutveno bogatstvo, to je vei kapital koji funkcionie, i obim i energija njegovog porasta, pa prema tome i apsolutna veliina proletarijata i proizvodna snaga njegova rada, to je vea industrijska rezervna armija. Isti oni uzroci koji razvijaju ekspanzivnu mo kapitala razvijaju i raspoloivu radnu snagu. Relativna veliina industrijske rezervne armije raste, dakle, s potencijama bogatstva. Ali to je ova rezervna armija .vea u odnosu prema aktivnoj radnikoj armiji, to vie raste masa konsolidovanog suvinog stanovnitva, ija beda stoji u obrnutoj705* srazmeri prema mukama njegova rada. Naposletku, ukoliko su vei uboki sloj radnike klase i industrijska rezervna armija, utoliko je vei zvanini pauperizam. Ovo je apsolutni, opti zakon kapitalistike akumulacije. U svome ostvarivanju, ovaj zakon se kao i svi drugi zakoni modifikuje raznolikim okolnostima ija analiza ne spada ovamo. Sad je lako razumeti budalatinu ekonomske mudrosti koja radnicima propoveda da svoj broj prilagode potrebama oploavanja vrednosti kapitala. Kao da mehanizam kapitalistike proizvodnje i akumulacije stalno ne prilagoava ovaj broj tim potrebama oploavanja. Prva re tog prilagoavanja jeste: stvaranje relativno suvinog stanovnitva ili industrijske rezervne armije, a poslednja: beda sve veih slojeva aktivne radnike armije i mrtvi balast pauperizma. Zakon po kome se, zahvaljujui napredovanju proizvodnosti drutvenog rada, moe uz sve manji utroak ljudske snage stavljati u pokret sve vea masa sredstava za proizvodnjutaj zakon se na kapitalistikoj osnovici, gde ne upotrebljava radnik sredstva za rad ve sredstva za rad radnika, izraava u tom obliku da ukoliko je vea proizvodna snaga rada, utoliko je vei i pritisak radnika na sredstva za njihovo zapoljavanje, i utoliko je, dakle, nesigurniji uslov
* Ovde je u 2. ruskom izdanju ovog Marxovog dela (K. Mapnc h <t>. SHrejibc, CoHuneHua, MocKBa 1960, TOM 23, str. 659) izvrena ispravka, tako da zavretak reenice glasi: ... ija beda stoji u pravoj srazmeri prema mukama rada aktivne radnike armije. Ispravka je izvrena prema autorizovanom francuskom izdanju. U nemakom izdanju ova ispravka nije uinjena. Ipak izgleda da je tanije: stoji u pravoj srazmeri. (Karl Marx, Das Kapital, Dietz Verlag, 1 Berlin * Vidi Erster Band, str. 673.) Red. 1962, u 7. tomu ovog izdanja.
705
njihova opstanka: prodaja svoje sopstvene snage radi uveavanja tueg bogatstva, ili radi samooploavanja kapitala. To to sredstva za proizvodnju i proizvodnost rada rastu bre nego proizvodno stanovnitvo izraava se kapitalistiki, dakle, obrnuto, u tome: da radniko stanovnitvo raste stalno bre nego potreba kapitala za oploavanjem. U etvrtom odeljku, pri analizi proizvodnje relativnog vika vrednosti, pokazalo se: u okviru kapitalistikog sistema svi metodi za uveavanje drutvene proizvodne snage rada izvode se na raun individualnog radnika; sva sredstva za razvijanje proizvodnje izopaavaju se u sredstva za eksploataciju proizvoaa i gospodarenje nad njima, pretvaraju radnika u bogalja, deliminog oveka, svode ga na obian dodatak maine, unitavaju sadrinu njegovog rada pretvarajui mu rad u pravo muenje, ine radniku duhovne snage procesa rada tuim u istoj meri u kojoj se nauka prisajedinjuje tome procesu kao samostalna snaga; unakaavaju uslove u ijem okviru on radi, podvrgavaju ga za vreme procesa rada odvratnoj i sitniavoj despotiji, pretvaraju sav njegov ivot u radno vreme i bacaju mu enu i dete pod Dagernatov toakt96! kapitala. Ali su svi metodi za proizvodnju vika vrednosti ujedno i metodi za akumulaciju, a svako uveanje akumulacije postaje opet sredstvom za razvijanje tih metoda. Iz ovoga izlazi da radnikov poloaj mora bivati sve gori to vie kapital akumulira, ma kako radnik bio plaen, visoko ili nisko. Naposletku, zakon koji relativno suvino stanovnitvo, ili industrijsku rezervnu armiju, stalno odrava u ravnotei sa obimom i energijom akumulacije prikiva radnika uz kapital vre nego Hefestovi klinci Prometeja za stenu. Taj zakon uslovljava akumulaciju bede koja odgovara akumulaciji kapitala. I tako je nagomilavanje bogatstva na jednom polu u isti mah nagomilavanje bede, munog rada, ropstva, neznanja, podivljavanja i moralne degradacije na suprotnom polu, tj. na strani klase koja svoj vlastiti proizvod proizvodi u obliku kapitala. Politiki ekonomisti izrazili su ovaj antagonistiki karakter kapitalistike akumulacije88 u raznim oblicima, mada oni s njome br-
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije kaju i pojave prekapitalistikih naina proizvodnje, pojave delimino 587 analogne, ali ipak u sutini razline. Mletaki kaluder Ortes, jedan od najveih ekonomskih pisaca 18. veka, shvata antagonizam kapitalistike proizvodnje kao opti prirodni zakon drutvenog bogatstva. Ekonomsko dobro i ekonomsko zlo stalno su u ravnotei u jednoj naciji (ii bene ed ii male economico in una nazione sempre ali istessa misura); obilje dobara za poneke uvek je jednako oskudici dobara za druge (la copia dei beni in alcuni sempre eguale alia mancanza di essi in altri). Veliko bogatstvo nekolicine uvek je praeno apsolutnim otimanjem najnunijega kod mnogo veeg broja drugih. Bogatstvo neke nacije odgovara njenom stanovnitvu, a njena beda njenom bogatstvu. Radinost jednih prisiljava druge na lenost. Siromasi i besposliari nuan su plod bogatuna i poslenika itd.706
Otprilike 10 godina posle Ortesa veliao je Townsend, protestantski pop, siromatvo na sasvim grub nain kao nuan uslov bogatstva.
Zakonsko prisiljavanje na rad skopano je sa odvie truda, nasilja i galame, dok, naprotiv, glad ne samo da izaziva miran, utljiv i neprekidan pritisak, nego i najsilnije napore kao najprirodnij' podstrek za industriju i rad.
Sve se, dakle, svodi na to da se glad uini trajnom u radnikoj klasi, a za ovo se, po Townsendu, brine naelo naseljenosti, koje je kod sirotinje osobito aktivno.
Izgleda da je to prirodni zakon to su siromasi u izvesnom stepenu lakomisleni (improvident) (naime tako lakomisleni da dolaze na svet bez zlatnih kaika u ustima), tako da ih uvek ima (that there always may be some) za vrenje najniih, najprljavijih i najprostijih funkcija u zajednici. Zaliha ljudske sree (the fund of human happiness) se time mnogo uveava, delikatniji ljudi (the more delicate) osloboeni su dirindenja, te se nesmetano mogu posvetiti viim pozivima itd.... Zakon o sirotinji ima tendenciju da razori harmoniju i lepotu, simetrinost i red ovog sistema, koji su na svetu uspostavili Bog i priroda. 707
G. Ortes, Delia Economia Nazionale libri sei 1777, u Custodija, Parte moderna, sv. XXI, str. 6, 9, 22, 25. itd. Na str. 32, Ortes kae: Umesto da nabacujem nekorisne planove za usreavanje naroda, ograniiu se na to da istraim uzroke njihove nesree. 707 A Dissertation on the Poor Laws. By a Wellwisher of Mankind (The Reverend Mr. J. Townsend), 1786, republished London 1817, str. 15, 39, 41. Ovaj delikatni pop, iz ijeg upravo navedenog spisa kao i putopisa iz panije Malthus esto po vie strana prepisuje, uzeo je najvei deo svoje teorije od ser J. Steuarta, ali iskrivljujui ga. Npr., kad Steuart kae: *Tu, u ropstvu, postojao 1 * nasilni metod da se ljudi je jedan Vidi u 7. tomu ovog izdanja. nagone na rad (za ne-radnike) ... Ljudi su tada bili prisiljavani da rade (tj. da besplatno rade za druge), jer su bili robovi
706
Dok je mletaki kaluer u reenju sudbine kojim beda ostaje vena, video opravdanje za postojanje hrianskog milosra, neenstva, manastira i bogougodnih zadubina, dotle je ono za protestantskog prebendara, naprotiv, izgovor da prokune zakone o sirotinji, na osnovu kojih je sirotinja imala pravo na mravu javnu pomo.
Napredak drutvenog bogatstva, kae Storch, stvara tu korisnu drutvenu klasu... koja izvodi najdosadnije, najprostije i najgadnije poslove, koja, jednom rei, uzima na svoja plea sve to je u ivotu neprijatno i ropsko i upravo time pribavlja drugim klasama vremena, vedrinu duha i uobiajeno (cest bon! 1*) dostojanstvo (dignite conventionelle) itd.708
Storch se pita kakvo je zapravo preimustvo ove kapitalistike civilizacije, s njenom bedom i degradacijom masa, nad varvarstvom? Jedini odgovor koji on nalazi jeste bezbednost!
Usled napretka industrije i nauke, kae Sismondi, svaki radnik je kadar da svaki dan proizvodi mnogo vie nego to mu treba za potronju. Ali u isto vreme, dok njegov rad proizvodi bogatstvo, bogatstvo bi njega, kad bi on bio pozvan da ga sam potroi, uinilo malo pogodnim za rad. On dri da bi se ljudi (tj. ljudi koji ne rade) verovatno odrekli svih usavravanja vetina, kao i svih uivanja koja nam pribavlja industrija, kad bi ih morali iskupljivati stalnim radom kao to je rad radnika... Danas napori nemaju veze sa svojom nagradom; onaj ovek koji se odmara nije onaj koji je pre toga radio; naprotiv, jedan moe da se odmara ba zato to drugi radi... Beskonano mnoenje proizvodnih snaga rada moe, dakle, imati samo jedan rezultat uveanje luksuza i uivanja dokonih bogataa.98
Naposletku, Destutt de Tracy, hladni buroaski doktrinar, kae brutalno:

one Siromane nacije jesu one u kojima je narodu dobro, a bogate nacije su iji je narod obino siromaan.709
Storch, Cours d'Sconomie etc., sv. III, str. 223. Destutt de Tracy, Traite de la Volonte etc., str. 231. Les nations pauvres, cest la ou peuple est a son aise; et les nations riches, cest la oil ii est ordinairement pauvre.
709
708
* ova mu valja!
5. Ilustracija opteg zakona kapitalistike akumulacije
a) Engleska od 1846. do 1866. Nijedan period modernog drutva nije tako povoljan za prouavanje kapitalistike akumulacije kao period poslednjih 20 godina. Kao da je pronaao Fortunatovu kesu. A meu svim zemljama najklasiniji primer opet je Engleska, zato to zauzima prvo mesto na svetskom tritu, to je jedino u njoj kapitalistiki nain proizvodnje potpuno razvijen, i najzad to je hiljadugodinje carstvo slobodne trgovine, uvedeno tamo od 1846, isteralo vulgarnu ekonomiju iz njenog poslednjeg skrovita. Napredak proizvodnje, tako dinovski da je druga polovina ovog dvadesetogodinjeg perioda daleko nadmaila prvu, nagovestili smo ve dovoljno u etvrtom odeljku. Iako je apsolutni porast engleskog stanovnitva bio veoma velik za poslednjih 50 godina, ipak je relativni porast ili stopa prirataja stalno opadala, kao to pokazuje sledea tabela uzeta iz zvaninog popisa.
Godinji procentualni prirataj stanovnitva u Engleskoj i Velsu u decimalnim brojkama: 1811 - 1821 1,533% 1821 - 1831 1,446% 1831 - 1841 1,326% 1841 - 1851 1,216% 1851 - 1861 1,141%
Da vidimo sad kako je na drugoj strani raslo bogatstvo. Ovde nam najpouzdaniji oslonac prua kretanje profita, zemljine rente itd., podvrgnutih porezu na dohodak. Porast profita obaveznih na porez (zakupnici i jo neke rubrike nisu uraunati), iznosio je za Veliku Britaniju od 1853. do 1864. g. 50,47% (ili na godinu proseno 4,58%)710, a porast stanovnitva u istom tom periodu bio je otprilike 12%. Uveanje oporezivih renti od zemlje (raunajui i kue, eleznice, rudnike, ribnjake itd.) iznosilo je od 1853. do 1864. g. 38%, ili 35/I2% godinje. U tom uveanju najvanije su ove rubrike:
Od kua ......................................... 38,60% kamenoloma ............................. 84,76% rudnika ...................................... 68,85% elezara...................................... 39,92% ribnjaka ..................................... 57 37% plinara ...................................... 126,02% eleznica ................................... 83,29%
ViSak godiSnjeg dohotka od 1853. do 1864 Godinje uveanje
3,50% 7,70% 6,26% 3,63% 5,21% 11,45% 7,57%711
710 Tenth Report of the Commissioners of H. Ms Inland Revenue, London 1866, str. 38. 711 Isto.
Ako Uporedimo po etiri godine iz perioda od 1853. do 1864, videemo da stepen uveanja dohodaka neprestano raste. Npr., za dohotke od profita iznosio je od 1853. do 1857. 1,73% godinje, od 1857. do 1861. g. 2,74% godinje, a od 1861. do 1864. 9,30% godinje. Ukupna suma dohodaka koji podleu porezu na dohodak iznosila je u Ujedinjenoj Kraljevini: 1856. g. 307 068 898 , 1859. g. 328 127 416, 1862. g. 351 745 241, 1863. g. 359 142 897, 1864. g. 362 462 279, 1865. g.'385 530 020.9 Akumulaciju kapitala pratila je ujedno i njegova koncentracija i centralizacija. Mada za Englesku nije bilo zvanine poljoprivredne statistike (za Irsku je bilo), ipak je nju deset grofovija dalo dobrovoljno. Ona pokazuje da su u njima od 1851. do 1861. zakupi ispod 100 jutara pali od 31 583 na 26 597, dakle da je 5016 zakupa pripojeno velikim zakupima.712 Od 1815. do 1825. nije pod porez na naslea pala nijedna pokretna imovina vea od 1 milion ; od 1825. do 1855. bilo ih je 8, od 1856. do juna 1859, tj. za 41/2 godine, 4.713 Ali se centralizacija najbolje vidi iz kratke analize poreza na dohodak za rubriku D (profiti, izuzev zakupnine itd.) u godinama 1864. i 1865. Prethodno napominjem da se income tax [porez na dohodak] iz ovog izvora plaa poev od 60 dohotka. Ovi oporezivi dohoci iznosili su u Engleskoj, Velsu i kotskoj 1864. g. 95 844 222, a 1865. g. 105 435 579"; broj oporezovanih 1864: 308 416 lica na ukupno 23 891 009 stanovnika, 1865: 332 431 lice na ukupno 24 127 003 stanovnika. O raspodeli ovih dohodaka za te dve godine govori sledea tabela:
Godina koja se zavrava s 5. aprilom 1864 Dohodak od profita Ukupan dohodak: 95 844 222 o toga 57 028 290 od toga 36 415 225 od toga 22 809 781 o toga 8 744 762 Lica 308 416 23 334 3619 832 91 Godina koja se zavrava s 5. aprilom 1865 Dohodak od profita Ukupan dohodak: 105 435 787 od toga 64 554 297 od toga 42 535 576 od toga 27 555 313 od toga 11 077 238 Lica *32 431 24 075 4 021 973 107
Census etc., sv. III, str. 29. Tvrdnju Johna Brighta da 150 zemljoposednika imaju polovinu engleskog, a njih 12 polovinu kotskog zemljinog poseda, niko nije opovrgao. "* 713 Fourth Report etc. of Inland Revenue, London 1860, str. 17.
712
Godine 1855. proizvedeno je u Ujedinjenoj Kraljevini 61 453 079 tona uglja u vrednosti od 16 113 267, 1864: 92 787 873 tone u vrednosti od 23 197 968 , 1855: 3218 154 tone sirova eleza u vrednosti od 8 045 385, 1864: 4 767 951 tona u vrednosti od 11 919 877. Duina eleznica iznosila je u Ujedinjenoj Kraljevini 1854: 8 054 milje, s uplaenim kapitalom od 286 068 794, 1864. duina je bila 12 789 milja, a uplaeni kapital 425 719 613 . Ukupni izvoz i uvoz Ujedinjene Kraljevine bio je 1854: 268 210 145, 1865: 489 923 285. Sledea tabela pokazuje kretanje izvoza:
1847. 1849. 1856. 1860. 1865. 1866. 58 842 377 63 596 052 115 826 948 135 842 817 165 862 402 188 917 563 714
714 u ovaj as, marta 1867, indijsko-kinesko trite ve je ponovo sasvim preplavljeno poiljkama robe britanske pamune industrije. Godine 1866. poelo je obaranje najamnine pamunim radnicima za 5%, sledee godine izbio je zbog sline operacije u Prestonu trajk u kome je uestvovalo 20 000 radnika. {Ovo je bila predigra krize koja je odmah zatim izbila. F. E.}
Ovo nekoliko podataka dovoljno je da se razume oseanje trijumfa s kojim je Registrar general 145J engleskog naroda uzviknuo:
Ma kako da je brzo raslo, stanovnitvo ipak nije dralo korak s napretkom industrije i bogatstva.715
Okrenimo se sad neposrednim agentima te industrije, proizvoaima toga bogatstva, radnikoj klasi.
Jedno od najtunijih obeleja socijalnog stanja zemlje, rekao je Gladstone, jeste da se potroaka sposobnost naroda nalazi u opadanju, a nematina i beda radnike klase sve vie rastu, dok se u isto vreme vri stalno akumulisanje bogatstva u viim klasama i stalni porast kapitala.716
Tako govorae ovaj slatkoreivi ministar u Donjem domu 13. februara 1843. Dvadeset godina docnije, 16. aprila 1863, rekao je u govoru prilikom podnoenja svog budeta ovo:
Census etc., sv. III, str. 11. Gladstone u Donjem domu, 13. februara 1843: It is one of the most melancholy features in the social state of this country that we see, beyond the possibility of denial, that while there is at this moment a decrease in the consuming powers of the people, an increase of the pressure of privations and distress; there is at the same time a constant accumulation of wealth in the upper classes, an increase in the luxuriousness of their habits, and of their means of enjoyment. (Times od 14. februara 1843. Hansard od 13. februara.)
716
715
Od 1842. do 1852. uveao se oporezivi dohodak zemlje za 6% ... Za 8 godina, od 1853. do 1861, uveao se za 20%, ako uzmemo za bazu 1853. Fakat je toliko udan da se ini skoro neverovatan... Ovo upravo omamno poveanje bogatstva i moi... potpuno je ogranieno na sopstvenike klase, ali... ah posredno ono mora biti od koristi po radniko stanovnitvo jer smanjuje cenu artikala opte potronje i dok su bogatai postali bogatiji, siromasi su svakako postali manje siromani. Ne usuujem se rei da je u krajnostima siromatva nastalo kakvo smanjenje.1*103
Da sakatog antiklimaksa! Ako je radnika klasa ostala siromana, samo manje siromana u odnosu prema upravo omamnom poveanju bogatstva i moi koje je ona proizvela za sopstveniku klasu, onda je ona ostala relativno jednako siromana. Ako se krajnosti siromatva nisu umanjile, one su se uveale, jer se uvealo krajnje bogatstvo. to se tie pojevtinjenja ivotnih sredstava, to zvanina statistika, npr. podaci London Orphan Asylum2*, pokazuje poskupljenje od 20% proseno za tri godine od 1860. do 1862. u poreenju sa 1851. do 1853. A naredne 3 godine, 1863. do 1865, imali smo stalno poskupljivanje mea, maslaca, mleka, eera, soli, uglja i mase drugih potrebnih ivotnih sredstava.104 Naredni Gladstone-ov budetski govor, od 7. aprila 1864, bio je pindarovska slavopojka napretku pravljenja vika vrednosti i narodnoj srei koju siromatvo umerava. On govori o masama na rubu pauperstva, o poslovnim granama u kojima se najamnina nije popela, i naposletku rezimira sreu radnike klase reima:
Ljudski ivot u devet od deset sluajeva samo je borba za opstanak. 105 From 1842 to 1852 the taxable income of the country increased by 6 per cent... In the 8 years from 1853 to 1861, it had increased from the basis taken in 1853, 20 per cent! The fact is so astonishing as to be almost incredible .. . this intoxicating augmentation of wealth and power... entirely confined to classes of property... must be of indirect benefit to the labouring population, because it cheapens the commodities of general consumptionwhile the rich have been growing richer, the poor have been growing less poor! at any rate, whether the extremes of poverty are less, I do not presume to say. (Gladstone u Donjem domu, 16. aprila 1863. Morning Star od 17. aprila.) 104 Vidi zvanine podatke u Plavoj knjizi Miscellaneous Statistics of the United Kingdom. Deo VI, London 1866, str. 260- 273. i dalje. Umesto statistike domova siroadi itd. mogle bi kao dokaz posluiti i deklamacije vladinih novina kad zastupaju davanje miraza deci iz kraljevskog doma. Tu se. nikad ne zaboravlja skupoa ivotnih sredstava. 105 Think of those who are on the border of that region (pauperism), wages... in others not increased:.. human life is but, in nine cases out of ten,
103
Profesor Fawsett, koji nije kao obzirima, izjavljuje bez okolienja:
Gladstone
sputavan
zvaninim
Naravno, ja ne sporim da je uz ovo poveanje kapitala (poslednjih decenija) ilo i penjanje novane najamnine, ali se ova prividna dobit ukupno uzev gubi, poto mnoge ivotne potrebe stalno poskupljuju (on smatra zbog padanja vrednosti plemenitih metala)... Bogatai brzo bivaju bogatiji (the rich grow rapidly richer), dok se u udobnosti radnike klase ne zapaa nikakvo poveanje... Radnici su gotovo postali robljem trgovia iji su dunici. 108
U odeljcima o radnom danu i o mainama pokazale su se okolnosti u kojima je britanska radnika klasa za poslednje dve-tri decenije stvorila omamljivo poveanje bogatstva i moi za sopstvenike klase. Ali tada nas je prvenstveno zanimao radnik za vreme njegove drutvene funkcije. Da bi se zakoni kapitalistike akumulacije potpuno osvetlili, nuno je da uoimo i radnikov poloaj izvan radionice, kako se on hrani i kako stanuje. Granica ove knjige nalae nam da ovde uzmemo u prvom redu u obzir najgore plaeni deo industrijskog proletarijata i poljoprivrednih radnika, tj. veinu radnike klase. Pre toga jo koju re o zvaninom pauperstvu, tj. o onom delu radnike klase koji je ostao bez uslova za opstanak, tj. koji ne moe prodavati svoju radnu snagu, te ivotari od javne milostinje. Na zvaninoj listi paupera u Engleskoj 107 bilo je 1855: 851 369, 1856: 877 767, 1865: 971 433 lica. Usled nestaice pamuka porastao je ovaj
a struggle for existence. (Gladstone, House of Commons, 7. april 1864.) Verzija Hansarda glasi: Again; and yet more at large, what is human life but, in the majority of cases, a struggle for existence. [Drugim reima: ta je ljudski ivot u veini sluajeva drugo ako ne borba za opstanak.] Stalne, dreee Protivrenosti u Gladstone-ovim budetskim govorima od 1863. i 1864. okarakterisao je jedan engleski knjievnik ovim citatom iz Boileau-a717*: Voilk lhomme en effet. II va du blanc au noir. II condamne au matin ses sentiments du soir. Importun & tout autre, & soi meme incommode, II change a tous moments desprit comme de mode. 2* ([citirano kod H. Roya,] The Theory of Exchanges etc., London 1864, str. 135.) 108 H. Fawcett, The Economic Position etc., str. 67, 82. to se tie sve vee zavisnosti radnika od trgovia, ona je posledica sve jaih kolebanja i prekida u zaposlenosti radnika. 107 U Englesku je uvek uraunat i Vels, u Veliku Britaniju raunaju se Engleska, Vels i kotska, u Ujedinjenu Kraljevinu te tri zemlje i Irska.
717 ud svakog asa menja k& odelo.1?3l
broj 1863. i 1864. na 1 079 382 i 1 014kapitalistike akumulacije 595 23. glava Opti zakon 978. Kriza od 1866, koja je najtee pogodila London, izazvala je u tom seditu svetskog trita, koje ima vie stanovnika nego Kraljevina kotska, za 1866. porast broja paupera od 19,5% u poreenju sa 1865, a od 24,4% u poreenju sa 1864, a za prve mesece 1867. jo vei porast u poreenju sa 1866. Pri analizi statistike paupera valja istai dva momenta. S jedne strane u opadanju i porastu pauperske mase ogledaju se periodine promene industrijskog ciklusa. S druge strane, to se vie sa akumulacijom kapitala razvija klasna borba, stoga i samosvest radnika, to nas zvanina statistika vie obmanjuje o stvarnom obimu pauperstva. Npr., varvarski nain u postupanju prema pauperima, o kome je engleska tampa toliko galamila kroz poslednje dve godine (Times, Pali Mali Gazette itd.), starog je datuma. F. Engels je 1844. konstatovao sasvim iste uase i sasvim istu prolaznu, licemernu galamu, kakva spada u senzacionalnu knjievnost.!174] Ali strahovito umnoavanje smrtnih sluajeva od gladi (deaths by starvation) u Londonu poslednjeg decenija nesumnjivo pokazuje koliko je poraslo gaenje radnika prema ropstvu workhouse-a718, toj robijanici bede. b) Ravo plaeni slojevi britanske industrijske radnike klase Preimo sad na ravo plaene slojeve industrijske radnike klase. Za vreme nestaice pamuka 1862. dobio je dr Smith nalog od Privy Council-al80] da proui stanje ishrane bedom pogoenih pamunih radnika u Lankairu i eiru. Dugogodinje ranije posmatranje dovelo ga je do zakljuka da dnevna hrana prosene ene, da bi se izbegle bolesti od gladi (starvation diseases), mora sadrati najmanje 3900 granova [1 gran=59 miligrama] ugljenika sa 180 granova duika, dnevna hrana prosenog mukarca najmanje 4300 granova ugljenika sa 200 granova duika; za enu otprilike toliko hranljive materije koliko je ima u dvema funtama dobrog peninog hleba, za mukarca V2 vie; za odrasla mukarca ili enu nedeljno proseno najmanje 28 600 granova ugljenika i 1330 granova duika. Ovaj njegov raun dobio je u praksi neoekivanu potvrdu: on se podudara s bednom koliinom hrane na koju je nevolja svela potronju pamunih
718 Na napredak koji je uinjen od A. Smith-a naovamo baca karakteristinu svedost to to je on kadikad re workhouse1* uzimao jo u smislu manufactory2*. Npr., na poetku glave o podeli rada: Oni radnici koji su zaposleni u raznim granama istog posla esto mogu biti okupljeni u istoj kui rada (workhouse).f175J
* doslovno: kua rada, u stvari sirotinjski dom 2* fabrika
37
radnika. Decembra 1862. oni su nedeljno dobijali 29 211 granova ugljenika i 1295 granova duika. Godine 1863. Privy Council naredi anketu o nevolji najgore hranjenog dela engleske radnike klase. Dr Simon, lekar u slubi Privy Council-a, izabrao je za taj posao pomenutog dr Smith-a. Njegovo istraivanje obuhvatalo je s jedne strane poljoprivredne radnike, a s druge strane tkae svile, valje, rukaviare (konih rukavica), arapare, rukaviare (pletenih rukavica) i obuare. Poslednje kategorije, izuzev arapara, iskljuivo su gradske. U istraivanju je uzeto za pravilo da se iz svake kategorije izaberu najzdravije i relativno najbolje situirane porodice. Opti rezultat bio je da je
sarno u jednoj od ispitivanih kategorija gradskih radnika koliina dobijenog duika neznatno prelazila apsolutnu minimalnu meru ispod koje nastupaju bolesti od gladi; da je u dvema kategorijama vladala oskudica, a u jednoj od njih ak vrlo velika oskudica u hrani koja sadri ugljenika i duika; da je od ispitivanih zemljoradnikih porodica preko jedne petine dobijalo manje od neophodne koliine hrane koja sadri ugljenika, vie od jedne treine manje od neophodne koliine hrane koja sadri duika, i da je u tri grofovije (Berkir, Oksfordir, Somersetir) proseno vladala oskudica u minimumu hrane koja sadri duika.109
Medu poljoprivrednim radnicima najgore su bili hranjeni radnici iz Engleske, najbogatijeg dela Ujedinjene Kraljevine.110 Nedovoljna ishrana pogaala je kod poljoprivrednih radnika poglavito ene i decu, jer mu mora jesti da bi mogao obaviti svoj posao. Jo vea oskudica besnela je meu ispitanim kategorijama gradskih radnika. Oni se hrane tako ravo da mora dolaziti do mnogih sluajeva grozne i po zdravlje tetne oskudice.111 (Sve je ovo kapitalistovo odricanje, tj. odricanje plaanja ivotnih sredstava neophodnih za golo ivotarenje njegovih ruku!). Sledea tabela pokazuje odnos u kome stoji ishrana gore navedenih isto gradskih kategorija radnika prema minimalnoj meri koju je uzeo dr. Smith i prema koliini hrane pamunih radnika za vreme njihove najvee bede:
Oba pola
Pet gradskih poslovnih grana .................................... Nezaposleni fabriki radnici u Lankairu .................. Minimalna koliina, predloena za radnike u Lankairu na jednak broj mukih i enskih
Nedeljno proseno Nedeljno proseno ugljenika azota grand grand
28 876 29 211 28 600 London
1192 1295
133QU2
1864, str. 13.
Jedna polovina, 6023. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 597 /i25, ispitivanih kategorija industrijskih radnika ne dobija nikako piva, 28% ne dobija mleka. Nedeljni proek tenih ivotnih namirnica po porodicama kretao se proseno od 7 una kod valja do 243/4 une kod arapara. Veinu ovih koji nisu dobijali mleka sainjavale su londonske valje. Koliina nedeljno troenih hlebnih materija ila je od lzji funte kod valja do ll1/4 funte kod obuara, a ukupni proek za odraslo lice za nedelju dana iznosio je 9,9 funti. eer (sirup itd.) kretao se od 4 une nedeljno za izraivae konih rukavica do 11 una za arapare; ukupna prosena koliina na sedmicu za sve kategorije 8 una na odraslo lice. Ukupna nedeljna prosena koliina maslaca (masti itd.) 5 una na odraslo lice. Prosena nedeljna koliina mea (slanine itd.) varirala je za odrasle izmeu 7J/4 une kod tkaa svile i 18^4 une kod izraivaa konih rukavica; ukupna prosena koliina za razliite kategorije 13,6 una. Nedeljni troak za hranu odraslog lica izgleda u prosenim brojkama ovako: tkaa svile 2 il. i 21/a pensa, valje 2 il. i 7 p., izraivaa konih rukavica 2 il. i 9^4 p., obuara 2 il. i p., arapara 2 il. i 6^4 p. Za tkae svile u Meklsfildu nedeljni proek je iznosio samo 1 il. i 8^2 p. Najgore hranjene kategorije bile su: valje, tkai svile i izraivai konih rukavica.113 O ovom stanju ishrane kae dr Simon u svom optem zdravstvenom izvetaju:
Svako ko je upuen u lekarsku praksu kod sirotinje ili bolnikih pacijenata, bilo da lee u bolnici ili van nje, potvrdie da su bezbrojni sluajevi da oskudica hrane prouzrokuje ili pogorava bolesti... Ali sa zdravstvenog gledita valja ovde uzeti u raun jo jednu veoma znaajnu okolnost... Moramo se setiti da se nemanje hrane veoma teko podnosi i da, po pravilu, jako manjkava ishrana dolazi tek posle drugih prethodnih liavanja. Mnogo pre nego to oskudica u hrani pokae ta znai u higijeni, mnogo pre no to fiziolog doe na misao da broji one granove duika i ugljenika izmeu kojih lebdi ivot i smrt od gladi, bie kuanstvo potpuno lieno svake materijalne udobnosti. Odevanje i loenje bie jo oskudniji nego jelo. Nema dovoljne zatite od surovosti vremena; stambeni prostor skuava se toliko da se izazivaju ili pogoravaju bolesti; od pokustva i nameta ja jedva da ima kakva traga; i sama e istoa postati skupa ili teka. Bude li se iz samopotovanje pokualo da se ona ipak odri, svaki takav pokuaj e poveati muke gladi. Stanovi e 'biti tamo gde se krov nad glavom moe najjevtinije kupiti: u kvartovima gde sanitetska policija postie najmanje uspeha, gde su odvodni kanali najmizerniji, gde je najmanji saobraaj, gde je najvie uline neistoe, gde ima najmanje vode ili gde je ona najgora, i gde vlada, kad je re o gradovima, najvea oskudica u svetlosti i vazduhu. To su one opasnosti po zdravlje kojima je sirotinja neizbeno izvrgnuta im je s njenom bedom spojena i oskudica u hrani. Ako je suma tih nevolja tako strahovito velika za ivot, oskudevanje u hrani' uasno je samo po sebi... Bolno je misliti
113
Isto, str. 232, 233.
na to; osobito ako se setimo da beda o kojoj je re nije beda koju ljudi sami skrive lenstvovanjem. Ovo je beda radnika. tavie, svaki mravi zalogaj hrane gradski radnici otkupljuju radom produenim preko svake mere. Pa ipak se samo uslovno moe kazati da ovaj rad omoguava radniku da se odri... Ovo tobonje samoodravanje je u vrlo velikoj meri samo krai ih dui zaobilazni put u pauperizam.719
Unutranja povezanost izmeu gladi koja mui najmarljivije radnike slojeve i izmeu grube ili rafinirane rasipnike potronje bogataa koja poiva na kapitalistikoj akumulaciji moe se otkriti jedino ako se poznaju ekonomski zakoni. Drukije je sa stambenim prilikama. Svaki nepristrasni posmatra vidi: to je vea centralizacija sredstava za proizvodnju utoliko je vee i zbijanje radnika na istom prostoru, dakle da su stambene prilike radnika utoliko bednije ukoliko je kapitalistika akumulacija bra. Oigledno je da poboljanja i ulepavanja (improvements) gradova, pojava koja prati uveanje bogatstva kao to su ruenje loe izgraenih kvartova, podizanje palata za banke, robne kue itd., proirivanje ulica za poslovni promet i luksuzne koije, uvoenje gradskih eleznica itd., teraju sirotinju u sve gore i sve nabijenije jazbine. S druge strane, svako zna da skupoa stanova stoji u obrnutoj srazmeri prema njihovoj kakvoi i da oni koji pekuliu kuama eksploatiu ove rudnike bede s vie dobiti, a s manje trokova no to su ikad eksploatisani rudnici u Potosiju. Tu antagonistiki karakter kapitalistike akumulacije, a stoga i uopte kapitalistikih odnosa svojine,720 postaje toliko oevidan da ak i zvanini engleski izvetaji o ovom predmetu vrve jeretikim ispadima protiv svojine i njenih prava. Ovo zlo je tako ilo ukorak s razvitkom industrije, akumulacijom kapitala, uveliavanjem i ulepavanjem gradova da je samo iz straha od zaraznih bolesti, koje ne tede ni potovanu gospodu, parlament doneo od 1847. do 1864. ne manje od deset sanitetsko-policijskih zakona, i da je u nekim gradovima, kao u Liverpulu, Glazgovu i dr., uplaeno graanstvo intervenisalo i preko svojih optinskih vlasti. Pa ipak dr Simon uzvikuje u svom izvetaju iz 1865: Govorei uopte, ova zla ne podleu u Engleskoj nikakvom nadzoru. Po nareenju Privy Council-a voena je 1864. anketa o stambenim prilikama poljoprivrednih radnika, a 1865. siromanijih klasa u gradovima. Majstorski radovi dr Juliana Huntera nalaze se u 7. i 8. izvetaju o Public Health-u. Na poljoprivredne radnike vratiu se docnije. Za gradske stambene prilike naveu najpre jednu optu napomenu dr Simona:
Public Health, VI Report, 1863, str. 14, 15. Prava linosti nisu nigde tako otvoreno i tako besramno- rtvovana pravu svojine kao u stambenim prilikama radnike klase. Svaki veliki grad mesto je za podnoenje ljudskih rtava, oltar na kome se svake godine kolju hiljade u slavu Moloha gramzivosti. (S. Laing, National Distress, 1844, str. 150.)
720
719
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 599 Mada zvanino govorim samo s lekarskog stanovita, kae on, najobinija ovenost ne doputa da se zaboravi druga strana ovoga zla. Kad se stanovi prepune, preko izvesnog stepena, onda to nuno dovodi do takvog unitenja svake pristojnosti, do takvog prljavog meanja telesa i telesnih funkcija, do takvog otkrivanja polne golotinje da je to ivotinjski, a ne ljudski. Biti potinjen takvim uticajima jeste ponienje koje biva sve dublje to due traje. Za decu koja se raaju pod ovim prokletstvom to je krtenje u bestidnosti (baptism into infamy). A elja da lica koja su dovedena u ovakav poloaj u nekom drugom pogledu tee za onom atmosferom civilizacije ija je sutina u fizikoj i moralnoj istoti, beznadna je preko svake mere.721
U pogledu prepunjenih stambenih prostorija, a i takvih u kojima je apsolutno nemoguno stanovati, na prvom mestu stoji London.
Dve stvari su van sumnje, kae dr Hunter, prvo, da u Londonu ima oko 20 velikih naselja, svako otprilike sa po 10 000 lica, iji bedni poloaj prevazilazi sve to je ikad bilo vieno u Engleskoj i koji je gotovo u potpunosti rezultat ravog stanja njihovih kua; drugo, da su prenatrpanost i oronulost kua ovih naselja sada daleko gore nego pre 20 godina. 722 Neemo preterati kad kaemo da je ivot u mnogim delovima Londona i Njukasla paklen. 723
ak i onaj deo radnike klase koji je u boljem poloaju, zajedno sa sitnim trgoviima i drugim elementima sitne srednje klase, pada u Londonu sve vie i vie pod prokletstvo ovih nedostojnih stambenih prilika, i to sve dublje to vie napreduju poboljanja, a s njima i ruenje starih ulica i kua, to se vie mnoe fabrike i mase doljaka u prestonici, i najzad to se vie penju zakupnine za stanove i gradska zemljina renta.
Kirije su postale toliko preterane da retko koji radnik moe platiti vie od jedne sobe.724
Nema u Londonu gotovo nijednog kunog poseda koji ne bi bio optereen bezbrojem middlemen-a1*. Naime, u Londonu . je
Public Health, VIII Report, 1866, str. 14, primedba. Isto, str. 89. O deci u ovim naseljima kae dr Hunter: Mi ne znamo kako su zbrinjavana deca pre ovog veka gustog zbijanja sirotinje, i bio bi smeo prorok ko bi hteo da predskae kakvo se ponaanje moe oekivati od dece koja se, u okolnostima kojima nema ravnih u ovoj zemlji, vaspitavaju za buduu praksu kao opasne klase, sedei po pola noi s licima svih godina, pijanim, poganim i svadljivim. (Isto, str. 56.) 723 Isto, str. 62. 119 Report of the Officer of Health of St. Martins in the Fields, 1865.
722 1
118
* posrednika
cena zemljita uvek veoma visoka u odnosu prema godinjem prihodu od njega, jer svaki kupac spekulie s tim da ga se pre ili posle otrese po jury prie (taksi koju porotnici utvruju prilikom eksproprijacije), da mu podvalom znatno podigne vrednost usled blizine bilo kakvog velikog preduzea. Posledica ovoga jeste stalno trgovanje zakupnim ugovorima koji se blie isteku roka.
*Od dentlmena koji se bave ovim poslom moe se oekivati samo to da rade onako kako rade, da iz stanara isteraju to je mogue vie, a da svojim naslednicima samu kuu ostave u to je mogue bednijem stanju. 725
Zakup za stanove plaa se nedeljno, i ova gospoda ne rizikuju nita. Zbog graenja unutranje gradske eleznice
moglo se pre nekog vremena, jedne subotnje veeri, videti u istonom delu Londona nekoliko porodica najurenih iz svojih starih stanova, kako lutaju ulicama s ono malo zemna blaga na leima, nemajui drugog sklonita osim workhouse-a.726
Workhouse-i su ve prepunjeni, a poboljanja koja je parlament usvojio tek su uzeta u rad. Kad ih ruenje njihovih starih kua otera, radnici nikad ne ostavljaju svoju parohiju ili se u krajnjem sluaju nastane u susednoj, koja je najblia staroj.
Prirodno je da oni gledaju da ostanu to je mogue blie svojim radionicama. To ima za posledicu da se porodica sad mora smestiti u jednu umesto u dve sobe. ak i s veom kirijom stan je gori od ravoga iz kojeg su najureni. Polovina radnika sa Strenda ve mora putovati 2 milje do svoje radionice.
Ovaj Strend, ija glavna ulica ostavlja na stranca impozantan utisak londonskog bogatstva, moe posluiti kao primer nabijenosti ljudi u Londonu. U jednoj parohiji Strenda izbrojao je sanitetski inovnik 581 lice na eker, mada je tu bila uraunata i polovina irine Temze. Po sebi se razume da svaka zdravstveno-policijska mera, koja, kao to je dosad bio sluaj u Londonu, ruei nepodesne kue tera radnike iz jednoga kvarta, moe sluiti samo tome da ih u nekom drugom utoliko tenje zbije.
Ili se sav ovaj postupak, veli dr Hunter, nuno mora obustaviti zbog svoje besmislenosti, ili se javna simpatija (!) mora probuditi za ono to se danas bez preterivanja moe nazvati nacionalnom dunou, naime da se pribavi krov ljudima koji ga sami ne mogu pribaviti jer nemaju kapitala, ali koji periodinim otplatama mogu odtetiti stanodavce.727
725 726 727
Public Health, VIII Report, 1866, str. 91. Isto, str. 88. Isto, str. 89.
Divimo se kapitalistikoj pravdi! Kad se zbog takvih improvements1*, kao eleznica, graenja novih ulica itd., eksproprie zemljoposednik, kuevlasnik i trgovac, on ne dobija samo punu odtetu. Za ovo iznueno odricanje on mora u ime boga i pravde biti uteen i velikim profitom. Radnika sa enom, decom i imovinom izbacuju na ulicu, a ako oni u suvie velikim gomilama navaljuju u kvartove u kojima optina vodi rauna o pristojnosti onda ih progoni sanitetska policija! Poetkom 19. veka nije osim Londona bilo u Engleskoj nijednog grada sa 100 000 stanovnika. samo je pet gradova imalo preko 50 000 stanovnika. Sad ih ima 28 s preko 50 000.
Rezultat ove promene nije bio samo ogroman prirataj gradskog stanovnitva, nego i to da su stari, ljudima nabijeni mali gradovi postali sredita koja su sa svih strana opkoljena zgradama i niotkuda nemaju istog vazduha. Poto su oni prestali biti prijatni za bogatae, ovi se sele u veselija predgraa. Naslednici tih bogataa useljavaju se u velike kue, po jedna porodica u svaku sobu, esto jo i s podstanarima. Tako je jedan deo stanovnitva bio strpan u kue koje nisu njemu bile namenjene i koje su za nj sasvim nepodesne, s takvom okolinom koja odrasle istinski poniava, a decu upropauje.728
to se kapital bre akumulie u nekom industrijskom ili trgovakom gradu, to je bre priticanje izrabljivog ljudskog materijala, a utoliko su bedniji stanovi, udeeni na brzu ruku za radnike. Njukasl na Tajni, centar sve znaajnijeg rudarskog sreza, zauzima u pogledu paklenih stambenih prilika drugo mesto, odmah iza Londona. Nita manje od 34 000 ljudi stanuje u gomilama u po jednoj sobi. Nedavno je po nareenju policije u Njukaslu i Getshedu poruen znatan broj kua kao apsolutno kodljivih po zdravlje graana. Gradnja novih kua ide veoma sporo, a poslovi se razvijaju veoma brzo. Stoga je 1865. grad bio pretrpaniji no ikad ranije. Jedva se mogla iznajmiti jedna sobica. Dr Embleton, lekar njukaselske bolnice za groznicu, kae:
Van svake sumnje uzrok trajanja i irenja tifusa lei u prenagomilavanju ljudi i u neistoi njihovih stanova. Kue u kojima radnici esto ive nalaze se u zatvorenim uliicama i dvoritima. U pogledu svetlosti, vazduha, prostora i istoe, one su pravi uzori manjkavosti i nezdravosti, sramota za svaku civilizovanu zemlju. Tu nou lee mukarci, ene i deca na jednoj gomili. to se mukaraca tie, oni se neprekidno smenjuju, nona smena za dnevnom, dnevna za nonom, tako da postelje jedva stignu da se ohlade. Snabdevanje vodom loe je, a s nunicima je jo gore, jer su zagaeni, nezrani, kuni. 729
728 729 i*
Isto, str. 55, 56. poboljanja Isto, str. 149.
Nedeljna cena za ovakve rupe kree se od 8 pensa do 3 ilinga.

Njukasl na Tajni, veli dr Hunter, prua nam primer kako je jedno od najlepih plemena naih zemljaka palo u gotovo divljaku degeneraciju usled uticaja spoljanjih okolnosti stana i ulice. 125
Usled plime i oseke u kretanju kapitala i rada mogu stambene prilike jednog industrijskog grada danas biti i podnoljive, ali sutra e biti uasne. Moe se dogoditi i to da optinska vlast naposletku smogne volje i snage da ukloni najgora zla. Ali se sutradan usele, kao roj skakavaca, mase odrpanih Iraca ili propalih engleskih poljoprivrednih radnika. Njih guraju u stranu, u podrume i na tavane, ili se ranije pristojna radnika kua pretvara u stan iji se obitavaoci menjaju tako brzo kao vojniki kvartiri u vreme tridesetogodinjeg rata. Primer: Bredford. Tamo su optinski filistri upravo bili zauzeti oko gradske reforme. Pored toga, bila je u tom mestu 1861. jo 1751 nenastanjena kua. Ali je sad doao dobar posao, o kome je krotki liberal g. Forster, prijatelj Crnaca, nedavno tako lepo kreiao. Naravno, s dobrim poslovima ide i poplava uvek ustalasane rezervne armije ili relativno suvinog stanovnitva. U groznim podrumima i jazbinama navedenim u jednom spisku koji je dr Hunter dobio od agenta jednog osiguravajueg drutva126, veinom su stanovali dobro
126 126
Isto, str. 50. Spisak pomenutog agenta jednog drutva za osiguranje radnika u Bred.......... 1 soba 16 lica ......... 1 11 ......... 1 11 ......... 1 10 .......... 1 10 .......... 1 16 ......... 1 13 ......... 1 8 odraslih ......... 1 12 lica .......... 1 3 porodice ......... 1 11 lica ......... 1 10 ......... 3 3 porodice ......... 1 18 lica .......... 1 16 ......... 1 17 ......... 1 2 porodice] ......... 1 2 ......... 2 26 lica
fordu: Vulcanstreet br. 122................................................... Lumleystreet br. 13 ................................................... Bowerstreet br. 41 ..................................................... Portlandstreet br. 112 ............................................... Hardystreet br. 17 ..................................................... Northstreet br. 18 ..................................................... Northstreet br. 17 ..................................................... Wymerstreet br. 19 ................................................... Jowettstreet br. 56 .................................................... Georgestreet br. 150 .................................................. Rifle Court, Marygate br. 11..................................... Marshallstreet br. 28 ................................................. Marshallstreet br. 49 ................................................. Georgestreet br. 128 .................................................. Georgestreet br. 130 .................................................. Edwardstreet br. 4 .................................................... [Georgestreet br. 49 .................................................. Yorkstreet br. 34 ....................................................... Salt Piestreet ..............................................................
plaeni radnici. Oni izjavie da bi rado platili bolje stanove, samo kad bi ih bilo. Meutim su svi odreda propadali i porazboljevali se, dok je krotki liberal Forster, lan parlamenta, sa suzama govorio o blagodatima slobodne trgovine i o profitima bredfordske gospode koja su radila s worsted-om1 *. U izvetaju od 5. septembra 1865. dr Beli, jedan od sirotinjskih lekara u Bredfordu, objanjava strahovitu smrtnost od groznice u svom srezu stambenim prilikama bolesnika :
U jednom podrumu od 1500 kubnih stopa stanuje 10 lica... U Vincentstreet-u, na Green Air-trgu i na Lejsu nagomilano je 223 kue sa 1450 stanovnika, 435 postelja i 36 nunika... Na svaku postelju, a pod tim razumem svaki zamotuljak neistih prnja ili pregrt uki, dolazi proseno 3,3 osobe, ponegde i 4 i 6. Mnogi spavaju bez postelje na golom podu, u odelu, mladi ljudi i ene, oenjeni i neoenjeni, svi na gomili. Zar je potrebno dodati da su ti stanovi veinom mrane, vlane, prljave i smradne jazbine, sasvim nepodesne kao ljudski stan? To su sredita iz kojih se ire bolesti i smrt, a grabe rtve i meu bolje situiranim (of good circumstances) koji su dopustili da se u naoj sredini zagnoje ove kune guke. 730
Tree mesto iza Londona po stambenoj bedi zauzima Bristol.

Ovde, u jednom od najbogatijih gradova Evrope, vlada izobilje najcrnjeg siromatva (blank poverty) i stambene bede.731
c) Pokretno stanovnitvo Sad dolazimo na jedan narodni sloj poreklom seljaki, a ije zanimanje je veinom industrijsko. To je laka peadija kapitala koju on prema svojoj potrebi baca as na ovu as na onu taku. Kad nije u pokretu, ona logoruje. Ovi letei radnici uzimaju se za razne gradjevinske i drenane radove, u ciglanama, kreanama, pri graenju eleznica itd. U mesta, u ijoj se blizini ulogore, oni donose, kao pokretna legla zaraze, boginje, tifus, koleru, arlah itd.129 podrum 8 lica
7 7 ,, 7
6
(Isto, str. 111.)
730 731 731
Public Health, VIII Report, 1866, str. 114. Isto, str. 50. Isto, VII Report, 1865, str. 18.
* s tkaninama od eljane vune, kamgarnom
Pri preduzimanju poslova s veim kapitalom, kao to je graenje eleznica itd., veinom sam preduzetnik podie za svoju armiju drvene kolibe ili neto slino, brzo improvizovana sela bez ikakvih zdravstvenih instalacija, van domaaja nadzora mesnih vlasti, to je za gospodina preduzetnika veoma unosno, jer radnika dvostruko eksploatie: kao industrijskog vojnika i kao stanara. Ako koliba ima 1, odnosno 2 ili 3 rupe, plaa njen stanovnik, kubika itd., 1 odnosno 3 ili 4 il. nedeljno.130 Jedan primer e biti dovoljan. Septembra 1864, izvetava dr Simon, uputio je ministru unutranjih poslova ser George-u Greyu predsednik Nuisance Removal Committee1* parohije Sevenoks ovu tubu:
Do pre 12 meseci ova parohija nije znala za boginje. Kratko vreme pre toga zapoee radovi na pruzi od Ljushema za Tenbrid. Pored toga to su glavni radovi izvoeni u neposrednoj blizini ovoga grada, bilo je tu podignuto i glavno skladite itavog preduzea. Zato je broj ovde zaposlenih velik. Kako ih je bilo nemogue smestiti sve u kotede, to je g. Jay, preduzetnik, podigao na raznim takama du pruge kolibe za smetaj radnika. U tim kolibama nije bilo ni ventilacije ni nunika, a osim toga su morale biti prepunjene, jer je svaki zakupac morao uzimati i druge stanare, ma kolika da mu je bila sopstvena porodica i mada je svaka koliba imala samo dve sobe. Po lekarskom izvetaju koji smo dobili imalo je to za posledicu da su ti jadni ljudi preko noi morali podnositi sve muke zaguivanja, da bi se spasli od kunih isparenja iz prljavih ustajalih lokava i nunika, koji su bih pod samim prozorima. Najzad je jedan lekar, koji je imao prilike da obie te kolibe, podneo tubu naem odboru. On je o stanju ovih takozvanih stanova govorio s velikim ogorenjem, i strahovao da e nastupiti vrlo ozbiljne posledice ako se ne preduzmu kakve zdravstvene mere. Otprilike pre godinu dana obavezao se g. Jay da podigne jednu kuu u koju bi se, u sluaju da izbije zaraza, mogla odmah izdvojiti lica koja su kod njega zaposlena. Krajem jula prole godine on je to obeanje ponovio, ali nije preduzeo ni najmanji korak za njegovo ostvarenje, mada je od toga datuma bilo vie sluajeva oboljenja od boginja, od kojih dva smrtna. Devetog septembra izvestio me je lekar Kelson o novim sluajevima boginja u istim kolibama opisujui njihovo stanje kao uasno. Da biste Vi (ministar) bili obaveteni, moram dodati da naa parohija ima jednu izdvojenu kuu, tzv. zaraznu kuu, gde se neguju oni lanovi parohije koji boluju od zaraznih bolesti. Sada je ova kua ve mesecima neprekidno prepuna bolesnika. U jednoj porodici umrlo je petoro dece od boginja i groznice. Od 1. aprila do 1. septembra ove godine bilo je ne manje od 10 smrtnih sluajeva od boginja, 4 u pomenutim kolibama, tim izvorima zaraze. Nemogue je navesti
1+
Komiteta zdravstvene policije

broj sluajeva oboljenja, poto zaraene porodice to dre u tajnosti to vie mogu.732
Radnici u ugljenokopima i drugim rudnicima spadaju u najbolje plaene kategorije britanskog proletarijata. Po kakvu cenu oni otkupljuju svoju najamninu, pokazali smo ranije .733 Ovde jedan brz pogled na njihove stambene prilike. Po pravilu, eksploatator rudnika, bio on njegov vlasnik ili zakupac, podie izvestan broj koteda za svoje radnike. Ovi dobijaju besplatno kotede i ugalj za loenje, tj. kao deo najamnine koji im se daje u naturi. Radnici koje nije mogue smestiti na ovaj nain dobijaju 4 godinje kao naknadu. Rudarski srezovi brzo privlae brojno stanovnitvo, koje sainjavaju rudari sami, a onda zanatlije, duandije itd., koji se oko njih grupiu. Kao i svugde gde je stanovnitvo gusto, tako je i ovde zemljina renta visoka. Zato rudarski preduzetnik nastoji da na to manjem prostoru, na rubu okna, podigne toliko koteda koliko je upravo nuno da se u njih strpaju njegovi radnici sa svojim porodicama. Ako se u blizini otvore nova okna, ili se stara ponu iznova eksploatisao, stiskanje biva jo vee. Kod graenja koteda vai samo jedno naelo: odricanje kapitaliste od svih trokova u gotovom koji nisu apsolutno neizbeni.
Stanovi rudarskih i drugih radnika, koji su vezani s rudnicima Northamberlenda i Darema, kae dr Julian Hunter, moda su proseno najgore i najskuplje to od ove vrste postoji u Engleskoj u velikom razmeru, izuzevi jedino sline srezove u Monmautiru. Najvee zlo sastoji se u tome to se veliki broj ljudi trpa u jednu sobu, to je uzak graevni prostor na kome se sabija velika masa kua, to vlada oskudica u vodi i nema nunika, to se esto jedna kua podie iznad neke druge ili to se raspodeljuje na spratove (flats) (tako da razliiti kotedi sainjavaju spratove postavljene vertikalno jedan iznad drugog)... Preduzetnik postupa prema koloniji kao da ona samo logoruje, a ne kao da stalno stanuje.734. Po nalozima koje sam dobio, kae dr Stevens, obiao sam najvei
Isto, VII Report, 1865, str. 18, primedba. Sirotinjski staratelj Chapel-en-le-Frith-unije alje ovaj izvetaj generalnom registratoru t1451: U Davhoulsu napravili su izvestan broj malih udubljenja u jednom velikom bregu od krenjaka. Ove peine slue za stanovanje kopaima i drugim radnicima zaposlenim na gradnji eleznice. Peine su tesne, vlane, bez kanala za neistou, bez nunika. U njima nema nikakvih sredstava za provetravanje, osim jedne rupe na tavanici, koja ujedno slui i kao dimnjak. Boginje besne i ve su (meu stanovnicima ovih jama) prouzroile vie smrtnih sluajeva. (Isto, primedba 2.) 733 Pojedinosti koje smo izneli na str. 460. 1* i dalje odnose se osobito na radnike u ugljenokopima. O jo gorem stanju u rudnicima metala vidi savesni izvetaj kraljevske komisije od 1864. 734 Public Health, VII Report, str. 180, 182.
1#
732
Vidi u ovom tomu, str. 437-442.
606 VII odeljak Proces akumulacije kapitala deo velikih rudarskih naselja Darem-unije... S veoma retkim izuzecima moe se za sve kazati da se zanemaruje svako sredstvo za osiguranje zdravlja stanovnika... Svi rudarski radnici vezani su za zakupca (lessee) ili vlasnika rudnika za 12 meseci (bound, vezati, izraz koji kao i bondage1* potie iz doba kmetstva). Ako dadu ouka svom nezadovoljstvu ih ma na koji nain smetaju svome nadzorniku (viewer), ovaj stavlja u nadzornoj knjizi iza njihova imena kakav znak ili primedbu, i otputa ih pri prvom novom godinjem pogaanju ... ini mi se da nijedan deo truk-sistema ne moe biti gori od ovoga koji vlada u ovim gusto naseljenim srezovima. Radnik je prinuen da kao deo svoje najamnine prima kuu koja je sva opkoljena kunim uticajima. Sam on sebi ne moe pomoi. On je u svakom pogledu kmet (he is to all intents and purposes a serf). Uopte je pitanje moe li mu iko drugi pomoi osim njegova vlasnika, a ovaj vlasnik prvo pita svoj bilans za savet, i rezultat je prilino siguran. Radnik prima od vlasnika i vodu koju troi. Bila ona dobra ili loa, dobio je ili ne dobio, platiti je mora, ili tanije, mora dozvoliti da mu je odbiju od najamnine.735
Kad se sukobi s javnim miljenjem, pa ak i sa sanitarnom policijom, kapital se nimalo ne ustruava da delom opasne, delom poniavajue uslove u koje stavlja i radnikovo funkcionisanje i radnikov domazluk opravdava time da je to potrebno radi njegove unosnije eksploatacije. Tako je kada se odrie mera za zatitu od opasnih maina u fabrici, ventilatora i sredstava za sigurnost u rudnicima itd. Tako je i ovde sa stanovima rudarskih radnika.
Kao izvinjenje, kae dr Simon, lekar u slubi Privy Council-a, u svom zvaninom izvetaju, kao izvinjenje za nedostojno ureenje kua navodi se da se rudnici obino eksploatiu pod zakupom, da je trajanje zakupnog ugovora (u rudnicima uglja veinom 21 godinu) suvie kratko da bi zakupac smatrao za vredno truda da radnicima, zanatlijama i drugima koje preduzee privue, uredi dobre stanove; ali ba i kad bi sam hteo da bude izdaniji u ovom pogledu, spreio bi ga zemljovlasnik. Naime, ovaj ima tendenciju da odmah trai vanredno visok dodatak na rentu, za povlasticu da se na povrini zemlje podigne pristojno i udobno naselje za obraivae njegovog podzemnog imanja. Ova prohibitivna cena, iako nije direktna prohibicija, plai i druge koji bi inae hteli graditi . .. Neu se uputati u ispitivanje vrednosti ovog pravdanja, niti u to na koga bi na kraju krajeva pao dodatak u trokovima za pristojnije stanove, na zemljovlasnika, zakupnika rudnika, na radnike ili na publiku... Ali, imajui pred sobom ovako sramne injenice kakve nam otkrivaju priloeni izvetaji (dr Huntera, Stevensa i dr.), neki lek se mora potraiti... Prava zemljine svojine iskoriavaju se, dakle, da se uini velika javna nepravda. U svojstvu vlasnika rudnika,
735 1
Isto, str. 515, 517.
* vezanost, zavisnost

zemljovlasnik poziva industrijsku koloniju da radi na njegovom terenu, a onda u svojstvu vlasnika zemljine povrine onemoguava radnicima, koje je okupio, da dou do dobrih stanova, neophodnih za njihov ivot. Zakupcu rudnika (kapitalistikom eksploatatoru) nije u novanom interesu da se protivi ovakvom deljenju pogodbe, jer dobro zna da posledice nee pasti na njega ako su oni drugi zahtevi zemljovlasnika neumereni, da su radnici, na koje one padaju, odvie neuki da bi poznavali svoja zdravstvena prava, i da ni najuasniji stambeni uslovi ni najpokvarenija voda nikad nee dati povoda kakvom trajku. 736
d) Dejstvo kriza na najbolje plaeni deo radnike klase Pre no to preem na prave poljoprivredne radnike, treba da na jednom primeru pokaem kako dejstvuju krize i na najbolje plaeni deo radnike klase, na njenu aristokratiju. italac se sea: godina 1857. donela je jednu od onih velikih kriza kojima se zavrava svaki industrijski ciklus. Naredni rok padao je 1866. Usled nestaice pamuka ona je u pravim fabrikim srezovima ve pre roka izbila i oterala velike mase kapitala iz njegovih obinih sfera investiranja u velika centralna sedita novanog trita; zato je kriza sad imala preteno finansijski karakter. Njeno izbijanje u maju 1866. bilo je signalizirano padom jedne ogromne londonske banke, za kojim je u stopu doao slom bezbrojnih finansijskih varalikih kompanija. Jedna od velikih londonskih industrijskih grana koje je katastrofa pogodila bila je gradnja eleznih brodova. Najvea preduzea ove grane ne samo da su za vreme cvetanja poslova preko svake mere preterala u proizvoenju, nego su jo primila na sebe i ogromne narudbe, pekuliui time da e izvor kredita i nadalje biti obilan. Sad nastupi uasna reakcija, koja jo do ovog asa, do kraja marta 1867, traje i u drugim londonskim industrijama.737 Kao ilustraciju poloaja radnika navodimo sledee mesto iz opirnog izvetaja jednog
Isto, str. 16. Londonska sirotinja u masama umire od gladi! (Wholesale starvation of the London Poor!)... Ovih dana bili su zidovi u Londonu izlepljeni velikim plakatima sa ovim udnim sadrajem: ,Ugojeni volovi, izgladneli ljudi! Ugojeni volovi napustili su svoje staklene palate da bi tovili bogatae u njihovim luksuznim odajama, dok izgladneli ljudi propadaju i umiru u svojim bednim jazbinama!1 Ovi plakati sa ovako zloslutnim tekstom stalno se lepe. Tek to se jedna partija uniti i pokrije drugim plakatima, ve se pojavi nova partija na istom mestu ili na kom drugom javnom mestu... Ovo podsea na zle predznake koji su pripremali francuski narod na dogaaje od 1789... U ovom asu, dok engleski radnici sa enama i decom umiru od gladi i studeni, plasiraju se milioni engleskog novca, proizvod engleskih radnika, u ruske, panske, talijanske i druge strane zajmove. (Reynolds Newspaper od 20. januara 1867.)
737
736
608 VII odeljak Morning Star, koji dopisnika lista Proces akumulacije kapitala je poetkom 1867. posetio glavne centre radnikih stradanja. U istonom delu Londona, u distriktima Poplar, Milvol, Grini, Deptford, Lajmhaus i Kening Taun, nalazi se najmanje 15 000 radnika zajedno s porodicama u krajnje bednom poloaju; meu njima je preko 3000 kvalifikovanih mehaniara. Njihovi rezervni fondovi su iscrpeni usled nezaposlenosti od est i osam meseci... Stalo me je mnogo muke da se probijem do vrata workhouse-a (u Poplaru), jer su bila opsednuta izgladnelom gomilom. Ona je ekala na kupone za hleb, ali jo ne bee vreme za njihovo izdavanje. Dvorite je etvorougaono, a uokolo du zidova ima nastrenica. U sredini dvorita pokrivahu plonik guste gomile snega. Ovde su pojedina mestaca odeljena pleterom od vrbe, nalik na torove, i tu ljudi rade kad je lepo vreme. Na dan moje posete torovi su bih tako zavejani snegom da u njima niko nije mogao sedeti. Ah su ljudi pod zatitom streha bili zaposleni tucanjem kamena za plonik. Svaki je sedeo na oveoj kamenoj kocki i udarao tekim ekiem po zamrzlom granitu dok ne bi natucao 5 buela. Time bi zavrio svoj dnevni posao, za koji prima 3 pensa i kupon za hleb. U drugom delu dvorita nalazila se jedna rasklimatana drvena uderica. Otvorivi vrata, zatekosmo tu puno mukaraca, oslonjenih leima jedni na druge da bi se zagrejali. Oni su eljali laarsku uad i prepirali se ko od njih moe najdue raditi s najmanje hrane; izdrljivost je bila point dhonneur1*. samo u ovom workhouse-u primalo je potporu 7000 ljudi, meu kojima i mnogo stotina koji su pre 6 ili 8 meseci primah najvee najamnine kvalifikovanog rada u ovoj zemlji. Njihov broj bio bi dvaput vei kad ne bi bilo toliko mnogo njih koji, kad potpuno utroe svoju novanu rezervu, ipak bee od parohijske pomoi sve dok imaju makar neto za zalaganje... Iziavi iz workhouse-a, proao sam ulicama s kuama veinom jednospratnim kojih ima tako mnogo u Poplaru. Vodio me je jedan lan odbora za nezaposlene. U prvoj kui u koju smo uli nali smo nekog elezarskog radnika, koji je 27 nedelja bez posla. Tog oveka sam zatekao kako sa celom porodicom sedi u zadnjoj sobi. U njoj je jo bilo ostalo neto nametaja, a bilo je i zaloeno. To je bilo nuno da bi se zatitile od hladnoe bose noge deice, jer je dan bio opako hladan. Na jednom tanjiru prema vatri stajala je izvesna koliina kuine, koju su ena i deca eljali da bi dobili hleb iz workhouse-a. Mu je radio u jednom od gore opisanih dvorita za kupon za hleb i 3 pensa na dan. Sad je doao kui na ruak, jako gladan kao to nam ree s gorkim osmejkom, a ruak mu se sastojao iz nekoliko kriaka hleba namazanih mau i olje aja bez mleka... Sledea vrata na koja smo zakucali otvorila nam je ena srednjih godina, koja nas, ne govorei ni rei, uvede u malu stranju sobu u kojoj je cela njena porodica sedela utei, s pogledima uprtim u vatru, koja se brzo gasila. Ovi ljudi i njihova mala soba bili su utonuli u takvu prazninu i beznadnost da ne elim vie videti slian prizor. Nita nisu zaradili, gospodine, rekla je ena pokazujui svoje sinove, nita za 26 nedelja, a sav na novac smo potroili, sav novac koji smo ja i otac u bolja vremena ostavili na stranu uobraavajui da e nam pomoi da preguramo zla vremena. Eto, vidite, uz-
i* pitanje asti
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 609 viknu ona gotovo besno, pokazujui ulonu knjiicu sa svima njenim redovnim potvrdama o uplati i isplati, tako da smo mogli videti kako je mali imetak poeo s prvim ulogom od 5 il., kako je postupno narastao na 20 , a onda se opet rastopio, od funti na ilinge, dok poslednja zabeleka nije knjiicu uinila bezvrednom kao komad iste hartije. Ova porodica je dobijala iz workhouse-a svaki dan samo jedan mrav obed... Zatim posetismo enu jednog Irca, koji je ranije radio na brodogradilitima. Zatekosmo je bolesnu zbog oskudice u hrani; leala je na slamnjai u haljinama, pokrivena komadom ilima, jer je sva posteljina bila zaloena. Jadna deca su je negovala, a izgledala su tako kao da je, naprotiv, njima nuna materina nega. Devetnaest nedelja prinudne besposlice srozae je do tog stepena, i dok nam je priala istoriju gorke prolosti, jecala je kao da je izgubila svaku nadu u bolju budunost... Kad izidosmo iz kue, pritra nam jedan mlad ovek molei nas da svratimo u njegovu kuu i vidimo moe li se za njega neto uiniti. Sve to nam je on mogao pokazati bili su mlada ena, dva lepa deteta, gomila zalonica i potpuno gola soba.
O nevoljama koje su bile odjek krize od 1866. posvedoie sledei izvod iz jednog torijevskog lista. italac mora imati u vidu da istoni deo Londona, o kome je re, ovde nije samo sedite radnika zaposlenih u gradilitima eleznih brodova pomenutih u tekstu glave, nego i tzv. kunih radnika, koji su uvek plaeni ispod minimuma.
*U jednom delu prestonice odigrao se jue jezovit prizor. Mada hiljade nezaposlenih ljudi Istenda nisu paradirale u masi sa svojim crnim zastavama alosti, ipak je ljudska bujica inila dovoljno dubok utisak. Setimo se kakve su patnje toga stanovnitva. Ono umire od gladi. To je jednostavna i uasna injenica. Ima ih 40 000... U naem prisustvu, u jednoj etvrti ove divne prestonice, uz samu najogromniju akumulaciju bogatstva koju je svet ikad video, tu u neposrednoj blizini, 40 000 ljudi umire od gladi bez pomoi! Te hiljade upadaju sada i u druge etvrti; te hiljade, koje su uvek bile poluizgladnele, dovikuju nam svoj bol da ga ujemo mi, da ga uje nebo, priaju nam o svojim stanovima koje je beda pogodila, i o tome da im je nemogue nai rada, a da je beskorisno da prose. Oni lanovi optine koji su obavezni da plaaju sirotinjsku porezu, i sami su usled prevelikih zahteva parohije dovedeni na ivicu pauperizma. (Standard od 5. aprila 1867.)
Poto je kod engleskih kapitalista u modi da Belgiju prikazuju kao radniki raj, jer se tamo sloboda rada, ili, to je isto, sloboda kapitala, ne skuava ni despotizmom tredjuniona ni fabrikim zakonima, kazaemo neku re o srei belgijskog radnika. Sigurno da niko nije bio dublje posveen u misterije te sree od pokojnog g. Ducpetiaux-a, generalnog inspektora belgijskih tamnica i dobrotvornih ustanova i lana centralne komisije za belgijsku statistiku. Uzeemo njegovo delo Budgets economiques des classes ouvri&res en Belgique, Bruxelles 1855. Iztlieu ostaloga nalazimo tu i jednu normalnu belgijsku radniku porodicu ije je godinje primanje i izdavanje izraunato prema veoma tanim podacima i ija se ishrana onda
uporeuje sa ishranom vojnika, mornara i zatvorenika. Porodica se sastoji od oca, matere i etvoro dece. Od ovih 6 lica mogu 4 biti korisno zaposlena preko cele godine; pretpostavlja se da meu njima nema ni bolesnih ni za rad nesposobnih, da ne postoje ni izdaci u religiozne, moralne i intelektualne svrhe, izuzev neznatni izdatak za klecala u crkvi, niti uplate u tedionice ili blagajne za osiguranje starosti, niti luksuznih ili drugih suvinih izdataka. Ipak otac i najstariji sin treba da pue duvn i da mogu nedeljom ii u birtiju, za ta im se daje itavih 86 santima nedeljno.
*Iz celokupnog spiska najamnina koje primaju radnici raznih poslovnih grana izlazi... da je najvia prosena dnevna najamnina 1,56 fr. za mukarce, 89 santima za ene, 56 santima za deake i 55 santima za devojke. Po ovakvom raunu, izneo bi godinji prihod porodice najvie 1068 franaka... Za domainstvo koje smo uzeli kao tipino uraunali smo sve prihode koji su moguni. Ali ako majci takoe uraunamo najamninu, onda kuanstvo nema rukovaoca; ko e se brinuti o kui, ko o maloj deci? Ko da kuva, pere, krpi? Ovo pitanje stoji svaki dan pred radnicima.
Prema tome, porodini budet izgleda ovako: otac.............................. . ... 300 radnih dana mati ............................. . ... 300 najstariji sin ................ . ... 300 najstarija ki ................ . ... 300
po fr. >5
1,56 0,89 0,56 0,55
>9
fr.
5)
468 267 168 165
Godinji izdaci porodice i njen deficit iznosili bi, ako bi se radnik hranio kao: mornar fr. 1828, deficit fr. 760 vojnik 1473, 405 zatvorenik 1112, 44.
Svega fr. 1068
Vidi se da malo koja radnika porodica moe sebi pribaviti hranu zatvorenika, a kamoli hranu mornara ili vojnika. Od 1847. do 1849. stajao je u Belgiji svaki zatvorenik proseno 63 santima dnevno, 13 santima vie nego to iznosi radnikovo dnevno izdravanje. Administrativni i nadzorni trokovi izravnavaju se time to zatvorenik ne plaa stanarinu... Ali kako veliki broj, moemo rei velika veina radnika, uspeva da ivi u jo bednijim uslovima? To se postie sredstvima koja su samo radniku poznata: otkidajui od svakodnevne porcije, jedui raeni hleb mesto peninog, jedui manje ili nimalo mea, a isto je i sa maslacem i zainima; zatim trpajui porodicu u 1 ili 2 sobice, u kojima mladii i devojke zajedno spavaju, esto na istoj slamarici; uteujui na odelu, na rublju, na sredstvima za odravanje istoe; zatim odriui se svakog zadovoljstva koje prua nedelja, jednom rei odluujui se na najbolnija liavanja. Kad se ve jednom dospe do ove krajnje granice, onda i najmanje poskupljenje ivotnih sredstava, najmanji zastoj u radu ili bolest uveavaju radnikovu bedu i potpuno ga
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 611 upropauju. Dugovi se gomilaju, kredit mu se otkazuje, najnuniji nametaj i odea putuje u zalagaonicu, i naposletku porodica moli za upis u sirotinjski spisak.738
I doista, u ovom raju kapitalista i najmanja promena u ceni najpotrebnijih ivotnih sredstava povlai za sobom promenu u broju smrtnih sluajeva i zloina! (Vidi: Manifest Maatschappij: De Vlamingen Vooruit!, Brusel 1860, str. 12.) Cela Belgija ima 930 000 porodica; od toga je, po zvaninoj statistici, 90 000 bogatih (biraa)=450 000 lica; 390 000 porodica spadaju u sitnu srednju klasu, u gradu i na selu, i veliki njen deo stalno pada u proletarijat = 1 950 000 lica. Naposletku, 450 000 radnikih porodica=2 250 000 lica, od kojih porodice koje slue za primer uivaju onu sreu koju je Ducpetiaux opisao. Od 450 000 radnikih porodica nalazi se preko 200 000 na sirotinjskom spisku. e) Britanski poljoprivredni proletarijat Antagonistiki karakter kapitalistike proizvodnje i akumulacije nigde se ne potvruje brutalnije nego u napretku engleske poljoprivrede (ukljuujui i stoarstvo) i u nazadovanju engleskog poljoprivrednog radnika. Pre no to preem na njegov saidanji poloaj, da bacimo kratak pogled unazad. Moderna poljoprivreda Engleske datira od sredine 18. veka, mada je prevrat u odnosima zemljine svojine, koji je bio polazna osnovica za izmenjeni nain proizvodnje, mnogo ranijeg datuma. Ako uzmemo podatke Arthura Younga, tanog posmatraa, mada povrnog mislioca, o poljoprivrednom radniku iz 1771, videemo da je uloga ovog radnika bedna kad je Uporedimo s ulogom njegovog prethodnika s kraja 14. veka, kad je on mogao da ivi u izobilju i da akumulira bogatstvo739, a da i ne pominjemo 15. vek, zlatni vek engleskih radnika u gradu i na selu. Ali nije ntrno da idemo tako daleko u prolost. U jednom veoma sadrajnom spisu iz 1777. itamo ovo:
Ducptiaux, Budgets iconomiques etc., str. 151, 154, 155, 156. James E. Th. Rogers (prof. politike ekonomije Oksfordskog univerziteta), A History of Agriculture and Prices in England, Oxford 1866, sv. I, str. 690. Ovo marljivo raeno delo obuhvata u dva dosad izila toma samo period od 1259. do 1400. U drugom tomu iskljuivo je statistiki materijal. Ovo je prva 1 * Istorija cena autentina History of Prices1* koju imamo za ono doba.
187 739
38

Krupni zakupnik gotovo se podigao na stepen plemia, dok je jadni poljoprivredni radnik gotovo zgaen... Nesreni njegov poloaj vidi se jasno kad njegove dananje prilike Uporedimo s prilikama otpre 40 godina... Zemljovlasnici i zakupnici rade slono na podjarmljivanju radnika.138
Zatim se u pojedinostima dokazuje da je od 1737. do 1777. realna najamnina na selu pala gotovo za etvrtinu ili 25%.
Moderna politika, pie u isto vreme dr Richard Price, favorizuje vie narodne klase; posledica toga bie da e se ranije ili docnije cela Kraljevina sastojati samo od dentlemena i prosjaka, od velikaa i robova. 740
Pa ipak je poloaj engleskog poljoprivrednog radnika od 1770. do 1780, kako u pogledu njegovih stambenih prilika i ishrane, tako i njegove samosvesti, njegovih razonoenja itd., ideal koji docnije i nikad nije vie dostignut. Njegova prosena najamnina, izraena u pintama penice, iznosila je od 1770. do 1771. g. 90 pinta, u Edenovo vreme (1797) samo 65, a 1808. g. 60.741 Kakvo je bilo stanje poljoprivrednih radnika krajem antijakobinskog rata, za ije vreme su se zemljini aristokrati, zakupnici, fabrikanti, trgovci, bankari, berzanski vitezovi, vojni liferanti itd. tako vanredno obogatili, ve smo ranije napomenuli. Nominalna nadnica bila se popela delom usled pada vrednosti novanica, delom usled poskupljivanja najnunijih ivotnih sredstava, nastalog nezavisno od devalvacije novanica. Ali se stvarno kretanje najamnine moe sasvim prosto utvrditi, ne pribegavajui pojedinostima koje su ovde izline. Zakon o sirotinji i sirotinjska uprava bili su isti 1795. i 1814. Seamo se kako je taj zakon sprovoen na selu: parohije su u vidu milostinje dopunjavale nominalnu najamninu do sume koja je bila nuna za golo radnikovo ivotarenje. Odnos izmeu najamnine koju je plaao zakupnik i deficita u najamnini koji je pokrivala parohija pokazuje nam, prvo, da je najamnina sniena ispod njenog minimuma, a drugo, u kome je stepenu poljoprivredni radnik bio sastavljen iz najamnog radnika i paupera, odnosno u kome je stepenu bio pretvoren
740 Dr Richard Price, Observations on Reversionary Payments, 6th ed. By W. Morgan, London 1803, sv. II, str. 158, 159. Na strani 159. kae Price: Nominalna cena radnog dana danas je samo oko 4 ili u najboljem sluaju 5 puta vea nego 1514. god. Ah je cena ita vea za 7 puta, a mea i odela oko 15 puta. Znai da je cena rada tako mnogo zaostala za poveanjem trokova, izdravanja da ona danas ne iznosi ni polovinu nekadanje cene, ako je Uporedimo s tim izdacima. 741 Barton, Observations etc., str. 26. Za kraj 18. veka Uporedi: Eden, The State of the Poor.
u kmeta svoje parohije. Izabraemo jednu grofoviju koja predstavlja proseno stanje svih drugih grofovija. Godine 1795. iznosila je prosena nedeljna najamnina u Northemptoniru 7 il. i 6 pensa, ukupni godinji izdaci jedne porodice od 6 lanova 36, 12 il. i 5 pensa, njen ukupni prihod 29 i 18 il., a deficit koji je parohija pokrivala 6, 14 il. i 5 pensa. U istoj grofoviji iznosila je 1814. nedeljna najamnina 12 il. i 2 pensa, sav godinji rashod jedne porodice od 5 osoba 54, 18 il. i 4 pensa, sav njen prihod 36 i 2 il., a deficit koji je pokrivala parohija 18, 6 il. i 4 pensa742; 1795. deficit je iznosio manje od etvrtine najamnine, 1814. preko polovine. Po sebi se razume da je pod takvim okolnostima 1814. bilo nestalo i ono malo udobnosti na koje je jo Eden nailazio u kotedima poljoprivrednih radnika.743 Od toga vremena je, meu svima ivotinjama koje zakupnik dri, radnik, taj instrumentum vocale1 *, najvie muen, najgore hranjen i s njim se najsvirepije postupa. Ovakvo stanje stvari mirno je trajalo dalje, dok
swing-ustanci^176! od 1830. nisu nama (tj. vladajuim klasama) na svetlosti zapaljenih ambara otkrili da beda i mrano buntovniko nezadovoljstvo plamte pod povrinom poljoprivredne Engleske istom divljinom kao ispod industrijske. 744
Sadler je tada u Donjem domu nazvao poljoprivredne radnike belim robovima (white slaves), a neki biskup ponovio je te rei u Gornjem domu. Najznaajniji engleski ekonomist onoga perioda E. G. Wakefield kae:
Poljoprivredni radnik june Engleske nije ni rob ni slobodan ovek, on je pauper.745
Vreme neposredno pred ukidanje itnih zakona bacilo je novu svetlost na poloaj poljoprivrednih radnika. S jedne strane, bilo je u interesu buroaskih agitatora da dokau kako ti zatitni zakoni slabo zatiuju pravog proizvoaa ita. S druge strane, industrijska buroazija zapenila je od besa zbog toga to je zemljoposednika aristokratija osuivala stanje u industriji, zbog izvetaene simpatije ovih do sri pokvarenih, bezdunih i otmenih besposliara, prema stradanjima fabrikoga radnika i zbog njihove diplomatske revnosti za fabriko zakonodavstvo. Stara engleska poslovica kae: kad se dva lopova posvaaju, mora ispasti neto korisno. I doista, buna i strasna prepirka dveju frakcija vladajue klase o tome koja od njih
742
744 745
Parry, The Question etc., str. 80. Isto, str. 213. S. Laing, National Distress, 1844, str. 62. England and America, London 1833, sv. I, str. 47.
orue koje govori
radnika bestidnije eksploatie pomogla je da se istina otkrije i levo i desno. Grof Shaftesbury, alias lord Ashley, bio je voa aristokrata u njihovoj filantropskoj vojni protiv fabrikanata. Zbog toga je on 1844. i 1845. bio listu Morning Chronicle omiljena tema u otkriima o poloaju poljoprivrednih radnika. Taj list, u ono vreme najznaajniji organ liberala, posla u poljoprivredne srezove sopstvene komesare, koji se nikako nisu zadovoljavali optim opisima i statistikom, nego su objavljivali kako imena ispitivanih radnikih porodica, tako i njihovih gospodara. Sledea tabela pokazuje najamnine plaene u tri sela u susedstvu Blenforda, Vimborna i Pula. Ta su sela svojina g. G. Bankesa i grofa Shaftesburyja. italac e zapaziti da ovaj papa low church-a[177], ova glava engleskih pijetista, kao i njegov sabrat Bankes, i od onih pseih najamnina svojih radnika trpa jedan znatan deo ponovo u dep pod izgovorom da je to kuna kirija.
Deca Broj lanova porodice Nedeljna najamnina mueva Nedeljna najamnina dece Nedeljni dohodak cele porodice Nedeljna kirija kuu Celokupna Nedeljna za nedeljna najamnina najamnina na 1 glavu po odbitku kirije S. p. S. p.
. p.
S. p.
S. p.
2
Prvo selo
2
3 2 2 6 3
4 5 4 4 8 5
8 8 8 8 7 7 f.
1 2 {.
6 P16
8 8 8 8 10 7 i.
10
6 P-
1 1 1 2 1 i.
16 1
6 4 P-
6 6 7 7 8 5 f.
8
6 6 8 P6 8
1 1 1 1 1 1 i.
1
3
6 31/* 9 9 3 U l1/* p-
Drugo selo
6 6 8 8 8 10 6
4 3
S- S. p. S. p.
7 7 7 7 7
f. p.
16
---i. p. ?. p.
7777-
31/s 1 31/2 1 6V2 1 1 6 /
5 5 5 5
/* 1 8 /* 5]/2 5Va
/4 - 8V2 -7 - 11
11
Tree selo 4 6 7 - - 73 5 7 2 - 11 6 0252 6 5
1- 10 -
- 1 10 8 2 1 Va 4 2 014*
Ukidanje itnih zakona silno je pokrenulo englesku zemljoradnju. Ova epoha obeleena je isuivanjima u najveem razmeni 746, novim sistemom stajskog hranjenja i vetakog gajenja krme, uvoenjem mehanikih aparata za ubrenje, novim nainom obraivanja glinovite zemlje, poveanom upotrebom mineralnih gnojiva, primenom parne maine i svakojakih novih radnih maina itd., i uopte intenzivnijom kulturom. Predsednik Kraljevskog poljoprivrednog drutva g. Pusey tvrdi da su se (relativni) trokovi voenja gazdinstva gotovo prepolovili usled uvoenja novih maina. S druge strane, pozitivni prinos zemljita brzo se popeo. Osnovni uslov novog metoda bio je vei izdatak u kapitalu po ekeru, pa, dakle, i ubrzano koncentrisanje zakupa.747 Ujedno se povrina obraenog zemljita poveala: od 1846. do 1856. za 464 119 ekera, a da i ne govorimo o velikim povrinama istonih grofovija, koje su zbog zabrana za kunie i mravih panjaka kao maijom pretvorene u bogate njive. italac ve zna da je u isto vreme opao ukupni broj lica zaposlenih u poljoprivredi. to se tie pravih zemljoradnika, oba pola i svih godina, njihov broj od 1 241 269 u g. 1851. spao je na 1 163 227 u 1861. g.14# I kad zbog toga ef engleske dravne statistike^145! s pravom izjavljuje da: Uveanje broja zakupnika i poljoprivrednih radnika od 1801. naovamo ne stoji ni u kakvoj srazmeri prema uveavanju poljoprivrednog proizvoda748, onda ova nesrazmernost jo vie vai za poslednji period, u kome je pozitivno opadanje seoskog radnog stanovnitva ilo ruku pod ruku sa uveavanjem obraene povrine, sa intenzivnijom kulturom, neuvenom akumulacijom kapitala pripojenog zemljitu i posveenog njegovom obraivanju, s poveanjem zemljinog prinosa kome nema ravnog u istoriji engleske poljoprivrede, sa ogromnim rentama zemljoposednika i s bujanjem bogatstva kapitalistikih zakupnika. Uzmemo li ovo zajedno s neprekidnim brzim proirivanjem gradskog trita i vladavinom slobodne trgovine, onda je poljoprivredni radnik post tot discrimina rerum 749* najzad
746 Veleposednika aristokratija predujmljivala je sebi ak i u te svrhe kapitale iz dravne kase, naravno preko parlamenta, s veoma niskom kamatom; zakupnici imaju da joj plate dvaput veu. 747 Opadanje broja srednjih zakupnika naroito se vidi iz sledeih rubrika popisa: Zakupnikov sin, unuk, brat, neak, ki, unuka, sestra, neaka, ukratko svi lanovi porodice samog zakupnika, koji ih zapoljava kod sebe. U tim rubrikama je 1851. bilo 216 851 lice, a 1861. samo 176 151. Od 1851. do 1871. smanjio se u Engleskoj broj zakupnika ispod 20 ekera za vie od 900; zakupi od 50 do 75 ekera pali su od 8253 na 6370; slino je kod svih zakupa ispod 100 ekera. Nasuprot tome, u toku tih istih 20 godina broj velikih zakupa uveao se; zakupi od 300 do 500 ekera popeli su se od 7771 na 8410, zakupi od preko 500 ekera od 2755 na 3914, zakupi od preko 1000 ekera od 492 na 582. iso Census etc., sv. III, str. 36. 749 * posle tolikih lutanja 2*po pravilima vetine 3 * nemam nita i ne
bio doveden u poloaj koji ga je secundum artem750* morao uiniti ludim od sree.
hajem ni za ta
Protivno tome doao je profesor Rogers do rezultata da se poloaj dananjeg engleskog poljoprivrednog radnika, ako ga Uporedimo samo s poloajem njegovog prethodnika iz perioda od 1770. do 1780, a da i ne pominjemo njegovog prethodnika iz druge polovine 14. veka i iz 15. veka, vanredno pogorao i da je on ponovo postao kmet, i to ravo hranjen i ravo okuen kmet. 151 U svom epohalnom izvetaju o stambenim uslovima poljoprivrednih radnika kae dr Julian Hunter:
Trokovi odravanja hajnda (,hind je ime davano poljoprivrednim radnicima u doba kmetstva) precenjeni su prema najnioj moguoj sumi od koje moe iveti... njegova najamnina i stan nisu izraunati prema profitu koji se iz njega isteruje. U zakupnikovim proraunima on je nula.. . 152 Njegova sredstva odravanja tretiraju se uvek kao neka stalna koliina. 153 to se tie kakvog bilo daljeg sniavanja njegova dohotka, on moe kazati: nihil habeo, nihil curo3*. On se ne plai za budunost, jer ne raspolae niim drugim osim onim to je apsolutno neophodno za njegovu egzistenciju. On je dospeo do nulte take, od koje poinju zakupnikovi rauni. Ma ta da doe, on nema udela ni u srei, ni u nesrei.154
Godine 1863. izvrena je anketa o ishrani i zaposlenju zloinaca osuenih na progonstvo u kaznenu koloniju ili na prinudni rad. Rezultati su izneti u dvema debelim Plavim knjigama. Tamo se izmeu ostalog kae:
Briljivo poreenje ishrane zloinaca u engleskim kaznenim zavodima sa ishranom paupera u workhouse-ima i slobodnih poljoprivrednih radnika iste zemlje neosporno pokazuje da se prvi hrane daleko bolje nego ijedna od poslednje dve
151 Rogers, A History of Agriculture etc., sv. I, str. 693. The peasant has again become a serf. Isto, str. 10. Rogers pripada liberalnoj koli, lini prijatelj je Cobdena i Brighta, dakle nije neki laudator temporis acti^178!. 152 Public Health, VII Report, str. 242. The cost of the hind is fixed at the lowest possible amount on which he can live... the supplies of wages or shelter are not calculated on the profit to be derived from him. He is a zero in farming calculations. Zato nije nita neobino da izdava stana podigne radniku zakupnu cenu im uje da ovaj neto vie zarauje, ili da zakupnik obori radniku nadnicu zato to je njegova ena nala zaposlenje. (Isto) 163 Isto, str. 135. 154 Isto, str. 134.
kategorije751, dok je koliina rada koja se trai od osuenoga na prinudni rad. otprilike upola manja od one koju obavlja obian poljoprivredni radnik. 752
Da navedemo nekoliko karakteristinih Smith, upravnik kaznione u Edinburgu, sasluanje
iskaza
svedoka.
John
br. 5056: Hrana u engleskim kaznenim zavodima mnogo je bolja od hrane obinih poljoprivrednih radnika. Br. 5057: injenica je da obini poljoprivredni radnici kotske veoma retko dobiju kakvog bilo mea. Br. 3047: Poznajete li kakav bilo razlog iz koga je potrebno hraniti zloince mnogo bolje (much better) nego obine poljoprivredne radnike? Sigurno nikakav. Br. 3048: Smatrate li za umesno da se uine novi eksperimenti u cilju da se hrana osuenih na prinudni rad priblii hrani slobodnih poljoprivrednih radnika?753 Poljoprivredni radnik, kae se tamo, mogao bi rei: Moj rad je teak, a nemam dosta da jedem. Kad sam bio u kaznionici, nisam radio tako teko, a imao sam obilno hrane, i zato je za mene bolje da leim na robiji nego da budem na slobodi.158
Iz tabela koje su priloene uz prvi svezak toga izvetaja sastavljen je sledei uporedni pregled:
Nedeljni iznos
Sastojci koji sadre azot una
hranelsih
Sastojci bez azota una Mineralni sastojci una Ukupan zbir una
Zloinac u kaznenom zavodu u Portlendu ........................ Mornar kraljevske mornarice Vojnik ..................................... Kolar (radnik) ......................... Slaga ....................................... Poljoprivredni radnik ..............
28,95 29,63 . 25,55 . 24,53 . 21,24 17,73
150,06 152,91 114,49 162,06 100,83 118,06
4,68 4,52 3,94 4,23 3,12 3,29
183,69 187,06 143,98 190,82 125,19 139,08
Opti rezultat rada lekarske anketne komisije od 1863. o stanju ishrane loije hranjenih narodnih klasa itaocu je ve poznat. On se sea da hrana velikog dela porodica poljoprivrednih radnika stoji ispod minimuma za odbranu od bolesti koje dolaze od gladi. Ovo je osobito sluaj u isto poljoprivrednim srezovima Kornvala, Devona, Somerseta, Viltsa, Staforda, Oksforda, Berksa i Hertsa.
Report of the Commissioners... relating to Transportation and Penal Servitude, London 1863, str. 42, 50. 752 Isto, sv. I, Appendix, str. 280. 158 Isto, str. 274, 275. 753 Isto, sv. II, Evidence.
751
Hrana koju dobija poljoprivredni radnik, veli dr Smiith, vea je no to pokazuje prosena koliina, jer on sam dobija mnogo vei, za njegov rad neophodan deo ivotnih sredstava, nego ostali lanovi njegove porodice; u siromanijim srezovima gotovo samo meso ih slaninu. Koliina hrane koja dolazi na enu, a takoe i na decu u doba kad ona brzo rastu, u mnogim je sluajevima, i to gotovo u svim grofovijama, oskudna, osobito u azotu.754
Sluge i slukinje koji stanuju kod samog zakupnika su dobro. Njihov broj spao je od 288 277 u 1851. na 204 962 u 1861.
hranjeni
Rad ena u polju, kae dr Smith, ma kako inae bio tetan, u sadanjim okolnostima je od velike koristi po porodicu, jer joj donosi sredstva za obuvanje, odevanje, plaanje stanarine i time joj omoguava da se bolje hrani. 755
Jedan od najudnijih rezultata ove ankete bio je da se poljoprivredni radnik u Engleskoj mnogo gore hrani nego u drugim delovima Ujedinjene Kraljevine (is considerably the worst fed), kao to pokazuje sledea tabela.
Public Health, VI Report, 1863, str. 238, 249, 261, 262. Isto, str. 262. 181 Isto, str. 17. Engleski poljoprivredni radnik dobija mleka samo etvrtinu, a hleba samo polovinu koliine koju dobija irski. Da je stanje ishrane ovog poslednjega bolje, zapazio je jo A. Young poetkom 19. veka u svojem spisu Tour through Ireland. Razlog je prosto u tome to je siromani irski zakupnik nesravnjivo oveniji od bogatog engleskog zakupnika. to se tie Velsa, navod u tekstu ne vai za njegov jugozapad. Svi tamonji lekari slau se u tome da poveanje smrtnosti od tuberkuloze, krofula itd. biva intenzivnije s pogoravanjem fizikog stanja stanovnitva, a ovo Pogoravanje svi pripisuju siromatini. Dnevno izdravanje poljoprivrednog radnika tamo se ceni na 5 pensa; u mnogim srezovima plaa zakupnik (i sam siromaan) jo manje. Zalogaj usoljenog mea, isuenog toliko da je tvrdo kao mahagoni i da jedva zasluuje muni proces varenja, ili slanine, slui kao zain za veliku koliinu orbe od brana i belog luka, ili jemene kae, i iz dana u dan je to ruak poljoprivrednog radnika... Napredak industrije imao je za njega tu posledicu da je u ovoj surovoj i vlanoj klimi jevtina pamuna tkanina istisnula vrsto sukno od domae pree, a takozvani aj jaa pia... Poto je duge asove bio izloen vetra i kii, vraa se zemljoradnik u svoju kolibu da sedne kraj vatre od treseta ili od grudava napravljenih od ilovae i ugljenih otpadaka, s kojih se diu oblaci ugljenine i sumporne kiseline. Zidovi
755 754
Nedeljna potronja ugljenika i duika prosenog radnika141

Ugljenih
poljoprivrednog
Duik
Engleska ..................... Vels ............................. kotska ...................... Irska ...........................
40 673 grana 48 354 48 980 granova 43 366
1594 grana 2031 gran 2348 granova 2434 grana
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 621 Svaka strana izvetaja dr Huntera, kae dr Simon u svom zvaninom zdravstvenom izvetaju, svedoi o nedovoljnoj koliini i bednoj kakvoi stana naeg poljoprivrednog radnika. A ve je mnogo godina kako njegov poloaj u tome pogledu biva sve gori. Sada je njemu mnogo tee da nae krov nad glavom, a ako ga nae, on njegovim potrebama odgovara mnogo manje nego to je to moda vekovima bio sluaj. Osobito je poslednjih 30 ili 20 godina zlo brzo raslo, i danas su zemljoradnikovi stambeni uslovi alosni da ne mogu biti alosniji. On je u ovoj stvari potpuno bespomoan, osim ako oni koje on svojim radom obogauje ne smatraju vrednim da prema njemu postupaju s izvesnim obzirom iz saaljenja. Da li e on nai sklonita na zemlji koju obrauje, da li e ono biti ljudsko ili svinjsko, da li uz njega ima mali vrt, koji toliko olakava pritisak bede, sve to ne zavisi od njegove gotovosti ili sposobnosti da plati odgovarajuu stanarinu, ve od toga kako drugi budu izvoleli upotrebiti svoje pravo da sa svojom svojinom ine to hoe. Moe neki zakup biti ne znam kako velik, nema zakona koji bi propisivao da na njemu mora biti podignut odreen broj radnikih stanova, a pogotovu ne pristojnih stanova; niti zakon obezbeuje radniku ikakvo pravo na tlo kojemu je njegov rad potreban koliko i kia i sunce...
(Izvetaj dr Huntera uj Public Health, VII Report, 1864, 1865, str. 498 - 502. i d.)
Jedna vana okolnost baca protiv njega na tas terazija jo jedan velik teg... uticaj sirotinjskog zakona s njegovim odredbama o naseljima i optereenjem za sirotinjsku porezu.756 Pod njegovim uticajem, svakoj parohiji je u novanom interesu da broj u njoj nastanjenih poljoprivrednih radnika svede na minimum; jer, na nesreu, umesto da radniku koji teko izdire i njegovoj porodici zajami sigurnu i trajnu nezavisnost, poljoprivredni rad vodi veinom, posle dueg ih kraeg zaobilaenja, u pauperstvo, u pauperstvo kome je radnik na celom tom putu tako blizu da ga svaka bolest ili prolazna nezaposlenost smesta nagoni da trai pomo od parohije; i zato svako nastanjivanje poljoprivrednih radnika u nekoj parohiji oevidno znai poveanje njene sirotinjske poreze... Krupni zemljovlasnici757 treba samo da odlue da na svojim dobrima nee trpeti radnike stanove i samim tim odmah se osloboavaju od polovine odgovornosti za sirotinju. Ukoliko su engleski ustav i zakon imah nameru da utvrde takvu vrstu bezuslovne zemljine svojine koja lendlorda, koji sa svojom svojinom ini ta hoe, osposobljava da sa obraivaima zemlje postupa kao sa strancima i da ih goni sa svoje teritorije, pitanje je o kojem ja nisam nadlean da diskutujem... Ova vlast gonjenja nije neka gola teorija. Ona se u praksi sprovodi u najveem razmeni. Ona je jedna od okolnosti od kojih zavise stambeni uslovi poljoprivrednog radnika... Koliko je zlo veliko, moe se oceniti po poslednjem popisu, po kome je u toku poslednjih 10 godina u 821 razliitom srezu Engleske ruenje kua uprkos poveanoj mesnoj tranji napredovalo tako da se stanovnitvo, koje se 1861. spram 1851. uvealo za 5758js%, moralo da zgura u stambene prostorije smanjene za 4 1/2%,
Godine 1865. ovaj zakon je neto ispravljen. Iskustvo e ubrzo pokazati da takav krpe ne pomae. 757 Radi boljeg razumevanja daljeg teksta: close villages (zatvorena sela) zovu se ona ija je zemlja svojina jednog ih nekolicine velikih lendlordova; open villages (otvorena sela) jesu ona ija zemlja pripada mnogim sitnijim sopstvenicima. U ovim poslednjim mestima mogu graevinski pekulanti podizati kotede i kue za izdavanje. 758 kako su morali da u zidu, lak posao!, provrte rupu da bi sebi stvorili mali poseban izvor vazduha. Mnogobrojni svedoci razliitog poloaja svedoe da je nedovoljno hranjeni (underfed) seljak svake noi izloen ovim i drugim uticajima kodljivim po zdravlje, i doista se ne oskudeva u dokazima za zakljuak: to je narod islabeo i krofulozan... Saoptenja parohijskih inovnika iz Kermartenira i Kardigenira upadljivo pokazuju isto stanje stvari. Uz ovo dolazi jedna jo vea nevolja, irenje idiotizma. A onda jo i klimatske prilike. Osam do devet meseci godinje duvaju estoki jugozapadni vetrovi u celom kraju, donosei bujice koje se slivaju osobito na zapadne obronke bregova. Drvee je retko osim na zaklonjenim mestima, gde su drveta nezatiena vetar ih pretvara u nakaze, kolibe se podvlae pod kakav zaravanak, esto su i u kakvom klancu ili kamenolomu, na panjacima pak mogu iveti samo najsitnije ovce i domaa rogata marva... Mladi ljudi iseljavaju se u istone rudarske srezove Glamorgen i Monmaut... Kermartenir je rasadnik i invalidski dom rudarskog stanovnitva... Stanovnitvo muno odrava svoj broj. Tako u Kardigeniru: 1851. 1861. mukih 45 155 44 446 enskih 52459 52 955 97 614 97 401.
756
23. koja Opti primorana da izgube mesnu 623 pri emu tu ne ubrajamo lica glava su bilazakon kapitalistike akumulacijepripadnost (naime u parohijama u kojima su radila)... im proces raseljavanja postigne svoj cilj, imamo kao rezultat, kae dr Hunter, selo za pokazivanje (show-village) gde su kotedi svedeni na malen broj i gde niko ne sme iveti osim ovara, vrtlara i uvara divljai, redovne posluge, a sa ovom klasom milostiva gospotija po obiaju postupa dobro.759 Ali zemlju treba obraivati, i mi vidimo da radnici koji na njoj rade ne sede u kuama zemljovlasnika, ve dolaze iz kakvog otvorenog sela, udaljenog moda tri milje, gde su ih, posle ruenja njihovih koteda u zatvore-
759 Takvo selo za pokazivanje izgleda vrlo lepo, ah je isto tako nestvarno kao i sela to ih je Katarina II videla prilikom svog putovanja na Krim. U poslednje vreme esto se i ovar isteruje iz tih show-villages. Npr. kod Market Harboroa nalazi se ovarnica od oko 500 ekera na kojoj je dovoljan rad samo jednog oveka. Da bi se skratili dugi marevi preko tih velikih polja, lepih panjaka Lestera i Nor'* skromnu (malu) koliinu 2* srednje Engleske themptona, davali su ovaru obino jedan koted na majuru. Sada mu daju trinaesti iling za stan, i on ga mora traiti daleko, u otvorenom s<jlu.
nim selima, primili mnogobrojni sitni kuevlasnici. Tamo gde se stvari razvijaju u pravcu ovog rezultata, kotedi pokazuju svojim bednim izgledom na kakvu su sudbinu osueni. Ima ih na razlinim stupnjevima prirodnog propadanja. Dok god se sklonite ne raspadne, radniku se doputa da plaa kiriju i on je esto vrlo srean to mu je to moguno, ak i onda kad plaa cenu kao za dobar stan. Ali nikakve popravke, nikakvog doterivanja osim onog to moe uiniti sam stanar, ubogi siromah. Pa kad se najzad u njemu vie ne moe stanovati, onda ima samo jedan sruen koted vie, a toliko i toliko sirotinjske poreze manje. Dok tako krupni zemljoposednici svaljuju sa sebe sirotinjsku porezu terajui stanovnitvo sa svojih imanja, najblia varoica ili otvoreno selo prihvataju izbaene radnike; kaem najblia, ali to najblia moe biti tri ili etiri milje daleko od zakupnog imanja na kome radnik ima svaki dan da izdire. Tako se, kao da to nije nita, njegovom radu dodaje i est ili osam milja svakodnevnog marovanja radi zarade nasunog hleba. Svi poljski radovi koje obavljaju njegova ena i njegova deca izvode se sada pod istim oteanim okolnostima. I nije to sve zlo koje mu udaljenost donosi. Graevinski pekulanti kupuju u otvorenim selima siune komadie zemlje i naikavaju ih to gue najjevtinijim moguim udericama. U tim bednim stanovima, koji, ak i onda kad gledaju na otvoreno polje, imaju sva ona najudovinija obeleja najgorih gradskih stanova, gue se poljoprivredni radnici Engleske...165 samo ne smemo, s druge strane, uobraavati da bar radnik koji stanuje na zemljitu koje obrauje nalazi stan kakav po svom ivotu punom proizvodnog rada zasluuje. ak je i na kneevskim dobrima njegov koted esto do krajnosti mizeran. Ima

lendlordova koji misle da je za njihove radnike i porodice ovih dobra i tala, pa se ne libe ni toga da im na kiriji isteruju to vie gotovog novca. 168 Prema tome zlu radnik je bespomoan, ak i kad mu je stan kakva trona koliba s jednim odeljenjem, bez ognjita, bez nunika, bez prozora koji se mogu otvoriti, bez vode osim iz jarka, bez vrta. A nai sanitarno-policijski zakoni (The Nuisances Removal Acts) mrtvo su slovo. Njihovo sprovoenje povereno je upravo vlasnicima koji takve jazbine iznajmljuju... Ne smemo se dati zavesti izuzetnim svetlijim prizorima, pa zaboraviti koliko ogromno preteu injenice koje su ljaga engleske civilizacije. Stanje stvari mora biti doista uasno kad su struni posmatrai, uprkos oevidnoj grozoti sadanjih stanova, jednoduno doli do zakljuka da je ak i ta opta mizernost stanova ipak mnogo manje zlo nego njihova isto brojana nedovoljnost. Ve godinama je pretrpanost stanova poljoprivrednih radnika predmet dubokog aljenja ne samo za lica kojima je stalo do zdravlja, nego i za sve koji dre do uljudnog i moralnog ivota. Jer, uvek nanovo i s tako jednoobraznim izrazima da se to ini ve stereotipno, podnosioci izvetaja o irenju zaraznih bolesti u poljoprivrednim srezovima ale se na pretrpanost po kuama kao na jedan od uzroka toga to potpuno propada svaki pokuaj da se zaustavi irenje epidemije kad ona ve izbije. I uvek nanovo dokazuju da ta zbijenost stanara, koja tako silno ubrzava rasprostiranje zaraznih bolesti, dovodi uprkos zdravim uticajima seoskog ivota i do izbijanja nezaraznih bolesti. A ljudi koji su to stanje otkrili ne ute ni o drugim nevoljama. ak i tamo gde im je prvobitna tema bila higijena, bili su gotovo prisiljeni da uu i u druge strane predmeta. Iznosei dokaze koliko se esto dogaa da odrasle osobe oba pola, u branim odnosima ili ne, ine jednu izmeanu gomilu (huddled) u tesnim spavaonicama, njihovi izvetaji morali su izazvati uverenje da se pod opisanim okolnostima najgrublje vrea oseanje stida i pristojnosti, i da se gotovo neminovno unitava svaka moralnost.760 ... Na primer, u prilogu u mom poslednjem izvetaju, a u svom izvetaju o izbijanju tifusa u Vingu u Bakingemiru, pominje dr Ord kako je tamo doao jedan mlad ovek iz Vingreva s tifusom. Prvih dana svoje bolesti spavao je s jo 9 lica u jednom odeljenju. Za dve nedelje dobilo je tifus vie lica, u toku od nekoliko nedelja dobilo je tifus 5 lica od tih 9, a jedno je umrlo! U isto vreme dobio sam slian izvetaj i od dr Harveya, lekara Bolnice sv. ora, koji je po privatnoj praksi posetio Ving u vreme zaraze: Jedna mlada ena, bolesna od tifusa, spavala je nou u istoj sobi s ocem, majkom, svojim vanbranim detetom, s dva mlada oveka, svojom braom, i sa dve sestre, od kojih je svaka imala vanbrano dete, u svemu 10 osoba. Nekoliko nedelja pre ovoga spavalo je u toj sobi 13 dece/761
760 Parovi mladih suprunika nisu podesna kola za odraslu brau i sestre u istoj spavaoj sobi; i mada se primeri ne smeju registrovati, ipak imamo pred tobom dovoljno podataka koji opravdavaju tvrdnju da enskog uesnika u zloinu sodoskvrnjenja stie teka paenika sudbina, a esto i smrt. (Dr Hunter, isto, rtr. 137.) Jedan seoski policijski inovnik, koji je mnoge godine proveo kao desektiv u najgorim londonskim etvrtima, kae o devojkama svoga sela: Za vreme mog policijskog slubovanja u Londonu nisam nikad ni u najgorim kvartovima video takvu grubu nemoralnost u mladim godinama, takvu drskost i bestidnost
Dr Hunter ispitivao je 5375 koteda poljoprivrednih radnika, ne samo u isto poljoprivrednim srezovima, ve u svima grofovijama Engleske. Od tih 5375 koteda imalo je 2195 samo jednu spavau sobu (koja je esto i soba za stanovanje), 2930 samo dve, a 250 preko 2. elim da itaocu pruim kratku zbirku uzoraka iz dvanaest grofovija.
1. Bedfordir
Restlingvert. Spavaa soba otprilike 12 stopa dugaka, a 10 iroka, mada su mnoge i manje. Mala jednospratna koliba esto je pomou dasaka podeljena na dve spavae sobe, esto ima krevet i u kuhinji visokoj 5 stopa i 6 cola. Kirija 3 funte sterlinga. Nunike moraju graditi sami stanari, kuevlasnik daje samo rupu. Kad neko sagradi nunik, koristi se njime itavo susedstvo. Kua u kojoj stanuje neka porodica Richardson nedostine je lepote. Njeni malterisani zidovi naduveni su kao enska suknja pri kniksu. Jedan kra, zabata iskrivio se napolje, drugi unutra, a na ovom je, na nesreu, stajao dimnjak, kriva cev od ilovae i drveta, slina slonovoj surli. Dimnjak je bio poduprt dugakom motkom da ne bi pao, prozori i vrata imaju oblik romba. Od 17 poseenih kua samo 4 imaju vie od 1 spavae sobe, i te 4 su prenatrpane. U jednoj od koliba (cots) sa samo jednom spavaom sobom bilo je troje odraslih sa tri deteta, u drugoj brani par sa estoro dece itd. Danton. Visoke kirije, od 4 do 5; nedeljna najamnina mukaraca 10 il. Oni se nadaju da kiriju isteraju na taj nain to cela porodica plete slamu. to je kirija vea, to se vie ljudi mora zbiti u jedno da bi je platili. estoro odraslih, koji sa etvoro dece spavaju u 1 spavaoj sobi, plaaju za to 3 i 10 il. Najjevtinija kua u Dan-
kao to je one imaju... ive kao svinje, momci i devojke, oevi i majke, sve to spava zajedno u istoj sobi. (CEC, VI Report, London 1867, Appendix, str. 77, br. 155.) 188 Public Health, VII Report 1864, str. 9-14. i dalje.
tonu, sa spoljne strane duga 15 stopa, a iroka 10, izdata za 3. samo jedna od 14 ispitanih kua imala je 2 spavae sobe. Neto ispred sela jedna kua, pred ijim spoljnim zidovima ukuani vre nudu; pet cola donjeg dela vrata iezlo prosto usled raspadanja, i tu rupu preko noi dovitljivo zapuavaju ciglama i komadom asure. Polovina prozora, zajedno sa staklom i okvirom, izgubila se netragom. Ovde su, bez nametaja, leala na gomili 3 odrasla lica i petoro dece. Danton nije gori od ostalog dela Biglsvejd-Juniona.
2. Bakir
Binhem. Juna 1864. iveli su u 1 cot-u (jednospratnom kotedu) ovek, ena i etvoro dece. Jedna ki doe kui s posla sa arlahom. Ona umre. Jedno dete se razbole i umre. Kad je dr Hunter bio pozvan, mati i jedno dete leahu od tifusa. Otac i jedno dete spavahu van kue, ali je izolaciju bilo teko obezbediti, jer je rublje zaraene porodice lealo na natrpanom trgu bednoga sela ekajui da bude oprano. Kirija koju plaa H. 1 iling nedeljno; jedna jedina spavaa soba za roditelje i estoro dece. Jedna kua, izdata za 8 pensa (nedeljno), dugaka 14 stopa i 6 cola, iroka 7 stopa, kuhinja visoka 6 stopa; spavaa soba bez prozora, bez ognjita, bez vrata, bez ikakvog otvora osim prema hodniku, bez vrta. Tu je pre kratkog vremena iveo jedan ovek s dve odrasle keri i nedoraslim sinom; otac i sin spavahu u krevetu, devojke na podu hodnika. Svaka je imala po jedno dete dok je porodica ovde ivela, ali je jedna otila u workhouse da rodi i onda se vratila ovamo.
3. BakingemHr
U 30 koteda na 1000 ekera zemlje ivi oko 130 do 140 osoba. Parohija Bredenhem obuhvata 1000 ekera zemlje; ona je 1851. imala 36 kua sa 84 muka i 54 enska stanovnika. Ova nejednakost broja mukih i enskih iezla je 1861, kad je bilo 98 mukih i 87 enskih; za 10 godina, broj mukih popeo se za 14, broj enskih za 33. Meutim se broj kua smanjio za 1. Vinslou. Veliki deo kua novogradnje u dobrom stilu; tranja za kuama izgleda znatna, jer su veoma mizerni cots izdati po 1 il. i 1. il. i 3 pensa nedeljno. Voter Iton. Ovde su vlasnici videvi da se stanovnitvo uveava, sruili oko 20% postojeih kua. Jedan siromani radnik koji je na posao iao 4 milje daleko, odgovorio je na pitanje ne moe li stan nai blie: Ne, vraki se uvaju da ne prime oveka koji ima toliku porodicu. Tinkers End kod Vinsloua. Jedna spavaa soba, u kojoj spavaju etvoro odraslih i etvoro dece, duga 11 stopa, iroka 9, na najvioj taki visoka 6 stopa i 5 cola; u drugoj, dugakoj 11 stopa
i 3 cola, irokoj 9, visokoj 5 stopa i 10 cola, stanovalo je 6 lica. Svaka od ovih porodica imala je manje prostora nego to je potrebno za osuenika na galiji. Nijedna kua nije imala vie od 1 spavae sobe, nijedna nije imala stranjih vrata, vode veoma retko. Nedeljna kirija 1 iling i 4 pensa do 2 ilinga. U 16 pregledanih kua samo jedan jedini ovek koji zarauje 10 ilinga nedeljno. Koliina vazduha koja u pomenutom sluaju dolazi na svaku osobu odgovara koliini koju bi svaka od njih imala ako bi nou bila zatvorena u kutiji od 4 kubne stope. Naravno da stare kolibe imaju u izobilju prirodne ventilacije.
4. Kembridir
Gemblingej pripada raznim vlasnicima. Tu su najbedniji cots koji se igde mogu nai. Mnogo se plete slama. Gemblingejem je zavladala samrtnika malaksalost, beznadna utonulost u prljavtinu. Zaputenost u njegovom centru pretvara se u propadanje na junoj i severnoj periferiji, na kojima kue trunu i raspadaju se komad po komad. Odsutni lendlordovi i suvie siu krv ovom siromanom gnezdu. Kirije su veoma visoke; po 8 i 9 osoba natrpano u jednoj spavaoj sobi, u dva sluaja po 6 odraslih jednim ili dva deteta u maloj spavaoj sobi.
5. Eseks
U mnogim parohijama ove grofovije broj lica i broj koteda opadaju uporedo. Pa ipak, u 22 parohije ruenje kua nije zaustavilo porast stanovnitva, odnosno nije izazvalo isterivanje radnika koje se svugde ini pod imenom seoba u gradove. U Fingringhou, jednoj parohiji od 3443 ekera, bilo je 1851. g. 145 kua, 1861. samo jo 110, ali narod nije hteo da se seli, pa se jo i namnoio ak i pod takvim okolnostima. U Ramsden-Krejsu stanovale su 1851. g. 252 osobe u 61 kui, a 1861. nagruvale se 262 osobe u 49 kua. U Basildenu ivelo je 1851. na 1827 ekera u 35 kua 157 osoba, a krajem iste decenije 180 osoba u 27 kua. U parohijama Fingringhou, Saut Farnbrid, Vidford, Basilden i Ramsden Krejs ivele su 1851. na 8449 ekera u 316 kua 1392 osobe, a 1861. na istoj povrini u 249 kua 1473 osobe.
6. Herfordir.
Ova mala grofovija propatila je od duha isterivanja vie no ikoja druga u Engleskoj. U Nadbiju pripadaju dupkom prepunjeni kotedi, ponajvie sa po 2 spavae sobe, velikim delom zakupnicima zemlje. Oni ih lako izdaju za 3 ili 4 godinje kirije, a plaaju najamninu od 9 ilinga nedeljno!
7. Hantingdoniir
U Hartfordu je 1851. bilo 87 kua, malo zatim srueno je u toj maloj parohiji od 1720 ekera 19 koteda; stanovnitvo: 1831. g. 452 lica, 1852. g. 832 , a 1861. g. 341. Pregledano 14cots sa po 1 spavaom sobom. U jednome: 1 brani par, 3 odrasla sina, 1 odrasla devojka, 4 deteta, svega njih desetoro, u drugom troje odraslih, estoro dece. Jedna od tih soba, u kojoj je spavalo 8 lica, bila je duga 12 stopa i 10 cola, iroka 12 stopa i 2 cola, visoka 6 stopa i 9 cola, proseno, bez odbitka izboina, dolazilo je otprilike 130 kubnih stopa na glavu. U svih 14 spavaih soba 34 odraslih i 33 dece. Ovi kotedi su retko kad s malim vrtom, ali su mnogi od stanovnika mogli uzeti pod zakup male komadie zemlje, 10 ili 12 ilinga po rudu (1 rud =1/4 ekera). Ove parcele su daleko od kua, koje su bez nunika. Da stovari svoje ekskremente, porodica mora ii ili na parcelu, ili pak, s oprotenjem govorei (no to se ovde radi), puni njima fioku ormana. im se ona napuni, izvlae je i prazne tamo gde je njena sadrina potrebna. U Japanu se ovo kruenje ivotnih uslova vri istije.
8. Linkolnir
Langtoft. Jedan ovek ivi ovde u Wrightovoj kui sa svojom enom, njenom majkom i petoro dece; kua ima kuhinju i perionicu, nad kuhinjom spavau sobu; kuhinja i spavaa soba: duina 12 stopa i 2 cola, irina 9 stopa i 5 cola, cela povrina zemljita: duina 21 stopa i 2 cola, irina 9 stopa i 5 cola. Spavaa soba je potkrovnjara, zidovi se gore sastavljaju u obliku glave eera, spreda je jedno tavansko prozore. Zato stanuje ovde? Radi vrta? Ne, vrt je vanredno siuan. Radi kirije? Ona je visoka, 1 iling i 3 pensa nedeljno. Zato to je blizu radnoga mesta? Ne, on radi 6 milja odavde, tako da onamo i natrag mora prelaziti 12 milja dnevno. On stanuje tu zato to je ovaj cot bio za izdavanje, i to je hteo da ima cot za sebe sama, ma gde i ma po koju cenu, ma u kakvom stanju. Evo statistike o 12 kua u Langtoftu sa 12 spavaih soba, 38 odraslih i 36 dece:
12 kua u Langtoftu
Broj lica SpavaKua ih Odrasoba slih ih soba Odra slih Bro j lica
Dece
Kua
Dece
Br. 1 2 3 4 5 6
13 14 14 15 12 15
5 3 4 4 2 3
8 7 8 9 4 8
Br. 7 8 9 10 11 12
1 1 1 1 1 1
3 3 2 2 3 2
3 2 0 3 3 4
6 5 2 5 6 6
9. Kent
Kenington, 1859. krajnje alosno pretrpan, kad izbi difterija i lekar parohije udesi zvaninu istragu o poloaju siromanije klase. Naao je da je u ovom kraju, gde je potrebno mnogo radnika, vie cots srueno, a da novi nisu graeni. U jednom srezu bile su 4 kue, nazvane birdcages (ptije krletke); svaka je imala po 4 prostorije ovih dimenzija u stopama i colima:
Kuhinja .................................. ... 9,5x8,11x6,6 Perionica ........................................... 8,6 x 4,6 x 6,6 Spavaa soba ................................... 8,5x5,10x6,3 Spavaa soba ................................... 8,3 x 8,4 x 6,3
10. Northemptonir
Brinvert, Pikford i Flor. U ovim selima lunja zimi 20 do 30 ljudi ulicama usled nezaposlenosti. Zakupnici ne obrauju uvek dovoljno itna i repna polja i lendlord je naao za umesno da sve svoje zakupe skupi u dva ili tri. Otuda besposlica. Dok s jedne strane jarka polje vapije za radom, dotle s druge strane obmanuti radnici bacaju na nj enjive poglede. Leti su strano pretovareni radom, a zimi su polugladni, pa nije udo to u svome nareju kau da the parson and gentlefolks seem frit to death at them. 168a U Floru ima, npr., parova sa etvoro, petoro i estoro dece u jednoj spavaoj sobi najmanjeg obima; takoe i 3 odraslih s petoro dece, takoe 1 par s dedom i estoro dece bolesne od arlaha itd.; u 2 kue sa po 2 spavae sobe 2 porodice sa po 8 i 9 odraslih.
11. Viltir
Straton. Poseena 31 kua, 8 sa samo 1 spavaom sobom. Pentil, u istoj parohiji: jedan cot izdat za 1 iling i 3 pensa nedeljnoj; stanuju u njemu etvoro odraslih i etvoro dece; osim dobrih zidova, nije imao nieg valjanog, poev od grubog kamenog poda do trulog slamnog krova.
12. Vusterir
Ruenje kua nije ovde tako strano; ali se broj lica na 1 kuu poveao od 1851. do 1861. od 4,2 na 4,6 individua. Bedsi. Mnogo cots i malih vrtova. Nekoliko ovdanjih zakupnika vele da su cots a great nuisance here, because they bring the poor (veliko zlo, jer dovode sirotinju). Jedan dentlmen je izjavio:
Sirotinji ti cots ne pomau,nita; i kad se 500 cots izgradi, razgrabe se kao hleb; doista, to se vie njih sagradi, to ih vie treba. is8a ,p0p ; plemii kao da su se zakleli da ih izmue do smrti.
39
On dri da kue stvaraju ukuane, koji po prirodnim zakonima vre pritisak na sredstva za stanovanje. Na to odgovara dr Hunter:
Ali ova sirotinja mora odnekuda dolaziti, pa poto u Bedsiju nema neke osobito privlane sile, recimo milostinje, to mora da neto odbija sirotinju od drugih nepovoljnijih mesta i tera je ovamo. Kad bi svako mogao nai jedan cot i komadi zemlje u blizini mesta gde radi, on bi to svakako vie voleo nego Bedsi, gde za aicu svoje zemlje plaa dvaput vie nego zakupnik za svoju.
Stalno iseljavanje u gradove, neprekidno stvaranje prekobrojnog stanovnitva na selu putem koncentracije zakupa, pretvaranjem oranica u panjake, mainama itd., ide ruku pod ruku s neprekidnim rasterivanjem seoskog stanovnitva usled razoravanja koteda. to je neki srez siromaniji stanovnitvom, to je vee njegovo relativno suvino stanovnitvo, to je vei pritisak toga stanovnitva na sredstva za njegovo zapoljavanje, to je vei apsolutni suviak seoskog stanovnitva preko sredstava za njegovo stanovanje, to je, dakle, vea njegova lokalna prenaseljenost i najnezdravija zbijenost ljudi u selima. Stezanje ljudskog klupeta u ratrkanim malim selima i varoicama odgovara nasilnom odstranjivanju ljudi s povrine zemlje. Pauperstvo poljoprivrednih radnika potie iz toga to oni stalno postaju prekobrojni, mada im se broj smanjuje, a uveava masa njihovog proizvoda. Eventualno njihovo pauperstvo povod je njihovom najurivanju i glavni izvor njihove stambene bede, koja im lomi poslednji ostatak otporne snage i ini ih pravim robovima zemljovlasnika762 i zakupnika, tako da za njih minimalna najamnina dobija silu prirodnog zakona. S druge strane, selo je uprkos svojoj stalnoj relativnoj prenaseljenosti u isto vreme nedovoljno naseljeno. Ovo se ne pokazuje samo lokalno na onim takama s kojih se odvie brzo vri oticanje ljudi u gradove, rudnike, na graenje eleznica itd., to se pokazuje svuda, kako za vreme etve, tako s prolea i u leto, u mnogobrojnim momentima kad veoma briljivoj i intenzivnoj en-
762 Bogomdani rad seoskog nadniara daje dostojanstvenost ak i njegovom poloaju. On nije rob, ve je vojnik mira i zasluuje jedno mesto u kakvom stanu za oenjene ljude, a ovaj treba da mu dade zemljoposednik, koji od njega isto tako zahteva prinudan rad kao drava od vojnika. Za svoj rad ne dobija ni on pijanu cenu kao ni vojnik za svoj. Kao i vojnika, tako i njega hvataju u mladim godinama, dok u svome neznanju on poznaje jedino svoj poziv i svoj najui zaviaj. Rana enidba i posledice raznih zakona o naseljima znae za jednoga isto to je za drugoga regrutacija i vojni kazneni zakonik. (Dr Hunter u: Public Health, VII Report, 1864, str. 132.) Ponekad se neki lendlord, izuzetno boleiva srca, rastui zbog pustoi koju je stvorio. Tuno je to biti sam u svome zaviaju, rekao je grof od Lestera kad su mu estitali dovretak graenja zamka Holkhema, gledam oko sebe i ne vidim druge kue osim svoje vlastite. Ja sam zmaj iz zmajeve kule i pojeo sam sve svoje susede.
gleskoj poljoprivredi zatreba dopunskih ruku. Za srednje potrebe zemljoradnje uvek ima suvie poljoprivrednih radnika, a za izuzetne ili povremene potrebe uvek ih je odvie malo. 170 Zato se u zvaninim spisima i nalazi protivrena alba jednih istih mesta o jednovremenom nedostatku i obilju radnika. Povremeni ili lokalni nedostatak ne povlai dizanje najamnine, nego tera ene i decu na poljske radove, i to stalno sve mlau decu. A im eksploatacija ena i dece uzme vei zamah, onda i ona postaje novim sredstvom za stvaranje prekobrojnih mukih poljoprivrednih radnika i za odravanje njihove najamnine na niskom nivou. Na istoku Engleske uspeva jedan krasan plod ovog cercle vicieux763 * takozvani gang-system (sistem gangova ili grupa), na koji u se ovde kratko osvrnuti. 171 Sistem grupa odomaen je gotovo iskljuivo u Linkolniru, Hantingdoniru, Kembridiru, Norfolku, Safolku i Notingemiru, a mestimice i u susednim grofovijama Northemptonu, Bedfordu i Ratlendu. Nek nam ovde kao primer poslui Linkolnir. Velik deo ove grofovije jeste nova zemlja, ranija movara ili, kao to je sluaj u drugim pomenutim istonim grofovijama, zemlja koja je tek odskora oteta od mora. Parna maina uinila je uda pri odvodnjavanju. Na nekadanjoj
170 Slino kretanje zapaa se poslednjih decenija u Francuskoj u istoj meri u kojoj i tamo kapitalistika proizvodnja osvaja poljoprivreda i tera prekobrojno seosko stanovnitvo u gradove. Isto su i tu na vrelu prekobrojnih loi uslovi stanovanja i ostale okolnosti. O specifinom proletariat foncier2*, kojega je rodio sistem sitnih parcela, vidi izmeu ostalog i ranije navedene spise: Colins, VEconomic politique, i Karl Marx, Der achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte3*, 2. izd., Hamburg 1869, str. 88. i dalje. Godine 1846. brojalo je gradsko stanovnitvo Francuske 24,42%, seosko 75,58%, 1861. g. gradsko 28,26%, a seosko 71,14%. Poslednjih 5 godina je opadanje procentualnog dela seoskog stanovnitva jo vee. Ve 1846. peva Pierre Dupont u pesmi Ouvriers: Mal vetus, logs dans des trous, Sous les combles, dans les dcombres, Nous vivons avec les hiboux Et les larrons, amis des ombres.4'* 171 esti i zavrni izvetaj Childrens Employment Commission, objavljen marta 1867, govori samo o poljoprivrednom gang-sistemu.5 *
763 razni drugi izrazi. Prev.
movari ili peari talasa se sad bujno more ita i vlasnici vuku najvee rente. Isto vai i za vetaki dobijeno podvodno zemljite kao na ostvru Aksholmu i u drugim parohijama na obali Trenta. to se vie stvaralo novih zakupa, ne samo da nisu graeni novi kotedi, ve su sve vie rueni stari, a radnici su dovoeni iz otvorenih sela, miljama udaljenih, koja lee du drumova to se vijugaju pored obronaka brda. Nekada je stanovnitvo samo tamo nalazilo zatite od dugotrajnih zimskih poplava. Radnici koji stanuju na zakupima od 400 do 1000 ekera (oni se ovde zovu confined labourers1*) slue iskljuivo za stalno teki poljski rad koji se obavlja s konjima. Na svakih 100 ekera (1 ekeracre=40,49 ari ili 1,584 pruskog jutra) proseno jedva dolazi jedan koted. Jedan zakupnik s movarnog zemljita, npr., rekao je pred anketnom komisijom:
Moj zakup hvata preko 320 ekera, sve itnih polja. Na njemu nema koteda. Sad jedan radnik stanuje kod mene. Imam etiri konjuara koji stanuju u okolici. Lake poslove, za koje treba mnogo ruku, vre grupe.764
Zemljite iziskuje mnogo lakog poljskog rada, kao to je plevljenje korova, opraivanje; izvesne poslove oko gnojenja, uklanjanje kamenja itd. To rade gangovi, organizovane grupe, koje stanuju u otvorenim mestima. Grupu sainjava 10 do 40 ili 50 lica, osobito ene, mlada lica oba pola (od 13 do 18 godina), mada deaci veinom naputaju grupu kad navre 13 godina, najzad deca oba pola (od 6 do 13 godina). Na elu stoji gangmaster2 *, uvek obian poljoprivredni radnik, veinom od onih koje nazivaju nevaljalcima, pokvarenjacima, prevrtljivcima, pijanicama, ali sa izvesnim preduzimljivim duhom i savoir-faire3*. On vrbuje grupu, koja radi pod njim, a ne pod zakupnikom. S ovim se on veinom pogaa od komada, i njegov prihod, koji proseno nije mnogo vei od prihoda obinog poljoprivrednog radnika765, zavisi gotovo sasvim od umenosti kojom e iz svoje grupe za najkrae vreme isterati to vie rada. Zakupnici su pronali da ene valjano rade samo po diktaturom mukaraca, ali da ene i deca, kad se jednom zagreju, s neobinom silinom troe svoju ivotnu snagu, to je ve i Fourier-u bilo poznato, dok je odrasli muki radnik tako podmukao da je tedi koliko god moe. Voa grupe prelazi s jednog dobra na drugo i tako zapoljava svoju grupu 6 do
CEC, VI Report, 1867, Evidence, str. 37, br. 173. Pojedine voe grupe ipak su dogurale do zakupnika od 500 ekera ili do vlasnika itavih redova kua.
173 172
1+
vezani radnici 2* voa ili ef grupe 3* okretnou u poslovima,
umenou
8634 VII odeljak godini. akumulacije kapitala meseci u Proces Zato je za radnike porodice mnogo unosnije i sigurnije da se najme kod njega nego kod pojedinanog zakupnika, koji decu samo ponekad zapoljava. Ova okolnost toliko uvruje njegov poloaj u otvorenim mestima da se u mnogima deca mogu unajmiti samo njegovim posredovanjem. Individualno iznajmljivanje dece, odvojeno od grupe, spada u njegove sporedne poslove. Tamne strane ovog sistema jesu preteran rad dece i mladih lica, dugi marevi koje moraju svakog dana praviti idui na dobro i vraajui se s njega, a ono lei 5, 6, pa i 7 milja daleko, i najzad demoralizovanje grupe. Mada je voa grupe, koga u nekim krajevima nazivaju i the driver (goni), naoruan dugakim tapom, on ga ipak retko upotrebljava i albe na njegovo brutalno postupanje ine izuzetak. On je neka vrsta demokratskog cara ili hamelnkog lovca pacova.1* Njemu je, dakle, potrebna popularnost meu njegovim podanicima, i on ih vezuje za sebe ciganskim ivotom koji cveta pod njegovim pokroviteljstvom. Sirova neobuzdanost, vesela rasputenost i najbestidnija drskost daju grupi poleta. Voa grupe vri isplatu veinom u nekoj krmi, posle ega se vraa kui na elu povorke, dobro se klatei i poduprt sleva i zdesna snanim mukobanama, a za njim idu deca i mlade pocikujui i pevajui podrugljive i nepristojne pesme. Pri vraanju kui, na dnevnom redu je ono to Fourier naziva fanerogamijom[179]. Da trinaestogodinje i etrnaestogodinje devojice zatrudne od svojih mukih vrnjaka, est je sluaj. Otvorena sela, koja daju kontingent grupi, postaju Sodoma i Gomora174, u kojima ima dvaput vie vanbranih poroaja nego u ostalim delovima Kraljevine. Ve je ranije bilo govora kakva je moralnost devojaka koje su prole kroz ovu kolu kad postanu udate ene. Njihova deca, ukoliko ih ne atre opijum, roeni su regruti grupe. Grupa, u svom klasinom obliku koji smo upravo opisali, zove se javna, prosta ili putujua grupa (public, common or tramping gang). Naime, postoje i privatne grupe (private gangs). One su sastavljene kao i prosta grupa, ali je u njima manje osoba i rade, mesto pod voom grupe, pod kakvim starim seoskim slugom, koga zakupnik ne zna bolje upotrebiti. Ovde nestaje ciganskog raspoloenja, ali se svi iskazi svedoka slau da se plata dece smanjuje, a postupanje s njima pogorava.
174 Sistem grupa upropastio je polovinu devojaka iz Ludforda. (CEC, VI Report, 1867, Appendix, str. 6, br. 32.)
** Hameln je mesto kraj Hanovera u Nemakoj. Pria se da je 1284. jedan svira uspeo da pomou svoje svirale rastera iz tog grada sve pacove. Druge verzije jo kau da je decu tog grada poveo u krstaku vojnu. Preti.
1+
u redu
Sistem grupa, koji se poslednjih godina stalno iri 766, oigledno ne postoji voama grupa za Ijubav. On postoji radi bogaenja krupnih zakupnika767, odnosno zemljoposednika.768 Za zakupnika nema smiljenijega metoda da svoje radnike dri nisko ispod normalnog nivoa, a da ipak za svaki vanredni posao uvek ima spremne vanredne radnike, da sa to manje novca istera to vie rada 769 i da odraslog mukog radnika uini prekobrojnim. Posle naeg ranijeg izlaganja, italac razume to se, s jedne strane, priznaje vea ili manja nezaposlenost seoskog radnika, a ujedno s druge strane sistem grupa proglaava kao nuan usled oskudice u mukim radnicima i njihovog iseljavanja u gradove.770 Polja oiena od korova i ljudski korov Linkolnira itd. jesu dva suprotna pola kapitalistike proizvodnje.771
Sistem se jako razgranao poslednjih godina. U nekim mestima uveden je tek odskora, u drugima, gde je stariji, radi u grupama vie i mlae dece. (Isto, str. 79, br. 174.) 767 Sitni zakupnici ne uzimaju grupe na rad. Grupe se ne upotrebljavaju na siromanom zemljitu, ve na takvom koje po ekeru donosi 2 do 2 i 10 il. rente. (Isto, str. 17. i 14.) 768 Jednom od te gospode toliko prijaju njegove rente da je anketnoj komisiji uzrujan izjavio kako je sva ta vika dignuta samo zbog naziva ovog sistema. Kad bi se umesto grupa kazalo: omladinsko-industrijsko-poljoprivredno-kooperativno udruenje za samoodranje, sve bi bilo all right1*. 769 Rad grupa jevtiniji je od drugog rada, to i jeste razlog njegove upotrebe, kae jedan bivi voa grupe. (Isto, str. 17, br. 14.) Sistem grupa nesumnjivo je najjevtiniji za zakupnika, a isto tako nesumnjivo najpogubniji po decu, kae jedan zakupnik. (Isto, str. 16, br. 3.) 178 Nema sumnje da su mnoge poslove koje sada izvruju deca u grupama, ranije vrili ljudi i ene. Gde se uzimaju ene i deca, tamo je sada vei broj nezaposlenih ljudi (more men are out of work) nego ranije. (Isto, str. 43, br. 202.) Izmeu ostaloga, nasuprot ovome: Pitanje rada (labour question) postaje u mnogijm poljoprivrednim srezovima, osobito u itorodnim, toliko ozbiljno usled iseljavanja i lakoe koju eleznice pruaju za udaljavanje u velike gradove, da ja (ovaj *ja e poljoprivredni agent jednog velikog gospodina) smatram da su deje usluge apsolutno neophodne. (Isto, str. 80, br. 180.) U engleskim poljoprivrednim srezovima pitanje rada (labour question) ne znai, naime, ono to znai u ostalom civilizovanom svetu, ve je to pitanje zemljovlasnika i zakupnika (the landlords and farmers question): kako da se, uprkos sve veem odlaenju zemljoradnika, na selu ovekovei dovoljno relativno suvinog stanovnitva, a time i minimalna najamnina za poljoprivrednog radnika? 771 Public Health Report, koji sam ranije navodio, i gde se povodom smrtnosti dece mimogred govori o sistemu grupa, ostao je nepoznat tampi, pa i engles-
766
23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 636 f) Irska
Na zavretku ovog odeljka moramo se za asak osvrnuti na Irsku. Pre svega injenice koje spadaju ovamo. Stanovnitvo Irske bilo je 1841. naraslo na 8 222 664 lica, 1851. sp^lo je na 6 623 985, 1861. na 5 850 309, a 1866. na 5 1/2 miliona, otprilike na nivo od 1801. Opadanje je otpoelo s gladnom godinom 1846, tako da je Irska za manje od 20 godina izgubila preko 5/i6 svoga stanovnitva.772 Ukupan broj njenih iseljenika iznosio je od maja 1851. do jula 1865. g. 1 591 487 lica, emigracija za poslednjih 5 godina, od 1861. do 1865, vie od x/2 miliona. Broj nastanjenih kua smanjio se od 1851. do 1861. za -52 990. Od 1851. do 1861. porastao je broj zakupnih dobara od 15 do 30 ekera za 61 000, broj zakupnih dobara preko 30 ekera za 109 000, dok je ukupan broj svih zakupa opao za 120 000; ovo opadanje je, dakle, prouzrokovano iskljuivo unitavanjem zakupa ispod 15 ekera, drugim reima njihovom centralizacijom.
koj publici. Naprotiv je poslednji izvetaj Childrens Employment Commission pruio tampi dobrodolu sensational1 * novinsku hranu. Dok je liberalna tampa pitala kako to da su vrli gentlemen-i, ladies i prebendari dravne crkve, kojima Linkolnir obiluje, sve te krupne linosti koje alju k antipodima naroite misije za popravljanje naravi divljaka Junog mora, mogli dopustiti da na njihovim imanjima na njihove oi izraste ovakav sistem, dotle se finija tampa iskljuivo bavila razmatranjima o surovoj pokvarenosti zemljoradnika, koji su kadri prodavati svoju decu u takvo ropstvo! U prokletim uslovima u koje su delikatnija gospoda naterala zemljoradnika, bilo bi objanjivo kad bi on svoju decu i pojeo. Ono to je doista udno jeste vrstina karaktera koju je on veim delom sauvao. Zvanini izvestioci potvruju da se roditelji, ak i u srezovima u kojima postoje grupe, gnuaju takvog sistema. U prikupljenim iskazima svedoka nalazi se dovoljno dokaza da bi roditelji u mnogim sluajevima bili zahvalni za prinudan zakon koji bi ih osposobio da se odupru iskuenjima i pritisku kojima su esto podvrgnuti. Pod pretnjom da e i njih otpustiti tera ih as parohijski inovnik as poslodavac da decu alju na zaradu umesto u kolu... Sve upropaeno vreme i snaga, sve patnje koje poljoprivrednom radniku i njegovoj porodici stvara prekomerno i nekorisno zamaranje, svaki sluaj u kome roditelji svode moralni pad svoje dece na prepunjenost koteda ili prljave uticaje sistema grupa, raa u grudima radne sirotinje oseanja koja je lako razumeti i u koja nije potrebno blie ulaziti. Oni su svesni toga da telesno i duhovno teko pate zbog okolnosti za koje oni ni u kom sluaju nisu odgovorni, za koje oni ne bi nikad dali svoj pristanak, kad bi to bilo u njihovoj vlasti, i protiv kojih su nemoni da se bore. (Isto, str. XX, br. 82. i XXIII, br. 96.) 181 Stanovnitvo Irske 1801: 5 319 867 lica, 1811: 6 084 996, 1821: x 6 869 544,senzacionalnu 1841: 8 222 664. 1831: 7 828 347, *
Razume se da je opadanje stanovnitva bilo praeno, uzeto u celini, i opadanjem mase proizvoda. Za nau svrhu je dovoljno da posmatramo period od 5 godina, od 1861. do 1865, kada se iselilo preko 1/ miliona dua, a apsolutni broj stanovnika opao za vie od 1 /3 miliona. (Vidi tabelu A.)
Tabela A Stanje stoke
Gcdina
KonH
ukupan broj
manje
ukupan broj
Rogata marva
manje
viit
1860 1861 1862 1863 1864 1865
619 614 602 579 562 547 867
811 5 232 11 894 22 978 17 158 14 291

Ovce vie
579 3 606 338 3 471 916 3 254 820 3 144 3 262 3 493 414
ukupan broj
374 134 688 216 890 110 659 231 294

Svinje
manje
686 118 063 798 231 120
vie
Godina ukupan broj manje
1860 1861 1862 1863 1864 1865
3 542 080 3 556 050 3 456 132 99 918 3 308 204 147 928 3 366 941 3 688 742
13 970
58 321 801
1 271 1 102 1 154 737 1 067 1 058 1 299 893
072 042 324 458 480
169 030 86 866 8 978 52 282
241 413
Iz gornje tabele izlazi:

Konja
apsolutno manje
Rogate marve
apsolutno manje
Ovaca
apsolutno vie
Svinja
apsolutno vie
71 944
112 960
146 662
28 821773
Pogledajmo sad zemljoradnju koja daje ivotna sredstva za stoku i ljude. U sledeoj tabeli izraunato je smanjivanje ili uveavanje za svaku pojedinu godinu prema godini koja neposredno prethodi. Zrnasti plodovi obuhvataju penicu, ovas, jeam, ra, pasulj i graak, zelen obuhvata krompir, turnips1*, blitvu i belu repu, kupus, mrkvu, parsnips2*, grahoricu itd.
773 Rezultat bi se pokazao jo nepovoljnijim ako bismo poli jo dalje unatrag. Tako je ovaca bilo 1865. g. 3 688 742, a 1856. g. 3 694 294, svinja 1865. g. 1 299 893, a 1858. g. 1 409 883.
638 VII odeljak Proces akumulacije kapitala B Tabela Poveanje ili smanjenje povrine zemljita pod itom ili travom (odnosno panjaka) u ekerima
Godina Zrnasti plodovi manje Zelen manje vie Travnjaci i detelina manje vise Konoplja manje vie Sva zemlja keja slui za zemljoradnju i stoarstvo manje vie
1861 1862 1863 1864 1865 1861-65
15 701 72 734 144 719 122 437 72 450 428 041
36 974 74 785 19 358 2 317 25 241 108 013
47 969 6 623 7 724 47 486 68 970 82 834
19 271 2 055 63 922 87 761 50 159
81 373 138 841 92 431 10 493
28 218 122 850 330 370
Godine 1865. ulo je u rubriku travnjaci jo 127 470 ekera, poglavito stoga to je povrina pod rubrikom neiskoriavana pusta zemlja i tresetita opala za 101 543 ekera. Kad Uporedimo godinu 1865. s 1864. vidimo da je zrnastih plodova manje 246 667 kvartera, od ega 48 999 penice, 166 605 ovsa, 29 892 jema itd.; manjak u krompiru, mada je 1865. porasla povrina zasaena njime, 446 398 tona itd. (Vidi tabelu C.) Sa kretanja irskog stanovnitva i zemljine proizvodnje prei emo na kretanje u kesi irskih lendlordova, veih zakupnika i industrijskih kapitalista. Ono se odraava u smanjivanju i uveavanju poreza na dohodak. Radi razumevanja sledee tabele D napominjem da rubrika D (profiti izuzev zakupnikih) obuhvata i tzv. profesionalne profite, tj. dohotke advokata, lekara itd., a rubrike C i E, koje nismo posebno naveli, dohotke inovnika, oficira, dravnih sinekurista, dravnih poverilaca itd.
Tabela D Dohoci koji podleu porezu na dohodak u 774
I860 Rubrika A 1861 1862 1863 1864 1865
Zemljina renta 12 893 829 13 003 554 13 398 938 13 494091 13 470 700 13 801 616
Rubrika B
Zskup niks
zarada 2 765 387 2 773 644 2 937 899 2 938 823 2 930 874 2 946 072
Rubrika D
Industrijski i drugi profiti 4 891 652 4 836 203 4 858 800 4 846 497 4 546 147 4 850 199 oeArdbonE 22 962 885 22 998 394 23 597 574 23 658 631 23 236 298 23 930 340
774 Tenth Report of * stonu repu 2* patrnakthe Commissioners of Inland Revenue, London 1866.
Uveavanje ili smanjivanje povrine obraenog zemljita,Tabela C po ekeru i celokupnog proizvoda proizvoda 1865. u poreenju sa 1864184
Ekera obraenog zemljita 1864 1865 viSe ili manje 1865 1864 centi po ekeru 1865 centi centi vie tli manje Celokupni protzvod 1864 kvartera 1865 kvartera
od
+-,
centi
1865
vie ili ma kvartera
............. 276 483 ............. 1 814 886 ............. 172 700 8894 jeam \ .......... / 1 039 724 337 355 14 073 31 821 301 693 1 609 569
266 989 1 745 228 177 102 10 091 1 066 260 334 212 14 389 33 622 251 433 1 678 493
9494 69 658 4402 1197 26 536 3143 316 1801 50 260 68 924
13,3 12,1 15,9 JI 6,4 t 8,5

tona
13,0 12,3 14,9 14,8 10,4

tona
. 0,2 1,9
tona
0,3 1,0 1,6

tona
875 782 826 783 7 826 332 7 659 727 761 909 732 017 15 160 13 989 12 680 18 364
tona tona
5684 44 653 52 877 461 554

tona
............. pa ............. ............ ............ 14 f.
4,1 10,3 10,5 9,3 34,2* 1,6
3,6 9,9 13,3 10,4 25,2* 1,8
2,8 1,1 0,2
0,5 0,4
4 312 388 3 467 659 147 284 297 375 9,0* 64 506 2 607 153
3 865 990 3 301 683 191 937 350 252 39 561 3 068 707
184 Podaci u tekstu uzeti su iz materijala objavljenog u Agricultural Statistics, Ireland. General Abstracts, Dublin, za godinu 1860. i dalje, i Agricultural Statistics, Ireland. Tables showing the Estimated Average Produce etc., Dublin 1867. Zna se da je ova statistika zvanina i da se svake godine podnosi parlamentu.
Dodatak uz drugo izdanje. Zvanina statistika za 1872. pokazuje smanjenje povrine obraenog zemljitau sravnjenju s 1871za 134 915 ekera. Vie ima u kulturi zelenja (stone repe, cvekle i slinog), a manje u povrini obraenog zemljita za penicu 16 000 ekera, za ovas 14 000, za jeam i ra 4000, za krompir 66 632, za lan 34 667 ekera, i za 30 000 ekera manje livada, posejane deteline, grahorice i repe. Zemljite pod kulturom penice ovako je opadalo za poslednjih 5 godina: 1868. bilo je zasejano 285 000 ekera, 1869. g. 280 000, 1870. g. 259 000, 1871. g. 244 000, 1872. g. 228 000. U 1872. nalazimo da je broj konja, u okruglim brojevima, porastao za 2600, rogate marve za 80 000, ovaca za 68 600, a broj
svinja opao za 236 000.
Tabela C
Pod rubrikom D iznosilo je uveanje dohotka od 1853. do 1864. godinje proseno samo 0,93, dok je u istom periodu u Velikoj Britaniji iznosilo 4,58. Tabela E pokazuje raspodelu profita (sa iskljuenjem zakupnikih profita) za 1864. i 1865.
Tabela E Rubrika D. Dohoci iz profita (iznad 60 ) u Irskoj185
1864
1865
4 368 610 238 726 1 979 066 2 150 818 1 073 906 1 076 912 430 535 646 377 262 819
Ukupni godinji prihod Godinji dohodak iznad 60, a ispod 100 i' Od ukupnog god. prihoda Ostatak ukupnog god. prihoda
17 467 5 015 11 321 1 131 1 010 121 95 26 3
Rasporee no na lica
4 669 979 222 575 2 028 571 2 418 833 1 097 927 1 320 906 584 458 736 448 274 528
Rasporeeno na lica
18 081 4 703 12 184 1 194 1 044 150 122 28 3
Od toga
Engleska, zemlja razvijene kapitalistike proizvodnje i preteno industrijska, uginula bi kad bi joj se krv pustila kao Irskoj. Ali je Irska sada samo jedan poljoprivredni srez Engleske, ograen irokim jarkom vode, i liferuje ovoj ito, vunu, stoku i industrijske i vojne regrute. Zbog opadanja stanovnitva, mnogo zemljita prestalo se obraivati, koliina zemljinog proizvoda znatno se smanjila 775 i, uprkos proirenju stoarskog podruja, dolo je u nekim stoarskim granama do apsolutnog opadanja, a u nekim do napretka jedva vrednog pomena i prekidanog stalnim nazadovanjima. Pa ipak su, uz opadanje narodne mase, zemljine rente i zakupniki profiti neprestano rasli, mada ovi poslednji ne onako stalno kao rente. Razlog se lako dade razumeti. S jedne strane, zbog ukljuivanja malih zakupnih dobara u velika zakupna dobra i zbog pretvaranja oranica u panjake, vei deo ukupnog proizvoda pretvarao se u viak proizvoda. Viak proizvoda rastao je, iako je opadao ukupni proizvod od kojega je on samo jedan deo. S druge strane, novana vrednost tog vika proiz-
775
Ako proizvod opada i srazmerno po ekeru, ne smemo zaboraviti da je Engleska ve jedan vek i po indirektno izvozila irsko zemljite, ne dajui njegovim obradivaima ak ni sredstva za naknadu sastavnih delova zemljita.
izvetajima irskih inspektora Sirotinjske uprave (od 1870).186d inov624 VII odeljak Proces akumulacije kapitala nici vlade koja se odrava samo pomou bajoneta i as otvorenim as prikrivenim opsadnim stanjem morali su govoriti obazrivim jezikom za koji njihove kolege u Engleskoj inae ne mare; uprkos tome oni ne doputaju svojoj vladi da se uljuljkuje iluzijama. Po njima se jo uvek niska stopa najamnine na selu za poslednjih 20 godina ipak popela za 50 do 60%, i iznosi sada proseno 6 do 9 ilinga nedeljno. Ali se iza ovog prividnog poveanja prikriva stvarno snienje najamnine, jer povienje ne pokriva ak ni poviicu cene potrebnih ivotnih sredstava do koje je u meuvremenu dolo; to potvruje sledei izvod iz zvaninih rauna jednog irskog workhouse-a:
Proseni nedeljni trokovi izdravanja na 1 glavu
G o d i n a Hrana Odea Ukupno
Od 29. septembra 1848. do 29. septembra 1849. godine .................... 1 . 3x/4 p. 0 . 3 p. Od 29. septembra 1868. do 29. septembra 1869. godine .................... 2 . p. 0 8. 6 p. 3 . l1/^ p.
1 . 6J/4 p.
Dakle, cena potrebnih ivotnih sredstava skoro je dvaput, a cena odee tano dvaput vea nego pre 20 godina. ak i da apstrahujemo ovu nesrazmeru, puko uporeivanje u novcu izraene stope najamnine ni izdaleka ne bi dalo taan rezultat. Pre gladi je velika masa poljoprivrednih najamnina plaana u naturi, a samo neznatan deo u novcu; danas je plaanje u novcu pravilo. Ve iz toga izlazi da se novana stopa najamnine morala popeti, ma kako se kretala stvarna najamnina.
Pre gladi, poljoprivredni nadniar imao je komadi zemlje gde je sadio krompir i drao svinje i ivinu. Danas on ne samo da mora kupovati sva svoja ivotna sredstva nego je ostao i bez prihoda od prodaje svinja, ivine i jaja. 776
Poljoprivredni radnici ranije se u stvari nisu razlikovali od sitnih zakupnika i veinom su bili pazakupnici na srednjim i krupnim zakupima na kojima su nalazili zaposlenja. Tek posle katastrofe od 1846. poee oni sainjavati deo klase istih najamnih radnika, poseban stale koji je za svog poslodavca vezan jo samo novanim odnosima. Znamo kakvi su bili njihovi stambeni uslovi pre 1846. Od onda su se jo pogorali. Jedan deo seoskih nadniara, koji meutim iz dana u dan biva manji, stanuje jo na zemljitima zakupnika, u
i86d Reports from the Poor Law Inspectors on the wages of Agricultural Labourers in Ireland, Dublin, 1870. Upor. i: Agricultural Labourers (Ireland) Return187 etc., 8. March 1861. Isto, str. 29, 1.
prepunjenim kolibama, iji uasi daleko prevazilaze i ono najgore to nam u tom pogledu pruaju engleski poljoprivredni srezovi. I to je opta pojava, izuzev neke krajeve Elstera; na jugu u grofovijama Kork, Limerik, Kilkeni itd.; na istoku u Viklou, Veksfordu itd.; u sreditu Irske u grofovijama King i Kvin, Dablinu itd.; na severu u grofovijama Daun, Antrim, Tiroun itd.; na zapadu u Slajgou, Roskomonu, Mejou, Golveju itd. To je, uzvikuje jedan od inspektora, sramota za religiju i civilizaciju ove zemlje.777** Da bi nadniarima njihove jazbine za stanovanje postale snoljivije, sistematski im se oduzima komadi zemlje koji tim kolibama pripada od pamtiveka.
Svest o ovakvoj anatemi kojoj su ih podvrgli zemljoposednici i njihovi upravnici izazvala je u poljoprivrednim nadniarima odgovarajue oseanje protivljenja i mrnje prema onima koji s njima postupaju kao s kakvom bespravnom rasom.18?a
Prvi in revolucije u zemljoradnji bio je da u ogromnom razmeru, i kao po nekoj paroli datoj odozgo, zbrie kolibe koje su leale na radnim poljima. Tako su mnogi radnici bili prisiljeni da potrae sklonite u selima i gradovima. Tamo ih bacahu kao kakvo smee na mansarde, u rupe, podrume i budake najgorih etvrti. Hiljade irskih porodica koje se, ak i po tvrenju Engleza ogrezlih u nacionalne predrasude, odlikovahu retkom privrenou svojem domaem ognjitu, bezbrinom veselou i istotom porodinog morala, naoe se ovako iznenada presaeni u rasadnike poroka. Mukarci sada moraju da trae posla kod oblinjih zakupnika, koji ih najmljuju samo za jedan dan, to je najnesigurniji oblik najamnog raa; uz to
oni sada moraju da prevaljuju dugi put do zakupa i nazad, esto mokri kao mievi, izloeni i drugim nedaama koje mnogo puta povlae za sobom slabljenje, bolest, a s njom i bedu.187 b
Gradovi su iz godine u godinu morali primati sve radnike koji su u poljoprivrednim srezovima vaili kao suvini 1870, i onda se jo ude to u gradovima i selima ima radnika i odvie, dok ih je na poljima malo!187 Istina je u tome da se ova oskudica osea samo u vreme hitnih poljskih radova u prolee i u jesen; u ostala doba godine mnoge ruke su bez posla187e; da posle etve, od oktobra do prolea, za njih gotovo nema rada778 i da oni ak i u doba zaposlenosti esto gube itave dane i izloeni su svakojakim prekidima rada.187*
777 b jsto, str. 25. l87C Isto, str. 27.
i87d jst0j str 26.

187e
Isto, str. 1. i87f Isto, str. 32. 778 Isto, str. 21, 13.
Ove posledice revolucije u poljoprivredi, tj. pretvaranja oranica u panjake, primene maina, najstroe tednje rada itd.jo vie pogoravaju uzorni zemljoposednici, ljudi koji svoje rente nee da troe u inozemstvu, ve su toliko milostivi da stanuju na svojim dobrima u Irskoj. Da zakon o ponudi i tranji ne bi ni na koji nain bio povreen, ova gospoda podmiruju
gotovo svu svoju potrebu za radnom snagom kod sitnih zakupnika, te su ovi tako prisiljeni da tegle za svoje emljoposednike za manju najamninu nego to je najamnina obinog nadniara i bez ikakva obzira na sve neugodnosti i gubitke koji zakupniku nastaju iz toga to u kritino doba setve ih etve mora zanemarivati svoja vlastita polja.18711
Nesigurnost i neredovnost zaposlenja, esto ponavljanje i dugo trajanje zastoja u radu, svi ovi znaci relativne prenaseljenosti izneti su, dakle, u izvetajima inspektora Sirotinjske uprave kao isto toliko nevolja irskog poljoprivrednog proletarijata. italac se sea da smo kod engleskog poljoprivrednog proletarijata naili na sline pojave. Ali je razlika u tome to se u Engleskoj, toj industrijskoj zemlji, industrijska rezerva regrutuje na selu, dok se u Irskoj, zemlji poljoprivrednoj, zemljoradnika rezerva regrutuje u gradovima, pribeitima najurenih poljoprivrednih radnika. U Engleskoj se prekobrojni poljoprivredni radnici pretvaraju u fabrike radnike; u Irskoj oni ostaju poljoprivrednim radnicima, iako su se sabili u gradove, jer, vrei u ovima istovremeno pritisak na gradske najamnine, moraju u potrazi za radom stalno opet natrag na selo. Zvanini izvestioci ovako rezimiraju materijalni poloaj poljoprivrednih nadniara:
Mada oni ive do krajnosti tedljivo, ipak im njihova najamnina jedva stie da nabave hranu za sebe i svoju porodicu i da plate kiriju za stan; za odevanje su im potrebni drugi prihodi... Atmosfera stanova u kojima ive, kao i druga oskudevanja, ine ovu klasu osobito prijemljivom za tifus i suicu. 1871
Onda nije udo to, po jednoglasnom svedoanstvu izvestilaca, ovu klasu proima mrano nezadovoljstvo; to ona prieljkuje vraanje prolosti, gnua se sadanjice, ne veruje u budunost, podaje se zavodljivom uticaju demagoga, i ima jedinu fiksnu ideju: da se iseli u Ameriku. To je, dakle, ona obeana zemlja u kojoj teku med i mleko, a u koju je depopulacija, taj veliki Malthusov lek za sve, pretvorila zeleni Erin!!180!
Kakav ugodan dovoljno ovaj primer:
ivot
vode
industrijski
radnici
Irske,
pokazuje
Prilikom moje nedavne inspekcije severne Irske, kae engleski fabriki inspektor Robert Baker, mene su iznenadili napori jednog kvalifikovanog irskog radnika da iz svojih tako oskudnih sredstava pribavi vaspitanje svojoj deci. Navodim doslovno izjavu kakvu sam uo iz njegovih usta. Da je on zaista vet fabriki radnik, dokaz je to to mu daju da izrauje artikle za manestersko trite. Johnson: Ja sam beetler1* i radim od 6 asova izjutra do 11 asova nou, od ponedeonika do petka, subotom zavravamo u 6 asova uvee i imamo 3 asa za veeru i odmor. Imam petoro dece. Za ovaj rad dobijam nedeljno 10 il. i 6 pensa; moja ena takoe radi i zarauje 5 ilinga nedeljno. Najstarija ker, kojoj je 12 godina, vodi kuanstvo. Ona nam je kuvarica i jedina ispomo. Ona sprema mlau decu za kolu. ena ustaje kad i ja i odlazi sa mnom na rad. Jedna devojka koja prolazi pored nae kue budi me u 5 1/a asova izjutra. Pre polaska na rad ne jedemo nita. Dvanaestogodinja ker brine se za male preko dana. Dorukujemo u 8 i zbog toga idemo kui. Jedanput nedeljno pijemo aj; inae imamo neku kau (stirabout), katkad od ovsenog, katkad od kukuruznog brana, ve prema tome ta smo kadri da nabavimo. Zimi meemo i malo eera i vode u nae kukuruzno brano. Leti iskopamo neto malo krompira koji sami gajimo na komadiu zemlje, a kad ga potroimo, vraamo se opet kai. Tako to ide iz dana u dan, u radne dane i nedeljom, preko itave godine. Uvee sam uvek jako umoran od dnevnog rada. Zalogaj mea vidimo izuzetno, i to veoma retko. Troje nae dece idu u kolu, a za to na svako plaam po 1 peni nedeljno. Kirija nam je 9 pensa nedeljno, a za treset 'i loenje izdajemo najmanje 1 il. i 6 pensa za 14 dana.779
Takve su irske najamnine, takav je ivot u Irskoj! Doista, irska beda ponovo je dnevna tema u Engleskoj. Krajem 1866. i poetkom 1867. latio se u listu Times jedan irski velikoposednik, lord Dufferin, da rei problem. Kakva ovenost od tako velikog gospodina W181l Iz tabele E videli smo da su godine 1864. od 4 368 610 ukupnog profita trojica profitaa strpali u dep samo 262 610, a da su 1865. ista ova tri virtuoza odricanja od 4 669 979 ukupnog profita odneli 274 528, 1864: 26 profitaa 646 377, 1865: 28 profitaa 736 448, 1864: 121 profita 1 076 912, 1865: 150 profitaa 1 320 906, 1864: 1131 profita 2 1 50 818, gotovo polovinu ukupnog godinjeg profita; 1865: 1194 profitaa 2 418 833, vie od polovine ukupnog godinjeg profita. Ali je lavovski deo koji od godinje sume zemljinih renti proguta nitavan broj zemljinih velikaa u Engleskoj,
779 l
RIF za 31. lupa rublje pri pranju * radnik koji oktobar 1866, str. 96.
40
kotskoj i Irskoj tako ogroman da engleska dravnika mudrost nalazi za umesno da za podelu zemljine rente ne prui isti statistiki materijal kao za podelu profita. Jedan od tih velikoposednika jeste i lord Dufferin. Da renta i profiti ikad mogu biti prekobrojni, ili da njihovo obilje moe stajati ma u kakvoj vezi s obiljem narodne bede, naravno da je isto tako nepristojna (irrespectable) kao i nezdrava (unsound) zamisao. On se dri injenica. A injenica je da to vie opada broj irskog naroda utoliko vie rastu irske rente, da opadanje stanovnitva ini dobro zemljovlasnicima, dakle i samom zemljitu, pa, dakle, i narodu, koji je samo dodatak uz zemlju. Tako on, dakle, izjavljuje da je Irska jo uvek prenaseljena i da iseljavanje tee jo uvek odvie sporo. Da bi Irska bila potpuno srena, treba da iz nje ode bar jo ljz miliona radnih ljudi. Neka italac ne misli da je ovaj lord, koji je povrh toga i poetian, neki lekar iz kole Sangradove, koji je za bolesnike, im se nisu oseali bolje, propisivao putanje krvi, pa opet putanje krvi, sve dok pacijent ne bi s krvlju izgubio i bolest. Lord Dufferin trai novo putanje krvi samo od Vs miliona umesto od oko 2 miliona, bez ijeg oticanja je doista nemogue uvesti u Erinu hiljadugodinje carstvo. Dokaz je lako dati.
Broj i veliina zakupS u Irskoj 1864
/.
Zakupi do l ekera
broj
2.
ekera
Zakupi iznad l, do 5 ekera broj ekera 3. Zakupi preko do 15 ekera
broj
4.
ekera
ra
Zakupi preko /5, do 30 ekera broj eke

8.
48 653 25 394 82 037 288 916 176 368 1 836 310 136 578 3 051 343
5. Zakupi iznad 30, do 50 ekera
7. Zakupi iznad 50, do 100 ekera broj ekera Zakupi preko 100 ekera broj ekera
Ukupna povrina
broj
ekera
71 961
ekera
880
906 274 54 247 3 983 31 927 8 227 807
20 319 924188a
Centralizacija je od 1851. do 1861. unitila poglavito zakupe prvih triju kategorija, ispod 1 pa do 15 ekera. Oni moraju pre svega ieznuti. To je dalo 307 058 prekobrojnih zakupnika, a ako po23. glava Opti zakon kapitalistike akumulacije 629 rodicu raunamo po niskom prosenom broju od 4 glave, 1 228 232 lica. Pod preteranom pretpostavkom da e x / 4 od toga broja ponovo nai zaposlenje posle izvrene revolucije u poljoprivredi, ostaje za iseljavanje 921 174 lica. Kategorije 4, 5 i 6, preko 15 a ispod 100 ekera, jesu, kao to je u Engleskoj ve odavno poznato, odvie male za kapitalistiku kulturu ita, a za ovarstvo gotovo beznaajne veliine. Pod istim pretpostavkama kao i ranije, ima, dakle, za iseljavanje jo 788 761 osoba, ukupno 1 709 532. A, comme lappetit
i88a Ukupna povrina obuhvata i tresetita i pusta zemljita.
* kako apetit dolazi pri jelu
vient en mangeant1*, oi velikoposednika ubrzo e otkriti da je Irska sa 31/2 miliona jo uvek u bedi, a da je u bedi zato to je prenaseljena, dakle da njena depopulacija mora ii jo mnogo dalje da bi ta zemlja ispunila svoj pravi poziv: da Englezima bude ispaa za ovce i marvu.188b Kao svako dobro na ovome svetu, ima i ovaj unosni metod svoje zlo. Sa akumulacijom zemljine rente u Irskoj ide ukorak i akumulacija Iraca u Americi. Irac koga su prognali ovce i volovi uskrsava s one strane Okeana kao fenijanad 182J. I nasuprot staroj kraljici mora die se sve opasnije mlada dinovska republika. Acerba fata Romanos agunt Scelusque fraternae necis.[1831
i88b o tome kako su pojedini lendlordovi, pa i englesko zakonodavstvo planski iskoristili nevolju gladi i prilike koje su s njome nastale, u cilju da nasilno sprovedu revoluciju u poljoprivredi i da stanovnitvo Irske smanje na broj koji odgovara interesima lendlordova, izneu podrobnije dokaze u treoj knjizi ovog spisa, u odeljku o zemljinoj svojini. Na istom mestu vratiu se i na odnose izmeu sitnih zakupnika i poljoprivrednih radnika. Ovde samo jedan citat. U svom posmrtnom spisu Journals, Conversations and Essays relating to Ireland, 2 toma, London 1868, tom. II, str. 282, kae Nassau W. Senior izmeu ostalog: Tano je primetio dr G. da imamo svoj zakon o sirotinji i da je on veliko orue za pobedu lendlordova; drugo orue jeste iseljavanje. Nijedan prijatelj Irske ne moe eleti da se ovaj rat (izmeu lendlordova i sitnih keltskih zakupnika) produijo manje da se on zavri pobedom zakupnika... to on (taj rat) bre proe, to bre Irska postane panjak (grazing country) sa srazmerno neznatnim brojem stanovnika, kako to panjaci iziskuju, to bolje za sve klase.Engleski zakoni o itu od 1815. g. osigurali su Irskoj monopol slobodnog uvoza ita u Veliku Britaniju. Oni su, dakle, vetaki pomagali kulturu ita. Kad su 1846. ukinuti zakoni o itu, ukinut je iznenada i taj monopol. Bez obzira na sve druge okolnosti, bio je sam ovaj dogaaj dovoljan da dade snanog poleta pretvaranju iwkih oranica u panjake, koncentraciji zakupa i najurivanju sitnih seljaka. Poto su od 1815. do 1846. hvalili plodnost irskog zemljita i glasno izjavljivali da ga je sama priroda odredila za kulturu penice, engleski agronomi, ekonomisti i politiari posle toga iznenada otkrie da ono nije ni za ta sem za proizvodnju stone hrane! Gospodin Lonce de Lavergne pourio se da to ponovi s one strane Kanala. Treba biti ovek ozbiljan kao g. de Lavergne pa pasti na lepak takvim detinjarijama.
631
G L A V A
D V A D E S E T
E T V R T A
Takozvana prvobitna akumulacija

1. Tajna prvobitne akumulacije Videli smo kako se novac pretvara u kapital, kako se pomou kapitala pravi viak vrednosti, a iz vika vrednosti vie kapitala. Meutim, akumulacija kapitala ima za pretpostavku viak vrednosti, viak vrednosti kapitalistiku proizvodnju, a ova pak postojanje veih masa kapitala i radne snage u rukama proizvoaa roba. itavo ovo kretanje izgleda, dakle, kao da se vrti u zaaranom krugu, iz kojega moemo izii samo ako pretpostavimo jednu prvobitnu akumulaciju (previous accumulation u A. Smith-a) koja prethodi kapitalistikoj, akumulaciju koja nije rezultat kapitalistikog naina proizvodnje, ve njegova polazna taka. Ova prvobitna akumulacija igra u politikoj ekonomiji otprilike istu ulogu koju u teologiji igra greh prvog oveka. Adam zagrize u jabuku i time se greh svali na ljudski rod. Poreklo greha objanjava se prianjem jedne anegdote iz prolosti. Isto je tako u davno minulo doba bila na jednoj strani elita vrednih, razboritih i pre svega tedljivih ljudi, a na drugoj lenji nevaljalci, koji su proerdali sve to su imali, pa i vie od toga. Svakako, legenda o teolokom prvom grehu pria nam kako je ovek bio proklet da u znoju lica svoga jede nasuni hleb; no pria o ekonomskom prvobitnom grehu otkriva nam kako to da ima ljudi za koje ova boja zapovest ne vai. Svejedno. Tek tako se dogodilo da su prvi nagomilali bogatstvo, a oni drugi nisu vie nita imali da prodadu osim roene koe. I od tog praroditeljskog greha postoji siromatvo velike mase, koja jo i danas, uprkos svemu radu, nema ta da proda do sebe samu, i bogatstvo jedne ake ljudi, koje neprekidno raste, iako su oni odavno prestali da rade. Ovakve bljutave detinjarije jo prevakuje g. Thiers, sa sveanom dravnikom ozbiljnou, pred nekad tako duhovitim Francuzima, radi odbrane propriet1*. A im je u pitanju svojina, namee se sveta dunost
svojine
da se stanovite dejeg bukvara utvrdi kao jedino ispravno za staro i mlado i za sve stupnjeve razvitka. U stvarnoj istoriji osvajanje, podjarmljivanje, pljaka i ubijanje, jednom rei nasilje, igra, zna se, glavnu ulogu. U krotkoj politikoj ekonomiji oduvek je vladala idila. Pravo i rad bili su oduvek jedina sredstva za sticanje bogatstva, razume se uvek sa izuzetkom ove godine. Stvarno, pak, metodi prvobitne akumulacije sve su drugo samo ne idilini. Novac i roba nisu unapred kapital, kao to to nisu ni sredstva za proizvodnju ni ivotna sredstva. Oni se moraju pretvarati u kapital. Ali se samo ovo pretvaranje moe izvriti jedino pod odreenim okolnostima, koje se stiu u ovom: Dve veoma razliite vrste vlasnika roba moraju se sueliti i stupiti u dodir; s jedne strane vlasnici novca, sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava, koji hoe da vrednost kojom gospodare oplode kupovinom tue radne snage; s druge strane slobodni radnici, prodavci sopstvene radne snage, dakle prodavci rada. Radnici slobodni u dvostrukom smislu: da sami ne spadaju neposredno u sredstva za proizvodnju, kao robovi, kmetovi itd., niti da sredstva za proizvodnju njima pripadaju, kao to je sluaj kod samostalnog seljaka itd., nego da su oni, naprotiv, svega toga osloboeni, lieni. Ovom polarizacijom robnog trita dati su osnovni uslovi kapitalistike proizvodnje. Kapitalistiki odnos ima za pretpostavku da su radnici odvojeni od svojine na uslove za ostvarenje rada. A im kapitalistika proizvodnja stane jednom na sopstvene noge, ona ne samo to odrava ovu podvojenost, ve je i reprodukuje u sve veem razmeru. Proces koji stvara kapitalistiki odnos ne moe, dakle, biti drugo nego proces odvajanja radnika od svojine na uslove njegova rada, proces koji s jedne strane pretvara drutvena ivotna sredstva i sredstva za proizvodnju u kapital, a s druge strane neposredne proizvoae u najamne radnike. Takozvana prvobitna akumulacija nije, dakle, nita drugo do istorijski proces odvajanja proizvoaa od sredstava za proizvodnju. On je prvobitan zato to sainjava predistoriju kapitala i naina proizvodnje koji mu odgovara. Ekonomska struktura kapitalistikog drutva proizila je iz ekonomske strukture feudalnog drutva. Raspadanje ovog drugog oslobodilo je elemente prvog. Neposredni proizvoa, radnik, mogao je raspolagati svojom linou tek onda kad je prestao biti vezan za zemlju i kad vie nije nekom drugom bio kmet ili podlonik. Zatim, da bi mogao postati slobodan prodavac radne snage koji svoju robu nosi svugde gde ima proe za nju, morao se osloboditi vlasti esnafa, njegovih pravila o egrtima i kalfama i ogranienja njegovih propisa o radu. Tako se istorijsko kretanje, koje pretvara proizvoae u najamne radnike, pokazuje, s jedne strane, kao, njihovo osloboenje od inidaba i esnafske stege; za nae buroaske istoriare samo ta strana i postoji. Ali, s druge strane, ovi novoosloboeni postaju prodavci sebe samih tek poto im se otmu sva njihova sredstva za proizvodnju i sva
24. glava Takozvana prvobitna akumulacija 633
jamstva za opstanak koja su im pruale stare feudalne ustanove. Istorija ove njihove eksproprijacije zapisana je u analima oveanstva neizbrisivim potezima krvi i ognja. Sa svoje strane, industrijski kapitalisti, ti novi vladari, morali su potisnuti ne samo esnafske zanatlije, nego i feudalne gospodare, koji su u svojim rukama drali izvore bogatstva. S te strane njihovo uzdizanje predstavlja se kao plod pobedonosne borbe protiv feudalne vlasti i njenih mrskih povlastica, kao i protiv esnafa i okova koje su ovi udarili slobodnom razvitku proizvodnje i slobodnom eksploatisanju oveka od strane oveka. Ali su vitezovi industrije samo na taj nain uspeli da potisnu vitezove maa to su iskoristili dogaaje za koje oni ba nita nisu doprineli. Oni su se uzdigli isto onako niskim sredstvima kakva su bila sredstva pomou kojih je nekad rimski osloboenik postao gospodarem svoga patrona. Polazna taka razvitka koji je stvorio i najamnog radnika i kapitalistu bilo je ropstvo radnika. Napredak se sastojao u promeni oblika tog ropstva, u pretvaranju feudalne eksploatacije u kapitalistiku. Da bismo razumeli kako je on tekao, nije potrebno da zahvatimo daleko u prolost. Mada prve poetke kapitalistike proizvodnje zatiemo sporadino jo u 14. i 15. stoleu u nekim gradovima oko Sredozemnog mora, kapitalistika era datira tek od 16. veka. Tamo gde se ona pojavljuje ve je odavno bilo izvreno ukidanje kmetstva, a najsvetlija taka srednjeg veka, suvereni gradovi, ve se due vreme gasila. U istoriji prvobitne akumulacije epohalni su svi oni prevrati koji su sluili kao poluga kapitalistikoj klasi u njenom formiranju; ali pre svega su to bili oni momenti kada su velike mase ljudi bile iznebuha i nasilno otkidane od svojih sredstava za ivot i bile bacane na trite rada kao obespravljeni proleteri. Osnovicu itavog ovog procesa ini eksproprijacija poljoprivrednog proizvoaa, seljaka, od zemlje. Njena istorija je u svakoj zemlji drukija i razne njene faze teku drukijim redom i u razlinim istorijskim epohama. Klasian oblik ima ona samo u Engleskoj, i zato ovu zemlju uzimamo kao primer.780
U Italiji, u kojoj se najranije razvila kapitalistika proizvodnja, najranije su ukinuti i kmetovski odnosi. Kmet je ovde osloboen pre nego to je mogao sebi osigurati ma kakvo pravo zastarevanja na zemljite. Njegovo osloboenje ga je, dakle, odmah pretvorilo u obespravljenog proletera, koji je uz to naao i gotove nove gospodare u gradovima nasleenim u veini jo od rimskog doba. Kad je revolucija svetskog trita^ 184', poev od kraja 15. veka, unitila premo trgovine severne Italije, nastalo je kretanje u suprotnom pravcu. Gradski radnici u masama su terani na selo, gde su sitnoj kulturi, vrenoj na batovanski nain, dali dotle nevien polet.
780
2. Eksproprijacija seljatva od zemlje Kmetstvo je u Engleskoj bilo stvarno iezlo krajem 14. veka. Tada, a jo vie u 15. veku, ogromnu veinu stanovnitva781 sainjavahu slobodni seljaci sa samostalnim gazdinstvom, ma kakva da je bila feudalna firma pod kojom se prikrivala njihova svojina. Na veim vlastelinskim dobrima istisnuo je slobodni zakupnik bailiff-a (upravitelja), koji je ranije i sam bio u kmetskom odnosu. Poljoprivredni najamni radnici sastojahu se delom iz seljaka koji su svoju dokolicu iskoriavali radei kod velikoposednika, a delom iz samostalne, relativno i apsolutno malobrojne klase pravih najamnih radnika. ak su i ovi u stvari bili u isto vreme seljaci sa samostalnim gazdinstvom, jer im je osim najamnine davano i 4 ili vie ekera oranice zajedno s kotedom. Uz to su oni s pravim seljacima koristili optinsko zemljite, na kome su napasali svoju stoku i odakle su ujedno dobijali sredstva za loenje, drvo, treset itd. 782 Po feudalnu proizvodnju u svima evropskim zemljama karakteristina je podela zemlje na to je mogue vie zavisnih seljaka. Mo feudalnog gospodara, kao i svakog suverena, nije poivala na iznosu njegovih renta, ve na broju podanika, a ovaj je zavisan od broja seljaka sa samostalnim gazdinstvom.783 Mada je posle normanskog osvajanja
eSitni zemljovlasnici koji su svojim rukama obraivali svoja polja i koji su iveli u skromnom blagostanju... sainjavahu tada daleko znaajniji deo nacije nego danas... Od obraivanja svojih malih freehold-selita (freehold je potpuno slobodna svojina) ivelo je ne manje od 160 000 zemljovlasnika, koji su sa svojim porodicama verovatno iznosili vie od */? ukupnog stanovnitva. Proseni dohodak tih sitnih zemljoposednika... ceni se na 60 do 70 C. Izraunato je da je broj onih koji obraivahu vlastitu zemlju bio vei od broja zakupnika tueg zemljita. (Macaulay, History of England, 10. izd., London 1854, sv. I, str. 333-334.) Jo u poslednjoj treini 17. veka bavila se engleske narodne mase poljoprivredom. (Isto, str. 413.) Navodim Macaulaya zbog toga to on, kao sistematski falsifikator istorije, to je mogue vie obrezuje ovakve injenice. 782 Ne sme se nikad zaboraviti da je ak i kmet bio ne samo vlasnik zemljinih parcela koje su mu pripadale uz njegovu kuu mada je bio vlasnik sa obavezom danka nego da je bio i suvlasnik optinske zemlje. Seljak je tamo (u leziji) kmet. Pa ipak ti servs1* poseduju optinska dobra. Seljake u leziji jo niko nije uspeo navesti na deobu optinskih dobara, dok u Nojmarku jedva da postoji kakvo selo gde ta deoba nije s najveim uspehom izvrena. (Mirabeau, De la Monarchie Prussienne, Londres 1788, sv. II, str. 125, 126.) 783 Japan, sa svojom isto feudalnom organizacijom zemljine svojine i razvijenom sitnom seljakom privredom, prua nam mnogo vemiju sliku evropskog srednjeg veka nego sva naa istorijska dela, koja su veinom diktovale buroaske predrasude. Dabome, i odvie je lako biti liberalan na raun srednjeg veka.
781
* kmetovi
englesko zemljite bilo podeljeno na ogromna baronatstva, od kojih je esto jedno jedino obuhvatalo 900 starih anglosaksonskih lordovstava, ono je ipak bilo 24. glava Takozvana prvobitna akumulacija 635 koja posuto sitnim seljakim gazdinstvima su tek tu i tamo prekidana veim vlastelinskim dobrima. Takvi odnosi uz istovremeno cvetanje gradova, kojim se 15. vek odlikovao, omoguie ono narodno bogatstvo koje je kancelar Fortescue onako reito opisao u svom delu Laudihus Legum Angliae, ali su oni iskljuivali bogatstvo u kapitalu. Predigra prevrata koji je stvorio osnovu kapitalistikog naina proizvodnje odigrala se u poslednjoj treini 15. i prvih decenija 16. veka. Rasturanjem feudalnih pratnji baena je na trite rada masa obespravljenih proletera, koji su, po tanim reima sera Jamesa Steuarta, svugde beskorisno ispunjavali kue i imanja.^185! Mada je kraljevska vlast, budui i sama proizvod buroaskog razvitka, u svojoj tenji za apsolutnom vlau nasilno ubrzala rasputanje tih pratnji, ipak ona nije bila jedini uzrok tome. Naprotiv, nalazei se u najprkosnijoj suprotnosti prema kralju i parlamentu, stvorio je krupni feudalni gospodar nesravnjivo vei proletarijat nasilnim najurivanjem seljaka sa zemlje, na koju su imali isto feudalno pravo kao i on, kao i uzurpiranjem njihove optinske zemlje. Neposredni podstrek za ovo dalo je u Engleskoj naroito cvetanje flamanske vunarske manufakture i odgovarajue skakanje cena vune. Veliki feudalni ratovi progutali su staro feudalno plemstvo, a novo je bilo edo svoga vremena, za koje je novac bio sve i sva. Zato njegovom lozinkom postade pretvaranje oranica u panjake za ovce. U svojoj knjizi Description of England. Prefixed to Holinsheds Chronicles, opisuje Harrison kako eksproprijacija sitnih seljaka upropauje zemlju. What care our great incroachers! (ta mare za to nai veliki uzurpatori!) Stanovi seljaka i kotedi radnika bili su nasilno porueni ili su puteni da propadnu.
Uporedi li ko starije inventare ma kog vitekog dobra, veli Harrison, nai e da su iezle nebrojene kue i sitna seljaka gazdinstva, da zemlja hrani mnogo manje ljudi, da je mnogo gradova propalo, mada su neki novi procvetali... Mogao bih vam tota ispriati o gradovima i selima koji su razoreni radi ispae ovaca i gde su ostale jo jedino vlastelinske kue.
albe tih starih letopisa uvek su preterane, ali one tano odraavaju utisak revolucije u odnosima proizvodnje na same savremenike. Uporeujui spise kancelara Fortescue-a i Thomasa Morusa vidimo pred oima provaliju izmeu 15. i 16. veka. Iz svog zlatnog veka survala se, kao to Thornton tano kae, engleska radnika klasa u svoj gvozdeni vek bez ikakve postupnosti. Zakonodavstvo se uplailo od tog prevrata. Ono jo nije bilo dolo na onu visinu civilizacije na kojoj Wealth of the Nation1*,
bogatstvo nacije
tj. stvaranje kapitala i bezobzirna eksploatacija i osiromaivanje narodne mase, vae kao ultima Thule784* svekolike dravnike mudrosti. U svojoj istoriji o Henryju VII kae Bacon:
*U ono vreme (1489) namnoie se albe protiv pretvaranja oranica u panjake (za ispau ovaca itd.) na kojima je maleni broj pastira dovoljan, a zakupi na vie godina, doivotni i na godinji otkaz (od ega je iveo veliki deo jomena2*), bili su pretvoreni u plemika dobra. To izazva propadanje naroda, a stoga i propadanje gradova, crkava, desetka... Mudrost koju su kralj i parlament pokazali u suzbijanju toga zla bila je u ono doba dostojna divljenja. ... Oni preduzee mere protiv te uzurpacije optinskih imanja koja je smanjivala stanovnitvo (depopulating inclosures) i protiv irenja panjaka, koje joj je u stopu sledilo s istim posledicama (depopulating pasture).
Jedan zakon Henryja VII iz 1489, l. 19, zabranjivao je ruenje svih seljakih kua uz koje je pripadalo bar 20 ekera zemlje. Zakonom 25. Henryja VIII, isti zakon je obnovljen. Tu izmeu ostaloga stoji
da se mnogi zakupi i krda stoke, osobito ovaca, gomilaju u malo ruku, to je mnogo podiglo zemljine rente, da je zemljoradnja (tillage) jako unazaena, da su crkve i kue poruene i da su strahovito velike mase naroda izgubile mogunost da odravaju sebe i svoje porodice.
Stoga zakon nareuje da se propale seljake kue ponovo podignu i odreuje odnos izmeu oranica i panjaka itd. Zakon od 1833. tui se da neki vlasnici imaju po 24 000 ovaca i ograniava broj ovaca na 2000.193 I narodne albe i zakonodavstvo protiv eksproprijacije sitnih zakupnika i seljaka, koje je trajalo 150 godina poev od Henryja VII, ostadoe bez uspeha. Bacon nam je, i ne znajui, odao tajnu toga neuspeha.
Zakon Henryja VII, kae on u Essays, civil and moral, sect. 29, bio je dubok i dostojan divljenja, jer je on stvorio seljaka gazdinstva i zemljoradnike kue odreene normalne mere, tj. obezbeivao je seljacima toliko zemlje da su oni bili kadri raati podanike dovoljno bogate i nezavisne, i ostavljao plug u rukama vlasnika, a ne najamnika (to keep the plough in the hand of the owners and not hirelings).193 183 u svojoj Utopiji Thomas Morus govori o neobinoj zemlji gde ovce prodiru ljude (Utopia, preveo Robinson, izd. Arber, London 1869, str. 41.) 193a Bacon objanjava vezu izmeu slobodnog imunog seljatva i dobre peadije. Za mo i civilizaciju kraljevine bilo je od izvanrednog znaaja da postoje zakupi dovoljno veliki, da valjani ljudi budu van nevolje, i da velik deo zem-
ljita kraljevine bude siguran posed jomena ili ljudi koji se nalaze na sredini izmeu plemia i kuara (cottagers) [hiar, stanar, eljir, malokuanin itd. oznaava podlonog ili i slobodnog seljaka bez zemlje, a samo s kuicom i okunicom, te koji je obino i nadniar prev. ] i seljakih slugu... Jer je opte miljenje merodavnih poznavalaca vojne vetine... da je glavna snaga svake vojske u peadiji. Ah da bi se stvorila dobra peadija, potrebni su ljudi koji nisu odrasli u ropskom poloaju ili nematini, ve u slobodi i izvesnom blagostanju.
; 637 VII odeljak Proces akumulacije kapitala iziskivao bio je, naprotiv, ropski Ono to je kapitalistiki sistem
poloaj narodne mase, pretvaranje same nje u najamnike, a njenih sredstava za rad u kapital. Za vreme ovog prelaznog perioda zakonodavstvo je nastojalo da ouva i ona 4 ekera zemlje uz koted poljoprivrednog najamnog radnika i branilo mu je da u svom kotedu dri stanare. Jo 1627, pod Charlesom I, osuen je Roger Crocker sa Fontmila to je na manor-u785* Fontmila sagradio jedan koted bez 4 ekera zemlje koji bi uz njega morali pripadati; jo 1638, pod Charlesom I, bila je imenovana jedna kraljevska komisija koja je silom imala da sprovede stare zakone, osobito one koji se tiu 4 ekera okunice; jo je i Cromwell zabranjivao graenje kue na daljini od 4 milje od Londona ako uz nju nije bilo 4 ekera zemlje. Jo se u prvoj polovini 18. veka uju albe ako koted poljoprivrednog radnika nema okunice bar od 1 do 2 ekera. Danas je on srean ako ima mali vrt ili ako moe i daleko od svog koteda iznajmiti nekoliko hvati zemlje.
Veleposednici i zakupnici, kae dr Hunter, rade ovde slono. Nekoliko ekera okunice uz koted uinilo bi radnika odvie nezavisnim. 184
Proces nasilne eksproprijacije narodne mase u 16. veku dobio je nov strahovit podstrek reformacijom i ogromnom kraom crkvenih dobara koja je nju pratila. U vreme reformacije katolika
785 stoga, ako se drava i odvie okrene u plemie i finu gospodu, dok su seljaci i orai samo njihovi radnici ili sluge, ili i kuari, tj. nastanjeni prosjaci, moete imati dobru konjicu, ali nikad dobru, izdrljivu peadiju... To vidimo u Francuskoj i Italiji i u jo nekim stranim zemljama u kojima je doista sve plemi ili bedan seljak... u tolikoj meri da su prinueni da za svoje peadijske bataljone upotrebljavaju najamnike bande vajcaraca i si.; od ega dolazi i to da te nacije imaju mnogo naroda, a malo vojnika. (The Reign of Henry VII etc. Verbatim Reprint from Rennet's England, izd. 1719, London 1870, str. 308.) 1,4 Dr Hunter u: Public Health, VII Report, 1864, London 1865, str. 134. Koliina zemlje koja je predviena (starim zakonima) danas bi se smatrala 1 * vlastelinskom imanju za radnika prevelikom, i pre bi bila razlog da se ti ljudi pretvore u sitne zakupnike (farmers). (George Roberts, The Social History of the People of the Southern Counties of England in past centuries, London 1856, str. 184.)
crkva bila je feudalni vlasnik velikog dela engleskog zemljita. Ukidanje manastira itd. gurnulo je njihove stanovnike u proletarijat. Sama crkvena dobra bila su velikim delom poklonjena gramljivim kraljevim ljubimcima ili prodata u bescenje pekulantima, zakupnicima ili graanima, koji u masama odagnae stare nasledne feudalne sitne draoce i sjedinie njihova gazdinstva. Svojina siromanijih seljaka na jednom delu crkvenog desetka, garantovana zakonom, bi preutno konfiskovana.195 Pauper ubique jacet^861, uzviknula je kraljica Elisabeth posle jednog puta po Engleskoj. Najzad se, u 43. godini njenog vladanja, uvoenjem sirotinjske poreze pauperizam morao zvanino priznati.
Tvorci toga zakona stideli su se da iznesu razloge njegovog donoenja te ga pustie u svet, protivno svim tradicijama, bez ikakvog ,preamble* (uvodnog obrazloenja).196
Zakonom 16. Charlesa I, 4,786* proglaen je trajnim i doista je tek 1834. bbio nov, stroi oblik.197 Ove neposredne posledice refor195 Pravo sirotinje na jedan udeo crkvenog desetka utvreno je tekstom starih propisa. (J. D. Tuckett, A History etc., sv. II, str. 804, 805.) ms William Cobbett, A History of the Protestant Reformation, 471. 197 Protestantski duh vidi se izmeu ostalog i iz ovog. U junoj Engleskoj vie veleposednika i bogatih zakupnika zdruie se i postavie o tanom tumaenju Elisabethinog zakona o sirotinji deset pitanja, koja su podneli na miljenje jednom uvenom pravniku onog vremena, sergeant-u Snigge-u (docnije sudija pod Jamesom I). Deveto pitanje: Nekoliko bogatih zakupnika parohije izmislie mudar plan kako da se otkloni svaka zabuna u sprovoenju zakona. Oni predlau da se u parohiji podigne zatvor. Svakom siromahu koji se ne bude hteo dati zatvoriti u reeni zatvor, potpora bi bila uskraena. Zatim bi se u susedstvu objavilo da svaki koji je voljan uposliti siromahe ove parohije mora u odreeni dan podneti zapeaen predlog s naznaenjem najnie cene po koju hoe da ih uzme od nas. Tvorci ovog plana pretpostavljaju da u susednim grofovijama ima ljudi koji nee da rade, a nemaju ni imetka ni kredita da uzmu u zakup neko zemljite ili brod, pa da bi mogli iveti bez rada (so as to live without labour). Takvi bi bili skloni da uine parohiji vrlo korisne predloge. Bude li se dogodilo da siromasi ovde ili onde propadnu pod okriljem tih unajmitelja, greh e pasti na duu poslednjih, poto je parohija ispunila svoju dunost prema dotinim siromasima. Ali mi se ipak bojimo da sadanji zakon ne dozvoljava ovakvu razumnu meru (prudential measure); no morate znati da e nam se ostatak freeholdersa2* ove i susednih grofovija prikljuiti, da bismo prisilili poslanike tih grofovija u Donjem domu da podnesu zakonski predlog koji dozvoljava zatvaranje i prinudan rad siromanih, tako da nijedno lice koje se bude protivilo zatvaranju nee imati pravo na potporu. Mi se nadamo da e ovakva mera uiniti da se ljudi koji
786
* Zakon iz 16. godine vladavine Charlesa I -* nezavisnih zemljovlasnika
maije nisu bile i najtrajnije. glava Takozvana prvobitna akumulacija 639 tvr24. Crkvena svojina bila je religiozna ava starinskih odnosa zemljine svojine. Kad je ona pala, nisu se ni ovi vie mogli drati.787 Jo je poslednjih decenija 17. veka jomenrija, klasa nezavisnih seljaka, bila brojnija od klase zakupnika. Ona je sainjavala glavnu snagu Cromwellovu i bila je, ak i po Macaulayevu priznanju, u preimustvu nad pijanim junkerima i njihovim slugama, seoskim popovima, koji su morali da se ene ljubimicom slukinjom svojih gospodara. ak su i seoski najamni radnici jo bili suvlasnici optinske zemlje. Otprilike 1750. jomenrija je iezla788, a u poslednjim decenijama 18. veka iezoe i poslednji tragovi optinske svojine zemljoradnika. Mi ovde ne uzimamo u obzir isto ekonomske povode poljoprivredne revolucije. Nas interesuju njena nasilna sredstva. Pod restauracijom Stuarta veleposednici sprovedoe zakonskim putem uzurpaciju, koja je svuda na Kontinentu izvrena i bez zakonskog uvijanja. Oni ukidoe feudalne zemljine odnose, tj. otresoe sa svojih zemalja inidbe dravi, odtetie dravu oporezivanjem
se nalaze u bedi uzdre od traenja potpore (will prevent persons in distress from wanting relief). (R. Blakey, The History of Political Literature from the earliest times, London 1855, sv. II, str. 84, 85.) U kotskoj je ukidanje kmetstva izvreno nekoliko vekova docnije nego u Engleskoj. Jo 1698. izjavio je Fletcher od Saltouna u kotskom parlamentu: Broj prosjaka u kotskoj ceni se na ne manje od 200 000. Jedini izlaz koji ja mogu predloiti kao naelni reipublikanac jeste da se uspostavi staro stanje kmetstva i da se svi oni koji su nesposobni da se brinu za svoje izdravanje pretvore u robove. Tako i Eden, The State of the Poor, knj. I, gl. 1, str. 60, 61: Pauperizam datira od osloboenja seljaka... Manufakture i trgovina jesu dva roditelja sirotinje u naoj naciji. Eden kao i onaj kotski republikanac od naela, grei samo u tome to nije ukidanje kmetstva, nego ukidanje seljakove svojine nad zemljom uinilo seljaka proleterom, odnosno pauperom. Engleskim zakonima o sirotinji odgovaraju u Francuskoj, u kojoj je eksproprijacija izvedena na drugi nain, ordonansa izdata u Mulenu 1566. i edikt od 1656. 1,8 Gospodin Rogers, mada je u ono vreme bio profesor politike ekonomije na Oksfordskom univerzitetu, tome uporitu protestantskog pravoverja, naglaava u predgovoru svoje History of Agriculture pauperizovanje narodne mase usled reformacije. 788 A Letter to Sir T. C. Bunbury, Brt.: On the High Price of Provisions By a Suffolk Gentlemam, Ipswich 1795, str. 4. ak i fanatini branilac krupnih zakupa, autor knjige Inquiry into the Connection of large farms etc., London 1773, str. 139, kae: Neobino alim propast nae jomenrije, tog reda ljudi koji su u stvari odravali nezavisnost ove nacije, i teko mi je gledati sada njihovu zemlju u rukama lordova monopolista, iznajmljenu sitnim zakupnicima, ije je pravo zakupa spojeno s takvim uslovima da su jedva to bolje od slugu koji kod svake nezgode moraju biti spremni *za otputanje.
seljaka i ostale narodne 24. glavaprisvojie sebi pravoakumulacija 640 mase, Takozvana prvobitna modeme svojine na dobra na koja su imali samo feudalna prava i, najzad, naturie engleskim poljoprivrednim radnicima one zakone o naseljavanju (laws of settlement) koji su, mutatis mutandis, imali na engleske zemljoradnike isto dejstvo kao ukaz Tatarina Borisa Godunova na ruske seljake.[187J Glorious revolution!188^ dovela je s Williamom III Oranskim na vlast veleposednike i kapitalistike iardije.200 Novo doba posvetili su oni tako to su dotadanju skromnu krau dravnih dobara poeli vriti u ogromnom razmeru. Ta zemljita bila su poklanjana, prodavana u bescenje, ili su neposrednom uzurpacijom prikljuivana privatnim dobrima.201 Sve se ovo zbivalo bez ikakvog obaziranja na zakonske forme. Ovako lopovski prisvojena dravna imovina, zajedno s plenom iz opljakane crkve, ukoliko taj nije nestao za vreme republikanske revolucije, ini osnovicu dananjih kneevskih poseda engleske oligarhije.202 Buroaski kapitalisti podupirali su ovu operaciju, izmeu ostalog i zato da se zemlja pretvori u isto trgovinski artikal, da se proiri podruje krupne poljoprivredne proizvodnje, da se povea priliv obespravljenih proletera sa sela itd. Osim toga je nova zemljina aristokratija bila prirodan saveznik nove bankokratije, krupnih finansijera, koji tek to su se bili ispilili iz jajeta, i krupnih manufakturista koji su se u ono vreme oslanjali na zatitne carine. Engleska buroazija radila je za svoje interese isto onako pravilno kao vedski graani, koji su ba obratno, zajedno, sa svojim ekonomskim bedemom, sa seljatvom (od 1604, docnije pod Karlom
200 O privatnom moralu ovog buroaskog junaka naveu izmeu ostalog: Znatna dodeljivanja zemlje ledi Orkney u Irskoj godine 1695. jesu javan primer kraljeve naklonosti i uticaja ove dame... Dri se da su dragocene usluge ledi Orkney bile foeda labiorum ministeria1*. (U Sloane Manuscript Collection u Britanskom muzeju, Nr. 4224. Rukopis nosi naslov: The character and behaviour of King William, Sunderland etc. as represented in Original Letters to the Duke of Shrewsbury from Somers, Halifax, Oxford, Secretary Vernon etc. On je pun kurioziteta.) 201 Nezakonito otuivanje krunskih dobara, delom putem prodaje, delom putem poklona, jedno je skandalozno poglavlje engleske istorije ... jedna ogromna prevara nad nacijom (gigantic fraud on the nation). (F. W. Newman, Lectures on Political Economy, London 1851, str. 129, 130). {Kako su dananji engleski veleposednici doli o svoga poseda, videti u pojedinostima u [N. H. Evans,] Our old Nobility. By Noblesse Oblige, London 1879. F. E.} soa Proitajte, npr., spis E. Burke-a o domu vojvode od Bedforda, iji je potomak lord John Russell the tomtit of liberalism2*
24. kraljeve u nasilnom povraanju krunskih X i Karlom XI), pomagali glava Takozvana prvobitna akumulacija 641 imanja koje je aristokratija bila pokrala. Optinska svojina sasvim razliita od dravne svojine koju smo ovaj as razmatrali bila je starogermanska ustanova koja je produila svoje postojanje pod platom feudalizma. italac je ve video kako je nasilna uzurpacija te svojine, praena u veini pretvaranjem oranica u panjake, otpoela krajem 15. i produila se u 16. veku. Ali se u ono vreme taj proces vrio kao individualan in nasilja, protiv kojega se zakonodavstvo uzaludno borilo 150 godina. Napredak 18. veka pokazuje se u tome to sada i sam zakon postaje sredstvo za ubrzavanje pljake narodne zemlje, mada krupni zakupnici uzgred primenjuju i svoje male, nezavisne, privatne metode. 789 Svoj parlamentarni oblik dobila je pljaka u Bills for Inclosures of Commons (zakoni o ograivanju optinske zemlje), drugim reima u dekretima kojima su lendlordovi sami sebi poklanjali narodnu zemlju u privatnu svojinu, dekretima narodne eksproprijacije. Ser F. M. Eden protivrei svojoj lukavoj advokatskoj odbrani, u kojoj nastoji da predstavi optinsku zemlju kao privatnu svojinu krupnih zemljovlasnika koji su doli na mesto feudalaca, time to sam zahteva da parlament donese opti zakon za ograivanje optinskih zemalja, dakle priznaje da je za njihovo pretvaranje u privatnu svojinu nuan parlamentarni dravni udar, a s druge strane trai od zakonodavstva naknadu tete za eksproprisanu sirotinju.790 Dok su na mesto nezavisnih jomena doli tenants-at-will, sitni zakupnici na jednogodinji otkaz, posluna gomila zavisna od samovolje lendlordova, dotle je sistematski terana kraa optinske svojine, pored pljake dravnih dobara, naroito doprinela da nabujaju oni veliki zakupi koji su u 18. veku nazvani kapitalistikim 791 ili trgovakim792 zakupima i koji su narod na selu oslobodili kao proletarijat za industriju. Ipak 18. vek jo nije bio shvatio kao 19. identinost izmeu nacionalnog bogatstva i narodne bede. Otuda ona krajnje estoka po-
789 Zakupnici zabranjuju kotederima (kuarima) da hrane ma ijednog ivog stvora osim same sebe, pod izgovorom da e krasti hranu iz ambara ako budu drali stoku i ivinu. Oni jo kau: drite kotedere u siromatvu pa ete ih drati u vrednoi. Ali je stvarna injenica u tome da su zakupnici na ovaj nain uzurpirali sva prava na optinska zemljita. (A Political Enquiry into the Consequences of enclosing Waste Lands, London 1785, str. 75.) 790 Eden, The State of the Poor, predgovor, [str. XVII, XlX]. 791 Capital-farms. (Two Letters on the Flour Trade and the Dearness of Corn. By a Person in Business, London 1767, str. 19, 20.) 204 Merchant-farms. (An Inquiry into the Present High Prices of Provisions, 41 Marx 1767, str. 11, primedba) Ovaj dobri spis, koji je anonimno objavljen, London - Engels (21) delo je svetenika Nathaniela Forstera.
lemika u ekonomskoj knjievnosti onoga vremena o inclosure of commons (ograivanju optinskih zemalja). Iz mase materijala koji imam pred sobom, naveu samo nekoliko mesta, jer ona ivo predoavaju tadanje prilike.
*U mnogim parohijama Hertfordira, pie jedan revoltirani pisac, 24 zakupa, koji proseno imaju po 50 do 150 ekera, slili su se u 3.793 U Northemptoniru i Linkolniru jako je preovladalo ograivanje optinskih zemalja, a veina novih lordovskih dobara, koja su postala ograivanjem, pretvorena je u panjake; zbog toga se na mnogim lordovskim dobrima ne ore vie ni 50 ekera onde gde je ranije orano 1500... Ruevine nekadanjih kua, itnica, staja itd. jedini su tragovi ranijih stanovnika. Hiljadu kua i porodica spalo je na mnogim mestima ... na 8 ili 10... U veini parohija, u kojima je ograivanje vreno tek poslednjih 15 ili 20 godina, broj zemljovlasnika veoma je malen u sravnjenju s brojem onih koji su tu zemlju obraivah dok je bila neograena. Nije nita neobino videti kako su 4 ili 5 bogatih odgajivaa stoke uzurpirali velika pre kratkog vremena ograena lordovstva, koja su ranije bila u rukama 20 do 30 zakupnika i isto toliko malih vlasnika i kuara. Svi ovi oterani su sa svoga poseda zajedno s porodicama, pored mnogih drugih porodica koje su od njih dobijale rada i tako se izdravale.794
Zemlja koju su susedni lendlordovi prisvajali pod izgovorom ograivanja nije bila samo neobraivana zemlja, ve esto i zemlja koja je obraivana zajedniki ili uz odreenu taksu optini.
Ja govorim ovde o ograivanju otvorenih polja i zemljita koja su ve obraena. ak i pisci koji brane ograivanja priznaju da ona pojaavaju monopolski poloaj velikih zakupa, da podiu cene ivotnim sredstvima i da smanjuju stanovnitvo ... pa ak i ograivanje pustih zemljita, koje se sada sprovodi, otima sirotinji deo njenih ivotnih sredstava i poveava zakupe koji su ve i onako preveliki.795 Kad zemlja dopadne u ruke nekolicine krupnih zakupnika, kae dr Price, pretvorie se sitni zakupnici (njih je on ranije obeleio kao masu sitnih vlasnika i zakupnika koji sebe i svoje porodice izdravaju proizvodom zemlje koju obrauju, ovcama, ivinom, svinjama itd. koje alju na optinska polja, tako da gotovo nikakve namirnice ne moraju kupovati) u ljude koji za svoj opstanak moraju zaraivati radei za druge i koji su prinueni da idu na trite po svaku stvar koja im treba... Moda e se obaviti vie rada, jer je moranje sada vee... Gradovi i
793 Thomas Wright, A short address to the Public on the Monopoly of large farms, 1779, str. 2, 3. .208 Svetenik Addington, Enquiry into the Reasons for or against enclosing open fields, London 1772, str. 37 - 43. i dalje. 795 Dr R. Price, Observations etc., sv. II, str. 155. Treba itati Forstera, Addingtona, Kenta, Price-a i Jamesa Andersona, pa to uporediti s bednim sikofantskim nagvadanjem MacCullocha u njegovom katalogu The Literature of Political Economy, London 1845.
manufakture uveae se, poto 24. glava Takozvana prvobitnakoji trae zaposlenja. se u njih nagoni vie ljudi akumulacija 643 To je pravac u kome prirodno deluje koncentrisanje zakupa i u kome je ve mnogo godina u ovoj kraljevini stvarno i delovalo.796
Price ovako rezimira celokupno dejstvo ograivanja:

Uglavnom se poloaj niih narodnih klasa pogorao gotovo u svakom pogledu; sitniji zemljovlasnici i zakupnici srozani su na stepen nadniara i najamnika; a u isto vreme je u ovom stanju postalo mnogo tee zaraivati za ivot. 797
Uzurpacija optinske zemlje i revolucija u poljoprivredi koja je nju pratila doista su na poljoprivredne radnike dejstvovale tako otro da je po samom Edenu izmeu 1765. i 1780. njihova najamnina poela padati ispod minimuma i dopunjavati se sirotinjskom potporom od strane vlasti. Njihova najamnina, veli on, bila je dovoljna upravo samo za apsolutpe ivotne potrebe. ujmo za asak i jednog branioca ograivanja i protivnika dr Price-a.
Nije taan zakljuak da stanovnitvo opada, jer se vie ne viaju ljudi kako na otvorenim poljima trae svoj rad... Ako se, posle pretvaranja sitnih seljaka u ljude koji moraju raditi za druge, dobija vie rada, onda je to korist koju nacija (u koju, razume se, ne spadaju oni pretvoreni) mora eleti... Proizvod e biti vei kad se njihov ujedinjeni rad upotrebi na jednom zakupu: tako se stvara viak proizvoda za manufakture, i time e manufakture, jedan od zlatnih majdana ove nacije, porasti srazmerno proizvedenoj koliini ita. 798
Isto, str. 147, 148. Isto, str. 159. To podsea na stari Rim: Bogatai su bili prigrabili najvei deo nepodeljenog zemljita. Oni verovahu da su prilike takve da im zemlja vie nee biti oduzeta, te su stoga pokupovali susedne parcele siromaha, delom s njihovim pristankom, a delom otimajui im ih silom, tako da su sad umesto pojedinanih polja obraivali samo imanja velikog prostranstva. Uz to su oni za obradu zemlje i za stoarstvo uzimali robove, jer bi im slobodni ljudi bili s rada uzimani na vojnu slubu. Dranje robova bilo je za njih utoliko probitanije to su se ovi, budui osloboeni vojne slube, mogli nesmetano mnoiti, te su imali masu dece. Tako su silnici prigrabili sve bogatstvo, i cela zemlja je vrvela robovima. A Italaca je, naprotiv, bivalo sve manje, budui da su bili satrti siromatvom, porezima i vojnom slubom. A i kad je nastupalo mirno doba, bivali su oni osuivani na potpun nerad, jer su bogatai bih gospodari zemlje i nisu im u zemljoradnji biti potrebni slobodni ljudi ve robovi. (Apijan, Rimski graanski ratovi, knj. I, 7). Ovo mesto odnosi se na doba pre Licinijeva zakonaJ 189' Ratna sluba, koja je tako jako ubrzala propast rimskih plebejaca, bila je i Karlu Velikom glavno sredstvo pomou koga je on vetaki ubrzao pretvaranje slobodnih nemakih seljaka u podlonike i kmetove. 798 41 Marx - EngelsArbuthnot,] An Inquiry into the Connection between the present [J. (21) Price of Provisions etc., str. 124, 129. Slino, ali s protivnom tendencijom: Radnici
797
796
Tu stoiku duevnu mirnou s kojom prvobitna akumulacija 644 popolitiki ekonomist 24. glava Takozvana smatra najbezonije skrnavljenje svetog prava svojine i najgrublje nasilje prema ljudima, im su oni potrebni za udaranje temelja kapitalistikom nainu proizvodnje, pokazuje izmeu ostalih i ser F. M. Eden, koji je povrh toga jo i torijevski obojen i filantropski raspoloen. Ceo niz pljaki, grozota i narodnih muka koje prate nasilnu eksproprijaciju naroda od poslednje treine 15. do kraja 18. veka, naveo ga je samo na ovo uteno zavrno rezonovanje:
Prava (due) srazmera izmeu oranica i panjaka morala se uspostaviti. Jo u itavom 14. i u veem delu 15. stolea dolazio je 1 eker panjaka na 2, 3, pa i 4 ekera oranice. Sredinom 16. veka odnos se izmenio u 2 ekera panjaka na 2 ekera oranice; kasnije u 2 ekera panjaka na 1 eker oranice, dok se najzad nije dolo do prave srazmere od 3 ekera panjaka na 1 eker oranice.
U 19. veku izgubilo se, naravno, i samo seanje na vezu izmeu zemljoradnika i optinske svojine. Da o docnijem vremenu i ne govorimo, jesu li seljaci ikad dobili ijedne pare odtete za 3 511 770 ekera optinske zemlje koja im je bila oteta od 1801. do 1831, a koju su lendlordovi parlamentarnim putem poklonili lendlordovima? Najzad, poslednji veliki proces eksproprijacije zemljoradnika od zemlje jeste tzv. clearing of estates (ienje dobara, u stvari ienje ljudi sa njih). Svi dosad posmatrani engleski metodi dostigoe vrhunac u ienju. Kao to smo piilikom naeg prikazivanja modernog stanja u prolom odeljku videli, sada se, poto vie nema nezavisnih seljaka koji bi se mogli izmesti, produuje sa ienjem koteda, tako da poljoprivredni radnik ne moe vie na zemljitu koje obrauje da nae potrebno mesto ak ri za svoje kuite. Ali ta clearing of estates znai u pravom smislu rei, to moemo nauiti u obeanoj zemlji modernih romana, u kotskim brdima. Tamo se proces odlikuje sistematskim karakterom, veliinom razmera u kome je izvren jednim udarcem (u Irskoj je veleposednicima polazilo za rukom da istovremeno oiste vie sela; u kotskim brdima radi se o povrinama velikim kao nemaka vojvodstva) i, najzad, osobitim oblikom ukradene zemljine svojine. Kelti su u kotskim brdima bili podeljeni na klanove i svaki klan bio je vlasnik zemlje na kojoj je bio naseljen. Predstavnik klana, poglavica ili veliki ovek, bio je samo titularni vlasnik toga zemljita, kao to je i engleska kraljica titulama vlasnica celokupnog nacionalnog zemljita. Kad je engleskoj vladi polo za rukom da ugui unutranje ratove tih velikih ljudi i neprestane njihove upade u ravnice Donje kotske, poglavice klanova nikako ne napustie svoj stari razbojniki zanat; oni mu samo promenie oblik. Vlastitim autorise izgone iz svojih koteda i teraju u gradove da tamo potrae posla; ali se na taj nain dobija vei viak i tako se poveava kapital. ([R. B. Seeley,] The Perils of the Nation, 2. izd., London 1843, str. XIV.)
41*
tetom pretvorie oni svoje titularno pravo svojine u privatno pravo svojine, a naiavi kod lanova klana na otpor, odluie da lanove klana najure otvorenom silom. Profesor Newman kae:
24. glava Takozvana prvobitna akumulacija 645 Sa istim pravom mogao bi se kakav engleski kralj drznuti da svoje podanike 799 satera u more.
Prve faze ove revolucije, koja je u kotskoj otpoela nakon poslednjeg pretendentovog ustanka^190!, moemo pratiti kod sera Jamesa Steuarta800 i Jamesa Andersona.801 Kad je u 18. veku zapoelo teranje Gela[191] sa zemlje, bilo im je u isti mah zabranjeno iseljavanje, da bi silom bili nagnani u Glazgov i druge fabrike gradove. 802 Kao primer metoda koji je vladao u 19. veku 803 bie dovoljno da ovde navedemo ienja vojvotkinje od Sutherlanda. Ova ekonomski kolovana osoba odlui, im je stupila na vlast, da preduzme radikalno ekonomsko leenje i da celu grofoviju, ije se stanovnitvo
F. W. Newman, Lectures on Political Economy, London 1851, str. 132. Steuart kae: Renta ovih zemalja (on pogreno prenosi ekonomsku kategoriju zemljine rente na tribut koji su taksmen [192l plaah klanskom poglavici) sasvim je neznatna prema njihovu opsegu, ah u pogledu broja lica koja jedan zakup ishranjuje nai e se moda da komad zemlje u kotskim brdima hrani deset puta vie ljudi nego zemlja iste vrednosti u najbogatijim pokrajinama. (Works etc., ed. by General Sir James Steuart, his son, London 1801, sv. I, gl. 16, str. 104.) 801 James Anderson, Observations on the means of exciting a spirit of National Industry etc., Edinburgh 1777. 218 Godine 1860. bili su nasilno eksproprisani seljaci izvezeni u Kanadu pod lanim obeanjima. Neki pobegoe u planine ili na oblinja ostrva. Policajci ih poterae, doe do tunjave, i oni umakoe. 803 U kotskim brdima, kae 1814. Buchanan, komentator A. Smith-a, danomice se nasilno vri prevrat starog poretka svojine... Lendlord, bez obzira na nasledne zakupnike (i ovo je pogreno upotrebljena kategorija), daje zemlju onom koji najvie ponudi, a ako je ovaj modernizator (improver), on smesta uvodi nov sistem kulture. Zemlja, ranije naikana sitnim seljacima, bila je naseljena srazmerno prema svome proizvodu; pod novim sistemom poboljanog obdelavanja i uveanih renti dobija se maksimum proizvoda s najmanje trokova, i zato se u tu svrhu udaljuju ruke koje su sad postale izline... Oni koje je zaviaj odbacio trae hleba i zarade u fabrikim gradovima itd. (David Buchanan, Observations on etc. A. Smith's Wealth of Nations, Edinburgh 1814, sv. IV, str. 144.) kotski velikai eksproprisali su porodice kao to se trebi korov; oni su sa selima i njihovim stanovnitvom postupali kao Indijci kad se svete jazbinama divljih zverova... ovek se prodaje za jedno ovje runo, za jedan ovji but, ak i za manje... Kad su Mongoli upali u severnu Kinu, pao je predlog u Savetu Mongola da se stanovnici istrebe, a njihova zemlja pretvori u panjak. Ovaj predlog su mnogi lendlordovi iz kotskih brda izveli2* u roenoj zemlji prema roenim zemljacima. (George !* domorodaca ia-Tomina koliba Ensor, An Inquiry concerning the Population of Nations, London 1818, str. 215, 216.')
800
218
ranijim slinim procesima ve bilo srozalo na 15000, pretvori u panjake za ovce. Od 1814. do 1820. ovih 15 000 stanovnika, oko 3000 porodica, sistematski je prognano i istrebljeno. Sva njihova sela bila su poruena i spaljena, sva njihova polja pretvorena u panjake. Za izvrenje ovoga bili su poslani engleski vojnici i dolo je do boja sa stanovnicima. Jedna starica je izgorela u plamenu kolibe koju nije htela napustiti. Tako je ova madam prisvojila 794 000 ekera zemlje koja je od pamtiveka pripadala klanu. Oteranim stanovnicima dala je oko 6000 ekera na morskoj obali, po 2 ekera na porodicu. Ovih 6000 ekera leali su dosad pusti i nisu vlasnicima donosili nikakav dohodak. Vojvotkinja je tako daleko otila u svom plemenitom oseanju da je lanovima klana, koji su vekovima lili krv za njenu porodicu, dala tu zemlju u zakup proseno po 2^2 ilinga od ekera. Svu otetu zemlju klana podeli ona na. 29 velikih zakupa za gajenje ovaca i na svakom nastani po jednu jedinu porodicu, veinom sluge sa engleskih zakupa. Ve 1825. bilo je onih 15 000 Gela zamenjeno sa 131 000 ovaca. Deo aborigines-a1 * baenih na morsku obalu pokua da ivi od ribolova. Oni postadoe vodozemci i ivljahu, kao to veli jedan engleski pisac, pola na suvu pola na vodi, a pored svega toga od obojega su samo upola iveli.804 Ali su valjani Geli morali jo skuplje da plate svoje bransko romantino potovanje prema velikim ljudima klana. Riblji miris udario je velikim ljudima u nos. Oni nanjuie da se iza toga krije profit i dadoe morsku obalu pod zakup krupnim ribarskim trgovcima iz Londona. Geli bie najureni po drugi put.805 Naposletku, jedan deo panjaka za ovce pretvoren je naknadno u lovita. Poznato je da u Engleskoj nema pravih uma. Divlja u velikakim parkovima propisna je domaa stoka, ugojena kao london-
Kad je sadanja vojvotkinja od Sutherlanda s velikim sjajem primila u Londonu gu Beecher-Stowe, autora romana Uncle Tom's Cabin2* da bi svetu pokazala svoje simpatije prema crnakim robovima amerike republike to je ona, zajedno sa svojim drugaricama iz aristokratije, mudro propustila za vreme graanskog rata kad je svako *nobl englesko srce kucalo za draoce robova izneo sam u listu *New-York Tribune prilike saderlendskih robova, f 193^ (Ovaj lanak je mestimice citirao Carev u The Slave Trade, London 1853, str. 202, 203.) Moj lanak pretampao je jedan kotski list i izazvao je otru polemiku izmeu redakcije i ankoliza vojvodske kue Sutherland. 2i9a u deer forests (umama za divlja) kotske nema ni jednog jedinog drveta. Oteraju se ovce, a doteraju se jeleni na gola brda, i to se onda zove deer forest. Nema, dakle, ak ni kulture ume!
804
ski aldermen. * Zato je kotska poslednje utoite te plemenite strasti.

U brdima, kae Somers 1848, ume su se mnogo proirile. S ove strane Geka imate novu umu Glenfei, sa one strane je nova uma Ardveriki. U istom pravcu imate Blek-Maunt, nedavno stvorenu ogromnu pustinju. Od istoka prema zapadu, od okoline Aberdina do grebena Obana, imate sada umu u neprekidnoj liniji, dok se na drugim delovima brda nalaze nove ume Lo Areg, Glengari, Glenmoriston itd. ... Pretvaranje njihove zemlje u panjake... oteralo je Gele na neplodnije zemljite. Sad jeleni poinju zamenjivati ovce, i Gele to baca u jo oajniju bedu... Lovita divljai2184 i narod ne mogu postojati jedno pored drugoga. Jedno ili drugo svakako mora odstupiti. Ako lovita u sledeoj etvrti stolea porastu brojem i opsegom kao u proloj, neete nai vie ni jednog jedinog Gela na rodnoj mu grudi. Ovaj pokret meu vlasnicima u brdima delimino je izazvan modom, aristokratskom tatinom, strau za lovom itd., ah se oni delimino bave i trgovinom sa divljai iskljuivo rajj profita. Jer injenica je da komad planinske zemlje udeen za lov donosi u mnogo sluajeva nesravnjeno vie koristi nego udeen kao panjak za ovce... Ljubitelj lova koji trai lovite ograniava svoju ponudu samo opsegom svoje kese... Na kotska brda sruile su se patnje ne manje grozne od onih koje je politika normanskih kraljeva bila sruila na Englesku. Jeleni su dobili ire polje za slobodno kretanje, dok su ljudi gonjeni u sve ui i ui krug... Narodu je otimana jedna sloboda za drugom... I iz dana u dan podjarmljivanje se jo uveava. ienje i rasterivanje naroda vlasnici sprovode kao utvreno naelo, kao poljoprivrednu nunost, upravo kao to se u divljim predelima Amerike i Australije trebi drvee i dbunje, i operacija tee mimo i poslovno.806
647 VII odeljak Proces akumulacije kapitala 1
806 Robert Somers, Letters from the Highlands: or, the Famine of 1847, London 1848, str. 12 - 28. passim. Ova pisma su najpre objavljena u listu Times. Razume se da su engleski ekonomisti glad Gela o 1847. objanjavali^ njihovomprenaseljenou. U svakom sluaju, oni su vrili pritisak na svoja sredstva za ishranu. U Nemakoj je clearing of estates, ili kako se to tamo zvalo Bauemlegen, bilo osobito ivo posle tridesetogodinjeg rata i jo je 1790. izazvalo seljake ustanke u Izbornoj Kneevini Saksoniji. ienje je preovlaivalo naroito u istonoj Nemakoj. U veini pruskih pokrajina tek je Friedrich II osigurao seljacima pravo svojine. Posle osvajanja lezije prisilio je veleposednike da obnove kolibe, koeve itd. i da seljaka dobra snabdeju stokom i oruima. Njemu su bili potrebni vojnici za vojsku i poreski obveznici za dravnu kasu. Kako su inae seljaci krasno iveli pod Friedrichovim finansijama i njegovom vladavinom, koja je bila meavina despotizma, birokratizma i feudalizma, moe se videti iz sledeeg mesta njegovog oboavaoca Mirabeau-a. Lan je jedno od najveih bogatstava zemljoradnikovih u severnoj Nemakoj. Ali, na nesreu ljudskog roda, on je samo sredstvo za odbranu 1 * optinski asnici
Pljaka crkvenih dobara, lopovsko otuivanje dravnih dobara, kraa optinske svojine, uzurpatorsko i s bezobzirnim nasiljem sprovoeno pretvaranje feudalne i plemenske svojine u modernu privatnu
od krajnje bede, a ne vrelo blagostanja. Neposredne poreze, kuluenje i svakovrsne druge inidbe dave nemakog seljaka, koji osim toga plaa i posredni porez na sve to kupuje... a da bi njegova propast bila potpuna, on ne sme svoje proizvode prodavati tamo gde hoe i kako hoe. Uz to on ne sme ni kupovati kod trgovca koji bi mu robu davao jevtinije. Svi ovi uzroci neprimetno ga upropauju, i kad se ne bi bavio predenjem, ne bi mogao na vreme plaati neposredne poreze; predenjem se ispomae, jer ono korisno zapoljava njegovu enu, decu, njegove momke, sluge i njega samog. Ali kako bedno ivi ak i s tom ispomoi! Leti za vreme oranja i etve on radi kao robija na galiji. Lee u 9 asova uvee, a ustaje u 2 izjutra, samo da bi sve uradio. Zimi bi se zapravo morao vie odmarati da bi se okrepio, ali njemu ne bi ostalo ita ni za hleb ni za setvu ako bi prodao svoj proizvod da bi doao do novca za porez. Zato on mora presti da bi tu rupu zapuio ... i mora zapinjati iz sve snage. I tako seljak zimi lee oko ponoi ih u 1 as, a ustaje u 5 ih 6; ili lee u 9, a ustaje u 2; i to tako ide iz dana u dan, izuzev nedelje, kroz celi njegov ivot. Ovo prekomemo bdenje i rad istroe ljude, i zbog toga mukarci i ene bre ostare na selu nego u gradu. (Mirabeau, De la Monarchic Prussienne, Londres 1788, sv. III, str. 212. i dalje.) Dodatak drugom izdanju. Marta1* 1866, 18 godina posle pojave gore navedenog spisa Roberta Somersa, drao je profesor Leone Levi u Society of Arts^11*! predavanje o pretvaranju panjaka u ume za divlja, u kome je prikazao kohko se otilo dalje u pustoenju kotskih brda. Izmeu ostaloga, on kae: Depopulacija i pretvaranje zemlje u same panjake pruie najzgodnije sredstvo da se doe do prihoda bez trokova... Sad je u brdima postalo obino pretvoriti panjake u deer forest. Na mesto ovaca dolaze sada divlje ivotinje, kao to su pre razgonjeni ljudi da bi se nainilo mesto ovcama... Od imanja grofa od Dalhausi u Forfariru pa sve do Dona oGrotsa moete proi a da ne izaete iz ume. U mnogim od tih uma odomaili su se lisica, divlja maka, kuna, tvor, lasica i zec, a odskora su se uvukli i kuni, veverica i pacov. Ogromni kompleksi zemlje, koji su u statistici kotske figurirah kao livade izvanredne plodnosti i veliine, sada su iskljueni iz svakog obraivanja i poboljavanja i posveeni su iskljuivo lovakom zadovoljstvu malog broja lica a to traje samo kratko vreme preko godine. Londonski Economist od 2. juna 1866. kae: Jedan kotski list doneo je prole nedelje meu ostalim novostima i sledee: Jedna od najboljih farmi za ovce u Saderlendiru, za koju je tu skoro, pri isteku tekueg zakupa, nuena godinja renta od 1200C, pretvara se u umu za divlja! Izbijaju feudalni nagoni... kao u doba kad su normanski osvajai... razorili 36 sela da bi napravili Nju Forist... Dva miliona ekera, koji obuhvataju i neka najplodnija kotska zemljita, pretvoreni su potpuno u divljinu. Prirodna trava iz Glen Tilta smatrana je za najhranljiviju u grofoviji Pert; deer forest u Bea Olderu bila je najbolji travnjak velikog sreza
svojinu to su bili idilini metodi prvobitne akumulacije. Oni osvojie polje za kapitalistiku poljoprivredu, pripojie zemlju kapitalu i stvorie gradskoj industriji potrebnu masu obespravljenog proletarijata. 3. Krvavo zakonodavstvo protiv eksproprisanih od
kraja 15. veka. Zakoni za obaranje najamnine
Manufaktura, koja je tek nastajala, nije nikako bila kadra da ljude razjurene rasturanjem feudalnih pratnji i plahom i nasilnom eksproprijacijom njihove zemlje, taj obespravljeni proletarijat, usisa onom brzinom kojom je on bio bacan u svet. S druge strane, nisu se ni ti ljudi, iznenadno izbaeni iz koloseka svoga ivota na koji su bili navikli, mogli tako napreac snai u disciplini novog stanja. Oni se u masama pretvorie u prosjake, razbojnike i skitnice, delom iz sklonosti, a veinom silom prilika. Otuda krajem 15. i kroz itav 16. vek krvavo zakonodavstvo protiv skitnienja u celoj zapadnoj Evropi. Oevi dananje radnike klase bili su najpre kanjeni zato to su silom bili pretvoreni u skitnice i paupere. Zakonodavstvo ih je smatralo za dobrovoljne zloince i polazilo je od pretpostavke da od njihove dobre volje zavisi da i dalje rade u starim uslovima koji vie nisu postojali. U Engleskoj je ovo zakonodavstvo poelo pod Henryjem VII. Henry VIII, 1530: Stari i za rad nesposobni prosjaci dobijaju dozvolu za pronju. Snane skitnice, naprotiv, kandijaju se i zatvaraju. Oni se imaju vezati pozadi za kola i ibati dok im iz tela ne ikne krv; zatim e se zakleti da e se vratiti u svoje rodno mesto ili u mesto u kome su boravili poslednje tri godine i prihvatiti se rada (to put himself to labour). Svirepe li ironije! Zakonom 27. Henryja VIII1*, gornji zakon se ponavlja, ali pootren novim dodacima. Ko se po drugi put uhvati u skitnji, opet se iiba i odsee mu se pola
Bejdeno; jedan deo Blek Maunt-ume bio je u kotskoj najbolja ispaa za crnoglave ovce. O prostranstvu zemljita, opustoenog radi lovakog zadovoljstva, moemo dobiti pojam iz injenice da ono obuhvata vei prostor nego itava grofovija Pert. Kolike je izvore proizvodnje izgubila zemlja ovim nasilnim pustoenjem, moe se oceniti po ovome: zemljite pod umom Ben Oldera moglo bi hraniti 15 000 ovaca, a ono iznosi samo trideseti deo svih kotskih lovita... Sva ta lovita su sasvim neproizvodna... i mogla bi se mirne due pustiti da ih potope talasi Sevemog mora. Jaka ruka zakonodavstva morala bi uiniti kraj ovakvom pustoenju, koje stvara ef pojedinaca. !* To znai zakon iz 27. godine vladavine Henryja VIII. U sledeim podacima cifre date na drugom mestu jesu brojevi koji oznaavaju godinu vladavine odnosnog vladara u kojoj je zakon izdat.
1
* U izdanjima 2, 3. i 4: aprila.
uveta, a kod treeg povrata kanjava se smru kao teak zloinac i neprijatelj drave. Edward VI: Jedan zakon iz prve godine njegove vlade, 1547, odreuje da se svako ko nee da radi preda kao rob onome licu koje ga je potkazalo kao besposliara. Gospodar ima da hrani svoga roba hlebom i vodom, slabim piem i takvim otpacima mea kakve nae za shodno. On ima pravo da ga ibanjem i okivanjem nagoni i na najodvratniji rad. Ako se rob udalji za 14 dana, osuen je na doivotno ropstvo i na elu ili licu udara mu se ig, slovo S807*, a ako i trei put pobegne, osuuje se na smrt kao veleizdajnik. Gospodar ga moe prodati, zavetati, dati u najam kao roba, ba kao i svako drugo pokretno dobro ili stoku. Preduzmu li robovi to protiv gospodara, imaju se takoe pogubiti. Mirovne sudije dune su da na dostavu tragaju za tim mangupima. Ako se ustanovi da je koja skitnica tri dana dangubila, proteruje se u mesto roenja, na prsa joj se usijanim elezom udara ig V2*, okiva se i tamo upotrebljava na drumu ili na kom drugom radu. Ako skitnica navede lano rodno mesto, postaje za kaznu doivotni rob toga mesta, stanovnika ili korporacije, i igoe se slovom S. Svako ima pravo oduzeti skitnici njegovu decu i drati ih kod sebe kao egrte, mladie do 24. godine, devojke do 20. godine. Ako pobegnu, moraju do te dobi biti majstorovi robovi, i on ih moe okivati, ibati itd., kako mu je volja. Svaki gospodar sme svome robu namai gvozden prsten oko vrata, ruke ili noge, da bi ga bolje poznavao i bio sigurniji za njega.221 Poslednji deo ovog zakona predvia da mesta ili individue koji izvesnim siromasima daju da jedu i piju i nau im posla, mogu i da ih zaposle. Ova vrsta parohijskih robova odrala se u Engleskoj do duboko u 19. stolee pod imenom roundsmen (ljudi koji idu unaokolo). Elisabeth, 1572: Prosjaci bez dozvole i stariji od 14 godina imaju se teko iibati i igosati na resici levog uha, ako ih niko nee da uzme ta slubu za dve godine; u sluaju povrata, ako su stariji od 18 godina, imaju se pogubitiako ih niko za 2 godine nee da uzme u slubu; ali kod treeg povrata imaju se bez milosti pogubiti kao veleizdajnici. Slini su zakoni: 18, Elisabethin, l. 13. i 1597. 221a
221 Autor spisa An Essay on Trade etc., 1770, napominje: Izgleda da su Englezi pod vladavinom Edwarda VI bili dosta ozbiljno prionuli da podignu manufakturu i zaposle sirotinju. To vidimo iz jednog karakteristinog zakona u kome stoji da se sve skitnice imaju igosati itd. (An Essay on Trade and Commerce, London 1770, str. 5). 22ia Thomas Morus kae u svojoj Utopiji: I tako se dogaa da neki halapljivi i nenasiti deronja, prava kuga za svoj rodni kraj, prigrabi hiljade ekera zemlje
807 * poetno slovo rei slave (rob) 2 * poetno slovo rei vagabond (skitnica, vagabund)
James I: Lice koje skita i prosi proglasuje se za skitnicu i bitangu. Mirovne sudije, sudei u petty sessions808-1941, opunomoene su da osude takva lica na javno ibanje i 6 meseci tamnice pri prvom hvatanju, a 2 godine pri drugom. Za vreme tamnovanja ona mogu biti ibana toliko puta i toliko dugo koliko mirovne sudije nau za shodno... Nepopravljive i opasne skitnice imaju se igosati na levom ramenu slovom R1* i dati na prisilan rad, a ako se ponovo uhvate u pronji, smaknuti ih bez milosti. Ovi propisi, koji su imali zakonsku Vanost sve do poetka 18. veka, bili su ukinuti tek zakonom 12, Anna, l. 23. Slini zakoni donoeni su i u Francuskoj, u kojoj je sredinom 17. veka u Parizu osnovana kraljevina skitnica (royaume des truands). Jo u poetku vladavine Louis-a XVI (ordonansa od 13. jula 1777) svaki zdrav razvijen ovek od 16 do 60 godina slat je na galije, ako nije imao sredstava za opstanak ni zanimanja. Slian je zakon Karla V od oktobra 1537. za Holandiju, prvi edikt drava i gradova Holandije od 19. marta 1614, Plakat Sjedinjenih Provincija od 25. juna 1649. itd. Nasilno eksproprisan od zemlje, najuren i pretvoren u vagabunde, narod sa sela bio je tako pomou tih groteskno-teroristikih zakona,
i ogradi ih proem ih ivicom, ih da nasiljem i nepravdom toliko kinji njihove vlasnike dok ih ne prisili da sve prodadu. Ovako ili onako, milom ili silom, oni bivaju primoravani da se iste jadne, proste, bedne due! Muko i ensko, muevi i ene, siroad i udovice, ucveljene majke sa svojom odojadi i itavo gazdinstvo, oskudno u sredstvima, a s mnogo lanova, jer je zemljoradnja traila mnogo ruku. I oni odlaze, kaem, s roenog ognjita na koje su se navikli, ne nalazei nigde omorita; prodaja njihova pokustva, mada je ono male vrednosti, donela bi im pod drugim okolnostima ipak neku umicu; ah iznenadno izbaeni napolje, moraju ga dati u bescenje. I kad lutajui ostanu bez jedne pare, ta drugo mogu initi nego krasti i onda, zaboga, biti obeeni po svim zakonskim formama, ili otii u prosjake? Pa i onda ih bacaju u tamnice kao skitnice koje se potucaju i ne rade; njih, koje niko nee da uzme na posao, ma kako se oni revnosno nudili. Od ovih jadnih begunaca, za koje Thomas Morus kae da su bih prisiljeni na krau, pogubljeno je pod Henryjem VIII 72 000 to velikih to malih lopova. (Holinshed, Description of England, sv. I, str. 186.) U Elisabethino doba skitnice su veane u redovima; obino nije bilo godine da na ovom ili onom mestu nije obeeno njih 300 do 400. (Strype, Annals of the Reformation and Establishment of Religion, and other Various Occurrences in the Church of England during Queen Elisabeths Happy Reign, 2. izd., 1725, sv. II.) Prema istom Strype-u, bilo je u Somersetiru za jednu jedinu godinu pogubljeno 40 lica, igosano 35, iibano 37, a 183 okorela zloinca putena su na slobodu. Pa ipak, kae on, taj veliki broj optuenih ne obuhvata ni petinu kanjivih zloina, zahvaljujui nemaru mirovnih sudija i glupom saaljenju naroda. On dodaje: Druge engleske grofovije nisu bile u boljem poloaju od Somersetira, a mnoge su ak bile i u gorem.
808
* poetno slovo rei rioter (buntovnik) l * Statutom o radnicima
gibanjem, igosanjem i muenjem, nateran na disciplinu koju zahteva sistem najamnog rada. Nije dovoljno da na jednom polu istupe uslovi rada kao kapital, a na drugome ljudi koji nemaju za prodaju nita osim svoje radne snage. Nije dovoljno ni prisiliti ih da se dragovoljno prodaju. U daljem razvitku kapitalistike proizvodnje razvija se takva radnika klasa koja po svom vaspitanju, tradiciji i navici priznaje zahteve tog naina proizvodnje kao po sebi razumljive prirodne zakone. Organizacija izgraenog kapitalistikog procesa proizvodnje lomi svaki otpor; neprekidno stvaranje relativno suvinog stanovnitva odrava zakon ponude i tranje rada, pa dakle i najamninu, u koloseku koji odgovara potrebama oploavanja kapitala; nemi pritisak ekonomskih odnosa zapeauje kapitalistovu vlast nad radnikom. Istina, jo uvek se primenjuje i vanekonomsko, neposredno nasilje, ali samo izuzetno. Za obini tok stvari radnik se moe prepustiti prirodnim zakonima proizvodnje, tj. njegovoj zavisnosti od kapitala koju sami uslovi proizvodnje stvaraju, obezbeuju i ovekoveuju. Drukije je u vreme istorijskog nastajanja kapitalistike proizvodnje. Buroaziji koja se tek poinje podizati potrebna je dravna vlast, pa je ona i upotrebljava radi regulisanja najamnine, tj. da bi je saterala u granice povoljne za pravljenje profita, radi produavanja radnog dana i radi odravanja samog radnika u normalnom stepenu zavisnosti. Ovo je bitan momenat tzv. prvobitne akumulacije. Klasa najamnih radnika koja je postala u drugoj polovini 14. veka sainjavae tada i u narednom veku samo veoma neznatan deo naroda i njen poloaj je bio dobro zatien samostalnom seljakom privredom na selu i esnafskom organizacijom grada. I na selu i u gradu poslodavac i radnik bili su jedan drugom bliski u socijalnom pogledu. Potinjenost rada kapitalu bila je samo formalna, tj. sam nain proizvodnje jo nije imao specifino kapitalistiki karakter. Promenljivi element kapitala znatno je nadmaivao njegov postojani element. Stoga je sa svakom akumulacijom kapitala brzo rasla tranja najamnog rada, dok je ponuda najamnog rada samo sporo sledila. Veliki deo nacionalnog proizvoda, kasnije pretvoren u akumulacioni fond kapitala, tada je jo ulazio u radnikov fond potronje. Zakonodavstvo o najamnom radu, koje je od samog poetka bilo udeeno radi eksploatisanja radnika i koje je u svom daljem razvitku ostalo stalno podjednako neprijateljski raspoloeno prema njemu 809, zapoelo je u Engleskoj 1349. sa Statute of Labourers1* Edwarda III.
Kad god zakonodavstvo pokuava da izgladi razmirice izmeu poslodavaca (masters) i njihovih radnika, uvek su poslodavci njegovi savetodavci, kae A. Smith.t1951 Duh zakona jeste svojina, kae LinguetJ 168!
282
Njemu odgovara u Francuskoj ordonansa od 1350, izdata u ime kralja Jeana. Englesko i francusko zakonodavstvo idu naporedo i po sadraju se podudaraju. Ukoliko se radnikim zakonima nastoji da se silom produi radni dan, neu se ovde na to vraati, poto je o toj taki ranije bilo govora (osma glava, 5). Statute of Labourers donet je na navaljivanje Donjeg doma.
Ranije su, veli naivno jedan torijevac, siromasi zahtevali tako visoku najamninu da su ugroavali industriju i bogatstvo. Sada je njihova najamnina toliko niska da opet ugroava industriju i bogatstvo, ali na drugi nain i moda opasnije nego onda.810
Utvrena je zakonska tarifa nadnica za grad i selo, za rad od komada i od vremena. Seoski radnici imaju se iznajmljivati na godinu, gradski na otvorenom tritu. Pod pretnjom kazne zatvorom zabranjeno je plaati najamninu veu od zakonske, ali je primanje vee najamnine kanjavano stroe od plaanja. Tako se jo u 18. i 19. odeljku Elisabethinog zakona o egrtima predviala kazna od 10 dana zatvora za onog ko plati veu najamninu, a od 21 dana za onog ko je primi. Zakonom od 1360. pootrio je kazne i, tavie, ovlaivao poslodavca da fizikim pritiskom prisili radnika na rad po zakonskoj tarifi. Sva udruenja, ugovori, zakletve itd., kojima su se zidari i tesari uzajamno obavezivali, stavljeni su van snage. Od 14. veka pa do 1825, kada su ukinuti zakoni protiv udruivanja1141^, radnika koalicija smatrana je za teak zloin. Duh radnikog zakona od 1349. i zakona koji su mu sledili najbolje probija iz injenice da je drava, dodue, dekretovala maksimum najamnine, ali nikako ne i minimum. Kao to je poznato, u 16. veku poloaj radnika veoma se pogorao. Najamnina u novcu dizala se, ali ne srazmerno opadanju vrednosti novca i odgovarajuem porastu robnih cena. Najamnina je, dakle, stvarno bila pala. Pa ipak su jo uvek bili u vanosti zakoni doneti u svrhu njenog obaranja, zajedno s rezanjem uiju i igosanjem onih koje niko nije hteo primiti u slubu. Zakonom o egrtima 5, Elisabethinog, l. 3, bile su mirovne sudije ovlaene da utvruju izvesne najamnine i da ih menjaju prema godinjem dobu i robnim cenama. James I protegao je to regulisanje rada i na tkae, prelce i sve mogue kategorije radnika811, a George II zakone protiv udruivanja radnika na sve manufakture.
[J. B. BylesJ Sophisms of Free Trade. By a Barrister, London 1850, str. 206. On zlobno dodaje: Mi smo svagda bili spremni da posredujemo u korist poslodavaca. Zar se za posloprimaoca nita ne moe uiniti? 811 Iz jedne klauzule Statuta 2, Jamesa I, l. 6, vidi se da su neki suknari uzeli sebi pravo da u svojim radionicama zvanino kao mirovne sudije diktiraju tarifu. U Nemakoj, osobito posle tridesetogodinjeg rata, esto su donoeni zakoni za odravanje niskih najamnina. Na zemljitu opustelom od ljudi vlastela je teko oseala oskudicu u slugama i radnicima. Svima stanovnicima sela zabraniil * Statutom o radnicima
810
U pravom manufakturnom periodu bio se kapitalistiki nain proizvodnje dovoljno osnaio da zakonsko regulisanje najamnine uini i neizvodljivim i suvinim, ali se htelo da se u sluaju nude nae pri ruci oruje iz starog arsenala. Jo je zakon 8, George-a II, zabranjivao krojakim kalfama u Londonu i okolini nadnicu veu od 2 il. i I112 pensa, osim u sluajevima opte alosti; zakon 13, George-a III, l. 68, preputao je mirovnim sudijama regulisanje najamnine svilarskih radnika; jo 1796. bile su potrebne dve presude viih sudova za reenje da li naredbe mirovnih sudija o najamnini vae i za nepoljoprivredne radnike; jo 1799. potvreno je jednim zakonom da se najamnina rudarskih radnika u kotskoj regulie statutom iz Elisabethinog vremena i dvama kotskim zakonima od 1661. i 1671. Ali kakav je prevrat u tom meuvremenu nastao u uslovima* potvruje jedan dogaaj neuven u Donjem domu. Tu gde su se preko 400 godina fabrikovali zakoni o maksimumu koji najamnina prosto nije smela prelaziti, predloi Whitbread 1796. zakonski minimum najamnine za poljoprivredne radnike. Pitt, mada se usprotivio, ipak je priznao da je poloaj sirotinje grozan (cruel). Najzad, 1813, zakoni o regulisanju najamnine bie ukinuti. Oni su bili smena anomalija otkako je kapitalista regulisavao svoju fabriku privatnim zakonodavstvom i najamnina poljoprivrednih radnika bila dopunjavana do neophodnog minimuma pomou sirotinjske poreze. Odredbe Statuta o radnicima 1 *, o ugovoru izmeu poslodavaca i najamnih radnika, o rokovima za otkaz itd., koje protiv poslodavca kad prekri ugovor doputaju samo graansku tubu, ali protiv radnika u istom sluaju krivinu, i sada su jo u punoj vanosti. Svirepi zakoni protiv koalicija pali su 1825. pred preteim dranjem proletarijata. Pa ipak su pali samo delimino. Nekoliko lepih ostataka starih zakona iezoe tek 1859. Najzad je zakon od 29. juna 1871 imao prividno da izbrie poslednje tragove tog klasnog zakonovano je da izdaju sobe neoenjenim mukarcima i neudatim enama; sva takva lica morala su biti dostavljena vlastima i strpana u zatvor ako nisu htela postati slugama, ak i onda kad su se izdravala drugim zanimanjem, sejala za nadnicu kod seljaka, pa i kad su trgovala novcem i itom. (,Kaiserhche Privilegien und Sanctiones' fur Schlesien1,1, 115.) Kroz itav jedan vek stalno su se u svima naredbama kneeva ponavljale gorke albe protiv zlobne i drske sluinadi koja nee da se pokori tekim uslovima, niti da se zadovolji zakonskom najamninom; pojedinom vlastelinu zabranjeno je da daje vie no to je u njegovom kraju taksirano. Pa ipak su uslovi slube bih posle rata ponekad bolji no to su bili 100 godina docnije; jo 1652. dobijala je sluinad u leziji dvaput nedeljno mea, a ba u naem veku bilo je tamo srezova gde ga je dobijala samo triput godinje. I nadnica je posle rata bila vea nego sledeih vekova. (G. Freytag.)
U 3. i 4. izdanju: Statuti o radu (Arbeitstatute).
davstva zakonskim priznanjem tredjuniona. Ali je jedan zakon istog datuma (An act to amend the criminal law relating to violence, threats and molestation1*) stvarno opet uspostavio preanje stanje u novom obliku. Ovom parlamentarnom smicalicom bila su sredstva kojima se radnik moe posluiti u trajku ili lokautu (iskljuenju tako se naziva trajk koji vode udrueni fabrikanti jednovremenim zatvaranjem svojih fabrika) izuzeta iz obinog prava i podvedena pod iznimno krivino zakonodavstvo, ije tumaenje je ostavljeno samim fabrikantima u njihovom svojstvu mirovnih sudija. Dve godine pre toga isti je Donji dom i isti g. Gladstone na poznati astan nain podneo zakonski predlog o ukidanju svih iznimnih krivinih zakona protiv radnike klase. Ali, taj predlog nikad nije mogao otii dalje od drugog itanja, i stvar se vukla sve dotle dok se naposletku velika liberalna stranka ujedinivi se sa torijevcima nije osmelila da se odluno okrene protiv onog istog proletarijata koji ju je doveo na vlast. Ne zadovoljivi se ovim izdajstvom, velika liberalna stranka dozvolila je engleskim sudijama, koji su uvek bili ankolizi vladajuih klasa, da ponovo iskopaju zastarele zakone protiv zavera[196J i da ih primenjuju protiv radnikih koalicija. Vidi se da se engleski parlament samo protiv svoje volje i pod pritiskom masa odrekao zakona protiv trajkova i tredjuniona, poto je kroz pet vekova ciniki besramno funkcionisao kao stalni tredjunion kapitalista protiv radnika. Odmah na poetku revolucionarnog vihora imala je francuska buroazija smelosti da ponovo oduzme radnicima tek izvojevano pravo udruivanja. Dekretom od 14. juna 1791. ona je proglasila svako radniko udruivanje atentatom na slobodu i na deklaraciju ovekovih prava, kanjivo s 500 livara i oduzimanjem aktivnih graanskih prava za godinu dana.812 Ovaj zakon, koji je policijskim merama saterivao konkurentsku borbu izmeu kapitala i rada u granice povoljne po kapital, preiveo je vie revolucija i dinastikih promena. ak ni vladavina terora^197] nije dirnula u njega. On je tek nedavno izbrisan iz Code Penal-a2*. Nita karakteristinije od izgovora za taj buroaski
225 lan I toga zakona glasi: Poto ukidanje svih vrsta korporacija istoga stalea i istoga zanimanja ini jednu od osnovica francuskog ustava, zabranjeno je ponovo ih uvoditi ma pod kojim izgovorom i ma u kom obliku. lan IV kae: Ako se graani koji pripadaju istom zanimanju, zanatu ili pozivu, budu dogovarah i sklapali meusobne sporazume da zajedniki odreknu saradnju u svome zanatu ili radu, ili da je prihvate samo po nekoj odreenoj ceni, imaju se reena dogovaranja i sporazumi... oglasiti kao protivustavni i kao napadi na slobodu i na deklaraciju prava oveka itd., dakle zloin protiv drave ba kao i u starim radnikim zakonima. (Revolutions de Paris, Paris 1791, sv. VIII, str. 523.)
* bivih gospodara 2 * upravnik vlastelinskog dobra
!* Zakon o dopuni krivinog zakonodavstva o nasilju, pretnji i uznemiravanju 2* Kaznenog zakonika
dravni udar. Le Chapelier, izvestilac pred Nacionalnom skuptinom, rekao je: Iako bi bilo poeljno da najamnina bude vea no to je sada, kako bi onaj koji je prima bio van one apsolutne zavisnosti u koju ga bezuslovno dovodi oskudevanje u najnunijim ivotnim sredstvima, zavisnosti koja je gotovo robovska, ipak se radnici ne smeju sporazumevati o svojim interesima niti zajedniki istupati da bi time ublaili svoju apsolutnu zavisnost koja je gotovo robovska, jer upravo time krnje slobodu svojih ci-devant maitres1*, sadanjih preduzetnika (slobodu da radnike odravaju u ropstvu!), i jer udruivanje protiv despotije nekadanjih esnafskih majstora znai pogodite! uspostavljanje esnafa, koje je francuski ustav ukinuo!813 4. Postanak kapitalistikih zakupnika Poto smo razmatrali nasilno stvaranje obespravljenih proletera, krvavu disciplinu koja ih je pretvorila u najamne radnike, prljavu akciju vlasti i drave koja policijskim merama pojaava stepen eksploatacije rada i s'njime uveava akumulaciju kapitala, nastaje pitanje: otkuda su prvobitno doli kapitalisti? Jer eksproprijacija naroda na selu stvara neposredno samo krupne zemljovlasnike. to se tie postanka zakupnikovog, moemo ga tako rei rukom opipati, jer je to spor proces koji se vekovima protee. I sami kmetovi, a pored njih i slobodni sitni vlasnici zemlje, nalazili su se u veoma razliitim odnosima svojine i stoga su se i oslobodili pod veoma razliitim ekonomskim uslovima. U Engleskoj je prvi oblik zakupnika bailiff2*, koji je i sam bio kmet. Njegov poloaj slian je poloaju starorimskog villicus-a, samo to mu je delokrug ui. U toku druge polovine 14. veka njega zamenjuje zakupnik, kojega lendlord snabdeva semenom, stokom i zemljoradnikim oruima. Njegov poloaj ne razlikuje se mnogo od seljakovog. samo to eksploatie vie najamnog rada. Uskoro on postaje metayer, napoliar. On daje jedan deo zemljoradnikog kapitala, lendlord drugi. Njih dvojica dele ukupni proizvod prema srazmeri utvrenoj ugovorom. Ovaj oblik iezava u Engleskoj brzo, ustupajui mesto pravom zakupniku, koji upotrebljavani em najamnih radnika oplouje svoj vlastiti kapital, a lendlordu plaa kao zemljinu rentu, u novcu ili naturi, jedan deo vika proizvoda. Za sve vreme, tokom 15. veka, dok su nezavisni seljak i poljoprivredni sluga, koji je pored rada u najmu jo i samostalno privre-
813
Buchez et Roux, Histoire Parlementaire, sv. X, str. 193 - 195. i dalje.
divao, same sebe bogatili svojim radom, ostajale su zakupnikove prilike i njegovo polje proizvodnje podjednako osrednji. Poljoprivredna revolucija u poslednjoj treini 15. veka, koja je potrajala i dalje kroz itav 16. vek (izuzev ipak njegove poslednje decenije), obogatila ga je isto onako brzo kako je osiromaila seosko stanovnitvo.814 Uzurpacija optinskih ispaa itd. omoguila mu je da gotovo bez trokova i brzo uvea brojno stanje svoje stoke, a stoka mu daje obilnija gnojiva za obradu zemlje. U 16. veku pridolazi jo jedan moment od odluujue vanosti. Tada su ugovori o zakupu sklapani na duge rokove, esto na 99 godina. Neprekidno opadanje vrednosti plemenitih metala, a otuda i novca, donosilo je zakupnicima zlatne plodove. Ono je, i kad ne uzmemo u obzir sve druge ranije izloene okolnosti, oborilo najamninu. Jedan njen deo preao je u zakupnikov profit. Neprekidno dizanje cena ita, vune, mea, jednom rei svih poljoprivrednih proizvoda, uvealo je zakupnikov novani kapital bez njegova sudelovanja, dok je zemljina renta koju je plaao bila ugovorena po zastareloj novanoj vrednosti.815 Tako se on u isto vreme bogatio i na raun svojih najamnih radnika
Zakupnici, kae Harrison u svom spisu Description of England, koji su ranije s tekom mukom plaali etiri funte sterlinga rente, plaaju danas etrdeset, pedeset, stotinu, i misle da su napravili lo posao ako,po isteku zakupnog roka ne ostave na stranu sumu jednaku celoj zemljinoj renti koju su platili za est ili sedam godina. 815 O uticaju pada vrednosti novca u 16. veku na razline drutvene klase videti: A Compendious or Briefe Examination of Certayne Ordinary Complaints of Diverse of our Countrymen in these our Days. By W. S., Gentleman, London 1581. Oblik dijaloga u kome je ovaj spis sastavljen doprineo je da je dugo pripisivan Shakespeare-u i da je jo 1751. izdat pod njegovim imenom. Njegov autor je William Stafford. Na jednom mestu vitez (knight) rezonuje ovako: Vitez: *Vi, moj susede zemljoradnie, Vi gazda trgove, i Vi prijatelju kotlaru i ostale zanatlije, vi umete dobro da uvate svoje interese. Jer ukoliko su sada sve stvari skuplje nego to su bile, utoliko i vi diete cenu svojoj robi i uslugama koje prodajete. Ah mi nemamo ta da prodajemo da bismo digh cenu i odrali ravnoteu sa stvarima koje moramo kupovati. Na drugom jednom mestu vitez pita doktora: Molim Vas, na koje to ljude mislite? A pre svega koji su to to pri tom nee nita tetovati? Doktor: Mislim na sve one koji ive od kupovine i prodaje; jer ako skupo kupuju, skupo i prodaju. Vitez: Pa koji su to ljudi za koje kaete da na tome zarauju? Doktor: Doista svi koji sami privreuju na posedima ili zakupima po staroj renti; jer dok plaaju po staroj stopi, prodaju po novoj; tj. oni zemlju plaaju vrlo jevtino, a sve to na njoj izraste prodaju skupo... Vi1 tez: A kakvi bivih gospodara 2 *koje kaete da na tome vie gube nego to oni * su to onda ljudi za upravnik vlastelinskog dobra drugi zarauju? Doktor: To su svi plemii, gospoda i svi drugi koji ive ih od neke stalne rente ih plate, ih koji svoju zemlju ne obrauju sami, niti se bave kupovanjem i prodavanjem.
814
i na raun svoga lendlorda. Nije, dakle, nikakvo udo to je krajem 16. veka u Engleskoj postojala klasa kapitalistikih zakupnika, bogatih za tadanje prilike.816 5. Reakcija poljoprivredne revolucije na industriju.
Stvaranje unutranjeg trita za industrijski kapital
Kao to smo videli, eksproprijacija i rasterivanje seljakog naroda, vreni na mahove i stalno ponavljani, privodili su gradskoj industriji nove i nove mase proletera koji su potpuno stajali izvan esnafskih okviramudra okolnost koja je starog A. Andersona (ne zameniti ga s Jamesom Andersonom) podstakla da u svojoj Istoriji trgovine^ 1981 poveruje u direktnu intervenciju provienja. Moramo se jo za asak zadrati na ovom elementu prvobitne akumulacije. Razreivanju nezavisnog seljakog naroda, koji samostalno privreuje, nije odgovaralo samo zgunjavanje industrijskog proletarijata, kao to Geoffroy Saint-Hiu Francuskoj rgisseur, upravnik i ubira davanja za feudalnog gospodara u vreme ranog srednjeg veka, uskoro postaje lhamme daffaires1* koji se iznuivanjem, varanjem itd. podie do kapitaliste. Ponekad su i sama otmena gospoda bila ovakvi reiseri. Npr.: Ovo je raun koji gospodin Jacques de Thoraisse, viteki katelan u Bezansonu, polae gospodinu koji u Dionu vodi rauna za gospodina vojvodu i grofa od Burgundije, o rentama koje imenovanom gospodaru zamka pripadaju od 25. dana decembra 1359. do 28. dana decembra 1360. (Alexis Monteil, Histoire des materiaux manuscrits etc., sv. I, str. 234, 235.) Ve se ovde pokazuje kako u svim oblastima drutvenog ivota lavovski deo pripada posredniku. Tako npr. u oblasti ekonomije finansijeri, berzijanci, trgovci i trgovii skidaju kajmak u svim poslovima; u buroaskom pravu advokat erupa stranke; u politici predstavnik znai vie od biraa, ministar vie od suverena; u religiji, boga je potisnuo u pozadinu posrednik, a ovoga opet potiskuju popovi, koji su opet neizbeni posrednici izmeu dobrog pastira i njegovih ovica. Kao u Engleskoj, tako su i u Francuskoj velike feudalne teritorije bile podeljene na bezbroj sitnih gazdinstava, ali pod uslovima nesravnjivo nepovoljnijim po narod na selu. U toku 14. veka pojavie se zakupi, fermes ili terriers. Njihov broj stalno je rastao, daleko premaiv 100 000. Zakupnici plaahu zemljinu rentu u novcu ili u naturi, i ona se kretala od jedne dvanaestine do jedne petine proizvoda. Terriers bili su lena, podlena itd. (fiefs, arriere-fiefs), prema vrednosti i veliini domena, od kojih su poneka bila od svega nekoliko jutara (arpents). Svi ovi terriers imaahu pravo sudstva u nekom stepenu nad svojim stanovnicima; bilo je etiri stepena. Moe se zamisliti ta je seljaki narod trpeo od svih tih malih tirana. Monteil kae da je u ono vreme u Francuskoj bilo 160 000 sudova, u kojoj je danas dovoljno 4000 (zajedno s mirovnim sudovima).
229
* poslovan ovek
J- Ma r x -
> 21)
24. glava materije na jednoj strani, njenim laire objanjava zgunjavanje svetskeTakozvana prvobitna akumulacija 659 razreivanjem na drugoj.230 Uprkos smanjenom broju njenih obraivaa, zemlja je i sad donosila isti ili vei proizvod, jer je revolucija u odnosima zemljine svojine bila praena savrenijim metodima obraivanja, veom kooperacijom, koncentrisanjem sredstava za proizvodnju itd., i jer su poljoprivredni najamni radnici ne samo intenzivnije uprezani231, nego im je i polje proizvodnje na kome su radili za sebe same sve vie i vie suavano. S osloboenim delom seljakog naroda oslobaaju se, dakle, i njegove ranije ivotne namirnice. One se sada preobrazie u materijalni element promenljivog kapitala. Najureni seljak mora njihovu vrednost otkupljivati u obliku najamnine od svog novog gospodara, industrijskog kapitaliste. Kako je bilo sa ivotnim sredstvima, bilo je i s domaim poljoprivrednim sirovinama industrije. One se pretvorie u element postojanog kapitala. Uzmimo, npr., da je jedan deo vestfalskih seljaka, koji su u doba Friedricha II svi preli, ako ne svilu817*, a ono lan, nasilno eksproprisan i najuren sa zemlje, a da je preostali deo pretvoren u nadniare krupnih zakupnika. U isto vreme podiu se velike predionice i tkanice lana, u kojima osloboeni sada rade kao najamni radnici. Lan izgleda upravo kao i ranije. Nijedno njegovo vlakno se nije promenilo, ali mu je u telo ula nova socijalna dua. Sada on sainjava deo postojanog kapitala gospodara manufakture. Ranije raspodeljen na bezbroj sitnih proizvoaa, koji su ga sami gajili i preli u malim koliinama sa svojim porodicama, on je sada koncentrisan u rukama kapitaliste, za kojega drugi predu i tkaju. Ekstrarad utroen u predenje lana ranije se ostvarivao u ekstraprihodima bezbrojnih seljakih porodica ili, za vreme Friedricha II, i u porezima pour le roi de Prusse2*. Sada se on ostvaruje u profitu nekolicine kapitalista. Vretena i razboji, ranije raspodeljeni po selima, sada su naikani u nekoliko velikih radnih kasarni, kao i radnici, kao i sirovina. I ta vretena, razboji i sirovina pretvoreni su odsada od sredstava za nezavisnu egzistenciju prelaca i tkaa u sredstva pomou kojih se njima komanduje232 i isisava iz njih neplaen rad. Na velikim manufakturama ne da se videti kao na velikim zakupima da su postale iz mnogih sitnih radionica i da su stvorene eksproprijacijom mnogih sitnih nezavisnih proizvoaa. Ali se nepristrastan po
230 231
U svom delu Notions de Pkilosophie Naturelle, Paris 1838. Moment koji ser James Steuart naglaavaj1"! 232 Dopustiu vam, kae kapitalista, da imadete ast sluiti mi, pod uslovom da mi ono malo to vam ostaje date za trud to komandujem nad vama. (J.-J. Rousseau, Discours sur V conomie Politique, Genve 1760, sir. 70.)
817 * Presti svilu na nemakom znai i dobro iveti. Prev. 2* za kra42 lja* Pruske
smatra nee dati zbuniti. U vreme Mirabeau-a, lava revolucije, velike manufakture zvale su se jo manufactures reunies, sjedinjene manufakture, kao to mi govorimo o sjedinjenim oranicama.
Ljudi vide samo velike manufakture, kae Mirabeau, u kojima stotine ljudi rade pod jednim direktorom, i koje se obino nazivaju sjedinjenim manufakturama (manufactures runies). Naprotiv, na one u kojima radi vrlo veliki broj radnika rasparano i svaki za svoj raun gotovi se i ne obraa panja. One se ostavljaju sasvim u pozadini. To je veoma velika greka, jer jedino one ine stvarno vaan deo narodnog bogatstva... Sjedinjena fabrika (fabrique reunie) neobino e obogatiti jednog ili dva preduzetnika, ali su radnici samo bolje ili loije plaeni nadniari i niukoliko ne sudeluju u preduzetnikovu blagostahju. U odvojenoj fabrici (fabrique separee), naprotiv, niko ne postaje bogata, ali masa radnika ivi u blagostanju... Broj marljivih i uvarnih radnika uveava se, jer e oni u mudrom nainu ivota, u delatnosti, gledati sredstvo za bitno poboljanje svog poloaja, umesto da dobiju malu poviicu najamnine, koja nikad ne moe biti od neke vanosti za budunost, ve u najboljem sluaju omoguava ljudima da priute sebi neto bolji zalogaj. Odvojene individualne manufakture, veinom spojene s malim seoskim gazdinstvom, jedine su slobodne.818
Eksproprijacija i teranje sa zemlje jednog dela seljatva ne oslobaa za industrijski kapital s radnicima samo njihova ivotna sredstva i njihov materijal za rad, nego stvara i unutranje trite. I zaista, dogaaji koji sitne seljake pretvaraju u najamne radnike, a njihova ivotna sredstva i sredstva za rad u materijalne elemente kapitala, u isto vreme stvaraju za kapital i unutranje trite. Ranije je seljaka porodica proizvodila i preraivala ivotna sredstva i sirovine koje je zatim veim delom sama troila. Ove sirovine i sredstva postali su sada robe; krupni zakupnik prodaje ih, a u manufakturama nalazi svoje trite. No zato se sada prea, platno, grube vunene materijestvari ije su sirovine bile na domaaju svake seljake porodice i koje je ona tkala i prela za vlastitu potrebupretvaraju u manufakturne artikle, a upravo su poljoprivredni srezovi njihovo trite. Bezbrojne, ratrkane muterije, koje su dosad bile uslovljene masom sitnih proizvoaa koji rade za svoj raun, sada se koncentriu u jedno veliko trite koje industrijski kapital snabdeva.819 Na taj nain, s eksproprijacijom ranije samostalnih seljaka-privrednika i njihovim rastavljanjem od sredstava za proizvodnju ide ukorak i unitavanje seljake sporedne radinosti, proces rastavljanja manufakture i poljoprivrede. I jedino unitenje seoske kune industrije moe unutranjem tritu jedne zemlje dati onu prostranost i stalnost koja je nuna kapitalisti818 Mirabeau, De la Monarchic Prussienne, sv. III, str. 20 - 109. i dalje, to Mirabeau rasparane radionice smatra ekonominijim i proizvodnijim od sjedinjenih i to u ovim poslednjim vidi samo vetake biljke odgajivane od strane dravnih vlasti, objanjava se tadanjim stanjem vehkog dela manufaktura na evropskom kontinentu. a angaovani nominalni kapital bie dvadeset puta vei od vrednosti one vune... Na ovaj nain eksploatie se radnika klasa da bi se odralo bedno fabriko radnitvo, parazitska klasa fabrikanata i fiktivni trgovaki, novani i finansijski sistem. (David Urquhart, Familiar Words, str. 120)
kom nainu proizvodnje.
42*
Ipak, pravi manufakturni period ne dovodi do nekog korenitog preobraaja. italac se sea da manufaktura samo veoma postupno zavlauje nacionalnom proizvodnjom i da uvek poiva na gradskom zanatstvu i seoskoj kunoj sporednoj industriji, koji ine njeno iroko zalee. Ako ona ove poslednje i unitava u nekom obliku, u posebnim poslovnim granama, na izvesnim takama, ona ih na drugima ponovo izaziva, jer su joj potrebni za preradu sirovina do odreenog stupnja. Stoga ona proizvodi novu klasu sitnih seljaka, koji se obraivanjem zemlje bave kao sporednim zanimanjem, a industrijskim radom u svrhu prodavanja proizvoda manufakturi neposredno, ili posredovanjem trgovca kao glavnim zanimanjem. Ovo je jedan od razloga, iako nije glavni, jedne pojave koja u prvi mah zbunjuje onog ko prouava englesku istoriju. Od poslednje treine 15. veka pa nadalje on stalno, izuzev samo kratke intervale, nailazi na albe o irenju kapitalistike privrede na selu i na sve vee unitavanje seljatva. S druge strane, on na to seljatvo nailazi uvek nanovo, mada u smanjenom broju i u pogoranom obliku.820 Glavni razlog je u ovome: Engleska je prvenstveno as proizvoa ita, as odgajiva stoke, u naizmeninim periodima, a sa ovim periodima koleba se i obim seljakog gazdinstva. Tek krupna industrija prua u mainama stalnu osnovicu kapitalistikoj poljoprivredi, korenito eksproprie ogromnu veinu seljatva i dovrava rastavljanje izmeu zemljoradnje i seoske kune industrije upajui joj korenepredenje i tkanje.821 Stoga tek ona i osvaja za industrijski kapital itavo unutranje trite.822
820 u ovome Cromwellovo doba ini izuzetak. Dok god je republika trajala, svi slojevi engleskih narodnih masa podizah su se iz degradacije u koju su zapali pod Tjudorima. prava, optuuje Englesku da tei da sve druge zemlje pretvori u poljoprivrednike, za koje bi Engleska bila fabrikant. On tvrdi da je na ovaj nain Turska upropaena, jer vlasnicima i obraivaima zemlje nikad nije bilo doputeno (od Engleske) da ojaaju prirodnim savezom izmeu pluga i razboja, ekia i drljae. (The Slave Trade, str. 125.) Po njemu je sam Urquhart jedan od glavnih agenata u upropaivanju Turske, u kojoj je u interesu Engleske vodio propagandu za slobodnu trgovinu. Najlepe je to to Carey, uzgred budi reeno veliki sluga Rusije, hoe taj proces rastavljanja da sprei sistemom zatitnih carina, koji ga ba ubrzava. 822 Filantropski raspoloeni engleski ekonomisti, kao Mill, Rogers, Goldwin Smith, Fawsett i dr., i liberalni fabrikanti, kao John Bright i kompanija, pitaju, kao to je bog pitao Kaina za brata mu Avelja, englesku zemljinu aristokratiju: gde su se dele hiljade naih freeholders?3*. Ali odakle ste vi sami doli? Iz unitenja tih freeholders. A zato ne pitate i kud su se deli nezavisni tkai, prelci, zanatlije?
6. Postanak industrijskog kapitaliste
Postanak industrijskog823 kapitaliste nije iao onako postupno kao postanak zakupnika. Nema sumnje, poneki sitni esnafski majstor, a jo vie samostalni sitni zanatlija, pa i najamni radnik, pretvorio se najpre u sitnog kapitalistu, a zatim postupnim uveavanjem eksploatacije najamnog rada i odgovarajuom akumulacijom u kapitalistu sans phrase1*. U detinjskom periodu kapitalistike proizvodnje ilo je esto kao u detinjskom periodu srednjovekovnih gradova, gde je o pitanju ko e od odbeglih kmetova biti majstor, a ko sluga, veinom odluivao raniji ili kasniji datum njihova bekstva. Meutim, puevski hod ovog metoda nikako nije odgovarao trgovinskim potrebama novog svetskog trita, koje su stvorila velika otkria krajem 15. veka. Ali je srednji vek ostavio u naslee dva razliita oblika kapitala koji sazrevaju u najrazlinijim ekonomskim drutvenim formacijama i koji, pre ere kapitalistikog naina proizvodnje, vae kao kapital quand meme2* zelenaki kapital i trgovaki kapital.
U sadanje vreme sve bogatstvo drutva ide najpre u kapitalistove ruke ...; on plaa zemljoposedniku rentu, radniku najamninu, porezniku i ubirau desetka njihove trabine, a za sebe sama zadrava velik, stvarno najvei i svakim danom sve vei deo godinjeg proizvoda rada. Danas se kapitalista moe smatrati kao vlasnik iz prve ruke itavog drutvenog bogatstva, mada nikakav zakon nije na njega preneo pravo na tu svojinu... Ova promena u svojini bila je prouzrokovana uzimanjem kamate na kapital... i veoma je znaajno da su
823 Industrijskog ovde u smislu suprotnoga poljoprivrednom. U kategorikom smislu, zakupnik je industrijski kapitalista ba kao i fabrikant. '* pravog, kao takvog 2* uopte 3* slobodnih seljaka

zakonodavci itave Evrope hteli to da spree zakonima protiv zelenatva... Vlast kapitalista nad svekolikim bogatstvom zemlje jeste potpuna revolucija u pravu svojine, a koji zakon ili koji niz zakona je nju izazvao?824
Pisac nije smeo da zaboravi da se revolucije ne prave pomou zakona. Feudalni poredak na selu i esnafski poredak u gradovima spreavahu pretvaranje novanog kapitala, stvorenog zelenatvom i trgovinom, u industrijski kapital.825 Ove prepreke otpale su rasturanjem feudalnih pratnji, eksproprijacijom i deliminim najurivanjem seljakog naroda. Nova manufaktura podigla se u pomorskim izvoznim pristanitima ili na takvim takama u unutranjosti koje su bile izvan kontrole starih gradova i njihovog esnafskog poretka. Otuda u Engleskoj ogorena borba izmeu corporate towns1* i novih industrijskih rasadnika. Otkrie zlatnih i srebrnih zemalja u Americi, istrebljivanje, porobljavanje i zakopavanje uroenika u rudnike, poetak osvajanja i pljakanja Istone Indije, pretvaranje Afrike u jedan zabran za trgovinski lov na cmokoce, eto ta je navestilo zoru ere kapitalistike proizvodnje. Ovi idilini procesi jesu glavni momenti prvobitne akumulacije. Njima je u stopu sledio trgovinski rat evropskih nacija, sa itavim svetom kao bojitem. On otpoinje otcepljenjem Holandije od panije, dobija dinovski opseg u antijakobinskom ratu Engleske, i nastavlja se jo i danas u opijumskim ratovima protiv Kine itd. Otada se razlini momenti prvobitne akumulacije raspodeljuju, vie ili manje, jedan za drugim, osobito na paniju, Portugaliju, Holandiju, Francusku i Englesku. U Engleskoj se oni krajem 17. veka sistematski vezuju u kolonijalnom sistemu, u sistemu dravnih dugova, u modernom poreskom sistemu i u protekcionistikom sistemu. Jednim delom ovi metodi poivaju na najbrutalnijoj sili, npr. kolonijalni sistem. Ali svi oni iskoriavaju dravnu vlast, koncentrisanu i organizovanu silu drutva, da bi vetaki ubrzali proces pretvaranja feudalnog naina proizvodnje u kapitalistiki i skratili prelaze. Sita je babica svakog starog drutva koje u utrobi nosi novo drutvo. Ona sama je ekonomska potencija. O hrianskom kolonijalnom sistemu kae W. Howitt, koji je od hrianstva nainio svoj specijalitet:
The Natural and Artificial Rights of Property Contrasted, London 1832, str. 98, 99. Autor ovog anonimnog spisa je Th. Hodgskin. 825 ak su jo 1794. sitni suknarski majstori iz Lidsa poslali parlamentu izaslanike s molbom da se zakonom zabrani svakom trgovcu da postane fabrikant. (Dr Aikin, Description etc.)
l
824
* starih privilegovanih gradova

Varvarstvima delovima u kom sveta periodu i i svetske bezbonim svakog istorije, ni grozotama naroda kod koji koje takozvanih su rase, mogle ma hrianskih podjarmiti, kako ona bila rasa nema divlja, u ravnih svim ni neobraprotiv
zovana, nemilosrdna i bestidna.826
Istorija holandskog kolonijalnog gazdovanja a Holandija je u 17. veku bila uzor kapitalistike nacije prua nenadmaivu sliku izdaje, podmiivanja, mukih ubistava i podlosti.827 Nita nije karakteristinije od njihovog sistema krae ljudi na Celebesu da bi doli do robova za Javu. Kradljivci ljudi bili su tu u svrhu obuavani. Lopov, tuma i prodavac bili su glavni agenti u toj trgovini, a uroeniki kneevi glavni prodavci. Ukradena omladina sakrivana je u tajnim tamnicama na Celebesu dok ne bi sazrela da se poalje na robovske brodove. Jedan zvanini izvetaj kae:
Ovaj grad Makasar, npr., pun je tajnih tamnica, od kojih je jedna groznija od druge i koje su nabijene bednicima, rtvama pohlepe i tiranije, okovanim u lance i nasilno otrgnutim od njihovih porodica.
Da bi se doepali Malake, Holanani potkupie portugalskog guvernera. On ih 1641. pusti u grad. Oni smesta pourie njegovoj kui i muki ga ubie da bi se uzdrali od plaanja mita u sumi od 21 875. Gde god su nogom stupili, bilo je sve opustoeno i raseljeno. Banjuvangi, jedna javanska pokrajina, imala je 1750. preko 80000 stanovnika, a 1811. samo jo 8000. To je doux commerce.1* Kao to je poznato, Englesko-istonoindijska kompanija[56] dobila je, pored politike vlasti u Istonoj Indiji, iskljuiv monopol trgovine ajem kao i uopte trgovine s Kinom i prevoza robe iz Evrope i u Evropu. Ali obalna plovidba Indije i plovidba izmeu ostrva, kao i trgovina u unutranjosti Indije, postadoe monopolom viih inovnika kompanije. Monopoli soli, opijuma, betela i drugih roba bili su neiscrpni majdani bogatstva. inovnici su sami utvrivali cene i gulili nesrene Indijce kako su hteli. U toj privatnoj trgovini uestvovao je i generalni guverner. Njegovi tienici dobijali su ugovore pod takvim uslovima da su, pametniji od alhemiara, pravili zlato iz niega.
William Howitt, Colonization and Christianity. A Popular History of the Treatment of the Natives by the Europeans in all their Colonies, London 1838, str. 9. O postupanju s robovima dobar pregled kod Charles-a Comte-a: Traiti de la Legislation, 3. izd., Bruxelles 1837. Ovu stvar valja detaljno prouiti da bi se videlo ta buruj ini od samog sebe i od radnika tamo gde nesmetano moe udeavati svet po svojoj slici i prihci. 827 Thomas Stamford Raffles, late Lieut. Gov. of that island, The History of Java, London 1817, [sv. II, str. CXC, CXCI],
1
826
* blaga trgovina
Veliki imeci nicali su kao peurke za jedan dan, prvobitna akumulacija vrila se bez preduimanja ijednog ilinga. Sudsko gonjenje Warrena Hastingsa vrvi takvim primerima. Evo jednog sluaja. Jedan ugovor o opijumu bio je dodeljen nekom Sullivanu ba kad je morao otputovati i to po zvaninoj dunosti u jedan kraj Indije koji je bio veoma udaljen od opijumskih srezova. Sullivan proda ugovor nekome Binnu za 40000; Binn ga istog dana proda za 60 000 a poslednji kupac i izvrilac ugovora izjavljuje da je iza svega toga jo isterao ogromnu dobit. Po jednom spisku, koji je bio podnet parlamentu, uzeli su od 1757. do 1766. kompanija i njeni inovnici 6 miliona funti sterlinga kao poklon od Indijaca! U toku 1769. i 1770. Englezi su isfabrikovali glad kupivi sav pirina i prodavi ga opet iskljuivo po basnoslovnim cenama.828 Postupanje sa uroenicima bilo je naravno najsurovije na plantaama na kojima se radilo samo za izvoz, kao u Zapadnoj Indiji, i u onim bogatim i gusto naseljenim zemljama koje su bile predate na milost i nemilost razbojnicima, kao u Meksiku i Istonoj Indiji. Ali hrianski karakter prvobitne akumulacije nije zatajio ni u pravim kolonijama. Puritanci Nove Engleske, ti trezveni virtuozi protestantstva, odredili su 1703. godine, reenjem svoje Assembly1* premiju od 40 za svaki indijanski skalp2* i svakog uhvaenog crvenokoca, a 1720. g. IOOJC za svaki skalp. Godine 1744, proglasivi izvesno pleme buntovnim, Masausets-Bej odredio je sledee nagrade: za skalp mukarca iznad 12 godina 100 nove valute, za uhvaene mukarce 105, za zarobljene ene i decu po 55, za skalpove ena i dece 50 ! Nekoliko decenija docnije ovaj kolonijalni sistem osvetio se potomcima pobonih pilgrim fathers3*, kada su i oni postali buntovnici. Podsticani i plaani od Engleza, Indijanci su ih kasapili tomahavkama. Britanski parlament proglasio je krvolone pse i skalpiranje sredstvima koja su mu data u ruke od boga i prirode. Kolonijalni sistem silno je ubrzao razvitak trgovine i brodarstva. Monopolska drutva (Gesellschaften Monopolia, Luther) bila su snane poluge koncentracije kapitala. Manufakturama, koje su nicale na sve strane, kolonije su obezbeivale potroako trite i akumulaciju potenciranu monopolom trita. Blago koje je izvan Evrope sticano neposrednom pljakom, porobljavanjem i razbojnitvom, priticalo
243 Godine 1866. umrlo je od gladi vie od milion Hindusa samo u provinciji Orisa. Pa ipak se nastojalo da se indijska dravna kasa obogati prodajom ivotnih namirnica gladnima po skupu cenu.
x * zakonodavne skuptine 2* koa oguljena s temena ubijenog oveka 3* hadiji (hadijama ili hodoasnicima nazivani su prvi puritanci koji su se iz Engleske uselili u Ameriku)
je u maticu zemlju i tu se pretvaralo u kapital. Holandija, koja je prva potpuno razvila kolonijalni sistem, ve je 1648. stajala u zenitu svoje trgovinske moi. Ona je bila
gotovo iskljuivi gospodar istonoindijske trgovine i saobraaja meu evropskim jugozapadom i severoistokom. Njeno ribarstvo, pomorstvo i manufakture nisu imali premca ni u kojoj drugoj zemlji. Kapitali Republike bili su moda vei no cele ostale Evrope zajedno.^001
Giilich je zaboravio dodati da su holandske narodne mase ve 1648. bile tee optereene radom, siromanije i brutalnije ugnjetavane nego narodne mase sve ostale Evrope zajedno. U dananje vreme, industrijska nadmonost povlai za sobom i nadmonost u trgovini. Suprotno tome, u pravom manufakturnom periodu industrijska nadmonost potie iz trgovinske. Zato je onda kolonijalni sistem i imao onako pretenu ulogu. On je bio tuinski bog, koji je na oltaru zauzeo mesto pokraj starih idola Evrope i onda ih jednog lepog dana jednim udarcem sve uture prevrnuo. On proglasi pravljenje profita krajnjom i jedinom svrhom oveanstva. Sistem javnog kredita, tj. dravnih dugova ije poetke otkrivamo u enovi i Veneciji jo u srednjem veku, osvojio je za vreme manufakturnog perioda svu Evropu. Kolonijalni sistem, sa svojom pomorskom trgovinom i svojim trgovinskim ratovima, posluio mu je kao odgajilite. Tako se on najpre uvrstio u Holandiji. Dravni dug, tj. otuivanje drave bila ona despotska, ustavna ili republikanska udara kapitalistikoj eri svoj ig. Jedini deo tzv. nacionalnog bogatstva koji stvarno ini zajedniki posed modernih naroda jeste njihov dravni dug.243a Otuda, sasvim prirodno, moderna teorija da je neki narod utoliko bogatiji to dublje zapadne u dugove. Javni kredit postaje vjeruju kapitala. A s postankom dravnog zaduivanja, mesto greha protiv Duha svetoga, za koji nema pratanja, zauzima verolomstvo prema dravnom dugu. Javni dug postaje jedna od najenerginijih poluga prvobitne akumulacije. Kao udarcem arobnog prutia nadahnjuje on neproizvodni novac stvaralakom snagom i tako ga pretvara u kapital, a da se uz to ne mora izlagati tegobama i opasnostima koje su nerazdvojne od plasiranja u industriju, pa ak i od privatnog zelenaenja. Dravni poverioci stvarno ne daju nita, jer se uzajmljena suma pretvara u javne lako prenosive obveznice, koje i dalje funkcioniu u njihovim rukama, ba kao da su gotov novac iste koliine. Ali i bez obzira na ovako stvorenu klasu dokonih rentijera i na improvizirano bogatstvo finansijera koji igraju ulogu posrednika izmeu vlade i nacijekao i na zakupnike poreza, trgovce i privatne fabrikante, kojima dobar deo
2431 William Cobbett napominje da se u Engleskoj sve javne ustanove zovu kraljevske, ali da u naknadu za to ipak postoji nacionalni dug (national debt).
svakog dravnog zajma ini uslugu kapitala palog s nebesa dravni dug izazvao je postanak akcionarskih drutava, trgovinu svakovrsnim vrednosnim papirima, aiotau, jednom rei: berzansku igru i modernu bankokratiju. Velike banke, okiene nacionalnim nazivima, bile su od svog roenja samo drutva privatnih pekulanata koja su se stavila uz bok vladama i koja su, zahvaljujui dobijenim povlasticama, bila kadra da im predujmljuju novac. Zato za gomilanje dravnog duga nema pouzdanijeg merila od neprekidnog penjanja akcija tih banaka, iji pun razvitak datira od osnivanja Engleske banke (1694). Engleska banka poela je time to je vladi pozajmljivala svoj novac sa 8% kamate; u isto vreme bila je ovlaena od parlamenta da iz istog kapitala iskuje novac, koji je opet pozajmljivala publici _u obliku banknota. Ona je tim notama mogla eskontirati menice, davati zajmove na robu i kupovati plemenite metale. Nije dugo potrajalo, a taj kreditni novac, koji je Engleska banka sama fabrikovala, postao je moneta u kojoj je ona dravi davala zajmove i za raun drave isplaivala kamate javnog duga. I ne samo to je jednom rukom davala da bi drugom primala vie natrag, ve je, i kad je primala, ostajala veiti poverilac nacije sve do poslednje date pare. Malo-pomalo ona postade neizbeni rezervoar metalnog blaga zemlje i centar gravitacije itavog trgovakog kredita. U isto vreme kad su u Engleskoj prestali spaljivati vetice, poeli su tamo veati falsifikatore banknota. Kakav je utisak uinila na savremenike pojava ovog novog poroda, bankokrata, finansijera, rentijera, senzala, pekulanata i berzijanaca, vidi se iz tadanjih spisa, npr. iz Bolingbroke-ovih.243b S dravnim dugovima nastao je i internacionalni kreditni sistem, pod kojim se, kod ovog ili onog naroda, esto prikriva jedan od izvora prvobitne akumulacije. Tako, niskosti mletakog pljakakog sistema ine takvu prikrivenu osnovicu bogatstva u kapitalu Holandije, kojoj je Venecija u opadanju davala velike zajmove u novcu. Isti takav odnos je i izmeu Holandije i Engleske. Ve poetkom 18. veka holandske manufakture bile su daleko nadmaene, i Holandija je prestala biti vladajua trgovinska i industrijska nacija. Od 1701. do 1776. jedan o njenih glavnih poslova bilo je pozajmljivanje ogromnih kapitala, osobito svom monom konkurentu, Engleskoj. Slino je sada izmeu Engleske i Sjedinjenih Drava. Mnogi kapital koji se danas pojavljuje u Sjedinjenim Dravama bez krtenice samo je tek jue kapitalizovana deja krv u Engleskoj. Poto se dravni dug oslanja na dravne prihode kojima se moraju pokrivati godinje kamate i druga plaanja, moderni poreski sistem je postao nuna dopuna sistema nacionalnih zajmova. Zajmovi omogu-
avaju vladama da podmiruju vanredne izdatke, a da poreski platia to odmah ne oseti, ali docnije ipak izazivaju povienje poreza. S druge strane, povienje poreza, prouzrokovano nagomilavanjem uzastopno napravljenih dugova, prisiljava vladu da prilikom novih vanrednih izdataka uvek zakljuuje nove zajmove. Usled toga moderni poreski sistem, iji stoer su poreze na najnunija ivotna sredstva (dakle njihovo poskupljivanje), nosi u sebi samom klice automatske progresije. Poresko preoptereenje nije prolazna sluajnost, nego, naprotiv, princip. Zato je u Holandiji, u kojoj je ovaj sistem najpre bio uveden, veliki patriot De Witt slavio u svojim maksimama^201] ovaj sistem kao najbolje sredstvo da se najamni radnik uini pokornim, umerenim, marljivim i . . . da se pretovari radom. Ali se razorni uticaj koji ovaj sistem vri na poloaj najamnih radnika ovde nas manje tie od njim uslovljene prisilne eksproprijacije seljaka, zanatlija, ukratko svih delova sitne srednje klase. O ovome ne postoje podvojena miljenja, ak ni kod buroaskih ekonomista. Njegovo eksproprijatorsko dejstvo pojaava se jo i protekcionistikim sistemom, koji je jedan od bitnih njegovih delova. Velika uloga koju javni dug i njemu odgovarajui poreski sistem igraju u kapitalizaciji bogatstva i u eksproprijaciji masa, zavela je celi niz pisaca, kao Cobbetta, Doubledaya i druge, da u njima pogreno trae osnovni uzrok bede modernih naroda. Sistem zatitnih carina bio je vetako sredstvo za fabrikovanje fabrikanata, za eksproprisanje nezavisnih radnika, za kapitalizovanje nacionalnih sredstava za proizvodnju i ivotnih sredstava i za nasilno skraivanje prelaska od starinskog na moderni nain proizvodnje. Evropske drave otimale su se o patent ovog otkria, a kad su jedno'm ve stupile u slubu profitlija, nisu se zaustavile samo na tome da u tom cilju gule svoj roeni narod, posredno putem zatitnih carina i neposredno izvoznim premijama itd. One su u zavisnim drugostepenim dravama nasilno iskorenjivale svaku industriju, kao npr. Engleska vunarsku manufakturu u Irskoj. Na evropskom kopnu proces je jo vie bio uproen po Colbert-ovom uzoru. Prvobitni kapital industrijalaca potie ovde jednim delom direktno iz dravne blagajne. Zato, uzvikuje Mirabeau,
traiti tako daleko uzrok cvetanju manufakture Saksonije pre sedmogodinjeg rata? Sto osamdeset miliona dravnih dugova!829
Kolonijalni sistem, dravni dugovi, poreski teret, zatitne carine, trgovinski ratovi itd., ti izdanci pravog manufakturnog perioda dobijaju dinovske razmere u poetnom periodu krupne industrije. Raanje ove proslavlja se velikom irodovskom otmicom dece. Kao i za kraljevsku
829 Pourquoi aller chercher si loin la cause de lclat manufacturier de la Saxe avant la guerre? Cent quatre-vingt millions de dettes faites par les souverains! (Mirabeau, De la Monarchic Prussienne, sv. VI, str. 101.)
flotu, tako se i za fabrike vri regrutacija primenom pritiska. Ser F. M. Eden, ma koliko da je neosetljiv prema grozotama eksproprijacije seljakog naroda izvrene od poslednje treine 15. veka do njegova vremena, konca 18. veka, i ma koliko da, zadovoljan samim sobom, pozdravlja taj proces, nuan da bi se uspostavila kapitalistika poljoprivreda i prava srazmera izmeu oranice i panjaka, ne pokazuje ipak takvu ravnodunost spram ekonomske nunosti da se otimaju i porobljuju deca u svrhu pretvaranja manufakturnog preduzea u fabriko preduzee i tako uspostavi pravi odnos izmeu kapitala i radne snage. On kae:
Bilo bi moda vredno da javnost razmisli da li ikakva industrija, koja, da bi uspeno radila, mora otimati sirotu decu iz koteda i domova rada, da bi, smenjujui se po grupama, rintala najvei deo noi, liena odmora, industrija koja osim toga tako izmea na jednu gomilu lica oba pola, raznih godina starosti i razliitih sklonosti, da zaraznost primera mora odvesti pokvarenosti i nemoralu da li takva industrija moe uveati sumu nacionalne i individualne sree? 245 U Derbiiru, Notingemiru, a osobito u Lankairu, kae Fielden, primenjene su skoro izumljene maine u velikim fabrikama, uza same reke koje mogu da okreu vodeno kolo. Na tim mestima, udaljenim od "gradova, na jedan mah zatrebale su hiljade radnika; a naroito je stanovnitvo sad bilo potrebno Lankairu, koji je dode bio relativno retko naseljen i neplodan. Pre svega su traeni sitni i okretni prsti. Odmah se zaveo obiaj da se egrti (!) uzimaju iz raznih parohijskih domova rada u Londonu, Birmingemu i drugim mestima. Tako su mnoge, mnoge hiljade tih malih, nejakih stvorenja, od 7. do 13. ih 14. godine, otpremljene na sever. Bio je obiaj da preduzetnik (tj. decokradica) svoje egrte odeva, hrani i da im daje stan u egrtskom domu u blizini fabrike. Bili su postavljeni nadzornici da nadgledaju njihov rad. Ovim goniima robova bilo je u interesu da deca dirine to vie, jer su bili plaeni prema koliini proizvoda koju su mogli iscediti iz dece. Svirepost je bila prirodna posledica... U mnogim fabrikim srezovima, osobito u Lankairu, ova nevina, naputena stvorenja, preputena fabrikim silnicima, bila su izloena najgroznijim mukama. Ona su gonjena u smrt preteranim radom...; njih su ibah, okivah i muili s rafiniranom svirepou; u mnogo sluajeva ona su zbog gladi bila kao kosturi, dok ih je korba drao na radu... Da, u nekim sluajevima nagonjena su i na samoubistvo!... Lepe i romantine doline Derbiira, Notingemira i Lankaira, nepristupane oima javnosti, postadoe jezovitim poljima na kojima su harala muenja, a esto i ubistva!... Profiti fabrikanata bili su ogromni. To je samo nadraivalo njihovu vampirsku glad. Oni otpoee praktikovati noni rad, tj. iscrpavi jednu smenu ruku na dnevnom radu, drali su drugu smenu pripravnu za noni rad; dnevna grupa odlazila je; u postelje koje je nona smena tek ostavila, i obratno. Narodna je tradicija u Lankairu da se postelje nikad ne ohlade. 24
S razvitkom kapitalistike proizvodnje za vreme manufakturnog perioda izgubilo je javno mnenje Evrope i poslednji ostatak stida i savesti. Nacije su se ciniki diile svakom bestidnosti koja je bila sredstvo za akumulaciju kapitala. itajte, npr., naivne trgovinske anale potenjaine A. Andersona.[198] Tu se o injenici da je Engleska Utrehtskim mirom [1713] prisilila panjolce Asijentskim ugovorom [202] da joj dadu povlasticu za trgovinu crncima i izmeu Afrike i panjolske Amerike, dok je dotle smela trgovati crncima samo izmeu Afrike i engleske Zapadne Indije, trubi kao o trijumfu engleske dravnike mudrosti. Engleska dobi pravo da do 1743. snabdeva panjolsku Ameriku sa 4800 crnaca godinje. U isto vreme je bio to i zvanini plat za prikrivanje engleskog krijumarenja. Liverpul se podigao na trgovini robljem. Ona je njegov metod prvobitne akumulacije. I do dananjeg dana ostadoe liverpulska plemenita gospoda Pindari trgovine robljem, kojaUporedi navedeni spis dr Aikina iz 1795 do strasti raspaljuje preduzetniki duh trgovaca, stvara sjajne pomorce i donosi ogroman novac. Za trgovinu robljem imao je Liverpul 1730. g. 15 brodova, 1751. g. 53, 1760. g. 74, 1770. g. 96, a 1792. g. 132. Zavodei u Engleskoj deje ropstvo, pamuna industrija dala je ujedno i podstrek za pretvaranje dotadanjeg vie ili manje patrijarhalnog robovskog gazdinstva Sjedinjenih Drava u trgovaki sistem eksploatacije. Uopte je prikrivenom ropstvu najamnih radnika u Evropi bilo potrebno kao osnovica ropstvo sans phrase u Novom svetu.247
* svetlost, zvezda 2* Kasacionim sudom
Tantae moli erat[2031 da se pokrenu veiti prirodni zakoni kapitalistikog naina proizvodnje, da se izvri proces rastavljanja izmeu radnika i uslova rada, da se na jednom polu drutvena sredstva za proizvodnju i ivotna sredstva pretvore u kapital, a na suprotnome polu mase naroda u najamne radnike, u slobodnu radnu sirotinju, ovo remek-delo moderne istorije.248 Ako novac, kako veli Augier, dolazi na svet s mrljama krvi na jednom obrazu249, kapital se raa lijui krv i prljavtinu iz svih svojih pora, od glave do pete. 250
Brougham, An Inquiry into the Colonial Policy of the European Powers, Edinburgh 1803, sv. II, str. 74.) 248 Izraz labouring poor1* nalazi se u engleskim zakonima otkako je klasa najamnih radnika postala znaajna. Labouring poor stoji u suprotnosti, s jedne strane, prema idle poor2*, prosjacima itd., a s druge prema radnicima koji jo nisu oerupane kokoi, nego su jo vlasnici svojih sredstava za rad. Iz zakona je izraz labouring poor preao u politiku ekonomiju poev od Culpepera, J. Childa i dr. do A. Smith-a i Edena. Po ovome valja suditi o bonne foi3* Edmunda Burke-a, tog execrable political cantmonger-a4*, kad izjavljuje da je izraz labouring poor execrable political cant5*. Ovaj sikofant, koji je kao plaenik engleske oligarhije igrao ulogu romantiara prema francuskoj revoluciji, ba kao to je, kao plaenik severnoamerikih kolonija, u poetku amerikih zapletaja, igrao ulogu liberala prema engleskoj oligarhiji, bio je sasvim ordinaran buruj: Zakoni trgovine zakoni su prirode, dakle i boji. (E. Burke, Thoughts etc., str. 31, 32.) Nije ni udo to se on, veran bojim i prirodnim zakonima, uvek prodavao na najpovoljnijem tritu! U spisima preasnog Tuckera on je bio pop i torijevac, ali pristojan ovek i valjan politiki ekonomist nalazi se veoma dobra karakteristika toga Edmunda Burke-a za vreme kad je bio liberal. S obzirom na sramnu beskaraktemost koja danas vlada i koja odano veruje u zakone trgovine, dunost je uvek nanovo igosati takve Burke-ove, koji se od svojih naslednika razlikuju jedino po talentu! 249 Marie Augier, Du Credit Public, [Paris 1842, str. 265]. 250 Kapital, kae Quarterly Reviewer, izbegava galamu i kavgu i bojaljive je prirode. To je vrlo istinito, ali jo nije cela istina. Kapital se gnua odsustva profita, ili vrlo malog profita, kao priroda praznog prostora. Sa odgovarajuim profitom, kapital postaje smeo. Nek je 10% sigurno, pa se svugde moe primeniti; sa 20% postaje ivahan; sa 50% pozitivno vratoloman; sa 100% baca pod noge sve oveanske zakone; sa 300% nema zloina koji nee rizikovati, pa ma pretila i veala. Ako mu galama i kavga donose profit, on e podsticati i jednu i drugu. Dokaz: krijumarenje i trgovina robljem. (Th. J. Dunning, Trade's Unions and Strikes, London 1860, str. 35, 36.)
7. Istorijska tendencija kapitalistike akumulacije Na ta se svodi prvobitna akumulacija kapitala, tj. njegov istorijski postanak? Ukoliko ona nije neposredno pretvaranje robova i kmetova u najamne radnike, dakle gola promena oblika, ona znai samo eksproprijaciju neposrednih proizvoaa, tj. raspad privatne svojine zasnovane na sopstvenom radu. Privatna svojina, kao suprotnost prema drutvenoj, kolektivnoj svojini, postoji samo onde gde sredstva za rad i drugi spoljanji uslovi rada pripadaju privatnim ljudima. Ali, prema tome da li su ti privatnici radnici ili ne-radnici, i privatna svojina ima drugi karakter. Bezbrojne nijanse koje nam ona na prvi pogled prua odraavaju samo prelazna stanja izmeu te dve krajnosti. Radnikova privatna svojina na njegova sredstva za proizvodnju jeste osnova sitne radinosti, a sitna radinost nuan je uslov za razvitak drutvene proizvodnje i slobodne individualnosti samog radnika. Svakako, ovaj nain proizvodnje postoji i u okviru ropstva, kmetstva i drugih odnosa zavisnosti. Ali on cveta, razvija svu svoju energiju i dolazi do saobraznog klasinog oblika samo kad je radnik slobodan privatan vlasnik uslova rada kojima sam rukuje: seljak njive koju obrauje, zanatlija alata kojim vlada kao virtuoz. Za ovaj nain proizvodnje pretpostavka je rasparanost zemlje i ostalih sredstava za proizvodnju. Pored koncentracije tih sredstava, on iskljuuje i kooperaciju, podelu rada u okviru istih procesa proizvodnje, drutveno vladanje i upravljanje nad prirodom i slobodni razvitak drutvenih proizvodnih snaga. On se podnosi samo s proizvodnjom i drutvom uskih, samoniklih granica. Hteti ovekoveiti ovaj nain proizvodnje, znailo bi, kako s pravom veli Pecqueur, ekretovati optu osrednjost.t204] Na izvesnom stupnju razvitka, on raa materijalna sredstva za svoje sopstveno unitenje. Od toga asa pokreu se u krilu drutva snage i strasti koje se u njemu oseaju sputane. On mora biti uniten i biva uniten. Njegovo unitenje, pretvaranje individualnih i rasparanih sredstava za proizvodnju u drutveno koncentrisana, tj. pretvaranje siune svojine mnogih u masovnu svojinu malobrojnih, tj. eksproprijacija velike narodne mase od zemlje, ivotnih sredstava i sredstava za rad, ova uasna i teka eksproprijacija narodne mase sainjava predistoriju kapitala. Ona obuhvata niz nasilnih metoda, pri emu smo mi izvrili smotru samo nad epohalnim kao metodima prvobitne akumulacije kapitala. Eksproprijacija neposrednih proizvoaa izvodi se s najnepotednijim vandalizmom i pod nagonom najbestidnijih, najprljavijih, najpodlijih i najgnusnijih strasti. Privaftnu svojinu steenu sopstvenim radom, koja poiva tako rei na sraenju pojedinane nezavisne radne individue s njenim uslovima rada, potiskuje kapitalistika privatna svo-
jina, koja poiva na eksploataciji tueg, ali formalno slobodnog rada.830 im je ovaj preobraajni proces u dovoljnom stepenu doveo do raspada starog drutva u dubinu i u irinu, im su radnici pretvoreni u proletere, a njihovi uslovi rada u kapital, im kapitalistiki nain proizvodnje stane na svoje noge, dalje podrutvljenje rada i dalje pretvaranje zemlje i drugih sredstava za proizvodnju u drutveno iskoriavana, dakle zajednika sredstva za proizvodnju, a otud i dalja eksproprijacija privatnih sopstvenika, dobijaju nov oblik. Ono to se sada ima da eksproprie nije vie radnik koji samostalno privreuje, ve kapitalista koji eksploatie mnoge radnike. Ova eksproprijacija vri se igrom unutranjih zakona same kapitalistike proizvodnje, centralizacijom kapitala. Jedan kapitalista ubija mnoge. Ruku pod ruku s ovom centralizacijom, ili eksproprijacijom mnogih kapitalista od strane malo njih, razvija se kooperativni oblik procesa rada u sve veem razmeru, svesna tehnika primena nauke, planska eksploatacija zemlje, pretvaranje sredstava za rad u samo zajedniki upotrebljiva sredstva za rad, ekonomisanje svima sredstvima za proizvodnju njihovom upotrebom kao sredstava za proizvodnju kombinovanog, drutvenog rada, obuhvatanje svih naroda u mreu svetskog trita, a time i internacionalni karakter kapitalistikog poretka. Sa stalnim opadanjem broja kapitalistikih magnata koji nasilno prisvajaju i monopolizuju sve prednosti tog preobraajnog procesa, raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ali i revolt radnike klase, koja stalno nabujava i koju sam mehanizam kapitalistikog procesa proizvodnje koluje, ujedinjuje i organizuje. Monopol kapitala postaje okov za nain proizvodnje koji je s njim i pod njim procvetao. Centralizacija sredstava za proizvodnju i podrutvljenje rada dostiu taku na kojoj vie ne mogu podnositi svoju kapitalistiku ljusku. Ona se razbija. Kuca poslednji as kapitalistike privatne svojine. Eksproprijatori bivaju eksproprisani. Kapitalistiki nain prisvajanja, koji proizlazi iz kapitalistikog naina proizvodnje, dakle kapitalistika privatna svojina, jeste prva negacija individualne privatne svojine zasnovane na sopstvenom radu. Ali nunou prirodnog procesa kapitalistika proizvodnja raa svoju vlastitu negaciju. To je negacija negacije. Ova ne uspostavlja iznova privatnu svojinu,* ali uspostavlja individualnu svojinu na osnovici tekovine kapitalistike ere: na osnovici kooperacije i zajednikog posedovanja zemlje i sredstava za proizvodnju koje je proizveo sam rad. Pretvaranje rasparane privatne svojine, koja poiva na sopstvenom radu individua, u kapitalistiku svojinu jeste, naravno, nesravnjivo
830 ivimo u potpuno novim drutvenim odnosima ... nai napori idu za tim da se svaka svojina rastavi od svakog rada. (Sismondi, Nouveaux Prindpes de rSconomie Politique, sv. II, str. 434.)
dugotrajniji, svojine, koja u drutvenu. malog broja uzurpatora
muniji i tei proces nego pretvaranje kapitalistike stvarno ve poiva na drutvenom karakteru proizvodnje, Tamo se radilo o eksproprijaciji narodne mase od strane uzurpatora, ovde se radi o eksproprijaciji malog broja od strane narodne mase.831
Napredak industrije, iji je slepi i neotporni nosilac buroazija, postavlja na mesto izolovanja radnika putem konkurencije njihovo revolucionarno ujedinjavanje putem asocijacije. Tako razvitak industrije izvlai ispod nogu buroazije samu osnovu na kojoj ona proizvodi i proizvode prisvaja. Ona pre svega proizvodi svog sopstvenog grobara. Njena propast i pobeda proletarijata podjednako su neizbeni... Od svih klasa koje danas stoje naspram buroazije samo je proletarijat istinski revolucionarna klasa. Ostale klase rastrojavaju se i propadaju s razvitkom krupne industrije, dok je proletarijat njen sopstveni proizvod. Srednji stalei, sitni industrijalac, sitni trgovac, zanatlija, seljak, svi se oni bore protiv buroazije da bi obezbedili od propasti svoj opstanak kao srednjih stalea... oni su reakcionarni, jer hoe da okrenu natrag toak istorije. (Karl Marx und Friedrich Vidi u 7. tomu ovog izdanja. ** Engels, Manifest der Komrnunistischen Partei, London 1848, str. 11,91*.)
831
676
G L A V A D V A D E S E T P E T A
Modema teorija kolonizacije832

Politika ekonomija naelno brka dve veoma razline vrste privatne svojine, od kojih jedna poiva na sopstvenom radu proizvoaevom, a druga na eksploataciji tueg rada. Ona zaboravlja da je ova druga ne samo direktna suprotnost one prve, nego jedino na njenom grobu i raste. U Zapadnoj Evropi, kolevci politike ekonomije, proces prvobitne akumulacije vie je ili manje zavren. Tu je kapitalistiki poredak ili neposredno potinio sebi itavu nacionalnu proizvodnju, ili, gde su odnosi jo nedovoljno razvijeni, bar posredno kontrolie one drutvene slojeve koji pripadaju zastarelom nainu proizvodnje, ali postoje i dalje pored kapitalizma, iako stalno opadajui. Na ovaj gotov svet kapitala politiki ekonomist primenjuje pravne pojmove i shvatanja svojine prekapitalistikog sveta s utoliko briljivijom revnou i s utoliko veim zanosom ukoliko su injenice u otrijoj suprotnosti prema njegovoj ideologiji. U kolonijama je drukije. Tamo se pred kapitalistiki poredak svugde ispreava proizvoa koji, budui vlasnik svojih uslova rada, obogauje svojim radom sama sebe, a ne kapitalistu. Protivrenost izmeu ova dva dijametralno suprotna ekonomska sistema ovde se u praksi ispoljava u njihovoj borbi. Kad kapitalista ima za sobom silu matice zemlje, on gleda da nasilnim putem ukloni nain proizvodnje i prisvajanja koji poiva na sopstvenom radu. Isti interes koji sikofanta kapitala, politikog ekonomistu, opredeljuje da u matici zemlji teoretski proglasi kapitalistiki nain proizvodnje za samu njegovu suprotnost, isti interes goni ga da ovde to make a clean breast of it1 * i da glasno
25S Ovde se radi o pravim kolonijama, o ranije neobraivanom zemljitu, koje se kolonizuje slobodnim useljenicima. Sjedinjene Drave jo uvek su, ekonomski govorei, kolonijalna zemlja Evrope. Uostalom, ovamo spadaju i takve stare plantae na kojima je ukidanje ropstva potpuno revolucionisalo odnose.
* kae otvoreno
objavi suprotnost izmeu ta25. glavanaina proizvodnje. U tu677 dva Moderna teorija kolonizacije svrhu on dokazuje kako je razvitak drutvene proizvodne snage rada, kao to su kooperacija, podela rada, primena maina naveliko u velikom razmeru itd. nemoguan bez eksproprijacije radnika i odgovarajueg pretvaranja njihovih sredstava za proizvodnju u kapital. U interesu takozvanog nacionalnog bogatstva, on trai vetaka sredstva za stvaranje narodnog siromatva. Njegov apologetski oklop mrvi se ovde kao troan trud.1* Velika zasluga E. G. Wakefielda nije u tome to je otkrio neto novo o kolonijama833, ve to je u kolonijama otkrio istinu o kapitalistikim odnosima matice zemlje. Kao to je protekcionistiki sistem pri svom postanku834 teio za tim da fabrikuje kapitaliste u matici zemlji, tako Wakefieldova teorija o kolonizaciji, koju je Engleska neko vreme pokuavala da ostvari zakonskim putem, tei da fabrikuje najamne radnike u kolonijama. To on naziva systematic colonization (sistematska kolonizacija). Prvo to je Wakefield otkrio u kolonijama jeste da ovek koji poseduje novaca, ivotnih sredstava, maina i drugih sredstava za proizvodnju, jo nije kapitalista ako mu nedostaje dopuna, najamni radnik, onaj drugi ovek koji je primoran da se sam dobrovoljno prodaje. On otkri da kapital nije neka stvar, ve drutveni odnos meu licima, odnos koji posreduju stvari.835 Gospodin Peel, pria nam on alosno, poneo je iz Engleske na Svan River, u Novoj Holandiji, za 50 000 ivotnih sredstava i sredstava za proizvodnju. Gospodin Peel je bio tako oprezan te je poveo 3000 lica iz radnike klase, ljudi, ena i dece. Kad su pak stigli na mesto opredeljenja, ostao je g. Peel bez ijednog sluge da mu namesti postelju ili da mu donese vode sa reke. 836 Nesreni g. Peel, sve je predvideo, samo ne izvoz engleskih odnosa proizvodnje na Svan River! Da bi se razumela sledea Wakefieldova otkria, napomenuemo prethodno dve stvari. Poznato je: sredstva za proizvodnju i ivotna
Ono malo jasnih Wakefieldovih pogleda o samoj sutini kolonija izneo je ranije u potpunosti Mirabeau-pere, fiziokrat, a jo mnogo ranije uinili su to engleski ekonomisti. 265 Docnije on postaje povremena nunost u internacionalnoj konkurentskoj borbi. Ali ma kakav mu bio uzrok, posledice su mu uvek iste. 258 Crnac je crnac. Tek pod odreenim okolnostima on postaje rob. Pamuna predilica jeste maina za predenje pamuka. samo pod odreenim okolnostima ona postaje kapital. Istrgnuta iz tih okolnosti, ona je isto toliko kapital koliko je zlato samo po sebi novac ili eer cena eera... Kapital je drutveni odnos proizvodnje. On je istorijski odnos proizvodnje. (Karl Marx, Lohnarbeit und Kapital *N[eue] Rh[einische] Z[eitung], br. 266. od 7. aprila 1849. 2*) 836 i* trud suvaE. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 33. gljiva (na stablu bukve) 2* Vidi u 9. tomu ovog
833
izdanja.
43*
sredstva, kao svojina neposrednog proizvoaa, nisu kapital. Ona postaju kapital samo pod uslovima pod kojima ujedno slue i kao sredstva za eksploatisanje radnika i za gospodarenje nad njim. Ali je u glavi politikog ekonomiste ova njihova kapitalistika dua tako prisno spojena s njihovom materijalnom supstancijom da ih on pod svim okolnostima krsti kapitalom, pa i onde gde su suta suprotnost kapitalu. Tako je kod Wakefielda. Zatim: rasparanost sredstava za proizvodnju kao individualne svojine mnogih meusobno nezavisnih radnika koji samostalno privreuju on naziva jednakom raspodelom kapitala. Politikom ekonomisti dogaa se isto to i feudalnom pravniku, koji je na isto novane odnose lepio svoje feudalne pravne etikete.
Kad bi kapital, kae Wakefield, bio raspodeljen meu sve lanove drutva u jednakim delovima, onda nijedan ovek ne bi imao interesa da akumulie vie kapitala nego to moe upotrebiti sopstvenim rukama. Ovo je donekle sluaj u novim amerikim kolonijama, u kojima strast za zemljinom svojinom spreava postojanje klase najamnih radnika.837
Dakle, dok god radnik moe da akumulie za sebe, a moe to dok god je vlasnik svojih sredstava za proizvodnju, kapitalistika akumulacija i kapitalistiki nain proizvodnje nemoguni su. Nedostaje klasa najamnih radnika, koja je za to neophodna. Pa kako je u staroj Evropi izvedeno eksproprisanje radnika od njegovih uslova rada, kako su, dakle, zasnovani kapital i najamni rad? Jednim contrat social1* sasvim originalne vrste.
oveanstvo je... usvojilo prost metod za unapreenje akumulacije kapitala, koja mu je, naravno, jo od Adamova vremena lebdela pred oima kao krajnja i jedina svrha njegove egzistencije; ono se podelilo na vlasnike kapitala i vlasnike rada... ova deoba bila je rezultat dobrovoljnog sporazuma i kombinacije.838
Jednom rei: masa oveanstva sama se eksproprisala u ast akumulacije kapitala. I sad bi se moralo verovati da e nagon tog fanatinog samoodricanja morati slobodno da se razulari osobito u kolonijama, u kojima jedino i postoje ljudi i prilike koji bi jedan contrat social mogli prevesti iz carstva snova u stvarnost. Ali emu onda uopte sistematska kolonizacija nasuprot prirodnoj kolonizaciji? Ali, ali:
u sevemim dravama Amerike Unije sumnjivo je da li i desetina stanovnitva spada u kategoriju najamnih radnika... U Engleskoj... velika masa naroda sastoji se od najamnih radnika.839
837
E. G. Wakefield, England and America, tom I, str. 17. Isto, str. 18. 290 drutvenim ugovorom **Isto, str. 42, 43, 44.
838
25. glava Doista, nagon samoeksproprijacije Modema teorija kolonizacije 679 ast radnog oveanstva u kapitalu toliko odsustvuje da je, ak i po Wakefieldu, ropstvo jedina prirodna osnova kolonijalnog bogatstva. Njegova sistematska kolonizacija samo je pis aller1*, poto ima posla sa slobodnim ljudima, a ne s robovima. Prvi panski naseljenici u Santo Domingu nisu dobijali radnike iz panije. Ali bez radnika (tj. bez ropstva) kapital bi propao ili bi se srozao na male mase, koje bi svaka individua mogla upotrebljavati svojim sopstvenim rukama. To se stvarno i dogodilo u poslednjoj koloniji koju su Englezi osnovali, u kojoj je propao jedan veliki kapital u semenu, stoci i oruima zbog oskudice u najamnim radnicima i gde nijedan naseljenik nema kapitala vie nego to moe upotrebljavati sopstvenim rukama.840
Videli smo: eksproprijacija narodne mase od zemlje osnova je kapitalistikog naina proizvodnje. Naprotiv, sutina slobodne kolonije u tome je da je masa zemlje jo narodna svojina i da stoga svaki naseljenik moe jedan deo te mase pretvoriti u svoju privatnu svojinu i u individualno sredstvo za proizvodnju, ne spreavajui docnijeg naseljenika da izvri istu operaciju.841 To je tajna procvata kolonija i njihove rak-rane njihovog otpora protiv naseljavanja kapitala.
Tamo gde je zemlja veoma jevtina, a svi ljudi slobodni, gde svako moe po volji dobiti komad zemlje za sebe, rad je ne samo jako skup, imajui u vidu radnikov udeo u njegovom proizvodu, nego je tekoa u tome to se kombinovani rad ne moe dobiti ni po koju cenu. 268
Poto u kolonijama radnik jo nije rastavljen od uslova rada i njihova korena, zemlje, ili je rastavljen samo sporadino ili u suvie ogranienom razmeru, jo nije izvreno ni rastavljanje izmeu poljoprivrede i industrije, jo nije unitena seoska kuna industrija, pa kako e tu da se stvori unutranje trite za kapital?
Nijedan deo amerikog stanovnitva ne bavi se iskljuivo poljoprivredom, izuzev robove i njihove gospodare, koji kombinuju kapital i rad za velike poslove. Slobodni Amerikanci, koji zemlju sami obrauju, bave se uz to i mnogim drugim poslovima. Jedan deo potrebnog im nametaja i orua obino sami prave. esto sami grade i svoje kue i nose proizvode svoje vlastite radinosti na uda-
Isto, tom II, str. 5. Da bi postala elementom kolonizacije, zemlja mora biti ne samo neobraena, nego i javna svojina, koja se moe pretvoriti u privatnu svojinu. (E. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 125.)
841
840
** ispomo u nevolji
ljena trita. Oni su prelci i tkai, oni prave sapun i svee, obuu i odelo za svoju vlastitu potrebu. Obraivanje zemlje u Americi je esto sporedno zanimanje kovaa, mlinara ili duandije.842
Gde da se meu ovakvim osobenjacima nae mesta za kapitalistovo polje odricanja? Velika krasota kapitalistike proizvodnje sastoji se u tome to ona stalno reprodukuje ne samo najamnog radnika kao najamnog radnika, nego i srazmerno akumulaciji kapitala stalno proizvodi i relativno suvine najamne radnike. Tako se odrava u ravnotei zakon tranje i ponude rada, kolebanje najamnina sateruje u granice povoljne za kapitalistiku eksploataciju, i naposletku zajamuje neophodna drutvena zavisnost radnika od kapitaliste, odnos apsolutne zavisnosti koji politiki ekonomist moe kod kue, u matici zemlji, brbljivo da izvrne u slobodan ugovorni odnos izmeu kupca i prodavca, izmeu dva podjednako nezavisna vlasnika roba, vlasnika robe kapital i robe rad. Ali se u kolonijama rui ova lepa iluzija. Apsolutno stanovnitvo raste ovde mnogo bre nego u matici zemlji, jer radnici dolaze na svet odrasli, a ipak je trite rada stalno nedovoljno snabdeveno. Zakon tranje i ponude .rada doivljiije slom. S jedne strane, Stari svet jednako ubacuje kapital udan eksploatacije i edan odricanja; s druge strane, redovno reprodukovanje najamnih radnika kao najamnih radnika nailazi na najneprijatnije i delom nepremostive prepreke. A tek proizvodnja najamnih radnika, prekobrojnih u odnosu prema akumulaciji kapitala! Dananji najamni radnik postaje sutra nezavisan seljak koji samostalno privreuje, ili zanatlija. On iezava s trita rada, ali ne odlazi u dom rada. Ovo stalno pretvaranje najamnih radnika u nezavisne proizvoae, koji umesto za kapital rade za sebe i sebe bogate umesto gospodina kapitalistu, deluje sa svoje strane krajnje tetno na stanje trita rada. Ne samo to stepen eksploatacije najamnog radnika ostaje nepristojno nizak nego, gubei odnos zavisnosti, najamni radnik gubi i oseanje zavisnosti prema kapitalisti, punom samoodricanja. Otuda sve te neprilike, koje E. G. Wakefield tako smelo, tako reito i tako dirljivo opisuje. Ponuda najamnog rada, ali se on, nije ni stalna, ni redovna, ni dovoljna. Ona ne samo da je stalno odvie malena, nego je i nesigurna.843
Mada je proizvod koji bi kapitalista i radnik imali podeliti velik, radnik uzima tako veliki deo da brzo postaje kapitalista... Naprotiv, samo je malo takvih koji mogu nagomilati velike mase bogatstva, ak i kad neobino dugo ive.844
842 266 844
Isto, str. 21, 22. Isto, tom II, str. 116. Isto, tom I, str. 131.
Radnici prosto ne doputaju kapitalisti da se odree plaanja najveeg dela njihova rada. Nita mu ne pomae ni kad je tako lukav da sa svojim sopstvenim kapitalom uveze iz Evrope i sopstvene najamne radnike.
Oni ubrzo prestaju biti najamni radnici i pretvaraju se uskoro u nezavisne seljake, pa ak i u konkurente svojih bivih gospodara na samom tritu najamnog rada.287
25. glava Moderna teorija kolonizacije 681
Pojmite kakav je to uas! Za svoje lepe roene novce dobri kapitalista uvezao je sam iz Evrope svoje sopstvene konkurente! Pa tu prestaje sve! Zato nije ni udo to se Wakefield tui na odsustvo odnosa zavisnosti i oseanja zavisnosti kod najamnih radnika u kolonijama. Zbog visokih najamnina, kae njegov uenik Merivale, vlada u kolonijama strasna elja za jevtinijim i poslunijim radom, za jednom klasom kojoj bi kapitalista mogao diktirati uslove, umesto da ih ona njemu diktira... U zemljama stare civilizacije radnik je, iako slobodan, po prirodnim zakonima zavisan od kapitaliste; u kolonijama, ta zavisnost mora se stvarati vetakim sredstvima. 845
845 Merivale, Lectures on Colonization etc., tom II, str. 235 - 314. passim. ak i Molinari, taj krotki vulgarni ekonomist, pristalica slobodne trgovine, kae: U kolonijama gde je ropstvo ukinuto a da prinudan rad nije bio zamenjen odgovarajuom koliinom slobodnog rada, videli smo injenicu suprotnu onome to se svaki dan odigrava pred naim oima. Videli smo kako prosti radnici sa svoje strane eksploatiu industrijske preduzetnike, zahtevajui od njih najamnine koje su van svake srazmere prema legitimnom udelu (part lgitime) koji bi im pripadao u proizvodu. Poto sopstveni plantaa nisu bili u stanju da za svoj eer dobiju cene koje bi mogle naknaditi dizanje najamnina, bili su prisiljeni da manjak pokrivaju isprva iz profita, a kasnije iz samih kapitala. Na ovaj nain upropaeno je mnogo vlasnika plantaa, a drugi su obustavili rad da bi izbegli preteu propast... Nema sumnje da je bolje da propadnu nagomilani kapitali nego itava pokolenja ljudi (kako je velikoduan g. Molinari!); ali zar ne bi bilo bolje da ne propadaju ni jedni ni drugi? (Molinari, ni.tud.es economiques, str. 51, 52.) Gospodine Molinari, gospodine Molinari! Kuda emo s deset zapovedi, s Mojsijem i prorocima^1621, sa zakonom tranje i ponude, kad u Evropi moe entrepreneur1* radniku, a u Zapadnoj Indiji radnik entrepreneur-u da skree njegov legitimni udeo! I ta je, moliu, taj legitimni udeo koji, po Vaem priznanju, kapitalista u Evropi redovno ne plaa? Gospodin Molinari ima silnu elju da tamo preko u kolonijama, u kojima su radnici tako neotesani da eksploatiu kapitalistu, policijskim merama dovede u pravilno kretanje zakon tranje1i ponude, koji inae automatski dejstvuje.
* preduzetnik
Kakva je, dakle, po Wakefieldu, posledica tog nesrenog stanja u kolonijama? Varvarski sistem rasturanja proizvoaa i nacionalne imovine.846 Rasparavanje sredstava za proizvodnju meu nebrojene vlasnike koji samostalno privreuju unitava centralizaciju kapitala, a s njom i svaku osnovicu kombinovanog rada. Svaki poslovni poduhvat dugoga daha, koji zahvata mnogo godina i iziskuje ulaganje stalnog kapitala, nailazi na smetnje u svom izvoenju. U Evropi kapital ne okleva ni trenutka, jer je radnika klasa njegov ivi pribor, uvek je ima u izobilju, uvek je na raspolaganju. Ali u kolonijama! Wakefield nam pria strano alosnu anegdotu. Razgovarao je s nekolicinom kapitalista iz Kanade i drave Njujork, gde talasi useljenika esto zastanu i ostavljaju talog prekobrojnih radnika.
Na kapital, uzdie jedno lice ove melodrame, na kapital stajao je spreman za mnoge operacije za ije je izvrenje potreban prilino dug period vremena; ali zar smo mogli poinjati takve poslove s radnicima koji bi nam, mi to znamo, brzo okrenuli lea? Da smo bili sigurni da emo rad tih useljenika moi zadrati, mi bismo ih s veseljem odmah najmili i po visoku cenu. No, i pored te sigurnosti da emo ih izgubiti, mi bismo ih ipak najmili da smo bili sigurni da emo moi dobaviti nove radnike prema svojim potrebama. 847
Poto je englesku kapitalistiku poljoprivredu i njen kombinovani rad prikazao kao blistavu suprotnost amerikog rasparanog seljakog gazdinstva, izmaklo se Wakefieldu i nalije medalje. On prikazuje ameriku narodnu masu kao imunu, nezavisnu, preduzimljivu i relativno obrazovanu, dok je
engleski poljoprivredni radnik bedan dripac (a miserable wretch), pauper... U kojoj zemlji, osim Seveme Amerike i nekih novih kolonija, najamnine slobodnih radnika zaposlenih u poljoprivredi nadmauju neophodna radnikova sredstva za opstanak u meri koja bi bila vredna pomena?... Nema sumnje, u Engleskoj se orai konji mnogo bolje hrane od obraivaa zemlje, jer su svojina od vrednosti.848
Ali never mind1*! Znamo da je nacionalno bogatstvo ve po svojoj prirodi istovetno s narodnom bedom. Pa kako izleiti antikapitalistiku rak-ranu kolonija? Ako bi se htelo da se jednim mahom sva zemlja pretvori iz narodne u privatnu svojinu, koren zla bie, dodue, uniten, ali i kolonija. Vetina je jednim udarcem ubiti dve muve. Neka vlada jo neobraivanoj zemlji
846
847 ** nita za to, ta 192. Isto, str. 191, mari! 848
E. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 52.
Isto, tom I, str. 47, 246.
25. glava Moderna teorija kolonizacije 683
udari vetaku cenu, nezavisnu od zakona tranje i ponude koja e useljenika prisiliti da due vreme radi kao najamni radnik dok ne zaradi dovoljno novaca da kupi zemlje849 i da se pretvori u nezavisnog seljaka. Fond dobijen prodajom zemlje po takvoj ceni da je najamni radnik gotovo ne moe kupiti, dakle taj novani fond koji je isceen iz najamnine povredom svetog zakona tranje i ponude, neka vlada opet upotrebi na to da u istoj meri u kojoj on raste uvozi golae iz Evrope u kolonije i da tako gospodinu kapitalisti odrava puno trite najamnog rada. Pod ovakvim okolnostima tout sera pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles[68]. To je velika tajna sistematske kolonizacije.
Po ovome planu, uzvikuje Wakefield pobedniki, ponuda rada mora biti stalna i redovna; jer prvo, poto nijedan radnik nije kadar da nabavi zemlju pre nego to je radio za novac, svi useljeni radnici, radei kombinovano za najamninu, proizvodili bi svome poslodavcu kapital za primenu jo vee koliine rada; a drugo, svaki onaj ko bi najamni rad obesio o klin i postao zemljovlasnik upravo bi kupovinom zemlje obezbedio fond za dovoenje sveeg rada u kolonije.850
Od strane drave propisana cena zemlje mora naravno biti dovoljna (sufficient price), tj. tako visoka da sprei radnike da ne postanu nezavisni seljaci, dok drugi ne dou da zauzmu njihova mesta na tritu najamnog rada.851 Ova dovoljna cena zemlje samo je eufemistiki izraz za otkupninu koju radnik plaa kapitalisti za dozvolu da se sa trita najamnog rada povue na selo. On najpre mora stvoriti kapital gospodinu kapitalisti, da bi ovaj mogao eksploatisao vie radnika, a onda dovesti na trite rada zamenika, kojega vlada na njegov troak alje preko mora njegovom bivem gospodinu kapitalisti. Veoma je karakteristino da je engleska vlada godinama izvodila ovaj metod prvobitne akumulacije koji je g. Wakefield propisao posebno za upotrebu u kolonijalnim zemljama. Naravno da je neuspeh bio isto onako alostan kao i neuspeh Peelovog Zakona o bankama.^05! Postiglo se samo to da se struja iseljavanja okrenula od engleskih kolonija ka Sjedinjenim Dravama. Meutim je napredak kapitalistike
Vi tvrdite da se ima zahvaliti prisvajanju zemlje i kapitala to ovek koji nema nieg osim svojih ruku nalazi posla i stvara sebi neki dohodak...; naprotiv, individualnom prisvajanju zemlje ima se pripisati to ima ljudi koji nemaju nieg osim svojih r u k u . . . Kad gurnete nekog oveka u bezvazduan prostor, oduzimate mu vazduh za disanje. To isto inite kad zagospodarite zemljom ... To znai gurnuti ga u prostor bez bogatstva da biste mu ivot uinili zavisnim od vae samovolje. (Colins, L'conomie Politique etc., tom III, str. - 271. passim.) 850 E. G. Wakefield, England and America, tom II, str. 192. 851 Isto, str. 45.
849
proizvodnje u Evropi, praen sve veim pritiskom vlada, uinio suvinim Wakefieldov recept. S jedne strane, ogromna i stalna bujica iseljenika koja svake godine hrli u Ameriku ostavlja za sobom taloge na istoku Sjedinjenih Drava, budui da val iseljavanja iz Evrope baca ljude na tamonje trite rada bre nego to ih talas iseljavanja moe poneti na zapad. S druge strane, ameriki graanski rat imao je za posledicu ogroman nacionalni dug, a s njim poreski pritisak, stvaranje najgadnije finansijske aristokratije, poklanjanje jednog ogromnog dela javnih domena pekulantskim drutvima radi eksploatisanja eleznica, rudnika itd. jednom rei, najbru centralizaciju kapitala. Velika republika je, dakle, prestala biti obeana zemlja za iseljene radnike. Tamo kapitalistika proizvodnja napreduje dinovskim koracima, mada se obaranje najamnine i zavisnost najamnog radnika jo ni izdaleka nisu srozali na normalni evropski nivo. Bestidno razdavanje neobraenog kolonijalnog zemljita aristokratima i kapitalistima od strane engleske vlade, to je i sam Wakefield glasno igosao, stvorilo je, naroito u Australiji852, zajedno s bujicom ljudi koju privlae gold diggings1 * i s konkurencijom koju uvezena engleska roba pravi ak i najmanjem zanatliji, u dovoljnoj meri relativno suvino radniko stanovnitvo, tako da gotovo svaki potanski brod donosi zle glase o prepunjenosti australijskog trita radaglut of the Australian labour-market i da tamo prostitucija mestimice cveta kao na samom londonskom Hejmarketu. Ali nas ovde ne zanima stanje kolonija. Jedino to nas interesuje jeste tajna koju su politiki ekonomisti Starog sveta otkrili u Novom svetu i glasno proklamovali: kapitalistiki nain proizvodnje i akumulacije, dakle i kapitalistika privatna svojina, imaju za uslov unitenje privatne svojine zasnovane na sopstvenom radu, tj. eksproprijaciju radnika.
852 Naravno da je Australija, im je postala svoj vlastiti zakonodavac, donela zakone povoljne po useljenike, ali joj smeta to je Engleska ve raspikuki i* zemlju. zlata razdala nalazita Prvi i najvaniji cilj novog zakona o zemlji od 1862. jeste da se narodu olaka naseljavanje. (The Land Law of Victoria, by the Hon. G. Duffy, Minister of Public Lands, London 1862, [str. 3].)
DOD ATA K GLA VI PRV OJ, 1.12081
Ob lik vre dn osti
DODATAK GLAVI PRVOJ, 1.12081
Oblik vrednosti
Analiza robe je pokazala da ona predstavlja neto dvorodno upotrebnu vrednost i vrednost. Stoga, da bi neka stvar imala oblik robe, mora imati dvojaki oblik, oblik neke upotrebne vrednosti i oblik vrednosti. Oblik upotrebne vrednosti je oblik samog robnog tela, gvoa, platna itd., njegov ulno osetan oblik postojanja. To je prirodan oblik. Oblik vrednosti robe jeste, naprotiv, njen drutveni
oblik.
A kako se izraava vrednost neke robe? Dakle, kako ona dobija svoj pojavni oblik? Kroz odnos raznih roba. Da bismo pravilno analizirali oblik sadran u takvom odnosu, moramo poi od njegovog najprostijeg, najnerazvijenijeg vida. Najprostiji odnos neke robe je, oigledno, njen odnos prema jednoj jedinoj drugoj robi, svejedno kojoj. Stoga odnos dveju roba predstavlja najprostiji izraz vrednosti za neku robu.
I. Prost oblik vrednosti

20 arina platna = 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko 1 kaput. Tajna svakog oblika vrednosti se nalazi u tom prostom obliku vrednosti. Zato analiza tog oblika i predstavlja glavnu tekou. 1. Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. Dve vrste robe, platno i kaput, igraju, oigledno, dve razliite uloge u prostom izrazu vrednosti. Platno je roba koja izraava svoju vrednost u robnom telu koje se razlikuje od njega samog, u kaputu.
686 Prilog.
S druge strane, ova vrsta robe kaput slui kao materijal u kome se izraava vrednost. Jedna roba igra aktivnu, a druga pasivnu ulogu. Za robu koja svoju vrednost izraava u nekoj drugoj robi kaemo: njena vrednost je predstavljena kao relativna vrednost, ili se ona nalazi u relativnom obliku vrednosti. Naprotiv, za drugu robu, ovde za kaput, koja slui kao materijal za izraavanje vrednosti, kaemo: ona funkcionie kao ekvivalent prve robe, ili ona se nalazi u obliku
ekvivalenta.
I bez podrobnije analize, jasne su sledee take:

a) Nerazdvojivost oba oblika
Relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik su dva nerazdvojna momenta jednog istog izraza vrednosti, koji idu jedan sa drugim i uzajamno se uslovljavaju.
b) Polarnost oba oblika
S druge strane, oba ova oblika predstavljaju uzajamno iskljuive ili suprotne krajnosti, tj. polove jednog istog izraza vrednosti. Oni se stalno razdeljuju na razliite robe, koje izraz vrednosti stavlja u meusoban odnos. Na primer, vrednost platna se ne moe izraziti platnom. 20 arina platna = 20 arina platna nije izraz vrednosti, ve izraava samo odreenu koliinu upotrebne vrednosti, platna. Dakle, vrednost platna moe se izraziti samo u drugoj robi, tj. samo relativno. Prema tome, relativni oblik vrednosti platna pretpostavlja da se neka druga roba prema njemu nalazi u ekvivalentskom obliku. S druge strane, ova druga roba, ovde kaput koja figurira kao ekvivalent platna, dakle nalazi se u ekvivalentskom obliku ne moe se istovremeno nalaziti i u relativnom obliku vrednosti. Ona ne izraava svoju vrednost. Ona daje samo materijal za izraavanje vrednosti druge robe.
Svakako izraz: 20 arina platna = 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko l kaput, ukljuuje i obrnut odnos: 1 kaput 20 arina platna ili: 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ali da bi se relativno izrazila vrednost kaputa, mora se obrnuti jednaina, a im se to uini, platno postaje ekvivalent umesto kaputa. Dakle, jedna ista roba ne moe se u jednom istom izrazu vrednosti istovremeno pojaviti u oba oblika. tavie, ti oblici se meusobno polarno iskljuuju. Zamislimo razmensku trgovinu izmeu proizvoaa platna A i proizvoaa kaputa B. Pre nego to se pogode, A kae: 20 arina platna vrede koliko 2 kaputa (20 arina platna = 2 kaputa), a B naprotiv: 1 kaput vredi koliko 22 arina platna (1 kaput = 22 arina
Dodatak glavi prvoj, 1. Oblik vrednosti 687
platna). Najzad, posle dugog cenkanja, sloe se. A kae: 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, a B kae: 1 kaput vredi koliko 20 arina platna. Ovde se oboje, platno i kaput, istovremeno nalaze u
relativnom obliku vrednosti i u ekvivalentskom obliku; ali, nota bene, za dve razliite osobe i u dva razliita izraza vrednosti, koji se samo u isto vreme pojavljuju. Za A se njegovo platno zato to inicijativa za njega polazi od njegove robe nalazi u relativnom obliku vrednosti, a roba drugoga, kaput, u ekvivalentskom obliku. Sa stanovita B-a stvar stoji obrnuto. Prema tome, jedna ista roba nikad, pa ni u ovom sluaju, nema istovremeno oba oblika u jednom istom izrazu vrednosti.
c) Relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti
I relativna vrednost i ekvivalent predstavljaju samo oblike vrednosti robe. Da li se neka roba nalazi u jednom obliku ili u obliku koji je polarna suprotnost ovome, zavisi iskljuivo od njenog mesta u izrazu vrednosti. To se jasno vidi u prostom obliku vrednosti, koji smo ovde prvo posmatrali. Po sadraju, oba izraza: 1) 20 arina platna = 1 kaput ili 20 arina platna vrede koliko
kaput, platna
2) 1 kaput == 20 arina platna ili 1 kaput vredi koliko 20 arina da su razrelativno iz-
ni po emu se ne razlikuju. Po obliku, oni ne samo liiti, ve su i suprotni. U izrazu 1) vrednost platna se raava. Stoga se ono nalazi u relativnom obliku vrednosti, isto vreme vrednost kaputa izraena kao ekvivalent. Kaput
dok je u se, stoga, nalazi u ekvivalentskom obliku. Obrnem li izraz 1), dobiu izraz 2). Robe uzajamno menjaju mesta i odmah se kaput nalazi u relativnom obliku vrednosti, a platno u ekvivalentskom obliku. Zato to su uzajamno izmenile mesta u jednom istom izrazu vrednosti, one su izmenile oblik vrednosti.
2. Relativni oblik vrednosti

a) Odnos jednakosti bilo kojoj je odnos
Poto platno treba da izrazi svoju vrednost, od njega inicijativa. Ono stupa u neki dnos prema kaputu, tj. prema drugoj robi, koja se razlikuje od njega samog. Taj odnos izjednaavanja. Osnova izraza: 20 arina platna = 1 kaput je
polazi stvari
688 Prilog.
platno = kaput, to, izraeno reima, znai samo to da roba kaput ima istu prirodu, istu supstanciju koju ima i roba platno, koja je od nje razliita. U veini sluajeva to se previa, jer svu panju privlai brojni odnos, tj. odreena srazmera u kojoj se jedna roba izjednauje sa drugom. Zaboravlja se da se veliine razliitih stvari mogu brojno uporeivati tek kad se svedu na jednu istu jedinicu. samo kao izrazi jedne iste jedinice one predstavljaju istoimene, a stoga i samerljive veliine. Dakle, u gornjem izrazu platno se odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili kaput u odnosu prema platnu stoji kao stvar iste supstancije, kao neto to je s njim istovetno. On se, dakle, kvalitativno izjednauje s platnom. b) Odnos vrednosti
Kaput predstavlja isto to i platno samo dok su i on i platno vrednosti. Prema tome, time to se platno odnosi prema kaputu kao prema sebi ravnom, ili time to se kaput izjednauje s platnom kao sa stvari iste supstancije, izraava se da kaput u tom odnosu ima znaenje vrednosti. On se izjednauje s platnom samo utoliko ukoliko je i ono vrednost. Odnos jednakosti je, prema tome, odnos vrednosti, a odnos vrednosti pre svega izraz vrednosti ili bia vrednosti one robe koja izraava svoju vrednost. Kao upotrebna vrednost ili robno telo, platno se razlikuje od kaputa. Naprotiv, njegovo bie robe ispoljava se, izraava se u jednom odnosu u kome se neka druga vrsta robe, kaput, izjednauje s njim, ili vai kao neto to je s njim istovetno.
c) Kvalitativni sadraj relativnog oblika vrednosti sadranog u odnosu vrednosti
Kaput je vrednost samo ukoliko je stvarstven izraz ljudske radne snage utroene na njegovu proizvodnju, dakle koagulat apstraktnog ljudskog rada apstraktnog rada zato to se ovde apstrahuje od odreenog, korisnog, konkretnog karaktera rada sadranog u njemu, a ljudskog rada zato to se rad ovde rauna uopte samo kao utroak ljudske radne snage. Platno se, dakle, ne moe odnositi prema kaputu kao prema nekoj stvari od vrednosti, ili, ono ne moe stajati u odnosu prema kaputu kao vrednosti, a da ne stoji u odnosu prema njemu kao prema telu koje je sastavljeno samo od ljudskog rada. Ali kao vrednost, platno je koagulat jednog istog ljudskog rada. Prema tome, u okviru tog odnosa telo platno predstavlja supstanciju vrednosti, zajedniku njemu i platnu, tj. ljudski rad. Dakle, u okviru tog odnosa kaput vai samo kao vid vrednosti, a stoga i kao vid vrednosti platna, kao ulni pojavni oblik vrednosti platna. Tako se, po-
sredstvom odnosa vrednosti, vrednost neke robe izraava u upotrebnoj vrednosti neke druge robe, tj. u nekom drugom robnom telu koje se razlikuje od njega samog. d) Kvantitativna odreenost relativnog oblika vrednosti sadranog u odnosu vrednosti
Meutim, 20 arina platna nisu samo vrednost uopte, tj. koagulat ljudskog rada, ve su i vrednost odreene veliine, tj. u njima je opredmeena odreena koliina ljudskog rada. Prema tome, u odnosu vrednosti platna prema kaputu roba kaput se kvalitativno izjednauje s platnom ne samo kao vrednosno telo uopte, tj. kao otelotvorenje ljudskog rada, ve i kao jedna odreena koliina ovog vrednosnog tela, 1 kaput, ne 1 tuce itd., ukoliko se u jednom kaputu nalazi upravo onoliko supstancije vrednosti, ili ljudskog rada, koliko i u 20 arina platna.
e) Celina relativnog oblika vrednosti
Prema tome, pomou relativnog izraza vrednosti vrednost robe dobija, prvo, oblik koji se razlikuje od njene sopstvene upotrebne vrednosti. Upotrebni oblik te robe je npr. platno, dok svoj oblik vrednosti ta roba ima u svom odnosu jednakosti s kaputom. Na osnovu tog odnosa jednakosti, jedno drugo robno telo, koje se od nje ulno razlikuje, postaje ogledalo njenog sopstvenog vrednosnog bia, vid njene sopstvene vrednosti. Tako roba dobija samostalan oblik vrednosti, razliit i nezavisan od njenog prirodnog oblika. A drugo, kao vrednost odreene veliine, kao odreena veliina vrednosti, roba se kvantitativno meri kvantitativno odreenim odnosom ili srazmerom u kojoj se s njom izjednauje drugo robno telo.
3. Ekvivalentski oblik
a) Oblik neposredne razmenljivosti
Kao vrednosti sve metljivi izrazi jedne iste moe razmeniti za drugu vrednost. Neko robno
robe jednaki, meusobno zamenjivi i razljudskog rada. Stoga se neka roba robu ako ima oblik u kome se pojavljuje kao telo se moe neposredno razmeniti za drugu robu ako njegov neposredan oblik, tj. njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u odnosu prema drugoj robi predstavlja vrednost ili vai kao vid vrednosti. Tu osobinu ima kaput u odnosu vrednosti
jedinice,
su
690 Prilog.
platna prema njemu. Inae se vrednost platna ne bi mogla izraziti u stvari kaput. Dakle, tvrdnja da neka roba ima uopte ekvivalentski oblik znai samo da zahvaljujui njenom mestu u izrazu vrednosti njen sopstven prirodan oblik vai kao oblik vrednosti za drugu robu, ili da ona ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu. Dakle, nije potrebno da ona dobije oblik razliit od njenog neposrednog prirodnog oblika da bi se pred drugom robom pojavila kao vrednost, vaila kao vrednost i na nju delovala kao vrednost.
b) Kvantitativna odreenost nije sadrana u ekvivalentskom obliku
Ako kaemo da se neka stvar koja ima oblik kaputa moe neposredno razmeniti za platno, ili da se neka stvar koja ima oblik zlata moe neposredno razmeniti za sve druge robe onda ovaj ekvivalentski oblik neke stvari ne sadri uopte nikakvu kvantitativnu odreenost. Suprotno, pogreno miljenje javlja se iz sledeih razloga:
Prvo, na primer, roba kaput, koja slui kao materijal za izraavrednosti platna, u jednom takvom izrazu uvek je kvantitativno odreena, kao 1 kaput, a ne 12 kaputa itd. A zato? Zato to 20 arina platna u svom relativnom izrazu vrednosti nisu izraeni samo kao vrednost uopte ve su i izmereni kao odreena koliina vrednosti. A to to 1 kaput, a ne 12 kaputa, sadri onoliko rada koliko
vanje
ga sadre i 20 arina platna, pa se stoga izjednauje sa 20 arina platna, nema uopte nikakve veze s karakteristinom osobinom robe kaput da se ona moe neposredno razmenjivali za robu platno. Drugo, ako su 20 arina platna kao vrednost odreene veliine izraeni u 1 kaputu, onda je i obratno, veliina vrednosti 1 kaputa izraena u 20 arina platna, dakle isto tako kvantitativno izmerena, ali samo indirektno, obrtanjem izraza, dakle ne kad kaput igra ulogu ekvivalenta ve, naprotiv, kad svoju sopstvenu vrednost relativno predstavlja u platnu. Tree, formulu 20 arina platna = 1 kaput ili: 20 arina platna vrede koliko 1 kaput moemo izraziti i na ovaj nain: 20 arina platna i 1 kaput su ekvivalenti ili oba predstavljaju jednake vrednosti. Ovde ne izraavamo vrednost bilo koje od ove dve robe u upotrebnoj vrednosti one druge. Stoga se ni jedna ni druga roba ovde ne stavlja u ekvivalentski oblik. Ekvivalent ovde oznaava samo jednakost veliina, poto su obe stvari prethodno u naoj glavi preutno svedene na apstrakciju vrednosti.
c) Osobenosti ekvivalentskog oblika
a) Prva osobenost ekvivalentskog oblika: upotrebna vrednost postaje pojavni oblik svoje suprotnosti, vrednosti
Prirodan oblik robe postaje oblik vrednosti. Ali, nota bene, ovaj quid pro quo zbiva se za neku robu B (kaput, ili penicu, ili elezo itd.) samo u okviru odnosa vrednosti, u koji s njom stupa bilo koja druga roba A (platno itd.), samo u ovom odnosu. Posmatran odvo-
jeno, sam za sebe, npr. kaput je samo korisna stvar, upotrebna vrednost, isto onako kao to je to i platno, i stoga je njegov oblik kaput samo oblik upotrebne vrednosti ili prirodan oblik jedne odreene vrste robe. A kako se nijedna roba ne moe odnositi prema samoj sebi kao prema ekvivalentu, i kako, dakle, svoju sopstvenu prirodnu kou ne moe uiniti izrazom svoje sopstvene vrednosti, ona se mora odnositi prema drugoj robi kao ekvivalentu, ili prirodnu kou drugog robnog tela uiniti svojim sopstvenim oblikom vrednosti. Ovo nam moe ilustrovati primer jedne mere koja robnim telima pripada kao takvima, tj. kao upotrebnim vrednostima. Zato to je telo, glava eera je teka, ima, dakle, teinu, ali se ni na jednoj glavi eera ne moe ni videti ni opipati njena teina. Uzmimo sad razne komade gvoa ija je teina prethodno odreena. Posmatran za sebe, telesni oblik gvoa je isto tako malo pojavni oblik teine koliko je to i telesni oblik glave eera. Ipak, da bismo glavu eera izrazili kao teinu, stavljamo je u odnos teine prema gvou. U tom odnosu gvoe vai kao telo koje ne predstavlja nita drugo do teinu. Stoga koliine gvoa slue kao mera za teinu eera i prema glavi eera predstavljaju samo lik teine, pojavni oblik teine. Tu ulogu igra gvoe samo u okviru tog odnosa u koji s njim stupa eer, ili bilo koje drugo telo iju teinu treba nai. Da obe stvari nisu teke, ne bi mogle stupiti u taj odnos, i, stoga, jedna stvar ne bi mogla da slui kao izraz teine one druge. Bacimo li ih obe na vagu, videemo zaista da su kao teina jedno isto, i stoga u odreenoj srazmeri imaju istu teinu. Kao to ovde telo gvoa prema glavi eera predstavlja samo teinu, tako i u naem izrazu vrednosti telo kaputa predstavlja prema platnu samo vrednost.
f}) Druga osobenost ekvivalentskog oblika: oblik svoje suprotnosti, apstraktnog ljudskog rada konkretan rad postaje pojavni
Kaput oznaava u izrazu vrednosti plama telo vrednosti, stoga njegov telesni ili prirodan oblik oznaava oblik vrednosti, tj. otelotvorenje bezrazlinog ljudskog rada, ljudskog rada uopte. A rad kojim se stvara korisna stvar kaput i kojim joj se daje njen odreeni oblik nije apstraktni ljudski rad, ljudski rad uopte, ve je odreena korisna, konkretna vrsta rada rad. krojaa. Prost relativan oblik
44*
692 Prilog.
vrednosti zahteva da se vrednost neke robe, npr. platna, izrazi samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe. A za prost oblik vrednosti sasvim je nevano koja je to druga vrsta robe. Umesto u robi kaput, vrednost platna mogla bi biti izraena u robi penica, ili umesto u robi penica, u robi gvoe itd. Ali bio to kaput, penica ili gvoe, uvek bi ekvivalent platna za platno oznaavao telo vrednosti, i stoga otelotvorenje ljudskog rada uopte. I uvek bi odreeni telesni oblik ekvivalenta, bio to kaput, penica ili gvoe, ostao otelotvorenje ne apstraktnog ljudskog rada, ve odreene, konkretne, korisne vrste rada, bio to rad krojaa, seljaka ili rudara. Odreen, konkretan, koristan rad, koji proizvodi robno telo ekvivalenta, mora, dakle, u izrazu vrednosti nuno imati uvek znaenje odreenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika ljudskog rada uopte, tj. apstraktnog ljudskog rada. Na primer, kaput moe imati znaenje tela vrednosti i stoga otelotvorenja ljudskog rada uopte samo onda kad rad krojaa vai kao odreeni oblik u kome se troi ljudska radna snaga ili u kome se ostvaruje apstraktni ljudski rad. U okviru odnosa vrednosti i izraza vrednosti ukljuenog u njega, ono to je apstraktno-opte nema znaenje svojstva konkretnog, ulno-stvamog, ve obrnuto, ono to je ulno-konkretno ima znaenje samo pojavnog oblika ili odreenog oblika ostvarenja apstraktno-opteg. Rad krojaa, koji je, na primer, sadran u ekvivalentu kaput, nema u izrazu vrednosti platna opte svojstvo da predstavlja i ljudski rad uopte. Naprotiv, to to je ljudski rad vai kao njegova sutina, a to to je rad krojaa vai samo kao pojavni oblik ili odreeni oblik ostvarenja te njegove sutine. Ovaj quid pro quo je neizbean zato to rad, predstavljen u proizvodu rada, stvara vrednost samo ukoliko je bezrazlian ljudski rad, tako da se rad opredmeen u vrednosti jednog proizvoda uopte ne razlikuje od rada opredmeenog u vrednosti nekog razliitog proizvoda. To izvrtanje po kome ono to je ulno-konkretno ima znaenje samo pojavnog oblika apstraktno-opteg, umesto da, obrnuto, ono to je apstraktno-opte vai kao svojstvo konkretnog, karakterie izraz vrednosti. Ono istovremeno oteava poimanje tog izraza. Ako kaem: i rimsko pravo i nemako pravo su pravo, to je samo po sebi razumljivo. Ali ako kaem: pravo, taj apstraktni pojam, ostvdruje se u rimskom pravu i u nemakom pravu, u oba ta konkretna prava, onda ovaj odnos postaje mistian.
y) Trea osobenost ekvivalentskog oblika: privatan rad postaje oblik svoje suprotnosti, rad u neposredno drutvenom obliku
Proizvodi rada ne bi postali robe da nisu proizvodi samostalnih privatnih radova koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih. Drutvena povezanost tih privatnih radova materijalno postoji ako su oni karike u lancu jedne prirodne, drutvene podele rada, i stoga svojim proizvodima podmiruju razliite potrebe, ija sveukupnost ini isto
tako prirodan sistem drutvenih potreba. A ta materijalna drutvena povezanost privatnih radova, koji se obavljaju nezavisno jedni od drugih, posreduje se, ostvaruje se samo razmenom njihovih proizvoda. Stoga proizvod privatnog rada ima drutveni oblik samo ukoliko ima oblik vrednosti i, prema tome, i oblik razmenljivosti za druge proizvode rada. Neposredno drutveni oblik on ima kad je njegov sopstveni telesni ili prirodni oblik u isto vreme oblik njegove razmenljivosti za drugu robu, ili kad za drugu robu ima znaenje oblika vrednosti. A to se, kao to smo videli, za proizvod rada zbiva samo onda kad se on, na osnovu odnosa vrednosti druge robe prema njemu, nalazi u ekvivalentskom obliku ili u odnosu na drugu robu igra ulogu ekvivalenta. Ekvivalent ima neposredno drutveni oblik ukoliko ima oblik neposredne razmenljivosti za drugu robu, a taj oblik neposredne razmenljivosti on ima ukoliko za drugu robu ima znaenje tela vrednosti, dakle neeg jednakog. Prema tome, i odreen koristan rad sadran u njemu, ima znaenje rada u neposredno drutvenom obliku, tj. rada koji ima oblik jednakosti s radom sadranim u drugoj robi. Odreen, konkretan rad, kao to je rad krojaa, moe imati oblik jednakosti s raznorodnim radom sadranim u razliitoj robi, na primer platnu, jedino ako odreeni oblik vai kao izraz neega to stvarno predstavlja jednakost raznorodnih radova ili neto to je jednako u njima. A jednaki su samo ukoliko su ljudski rad uopte, apstraktni ljudski rad, tj. utroak ljudske radne snage. Dakle, kao to smo ve pokazali, zato to odreen konkretan rad sadran u ekvivalentu ima znaenje odreenog oblika ostvarenja ili pojavnog oblika apstraktnog ljudskog rada, on ima i oblik jednakosti sa drugim radom, i stoga je mada privatan rad, kao i svaki drugi rad koji proizvodi robe ipak rad u neposredno drutvenom obliku. Upravo stoga je i predstavljen u takvom proizvodu koji je neposredno razmenljiv za drugu robu. Obe poslednje osobenosti ekvivalentskog oblika postae nam jo razumljivije ako se vratimo velikom istraivau koji je prvi analizirao oblik vrednosti, kao i tolike oblike miljenja, drutva i prirode, i to u veini sluajeva s vie uspeha nego njegovi sledbenici u novije doba. To je Aristotel. Na prvom mestu Aristotel jasno kae da je novani oblik robe samo razvijeniji vid prostog oblika vrednosti, tj. izraavanja vrednosti neke robe ma kojom drugom robom, jer kae: 5 postelja = 1 kua (xXfoai TTUTE au-rl olxiaO ne razlikuje se od: D5 postelja = toliko i toliko novca
(xXiim 7tei)TE auxl . . . oaoo at TCUTE xXfoai).
Dalje, on uvia da odnos vrednosti koji se krije iza ovog izraza vrednosti, sa svoje strane uslovljava da kua i postelja budu uzete kao kvalitativno jednake, i da se ove ulno razline stvari bez takve jednakosti svoje sutine ne bi mogle dovesti u meusoban odnos kao samer-
694 Prilog.
Ijive veliine. Bez jednakosti ne moe biti razmene, veli on, a jednakosti nema bez samerljivosti (OUT' ICT6T7]<; (ATJ oucr)<; dUjj-jiSTptat;)-
Ali ovde zapinje Aristotel i die ruke od dalje analize oblika vrednosti. Ali je doista nemogue (ifj (xev otv dtXyjSeta aSuvarov) da ovako raznorodne stvari budu samerljive, tj. kvalitativno jednake. Ovo izjednaenje moe da bude samo neto to je pravoj prirodi stvari tue, dakle samo nuno ispomaganje u praktinoj potrebi. Aristotel nam, dakle, sam kae o ta se razbila njegova dalja analiza, naime o to to mu je nedostajao pojam vrednosti. ta je ono jednako, tj. ona zajednika supstancija koja u izrazu vrednosti postelje predstavlja kuu kao postelju? Takvo neto doista ne moe postojati, kae Aristotel. Zato? Kua predstavlja neto jednako s posteljom ukoliko predstavlja zbilja ono to je jednako u jednome i u drugome, u postelji i u kui. A to je ljudski rad. A da su u obliku robnih vrednosti svi radovi izraeni kao jednak ljudski rad, pa time i kao radovi jednake vrednosti, Aristotel nije mogao proitati iz samog oblika vrednosti, jer je grko drutvo poivalo na robovskom radu, usled ega mu je nejednakost ljudi i njihovih radnih snaga bila prirodna osnovica. Tajna izraza vrednosti, jednakost i jednako vaenje svih radova jer su i ukoliko su ljudski rad uopte, ta se tajna moe odgonetnuti tek kad pojam jednakosti ljudi postane vrsta narodna predrasuda. A ovo je moguno tek u drutvu u kome je robni oblik opti oblik proizvoda rada, u kome su, dakle, i uzajamni odnosi ljudi kao vlasnika roba vladajui drutveni odnosi. Genije pokazuje svoj sjaj ba u tome to je otkrio odnos jednakosti u izrazu vrednosti roba. Jedino ga je istorijski okvir drutva u kojem je iveo spreio da iznae u emu se taj odnos jednakosti doista sastoji.
8) etvrta osobenost ekvivalentskog oblika: fetilizam oblika robe je upadljiviji u ekvivalentskom nego u relativnom obliku vrednosti
To to su proizvodi rada, takve korisne stvari kao to su kaput, platno, penica, gvoe itd., vrednosti, odreene veliine vrednosti i uopte robe predstavlja osobine koje su im, naravno, svojstvene samo u naem optenju a ne od prirode date kao to su to, na primer, osobina biti teak ili odravati toplotu ili hraniti se. Ali u naem optenju ove stvari se meusobno odnose kao robe. One su vrednosti, merljive su kao veliine vrednosti i njihova zajednika osobina to to predstavljaju vrednost postavlja ih u meusobni odnos vrednosti. Kad kaemo da je, npr. 20 arina platna 1 kaput ili da 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, time samo izraavamo da se 1) razni radovi potrebni za proizvodnju ovih stvari podjednako priznaju kao ljudski rad; 2) da se koliina rada utroena za njihovu proizvodnju meri po odreenim drutvenim zakonima i 3) da kroja i tka stupaju u odreen drutveni proizvodni odnos. To je odreen drutveni odnos proizvoaa u kome oni svoje razliite korisne vrste rada izje-
nauju kao ljudski rad. Ali to je isto tako i odreen drutveni odnos proizvoaa u kome oni veliinu svoga rada mere vremenom u kome se troi ljudska radna snaga. Ali u naem optenju te drutvene karakteristike njihovog sopstvenog rada ine im se kao drutvene prirodne osobine, kao predmetne odredbe samih proizvoda rada; jednakost ljudskih radova ini im se kao osobina vrednosti proizvoda rada, mera
rada,
kao
drutveno potrebnim radnim vremenom, ini im se proizvoda rada i najzad, drutveni odnos proizvoaa posredstvom njihovih radova ini im se kao odnos vrednosti ili drutveni odnos tih stvari, proizvoda rada. Upravo stoga im se proizvodi rada ine kao robe, kao ulno nedokuive ili drutvene stvari. Tako, svetlosni utisak neke stvari na nerv vida ne pokazuje se kao subjektivan nadraaj samog nerva vida ve kao predmetni oblik neke stvari van oka. Ali pri gledanju jedna stvar, spoljanji predmet, stvarno baca svetlost na drugu stvar, oko. To je fiziki odnos meu fizikim stvarima. Nasuprot tome, robni oblik i odnos vrednosti proizvoda rada nemaju apsolutno nikakve veze s njihovom fizikom prirodom i odnosima meu stvarima koji odatle proizlaze. Ovde samo odreeni drutveni odnos meu samim ljudima dobija za njih fantasmagorian oblik odnosa meu stvarima. Stoga, da bismo nali analogiju, moramo pribei maglovitoj sferi religioznog sveta. Tu se proizvodi ljudskog uma pojavljuju kao samostalni likovi, koji su obdareni sopstvenim ivotom i stoje u odreenom meusobnom odnosu i odnosu sa drugim ljudima. To isto se dogaa s proizvodima ljudske ruke u svetu robe. To ja nazivam fetiizmom, koji prianja za proizvode rada im se proizvedu kao roba koji je, dakle, neodvojiv od robne
veliina vrednosti proizvodnje.
odreena
fetiki karakter je upadljiviji kod ekvivalentskog oblika nego relativnog oblika vrednosti. Relativni oblik vrednosti neke robe dobija se posrednim putem, naime kroz njen odnos prema drugoj robi. Tim oblikom vrednosti izraena je vrednost robe kao neto to je sasvim razliito od njenog sopstvenog ulnog bia. A time je istovremeno reeno i to da vrednosno bie moe biti odnos, tu samoj stvari i da, stoga, njen odnos vrednosti prema nekoj drugoj stvari moe biti samo pojavni oblik nekog drutvenog odnosa, skrivenog u tome. Stvari stoje obrnuto kod ekvivalentskog oblika. On se sastoji upravo u tome to telesni ili prirodni oblik neke robe neposredno vai kao drutveni oblik, kao oblik vrednosti za drugu robu. Dakle, u okviru naeg optenja ini se da je drutvena prirodna osobina neke stvari, osobina koja joj je data od prirode, to to ona ima ekvivalentski oblik i stoga se u onom vidu u kome ulno postoji moe neposredno razmenjivali za druge stvari. A zato to je u okviru izraza vrednosti robe A ekvivalentski oblik od prirode dat robi B, ini se da je on i van tog odnosa od prirode dat toj robi. Otuda, na primer, zagonetni karakter zlata, kome kao da je, Taj kod pored njegovih drugih prirodnih osobina, svetle boje, specifine teine, neoksidisanja na vazduhu itd., od prirode dat i ekvivalentski
696 Prilog.
oblik ili drutveno sve druge robe.
svojstvo
da
se
moe neposredno razmenjivali
za
4. Kad god se pojavljuje samostalno, vrednost ima

oblik razmenske vrednosti
Izraz vrednosti ima dva pola, relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik. to se tie robe koja funkcionie kao ekvivalent, ona za drugu robu ima znaenje vida vrednosti, tela u neposredno razmenIjivom obliku razmenskoj vrednosti. A roba ija je vrednost relativno izraena ima oblik razmenske vrednosti, poto se 1) njeno vrednosno bie pokazuje zahvaljujui sposobnosti nekog drugog robnog tela da se razmenjuje za nju; poto se 2) njena veliina vrednosti izraava srazmerom u kojoj se ona druga roba razmenjuje za nju. Razmenska vrednost je, stoga, uopte samostalan pojavni oblik vrednosti robe. 5. Prost oblik vrednosti robe je prost pojavni oblik suprotnosti
sadranih u robi: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti
U odnosu vrednosti platna prema kaputu prirodan oblik platna ima znaenje samo vida upotrebne vrednosti, a prirodan oblik kaputa ima znaenje samo oblika vrednosti ili vida razmenske vrednosti. Prema tome, unutranja suprotnost upotrebne vrednosti i vrednosti sadrana u robi izraava se spoljanjom suprotnou, tj. odnosom dveju roba, o kojih jedna neposredno ima znaenje samo upotrebne vrednosti, a druga neposredno samo razmenske vrednosti, ili gde su te dve suprotne odredbe, upotrebna vrednost i razmenska vrednost, polarno razdeljene meu robama. Ako kaem: kao roba platno je upotrebna vrednost i razmenska vrednost, onda je to moj sud o prirodi robe steen analizom. Nasuprot tome, u izrazu 20 arina platna = 1 kaput ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput, samo platno kae za sebe da je 1) upotrebna vrednost (platna), 2) od nje razliita razmenska vrednost (neto jednako kaputu) i 3) jedinstvo te dve razlike, dakle roba. 6. Prost oblik vrednosti robe je prost robni oblik proizvoda rada U svom prirodnom obliku proizvod rada donosi sobom na svet i oblik neke upotrebne vrednosti. Njemu je, prema tome, potreban jo samo oblik vrednosti da bi imao oblik robe, tj. da bi se pojavio
Stoga robe.
kao jedinstvo suprotnosti
upotrebna vrednost i razmenska vrednost.
je
razvitak
oblika
vrednosti
identian
razvitkom
oblika
7. Odnos izmeu oblika robe i novanog oblika Ako se umesto

20 arina platna = 1 kaput ili 20 arina platna vrede koliko 1 kaput
stavi
20 arina platna = 2 ili 20 arina platna vrede 2, onda se ve vidi da novani oblik nije nita drugo do razvijeniji vid prostog oblika vrednosti robe, dakle prostog robnog oblika proizvoda rada. A zato to je samo razvijeni oblik robe, novani oblik oevidno potie od prostog oblika robe. Stoga, im se shvati ovaj poslednji, ostaje jo samo da se posmatra niz metamorfoza krOz koje mora proi prost oblik robe: 20 arina platna 1 kaput da bi dobio ovakav vid: 20 arina platna 2.
na prvi pogled
8. Prost relativni oblik vrednosti i pojedinaan ekvivalentski oblik Izraz vrednosti u kaputu daje platnu oblik vrednosti po kome se ono samo kao vrednost razlikuje od sebe samog kao upotrebne vrednosti. Taj oblik stavlja platno samo u odnos prema kaputu, tj. prema bilo kojoj pojedinoj, od njega samog razliitoj vrsti robe. Ali kao vrednost, platno je isto to i sve druge robe. Stoga njegov oblik vrednosti mora biti i takav oblik koji ga stavlja u odnos kvalitativne jednakosti i kvantitativne proporcionalnosti prema svim drugim robama. Prostom relativnom obliku vrednosti jedne robe odgovara pojedinaan ekvivalentski oblik neke druge robe. Ili, roba u kojoj se izraava vrednost funkcionie ovde samo kao pojedinaan ekvivalent. Tako kaput u relativnom izrazu vrednosti platna ima samo ekvivalentski oblik ili oblik neposredne razmenljivosti u odnosu na ovu pojedinanu vrstu robe platno. 9. Prelaz od prostog oblika vrednosti u razvijeni oblik vrednosti Prost oblik vrednosti uslovljava da se vrednost neke robe izraava samo u jednoj, svejedno kojoj, robi druge vrste. Dakle, ako je vrednost platna izraena u gvodu ili u penici itd., onda se dobija isti prost relativan izraz vrednosti platna kao i onda kada je ona izraena u robi kaput. Prema tome, zavisno od toga da li platno stupa u odnos vrednosti s ovom ili onom drugom robom, dobijaju se razliiti
698 Prilog
prosti relativni izrazi vrednosti platna. Potencijalno, platno ima onoliko razliitih prostih izraza vrednosti koliko postoji i roba razliitih od njega. U stvari, njegov potpuni relativni izraz vrednosti ne sastoji se u jednom jedinom prostom relativnom izrazu vrednosti, ve u zbiru
njegovih prostih relativnih izraza vrednosti. Tako dobijamo:
II. Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti

20 arina platna 1 kaput, ili 10 funti aja, ili = 40 funti kafe, ili = 1 kvarter penice, ili 2 une zlata, ili = 1l2 tone eleza ili = itd.
1. Beskonanost niza Ovaj niz prostih relativnih izraza vrednosti moe se po svojoj prirodi stalno produavati, ili, on se nikad ne zavrava jer se stalno javljaju nove vrste robe, a svaka nova vrsta robe ini materijal za nov izraz vrednosti. 2. Razvijeni relativni oblik vrednosti Vrednost neke robe, na primer platna, izraena je sad nebrojenim drugim elementima robnog sveta. Svako drugo robno telo postaje ogledalo vrednosti platna. Tek sada se sama ova vrednost uistinu pokazuje kao koagulat ljudskog rada uopte. Jer rad koji stvara vrednost platna izrino je predstavljen kao rad s kojim je svaki drugi ljudski rad jednak, ma kakav mu bio prirodan oblik, makar se, dakle, opredmetio u kaputu ili u penici, ili u elezu ili u zlatu itd. Zbog toga, posredstvom svog oblika vrednosti, platno sada i stoji u drutvenom odnosu ne samo s jednom pojedinanom drukijom vrstom robe, ve s robnim svetom. Kao roba, ono je graanin ovog sveta. Ujedno nam beskrajni niz izraza robne vrednosti kae i to da je njoj svejedno u kojem e se posebnom obliku upotrebne vrednosti pokazivati. 3. Poseban ekvivalentski oblik Svaka roba, kaput, aj, penica, elezo itd. vai u izrazu vrednosti platna kao ekvivalent, a stoga i kao telo vrednosti. Odreeni prirodni
oblik
svake od ovih roba sada je jedan poseban ekvivalentski oblik mnogih drugih. Na isti nain, raznolike, odreene, konkretne, korisne vrste rada, sadrane u raznim robnim telima, vae sada kao isto toliko posebnih oblika u kojima se ostvaruje odnosno ispoljava prost ljudski rad. pored 4. Nedostaci razvijenog ili potpunog oblika vrednosti Prvo, relativni izraz vrednosti platna nedovren je, jer je sainjen od niza koji se nikad ne zavrava. Drugo, on predstavlja mozaik razjedinjenih i raznovrsnih izraza vrednosti. Najzad, ako se, kao to i mora biti, relativna vrednost svake robe izrazi u ovom razvijenom obliku, onda je relativni oblik vrednosti svake robe beskrajan niz izraza vrednosti, niz razliit od relativnog oblika vrednosti svake druge robe. Nedostaci razvijenog relativnog oblika vrednosti ogledaju se u ekvivalentskom obliku koji mu odgovara. Poto je ovde prirodni oblik svake pojedine robne vrste poseban ekvivalentski oblik pored nebrojenih drugih posebnih ekvivalentskih oblika, to uopte postoje samo ogranieni ekvivalentski oblici, koji se svi uzajamno iskljuuju. Isto tako, odreena, konkretna, korisna vrsta rada koja se sadri u svakom posebnom robnom ekvivalentu, samo je poseban, dakle ne iscrpan oblik ispoljavanja ljudskog rada. Istina, ceo skup tih posebnih pojavnih oblika ini potpun ili totalan pojavni oblik u kome se taj rad ispoljava. Ali to znai da on nema jedinstvenog oblika u kome bi se ispoljio. 5. Prelaz od potpunog oblika vrednosti u opti oblik vrednosti Meutim, potpun ili razvijen relativni oblik vrednosti sastoji se iz zbira prostih relativnih izraza vrednosti, ili jednaina prvog oblika, kao: 20 arina platna = 1 kaput 20 arina platna = 10 funti aja itd. Ali svaka ova jednaina sadri i identinu obrnutu jednainu: 1 kaput = 20 arina platna 10 funti aja 20 arfina platna itd. I doista: kad vlasnik platna razmeni svoju robu za mnoge druge robe, pa usled toga vrednost svoje robe izrazi u nizu drugih roba, onda nuno i on i mnogi drugi vlasnici roba moraju da razmene svoje robe za platno, pa da stoga vrednost svojih raznih roba izraze istom treom robom, platnom. Kad, dakle, obrnemo red: 20 arina platna = 1 kaput, ili = 10 funti aja, ili = itd., tj. izrazimo obrnut odnos koji se ve po sebi, implicite, sadri u tom nizu, onda dobijamo: samo
700 Prilog
1 kaput 10 funti aja 40 funti kafe 1 kvarter penice 2 une zlata y2 tone eleza x robe A itd. robe
III. Opti oblik vrednosti
20 arina platna
1. Izmenjeni vid relativnog oblika vrednosti Relativni oblik vrednosti ima sada sasvim izmenjen vid. Sve izraavaju svoju vrednost 1) prosto, naime u jednom jedinom drugom robnom telu, 2) jedinstveno, tj. u jednom istom drugom robnom telu. Njihov oblik vrednosti je prost i zajedniki, tj. opti. Za sva raznorodna robna tela platno sada vai kao njihov zajedniki i opti vid vrednosti. Oblik vrednosti neke robe, tj. izraz njene vrednosti u platnu ini da se ta roba sada razlikuje ne samo kao vrednost robe
od svog sopstvenog bia kao predmeta upotrebe, tj. od svog sopstvenog prirodnog oblika, ve je istovremeno stavlja kao vrednost u odnos prema svim drugim robama, prema svim robama kao jednakim s njom. Stoga u tom obliku vrednosti roba ima optedrutveni oblik. samo na osnovu svog opteg karaktera oblik vrednosti odgovara pojmu vrednosti. Oblik vrednosti je morao biti takav oblik u kome se robe jedna za drugu pojavljuju kao prost koagulat bezrazlinog, jednorodnog ljudskog rada, tj. kao stvarstveni izrazi jedne iste supstancije rada. To je sada postignuto. Jer sve one su izraene kao materijalizacija jednog istog rada, rada sadranog u platnu, ili kao jedna ista materijalizacija rada, naime kao platno. Na taj nain one su kvalitativno izjednaene. U isto vreme one su kvantitativno uporedene ili predstavljene jedna za drugu kao odreene veliine vrednosti. Na primer, 10 f. aja =20 arina platna, i 40 f. kafe = 20 arina platna. Dakle, 10 f. aja = 40 f. kafe. Ili u 1 f. kafe nalazi se samo % od one koliine supstan-
cije vrednosti, rada, koja se nalazi u 1 f. aja. 2. Izmenjeni vid ekvivalentskog oblika
Posebni ekvivalentski oblik se sada dalje razvio u opti ekvivalentski oblik. Ili, roba koja se nalazi u ekvivalentskom obliku je sada
opti ekvivalent. Kako prirodan oblik robnog tela platno vai kao vid vrednosti svih drugih roba, on je sada oblik njene neutralnosti ili neposredne razmenljivosti za sve elemente robnog sveta. Dakle, njegov prirodan oblik je istovremeno njen opti drutveni oblik.
Za sve druge robe, iako su one proizvodi raznih radova, platno ima znaenje pojavnog oblika rada sadranog u njima samima i, prema tome, otelotvorenja istorodnog, bezrazlinog ljudskog rada. Dakle, tkanje, ta posebna konkretna vrsta rada, sada, na osnovu odnosa vrednosti robnog sveta prema platnu, ima znaenje opteg i neposredno iscrpnog oblika ostvarenja apstraktnog ljudskog rada, tj. utroka ljudske radne snage uopte. Privatan rad, sadran u platnu, ima upravo zato znaenje rada koji se nalazi neposredno u optedrutvenom obliku ili obliku jednakosti sa svim drugim radovima. Prema tome, ako neka roba ima opti ekvivalentski oblik ili funkcionie kao opti ekvivalent, njen prirodan ili telesni oblik ima znaenje vidne inkarnacije, opteg drutvenog uahurivanja svakog ljudskog rada. 3. Ravnomernost razvitka relativnog oblika vrednosti i
ekvivalentskog oblika
Stepenu razvitka relativnog oblika vrednosti odgovara stepen razvitka ekvivalentskog oblika. Ali i ovo treba dobro upamtiti razvitak ekvivalentskog oblika predstavlja samo izraz i rezultat razvitka relativnog oblika vrednosti. Inicijativa potie od ovog poslednjeg. Prost relativan oblik vrednosti izraava vrednost neke robe samo u jednoj jedinoj drugoj vrsti robe, svejedno kojoj. Roba tako dobija samo oblik vrednosti za razliku od svog sopstvenog oblika upotrebne vrednosti ili prirodnog oblika. I njen ekvivalent sadri samo pojedinaan ekvivalentski oblik. Razvijen relativan oblik vrednosti izraava vrednost neke robe u svim drugim robama. Stoga one dobijaju oblik mnogih posebnih ekvivalenata ili poseban ekvivalentski oblik. Najzad, robni svet daje sebi jedinstven, opti, relativan oblik vrednosti na taj nain to iskljuuje iz svoje sredine jednu jedinu vrstu robe u kojoj sve druge robe zajedniki izraavaju svoju vrednost. Na taj nain iskljuena roba postaje opti ekvivalent, ili ekvivalentski oblik postaje
opti ekvivalentski oblik.
4. Razvitak polarnosti relativnog oblika vrednosti

i ekvivalentskog oblika Polarna suprotnost ili neraskidiva uzajamna povezanost i, isto tako, stalna uzajamna iskljuivost relativnog oblika vrednosti i ekvi-
702 Prilog
valentskog oblika tako da se 1) neka roba ne moe nalaziti u jednom obliku a da se druga roba ne nalazi u suprotnom obliku, i 2) da se jedna roba im se nalazi u jednom obliku, istovremeno u istom tom izrazu vrednosti ne moe nalaziti u drugom obliku ta polarna suprotnost oba momenta izraza vrednosti razvija se i jaa u istoj onoj meri u kojoj se oblik vrednosti razvija i usavrava. U obliku I iskljuuju se ve oba oblika, ali samo formalno. Zavisno od toga da li se ova jednaina ita sleva nadesno ili zdesna nalevo, svaki od ova dva robna ekstrema, platno i kaput, nalaze se podjednako as u relativnom obliku vrednosti as u ekvivalentskom obliku. Ovde je jo teko uhvatiti polarnu suprotnost. U obliku II bilo koja vrsta robe moe uvek potpuno razviti svoju relativnu vrednost ili ona sama ima razvijeni relativni oblik vrednosti samo zato to se i ukoliko se sve druge robe prema njoj nalaze u ekvivalentskom obliku.
Najzad, u obliku III robni svet ima optedrutven relativan oblik vrednosti samo zato to su i ukoliko su sve robe koje u njega spadaju iskljuene iz ekvivalentskog oblika ili oblika neposredne razmenljivosti. Obrnuto, roba koja se nalazi u optem ekvivalentskom obliku ili figurira kao opti ekvivalent, iskljuena je iz jedinstvenog a stoga i opteg relativnog oblika vrednosti robnog sveta. Ako bi se elelo da i platno, tj. bilo koja roba koja se nalazi u optem ekvivalentskom obliku, uestvuje istovremeno i u optem relativnom obliku vrednosti, onda bi se ona morala odnositi prema samoj sebi kao ekvivalent. Tada dobijamo: 20 arina platna = 20 arina platna, tautologiju u kojoj nije izraena ni vrednost ni veliina vrednosti. Da bismo izrazili relativnu vrednost opteg' ekvivalenta, moramo obrnuti oblik III. Taj ekvivalent nema nikakav relativan oblik vrednosti zajedniki sa drugim robama, ve se njegova vrednost relativno izraava u beskonanom nizu svih drugih robnih tela. Tako se sada razvijen relativni oblik vrednosti ili oblik II javlja kao specifian relativni oblik vrednosti one robe koja igra ulogu
opteg ekvivalenta.
5. Prelaz od opteg oblika vrednosti u novani oblik

Opti ekvivalentski oblik je oblik vrednosti uopte. Prema tome, on moe pripadati svakoj robi, ah uvek samo ako je ona iskljuena iz sredine svih drugih roba. Ipak, ve i sama razlika oblika izmeu oblika II i III pokazuje neto svojstveno ega nije bilo u oblicima I i II. Naime, u razvijenom obliku vrednosti (oblik II) jedna roba iskljuuje sve druge da bi u njima izrazila sopstvenu vrednost. To iskljuenje moe biti isto subjektivan proces, na primer proces vlasnika platna, koji vrednost svoje sop-
stvene robe procenjuje u mnogim drugim robama. Nasuprot tome, neka roba se nalazi u optem ekvivalentskom obliku (oblik III) samo zato to i ukoliko nju samu kao ekvivalent iskljuuju sve druge robe. Ovde je iskljuenje objektivan proces, nezavisan od iskljuene robe. Stoga u istorijskom razvitku oblika robe opti ekvivalentski oblik moe naizmenino da pripada as jednoj as drugoj robi, ali neka roba nikad stvarno ne funkcionie kao opti ekvivalent ukoliko njeno iskljuenje, a stoga i njen ekvivalentski oblik nisu rezultat jednog objektivnog drutvenog procesa. Opti oblik vrednosti je razvijen oblik vrednosti a stoga i razvijen oblik robe. Materijalno sasvim razliiti proizvodi rada ne mogu imati potpun oblik roba, pa stoga ni funkcionisati u procesu razmene kao roba ako nisu predstavljeni kao stvarstveni izrazi jednog istog ljudskog rada. To znai, da bi dobili potpun oblik roba, moraju dobiti jedinstven, opti relativan oblik vrednosti. Ali taj jedinstven relativan
oblik vrednosti oni mogu dobiti samo na taj nain to iz svoje sopstvene sredine iskljuuju jednu odreenu vrstu robe kao opti ekvivalent. I tek od onog trenutka kad se to iskljuenje konano svede na jednu specifinu vrstu robe, jedinstven relativan oblik vrednosti dobija objektivnu vrstinu i optedrutvenu Vanost. Sad ta posebna roba, s ijim je prirodnim oblikom ekvivalentski oblik drutveno srastao, postaje novana roba, tj. funkcionie kao novac. Ona dobija specifinu drutvenu funkciju, a stoga i drutveni monopol da u okviru robnog sveta igra ulogu opteg ekvivalenta. Izmeu roba koje u obliku II figuriu kao posebni ekvivalenti platna, a koje u obliku III zajedniki platnom izraavaju svoju relativnu vrednost, jedna odreena roba, zlato, istorijski je osvojila to povlaeno mesto. Zbog toga, kad u obliku III na mesto robe platno stavimo robu zlato, dobijamo:
IV. Novani oblik

20 arina platna 1 kaput 10 funti aja 40 funti kafe 1 kvarter penice y2 tone eleza x robe A itd. robe
2 une zlata
704 Prilog.
1. Razlika izmeu prelaza od opteg oblika vrednosti u

novani oblik i ranijih prelaza u razvitku
Pri prelazu iz oblika I u oblik II i iz oblika II u oblik III, zbivaju se bitne promene. Naprotiv, oblik IV ni u emu se ne razlikuje od oblika III osim u tome to se sada namesto platna zlato nalazi u obliku opteg ekvivalenta. U obliku IV zlato ostaje ono to je platno bilo u obliku III opti ekvivalent. Napredak je samo u tome to je sada oblik neposredne opte razmenljivosti, ili oblik opteg ekvivalenta, drutvenom navikom konano srastao sa specifinim prirodnim oblikom robe zlata. Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato to je ranije pred njih istupalo kao roba. Kao i sve druge robe, i ono je funkcionisalo kao ekvivalent, bilo kao pojedinani ekvivalent u izdvojenim inovima razmene, bilo kao posebni ekvivalent pored drugih ekvivalenata roba. Postepeno, zlato je u uim ili irim krugovima stalo funkcionisati kao opti ekvivalent. im je osvojilo monopol toga mesta u izrazu vrednosti robnog sveta, ono je postalo novanom robom, a tek od asa kada je ve postalo novanom robom razlikuje se oblik IV od oblika III, drugim reima opti oblik vrednosti pretvorio se u
novani oblik.
2. Pretvaranje opteg relativnog oblika vrednosti u oblik cene

Prost relativni izraz vrednosti neke robe, na primer platna, dat u robi koja ve funkcionie kao novana roba, na primer u zlatu, jeste oblik cene. Prema tome je cenovni oblik platna: 20 arina platna = 2 une zlata, ili ako su 2 funte sterlinga monetarno ime dveju uni zlata, 20 arina platna = 2.
3. Prost oblik robe predstavlja tajnu novanog oblika Vidi se da pravi novani oblik ne predstavlja nikakvu tekou. im se otkrije opti ekvivalentski oblik, ne treba mnogo lupati glavu da bi se shvatilo da se taj ekvivalentski oblik fiksira za neku specifinu vrstu robe kao to je zlato, utoliko pre to opti ekvivalentski oblik po svojoj prirodi uslovljava drutveno iskljuenje jedne odreene vrste robe od strane svih drugih roba. Re je jo samo o tome da to iskljuenje dobije objektivno drutvenu konsistenciju i optu Vanost; stoga ono niti naizmenino pogaa razliite robe niti ima isto lokalan
u posebnim sferama robnog sveta. Ono to je teko u pojmu novanog oblika ograniava se na poimanje opteg ekvivalentskog oblika, dakle samog opteg oblika vrednosti, oblika III. Ali oblik III razreava sve kad krenemo unazad, u obliku II, a konstitutivni element oblika II je oblik I: 20 arina platna = l kaput ili x roba A = y roba B. Ako znamo ta su upotrebna vrednost i razmenska vrednost, videemo da je taj oblik I najprostiji, najnerazvijeniji nain da se bilo Koji proizvod rada, na primer platno, predstavi kao roba, tj. kao jedinstvo suprotnosti: upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Tada je lako otkriti i niz metamorfoza kroz koje mora proi prost oblik robe: 20 arina platna = 1 kaput, da bi dobio svoj potpuni oblik: 20 arina plama = 2, tj.
novani oblik.
znaaj samo
Dodatak
709
Citati na jeziku originala

1. ODELJAK
Str. 43 Belek a
Str. 43 Bel. 3 Str. 44 Bel. 4
Str. 44 Bel. 6
Str. 44 Bel. 7 Str. 47 Bel. 10 Str. 50 Bel. 13
Str. 53 Bel. 16
Desire implies want; it is the appetite of the mind, and as natural as hunger to the body . . . the greatest number (of things) have their value from supplying the wants of the mind. (Nicholas Barbon, A Discourse on coining the new money lighter. In answer to Mr. Lockes ,Considerations ett*., London 1696, p. 2, 3.) Things have an intrinsick vertue ( . . . ) which in all places have the same vertue; as the loadstone to attract iron (ibidem, p. 6). The natural worth of anything consists in its fitness to supply the necessities, or serve the conveniences of human life. (John Locke, Some considerations on the consequences of the lowering of interest, 1691, [in:] Works, edit. London 1777, v. II, p. 28.) La valeur consiste dans le rapport dchange qui se trouve entre telle chose et telle autre, entre telle mesure dune production et telle mesure dune autre. (Le Trosne, De Vintiret social, [in:] Physiocrates*, d. Daire, Paris 1846, p. 889.) Nothing can have an intrinsick value (N. Barbon, ibidem, p. 6). The value of a thing/is just as much as it will bring.! 24! Toutes les productions dun mSme genre ne forment proprement qu une masse, dont le prix se determine en gnral et sans gard aux circonstances particulieres.* (Le Trosne, ibidem, p. 893.) Tutti i fenomeni delluniverso, sieno essi prodotti della mano deli uomo, ovvero delle universal) leggi della fisica, non ci danno idea di attuale creazione, ma unicamente di una modificazione della materia. Accostare e separare sono gli unii elementi che lingegno umano ntrova analizzando lidea della riproduzione; e tanto e riproduzione di valore ( . . . ) e di ricchezza se la terra, laria e lacqua ne campi si trasmutino in grano, come se colla mano deli uomo il glutine di un insetto si trasmuti in velluto ovvero alcuni pezzetti di metallo si organi zzino a formare una ripetizione.* (Pietro Verri, Meditazioni sulla economia politica prvi put tampano 1771. u seriji P. Custodija Scrittori classici italiani di economia politica, Parte moderna*, t. XV, p. 21, 22.) One man has employed himself a week in providing this necessary of life. . . and he that gives him some other in exchange, cannot make a better estimate of what is a proper equivalent, than by computing what cost him just as much labour and time: which in effect is no more than exchanging one ' mans labour in one thing for a time certain, for another mans labour in another thing for the same time. (Some thoughts on the interest of money in general etc., p. 39.)
710 Dodatak Str. 56 The command of quantity .. . constitutes value. ([S.Bailey,] Money Bel. 17 and its vicissitudes, London 1837, p. 11.) Str. 66 The value of any commodity denoting its relation in exchange, we Bel. 23 may speak of it as .. . corn-value, cloth-value, according to the commodity with which it is compared; and then there are a thousand different kinds of value, as many kinds of value as there are commodities in existence, and all are equally real and equally nominal. ([S. Bailey,] A critical dissertation on the nature, measures, and causes of value; chiefly in reference to the writings of Air. Ricardo and his followers. By the author of essays on the formation etc. of opinions, London 1825, p. 39.) Str. 81 As it is certain that our physical and moral faculties are alone our Bel. 31 original riches, the employment of those faculties, labour of some kind, is our original treasure, and it is always from this employment that all those things are created which we call riches. ... It is certain too, that all those things only represent the labour which has created them, and if they have a value, or even two distinct values, they can only derive them from that (the value) of the labour from which they emanate. (Ricardo, The principles of pol. econ., 3. ed., Lond. 1821, p. 334.) Str. 82 Les conomistes ont une singulire mani ere de procder. II ny a pour Bel. 33 eux que deux sortes dinstitutions, celles de lart et celles de la nature. Les institutions de la fodalit sont des institutions artificielles, celles de la bourgeoisie sont des institutions naturelles. Ils ressemblent en ceci aux theologiens, qui eux aussi tablissent deux sortes de religions. Toute religion qui nest pas la leur est une invention des hommes, tandis que leur propre religion est une manation de dieu. Ainsi il y a eu de lhistoire, mais il ny en a plus. (Karl Marx, Misere de la philosophie. Reponse a la Philosophie de la misire de M. Proudhon, 1847, p. 113.) Str. 89 I metalli. . . naturalmente moneta. (Galiani, Della moneta, u CusBel. 42 todijevoj zbirci, Parte moderna, t. Ill, p. 137.) tr. 90 I1 danaro b la merce universale.* (Verri, ibidem, p. 16.) Bel. 44 Str. 90 Silver and gold themselves, which we may call by the general name Bel. 45 of Bullion, are... commodities. . . raising and falling in. . . value.. . Bullion then may be reckoned to be of higher value, where the smaller weight will purchase the greater quantity of the product or manufacture of the country etc. ([S. Clement,] A discourse of the general notions of money, trade, and exchange, as they stand in relations each to other. By a merchant, London 1695, p. 7.) Silver and gold, coined or uncoined, tbo they are used for a measure of all other things, are no less a commodity than wine, oyl, tobacco, cloth or stuffs. ([J. Child,] A discourse concerning trade, and that in particular of the East-Indies etc., London 1689, p, 2.) The stock and riches of the kingdom cannot properly be confined to money, nor ought gold and silver to be excluded from being merchandize. ([Th. Papillon,] The East-India-trade a most profitable trade, London 1677, p. 4.) Str. 90 Loro e largento hanno valore come metalli anteriore all essere moBel. 46 neta. (Galiani, ibidem, [p. 72].) Str. 91 Largent en* (des denres) est le signe.* (V. de Forbonnais, Elements Bel. 47 du commerce, nouv. dit., Leyde 1766, t. II, p. 143.) Comme signe il est attir par les denres.* (ibidem, p. 155) Largent est un signe dune chose et la reprsente.* (Montesquieu, Esprit des lois,. Oeuvres*, London 1767, t. II, p. 3.)
Citati na jeziku originala 711 Largent nest pas simple signe car il est lui-mSme richesse; il ne reprsente pas les valeurs, il les quivaut. (Le Trosne, ibidem, p. 910.) Quaucun puisse ni doive faire doute, que k nous et & notre maj est royale nappartienne seulement... le mestier, le fait, ltat, la provision et toute lordonnance des monnaies, de donner tel cours, et pour tel prix comme il nous plait et bon nous semble.* (Philippe de Valois u jednom dekretu iz 1346.) Pecunias vero nulli emere fas erit, nam in usu publico constitutas oportet non esse mercem. Str. 91 If a man can bring to London an ounce of silver out of the earth in Bel. 48 Peru, in the same time that he can produce a bushel of com, then one is the natural price of the other; now if by reason of new and more easie mines a man can procure two ounces of silver as easily as he formerly did one, the corn will be as cheap at 10 shillings the bushel, as it was before at 5 shillings, caeteris paribus. * (William Petty, A treatise of taxes and contributions, London 1667, p.31.) Str. 94 In this case ( . . . ) . . . they licked it (the thing represented to them) Bel. 51 twice to their tongues, after which they seemed to consider the bargain satisfactorily concluded.!425 Str. 96 Our coinage was originally adapted to the employment of silver only Bel. 54 hence an ounce of silver can always be divided into a certain adequate number of pieces of coin; but as gold was introduced at a later period into a coinage adapted only to silver, an ounce of gold cannot be coined into an adequate number of pieces. (Maclaren, History of the currency, London 1858, p.16.) Str. 98 Le monete le quali oggi sono ideali sono le piu antiche dogni nazione, Bel. 58 e tutte furono un tempo reali, e perch erano reali con esse si contava. (Galiani, Della moneta, p. 153.) Str. 98 This is falsifying a measure, not establishing a standard. (David Bel. 59 Urquhart, Familiar words, p. 105.) Str. 99 If the wealth of a nation could be decupled by a proclamation, it were Bel. 62 strange that such proclamations have not long since been made by our Governors. ([Petty, Quantulumcunque concerning money. To the Lord Marquis of Halifax, 1862,] p. 36.) Str. 99 Ou bien, il faut consentir a dire quune valeur dun million en argent Bel. 63 vaut plus quune valeur gale en marchandises. (Le Trosne, ibidem, p. 919), dakle quune valeur vaut plus quune valeur gale. Str. 102 Ex 8k tou... 7rup6? avxa|j.d(3ea.!>ai ttAvtcc cpvjalv o 'HpdocXeixoi;, xal Bel. 65 7rup amav-rtov, uanep ^puaou xp*)(J-aTa xal /prjjjtaTcov (F- Lassalle, Die Philosophie Herakleitos des Dunkeln, Berlin 1858, Bd. I, S. 222.) Str. 105 Toute vente est achat*. (Dr. Quesnay, Dialogues sur le commerce et les Bel. 66 travaux des artisans, [in:] Physiocrates, d. Daire, I partie, Paris 1846, p. 170.) Vendre est acheter.[50J Str. 105 Le prix dune marchandise ne pouvant etre pay que par le prix dune Bel. 67 autre marchandise.* (Mercier de la Riviere, L Ordre naturel et essentiel des societes politiques, [in:] Physiocrates*, d. Daire, II partie, p. 554.) Str. 105 Pour avoir cet argent, il faut avoir vendu.* (ibidem, p. 543.) Bel. 68 Str. 106 Si largent reprsente, dans nos mains, les choses que nous pouvons Bel. 70 dsirer dacheter, il y reprsente aussi les choses que nous avons vendues pour [. . . ] cet argent.* (Mercier de la Rivi ire, ibidem, p. 586.) Str. 107 I1 y a done [.. . ] quatre termes et trois contractants, dont lun inBel. 71 tervient deux fois.* (Le Trosne, ibidem, p. 909.)
712 Dodatak Str. Ill I1* (l'argent) na dautre mouvement que celui qui lui est imprime Bel. 75 par les productions.* (Le Trosne, ibidem, p. 885.) Str. 113 Ce sont les productions qui le* "(largent) mettent en mouvement Bel. 76 et le font circuler.. . La celerit de son mouvement* (tj. de largent) supplee a sa quantity. Lorsquil en esP besoin, il ne fait que glisser dune main dans lautre sans sarreter un instant.* (Le Trosne, ibidem, p. 915, 916.) Str. 114 Money being. . . the common measure of buying and selling, every Bel. 77 body who has anything to sell, and cannot procure chapmen for it, is presently apt to think, that want of money in the kingdom, or country, is the cause why his goods do not go off; and so, want of money is the common cry; which is a great mistake. .. What do these people want, who cry out for money?. . . The Farmer complains. . . he thinks that were more money in the country, he should have a price for his goods... Then it seems money is not his want, but a Price for his corn and cattle, which he would sell, but cannot.. . why cannot he get a price? . . . 1) Either there is too much corn and cattle in the country, so that most who come to market have need of selling, as he has, and few of buying or, 2) There wants the usual vent abroad by Transportation. . . Or, 3) The consumption fails, as when men, by reason of poverty, do not spend so much in their houses as formerly they did, wherefore it is not the increase of specifick money, which would at all advance the farmers goods, but the removal of any of these three causes, which do truly keep down the market.. . The merchant and shopkeeper want money in the same manner, that is, they want a vent for the goods they deal in, by reason that the markets fail. . . a nation never thrives better, than when riches are tost from hand to hand. (Sir Dudley North, Discourses upon trade, London 1691, p. 11-15 passim.) Str. 116 There is a certain measure, and proportion of money requisite to Bel. 78 drive the trade of a nation, more or less than which, would prejudice the same. Just as there is a certain proportion of farthings necessary in a small retail Trade, to change silver money, and to even such reckonings as cannot be adjusted with the smallest silver pieces... Now as the proportion of the number of farthings requisite in commerce is to be taken from the number of people, the frequency of their exchanges, as also, and principally, from the value of the smallest silver pieces of money; so in like manner, the proportion of money (gold and silver specie) requisite to our trade, is to be likewise taken from the frequency of commutations, and from the bigness of payments. (William Petty, A treatise on taxes and contributions, London 1667, p. 17.) The quantity of coin in every country is regulated by the value of the commodities which are to be circulated by it. . . The value of goods annually bought and sold in any country requires a certain quantity of money to circulate and distribute them to their proper consumers, and can give employment to no more. The channel of circulation necessarily draws to itself a sum sufficient to fill it, and never admits any more. ([A. Smith,] Wealth of nations, [vol. Ill,] 1. IV, ch. I [p.87,89].) Str. 117 The prices of things will certainly rise in every nation, as the gold Bel. 79 and silver increase amongst the people; and, consequently, where the gold and silver decrease in any nation, the prices of all things must fall proportionably to such decrease of money. (Jacob Vanderlint, Money answers all things, London 1734, p. 5.) No inconvenience can arise by an unrestrained trade, but very great advantage; since, if the cash of the nation be decreased by it, which prohibitions-are designed to prevent, those nations that get the cash
Citati na jeziku originala 713 will certainly find every thing advance in price, as the cash increases amongst them. And.. . our manufactures and every thing else, will soon become so moderate as to turn the balance of trade in our favour, and thereby fetch the money back again. (ibidem, p. 43, 34) Str. 117 Si lon compare la masse de lor et de largent qui est dans le monde, Bel. 80 avec la somme des marchandises qui y sont, il est certain que chaque denree ou marchandise, en particulier, pourra Stre compare a une certaine portion ( . . . ) de lautre. Supposons quil ny ait quune seule denre ou marchandise dans le monde, ou quil ny ait quune seule qui sachete, et quelle se divise comme largent: cette partie de cette marchandise rpondra i une partie de la masse de largent; la moiti du total de lune a la moiti du total de lautre etc. .. ltablissement du prix des choses depend toujours fondamentalement de la raison du total des choses au total des signes.* (Montesquieu, ibidem, t. Ill, p. 12, 13.) Mankind having consented to put an imaginary value upon gold and silver.. . the intrinsic value, regarded in these metals, [.. . ] is nothing but the quantity. ([J. Locke,] Some considerations etc., 1691, [in:] Works, ed. 1777, vol. II, p. 15.) Str. 118 Silver and gold, like other commodities, have their ebbings and floBel. 81 wings. Upon the arrival of quantities from Spain.. . it is carried into the Tower, and coined. Not long after there will come a demand for bullion, to be exported again. If there is none, but all happens to be in coin, what then? Melt it down again; there's no loss in it, for the coining costs the owner nothing. Thus the nation has been abused, and made to pay for the twisting of straw, for asses to eat. If the merchant ( . . . ) had to pay the price of the coinage, he would not have sent his silver to the Tower without consideration; and coined money always keep a value above uncoined silver. (North, ibidem, p. 18.) Str. 119 If silver never exceed what is wanted for the smaller payments, it Bel. 82 cannot be collected in sufficient quantities for the larger payments. . . the use of gold in the main payments necessarily implies also its use in the retail trade: those who have gold coin, offering them for small purchases, and receiving with the commodity purchased a balance of silver in return; by which means the suprlus of silver that would otherwise encumber the retail dealer, is drawn off and dispersed into general circulation. But if there is as much silver as will transact the small payments independent of gold, the retail dealer must then receive silver for small purchases; and it must of necessity accumulate in his hands. (David Buchanan, Inquiry into the taxation and commercial policy of Great Britain, Edinburgh 1844, p. 248, 249.) Str. 121 That, as far as concerns our domestic exchanges, all the monetary Bel. 84 funcions which are usually performed by gold and silver coins, may be performed as effectually by a circulation of inconvertible notes, having no value but that factitious and conventional value [. .. ] they derive from the law, is a fact, which admits, I conceive, of no denial. Value of this description may be made to answer all the purposes of intrinsic value and supersede even the necessity for a standard, provided only the quantity of [. . . ] issues be kept under due limitation. (Fullarton, Regulation of currencies, 2. ed., London 1845, p. 21.) Str. 122 Money does wear and grow lighter by often telling over. .. It is the Bel. 85 denomination and currency of the money that men regard in bargaining, and not the quantity of silver.. . Tis the publick authority upon the metal that makes it money. (N. Barbon, ibidem, p. 29, 30, 25.)
714 Dodatak Str. 123 Une richesse en argent nest que... richesse en productions, converBel. 86 ties en argent. (Mercier de la Rivire, ibidem, p. 573.) Une valeur en productions na fait que changer de forme. (ibidem, p. 486) Str. 123 ,,Tis by this practise they keep all their goods and manufactures at Bel. 87 such low rates. (Vanderlint, ibidem, p. 95, 96.) Str. 123 Money is a pledge. (John Bellers, Essays about the poor, manufacBel. 88 tures, trade, plantations, and immorality, London 1699, p. 13.) Str. 124 Gold! yellow, glittering precious gold! / [... ] Thus much of this, Bel. 91 will make black white; foul, fair; / Wrong, right; base, noble; old, young; coward, valiant. / ... What this, you gods! Why this / Will lug your priests and servants from your sides ; / Pluck stout mens pillows from below their heads. / This yellow slave / Will knit and break religions; bless the accoursd; / Make the hoar leprosy adord; place thieves / And give them title, knee and approbation / With senators of the bench; this is it, / That makes the wappend widow wed again / ... Come damned earth, / Thou common whore of mankind. (Shakespeare, Timon of Athens.) Str. 125 ,,Ou8v y&p dtv&pti>iroicriv olov Spyupoc, Bel. 92 Kaxi>v v6|xia(i SpXaare touto xal 7c6Xei<; IIop&Ei t68 SvSpa? li;avtaT)<nv 86|ov. T68 x8i8aaxei xal 7rapaXXaacrei qjp^va? Xprjaxa? 7tp6<; aiaypa 7rpayna^ toraaSm (3po-rt5v. Ilavoupytai; 88ei|ev (iv&pomoti; /eiv, Kal Ttav-r6? pyou SuaaiPeiav el8vat.c
(Sofokle, Antigond)
Str. 125 ,,EX7ti!;oij(n)(; ttXeove^? Bel. 93 IIXoijTOJva.tc

(Athen[aeus], Deipnos.)
ex xtov (iu/oiv T~r\c, fi)? aux6v tov
Str. 126 Accrescere quanto piii si pu6 il numero de venditori dogni merce, diBel. 94 minuire quanto piu si pu6 il numero dei compratori, questi sono i cardini sui quali si raggirano tutte le operazioni di economia politica.* (Verri, ibidem, p. 52, 53.) Str. 126 There is required for carrying on the trade of the nation, a determinate Bel. 95 sum of specifick Money, which varies, and is sometimes more, sometimes less, as the circumstances we are in require... This ebbing and flowing of money, supplies and accommodates itself, without any aid of Politicians ... The buckets work alternately; when money is scarce, bullion is coined; when bullion is scarce, money is melted. (North, ibidem, [Postscript,] p. 3.) Silver ornaments are brought out and coined when there is a high rate of interest, and go back again when the rate of interest falls. (J. St. Mills Evidence [in:] Reports on bankacts, 1857, n. 2084, 2101.) Str. 127 Such a spirit of cruelty reigns here in England among the men of trade, Bel. 97 that is not to be met with in any other society of men, nor in any other kingdom of the world.* (An essay on credit and the bankrupt act, London 1707, p. 2.) Str. 129 The Poor stand still, because the Rich have no Money to employ them, Bel. 100 though they have the same land and hands to provide victuals and cloaths, as ever they had; which is the true Riches of a Nation, and not the Money. (John Bellers, Proposals for raising a colledge of industry, London, i696, p. 3, 4.)
Citati na jeziku originala 715 Str. 130 On one occasion (1839) an old grasping banker () in his private Bel. 101 room raised the lid of the desk he sat over, and displayed to a friend rolls of banknotes, saying with intense glee there were 600 000 of them, they were held to make money tight, and would all be let out after three oclock on the same day. ([H. Roy,] The theory of the exchanges. The Bank charter act of 1844, London 1864, p. 81.) Some very curious rumours are current of the means which have been resorted to in order to create a scarcity of Banknotes ... Questionable as it would seem, to suppose that any trick of the kind would be adopted, the report has been so universal that it really deserves mention. [Tlie Observer od 24. aprila 1864.] Str. 130 The amount of sales1* or contracts entered upon during the course Bel. 102 of any given day, will not affect the quantity of money afloat on that particular day, but, in the vast majority of cases, will resolve themselves into multifarious drafts upon the quantity of money which may be afloat at subsequent dates more or less distant... The bills granted or credits opened, to-day, nead have no resemblance whatever, either in quantity, amount or duration, to those granted or entered upon to-morrow or next day; nay, many of to-days bills and credits, when due, fall in with a mass of liabilities whose origins traverse a range of antecedent dates altogether indefinite, bills at 12, 6, 3 months or 1 often aggregating together to swell the common liabilities of one particular day... (The currency theory reviewed; a letter to the scotch people. By a banker in England, Edinburgh 1845, p. 29, 30 passim.) Str. 131 The Course of Trade being thus turned, from exchanging of goods Bel. 104 for goods, or delivering and taking, to selling and paying, all the bargains ... are now stated upon the foot of a Price in Money. ([D. Defoe,] An essay upon publick credit, 3. ed., London 1710, p. 8.) Str. 132 Largent [...] est devenu le bourreau de toutes les choses.*... alambic Bel. 105 qui a fait vaporer une quantit effroyable de biens et de denres pour faire ce fatal prcis.* Largent [...] dclare la guerre [...] tout le genre humain. (Boisguillebert, Dissertation sur la nature des richesses, de Vargent et des tributs, d. Daire, conomistes financiers*, Paris 1843, t. I, p. 413, 419, 417, 418.) Str. 133 If there were occasion to raise 40 millions p. a., whether the same Bel. 107 6 millions (.. .) would suffice for such revolutions and circulations thereof as trade requires?,. ..: I answer yes: for the expense being 40 millions, if the revolutions were in such short circles, viz. weekly, as happens among poor artizans and labourers, who receive and pay every Saturday, then 40/52 parts of 1 million of money would answer these ends; but if the circles be quarterly, according to our custom of paying rent, and gathering taxes, then 10 millions were requisite. Wherefore supposing payments in general to be of a mixed circle between one week and 13, then add 10 millions to 40/52, the half of the which will be SVij so as if we have 5l/a mill., we have enough. (William Petty, Political anatomy of Ireland, 1672, edit. London 1691, p. 13, 14.[591) Str. 134 An unfavourable balance of trade never arises but from a redundant Bel. 109 currency ... The exportation of the coin is caused by its cheapness, and is not the effect, but the cause of an unfavourable balance. 160) The Balance of Trade, if there be one, is not the cause of sending away the money out of a nation: but that proceeds from the difference of the value of Bullion in every country. (N. Barbon, ibidem, p. 59.)
* U originalu: purchases
716 Dodatak Str. 135 I would desire, indeed, no more convincing evidence of the competency Bel. 110a of the machinery of the hoards in .-specie-paying countries to perform every necessary office of international adjustment, without any sensible aid from the general circulation, than the facility with which France, when but just recovering from the shock of a destructive foreign invasion, completed within the space of 27 months the payment of her forced contribution of nearly 20 millions to the allied powers, and a considerable proportion of that sum in specie, without perceptible contraction or derangement of her domestic currency, or even any alarming fluctuation of her exchange. (Fullarton, ibidem, p. 141.) Str. 136 Largent se partage entre les nations relativement au besoin quelles en Bel. Ill ont. . . tant toujours attir par les productions.* (Le Trosne, ibidem, p. 916.) The mines which are continually giving gold and silver, do give sufficient to supply such a needful balance to every nation. (J. Vanderlint, ibidem, p. 40.) Str. 136 Exchanges rise and fall every week, and at some particular times in the Bel. 112 year run high against a nation, and at other times run as high on the contrary. (N. Barbon, ibidem, p. 39.) Str. 136 What money is more than of absolute necessity for a Home Trade, is Bel. 114 dead stock, and brings no profit to that country its kept in, but as it is transported in Trade, as well as imported. (John Bellers, Essays etc., p. 13.) What if we have too much coin? We may melt down the heaviest and turn it into the splendour of plate, vessels or utensils of gold and silver; or send it out as a commodity, where the same is wanted or desired; or let it out at interest, where interest is higs. (W. Petty, Quantulumcunque, p. 39.) Money is but the fat of the Body-Politick, whereof too much does as often hinder its agility, as too little makes it sick... as fat lubricates the motion of the muscles, feeds in want of victuals, fills up uneven cavities, and beautifies the body; so doth money in the state quicken its actions, feeds from abroad in time of dearth a home; evens accounts . . . and beautifies the whole; although,... more especially the particular persons that have it in plenty. (W. Petty, Political anatomy of Ireland, p. 14, 15.KW) 2. ODELJAK Str. 138 Avec de largent on achte des marchandises, et avec des marchandises Bel. 2 on achete de largent.* (Mercier de la Riviere, Lordre naturel et essentiel des societes politiques, p. 543.) Str. 139 When a thing is bought, in order to be sold again, the sum employed Bel. 3 is called money advanced; when it is bought not to be sold, it may be said to be expended. (James Steuart, Works etc., edited by General Sir James Steuart, his son, London 1805, v. I, p. 274.) Str. 140 On nchange pas de largent contre de largent.* [Mercier de la Riviere, Bel. 4 Lordre naturel et essentiel des societes politiques, p. 486.] Every transaction in which an individual buys produce in order to sell it again, is, in fact, a speculation. (MacCulloch, A dictionary, practical etc. of commerce, London 1847, p. 1009.) Le commerce est un jeu* (. . .) et ce nest pas avec des gueux quon peut gagner. Si lon gagnait long-temps en tout avec tous, il faudrait
Citati na jeziku originala 717 rendre de bon accord les plus grandes parties du profit, pour recommencer le jeu. (Pinto, Traiti de la circulation et du credit, Amsterdam 1771, p. 231.) Str. 142 Commodities (. ..) are not the terminating object of the trading Bel. 7 capitalist... money is his terminating object. (Th. Chalmers, On political economy etc., 2nd edit., Glasgow 1832, p. 165, 166.) Str. 143 II mercante non conta quasi per niente ii lucro fatto, ma mira sempre Bel. 8 al futuro.* (A. Genovesi, Lezioni di economia civile [1765], u Custodijevoj seriji Scrittori classici italiani di economia politica, Parte moderna*, t. VIII, p. 139.) Str. 143 Questo infinito che le cose non hanno in progresso, hanno in giro.* Bel. 10a (Galiani, [ibidem p. 156].) Str. 143 Ce nest pas la matire qui fait le capital, mais la valeur de ces matiBel. 11 ibres.* (J.-B. Say, Traite d'economie politique, 3eme d., Paris 1817, t. II, p. 429.) Str. 143 Currency (!) employed to productive purposes is capital (Macleod, Bel. 12 The theory and practice of banking, London 1855, v. I, c. 1, p. 55.) Capital is commodities. (James Mill, Elements of political economy, London 1821, p. 74.) Str. 146 Que Iune de ces deux valeurs soit argent, pu quelles soient toutes deux Bel. 16 marchandises usuelles, rien de plus indiffrent en soi. (Mercier de la Rivire, ibidem, p. 543.) Str. 146 Ce ne sont pas les contractants qui prononcent sur la valeur; elle est Bel. 17 dcide avant la convention.* (Le Trosne, [ibidem], p. 906.) Str. 147 Lchange devient dsavantageux pour lune des parties, lorsque quelBel. 19 que chose trangre vient diminuer ou exagrer le prix: alors lgalit est blesse, mais la lsion procde de cette cause et non de lchange.* (Le Trosne, ibidem, p. 904.) Str. 147 Lchange est de sa nature un contrat dgalit qui se fait de valeur Bel. 20 pour valeur gale. II nest done pas un moyen de senrichir, puisque lon donne autant que lon regoit.* (Le Trosne, ibidem, p. 903, 904.) Str. 148 Dans la socit forme il ny a pas de surabondant en aucun genre.* Bel. 22 (Le Trosne, ibidem.) Str. 149 By the augmentation of the nominal value of the produce .. . sellers Bel. 24 not enriched... since what they gain as sellers, they precisely expend in the quality of buyers. ([J. Gray,] The essential principles of the wealth of nations etc., London 1797, p. 66.) Str. 149 Si lon est forc de donner pour 18 livres une quantit de telle proBel. 25 duction qui en valait 24, lorsquon employera ce m6me argent a acheter, on aura galement pour 18 1. ce que lon payait 24.* (Le Trosne, ibidem, p. 897.) Str. 149 Chaque vendeur ne peut done parvenir l renchrir habituellement Bel. 26 ses marchandises, quen se soumettant aussi & payer habituellement plus cher les marchandises des autres vendeurs; et par la meme raison, chaque consommateur ne peut [ . . . ] payer habituellement moins cher ce quil achte, quen se soumettant aussi k une diminution semblable sur le prix des choses quil vend.* (Mercier de la Riviere, ibidem, p. 555.) Str. 150 The idea of profits being paid by the consumers, is, assuredly, very Bel. 28 absurd. Who are the consumers? (G. Ramsay, An essay on the distribution of wealth, Edinburgh 1836, p. 183.)
718 Dodatak Str. 151 When a man is in want of demand, does Mr. Malthus recommend him Bel. 29 to pay some other person to take off his goods ? (An inquiry into those principles, respecting the nature of demand and the necessity of consumption, lately advocated by Mr. Malthus etc., London 1821, p. 55.) Str. 151 Lchange qui se fait de deux valeurs gales naugmente ni ne diminue Bel. 31 la masse des valeurs subsistantes dans la socit. Lchange de deux valeurs ingales ... ne change rien non plus k la somme des valeurs sociales, bien quil ajoute & la fortune de Iun ce quil ote de la fortune de lautre. (J. - B. Say, ibidem, t. II, p. 443, 444.) On nachete des produits quavec des produits* (ibidem, t. II, p. 438) Les productions ne se paient quavec des productions.* (Le Trosne, ibidem, p. 899.) Str. 151 Exchange confers no value at all upon products. (F. Wayland, The Bel. 32 elements of polit, economy, Boston 1843, p. 168.) Str. 152 Under the rule of invariable equivalents commerce would be impossible. Bel. 33 (G. Opdyke, A treatise on polit, economy, New York 1851, p. 66 - 69.) Str. 153 Profit, in the usual condition of the market, is not made by exchanging. Bel. 36 Had it not existed before, neither could it after that transaction. (Ramsay, ibidem, p. 184.) Str. 154 In the form of money... capital is productive of no profit. (RiBel. 38 cardo, Principles of polit, economy, p. 257.) Str. 157 The value or worth of a man, is as of all other things, his price: that is Bel. 42 to say, so much as would be given for the use of his power. (Th. Hobbes, Leviathan, [in:] Works, edit. Molesworth, London 1839- 1844, v. Ill, p. 76.) Str. 158 Its (labours) natural price ... consists in such a quantity of necesBel. 46 saries, and comforts of life, as, from the nature of the climate, and the habits of the country, are necessary to support the labourer, and to enable him to rear such a family as may preserve, in the market, an undiminished supply of labour. (R. Torrens, An essay on the external corn trade, London 1815, p. 62.) Str. 160 All labour is paid, after it has ceased. (An inquiry into those principles, Bel. 49 respecting the nature of demand etc., p. 104.) Le crdit commercial a du commencer au moment ou louvrier, premier artisan de la production, a pu, au moyen de ses Economies, attendre le salaire de son travail jusqui la fin de la semaine, de la quinzaine, du mois, du trimestre etc.* (Ch. Ganilh, Des systimes d'economic polit., 2me d., Paris 1821, t. II, p. 150.) Str. 160 LOuvrier prfite son industrie*,... de perdre son salaire ... louvirer Bel. 50 ne transmet rien de matriel.* (Storch, Cours d'iconomie polit., Ptersbourg 1815, t. II, p. 36, 37.) Str. 160 It is a common practice with the coal masters to pay once a month, Bel. 51 and advance cash to their workmen at the end of each intermediate week. The cash is given in the shop ( . . . ) ; the men take it on one side and lay it out on the other. (Childrens employment commission, III report, London 1864, p. 38, n. 192.)
Citati na jeziku originala 719 3. ODELJAK Str. 164 The earths spontaneous productions being in small quantity, and Bel. 1 quite independent of man, appear, as it were, to be furnished by nature, in the same way as a small sum is given to a young man, in order to put him in a way of industry, and of making his fortune. (James Steuart, Principles of polit, economy, edit. Dublin 1770, v. I, p. 116.) Str. 171 Not only the labour applied immediately- to commodities affects their Bel. 11 value, but the labour also which is bestowed on the implements, tools, and buildings with which such labour is assisted. (Ricardo, ibidem, p. 16.) Str. 174 Cette fagon dimputer & une seule chose la valeur de plusieurs autres Bel. 13 (par exemple au lin la consommation du tisserand), dappliquer, pour ainsi dire, couche sur couche, plusieurs valeurs sur une seule, fait que celle-ci grossit dautant ... Le terme daddition peint trs bien la manire dont se forme .le prix des ouvrages de main dceuvre; ce prix nest quun total de plusieurs valeurs consommes et additionnes ensemble; or, additionner nest pas multiplier.*. (Mercier de la Rivifcre, ibidem, p. 599.) Str. 178 I am here shewn tools that no man in his senses, with us, would allow Bel. 17 a labourer, for whom he was paying wages, to be encumbered with; and the excessive weight and clumsiness of which, I would judge, would make work at least ten per cent greater than with those ordinarily used with us. And I am assured that, in the careless and clumsy way they must be used by the slaves, anything lighter or less rude could not be furnished them with good economy, and that such tools as we constantly give our labourers, and find our profit in giving them, would not last out a day in a Virginia cornfield much lighter and more free from stones though it be than ours. So, too, when I ask why mules are so universally substituted for horses on the farm, the first reason given, and confessedly the most conclusive one, is that horses cannot bear the treatment that they always must get from the negroes; horses are always soon foundered or crippled by them, while mules will bear cudgelling, or lose a meal or two now and then, and not be materially injured, and they do not take cold or get sick, if neglected or overworked. But I do not need to go further than to the window of the room in which I am writing, to see at almost any time, treatment of cattle that would insure the immediate discharge of the driver by almost any farmer owning them in the North. [Olmsted, Seaboard slave states, p. 46, 47.] Str. 180 The great class, who have nothing to give for food but ordinary labour, Bel. 18 are the great bulk of the people.* (James Mill u lanku Colony, Supplement to the ,Encyclop. Brit., 1831.) Str. 180 Where reference is made to labour as a measure of value, it necesBel. 19 sarily implies labour of one particular ki n d . . . the proportion which the other kinds bear to it being easily ascertained. ([J. Cazenove,] Outlines of polit, economy, London 1832, p. 22, 23.) Str. 181 Labour gives [. . .] a new creation for one extinguished. (An essay Bel. 20 on the polit, economy of nations, London 1821, p. 13.) Str. 185 . .. that kind of wear which cannot be repaired from time to time, Bel. 21 and which, in the case of a knife, would ultimately reduce it to a state in which die cutler would say of it, it is not worth a new blade.
720 Dodatak Mr. Ricardo speaks of the portion of the labour of the engineer in making stocking machines ... Yet the total labour that produced each single pair of stockings . . . includes the whole labour of the engineer, not a portion; for one machine makes many pairs, and none of those pairs could have been done without any part of the machine. (Observations on certain verbal disputes in pol. economy, particularly relating to value, and to demand and supply, London 1821, p. 54.) Str. 187 Of all the instruments of the farmers trade, the labour of ma n . . . Bel. 22a is that on which he is most to rely for the re-payment of his capital. The other two the working stock of the cattle, and the ... carts, ploughs, spades, and so forth without a given portion of the first, are nothing at all. (Edmund Burke, Thoughts and details on scarcity, originally presented to the Rt. Hon. W. Pitt in the month of November 1795, edit. London 1800, p. 10.) Str. 187 . . . the weather and the natural principle of decay do not suspend Bel. 23 their operations because the steam-engine ceases to revolve. [The Times od 26. novembra 1862.] Str. 188 Productive consumption: where the consumption of a commodity Bel. 24 is a part of the process of production... In these instances there is no consumption of value. (S. P. Newman, ibidem, p. 296.) Str. 188 It matters not in what form capital re-appears. ... The various kinds Bel. 25 of food, clothing, and shelter, necessary for the existence and comfort of the human being, are also changed. They are consumed from time to time, and their value re-appears, in that new vigour imparted to his body and mind, forming fresh capital, to be employed again in the work of production. (F. Wayland, ibidem, p. 31, 32.) Str. 190 Toutes les productions dun mSme genre ne forment proprement Bel. 26 quune masse, dont le prix se determine en gnral et sans gard aux circonstances particulires.* (Le Trosne, ibidem, p. 893.) Str. 192 If we reckon the value of the fixed capital employed as a part of the Bel. 26a advances, we must reckon the remaining value of such capital at the end of the year as a part of the annual returns. (Malthus, Principles of polit. economy, 2nd ed., London 1836, p. 269.) Str. 206 ... the strong inclination [ . . . ] to represent net wealth as beneficial Bel. 34 to the labouring class . .. though it is evidently not on account of being net." (Th. Hopkins, On rent of land etc., London 1828, p. 126.) Str. 208 A days labour is vague, it may be long or short. (An essay on trade Bel. 35 and commerce, containing observations on taxation etc., London 1770, P. 73.) Str. 209 An Hours Labour lost in a d%y is a prodigious injury to a comBel. 38 mercial state. There is a very great consumption of luxuries among the labouring poor of this Kingdom; particularly among the manufacturing populace; by which they also consume their time, the most fatal of consumptions. (An essay on trade and commerce etc., p. 47, 153.) Str. 209 Si le manouvrier libre prend un instant de repos, lconomie sordile Bel. 39 qui le suit des yeux avec inqutude, prtend quil la vole.* (N. Linguet, Thiorie des loix civiles etc., London 1767, t. II, p. 466.) Str. 211 Those who labour. . . in reality feed both the pensioners called the Bel. 41 rich, and themselves. (Edmund Burke, ibidem, p. 2, 3.)
Citati na jeziku originala 721 Str. 217 Fox full fraught in seeming sanctity / That feared an oath, / but like Bel. 55 the devil would he / That lookd like Lent, and had the holy leer / And durst not sin! before he said his prayer! Str. 218 The cupidity of mill-owners, whose cruelties in pursuit of gain, have Bel. 64 hardly been exceeded by those perpetrated by the Spaniards on the conquest of America, in the pursuit of gold. (John Wade, History of the middle and working classes, 3rd ed., London 1835, p. 114.) Str. 225 . .. that these factors of Blackwell Hall are a Publick Nuisance and Bel. 82 Prejudice to the Clothing Trade and ought to be put down as a Nuisance. (The case of our english wool etc., London 1685, p. 6, 7.) Str. 230 Both in Staffordshire and in South Wales young girls and women are Bel. 93 employed on the pit banks and on the coke heaps, not only by day, but also by night. This practice has been often noticed in Reports presented to Parliament, as being attended with great and notorious evils. These females, employed with the men, hardly distinguished from them in their dress, and begrimed with dirt and smoke, are exposed to the deterioration of character arising from the loss of self-respect which can hardly fail to follow from their unfeminine occupation. ([Childrens employment commission. Third report, 1864,] 194, p. XXVI.) Str. 238 We have given in our previous reports the statements of severa Bel. 105 experienced manufacturers to the effect that over-hours . .. certainly tend prematurely to exhaust the working power of the men. ([Childrens employment commission. Fourth report, 1865,] 64, p. XIII.) Str. 243 No child under the age of 12 years shall be employed in any manuBel. 116 facturing establishment more than 10 hours in one day. (General Statues of Massachusetts, ch. 60, 3.) Labour performed during a period of 10 hours on any day in all cotton, woollen, silk, paper, glass, and flax factories, or in manufacturies of iron and brass, shall be considered a legal days labour. And be it enacted, that hereafter no minor engaged in any factory shall be holden or required to work more than 10 hours in any day, or 60 hours in any week; and that hereafter no minor shall be admitted as a worker under the age of 10 years in any factory within this state. (State of New Jersey. An act to limit the hours of labour etc., 1. i 2. Zakona od 18. marta 1851.) No minor who has attained the age of 12 years, and is under the age of 15 years, shall be employed in any manufacturing establishment more than 11 hours in any one day, nor before 5 oclock in the morning, nor after 7^2 in the evening. (Revised statutes of the state of Rhode Island etc., ch. 139, 23, 1st July 1857.) Str. 248 . . . and not an asylum for the poor, where they are to be plentifully Bel. 127 fed, warmly and decently clothed, and where they do but little work. [An essay on trade and commerce etc., p. 242, 243.] Str. 248 They especially objected to work beyond the 12 hours per day, becaBel. 129 use the law which fixed those hours is the only good which remains to them of the legislation of the Republic. (Rep. of insp. of fact. 31st Octob. 1855, p. 80.) Str. 254 As a reduction in their hours of work would cause a large number Bel. 141 (of children) to be employed, it was thought that the additional supply of children from eight to nine years of age, would meet the increased demand. ([Rep. etc. for 30th Sept. 1844,] p. 13.)
722 Dodatak Str. 263 The present law (of 1850) was a compromise whereby the employed Bel. 170 surrendered the benefit of the Ten Hours Act for the advantage of one uniform period for the commencement and termination of the labour of those whose labour is restricted. (Reports etc. for 30th April 1852, p. 14.) Str. 265 The Printworks Act is admitted to be a failure, both with reference Bel. 181 to its educational and protective provisions. (Reports etc. for 31st Oct. 1862, p. 52.) Str. 268 The conduct of each of these classes (capitalists and workmen) has Bel. 186 been the result of the relative situation in which they have been placed. (Reports etc. for 31st Oct. 1848, p. 113.) Str. 268 The employments placed under restriction were connected with the Bel. 187 manufacture of textile fabrics by the aid of steam or water power. There were two conditions to which an employment must be subject to cause it to be inspected, viz. the use of steam or water power, and the manufacture of certain specified fibres. (Reports etc. for 31st October 1864, p. 8.) Str. 268 The Acts of last Session (1864) . . . embrace a diversity of occupaBel. 189 tions the customs in which differ greatly, and the use of mechanical power to give motion to machinery is no longer one of the elements necessary, as formerly, to constitute in legal phrase a Factory. (Reports etc. for 31st Oct. 1864, p. 8.) Str. 270 These objections (. ..) must succumb before the broad principle Bel. 195 of the rights of labour . . . there is a time when the masters right in his workmans labour ceases and his time becomes his own, even if there was no exhaustion in the question. (Reports etc. for 31st Oct. 1862, p. 54.) Str. 271 These proceedings (. ..) have afforded, moreover, incontroverBel. 198 tible proof of the fallacy of the assertion so often advanced, that operatives need no protection, but may be considered as free agents in the disposal of the only property they possess, the labour of their hands, and the sweat of their brows. (Reports etc. for 30th April 1850, p. 45.) Free labour, if so it may be termed, even in a free country requires the strong arm of the law to protect it. (Reports etc. for 31st Oct. 1864, p. 34.) To permit, which is tantamount to compelling ... to work 14 hours a day with or without meals etc. (Reports etc. for 30th April 1863, p. 40.) Str. 272 A still greater boon is, the distinction at last made clear between Bel. 201 the workers own time and his masters. The worker knows now when that which he sells is ended, and when his own begins, and by possessing a sure foreknowledge of this, is enabled to pre-arrange his own minutes for his own purposes. (Reports of the inspectors of factories etc. for 31st October 1864, p. 52.) By making them masters of their own time, they (. . .) have given them a moral energy which is directing them to the eventual possession of political power. (ibidem, p. 47) . .the master had no time for anything but money: the servant had no time for anything but labour. (ibidem, p. 48) Str. 277 The labour, that is the economic time, of society, is a given portion, Bel. 204 say ten hours a day of a million of people or ten million hours .. . Capital has its boundary of increase. The boundary may, at any given
Citati na jeziku originala 723 period, be attained in the actual extent of economic time employed. (An essay on the political economy of nations, London 1821, p. 47, 49.) Str. 278 The farmer cannot rely on his own labour; and if he does, I will mainBel. 205 tain that he is a loser by it. His employment should be, a general attention to the whole: his thrasher must be watched, or he will soon lose his wages in com not thrashed out; his mowers, reapers etc. must be looked after; he must constantly go round his fences; he must see there is no neglect; which would be the case if he was confined to any one spot. ([J. Arbuthnot,] An enquiry into the connection between the price of provisions, and the size of farms etc. By a farmer, London 1773, p. 12.) 4. ODELJAK Str. 282 . . so as to live, labour, and generate. (William Petty, Political anaBel. 1 tomy of Ireland, 1672, p. 64.) The Price of Labour is always constituted of the Price of necessaries. . . . whenever. . . the labouring mans wages will not, suitably to his low rank and station, as a labouring man, support such a family as is often the lot of many of them to have. (J. Vanderlint, ibidem, p. 15.) Le simple ouvrier, qui na que ses bras et son industrie, na rien qu autant quil parvient & vendre dautres sa peine . .. En tout genre de travail il doit arriver et il arrive en effet, que le salaire de louvrier se borne a ce qui lui est ncessaire pour lui procurer la subsistance. (Turgot, Reflexions etc., [in:] Oeuvres, d. Daire, t. I, p. 10.) The price of the necessaries of life is, in fact, the cost of producing labour. (Malthus, Inquiry into etc. rent, London 1815, p. 48, Note.) Str. 283 Quando si perfezionano le arti, che non e altro che la scoperta di nuove Bel. 2 vie, onde si possa compiere una manufattura con meno gente o (che e lo stesso) in minor tempo di prima. (Galiani, ibidem, p. 158, 159.) Lconomie sur les frais de production ne peut etre autre chose que lconomie sur la quantit de travail employ pour produire. (Sismopdi, Etudes etc., t. I, p. 22.) Str. 286 A mans profit does not depend upon his command of the produce Bel. 3a of other mens labour, but upon his command of labour itself. If he can sell his goods at a higher price, while his workmens wages remain unaltered, he is clearly benefited ... A smaller proportion of what he produces is sufficient to put that labour into motion, and a larger proportion consequently remains for himself. ([J. Cazenove,] Outlines of polit, econ., London 1832, p. 49, 50.) Str. 286 If my neighbour by doing much with little labour, can sell cheap, I Bel. 4 must contrive to sell as cheap as he. So that every art, trade, or engine, doing work with labour of fewer hands, and consequently cheaper, begets in others a kind of necessity and emulation, either of using the same art, trade, or engine, or of inventing something like it, that every man may be upon the square, that no man may be able to undersell his neighbour. (The advantages of the East-India trade to England, London 1720, p. 67.) Str. 287 In whatever proportion the expenses of a labourer are diminished, Bel. 5 in the same proportion will his wages be diminished, if the restraints upon industry are at the same time taken off. (Considerations concerning taking off the bounty on corn exported etc., London 1753, p. 7.)
46*
724 Dodatak The interest of trade requires, that corn and all provisions should be as cheap as possible; for whatever ipgkes them dear, must make labour dear a l s o . . . in all countries, where industry is not restrained, the price of provisions must affect the Price of Labour. This will always be diminished when the necessaries of life grow cheaper. (ibidem, p. 3) Wages are decreased in the same proportion as the powers of production increase. Machinery, it is true, cheapens the necessaries of life, but it also cheapens the labourer too. (A prize essay on the comparative merits of competition and cooperation, London 1834, p. 27.) Str. 288 Ces speculateurs si conomes du travail des ouvriers quil faudrait Bel. 7 quils payassent. (J. N. Bidaut, Du monopole qui setablit dans les arts industriels et le commerce, Paris 1828, p. 13.) The employer will be always on the stretch to economise time and labour. (Dugald Stewart, Works, ed. by Sir W. Hamilton, v. VIII, Edinburgh 1855, Lectures on polit, economy, p. 318.) Their (the capitalists) interest is that the productive powers of the labourers they employ should be the greatest possible. On promoting that power their attention is fixed and almost exclusively fixed. (R. Jones, ibidem, Lecture III.) Str. 290 Unquestionably, there is a great deal of difference between the value Bel. 8 of one mans labour and that of another, from strength, dexterity and honest application. But I am quite sure, from my best observation, that any given five men will, in their total, afford a proportion of labour equal to any other five within the periods of life I have stated; that is, that among such five men there will be one possessing all the qualifications of a good workman, one bad, and the other three middling, and approximating to the first and the last. So that in so small a platoon as that of even five, you will find the full complement of all that five men can earn. (E. Burke, ibidem, p. 15, 16.) Str. 292 There are numerous operations of so simple a kind as- not to admit Bel. 11 a division into parts, which cannot be performed without the cooperation of many pairs of hands. For instance the lifting of a large tree on a wain. . . every thing in short, which cannot be done unless a great many pairs of hands help each other in the same undivided employment, and at the same time. (E. G. Wakefield, A view of the art of colonization, London 1849, p. 168.) Str. 292 As one man cannot, and 10 men must strain, to lift a tun of weight, Bel. 11a yet one hundred men can do it only by the strength of a finger of each of them. (John Bellers, Proposals for raising a colledge of industry, London 1696, p. 21.) Str. 293 There is also (. . .) an advantage in the proportion of servants, which Bel. 12 will not easily be understood but by practical men; for it is natural to say, as 1 is to 4, so are 3 : 12: but this will not hold good in practice; for in harvest-time and many other operations which require that kind of despatch, by the throwing many hands together, the work is better, and more expeditiously done: f. i., in harvest, 2 drivers, 2 loaders, 2 pitchers, 2 rakers, and the rest at the rick, or in the barn, will despatch double the worK, that the same number of hands would do, if divided into different gangs, on different farms. ([J. Arbuthnot,] An enquiry into the connection between the present price of provisions and the size of farms. By a farmer, London 1773, p. 7, 8.) Str. 293 On doit encore remarquer que cette division partielle du travail peut Bel. 14 se faire quand meme les ouvriers sont occups dune meme besogne. Des masons par exemple, occups de faire passer de mains en mains
Citati na jeziku originala 725 des briques un chafaudage suprieur, font tous la mme besogne, et pourtant il existe parmi eux une espce de division de travail, qui consiste en ce que chacun deux fait passer la brique par un espace donn, et que tous ensemble la font parvenir beaucoup plus promptement lendroit marqu quils ne feraient si chacun deux portait sa brique sparment jusqu lchafaudage suprieur. (F. Skarbek, Thorie des richesses sociales, 2me d., Paris 1839, t. I, p. 97, 98.) Str. 294 Est-il question dexcuter un travail compliqu, plusieurs choses doivBel. 15 ent tre faites simultanment. Lun en fait une pendant que lautre en fait une autre, et tous contribuent leffet quun seul homme naurait pu produire. Lun rame pendant que lautre tient le gouvernail, et quun troisime jette le filet ou harponne le poisson, et la pche a un succs impossible sans ce concours. (Destutt de Tracy, ibidem, p. 78.) Str. 294 The doing of it ( . . . ) at the critical juncture, is of so much the Bel. 16 greater consequence. ([J. Arbuthnot,] An enquiry into the connection between the present price etc., p. 7.) Str. 294 The next evil is one which one would scarcely expect to find in a coBel. 17 untry which exports more labour than any other in the world, with the exception perhaps of China and England the impossibility of procuring a sufficient number of hands to clean the cotton. The consequence of this is that large quantities of the crop are left unpicked, while another portion is gathered from the ground, when it has fallen, and is of course discoloured and partially rotted, so that for want of labour at the proper season the cultivator is actually forced to submit to the loss of a large part of that crop for which England is so anxiously looking. (Bengal Hurkaru. Bi-monthly overland summary of news, 22nd July 1861.) Str. 295 In the progress of culture all, and perhaps more than all the capital Bel. 18 and labour which once loosely occupied 500 acres, are now concentrated for the more complete tillage of 100. Premda relatively to the amount of capital and labour employed, space is concentrated, it is an enlarged sphere of production, as compared to the sphere of production formerly occupied or worked upon by one single, independent agent of production. (R. Jones, An essay on the distribution of wealth, On rent, London 1831, p. 191.) Stf. 295 La forza di ciascuno uomo minima, ma la riunione delle minime Bel. 19 forze forma una forza totale maggiore anche della somma delle forze medesime fino a ehe le forze per essere riunite possono diminuere il tempo ed accrescere lo spazio della loro azione. (G. R. Carli, beleka uz P. Verri, ibidem, t. XV, p. 196.) Str. 297 P r o f i t s . . . is the sole end of trade. (J. Vanderlint, ibidem, p. 11.) Bel. 20 Str. 297 . . . the first result was a sudden decrease in waste, the men not seeing Bel. 21 why they should waste their own property any more than any other masters, and waste is perhaps, next to bad debts, the greatest source of manufacturing loss. [Spectator od 26. maja 1866.] Str. 298 The peasant proprietor (.. .) appropriating the whole produce of Bel. 21a his soil1*, needs no other stimulus to exertion. Superintendence is here completely dispensed with. (Cairnes, ibidem, p. 48, 49.)
* Kod Cairnesa: toil.
726 Dodatak
Str. 298 Why do large undertakings in the manufacturing way ruin private Bel. 22 industry, but by coming nearer to tjie simplicity of slaves? (Principles of polit, economy, London 1767, v. I, p. 167, 168.) Str. 300 Whether the united skill, industry and emulation of many together Bel. 25 on the same work be not the way to advance it? And whether it had been otherwise possible for England, to have carried on her Woollen Manufacture to so great a perfection? (Berkeley, The querist, London 1750, p. 56, 521.) Str. 301 " . . . est toute patriarcale; elle emploie beaucoup de femmes et denBel. 26 fants, mais sans les puiser ni les corrompre; elle les laisse dans leurs belles valles de la Drome, du Var, de 1Is ere, de Vaucluse, pour y lever des vers et divider leurs cocons;(...) jamais elle nentre dans une veritable fabrique. Pour etre aussi bien observe . . . le principe de la division du travail, sy revet dun caractere spcial. II y a bien des dvideuses, des moulineurs, des teinturiers, des encolleurs, puis des tisserands; mais ils ne sont pas reunis dans un meme etablissement, ne dependent pas dun meme maitre; tous ils sont independants. (A. Blanqui, Cours deconomie industrielle. Recueilli par A. Blaise, Paris 1838- 1839, p. 79.) Str. 303 The more any manufacture of much variety shall be distributed and Bel. 27 assigned to different artists, the same must needs be better done and with greater expedition, with less loss of time and labour. (The advantages of the East-India trade, London 1720, p. 71.) Str. 304 Easy labour is [. . .] transmitted skill. (Th. Hodgskin, ibidem, p. 125.) Bel. 28 Str. 307 In so close a cohabitation of the People, the carriage must needs be Bel. 34 less. (The advantages of the East-India trade, p. 106.) Str. 308 The isolation of the different stages of manufacture consequent upon Bel. 35 the employment of the manual labour adds immensely to the cost of production, the loss mainly arising from the mere removals from one process to another. (The industry of nations, London 1855, part II, p. 200.) Str. 308 It (the division of labour) produces also an economy of time, by Bel. 36 separating the work into its different branches, all of which may be carried on into execution at the same moment. . . By carrying on all the different processes at once, which an individual must have executed separately, it becomes possible to produce a multitude of pins for instance completely finished in the same time as a single pin might have been either cut or pointed. (Dugald Stewart, ibidem, p. 319.) Str. 309 The more variety of artists to every manufacture . .. the greater the Bel. 37 order and regularity of every work, the same must needs be done in less time, the labour must be less. (The advantages etc., p. 68.) Str. 312 They cannot well neglect their work; when they once begin, they Bel. 47 must go on; they are just the same as parts of a machine. (Childrens employment commission. Fourth report, 1865, p. 247.) Str. 313 Each handicraftsman, being . .. enabled to perfect himself by pracBel. 49 tice in one point, became ... a cheaper workman. (Ure, ibidem, p. 19.) Str. 313 Nous rencontrons chez les peuples parvenus a un certain degr de Bel. 50 civilisation trois genres de divisions dindustrie: la premiere, que nous nommons generale, amene la distinction des producteurs en agriculteurs, manufacturiers et commergants, elle se rapporte aux trois principales
Citati na jeziku originala 727 branches dindustrie nationale; la seconde, quon pourrait appeler spciale, est la division de chaque genre dindustrie en espces ... la troisime division dindustrie, celle enfin quon devrait qualifier de division de la besogne ou du travail proprement dit, est celle qui stablit dans les arts et les mtiers spares .. . qui stablit dans la plupart des manufactures et des ateliers. (Skarbek, ibidem, p. 84, 85.) Str. 315 There is a certain density of population which is convenient, both for Bel. 52 social intercourse, and for that combination of powers by which the produce of labour is increased. (James Mill, ibidem, p. 50.) As the number of labourers increases, the productive power of society augments in the compound ratio of that increase, multiplied by the effects of the division of labour. (Th. Hodgskin, ibidem, p. 120.) 316 Whether the Wollen Manufacture of England is not divided into seBel. 55 veral parts of branches appropriated to particular places, where they are only or principally manufactured; fine cloths in Somersetshire, coarse in Yorkshire, long ells at Exeter, soies at Sudbury, crapes at Norwich, linseys at Kendal, blankets at Whitney, and so forth! (Berkeley, The querist, 1750, 520.) 316 . .. those employed in every different branch of the work can often Bel. 57 be collected into the same workhouse, and placed at once under the view the spectator. In those great manufactures (!), on the contrary, which are destined to supply the great wants of the great body of the people, every different branch of the work employs so great a number of workmen, that it is impossible to collect them all into the same workhouse . . . the division is not near so obvious. (A. Smith, Wealth of nations, b. I, ch. I.) Observe the accomodation of the most common artificer or day labourer in a civilized and thriving country etc. (ibidem) 317 There is no longer anything which we can call the natural reward of Bel. 58 individual labour. Each labourer produces only some part of a whole, and each part, having no value or utility of itself, there is nothing on which the labourer can seize, and say: it is my product, this I will keep for myself. ([Th. Hodgskin,] Labour defended against the claims of capital, London 1825, p. 25.) 318 On p e u t . . . tablir en rgle gnrale, que moins lautorit preside Bel. 59 & la division du travail dans lintrieur de la societ, plus la division du travail se dveloppe dans lintrieur de latelier, et plus elle y est soumise & lautorit dun seul. Ainsi lautorit dans latelier et celle dans la socit, par rapport & la division du travail, sont en raison inverse 1une de lautre. (Karl Marx, ibidem, p. 130, 131.) 319 Under this simple form . . . the inhabitants of the country have lived Bel. 61 since time immemorial. The boundaries of the villages have been but seldom altered; and though the villages themselves have been sometimes injured, and even desolated by war, famine, and disease, the same name, the same limits, the same interests, and even the same families, have continued for ages. The inhabitants give themselves no trouble about the breaking up and division of kingdoms; while the village remains entire, they care not to what power it is transferred or to what sovereign it devolves; its interval economy remains unchanged. (Th. Stamford Raffles, late lieut. gov. of Java, The history of Java, London 1817, v. I, p. 285.) Str. 321 ... La concentration des instruments de production et la division du Bel. 62 travail sont aussi inseparables Pune de lautre que le sont, dans le re-
Str.
Str.
Str.
Str.
Str.
728 Dodatak
gime politique, la concentration des pouvoirs publics et la division des intrets privs.* (Karl Marx, ibidemf p. 134.) Str. 321 . . . living automatons . . . employed in the details of the work. ([DuBel. 63 gald Stewart, Lectures onpolitical economy, [in]: Works, v. VIII,] p. 318.) Str. 321 Louvrier qui porte dans ses bras tout un mtier, peut aller partout exBel 65 ercer son industrie et trouver des moyens de subsister: lautre* ( . . . ) nest quun accessoire qui, spar de ses confreres, na plus ni capacit, ni indpendance, et qui se trouve force daccepter la loi quon juge propos de lui imposer.* (Storch, ibidem, dit. Petersbourg 1815, t. I, . p. 204.) Str. 322 The former may have gained what the other has lost. (A. Ferguson, Bel. 66 ibidem, p. 281.) Str. 323 and thinking itself, in this age of separations, may become a peculiar Bel. 71 craft. [A. Ferguson, ibidem, p. 281.] Str. 325 Ciascuno prova coll esperienza, che applicando la mano e lingegno Bel. 77 sempre alio stesso genere di opere e di produtti, egli piu facili, piu abbondanti e migliori ne traca resultati, di quello che se ciascuno isolatamente le cose tutte a se necessarie soltanto facesse . . . Dividendosi in tal maniera per la comune e privata utilia gli uomini in varie classe e condizioni.* (Cesare Beccaria, Elementi di econ. publica, ed. Custodi, Parte moderna, t. XI, p. 28.) The whole argument, to prove society natural ( . . . ) is taken from the second book of Platos republic. (James Harris, Dialogue concerning happiness, London 1741, pretampano u Three treatises etc., 3. ed., London 1772.) Str. 326 'AXXo? yap x aXXoiaiv avijp 7uxproxai pyoi<; [Homer, Odiseja, Bel. 78 XIV, 228.]
A.1 V , Ô.J
,'AXXo? SXk<f> in Jpyco xapStrjv lalvexai.t121] Str. 326 Scijjiaat xe -roLji/jTepoL ot auxoupyoi tuv avS-pancov xP^M-aot rcoXeBel. 79 (istv (Thukid., 1. I, c. 141). ,,...7rap&v yap x6 eu, 7rapa xoiixtov xal xi auxapxe<;. Str. 326 ,,Ou yip i!>Xei xo 7rpaxx6;xevov tyjv xou 7tpaxxovxo<; fj/oXYjv 7tspiu.vEiv, Bel. 80 iXX dtvayxT) x6v irpdtxxovxa xa 7rpaxxo|j.vo) îtaxoXou&sTv [rf] ev itappyou [ipsi. Avayxv). Ex 89) XOUXUV rcXela TE Ixaaxa ytyvexai xal xaXXiov xal âov, Sxav el? v xaxa 9uatv xal ev xatpci, cr/oXty xtov aXXtov Sytov, TcpaxTy). ([Plato,] De republica, I, 2.ed., Baiter, Orelli etc.) . .. in the various operations of singeing, washing, bleaching, mangling, calendering, and dyeing, none of them can be stopped at a given moment without risk of d a ma g e . . . to enforce the same dinner hour for all the workpeople might1 occasionally subject valuable goods to the risk of danger by incomplete operations." Str. 334 In the early days of textile manufactures, the locality of the factory Bel. 99 depended upon the existence of a stream having a sufficient fall to turn a water wheel; and, although the establishment of the water mills was the commencement of the breaking up of the domestic system of manufacture, yet the mills necessarily situated upon streams, and frequently at considerable distances the one from the other, formed part of a rural rather than an urban system; and it was not until the introduction of the steam-power as a substitute for the stream, that factories were congregated in towns and localities where the coal and water required for the production of steam were found in sufficient quantities. The steam-
Citati na jeziku originala 729 engine is the parent of manufacturing towns. (A. Redgrave in Reports of the insp. of fact., 30th April 1860, p. 36.) Str. 336 " . . . The application of power to the process of combing wool. . . Bel. 101 extensively in operation since the introduction of the combing machine, especially Listers . . . undoubtedly had the effect of throwing a very large number of men out of work. Wool was formerly combed by hand, most frequently in the cottage of the comber. It is now very generally combed in the factory, and hand labour is superseded, except in some particular kinds of work, in which hand-combed wool is still preferred. Many of the handcombers found employment in the factories, but the produce of the handcomber bears so small a proportion to that of the machine, that the employment of a very large number of combers has passed away.'" (Rep. of insp. of fact, for 31st Oct. 1856, p. 16.) Str. 337 The principle of the factory system, then, is to substitute . . . the Bel. 102 partition of a process into its essential constituents, for the division or gradation of labour among artisans. (Ure, ibidem, p. 20.) Str. 341 . . . Simple and outwardly unimportant as this appendage to lathes Bel. 105 may appear, it is not, we believe, averring too much to state, that its influence in improving and extending the use of machinery has been as great as that produced by Watts improvements of the steam-engine itself. Its introduction went at once to perfect all machinery, to cheapen it, and to stimulate invention and improvement. [The industry of nations, London 1855, Part II, p. 239.] Str. 343 Adam Smith nowhere undervalues the services which the natural Bel. 109 agents and machinery perform for us, but he very justly distinguishes the nature of the value which they add to commodities ... as they perform their work gratuitously, (. . .) the assistance which they afford us, adds nothing to value in exchange. (Ricardo, ibidem, p. 336, 337.) Str. 345 I1 est possible) (. . .) de parvenir & des connaissances fort utiles a la Bel. Ill vie, et quau lieu de cette philosophie speculative quon enseigne dans les coles, on en peut trouver une pratique, par laquelle, connaissant la force et les actions du feu, de leau, de lair, des astres, et de tous les autres corps qui nous environnent, aussi distinctement que nous connaissons les divers mtiers de nos artisans, nous les pourrions employer en meme fagon a tous les usages auxquels ils sont propres, et ainsi nous rendre comme maitres et possesseurs de la nature*,. . . contribuer au perfectionnement de la vie humaine.* [Descartes, Discours de la methode.] Str. 347 These mute agents (. ..) are always the produce of much less labour Bel. 116 than that which they displace, even when they are of the same money value. (Ricardo, ibidem, p. 40.) Str. 348 Employers of labour would not unnecessarily retain two sets of chilBel. 117 dren under thirteen ... In fact one class of manufactures, the spinners of woollen yarn, now rarely employ children under thirteen years of ages, i. e. half-times. They have introduced improved and new machinery of various kinds which altogether supersedes (. . .) the employment of children (. . .); f. i.: I will mention one process as an illustration of this diminution in the number of children, wherein, by the addition of an apparatus, called a piecing machine, to existing machines, the work of six or four half-times, according to the peculiarity of each machine, can be performed by one young person ( . . . ) . . . the halftime system . . . the invention of the piecing machine. (Reports of insp. of fact, for 31st Oct. 1858, [p. 42, 43.])
730 Dodatak
Str. 349 Machinery .. . can frequently not be employed until labour (on miBel. 118 sli na wages) rises. (Ricardo, ibidem, p. 479.) Str. 350 The numerical increase of labourers has been great, through the Bel. 121 growing substitution of female for male, and above all of childish for adult, labour. Three girls of 13, at wages from of 6 sh. to 8 sh. a week, have replaced the one man of mature age, of wages varying from 18 sh. to 45 sh. (Th. de Quincey, The logic of politic, economy, London 1844, beleka na str. 147.) Str. 351 Infant labour has been called into aid . .. even to work for their ownBel. 122 daily bread. Without strength to endure such disproportionate toil, without instruction to guide their future life, they have been thrown into a situation physically and morally polluted. ( . . . ) The Jewish historian has remarked upon the overthrow of Jerusalem by Titus, that is was no wonder it should have been destroyed, with such a signal destruction, when an inhuman mother sacrificed her own offspring to satisfy the cravings of absolute hunger. (Public economy concentrated, Carlisle 1833, p. 66.) Str. 353 It (.. .) . . . showed, moreover, that while, with the described cirBel. 128 cumstances, infants perish under the neglect and mismanagement which their mothers occupations imply, the mothers become to a grievous extent denaturalized towards their offspring commonly not troubling themselves much at the death, and even sometimes ... taking direct measures to ensure it. [Sixth report on public health, London 1864, P- 34.] Str. 353 To push the sale of opiate ... is the great aim of some enterprising Bel. 133 wholesale merchants. By druggists it is considered the leading article. (ibidem, p. 459) Str. 357 Since the general introduction of expensive machinery, human nature Bel. 143 has been forced far beyond its average strength. (Robert Owen, Observations on the effects of the manufacturing system, 2nd ed., London 1817, [p. 16].) Str. 357 It is evident (. ..) that the long hours of work were brought about Bel. 144 by the circumstance of so great a number of destitute children being supplied from different parts of the country, that the masters were independent of the hands, ant that, having once established the custom by means of the miserable materials they had procured in this way, they could impose it on their neighbours with the greater facility. (J. Fielden, The curse of the factory system, London 1836, p. 11.) Str. 358 Occasion. . . injury to the delicate moving parts of metallic mechaBel. 145 nism by inaction. (Ure, ibidem, p. 28.) Str. 358 It (. . . allowance for deterioration of machinery) is also intended Bel. 146 to cover the loss which is constantly arising from the superseding of machines before they are worn out by others of a new and better construction. [Times od 26. nov. 1862.] Str. 359 It is self-evident, that, amid the ebbings and flowings of the market, Bel. 149 and the alternate expansions and contractions of demand, occasions will constantly recur, in which the manufacturer may employ additional floating capital without employing additional fixed c a p i t a l . . . if additional quantities of raw material can be worked up without incurring an additional expense for buildings and machinery. (R. Torrens, On wages and combination, London 1834, p. 64.)
Citati na jeziku originala 731 Str. 359 The great proportion of fixed to circulating capital . . . makes long Bel. 152 hours of work desirable. . . . the motives to long hours of work will become greater, as the only means by which a large proportion of fixed capital can be made profitable. ([Senior, Letters on the Factory act, London 1837,] p. 11 - 14.) Str. 364 We work with more spirit, we have the reward ever before us of Bel. 163 getting away sooner at night, and one active and cheerful spirit pervades the whole mill, from the youngest piecer to the oldest hand, and we can greatly help each other. [Reports of the inspectors of factories for the quarter ending 30th September 1844; and from 1st October 1844, to 30th April 1845, p. 21.] Str. 373 The physical appearance of the cotton operatives is unquestionably Bel. 183 improved. This I attribute ... as to the men, to outdoor labour on public works. (Rep. of insp. of fact., Oct. 1863, p. 59.) Str. 374 Un homme suse plus vite en surveillant quinze heures par jour levoBel. 186 lution uniforme dun mecanisme, quen exerânt dans le meme espace de temps, sa force physique. Ce travail de surveillance, qui servirait peut-etre dutile gymnastique a Pintelligence, sil netait pas trop prolong^ detruit a la longue, par son exces, et lintelligence et le corps mme. (G. de Molinari, tudes economiques, Paris 1846, [p. 49].) Str. 379 The masters and the men are unhappily in a perpetual war with each other. Bel. 193 The invariable object of the former is to get their work done as cheap as possibly; and they do not fail to employ every artifice to this purpose, whilst the latter are equally attentive to every occasion of distressing their masters into a compliance with higher demands. ([N. Forster,] An inquiry into the causes of the present high prices of provisions, 1767, p. 61, 62.) Str. 379 In hac urbe, ( . . . ) ante hos viginti circiter annos instrumentum Bel. 194 quidam invenerunt textorium, quo solus quis plus panni et facilius conficere poterat, quam plures aequali tempore. Hinc turbae ortae et querulae textorum, tandemque usus hujus instrumenti a magistratu prohibitus etc.* (Boxhorn, Inst, pol., 1663.) Str. 381 . . . Je considere done les machines comme des moyens daugmenter Bel. 196 (virtuellement) le nombre des gens industrieux quon nest pas oblige de nourrir. . . En quoi 1effet dune machine differe-t-il de celui de nouveaux habitants?* ([James Steuart,] francuski prevod, t. I, 1. I, ch. XIX.) Machinery can seldom be used with success to abrigde the labour of an individual; more time would be lost in its construction than could be saved by its application. It is only really useful when it acts on great masses, when a single machine can assist the work of thousands. It is accordingly in the most populous countries, where there are most idle men, that it is most a b u n d a n t . . . It is not called into use by a scarcity of men, but by the facility with which they can be brought to work in masses. (Piercy Ravenstone, Thoughts on the funding system and its effects, London 1824, p. 45.) Str. 381 Machinery and labour are in constant competition. (Ricardo, ibidem, Bel. 197 p. 479.) Str. 382 The Rev. Mr. Turner was in 1827 rector of Wilmslow, in Cheshire, Bel. 198 a manufacturing district. The questions of the Committee on Emigration, and Mr. Turners answers show how the competition of hu -an labour is maintained against machinery. Question: Has not the use of the power-loom superseded the use of the handloom? Answer:
732 Dodatak
Undoubtedly; it would have superseded them much more than it has done, if the hand-loom weavers were not enabled to submit to a reduction of wages. Question: But in submitting he has accepted wages which are insufficient to support him, and looks to parochial contribution as the remainder of his support? Answer: Yes, and in fact the competition between the hand-loom and the power-loom is maintained out of the poor-rates. Thus degrading pauperism or expatriation, is the benefit which the industrious receive from the introduction of machinery, to be reduced from the respectable and in some degree independent mechanic, to the cringing wretch who lives on the debasing bread of charity. This they call a temporary inconvenience. (A prize essay on the comparative merits of competition and co-operation, London 1834, p. 29.) Str. 383 The same cause which may increase the revenue of the country Bel. 199 (. . .) may at the same time render the population redundant and deteriorate the condition of the labourer. (Ricardo, ibidem, p. 469.) Str. 396 Les classes condamnes a produire et a consommer diminuent, et Bel. 226 les classes qui dirigent le travail, qui soulagent, consolent et clairent toute la population, se multiplient. . . et sapproprient tous les bienfaits qui rsultent de la diminution des frais du travail, de labondance des productions et du bon march des consommations. Dans cette direction, lespece humaine seleve aux plus hautes conceptions du gnie, pnetre dans les profondeurs mvstrieuses de la religion, tablit les principes salutaires de la morale# (. . . de csapproprier tous les bienfaits etc.*), les lois tutlaires de la libert* (. . . liberte pour les classes condamnes k produire*?) et du pouvoir, de lobissance et de la justice, du devoir et de lhumanit,* (Des systimes deconomie politique etc. Par M. Ch. Ganilh, 2me d., Paris 1821, t. I, p. 224, cf. ib., p. 212.) Str. 418 The rental of premises required for work rooms seems the element Bel. 269 which ultimately determines the point, and consequently it is in the metropolis, that the old system of giving work out to small employers and families has been longest retained, and earliest returned to. (Childrens employment commission, II report, p. 83, n. 123.) Str. 420 Tendency to factory system. (ibidem, p. LXVII) Bel. 275 The whole employment is at this time in a state of transition, and is undergoing the same change as that effected in the lace trade, weaving etc. (ibidem, n. 405) A complete revolution. (ibidem, p. XLVI, n. 318) Str. 420 To keep up our quantity, we have gone extensively into machines Bel. 276 wrought by unskilled labour, and every day convinces us that we can produce a greater quantity than by the old method. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1865, p. 13.) Str. 422 . . work towards the end of the week is generally much increased Bel. 283 in duration, in consequence of the habit of the men of idling on Monday and occasionally during a part or the whole of Tuesday also. (Childrens employment commission. Ill report, p. VI.) The little masters generally have very irregular hours. They lose 2 or 3 days, and then work all night to make it up. . . They always employ their own children if they have any. (ibidem, p. VII) The want of regularity in coming to work, encouraged by the possibility and practice of making up for this by working longer hours. (ibidem, p. XVIII) Enormous loss of time in Birmingham. . . idling part of the time, slaving the rest. (ibidem, p. XI)
Citati na jeziku originala 733 Str. 423 The extension of the railway system is said to have contributed greatly Bel. 284 to this custom of giving sudden orders, and the consequent hurry, neglect of mealtimes, and late hours of the workpeople. ([Childrens employment commission, IV report,] p. XXXI.) Str. 424 With respect to the loss of trade by the non-completion of shipping Bel. 287 orders in time, I remember that this was the pet argument of the factory masters in 1832 und 1833. Nothing that can be advanced now on this subject could have the force that it had then, before steam had halved all distances and established new regulations for transit. It quite failed at that time of proof when put to the test, and again it will certainly fail should it have to be tried. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1862, p. 54, 55.) Str. 424 . . . :The uncertainty of fashions does increase necessitous Poor. It Bel. 289 has two great mischiefs in it: 1st) The journeymen are miserable in winter for want of work, the mercers and master-weavers not daring to lay out their stocks to keep the journeymen imployed before the spring comes and they know what the fashion will then be; 2dly) In the spring the journeymen are not sufficient, but the master-weavers must draw in many prentices, that they may supply the trade of the kingdom in a quarter or half a year, which robs the plow of hands, drains the country of labourers, and in a great part stocks the city with beggars, and starves some in winter that are ashamed to beg. ([John Bellers,] Essays about the poor, manufactures etc., p. 9.) Str. 425 This could be obviated at the expense of an enlargement of the works Bel. 293 under the pressure of a General Act of Parliament. ([Childrens employment commission, V report,] p X, n. 38.) Str. 427 Factory education is compulsory, and it is a condition of labour. Bel. 297 (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1865, p. 111.) Str. 428 The boy is a mere substitute for steam power. (Childrens employBel. 301 ment commission, V report 1866, p. 114, n. 6.) Str. 431 You take my life / When you do take the means whereby I live. (ShaBel. 307 kes'peare)(146J Str. 432 An idle learning being little better than the Learning of Idleness. . . Bel. 309 Bodily Labour, its a primitive institution of God. . . Labour being as proper for the bodies health, as eating is for its living; for what pains a man saves by Ease, he will find in Disease. . . Labour adds oyl to the lamp of life when thinking inflames it. . . A childish silly employ (. . .) leaves the childrens minds silly. ([John Bellers,] Proposals for raising a colledge of industry of all useful trades and husbandry, London 1696, p. 12, 14, l'6, 18.). Str. 433 Factory labour may be as pure and as excellent [. . .] as domestic laBel. 312 bour, and perhaps more so. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1865, p. 129.) Str. 445 You divide the people into two hostile camps of clownish boors and Bel. 324 emasculated dwarfs. Good heavens! a nation divided into agricultural and commercial interests calling itself sane, nay styling itself enlightened and civilized, not only in spite of, but in consequence of this monstrous and unnatural division. (David Urquhart, ibidem, p. 119.) Str. 446 . . . That the produce of land increases caeteris paribus in a diminishing Bel. 325 ratio to the increase of the labourers employed, (.. .) is the universal law of agricultural industry. . [J. St. Mill, Principles of political economy, vol. I, p. 17.]
734 Dodatak 5. ODELJAK

Str. 450 Bel. 1
Str. 450 Bel. 2
Str. 451 Bel. 4
Str. 452 Bel. 5
Str. 452 Bel. 7
Str. 453 Bel. 8
The very existence of the master-capitalists as a distinct class is dependent on the productiveness of industry. (Ramsay, ibidem, p. 206.) If each mans labour were but enough to produce his own food, there could be no property. (Ravenstone, ibidem, p. 14.) Among the wild Indians in America, almost every thing is the labourers, 99 parts of an hundred are to be put upon the account of Labour: In England, perhaps the labourer has not 213. (The advantages of the East-India trade, etc., p. 72, 73.) The first (natural wealth), as it is most noble and advantageous, so doth it make the people careless, proud, and given to all excesses; whereas the second enforceth vigilancy, literature, arts and policy. (Englands treasure by foreign trade. Or the balance of our foreign trade is the rule of our treasure. Written by Thomas Mun, of London, Merchant, and now published for the common good by his son John Mun, London 1669, p. 181, 182.) Nor can I conceive a greater curse upon a body of people, than to be thrown upon a spot of land, where the productions for subsistence and food were, in great measure, spontaneous, and the climate required or admitted little care for raiment and covering.. . there may be an extreme on the other side. A soil incapable of produce by labour is quite as bad as a soil that produces plentifully without any labour. ([N. Forster,] An inquiry into the present high prices of provisions, London 1767, p. 10.) Le solstice est le moment de lanne ou commence la crue du Nil, et celui que les Egyptiens ont du observer avec le plus dattention. . . Cetait cette annee tropique quil leur importait de marquer pour se diriger dans leurs operations agricoles. Ils durent done chercher dans le ciel un signe apparent de son retour. (Cuvier, Discours sur les revolutions du globe, d. Hoefer, Paris 1863, p. 141.) There are no two countries, which furnish an equal numbed of the necessaries of life in equal plenty, and with the same quantity of labour. Mens wants increase or diminish with the severity or temperateness of the climate they live in; consequently the proportion of trade which the inhabitants of different countries are obliged to carry on through necessity, cannot be the same, nor is it practicable to ascertain the degree of variation farther than by the Degrees of Heat and Cold; from whence one may make this general conclusion, that the quantity of labour required for a certain number of people is greatest in cold climates, and least in hot ones; for in the former men not only want more clothes, but the earth more cultivating than in the latter. ([J. Massie,] An essay on the governing causes of the natural rate of interest, London 1750, p. 59.) Chaque travail doit* (. . .) laisser un excdant. (Proudhon)11481
When an alteration takes place in the productiveness of industry, and that either more or less is produced by a given quantity of labour and capital, the proportion of wages may obviously vary, whilst the quantity, which that proportion represents, remains the same, or the quantity Str. 459 may vary, whilst the proportion remains the same. ([J. Cazenove,] Outlines of political economy etc., p. 67.)
Bel. 11
Citati na jeziku originala 735

Str. 461 Bel. 12
Str. 462 Bel. 13 Str. 463 Bel. 14
Str. 464 Bel. 15
Str. 465 Bel. 16
Str. 469 Bel. 20
All things being equal, the English manufacturer can turn out a considerably larger amount of work in a given time than a foreign manufacturer, so much as to counterbalance the difference of the working days, between 60 hours a week here and 72 or 80 elsewhere. (Reports of insp. of fact, for 31st Oct. 1855, p. 65.) There are compensating circumstances. .. which the working of the Ten Hours Act has brought to light. (Reports of insp. of fact, for 31st October 1848, p. 7.) The amount of labour which a man had undergone in the course of 24 hours might be approximately arrived at by an examination of the chymical changes which had taken place in his body, changed forms in matter indicating the anterior exercise of dynamic force. (Grove, On the correlation of physical forces, [p. 308, 309.]) Corn and Labour rarely march quite abreast; but there is an obvious limit, beyond which they cannot be separated. With regard to the unusual exertions made by the labouring classes in periods of dearness, which produce the fall of wages noticed in the evidence (naime pred Parliamentary Committees of Inquiry 1814/15), they are most meritorious in the individuals, and certainly favour the growth of capital. But no man of humanity could wish to see them constant and unremitted. They are most admirable as a temporary relief; but if they were constantly in action, effects of a similar kind would result from them, as from the population of a country being pushed to the very extreme limits of its food. (Malthus, Inquiry into the nature and progress of rent, London 1815, p. 48, beleka.) A principal cause of the increase of capital, during the war, proceeded from the greater exertions, and perhaps the greater privations of the labouring classes, the most numerous in every society. More women and children were compelled, by necessitous circumstances, to enter upon laborious occupations; and former workmen were, from the same cause, obliged to devote a greater portion of their time to increase production. (Essays on political econ. in which are illustrated the principal causes of the present national distress, London 1830, p. 248.) . .. une richesse independante et disponible, quil (. . .) na point achetee et quil vend. (Turgot, Reflexions sur la formation et la distribution des richesses, p. 11.) 6. ODELJAK
Str. 470 Bel. 21
Mr. Ricardo, ingeniously enough, avoids a difficulty which, on a first view, threatens to encumber his doctrine, that value depends on the quantity of labour employed in production. If this principle is rigidly adhered to, it follows that the value of labour depends on the quantity of labour employed in producing it which is evidently absurd. By a dexterous turn, therefore, Mr. Ricardo makes the value of labour depend on the quantity of labour required to produce wages; or, to give him the benefit of his own language, he maintains, that the value of labour is to be estimated by the quantity of labour required to produce wages; by which he means the quantity of labour required to produce the money or commodities given to the labourer. This is similar to saying, that the value of cloth is estimated, not by the quantity of labour bestowed on its production, but by the quantity of labour bestowed on the production of the silver, for which the cloth is exchanged. ([S. Bailey,] A critical dissertation on the nature etc. of value, p. 50, 5 1 . )
Str. 470 If you call labour a commodity, it is not like a commodity which 736 Dodatak 22 is first produced in order to exchange, and then brought to market Bel. where it must exchange with other commodities according to the respective quantities of each which there may be in the market at the time; labour is created at the moment it is brought to market; nay, it is brought to market before it is created. (Observations on some verbal disputes etc., p. 75, 76.) Str. 471 Treating Labour as a commodity, and Capital, the produce of labour, Bel. 23 as another, then, if the values of those two commodities were regulated by equal quantities of labour, a given amount of labour would... exchange for that quantity of capital which had been produced by the same amount of labour; antecedent labour [.. .] would.. . exchange for the same amount as present labour. [. . .] But the value of labour, in relation to other commodities... is determined not by equal quantities of labour. (E. G. Wakefield u svom izdanju Smith-ovog dela Wealth of nations, London 1835, v. I, p. 230, 231, beleka.) Str. 471 I1 a fallu convenir (. ..) que toutes les fois quil changerait du traBel. 24 vail fait contre du travail & faire, le dernier* (le capitaliste) aurait une valeur superieure au premier* (le travailleur). (Simonde (i.e. Sismondi), De la richesse commerciale, Genfeve 1803, t. I, p. 37.) Str. 472 Labour, the exclusive standard of value. . . the creator of all wealth, Bel. 25 no commodity. (Th. Hodgskin, ibidem, p. 186.) Str. 472 Le travail est dit valoir, non pas en tant que marchandise lui-meme, Bel. 26 mais en vue des valeurs quon suppose renfermes puissanciellement en lui. La valeur du travail est tine expression figure etc... . Dans le travail-marchandise, qui est dune ralit effrayante, il ne voit quune ellipse grammaticale. Done toute la societ actuelle, fonde sur le travail-marchandise, est desormais fond e sur une licence po&ique, sur une expression figure. La socit veut-elle ,liminer tous les inconvnients qui la travaillent, eh bien! quelle limine les termes malsonnants, quelle change de langage, et pour cela elle na qua sadresser k 1Academie pour lui demander une nouvelle dition de son dictionnaire.* (K. Marx, Mis ire de la philosophie, p. 34, 35.) Cest ce quune chose vaut*. La valeur dune chose exprime en monnaie.* A zato ima le travail de la terre. . . une valeur? Parce quon y met un prix.* [J.-B. Say] Str. 477 The price of labour is the sum paid for a given quantity of labour. Bel. 31 (Sir Edward West, Price of corn and wages of labour, London 1826, p. 67.) Str. 478 The wages of labour [.. .] depend upon the price of labour and the Bel. 32 quantity of labour performed. . . An increase in the wages of labour does not necessarily imply an enhancement of the price of labour. From fuller employment, and greater exertions, the wages of labour may be considerably increased, while the price of labour may continue the same. (West, ibidem, p. 67, 68. i 112.) Str. 478 It is the quantity of labour and not the price of it ( . . . ) that is deBel. 33 termined by the price of provisions and other necessaries: reduce the price of nacessaries very low, and of course you reduce the quantity of labour in proportion. .. Master-manufacturers know, that there are various ways of raising and falling the price of labour, besides that of altering its nominal amount1*. [Essay on trade and commerce, p. 48, 61.]
'* U originalu: value

The labourer [ . . . ] is principally interested in the amount of wages. ([N. W. Senior, Three lectures on the rate of wages, London 1830,] p. 15.) It is a very notable thing, too, that where long hours are the rule, small wages are also so. (Rep. of insp. of fact., 31st Oct. 1863, p. 9.) The work which obtains the scanty pittance of food is for the most part excessively prolonged. (Public health, Sixth rep., 1863, p. 15.) . . . he would very shortly be replaced by somebody who would work any length of time and thus be thrown out of employment. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1848, Evidence, p. 39, n. 58.) If [. . .] one man performs the work of two . . . the rate of profits will generally be raised ... in consequence of the additional supply of labour having diminished its price. (Senior, ibidem, p. 15.) The system of piece-work illustrates an epoch in the history of the working man; it is half-way between the position of the mere daylabourer, depending upon the will of the capitalist, and the cooperative artisan, who in the not distant future promises to combine the artisan and the capitalist in his own person. Piece-workers are in fact their own masters, even whilst working upon the capital of the employer. (John Watts, Trade societies and strikes, machinery and cooperative societies, Manchester 1865, p. 52, 53.) A factory employs 400 people, the half of which work by the piece, and have a direct interest in working longer hours. The other 200 are paid by the day, work equally long with the others, and get no more money for their overtime .. . The work of these 200 people for half an hour a day is equal to one persons work for 50 hours, or 5/6 of one persons labour in a week, and is a positive gain to the employer. (Reports of insp. of fact., 31st October 1860, p. 9.) Overworking, to a very considerable extent, still prevails; and, in most instances, with that security against detection and punishment which the law itself affords. I have in many former reports (. . .) shown . . . the injury to all the workpeople who are not employed on piece-work, but receive weekly wages. (Leonard Horner in Reports of insp. of fact., 30th April 1859, p. 8, 9.) Le salaire peut se mesurer de deux manieres; ou sur la dure du travail, ou sur son produit. (Abrege elementaire des principes de I'economie politique, Paris 1796, p. 32.) Pisac ovog anonimnog spisa je G. Garnier. So much weight of (.. .) cotton is delivered to him (the spinner), and he has to return by a certain time, in lieu of it, a given weight of twist or yarn, of a certain degree of fineness, and he is paid so much per pound for all that he so returns. If his work is defective in quality, the penalty falls on him; if less in quantity than the minimum fixed for a given time, he is dismissed and an abler operative procured. (Ure, ibidem, p. 316, 317.) It is when work passes through several hands, each of which is to take a share of profits, while only the last does the work, that the pay which reaches the workwoman is miserably disproportioned. (Childrens employment commission, II report, p. LXX, n. 424.) It would [. . .] be a great improvement to the system of piece-work if all the men employed on a job were partners in the contract, each according to his abilities, instead of one man being interested in overworking his fellows for his own benefit. ([Watts, Trade societies and strikes . ..,] p. 53.)
Str. 481 Bel. 39
Str. 482 Bel. 42
Str. 484 Bel. 45
Str. 485 Bel. 47
Str. 486 Bel. 48 Str. 486 Bel. 49
Str. 486 Bel. 50
Str. 487 Bel. 51
738 Dodatak
Str. 487 All those who are paid by piece-work . . . profit by the transgresBel. 52 sion of the legal limits of work. This observation as to the willingness to work overtime, is especially applicable to the women employed as weavers and reelers. (Rep. of insp. of fact., 30th April 1858, p. 9.) Str. 488 Where the work in any trade is paid for by the piece at so much per Bel. 53 job . . . wages may very materially differ in amount. . . But in work by the day there is generally an uniform rate . . . recognized by both employer and employed as the standard of wages for the general run of workmen in the trade. (Dunning, ibidem, p. 17.) Str. 489 Combien de fois navons-nous pas vu, dans certains ateliers, embaucher Bel. 55 beaucoup plus douvriers que ne le demandait le travail 4 mettre en main? Souvent, dans la provision dun travail aleatoire, quelquefois meme imaginaire, on admet des ouvriers; comme on les paie aux pieces, on se dit quon ne court aucun risque, parce que toutes les pertes de temps seront a la charge des inoccups. (H. Gregoir, Les typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles, Bruxelles 1865, p. 9.) Str. 490 The productive power of his spinning-machine is accurately measuBel. 60 red, and the rate of pay for work done with it decreases with, though not as, the increase of its productive power. (Ure, ibidem, p. 317.) By this increase, the productive power of the machine will be augmented one-fifth. When this event happens, the spinner will not be paid at the same rate for work done as he was before; but as that rate will not be diminished in the ratio of one-fifth, the improvement will augment his money earnings for any given number of hours work. . . The foregoing statement requires a certain modification... the spinner has to pay something for additional juvenile aid out of his additional sixpence, [...] accompanied by displacing a portion of adults (ibidem, p. 320, 321) Str. 491 .. . to prosecute for intimidation the agents of the Carpet Weavers Bel. 62 Trades Union. Brights partners had introduced new machinery which would turn out 240 yards of carpet in the time and with the labour (!) previously required to produce 160 yards. The workmen had no claim whatever to share in the profits made by the investment of their employers capital in mechanical improvements. Accordingly, Messrs. Bright proposed to lower the rate of pay from 1 1/a d. per yard to 1 d., leaving the earnings of the men exactly the same as before for the same labour. But there was a nominal reduction, of which the operatives, it is asserted, had not fair warning before hand. (The Standard [London] od 26. oktobra 1861.) Str. 492 It is not accurate to say that wages (. . .) are increased, because Bel. 64 they purchase more of a cheaper article. (David Buchanan u svom izdanju Smith-ovog dela Wealth etc., 1814, v. I, p. 417, beleka.) Str. 493 It deserves likewise to be remarked, that although the apparent price Bel. 65 of labour is usually lower in poor countries, where the produce of the soil, and grain in general, is cheap; yet it is in fact for the most part really higher than in other countries. For it is not the wages that is given to the labourer per day that constitutes the real price of labour, although it is its apparent price. The real price is that which a certain quantity of work performed actually costs the employer; and considered in this light, labour is in almost all cases cheaper in rich countries than in those that are poorer, although the price of grain, and other provisions, is usually much lower in the last than in the f i r s t . . . Labour estimated by the day, is much lower in Scotland than in England;. .. Labour by the piece is generally cheaper in England. (James Anderson, Obser-
vations on the means of exciting a spirit of national industry etc., Edinburgh 1777, p. 350, 351.) Labour being dearer in Ireland than it is in England. . . because the wages are so much lower. (Nr. 2074. in Royal commission on railways, Minutes, 1867.)
7. ODELJAK Str. 500 Wages as well as profits are to be considered each of them as really Bel. 2 a portion of the finished product. (Ramsay, ibidem, p. 142.) Str. 501 When capital is employed in advancing to the workman his wages, Bel. 3 it adds nothing to the funds for the maintenance of labour. (Cazenove u beleci uz svoje izdanje Malthusovog dela Definitions in polit, economy, London 1853, p. 22.) Str. 501 Though the manufacturer (tj. manufakturni radnik) has his wages Bel. 4a advanced to him by his master, he in reality costs him no expense, the value of these wages being generally reserved1*, together with a profit, in the improved value of the subject upon which his labour is bestowed. (A. Smith, ibidem, book II, ch. Ill, p. 355.) Str. 503 It is true indeed that the first introducing a manufacture emploies Bel. 6 many poor, but they cease not to be so, and the continuance of it makes many. (Reasons for a limited exportation of wool, London 1677, p. 19.) The farmer now absurdly asserts, that he keeps the poor. They are indeed kept in misery. (Reasons for the late increase of the poor rates', or a comparative view of the prices of labour and provisions, London 1777, P- 31.) Str. 506 That letter (.. .) might be looked upon as the manifesto of the manuBel. 13 facturers. (Ferrand u predstavci o nestaici pamuka, sednica Donjeg doma od 27. aprila 1863.) Str. 509 Louvrier demandait de la subsistance pour vivre, le chef demandait Bel. 17 du travail pour gagner. (Sismondi, ibidem, p. 91.) Str. 511 Accumulation of Capital: the employment of a portion of revenue as Bel. 21 capital. (Malthus, Definitions etc., ed. Cazenove, p. 11.) Conversion of revenue into capital. (Malthus, Principles of political economy, 2nd ed., London 1836, p. 320.) Str. 513 Le travail primitif auquel son capital a du sa naissance.* (Sismondi, Bel. 21c ibidem, d. Paris, t. I, p. 109.) Str. 518 Capital, viz: [ . . . ] accumulated wealth [ . . . ] employed with a view Bel. 25 to profit. (Malthus, ibidem, [p. 262].) Capital... consists of wealth saved from revenue, and used with a view to profit. (R. Jones, Text-book of lectures on the political economy of nations, Hertford 1852, p. 16.) Str. 518 The possessors of surplusproduce or capital. (The source and remedy Bel. 26 of the national difficulties. A letter to Lord John Russell, London 1821, [P- 4].)
>
* Kod Smith-a: restored
740 Dodatak Str. 518 Capital, with compound interest on every portion of capital saved, Bel. 27 is so all engrossing, that all the wealth in the world from which income is derived, has long ago become the interest on capital. (London Economist od 19. jula 1851.) Str. 519 No political economist of the present day can by saving mean mere Bel. 28 hoarding: and beyond this contracted and insufficient 1* proceeding, no use of the term in reference to the national wealth can well be imagined, but that which must arise from a different application of what is saved, founded upon a real distinction between the different kinds of labour maintained by it. (Malthus, ibidem, p. 38, 39.) Str. 519 Accumulation of stocks.. . non-exchange. . . overproduction. (Th. Bel. 29 Corbet, ibidem, p. 104.) Str. 520 The capital itself in the long run becomes entirely wages, and when Bel. 31 replaced by the sale of produce becomes wages again. [J. St. Mill] Str. 521 I1 est impossible de rsoudre le prix necessaire dans ses lments les Bel. 32 plus simples.* (Storch, ibidem, Petersbourg, edit. 1815, t. II, p. 141, beleka.) Str. 525 Les pargnes des riches se font aux dpens des pauvres. [163) Bel. 37 Str. 526 No o n e . . . will sow his wheat, f. i., and allow it to remain a twelveBel. 43 month in the ground, or leave his wine in a cellar for years, instead of consuming these things or their equivalent at once unless he expects to acquire additional value etc. (Scrope, Political economy, izd. A. Potter, New York 1841, p. 133.)[151 Str. 527 La privation que simpose le capitaliste, en pretant* (. ..) ses instruBel. 44 ments de production au travailleur au lieu den consacrer la valeur & son propre usage, en la transformant en objets dutilit ou dagrement.* (G. de Molinari, ibidem, p. 36.) Str. 527 La conservation dun capital exige. .. un effort constant pour rsister Bel. 45 a la tentation de la consommer.* (Courcelle-Seneuil, ibidem, p. 20.) Str. 527 The particular classes of income which yield the most abundantly Bel. 46 to the progress of national capital, change at different stages of their progress, and are therefore entirely different in nations occupying different positions in that progress. . . Profits.. . unimportant source of accumulation, compared with wages and rents, in the earlier stages of society. .. When a considerable advance in the powers of national industry has actually taken place, profits rise into comparative importance as a source of accumulation. (Richard Jones, Text-book etc., p. 16, 21.) Str. 535 Quant a la difficult queleve Mr. Ricardo 6n disant que, par des proBel. 60 cds mieux entendus, un million de personnes peuvent produire deux fois, trois fois autant de richesses, sans produire plus de valeurs, cette difficult nest pas une lorsque lon considere, ainsi quon le doit, la production comme un ehange dans lequel on donne les services productifs de son travail, de sa terre, et de ses capitaux, pour obtenir des produits. Cest par le moyen de ces services productifs que nous acqurons tous les produits qui sont au monde. [. ..] Or. . . nous sommes dautant plus riches, nps services productifs ont dautant plus de valeur, quils obtiennent dans P ehange appel production, une plus grande quan-
kod Malthusa: inefficient
Citati na jeziku originala 741 tite de choses utiles. (J. - B. Say, Lettres a M. Malthus, Paris 1820, p. 168, 169.) . . . pare que la concurrence les* (les producteurs) oblige a donner les produits pour ce quils leur coutent. [ibidem, p. 169.] Telle est, monsieur, la doctrine bien lie sans laquelle il est impossible, je le dclare, dexpliquer les plus grandes difficults de leconomie politique et notamment, comment il se peut quune nation soit plus riche lorsque ses produits diminuent de valeur, quoique la richesse soit de la valeur. (ibidem, p. 170.) Si vous trouvez une physionomie de paradoxe a toutes ces propositions, voyez les choses quelles expriment, et jose croire quelles vous paraitront fort simples et fort raisonnables. (An inquiry into those principles respecting the nature of demand etc., p. 110.) Str. 542 A egalite doppression des masses, plus un pays a de proletaires et Bel. 70 plus il est riche.* (Colins, Leconomie politique, source des revolutions et des utopies pretendues socialistes, Paris 1857, t. Ill, p. 331.) Str. 544 Socios collegiorum maritos esse non permittimus, sed statim postquam Bel. 75 quis uxorem duxerit, socius collegii desinat esse.* (Reports of Cambridge University commission, p. 172.) Str. 558 The demand for labour depends on the increase of circulating and Bel. 79 not of fixed capital. Were it true that the proportion between these two sorts of capital is the same at all times, and in all circumstances, then, indeed, it follows that the number of labourers employed is in proportion to the wealth of the state. But such a proposition has not the semblance of probability. As arts are cultivated, and civilization is extended, fixed capital bears a larger and larger proportion to circulating capital. The amount of fixed capital employed in the production of a piece of British muslin is at least a hundred, probably a thousand times greater than that employed in a similar piece of Indian muslin. And the proportion of circulating capital is a hundred or thousand times less. . . the whole of the annual savings (. . .), added to the fixed capital (. . .), would have no effect in increasing the demand for labour. (John Barton, Observations on the circumstances which influence the condition of the labouring classes of society, London 1817, p. 16, 17.) The same cause which may increase the net revenue of the country may at the same time render the population redundant, and deteriorate the condition of the labourer. (Ricardo, ibidem, p. 469.) . . .the demand (for labour) will be in a diminishing ratio, (ibidem, p. 480, beleka) The amount of capital devoted to the maintenance of labour may vary, independently of any changes in the whole amount of capital... Great fluctuations in the amount of employment, and great suffering may (. ..) become more frequent as capital itself becomes more plentiful. (Richard Jones, An introductory lecture on pol. economy, London 1833, p. 12.) Demand (for labour) will rise. . . not in proportion to the accumulation of the general capital. . . Every augmentation, therefore, to the national stock destined for reproduction, comes, in the progress of society, to have less and less influence upon the condition of the labourer. (Ramsay, ibidem, p. 90, 91.) Str. 563 The adult operatives at this mill have been asked to work from 12 Bel. 83 to 13 hours per day, while there are hundreds who are compelled to be idle who would willingly work partial time, in order to maintain their families and save their brethren from a premature grave through being overworked. (Reports of insp. of fact., 31st Oct. 1863, p. 8.)
742 Dodatak
Str. 567 It does not appear absolutely true to say that demand will always Bel. 85 produce supply just at the moment .when it is needed. It has not done so with labour, for much machinery has been idle last year for want of hands. (Report of insp. of fact, for 31st Oct. 1866, p. 81.) Str. 569 Poverty [. . .] seems [.. .] favourabe to generation. (A. Smith[171l) Bel. 87 Iddio fa che gli uomini che esercitano mestieri di prima utilita nascono ahbondantemente. (Galiani, ibidem, p. 78.) Misery, up to the extreme point of famine and pestilence, instead of checking, tends to increase population, (S. Laing, National distress, 1844, p. 69.) Str. 571 De jour en jour il devient done plus clair que les rapports de producBel. 88 tion dans lesquels se meut la bourgeoisie nont pas un caracttre un, un caractere simple, mais un caractere de uplicit; que dans les mmes rapports dans lesquels se produit la richesse, la misre se produit aussi; que dans les memes rapports dans lesquels il y a dveloppement des forces productives, il y a une force productive de repression; que ces rapports ne produisent la richesse bourgeoise, cest k dire la richesse de la classe bourgeoise, quen anantissant continuellement la richesse des membres integrants de cette classe et en produisant un proletariat toujours croissant. (Karl Marx, Misire de la philosophie, p. 116.) Str. 572 In luoco di progettar sistemi inutili per la feliciti de popoli, mi limiBel. 89 tero a investigare la ragione della loro infelicity.* [G. Ortes, Della economia nazionale libri set, 1774, u Custodijevom izdanju, Parte.modema, t. 21, p. 32.] Str. 577 Voila lhomme en effet. II va du blanc au noir. / II condamne au matin Bel. 105 ses sentiments du soir. / Importun k tout autre, k soi mme incommode, I II change k tous moments desprit comme de mode.* ([Boileau, citirano kod H. Roya,] The theory of exchanges etc., London 1864, p. 135.) Str. 579 .. . those employed in every different branch of the work can often Bel. 108 be collected into the same workhouse. 1175! Str. 596 The nominal price of day-labour is at present no more than about Bel. 140 four times, or at most five times higher than it was in the year 1514. But the price of corn is seven times, and of flesh-meat and raiment about fifteen times higher. (. ..) So far, therefore, has the price of labour been even from advancing in proportion to the increase in the expences of living, that it does not appear that it bears now half the proportion to those expences that it did bear. (Richard Price, Observations on reversionary payments.. . , 6. ed. By W. Morgan, London 1803, v. II, p. 159.) Str. 612 The heaven-born employment of the hind gives dignity even to his Bel. 169 position. He is not a slave, but a soldier of peace, and deserves his place in married mans quarters, to be provided by the landlord, who has claimed a power of enforced labour similar to that the country demands of a military soldier. He no more receives market-price for his work than does a soldier. Like the soldier he is caught young, ignorant, knowing only his own trade and his own locality. Early marriage and the operation of the various laws of settlement affect the one as enlistment and the Mutiny Act affect the other. (Dr. Hunter, ibidem, p. 132,) Str. 613 Mal vetus, logs dans des trous, / Sous les combles, dans les dcomBel. 170 bres, / Nous vivons avec les hiboux / Et les larrons, amis des ombres.* (Pierre Dupont, Ouvriers, 1846.)
Citati na jeziku originala 743 Str. 633 Le paysan y (en Silsie) est sefr.t On na pas pu encore engager les Bel. 191 Silsiens au partage des communes, tanis que dans la nouvelle Marche, in ny a gure de village ou ce partage ne soit excut avec le plus grand succes.* (Mirabeau, De la Monarchic Prussierme . . . , Londres 1788, t II, p. 125, 126.) Str. 636 The quantity of land assigned ( . . . ) would now be judged too great Bel. 194 for labourers, and rather as likely to convert them into small farmers. (George Roberts, The social history of the people of the southern counties of England in past centuries, London 1856, p. 184.) Str. 637 The right of the poor to share in the tithe, is established by the teBel. 195 nour of ancient statutes. (Tuckett, ibidem, v. II, p. 804, 805.) Str. 638 I most lament the loss of our yeomanry, that set of men, who really Bel. 199 kept up the independence of this nation; and sorry I am to see their lands now in the hands of monopolizing lords, tenanted out to small farmers, who hold their leases on such conditions as to be little better than vassals ready to attend a summons on every mischievous occasion. [J. Arbuthnot, Inquiry into the connection between the present price of provisions and of farms, London 1773, p. 139.] Str. 639 The large grant of lands in Ireland to Lady Okrney, in 1695, is a puBel. 200 blic instance of the kings affection, and the ladys influence. . . Lady Orkneys endearing offices, are supposed to have been foeda labiorum ministerial (The character and behaviour of king William, Sunderland etc. as represented in original letters to the Duke of Shrewsbury from Somers, Halifax, Oxford, secretary Vernon etc.) Str. 642 Working men are driven from their cottages, and forced into the Bel. 212 towns to seek for employment; but then a larger surplus is obtained, and thus Capital is augmented. ([R.B.Seeley,] The perils of the nation, 2nd ed., London 1843, p. XIV.) Str. 646 Le lin fait done une des grandes richesses du cultivateur dans le Nord Bel. 220 de lAllemagne. Malheureusement pour lespece humaine, ce nest quune ressource contre la misere, et non un moyen de bien-etre. Les imp&ts directs, les corves, les servitudes de tout genre, erasent le cultivateur allemand, qui paie encore des impots indirects dans tout ce quil achte. . . et pour comble de ruine, il nose pas vendre ses productions ou et comme il le veut; il nose pas acheter ce dont il a besoin aux marchands qui pourraient le lui livrer au meilleur prix. Toutes ces causes le ruinent insensiblement, et il se trouverait hors dtat de payer les impots directs a lchance sans la filerie; elle lui offre une ressource, en occupant utilement sa femme, ses enfants, ses servants, ses valets, et lui-meme: mais quelle penible vie, meme aidee de ce secours! En te, il travaille comme un format au labourage et & la rcolte; il se couche & 9 heures et se leve deux, pour suffire aux travaux; en hiver il devrait reparer ses forces par un plus grand repos; mais il manquera de grains pour le pain et les semailles, sil se defait des denres quil faudrait vendre pour payer les impots. II faut done filer pour supplier a ce vide.. . il faut y apporter la plus grande assiduit. Aussi le paysan se couche-t-il en hiver a minuit, une heure, et se Uve a cinq ou six; ou bien il se couche a neuf, et se leve k deux, et cela tous les jours de sa vie si ce nest le dimanche. Cet exces de veille et de travail usent la nature humaine, et de 1& vient quhommes et femmes vieillissent beaucoup plutot dans les campagnes que dans les villes. (Mirabeau, ibidem, t. Ill, p. 212 sqq.)
744 Dodatak
Str. 651 Whenever the legislature attempts to regulate the differences between Bel. 222 masters and their workmen, its counsellors are always the masters. Lesprit des lois, cest la propriety."[168J Str. 654 Lanantissement de toutes expeces de corporations du meme etat Bel. 225 et profession etant lune des bases fondamentales de la constitution fran?aise, il est defendu de les retablir de fait sous quelque prtexte et sous quelque forme que ce soit.. . . des citoyens attaches aux memes professions, arts et mtiers prenaient des deliberations, faisaient entre eux des conventions tendantes a refuser de concert ou a naccorder qu a un prix determine le secours de leur industrie ou de leurs travaux, les dites deliberations et conventions. . . seront declarees inconstitutionelles, attentatoires a la libert et a la declaration des droits de 1homme etc. (Revolutions de Paris, Paris 1791, t. I l l , p. 523.) Str. 656 Knight: You, my neighbour, the husbandman, you Maister Mercer, Bel. 228 and you Goodman Copper, with other artificers, may save yourselves metely well. For as much as all things are deerer than they were, so much do you arise in the pryce of your wares and occupations that yee sell agayne. But we have nothing to sell where by we might advance ye pryce there of, to countervaile those things that we must buy agayne. . . I pray you, what be those sorts that ye meane. And, first, of those that yee thinke should have no losse hereby? Doktor: I meane all these that live by buying and selling, for, as they buy deare, they sell thereafter. Knight: What is the next sorte that yee say would win by it? Doktor: Marry, all such as have takings or fearmes in their owne manurance (tj. cultivation) at the old rent, for where they pay after the olde rate, they sell after the newe that is, they paye for their lande good cheape, and sell all things growing thereof deare. .. Knight: What sorte is that which, ye sayde should have greater losse hereby, than these men had profit? Doktor: It is all noblemen, gentlemen, and all other that live either by a stinted rent or stypend, or do not manure (cultivate) the ground, or doe occupy no buying and selling. [William Stafford, A compendious or briefe examination of certayne ordinary complaints of diverse of our countrymen in these our days, London 1581.] Str. 657 Cest li compte que messire Jacques de Thoraisse, chevalier chasteBel. 229 lain sor Besan gon rent es seigneur tenant les comptes & Dijon pour monseigneur le due et comte. de Bourgoigne, des rentes appartenant a la dite chastellenie, depuis XXVe jour de dcembre MCCCLIX jusquau XXVIIIe jour de dcembre MCCCLX.* (Alexis Monteil, Histoire des materiaux manuscrits etc., p. 234, 235.) Str. 658 #Je permettrai*,. . . que vous ayez lhonneur de me servir, a condition Bel. 232 que vous me donnez le peu qui vous reste pour la peine que je prends de vous commander.* (J.-J.Rousseau, Discours sur Iecononrie politique, [Genve 1760, p. 70].) Str. 659 Twenty pounds of wool converted unobtrusively into the yearly clotBel. 234 hing of a labourers family by its own industry in the intervals of other work this makes no show; but bring it to market, send it to the factory, thence to the broker, thence to the dealer, and you will have great commercial operations, and nominal capital engaged to the amount of twenty times its v a l u e . . . The working class is thus emerced to support a wretched factory population, a parasitical shopkeeping class, and a fictitious commercial, monetary and financial system. (David Urquhart, ibidem, p. 120.)
Citati na jeziku originala 745 Str. 666 Si les Tartares inondaient lEurope aujourdhui, il faudrait bien des Bel. 243b affaires pour leur faire entendre ce que cest quun financier parmi nous.* (Montesquieu, Esprit des lois, t. IV, p. 33, d. Londres 1769.) Str. 672 Nous sommes f. . .] dans une condition tout-a-fait nouvelle de la soBel. 251 dete. . . . nous tendons a separer [. ..] toute espece de proprite davec toute espce de travail* (Sismondi, Nouveaux principes de leconomie politique, t, II, p. 434.) Str. 679 .. .Dans les colonies ou lesclavage a t aboli sans que Je travail forBel. 268 c se trouvait remplac par une quantity quivalente de travail libre, on a vu soprer la contrepartie du fait qui se ralise tous les jours sous nos yeux. On a vu les simples travailleurs exploiter a leur tour les entrepreneurs dindustrie, exiger deux des salaires hors de toute proportion avec la part lgitime qui leur revenait dans le produit. Les planteurs, ne pouvant obtenir de leurs sucres un prix suffisant pour couvrir la hausse de salaire, ont t obligs de fournir lexcdant, dabord sur leurs profits, ensuite sur leurs capitaux memes. Une foule de planteurs ont t ruins de la sorte, dautres ont ferm leurs ateliers pour chapper & une ruine imminente... Sans doute, il vaut mieux voir prir des accumulations de capitaux, que des gnrations dhommes* ( . . . ) ; mais ne vaudrait-il pas mieux que ni les uns ni les autres prissent?* (Molinari, ibidem, p. 51, 52.) Str. 681 C est, ajoutez-vous, grace i lappropriation du sol et des capitaux Bel. 272 que lhomme, qui na que ses bras, trouve de loccupation, et se fait un revenu.. . cest au contraire, grace k lappropriation individuelle du sol quil se trouve des hommes nayant que leurs bras. .. Quand vous mettez un homme dans le vide, vous vous emparez de latmosphre. Ainsi faites-vous, quand vous vous emparez du sol. .. Cest le mettre dans le vide de richesses, pour ne le laisser vivre qu& votre volont.* (Colins, ibidem, t. Ill, p. 267 271 passim.) Str. 682 ... The first and main object at which the new Land Act of 1862 Bel. 275 aims, is to give increased facilities for the settlement of the people. (The Land law of Victoria, by the hon. G. Duffy, minister of public lands, London 1862, [p. 3].)
Napomene i registri
Napomene
749
1
Kapital je glavno delo Karla Marxa na kome je on radio etrdeset godina. Utvrdivi da je ekonomska struktura baza na kojoj se izdie politika nadgradnja, Marx je najvie panje posvetio prouavanju ekonomske strukture. (V. I. Lenjin, Izabrana dela u 16 tomova, Kultura, Beograd 1960, tom 8, str. 171.) Marx je poeo sistematski da izuava politiku ekonomiju krajem 1843. godine u Parizu. Postavio je sebi za cilj da napie obiman rad koji e sadrati kritiku postojeeg poretka i buroaske politike ekonomije. Njegova prva istraivanja u toj oblasti odrazila su se u radovima Ekonomsko-filozofski rukopisi iz 1844. godine, Nemaka ideologija, Beda filozofije, Najamni rad i kapital, Manifest Komunistike partije i drugim. Ve u tim radovima otkrivene su osnove kapitalistike eksploatacije, nepomirljiva suprotnost interesa kapitalista i najamnih radnika, antagonistiki i prolazni karakter svih ekonomskih odnosa u kapitalizmu. Posle izvesnog prekida, koji su izazvali burni dogaaji revolucije od 1848/1849, Marx je nastavio svoja ekonomska istraivanja u Londonu, kuda je morao da emigrira u avgustu 1849. Tu je temeljno i svestrano izuavao istoriju ekonomije i tadanju privredu u raznim zemljama, naroito u Engleskoj, u to doba klasinoj kapitalistikoj zemlji. U tom periodu interesuju ga istorija zemljine svojine i teorija zemljine rente, istorija i teorija opticaja novca i cena, privredne krize, istorija tehnike i tehnologije i pitanja agronomije i agrohemije. Marx je radio u vanredno tekim uslovima. Stalno se borio s oskudicom i morao je esto da prekida svoja istraivanja da bi zaraivao za ivot. Dugotrajni veliki napor u uslovima materijalnog liavanja nije ostao bez posledica Marx se ozbiljno razboleo. Ali i pored toga, on je do 1857. svoje obimne pripremne radove priveo dotle da je mogao da pone sa sistematizacijom i uoptavanjem sakupljenog materijala. Od avgusta 1857. do juna 1858. Marx je napisao rukopis od oko 50 tampanih tabaka, koji je u neku ruku predstavljao skicu za budui Kapital. Taj rad prvi put je objavio Institut marksizma-lenjinizma pri CK KPSSSR 1939 1941. na jeziku originala pod naslovom Grundrisse der Kritik der politischen Okonomie. U novembru 1857. Marx je skicirao plan svog dela, koji je kasnije detaljno razradio i znatno precizirao. Svoj nauni rad posveen kritici ekonomskih kategorija podelio je na est knjiga: 1. O kapitalu (s nekoliko uvodnih poglavlja); 2. O zemljinoj svojini; 3. O najamnom radu; 4. O dravi; 5. O meunarodnoj trgovini; 6. O svetskom tritu. Za prvu knjigu (o kapitalu) Marx je predvideo etiri odeljka: a) Kapital uopte; b) Konkurencija ili meusobno dejstvo mnogih kapitala; c) Kredit; d) Akcijski kapital. Odeljak a) trebalo je da se deli na tri dela: Proces proizvodnje kapitala; Prometni proces kapitala; Njihovo jedinstvo ili kapital i profit, kamata. Ova poslednja posebna podela bila je kasnije osnova da se celo delo podeli na tri toma Kapitala. Kritika i istorija politike ekonomije i socijalizma trebalo je da budu predmet jednog drugog rada.
750 Napomene i registri

Marx je imao nameru da svoje delo objavi u nastavcima u sveskama, pri emu bi prva sveska morala bezuslovno da sainjava relativnu celinu i osnovu celog rada. Ona treba da sadri odeljke: 1. Roba, 2. Novac ili prosti promet i 3. Kapital. Ali iz politikih razloga, pri zavrnoj redakciji prve knjige Priloga kritici politike ekonomije nije unet trei odeljak. Marx je ukazao na to da ba s tim odeljkom poinje prava bitka i da zbog zvanine cenzure, policijskih progona i svih moguih hajki na autore koje vladajue klase smatraju nepoeljnim ne bi bilo uputno da se na samom poetku objavi takvo poglavlje pre nego to iroka javnost neto sazna o novom delu. Za prvo izdanje Marx je specijalno napisao poglavlje o robi i temeljno preradio poglavlje o novcu iz rukopisa od 1 8 5 7 / 1 8 5 8 . godine. Prilog kritici politike ekonomije iziao je 1859. godine. Namera je bila da se ubrzo potom izda i sledea sveska, tj. pomenuti odeljak o kapitalu, koji ini glavni deo sadraja rukopisa iz 1857/1858. U Britanskom muzeju Marx je nastavio da sistematski prouava politiku ekonomiju. Ali ubrzo je morao da prekine rad za godinu i po dana da bi raskrinkao klevetnike napade bonapartistikog agenta Karla Vogta i da bi dao u tampu druge radove ije je izlaenje bilo pree. Tek u avgusta 1861. Marx je poeo da pie obiman rukopis, koji je zavrio sredinom 1863. godine. Rukopis, koji se sastoji od 23 sveske i koji ukupno iznosi oko 200 tampanih tabaka, nastavak je prve sveske Priloga kritici politike ekonomije, koja je izila 1859. godine i nosi isti naslov. Preteni deo tog rukopisa (sveske VI-XV i XVIII) tretira istoriju ekonomskih uenja. On nije objavljen za ivota Marxa i Engelsa. Institut marksizma-lenjinizma pri CK SED izdao ga je pod naslovom Teorije o viku vrednosti (etvrti tom Kapitala) u 3 dela. U prvih pet svezaka i delimino u sveskama XIX-XXIII tretiraju se teme iz prvog toma Kapitala. Tu Marx analizira pretvaranje novca u kapital, razvija teoriju o viku vrednosti i dotie niz drugih pitanja. Naroito je u XIX i XX svesci data solidna osnova za 13. glavu prvog toma Kapitala Maine i krupna industrija; u njoj se navodi obilje materijala za istoriju tehnike i temeljnu ekonomsku analizu primene maina u kapitalistikoj industriji. U sveskama X X I X X I I I osvetljavaju se pojedina pitanja koja su u vezi sa raznim temama Kapitala, a meu njima i pitanja iz drugog toma. Sveske XVI i XVII posveene su problemima tree knjige. Na taj nain rukopis iz 1861 1863. dotie u veoj ili manjoj meri probleme sva etiri toma Kapitala. U toku daljeg rada Marx se odluio da celo svoje delo saini po onom planu koji je ranije izradio za odeljak Kapital uopte sa tri dela. Istorijsko-kritiki deo rukopisa trebalo je da bude etvrti, zavrni odeljak. Naime, celo delo, pie Marx u svom pismu Kugelmannu od 13, oktobra 1866, deli se na sledee delove: Knjiga I) Proces proizvodnje kapitala. Knjiga II) Prometni proces kapitala. Knjiga I I I ) Oblikovanje ukupnog procesa. Knjiga IV) Prilog istoriji teorije. Marx je odustao i od svog ranijeg plana da delo izda u nastavcima u sveskama i odluio da sasvim zavri rad pa da ga tek onda izda. Marx je intenzivno produio rad na svom delu, naroito na onim delovima koji u rukopisu iz 1861 1863. nisu bili dovoljno razraeni. Prouio je jo i obimnu ekonomsku i tehniku literaturu, o poljoprivredi, o pitanjima kredita i opticaja novca; prouio je statistiki materijal, parlamentarna dokumenta, zvanine izvetaje o radu dece u industriji, o uslovima ivota engleskog proletarijata itd. Neposredno potom Marx je u toku dve i po godine (od avgusta 1863. do kraja 1865) napisao nov, obiman rukopis, koji je prva, detaljno razraena, varijanta triju teorijskih tomova Kapitala. Tek kad je napisao ceo rad (u januaru 1866), Marx je preao na konanu obradu teksta za tampu. Pri tom je posluao Engelsov savet da odmah ne pripremi celo delo za tampu, ve najpre samo prvi tom. Tu konanu obradu Marx je izvrio veoma briljivo. U osnovi, to je bila jo jedna prerada celog prvog toma. Da bi izlaganje predstavljalo celinu, potpunu i jasnu, Marx je smatrao za potrebno da na poetku prvog toma Kapitala rezimira sadraj svog ve izdatog spisa Prilog kritici politike ekonomije.
Napomene 751 Prilikom priprema prvog toma Kapitala za nova izdanja na nemakom jeziku i na drugim jezicima, Marx je vrio ispravke. Tako je za drugo izdanje (1872) izvrio mnoge izmene, dao vana uputstva u vezi s ruskim izdanjem, prvim prevodom Kapitala na strani jezik, koji je iziao 1872. godine u Petrogradu; velikim delom preradio i redigovao francuski prevod, koji je izlazio u nastavcima u sveskama od 1872. do 1875. godine. Posle pojave prvog toma Marx je nastavio da neumorno radi na ostalim tomovima, poto je imao nameru da brzo zavri celo delo. Ali to mu nije polo za rukom. Raznostrana delatnost u Generalnom veu Meunarodnog udruenja radnika iziskivala je mnogo vremena. Zbog slabog zdravlja morao je sve ee da prekida rad. Njegova izvanredna preciznost i krajnja savesnost u naunom radu, ona stroga samokritika s kojom je teio, kako je Engels rekao, da potpuno zavri svoja velika ekonomska otkria pre nego to ih objavi, podsticala su ga da pri razradi ili ispitivanju bilo kog problema stalno prouava nove stvari. Posle Marxove smrti Engels je pripremio za tampu i objavio dva druga toma Kapitala. Drugi tom je iziao 1885. a trei 1894. godine. Time je Engels dao neocenjivi doprinos riznici naunog komunizma. Engels je redigovao i prevod prvog toma Kapitala na engleskom jeziku (koji je iziao 1887), pripremio tree (1883) i etvrto (1890) izdanje prvog toma Kapitala na nemakom jeziku. Osim toga, posle Marxove smrti, ali jo za Engelsova ivota, izila su sledea izdanja prvog toma Kapitala', tri izdanja na engleskom jeziku u londonu (1888, 1889. i 1891); tri izdanja na engleskom jeziku u Njujorku (1887, 1889. i 1890), izdanje na francuskom jeziku u Parizu (1885), na danskom jeziku u Kopenhagenu (1885), na panskom jeziku u Madridu (1886), na italijanskom jeziku u Torinu (1886), na poljskom jeziku u Lajpcigu (18841889), na holandskom jeziku u Amsterdamu (1894), kao i niz drugih, nepotpunih izdanja. Za etvrto izdanje prvog toma Kapitala (1890) Engels je, na osnovu Marxovih uputstava, izvrio konanu redakciju teksta i beleaka. I ovo nae izdanje prvog toma Kapitala ima za osnovu tu redakciju. 13 2 Marx se ovde poziva na prvu glavu prvog izdanja (1867), koja je nosila naslov Roba i novac. Za drugo izdanje Marx je preradio tom i izmenio njegov sklop. Podelio je bivu prvu glavu na tri samostalne glave, koje sada pod istim naslovom ine prvi odeljak. 13 3 Marx ima u vidu treu glavu Lassalle-ovog spisa Herr Bastiat-Schulze von Delitzsch, der okonomische Julian, oder: Capital und Arbeit, Berlin, 1864. 13 4 De te fabula narratur! (O tebi se govori!) iz Horacijevih Satira, knjiga 1, satira 1. 14 5 Plave knjige (Blue Books) opti naziv za publikacije engleskog parlamenta i za diplomatske dokumente ministarstva spoljnih poslova. Plave knjige, tako nazvane zbog svojih plavih korica, izdaju se u Engleskoj od 17. veka i predstavljaju najvaniji zvanini izvor za istoriju privrede i diplomatije ove zemlje. 17, 437 6 iSegui il tuo corso, e lascia dir le gentih (Sledi svoj put i pusti ljude neka priaju ta hoe!) izmenjen citat iz Danteove Boanstvene komedije, istilite, 5. pesma. 18 7 U etvrtom izdanju prvog toma Kapitala (1890) izostavljena su prva etiri pasusa ovog pogovora. U ovom tomu objavljuje se pogovor u celini. 19 8 S. Mayer, Die sociale Frage in Wien. Studie eines Arbeitgebers, Wien 1871. 19 9 Anti-Corn-Law League (Liga protiv zakona o itu) udruenje pristalica slobodne trgovine koje su fabrikanti Cobden i Bright osnovali u Manesteru 1838. Takozvani zakoni o itu, iji je cilj bilo ogranienje odnosno zabrana uvoza ita iz inostranstva, doneti su u Engleskoj 1815. u interesu tamonjih veleposednika, lendlordova. Liga je zahtevala potpunu slobodu trgovine i borila

se za ukidanje zakona o itu da bi snizila najamnine radnika i oslabila ekonomske i politike pozicije zemljine aristokratije. Liga je pokuala da iskoristi radnike mase u svojoj borbi protiv zemljoposednika, ali ba u to doba najnapredniji radnici Engleske krenuli su putem samostalnog politiki odreenog radnikog pokreta ( (artizma). Borba izmeu industrijske buroazije i zemljine aristokratije zavrila se 1846. prihvatanjem Zakona o ukidanju zakona o itu. Posle toga Liga se rasturila. 21 lanak J. Dietzgena Dos Kapital. Kritik der politischen Okonomie von Karl Marx. Hamburg 1867, objavljenje 1868. u listu Demokratisches Wochenblatt, br. 31, 34, 35. i 36. Od 1869. do 1876. ovaj list je izlazio pod naslovom Der Volksstaat. 22 La Philosophie positive. Revue asopis koji je izlazio u Parizu od 1867. do 1883. U br. 3. od novembra/decembra 1868. objavio je kratku recenziju prvom tomu Kapitala iz pera De Robertyja,
10
11
o pristalice filozofa pozitiviste Auguste-a Comte-a. 23

12 13
14
15
16
17
18
19 20
21
22 23
24
H. 3n6epi, Teopin u^hhociuu u Kauuuiajia JI. Puxapgo sa emu a uo3gu\,muuM gouo.memHMu u pasbRcmwiHMu, KieBi> 1871, CTp. 170. 23 lanak H. H. KaytJ)MaHa Touxa apêuin uojiuiuuKo-sKOHOMmecKou KpuiiiuKu y KapAa MapKca. 23 Marx ovde misli na nemake buroaske filozofe Buchnera, Langea, Diihringa, Fechnera i druge. 25 Francusko izdanje prvog toma Kapitala izlazilo je u nastavcima u sveskama u Parizu od 1872. do 1875. 28 nova dvotreina srebrni novac u vrednosti od 2 Is talira koji je bio u opticaju u raznim nemakim dravama od kraja 17. do sredine 19. veka. 29 Numeracija glava u engleskom izdanju prvog toma Kapitala ne poklapa se s numeracijom u nemakim izdanjima. 31. proslavery rebellion (pobuna vlasnika robova) pobuna robovlasnika na jugu SAD, koja je dovela do graanskog rata od 1861. do 1865. 34 256 378 U stvari, Marx nije pogreio. 36 U posebnom radu In Sachen Brentano contra Marx tvegen angeblicher Citatsfalschung. Oeschichtserzahlung und Dokumente Engels raskrinkava u vie mahova ponavljane klevetnike napade predstavnika buroazije, koji su optuivali Marxa za falsifikovan je jednog citata iz Gladstone-ovog govora odranog 16. aprila 1863. Taj rad je iziao 1891. u Hamburgu. 36 Izmiljotina Laskeria protiv Bebela Na sednici Rajhstaga od 8. novembra 1871. nacionalnoliberalni poslanik Lasker izjavio je u jednoj polemici s Bebelom da, ako nemakim radnicima padne na pamet da se ugledaju na parike komunare, estiti i imuni graani pobie ih motkama. Ali se govornik nije usudio da objavi tu izjavu, i ve u stenografskom izvetaju stajalo je umesto pobie ih motkama zadrati sopstvenom snagom. Bebel je otkrio ovaj falsifikat. Za radnike je Lasker postao predmet podsmeha: zbog svog malog rasta dobio je nadimak Laskeri. 37 Goethe, Faust, I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 38 Engels ovde parafrazira rei hvalisavca i kukavice Falstaffa, koji pria kako se sam borio protiv pedesetorice. (Shakespeare, Kralj Henri IV, I deo, 2 in, scena 4.) 38 Izmenjen citat iz poeme Samuela Butlera Hudibras, 2. deo, 1. pesma. 44
25
26 27 28
29
30
31
32
33
34
35
36 37
38 39
40
41
Napomene 753 William Jacob, An historical inquiry into the production and consumption of the precious metals, London 1831. 48 [W. Petty,] A treatise of taxes and contributions, London 1667, str. 47. 50 Shakespeare, Kralj Henri IV, I deo, 3. in, scena 3. 54 Paris vaut bien une messen (Valja Pariz jedne liturgije) kau da je rekao Henri IV 1593. godine, kad je u interesu nacionalne politike preao u katolianstvo. 58 Marx ovde citira Aristotelovo delo Ethica Nicomachea iz: Aristotelis opera ex recensione Immanuelis Bekkeri, t. 9, Oxonii 1837, str. 99, 100. 64 Lombard-strit ulica u londonskom Sitiju u kojoj se nalaze najvee banke i trgovaka preduzea. 65 Karl Marx, Mis&re de la philosophie. Reponse a *La Philosophie de la misere de M. Proudhon, Paris, Bruxelles 1847, gl. 1. 71 Izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo, 4. scena (Faustova soba za studije). (Prevod Milana Savia.) 71 pour encourager les autres (da bi druge obodrili) Posle uguenja revolucije od 1848/49, u Evropi je nastupio period mrane politike reakcije. Dok su se u to vreme aristokratski a i buroaski krugovi u Evropi oduevljavali spiritizmom, naroito prizivanjem duhova, u Kini se razbuktao jak antifeudalni oslobodilaki pokret, naroito meu seljacima, koji je uao u istoriju pod nazivom tajpin'g-revolucija. 74 Paralelograme gospodina Owenan pominje Ricardo u svom delu On protection to agriculture, 4. izd., London 1882, str. 21. U svojim utopistikim planovima za socijalnu reformu Owen je pokuao da dokae da je i sa stanovita ekonominosti i sa stanovita uvarnosti najsvrsishodnije da se naselje napravi u vidu paralelograma ili kvadrata. 78 Epikurovi bogovi prema shvatanju starogrkog filozofa Epikura, postojali su bogovi u intermundijama, u prostoru izmeu svetova. Oni nisu imali nikakvog uticaja ni na vasionu ni na ivot oveka. 80 Shakespeare, Mnogo vike ni oko ega, 3. in, scena 3. 84 Landi (Landit) mesto u blizini Pariza gde je od 12. do 19. veka jedanput godinje odravan veliki vaar. 85 Goethe, Faust, I deo, 3. scena (Faustova soba za studije). 87 Apokalipsa delo rane hrianske knjievnosti koje je uneto u Novi zavet kao Jovanovo otkrovenje; delo se pripisuje apostolu Jovanu. Ono sadri mistina predskazanja o kraju sveta i povratku Hrista, koja su u srednjem veku esto izazivala jeretike narodne pokrete. Crkva je kasnije koristila proroanstva Apokalipse da bi zaplaila narodne mase. Marx ovde citira tekst iz Jovanovog otkrovenja, gl. 17, 13. i gl. 13, 17. 87 drava Inka robovlasnika drava sa znatnim ostacima prvobitne zajednice. Osnova drutvene i privredne organizacije bio je klan ili seoska optina (aylla), ija su zajednika svojina bili zemlja i stoka. Drava Inka je bila na vrhuncu svog razvitka od kraja 15. veka do panskog osvajanja i njenog potpunog unitenja tridesetih godina 16. veka. Ona je tada obuhvatala teritoriju dananjeg Perua, Ekvadora, Bolivije i severnog ilea. 88 pandekti (grki) ili digesti (latinski) glavni deo rimskog graanskog prava (Corpus juris civilis). Pandekti su bili sastavljeni od izvoda iz dela rimskih pravnika koji su odgovarali interesima robovlasnika. Napravljeni su po nalogu vizantijskog cara Justinijana I i 533. godine proglaeni za zakon. 91.

42
[W. E. Parry,] Journal of a voyage for the discovery of a north-west passage from the Atlantic to the Pacific; performed in the years 1819-20, in His Majesty's ships Hecla and Griper, under the orders of William Edward Parry, 2. izd., London 1821, str. 277-278. 94 43 pesmka kronologija U antikoj mitologiji istorija oveanstva je podeljena na pet delova. U zlatnom dobu ljudi su iveli sreno i bezbrino; zemlja je bila njihova zajednika svojina i davala je sve to im je bilo potrebno za ivot. Ali posle tog savrenog stanja, u svetu su se prilike postepeno pogoravale nastalo je srebrno, zatim bronzano, pa herojsko i najzad gvozdeno doba. U ovom poslednjem dobu ljudi su naporno radili na neplodnom zemljitu; ivot je bio pun nepravdi, nasilja i ubistava. Legendu o pet doba unosi u svoja dela grki epski pesnik Heziod, a kasnije i rimski liri ar Ovidije. 97 44 Do ujedinjenja Engleske i kotske dolo je 1707. kotski parlament je rasputen i uklonjene su sve ekonomske barijere izmeu ove dve zemlje. 97 45 Marx citira Pismo Eustohijumu O ouvanju devianstva od svetog Jeronima. 100 46 Dante, Boanstvena komedija, Raj, 24. pesma. 101 47 K. Marx, Prilog kritici politike ekonomije. 103 48 nhe course of true love never does run smooth(staza prave ljubavi nikad nije ravna) Shakespeare, Snovienje u No ivanjsku, 1. in, scena 1. 104 49 Disjecta membra poetae (razbacani udovi pesnika) iz Horacijevih Satira, knjiga 1, satira 4. 104 324 50 Ovaj Quesnayev citat nalazi se u radu Dupont-a de Nemours-a Maximes du docteur Quesnay, ou risume de ses prindpes deconomie sociale, [in:] Physiocrates. . ., par Eugene Daire. Partie I, Paris 1846, str. 392. 105 51 Not olet (Ne smrdi) rekao je rimski car Vespazijan (69 79) o novcu kad mu je sin zamerio zbog oporezivanja nunika. 106 58 A. H. Miiller, Die Elemente der Staatskunst, 2. Th., Berlin 1809, str. 280. 118 53 Igra rei: sovereign znai suveren, monarh, ali sovereign je i naziv engleskog zlatnika (1 funta sterlinga). 120 54 *od meuble postaje immeuble (od pokretnog dobra postaje nepokretno) Boisguillebert, Le detail de la France, [in:] Economistes financiers du XVIIIe siecle, par Eugene Daire, Paris 1843, str. 213. 122 55 D. Diderot, Le salon de 1767. 126
56
Istonoindijska kompanija englesko trgovako drutvo, koje je postojalo od 1600. do 1858. godine. Ono je bilo orue engleske razbojnike kolonijalistike politike u Indiji, Kini i drugim azijskim zemljama. Engleski kolonizatori su uz njenu pomo uspeli da postepeno osvoje Indiju. Istonoindijska kompanija je dugo imala trgovaki monopol u Indiji, a u svojim rukama najvanije upravne funkcije u toj zemlji. Narodnooslobodilaki ustanak u Indiji (1857- 1859) prisilio je Engleze da izmene forme svoje kolonijalistike vlasti; Istonoindijska kompanija je rasputena, a Indija proglaena za posed britanske krune. 126 East-India (Bullion). Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 8 February 1864. 126 Citat iz Lutherovog spisa dat je prema 4. nemakom izd. Kapitala. 127 175 523 Marx ovde citira Pettyjev rad Verbum sapimti, koji je iziao kao prilog delu The political anatomy of Ireland. 133 136 245
57
58 59
Napomene 755 o Ove rei Marx navodi iz Ricardove knjige The high price of bullion a proof of the depreciation of bank notes, 4. izd., London 1811. 135 61 currency principle (princip novanog opticaja) u prvoj polovini 19. veka u Engleskoj vrlo popularna tzv. kvantitativna teorija o novcu. Predstavnici ove teorije su tvrdili da cene roba odreuje koliina novca u opticaju. U currency (prometna sredstva) ubrajali su pored metalnog novca i novainice. Verovali su da e potpunim zlatnim pokriem novanica postii stabilan opticaj novca; emisiju je trebalo regulisati tako da odgovara uvozu i izvozu plemenitih metala. Pokuaji engleske vlade (Zakon o bankama iz 1844) da se osloni na tu teoriju nisu imali nikakvog uspeha i samo su potvrdili da ta teorija nije nauno odriva i da se ne moe primeniti u praksi. 135 548 62 Institut de France najvie nauno telo u Francuskoj, koje se sastoji od vie klasa ili akademija. Destutt de Tracy je bio lan Akademije za moralne i politike nauke. 151 63 Hic Rhodus, hic salta! iz Ezopove basne o hvalisavcu koji uverava da je jedanput na Rodosu odlino skoio. Odgovorili su mu: Ovde je Rodos, ovde skai! (prenosno: Sad pokai ta zna!). 154 64 Kuzin prevrat U januaru 1859. Aleksandar Kuza je izabran za gospodara najpre Moldavije, a malo kasnije i Vlake. Ujedinjenjem ove dve Podunavske Kneevine, koje su dugo bile pod Otomanskim Carstvom, stvorena je jedinstvena rumunska drava. Kuza je sebi postavio za cilj da sprovede niz buroaskodemokratskih reformi. Ali njegova politika je naila na jak otpor zemljoposednika i jednog dela buroazije. Kad je narodna skuptina, u kojoj su predstavnici zemljoposednika imali veinu, odbila nacrt zakona o agrarnoj reformi koji je podnela vlada, Kuza je 1864. raspustio ovo reakcionarno telo. Donet je ustav, proiren krug biraa i ojaana vladina vlast. Agrarna reforma, prihvaena u ovoj novoj politikoj situaciji, predviala je ukidanje kmetstva i dodeljivanje zemlje seljacima uz otkup. 155 212 65 Henri Storch, Cours diconomie politique, ou exposition des principes qui determinent la prosperiti des nations, St.-Ptersbourg 1815, tome I, str. 228. 167 66 A. Cherbuliez, Richesse ou pauvrete. Exposition des causes et des effets de la distribution actuelle des richesses sociales, Paris 1841, str. 14. 167 87 sluaj koji mu izmamljuje osmehu izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo (Faustova soba za studije). 176 68 Tout pour le mieux dans le meilleur des mondes possibles (Sve najbolje udeeno u najboljem od svih moguih svetova) aforizam iz Voltaire-ovog satirinog romana Candide, ou loptimisme. 177 681 69 kao da u njemu toplo srce kuca izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo (Auerbachov podrum u Lajpcigu). 176 70 Lukrecije, O prirodi stvari, knj. 1, stihovi 156. i 157. 194 71 Gottschedova genijalnost ironina aluzija na nemakog pisca i knjievnog kritiara Johanna Christopha Gottscheda, koji je u knjievnosti igrao izvesnu pozitivnu ulogu, ali je bio krajnje netolerantan prema novim knjievnim strujama. Zato je njegovo ime postalo sinonim nadmenosti i tupoglavosti u knjievnosti. 195 78 Marx Wilhelma Roschera ironino naziva Wilhelm Thukydides Roscher, poto se on u predgovoru prvog izdanja svoje knjige Die Grundlagen der Nationalokonomie, kako kae Marx, skromno oglasio kao Tukidid politike ekonomije. (Vidi: Karl Marx, Teorije o viku vrednosti. <etvrti tom Kapitala*}, 3. deo.) 195
-is*

73
William Jacob, A letter to Samuel Withbread, being a sequel to considerations on the protection required by British agriculture, London 1815, str. 33. 197 Factory Act ovde: engleski Zakon o fabrikama iz 1833. 201 hilijasti (grki XiXta? hiljada) propovedali su verskomistiko uenje o drugom Hristovom dolasku i o uspostavljanju hiljadugodinjeg carstva na zemlji, carstva pravde, opte jednakosti i blagostanja. Hilijastika vera je nastala u doba raspadanja robovlasnikog poretka usled nepodnoljivog jarma i patnji radnih ljudi, koji su traili izlaz u fantastinim snovima o izbavljenju. Ova vera je bila vrlo popularna i kasnije se stalno javljala u uenjima raznih srednjovekovnih sekta. 204 Andrew Ure, The philosophy of manufactures, London 1835, str. 406. 204 little shilling men (pristalice malog ilinga ili birmingemska kola)predstavnici jedne teorije o novcu u ptyoj polovini 19. veka. Njene pristalice su propovedale uenje o idealnoj novanoj meri i stoga su novac smatrale samo za raunski naziv. Predstavnici ove kole braa Thomas i Matthias Attwood, Spooner i drugi podneli su nacrt za smanjenje sadrine zlata novane jedinice u Engleskoj koji je nazvan projekt malog ilinga. Otuda i naziv kole pristalice malog ilinga. Pripadnici ove kole okrenuli su se protiv vladinih mera koje su imale za cilj smanjenje novane mase u opticaju i zastupali miljenje da e primena njihove teorije doprineti da se vetakim podizanjem cena oivi industrija i osigura opti progres u zemlji. Ali u stvari predloeno smanjenje vrednosti novca moglo je da poslui samo tome da izbrie dugove drave i velikih preduzetnika, koji su uglavnom uzimali razne kredite. O pristalicama malog ilinga Marx govori i u svom radu Prilog kritici politike ekonomije. 208 Riglement organique prvi ustav Podunavskih Kneevina (Moldavije i Vlake) koje su okupirale ruske trupe na osnovu Jedrenskog mirovnog, ugovora od 14. septembra 1829, kojim se zavrio rusko-turski rat od 1828/1829. Nacrt ovog ustava izradio je 1831. godine P. D. Kiseliev, koji je predstavljao vrhovnu vlast u ovim kneevinama. Po Reglemenu, zakonodavnu vlast u svakoj kneevini imala je skuptina, koju su birali zemljoposednici, a izvrnu vlast gospodari, koje su doivotno birali predstavnici zemljoposednika, svetenstva i gradova. Zadran je postojei feudalni poredak, pa i kuluk. Politika vlast je bila u rukama zemljoposednika. Regleman je izveo niz buroaskih reformi: ukinute su unutranje carinske barijere, uvedena je slobodna trgovina, odvojen sud od uprave; seljacima je dozvoljeno da menjaju zemljoposednika i zabranjeno je muenje. Rglement organique ukinut je za vreme revolucije od 1848. 213 214 Dryden, The cock and the fox: or, the tale of the nun's priest. 217 Privy Council (Tajni savet) specijalni organ engleskog kralja koji se sastoji od ministara i drugih slubenih lica i crkvenih velikodostojnika. Tajni savet je obrazovan u 13. veku. Dugo je imao zakonodavna prava i bio odgovoran samo kralju, a ne parlamentu. U 18. i 19. veku znatno je opao znaaj Tajnog saveta. Danas on u Engleskoj nema praktino nikakvog znaaja. 219 354 579 Ecce iterum Crispinus tako poinje etvrta Juvenalova satira, u ijem prvom delu biuju Krispina, dvoranina rimskog cara Domicijana. U prenosnom smislu ove rei znae: opet ista osoba ili: opet isto. 222 Eleati idealistiki pravac u starogrkoj filozofiji 6. i 5. veka pre n. e. Njegovi najznaajniji predstavnici bili su Ksenofan, Parmenid i Zenon. Izmeu ostalog, eleati su teili da dokau da kretanje i mnogostrukost pojava postoje samo u miljenju, a ne u stvarnosti. 223
74 75
76 77
78
79 80
81
82
Napomene 757
83
84
85 86 87
Grand Jury do 1933. u Engleskoj vee od 12 do 23 porotnika koje je erif birao od dobrih i vernih ljudi u grofoviji u kojoj se odigrao dogaaj koji je predmet procesa. Ono je odluivalo da li podneti dokazni materijal dokazuje krivicu optuenog ili ne i moralo ga je ili osloboditi ili ga predati krivinom sudu. 225 Marx misli na svoju recenziju o knjizi Th. Carlyle-a Latter-Day Pamphlets. (Vidi u 10. tomu ovog izdanja). 229 W. Strange, The seven sources of health, London 1864, str. 84. 231 Rei iz engleske nacionalne himne. 237 Exeter Hall zgrada u Londonu, sastajalite verskih i filantropskih drutava. 237 Mutato nomine de te fabula nanatur / (Pod drugim imenom, ovde se o tebi govori!) iz Horacijevih Satirq, knjiga 1, satira 1. 239 Aprs moi le deluge/ (Posle mene potop!) kau da je tako rekao francuski kralj Louis XV kad je neki njegov dvoranin primetio da e este bogate gozbe i svetkovine mnogo poveati francuski dravni dug. 242 Goethe, An Suleika. 242 Prodati svoje pravo prvorodstva za anak soiva rei iz jedne biblijske legende. Po tu cenu je gladni Isav prodao pravo prvorodstva svom bratu Jakovu. 243 velika kuga strana epidemija kuge, zvana i crna smrt, besnela je u Zapadnoj Evropi od 1347. do 1350. Od te bolesti umrlo je oko 25 miliona ljudi, tj. etvrtina celokupnog tadanjeg evropskog stanovnitva. 244 622 Factories inquiry commission. First report of the central board of His Majestys commissioners. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 28. June 1833, str. 53. 251 Periculum in mora (opasnost je u odlaganju) iz dela rimskog istoriara Tita Livija Ab urbe condita, knjiga 38, gl. 25, stih 13. 251 Report from the Committee on the ,Bill to regulate the labour of children in the mills and factories of the United Kingdom*: with the minutes of evidence. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 8 August 1832. 251 Dagernat jedan od likova boga Vine, jednog od najveih hinduistikih bogova. Kult Dagernata odlikovao se posebno velelepnim obredom i krajnjim verskim fanatizmom, koji je naao izraza u muenju i rtvovanju sopstvenog tela. U dane velikih praznika vernici su se bacali pod kola na kojima je bio lik Vine-Dagernata. 252 571 Peoples charter (Narodna povelja) dokumenat koji je sadrao zahteve artista; objavljen je 8.- maja 1838. kao prednacrt zakona koji je trebalo da se podnese parlamentu. Zahtevi su bili: 1. opte pravo glasa (za mukarce starije od 21 godine), 2. godinji izbori za parlament, 3. tajno glasanje, 4. izjednaenje izbornih okruga, 5. ukidanje imovinskog cenzusa za kandidate za izbore za parlament, 6. dnevnice za lanove parlamenta. 253 dvaput vei komad hleba . . . Pristalice Anti-Com-Law League (vidi napomenu 9) pokuali su demagoki da ubede radnike da s uvoenjem slobodne trgovine raste njihova realna najamnina i da se udvostruava vekna (big loaf). Pri tom su kao oigledno sredstvo agitacije nosili ulicama dve vekne jednu veliku i jednu malu s odgovarajuim natpisima. Stvarnost je pokazala koliko su ova obeanja bila lana. Industrijski kapital Engleske, koji se uvrstio ukidanjem zakona o itu, jo vie je ugroavao ivotne interese radnike klase. 253 402
88
89
90 91
92
93
94
95
96
97
98

konventovski komesari tako su u doba francuske buroaske revolucije nazivali posebno ovlaene predstavnike Nacionalnog konventa (skuptine) u departmanima i u vojsci. 255. 100 Loi des suspects (Zakon protiv sumnjivih) zakon o merama opte bezbednosti koji je donelo Zakonodavno telo (Corps lgislatif) 19. februara 1858. Ovaj zakon je davao caru i njegovoj vladi neogranieno pravo da bace u tamnicu, prognaju u razna mesta Francuske i Alira ili proteraju iz Francuske sva lica koja bi bila osumnjiena za neprijateljsko dranje prema Drugom Carstvu. 256 101 Shakespeare, Mletaiki trgovac, 4. in, scena 1. 258 108 Zakon od deset tablica prvobitna varijanta zakona Dvanaest tablica, najstarijeg spomenika zakonodavstva rimske robovlasnike drave. Ovaj zakon je titio privatnu svojinu i za dunika koji nije bio u stanju da vrati dug predviao je zatvor, ropstvo ili odsecanje nekih delova tela. Iz ovog zakona se razvilo rimsko privatno pravo. 258 108 Francuski istoriar Linguet iznosi ovu hipotezu u svom radu TMorie des lois civiles, ou principes fondamentaux de la societe, Londres 1767, tome II, livre V, chapitre XX. 258 104 U svom radu Geheimnisse des christlichen Alterthums nemaki filozof Daumer je izneo hipotezu da su se prvobitni hriani prieivali ljudskim mesom. 258 105 courtes seances (kratke sednice) francuski socijalist-utopist Fourier skicirao je sliku budueg drutva u kome bi ovek obavljao razne poslove u toku jednog radnog dana, tj. radni dan bi se sastojao od nekoliko courtes sances rada, od kojih nijedna ne bi trajala due od sat i po do dva sata. Tako bi, po Fourier-ovom miljenju, porasla produktivnost rada toliko da bi i najsiromaniji radnik mogao da zadovolji svoje potrebe vie nego to je to mogao ijedan kapitalista ranije. 261 106 Opti Ameriki radniki kongres u Baltimoru zasedao je od 20. do 25. avgusta 1866. Na njemu je uestvovalo 60 delegata koji su zastupali vie od 60 000 radnika udruenih u tredjunione. Na kongresu je raspravljano o zakonskom uvoenju osmoasovnog radnog dana, o politikom radu radnika, o kooperativnim drutvima, udruivanju svih radnika u tredjunione i o drugim pitanjima. Odlueno je i da se osnuje politika organizacija radnike klase National Labor Union (Nacionalni radniki savez). 270 107 Rezolucija enevskog kongresa Meunarodnog udruenja radnika, koja je ovde citirana, prihvaena je na osnovu Marxovih Instrukcija delegatima Privremenog centralnog vea za pojedina pitanja. (Vidi u 27. tomu ovog izdanja). 271 108 *zmija njihovih muka izmenjen citat iz pesme Heinrich od Heinricha Heinea (iz ciklusa Savremene pesme), 271/272 l0 Magna charta libertatum (Velika povelja slobodi) povelja koju su engleskom kralju Jovanu I (Bez Zemlje) nametnuli pobunjenici krupni feudalci, baroni i crkveni poglavari, uz podrku vitekog stalea i gradova. Povelja, potpisana 15. juna 1215, ograniila je pravo kralja pre svega u korist krupnih feudalaca, a sadrala je i izvesne ustupke vitekom staleu i gradovima. Najveem delu stanovnitva seljacima-kmetovima, ona nije donela nikakva prava. Marx ovde misli na zakone o ogranienju radnog dana koje je radnika klasa Engleske izborila u dugoj i upornoj borbi. 272 110 Quantum mutatus ab illoh (Kakva ogromna promena prema onome to je bilo!) iz Vergilijevog epa Eneida, knjiga 2, stih 274. 272
Napomene 759
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
132
Nisu se niemu nauili, niti su ita zaboravili rekao je Talleyrand o aristokratima emigrantima koji su se vratili u Francusku 1815. godine posle restauracije vladavine Burbona i koji su pokuali da povrate svoje zemljoposede i nateraju seljake da ponovo prihvate svoje kmetske obaveze. 276 neznanje je dovoljan razlogu U dodatku prvom delu svoje Etike Spinoza govori da neznanje nije dovoljan razlog, i tako istupa protiv predstavnika popovsko-teolokog shvatanja prirode, koji su boju volju smatrali za uzrok uzroka svih pojava i iji je jedini argumenat za to ostao pozivanje na nepoznavanje drugih uzroka. 276 A. Qutelet, Sur lhomme et le developpement de ses facults, ou Essai de physique sociale.Tomes I-II, Paris 1835. 290 W. Roscher, Die Grundlagen der Nationalokonomie, 3. Aufl., Stuttgart, Augsburg 1858, str. 88/89. 291 Rochdale cooperative experiments (kooperativni pokusi u Rodelu) Pod uticajem ideja socijalista-utopista, radnici Rodela (mesta severno od Manestera) udruili su se 1844. u Society of Equitable Pioneers (Drutvo pravednih pionira). To je u poetku bila potroaka zadruga; ubrzo se proirila i dovela do osnivanja zadrunih proizvodnih organizacija. Rodelski pioniri su oznaili poetak novog perioda zadrunog pokreta u Engleskoj i drugim zemljama. 297 Bellum omnium contra omnest (rat svih protiv svih) izraz iz dela Thomasa Hobbesa Leviathan. 318 bajka Menenija Agripe 494. pre n. e. dolo je do prvog velikog sukoba izmeu rimskih patricija i plebejaca. Prema predanju, patriciju Meneniju Agripi polo je za rukom da umiri plebejce ispriavi im parabolu o pobuni udova ljudskog organizma protiv stomaka, kome su oni odbili da dostavljaju hranu. Menenije Agripa je uporedio rimsko drutvo sa ivim organizmom, ije bi ruke bili plebejci, koji hrane stomak tog organizma, tj. patricije. Odvajanje ruku od stomaka dovelo bi organizam do smrti; prema tome, odbijanje plebejaca da obavljaju svoje dunosti dovelo bi do propasti rimske drave. 321 Society of Arts and Trades (Drutvo za vetine i zanate) filantropsko drutvo osnovano 1754, kome su bile bliske ideje buroaskog prosvetiteljstva. Pedesetih godina 19. veka Drutvom je rukovodio princ Albert. Drutvo je buno proklamovalo kao svoj cilj unapreenje vetina, zanata i trgovine i nagraivanje onih koji doprinesu da se siromanima da zaposlenje, razvije trgovina, povea bogatstvo zemlje itd. Da bi spreilo irenje masovnih trajkova u Engleskoj, Drutvo je pokualo da istupi kao posrednik izmeu radnika i poslodavaca. Marx je to Drutvo nazvao Society of Arts and Tricks (Drutvo za vetine i podvale). 324 647 Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht und Staatsmssenschaft im Grundrisse, Berlin 1840, 187, Zusatz. 324 Autor dela Dialogue concerning happiness nije diplomata James Harris, koji je napisao knjigu Diaries and correspondence, ve njegov otac James Harris. Marx ovde daje citat iz Three treatises (London 1772), str. 292. 325 Marx navodi ovaj Arhilohov izraz prema delu Seksta Empirika Adversus mathematicos, knjiga 11, 44. 326 tridesetorica tirana odbor koji je postavljen po zavretku peloponeskog rata (404. pre n. e.) u Atini da bi izradio nov ustav. Meutim, ovo telo je za kratko vreme uzelo svu vlast u svoje ruke i uspostavilo reim terora. Posle osmomesene vladavine nasilja, tridesetorica tirana su oboreni i u Atini je ponovo uspostavljena robovlasnika demokratija. 326

Platonova republika idealan tip robovlasnike drave kakav je opisao starogrki filozof Platon u svom delu Drava. Osnovni princip ove drave trebalo je da bude stroga podela rada meu staleima slobodnih graana. Filozofima je dodeljena upravna funkcija, kasta ratnika, osloboena svake obaveze da radi, imala je da titi ivot i svojinu graana, dok seljaci, zanatlije i trgovci treba iskljuivo da proizvode materijalna dobra i da ih pruaju narodu. 327 124 Andrew Ure, The philosophy of manufactures, London 1835, str. 21. 328 125 kalorina maina maina koja radi na principu poveavanja i smanjivanja zapremine vazduha pomou zagrevanja i hlaenja. U poreenju s parnom mainom bila je glomazna i manje efikasna. Pronaena je poetkom 19. veka, ali je ve krajem tog veka izgubila svaki praktini znaaj. 331 126 Jenny predilica koju je izmeu 1764. i 1767. godine izumeo James Hargreaves i dao joj ime svoje kerke. 332 127 Biblija, 5. knjiga Mojsijeva, gl. 25. 332 128 J. B. Baynes, The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered before the members of the Blackburn Literary, Scientific and Mechanics Institution, Blackburn, London 1857, str. 48. 344 128 Friedrich Schiller, Das Lied von der Glocke. 360 13 Gedichte. Aus dem Griechischen ubersetzt von Christian Graf zu Stolberg, Hamburg 1782. 361 131 U nemakim izdanjima od 1. do 4. ovaj pasus glasi: Kako je sa intenzivnijom eksploatacijom radne snage raslo i bogaenje fabrikanata, potvruje ve i ta okolnost to se broj engleskih fabrika za preradu pamuka i drugih fabrika od 1838. do 1850. proseno proporcionalno poveao za 32%, a od 1850. do 1856. naprotiv za 86%. Naa izmena zasniva se na podacima koje daju Reports of the inspectors of factories for 31st October 1856, London 1857, str. 12. Tu je, verovatno, Marx koristio ovaj izvor. Uporedi i Marxov lanak Engleski fbbriki sistem u 15. tomu ovog izdanja. 368
123
132 vidi u ovom tomu, str. 252. i dalje. 373

138 134 135
Andrew Ure, The philosophy of manufactures, London 1835, str. 22. 373 Vidi u ovom tomu, str. 259, napomenu 157. 376 ublaene robijanice (les bagnes mitigs) naziva Fourier fabrike u knjizi La fausse industrie morcelee, repugnante, mensongre, et runtidote, lindustrie naturelle, combinee, attrayante, veridique, donnant quadruple produit, Paris 1835, str. 59. 378 Secondo Lancelloti, LHoggidi overo il mondo non peggiore ne piu calamitoso del passato. .., Venetia 1623 (drugo izd. 1658). Marx citira drugi deo ovog rada: LHoggidi overo glingegni non inferiori apassati po knjizi Johanna Beckmanna Beytrage zur Geschichte der Erfindungen, Bd. 1, Leipzig 1786, str. 125 126. Ostali podaci u beleci 194. uzeti su takoe iz ove Beckmannove knjige. 379 Tabela je napravljena prema podacima sledea tri parlamentarna izvetaja koji nose zajedniki naziv Factories: Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 15 April 1856; Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 24 April 1861; Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 5 December 1867. 385 Tenth reportr of the commissioners appointed to inquire into the organization and rules of Trades Unions and other associations: together with minutes of evidence, London 1868, str. 63/64. 387
138
137
138
Napomene 761 Nominibus mollire licet mala* (Slobodno je reima ulepavati zlo) Ovidije, Ars amatoria, knjiga 2, stih 657. 389 140 Marx je ove podatke uzeo iz parlamentarnog izvetaja Corn, grain and meal. Return to an order of the Honourable the House of Commons, dated 18 February 1867. 400 141 Zakoni o koalicijama U 1799. i 1800. godini engleski parlament je usvojio zakone kojima su zabranjeni osnivanje i rad svih radnikih organizacija. Te zakone je ukinuo parlament 1824. godine, ali su i posle taga vlasti veoma mnogo ograniavale rad radnikih udruenja. Naroito se na agitaciju za stupanje radnika u neku organizaciju i za uee u trajku gledalo kao na prinuivanje i prisiljavanje i to se kanjavalo kao krivini prestup. 402 652 142 Marx ukazuje na intenzitet s kojim su engleski privatni trgovci osvojili kinesko trite posle ukidanja monopola Istonoindijske kompanije u trgovini sa Kinom (1833). Pri tom su se sluili svim sredstvima. Prvi rat zbog opijuma (18391842) agresija Engleske na Kinu, trebalo je da engleskoj trgovini otvori kinesko trite. S njim je poelo pretvaranje Kine u polukolonijalnu zemlju. Od poetka prolog veka Engleska je pokuavala da krijumarenjem u Kinu opijuma spravljanog u Indiji izravna svoj pasivni trgovinski bilans s Kinom, ali je naila na otpor kineskih vlasti, koje su 1839. naredile da se zaplene i spale celokupne zalihe opijuma na palubama inostranih brodova u Kantonu. To je bio povod za rat u kome je Kina podlegla. Englezi su iskoristili taj poraz feudalne zaostale Kine i nametnuli joj razbojniki mirovni ugovor u Nankingu (avgusta 1842). Po ovom ugovoru, otvoreno je pet kineskih luka (Kanton, Amoj, Fuou, Ningpo i angaj) za englesku trgovinu, a Hongkong je za veita vremena predat Engleskoj i ustanovljeno je plaanje velikih kontribucija Engleskoj. Po dodatnom protokolu Nankinkog ugovora, Kina je morala da prizna strancima i pravo na eksteritorijalnost. 406 143 Vidi napomenu 125. 407 144 Vidi napomenu 80. 411 145 Registrar general (glavni statistiar, matiar) zvao se u Engleskoj rukovodilac matine slube. U njegovu kompetenciju spadao je ceo sistem registrovanja roenja, smrti i zakljuenja brakova. 418 576 589 599 146 W. Shakespeare, Mletaki trgovac, 4. in, scena 1. 431 147 Ne sutor ultra crepidam/ (Obuaru, dri se svojih cipela!) tim reima je starogrki slikar Apel odbacio kritike primedbe jednog obuara na njegovu sliku. 432 148 dri ga za ruku kao mati dete koje ui hodati parafrazirane rei iz pesme An die Natur nemakog pesnika s kraja 18. veka Friedricha Leopolda Stolberga. 451 149 P.-J. Proudhon, Systeme des contradictions ecorwmiques, ou Philosophie de la mis&re, t. 1, Paris 1846, str. 73. 453 160 U Confederate States of America (Konfederativne Drave Amerike) udruilo se 1861. na kongresu u Montgomeriju jedanaest robovlasnikih drava na jugu Severne Amerike, koje su sebi postavile za cilj da ouvaju ropstvo i da ga proire na celu teritoriju Sjedinjenih Amerikih Drava. Godine 1861. povele su graanski (secesionistiki) rat protiv Sjedinjenih Drava na severu. S porazom i kapitulacijom junih drava likvidirana je ova separatna konfederacija drava 1865. i ponovo uspostavljen savez sa severnim dravama. 474 151 Autor knjige Essai sur la nature du commerce en general je Richard Cantillon. Knjigu je za izdanje na engleskom jeziku priredio Philip Cantillon, roak Richarda Cantillona. 489
139

152 Marx ovde aludira na ponaanje marala dvora von Kalba u Schillerovoj tragediji Spletka i Ijubav. U 2. sceni 3. ina Kalb prvo odbija da uestvuje u intrigi koju je smislio prezident na dvoru jednog nemakog kneza. Na to prezident preti da e se povui, to bi istovremeno bio i pad marala dvora. Ozbiljno uplaen, Kalb uzvikuje: A ja? Vama je lako da brbljate! Vi ste kolovan ovek! A ja mon Dieu! Dragi boe, ta u biti ja ako me otpusti Njegova Svetlost? 507 153 Udruenje nemakih radnika osnovali su Marx i Engels krajem avgusta 1847. u Briselu, da bi politiki uzdizali nemake radnike koji su iveli u Belgiji i upoznali ih sa idejama naunog komunizma. Pod rukovodstvom Marxa, Engelsa i njihovih saboraca, Udruenje se razvilo u legalan centar oko koga su se okupljale revolucionarne proleterske snage u Belgiji. Najbolji lanovi Udruenja pristupili su Briselskoj optini Saveza komunista. Udruenje je odigralo znaajnu ulogu u osnivanju Briselskog demokratskog drutva. Ubrzo posle februarske revolucije 1848. u Francuskoj, kad je belgijska policija poela da hapsi i proganja lanove Drutva, prestala je aktivnost Udruenja nemakih radnika. 510 154 Simonde de Sismondi, Nouveaux principes d'economie politique, tome I, Paris 1819. 513 155 Avram rodi Isaka, Isak rodi Jakova itd. Jevanelje po Mateju govori u prvoj glavi kako je postepeno rastao broj potomaka Avrama, praoca Izrailjaca, i kako je od njih najzad potekao ceo jevrejski narod. 513 156 Hegel, Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht und Staatsivissenschaft im Grundrisse, Berlin 1840, 203, Zusatz. 519 157 J. St. Mill, A system of logic, ratiocinative and inductive being a connected view of the principles of evidence and the methods of scientific investigation. In two volumes. Prvo izdanje je izilo u London 1843. 520 158 Tableau Economique U svom spisu Tableau economique 1758. fiziokrat Quesnay prvi put je pokuao da ematski prikae reprodukciju i promet ukupnog drutvenog kapitala. Marx je koristio izdanje: F. Quesnay, Analyse du Tableau economique (1766) u: Physiocrates..., par Eugne Daire, 1. deo, Paris 1846. Marx se detaljnije bavi ovim spisom u svom delu Teorije o viku vrednosti, 1. deo, gl. 6; u gl. 10. drugog odeljka Engelsovog Anti-Diringa, koju je sam napisao, i u Kapitalu, 2. tom, gl. 19. 521 V59 Nema datuma to je rekao reakcionarni leski veleposednik Lichnowski kad je 31. avgusta 1848. uzeo re u Frankfurtskoj nacionalnoj skuptini i izjasnio se protiv istorijskog prava Poljske na samostalnost. Nekoliko puta je ponovio: keinen Datum nicht hat umesto: keinen Datum hat, na to su prisutni svaki put odgovarali gromoglasnim smehom, poto se u nemakom jeziku upotrebljava samo jedna negacija. Marx i Engels su svojevremeno izneli tu kominu scenu u listu Neue Rheinische Zeitung. 522 180 Friedrich Schiller, Die Biirgschaft. 523 161 Izmenjen citat iz Goetheovog Fausta, I deo (Pred kapijom). 523 162 U tome su sav Mojsije i proroci! Prema starohrianskoj legendi, Mojsije i vie proroka napisali su knjige Starog zaveta Biblije. U jevrejskoj religiji naroito pet knjiga Mojsijevih vae kao zakon. Marx ovde upotrebljava gornji izraz u smislu: To je glavna stvar! To je najvanija zapovesti 524 679 163 J. - B. Say, TraiU deconomie politique, cinquieme dition. Tome premier, Paris 1826, str. 130/131. 525 164 Formula determinatio est negation nalazi se u jednom Spinozinom pismu od 2. juna 1674. upuenom nepoznatom oveku (vidi: Baruch de Spinoza, Brief-
Napomene 763 wechsel, pismo 50), gde je upotrebljena u smislu: ogranienje ili odreenje je negacija. Formulu omnis determinatio est negatio i njeno znaenje da je svaka odreenost negacija nalazimo u Hegelovim delima, preko kojih je posle ula u iru upotrebu. (Vidi: Enzyklopadie der philosophischen Wissenschaften, Erster Teil, 91, Zusatz; Die Wissenschaft der Logik, Erstes Buch, Erster Abschnitt, Zweites Kapitel: *b. Qualitat; Vorlesungen iiber die Geschickte der Philosophie, Erster Teil, Erster Abschnitt, Erstes Kapitel (paragraf o Parmenidu). 526 ies Ovde se navodi Potterova knjiga Political economy: its objects, uses, and principles, New York 1841. Kao to se vidi iz uvoda, veliki deo knjige je uglavnom kopija prvih deset glava Scrope-ovog dela Principles of political economy objavljenog 1833. u Engleskoj. Potter je u njemu izvrio neke izmene. 526 166 nulla dies sine linea (nijedan dan bez nekog retka u stvari: bez crte) ove rei se pripisuju starogrkom slikaru Apelu koji je sebi postavio kao pravilo da svakog dana, makar malo, radi na svojim slikama. 538 167 peculium u starom Rimu onaj deo imetka koji je glava porodice mogla predati slobodnom oveku, npr. sinu, ili robu da njime gazduje ili upravlja. Posedovanje pekulijuma nije, u stvari, ukinulo zavisnost roba od njegovog gospodara, a pravno pekulijum je ostajao svojina glave porodice. Na primer, robu koji je posedovao pekulijum bilo je dozvoljeno da zakljui pogodbu, ali samo takvu koja mu ne sme doneti novani iznos dovoljan da se njime moe otkupiti iz ropstva. Pogodbe koje donose velike dobitke i druge mere koje su stvarale mogunost znatnog poveanja pekulijuma, zakljuivala je obino sama glava porodice. 540 547 168 S. - N. - H. Linguet, Theorie des lois civiles, ou principes fondamentaux de la societe, tome 1, Londres 1767, str. 236. 544 651 169 Adam Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations, vol. I, Edinburgh 1814, str. 142. 550 170 Od 1849. do 1859. Engleska je uestvovala u mnogim ratovima: u krimskom ratu (od 1853. do 1856), u ratu protiv Kine (od 1856. do 1858. i 1859/1860) i protiv Persije (1856. i 1857). Osim toga, Engleska je 1849. konano osvojila Indiju, a od 1857. do 1859. njene trupe su guile indijski narodnooslobodilaki ustanak. 565 171 Adam Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations [knjiga 1, gl. 8, izd. Wakefield], tome 1, London 1835, str. 195. 569 172 James Steuart, An inquiry into the principles of political oeconomy, vol. I, Dublin 1770, str. 39, 40. 573 173 Boileau, Satira VIII. 578 174 Marx misli na delo Friedricha Engelsa Poloaj radnike klase u Engleskoj. Leipzig 1845. (Vidi u 4. tomu ovog izdanja.) 579 175 Adam Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations, vol. 1, Edinburgh 1814, str. 5. 579 176 swing-ustatici pokret engleskih poljoprivrednih radnika od 1830. do 1833. protiv primene vralica i za plaanje veih najamnina. Oni su pokuali da ostvare svoje ciljeve preteim pismima koja su slali farmerima i zemljoposednicima u ime izmiljenog kapetana Swinga, i spaljivanjem stogova ita i iomljenjem vralica. 597 177 low church (niska crkva, puritanizam) pravac u okviru anglikanske crkve koji je bio rairen uglavnom meu buroazijom i niim svetenstvom. Glavnu panju obraao je na propagandu buroasko-hrianskog morala i na filantropsku delatnost, koja je uvek imala bogomoljako-licemerni karakter. Zahva-

ljujui takvom radu, eri Shaftesbury (lord Ashley) vrio je znatan uticaj u krugovima low church-a, pa je zato ironino nazvan papa ove crkve. 598 laudator tetnporis actiu (onaj koji hvali staro dobro vreme) Horacije, Ars poetica, stih 173. 600 Charles Fourier, Le nouveau monde industriel et societaire, Paris 1829, odeljak 5, dopuna glavi 36. i odeljku 6. Resum. 615 Erin stari naziv za Irsku. 626 Kakva ovenost od tako velikog gospodina/ veoma izmenjene Mefistofelove rei iz Goetheovog Fausta (Prolog na nebu). 627 Fenijanci (naziv potie od irske rei fianna, kako se zvala ratnika druina legendarnog irskog junaka Finn MacCumhailla (Fingala) irski sitnoburoaski revolucionari. Prve organizacije fenijanaca nastale su 1857. u Irskoj i u SAD gde su okupile irske emigrante. Program i rad fenijanaca izraavali su protest irskih narodnih masa protiv engleskog kolonijalnog jarma. Fenijanci su zahtevali nacionalnu nezavisnost za svoju zemlju, uspostavljanje demokratske republike, pretvaranje seljaka-zakupaca u vlasnike zemlje koju obrauju itd. Imali su nameru da oruanim ustankom ostvare svoj politiki program. Njihova zavera, meutim, nije uspela. Krajem ezdesetih godina fenijanci su bili izloeni masovnim represalijama, a sedamdesetih godina njihov pokret se ugasio. 629 Acerba fata Romanos agunt / Scelusque fratemae necis (Gorki udes i bratoubistvo gone Rimljane po svetu) Horacije, epoda 7. 629 revolucija svetskog trita Marx ovde govori o ekonomskim posledicama velikih geografskih otkria s kraja 15. veka. Otkrie pomorskog puta za Indiju i otkrie zapadnoindijskih ostrva i amerikog kontinenta doveli su do velikog pomeranja trgovakih puteva. Trgovaki gradovi severne Italije (enova, Venecija i drugi) izgubili su svoj dotadanji veliki znaaj, a Portugalija, Nizozemska, panija i Engleska, zahvaljujui svom poloaju pored Atlantskog okeana, poele su da igraju glavnu ulogu u svetskoj trgovini. 632 James Steuart, An inquiry into the principles of political oeconomy, vol. 1, Dublin 1770, str. 52. 634 Pauper ubique jaceu (Na sve strane je sirotinja) iz Ovidijevog dela Fasti, knjiga 1, stih 218. 637 Za vladavine Fjodora Ivanovia (15841598), kad je Rusijom ve stvarno vladao Boris Godunov, izdat je 1597. edikt po kome su za seljacima, koji su pobegli od nepodnoljivog jarma i muenja od strane zemljoposednika, tragali pet godina i silom ih vraali njihovim ranijim gospodarima. 639 glorious revolution (slavna revolucija) u engleskoj istoriji ustaljen naziv za dravni udar od 1688. Taj dravni udar je uvrstio ustavnu monarhiju u Engleskoj, koja je poivala na kompromisu izmeu zemljine aristokratije i buroazije. 639 Licinijev zakon ovaj zakon, koji je prihvaen u starom Rimu 367. pre n. e., propisivao je izvesno ogranienje prava linog korienja optinske zemlje, kao i niz mera u korist dunika. Bio je uperen protiv stalnog poveavanja zemljinog poseda i protiv privilegija patricija, to pokazuje izvesno jaanje politikog i ekonomskog poloaja plebejaca. Po predanju, ovaj zakon su izradili narodni tribuni K. Licinije Stolon i L. Sekstije Lateranus. 642 poslednji pretendentov ustanak Pristalice Stjuarta nadale su se da e ustankom 1745/46. postaviti za kralja Engleske takozvanog mladog pretendenta Charlesa Edwarda. U isto vreme taj ustanak je bio odraz protesta narodnih masa kotske i Engleske protiv izrabljivanja od strane zemljoposednika i masovnog prote-
178
179
180 181
182
i88
184
185
186
187
188
189
190
Napomene 765 rivanja sitnih zemljoradnika. Posledica poraza ovog ustanka bilo je potpuno unitenje sistema klanova u kotskoj i masovnije proterivanje seljaka s njihove zemlje. 644 191 Geli stanovnici gornjih oblasti severne i zapadne kotske, potomci starih Kelta. 644 192 Taksmen su u doba sistema klanova u kotskoj nazivani najstariji lanovi koji su bili neposredno podreeni efu klana ili lairdu (velikom oveku), Laird je delio taksmenima zemlju (tak), koja je bila svojina celog klana. Lairdu je isplaivan mali tribut i tako je priznavana njegova vrhovna vlast. Taksmenima su bili podreeni nii inovnici koji su stajali na elu svakog seoceta i kojima su seljaci bili podreeni. S raspadom sistema klanova laird se pretvorio u zemljoposednika, a taksmeni su u sutini postali kapitalistiki zakupci; raniji tribut zemenila je zemljina renta. U svom lanku Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od Sutherlanda i ropstvo (vidi uli. tomu ovog izdanja) Marx pie o ulozi taksmena u sistemu klanova. 644 193 Marx misli na svoj lanak Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od Sutherlanda i ropstvo, objavljen u listu New-York Daily Tribune 9. februara 1853. 645 194 petty sessions (male sednice) sednice suda od dvojice ili vie mirovnih sudija koji su po uproenom postupku reavali nevane sluajeve. 650 195 A. Smith, An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations, vol. I, Edinburgh 1814, str. 237. 651 196 Zakon protiv zavera je postojao u Engleskoj jo u srednjem veku. On je zabranjivao zavereniku delatnost svake vrste, ak i onu koja ima zakonski povod. Na osnovu tog zakona zabranjivano je organizovanje radnika i guena je njihova klasna borba i pre usvajanja zakona o koalicijama (vidi napomenu 141) i posle njihovog ukidanja. 654 197 vladavina terora jakobinska diktatura u Francuskoj od juna 1793. do juna 1794. 654 1,8 A. Anderson, An historical and chronological deduction of the origin of commerce, from the earliest accounts to the present time. Prvo izdanje je izilo u Londonu 1764. 657 669 199 James Steuart, An inquiry into the principles of political oeconomy, vol. I, Dublin 1770, first book, ch. XVI. 658 200 G. yon Giilich, Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gemerbe und des Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten unsrer Zeit, Bd. I, Jena 1830, str. 371. 665 201 Marx se ovde, verovatno, poziva na englesko izdanje knjige Aanivysing der heilsame politike Gronden en Maximen van de Republike van Holland en West-Frisland, za ijeg je autora smatran Jan de Witt. Ta knjiga je prvi put objavljena u Lajdenu 1662. Kako je sada utvreno, autor te knjige (izuzimajui dve glave, koje je napisao Jan de Witt) jeste holandski ekonomist i preduzimao Peter von der Hore. 667 202 Asijentski ugovor tako se naziva ugovor po kojem je panija od 16. do 18. veka davala stranim dravama i privatnim licima pravo na trgovinu afrikim crnim robljem posle svojih osvajanja u Americi. 669 23 Tantae moli erat (toliko muka je stalo) Marx ovde upotrebljava izreku iz Vergilijeve Eneide, knjiga 1, stih 33. Tamo stoji: Tantae moli erat Romanam condere gentem (Toliko muka je stalo osnivanje rimskog plemena). 670

204 205
C. Pecqueur, Theorie nouvelle d'economie sociale et politique, Paris 1842, str. 435. 671 Peelov Zakon o bankama Da bi prebrodila tekoe koje su se javljale prilikom zamene novanica za zlato, engleska vlada se na inicijativu Roberta Peela 1844. odluila da donese zakon o reformi Engleske banke. Taj zakon je propisivao podelu Banke na dva potpuno nezavisna odeljenja sa odvojenim fondom gotovine: banking-odeljenje, koje je izvodilo iste bankarske operacije, i issue-odeljenje koje je izdavalo novanice. Te novanice su morale imati solidno pokrie u vidu specijalnog zlatnog fonda, koji je stalno morao stajati na raspolaganju. Izdavanje novanica bez pokria u zlatu svedeno je na
miliona funti sterlinga. Meutim, koliina novanica u opticaju, protivno Zakonu o bankama iz 1844, u stvari nije zavisila od fonda za pokrie, ve od potranje u sferi prometa. Za vreme privrednih kriza, kad je nestaica u novcu bila naroito velika, engleska vlada je privremeno stavila van snage zakon iz 1844. i poveala sumu novanica bez pokria u zlatu. 681
206
Marx je predviao da e itaoci njegovih ekonomskih dela nailaziti na znatne tekoe, koje su, kako je sam govorio, proizlazile iz prirode materije, novog teorijskog stanovita s koga je on tu materiju tretirao i iz revolucionisanja nauke koje je on, svojim ekonomskim delima vrio. Zato je Marx, naroito posle objavljivanja spisa Prilog kritici politike ekonomije (1859), u kome je nain izlaganja bio vrlo nepopularan, nastojao da svoja dela, a naroito Kapital, to vie priblii itaocu. Ovaj dodatak I glavi I toma Kapitala rezultat je takvog Marxovog nastojanja. Na tekoe na koje e naii itaoci I toma Kapitala Marxu je prvi skrenuo panju njegov prijatelj Ludwig Kugelmann. On mu je predloio da dvostruko prikae oblike vrednosti. (Vidi Pogovor drugom izdanju, str. 19. u ovom tomu.) Prilikom tampanja I toma Kapitala Marx je odgovarajui tekst poslao Engelsu da bi se s njim konsultovao. Iz Engelsovog pisma Marxu od 16. juna 1867. doznajemo da je Engels proitao tekst, zapazio u njemu izvesne metodoloke nedostatke i dao Marxu neke sugestije. Napomenuo je da je dijalektiko izlaganje trebalo povezati s istorijskim, ilustrovati ga istorijski. Mnogo si pogreio, pie Engels Marxu, to tok misli tog apstraktnijeg izlaganja nisi uinio preglednijim manjim pododeljcima i podnaslovima. Trebalo je da taj deo obradi po primeru Hegelove Enciklopedije, s kratkim paragrafima; da svaki dijalektiki prelaz istakne posebnim naslovima i po mogustvu da sve ekskurze i ilustracije tampa drugim slovima. Time bi stvar dobila unekoliko udbeniki karakter, ali to bi znatno pomoglo veoma irokom krugu italaca da te lake shvate. Populus, pa ak i ueni, jo nije navikao na takav nain miljenja, pa mu se to mora na sve mogue naine olakati. Ova Engelsova primedba na nain Marxovog izlaganja bila je neposredan povod da Marx ponovo uzme u razmatranje odgovarajui tekst i da ga dopuni i ispravi u smislu Engelsovih sugestija. Dvadeset i drugog juna 1867. Marx pie Engelsu: to se tie izlaganja oblika vrednosti, ja sam tvoj savet posluao i nisam ga posluao, da bih i u tom pogledu ostao dijalektiar. To jest, ja sam 1, napisao jedan Dodatak, u kome sam istu stvar izloio toliko prosto i toliko ,kolski 1 koliko je bilo mogue, i 2, po tvom savetu sam svaku etapu razvitka podelio na paragrafe itd. sa sopstvenim naslovima. A onda u predgovoru kaem ,nedijalektikomc itaocu da preskoi strane od x do y, pa da umesto toga proita Dodatak. Tu ne mislim
Napomene 767 samo na filistre, nego i na omladinu, koja je eljna znanja itd. Osim toga, to pitanje je odluujue za celu knjigu. Da je Engelsova primedba bila neposredan povod da Marx ponovo uzme u obradu ovaj tekst, pokazuje i Marxovo pismo Engelsu od 27. juna 1867, u kome on kae da je postupio tano po Engelsovom savetu. Ako je Marxu, dakle, prva sugestija da napie Dodatak I glavi I toma Kapitala dola od Ludwiga Kugelmanna, neposredan podsticaj da to uini dao mu je Engels.
Napomene 768 Iz prepiske izmeu Marxa i Engelsa vidimo da je Marx ovaj Dodatak napisao izmeu 16. i 27. juna 1867, tj. u vreme kad je I tom Kapitala ve uveliko bio u tampi. U svom pismu Engelsu od 27. juna 1867. Marx govori 0 Dodatku navodei detaljnu podelu teksta, njegove paragrafe i naslove, to znai da je tada rukopis Dodatka bio ne samo zavren nego i sasvim pripremljen za tampu. Pisan naknadno kao dopuna I glave I toma Kapitala, Dodatak je imao osobitu namenu i poseban znaaj. Trebalo je da on najveim delom zameni odgovarajui tekst I glave I toma Kapitala. Svestan da je ovde izlaganje popularnije i preglednije, Marx je u predgovoru I tomu savetovao itaocu da umesto teksta iz I glave u kome se govori o oblicima vrednosti, proita Dodatak koji je priloio na kraju I toma. Ali znaaj ovog teksta ne ograniava se samo na materiju I glave; on ima veliki znaaj i za celu knjigu, jer razumevanje partije o oblicima vrednosti slui kao osnova za shvatanje celokupne materije koju Marx tretira u I tomu Kapitala. Dodatak I glavi je od ogromnog ne samo naunoteoretskog nego i filozofsko-metodolokog znaaja. On predstavlja briljantan primer primene Marxovog dijalektikog metoda u politikoj ekonomiji. To je sistematska eksplikacija najelementarnijih oblika dijalektike ekonomske stvarnosti, dijalektike oblika vrednosti, dijalektike polova izraza vrednosti, nerazdvojnosti oblika vrednosti itd. Analizom dijalektike oblika vrednosti Marx otkriva i neke druge oblike dijalektike, koji su meusobno tesno povezani i bez kojih bi i sama dijalektika oblika vrednosti ostala nedovoljno objanjena: dijalektiku sadraja i forme, dijalektiku kvantiteta i kvaliteta i stvarnog istorijskog razvitka procesa razmene. Ovde, dakle, imamo kompendijum materijalistike dijalektike. Kao to je s naunoteoretskog gledita osnova za razumevanje celokupnog daljeg izlaganja materije, ovaj Dodatak je i s metodolokog gledita jezgro Marxove dijalektike i pretpostavka za razumevanje svih kasnijih oblika njegovog dijalektikog razvijanja misli. Poto mu je bilo jasno da je dopunski tekst I glave bio nuan, Marx u drugom izdanju I toma Kapitala nije ostao na dvojnom izlaganju materije u okviru I glave i u okviru samostalnog Dodatka I glavi na kraju toga toma, nego je I glavu ponovo redigovao i najvei deo Dodatka uneo u tekst ove glave. to se teksta tie, najvanije je ovo: U glavi I, 1, nauno sam stroe sproveo izvoenje vrednosti analizom jednaina kojima se izraava svaka razmenska vrednost, a isto je tako izriito istaknuta i veza izmeu supstancije vrednosti i odreivanja veliine vrednosti drutveno potrebnim radnim vremenom koja je u prvom izdanju bila samo nagovetena. Glavu I, 3 (oblik vrednosti) sasvim sam preradio, to mi je nalagalo ve i samo dvostruko prikazivanje iz prvog izdanja. (Vidi u ovom tomu, str. 19.) Ali bez obzira na to to je ovaj Dodatak I glavi iz 1867. u drugom izdanju najveim delom integrisan u tekst I glave, on ima samostalnu vrednost. On predstavlja logiki tesno povezanu i izuzetno preglednu celinu, konciznu 1 sistematsku obradu najsloenijeg problema ekonomske nauke. Uz to, ovaj Dodatak ima samostalnu vrednost i kao sjajan primer jedinstva teorije i metoda koje karakterie ovaj tom, kao i druga dva toma Kapitala. Zbog toga ovaj Dodatak zasluuje da se i posebno publikuje, i on se sada prvi put objavljuje na srpskohrvatskom jeziku. (Delovi teksta koji se podudaraju s tekstom I glave Kapitala preuzeti su iz prevoda Moe Pijade i Rodoljuba olakovia; ostale delove Dodatka prevela je Olga Kostreevi. Pisma Marxa i Engelsa koja se citiraju u ovoj napomeni vidi u 38. tomu ovog izdanja.)
769
Literatura
I. Dela
Addington, Stephen: An inquiry into the reasons for and against inclosing openfields. 2nd ed. [Istraivanje o razlozima za ograivanje i protiv ograivanja slobodnog zemljita. Drugo izdanje], Coventry, London 1772 641. The advantages of the East-India trade to England [Preimustva trgovanja s Istonom Indijom za Englesku], London 1720. 297 303 307 308 311 325 379 450 Aikin, J[ohn]: A description of the country from thirty to forty miles round Manchester [Opis okoline na prostoru od 30 do '40 milja oko Manestera], London 1795. 524 662 668 669 [Anderson, Adam:] An historical and chronological deduction of the origin of commerce, from the earliest accounts to the present time. Containing, an history of the great commercial interests of the British Empire. With an appendix. Vol. 1 2 [Istorijsko i hronoloko izvoenje porekla trgovine, od najranijih vesti do naih dana. Sadri istoriju velikih trgovakih interesa Britanske Imperije. Sa dodatkom. Tom 1 2], London 1764. 657 669 Anderson, James: The bee, or literary weekly intelligencer. Vol. 3rd [Pela, ili nedeljni knjievni informator. Trei tom], Edinburgh 1791. 546 Observations on the means of exciting a spirit of national industry, chiefly intended to promote the agriculture, commerce, manufactures, and fisheries of Scotland. In a series of letters to a friend. Written in the year 1775 [Razmatranja o sredstvima podsticanja duha nacionalne industrije; namenjena uglavnom unapreenju poljoprivrede, trgovine, manufaktura i ribarstva kotske. U jednoj seriji pisama prijatelju. Napisana 1775], Edinburgh 1777. 493 644 Appian von Alexandrien: Romische Geschichten. tlbers. von Ferdinand L.J. Dillenius. 7 Bdch. [Istorija Rima. Preveo Ferdinand L. J. Dillenius. 7 svezaka], Stuttgart 1830. 642 [Arbuthnot, John:] An inquiry into the connection between the present price of provisions, and the size of farms. With remarks on population as affected thereby. To which are added, proposals for preventing future scarcity. By a farmer [Istraivanje odnosa izmeu dananje cene ivotnih namirnica i veliine farmi. Sa primedbama kako to utie na stanovnitvo. Dodaju se predlozi za spreavanje budue oskudice. Napisao jedan farmer], London 1773. 278 293 294 638 642 Aristoteles: Ethica Nicomachea. In: Opera ex recensione Immanuelis Bekkeri. T. 9 [Nikomahova etika. U: Dela u redakciji Immanuela Bekkera. Tom 9], Oxonii 1837. 63 ~De republica libri VIII. Ibid. Tom 10 [Drava, u 8 knjiga. Isto. Tom 10], Oxonii 1837. 86 142 152
Ashley, [Anthony]: Ten hours factory bill. The speech in the House of Commons, on Friday, March 15 th, 1844 [Zakon o desetoasovnom radnom danu u fabrici. Literatura 770 Govor odran u Donjem domu u petak 15. marta 1844], London 1844. 356 365 366 Athenaeus: Deipnosophistarum libri quindecim. T. 2... emendav. ac supplev. . . illustrav. commodisque indicibus instrux. Johannes Schweighaeuser [Gozba sofista, u 14. knjiga. Tom 2. . . Ilustrovao i dao uputstva Johannes Schweighaeuser], Argentorati 1802. 198 125 Augier, Marie: Du credit public et de son histoire depuis les temps anciens jusqua nos jours [O javnom kreditu i o njegovoj istoriji od antikih vremena do danas], Paris 1842. 670 Babbage, Charles: On the economy of machinery and manufactures [O ekonomiji maina i manufaktura], London 1832. 309 312 333 346 358 Bacon, Francis: The essays or counsels civil and moral [Ogledi ili saveti graanski i moralni], London 1625. 635 The Reign of Henry VII. Verbatim reprint from Kennets England, ed. 1719 [Vladavina Henrija VII. Prepisano iz Kenetove Engleske, izdato 1719], London 1870. 635 636 [Bailey, Samuel:] A critical dissertation on the nature, measures, and causes of value-, chiefly in reference to the writings of Mr. Ricardo and his followers. By the author of essays on the formation and publication of opinions. [Kritika rasprava o prirodi, merama i uzrocima vrednosti, koja se poglavito odnosi na spise gospodina Ricarda i njegovih sledbenika. Napisao autor eseja o formiranju i izraavanju mnenja], London 1825. 67 84 470. (anonimno) Money and its vicissitudes in value-, as they affect national industry and pecuniary contracts, with a postscript on joint-stock banks [Novac i promene njegove vrednosti; njihov uticaj na nacionalnu industriju i na obaveze po novanim ugovorima, s dodatkom o akcionarskim bankama], London 1837. 56 538 Barbon, Nicholas: A discourse concerning coining the new money lighter. In answer to Mr. Locks considerations about raising the value of money [Rasprava o kovanju novog lakeg novca. U odgovor razmatranjima gospodina Locke-a o podizanju vrednosti novca], London 1696. 43 44 122 135 136. Barton, John: Observations on the circumstances which influence the condition of the labouring classes of society. [Zapaanja o okolnostima koje utiu na poloaj radnih klasa drutva], London 1817. 558 559 596 Baynes, [John]: The cotton trade. Two lectures on the above subject, delivered before the members of the Blackburn Literary, Scientific and Mechanics Institution [Trgovina pamukom. Dva predavanja o ovom predmetu, odrana pred lanovima Blekbernkog drutva za knjievnost, nauku i mehaniku], Blackburn, London 1857. 344 Beccaria, Cesare: Elementi di economia pubblica. In: Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T. 11 [Elementi nacionalne ekonomije. U: Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. Tom 11], Milano 1804. 325 Beckmann, Johann: Beytrage zur Geschichte der Erfindungen. Bd. 1 [Prilozi istoriji pronalazaka. Tom. 1], Leipzig 1786. 379
Beecher-Stowe, Harriet: Uncle Toms cabin [ia-Tomina koliba]. 645

Bellers, John: Essays about the poor, manufactures, trade, plantations, and 771 Literatur immorality [Ogledi o sirotinji, manufakturama, trgovini, kolonijama i nemoralnosti], London 1699. 123 136 292 424 Proposals for raising a colledge of industry of all useful trades and husbandry, with profit for the rich, a plentiful living for the poor, and good education for youth [Predlozi za otvaranje praktinog koleda za sva korisna zanimanja i zemljoradnju, na korist bogatih, za bolji ivot siromanih i za dobro vaspitanje mladih], London 1696. 129 130 379 432 543 Bentham, Jremie: Theorie des peines et des recompenses; ouvrage extrait des manuscrits de M. Jeremie Bentham. Par Et[ienne] Dumont. 3e d. T. 2 [Teorija 0 kaznama i nagradama; izvod iz rukopisa g. Jeremie Benthama. Od Et[ienne-a] Dumont-a. Tree izdanje, tom 2], Paris 1826. 538 Berkeley, George: The querist, containing several queries, proposed to the consideration of the public [Upitnik koji sadri nekoliko pitanja upuenih na razmatranje javnosti], London 1750. 300 316 Die Bibel oder die ganze Heilige Schrift des alten und neuen Testaments. Nach der deutschen Obers. Martin Luthers [Biblija ili celo Sveto pismo novoga 1 staroga zaveta. Prema nemakom prevodu Martina Luthera]. 87 243 332 513 524 679 Bidaut, J. N.: Du monopole qui s'etablit dans les arts industriels et le commerce, au moyen des grands appareils de fabrication. 2e livraison. Du monopole de la fabrication et de la vente [0 monopolu koji nastaje u industriji i trgovini primenom krupnih orua proizvodnje. Druga knjiga. O monopolu proizvodnje i prodaje], Paris 1828. 288 Biese, Franz: Die Philosophie des Aristoteles, in ihrem irmeren Zusammenhange, mit besonderer Beriicksichtigung des philosophischen Sprachgebrauchs, aus dessen Schriften entviickelt. Bd. 2. Die besonderen Wissenschaften [Aristotelova filozofija u svojoj unutarnjoj vezi, s posebnim osvrtom na filozofsku upotrebu jezika razvijenu na osnovu njegovih dela. Tom 2. Posebne nauke], Berlin 1842. 361 Blakey, Robert: The history of political literature from the earliest times. Vol. 2 [Istorija politike knjievnosti od najranijih vremena. Tom 2], London 1855. 637 638 Blanqui, [Jrome-Adolphe]: Cours diconomie industrielle. Recueilli et annot par Ad[olphe-Gustave] Blaise [Kurs industrijske ekonomije. Prikupio i zabeleio Adolphe-Gustave Blaise], Paris 18381839. 301 302 Des classes ouvrires en France, pendant l'annee 1848. T. 1 2. [O radnikim klasama u Francuskoj u 1848. godini. Tom 12], Paris 1849. 248 249 Block, Maurice: Les theoriciens du socialisme en Allemagne. Extrait du Journal des ficonomistes (numros de juillet et daout 1872) [Teoretiari socijalizma u Nemakoj. Izvod iz Journal des conomistes (brojevi od jula i avgusta 1872)], Paris 1872. 23. Boileau, Etienne: Riglemens sur les arts et metiers de Paris, rediges au XIII si dele, et connus sous le nom du Uvre des metiers. . . Avec des notes et une introd. par G. -B. Depping [Pravila o zanatima u Parizu, sastavljena u 13. veku, poznata pod nazivom Knjiga o zanatima.. . S belekama i uvodom G.-B. Depping-a], Paris 1837. 430 Boileau-Despraux, Nicolas: Satire VIII [Satira VIII]. 578 Boisguillebert, [Pierre Le Pesant]: Le detail de la France. In: conomistes financiers du XVIIIe sieele. Precedes de notices historiques sur chaque auteur, et accompagnes de commentaires et de notes explicatives, par Eugene Daire [Trgovina na malo u Francuskoj. U: Finansijski ekonomisti XVIII veka.
S istorijskim belekama o svakom autoru i s komentarima i objanjenjima Eu772 Napomene i registri gene-a Daire-a], Paris 1843. 123 Dissertation sur la nature des richesses, de largent et des tributs ou lon decouvre la fausse idee qui regne dans le monde a legard de ces trois articles [Rasprava o prirodi bogatstava, novca i poreza u kojoj se ukazuje na pogreno miljenje koje vlada u svetu o ova tri faktora], isto. 132 Boxhorn, Marcus Zuerius: Marci Zuerii Boxhornii imtitutionum politicarum liber primus. In: Marci Zuerii Boxornii varii tractatus politici [Marcus Zuerius Boxhorn o politikim ustanovama, knjiga 1. U: Marcus Zuerius Boxhorn, ,Razne politike rasprave'], Amstelodami 1663. 379 380 [Brentano, Lujo:] Wie Karl Marx citirt [Kako Karl Marx citira]. In: Concordia. Zeitschrift fiir die Arbeiterfrage, Berlin, br. 10. od 7. marta 1872. 38 [anonimno] Wie Karl Marx sich vertheidigt [Kako se Karl Marx brani]. Isto, br. 27. od 4. jula 1872. i broj 28. od 11. jula 1872. 38 Broadhurst, J.: Political economy [Politika ekonomija], London 1842. 60 Brougham, Henry: An inquiry into the colonial policy of the European powers. In two volumes. Vol. 2 [Istraivanje o kolonijalnoj politici evropskih sila. U dva toma. Tom 2], Edinburgh 1803. 669 670 [Bruckner, John:] Theorie du systime animal [Teorija o ivotinjskom svetu], Leyde 1767. 545 Buchanan, David: Inquiry into the taxation and commercial policy of Great Britain; with observations on the principles of currency, and exchangeable value [Ispitivanje o porezu i trgovinskoj politici Velike Britanije; s primedbama o principima valute i razmenljivoj vrednosti], Edinburgh 1844. 119 Observations on the subjects treated of in Dr. Smiths inquiry into the nature and causes of the wealth of nations [Razmatranja o predmetima koje tretira dr Smith u istraivanju prirode i uzroka bogatstva naroda], Edinburgh 1814. 644 vidi i Smith, Adam: An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. Buchez, P[hilippe] - Jfoseph] - Bfenjamin] et P[ierre] - Qelestin] Roux [- Lavergne] : Histoire parlementaire de la revolution franfaise, ou journal des assemblees nationales, depuis 1789 jusquen 1815. T. 10 [Parlame iarna istorija Francuske revolucije, ili dnevnik Narodne skuptine od 1789. do 1815. Tom 10], Paris 1834. 655 Burke, Edmund: A letter from the Right Honourable Edmund Burke to a Noble Lord, on the attacks made upon him and his pension, in the House of Lords, by the Duke of Bedford and the Earl of Lauderdale, early in the present session of Parliament [Pismo visokouvaenog Edmunda Burke-a plemenitom lordu o napadu na njega i na njegovu penziju u Domu lordova od strane vojvode od Bedforda i erla od Lauderdale-a, na poetku sadanjeg zasedanja Parlamenta], London 1796. 639 Thoughts and details on scarcity, originally presented to the Right Hon. William Pitt, in the month of November, 1795 [Misli i detalji o oskudici, prvenstveno upueni visokouvaenom Williamu Pittu, meseca novembra 1795], London 1800. 187 211 289 670 Butler, Samuel: Hudibras [Hjudibres]. 44 [Byles, John Barnard:] Sophisms of free-trade and popular political economy examined. By a barrister. 7ttt ed. With corr. and add. [Sofizmi slobodne trgovine i popularna politika ekonomija. Od jednog sudskog advokata. 7. izdanje s popravkama i dopunama], London 1852. 244 652
Cairnes, J[ohn] E[lliot]: The slave power: its character, career and probable designs: Literatur 773 being an attempt to explain the real issues involved in the American contest [Robovska snaga, njen karakter i verovatne perspektive: pokuaj da se ukae na pravi izlaz iz amerikog unutranjeg spora], London 1862. 179 239 298 Campbell, George: Modern India: a sketch of the system of civil government. To which is prefixed, some account of the natives and native institutions [Savremena Indija: skica sistema graanske uprave. Napred je izloen izvetaj o domorocima i o domorodakim ustanovama], London 1852. 319 Cantillon, Philip: The analysis of trade, commerce, coin, bullion, banks and foreign exchanges. Wherein the true principles of this useful knowledge are fully but briefly laid down and explained, to give a clear idea of their happy consequences to society, when well regulated. Taken chiefly from a manuscript of a very ingenious gentleman deceasd, and adapted to the present situation of our trade and commerce [Analiza trgovine, trgovakih poslova, novca, zlatnih poluga, banaka i meunarodne razmene. Gde su istiniti principi ovog korisnog znanja potpuno ali kratko postavljeni i objanjeni da daju jasnu/ ideju njihove srene posledice po drutvo, u koliko je dobro regulisano. Uzeto uglavnom iz rukopisa jednog umrlog vrlo pametnog gospodina i prilagoeno sadanjem stanju nae trgovine], London 1759. (Vidi i napomenu 132.) 488 [Cantillon, Richard:] Essai sur la nature du commerce en general. Trad, de langlois. In: Discours politiques. T. 3e. [Ogled o prirodi trgovine uopte. Prevedeno s engleskog. U: Politike rasprave. Tom 3], Amsterdam 1756. (Vidi i napomenu 151.) 488 489 Carey, H[enry] C[harles]: Essay on the rate of wages. With an examination of the causes of the differences in the condition of the labouring population throughout the world [Ogled o stopi najamnine. S ispitivanjem razlika u uslovima radnikog stanovnitva u celom svetu], Philadelphia, London 1835. 495 The slave trade, domestic and foreign: why it exists, and how it may be extinguished [Trgovina robljem, domaa i strana : zato ona postoji i kako se moe ukinuti], Philadelphia, London 1853. 645 661 Carlyle, Thomas: Ilias (Americana) in rtuce. In: Macmillans Magazine. Ed. by David Masson. London, Cambridge. August 1863. [Ilijada (amerika) ukratko. U :Macmillans Magazine. Izdao David Masson. London, Cambridge. Avgust 1863. ] 229 [Cazenove, John:] Outlines of political economy, being a plain and short view of the laws relating to the production, distribution and consumption of wealth [Osnovi politike ekonomije; jasan i kratak pregled zakona proizvodnje, raspodele i potronje bogatstva], London 1832. 180 286 459 526 vidi i Malthus, Thomas Robert: Definitions in political economy. . . Chalmers, Thomas: On political economy in connexion with the moral state and moral prospects of society. 2nd ed. [O politikoj ekonomiji u vezi s moralnim stanjem i moralnim perspektivama drutva. Drugo izdanje], Glasgow 1832. 142 Chamberlain, Joseph: [Erdffnungsrede der sanitiiren Konferenz, Birmingham, 14. Januar 1875.] In: The Manchester Guardian, 15. Januar 1875. [Govor prilikom otvaranja zdravstvene konferencije. Bermingem, 14. januar 1875. U: Manchester Guardian, 15. januar 1875.] 568 The character and behaviour of King William, Sunderland, Somers etc. as represented in original letters to the Duke of Shrewsbury, from Somers, Halifax, Oxford, secretary Vernon etc. [Linost i ponaanje kralja Williama, Sunderlanda, Somersa itd. prema originalnim pismima vojvodi Shrewsburyju od Somersa, Halifaxa, Oxforda, sekretara Vernona itd. (Rukopis u Sloane Manuscript Collection Britanskog muzeja, br. 4224.)] 639
Literatura 774 Cherbuiiez, Afntoine]: Richesse ou pauvrete. Exposition des causes et des effets de la distribution actuelle des richesses sociales [Bogatstvo ili siromatvo. Izlaganje uzroka i posledica sadanje raspodele drutvenog bogatstva], Paris 1841. 167 170 515. [Child, Josiah:] A discourse concerning trade, and that in particular of the East-Indies [Rasprava o trgovini, a naroito o trgovini Istone Indije], [London 1689.] 90 [Clement, Simon:] A discourse of the general notions of money, trade and exchanges, as they stand in relation each to other. By a merchant [Rasprava o optim pojmovima o novcu, trgovini i razmeni, kakav je njihov meusobni odnos. Od jednog trgovca], London 1695. 90 Cobbett, William: A history of the protestant reformation in England and Ireland. Showing how that event has impoverished and degraded the main body of the people in those countries. In a series of letters, addressed to all sensible and just Englishmen [Istorija protestantske reformacije u Engleskoj i Irskoj, koja pokazuje kako je taj dogaaj osiromaio i degradirao glavnu masu naroda u tim zemljama. U seriji pisama upuenih svim razboritim i pravinim Englezima], London 1824. 637 Code penal, ou code des delits et des peines [Krivini zakonik, ili zakonik o krivinim delima i kaznama], Cologne 1810. 654 Colins, [Jean-Guillaume-Cesar-Alexandre-Hippolyte]: Leconomie politique, source des revolutions et des utopies pretendues socialistes, T. 3e [Politika ekonomija izvor tobonjih socijalistikih revolucija i utopija. Tom 3], Paris 1857. 542 613 681 Columbus, Christoph: [Brief aus Jamaica] vidi Navarrete, M[artin] F[ernandez de]: Die Reisen des Christof Columbus.. . Comte, Charles: Traite de legislation ou exposition des lois generates, suivant lesquelles les peuples prosperent, dephissent ou restent stationnaires. 3e d. Revue et corr, [Rasprava o zakonodavstvu ili izlaganje o optim zakonima, na osnovu kojih narodi napreduju, nazaduju ili stagniraju. Trc' izdanje, pregledano i ispravljeno], Bruxelles 1837. 663 Condillac, (Etienne-Bonnot de) : Le commerce et le gouvernement. In: Mlanges dconomie politique. T. 1. Prcds de notices historiques sur chaque auteur, et accompagnes de commentaires et de notes explicatives, par Eugene Daire et G[ustave] de Molinari [Trgovina i vlada. U: Zbornik politike ekonomije. Tom 1. S istorijskim belekama o svakom autoru i s komentarima i objanjenjima Eugene-a Daire-a i G[ustave]-a de Molinarija], Paris 1847. 148 Considerations concerning taking off the bounty on corn exported: in some letters to a friend. To which is added, a postscript, shewing that the price of corn is no rule to judge of the value of land [Razmiljanja o ukidanju premije za izvoz ita u nekim pismima jednom prijatelju. S dodatkom koji pokazuje da cena ita nije pravilo po kome se sudi o vrednosti zemlje], London 1753. 287 Considerations on taxes, as they are supposed to affect the price of labour in our manufacturies. In a letter to a friend. [Razmiljanja o porezima, kako oni mogu da utiu na cenu rada u naim manufakturama. U pismu jednom prijatelju], London 1765. 246 Corbet, Thomas: An inquiry into the causes and modes of the wealth of individuals', or the principles of trade and speculation explained. In two parts. [Istraivanje o uzrocima i vrstama bogatstva pojedinaca; ili objanjenje naela trgovine i pekulacije. U dva dela], London 1841. 140 519 Corbon, [Claude]A[nthime]: De Venseignement professionnel. 2nde d. [O profesionalnoj obuci. Drugo izdanje], Paris I860. 431
Courcelle-Seneuil, J[ean-G[ustave]: Traite theorique et pratique Literatura 775 des entreprises industrielles, commercials et agricoles ou mariuel des affaires. 2e d., revue et augm. [Teorijska i praktina rasprava o industrijskim, trgovakim i poljoprivrednim preduzeima ili prirunik o poslovima. Drugo, prepravljeno i proireno izdanje], Paris 1857. 209 The currency theory reviewed', in a letter to the Scottish people on the menaced interference by government with the existing system of banking in Scotland. By a banker in England [Prikaz teorije novanog opticaja: u pismu kotskom narodu o preteem meanju vlade u postojei sistem bankarstva u kotskoj. Od jednog engleskog bankara], Edinburgh 1845. 131 Cuvier, [George]: Discours sur les revolutions du globe. Avec des notes et un appendice dapres les travaux recents de MM. de Humboldt, Flourens, Lyell, Lindley, etc. Red. par Hoefer [Rasprava o revolucijama Zemlje. S primedbama i dodatkom prema najnovijim radovima gospode Humboldta, Flourens-a, Lyella, Lindleya itd. U redakciji Hoefera], Paris 1863. 452 Dante Alighieri: Boanstvena komedija. 18 101 Darwin, Charles: Vber die Entstehung der Arten im Thier- und Pflanzen-Reich durch natiirliche Ziichtung, oder Erhaltung der vervollkommneten Rassen im Kampfe ums Dasein. Nach der 3. engl. Ausg. . . aus dem Engl. iibers. und mit Anmerkungen vers, von H. G. Bronn. 2. verb, und sehr verm. Aufl. [O nastanku vrsta u ivotinjskom i biljnom carstvu prirodnim odabiranjem, ili odranje usavrenih rasa u borbi za opstanak. Prema treem engleskom izdanju.. . preveo s engleskog i dao napomene H. G. Bronn. Drugo, poboljano i uveano izdanje], Stuttgart 1863. 305, 330 Daumer, Georg Friedrich: Die Geheimnisse des christlichen Alterthums. Bd. 12 [Tajne hrianskog starog veka. Tom 12], Hamburg 1847. 258 De Cous, Salomon vidi Hero Alexandrinus: Buck von Lufft- und Wasser-Kiinsten. . . A defence of the land-owners and farmers of Great Britain; and an exposition of the heavy parliamentary and parochial taxation under which they labour; combined with a general view of the internal and external policy of the country; in familiar letters from an agricultural gentleman in Yorkshire to a friend in Parliament [Odbrana zemljoposednika i farmera u Velikoj Britaniji, i izlaganje o velikom skuptinskom i parohijskom porezu pod kojim oni rade; kombinovano s optim pogledom na unutranju i spoljnu politiku zemlje, u privatnim pismima jednog poljoprivrednika iz Jorkira prijatelju u Parlamentu], London 1814. 490 [Defoe, Daniel:] An essay upon publick credit... (3rd ed.) [Ogled o javnom kreditu... Tree izdanje], London 1710. 131 De Quincey, Thomas: The logic of political economy [Logika politike ekonomije], Edinburgh, London 1844. 350 De Roberty, [Jewgeni Walentinowitsch]: Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. Von Karl Marx. Erster Band, Hamburg 1867. In: La Philosophie positive, Paris, N 3, novembre-decembre, 1868. [Kapital. Kritika politike ekonomije. Od Karla Marxa. Prvi tom, Hamburg 1867. U: La Philosophie positive, Pariz, br. 3. za novembar i decembar 1868.] 23 Descartes, Ren: Discours de la methode pour bien conduire sa raison, et chercher la viriti darts les sciences [Rasprava o metodi za dobro upravljanje razumom i za istraivanje istine u naukama], Paris 1668. 345 346
776 Napomene i registri Destutt de Tracy, [Antoine-Louis-Claude] comte de: Elemens dideologie. 4e et
5e parties. Traite de la volonte et de ses effets [Elementi ideologije. etvrti i peti deo. Rasprava o volji i njenom dejstvu], Paris 1826. 81 146 151 292 294 573 Traite deconomie politique [Rasprava o politikoj ekonomiji], Paris 1823. 146 Dickens, Charles: Oliver Twist [Oliver Tvist]. 391 392 Diderot, Denis: Le Salon de 1767 [Salon iz 1767]. 126 Dietzgen, Joseph: Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie von Karl Marx. Hamburg 1867. In: Demokratisches Wochenblatt, Leipzig, vom 1, 22, 29 August und 5 September 1868. [Kapital. Kritika politike ekonomije od Karla Marxa. Hamburg 1867. U: Demokratisches Wochenblatt, Lajpcig, od 1, 22, 29. avgusta i 5. septembra 1868.] 22 Diodor von Sicilien: Historische Bibliothek. Obers. von Julius Friedrich Wurm. Bdch. 1 19. Stuttgart 1828 1840. 1. und 3. Buch. [Istorijska biblioteka. Preveo Julius Friedrich Wurm. Sv. 1 19. Stuttgart 1828 1840. 1. i 3. knjiga.] 134 211 304 327 451 A discourse of the necessity of encouraging mechanick industry [Rasprava o neophodnosti davanja podstreka za razvoj mehanike industrije], London 1690. 245 Dryden, [John]: The cock and the fox: or, the tale of the nun's priest. In: Fables ancient and modern. Transi, into verses from Homer, Ovid etc. by [John] Dryden [Petao i lisica ili bajka o sveteniku. U: Antike i savremene bajke. Preveo u stihovima iz Homera, Ovidija itd. (John) Dryden], London 1713. 217. Ducptiaux, Ed[ouard]: Budgets economiques des classes ouvrieres en Belgique. Subsistances, salaires, population [Ekonomski budet radnikih klasa u Belgiji. Sredstva za ivot, plate i populacija], Bruxelles 1855. 593 594 595 Duffy, [Charles] Gavan: Guide to the land law of Victoria [Vodi uz viktorijanski zemljini zakon], London 1862. 682 Dunning, T[homas] J[oseph]: Trades Unions and strikes: their philosophy and intention [Tredjunioni i trajkovi: njihova teorijska osnova i njihove intencije], London 1860. 484 487 670 Dupont, Pierre: Le chant des ouvriers [Pesma radnika]. 613 Dupont de Nemours, [Pierre-Samuel]: Maximes du docteur Quesnay, ou resume de ses principes deconomie sociale. In: Physiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Riviere, Baudeau, Le Trosne. Avec une introd. sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par Eugene Daire. le partie [Uenje doktora Quesnaya, ili rezime njegovih naela drutvene ekonomije. U: Fiziokrati. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Riviere, Baudeau, Le Trosne. Sa uvodom o uenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim belekama Eugne-a Daire-a. Prvi deo], Paris 1846. 105 Eden, Frederic Morton: The state of the poor: or, an history of the labouring classes in England, from the conquest to the present period. ... With a large appendix. Vol. 1 3. [Stanje siromanih ili istorija radnikih klasa u Engleskoj od osvajanja do sadanjeg doba. . .. S opirnim dodatkom. Tom 1 3], London 1797. 218 530 -544 545 596 638 640 642 668. Encyclopidie des sciences medicates; ou traiti geniral, methodique et complet des diverses branches de lart de guerir. 7e div. Auteurs classiques [Enciklopedija medicinskih nauka, ili opta, metodika i potpuna rasprava o razliitim granama lekarske vetine. 7. serija. Klasini autori], Paris 1841. 324
Engels, Friedrich: Die englische Zehnstundenbill. In: Neue Rheinische Zeitung. Literatura 777 Politisch-okonomische Revue. Redigiert Ton Karl Marx, Heft 4, April 1850 [Engleski zakon o desetoasovnom radnom vremenu. U: Rajnske novine. Politiko-ekonomska revija. Ureuje Karl Marx], London, Hamburg, New1 York, sv. 4, april 1850. 262 271 Die Lage der arbeitenden Klasse in England. Nach eigner Anschauung und authentischen Quellen [Poloaj radnike klase u Engleskoj. Na osnovu sopstvenog posmatranja i autentinih izvora], Leipzig U45. 215 219 227 240 354 374 376 394 534 579 Umrisse zu einer Kritik der Nationaloekonomie. In: Deutsch-Franzosische Jahrbucher. Herausgegeben von Arnold Ruge und Karl Marx. 1. und 2. Lieferung [Nacrt za kritiku politike ekonomije. U: Nemako-francuski godinjaci. Izd. Arnold Ruge i Karl Marx. Br. 1 2], Paris 1844. 77 141 152 562 Ensor, George: An inquiry concerning the population of nations: containing a refutation of Mr. Malthuss essay on population [Istraivanje o naseljenosti razn h zemalja, koje opovrgava ogled o stanovnitvu g. Malthusa], London 1818. 644 An essay on credit and the bankrupt act [Ogled o kreditu i zakonu o bankrotstvu], London 1707. 127 An essay on the political economy of nations: or, a view of the intercourse of countries, as influencing thsir wealth [Ogled o politikoj ekonomiji naroda, ili jedno gledite o meusobnim vezama zemalja kao faktoru koji utie na njihovo bogatstvo], London 1821. 181 277 An essay on trade and commerce: containing observations on taxes, as they are supposed to affect the price of labour in our manufactories: together with some interesting reflections on the importance of our trade to America. . . By the author of Considerations on taxes [Ogled o trgovini i trgovakom prometu, koji sadri primedbe o porezima kako oni treba da utiu na cene rada naih manufakturnih radionica zajedno s nekim interesantnim mislima o vanosti nae trgovine s Amerikom.. , Od autora Zapaanja o porezima], London 1770. 208 246-248 328 478 529 544 649 Essays on political economy: in which are illustrated the principal causes of the present national distress; with appropriate remedies [Ogledi iz politike ekonomije, u kojima su ilustrovani glavni uzroci sadanjeg nacionalnog siromatva; s prikladnim lekovima], London 1830. 465 [Evans, N. H.:] Our old nobility. By noblesse oblige. 2nd ed. [Nae staro plemstvo. Od autora koga obavezuje drutveni poloaj. Drugo izdanje], London 1879. 639 Faulhaber, Johann: Mechanische Verbesserung einer Alten Roszmuhlen, ioelche vor diesem der Konigliche Ingenieur Augustinus Ramellus an Tag geben. .. [Mehaniko poboljanje jednog starog dolapa koji je pre ovog pisca konstruisao kraljevski inenjer Augustinus Ramellus. . .], Ulm 1625. 334 Fawcett, Henry: The economic position of the british labourer [Ekonomski poloaj britanskog radnika], Cambridge, London 1865. 491 539 540 578 Ferguson, Adam: An essay on the history of civil society [Ogled o istoriji graanskog drutva], Edinburgh 1767. 316 322-323 Ferrand vidi Hansards parliamentary debates. . . Vol. 170. Ferrier, Franôis-Louis-Auguste: Du gouvemement considere dans ses rapports avec le commerce [O vladi s gledita njenih odnosa p rema trgovini], Paris 1805. 65
Fielden, John: The curse of the factory system; or, a short account of the origin of Literatura 111 factory cruelties [Proklinjanje fabrikog sistema ili kratko objanjenje porekla zala koje je doneo fabriki sistem], London 1836. 357 365 668. [Fleetwood, William]: Chronicon preciosum: or, an account of english money, the price of corn, and other commodities, for the last 600 years [Chronicon preciosum (hronika cena) ili razmatranje o engleskom novcu, ceni ita i druge robe za poslednjih 600 godina], London 1707. 244 Chronicon preciosum'. or, an account of english gold and silver money-, the price of corn and other commodities, for six hundred years last past [Hronika cena ili razmatranje o engleskom zlatnom i srebrnom novcu, ceni ita i druge robe za poslednjih 600 godina], London 1745. 244 Fonteret, A[ntoine)-L[ouis]: HygUrte physique et morale de l'ouvrier dans les grandes villes en general et dans la ville de Lyon en particulier [Fizika i moralna higijena radnika u velikim gradovima uopte i u Lionu posebno], Paris 1858. 323 [Forbonnais, Francois-Veron de:] Elemens du commerce. Nouv. d. '2nde partie [Elementi trgovine. Novo izdanje. Drugi deo], Leyde 1766. 91 [Forster, Nathaniel:] An inquiry into the causes of the present high price of provisions. In two parts [Istraivanje o uzrocima sadanjih visokih cena ivotnih namirnica. U dva dela], London 1767. 246 379 451 640 Fortescue, John: De laudibus legum Angliae [O vrlinama zakona Engleske], London 1537. 634 Fourier, Chfarles]: La fausse industrie morcelie, repugnante, mensongtre, et Vantidote: lindustrie naturelle, combinee, attrayante, veridique, donnant quadruple produit [Izopaena usitnjena, gnusna i lana privreda i njen lek prirodna, kombinovana, privlana, istinska industrija, koja daje etiri puta vei proizvod], Paris 1835-1836. 378 Le nouveau monde industriel et societaire, ou invention du procede dindustrie attrayante et naturelle distribuee en series passionnees [Novi industrijski i zdrueni svet, ili pronalaenje naina za privlanu i prirodnu industriju koja se deli u serije prema naklonostima oveka], Paris 1829, 615 Franklin, Benjamin: A modest inquiry into the nature and necessity of a paper currency. In: The works of Benjamin Franklin. By Jared Sparks. Vol. 2. [Skromno istraivanje o prirodi i neophodnosti papirnog novca. U: Dela Benjamina Franklina. Od Jareda Sparksa. Tom 2], Boston 1836. 57 Positions to be examined, concerning national wealth [Gledita o nacionalnom bogatstvu koja treba ispitati], isto. 152 Freytag, Gustav: Neue Bilder aus dem Leben des deutschen Volkes [Nove slike iz ivota nemakog naroda], Leipzig 1862. 653. Fullarton, John: On the regulation of currencies', being an examination of the principles, on which it is proposed to restrict, within certain fixed limits, the future issues on credit of the Bank of England, and of the other banking establishments throughout the country. 2nd ed., with corr. and add. [O regulisanju novanog opticaja; ispitivanje naela po kojima treba postaviti izvesne odreene granice buduim emisijama kredita Engleske banke i drugih bankovnih ustanova u celoj zemlji. Drugo, ispravljeno i dopunjeno izdanje], London 1845. 121 132 135. Galiani, Ferdinando: Delia moneta. In: Scrittori classici italiani di economia politica. Parte modema. T. 3 4 [O novcu. U: Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. Tom 34], Milano 1803. 76 89 90 98 143 147 283 569
778 Napomene i registri Ganilh, Ch[arles]: Des systimes deconomie politique, de la valeur comparative de
leurs doctrines, et de celle qui parait la plus tfjavorable aux progres de la richesse. 2nde. d. T. I et II [O sistemima politike ekonomije, o uporednoj vrednosti njihovih uenja i o onom uenju koje izgleda najpogodnije za poveanje bogatstva. Drugo izdanje. Tom I i II], Paris 1821. 65 160 396 La theorie de Viconomie politique. T. I et II [Teorija politike ekonomije. Tom
i II], Paris 1815. 165

[Garnier, Germain:] Abrege elementaire des prindpes de leconomie politique [Kratak pregled naela politike ekonomije], Paris 1796. 486 vidi i Smith, Adam: Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations... Avec des notes et observations par Germain Gamier. T. 5, Paris 1802. Gaskell, P[eter]: The manufacturing population of England, its moral, social, and physical conditions, and the changes which have arisen from the use of steam machinery ; with an examination of infant labour [Manufakturno stanovnitvo u Engleskoj, njegovi moralni, drutveni i fiziki uslovi i promene koje je izazvala primena parne maine, sa ispitivanjem dejeg rada], London 1833. 386 393 Genovesi, Antonio: Lezioni di economia civile. In: Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T. 7 9. [Predavanja iz graanske ekonomije. U: Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. Tom 7 9], Milano 1803. 143 Geoffroy Saint-Hilaire, [Etienne]: Notions synthetiques, historiques et physiologiques de philosophie naturelle [Sintetiki istorijski i fizioloki pojmovi prirodne filozofije], Paris 1838. 658 Gisborne, Thomas: An enquiry into the duties of men in the higher and middle classes of society in Great Britain. 2nd ed., corr. Vol. 2. [Istraivanje o dunostima ljudi viih i srednjih klasa drutva u Velikoj Britaniji. Drugo, ispravljeno izdanje. Tom 2], London 1795. 669 Goethe, Johann Wolfgang von: An Suleika [Zulejki]. 242 Faust. Der Tragodie erster Teil. [Faust. Prvi deo tragedije.] 71 177 523 627 [Gray, John:] The essential principles of the wealth of nations, illustrated, in opposition to some false doctrines of Dr. Adam Smith, and others [Objanjenje bitnih naela bogatstva nacija nasuprot nekim pogrenim shvatanjima dr Adama Smith-a i drugih], London 1797. 149 . [Greg, Robert Hyde:] The factory question, considered in relation to its effects on the health and morals of those employed in factories. And the *Ten Hours Bill, in relation to its effects upon the manufactures of England, and those of foreign countries [Fabriko pitanje razmatrano u vezi sa zdravljem i moralom onih koji su zaposleni u fabrikama. I Zakon o desetoasovnom radnom danu s obzirom na njegov efekt na manufakture Engleske i stranih zemalja], London 1837. 262 Gregoir, Henri: Les typographes devant le Tribunal correctionnel de Bruxelles [Tipografi pred Popravnim sudom Brisela], Bruxelles 1865. 489 Grove, W[illiam] R[obert]: The correlation of physical forces. 5 th ed. Followed by ' a discourse on continuity [Korelacija fizikih sila. Peto izdanje. Zajedno sa raspravom o kontinuitetu], London 1867. 463 Gulich, Gustav von: Geschichtliche Darstellung des Handels, der Gewerbe und des Ackerbaus der bedeutendsten handeltreibenden Staaten unsrer Zeit. Bd. 12 [Istorijski prikaz trgovine, zanatstva i zemljoradnje najznaajnijih drava naeg vremena koje se bave trgovinom. Tom 12], Jena 1830. 20 665
Literatura 779 Haller, Ludwig von: Restauration der Staats-Wissenschaft oder Theorie des natiirlich-geselligen Zustands; der Ckimare des kiinstlich-burgerlichen entgegengesetzt. Bd. 14 [Restauracija nauke o dravi ili teorija prirodno-drutvenog stanja, nasuprot himeri vetakog graanskog stanja.'Tom 14], Winterthur 1816 -1820. 345 Hamm, Wilhelm: Die landwirthschaftlichen Gerathe und Maschinen Englands. Ein Handbuch der landwirtskchaftlichen Mechanik und Maschinenkunde, mit einer Schilderung der britischen Agricultur. 2., ganzl. umgearb. u. bedeutend verm. Aufl. [Poljoprivredna orua i poljoprivredne maine Engleske. Prirunik poljoprivredne mehanike i mainstva s prikazom britanske poljoprivrede. Drugo, potpuno preraeno i znatno proireno izdanje], Braunschweig 1856. 444 Hanssen, Georg: Die Aufhebung der Leibeigenschaft und die Umgestaltung der gutsherrlichbauerlichen Verhaltnisse uberhaupt in den Herzogthumern Schleswig und Holstein [Ukidanje ropstva i preobraaj vlastelinsko-seljakih odnosa uopte u vojvodstvima lezvigi Holtajn], St. Petersburg 1861. 213 Harris, James: Dialogue concerning happiness. In: James Harris, ,Three treatises', 3rd ed. rev. and corr. [Dijalog o srei. U: James Harris, ,Tri rasprave'. Tree pregledano i ispravljeno izdanje], London 1772. 325 Harris, James, Earl of Malmesbury: Diaries and correspondence of James Harris, First Earl of Malmesbury; containing an account of his missions to the courts of Madrid, Frederick the Great, Catherine the Second, and the Hague; and his special missions to Berlin, Brunswick, and the French Republic. Ed. by his grandson, the Third Earl. Vol. 14 [Dnevnici i prepiska Jamesa Harrisa, prvog erla od Milmesberija, koji sadre izvetaj o njegovim misijama na dvoru u Madridu, na dvorovima Fridriha Velikog, Katarine II i u Hagu; i o njegovim specijalnim misijama u Berlinu, Braunvajgu i Francuskoj Republici. Izdao njegov unuk, trei eri. Tom 14], London 1844. 325 Harrison, William: The description of England. In: The first and second volumes of chronicles. . . First collect, and publ. by Raphael Holinshed, William Harrison, and others. [Opis Engleske. U: Prvi i drugi tom hronika.. . Prvi sakupili i objavili Raphael Holinshed, William Harrison i drugi], London 1587. 634 650 656 Hassall, A[rthur] H[iU]: Adulterations detected or plain instructions for the discovery of frauds in food and medicine. 2nd ed. [Otkrivanje falsifikovanja ili jasna uputstva za otkrivanje prevara u proizvodnji hrane i lekova. Drugo izdanje], London 1861. 161 222 Hegel, Georg Wilhelm Friedrich: Encyclopadie der pMlosophischen Wissenschaften im Grundrisse. 1. Theil. Die Logik. Hrsg. von Leopold von Henning. In: Werke. Vollst. Ausg. durch einen Verein von Freunden des Verewigten. Bd. 6 [Osnove enciklopedije filozofskih nauka. Prvi deo. Logika. Izdao Leopold von Henning. U: Dela. Potpuno izdanje dela pripremilo Drutvo pokojnikovih prijatelja], Berlin 1840. 164 325 Grundlinien der Philosophie des Rechts, oder Naturrecht und Staatswissenschaft im Grundrisse. Hrsg. von Eduard Gans. Ebendort. 2. Ausg. Bd. 8 [Osnovne crte filozofije prava ili osnovi prirodnog prava i nauke o dravi. Izdao Eduard Gans. Isto. Drugo izdanje. Tom 8], Berlin 1840. 51 91 155 324 519 Wissenschaft der Logik. Hrsg. von Leopold von Henning. Ebendort. Bd. 3 5 [Logika. Izdao Leopold von Henning. Isto. Tom 35], Berlin 1833 1834. 278 Heine, Heinrich: Heinrich. Zeitgedicht [Hajnrih. Savremena pesma]. 272 Hero Alexandrinus: Buch von Lufft- und Wasser-Kiinsten, welche von Friderich Commandino von Urbin aus dem Griegischen in as Lateinische ubersetzt.. . Und mit einem Anhang von allerhand Miihl-, Wasser- und Grotten- Werck-
780 Napomene i registri de Caus. . . auch anderen beriihmt- und erfahmen Autoen aus Salomon
ribus zusammen getragen.. . [Knjiga o napravama koje koriste snagu vazduha i vode, koju je preveo s grkog na latinski Frierich Commandino iz Urbina.. . s dodatkom o raznim napravama, mlinovima i zagatima od Salomona de Cousa i drugih slavnih i iskusnih autora. . .], Frankfurt 1688. 334 Hobbes, Thomas: Leviathan, or the matter, form, and power of a commonwealth, ecclesiastical and civil. In: The English works of Thomas Hobbes. Now first collect, and ed. by William Molesworth. Vol. 3 [Levijatan ili sadrina, oblik i mo crkvene i svetovne zajednice. U: Dela Thomasa Hobbesa na engleskom jeziku. Sada prvi put sakupio i izdao William Molesworth], London 1839. 157 318 [Hodgskin, Thomas:] Labour defended against the claims of capital-, or, the unproductiveness of'capital proved. With reference to the present combinations amongst journeyemen. By a labourer [Odbrana rada od zahteva kapitala; ili dokaz neproizvodnosti kapitala. S osvrtom na sadanje saveze najamnih radnika. Napisao jedan radnik], London 1825. 317 506 [anonimno] The natural and artificial right of property contrasted [Suprotstavljena prirodna i vetaka prava na svojinu], London 1832. 662 Popular political economy. Four lectures delivered at the London Mechanics Institution [Popularna politika ekonomija. etiri predavanja odrana na Institutu za mehaniku u Londonu], London 1827. 304 315 472 Holinshed, Raphael vidi Harrison, William: The description of England. . . Homer: Ilijada. 66 Odiseja. 326 Hopkins, Thomas: On rent of land, and its influence on subsistence and population', with observations on the operating causes of the condition of the labouring classes in various countries [O zemljinoj renti i njenom uticaju na sredstva za ivot i stanovnitvo. S primedbama o uzrocima koji deluju na poloaj radnih klasa u raznim zemljama], London 1828. 206 Horacije: Ars poetica [O pesnikoj vetini]. 629 Epode. 600. Satire. 14 239 324. [Horne, George:] A letter to Adam Smith on the life, death and philosophy of his friend David Hume. By one of the people called Christians. 4th ed. [Pismo Adamu Smith-u o ivotu, smrti i filozofiji njegovog prijatelja Davida Hume-a. Napisao neko iz naroda nazvanog hrianskim. etvrto izdanje], Oxford 1784. 546 Horner, Leonard: Letter to Mr. Senior vidi Senior, Nassau William: Letters on the factory act. . . Suggestions for amending the factory acts to enable the inspectors to prevent illegal working, now become very prevalent. In: Factories regulation acts. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 9 August 1859. [Predlozi za ispravku zakona o fabrikama kako bi se omoguilo inspektorima da spree ilegalan rad, koji je sad postao vrlo rasprostranjen. U: Zakonima o ureenju fabrika. tampano po nareenju Donjega doma 9. avgusta 1859.] 265 Houghton, John: Husbandry and trade improv'd', being a collection of many valuable materials relating to corn, cattle, coals, hops, wool etc. Vol. 14 [Unapreenje zemljoradnje i trgovine: zbornik mnogih vrednih dokumenata o itu, stoci, uglju, hmelju, vuni itd. Tom 14], London 1727 - 1728. 379
Literatura 781 Howitt, William: Colonization and Christianity; a popular history of the treatment of the natives by the Europeans in all their colonies [Kolonizacija i hrianstvo; popularna istorija tretmana uroenika od strane Evropljana u svim njihovim kolonijama], London 1838. 663 Hume, David: Essays and treatises on several subjects. A new ed. In 4 vols. [Ogledi i rasprave o raznim pitanjima. Novo izdanje. U etiri toma], London 1770. 117 Hutton, Charles: A course of mathematics. 12th ed. In two volumes [Kurs matematike. Dvanaesto izdanje. U 2 toma], London 1841 1843. 329 Huxley, Thomas H[enry]: Lessons in elementary physiology [Predavanja .iz elementarne fiziologije], London 1866. 427 The industry of nations, part II. A survey of the existing state of arts, machines, and manufactures [Industrija raznih zemalja. Deo drugi. Pregled postojeeg stanja zanatstva, maina i manufaktura], London 1855. 308 341 An inquiry into those principles, respecting the nature of demand and the necessity of consumption, lately advocated by Mr. Malthus, from which it is concluded, that taxation and the maintenance of unproductive consumers can be conducive to the progress of wealth [Istraivanje naela o prirodi potranje i nunosti potronje, koja je g. Malthus nedavno branio i iz kojih se izvodi zakljuak da oporezivanje i izdravanje neproizvodnih potroaa mogu biti korisni za poveanje bogatstva], London 1821. 151 160 391 525 536 Isokrates: Busiris. In: Isocratis ,Orationes et epistolaec. Rocognovit J. G. Baiter. Graece et Latine [Buziris. U: Izokratovi govori i pisma. Obradio J. G. Baiter. Grki i latinski], Paris 1846. 327 Jacob, William: An historical inquiry into the production and consumption of the precious metals. In two volumes. [Istorijsko istraivanje o proizvodnji i potronji dragocenih metala. U dva toma], London 1831. 48 A letter to Samuel Whitbread; being a sequel to considerations on the protection required by british agriculture [Pismo Samuelu Whitbreadu; nastavak zapaanja
o zatiti koju zahteva britanska poljoprivreda], London 1815. 197

Jones, Richard: An essay on the distribution of wealth, and on the sources of taxation. [Ogled o raspodeli bogatstva i o izvorima poreza], London 1831. 295 An introductory lecture on political economy, delivered at Kings College. London, 27th February 1833. To which is added a syllabus of a course of lectures on the wages of labour. [Uvodno predavanje iz politike ekonomije odrano na Kraljevskom koledu. London, 27. februara 1833. Njemu je dodat prospekt kursa predavanja o platama radnika], London 1833. 559 Text-book of lectures on the political economy of nations [Predavanja iz politike ekonomije naroda], Hertford 1852. 278 288 299 501 518 527. Juvenal: Satire. 222.
[Kay4>aHi., HjuiapnoH HrHaTheBmr.] Toma 3pfcmH u0AuuiuK0-3K0H0MUv.ecK0u KpuiuuKu y Kap/ia Mapnca [Taka gledita politiko-ekonomske kritike Karla Marxa], u: B-fccTHHKB EBponti. . . . TOM 3, CaHKTneTep8yprb 1872. 23
Kopp, Hermann: Entwickelung der Chernie. In: Geschichte der Wissenschaften in Deutschland. Neuere Zeit. Bd. 10. 3. Abth. [Razvoj hernije. U: Istorija nauka u Nemakoj. Novo doba. Tom 10. Trei deo], Munchen 1873. 278 Ksenofon: Cyropaedia [Kiropedija]. 327
782 Napomene i registri Laborde, Alexandre-[Louis-Joseph] de: De Vesprit dassociation dans tous les
interets de la communaute, ou essai sur le complement du bien-etre et de la richesse en France par le complement des institutiora [O duhu udruivanja svih interesa zajednice, ili ogled o poveanju blagostanja i bogatstva Francuske dopunom broja institucija], Paris 1818. 468 Laing, Samuel: National distress; its causes and remedies [Nacionalno siromatvo; njegovi uzroci i sredstva za njegovo iskorenjivanje], London 1844. 180 569 582 597 Lancellotti, Secondo: LHoggidi overo glingegni non inferiori apassati. Parte 2 [Savremenost ili ne manji duhovi od onih iz prolosti. Drugi deo], Venetia 1658. 379 Lassalle, Ferdinand: Herr Bastiat-Schulze von Delitzsch, der okonomische Julian, oder: Capital und Arbeit [Gospodin Bastiat-Schulze von Delitzsch, ekonomski Julijan, ili: kapital i rad], Berlin 1864. 13 Die Philosophie Herakleitos des Dunkeln von Ephesos. Nach einer neuen Sammlung seiner Bruchstiicke und der Zeugnisse der Alten dargestellt. Bd. 1. [Filozofija Heraklita Mranog iz Efesa. Izloena prema novoj zbirci njegovih odlomaka i prema svedoanstvima antikih pisaca. Tom 1], Berlin 1858. 102. Law, Jean: Considerations sur le numeraire et le commerce. In: Economistes financiers du XVIIIe si ele. Prcdes de notices historiques sur chaque auteur, et accompagnes de commentaires et de notes explicatives, par Eugene Daire [Zapaanja o novcu i trgovini. U: Finansijski ekonomisti 18. veka. S istorijskim belekama o svakom autoru i s komentarima i objanjenjima Eugene-a Daire-a], Paris 1843. 90 91 Le Trosne, [Guillaume-Francpois]: De linteret social par rapport a la valeur, a la circulation, a lindustrie et au commerce interieur et exterieur. In: Physiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Riviere, Baudeau, Le Trosne. Avec une introduction sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par Eugene Daire. 2e partie [O drutvenom interesu u vezi s vrednou, prometom, industrijom i unutranjom i spoljnom trgovinom. U: Fiziokrata Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Riviere, Baudeau, Le Trosne. S uvodom o uenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim belekama od Eugene-a Daire-a. Drugi deo], Paris 1846. 44 47 91 99 107 113 136 146-149 151 190 A letter to Sir T. C. Bunbury on the pom rates, and the high price of provisions; with some proposals for reducing both. By a Suffolk gentleman [Pismo seru T.. C. Bunburyju o porezima u korist sirotinje i visokim cenama ivotnih namirnica; s nekim predlozima za snienje obojega. Od jednog gospodina iz Safolka], Ipswich 1795. 638 Levi, Leone: On deer forests and Highlands agriculture in relation to the supply of food. In: Journal of the Society of Arts [O lovitima i poljoprivredi kotske Visije u vezi sa snabdevanjem hranom. U: Journal of the Society of Arts], London, 23. marta 1866. 647. Liebig, Justus von: Die Chemie in ihrer Anwendung auf Agricultur und Physiologie. 7. Aufl. Th. 1 [Hernija i njena primena u poljoprivredi i fiziologiji. Sedmo izdanje. Deo 1], Braunschweig 1862. 214 446 505 Uber Theorie und Praxis in der Landwirthschaft [O teoriji i praksi u poljoprivredi], Braunschweig 1856. 294 [Linguet, Simon-Nicolas-Henri:] Theorie des lois civiles ou principes fondamentaux de la societ. Tome premier et second [Teorija graanskih zakona ili osnovna naela drutva. Tom prvi i drugi], Londres 1767. 209 258 299 544 Livius, Titus: Ab urbe condita [Od osnivanja grada], 251
Literatura 783 Locke, John: Some considerations of the consequences of the lowering of interest, and raising the value of money (1691). [In:] The works. 8th ed. in 4 vols. Vol I [Neka zapaanja o posledicama snienja kamate i povienja vrednosti novca (1691). [U:] Dela. Osmo izdanje. U etiri toma. Tom II], London 1777. 43 90 118 Lucretius Carus, Titus: De rerum natura [O prirodi stvari], 194 Luther, Martin: An die Pfarrherm, wider den Wucher zu predigen. Vermanung [Opomena pastorima da dre propovedi protiv zelenatva], Wittemberg 1540. 127 175 523 Macaulay, Thomas Babington: The history of England from the accession of James the Second. 10th ed. Vol 1. [Istorija Engleske od stupanja na presto Dejmsa Drugog. Deseto izdanje. Tom 1], London 1854. 245 246 633 MacCulloch, J[ohn] R[amsay]: A dictionary, practical, theoretical, and historical, of commerce and commercial navigation [Praktini, teorijski i istorijski priruni renik trgovine i trgovake mornarice], London 1847. 140 The literature of political economy: a classified catalogue of select publications in the different departments of that science, with historical, critical, and biographical notices [Literatura o politikoj ekonomiji: klasifikovani katalog izabranih publikacija iz razliitih grana ove nauke, s istorijskim, kritikim i biografskim belekama], London 1845. 135 641 The principles of political economy: with a sketch of the rise and progress of the science. 2nd ed. [Naela politike ekonomije. Sa skicom uspona i progresa nauke. Drugo izdanje], London 1830. 143 391 392 Maclaren, James: A sketch of the history of the currency: comprising a brief review of the opinions of the most eminent writers on the subject [Skica istorije novca s kratkim osvrtom na miljenje najistaknutijih autora koji su pisali o ovom predmetu], London 1858. 96 Macleod, Henry Dunning: The theory and practice of banking: with the elementary principles of currency; prices; credit; and exchanges. Vol. 1 [Teorija i praksa bankarstva. S osnovnim naelima o novanom opticaju, cenama, kreditu i meninim kursevima. Tom 1], London 1855. 143 Malthus, T[homas] R[obert]: Definitions in political economy, preceded by an inquiry into the rules which ought to guide political economists in the definition and use of their terms; with remarks on the deviation from these rules in their writings. A new ed., with a preface, notes, and supplementary remarks by John Cazenove. [Definicije u politikoj ekonomiji, s prethodnim istraivanjem o pravilima kojih treba da se pridravaju politiki ekonomisti u definisanju i upotrebi pojmova politike ekonomije; sa opaskama o skretanju od ovih pravila u njihovim radovima. Novo izdanje, s predgovorom, belekama i dopunskim napomenama Johna Cazenove-a], London 1853. 501 505 511 526 [anonimno] Art essay on the principle of population, as it affects the future improvement, of society, With remarks on the speculations of Mr. Godwin, M. Condorcet, and other writers [Ogled o naelu stanovnitva, kako ono utie na budue usavravanje drutva, s primedbama o shvatanju g. Godwina, g. Condorcet-a i drugih pisaca], London 1798. 314 544 An inquiry into the nature and progress of rent, and the principles by which it is regulated [Istraivanje o prirodi i porastu rente i o naelima kojima se ona regulie], London 1815. 282 464 490
784 Principles ofregistri economy considered with a view to their practical application. Napomene i political
2nd ed., with considerable add. from the authors own manuscript and an original memoir [Naela politike ekonomija razmatrana s gledita njihove praktine primene. Drugo izdanje, s vanim dodatkom iz autorovog rukopisa i njegovih memoara], London 1836. 192 511 518 519 525 561 [Mandeville, Bernard de:] The fable of the bees; or, private vices, publick benefits [Basna o pelama; ili lini poroci drutvena korist], London 1714. 316 The fable of the bees; or, private vices, publick benefits. 5th ed. [Basna o pelama: ili lini poroci drutvena korist. Peto izdanje], London 1728. 543 544 Martineau, Harriet: Illustrations of political economy. In 9 vols. Vol. 3. No. 7: A Manchester strike. A tale. [Ilustracije iz politike ekonomije. U 9 svezaka. Sv. 3, broj 7: Manesterski trajk. Pria], London 1832. 562 Marx, Karl: Der Achtzehnte Brumaire des Louis Bonaparte. 2. Ausg. [Osamnaesti brimer Louis-a Bonaparte. Drugo izdanje], Hamburg 1869. 613 [anonimno] Address and provisional rules of the Working Mens International Association, established September 28, 1864, at a public meeting held at St. Martins Hall, Long Acre, London [Manifest i privremeni statut Meunarodnog udruenja radnika osnovanog 28. septembra 1864. na javnom zboru odranom u Sent Martins Holu, Long Ejkr, London], London 1864. 36-38 39 An die Redaktion des Volksstaat. In: Der Volksstaat, Leipzig, vom 1. Juni 1872. [Urednitvu lista Der Volksstaat. U: Der Volksstaat, Leipzig, 1. juna 1872.] 38 39 An die Redaktion des *Volksstaat. In: Der Volksstaat, Leipzig, vom 7. August 1872. [Urednitvu lista Der Volksstaat. U: Der Volksstaat, Leipzig, 7. avgusta 1872.] 39 Elections. Financial clouds. The Duchess of Sutherland and slavery. In: NewYork Daily Tribune, 9. February 1853. [Izbori. Finansijske nevolje. Vojvotkinja od Saterlenda i ropstvo. U: New-York Daily Tribune, 9. februar 1853.] 645 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. Bd. 1. Buch 1: Der Produktionsprocess des Kapitals [Kapital. Kritika politike ekonomije. Tom 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala], Hamburg 1867. 19 29 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. Bd. 2. Buch 2: Der Cirkulationsprocess des Kapitals. Hrsg. von Friedrich Engels [Kapital. Kritika politike ekonomije. Tom 2. Knjiga 2: Prometni proces kapitala. Izdao Friedrich Engels], Hamburg 1885. 33 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. Bd. 1. Buch 1: Der Produktionsprocess des Kapitals. 2 verb. Aufl. [Kapital. Kritika politike ekonomije. Tom 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala. Drugo, poboljano izdanje], Hamburg 1872. 27 30 31 Das Kapital. Kritik der politischen Oekonomie. Bd. 1. Buch 1: Der Produktionsprocess des Kapitals. 3. verm. Aufl. [Kapital. Kritika politike ekonomije. Tom 1. Knjiga 1: Proces proizvodnje kapitala. Tree, proireno izdanje], Hamburg 1883. 31 35 36 Capital: a critical analysis of capitalist production. Transi, from the 3rd german ed., by Samuel Moore and Edward Aveling and ed. by Frederick Engels. Vol. 1 [Kapital: kritika analiza kapitalistike proizvodnje. Preveli s treeg nemakog izdanja Samuel Moore i Edward Aveling i izdao Friedrich Engels. Tom 1], London 1887. 31 53 Le Capital. Trad, de J. Roy. Entierement rev. par lauteur [Kapital. Preveo J. Roy. Potpuno revidirao autor], Paris 18721875. 19 26 28 31 455
Kauumam. KpuiuuKa uojiuiumecKou skohomiu. riepeBOflt ct> trhiweiiKaro. Literatura 785 T. 1. Kh. 1: IlpoueccTj np0H3B0Hcroa KanHTana [Kapital. Kritika politike ekonomije. Prevod s nemakog. Tom 1. Knj. 1: Proces proizvodnje kapitala], C.-ITeTepSvpn. 1872. 22 [anonimno] Loknarbeit und Kapital. In: Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie [Najamni rad i kapital. U: Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie], Koln, od 5, 6, 7, 8. i II. aprila 1849. 510 542 675 Misere de la philosophie. Rponse 4 La philosophie de la misere de M. Proudhon [Beda filozofije. Odgovor na Filozofiju bede g. Proudhona], Paris et Bruxelles 1847. 71 82 318 321 323 372 472 Zur Kritik der politischen Oekonomie. Erstes Heft [Prilog kritici politike ekonomije. Prva sveska], Berlin 1859. 13 19 20 23 43 47 49 78 79 83 88 89 93 94 95 98 99 109 116 117 129 130 133 135 175 176 472 548 [Marx, Karl, und Friedrich Engels:] Latter-Day Pamphlets; edited by Thomas Carlyle, London 1850. In: Neue Rheinische Zeitung. Politisch-okonomische Revue, H. 4, April 1850 [Najnoviji pamfleti; izdao Thomas Carlyle, London 1850. U: Neue Rheinische Zeitung. Politisch-okonomische Revue, sv. 4, april 1850 London], Hamburg, New York. 229 [Marx, Karl, und Friedrich Engels:] Manifest der Kommunistischen Partei [Manifest Komunistike partije], London 1848. 430 673 [Massie, Joseph:] An essay on the governing causes of the natural rate of interest; wherein the sentiments of Sir William Petty and Mr. Locke, on that head, are considered [Ogled o uzrocima koji odreuju prirodnu kamatnu stopu; u njemu se razmatraju shvatanja sera Williama Pettyja i g. Locke-a o tome predmetu], London 1750. 452 Maurer, Georg Ludwig von: Binleitung zur Geschichte der Mark-, Hof-, Dorfund Stadt-Verfassung und der offentlichen Gewa.lt [Uvod u istoriju ureenja marke, poseda, sela i grada i javne vlasti], Miinchen 1854. 74 Geschichte der Pronhofe, der Bauemhdfe und der Hofverfassung in Deutschland. Bd. 4 [Istorija vlastelinskih i seljakih poseda i njihovog ureenja u NemakojTom 4], Erlangen 1863. 212 213 Mayer, Sigmund: Die sociale Frage in Wien. Studie eines Arbeitgebers*. Dem Niederosterreichischen Gewerbeverein gewidmet [Socijalno pitanje u Beu. Studija jednog poslodavca. Posveeno Udruenju zanatlija Donje Austrije], Wien 1871. 19 Meitzen, August: Der Boden und die landwirthschaftlichen Verhaltnisse des Preufiischen Staates nachdem Gebietsumfange vor 1866. Bd. 14 [Zemlja i agrarni odnosi u pruskoj dravi u granicama pre 1866. Tom 14], Berlin 18681871. 213 Mercier de la Rivire, [Paul-Pierre[: Lordre naturel et essentiel des sodites politiques. In: Physiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Rivi re, Baudeau, Le Trosne. Avec une introduction sur la doctrine des physiocrates, des cointnentaires et des notices historiques, par Eugne Daire. 2e partie [Prirodni i sutinski red politikih drutava. U: Fiziokrata Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Riviere, Baudeau, Le Trosne. S uvodom o uenju fiziokrata, s komentarima i istorijskim belekama Eugene-a Daire-a. Drugi deo], Paris 1846. 105 106 123 140 146 149 174 Merivale, Herman: Lectures on colonization and colonies. Delivered before the University of Oxford in 1839, 1840, and 1841. Vol. 1 2 [Predavanja o kolonizaciji i kolonijama odrana na Oksfordskom univerzitetu 1839, 1840. i 1841. Tom 1-2), London 1841-1842. 561 679
786 Napomene i registri In: Supplement to the Encyclopaedia Britannica, 1831. [Mill, James:] Colony.
[Kolonija. U: Dodatak Britanskoj enciklopediji', 1831.] 180 Siemens d'economie politique. Trad, de 1anglais par Parisot [Elementi politike ekonomije. S engleskog preveo Parisot], Paris 1823. 500 503 505 Elements of political economy [Elementi politike ekonomije], London 1821. 143 170 315 Mill, John Stuart : Essays on some unsettled questions of political economy [Ogledi 0 nekim nereenim pitanjima politike ekonomije], London 1844. 117 118 529 Principles of political economy with some of their applications to social philosophy. In two volumes [Naela politike ekonomije i primena nekih od tih naela na socijalnu filozofiju. U dva toma], London 1848. 117 118 329 446 539 Principles of political economy with some of their applications to social philosophy. Peoples ed. [Naela politike ekonomije i primena nekih od tih naela na so. cijalnU filozofiju. Popularno izdanje], London 1868. 454-455 A system of logic, ratiocintive and inductive; being a connected view of the principles of evidence, and the methods of scientific investigation. In two volumes [Sistem logike* silogistike i induktivne; povezan pregled principa dokazivanja 1 metoda u naunom istraivanju. U dva toma], London 1843. 520 Mirabeau, [Gabriel-Victor-Honor Riqueti]: De la Monarchie Prussienne sous Frediric le Grand. Avec un appendice. Contenant des recherches sur la situation actuelle des principales contres de lAllemagne. T. 2, 3, 6 [O pruskoj monarhiji pod Fridrihom Velikim. Sa dodatkom koji sadri istraivanja o sadanjem stanju u glavnim pokrajinama Nemake. Tom 2, 3, 6], Londres 1788. 633 64 647 659 667 Molinari, Gustave de: Etudes economiques [Ekonomske studije], Paris 1846. 374 57 679 Mommsen, Theodor : Rondsche Geschichte. 2. Aufl. Bd. 13 [Istorija Rima. Drugo izdanje. Tom 1 3], Berlin 18561857. 155 157 Monteil, Amans-Alexis: Traite de materiaux manuscrits de divers genres dkist&ire. T. 1. [Rasprava o rukopisima raznih grana istorije. Tom 1], Paris 1835. 657 Montesquieu, Charles-Louis de: De Iesprit des loix. In: Oeuvres. T. 24. [O duhu zakona. U: Dela. Tom 2-4], Londres 1767-1769. 91 117 544 666 More, Thomas: Utopia. Originally printed in Latin, 1516. Transi, into English by Ralph. Robinson... Carefully ed. by Edward Arber [Utopija. Prvobitno tampano na latinskom* 1516. Preveo na engleski Ralph Robinson... Izdao Edward Arber], London 1869. 634 635 649 650 Morton, John [halmers]: A cyclopedia of agriculture, practical and scientific; in which the theory, the art, and the business of farming, are thoroughly and practically treated. By upwards of fifty of the most eminent practical and scientific men of the day. Ed. by John C[halmers] Morton. Vol. 2 [Enciklopedija agrikulture, praktina i nauna; u kojoj su teorija, vetina i poslovanje u poljoprivredi temeljito i praktino obraeni. Sastavila pedesetorica najboljih praktiara i strunjaka dananjice. Izdao John C[halmers] Morton. Tom 2], Glasgow, Edinburgh, London 1855. 487 On the forces used in agriculture. In: Journal of the Society of Arts, London, 9. December 1859. [O snagama koje se koriste U poljoprivredi. U: Journal of the Society of Arts, London, 9. decembar 1859.] 333 334 MUller, Adam H[einrich]: Die Elemente der Staatskunst. Oeffefitliche Vorlesungen, vor Sr. Durchlaucht deitt Prinzen Bernhard von Sachsen-Weimar und einer Versammlung von StaatsmSnnem und Diplomaten, im Winter von 1808 auf
Literatura 787 1809, zu Dresden, gehalten. Th. 2 [Osnovi vetine upravljanja dravom. Javna predavanja odrana pred Nj. Svedou saksonsko-vajmarskim princom Bemhardom i skupom dravnika i diplomata u zimu 1808/1809. u Drezdenu. Deo 2], Berlin 1809. 118 Mun, Thomas: England's treasure by farraign trade. Or, the ballance of our forraign trade is the rule of our treasure. Written by Thomas Mun of Lond[on], merchant, and now publ. for the common good by his son John Mun [Bogatstvo Engleske koje ona stie spoljnom trgovinom, ili bilans nae spoljne trgovine kao regulator naeg bogatstva. Napisao londonski trgovac Thomas Mun, a sada objavio na opte dobro njegov sin John Mun], London 1669. 451 Murphy, John Nicholas: Ireland, industrial, political, and social [Irska, njena industrija, politiki i drutveni odnosi], London 1870. 623 Murray, Hugh; James Wilson: Historical and descriptive account of British India, from the most remote period to the present time. In three volumes. Vol 2 [Istorijski i deskriptivni izvetaj o Britanskoj Indiji; od najranijih vremena do naih dana. U tri toma. Tom 2], Edinburgh 1832. 304 Navarrete, M[artin] F[ernandez de]: Die Reisen des Christof Columbus 1492 1504. Nach seinen eigenen Briefen und Berichten veroffentlicht 1536 von Bischof Las Casas, seinem Freunde, und Fernando Columbus, seinem Sohne. Aufgefunden 1791 und veroffendicht 1826. In das Deutsche iibertr. von Fr. Prfessel]. [Putovanja Hristofora Kolumba 1492 1504. Prema njegovim pismima i izvetajima objavili 1536. biskup Las Casas, njegov prijatelj, i Fernando Columbo, njegov sin. Pronaeno 1791. i ponovo izdato 1826. U nemakom prevodu Fr. Pr(essela)], Leipzig 1890. 124 Newman, Francis William; Lectures on political economy [Predavanja iz politike ekonomije], London 1851. 639 644 Newman, Samuel Pfhilips]: Elements of political economy [Elementi politike ekonomije], Andover, New York 1835. 148 188 Newnham, G. L.: A review of the evidence before the committees of the two Houses of Parliament, on the com laws [Pregled dokumenata o zakonima o itu podnesenih odborima obaju domova Parlamenta], London 1815. 531 Niebuhr, Bjarthold] G[eorg]: Rondsche Gescfdchte. Berichtigte Ausg. in 1. Bd. [Istorija Rima. Popravljeno izdanje u jednom tomu], Berlin 1853. 211 [North, Sir Dudley:] Discourses Upon trade; principally directed to the cases of the interest, coynage, clipping, increase of money [Rasprave o trgovini, naroito o kamati, kovanju novca, sniavanju i poveavanju koliine novca], London 1691. 114 115 118 126 346 Observations on certain verbal disputes in political economy, particularly relating to value, and to demand and supply [Zapaanja o izvesnim usmenim raspravama u politikoj ekonomiji, koja se odnose posebno na vrednost i na potranju i ponudu], London 1821. 185 470 471 529 Olmsted, Frederick Law: A journey in the seaboard slave states, with remarks on their economy [Putovanje po pomorskim robovlasnikim dravama, s opaskama o njihovoj ekonomiji], New York 1856. 179 On combinations of trades. New ed. [O udruivanju raznih privrednih grana. Novo izdanje], London 1834. 491 Opdyke, George: A treatise on political economy [Rasprava o politikoj ekonomiji], New York 1851. 152
so*
788 Napomene i registri Ortes, Giammaria: Delia economia nazionale. Libri sei. In: Scrittori classici italiani di economia politica. Parte modema. T. 21 [O nacionalnoj ekonomiji. U est knjiga. U: Italijanski klasici politike" ekonomije. Novo doba. Tom 21] Milano 1804. 572 Otway, J. H.: Judgment of J. H. Otway, chairman of county sessions. Belfast, hilary sessions, 1860. In: Reports of the inspectors of factories. .. for the half year ending 30th April 1860 [Rasuivanje). H. Otwaya, predsednika pokrajinskog suda. Belfast, zimska sesija 1860. U: Izvetaji fabrikih inspektora... za polugoe koje se zavrava 30. aprila I860], London 1860. 250 Ovidije: Ars amatoria [Ljubavna vetina], 389 Fasti [Letopisi]. 637 Owen, Robert: Observations on the effect of the manufacturing system: with hints for the improvement of those parts of it which are most injurious to health and , morals. 2nd ed. [Zapaanja o posledicama manufakturnog sistema, s uputima za poboljanje onih njegovih delova koji su najtetniji po zdravlje i moral. Drugo izdanje], London 1817. 357 Pagnini, Gio[vanni] Francesco: Saggio sopra il giusto pregio delle cose, la giusta valuta della moneta e sopra il commercio dei Romani. In: Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T. 2 [Ogled o pravoj ceni stvari, pravoj vrednosti novca i o trgovini Rimljana. U: Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. Tom drugi], Milano, 1803. 91 Papillon, Thomas: The East-India trade a most profitable trade to the Kingdom. And best secured and improved in a company and a joint-stock [Istonoindijska trgovina najunosnija trgovina za Kraljevstvo. Najbolje zatiena i najuspenija u kompaniji i akcionarskom drutvu], London 1677. 90 Parry, Charles Henry: The question of the necessity of the existing com laws, considered, in their relation to the agricultural labourer, the tenantry, the landholder, and the country [Pitanje o potrebi postojeih zakona o itu, razmatrano s gledita interesa poljoprivrednih radnika, zakupnika, zemljoposednika i zemlje], London 1816. 530-532 597 [Parry, William Edward:] Journal of a voyage for the discovery of a north-west passage from the Atlantic to the Pacific-, performed in the years 1819 20, in His Majestys ships Hecla and Griper, under the orders of William Edward Parry. 2nd .ed. [Dnevnik s putovanja koje je radi otkrivanja severozapadnog prolaza iz Atlantskog okeana u Tihi okean preduzeto 181920. brodovima Njenog Velianstva Hecla i Griper pod komandom Williama Edwarda Parryja. Drugo izdanje], London 1821. 94 Pecqueur, Cfonstantin]: Theorie nouvelle diconomie sociale et politique, ou itudes sur Vorganisation des societes [Nova teorija drutvene i politike ekonomije, ili studije o organizaciji drutva], Paris 1842. 671 Petty, William: The political anatomy of Ireland... To which is added Verbum sapienti. .. [Politika anatomija Irske . .. kojoj je dodata Re mudrome.. .], London 1691. 133 136 245 282 Quantulumcunque concerning money. 1682. To the Lord Marquess of Halyfax. [Poneto o novcu. 1682. Upueno Lordu markizu od Halifaksa], London 1695. 99 136 [anonimno] A treatise of taxes and contributions [Rasprava o porezima i dabinama], London 1667. 53 91 92 116 117 546 [Pinto, Isaac:] Traite de la circulation et du credit [Rasprava o opticaju i kreditu], Amsterdam 1771. 140
Literatura 789 Plato: Res publica. In: Platonis opera omnia. Recognoverunt Georgius Baiterus, Caspar Orellius, Aug[ustus] Guilielmus Winckelmannus. Vol. 13 [Drava. U: Platonova celokupna dela. Obradili Georgius Baiterus, Caspar Orellius, Aug[ustus] Guilielmus Winckelmannus. Tom 13], Turici 1840. 325 326 A political enquiry into the consequences of enclosing waste lands, and the causes of the present high price of butchers meat. Being the sentiments of a society of farmers in -shire [Politiko istraivanje o posledicama ograivanja neobraenog zemljita i o uzrocima sadanje visoke cene mea. Miljenje udruenja farmera u.. . grofoviji], [London] 1785. 640 Postlethwayt, Malachy: Great-Britains commercial interest explained and improved: in a series of dissertations on the most important branches of her trade and lauded interest. 2nd ed. In two volumes [Trgovaki interes Velike Britanije, objanjeno i popravljeno, u seriji rasprava o najvanijim granama njene trgovine i najvieg interesa. Drugo izdanje. U dva toma], London 1759. 246 The universal dictionary of trade and commerce. With large add. and improvements, adapting the same to the present state of British affaires in America, since the last treaty of peace made in the year 1763. 4 th ed. Vol. 1 [Univerzalni renik trgovine i prometa. S velikim dodacima i poboljanjima, prilagoen sadanjem stanju britanskih poslova u Americi od poslednjeg mirovnog ugovora iz 1763. godine. etvrto izdanje. Tom 1], London 1774. 246 247 Potter, A[lonzo]: Political economy: its objects, uses, and principles: considered with reference to the condition of the American people [Politika ekonomija; njen predmet, primena i naela. Razmatrano s obzirom na uslove ivota amerikog naroda], New York 1841. (Vidi i napomenu 165.) 526 Price, Richard: Observations on reversionary payments; on schemes for providing annuities for widows, and for persons in old age; on the method of calculating the values of assurances on lives; and on the national debt. 6 th ed. By William Morgan. Vol. 2 [Zapaanja o prenosnim isplatama, i planovima za obezbeenje godinjih renti za udovice i starije osobe; o metodu izraunavanja vrednosti osiguranja ivota i o nacionalnom dugu. esto izdanje. Od Williama Morgana. Sv. 2], London 1803. 596 641 642 A prize essay on the comparative merits of competition and cooperation [Nagraeni ogled o komparativnim prednostima konkurencije i kooperacije], London 1834. 287 382 Proudhon, P[ierre]-J[oseph]: Systeme des contradictions economiques, ou philosophic de la misere. T. 1 [Sistem ekonomskih Protivrenosti ili filozofija bede. Tom 1], Paris 1846. 374 453 472 Public economy concentrated; or, a connected view of currency, agriculture, and manufactures [Saeta narodna ekonomija ili razmatranje o novanom opticaju, poljoprivredi i manufakturama], Carlisle 1833. 351 Quesnay, [Francois]: Analyse du Tableau economique. In: Physiocrates. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Riviere, Baudeau, Le Trosne. Avec une introduction sur la doctrine des physiocrates, des commentaires et des notices historiques, par Eugene Daire. Premiere partie [Analiza Ekonomske tablice U: Fiziokrati. Quesnay, Dupont de Nemours, Mercier de la Riviere, Baudeau, Le Trosne. S uvodom o uenju fiziokrata, komentarima i istorijskim belekama Eugne-a Daire-a. Prvi deo], Paris 1846. 521 Dialogues sur le commerce et sur les travaux des artisans [Dijalozi o trgovini i
radu zanatlija]. Isto. 103
Tableau iconomique. Remarques sur les variations de la distribution des revenus annuels dune nation [Ekonomska tablica. Zapaanja o variranjima raspodele godinjeg dohotka jedne nacije], Versailles 1758. 521
790 Napomene i registri Qutelet, A[dolphe-Lambert-Jacques]: Sur Vhomme et le dveloppement de ses
facultis, ou essai de physique sociale. T. 12 [O oveku i o razvitku njegovih sposobnosti, ili ogled o socijalnoj fizici. Tofti 12], Paris 1835. 290
Raffles, Thomas Stamford: The history of Java. With a map and plates. In two volumes [Istorija Jave. S mapom i tablicama. U 2 toma], London 1817. 319 663 Ramazzini, Bernardino: De morbis artificum diatriba [Ogled o bolestima zanatlija], Mutinae 1700. 324 Essai sur les maladies des artisans. .Trad, du latin. [Ogled o bolestima zanatlija. Prevod s latinskog], Paris 1777. 324 Ramsay, George: An essay on the distribution of wealth [Ogled o raspodeli bogatstva], Edinburgh 1836. 150 153 284 450 500 559 Ravenstone, Piercy: Thoughts on the funding system, and its effects [Razmiljanja o stvaranju sistema zajmova i o njegovom dejstvu], London 1824. 381 450 Read, George: The history of baking [Istorija pekarstva], London 1848. 224 Reasons for the late increase of the poor-rates: or, a comparative view of the price of labour and provisions. Humbly addressed to the consideration of the Legislature [Razlozi za nedavno poveanje poreza u korist sirotinje, ili uporedno razmatranje cena rada i ivotnih namirnica. Ponizno upueno na razmatranje Zakonodavnom telu], London 1777. 503 596 Reasons for a limited exportation of wooll [Razlozi za ogranienje izvoza vune], London 1677. 503 Regnault, filias: Histoire politique et sociale des Principautes Danubiennes [Politika i socijalna istorija Podunavskih Kneevina], Paris 1855. 214 Reich, Eduard: Ueber die Entartung des Menschen. Ikre Ursachen und Verhiitung [O izopaavanju oveka. Njegovi uzroci i naini za njegovo spreavanje], Erlangen 1868. 324 Remarks on the commercial policy of Great Britain, principally as it relates to the com trade [Zapaanja o trgovinskoj politici Velike Britanije, koja se uglavnom odnose na trgovinu itom], London 1815. 489 Ricardo, David: The high price of bullion a proof of the depreciation of bank notes. ' 4111 ed. [Visoka cena zlata i srebra dokaz opadanja vrednosti banknota. etvrto izdanje], London 1811. 135 On the principles of political economy, and taxation. 3rd ed. [O naelima politike ekonomije i oporezivanja. Tree izdanje], London 1821. 81 82 154 171 206343 347 381 383 388 505 520 559 On protection to agriculture. 4th ed. [O zatiti poljoprivrede. etvrto izdanje], London 1822. 78 Richardson, [Benjamin]: Work and overwork. In: The Social Science Review [Rad i preterani rad. U: asopis za drutvene nauke], London, 18. jul 1863. 228 229 Roberts, George: The social history of the people of the southern counties of England in past centuries; illustrated in regard to their habits, municipal bye-laws, civil progress, etc., from the researches [Socijalna istorija naroda junih grofovija Engleske u proteklim vekovima; s ilustracijama njegovih navika, lokalnih zakona, graanskog napretka itd. datim na osnovu istraivanja], London 1856. 636 Rodbertus-Jagetzow, [Johann Karl]: Briefe und Socialpolitische Aufstze. Hrsg. von Rudolph Meyer. Bd. 1 [Pisma i socijalno-politiki lanci. Izdao Rudolph Meyer. Tom 1], [Berlin 1881]. 467
Literatura 791 Sociale Briefe an von Kirchmann. Dritter Brief: Widerlegung der Ricardoschen Lehre von der Grundrente und Begriindung einer neuen Rententheorie [Socijalna pisma von Kirchmannu. Tree pismo: Pobijanje Ricardovog uenja o zemljinoj renti i zasnivanje jedne nove teorije rente], Berlin 1851. 467 Rogers, James E. Thorold: A history of agriculture and prices in England from the year after the Oxford Parliament (1259) to the commencement of the continental war (1793). Compiled entirely from original and contemporaneous records. Vol. 12. [Istorija poljoprivrede i cena u Engleskoj od prve godine posle saziva Oksfordskog parlamenta (1259) do izbijanja kontinentalnog rata (1793). Sastavljeno iskljuivo od originalnih i savremenih zapisa. Tom 1 2], Oxford 1866. 595 600 638 Rohatzsch, R. H.: Die Krankheiten, welche verschiedenen Stnden, Altem und Geschlechtem eigenthumlich sind. 6 Bdchn. [Bolesti koje su svojstvene raznim staleima, dobima ivota i polovima. est svezaka], Ulm 1840. 323 Roscher, Wilhelm: Die Grundlagen der Nationaldkonomie. Ein Hand- und Lesebuch fiir Geschaftsmanner und Studierende. 3. verm, und verb. Aufl. [Osnovi nacionalne ekonomije. Prirunik i udbenik za poslovne ljude i one koji studiraju. Tree, proireno i poboljano izdanje], Stuttgart, Augsburg 1858. 92 148 186 187 195 291 Rossi, P[ellegrino Luigi Edoardo comte]: Cours d'iconomie politique [Kurs politike ekonomije], Bruxelles 1843. 159 Rouard de Card, Pie-Marie: De la falsification des substances sacramentelles [O falsifikovanju svetotajstava], Paris 1856. 223 Rousseau, Jean-Jacques: Discours sur I'iconomie politique. Nouv. d. [Rasprava o politikoj ekonomiji. Novo izdanje], Geneve 1760. 658. [Roy, Henry:] The theory of the exchanges. The Bank charter act of 1844 [Teorija razmene. Zakon o bankama od 1844], London 1864. 130 578 Rumford, Benjamin vidi: Thompson, Sir Benjamin, Count of Rumford
Sadler, Michael Thomas: Ireland; its evils, and their remedies-, being a refutation of the errors of the emigration committee and others, touching that country. To which is prefixed, a synopsis of an original treatise about to be published on the law of population; developing the real principle on which it is universally regulated. 2nd ed. [Irska, njena zla i sredstva za njihovo iskorenjivanje. Razbijanje zabluda emigrantskog komiteta i drugih koje se tiu ove zemlje. S kratkim izvodom iz originalne rasprave koja treba da se objavi povodom zakona o stanovnitvu, s razvijanjem stvarnog principa kojim se sve regulie. Drugo izdanje], London 1829. 622 Law of population. Vol. 12 [Zakon o stanovnitvu. Sv. 12], London 1830. 622 Say, Jean-Baptiste: Lettres d M. Malthus, sur differens sujets decononde politique* notamment sur les causes de la stagnation ginirale du commerce [Pisma g. Malthusu o razliitim pitanjima politike ekonomije, naroito o uzrocima opteg zastoja trgovine], Paris 1820. 535 Traite d'iconomie politique, ou simple exposition de la maniire dont se forment, se distribuent et se consomment les richesses. 3e d. T. 1 2 [Rasprava iz politike ekonomije, ili prosto izlaganje naina na koji se stvaraju, raspodeljuju i troe bogatstva. Tree izdanje. Tom 12], Paris 1817. 143 151 186
792 Napomene i registri politique, ou simple exposition de la mam'ire dont se forment, Traite deconomie
se distribuent et se consomment les richesses. 5riie d.. .. T. 1. [Rasprava iz politike ekonomije, ili prosto izlaganje naina na koji se stvaraju, raspodeljuju i troe bogatstva. Peto izdanje.. . Tom 1], Paris 1826. 472
Schiller, Friedrich von: Die Burgschaft [Jamstvo], 523 Kabale und Liebe [Spletka i Ijubav]. 507 Das Lied von der Glocke [Pesma o zvonu]. 360 Schorlemmer, C[arl]: The rise and development of organic chemistry [Postanak i razvitak organske hernije], London 1879. 278 Schouw, Joakim Frederik: Die Erde, die Pflanzen und der Mensch. Naturschilderungen. Aus dem Dan. unter Mitwirkung des Verf. von H. Zeise ... 2. Aufl. [Zemlja, biljke i ovek. Opisi prirode. S danskog preveo u saradnji s autorom H. Zeise... Drugo izdanje], Leipzig 1854. 453 Schulz, Wilhelm: Die Bewegung der Production. Eine geschichtlich-statistische Abhandlung zur Grundlegung einer neuen Wissenschaft des Staats und der Gesellschaft [Kretanje proizvodnje. Istorijsko-statistika rasprava u prilog osnivanja nove nauke o dravi i drutvu], ZUrich, Wintherthur 1843. 330 Scrope: The principles of political economy vidi Potter, A[lonzo]: Political economy. [Seeley, Robert Benton:] The perils of the nation. An appeal to the legislature, the clergy, and the higher and middle classes. 2nd ed.: rev. [Opasnosti po naciju. Apel zakonodavnim organima, svetenstvu i viim i srednjim klasama. Drugo, prepravljeno izdanje], London 1843. 643 Senior, Nassau William: Journals, conversations and essays relating to Ireland. In two volumes. Vol 2 [Dnevnici, razgovori i ogledi o Irskoj. U dva toma. Tom 2], London 1868. 692 645 Letters on the Factory act, as it affects the cotton manufacture ... To which are appended, a letter to Mr. Senior from Leonard Homer, and minutes of a conversation between Mr. Edmund Ashworth, Mr. Thompson and Mr. Senior [Pisma o Zakonu o fabrikama, kako on utie na manufakturu pamuka... Njima su dodati pismo g. Senioru od Leonarda Homera i beleke iz razgovora gospodina Edmunda Ashwortha, g. Thompsona i g. Seniora], London 1837.'201 205359 An outline of the science of political economy [Nacrt politike ekonomije], London 1836. 205 Principes fondamentaux de Iiconomie politique, tirs de lemons dites et indites de Mr. Senior, par Jean Arrivabene [Osnovna naela politike ekonomije, koja je izveo Jean Arrivabene iz objavljenih i neobjavljenih predavanja g. Seniora], Paris 1836. 526 hocial science congress vidi: The national association for the promotion of social science... Three lectures on the rate of wages, delivered before the University of Oxford, in eastern term 1830. With a preface on the causes and remedies of the present disturbances [Tri predavanja o visini nadnica odrana na Oksfordskom univerzitetu u letnjem semestru 1830. S predgovorom o uzrocima i sredstvima za uklanjanje dosadanjih poremeaja], London 1830. 478 482 Sextus Empiricus: Adversus mathematicos [Protiv dogmatika]. 326 Shakespeare, William: The merchant of Venice [Mletaki trgovac]. 258 431
Literatura 793 Shakespeare, William: King Henry IV [Kralj Henri etvrti]. 38 54 A midsummernight's dream [Snovienje u No ivanjsku], 104 Timon of Athens [Timon Atinjanin], 124 Much ado about nothing [Mnogo vike ni oko ega], 84 [Sismondi], J[ean]-C[harles]-L[onard] Simonde de: De la richesse commercial, ou principes deconomie politique, appliques a la legislation du commerce. T. 1 [O trgovakom bogatstvu, ili naela politike ekonomije primenjena na zakonodavstvo o trgvini. Tom 1], Geneve 1803. 471 tudes sur leconomie politique. T. 1 [Studije iz politike ekonomije. Tom 1], Bruxelles 1837. 283 525 Nouveaux principes deconomie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec la population. T. 1 2 [Nova naela politike ekonomije, ili o bogatstvu posmatranom u odnosu na stanovnitvo. Tom 12], Paris 1819. 144 160 500 513 516 517 573 Nouveaux principes deconomie politique, ou de la richesse dans ses rapports avec la population. 2nde d. Tom 12 [Nova naela politike ekonomije, ili o bogatstvu ^ 'Smatranom u odnosu na stanovnitvo. Drugo izdanje. Tom 1 2], Paris 1827. 509 672 Skarbek, Frdric: Theorie des richesses sociales. Suivie dune bibliographie de lconomie politique. 2nde d. T. 1 [Teorija drutvenog bogatstva. S bibliografijom politike ekonomije. Drugo izdanje. Tom 1]. Paris 1839. 293 313 Smith, Adam: An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. In two volumes [Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda. U dva toma], London 1776. 314 An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. In three volumes. With notes, and an add. vol., by David Buchanan. Vol. 1 [Istraivanje prirode
uzroka bogatstva naroda. U tri toma. S belekama i jednim dodatnim tomom od Davida Buchanana. Tom 1], Edinburgh 1814. 492 549 550 579 651
An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. With a commentary, by the author of England and America. In six volumes [Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda. S komentarima autora knjige Engleska i Amerika (Edwarda Gibbona Wakefielda). U est tomova], London 18351839. 53 116 316 323 325 471 501 524 569 Recherches sur la nature et les causes de la richesse des nations. Trad, nouv., avec des notes et observations, par Germain Garnier. T. 1 5 [Istraivanja prirode
uzroka bogatstva naroda. Novi prevod, s belekama i napomenama Gennaina Garnier-a. Tom 1 5], Paris 1802. 323 547
The theory of moral sentiments [Teorija moralnih oseanja], London 1759. 546 Sofokle: Antigona. 125 Somers, Robert: Letters from the Highlands; or, the famine of 1847 [Pisma sa kotske Visije; ili glad od 1847], London 1848. Some thoughts on the interest of money in general, and particulary in the publick funds [Neke misli o kamati na novac uopte, i posebno na javni fond], London, bez godine izdanja. 47 53 The source and remedy of the national difficulties, deduced from principles of political economy, in a letter to Lord John Russell [Izvor nacionalnih tekoa i sredstva za njihovo uklanjanje. Izvedeno iz naela politike ekonomije u pismu lordu Johnu Russellu], London 1821. 518
Spinoza, Baruch de: Briefwechsel [Prepiska]. 526 794 Napomene i registri
Ethik [Etika]. 276 S[tafford], W[illiam]: A compendious or briefe examination of certayne ordinary complaints, of divers of our country men in these our dayes ... [Saeta ili kratka analiza izvesnih obinih albi mnogih naih dananjih zemljaka. ..], London 1581. 656 Steuart, James: Art inquiry into the principles of political economy. In two volumes. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekonomije. U dva toma. Tom 1], London 1767. 298 314 An inquiry into the principles of political economy; being an essay on the science of domestic policy in free nations. In three volumes. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekonomije; ogled iz nauke o unutranjoj politici slobodnih nacija. U tri toma. Tom 1], Dublin 1770. 164 572 573 634 644 658 An inquiry into the principles of political economy: In: The works, political, metaphysical, and chronological... Now first collected by General Sir James Steuart, his son, from his fathers corr. copies, to which are subjoined anecdotes of the author. In six volumes. Vol. 1 [Istraivanje naela politike ekonomije. U: Politika, metafizika i hronoloka dela... Sada prvi put sabrao general ser James Steuart, njegov sin, na osnovu ispravljenih oevih beleaka, s anegdotama o autoru. U est svezaka. Sv. 1], London 1805. 139. Recherche des principes de leconomie politique, ou essai sur la science de la police intrieure des nations libres. Tome 1 [Istraivanje naela politike ekonomije, ili ogled iz nauke o unutranjoj politici slobodnih naroda. Tom 1], Paris 1789. 381 Stewart, Dugald: Lectures on political economy. In: The collected works. Ed. by Sir William Hamilton. Vol. 8 [Predavanja iz politike ekonomije. U: Sabrana dela. Izdao ser William Hamilton. Tom 8], Edinburgh 1855. 288 308 321 429 Stolberg, Christian Graf zu: Gedichte. Aus dem Griech. tibers. [Pesme. Prevod s grkog], Hamburg 1782. 361 Storch, Henri: Cours deconomie politique, ou exposition des principes qui determinent la prosperite des nations. T. 1 3 [Kurs politike ekonomije ili izlaganje naela koja odreuju blagostanje naroda. Tom 1 3], St.-Ptersbourg 1815. 160 167 322 521 573 Cours deconomie politique, ou exposition des principes qui determinent la prosperite des nations. Avec des notes explicatives et critiques par J[ean]-B[aptiste] Say. T. 1 [Kurs politike ekonomije ili izlaganje naela koja odreuju blagostanje naroda. S objanjenjima i kritikim belekama J[ean-a]-B[aptiste-a] Saya. Tom 1], Paris 1823. 313 321 Strange, William: The seven sources of health [Sedam izvora zdravlja], London 1864. 231 Strype, John: Annals of the reformation and establishment of religion, and other various occurences in the Church of England, during Queen Elizabeths happy reign. 2nd ed. Vol. 2. [Anali reformacije i uvrivanja religije, i drugih raznih pojava u anglikanskoj crkvi za vreme srene vladavine kraljice Elizabete. Drugo izdanje. Tom 2], London 1725. 650 Thiers, A[dolphe]: De la propriete [O svojini], Paris 1848. 392 [Thompson, Sir] Benjamin, [Count of] Rumford: Essays, political, economical, and philosophical. Vol. 1 3 [Politiki, ekonomski i filozofski ogledi. Tom 1 2], London 1796-1802. 530
Literatura 795 Thompson, William: An inquiry into the principles of the distribution of wealth most conducive to human happiness; applied to the newly proposed system of voluntary equality of wealth [Istraivanje naela raspodele bogatstva koja najsigurnije vode ljudskoj srei; primenjeno na nedavno predloeni sistem dobrovoljnog izjednaavanja bogatstva], London 1824. 322 Thornton, William Thomas: Over-population and its remedy, or, an inquiry into the extent and causes of the distress prevailing among the labouring classes of the British islands, and into the means of remedying it [Prenaseljenost i njen lek; ili istraivanje o obimu i uzrocima siromatva koje preovlauje meu radnim klasama britanskih ostrva i o sredstvima za njegovo iskorenjivanje], Lofidon 1846. 158 242 Thukydides: Geschichte des Peloponnesischen Krieges [Istorija peloponeskog rata], 326 [Thiinen, Johann Heinrich von:] Der isolirte Stoat in Beziehung auf Landwirthschaft und Nationalokonomie. 2. Th. 2. Abth. [Izolovana drava u odnosu na poljoprivredu i nacionalnu ekonomiju. Drugi deo. Drugi odeljak], Rostock 1863. 549 Tooke, Thomas and William Newmarch: A history of prices, and of the state of the circulation, during the nine years 1848 1856. In two volumes; forming the 5th and 6th vols. of the History of prices from 1729 to the present time [Istorija cena i opticaja u periodu od 1848. do 1856. U dva toma, koji sainjavaju 5. i 6. tom dela Istorija cena od 1729. do danas], London 1857. 266 Torrens, Rfobert]: An essay on the external corn trade [Ogled o spoljnoj trgovini itom], London 1815. 158 An essay on the production of wealth; with an appendix, in which the principles of political economy are applied to the actual circumstances of this country [Ogled o proizvodnji bogatstva, s dodatkom u kome su naela politike ekonomije primenjena na aktuelno stanje u ovoj zemlji], London 1821. 149 169 On wages and combination [O nadnicama i radnikom udruivanju], London 1834. 359 [Townsend, Joseph:] A dissertation on the poor laws. By a well-wisher to mankind. 1786. Republished [Rasprava o zakonima o sirotinji. Od jednog autora koji eli dobro oveanstvo!. 1786. Ponovo tampano], London 1817. 572 Journey through Spain [Putovanje po paniji], London 1791. 572 Tuckett, J[ohn] D[ebell]: A history of the past and present state of the labouring population, including the progress of agriculture, manufactures, and commerce. In two volumes [Istorija prolog i sadanjeg stanja radnog stanovnitva ukljuujui razvitak poljoprivrede, manufaktura i trgovine. U dva toma], London 1846. 322 637 660 Turgot, [Anne-Robert-Jacques, de lAulne]: Reflexions sur la formation et la distribution des richesses. In: Oeuvres. Nouv. d. . . . par Eugene Daire. T. 1 [Razmiljanja o stvaranju i raspodeli bogatstva. U: Dela. Novo izdanje. . . (priredio) Eugene Daire. Tom 1], Paris 1844. 165 282 469 Two letters on the flour trade, and dearness of com ... By a person in business [Dva pisma o trgovini branom i o skupoi ita. Od jednog poslovnog oveka], London [1767]. 640 Ure, Andrew: The philosophy of manufactures: or, an exposition of moral and commercial economy of the factory system of Great zofija manufaktura, ili izlaganje o naunoj, moralnoj i trgovakoj mije fabrikog sistema Velike Britanije], London 1835. 204 312 371 372 375 383 384 387 388 486 490 494 the scientific, Britain [Filostrani ekono328 337 358
796 Philosophiei registri Napomene des manufactures ou economie industrielle de la fabrication du coton,
de la laine, du lin et de la soie. Trad. sous les yeux de lauteur. T. 2 [Filozofija manufaktura, ili industrijska ekonomija fabrikacije pamuka, vune, lana i svile. Prevedeno uz saradnju autora. Tom 2], Paris 1836. 269 Urquhart, David: Familiar words as affecting England and the English [Familijarne rei koje se rado koriste u Engleskoj i od Engleza], London 1855. 324 445 660 Vanderlint, Jacob: Money answers all things', or, an essay to make money sufficiently plentiful amongst all ranks of people [Novac zamenjuje sve stvari, ili ogled o tome ta treba initi da novca bude dovoljno za sve slojeve naroda], London 1734. 117 123 136 246 248 282 297 Vergilije: Eneida. 272 670 Verri, Pietro: Meditazioni sulla economia politica. In: Scrittori classici italiani di economia politica. Parte moderna. T. XV [Razmiljanja o politikoj ekonomiji. U: Italijanski klasici politike ekonomije. Novo doba. Tom XV], Milano 1804. 50 90 126 295 Vissering, S[imon]: Handboek van praktische staathuishoudkunde. Delen 1 3 [Prirunik praktine narodne ekonomije. Tom 1 3], Amsterdam 18601862. 443 Voltaire, Frangois-Marie Arouet de: Candide, ou Voptimisme [Kandid ili optimizam]. 177 681 Wade, John: History of the middle and working classes. 3rd ed. [Istorija srednjih i radnikih klasa. .. Tree izdanje], London 1835. 218 244 547 [Wakefield, Edward Gibbon:] England and America. A comparison of the social and political state of both nations. Vol. 1 2 [Engleska i Amerika. Uporeenje drutvenog i politikog stanja ovih dveju nacija. Tom 1 2 ], London 1833. 241 514 597 676-681 A view of the art of colonization, with present reference to the British Empire; in letters between a statesman and a colonist [Jedno gledite o nainu kolonizacije, sa sadanjim osvrtom na Britansku Imperiju, u pismima razmenjenim izmeu jednog dravnika i jednog koloniste], London 1849. 292. vidi Smith, Adam: An inquiry into the nature and causes of the wealth of nations. With a commentary, by the author of England and America [Edward Gibbon Wakefield]. In six volumes. London 18351839. Ward, John: The borough of Stoke-upon-Trent, in the commencement of the reign of Her Most Gracious Majesty Queen Victoria [Grad Stouk na Trentu na poetku vladavine najplemenitijeg Njenog Velianstva kraljice Viktorije], London 1843. 239 Watson, John Forbes: [Paper read before the Society of Arts]. In: Journal of the Society of Arts. [lanak proitan u Drutvu zanatlija]. U: List Drutva zanatlija], London, 17. aprila 1860. 347 Watts, John: The facts and fictions of political economists', being a review of the principles of the science, separating the true from the false [injenice i fikcije politikih ekonomista: pregled principa nauke, uz odvajanje istinitog od lanog], Manchester 1842. 484 Trade societies and strikes: their good and evil influences on the members of Trades Unions, and on society at large. Machinery; its influences on work and wages, and cooperative societies, productive and distributive, past, present, and future [Strukovna drutva i trajkovi: njihov dobti i loi uticaj na lanove tredjuruona
Literatura 797 i na drutvo uopte. Mainstvo: njegov uticaj na rad i nadnice i proizvodna i distributivna kooperativna drutva, prola, sadanja i budua], Manchester [1865]. 484 487 Wayland, Francis: The elements of political economy [Elementi politike ekonomije], Boston 1843. 151 188 [West, Edward:] Essay on the application of capital to land, with observations shewing the impolicy of any great restriction of the importation of corn, and that the bounty of 1688 did not lower the price of it. By a fellow of University college, Oxford [Ogled o ulaganju kapitala u zemlju, sa zapaanjima koja pokazuju da je politika velikog ograniavanja uvoza ita rava i da premije iz 1688. nisu snizile njegovu cenu. Od lana Univerzitetskog koleda u Oksfordu], London 1815. 477 Price of corn, and wages of labour, with observations upon Dr. Smiths, Mr. Ricardos, and Mr. Malthuss doctrines upon those subjects', and an attempt at an exposition of the causes of the fluctuation of the price of corn during the last thirty years [Cena ita i nadnice, s opaskama na uenje dr. Smith-a, g. Ricarda i g. Malthusa o ovim predmetima i pokuaj da se izloe uzroci nestabilnosti cena rta za poslednjih 30 godina], London 1826. 477 478 Wilks, Mark: Historical sketches of the South of India, in an attempt to trace the history of Mysoor; from the Hindoo Government of that state, to the extinction of the Mohammedan Dynasty in 1799. Vol. 1 [Istorijske skice June Indije, pokuaj da se prati istorija Misura od hinduistike vladavine u toj dravi do izumiranja muhamedanske dinastije 1799. Tom 1], London 1810. 319 Witt, Johan de: Aanwysing der heilsame politike gronden en maximen van de Republike van Holland en West-Friesland [Ukazivanje na vane politike osnove i principe Republike Holandije i Zapadne Frizije], Leyden 1669. 667 Wright, Thomas: A short address to the public on the monopoly of large farms [Kratka adresa javnosti o monopolu velikih farmi], London 1779. 641 Young, Arthur: Political arithmetic. Containing observations on the present state of Great Britain; and the principles of her policy in the encouragement of agriculture [Politika aritmetika. Sadri zapaanja o sadanjem stanju Velike Britanije i naela njene politike potpomaganja poljoprivrede], London 1774. 116 206 A tour in Ireland: with general observations on the present state of that kingdom . .. 2nd ed. In two volumes [Putovanje u Irsku. S optim razmatranjima sadanjeg stanja tog kraljevstva. . . Drugo izdanje. U dva toma], London 1780. 602
3H5epi>, H[HKOJiaii HBaHOBmi]: Teopin u^hhocuiu u Kauuuiajia JI. Puxapgo ss

C6H3U Cb U03gnfcwUUMU gOUOAHeMHMU u
pa3lXCHemHAtU. OnblTb KPHTHKO-3KOHOMHMecKaTO n3CjrfcflOBaHiH [Teorija vrednosti i kapitala Davida Ricarda u vezi s kasnijim dopunama i razjanjenjima. Pokua' kritiko-ekonomskog istraivanja], KieB-b 1871. 22 23 ^lepHbimeBCKHH, H[HKOJlaH] (uo Muaaw) [Ogledi iz CaHKT-IIeTep8ypr 1861. 21
r[aBpHJ10BHH],
politike
OnepKU
ekonomije
U3 UOAUiUUHeCKOti 3KOHOMIU (po Milu)]. U: ,,CoBpeMeHHHK,
798 Napomene i registri Parlamentarni izvetaji i druge zvanine publikacije II.

An act for regulating the hours of labour for children, young persons, and women employed in workshops, 21st August 1867. In: The statutes of the United Kingdom of Great Britain and Ireland [Zakon o odreivanju radnih asova za decu, mlada lica i ene zaposlene u radionicama, 21. avgust 1867. U: Osnovni zakoni Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske], London 1867. 437 An act to limit the hours of labour, and to prevent the employment of children in factories under ten years of age. Approved March 18, 1851. In: Acts of the seventyfifth legislature of the state of New Jersey [Zakon o ogranienju radnih asova i spreavanju zapoljavanja dece uzrasta ispod deset godina u fabrikama. Usvojen 18. marta 1851. U: Zakoni sedamdeset i petog upravnog tela drave Nju Dersi], Trenton 1851. 244 Agricultural labourers (Ireland). Return to an order of the Honourable the House of Commons, dated 8 March 1861. [Poljoprivredni radnici (Irska). Izvetaj po nalogu visokopotovanog Donjeg doma, datiran 8. marta 1861.] 624 Agricultural statistics, Ireland. General abstracts showing the acreage under the several crops, and the number of live stock, in each county and province, for the year 1860. Also the emigration from Irish ports from 1 st January to 1st September 1860. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Poljoprivredna statistika, Irska. Opti podaci o povrinama pod nekim poljoprivrednim kulturama i o broju stoke u svakoj grofoviji i provinciji, za 1860. godinu. Takoe i o emigriranju iz irskih luka od 1. januara do 1. septembra 1860. Podneseno i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], Dublin 1860. 620 Agricultural statistics, Ireland. Tables showing the estimated average produce of the crops for the year 1866; and the emigration from the Irish ports, from 1st January to 31st December 1866; also the number of mills for scutching flax in each county and province. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Poljoprivredna statistika, Irska. Tablice koje pokazuju procenu prosenog prinosa za godinu 1866; i emigriranja iz irskih luka od 1. januara do 31. decembra 1866; i broj radionica za obradu lana u svakoj grofoviji i provinciji. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], Dublin 1867. 620 Arbeiten der Kaiserlich russischen Gesandtschaft zu Peking iiber China, sein Volk, seine Religion, seine Institutionen, socialen Verhaltmsse etc. Aus dem Russ. nach dan in St. Petersburg 185257 veroffentlichten Original von Dr. Carl Abel und F. A. Mecklenburg. Bd. 1 {Radovi carskog ruskog poslanstva u Pekingu o Kini, njenom narodu, religiji, ustanovama, socijalnim odnosima itd. S ruskog preveli prema originalu objavljenom u Petrogradu 185257. dr Carl Abel i F. A. Mecklenburg. Tom 1], Berlin 1858. 120 Cambridge university commission. Report of Her Majestys commissioners appointed to inquire into the state, discipline, studies, and revenues of the University and colleges of Cambridge; together with the evidence, and an appendix. Presented to both Houses of Parliament by command erf Her Majesty [Komisija Univerziteta u Kembridu. Izvetaj komisije Njenog Velianstva naimenovane za istraivanje' stanja, discipline, studija i prihoda Univerziteta i koleda u Kembridu, s podacima i jednim dodatkom. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1852. 545
Literatura 799 The case of our english wool. As also the presentment of the Grand Jury of the county of Sommerset thereon. Humbly offered to the High Court of Parliament [Sluaj nae engleske vune. S predstavkom Velike porote grofovije Somerset o tome. Ponizno podneto Visokom sudu Parlamenta], London 1685. 225 Census of England and Wales for the year 1861 [Popis stanovnitva u Engleskoj i Velsu za 1861. godinu], London 1863. 393 394 416 558 568 575 576 599 Childrens employment commission (1862). Reports. [Komisija za zapoljavanje dece (1862). Izvetaji.] 215 219 268 351 377 394 416 420 422 424 433 First report of the commissioners. With appendix. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty. [Prvi izvetaj lanova komisije. S dodatkom. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1863. 219 221 222 242 243 416 480 487 Second report ... [Drugi izvetaj .. .], London 1864. 409 413-415 417-420 422 423 433 480 486 Third report ... [Trei izvetaj ...], London 1864. 161 230 352 407 411 412 422 424 434 482 487 Fourth report. . . [etvrti izvetaj . . .], London 1865. 230-238 312 356 386 423 424 Fifth report... [Peti izvetaj...], London 1866. 232 352 383 401 410 411 424 425 433-435 481 Sixth report... [esti izvetaj...], London 1867. 607 613-617 Compte-rendu de la deuxiime session du congrks international de statistique reurti a Paris les 10, 12, 13, 14 et 15 septembre 1855. Publi par les ordres de S.E.M. Rouher [Izvetaj o drugoj sednici Meunarodnog kongresa za statistiku odranog u Parizu od 10. do 15. septembra 1855. tampano po nareenju S.E.M. Rouher-a], Paris 1856. 269 Com, grain, and meal. Return to an order of the Honourable the House of Commons, dated 18 February 1867. [Penica, ostale itarice i brano. Ivetaj po nalogu visokopotovanog Donjeg doma, datiran 18. februara 1867.] 400 403 Correspondence with Her Majestys missions abroad, regarding industrial questions and trades unions [Prepiska s misijama Njenog Velianstva u inostranstvu, koja se odnosi na industrijska pitanja i sindikate], London 1867. 17
East India {Bullion). Return to an address of the Honourable the House of Commons dated 8 February 1864. [Istona Indija (zlatne poluge). Odgovor na adresu visokopotovanog Donjeg doma od 8. februara 1864.] 126
Factories inqmry commission. First report of the central board of His Majestys commissioners. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 28 June 1833. [Komisija za ispitivanje rada u fabrikama. Prvi izvetaj Centralne uprave lanova komisije Njegovog Velianstva. tampano po odluci Donjeg doma od 28. juna 1833.] 298 Factories regulation acts. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 9 August 1859. [Zakoni o fabrikama. tampano po odluci Donjeg doma od 9. avgusta 1859.] 216 265
800 Napomene i registri an address of the Honourable the House of Commons, Factories. Return to
dated 15 April 1856. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 4 February 1857. [Fabrike. Odgovor na adi&u visokopotovanog Donjeg doma datiranu 15. aprila 1856. tampano po odluci Donjeg doma od 4. februara 1857.] 368 385 Factories. Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 24 April 1861. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 11 February 1862. [Fabrike. Odgovor na adresu visokopotovanog Donjeg doma datiranu 24. aprila 1861. tampano po odluci Donjeg doma od 11. februara 1862.] 367 385 420 Factories. Return to an address of the Honourable the House of Commons, dated 5 December 1867. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 22 July 1868. [Fabrike. Odgovor na adresu visokopotovanog Donjeg doma datiranu 5. decembra 1867. tampano po odluci Donjeg doma od 22. jula 1868.] 385 First report from the select committee on adulteration of food, etc.; with the minutes of evidence, and appendix. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 27 July 1855. [Prvi izvetaj komiteta za borbu protiv falsifikovanja u proizvodnji hrane itd., sa zapisnicima i dodatkom. tampano po odluci Donjeg doma 27. jula 1855.] 161 Fourth report of the commissioners of Her Majestys inland revenue on the inland revenue. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [etvrti izvetaj lanova komisije Njenog Velianstva za prihod od poreza o prihodu od poreza. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po naredbi Njenog Velianstva], London 1860. 575 General laws of the Commonwealth of Massachusetts, passed subsequently to the revised statutes. Vol. 1 [Opti zakoni savezne drave Masausets, usvojeni posle revidiranih statuta. Tom 1], Boston 1854. 243 Grievances complained o f . . . vidi: Report addressed to . . . Hansards parliamentary debates. 3rd series, commencing with the accession of William IV. Vol. 66. Comprising the period from the second day of February, to the twenty-seventh day of February, 1843 [Hansardove parlamentarne debate. Trea serija, koja poinje od stupanja na presto Williama IV. Tom 66, koji obuhvata period od 2. do 27. februara 1843], London 1843. 576 ... Vol. 170. Comprising the period from the twenty-seventh day of March to the twenty-eighth day of May, 1863 [Tom 170, koji obuhvata period od 27. marta do 28. maja 1863], London 1863. 36-39 239 240 506 576 ... Vol. 174. Comprising the period from the fifteenth day of March, to the third day of May, 1864 [Tom 174, koji obuhvata period od 15. marta do 3. maja 1864] , London 1864. 577 House of Lords committee, 1848 vidi: Report from the secret committee of the House of Lords ... Jahresbericht der Handelskammer fur Essen, Werden und Kettwig pro 1862 [Godinji izvetaj Trgovake komore za Esen, Verden i Ketvig za 1862], Essen 1863. 346 Manifest der Maatsckappij De Vlamingen Vooruit! Gerigt tot alle de voorstanders van de eerlijke en regtzinnige uitvoering der Belgische Grondwet, gestemd door het Nationaal Congres van 1830 [Manifest udruenja Flamanci, napred! upuen svim prijateljima asnog i pravednog sprovoenja belgijskog ustava, koji je doneo Nacionalni kongres 1830], Brussel 1860. 593
Literatura 801 The master spinners and manufacturers' defence fund. Report of the committee appointed for the receipt and apportionment of this fund, to the central association of master spinners and manufacturers [Zatitni fond vlasnika predionica i manufakturista. Izvetaj komiteta za primanje i raspodelu ovog fonda centralnom udruenju vlasnika predionica i manufakturista], Manchester 1854. 375 Miscellaneous statistics of the United Kingdom (Part VI). Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Razni statistiki podaci o Ujedinjenom Kraljevstvu (esti deo). Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1866. 577 The National association for the promotion of social science. Report of proceedings at the seventh annual congress, held in Edinburgh, October 1863 [Nacionalno udruenje za unapreenje drutvenih nauka. Izvetaj sa VII godinjeg kongresa odranog u Edinburgu oktobra 1863], Edinburgh, London 1863. 427 435 Parliamentary return vidi: Factories. Return to an address... Public Health. Reports [Narodno zdravlje. Izvetaji], 14 324 351 353 411 Third report of the medical officer of the Privy Council. 1860. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 15 April 1861. [Trei izvetaj zdravstvenog inspektora Tajnog saveta. 1860. tampano po odluci Donjeg doma od 15. aprila 1861.] 219 220 Fourth report... with appendix. 1861. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 11 April 1862. [etvrti izvetaj... s dodatkom. 1861. tampano po odluci Donjeg doma 11. aprila 1862.] 411 Sixth report... with appendix. 1863. Presented pursuant to act of Parliament [esti izvetaj... s dodatkom. 1863. Podnet shodno zakonu Parlamenta], London 1864. 161 242 352 353 411 481 580-582 602 616. Seventh report.. . with appendix. 1864. Presented pursuant to act of Parliament [Sedmi izvetaj. .. s dodatkom. 1864. Podnet shodno zakonu Parlamenta], London 1865. 509 588-591 600 603-612 Eighth report... with appendix. 1865. Presented pursuant to act of Parliament [Osmi izvetaj... s dodatkom. 1865. Podnet shodno zakonu Parlamenta], London 1866. 410 583 586 Report addressed to Her Majestys Principal Secretary of State for the Home Department, relative to the grievances complained of by the journeymen bakers-, with appendix of evidence. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty. [Izvetaj upuen ministru unutranjih poslova Njenog Velianstva o albama pekarskih kalfa, s dodatkom u kome su iznete injenice. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1862. 160 223-225 483 ' Report from the committee on the *Bill to regulate the labour of children in the mills and factories of the United Kingdom; with the minutes of evidence. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 8 August 1832. [Izvetaj odbora o Zakonu o regulisanju rada dece u radionicama i fabrikama Ujedinjenog Kraljevstva, sa zapisnikom u kome su iznete injenice. tampano po odluci Donjeg doma od 8. avgusta 1832.] 251 Report from the secret committee of the House of Lords appointed to inquire into the causes of the distress which has for some time prevailed among the commercial classes, and how far it has been affected by the laws for regulating the issue of bank notes payable on demand. Together with the minutes of evidence, and an

appendix. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 28 July 1848. (Reprinted 1857.) [Izvetaj poverljivog odbora Gornjeg doma naimenovanog za ispitivanje uzroka bede koja je neko vrelwe vladala meu trgovakim klasama i koliko su na to uticali zakoni koji reguliu izdavanje banknota koje se isplauju na zahtev. Zajedno sa zapisnikom o injenicama i dodatkom. tampano po odluci Donjeg doma od 28. jula 1848. (Pretampano 1857).] 120 Report from the select committee on bank acts', together with the proceedings of the committee, minutes of evidence, appendix and index. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 30 July 1857. [Izvetaj posebnog odbora za zakone o bankama, s aktima o radu odbora, zapisnikom o injeninom stanju, dodatkom i indeksom. tampano po odluci Donjeg doma 30. jula 1857.] 126 Report from the select committee on the bank acts; together with the proceedings of the committee, minutes of evidence, appendix and index. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 1 July 1858. [Izvetaj posebnog odbora za zakone o bankama; zajedno s aktima o radu odbora, zapisnikom o injeninom stanju, dodatkom i indeksom, tampano po odluci Donjeg doma od .1. jula 1858.] 131 Report from the select committee on mines; together with the proceedings of the committee, minutes of evidence, and appendix. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 23 July 1866. [Izvetaj posebnog odbora za rudnike; s aktima o radu odbora, zapisnikom o injeninom stanju i dodatkom. tampano po odluci Donjeg doma od 23. jula 1866.] 437-443 Report from the select committee on petitions relating to the com laws of this Kingdom; together with the minutes of evidence, and an appendix of accounts. Ordered, by the House of Commons, to be printed, 26 July 1814. [Izvetaj posebnog komiteta za peticije povodom zakona o itu ovog Kraljevstva; sa zapisnikom o injeninom stanju i dodatkom o procenama. tampano po odluci Donjeg doma od 26. jula 1814.] 489 Report of proceedings ... vidi: The National association for the promotion of social science... Report of the commissioners appointed to inquire into the operation of the acts (16 St. 17 Viet. c. 99. and 20 & 21 Viet. c. 3.) relating to transportation and penal servitude. Vol. 1. Report and appendix. Vol. 2. Minutes of evidence presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty. [Izvetaj lanova komisije naimenovanih za istraivanje delovanja zakona (16. i 17. godine vladavine kraljice Viktorije, glava 99. i 20. i 21. godine vladavine kraljice Viktorije, glava 3) koji se odnose na progonstvo i robiju. Tom 1. Izvetaj s dodatkom. Tom 2. Zapisnik o injeninom stanju podnesen i Gornjem i Donjem domu. Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1863. 601 Report of the Committee of 1855 on the adulteration of bread vidi: First report from the select committee on adulteration of_ food... Report of the commissioners appointed to inquire into the condition of all mines in Great Britain to which the provisions of the act 23 & 24 Viet., cap. 151. Do not apply. With reference to the health and safety of persons employed in such mines; with appendices. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Izvetaj lanova komisije naimenovanih za ispitivanje uslova u svim rudnicima Velike Britanije na koje se zakon 23. i 24. godine Viktorijine vladavine, glava 151, ne primenjuje. S osvrtom na zdravlje i sigurnost lica zaposlenih u takvim rudnicima; s dodacima. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1864. 589 Report of the Royal commission of 1864 vidi: Report of the commissioners appointed to inquire into the condition of all mines ... Report of the committee on the baking trade in Ireland for 1861. [Izvetaj komiteta o pekarstvu u Irskoj za 1861.] 226 / Report of the officer of health of St. Martins-in-the-Fields, 1865. [Izvetaj zdravstvenog inspektora za St. Martins-in-the-Fields], 1865. 583
Literatura 803 Report of the Social science congress of Edinburgh. Octob. 1863 vidi: The National association for the promotion of social science .. Reports by Her Majesty's secretaries of embassy and legation, on the manufactures, commerce etc., of the countries, in which they reside. Nr. 6 [Izvetaji sekretara ambasada i poslanstava Njenog Velianstva o manufakturama, trgovini itd. zemalja u kojima su oni akreditovani. Broj 6], London 1863. 307 Reports from poor law inspectors on the wages of agricultural labourers in Ireland. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Izvetaji inspektora za zakon o sirotinji o platama poljoprivrednih radnika u Irskoj. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], Dublin 1870. 624-626 Reports from the Lord committee, on the state of the growth ... vidi: Reports respecting grain, and the corn laws . .. Reports of the inspectors of factories to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Department. [Izvetaji inspektora fabrika ministru unutranjih poslova Njenog Velianstva.] 204 214 351 434 for the half year ending the 311 December 1841: also, the joint report of the inspectors of factories for the same period. (Presented by command of Her Majesty.) Ordered, by the House of Commons, to be printed, 16 February 1842. [ za polugoe koje se zavrava 31. decembra 1841. i zajedniki izvetaj fabrikih inspektora za isti period. (Podneto po nareenju Njenog Velianstva.) tampano po odluci Donjeg doma od 16. februara 1842.] 250 for the quarter ending 30th September, 1844; and from 1st October, 1844, to 30th April, 1845. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty. [ za tromeseje koje se zavrava 30. septembra 1844, i za vreme od 1. oktobra do 30. aprila 1845. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1845. 253 263 358 364 366 367 for the half year ending 31st October 1846 ... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1846...], London 1847. 263 for the half year ending 30th April 1848... za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1848...], London 1848. 253 for the half year ending 31st October 1848... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1848...], London 1849. 205 253 255-259 261 268 271 462 482 for the half year ending 30th April 1849... [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1849...], London 1849. 259-261 280 for the half year ending 31st October 1849... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1849...], London 1850. 252 261 for the half year ending 30 th April 1850... [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1850...], London 1850. 262 271 for the half year ending 31st October 1850.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1850...], London 1851. 258 for the half year ending 30th April 1852. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1852...], London 1852. 263 for the half year ending 30th April 1853.. . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1853...], London 1853. 263 for the half year ending 31st October 1853.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1853. ..], London 1854. 161 241 for the half year ending 30th April 1855. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1855. . .], London 1855. 204

Reports ... for the half year ending 31st October 1855... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1855,.. ], London, J856. 241 249 378 461 for the half year ending 31st October 1856.. . za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1856...], London 1857. 216 217 336 367 368 383 397 for the half year ending 30th April 1857... [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1857...], London 1857. 355 for the half year ending 31st October 1857... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1857...], London 1857. 265 356 for the half year ending 30th April 1858... [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1858. ..], London 1858. 216 487 490 for the half year ending 31st October 1858. .. [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1858.. .], London 1859. 348 351 355 368 383 for the half year ending 30th April 1859... [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1859. . L o n d o n 1859. 485 for the half year ending 31st October 1859... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1859...], London 1860. 253 272 for the half year ending 30th April 1860... [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1860.. .], London 1860. 218 241 250 265-267 334 481 for the half year ending 31st October 1860.. . [ za polugoe koj<* se zavrava 31. oktobra 1860...], London 1860. 217 368 485 for the half year ending 30th April 1861... [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1861..London 1861. 216 for the half year ending 31st October 1861... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1861...], London 1862. 264 270 271 369 for the half year ending 31st October 1862.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1862...], London 1863. 216 265-270 354 360 367 368 371 397 403 404 424 for the half year ending 30th April 1863. . . [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1863...], London 1863. 267 271 377 407 481 for the half year ending 31st October 1863.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1863...], London 1864. 216 373 384 404 405 481 563 for the half year ending 30th April 1864. .. [ za polugoe koje se zavrava 30. aprila 1864..London 1864. 406 for the half year ending 31st October 1864.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1864.. .], London 1865. 268 for the half year ending 31st October 1865... [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1865. ..], London 1866. 364 397 406 408 420-422 426 427 433 for the half year ending 31st October 1866.. . [ za polugoe koje se zavrava 31. oktobra 1866.. .], London 1867. 373 377 378 494 495 567 627 628 Reports respecting grain and the com laws; viz: First and second reports from the Lords committees, appointed to enquire into the state of the growth, commerce, and consumption of grain, and all laws relating thereto.. . Ordered, by the House of Commons, to be printed, 23 November 1814. [Izvetaji o itu i zakonima o itu, tj. prvi i drugi izvetaj komiteta Doma lordova imenovanih za ispitivanje proizvodnje ita, trgovine itom i potronje ita, i svih zakona s tim u vezi.. . tampano po odluci Donjeg doma od 23. novembra 1814.] 489 The revised statutes of the state of Rhode Island and Providence plantations. to which are prefixed, the constitutions of the United States and of the state [Ispravljeni
Literatura 805 statuti drave Roud Ajlend i kolonija Providens, kojima prethode ustavi Sjedinjenih Drava i ustav drave], Providence 1857. 244 Royal commission on railways. Report of the commissioners. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Kraljevska komisija za eleznice. Izvetaj lanova Komisije. Podnet i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1867. 383 493 Second report addressed to Her Majesty's Principal Secretary of State for the Home Department, relative to the grievances complained of by the journeyman bakers. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Drugi izvetaj upuen ministru unutranjih poslova Njenog Velianstva, koji se odnosi na albe pekarskih kalfa. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1863. 223 Statistical abstract for the United Kingdom in each of the last fifteen years, from 1846. to 1860. Nr. 8 [Statistiki izvod Ujedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina od 1846. do 1860. br. 8], London 1861. 370 371 Statistical abstract for the United Kingdom in each of the last fifteen years, from 1851. to 1865. Nr. 13 [Statistiki izvod Ujedinjenog Kraljevstva za poslednjih 15 godina - od 1851. do 1865, br. 13], London 1866. 370 371 Tenth report of the commissioners appointed to inquire into the organization and rules of trades unions and other associations: together with minutes of evidence. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty, 28 th July 1868 [Deseti izvetaj lanova komisije naimenovanih da ispitaju organizaciju i pravila tredjuniona i drugih udruenja, sa zapisnikom o injeninom stanju. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva, 28 jula 1868], London 1868. 387 Tenth report of the commissioners of Her Majesty's inland revenue on the inland revenue. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Deseti izvetaj lanova komisije Njenog Velianstva za prihod od poreza o prihodu od poreza. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1866. 574 Twenty-second annual report of the registrar-general of births, deaths, and marriages in England. Presented to both Houses of Parliament by command of Her Majesty [Dvadeset drugi godinji izvetaj glavnog matiara o roenjima, smrtnim sluajevima i venanjima u Engleskoj. Podneto i Gornjem i Donjem domu Parlamenta po nareenju Njenog Velianstva], London 1861. 242 Workshops' regulation act' vidi: An act for regulating the hows of labour for children. ..
III.
Listovi i asopisi
The Bengal Hurkaru [Bengalski vesnik], Calcutta, 22. jul 1861. 294 Bury Guardian [Berijski straar], Bury, 12. maj 1860. 240 Concordia. Zeitschrift fiir die Arbeiterfrage [Sloga. asopis za radniko pitanje], Berlin: - od 7. marta 1872. 36 - od 4. jula 1872. 37 38 - od 11. jula 1872. 37 38

The Daily Telegraph [Dnevni telegraf], London, 17. januar 1860. 219 Demokratisches Wochenblatt. Organ der deutschen Volkspartei [Demokratski nedeljni list. Organ nemake Narodne partije], Leipzig: od 1. avgusta 1868. 22 od 22. avgusta 1868. 22 od 29. avgusta 1868. 22 od 5. septembra 1868. 22 Deutsch-Franzdsische Jahrbucher. Hrsg. von Arnold Ruge und Karl Marx. 1. und 2. Lfg. [Nemako-francuski godinjaci. Izdaju Arnold Ruge i Karl Marx. Prva i druga sveska], Paris 1844. 77 141 152 562 The Economist. Weekly Commercial Times, Bankers Gazette, and Railway Monitor: a political, literary, artd general newspaper [Ekonomist. Nedeljni trgovaki pregled, Bankarska gazeta i elezniki savetnik. Politike, knjievne i opte novine], [London:] od 29. marta 1845. 598 od 15. aprila 1848. 205 od 19. jula 1851. 518 od 21. januara 1860. 565 od 2. juna 1866. 647 The Evening Standard [Veernji steg], London, 1. novembar 1886. 27 33 The Glasgow Daily Mail [Glazgovska dnevna pota], 25. april 1849. 280 Journal des Economistes [asopis ekonomista], Paris, jul / avgust 1872. 23 Journal of the Society of arts, and of the institutions in Union [asopis Drutva zanata i umea i ustanova u Uniji, London: od 9. decembra 1859. 333 od 17. aprila 1860. 347 od 23. marta 1866. 647 od 5. januara 1872. 369 Macmillans Magazine. Ed. by David' Masson [Makmilanov magazin. David Masson], London, Cambridge. Avgust 1863. 229 The Manchester Guardian [Manesterski straar], 15. januar 1875. 568 The Morning Advertiser [Jutarnji glasnik], London, 17. april 1863. 37 The Corning Chronicle [Jutarnja hronika], London 1844, 1845. 598 The Morning Star [Jutarnja zvezda], London: od 17. aprila 1863. 37 577 od 23. juna 1863. 229 od 7. januara 1867. 592 Neue Rheinische Zeitung. Organ der Demokratie [Nove rajnske novine. Organ demokratije], Koln, 7. april 1849. 510 542 675 Izdaje
Literatura 807 Neue Rheinische Zeitung. Politisch-okonomische Revue. H. 4 [Nove rajnske novine. Politiko-ekonomska revija. Sv. 4], London, Hamburg, New York 1850. 229 262 271 New-York Daily Tribune [Njujorka dnevna tribina], 9. februar 1853. 645 The Observer [Posmatra], London, 24. april 1864. 130 The Pali Mali Gazette [Novine Pel Mela], London. 579 La Philosophie Positive. Revue dirige par E. Littr & G. WyroubofF [Pozitivna fiilozofija. Revija koju ureuju E. Littr i G. Wyrouboff], Paris, br. 3. za novembar i decembar 1868. (Vidi i napomenu 11.) 23 The Portfolio. Diplomatic review. (New series). [Porfelj. Diplomatska revija. (Nova serija)], London. 645 Revolutions de Paris [Parike revolucije], 11 18. jun 1791. 654 Reynoldss Newspaper. A Weekly Journal of Politics, History, Literature, and General Intelligence [Rejnoldove novine. Nedeljni asopis za politiku, istoriju, knjievnost i opta obavetenja], London: od 21. januara 1866. 227 od 4. februara 1866. 227 od 20. januara 1867. 591 The Saturday Review of Politics, Literature, Science, and Art [Subotnja revija za politiku, knjievnost, nauku i umetnost], London, 18. januar 1868. 22 The Social Science Review [Revija za drutvene nauke], London, 18. jul 1863. 228 229 The Spectator [Gledalac], London, 26. maj 1866. 297 The Standard [Steg], London: od 26. oktobra 1861. 491 od 15. avgusta 1863. 229 od 5. aprila 1867. 593 The Times [Vremena], London. 39 229 418 530 579 627 od 14. februara 1843. 576 od 5. novembra 1861. 242 od 26. novembra 1862. 187 358 od 24. marta 1863. 266 506 - 508 od 17. aprila 1863. 36- 39 od 2. jula 1863. 229 od 26. januara 1867. 442 od 3. septembra 1873. 530 od 29. novembra 1883. 38 39 To-Day [Danas], London, februar 1884, mart 1884. 38 39

Der Volksstaat. Organ der social-demokratischen Arbeiterpartei und der Intemadonalen Gewerksgenossenschaften. [Narodna drava. Organ socijaldemokratske radnike partije i meunarodnih sindikata], Leipzig. 22 od 1. juna 1872. 36 37 od 7. avgusta 1872. 37 The Westminster Review [Vestminsterska revija], London. 67 The Workman's Advocate [Zatitnik radnika], London, 13. januar 1866. 226 BiciuHUKi Espouvi. >KypHajit Hcropin, nojiHTHKH, jnrrepaTypbi. T. 3. [OBfle: [HuapnoH MrHaTbeBHH KaycJjiwam.]: Toto aptrna nojiHTHKO-aKOHOMHneckoh KpHTHKH y Kapjia MapKca") [Vesnik Evrope. asopis za istoriju, politiku i knjievnost. (Ilarion Ignatjevi Kaufman: Stanovite politikoekonomske kritike Karla Marxa)], tom 3. CaHKm-IJemepSypicKue eidoMoemu [Petrogradske novine], 8. april 1872. 22
Registar imena
Addington, Stephen (Stiven Edington; 1729- 1796) engleski teolog, autor veeg broja udbenika. 641 Aikin, John (Don Ejkin; 1747 - 1822) engleski lekar, istoriar i publicist. 524 662 668 669 Alexandra (Aleksandra; 1844- 1925) kerka danskog kralja Christiana IX; 1863. udala se za princa od Velsa, koji je kasnije postao engleski kralj Edward VII. 228 232 Anaharzis (oko 6. veka pre n. e.) skitski filozof. 98 Anderson, Adam (Adam Anderson; 1692 - 1765) kotski ekonomist, autor jednog dela iz istorije trgovine. 657 669 Anderson, James (Dejms Anderson; 1739 - 1808) engleski ekonomist, Ricardov pretea u teoriji rente. 446 493 546 644 657 Arrna Stuart (Ana Stjuart; 1665 - 1714) kraljica Velike Britanije i Irske (1702- 1714); za vreme njene vladavine Engleska i kotska ujedinile su se u Veliku Britaniju. 151 650 Antipatros (iz Tesalonike [Soluna]; oko 1. veka pre n. e.) grki pesnik, 361 Apijan (iz Aleksandrije; kraj 1. veka do 170) rimski istoriar, autor jedne iscrpne istorije Rima. 642 Arbutknot, John (Don Arbatnet) engleski farmer; autor jednog spisa koji je 1773. anonimno objavljen, a u kom se govori o meuzavisnosti cena ivotnih namirnica i veliine zakupljenih imanja. 278 293 294 638 642 Arhiloh (7. vek pre n. e.) grki liriar. 326 Arkimed (oko 287-212 pre n. e.) grki matematiar i fiziar. 274 Ariosto, Lodovico (Lodoviko Ariosto; 1474- 1533) italijanski renesansni pesnik (glavno njegovo delo je Besni Rolando)- 38 Aristotel (384 - 322 pre n. e.) meu starim grkim filozofima najuniverzalnija glava; bavio se najhitnijim formama dijalektikog miljenja (Engels). 63 82 86 142 152 292 361 Arkwright, Sir Richard (ser Riard Arkrajt; 1732- 1792) engleski preduzima iz vremena industrijske revolucije u Engleskoj; pronalaza i konstruktor veeg broja mainapredilica. 328 334 338 375 379 432 Arrivabene, Jean [Giovanni], comte de (Zan [ovani] grof Arivabene, 17871881) italijanski politiki emigrant koji je dugo iveo u Belgiji; ekonomist; inicijator kongresa ekonomista koji je odran 1847. u Briselu; prevodilac ekonomskih dela na francuski. 526 Ashley, Lord vidi: Shaftesbury, Anthony Ashley Cooper, Earl of Ashworth, Henry (Henri Avort; 1794 1880) engleski fabrikant i politiar; pristalica slobodne trgovine: saosniva Lige protiv zakona o itu; lan Parlamenta. 259 359 Atenej (iz Naukratisa; kraj 2. do poetka 3. veka) grki besednik i gramatiar. 98 125 Augier, Marie (Mari Oije) francuski novinar i autor nekolikih radova o ekonomskim problemima. 670
Aveling, Edward (Edvard Eveling; 1851 - 1898) engleski socijalista, pisac i lekar; zet Karla Marxa. Saraivao je na prevoenju prvog toma Kapitala na engleski jezik. lan Socijaldemokratske federacije, a kasnije lan Lige socijalista. 31
Babbage, Charles (arls Bebid; 17921871) engleski matematiar, mehaniar i ekonomist, osniva Statistikog drutva u Londonu. 309 312 333 346 358 Bacon, Francis, Viscount of Saint Albans and Baron of Verulam (Baco of Verulam) (Frensis Bekon, vikont od Sent Albana i baron od Verulama, zvani Bako Verulamski; 1561 - 1626) engleski filozof, prirodnjak i istoriar. Pravi praotac engleskog materijalizma i sve moderne eksperimentalne nauke jeste Baco (Marx). 346 635 Bailey, Samuel (Semjuel Bejli; 1791 1870) engleski filozof i ekonomist; istupao je protiv Ricardove teorije o vrednosti rada sa stanovita vulgarne ekonomije i ukazao na neke Protivrenosti u toj teoriji. 56 61 67 84 470 538 Baker, Robert (Robert Bejker) engleski fabriki inspektor. 270 354 377 397 627 Ballard, Edward (Edvard Beled; 1820 1897) londonski lekar. 415 Balzac, Honor i de (Onore de Balzak; 1799 - 1850) francuski pisac realist. 519 Bankes, George (Dord Benks; 1788 1856) engleski pravnik i politiar, torijevac, lan Parlamenta. 598 Barbon, Nicholas (Nikolas Barbon; 1640-1698) engleski ekonomist, protivnik merkantilizma, pristalica slobodne trgovine; zastupao je miljenje da se vrednost robe odreuje njenom korisnou. 43 44 122, 135 136 545 Barton, John (Don Barton; kraj 18. do poetka 19. veka) engleski ekonomist, predstavnik klasine buroaske politike ekonomije. 558 559 596 Basedow, Johann Bernhard (Johan
Bernhard Bazedov; 1724 - 179(0) pedagog, bio je pod uticajem Rousseau-a i Comeniusa; postavio je sebi za cilj da reformie sistem vaspitanja u Nemakoj u smislu buroaskog prosvetiteljstva i da omladinu prevaspita na naunim osnovama i u pacriotskom duhu. 432 Bastiat, Frederic (Frederik Bastija; 1801 - 1850) francuski vulgarni ekonomist, propovedao je teoriju o harmoniji klasnih interesa u kapitalistikom drutvu; povrni predstavnik vulgarno-ekonomske apologetike i zbog toga najpopularniji (Marx). 22 65 82 175 361 496 Baynes, John (Don Bejns) lan gradske uprave Blekberna; 1857. objavio je dve rasprave o trgovini pamukom. 344 346 Bebel, August (August Bebel; 1840 1913) marksist; jedan od osnivaa i najpoznatijih voa nemake Socijaldemokratske partije; prijatelj i uenik Marxa i Engelsa. Kao odluan neprijatelj pruskog militarizma, zalagao se za ujedinjenje Nemake revolucionarnodemokratskim putem. Od 1878. do 1890. rukovodio je ilegalnom borbom Socijaldemokratske partije; postao je najsposobniji parlamentarac, najtalentovaniji organizator i taktiar, najuticajniji voa meunarodne socijaldemokratije, koja je bila protivnik reformizma i oportunizma (Lenjin). 37 Beccaria, Cesare Bonesana, marchese di (ezare Bonezana markiz Bekarija; 1738 - 1794) italijanski pravnik, publicist i ekonomist, predstavnik buroaskog prosvetiteljstva 18. veka. 325 Bedford (Bedford) engleska aristokratska porodica. 639 Beecher-Stowe, Harriet Elizabeth (Harijet Elizabet Bier-Stou; 1811 - 1896) amerika knjievnica, autor romana ia-Tomina koliba. 645 Bekker, Immanuel (Imanuel Beker; 1785 - 1871) filolog; priredio je vie izdanja dela Platona, Aristotela, Aristofana i drugih antikih pisaca. 142
Registar imena 811

Beli, Sir Charles (ser Carls Bel; 1774 - 1842) kotski hirurg i fiziolog. 251 587 Bellers, John (Don Belers; 16541725) engleski ekonomist, autor soci jalreformistikih spisa; naglaavao je da je rad osnov sticanja bogatstva i zastupao princip Ko ne radi ne treba ni da jede. 123 130 136 292 311 379 424 432 543 Bentham, Jeremy (Deremi Bentem; 1748 - 1832) engleski graanski sociolog, teoretiar utilitarizma. 162 538-540. Berkeley, George (Dord Berkli; 16851753) engleski filozof, teolog, predstavnik subjektivnog idealizma; kao ekonomist kritikovao je merkantilizam; predstavnik nominalistike teorije o novcu; smatrao je da je rad glavni izvor vrednosti. 300 316 Bidaut, J. N. (2. N. Bido; prva polovina 19. veka) francuski inovnik, bavio se ekonomskim problemima. 288 Biese, Franz (Franc Bize; 18031895) pedagog i filolog, autor jednog dela o Aristotelovoj filozofiji. 361 Blaise, Adolphe-Gustave (Adolf-Gistav Blez; 1811 - 1886) francuski ekonomist, izdavao je dela J.-A. Blanquija. 302 Blakey, Robert (Robert Bleki; 1795 1878) engleski filozof. 638 Blanqui, Jerome-Adolphe (eromAdolf Blanki; 1798 - 1854) francuski buroaski ekonomist i istoriar ekonomskih uenja; predstavnik vulgarne politike ekonomije. 249 302 Blanqui, Louis-Auguste (Luj-Ogist Blanki; 1805 - 1881) francuski revolucionar; osniva vie tajnih drutava; uestvovao u revoluciji od 1830; 1848. jedan od voa francuskog proletarijata; zastupao je miljenje da vlast treba osvojiti pomou zaverenike organizacije i zavesti revolucionarnu diktaturu; proveo je trideset i est godina u zatvoru. 249 Block, Maurice (Moris Blok; 18161901) francuski statistiar i ekonomist. 23 Boileau, tierme (Etijen Boalo; 12001269) kraljevski gradonaelnik Pariza; autor dela Livre des mtiers, u kome su sakupljene zakonske odredbe i propisi o zanatstvu u Francuskoj. 430 Boileau-Despreaux, Nicolas (Nikola Boalo-Depreo; 1636- 1711) francuski pesnik i teoretiar knjievnosti. 578 Boisguillebert, Pierre le Pesant, sieur de (Pjer le Pezan, gospodar od Boagilbera, 1646 - 1714) francuski ekonomist, pretea fiziokrata, osniva klasine buroaske politike ekonomije u Francuskoj. 123 132 Bolingbroke, Henry Saint-John, Viscount (Henri Sent-Don vikont Bolingbruk; 1678 - 1751) engleski dravnik i politiar, filozof deist, jedan od voa torijevaca. 666 Bonaparte (Bonaparta III) vidi: Napoleon III Boulton, Matthew (Metju Boulten; 1728- 1809) engleski fabrikant i inenjer. 335 344 Boxhorn, Marcus Zuerius (Markus Zuerijus Bokshorn; 1612 - 1653) holandski istoriar i filolog. 379 Bray, John Francis (Don Frensis Brej; 1809- 1895) engleski ekonomist, socijalist utopist, Owenov sledbenik; artist; po profesiji slovoslaga; od 1842. farmer, slovoslaga i novinar u SAD; razvijao je teoriju o radnom novcu. 71 Brentano, Lujo (Ludwig Joseph) (Lujo [Ludvig Jozef] Brentano; 18441931) nemaki vulgarni buroaski ekonomist; katedarski socijalist; jedan od osnivaa Udruenja za socijalnu politiku (1872). 38 39 Bright, John (Don Brajt; 18111889) engleski fabrikant; vodei liberalni politiar; pristalica slobodne U govine; jedan od osnivaa Lige PiOtiv zakona o itu; vie puta ministar; poetkom ezdesetih godina voa levog krila Liberalne stianke. 21 229 254 491 575 600 661 Brindley, James (Dejms Brindli; 17161772) engleski inenjer. 311

Broadhurst, J. (D. Brodherst) engleski vulgarni ekonomist iz sredine 19. veka. 60 61 Brodie, Sir Benjamin Collins (ser Bendamin Kolins Broudi; 1783 1862) engleski lekar. 251 Brougham, Henry Piter [Lord Brougham and Vaux] (Henri Piter Bruem [lord Bruem i Voks]; 1778- 1868) engleski pravnik, pisac i dravnik; izmeu dvadesetih i tridesetih godina jedan od voa vigovaca; lan Parlamenta; lord kancelar (18301834) ; pobornik izborne reforme; od pedesetih godina nije igrao nikakvu ulogu u politikom ivotu. 669 670 Bruckner, John (Don Brukner; 1726 1804) engleski protestantski svetenik; autor nekolikih filozofskih spisa. 545 Buchanan, David (Dejvid Bjukenen; 1779- 1848) engleski ekonomist i publicist; uenik i komentator Adama Smith-a; protivnik fiziokrata. 119 492 644 Buchez, Philippe-Joseph-Benjamin (Filip-ozef-Benamen Bie; 17961865) uenik Saint-Simona; francuski politiar i istoriar; buroaski republikanac; jedan od ideologa katolikog socijalizma; 1848. predsednik Privremene vlade. 655 Burke, Edmund (Edmund Berk; 17291797) engleski publicist i politiar; vigovac; lan Parlamenta; u poetku je bio sklon liberalizmu, kasnije reakcionar i jedan od ogorenih neprijatelja francuske revolucije. 187 211 289 639 670 Butler, Samuel (Semjuel Batler; 1612 1680) engleski satiriki pesnik, autor poeme Hudibras. 44 Byles, Sir John Barnard (ser Don Barned Bajls; 1801 - 1884) engleski pravnik; lan Tajnog saveta; torijevac; napisao je nekoliko pravnih i ekonomskih dela. 244 652 Cairnes, John Elliot (Don Eliot Kernz; 1823- 1875) engleski ekonomist i publicist; protivnik ropstva u junim dravama SAD. 179 239 298 Campbell, Sir George (ser Dord Kempbel; 1824- 1892) od 1843. do 1847. s prekidima kolonijalni inovnik u Indiji, o kojoj je napisao vie radova; lan Parlamenta (1875- 1892); liberal. 319 Cantillon, Philip (Filip Kantijon) engleski ekonomist; obradio je i 1759. objavio na engleskom jeziku delo Richarda Cantillona Essai sur la nature du commerce en general. 488 Cantillon, Richard (Riard Kantijon; 1680 - 1734) engleski ekonomist i trgovac. 488 545 Carey, Henry Charles (Henri arls Keri; 1793 - 1879) ameriki vulgarni ekonomist, apologet kapitalizma; propovedao je harmoniju izmeu drutvenih klasa. 196 468 495 496 645 660 661 Carli, Giovanni Rinaldo, conte (Dovani Rinaldo grof Karl; 17201795) italijanski naunik; autor nekolikih radova o novcu i trgovini itom; protivnik merkantilizma. 295 Carlisle, Sir Anthony (ser Antoni Karlajl; 1768 - 1840) engleski lekar. 251 Carlyle, Thomas (Tomas Karlajl; 1795 - 1881) engleski knjievnik, istoriar i filozof idealist; propovedao kult heroja; zastupao gledita bliska feudalnom socijalizmu etrdesetih godina; od 1848. otvoreni neprijatelj radnikog pokreta. 229 Castlereagh, Henry Robert Stetvart, Lord, (od 18210 Marquess of Londonderry (Henri Robert Stjuart lord Kaslri, od 1821. markiz od Londonderija; 1769- 1822) britanski dravnik, torijevac; ministar za rad i kolonije (1805 - 1806, 1807- 1809); ministar spoljnih poslova (1812- 1822). 380 Cazenove, John (Don Kejznov) engleski ekonomist; Malthusov pristalica. 180 286 459 501 511 526 Chalmers, Thomas (Tomas almers; 1780- 1847) kotski teolog i ekonomist, jedan od fanatinih maltuzijanaca (Marx). 142 151 545 546 Chamberlain, Joseph (Dozef emberlen; 1836 - 1914) britanski dravnik;
Registar imena 813

1873-1875. predsednik Birmingemske optine; nekoliko puta je bio ministar; jedan od glavnih organizatora rata protiv Burske Republike; ideolog britanskog imperijalizma. 568 Charles I (Carls I; 1600- 1649) kralj Velike Britanije i Irske; pogubljen za vreme engleske buroaske revolucije u 17. veku. 636 637 Charles II (arlsj II; 1630- 1685) kralj Velike Britanije i Irske (16601685). 118 Charles Edward Louis Philip Casimir Stuart (arls Edvard Luis Filip Kazimir Stjuart; 1720- 1788) engleski pretendent na presto nazvan mladi pretendent. 644 Cherbuliez, Antoine-Elisee (AntoanElize erbilije; 1797 - 1869) vajcarski ekonomist; pristalica Sismondija, iju je teoriju sjedinio s nekim idejama Riardovog uenja. 167 170 515. Chevallier, Jean - Baptiste - Alphonse (Zan-Batist-Alfons evalije; 1793 1879) francuski hemiar i farmaceut. 223 Child, Sir Josiah (ser Doua ajld; 1630- 1699) engleski ekonomist, merkantilist, bankar i trgovac. 90 670 Ciceron, Marko Tulije (10643. pre n. e.) rimski govornik i dravnik; filozof eklektiar. 361 Cincinat, Lucije Kvinktije rimski politiar iz. 5. veka pre n. e.; patricij, konzul (460. pre n. e.), diktator (458. i 439. pre n. e.); po legendi, iveo je jednostavno i sam obraivao zemlju. 169 Clauren, Heinrich (knjievni pseudonim; pravo ime: ari Heun) (Hajnrih Klauren [Karl Hojn]; 1771 - 1854) nemaki knjievnik, autor sentimentalnih romana i novela. 201 Claussen, Pieter (Piter Klausen) belgijski pronalaza, konstruktor okruglog razboja. 330 Clement, Simon (Sajmen Klement) engleski trgovac. 90 Cobbett, William (Viljem Kobet; 1762 - 1835) engleski politiar i publicist; poreklom seljak; eminentni predstavnik sitnoburoaskog radikalizma; borio se za demokratizaciju politikog ureenja Engleske. 259 637 665 667 Cobden, Richard(Riard Kobden; 18041865) engleski fabrikant; liberal; pristalica slobodne trgovine; jedan od osnivaa Lige protiv zakona o itu; lan Parlamenta. 229 254 600 Colbert, Jean-Baptiste (Zan-Batist Kolber; 1619- 1683) francuski dravnik, generalni inspektor finansija pod Lujem XIV; od 1665. do 1683. faktiki je vodio spoljnu i unutranju politiku Francuske; konsekventno zastupao merkantilizam radi uvrivanja feudalno-apsolutistike monarhije. 279 667 Colins, Jean-Guillaume- Cesar-Alexandre-Hippolyte baron de (Zan-GijomSezar-Aleksandar-Ipolit baron Kolen; 1783 - 1859) francuski sitnoburoaski ekonomist. 542 613 681 Colombo, Cristoforo (Kristofor Kolumbo; 1451 - 1506) italijanski moreplovac u panskoj slubi; otkrio je Ameriku. 124 Comte, Franfois-Charles-Louis (Fransoa-arl-Luj Kont; 1782- 1837) francuski liberalni publicist, vulgarni ekonomist. 663 Comte, Isidore-Auguste-Franfois-Marie (Izidor-Ogist-Fransoa-Mari Kont; 17981857) francuski filozof i sociolog, osniva pozitivizma. 23 298 Condillac, Etienne-Bonnot de (EtjenBono de Kondijak; 1715 - 1780) francuski ekonomist, filozof deist i senzualist, pristalica Johna Locke-a; smatrao je da vrednost robe odreuje njena korisnost. 147 148 Condorcet, Marie-Jean-Antoine-Nicolas, marquis de (Mari-Zan-AntoanNikola, markiz Kondorse; 1743 1794) francuski graanski sociolog, prosvetitelj; za vreme velike francuske revolucije krajem 18. veka prikljuio se irondistima; prvi je razvio idealistiku teoriju po kojoj je izvor istorijskog progresa usavravanje razuma. 545 Corbet, Thomas (Tomas Korbet; iz 19. veka) engleski ekonomist, Ricardov pristalica. 140 519

1576- 1626) francuski graevinar f inenjer. 334 Defoe, Daniel (Danijel Defo; oko 16601731) engleski pisac i publicist; bavio se ekonomskim problemima, politikom, istorijom i religijom; autor romana Robinson Crusoe. 131 544 De Quincey, Thomas (Tomas De Kvinsi; 1785- 1859) engleski pisac i ekonomist, komentarisao je Ricarda; njegovi radovi odraavaju opadanje i raspad Ricardove kole posle Ricardove smrti. 350 Derby, Edward George Geoffrey Smith Stanley (Edvard Dord Defri Smit Stenli Darbi, od 1851. erl; 1799 - 1869) britanski dravnik, voa torijevaca, kasnije jedan od voa konzervativne stranke; predsednik vlade (1852, 1858/59. i 1866- 18.68). 404 De Roberty,Jevgenij Valentinovi (1843 - 1915) ruski filozof, pozitivist i vulgarni ekonomist; liberal; emigrirao u Francusku. 23 Descartes, Rene (Rene Dekart; 1596 1650) francuski filozof, matematiar i prirodnjak. 345 346 Destutt de Tracy, Antoine-Louis-Claude, comte de (Antoan-Luj-Klod grof Destit de Trasi; 1754- 1836) francuski vulgarni ekonomist i filozof senzualist; pristalica ustavne monarhije. 81 146 151 292 294 573 Diderot, Denis (Deni Didro; 1713 1784) francuski filozof, predstavnik mehanicistikog materijalizma, ateist; jedan od ideologa francuske buroaske revolucije. 126 Dietzgen, Joseph (Jozef Dicgen; 18281888) radnik (tavilac); samouki filozof; socijaldemokrata; na svoj nain je otkrio dijalektiki materijalizam (Lenjin); 1872. delegat na Hakom kongresu Meunarodnog udruenja radnika. 22 Diodor Sicilijanac (oko 80 - 29. pre n. e.) grki istoriar. 134 211 304 327 451 Doubleday, Thomas (Tomas Dabldej; 1790- 1870) - engleski publicist i ekonomist; buroaski radikal; Malthusov protivnik. 667
Corbon, Claude-Anthime (Klod-Antim Korbon; 1808 - 1891) francuski radnik, kasnije politiar, graanski republikanac; 1848 - 1849. poslanik u Ustavotvornoj skuptini; posle pada Drugog Carstva predsednik optine jednog parikog arondismana; poslanik Narodne skuptine 1871. 431 * Courcelle-Seneuil, Jean-Gustave (Zan Gistav Kursel-Senej; 1813 - 1892) francuski ekonomist, trgovac. 209 Cromwell, Oliver (Oliver Kromvel; 1599 - 1658) voa buroazije i dela plemstva koje je preraslo u buroaziju u periodu engleske buroaske revolucije u 17. veku; od 1653. do 1658. lord-protektor Engleske, kotske i Irske. 636 638 660 Culpeper, Sir Thomas (ser Tomas Kalpeper; 1578 - 1662) engleski ekonomist, merkantilist. 670 Custodi, Pietro (Pijetro Kustodi; 1771 1842) italijanski dravnik, istoriar i ekonomist; izdava najvanijih dela italijanskih ekonomista. 50 76 89 91 143 147 325 572 Cuvier, Georges-Leopold- Chretien-Frederic-Dagobert, baron de (2or-Leopold - Kretijen - Frederik - Dagober, baron de Kivije; 1769- 1832) francuski prirodnjak, zoolog i paleontolog, podigao je uporednu anatomiju na nivo nauke; poznat je po svojoj nenaunoj teoriji kataklizama (katastrofa). 452 Daire, Louis-Fran (ois-Eug ene (LujFransoa-Een Der;' 1798- 1847) francuski knjievnik i ekonomist; izdavao je dela iz oblasti politike ekonomije, 44 91 105 132 147 282 Dante Alighieri (Dante Aligijeri; 1265 1321) najvei italijanski pesnik; u svom glavnom delu Boanstvena komedija dao je sliku sveta i oveka srednjeg veka. 18 101 221 Darwin, Charles Robert (arls Robert Darvin; 1809- 1882) veliki engleski prirodnjak, osniva evolucione biologije. 305 330 Daumer, Georg Friedrich (Georg Fridrih Daumer; 1800- 1875) autor nekolikih dela iz istorije religije. 258 De Corn, Salomon (Salomon De Ku;
Registar imena 815

Dryden, John (Don Drajden; 1631 1700) engleski pesnik, predstavnik klasicizma. 217 Ducpetiaux, Edouard (Eduar Dikpesio; 1804-1868) belgijski publicist i statistiar; buroaski filantrop; generalni inspektor zatvora i dobrotvornih zavoda. 593 594 595 Dufferin and Ava, Frederick Temple Hamilton- Temple-Blackwood, Marquess of (Frederik Tempi HamiltonTempl-Blekvud, markiz od Daferina i Ave; 1826 - 1902) britanski dravnik i diplomata; liberal; bio je lan Gladstone-ove vlade (1868-1872); veleposednik u Irskoj. 627 628 Duffy, Charles Gavan (Carls Gavn Dafi; 1816- 1903) irski politiar i publicist; jedan od voa organizacije Mlada Irska i osniva Lige za zatitu prava zakupaca; lan Parlamenta; 1855. emigrirao je u Australiju, gde je vrio niz dravnih funkcija. 682 Dunning, Thomas Joseph (Tomas Dozef Daning; 1799 - 1873) funkcioner engleskog sindikalnog pokreta, publicist. 484 487 670 Dupont, Pierre (Pjer Dipon; 1821 1870) francuski pesnik, ije su pesme bile vrlo omiljene kod radnika. 613 Dupont de Nemours, Pierre-Samuel (Pjer-Samijel Dipon de Nemur; 1739- 1817) francuski politiar i ekonomist; fiziokrat, Quesnayev uenik. 105 Eden, Sir Frederic Morton (ser Frederik Morton Idn; 1766 - 1809) engleski ekonomist, uenik Adama Smith-a. 218 530 544 545 596 638 640 642 668 670 Edward III (Edvard III; 1312- 1377) engleski kralj (1327 - 1377). 244 651 Edward VI (Edvard VI; 1537- 1553) engleski kralj (1547 - 1553). 649 Elisabeth I (Elizabeta I; 1533- 1603) engleska kraljica (1558 - 1603). 244 637 649 652 653 Emery, Charles Edward (arls Edvard Emeri; rod. 1838) ameriki pronalaza. 340 Engels, Friedrich (Fridrih Engels; 1820- 1895). 30 31-34 77 141 152 215 219 227 240 262 271 354 374 376 394 534 562 579 Ensor, George (Dord Insor; 1769 1843) engleski publicist; Malthusov protivnik. 644 Epikur (oko 341. do oko 270. pre n. e.) grki filozof materijalist, ateist. 80 Eschtoege, Wilhelm Ludwig von (Vilhelm Ludvig fon Evege; 1777 1855) geolog i rudarski i topioniki inenjer. 48 Everet (Everet) engleski pronalaza iz 18. veka. 379 Fahrenheit, Gabriel Daniel (Gabrijel Danijel Farenhajt; 1686 - 1736) nemaki fiziar, usavrio je termometar. 224 233 267 Fairbaim, Sir William (ser Viljem Ferben; 1789 - 1874) engleski fabrikant, inenjer i pronalaza. 386 Farre, John Richard (Don Riard Fere; 1774-1862) engleski lekar. 251 Faucher, Julius (Julius Fauher; 1820 - 1878) nemaki publicist; vulgarni ekonomist, pristalica slobodne trgovine; mladohegelovac; poetkom pedesetih godina propovedao je buroasko-individualistike i anarhistike poglede; od 1850. do 1861. iveo je u Engleskoj kao emigrant; kasnije naprednjak. 215 413 Faulhaber, Johann (Johan Faulhaber; 1580 - 1635) matematiar i inenjer. 334 Fawcett, Henry (Henri Fosit; 1833 1884) engleski ekonomist, uenik Johna Stuarta Milla; vigovac. 491 539 540 578 661 Ferguson, Adam (Adam Fergesn; 1723 1816) kotski istoriar, filozof morala i sociolog; pristalica Hume-a i Adama Smith-a. 116 316 322- 323 Ferrand, William Bushfield (Viljem BuSfild Feran), engleski veleposednik, torijevac. 239 369 506 Ferrier, Franfois-Louis-Auguste (Fransoa-Luj-Ogist Ferije; 1777 - 1861) francuski nii carinski inspektor, ekonomist, protekcionist. 65
Fichte, Johann Gottlieb (Johan Gotlib Fihte; 1762- 1814) jedan od glavnih predstavnika nemake klasine filozofije, subjektivni idealist; sin jednog zanatlije; oduevljeni pristalica francuske revolucije; 1811/12. rektor Berlinskog univerziteta; svojim Reden an die deutsche Nation (Govorima nemakoj naciji) doprineo je izgraivanju u osnovi napredne buroaske nacionalne svesti u Nemakoj. 58 Fielden, John (Don Filden; 17841849) engleski industrijalac; filantrop ; pristalica fabrikog zakonodavstva. 357 365 668 Fleetwood, William (Viljem Flitvud; 1656 - 1723) engleski biskup; pisao je o istoriji cena u Engleskoj. 244 Fletcher, Andrew (Endrju Fleer; 1655 - 1716) kotski politiar i zemljoposednik; lan kotskog parlamenta; zalagao se za nezavisnost kotske. 638 Fonteret, Antoine-Louis (Antoan-Luj Fontere) francuski lekar; u drugoj polovini 19. veka napisao je niz radova o socijalnoj higijeni. 323 Forbes (Forbs) engleski pronalaza. 347 Forbonnais, Franfois - Veron - Duverger de (Fransoa-Veron-Divere de Forbone; 1722- 1800) francuski finansijer i ekonomist, merkantilist, pristalica zatitnih carina i kvantitativne teorije o novcu, protivnik fiziokrata. 91 Forster, Nathaniel (Netanijel Forster; oko 1726- 1790) engleski svetenik; napisao je nekoliko radova iz oblasti ekonomije; zastupao je interese radnika. 246 379 451 640 641 Forster, William Edward (Viljem Edvard Forster; 1818 - 1886) engleski fabrikant i politiar; liberal; lan Parlamenta. 586 587 Fortescue, Sir John (ser Don Fortiskju; oko 1394-oko 1476) engleski pravnik; autor nekolikih radova o dravnom ureenju Engleske. 634 Fourier, Franfois-Marie-Charles (Fransoa-Mari-arl Furije; 1772- 1837) francuski socijalist utopist. 261 340 378 526 614 615 Franklin, Benjamin (Bendamin Franklin; 1706- 1790) severnoameriki dravnik, prirodnjak i ekonomist;
jedan od autora i potpisnika deklaracije o nezavisnosti Sjedinjenih Amerikih Drava; najpoznatiji predstavnik prosvetiteljstva u Americi. Jedan od prvih ekonomista koji je posle Pettyja prozreo prirodu vrednosti (Marx). 57 152 165 293 544 545 Freytag, Gustav (Gustav Frajtag; 1816 - 1895) pisac i novinar. 653 Friedrich II der Grosse (Fridrih II Veliki; 1712- 1786) pruski kralj (1740- 1786). 646 658 Fullarton, John (Don Fularton; 1780 1849) engleski ekonomist, autor radova o opticaju novca i kreditu; protivnik kvantitativne teorije o novcu. 121 132 135 Fulton, Robert (Robert Fulton; 1765 1815) ameriki inenjer i pronalaza, konstruisao je prvi parobrod. 432 Galiani, Ferdinando (Ferdinando Galijani; 1728- 1787) italijanski ekonomist, merkantilist, protivnik fiziokrata; zastupao je miljenje da se vrednost robe meri njenom korisnou i istovremeno dao niz tanih zapaanja o sutini robe i novca. 76 89 90 98 143 147 283 569 Ganilh, Charles (ari Ganil; 1758 1836) francuski politiar i ekonomist, epigon merkantilizma. 65 82 92 160 165 396 Garnier, Germain, (ermen Garnije; 1754- 1821) francuski ekonomist i politiar; monarhist; epigon fiziokratske kole; prevodilac i komentator Adama Smith-a. 323 486 Gaskell, Peter (Piter Gaskel) lekar u Manesteru, buroaski publicist, liberal. 386 393 Genovesi, Antonio (Antonio enovezi; 1712 - 1769) italijanski filozof idealist, i ekonomist, merkantilist. 143 Geoffroy Saint-Hilaire, Etienne (Etijen Zofroa Sent-Iler; 1772 - 1844) francuski zoolog, evolucionist, jedan od pretea darvinizma. 657 658
Registar imena 817 George II (Dord II; 1683 - 1760) kralj Velike Britanije i Irske (1727 1760). 47 95 652 653 George III (Dord III; 1738- 1820) kralj Velike Britanije i Irske (17601820) , izborni knez i od 1814. kralj Hanovera. 653 Gerhardt, Charles-Frederic (arl-Frederik erar; 1816- 1856) francuski hemiar. 278 Gillott, Joseph (Dozef Dilet; 1799 1873) fabrikant elinih opruga u Birmingemu. 408 Gisborne, Thomas (Tomas Gisborn; 1758 - 1846) engleski teolog; autor nekolikih spisa o hrianskom moralu. 669 Gladstone, William Ewart (Viljem Juart Gledston; 1809- 1898) engleski politiar i dravnik, torijevac, zatim pilit (pristalica Roberta Peela); u drugoj polovini 19. veka voa Liberalne stranke; ministar (18521855. i 1859-1866), predsednik vlade (1868 -1874, 1880- 1885, 1886. i 1892-1894). 36 37 38 39 400 576 - 578 654 Godunov, Boris Fjodorovi (oko 1551 1605) ruski car (1598- 1605). 639 Gordon, Sir John William (ser Don Viljem Gordon; 1814 - 1870) engleski oficir, vojni inenjer, kasnije general; komandant inenjerijskih trupa na Krimu (1854/55). 161 Gottsched, Johann Christoph (Johan Kristof Goted; 1700- 1766) nemaki pisac i kritiar, pristalica ranog prosvetiteljstva 18. veka u Nemakoj; borio se za istotu nemakog jezika i za to izrazitiji nacionalni karakter nemake knjievnosti. 195 Gray, John (Don Grej; kraj 18. veka) engleski pisac, autor nekolikih radova iz oblasti politike i ekonomije. 149 Gray, John (Don Grej; 1798 - 1850) engleski socijalist utopist, ekonomist, uenik Roberta Owena, predstavnik teorije radnog novca. 71 Greenhow, Edward Headlam (Edvard Hedlem Grinhau; 1814- 1888) engleski lekar i strunjak za socijalnu higijenu. 219 220 264 369 Greg, Robert Hyde (Robert Hajd Greg; 1795 - 1875) industrijalac; liberal; predsednik Zanatlijske komore u Manesteru. 262
S3 Marx - Engels (21)
Gregoir, H. (H. Gregoar) sekretar Udruenja tamparskih radnika u Briselu. 489 Grey, Sir George (ser Dord Grej; 1799- 1882) britanski dravnik; vigovac; ministar unutranjih poslova (1846- 1852, 1855- 1858, 1861 1866) , ministar za kolonije (18541855) . 259 588 Grove, Sir William Robert (ser Viljem Robert Grouv; 1811 - 1896) engleski fiziar i pravnik. 463 Giilich, Gustav von (Gustav fon Gilih; 1791 - 1847) nemaki buroaski ekonomist, trgovac; pronalaza; bavio se zemljoradnjom i istorijom privrede; zastupao je jedno sitnoburoasko uenje o zatitnim carinama u Nemakoj po kome je trebalo tititi runi rad od mainskog. 20 665 Guthrie, George James (Dord Dejms Gatri; 1785 - 1856) londonski hirurg. 251
Hall, Christopher Newman (Kristefer Njumen Hol; 1816- 1902) engleski svetenik, jedan od predstavnika vieg klera. 229 Haller, Carl Ludwig von (Karl Ludvig fon Haler; 1768 - 1854) vajcarski pravnik i istoriar; apologet sistema ropstva i apsolutizma. 345 Hamilton, Sir William (ser Viljem Hamilton; 1788 - 1856) kotski filozof, izdao je dela Dugalda Stewarta. 288 429 Hamm, Wilhelm von (Vilhelm fon Ham; 1820- 1880) agronom, napisao je nekoliko radova o poljoprivredi. 444 Hanssen, Georg (Georg Hansen: 1809 1894) ekonomist, napisao je nekoliko radova o zemljoradnji i agrarnim odnosima" u Nemakoj. 213 Harris, James (Dejms Haris; 17091780) engleski filolog, filozof i dravnik, lan Parlamenta. 325 Harris (Haris) vidi Malmesbury, James Harris

Harrison, William (Viljem Harison; 1534 - 1593) engleski svetenik, autor nekolikih dela koja su vaan izvor za izuavanje istorije Engleske u 16. veku. 634 656 Hassall, Arthur Hill (Artur Hil Hesl; 1817 - 1894) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o socijalnoj higijeni. 158 222 Hastings, Warren (Vorin Hejstings; 1732- 1818) engleski politiar; prvi generalni guverner Britanske Indije (1774 - 1785), istovremeno u slubi Istonoindijske kompanije; sprovodio je surovu kolonijalnu politiku. Godine 1788. izveden je pred sud zbog zloupotrebe slubenog poloaja, ali je osloboen i Kompanija ga je obetetila. 664 Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (Georg Vilhelm Fridrih Hegel; 1770 - 1831) najznaajniji predstavnik nemake klasine filozofije (objektivni idealist) koja je u njegovom sistemu dostigla vrhunac i u kome je prvi put to je njegova velika zasluga itav prirodni, istorijski i duhovni svet predstavljen kao proces, tj. koji je shvaen kao svet koji se stalno kree, menja, preobraava i razvija, i u kom je sistemu uinjen pokuaj da se dokae unutranja povezanost u tom kretanju i razvoju (Engels). 25 51 91 155 164 235 278 324 519 526 Heine, Heinrich (Hajnrih Hajne; 1797 1856) veliki pisac i vatreni rodoljub, neprijatelj apsolutizma i feudalno-klerikalne reakcije, pretea nemake demokratske knjievnosti; intimni prijatelj porodice Marx. 538 Henri III (Anri III; 1551 - 1589) francuski kralj (1574- 1589). 124 Henry VII (Henri VII; 1457- 1509) engleski kralj (1485 - 1509). 244 635 636 648 Henry VIII (Henri VIII; 1491 - 1547) engleski kralj (1509- 1547). 635 648 650 Helvitius, Claude-Adrien (Klod-Adrijen Helvecijus; 1715-1771) francuski filozof, predstavnik mehanicistikog materijalizma, ateist; jedan od ideologa francuske revolucionarne buroazije. 538. Heraklit iz Efesa (oko 540 - 480. pre n. e.) grki filozof, jedan od osnivaa dijalektike. 102 Herod (Veliki) (oko 62. do 4. pre n. e.) palestinski kralj (37 - 4. pre n. e.); po Mateju (2. glava, 16. stih) naredio da se u Vitlejemu pobiju sva deca mlaa od tri godine. 357 Herrpischwand, Jean (an Herenvand; 1728 - 1812) vajcarski ekonomist. 115 Hobbes, Thomas (Tomas Hobs; 1588 1679) engleski filozof, predstavnik mehanicistikog materijalizma; pobornik apsolutizma. 157 -346 Hobhouse, John Cam, Baron Broughton de Gyfford (Don Kem, baron Broton Giford Hobhauz; 1786 1869) engleski politiar, vigovac. Njegovim zauzimanjem donet je Zakon o fabrikama 1831. 260 Hodgskin, Thomas (Tomas Hodskin; 1787 - 1869) engleski ekonomist i publicist; zastupao je proletersko stanovite u odnosu na klasinu buroasku ekonomiju i, mada ostajui u okvirima Ricardove teorije, branio interese proletarijata i kritikovao kapitalizam sa stanovita utopijskog socijalizma. 304 315 317 472 506 662 Holinshed, Raphael (Refeil Holined; umro oko 1580) engleski istoriar, napisao je jednu hroniku Engleske, kotske i Irske. 634 650 Homer legendarni epski pesnik stare Grke, kome se pripisuje autorstvo epova Ilijada i Odiseja. 66 Hopkins, Thomas (Tomas Hopkins; poetak 19. veka) engleski ekonomist. 206 Horne, George (Dord Horn; 1730 1792) biskup iz Norida; napisao je vei broj pamfleta protiv Newtona, Hume-a, Adama Smith-a i drugih. 546 Horner, Francis (Frensis Homer; 1778 1817) engleski ekonomist i politiar; lan Parlamenta; vigovac; pristalica Ricardove teorije o novcu. 669 Horner, Leonard (Lionard Horner; 1785 - 1864) engleski geolog, dravni fabriki inspektor (1833 1856) . Kao nepotkupljiv branilac
Registar imena 819 interesa radnika, stekao je besmrtne zasluge za englesku radniku klasu (Marx). 201 216 250 253 256 259 260 265 355 366 367 378 485 Houghton, John (Don Hotn; umro 1705) engleski trgovac; napisao je nekoliko spisa o trgovini, industriji i poljoprivredi. 379 Howard de Walden, Charles Augustus Ellis, Baron (Carls Ogastes Elis baron Hauard de Valden; 17991868) britanski diplomata. 249 Howell (Hauel) engleski fabriki inspektor. 204 216 260 261 Howitt, William (Viljem Hauit; 1792 1879) engleski pisac. 663 Hume, David (Dejvid Hjum; 1711 1776) engleski filozof, istoriar i ekonomist, subjektivni idealist, agnostiar. 117 452 488 545 546 Hunter, Henry Julian (Henri Duljen Hanter) engleski lekar. 353 582-584 586 589 590 600 603-608 612 636 Hutton, Charles (Carls Hatn; 1737 1823) engleski matematiar. 329 Huxley, Thomas Henry (Tomas Henri Haksli; 1825 - 1895) engleski prirodnjak, bliski Darwinov saradnik i propagator njegovog uenja; u filozofiji nedosledni materijalist. 427 Izokrat (436 - 338. pre n. e.) grki pisac, politiar i retoriar; razvio je vane ideje teorije o podeli rada. 327 Jacob, William (Viljem Dejkob; oko 1762- 1851) engleski trgovac, svetski putnik i pisac; autor niza ekonomskih spisa o poljoprivredi i sutini novca i jedne istorije o dobijanju i primeni plemenitih metala. 48 197 James I (Dejms I; 1566- 1625) kralj Velike Britanije i Irske. 637 650 652 Jean II (an II; 1319- 1364) francuski kralj (1350- 1364). 652 Jeronim, Sofronije Euzebije (oko 340 420) teolog, poreklom Dalmatinac; preveo je Bibliju na latinski jezik. Jones, Richard (Riard Dons; 17901855) engleski ekonomist; u njegovim spisima ogleda se dekadencija klasine buroaske politike ekonomije u Engleskoj, ali je on ipak
52
nadmaio Ricarda u nekim pitanjima politike ekonomije. 36 278 288 295 299 501 518 527 559 Juarez, Benito Pablo (Benito Pablo Huares; 1806- 1872) meksiki dravnik; borac za nacionalnu nezavisnost zemlje; za vreme graanskog rata (1858 - 1860) i intervencije u Meksiku (1861 - 1867) voa liberala; predsednik Republike Meksika (1858 - 1872). 155 Karl V (1500 - 1558) car Svetog Rimskog Carstva Nemakog Naroda (1519- 1556) i kralj paniie pod imenom Karl I (1516-1556). 650 Karl VI (1685 - 1740) car Svetog Rimskog Carstva Nemakog Naroda (1711 - 1740). 380 Karl X (1622- 1660) vedski kralj (1654- 1660). 639/640 Karl XI (1655 - 1697) vedski kralj (1660- 1697). 640 Karlo Veliki (oko 742-814) od 768. kralj Francuske i rimski car (800 814). 642 Kars of Kars, Williams vidi Williams, Sir William Fenwick Katarina II (1729 - 1796) ruska carica (1762- 1796). 604 Kaufman, Ilarion Ignjatjevi (1848 1916) ruski ekonomist, profesor Petrogradskog univerziteta; autor spisa o opticaju novca i o kreditu. 23 Kennet, White (Vajt Kenit; 16601728) engleski biskup i istoriar. 636 Kent, Nathaniel (Netanijel Kent; 17371810) engleski agronom, autor nekolikih radova o poljoprivredi. 641 Kincaid, Sir John (ser Don Kinkejd ; 1787 - 1862) engleski inovnik; od 1850. inspektor zatvora i fabrika u kotskoj. 355 Kirchmann, Julius Hermann (Julijus Herman Kirhman; 1802 - 1884) pravnik, publicist i filozof; odluni liberal; 1848. poslanik u pruskoj narodnoj skuptini (levi centar) i 1849. u drugom domu; kasnije naprednjak. 467
100

Kiseljev, Pavel Dmitrijevi, grof (1788 1872) ruski dravnik i diplomata; general; od 1829. do 1834. guverner Moldavije i Vlake; od 1835. stalni lan svih tajnih komiteta za seljako pitanje; od 1837. ministar dravnih dobara; pristalica umerene reforme. 213 Kopp, Hermann Franz Moritz (Herman Franc Moric Kop; 1817 1892) hemiar, pisao je radove iz istorije hernije. 278 Krupp, Alfred (Alfred Krup; 1812 1887) krupni industrijalac; vlasnik fabrike livenog elika i topova iz koje su se liferovali topovi i drugo oruje u mnoge evropske zemlje. 346 Ksenofon (oko 430. do oko 354. pre n. e.) grki istoriar i filozof; ideolog robovlasnitva; branio je naela naturalne privrede. 327 Kugelmann, Ludwig (Ludvig Kugelman; 1830- 1902) lekar u Hanovera; uestvovao u revoluciji 1848/49; aktivan lan Meunarodnog udruenja radnika, 1867. delegat na Lozanskom i 1872. na Hakom kongresu Meunarodnog udruenja radnika; prijatelj Marxa i Engelsa; zauzimao se za irenje i prouavanje Kapitala. 19 Kusa ( Cuza), Alexander Johann (Aleksandar Johan Kuza; 1820- 1873) rumunski knez (1859- 1866). 155 od osnivaa i lidera Nacionalnoliberalne partije, koja je pomagala Bismarckovu reakcionarnu politiku. 37 Lassalle, Ferdinand (Ferdinand Lasal; 1825 - 1864) nemaki sitnoburoaski publicist, advokat; protivnik marksistike teorije i prakse, naroito klasne borbe, socijalistike revolucije i diktature proletarijata; imao je znaajan udeo u stvaranju Opteg nemakog radnikog saveza 1863. Lassalle-ova ideologija i njen cilj odvlaili su radniku klasu od njenog glavnog zadatka politike borbe; saraivao je sa Bismarckom i pomagao njegovu politiku ujedinjenja Nemake odozgo. 13 102 Lauderdale, James Maitland, Earl of (Dejms Mejtlend eri od Loderdejla; 1759- 1839) engleski politiar i ekonomist, protivnik Adama Smith-a. 311 Laurent, Auguste (Ogist Loran; 1807 1853) francuski hemiar. 278 Lavergne, Louis-Gabriel-Leonce Guilhaud de (Luj-Gabrijel-Leons Gilo de Lavemj; 1809- 1880) francuski ekonomist i politiar; monarhist; autor mnogih radova o ekonomiji poljoprivrede. 444 467 629 Law, John of Lauriston (Don Lo od Loristona; 1671 - 1729) engleski buroaski ekonomist i finansijer, generalni kontrolor finansija u Francuskoj (1719/1720); poznat po svojim pekulacijama u vezi sa tampanjem papirnog novca, to se 1720. godine zavrilo skandalom. 90 91 545 Le Chapelier, Isaac-Rene-Guy (IzakRene-Gij le apelije; 1754- 1794) francuski reakcionarni politiar; inspirator prvog zakona protiv radnikog udruivanja koji je Skuptina donela 14. juna 1791; zbog zaverenike delatnosti pogubljen je za vreme jakobinske diktature. 655 Lemontey, Pierre-Edouard (Pjer-Eduar Lemonte; 1762- 1826) francuski is-
Laborde, Alexandre-Louis-Joseph, marquis de (Aleksandar-Luj-ozef markiz Labord; 1774- 1842) francuski arheolog, liberalni politiar; ekonomist. 468 Lachatre (La Chatre), Maurice (Moris Laatr; 1814 - 1900) napredni francuski novinar; borac Parike komune 1871; izdao je prvi tom Kapitala na francuskom jeziku. 26 31 Laing, Samuel (Semjuel Leing; 18101897) engleski politiar i publicist; lan Parlamenta; liberal; zauzimao j e razne visoke poloaje u engleskim udruenjima elezniara. 180 569 582 597. Lancellotti, Secondo (Sekondo LaneloCi; 1575- 1643) italijanski svetenik, arheolog i istoriar. 379 Lasker, Eduard (Eduard Lasker; 1829 1884) politiar; lan Rajhstaga; jedan
toriar, ekonomist i politiar; 1791/ 92. lan Zakonodavne skuptine (njenog desnog krila); pobegao je iz Francuske kada su jakobinci doli na vlast. 323 Lessing, Gotthold Ephraim (Gothold Efraim Lesing; 1729- 1781) knjievni kritiar i kritiar umetnosti, pesnik i prosvetitelj, osniva realistike estetike i klasine nemake nacionalne knjievnosti, protivnik apsolutizma. 25 Letheby, Henry (Henri Letebi; 1816 1876) engleski lekar i hemiar. 228 Le Trosne, Guillaume-Frangois (GiiomFransoa Le Tron; 1728 - 1780) francuski ekonomist, fiziokrat. 44 47 91 99 107 111 113 136 146-149 151 190 Levi, Leone (Lijen Livaj; 1821 - 1888) engleski ekonomist, statistiar i pravnik. 647 Lichnowski, Felix Maria, Fiirst von (Feliks Marija knez Lihnovski; 1814 1848) leski veleposednik. reakcionarni pruski oficir; 1848. lan Frankfurtske narodne skuptine (njenog desnog krila); ubijen za vreme septembarskog ustanka u Frankfurtu. 522 Licinije (Gaj Licinije Stolon) (oko 350, pre n. e.) rimski dravnik; kao narodni tribun, zajedno sa Sekstinsom davao zakone u interesu plebejaca. 642 Liebig, Dr. Justus, Freiherr von (Dr Justus baron Libig; 1803 - 1873) nemaki hemiar, koji je krio put teorijskoj naroito organskoj i analitikoj herniji; jedan od osnivaa poljoprivredne hernije. 214 294 342 446 505 Likurg legendarni spartanski zakonodavac; prema predanju, iveo je u 9. stoleu pre n. e. 376 Linguet, Simon-Nikolas-Henri (SimonNikola-Anri Lenge; 1736- 1794) francuski advokat, publicist, istoriar i ekonomist; protivnik fiziokrata; podvrgao je kritikoj analizi graanske slobode i kapitalistike svojinske odnose. 209 258 299 544 651 Locke, John (Don Lok; 1632- 1704) engleski filozof, senzualist; buroaski ekonomist. 43 90 99 118 140 346 545 Louis Bonaparte (Luj Bonaparta) vidi Napoleon III
Louis-Philippe, due dOrleans (LujFilip, vojvoda od Orleana; 1773 1850) kralj Francuske (1830 - 1848); u februaru 1848. abdicirao i preao u Englesku. 250 Louis XIV (Luj XIV; 1638 - 1715) francuski kralj (1643- 1715). 132 Louis XVI (Luj XVI; 1754- 1793) francuski kralj (1774- 1792); 1792. zbaen s prestola, a 1793. pogubljen. 650 Lukijan (oko 120. do oko 180. n. e.) satirini pisac stare Grke. 546 Lukrecije (Tit Lukrecije Kar, oko 99. do oko 55. pre n. e.) rimski filozof i pesnik; materijalist, ateist; glavno njegovo delo je O prirodi stvari. 194 Luther, Martin (Martin Luter; 1483 1546) osniva protestantizma u Nemakoj; sin rudara. Njegovo celokupno literarno delo, naroito prevod Biblije, imalo je znatan uticaj na razvoj jedinstvenog nemakog knjievnog jezika. U seljakom ratu od 1524/25. Luther se odluno okrenuo protiv revolucionarnog pokreta seljaka i priao graanskoj, plemikoj i kneevskoj strani (Engels). Kao najstariji nemaki nacionalni ekonomist (Marx), zastupao je naturalnu privredu i prostu robnu proizvodnju i borio se protiv zelenakog i trgovakog kapitala; njegova progresivna graanska uenja o radu i pozivu predstavljala su vane ideoloke pretpostavke za kasnije stvaranje klasine buroaske teorije o vrednosti rada. 127 175 279 523 664 Macaulay, Thomas Babington (Tomas Babington Makolej ; 1800 - 1859) engleski buroaski istoriar i politiar; vigovac; lan Parlamenta; kao lan Saveta generalnog guvernera Indije (1833 - 1838) radio je na nacrtu krivinog zakona Indije, koji je 1860. bio potvren kao zakon. 245 246 249 633 638
Registar imena 821

MacCulloch, John Ramsay (Don Ramzej Mekelek; 1789- 1864) kotski graanski ekonomist, apologet kapitalistikog sistema; vulgarizator Ricardovog uenja. 135 140 143 175 246 288 362 388 391 392 458 537 538 641 MacGregor, John (Don Mekgregor; 1797 - 1857) engleski statistiar i istoriar; pristalica slobodne trgovine; lan Parlamenta; osniva i jedan od direktora Britanske kraljevske banke. 246 Maclaren, James (Dejms Maklaren) engleski buroaski ekonomist 19. veka; bavio se istorijom opticaja novca. 96 Macleod, Henry Dunning (Henri Daning Maklaud; 1821 - 1902) engleski vulgarni ekonomist; naroito se bavio teorijom kredita. 65 143 Malmesbury, James Harris, Earl of (Dejms Haris eri od Malmsberija; 1746- 1820) engleski diplomata i dravnik; vigovac; ambasador u Petrogradu (1777 - 1782). 325 Malthus, Thomas Robert (Tomas Robert Maltus; 1766- 1834) engleski svetenik i ekonomist; ideolog poburoazirane posednike aristokratije, apologet kapitalizma; izgradio je reakcionarnu teoriju prenaseljenosti, koja je trebalo da opravda bedu radnog sveta. 151 192 282 314 446 464 490 501 505 511 518 519 525 526 527 535 538 544 545 561 572 622 626. Mandeville, Bernard de (Bernar de Mandevil; 1670- 1733) engleski lekar, satiriar i ekonomist. 316 543 544 545 Martineau, Harriet (Harijet Martino; 1802- 1876) engleska knjievnica; propagirala maltuzijanizam. 562 Marx, Karl (Karl Marks; 1818 - 1883). 23 24 28 31-37 104 278 455 467 556 Marx-Aveling, Eleonora (Eleonora Marks-Eveling; 1855 - 1898) najmlaa kerka Karla Marxa; osamdesetih i devedesetih godina ivo se angaovala u engleskom i meunarodnom radnikom pokretu; 1884. udala se za Edwarda Avelinga. 31 35 38 39 Massie, Joseph (Dozef Masi; umro 1784) engleski ekonomist, jedan od predstavnika klasine buroaske politike ekonomije. 452 Maudslay, Henry (Henri Modsli; 1771 - 1831) engleski fabrikant, inenjer i pronalaza. 341 Maurer, Georg Ludwig, Ritter von (Georg Ludvig vitez od Maurera; 1790- 1872) istoriar, izuavao je drutvene odnose u starom i srednjem veku u Nemakoj. 74 212 Maximilian von Habsburg (Maksimilijan Habsburki; 1832- 1867) austrijski nadvojvoda; generalni guverner austrijskih poseda u Italiji (1857 - 1859); u vreme engleskopansko-francuske intervencije u Meksiku bio je proglaen (1864) za cara marionetskog Meksikog Carstva; 1867. streljali su ga meksiki rodoljubi. 155 Mayer, Sigmund (Zigmund Majer) beki fabrikant. 19 Meitzen, August (August Majcen; 1822 - 1910) statistiar i istoriar privrede; napisao je nekoliko radova o agrarnim odnosima u Nemakoj i ostalim evropskim zemljama. 213 Mendelssohn, Moses (Mozes Mendelson; 1729- 1786) nemaki reakcionarni filozof. 25 Menenije Agripa (umro 493. pre n. e.) rimski patricij. 321 Mercier de La Riviere, Paul-Pierre (Pol-Pjer Mersije de La Rivijer; 1720- 1793) francuski ekonomist, fiziokrat koji nasluuje da viak vrednosti bar u manufakturi. .. ima nekakve veze sa samim manufakturnim radnicima (Marx). 105 106 123 138 140 146 149 174 Merivale, Herman (Hermen Merivejl; 1806- 1874) engleski ekonomist i dravnik; liberal; zamenik ministra za kolonije (1848 - 1859), zamenik ministra za pitanja Indije (18591874) ; pisao o naelima kolonizacije. 561 679 Meyer, Rudolph Hermann (Rudolf Heran Majer; 1839 - 1899) ekonommist i publicist; Bismarckov protivnik; Rodbertusov biograf. 214 467
Mill, James (Dejms Mil; 1773 - 1836) engleski buroaski ekonomist i filozof; vulgarizovao je Ricardovo uenje. 109 117 143 170 180 315 388 446 500 503 505 Mili, John Stuart (Don Stjuart Mil; 1806 - 1873) engleski ekonomist i filozof pozitivist; pristalica slobodne trgovine; epigon klasine buroaske politike ekonomije; vulgarizovao je Ricardovo uenje i propovedao harmoniju izmeu interesa buroazije i radnike klase. Smatrao je da se Protivrenosti kapitalizma mogu reiti reformom odnosa raspodele. Sin Jamesa Milla. 21 22 118 126 329 388 446 454 455 520 526 529 539 661 Mirabeau, Honore-Gabriel-Victor Riqueti, comte de (Onor-Gabrijel-Viktor Riketi grof Mirabo; 1749-1791) politiar francuske revolucije, borio ,se za interese krupne buroazije i plemstva koje je prelo u buroaziju. 422 633 646 647 659 667 Mirabeau, Victor Riqueti, marquis de (Viktor Riketi markiz Mirabo, 1715 1769) francuski ekonomist, fiziokrat; otac Gabrijela-Victora Mirabeau-a. 545 675 Molesworth, Sir Villiam (ser Viljem Milsvort; 1810- 1855) britanski dravnik; liberal; lan Parlamenta; glavni komesar za javne radove (1853- 1855) i ministar za kolonije (1855). 157 Molinari, Gustave de (Gistav de Molinari; 1819-1912) belgijski ekonomist, pristalica slobodne trgovine. 147 374 527 679. Mommsen, Theodor (Teodor Momzen; 1817 - 1903) nemaki istoriar, bavio se izuavanjem starog veka. 155 157 Montalembert, Charles Forbes de Tryon, comte de (ari Forb de Trion grof Montalamber; 1810- 1870) francu^Jd politiar i publicist; za vreme Druge Republike poslanik u ustavotvornom i zakonodavnom telu Narodne skuptine, voa katolike partije; potpomogao je dravni udar Louis-a Bonaparte. 415 Monteil Amans-Alexis (Afnan-Aleksis Montej; 1769 - 1850) francuski buroaski istoriar. 667 Montesquieu, Charles de Secondat, baron de La Brede et de (ari de Se-
konda, baron od Brede i od Monteskijea; 1689 - 1755) istaknuti francuski sociolog, ekonomist i pisac, predstavnik prosvetiteljstva 18. veka; teoretiar ustavne monarhije i sistema podele vlasti; zastupao kvantitativnu teoriju novca. 91 117 544 Moore, Samuel (Semjuel Mur; 1830 1912) engleski pravnik; lan Prve internacionale (Meunarodnog udruenja radnika); preveo je na engleski Manifest Komunistike partije i prvi tom Kapitala; Marxov i Engelsov prijatelj. 31 More (Morus), Sir Thomas (ser Tomas Mor; 1478 - 1535) engleski politiar; lord-kancelar; humanistiki pisac, predstavnik utopijskog komunizma. 545 634 635 649 650 Morton, John Chalmers (Don almers Morton; 1821 - 1888) engleski agronom; autor veeg broja spisa o poljoprivredi, urednik lista Agricultural Gazette (1844- 1888). 333 487 Miiller, Adam Heinrich, Ritter von Nitterdorf (Adam Hajnrih Miler vitez od Niterdorfa; 1779- 1829) publicist i ekonomist; predstavnik takozvane romantike kole u politikoj ekonomiji, koia je odgovarala interesima feudalne aristokratije; protivnik uenja Adama Smith-a. 118 Mun, John (Don Man) sin Thomasa Muna i izdava njegovih dela. 451 Mun, Thomas (Tomas Man; 1571 1641) engleski trgovac i ekonomist, merkantilist; od 1615. jedan od direktora Istonoindijske kompanije. 451 Murphy, John Nicolas (Don Nikeles Marfi) engleski publicist. 623 Murray, Hugh (Hju Mari; 1779 - 1846) engleski geograf. 304 Napoleon III, Louis Bonaparte (Luj Napoleon III Bonaparta; 18081873) neak Napoleona I; predsednik Druge Republike (1848 - 1852); francuski car (1852- 1870). 248
Registar imena 823

Nasmyth, James (Dejms Nesmit; 1808 - 1890) engleski inenjer i pronalaza parnog ekia. 341 367 386 Newman, Francis William (Frensis Viljem Njumen; 1805-1897) engleski filolog i publicist; buroaski radikal; autor religioznih, politikih i ekonomskih spisa. 639 644 Newman, Samuel Philips (Semjuel Filips Njumen; 1797 - 1842) ameriki filozof i ekonomist. 148 188 Newmarch, William (Viljem Njumar; 1820- 1882) engleski ekonomist i statistiar, bankar; pristalica slobodne trgovine. 266 Newnham, G. L. (G. L. Njunem) engleski advokat. 531 Niebuhr, Barthold Georg (Bartold Georg Nibur; 1776- 1831) istoriar, bavio se istorijom starog veka. 211 North, Sir Dudley (ser Dadli Nort; 1641 - 1691) engleski ekonomist, jedan od prvih predstavnika buroaske klasine politike ekonomije. 99 114 115 118 126 346 545 Olmsted, Frederick Law (Frederik Lo Olmstid; 1822- 1903) ameriki poljoprivredni i vrtlarski praktiar. 179 Opdyke, George (Dord Opdajk; 1805- 1880) ameriki preduzetnik; pisac ekonomskih dela. 152 Orkney, Elizabeth Villiers, Lady (ledi Elizabet Vilcz Orkni; 1657 - 1733) ljubavnica Viljema Oranskog. 639 Ortes, Giammaria (Damarija Ortes; 1713 - 1790) venecijanski kaluder, jedan od velikih pisaca ekonomskih dela 18. veka (Marx). 545 572 Overstone, Samuel Jones Loyd, Lord, Baron (Semjuel Dons Lojd lord, od 1860. baron Overston; 1795-1883), engleski bankar; vigovac; uticao je na finansijsku politiku Roberta Peela, naroito na izradu njegovog zakona o bankama u Engleskoj; zastupnik principa novanog opticaja (currency principle). 117 135 Owen, Robert (Robert Oven; 1771 1858) engleski utopijski socijalist. 78 93 94 269 357 428 443 484 526 Pagnini, Giovanni Francesco (Dovani Franesko Panjini; 1715 - 1789) italijanski ekonomist, autor nekolikih spisa o novcu. 91 Palmerston, Henry John Temple, Lord (Henri Don Tempi lord Palmerston; 1784 - 1865) engleski dravnik, najpre torijevac, a od 1830. jedan od desnih voa vigovaca, ministar rata 1809- 1828); ministar spoljnih poslova (1830 - 1834, 1835 - 1841, 1846- 1851); ministar unutranjih poslova (1852- 1855) i predsednik vlade (1855- 1858. i 1859- 1865). 403 Papillon, Thomas (Tomas Pepilon; 1623 - 1702) engleski trgovac i politiar; lan Parlamenta; jedan od direktora Istonoindijske kompanije. 90 Parisot, Jacques- Theodore (Zak-Teodor Parizo; ro. 1783) preveo je na francuski spis Jamesa Milla Elements of political economy. 500 Parry, Charles Henry (Carls Henri Peri; 1779- 1860) engleski lekar. 530 531 597 Parry, Sir William Edward (ser Viljem Edvard Peri; 1790- 1855) engleski svetski putnik, istraiva polarnih krajeva. 94 Pecqueur, Constantin (Konstanten Peker; 1801 - 1887) francuski ekonomist i socijalist utopist. 542 671 Peel, Sir Robert (ser Robert Pil; 1750 - 1830) engleski fabrikant pamunih tkanina; lan Parlamenta; torijevac; otac predsednika vlade sera Roberta Peela. 669 Peel, Sir Robert (ser Robert Pil; 1788- 1850) britanski dravnik i diplomata, vo umerenih torijevaca koji su po njemu nazvani pilitima; ministar unutranjih poslova (1822 1827. i 1828 - 1830), predsednik vlade (1834/35. i 1841 - 1846); uz podrku liberala ukinuo zakone o itu 1846. 21 133 208 681 Perikle (oko 490-429. pre n. e.) atinski dravnik koji je grku robovlasniku demokratiju razvio do vrhunca; u njegovo vreme cvetale su kultura i nauka. 326
Peto, Sir Samuel Morton (ser Semjuel Morton Pitou; 1809- 1889) engleski preduzimao za gradnju eleznica; lan Parlamenta; liberal; kada je njegovo preduzee 1866. bankrotiralo povukao se iz javnog ivota.
210
Petty, Sir William (ser Viljem Peti; 1623 - 1687) engleski ekonomist i statistiar, osniva klasine buroaske politike ekonomije u Engleskoj. 53 57 82 91 92 99 116 117 133 136 158 245 282 311 325 381 488 545 Philippe VI de Valois (Filip VI od Valoa; 1293 - 1350) francuski kralj (1328 1350). 91 Pilat, Pontije (rod. oko 37) rimski namesnik u Judeji. 520 Pindar (oko 522. do oko 442. pre n. e.) starogrki lirski pesnik; pisao je sveane ode. 140 371 577 669 Pinto, Isaac (Isak Pinto; 1715 - 1787) holandski krupni trgovac i berzanski pekulant, autor vie ekonomskih spisa. 140 Alt, William (Viljem Pit [Mlai]1759- 1806) engleski dravnik, to; rijevac; predsednik vlade (1783 1801 i 1804- 1806); sproveo je niz reakcionarnih mera protiv radnikog pokreta. 187 653 Platon (oko 427. do 347. pre n. e.) starogrki filozof idealista; ideolog robovlasnike aristokratije. 325 326 Pontije vidi Pilat, Pontije Postlethwayt, Malachy (Meleki Posltvejt; 1707 - 1767) engleski ekonomist, izdao je jedan obiman leksikon o trgovini i zanatima; autor razliitih spisa o trgovini. 246 Potter, Alonzo (Alonzo Poter; 18001865) ameriki biskup; izdao je Scrope-ovo delo o politikoj ekonomiji. 526 Potter, Edmund (Edmund Poter) engleski fabrikant i politiar; pristalica slobodne trgovine; poetkom ezdesetih godina lan Trgovake komore u Manesteru; lan Parlamenta. 266 506-508 Price, Richard (Riard Prajs; 1723179l) engleski radikalni publicist, ekonomist i filozof-moralist. 246 596 Protagora iz Abdere (oko 480. do oko 411. pre n. e.) grki filozof sofist. 223
Proudhon, Pierre-Joseph (Pjer-ozef Prudon; 1809- 1865) francuski publicist i ekonomist; sitnoburoaski ideolog; jedan od teoretiara anarhizma. 71 82 85 374 453 472 518 Pusey, Philipp (Filip Pjuzi; 17991855) engleski politiar; torijevac; veleposednik. 599 Quesnay, Francois (Fransoa Kene; 1694 - 1774) francuski ekonomist i lekar; osniva fiziokratskog uenja. 21 103 288 488 545 Quetelet, Lambert - Adolphe - Jacques (Lamber-Adolf ak Ketele; 17961874) belgijski naunik, statistiar, matematiar i astronom. 290 Quincey (Kvinsi) vidi De Quincey, Thomas Raffles, Sir Thomas Stamford (ser Tomas Stamford Rafis; 1781 - 1826) britanski kolonijalni inovnik, 1811 1816. guverner Jave; autor knjige Istorija Jave. 319 663 Ramazzini, Bernardino (Bernardino Ramacini; 1633 - 1714) italijanski lekar, sakupio je i sistematizovao statistiki materijal o profesionalnim bolestima. 324 Ramsay, Sir George (ser Dord Remzi; 1800- 1871) engleski ekonomist; jedan od poslednjih predstavnika klasine buroaske politike ekonomije. 150 153 284 450 500 559 Ravenstone, Piercy (Persi Rejvenston; umro 1830) engleski ekonomist, Ricardov pristalica; jedan od pobornika interesa sitne buroazije i Malthusov protivnik. 381 450 Redgrave, Alexander (Aleksander Redgrejv) engleski fabriki inspektor. 240 241 334 351 356 369 384 397 404 405 481 494 495 Regnault, Elias-Georges-Oliva (Elijaor-OlivaRenjo; 1801 - 1868) francuski istoriar i publicist; dravni inovnik. 214
Registar imena 825

Reich, Eduard (Euard Rajh; 18361919) lekar, napisao je nekoliko radova o javnoj zdravstvenoj zatiti i higijeni. 324 Ricardo, David (Dejvid Rikardo; 1772 - 1823) engleski ekonomist ije delo predstavlja vrhunac klasine buroaske politike ekonomije. 20 21 22 60 67 78 81 117 135 154 171 185 187 205 206 276 343 347 361 381 383 388 446 453 454 457-459 464 467 470 496 505 520 525 526 528 535 543 559 669 Richardson, Benjamin (Bendamin Riardson; 1828 - 1896) engleski lekar, napisao je nekoliko radova o javnoj zdravstvenoj zatiti i higijeni. 228 229 Roberts, Sir George (ser Dord Roberts; umro 1860) engleski istoriar, napisao je istoriju junih grofovija u Engleskoj. 636 Rodbertus (-Jagetzovi), Johann Karl (Johan Karl Rodbertus [-Jagecov]; 1805-1875); pruski veleposednik; vulgarni ekonomist i politiar; ideolog junkerstva koje se poburoaziralo; 1848. vaa levog centra u Pruskoj narodnoj skuptini; ministar za kulturu u Auerswaldovoj vladi; teoretiar pruskog junkerskog dravnog socijalizma. 467 Rogers, James Edwin Thorold (Dejms Edvin Tareld Roders; 1823 - 1890) engleski ekonomist, bavio se istorijom privrede. 595 600 638 661 Rogier, Charles-Latour (arl-Latur Roije; 1800 - 1885) belgijski dravnik; umereni liberal; predsednik vlade i ministar unutranjih poslova (1847 1852). 249 Roscher, Wilhelm Georg Friedrich (Georg Fridrih Vilhelm Roer; 1817 1894) vulgarni ekonomist, osniva takozvane istorijske kole u politikoj ekonomiji. 92 148 186 187 195 205 236 291 325 542. Rossi, Pellegrino Luigi Edoardo, comte (Pelegrino Luii Edorado grof Rosi; 1787 - 1848) italijansko - francuski vulgarni ekonomist, pravnik i politiar; profesor politike ekonomije u Parizu (1833- 1840), Smith-ov i Malthusov uenik. 159 504 Rouard de Card, Pie-Marie (Pi-Mari Ruar de Kar) francuski svetenik. 1712- 1778) francuski prosvetitelj, pisac, najznaajniji ideolog revolucionarne sitne buroazije pre francuske revolucije. 658 Roux-Lavergne, Pierre-Celestin (PjerSelesten Ru-Lavernj; 1802- 1874) francuski istoriar i filozof idealist; sa P.-J.-B. Buchez-om izdao je zbirku izvora Istorija Parlamenta u vreme francuske revolucije. 655 Roy, Henry (Henri Roj) engleski lekar i ekonomist. 130 578 Roy, Joseph (ozef Roa) prevodilac prvog toma Kapitala i nekih Feuerbachovih dela na francuski jezik. 27 31 Rubens, Peter Paul (Peter Paul Rubens; 1577 - 1640) flamanski slikar. 267 Ruge, Arnold (Arnold Ruge; 18021880) nemaki publicist, mladohegelovac; 1844. s Marxom izdavao asopis Deutsch-Franzosische Jahrbucher; sitnoburoaski demokrat; od 1866. nacionalni liberal. 77 141 Rumford (Ramford) vidi Thompson, Sir Benjamin Russell, Lord John (lord Don Rasel; 1792- 1878) engleski dravnik; voa vigovaca; predsednik vlade (18461852. i 1865/1866); ministar spoljnih poslova (1852/1853. i 1859/1865), predsednik Tajnog saveta (1854/55). 518 639 Sadler, Michael Thomas (Majki Tomas Sadler; 1780- 1835) engleski ekonomist i politiar; torijevac; buroaski filantrop; Malthusov protivnik. 597 622 Saint-Simon, Claude-Henri de Rouvroy, comte de (Klod-Anri de Ruvroa grof Sen-Simon; 1760- 1825) francuski socijalist utopist. 526 Saunders, Robert John (Robert Don Sonders) engleski fabriki inspektor iz etrdesetih godina 19. veka. 261 271 357
fli
Rousseau, Jean-Jacques (2an-2ak Ruso;
Say, Jean-Baptiste (2an-Batist Sej; 1767 - 1832) francuski ekonomist; sistematizovao je i vulgarizovao delo Adama Smith-a; osnovao je vulgarnoekonomske uenje o faktorima proizvodnje po kome su zemlja, kapital i rad nezavisni izvori rente, profita i najamnine. 81 109 143 151 176 186 232 343 390 458 472 525 Schorlemmer, Carl (Karl orlemer: 1834- 1892) hemiar, dijalektiki materijalist; profesor u Manesteru; lan Socijaldemokratske partije Nemake; Marxov i Engelsov prijatelj. 278 Schouw, Joakim Frederik (Joakim Frederik Sou; 1789- 1852) danski botaniar. 453 Schulz, Wilhelm (Vilhelm ulc; 1797 1860) publicist; uestvovao u revoluciji od 1848/49; poslanik Frankfurtske narodne skuptine (njenog levog krila). 330 Schulze-Delitzsch, Hermann Franz (Herman Franc ulce-Deli; 1808 1883) sitnoburoaski ekonomist i politiar; zalagao se za ujedinjenje Nemake pod hegemonijom Pruske; pokuao je da radnike odvue od revolucionarne borbe propagirajui organizovanje kooperativnih drutava. 13 Scrope, George Julius Poulett (Dord Dulijes Polit Skrop; 1797- 1876) engleski ekonomist i geolog, Malthusov protivnik; lan Parlamenta. 526 Seeley, Robert Benton (Robert Benton Sili; 1798- 1886) engleski izdava i publicist; buroaski filantrop. 643 Sekst Empirik (oko 2. veka) grki filozof skeptiar, i lekar. 326 Senior, Nassau William (Nasau Viljem Senior; 1790- 1864) engleski vulgarni ekonomist; apologet kapitalizma, jedan od onih ljudi koji vode zvaninu re u ekonomskoj nauci buroazije (Marx); bio je protiv skraenja radnog dana. 201-205 236 288 359 388 427 428 435 478 482 526 629 645. Shaftesbury, Anthony Ashley Cooper, Earl of (Antoni Eli Kuper erl od eftsberija; 1801 - 1885) engleski politiar; jedan od voa aristokratskog filantropskog pokreta za donoenje zakona o desetoasovnom radnom danu. 356 365 366 598
Shakespeare, William (Viljem ekspir; 1564 - 1616) veliki engleski dramski pesnik. 124 656 Shee, William (Viljem Si; 1804 - 1868) irski pravnik i liberalni politiar, lan Parlamenta. 376 Shrewsbury (ruzberi) vidi Talbot, Charles Sidmouth, Henry Addington, Viscount (Henri Adington vikont Sidmet; 1757 - 1844) britanski dravnik; torijevac; predsednik vlade i ministar finansija (1801 - 1804); kao ministar unutranjih poslova (1812 1821) sprovodio je represalije protiv radnikog pokreta. 380 Simon, Sir John (ser Don Sajmen; 1816- 1904) engleski lekar, najvii zdravstveni inovnik Tajnog saveta. ovek . . . koji je svugde nailazio na buroaske interese kao na najveu smetnju u vrenju svoje dunosti i koji se zbog toga morao boriti protiv njih. Otuda je njegova instinktivna mrnja protiv buroazije koliko estoka toliko i razumljiva (Engels). 354 412 580-582 588 590 602 Sismondi, Jean-Charles-Leonard Simonde de (Zan-arl-Leonar-Simond de Sismondi; 1773 - 1842) vajcarski ekonomist i istoriar; kritikovao je kapitalizam sa stanovita sitne buroazije (Lenjin) i idealizovao sitnu proizvodnju. 144 160 211 283 471 500 509 513 516 517 525 573 672 Skarbek, Frederic, Graf von (Frederik grof Skarbek; 1792-1866) poljski ekonomist, pristalica Adama Smith-a. 293 313 Sloane, Hans (Hens Sloun; 1660 - 1753) engleski lekar i prirodnjak. Skupljao je knjige i rukopise; 1753. sastavljanjem njegove i dveju drugih privatnih kolekcija osnovan je Britanski muzej. 639 Smith, Adam (Adam Smit; 1723 1790) najznamenitiji engleski ekonomist pre Ricarda; uoptio je iskustva kapitalistikog manufakturnog perioda i poetaka fabrikog sistema
Registar imena 827

i dao razvijen vid klasinoj buroaskoj politikoj ekonomiji. 22 53 81 116 117/118 154 246 314 316 323 324 325 343 363 407 446 458 469 471 473 475 492 501 524 539 543 544-547 549 550 569 579 630 644 651 670 Smith, Edward (Edvard Smit; oko 1818. do 1874) engleski lekar; savetnik i opunomoenik Tajnog saveta za ispitivanje stanja u pogledu ishrane u radnikim etvrtima. 350 579 580 602 Smith, Goldmin (Goldvin Smit; 1823 1910) engleski istoriar, publicist i ekonomist; liberal; 1868. preselio se u SAD; od 1871. iveo je u Kanadi; bio je, iako nedosledno, protiv imperijalistike politike SAD i Engleske. 661 Snigge (Snig) engleski pravnik i sudija za vreme Jamesa I. 637 Soetbeer, Georg Adolf (Georg Adolf Setber; 1814- 1892) nemaki buroaski ekonomist i statistiar. 29 Sofokle (oko 497 oko 406. pre n. e.) veliki grki pisac tragedija. 125 Somers, Robert (Robert Samers; 1822 1891) engleski buroaski publicist i urnalist. 646 647 Sorge, Friedrich Adolf (Fridrih Adolf Zorge; 1828 - 1906) uestvovao je u badensko-falakom ustanku 1849; lan Meunarodnog udruenja radnika, organizator njegovih sekcija u Americi; 1872. delegat na Hakom kongresu; lan Generalnog vea u Njujorku i njegov generalni sekretar (1872- 1874); Marxov i Engelsov saborac i prijatelj. 32 Sparks, Jared (Dared Sparks; 17891866) ameriki istoriar i pedagog, osnovao je na Harvardskom univerzitetu prvu katedru za istoriju; izdao je dela Benjamina Franklina. 152 Spinoza, Baruch (Benedictus) de (Baruh [Benedikt] de Spinoza; 1632 1677) veliki holandski filozof monist. 25 276 526 Stafford, William (Viljem Staferd; 1554- 1612) engleski ekonomist, predstavnik ranog merkantilizma. 656 Stapleton (Stephen) britanski politiar; konzervativac; lan Parlamenta. 530 Steuart (Stewart), Sir James (ser Dejms Stujart [pseudonim Denham]-, 1712- 1780) engleski ekonomist, jedan od poslednjih predstavnika merkantilizma, koji je teoretski sistematizovao; protivnik kvantitativne teorije o novcu. 35 136 139 164 298 314 381 488 544 572 634 644 658 Steuart, Sir James (ser Dejms Stjuart) britanski general; izdao je dela svoga oca Sir Jamesa Steuarta. 139 Stewart, Dugald (Dugeld Stjuart; 1753 - 1828) kotski filozof idealist, i ekonomist. 288 308 321 429 Stolberg, Christian, Graf zu (grof Kristijan tolberg; 1748 - 1821) pesnik i prevodilac. 361 Storch, Heinrich Friedrich von [Andref Karlotoitsch] (Hajnrih Fridrih fon torh[Andrej Karlovi]; 1766-1835) ekonomist, statistiar i istoriar; epigon i vulgarizator klasine buroaske politike ekonomije; kritikovao je merkantilizam; lan Akademije nauka u Petrogradu. 160 167 313 321 521 573 Strahan, William (Viljem Strehen; 1715 - 1785) engleski tampar i izdava dela Davida Hume-a i Adama Smith-a. 546 Strousberg, Bethel Henry (Betel Henri Strousberg; 1823- 1884) graditelj eleznica i preduzima, 1873. bankrotirao. 210 Strype, John (T)on Strip; 1643 1737) engleski crkveni istoriar. 650 Stuart (Stjuart) kraljevska dinastija kotske (1371 - 1714) i Engleske (1603 - 1649. i 1660- 1749.) 638 Stuart, James (Dejms Stjuart; 1775 1849) lekar i publicist; vigovac; 1833. fabriki inspektor. 259 280 Sully, Maximilian de Bethune, due de (Maksimilijan de Betin, vojvoda od Silija; 1559 - 1641) francuski dravnik i ekonomist; savetnik kralja Henrija IV. 545
Sutherland, Elisabeth Leveson-Gower, Marquise Stafford, Countess, od 1833. Duchess (Elizabet LevesonGouer Saterlend, markiza Stafcrd, kontesa, od 1833. vojvotkinja; 1765 1839) kotska zemljoposednica; supruga markiza Stafforda. 644 645 Sutherland, Hariett Elisabeth Georgina Leveson-Gower, Duchess (Herijet Elizabet Dordina Leveson-Gouer Saterlend, vojvotkinja; 1806- 1868) kotska veleposednica, aktivni lan vigovske partije; snaha Elisabeth-e Sutherland. 645 Talbot, Charles, Duke of Shrewsbury (arls Tolbet, vojvoda od rusberija; 1660 - 1718) britanski dravnik; torijevac; predsednik vlade (1714). 639 Taylor, Sedley (Sedli Tejlor; druga polovina 19. veka do poetka 20. veka) engleski propagator zadrugarstva. 38 39 Temple, Sir William (ser Viljem Tempi; 1628 - 1699) engleski diplomata i politiar; autor nekolikih ekonomskih i politikih spisa, merkantilist. 545 Thiers, Louis-Adolphe (Luj-Adolf Tjer; 1797 - 1877) francuski buroaski istoriar i dravnik; ministar unutranjih poslova (1832. i 1834), predsednik vlade (1836. i 1840), predsednik Republike (1871 - 1873), delat Parike komune. 392 630 Thompson, Sir Benjamin, Count of Rumford (ser Bendamin Tompson, grof od Ramforda; 1753 - 1814) engleski oficir amerikog porekla; avanturist; jedno vreme je bio u slubi bavarske vlade. Osnovao ;e radne domove za sirotinju i za njenu ishranu spravljao recepte od jevtinih surogata. 530 Thompson, William (Viljem Tompson; oko 1785 - 1833) irski ekonomist, socijalist utopist, Owenov pristalica; iz Ricardove teorije izvukao je socijalistike zakljuke. 322 Thornton, William Thomas (Viljem Tomas Tornton; 1813 - 1880) engleski ekonomist, pristalica Johna Stuarta Milla. 158 242 634 Thtinen, Johann Heinrich von (Johan Hajnrih fon Tinen; 1783 - 1850)
ekonomist, zemljoposednik u Meklenburgu; kao teoretiar rente predstavnik pruskog puta kapitalistikog razvoja poljoprivrede. 549 Timur ( Tamerlan) (1336- 1405) mongolski kan, gospodar Samarkandazauzeo je srednju Aziju i Per si ju: 236 Tit, Flavije Vespazijan (41 - 81) rimski car. 351 Tooke, Thomas (Tomas Tuk; 17741858) engleski ekonomist; vatreni pobornik slobodne trgovine; kritikovao je Ricardovu teoriju o novcu. 266 Torrens, Robert (Robert Torens; 1780 1864) engleski oficir i ekonomist; pristalica slobodne trgovine i kole currency principle*. 149 158 169 359 388 Townsend, Joseph (Dozef Taunzen; 1739 - 1816) engleski svetenik, geolog i sociolog, pristalica Malthusove teorije o prenaseljenosti. 314 545 572 Tremenheere, Hugh Seymour (Hju Sejmur Trimenhir; 1804- 1893) engleski inovnik i publicist; nekoliko puta lan vladine komisije za ispitivanje uslova rada u fabrikama. 160 223 237 Tucker, Josiah (Dousaje Taker; 1712 1799) engleski svetenik i ekonomist, pretea Adama Smith-a. 246 545 670 Tuckett, John Debeli (Don Debel Taket; umro 1864) engleski publicist. 322 637 660 Tudor (Tjudor) engleska dinastija. 660 Tukidid (oko 460. do oko 395. pre n. e.) grki istoriar; napisao je jednu nezavrenu istoriju peloponeskih ratova. 195 326 Tupper, Martin (Martin Taper ; 1810 1889) engleski pesnik, pisao je besadrajne i moralizatorske pesme. 538 Turgot, Anne-Robert-Jacques, baron de TAulne (An-Rober-2ak Tirgo baron od Olne; 1727 - 1781) francuski dravnik, generalni finansijski inspektor; ekonomist fiziokrat, Quesnayev uenik. 165 282 469
Registar imena 829

Ure, Andrew (Endrju Jur; 1778 - 1857) engleski hemiar i ekonomist; pristalica slobodne trgovine. 35 245 269 288 312 328 337 342 358 371 373 375 383 384 387 388 486 490 494 Urquhart, David (Dejvid Urkart; 18051877) britanski diplomata, reakcionarni publicist i politiar; turkofil; od 1847. do 1852. lan Parlamenta; torijevac. 98 324 445 645 660 661 predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava (1867 - 1869), aktivni borac protiv ropstva u junim dravama SAD. 17 Wade, John (Don Vejd; 1788 - 1875) engleski publicist, ekonomist i istoriar. 218 244 547 Wakefield, Edward Gibbon (Edvard Gibon Vejkfild; 1796- 1862) engleski dravnik, ekonomist i kolonijalni politiar. 241 291 471 514 597 676-681. Wallace, Robert (Robert Voles; 1697 1771) engleski teolog i statistiar, pristalica i propagator Malthusove teorije o prenaseljenosti. 314 545 Ward, John (Don Vord) engleski istoriar. 239 Watson, John Forbes (Don Forbs Vatson; 1827 - 1892) engleski lekar; kao pripadnik britanskih vojnih jedinica boravio je izvesno vreme u Indiji i napisao nekoliko dela o indijskoj poljoprivredi i proizvodnji tekstila. 347 Watt, James (Dejms Vot; 1736 - 1819) kotski pronalaza, konstruisao je znatno poboljanu parnu mainu. 333-335 338 341 344 432 Watts, John (Don Vots; 1818 - 1887) engleski socijalist utopist, Owenov pristalica, kasnije buroaski liberal i apologet kapitalizma. 484 487 Wayland, Francis (Frensis Vejlend; 1796 - 1865) ameriki svetenik; napisao je niz spisa iz etike, politike ekonomije i drugih grana nauke; univerzitetski profesor. 151 188 Wedgwood, Josiah (Dosuaje Vedvud; 1730 - 1795) osniva modernog gmarstva i engleske keramike industrije. 239 242 Wellington, Atkur Wellesley, Duke of (Artur Velesli vojvoda od Velingtona; 1769- 1852) engleski vojskovoa i dravnik, torijevac; od 1808. do 1814. komandovao engleskim trupama u ratovima protiv Napoleona I; maral artiljerije 1818 - 1827;
Valentin, Gabriel Gustav (Gabrijel Gustav Valentin; 1810- 1883) nemaki fiziolog. 427 Vanderlint, Jacob (Dekob Vanderlint; umro 1740) engleski ekonomist, pretea fiziokrata, rani zastupnik kvantitativne teorije o novcu. 117 123 136 246 248 282 297 311 545 Vauban, Sebastien le PrStre, marquis de (Sebastjen le Pretr markiz Voban; 1633 - 1707) francuski maral; vojni inenjer; autor veeg broja radova o izgradnji utvrenja i o opsaivanju; kritikovao je francuski poreski sistem i skicirao jedan utopijski finansijski sistem. 132 Vaucanson, Jacques de (ak de Vokanson; 1709- 1782) francuski mehaniar i pronalaza; usavrio je konstrukciju mehanikog razboja. 338 Verri, Pietro (Pijetro Veri; 17281797) italijanski ekonomist; jedan od prvih kritiara fiziokratskog uenja. 50 90 126 295 Vico, Giovanni Battista (ovani Batista Viko;-1668 - 1744) italijanski filozof; pokuao je da odredi objektivne zakonitosti drutvenog razvoja. 330 Victoria (Viktorija; 1819-1901) kraljica Velike Britanije i Irske (1837 1901). 261 Villiers, Charles Pelham (arls Pelem Vilijers; 1802- 1898) engleski politiar i pravnik; pristalica slobodne trgovine; lan Parlamenta. 240 Vissering, Simon (Simon Visering; 1818 - 1888) holandski vulgarni ekonomist i statistiar. 443 Wade, Benjamin Franklin (Bendamin Franklin Vej; 1800- 1878) ameriki dravnik; pripadao je levom krilu Republikanske stranke; pot-
vrhovni komandant (1827/28, 1842 1852), predsednik vlade (1828-1830), ministar spoljnih poslova (1834/ 1835) ; podravao je Peela pri ukidanju carina na ito. 118 West, Sir Edward (ser Edvard Vest; 1782 - 1828) engleski ekonomist, razvio je jednu teoriju zemljine rente. 446 464 477 478 Whitbread, Samuel (Semjuel Vitbred; 1758- 1815) engleski politiar; lan Parlamenta; vigovac. 653 Whitney, Eli (Haj Vitni; 1765- 1825) ameriki pronalaza maine za ienje pamuka. 340 347 William III (Oranski) (Viljem III Oranski; 1650- 1702) namesnik u Holandiji (1672 - 1702), kralj Engleske (1689 - 1702). 639 Wilks, Mark (Mark Vilks; oko 17601831) oficir u britanskoj kolonijalnoj vojsci; iveo je due vreme u Indiji i napisao nekoliko radova o toj zemlji. 319 William IV (Viljem IV; 1765 - 1837) kralj Velike Britanije i Irske (18301837) . 260 Williams, Sir William Fenwick, Baronet of Kars (ser Viljem Fenvik Viljems, baronet od Karsa; 18001883) engleski general; 1854/1855. predstavnik u tabu turske vojske na Kavkazu i jedan od organizatora odbrane Karsa; lan Parlamenta. 118 Wilson, James (Dejms Vilson; 1805 1860) engleski politiar i ekonomist; pristalica slobodne trgovine; osniva i urednik nedeljnog lista Economist; ministar finansija (1853 1858). 205 304 Wirth, Max (Maks Virt; 1822- 1900) buroaski vulgarni ekonomist i publicist. 78 Witt, Johan de (Johan de Vit; 1625 1672) holandski dravnik, zastupao je interese bogatih trgovaca. 545 667 Wolff, Christian, Freiherr von (Kristi) an baron Volf; 1679 - 1754) nemaki filozof idealist i metafiziar; prosvetitelj. 538 Wolff, Wilhelm (Lupus) (Vilhelm Volf [Lupus]; 1809- 1864) nastavnik i urnalist; sin jednog leskog kmeta; lan Briselskog komunistikog dopisnog komiteta (1846/47), od marta 1848. lan Centralne uprave Saveza
komunista; 1848/49. jedan od urednika lista Neue Rheinische Zeitung; lan Rajnskog demokratskog okrunog odbora i Kelnskog odbora bezbednosti; posle 1849. emigrirao u vajcarsku, pa 1851. u Englesku; bliski prijatelj i saradnik Marxa i Engelsa. 9 Wright, Thomas (Tomas Rajt; 1711 1786) engleski prirodnjak. 641 Wyatt, John (Don Vajet; 1700 - 1766) engleski pronalaza jedne predilice. 330
Registar imena 831
Yarranton, Andrew (Endrju Jaran tan; 1616. do oko 1684) engleski ekonomist; bavio se i mehanikom. 311 Young, Arthur (Artur Jang; 17411820) engleski pisac, agronom i ekonomist; pristalica kvantitativne teorije o novcu. 116 206 246 595 602
3uSep, HUKOMU Heanoeuu (1844 1888) ruski ekonomist; jedan od prvih popularizatora Marxovih ekonomskih radova u Rusiji, iako ni sam nije razumevao materijalistiku dijalektiku niti revolucionarnu sutinu marksizma. 22 23 HepHbimeeCKuu, HUKO.WU raepujioeuu (1828-1889) ruski revolucionarni demokrat; naunik, pisac, knjievni kritiar; jedan od istaknutih pretea ruske socijaldemokratije. 21

Adam lice iz starog zaveta, prvi oIsak lice iz starog zaveta, sin Avramov. vek. 100 523 513 biblijskih, mitolokih i drugih 526 630 Imena Antej lice iz neistorijskih lica i lica iz knjievnih dela Jakov lice iz grke mitologije, div, sin starog zaveta, sin Isakov. boga mora Posejdona i boginje 513 zemlje Geje; sve dotle dok je bio u Jekova ime najvieg boanstva jevrejske dodiru sa svojom majkom zemreligije. 321 ljom niko ga nije mogao pobediti; Jupiter vrhovni rimski bog. 324 509 Herkul ga je podigao sa zemlje i udavio. 523 Avelj po Bibliji drugi sin Adamov; Kain lice iz starog zaveta, stariji sin iz zavisti ubio ga je njegov stariji brat Adamov; ubio je svoga brata Avelja. , Kain. 661 661. Avram lice iz starog zaveta, praotac Kalb lice iz Schillerove drame Spletka Jevreja. 513 i Ijubav, maral dvora. 507 Kakus u rimskoj mitologiji udovite koje bljuje vatru i koje je Herkul Buziris lice iz grko-egipatske mitoubio. 523 logije, surovi kralj Egipta, koji je Kiklop po grkom predanju div koji . naredio da se ubijaju svi stranci je imao samo jedno oko na elu. 213 koji dou u zemlju; Izokrat ga pred227 235 stavlja kao primer vrline. 327 Kupidon rimski bog ljubavi. 545 Dedal po grkom predanju matoviti umetnik i graevinar. 361 Dogberry (Dogberi) sudski posluitelj iz Shakespeare-ove komedije Mnogo vike ni oko ega; podrugljivo ime za ogranienog, preterano revnosnog inovnika. 84 376 530 Don Quijote (don Kihot) glavno lice istoimenog Cervantesovog romana. 83
Maritoma lice iz Cervantesovog romana Don Kihot. 86 Meduza udovite u grkoj mitologiji; onaj koga bi ono pogledalo pretvorio bi se u kamen. 14 Moloh asirski i fenianski bog prirode i toplote kome su prinoene ljudske rtve; ovo ime je kasnije postalo simbol surove sile koja stalno trai rtve. 582 Odisej lice iz grkog predanja, junak trojanskog rata; njegov avanturistiki povratak iz rata opisao je Homer u svom epu Odiseja. 227
Faust glavno lice istoimene Goetheove tragedije. 87 Fortunatus (Fortunat) lice iz nemakih narodnih pria; imao je nepresuni novanik i volebni eir. 405 457
Gerion lice iz grke mitologije, div sa tri tela. 523 Gobseck (Gopsek) krti zelena iz Balzakovog istoimenog romana (u stvari vee pripovetke). 519 Hefest grki bog vatre, zatitnik kovakog zanata. 361 571 Herkul lice iz grke mitologije, Zevsov sin; personifikacija snage i izdrljivosti. 375 523
Registar imena 833 Pavle jedan od dvanaest apostola iz novog zaveta; pre prelaska u hrianstvo nosio je ime Saul. 546 Persej lice iz grke mitologije, Zevsov sin. 14 Petko lice iz romana Daniela Defoe-a Robinson Kruso. 260 Pluton grki bog bogatstva i podzemnog carstva. 125 Polottius (Polonije) lice iz Shakespeareove tragedije Hamlet; lukavi i brbljivi dvoranin. 246 Prometej lice iz grke mitologije; uzeo je vatru od Zevsa i doneo ju ljudima, zbog ega je za kaznu prikovan za stenu. 571 ViSnu najvii bog u indijskoj religiji. 527. urka (Dame Quickly) linost iz Shakespeare-ove drame Kralj Henri etvrti. 54
Robinson Crusoe (Robinson Kruso} lice iz istoimenog romana Daniela Defoe-a. 78-80 259
Sabala boanstvo u indijskoj mitologiji koje se ljudima javilo u obliku krave. 509 Sancho Pansa (Sano Pansa) lice iz Cervantesovog romana Don Kihot. 567 Sangrado lice iz Lesage-ovog romana Zil Bla, lekar. 628 Seacoal (Sikoul) lice iz Shakespeare-ove drame Mnogo vike ni oko ega, noni uvar. 84 Sikes, Bili (Bil Sajks) lice iz Dickensovog romana Oliver Tvist, razbojnik. 391 Sizif lice iz grke mitologije, kralj Korinta, koji je zato to je obmanuo bogove osuen da veito kotrlja kamen uzbrdo koji se stalno vraa nazad (otuda izraz Sizifov posao). 125 374 Sveti ore hrianski svetac koji je, po legendi, ubio adaju; zatitnik engleskih vitezova. 38 Shylock (ajlok) lice iz Shakespeareove drame Mletaki trgovac. 258 605 Thor (Tor) u germanskoj mitologiji bog groma; njegov eki mu se uvek vraao u ruke posle svakog udara groma. 341
S3 Marx - Engels (21)
Spisak mera i novanih jedinica

Mere za teinu
Tona (ton, t) = 20 handredvgta Handredvejt (hundredweight, cwt) =112 funti Kvarter (quarter, qrs.) = 28 funti Ston (stone) = 14 funti Funta (pound) = 16 una Una (ounce) 1016,05 kg 50,802 kg 12,700 kg 6,350 kg 453,592 g 28,349 g
Mere za plemenite metale, drago

Funta (troy pound) = 12 una Una (troy ounce) Grejn (grain)
kamenje i lekove
372,242 g 31,103 g 0,065 g
Mere za duinu
Engleska milja (british mile) = 5280 stopa Jard (yard) = 3 stope Stopa (foot) =12 cola Col (inch) Nemaki arin (Elle) 1609,329 m 91,439 cm 30,480 cm 2,540 cm 66,690 cm
Mere za povrinu
Eker (acre) = 4 ruda Rud (rood) Ruta (prut; nem. Rute) Ar Juger (jugerum) 4046,7 m2 1011,7 m2 14,21 m2 100 m2 2523 m2
Mere za zapreminu
Buel (bushel) = 8 galona Galon (gallon) = 8 pinti Pint (pint) 36,349 4,544 0,5681 lit.
Novane jedinice
Funta sterlinga (pound sterling, ) = 20 ilinga 20,43 M853 iling (shilling) = 12 pensa 1,02 M Peni (penny, pence, d.) = 4 fardinga 8,51 pr* Farding (farthing) = 1/4 penija (prev. kao marja) 2,12 pf Gineja (guinea), stari engleski zlatni novac = 21 iling (shilling) 21,45 M Soverin (sovereign, engleski) zlatni novac = 1 funta sterlinga 20,43 M Franak (franc, francuski) = 100 santima 80 pf Santim (centime) 0,8 pf Drahma, starogrki srebrni novac Livra (livre), francuski srebrni novac = 1 franak 80 pf Cent (cent), ameriki sitan novac oko 4,2 pf Dukat, zlatni novac u Evropi, prvobitno u Italiji oko 9 M Maravedi (maravedi), stari panski bakarni novac oko 6 pf Rej (reis), portugalski novac oko 0,45 pf Marka (Mark) nemaki novac = 100 pfeniga Pfenig (Pfennig)
853 Preraunavanje u marke i pfenige ovde je vreno prema njihovoj vrednosti iz 1871. godine (1 marka = 1/2790 kg. istog zlata).
Registar pojmova
Afrika 239 393 662 669 Agent 320 Agitacija protiv zakona o itu 262 za desetoasovni radni dan 201 256 257 262 za osmoasovni radni dan 270 271 369 Akcionarska drutva 555 575 666 u vidu kombinovanog kapitaliste 299 pretea akcionarskog drutva 279 Akumulacija kapitala 497 498 511 516-518 522 523 neophodni uslovi za akumulaciju 511-514 i stepen eksploatacije radne snage 528-533 opti zakon kapitalistike akumulacije 542 543 549 570 571 Malthus o akumulaciji 511 525 J. St. Mili o akumulaciji 520 Ricardo o akumulaciji 520 543 Smith o akumulaciji 520-521 524543 547 548 549 vidi i Reprodukcija, proirena Akumulacioni fond 465 521 529 532 533 537 Alat 305 329-333 335 Amerika Juna Amerika ishrana radnika u rudnicima 505 Zapadna Indija 664 669 679 zemljoradnja i ropstvo 239 vidi i Sjedinjene Amerike Drave Ameriki graanski rat 17 174 217 229 270 350 373 377 384 385 474 645 682 Ameriki rat za nezavisnost 17 Analiza 24 43 48 56 64 77 81 192 193 284 292 473 498 513 analiza ekonomskih oblika 13 nauna analiza oblika ljudskog ivota 77 vidi i Roba, Vrednost, Oblik vrednosti Anarhija kapitalistike proizvodnje 318 423 431 443 445 Antagonizam 14 127 262 537 kapitalistikog naina proizvodnje 21 298 391 468 572 582 595 596 izmeu eksploatatora i eksploatisanih 297 Antijakobinski rat 531 596 662 Antika 64 78 79 82 83 98 124 127 132 150 155 157 258 299 311 325-327 451 642 Apologetika 21 109 474 484 487 490 536 538 539 566 670 674 675 678 teorija kompenzacije 388 - 391 apologeti fabrikog sistema 318 Arabija 211 Astronomija 452 Ateizam 17 Atina 83 326 450 Australija 241 399 561 682 Austrija 249 Automatski mainski sistem 337 338 340 341 371 372 375 376 383 386 407 534 Azija 123 132 299 319 398 402 406 452 453 495 561 Aija 95 Banke 666 nacionalne banke 133 Bankokratija 639 666 Belgija 249 269 529 593 594 Deljenje, bojenje 421 fabriko zakonodavstvo 266 267 326 rad ena 266 267 prekovremeni rad u kotskim beljarama 481 Berza 129 174 666 Bimetalizam 95 96 133 134

despotija kapitala 297 356 386 387 566 571 Dijalektika dijalektiki metod 23-25 Hegelova dijalektika 25 Hegelova protivrenost izvor svekolike dijalektike 526 kritika i revolucionarna 25 zakon prelaza kvantiteta u kvalitet 278 Distribucija vidi Raspodela Dogmatizam 521 Dohodak 500 513 518-522 533 574577 619 621 radnika 393 radnikih porodica 478 479 593 podela nacionalnog dohotka 516 Dom rada 240 248 351 530 531 579 584 592 593 600 668 Drutvene formacije, ekonomske 82 156 157 njihov razvoj kao prirodnoistorijski proces 17 znaaj sredstava za rad za njihovo ocenjivanje 165 podela rada u najrazliitijim drutveno-ekonomskim formacijama 318-320 njihovo razlikovanje po obliku vika rada 195 211-214 Drutveni ivot istorijski karakter njegovih oblika 77 osnovica itavog drutvenog ivota 165 Drava, dravna vlast 242-244 323 496 662 meanje drave u stanje u fabrikama 352 kontrola drave nad kapitalom 433 dravna potpora 279 Drava Inka 88 Egipat 211 299 304 327 451 452 Ekonomija materijalna osnovica sveta 83 i politika 83 rada 465 sredstava za proizvodnju 291 295 296 344 377 378 411 465 672 platenih sredstava 129 132 Eksploatacija 262 280 352 pretvaranje feudalne eksploatacije u kapitalistiku 632 vidi i Radna snaga, Viak rada, Rad ena, Deji rad
Bogatstvo 43 44 50 51 52 125 129 povezanost prirode i rada 51 izvor svakog bogatstva 446 novac kao drutveni izraz svakog bogatstva 123 novac kao opti predstavnik materijalnog bogatstva 125 134 135 Brazilija 47 48 Brodarstvo sezonski rad 423 - 425 Broj i gustina stanovnitva 315 Buroazija 19 20 430 571 673 Cena (oblik cene) 66 73 77 85-97 99 100 521 551 i vrednost 100 146 147 149 153 198 i veliina vrednosti 100 147 trine cene 153 154 318 470 473 prosena cena 153 154 198 imaginarni oblik cene 100 vidi i Novac, Oblik vrednosti Centralizacija kapitala 554-557 575 671 672 682 Ciglarstvo 410 Currency principle 135 Currency-skola 548 araparstvo 580 581 uvoenje maina 420 fabriko zakonodavstvo 266 arter 253 artisti 254 256 ienje seljaka 381 645-648 ovek i priroda 50 74 80 163 164 168 169 330 391 445 447 532 ovek je od prirode drutveno bie 293 po Franklinu, ovek je od prirode izraiva alata 293 po Franklinu, ovek je ivotinja koja pravi alate 165 Danak 150 528 Deji rad 204 205 217-222 230-237 240 241 245 349-357 388 408411 412-416 418 420-422 425 428 429 433 435-439 443 444 ' 465 568 613-617 668 669 zakoni o dejem radu 249-254 257 258 263-265 352 354-356 u 17. veku 245 246 Deizatn 80 Despotizam 646 despotizam manufakturne podele rada 319
Registar pojmova 839 Eksploatisanje oveka od strane oveka 632 vidi Eksploatacija Eksproprijacija neposrednih proizvoaa 631 632 zemlje 633-648 667 668 eksproprijatora 672 vidi i Prvobitna akumulacija Ekvivalentski oblik vidi Oblik vrednosti Elektromagnetska maina 331 Engleska kao klasina zemlja kapitalizma 14 215 222 574 575 662 razvoj industrijskog sistema u Engleskoj i njegove perspektive 33 prost rad 180 engleski radnici kao prvoborci moderne radnike klase 269 270 radniki statuti 243 252 652 spoljna trgovina 400-406 506 576 663 664 stanovnitvo 394 395 558 568 569 574 633 fabriki zakoni 214 215 243-245 248-272 352 432-437 istorija engleskog novarstva 9597 135 666 engleske mere i novac na svetskom tritu 29 carovanje slobodne trgovine 574576 industrija 367-371 575 pamuna industrija 385 386 397 401-407 uzorak automatske fabrikacije hartije 338 manufaktura vune 336 propadanje engleskih runih tkaa pamuka 382 Esnafi '278 289 303 304 320 324 380 448 631 651 662 Etiopija 211 Fabrika 371-378 399 408 409 kao ogroman dom rada 249 sposobnost fabrikog sistema da se iri u skokovima 399 401 koted-fabrika 407 podela rada u fabrikama 49 336 337 343 371-374 428 Fourier o fabrikom sistemu 378 Owen o fabrikom sistemu 443 Ure o fabrikom sistemu 337 371 372 375 387 388 Fabriki inspektori 14 215 437 444 rudarski inspektori 441 442 Fabriki zakon od 1833. - 201 248 250-255 257 od 1842 (Rudarstvo) 437 od 1844. - 253-255 257 258 262 263 355 366 od 1845 (tamparije katuna) 265 355 356 od 1850. - 215 241 263-264 266 od 1860 (Rudarska inspekcija) 437 442 od 1861 (Proizvodnja ipaka) 413 od 1863 (Beljare, Pekare) 266 267 od 1864. - 421-422 426 od 1867. - 435-437 od 1872 (Rudarstvo) 442 od 1878. - 443 444 vidi i Zakon o desetoasovnom radnom danu Fabriko zakonodavstvo 14, 204 214 369 370 378 424 442 443 iznimni zakoni 268 proirivanje na sve industrijske grane 420 421 pobuna fabrikanata protiv njega 257-262 265 280 373 ubrzavanje propasti sitnih majstora 422 vaspitne odredbe 354-356 426 427 432 438 439 zdravstvene odredbe 425 426 u Engleskoj 14 214 215 243 244245 248-272 352 432-437 u Francuskoj 248-251 269 270 u Austriji 249 u vajcarskoj 248 444 u SAD 243 Fabrikacija ibica deji rad 221 fabriko zakonodavstvo 266 421 Falsifikovanje novca 91 98 Falsifikovanje ivotnih sredstava 160 161 223 224 483 530 Feniani 124 Fetiki karakter vidi Roba, Novac Feudalizam opte karakteristike 78 298 299 474 501 502 523 631-634 640 raspadanje feudalizma 380 631 632 638 639 u Nemakoj 212 381 642 646 647 u Podunavskim Kneevinama 212214 u Engleskoj 653 600 633-639 655 u Francuskoj 657 u Italiji 632 Fizika opti zakoni fizike 50

istorija holandskog kolonijalnog gazdovanja 663-664 fabrikacija tkakih unkova 315 korienje vetra kao pogonske snage 332 uzorci prave manufakture hartije 338 moderni poreski sistem 666 Hrematistika 142 152 Hriianstvo 80 Indija 304 382 399 527 559 663-664 indijska optina 49 79 88 294 299 300 318 319 527 naivan oblik obrazovanja blaga 123 uvoz i izvoz zlata i srebra 123 126 proizvodnja pamuka 347 regulisanje navodnjavanja 452 fabrikacija papira 338 glad 315 452 664 uticaj Engleske istonoindijske kompanije 663 664 Industrija, krupna i maine 329-346 njena sredstva za rad 329 339 349 njena tehnika osnovica je revolucionarna 430 431 i podela rada 428 431 i poljoprivreda 444-446 660 prelazak moderne manufakture i kunog rada u krupnu industriju 416-425 Industrija lana broj zaposlenih 395 399 rad u predionicama lana 204 nesreni sluajevi u industriji lana u Irskoj 425/426 fabriki zakon 250 Industrija metala 409 421 broj zaposlenih 395 sistem smena 230-236 Industrija svile 301/302 broj zaposlenih 395-398 558 deji rad 263 410 fabriko zakonodavstvo 250 Industrija vune 316 336 373 534 broj zaposlenih 395-398 558 deji rad 349 fabriko zakonodavstvo 250 Industrijska revolucija 268 330 331 332 333 340 349 380 381 416-425 Industrijski ciklusi 21 25 423 548 561 564 i poloaj radnika 401-406 i suvino stanovnitvo 560 564 567 periodinost 33 560 564 vidi i Krize
Fiziokrati 151 469 zasluga fiziokrata 521 uenje o neproizvodnosti svakog nepoljoprivrednog rada 174 o proizvodnosti rada 448 o zemljinoj renti 83 Fond potronje kapitalista 500 512 519 521 522 529 533 537 radnika 532 546 Fond proizvodnje 512 Fond rada 501 541 takozvani fond rada 537-540 Francuska 17 21 315 636 657 stanovnitvo 613 zakonodavstvo 654 655 radniki statuti 243 fabriko zakonodavstvo 248-250 269 270 krvavo zakonodavstvo 650 porezi 132 isplata ratne odtete u metalnom novcu 135 uzorak prave manufakture hartije 338 francuska revolucija (1789) 89 444 654 655 julska revolucija (1830) 526 februarska revolucija (1848) 510 parika junska pobuna (1848) 256 opadanje mere kod vojnika 214 Geli 645-647 Geografska sredina 450-453 Grad i selo 314 445 446 Grka 64 124 Gmarstvo poloaj radnika 220 239 deji rad 219 220 najamnina po komadu 487 fabriko zakonodavstvo 266 420 421 426 Hernija 32 56 84 85 193 278 337 408 432 534 uloga sistema sudova proizvodnje 165 iezavanje razlike izmeu glavne pomone materije 167 i noni rad u hemijskoj manufakturi 410 Hiperprodukcija 519 561 565 Holandija 663 664 665 666 radniki statuti 243 uzor kapitalistike nacije u 17. veku 663 Holandija
Registar pojmova 841 Intenzivnost rada 362-370 460 461 464 465 486 njen normalni stepen 178 449 srednja intenzivnost rada 492 493 495 nacionalne razlike 461 493 495 Irska 225 226 425 617-629 667 opadanje broja stanovnitva 240 393 617 621-424 628 629 Iseljavanje 240 328 399 506-508 540 '561 616 617 622 623 628-629 674 680 681 fabrikih radnika 406 407 Ishrana radnika 577-582 601 602 Istonoindijska kompanija 402 663 664 Istorija podela predistorijskog doba 165 poetak ljudske istorije 164 razlika izmeu ljudske istorije i istorije prirode 330 331 epohe drutvene istorije ne mogu se odeliti apstraktnim graninim linijama 329 dva velika perioda ekonomske istorije 32 Italija 632 636 Izrada eksera 412 482 558 Izvoz kapitala 540 Izvoz vune 399 400 Japan 132 633 Java 346 Jednakost pojam jednakosti ljudi 63 pri robnoj razmeni 147 graanska jednakost 162 Jobadija 213 Jomenrija 636 638 Kakvoa rada 486 Kalorina maina 331 407 Kamata 205 345 497 521 661 jedan deo vika vrednosti 518 Aristotel o kamati 152 Kameralne nauke 20 Kanada 644 oKapital dijalektika u Kapitalu 23-25 Marxov nain citiranja 29 30 31 35 36 radnika klasa i Kapital 14 17 20-22 26 32 33 buroazija i Kapital 17 20-23 25 36-39 Kapital kao vrednost koja sama sebe oplouje 279 Kapital drutveni odnos 448 675 istorija kapitala 137 661 istorijski uslovi njegove egzistencije 157 novac kao prvi oblik u kome se kapital javlja 137 opta formula kapitala 137-145 protivrenost opte formule 145154 promet kapitala 142 497 498 sastav kapitala 541 postojani kapital 181-187 188 189-194 198 275 276 533 534 539 promenljivi kapital 181-187 188 189-198 273 275 276 500 501 533 539 vrednosni sastav 541 550 tehniki sastav 541 549 550 551 555 organski sastav 190 194 275 291 320 392 393 398 541 542 550 556-558 563 sastav ukupnog kapitala neke grane proizvodnje 541 sastav drutvenog kapitala neke zemlje 541 trgovinski kapital 151 152 448 trgovaki kapital 137 144 320 661 zelenaki kapital 137 151 152 448 522 661 industrijski kapital 144 662 kamatonosni kapital 129 144 152 James Mili o kapitalu 143 170 vidi i Akumulacija kapitala, Koncentracija kapitala, Centralizacija kapitala Kapitalista personifikovan kapital 142 209 277 278 522 njegove funkcije 169 170 178 277279 296-298 522 razlika izmeu kapitaliste i zgrtaa blaga 143 postanak industrijskog kapitaliste 661 662 Kaste 304 327 Kategorije buroaske ekonomije 77 470 472 olienje ekonomskih kategorija 17 150 ekonomske kategorije nose tragove svoje istorije 156 Katolicizam 83 Kazne za fabrike radnike 376 - 378 Kina 74 123 530 644 662 proizvodnja hartije 338
Klase ukidanje klasa 22 srednja klasa 570 583 667 673 vidi i Radnika klasa, Proletarijat, Seljatvo, Buroazija Klasina politika ekonomija vidi Politika ekonomija Klasne borbe 20 - 22 u antikom svetu 127 izmeu kapitalistike i radnike klase 269 379 radnika za skraenje radnog dana 210 225 249 254 262 265 266 269 271 272 363 sa akumulacijom kapitala razvija se klasna borba 579 pokret engleskog poljoprivrednog proletarijata 226 Kmetstvo 78 600 633 njegovo ukidanje 632 638 oblik vika rada 212-213 474 Knjigovenica 481 Kolebanje cena 97 111 112 153 154 318 472 548 549 Kolonijalna trita 380 417 Kolonijalni sistem 316 662-665 667 Kolonije 299 567 569 674-682 Kolonizacija 399 Komunizam proizvodni odnosi 79-81 svojina u komunizmu 79 80 potrebna materijalna osnovica 81 maine u komunizmu 348 rad u komunizmu 79 80 potreban rad u komunizmu 465 radno vreme u komunizmu 79 organizacija drutvenog rada 318 324 raspodela u komunizmu 79 vaspitanje u komunizmu 428 430 zajednica slobodnih ljudi 79 puno i slobodno razvijanje svake individue 522 Koncentracija kapitala 321 419 420 422 443 445 553-555 575 Koncentracija sredstava za proizvodnju 295 296 318 552 554 671 Konkurencija 309 401 417 418 419 420 434 465 482 483 493 530 554 561 654 673 prinudni zakon konkurencije 242 284 297 318 348 522 poluga centralizacije kapitala 554 555 meu radnicima 482 488 563 Konjska snaga 333 334 344 367 368
Kooperacija 289-291 292-300 303 308 342 407 552 prosta kooperacija 299-302 308 309 320 321 322 335 336 418 osnovni oblik kapitalistike proizvodnje 300 Kooperativna udruenja 297 Kovai 227 229 Kredit 554 591 666 internacionalni kreditni sistem 665 666 kreditni odnosi izmeu radnika i kapitalista 160-162 sistem javnog kredita vidi Sistem dravnih dugova Kretanje kapitala 565 Kritika 18 24 Krize, ekonomske nasilni prekid procesa rada 187 zastoji u procesu proizvodnje i prometnom procesu 115 zastoj na tritu 419 zastoj u prometu 519 periodinost 33 560 564 mogunost i stvarnost kriza 109 ni u emu ne menjaju tenju za produenjem radnog dana 216 delovanje na poloaj radnike klase 480 591-595 kriza 1825. 21 kriza 1846/47. - 254-255 kriza 1857/58. - 216-591 kriza 1866. - 579 591 593 vidi i Kriza novca, Industrija pamuka, Industrijski ciklusi Krize novca 129 Krojaki salon 227 228 Krvavo zakonodavstvo 648 - 655 Kuba 239 Kuni rad 79 268 385 432 433 434 623 647 659-660 moderni kuni rad 407-419 423 443 444 449 486 532 569 Kuga 622 Kulturna istorija 24 Kulturne drave 17 Kuluk 211-214 474 501 647 Kvalitet, kvantitet 43 45 278 Liga protiv zakona o itu 21 Little shilling mem 208 Lokaut 401 481 Lomljenje maina 379 380 383 Lov prvi oblik kooperacije 299 ekstraktivna industrija 166 Luditski pokret 380
Registar pojmova 843 Luksuz 523 524 527 Lumpenproletarijat 569 Lutajui radnici 587 588 Magna charta 272 Maltuzijanstvo 314 446 464 544 545 561 622 626 Manufaktura 289 300 342 380 408 428 429 569 659 669 pravi manufakturni periodi 32 301 327 408 660 668 njen kapitalistiki karakter 320328 zanat kao polazna taka manufakture 301-303 327-329 380 dvojako poreklo manufakture 301303 dva osnovna oblika: heterogena i organska manufaktura 306-314 spoj raznih manufaktura 311 podela rada u manufakturi 301311 328 335-337 338 372 428 429 delimini radnik u manufakturi 303-306 312 313 opadanje vrednosti radne snage 313 327 i proizvodne snage rada 305 327 uska tehnika osnova iskljuuje stvarno naunu analizu procesa proizvodnje 303 maine u manufakturi 311 312 338 339 kao neposredna tehnika osnovica krupne industrije 338 moderna manufaktura 409-412 416-423 Manufaktura asovnika klasian primer heterogene manufakture 306 - 308 Manufaktura elinih pera 408 Manufaktura igala 302 307 Manufaktura koija 301Manufaktura sukna 301 Marksizam uticaj na radniki pokret 33 34 Maina predilica 330 331 332 334 337 338 345 346 347 365 367-369 373 380 385 387 394 397 500 Maine 186 305 311 312 razlika izmeu njih i alata 329 330 njihova proizvodnost 344-346 357 358 490 fiziko rabaenje maina 184 185 238 proseno rabaenje 343 materijalno rabaenje je dvostruko 358 Maine moralno rabaenje maina 190 358 359 420 507 pogonska maina 330 331-335339 341 372 maina alatljika 330-333 335 336 339 341 365 372 maina alatljika kao polazna taka industrijske revolucije 331 transmisioni mehanizam 330 331 334 335 336 338 339 365 sredstvo za proizvodnju vika vrednosti 329 razliita uloga maina u procesu rada i procesu oploavanja vrednosti 343-345 granice njihove primene u kapitalizmu 348-349 maine i krupna industrija 329-446 njihovi sastavni delovi 330-335 kooperacija mnogih jednorodnih maina 335 336 proizvodnja maina pomou maina 340 341 maine zahtevaju nove oblasti proizvodnje 382 394 395 dejstvo kapitalistike primene maina na radnika 371-396 571 dejstvo na radnika i njegovu porodicu 349-356 361 odbijanje i privlaenje raduika 396-406 535 i produavanje radnog dana 357 362 dejstvo maina na intenzitet rada 362-370 specifina mainerija manufakturnog perioda 311 maine u komunizmu 348 Babbage o mainama 358 J. St. Mili o mainama 329 Petty o mainama 381 Proudhon o mainama 374 Ricardo o mainama 343 348 349 361 381 388 Say o mainama 343 Steuart o mainama 381 vidi i Automatski mainski sistem Maine za tkanje pantljika i irita 379 380 Materijal za rad 185 186 189 Materijalizam istorijski materijalizam 23-25 apstraktni prirodnonauni materijalizam 330 Meksiko 134 155 179 664 Menini kurs 135-136 Ricardo o meninom kursu 135

osnovica i nadgradnja 83 85 330 331 427 544 pravna i politika nadgradnja 83 Najamni rad 83 157 195 474 476 681 Najamnina 160-170 246 247 264 470-474 509 515-518 520 521 564 javlja se kao cena rada 470 i duina radnog dana 481 -486 489 nacionalna razlinost najamnina 492 - 498 529 534 535 682 odbijanje od plate, snienje najamnine 255 256 376-377 401 402 404 405 441 486 489 491 povienje najamnine 542 547-549 opta kretanja najamnine upravljaju se prema industrijskoj rezervnoj armiji 564-565 zakonsko regulisanje najamnine 651-653 nominalna najamnina 464-477479 493 596 realna najamnina 477 493 494 533 relativna najamnina 493 najamnina od komada 364 422 484-491 preinaen oblik najamnine od vremena 484 485 istovremeno postojanje najamnine od vremena i najamnine od komada 484 485 istorija najamnine od komada 489 490 karakteristine osobine najamnine od komada 486-489 najamnina od komada i proizvodnost rada 490 491 najamnina od vremena 477-483 488 jedinica mere za najamninu od vremena 479 istovremeno postojanje najamnine od komada i najamnine od vremena 484 485 Malthus o najamnini 464 490 J. Mili o najamnini 500 J. St. Mili o najamnini 529 539 Smith o najamnini 501 West o najamnini 478 Naturalna privreda 79, 80 123 659 Nauka 13 26 metod istraivanja u nauci 14 revolucija u strunim izrazima jedne nauke 32 upotreba istih strunih izraza u razliitom smislu 195
Menjanje vrednosti 125 Merkantilizam 134 427 i ekvivalentski oblik 65 restaurisani merkantilizam i vrednost 82 definicija kapitala 114 Metafizika 23 Metali, plemeniti 111 112 kao opti ekvivalenat 89 imaginarna vrednost plemenitih metala 91 vidi i Zlato, Srebro Metalurgija 311 Metamorfoza robe 101-114 122 127129 Metodi dijalektiki metod 25 materijalistiki metod 330 Hegelov metod 25 razreavanje Protivrenosti 101 metod primenjen u Kapitalu 23 24 25 26 32/33 razlika izmeu metoda istraivanja metoda izlaganja 23 25 ekonomske apologetike 109 Mlinovi itni mlinovi 311 vodenice 311 334 361 vetrenjae 330 Moda i sezonski rad 423 424 Mogunost i stvarnost 109 Moneta 118 - 122 Monetarni sistem 83 129 Monopol 402 406 426 629 663 664 sredstava za proizvodnju 211 moponol kapitala 672 engleski monopol na svetsko trite 464 Mule-maina 311 Nacija slobodna nacija 543 industrijske nacije 561 gramzivost iscrpljuje u korenu ivotne snage nacije 214 svaka nacija treba i moe da ui od druge 17 Nain proizvodnje 78 80 83 materijalnog ivota 83 preiveli nain proizvodnje 14 kapitalistiki nain proizvodnje 14 43 630-632 njena imanentna protivrenost 193 njene prepreke 427 537 539 vidi i Ropstvo, Feudalizam, Komunizam Nadgradnja
Registar pojmova 845 Nauka kao proizvodna snaga rada 47 322 342 343 533 534 537 552 kao samostalna snaga procesa rada 571 svesna tehnika primena nauke 672 svesna tehnoloka primena nauke u poljoprivredi 445 silom stavljena u slubu kapitala 322 342 343 387 vidi i Prirodne nauke Negacija postojeeg 25 negacije 672 Nemaka 249 332 nastanak kmetstva 212 pretvaranje slobodnih seljaka u podlonike i kmetove pod Karlom Velikim 642 seljaki rat 212 poloaj seljaka 381 646 647 razvitak kapitalistike proizvodnje 14 15 20 pronalazak maine za tkanje traka u 17. veku 379 388 uzorak zanatske proizvodnje ufabrikaciji papira 338 Kruppova fabrika livenog elika 346 radnika klasa u Nemakoj 20 22 poloaj pruskih fabrikih radnika 241 deji rad 245 zakoni za odravanje niskih najamnina 652 653 politika ekonomija u Nemakoj njena osobenost 20 22 socijalna statistika 14 opadanje mere kod vojnika 214 mere, teine i novac 29 Nepotpuna zaposlenost 479 480 488 489 Nesreni sluajevi 377 378 426 440442 vidi Rezervna armija Nezaposlenost 34 381/382 388-396, 479, 480-488, 489 506 543 560/561 567 568 625 vidi Rezervna armija Neenstvo 545 546 573 Noni rad 230-236 280 410 422 Nomadski narodi 89 Novac 62 82 92 95 156 opti ekvivalent 71/72 87 90 nuni proizvod procesa razmene 87 fetiki karakter novca 77 90-92 125 drutveni odnos 83 124 129 Novac pretvaranje novca u kapital 137162 odreivanje veliine njegove vrednosti 91 novac nema cenu 94 funkcije novca 90 119 130 131 135 136 kao mera vrednosti 93 95 96 97
111/112 122
merilo cene 96 118 raunski novac 98 129 130 145 146 kao prometno sredstvo 101-122 127-129, 135 136 146 kao plateno sredstvo 120 127136 475 kao sredstvo za obrazovanje blaga 122-126 133 136 svetski novac 133-136 kreditni novac 119 129-132 papirni novac 119 120 121 122 radni novac 93 promet metala 96 119 127 Novana imena 97 98 Novani oblik 19 54 63 70-72 77 89 90 94 703-705 vidi i Oblik vrednosti Novani znak 91 Novanice 120 130-134 136 666 Novano trite 137 Obaveze 127 128 Oblici druhvene svesti 83 Oblici proizvodnje 85 132 razvijanje Protivrenosti jedini istorijski put za preobraavanje jednog istorijskog oblika proizvodnje 432 prelazni oblici 420 448 Oblik i sadrina 44 81 82 297 515 Oblik robe 100 685 najoptiji i najnerazvijeniji oblik buroaske proizvodnje 83 Oblik vrednosti 13 14 48 54-70 81 89 90 685-705 analiza oblika vrednosti 56 57 63 razvoj oblika vrednosti 54 66 prost oblik vrednosti 55-66 685-698 relativni oblik vrednosti 55-60 66 68 70 91 92 687-689 ekvivalentski oblik 55 56 66 68 70 91 92 689-696 opti ekvivalentski oblik 70-73 89 tri osobenosti ekvivalentskog oblika 60-64 potpuni ili razvijeni oblik vrednosti 67-69 698-699
846 Napomene i registri Oblik vrednosti razvijeni relativni oblik vrednosti 67-72 698 opti oblik vrednosti 69-73 novani oblik 13 14 54 63 70-72 77 89 90 94 Aristotel o obliku vrednosti 63 64 Bailey o obliku vrednosti 56 Obrazovanje blaga 122-126 519 522 523 Odnosi drutveni odnosi u evropskom srednjem veku 78 79 olienje ekonomskih odnosa 86 Odnosi proizvodnje 78 82 u antici 79 robne proizvodnje 79 kapitalistiki odnosi proizvodnje 572 u komunizmu 79 Odricanje 523 Olienje ekonomskih kategorija 17 150 ekonomskih odnosa 86 109 Oligarhija 545 639 Opijum 663 664 Opijumski rat 662 Opravke 185 Opite, posebno i pojedinano 313 Opticaj novca 110-122 137-142 157 Smith o opticaju novca 116 Orua za rad 169 178 179 njihova diferencijacija 315 diferenciranje i specijaliziranje u manufakturi 305 306 revolucija u oruima za rad 324 430 431 vidi i Sredstva za rad Osiguravajua drutva 184 Osiromaenje 180 228 381 382 431 445 446 528-532 542-544 546 547 674 675 vidi i Akumulacija, Opti zakon kapitalistike akumulacije, Nezaposlenost, Pauperizam, Rezervna armija, Suvino stanovnitvo, Prekovremeni rad Osnovica nadgradnja 83 86 319 330 427 543 Otuenje 382 501 536 570 Pamuna industrija 239-242 260 264267 326 336 347 364-370 373386 392-394 506-509 563 579 broj zaposlenih 385 395 397-399 558 poloaj radnika 363 364 402-406 Pamuna industrija sistem smena 230 fiibriko zakonodavstvo 241 250/ 251 krize u pamunoj industriji 216 350 377 384-386 402 403 506508 i ropstvo 393 Parna maina 331 332-335 338 339 341 346 347 365 383 419 428 536 669 Patologija, industrijska 323 324 Pauperizam 382 464 509 531 569-570 573 578 579 581 -593 600 603 612 637 638 642 648 Pekarstvo 222 239 421 fabriko zakonodavstvo 266 267 konkurencija meu pekarima 483 prekovremeni rad pekarskih pomonika 223-226 Pionaa 155 Pletarstvo moderni kuni rad 413 414 415 pletarske kole 416 Plodnost zemljita 445 446 450 451 463 500 548 597 Pljaka 199 238 321 409 431 446 532 Podela rada drutvena podela rada 77 313 317320 324-326 394 429 431 prvobitna podela rada 79 103 314 u optem, posebnom i pojedinanom 313 314 u manufakturi 301-325 328 335 337 339 372 428 429 u fabrici 49 336 337 342 371374428 u radionici 316 317 327 380-381 teritorijalna podela rada 316 internacionalna podela rada 400 padanje vrednosti radne snage 313 382 umni i runi rad 375 447 ukidanje stare podele rada 432 i robna proizvodnja 49 50 103-104 156 313-316 njena prirodna osnovica 452 Petty o podeli rada 306 325 Platon o podeli rada 326 Smith o podeli rada 311 316 322 323 325 Podrutvljenje rada 672 673 Podunavske Kneevine 212 213 Politehniko obrazovanje 426-428 431 432 Politika i ekonomija 83
Politika ekonomija istorija politike ekonomije 29 325 politika ekonomija u Nemakoj i njena posebnost 20 22 23 pristrasnost 17 19-21 polazna taka politike ekonomije
50
njena terminologija 32 klasina politika ekonomija 20 21 519 524 537 674 nasuprot vulgarnoj ekonomiji 82 kritika politike ekonomije 20-22 prepreke buroaske politike ekonomije 17 20 476 Polufabrikat 167 Poljoprivredni radnik 162 226 240242 246 247 393 633 poloaj poljoprivrednog radnika 445 446 580 595-613 624-626 636 642 najamnina poljoprivrednog radnika 490 531 564 568 iseljavanje u grad 568 612 broj poljoprivrednih radnika 395 Pomone materije 166 184 189 199 Ponuda i tranja 254 274 472 542 556 557 558 559 560 565-567 zakon ponude i tranje 564-567 625 650 678 679 681 Poreski sistem 662-667 Porez na dohodak 619 Porezi 133 458 496 pretvaranje naturalnih davanja u novana plaanja 132 133 647 Porodica njen istorijski karakter 314 433 porodini rad 79 ekonomska osnovica porodice 432 433 raspadanje stare porodice u kapitalistikom sistemu 432 433 445 Posrednik 409 418 486 657 Potronja 209 individualna potronja 168-170 503-505 509 proizvodna potronja 168-170 188 503-505 509 Malthus o proizvodnoj potronji 505 James Mili o proizvodnoj potronji 503 505 Potronja opijuma 354 Poznavanje robe 44 Pravo pravni odnosi robne proizvodnje 85 Pravo eksploatisanje radne snage prvo pravo za kapital 262 280 352 buroasko pravo 162 210 474 475
Registar pojmova 847 544 585 pravo svojine kapitalista 506 514516 518 na rad 270 vidi i Sudovi, Jednakost Predmet rada 164-167 173 181 447 532 zemlja kao opti predmet ovekovog rada 164 glavni radnik 372 487 Prekovremeni rad 226 227 410 422 423 479 480 483 485 487 563 Prevara 486 Priroda i rad 50 51 163 164 i ovek 50 73 80 163 164 168 169 391 445 447 532 prirodne snage kao proizvodne snage rada 47/48 342-344 346 552 prirodni uslovi proizvodnih snaga rada 450-453 Prirodne nauke njihova svesna primena 342 409 430 metriki sistem mera 29 Pritisak, ekonomski 651 Privatna svojina vidi Svojina Privatni rad vidi Rad Problem trita 33 34 Proces oploavanja vrednosti 170-180 189 279 297 382 469 maine u procesu oploavanja vrednosti 343 Proces proizvodnje roba kao jedinstvo procesa rada i procesa stvaranja vrednosti 171 179 kapitalistiki proces proizvodnje kao jedinstvo procesa rada i procesa oploavanja vrednosti 179 Proces rada 163-173 177 181-190 447 prosti momenti procesa rada 164168 uloga oveka u procesu rada 163166 uloga kapitaliste pri procesu rada 169 170 178 Profit 32 205 399 401 497 521 548 556 670 J. St. Mili o nastanku profita 454455 Profitna stopa 194 196 359 459 460 556

Proizvedena vrednost 192 460-462 466 467 474 Proizvodne snage rada vidi Proizvodnost rada Proizvodnost rada 47 53 325 342 343 450 465 492-495 528 534536 554 559 njen uticaj na masu proizvoda 53 njen uticaj na veliinu vrednosti 48 52 53 i vrednost radne snage 283-284 297 457-460 490 i veliina vika vrednosti 457460 463 proizvodne snage drutvenog rada 292 295 409 450 536 552 675 drutveni rad kao proizvodna snaga kapitala 298-300 321 325 342 453 proizvodne snage kombinovanog radnog dana 295 296 poveanje proizvodnosti rada 283288 295 359 metodi za uveanje drutvene proizvodnosti rada 571 opadanje proizvodne snage rada 463 464 i savrenost alata 305 i mainerija 342 343 345-347 357 358 vaan inilac u akumulaciji kapitala 533-535 549-553 Proizvodnja, kapitalistika njena polazna taka 289 300 503 630 - 632 prvi poeci u 14. i 15. veku 632 proizvodnja vika vrednosti svrha koja odreuje kapitalistiku proizvodnju 142 143 206 209 238 268 277 287 288 296 448 516 547 665 Proizvodnja ipaka neumerena eksploatacija 219 zdravstveno stanje radnika 412 413 moderni kuni rad 412-414 ipkarske kole 414-416 truk-sistem 416 prekovremeni rad 480 fabriko zakonodavstvo 266 421 preobraaj u fabrikaciji ipaka 420 Proizvodnja luksuznih predmeta 394 Proizvodnja pamuka 315 400 i maine 340 347 399 Proizvodnja papira 302 308 311 338 sistem smena 232 233 Proizvodnja stakla 237 310 386 sistem smena 232 233 236 237 Proizvodnja stakla fabriki zakoni 268 435 436 Proizvodnja tapeta deji rad 221-223 prekovremeni rad u tamparijama tapeta 480 fabriko zakonodavstvo 266 Proletarijat 21 525 istorijski poziv proletarijata 22 razvoj klasne svesti 33 teorijska klasna svest nemakog proletarijata 22 istinski revolucionarna klasa 673 grobar buroazije 673 klasina ekonomija o proletarijatu 525 vidi Radnici, Radnika klasa, Diktatura proletarijata Pronalasci 338 556 istorija pronalazaka 386 nisu proizvod samo jedne individue 330 zanatskog perioda 306 312 Prosvetiteljstvo 91 Protekcionistiki sistem 496 662 667 Protestantizam 80 247 i princip stanovnitva 545 546 Protivrenosti 109 129 130 276 361 391 471 473 496 metod reavanja Protivrenosti 101 razvijanje Protivrenosti jedini istorijski put za preobraavanie jedne drutveno-ekonomske formacije 432 Hegelova protivrenost izvor svekolike dijalektike 526 u procesu robne razmene 101 kapitalistike proizvodnje 431 432 443 u kretanju tela 101 Prvobitna akumulacija kapitala ili 382 501 502 .515 552 553 630-673 metodi prvobitne akumulacije 631 648 669 670 671 njeni glavni momenti 651 657 662-667 Rad veita prirodna nunost 50 168 169 kao normalna ivotna delatnost 53 proces izmeu oveka i prirode 163 164 drutveni oblik rada 63 74-78 9394 171 neposredno podrutvljeni rad 79 342
Registar pojmova 849 Rad dvojaki karakter rada 49-53 57 63-64 74 76 80 81 181-182 475 apstraktni rad 46 51-53 56-58 63 64 70 76 77 79 80 182 konkretni (korisni) rad 46-53 56 63 64 74 80 178 182 kao supstancija vrednosti 46 49 53 64 472 688 sam rad nema vrednosti 472 473 prost rad, proseni drutveni rad 46 51 159 173 179-180 komplikovan (vii, potenciran) rad 51 179-180 278 304-305 ivi rad 167 168 176-177 193 209 280 537 proli rad 166-168 176-177 193 209 280 537 proizvodni rad 166 182 187 447 448 519-520 neproizvodni rad 395 519-520 privatni rad 63 75-77 79 93 duhovni (umni) i manuelni rad 375 447 Petty o radu 50 Ricardo o radu 185 Smith o radu 53 vidi i Kuluk, Viak rada Rad ena 230 253 260 266-267 349 350 353 354 356 357 408 409 412415 416-418 428 433 439 440 444 465 480 481 614-616 Radna snaga 154 169 173 176 183 187 188 kao roba 154-157 upotrebna vrednost radne snage 154 160 161 163 176 187 209 515/ 516 uslovi kupovanja i prodavanja radne- snage 154-156 160-170 176 177 210 547; vidi i Trite rada vrednost radne snage 196 273275 281-284 287 291 350 457463 473-476 479 odreivanje njene vrednosti 157 -159 194 207 238 456 trokovi oko obrazovanja radne snage 158 183 istorijski i moralni element 158 159 minimalna granica vrednosti radne snage 159 459 cena radne snage 159-162 456 458-462 473-476 plaanje radne snage ispod njene vrednosti 221 528/529; vidi i Najamnina Radna snaga reprodukcija radne snage 158 159 195 196 238 273 274 277 286 287
350 456 458 459 473 474 542 vek radne snage 210 238-242 567568 utroak radne snage 460 463 Radni dan njegova podela na potrebno radno vreme i viak radnog vremena 206 281 282 360 448 449 kao promenljiva veliina 208 209 maksimalna granica 208 237 238 361 minimalna granica 208 465 apsolutna granica prosenog radnog dana 275 produavanje radnog dana 357363 449 461-463 480 483 produavanje preko maksimalne granice 237 238 prinudni zakoni za produavanje radnog dana 243-245 skraivanje radnog dana 362-370 461 462 465 borba radnika za skraivanje radnog dana 210 225 249 250 262 263 363; vidi i Agitacija za osmoasovno radno vreme, Agitacija za desetoasovno radno vreme zakonska ogranienja radnog dana 269 421 425 479 480 481; vidi i Fabriko zakonodavstvo, Zakon o desetoasovnom radnom danu Owen o ogranienju radnog dana 269 Radni novac 93 Radnici u dvostrukom smislu 156 631 nastanak najamnih radnika 156 157 300 631 632 651 670 671 njihov odnos zavisnosti 505 509 542-546 677-679 poveanje broja najamnih radnika 350 542-544 podela rada 311 312 317 320-322 428 429 431 432 kao dodatak maini 374-375 445 571 fabriki radnici 371-378 397 398 duhovno i telesno krljanje radnika 321-323 prezaduenost radnika 578 glavni radnik u fabrici 372 487 vidi i Poljoprivredni radnik, Proletarijat, Nain ishrane radnika i Stambene prilike Radnika aristokratija 591

Radnika armija, aktivna 564 565 569571 Radnika klasa i kapital 265 266 279 361 363 500 513-514 reprodukcija radnike klase 504 506 512 i revolucija 14 17 432 672 673 u Nemakoj 17 18 u Engleskoj 14 256 269 270 vidi i Proletarijat, Klasne borbe Radnike generacije brzo smenjivanje radnika 241 242 568 Radniki statuti 243-245 651-653 Radno vreme kao mera vrednosti 48 drutveno potrebno radno vreme 46-48 53 59 61 77 104 157 171 172 178 182 183 195 291 309 486 potrebno radno vreme 195-198 200 205-208 210 212 214 281283 285 286 308 448 452 465 viak radnog vremena 195 207 215 483 u komunizmu 80 Seniorov poslednji as 201-205 Rasipanje feudalnih gospodara 523 525 kapitalista 523 524 582 radne snage 349 409 465 materijala 297 vidi i Razbojnitvo Raspodela 80 Rat ratna sluba ubrzava propast rimskih plebejaca 642 ratna sluba ubrzava propast slobodnih nemakih seljaka 642 Razboj 330 331 338 339 380 382 394 398 Razmena 61-86 100-103 147-151 stvaranje robne razmene 69 87 88 314 i ekvivalentski oblik 61 63 66 69 70 razmena proizvoda 76 77 94 102 108 140 314 neposredna razmena proizvoda 87 88 107 108 Ricardo o razmeni 78 Say o razmeni 151 Razmena proizvoda vidi Razmena Razmenska vrednost 44-46 65 69 81 82 84 86 100 124 140 141 146-148 211 696 Razmenska vrednost pojavni oblik vrednosti 45 54 sidi i Oblik vrednosti Razvitak u sociolokom smislu 14 17 24 Realizacija robe 86 100 101 126 Refomtacija 636-638 Regulisanje reka (kanalizacija) 452 Relejni sistem 251-254 259-263 280 373; vidi i Sistem smena. Religija 75 79 80 82 237 544-546 549 630 657 istorija religije 330 Renta 32 206 467 521 527 pretvaranje naturalne rente u novanu 131 132 zemljina renta 132 448 497 589 614 628 629 642 656 gradska zemljina renta 583 zemljina renta i fiziokrati 83 Rentijer 665 Reprodukcija 82 132 uslov postojanja svakog drutva 499 uslovi kapitalistike reprodukcije 499-510 prosta reprodukcija 499-510 512 513 516-518 542 proirena reprodukcija 511-542 547; vidi i Akumulacija kapitala proirena reprodukcija u razliitim drutveno-ekonomskim formacijama 527 528 Revolucija ne pravi se pomou zakona 662 i radnika klasa 14 17 22 fabriki sistem kao njena polazna taka 443 mirnim i zakonskim sredstvima 34 od 1848. - 21 vidi i Francuska Revolucija, socijalistika 432 443 672 673 Rezervna armija, industrijska 431 443 444 556- 571 586 625 626 i sezonski rad 423 vidi i Relativni porast stanovnitva Rezervni fond 465 499 Rim 83 97 150 258 642 Roba 109 125 analiza robe 13 43 74 81 156 179 proizvod samostalnih i meu sobom nezavisnih privatnih radova 50 75 dvostruki karakter robe 43 - 46 48 - 54 65 74 76 85 podvajanje robe u robu i novac 86/87 93 102 fetiki karakter robe 74-84 92
Registar pojmova 851 Robna proizvodnja 77 137 156 309 518 njeni istorijski uslovi 156 157 u najrazliitijim nainima proizvodnje 109 156 opta pretpostavka kapitalistikog naina proizvodnje 315 drutvena podela rada uslov postojanja robne proizvodnje 49 50 Robni promet 107-112 114-117 123 124 127 137-152 156 157 formula prostog robnog prometa 137-145 nije izvor vika vrednosti 145-152 Ropstvo 64 89 155 178 179 270 298 300 393 476 527 642 669 677 679 oblik vika rada 195 211 474 orua za rad u ropstvu 178 179 torijevske simpatije prema ropstvu 229 645 Aristotel o robovskom radu 83 Rudarstvo 166 410 441 487 505 532 682 broj zaposlenih 393 395 558 poloaj radnika 269 589-591 rad ena 230 349 439 440 deji rad 349 438 rad u rudnicima zlata 211 662 truk-sistem u engleskim rudnicima 161 590 zakoni o rudnicima 435 437-439 441 442 Rumunija 212-214 Rusija 213 495 639 Sadrina i oblik 44 80 81 297 515 Saobraajna sredstva 315 399 424 njihov prevrat uslovljen revolucijom u nainu proizvodnje u industriji i poljoprivredi 340 Seljaki rat 212 Seljatvo eksproprijacija zemlje 633-648 666 667 srednjovekovni seljaci 48; vidi i Feudalizam slobodni seljaci 212213 632633 642 jomenrija 636 638 639 seljaci-kuluari 212 213 pretvaranje sitnih seljaka u najamne radnike 659 Sezonski rad 423 425 Shifting-system 261 Sicilija 452 Sirotinjski domovi 240 357 Sirovina 169 173 184 189-190 198200 Sirovina
54
je predmet rada proien ranijim radom 164 166 kao polufabrikat ili stupnjevani fabrikat 166/167 kao glavna i kao pomona materija 166/167 necelishodan utroak sirovine 178 Sistem dravnih dugova 662 665-667 682 Sistem grupa 353 613-616 Sistem maina 335-339 342 Sistem smena 230-236 259 vidi i Relejni sistem Sistem zatitnih carina 496 661 662 667 Sitni posed u Francuskoj 21 613 Sitno preduzee 434 443 671 Sjedinjene Amerike Drave 407 444446 666 674 ekonomski razvitak 400 ropstvo 393 669 ropstvo koi svaki radniki pokret 270 useljavanje 341 629 674 680 681 fabriko zakonodavstvo 243 244 Skitnienje zakoni protiv skitnienja 648 - 651 Skupoa 464 Sloboda 71 162 i nunost 100 101 kapitala 251 318 593 potinjavanje line slobode 445 iluzije o slobodi u kapitalizmu 474 Slobodna trgovina 21 33 215 253 254 264 torbari slobodne trgovine 65 413 pristalice slobodne trgovine 262 425 474 661 Smrt od gladi 418 579 581 593 Smrtnost 229 radnike dece 352 353 u fabrikim srezovima u poreenju sa poljoprivrednim srezovima 264 londonskih tipografa i krojaa 412 vidi i Smrt od gladi Socijalizam vidi Komunizam Socijalizam, sitnoburoaski utopija o neposrednoj razmenljivosti robe 71 i robna proizvodnja 85 88 Sofistika 21 23 Srebro 135 136 kao novana roba 97 odnos vrednosti srebra i zlata 95 96 dobijanje srebra 134
852 Napomene i registri Srednji vek 91 381 449 632 633 661 665 karakteristike evropskog srednjeg veka 78 79 i katolicizam 83 kooperacija u srednjem veku 299 propast feudalnih dunika 127 virmani u srednjovekovnom Lionu 129 srednjevekovni esnafi 278 vidi i Feudalizam Sredstva za proizvodnju 156 157 166 167-170 181-190 199 211 295 317 447 552 671 i proizvodna snaga rada 47/48 549 550 materijalno oblije postojanog kapitala 193 sa stanovita procesa oploavanja vrednosti 230 vidi i Instrumenti za rad, Sredstva za rad, Maine, Sirovina Sredstva za rad 164 165-167 183 184 190 198-200 374-376 447 532 njihova Vanost za ocenjivanje iezlih ekonomskih drutvenih formacija 165 sredstva za rad otkrivaju i drutvene odnose 165 merilo su za stupnjeve razvitka ovekove radne snage 165 zemlja kao sredstvo za rad 164 165 mehanika sredstva kostur i miini sistem proizvodnje 165 sistem sudova proizvodnje 165 njihovo fiziko rabaenje 184 185 238 343 344 358 njihovo moralno rabaenje 190 358 420 507 necelishodni utroak sredstava za rad 178 Stambene prilike 411 509 579 gradskih radnika 581-587 592 u rudarskim srezovima 589-591 na selu 603-613 624 Staro doba vidi Antika Statistika socijalna statistika u Nemakoj i ostalim zapadnim zemljama Evrope u poreenju s Engleskom 14 Stepen eksploatacije vidi Viak vrednosti Stvaranje zaliha 519 Sudovi engleski sudovi 225-227 259 260 262 266 376 377 650 654 u feudalizmu 298 Suprotnost 71 102 383 496 upotrebne vrednosti i vrednosti 65
87 102 109 robe i novca 87 129/130 umnog i runog rada 447 grada i sela 314 445 446 izmeu klasa 21 jedinstvo i borba suprotnosti 108/ 109 110 Supstancija vrednosti 46 47 48 51 52 64 687-688 Sutina i pojava 470 472 475 476 477 501 Suvino stanovnitvo, relativno 240 241 349 386 399 556-567 671 586 623 626 677 682 razliiti oblici njegove egzistencije 567-570 posledica kapitalistike primene maina 361 382 464 i industrijski ciklusi 559-561 564 567 suvino poljoprivredno stanovnitvo 564 611-613 616 623 Ricardo o suvinom stanovnitvu 383 559 vidi i Nezaposlenost, Rezervna armija Svest, buroaska 318 Svest, drutveni oblici 83 Sveta alijansa 21 Svetska trgovina 133 135 394 395 Svetsko trite 133 - 136 137 316 340 399-402 403 424 492 496 560 632 670 672 engleske mere i novac na svetskom tritu 29 prepunjenost svetskog trita 385 400 Svojina na sredstva za proizvodnju 211 drutvena, kolektivna 671 preobraaj svojine 18 zajednika svojina 79 213 30; optinska svojina 633 640-643 uzurpiranje optinske svojine 634 635 637-643 647 656 privatna svojina 87 213 671 674 rimska i germanska privatna svojina 79 pretvaranje svojine steene sopstvenim radom u kapitalistiku privatnu svojinu 671-682 kapitalistika svojina 169 negacija kapitalistike svojine 672 svojina u komunizmu 80 672 vidi i Zemljina svojina Svieating-system (znojni sistem) 487
egrti 245 429 524 ivaa maina 417-491 kolske prilike u Engleskoj 354-356 428 435 kotska 132 575 643-648 653 ukidanje kmetstva 638 panija 452 662 664 pekulacija 140 174 190 242 523 591 666 682 tamparija 429 tampanje katuna broj zaposlenih 558 primena maina 347 fabriki zakoni 265 356 tedljivost 178 524 Malthus o tednji 519 vidi i Ekonomija trajk 377 386 387 402 654 mainskih radnika (1851) 386 radnika pamune proizvodnje u Prestonu (1860/61) 402 tkaa pantljika u Koventriju (1860) 488 londonskih graevinskih radnika (1860- 1861) 210 481 tkaa u Darvenu (1863) 377 tkalja u Viltiru (1863) 376 377 grnara (1866) 377 poljoprivrednih radnika u Bakingemiru (1867) 226 belgijskih rudara (1867) 529 vajcarska fabriko zakonodavstvo 248-249 444 proizvodnja asovnika 307 veani 639 o Tableau economique 521 Takmienje 292 295 Tehnika 279 283 303 320 333 372 384 399 409 431 533 534 Tehnologija 47 422 430 432 445 istorija tehnologije 330 Telegraf 423 Teologija legenda o teolokom prvom grehu 630 Teorija kolonizacije 674-682 Teorija kompenzacije 388-396 565 566 Teorije o novcu istorija teorija o novcu 13 currency principle 135 currency-ikola 548 little shilling men 208 Teorija o uzdrljivosti (uzdravanja) 175 205 521-527 537 630 Terminologija 29 32 195 Transportna industrija i svetsko trite 394
Registar pojmova 853 vidi i Saobraajna sredstva Tredjunioni 228 487 491 566 zakonsko priznanje 653 Trgovina spoljna trgovina 512 560 unutranja trgovina 560 trgovina na veliko 425 vidi i Svetska trgovina, Svetsko trite Trgovina prnjama 410 Trgovina robljem 239 351 393 476 662 663 u doba prvobitne akumulacije 669 670 Trgovaki kapital 137 144 320 661 Trgovinska dobit 497 Trgovinski bilans 134 Trgovinski kapital 151 152 448 Tridesetogodinji rat 623 646 556 Trokovi proizvodnje 473 Truk-sistem 161 416 590 Trite stvaranje unutranjeg trita 657 661 vidi i Robno trite, Trite rada, Svetsko trite Trite rada 137 151-157 160-162 169 239-241 271 272 275 350352 472 482 486 487 506 542 555 557 559 560 563-567 678 681-682 kao poseban oblik robnog trita 156 dejstvo maina na trite rada 352 Turska 132 661 Tvrdiluk 519 522 523 Upotrebna vrednost 43 44 45-54 57 61 65-67 81 83 87-89 140 146-148 170-172 182 183 186 povezanost prirode i rada 50 drutvena upotrebna vrednost 48 materijalni nosioci razmenske vrednosti 44 uloga u procesu razmene 86 87 Uslovi proizvodnje 183 dati drutveni uslovi proizvodnje 172 proseni drutveni uslovi proizvodnje 173 Uzrok i posledica 560 562 Vaspitanje 583 spajanje nastave i gimnastike sa proizvodnim radom 427 428

Vaspitanje i fabriki zakoni 354-356 426 427 431 438 439 u komunizmu 428 431 Owen o vaspitanju 269 428 Smith o osnovnoj nastavi 323 Veleposed 21 640 Veliina vrednosti 46-48 52 53 59-61 67 70 72 74 77 81 92 100 140 141 143 147 470 njeno merenje 47 76/77 mogunost odstupanja cena od veliine vrednosti 100 Visoke pei 422 Viak rada 195-200 206-222 236 281-285 448 449-453 466-469 474 514 u starom veku 211 u ropstvu 195 211 474 476 u feudalizmu 211-214 474 501 najamni rad kao oblik vika rada 195 474 u vreme kriza 215 216 Viak vrednosti 141-145 170 198 199 513-521 prirataj ili viak preko prvobitne vrednosti 141 robni promet nije izvor vika vrednosti 145-152 apsolutni viak vrednosti 283 362 448 449 relativni viak vrednosti 281-283 284-288 360 363 448 449 ekstraviak vrednosti 285 286 stopa vika vrednosti 191-193 194-196 197-205 207 213 273 277 360 449 460 528 533 razliite formule za stopu vika vrednosti 466-469 metodi za izraunavanje stope vika vrednosti 196-197 masa vika vrednosti 273-277 360 528 537 , inioci koji odreuju veliinu vika vrednosti 456-464 i poveanje broja stanovnitva 277 pretvaranje vika vrednosti u kapital 511-518 podela vika vrednosti 198 471 521 522 537 542 fiziokrati o viku vrednosti 469 Ricardo o viku vrednosti 453 - 454 457-459 Smith o viku vrednosti 469 Vlast uloga u istoriji 631/632 kao ekonomska tendencija 662 odluuje izmeu jednakih prava *10 VSnekonomska, neposredna vlast 651 dravna vlast 651 652 662 Vodena snaga 334 335 536 Vrednost 43-76 81 83 84 86-89 94 146-149 153 170-172 174 181186 195 283 470 685-705 analiza vrednosti 81 82 drutveni odnos 54 57 62 63 65 67 71 74-77 80 82 83 84 90-91 104 prosta gruavina bezlinog ljudskog rada 46 51 56 63 67 71 mera vrednosti 93 - 96 individualna i drutvena vrednost 295 istorija teorije vrednosti 13 vulgarna ekonomija o vrednosti 81 82 Bailey o vrednosti-67 Petty o vrednosti 99 Ricardo o vrednosti 81 82 84 171 470 535 Say o vrednosti 472 Smith o vrednosti 53 81 Vrednost novca 656 Vrednost proizvoda 181 189 192 466 Vulgarna ekonomija 20 21 81 82 108 109 274 276 443 446 455 458 473 474 495 496 526 527 539 u suprotnosti s klasinom politikom ekonomijom 81 nemaka vulgarna ekonomija o Kapitalu 22 vulgarizovanje Ricardove teorije u Engleskoj 21 o stvaranju vika vrednosti 195 196 201-205 453 454 o vrednosti 60 o novcu 91 pretpostavlja da se tranja i ponuda poklapaju 147 smatra da maine istiskuju radnike 388-391 vidi i Apologetika, Maltuzijanstvo Zakon populacije vidi Zakon o stanovnitvu Zakon vika vrednosti kao zakon ekonomskog kretanja modernog drutva 17 proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vrednosti apsolutni zakon kapitalistikog naina proizvodnje 547 zakon koji odreuje masu vika vrednosti 273-276
Zakon vrednosti 47 48 77 171 276 295297 317 461 471 472 493 primena zakona vrednosti na razne nacionalne dane 461 493 Zakoni 23 77 278 i tendencije 14 prirodni zakoni 24 304 drutveni zakoni 14 23-25 77 304 431 464 ekonomski zakoni 24 77 86 sprovoenje ekonomskih zakona 14 99 431 549 zakon robne razmene 146 147 153 176 177 209-211 513-516 518 zakon ponude i tranje 390 564 565-567 626 651 678-679 681 preobraanje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja 514-516 zakoni kapitalistikog naina proizvodnje 254 unutranji zakoni kapitalistike proizvodnje kao prinudni zakoni konkurencije 242 284 zakon vika vrednosti kao zakon ekonomskog kretanja modernog drutva 17 proizvodnja vika vrednosti ili sticanje vika apsolutni zakon kapitalistikog naina proizvodnje 547 zakon koji odreuje masu vika vrednosti 273-276 opti zakon kapitalistike akumulacije 542 543 549 570 zakon najamnine 477 492 zakon o smanjenju zemljinih proizvoda 446 zakon opticaja novca 113-116 120 130 132-133 specifini zakon opticaja papirnog novca 120 vidi i Zakon stanovnitva, Zakon vrednosti Zakon o bankama od 1844. 133 681 Zakon o desetoasovnom radnom danu 203-205 252 253 255-257 259 260 262 263 271 272 481 Zakoni o koaliciji 402 Zakon o sirotinji 382 596 604 637 638 Zakon o stanovnitvu 24 548 549 558 Zakoni o itu 21 629 ukidanje zakona o itu 253 254 403 406 597 - 599 Zakoni protiv udruivanja 652 654 Zakonodavstvo o radnim ugovorima 155 651 652 protiv skitnienja 648 - 651 vidi i Fabriko zakonodavstvo
Registar pojmova 855 Zakupi koncentracija zakupa 628 629 Zakupnici 661 postanak kapitalistikih zakupnika 655-657 Zanat 289 300-304 310 326-328 330-331 407-408 418 419 420 429 433 436 449 552 569 661 665 673 dejstvo maina na zanate 396 399 400 Zelenaki kapital 137 151 152 448 522 661 Luther o zelenakom kapitalu 522 523 Zemlja kao opti predmet ovekovog rada 164 kao sredstvo za rad 164 165 Zemljina aristokratija 597 598 639 Zemljina renta vidi Renta Zemljina svojina 83 137 595-599 603 633 634 637 - 639 643 655 Zemljoposcdnici 497 509 525 526 Zemljoradnik vidi Poljoprivredni radnik Zemljoradnja (poljoprivreda) 165 166 381 532 568 569 598 599 655-660 i krupna industrija 444 - 446 660 upotreba maina 323 324 444 445 599 primena nauke 445 kooperacija u zemljoradnji 294 295 prevrati (revolucije) u zemljoradnji 381 382 395 625 628 656 657 Zlato 122 123 135 136 kao specifina ekvivalentska roba 93 kao novana roba 93 97 odnos vrednosti zlata i srebra 95 96 100 101 133 uticaj promena njegove vrednosti na funkcije novca 96/97 dobijanje zlata 134 136 vidi i Novac Znak vrednosti 183 elezo 393 eleznica 134 340 495 555 560 565 588 682 prekovremeni rad i nesree 226 227 i sezonski rad 423
Sadraj
Napomena Redakcije .................................................................................. Karl Marx. Predgovor prvom izdanju .7. ........................................................... Karl Marx. Pogovor drugom izdanju .......................................................... Karl Marx. Predgovor francuskom izdanju.................................................. Karl Marx. Pogovor francuskom izdanju ........................... ....................... Friedrich Engels. Uz tree izdanje .............................................................. Friedrich Engels. Predgovor engleskom izdanju ........................................ Friedrich Engels. Uz etvrto izdanje ..........................................................
KNJIGA PRVA

PRVI ODELJAK
ROBA I NOVAC Glava prva. Roba ......................................................................................... 1. Dva inioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstancija vrednosti i veliina vrednosti) ................................................ 2. Dvojaki karakter rada predstavljenog u robama .............................. , 3. Oblik vrednosti ili razmenska vrednost ............................................ A) Prost, pojedinaan ili sluajan oblik vrednosti ............................. 1) Dva pola izraza vrednosti: relativni oblik vrednosti i ekvivalentski oblik ................................................................................ 2. Relativni oblik vrednosti ........................................................ a) Sadrina relativnog oblika vrednosti ................................. b) Kvantitativna odreenost relativnog oblika vrednosti 3. Ekvivalentski oblik ................................................................. 4. Celina prostog oblika vrednosti .............................................
858 Sadraj
Strana
B) Potpuni ili razvijeni oblik vrednosti ................................................... 1. Razvijeni relativni oblik vrednosti ................................................ 2. Posebni oblik ekvivalenta ............................................................... 3. Nedostaci potpunog ili razvijenog oblika vrednosti ....................... C) Opti oblik vrednosti ........................................................................... 1. Izmenjeni karakter oblika vrednosti ............................................. 2. Odnos izmeu razvitka relativnog oblika vrednosti i razvitka ekvivalentskog oblika ........................................................................... 3. Prelaz iz opteg oblika vrednosti u novani oblik ........................ D) Novani oblik ....................................................................................... Glava druga. Proces razmene ............................................................................ Glava trea. Novac ili robni promet ................................................................ 1. Mera vrednosti ............................................................................................ 2. Prometno sredstvo ...................................................................................... a) Metamorfoza roba ................................................................................ b) Opticaj novca ........................................................................................ c) Moneta. Znak vrednosti ....................................................................... 3. Novac ........................................................................................................... a) Obrazovanje blaga ................................................................................ b) Plateno sredstvo .................................................................................. c) Svetski novac .......................................... ..............................................
66 66 67 67 68 69 70 72 72
4. Fetiki karakter robe i njegova tajna ........................................................... 73 85 93 93 101 101 109 118 122 122 127 133
DRUGI ODELJAK
PRETVARANJE NOVCA U KAPITAL Glava etvrta. Pretvaranje novca u kapital ..................................................... 1. Opta formula kapitala ..................................................................... 2. Protivrenosti opte formule ....................................................................... 3. Kupovanje i prodavanje radne snage ................................................ ... 137 137 145 154
TREI ODELJAK
PROIZVOENJE APSOLUTNOG VIKA VREDNOSTI Glava peta. Proces rada i proces oploavanja vrednosti ............................ 163 1. Proces rada .................................................................................................. 163 2. Proces oploavanja vrednosti .................................................................... 170 Glava esta. Postojani kapital i promenljivi kapital .................................... 181
Sadraj 859
Strana
Glava sedma. Stopa vika vrednosti ......................................................... 191 1. Stepen eksploatacije radne snage.......................................................191 2. Predstavljanje vrednosti proizvoda srazmernim delovima proizvoda ........................................................................................ 198 3. Seniorov poslednji as .................................................................. 201 4. Viak proizvoda ................................................................................ 205 Glava osma. Radni dan ............................................................................. 207 1. Granice radnog dana .........................................................................207 2. Kurjaka glad za vikom rada. Fabrikant i bojar .............................. 211 3. Grane engleske industrije u kojima zakon ne ograniava eksploataciju ................................................ . ............................... 218 4. Dnevni i noni rad. Sistem smena .................................................... 230 5. Borba za normalan radni dan. Prinudni zakoni za produavanje radnog dana od sredine 14. do kraja 17. veka ..................... 237 6. Borba za normalan radni dan. Prinudno zakonsko ograniavanje radnog vremena. Englesko fabriko zakonodavstvo od 1833. do 1864 ............................................................................... 249 7. Borba za normalan radni dan. Uticaj engleskog fabrikog zakonodavstva na druge zemlje ...................................................... 268 Glava deveta. Stopa i masa vika vrednosti ............................................. 273
ETVRTI ODELJAK
PROIZVOENJE RELATIVNOG VIKA VREDNOSTI Glava deseta. Pojam relativnog vika vrednosti ..................................... 281 Glava jedanaesta. Kooperacija ................................................................. 289 Glava dvanaesta. Podela rada i manufaktura ......................................... 301 1. Dvojako poreklo manufakture .......................................................... 301 2. Delimini radnik i njegov alat .......................................................... 303 3. Dva osnovna oblika manufakture heterogena manufaktura i organska manufaktura ............................................................. 306 4. Podela rada u manufakturi i podela rada u drutvu ... 313 5. Kapitalistiki karakter manufakture ................................................. 320 Glava trinaesta. Maine i krupna industrija ............................................. 329 1. Razvitak maina ................................................................................ 329 2. Prenoenje vrednosti maine na proizvod ......................................... 342
3. Prva dejstva mainskog naina radit na radnika ................................... 349 a) Kapital prisvaja dopunske radne snage. Rad ena i dece ..................... 349 860 Sadraj b) Produavanje radnog dana ................................................................ ... 357 c) Intenzifikacija rada ......................................................................... 362 4. Fabrika ..................................................................................... ...371 5. Borba izmeu radnika i maine ........................................................ 379 6. Teorija kompenzacije koja se odnosi na radnike istisnute mainama ............................................................................................. 388 7. Odbijanje i privlaenje radnika usled razvitka mainske proizvodnje. Krize pamune industrije ........................................... 396 8. Revolucionisanje manufakture, zanatstva i kunog rada kao delo krupne industrije ..................................................................... 407 a) Ukidanje kooperacije zasnovane na zanatu i podeli rada ......................... 407 b) Reakcija fabrikog sistema na manufakturu i kuni rad ...................... 408 c) Moderna manufaktura .................................................................... 409 d) Moderni kuni rad .......................................................................... 412
e) Prelaz moderne manufakture i kunog rada u krupnu industriju. Ubrzavanje te revolucije primenom fabrikih zakona na te naine rada ...............................................................................................
Strana
416 9. Fabriko zakonodavstvo. (Odredbe o zdravlju i vaspitanju.) Njegovo proirivanje na celu Englesku ...................................425 10. Krupna industrija i poljoprivreda 444
PETI ODELJAK
PROIZVOENJE APSOLUTNOG I RELATIVNOG VIKA VREDNOSTI
Glava etrnaesta. Apsolutni i relativni viak vrednosti ............................... 447 Glava petnaesta. Menjanje veliine cene radne snage i vika vrednosti 456 I. Veliina radnog dana i intenzivnost rada postojane (date), proizvodna snaga rada promenljiva ................................................. 457 II. Postojan radni dan, postojana proizvodna snaga rada, intenzivnost rada promenljiva ......................................................... 460 III. Proizvodna snaga i intenzivnost rada postojane, radni dan promenljiv ................................................................................ 461 IV. Istovremene promene u trajanju, proizvodnoj snazi i intenzivnosti rada .................................................................... 463
Glava esnaesta. Razline formule za stopu vika vrednosti ... 466
Sadraj 861
ESTI ODELJAK Strana
NAJAMNINA
Glava sedamnaesta. Pretvaranje vrednosti odnosno cene radne

snage u najamninu ........................................................................
470
Glava osamnaesta. Najamnina od vremena .............................................
....................................................................................................... 477
Glava devetnaesta. Najamnina od komada ..............................................
....................................................................................................... 484
Glava dvadeseta. Nacionalna razlinost najamnina .................................
....................................................................................................... 492
SEDMI ODELJAK
PROCES AKUMULACIJE KAPITALA
Glava dvadeset prva. Prosta reprodukcija ..................................... 499 Glava dvadeset druga. Pretvaranje vika vrednosti u kapital ... 511 1. Kapitalistiki proces proizvodnje u proirenom razmeru. Pretvaranje zakona svojine robne proizvodnje u zakone kapitalistikog prisvajanja ...................................................... 511 2. Pogreno shvatanje reprodukcije u proirenom razmeru od strane politike ekonomije ............................................................ 519 3. Podela vika vrednosti na kapital i dohodak. Teorija uzdravanja ...................................................................................... 521 4. Okolnosti koje nezavisno od srazmerne podele vika vrednosti na kapital i dohodak odreuju obim akumulacije: stepen eksploatacije radne snage, proizvodna snaga rada, poveavanje razlike izmeu primenjenog i utroenog kapitala, veliina predujmljenog kapitala ...........................................
528 5. Takozvani fond rada ............................................................. 537 Glava dvadeset trea. Opti zakon kapitalistike akumulacije ... 541 1. Pri nepromenjenom sastavu kapitala, tranja za radnom snagom raste s akumulacijom ....................................................... 541 2. Relativno opadanje promenljivog dela kapitala u toku akumulacije i koncentracije koja je prati ............................................. 549 3. Progresivna proizvodnja relativno suvinog stanovnitva
ili industrijske rezervne armije ............................................................. 556 4. Razliiti oblici egzistencijexelativno suvinog stanovnitva. Opti 862 Sadraj zakon kapitalistike akumulacije ................................................ 567
Glava esnaesta. Razline formule za stopu vika vrednosti ... 466
5. Ilustracija opteg zakona kapitalistike akumulacije .........................

a) Engleska od 1846. do 1866. .......................................................................... b) Ravo plaeni slojevi britanske industrijske radnike klase c) Pokretno stanovnitvo .................................................................................. d) Dejstvo kriza na najbolje plaeni deo radnike klase ................................ e) Britanski poljoprivredni proletarijat .......................................................... f) Irska ................................................................................................................
Stran a.
Glava dvadeset etvrta. Takozvana prvobitna akumulacija 1. Tajna prvobitne akumulacije ............................................................. 2. Eksproprijacija seljatva od zemlje .................................................. 3. Krvavo zakonodavstvo protiv eksproprisanih od kraja 15. veka. Zakoni za obaranje najamnine ................................................ 4. Postanak kapitalistikih zakupnika ................................................... 5. Reakcija poljoprivredne revolucije na industriju. Stvaranje unutranjeg trita za industrijski kapital ......................................... 6. Postanak industrijskog kapitaliste .................................................... 7. Istorijska tendencija kapitalistike akumulacije ................................ Glava dvadeset peta. Modema teorija kolonizacije ...................................
574 574 579 587 591 595 617 630 630 633 648 655 657 661 671 674
PRILOG
Dodatak glavi prvoj, 1. OBLIK VREDNOSTI ........................................................... 685

DODATAK
Citati na jeziku originala .............................................................................................. 709

NAPOMENE I REGISTRI
Napomene .............................................................. Literatura .............................................................. Registar imena ...................................................... Spisak mera i novanih jedinica .......................... Registar pojmova ..................................................
ILUSTRACIJE
768 809 835 837
Naslovna strana 1. izdanja I toma Kapitala ...................................................... ... 15 Marxovo pismo La Chatre-u, izdavau I toma Kapitala na francuskom jeziku ....................................................................................... 26-27
864 Sadraj
K. MARX F. ENGELS
DELA tom 21
KAPITAL, 1
Pripremili za tampu saranici Instituta za izuavanje radnikog pokreta
Milorad Simonovi, Gligorije Ernjakovi i Slobodan Kovaevi
m
Nacrt za korice Eduard Stepana Tehniki urednik Borivoje Miladirtovi Korektor Branka Sjeran
Izdavai
Izdavako preduzee Prosveta

Beograd, Dobraina 30
Institut za izuavanje radnikog pokreta

Beograd, Trg Marksa i Engelsa 11
tampa j ,Birografika Subotica, Put Moe Pijade 72
S3
Ovo izdanie dotamoano je 1980. eodine u 5.000 primeraka fototipskim putem na osnovu * izdanja Prosvete iz 1970. godine.
5. novembra 1886.
l * Vidi u ovom izdanju, str. 528, beleka 2 47. * Vidi u 27. tomu ovog izdanja. 3* U ovom izdanju citat se 4 nalazi na str. 576. * Hansards
zvanini izvetaji o radu engleskog Donjeg doma nazvani tako po prvom njihovom izdavau (Luke Hansard, 17525 1828). * Tako stoje stvari u pogledu bogatstva ove zemlje. Ja moram za sebe da kaem da bih morao da gledam zabrinuto i s bolom na ovo omamljujue poveanje bogatstva i moi kad bih
Primedba uz drugo izdanje. F. L. A. Ferrier (sous-inspecteur des douanes1*), Du Gouvernement considr dans ses rapports avec le commerce, Paris 1805, i Charles Ganilh, Des Systmes d Economie Politique, 2. izd., Paris 1821. 1 * carinski potkontrolor 22a Primedba uz drugo izdanje. Na primer, u Homera se vrednost jedne stvari izraava nizom razliitih stvari. neto skroz nevano ili kao neto to stoji izvan same robe. Razlog ovome nije samo to analiza veliine vrednosti zauzima svu njihovu panju. On lei dublje. Oblik vrednosti proizvoda rada najapstraktniji je, ali i najoptiji oblik buroaskog naina proizvodnje, koji nain proizvodnje time dobija obeleje naroite vrste drutvene proizvodnje, a time ujedno i
22
866 Sadraj
svoje istorijsko obeleje. Pa stoga, kad se u njemu pogreno vidi veiti prirodni oblik drutvene proizvodnje, onda se nuno previa i ono to je specifino na obliku vrednosti, dakle na robnom obliku, a u daljem razvitku na novanom obliku, kapitalskom obliku itd. Zbog ovoga se u ekonomista koji se potpuno slau u merenju veliine vrednosti radnim vremenom nalaze najarenije i najprotivrenije predstave o novcu, tj. o gotovom liku opteg ekvivalenta. To izbija do oiglednosti npr. kad se govori o bankarstvu, gde uobiajene opte definicije novca vie nisu dovoljne. Stoga se, kao suprotnost tome, pojavio restaurisani merkantilni sistem (Ganilh i dr.) koji u vrednosti vidi samo drutveni oblik, tavie samo njegovu prividnost bez sutine. Napomenuu jednom zasvagda da pod klasinom politikom ekonomijom razumem svu ekonomiju od W. Pettyja naovamo, koja ispituje unutranju povezanost odnosa buroaske proizvodnje, nasuprot vulgarnoj ekonomiji, koja se potuca samo po oblasti prividne povezanosti i koja samo iznova preiva materijal to ga je nauna ekonomija ve odavno pruila, radi prijemljivog popularisanja tako rei najgrubljih fenomena i za domau potrebu buroazije, dok se inae ograniava na to da otrcane i sujetne predstave agenata buroaske proizvodnje o svome vlastitom najboljem svetu sistematizuje, ispedantira i proglasi kao vene
istine. vodnje koji poiva na robovskom radu poiva na sistemu pljake? Onda staje na opasno tlo. Ako je takav din misli kao to je bio Aristotel greio veliajui robovski rad, zato bi bio na pravom putu patuljak-ekonomista Bastiat veliajui najamni rad? Koristim ovu priliku da s malo rei odbijem zamerku koju mi je prilikom objavljivanja mog spisa Zur Kritik der politischen Oekonomie, 1859, uinio jedan nemako-ameriki list. Tamo je reeno da je moje gledite da odreen nain proizvodnje i odnosi proizvodnje kakvi mu uvek odgovaraju, ukratko da ekonomska struktura drutva ini realnu osnovicu na kojoj se die pravna i politika nadgradnja, i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene svesti, da nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces socijalnog, politikog i duhovnog ivota uopte, da je sve ovo, dodue, pravilno za dananji svet u kome vladaju materijalni interesi, ali ne i za srednji vek, u kojem je vladao katolicizam, niti za Atinu i Rim, gde je vladala politika. Pre svega se moramo zauditi da neko izvoljeva pretpostaviti da su ove svemu svetu poznate faze o srednjem veku i antikom svetu makar kome ostale nepoznate. Toliko je jasno da srednji vek nije mogao iveti od katolicizma kao ni
868 Sadraj
antiki svet od politike. Ba obrnuto, nain na koji se tamo privreivalo objanjava zato su u jednom sluaju politika, a u drugom katolicizam igrali glavnu ulogu. Uostalom, dovoljno je samo malo poznavati npr. istoriju rimske republike pa znati da istorija zemljinog poseda ini njenu zakulisnu istoriju. A s druge strane, ve je don Kihot ispatao zbog svoje zablude da se potukako vitetvo slae sa svim ekonomskim oblicima drutva. mogao ukinuti i papa, a zadrati katolicizam. Blie o ovome vidi u mome spisu Zur Kritik der politischen Oekonomie, str. 61. i dalje. 49 G. profesor Roscher, poto nas je prvo pouio: Pogrene definicije novca mogu se podeliti u dve glavne grupe: u one koje ga dre za neto vie, i one koje ga dre za neto manje od robe, rea areni katalog spisa o novarstvu, to ne odaje ni najudaljenije razumevanje prave istorije teorije, i onda daje ovaj moral: Uostalom, ne da se porei da najvei deo modernih nacionalnih ekonomista nije dovoljno imao u vidu osobenosti kojima se novac razlikuje od ostalih roba (dakle ipak neto vie ili manje od robe?)... Utoliko polumerkantilistika reakcija Ganilh-a i dr. nije sasvim
neosnovana. (Wilhelm Roscher, Die Grundlagen der Nationalkonomie, 3. izd., 1858, str. 207-210.) Vie manje nedovoljno utoliko ne sasvim! Kakve definicije pojmova! I ovakvo eklektiko profesorsko truanje g. Roscher skromno krsti anatomsko-fiziolokim metodom politike ekonomije! Pa ipak njemu dugujemo za jedno otkrie, naime da je novac prijatna roba. je namenjen potronji. Ali Owenu ni na um ne pada da kao i pretpostavku uzme robnu proizvodnju, pa da onda njene nune uslove ipak zaobie novanim ujdurmama. 53 Primedba uz drugo izdanje. Tamo gde zlato i srebro naporedo postoje kao zakonit novac, tj. kao mera vrednosti, oduvek je injen uzaludan pokuaj da se s njima postupa kao da su jedna ista materija. Pretpostavi li se da se isto radno vreme nepromenljive mora opredmeivati u istom odnosu izmeu zlata i srebra, onda se u stvari pretpostavlja da su srebro i zlato ista materija i da odreena masa manje vrednog metala, srebra, ini nepromenljiv razlomak odreene mase zlata. Od vlade Edwarda III pa do vremena George-a II istorija engleskog novarstva tee kroz stalan niz poremeaja poteklih iz sukoba meu zakonskim odreivanjem odnosa vrednosti zlata i srebra i
870 Sadraj
stvarnim kolebanjima njihovih vrednosti. as je bilo precenjivano zlato, as srebro. Potcenjeni metal izvlaio se iz prometa, pretapao i izvozio. Onda je zakonskim putem opet menjan odnos meu vrednostima oba metala, ali je nova nominalna vrednost ubrzo opet dolazila u sukob s istinskim odnosom vrednosti kao god i stara. U nae vreme vrlo slab i prolazan pad vrednosti zlata prema srebru, pad izazvan indijsko-kineskom tranjom srebra, prouzroio je u najveem stepenu istu pojavu u Francuskoj, izvoz srebra Primedba uz drugo izdanje. Mada je ova pojava toliko oigledna, politiki ekonomisti veinom je previaju, a osobito je previa Freihndler vulgaris [pristalica slobodne trgovine]. 78 Postoje izvesna odreena mera i srazmera novca potrebnog za voenje trgovine neke nacije. Vie ili manje od toga ometalo bi je. To je isto kao to u nekom duanu treba izvesna koliina marjaa za potkusurivanje i za izmirivanje takvih plaanja koja se ne mogu izmiriti ni najmanjim srebrnim novcem... Kao to srazmera marjaa potrebnih u trgovini zavisi od broja kupaca, od uestanosti njihovih kupovina, a poglavito od vrednosti najmanje srebrne monete, slino tome i srazmera zveeeg novca (iskovanog zlata i srebra), potrebnog za voenje nae trgovine, zavisi od uestanosti inova razmene
i od iznosa pojedinanih plaanja. (William Petty, A Treatise of Taxes and Contributions, London 1667, str. 17.) Hume-ovu teoriju branio je protiv J. Steuarta i drugih A. Young u svojoj knjizi Political Arithmetic, London 1774, u kojoj ima posebna glava: Prices depend on quantity of money1*, str. 112. i dalje. Napomenuo sam u Zur Kritik etc., str. 149: On (A. Smith) preutno otklanja pitanje o kvantitetu monete u opticaju, tretirajui novac sasvim pogreno kao puku robu. Ovo vai samo ukoliko Smith govori o novcu ex officio.2* Meutim, u drugim prilikama, npr. kad kritikuje ranije sisteme politike ekonomije, on kae tano: Koliina kovanog novca upravlja se u svakoj zemlji prema vrednosti roba ijem prometu ona treba da slui. Vrednost roba koje se u nekoj zemlji preko jedne godine kupuju i prodaju zahteva izvesnu koliinu novca da bi se robe mogle prometati i raspodeliti njihovim pravim potroaima; ali ne doputa upotrebu vee koliine. Opticajni kanal privlai sumu dovoljnu da ga ispuni, a vie od toga nikad ne prima. (Wealth of Nations, [sv. III,] 1. IV, gl. I, str. 87, 89].) Slino ovome, otpoeo je A. Smith svoje delo uzdizanjem podele rada ex officio. A posle, u poslednjoj knjizi o izvorima javnih prihoda, on uzgred reprodukuje kritiku
872 Sadraj
podele rada svog uitelja A. Fergusona. naivnosti publike, koja ga je na re i poverenje uzela za Adama Smith-a, prema kome se on odnosi otprilike kao general Williams Kars od Karsa prema vojvodi od Wellingtona. Sva originalna istraivanja g. J. St. Milla u oblasti politike ekonomije, a ona nisu ni opsena ni sadrajna, nai ete poreana u potiljak u njegovom malenom spisu, tampanom 1844 : Some Unsettled Questions of Political Economy. Locke neposredno govori o vezi izmeu bezvrednosti zlata i srebra i odreivanja njihove vrednosti kvantitetom. Poto su se ljudi sporazumeli da zlatu i srebru pridadu imaginarnu vrednost... to unutranja vrednost koju oni u tim metalima vide jeste samo njihova koliina. (Some Considerations etc., 1691. u: Works, izd. 1777, sv. II, str. 15.) Engleskoj banci dozvolio izdavanje novanica na srebrni bullion [srebrne poluge], ali s tim da srebrna zaliha nikad ne premai 1/4 zlatne. Pri tome je vrednost srebra raunata po ceni koju je (u zlatu) imalo na londonskom tritu. {Uz etvrto izdanje. Nalazimo se opet u epohi jake promene odnosa vrednosti izmeu zlata i srebra. Pre nekih 25 godina bio je odnos vrednosti zlata prema srebru = 151/2:1, sada [1890] iznosi oko 22:1, i jo
srebro stalno pada prema zlatu. Ovo je u sutini posledica prevrata u nainu proizvodnje ova dva metala. Ranije se zlato dobivalo skoro jedino ispiranjem zlatonosnih aluvijalnih slojeva koji su nastali raspadanjem zlatonosnih kvarcnih stena. Sada ovaj metod vie nije dovoljan i potisnut je u pozadinu obraivanjem samih zlatonosnih kvarcnih ica, to se ranije radilo samo u drugom redu, mada je taj postupak ve i starima (Diodor, III, 12 - 14) bio dobro poznat. S druge strane, ne samo da su na zapadu amerikih Stenovitih planina otkrivena ogromna leita srebra, ve su i ova, kao i meksikanski srebrni rudnici, uinjena pristupanim pomou eleznica, to je omoguilo da se dovoze moderna mainerija i gorivo, a usled toga i da se dobijaju najvee koliine srebra s manje trokova. Meutim, velika je razlika kako se jedan i drugi metal nalaze u icama ruda. Zlato je veinom isto, ali rastureno u kvarcu u siunim koliinama; zbog toga se itava ica mora drobiti i zlato ispirati, odnosno izvlaiti pomou ive. U ovom sluaju dolazi na 1 000 000 grama kvarca esto jedva 1 do 3, veoma retko 30 do 60 grama zlata. Srebra retko ima istoga, ali se zato nalazi u sopstvenim rudama, koje se srazmerno lako odvajaju od ice i koje sadre veinom 40 do 90%
874 Sadraj
srebra; ili se pak nalazi u manjim koliinama u bakarnim, olovnim i drugim rudama, ija se obrada i sama isplati. Ve i iz ovoga izlazi: dok se rad oko proizvodnje zlata pre poveava no smanjuje, rad oko proizvodnje srebra znatno se smanjio, to sasvim prirodno objanjava pad vrednosti srebra. Ovaj bi se pad vrednosti izrazio jo veim padom cene kad se cena srebra jo i danas ne bi odravala na visini vetakim sredstvima. Ali je srebrno blago Amerike zasad tek malim delom pristupano, te su veliki izgledi da e vrednost srebra jo dugo vremena i dalje padati. Tome jo vie mora doprineti relativno opadanje potrebe za srebrom za artikle potronje i luksuza i njegovo zamenjivanje robom koja je obloena finijim metalom, aluminijumom itd. Po ovome se moe oceniti kolika je utopija kad bimetalisti zamiljaju da bi internacionalni prisilni kurs opet izgurao srebro na stari odnos vrednosti od 1:151/2. Pre je verovati da e srebro i na svetskom tritu sve vie i vie gubiti svoje novano svojstvo. F. E.} 109 Protivnici merkantilnog sistema, koji je svrhu svetske trgovine gledao u izravnanju vikova trgovinskog bilansa zlatom i srebrom, sa svoje strane su skroz pogreno razumeli funkciju svetskog novca. Da je krivo shvatanje internacional-
nog kretanja plemenitih metala samo ogledalo krivog shvatanja zakona koji regugore navedenu Plavu knjigu, kao i izvetaj Committee of 1855 on the Adulteration of Bread i dr Hassalla Adulterations Detected, 2. izd., London 1861.) Ser John Gordon izjavio je pred odborom od 1855. da sirotinja, koja ivi od dve funte hleba na dan, usled ovih falsifikata ne dobija sada stvarno ni etvrtinu hranljive materije, da i ne govorimo o tetnim posledicama po njeno zdravlje. Kao razlog zbog ega vrlo velik deo radnike klase, iako je dobro obaveten o falsifikatima, ipak s hlebom kupuje stipsu, fluorit itd., navodi Tremenheere (u gore navedenom izvetaju, str. XLVIII) da ih nuda sili da od svojih hlebara ili chandlers shop1* uzimaju hleb kakav im htednu dati. Poto ih plaaju tek krajem nedelje, to i oni hleb koji njihova porodica potroi preko nedelje mogu plaati tek krajem nedelje i, dodaje Tremenheere navodei svedoke: Opte je poznato da se hleb, izraen sa ovakvim primesama, pravi naroito za ovu vrstu muterija. (It is notorious that bread composed of those mixtures, is made expressly for sale in this manner.) U mnogim engleskim poljoprivrednim srezovima (a jo vie u kotskim) najamnina se plaa dvonedeljno, ak i meseno. Kod ovako dugih
876 Sadraj
rokova plaanja poljoprivredni radnik mora kupovati na veresiju... On mora da plaa vee cene i faktino je vezan za duan koji mu daje na kredit. Tako, npr., u Horningshemu u Viltsu, gde je najam mesean, plaa on 2 ilinga i 4 pensa za 1 ston (14 funti) brana, koje bi na drugom mestu platio 1 iling i 10 pensa. (Sixth Report on Public Health by The Medical Officer of the Privy Council etc., 1864, str. 264.) Runi peatari katuna u Pejsliju i Kilmernoku (zapadna kotska) izvojevali su 1853. putem strike2* skraenje roka isplate od mesec dana na dve nedelje. (Reports of the Inspectors of Factories for 31st Oct. 1853, str. 34.) Kao dalji krasni razvitak kredita to ga radnik daje kapitalisti moe se smatrati metod mnogih engleskih vlasnika rudnika uglja, po kome radnika plaaju tek krajem meseca, a u meuvremenu mu kapitalista daje predujmove, esto u robama koje mora plaati iznad njihovih trinih cena (truck-sistem). Opta je praksa vlasnika ugljenih rudnika (coal masters) da najamninu plaaju jedanput meseno, a da u meuvremenu daju predujmove krajem svake nedelje. Ovaj se predujam daje u duanu (naime, u tommyshop, duanu koji pripada samom vlasniku rudnika); ljudi ga s jedne strane primaju, a na drugoj odmah izdaju.
(Childrens Employment Commission, III Report, London 1864, str. 38, br. 192.) [Dalje u tekstu skraeno: CEC. Prev.] Storch razlikuje sirovinu u uem smislu, kao matire, od pomonih materija, matriaux[65]; Cherbuliez oznauje pomone materije kao matires instrumentales[66]; 21 Ovde se ne radi o opravkama sredstava za rad, maina, zgrada itd. Maina koja se nalazi na opravci ne funkcionie kao sredstvo za rad ve kao materijal rada. Ne radi se njome ve na njoj samoj, da bi se zakrpila njena upotrebna vrednost. Za nau svrhu moemo ovakve radove na popravci uvek zamiljati kao da spadaju u rad potreban za proizvodnju sredstva za rad. U tekstu je re o takvom rabaenju kome nikakav doktor ne moe pomoi i koje postepeno donosi smrt, o onoj vrsti rabaenja koje se ne moe popravljati s vremena na vreme, 3 /2 radnog asa, 1/2 radnog asa proizvodi 1/23 X 115 000 = 5000 , tj. proizvodi samo naknadu za rabaenje fabrike i mainerije. Poslednje dve polovine radnog asa, tj. poslednji as rada, proizvode 2/23 x 115 000 = 10 000 , tj. istu dobit. U tekstu Senior pretvara poslednje 2/23 proizvoda u delove samog radnog dana. 1 *Zato i zbog ega 2*neto vie 3*uzdrljivost 4*odricanje i profiti ostanu isti, onda nije ni najmanje vano da li se nacija sastoji od 10 ili
878 Sadraj
od 12 miliona stanovnika. (Ricardo, The Principles etc., str. 416.) Davno pre Ricarda rekao je fanatik vika proizvoda Arthur Young, pisac inae prolivene brbljivosti i nekritinosti, iji glas stoji u obrnutoj srazmeri prema njegovim zaslugama, izmeu ostalog i ovo: *Od kakve bi koristi u nekoj modernoj kraljevini bila itava provincija koja bi bila ovako podeljena (na starorimski nain, meu sitne, nezavisne seljake), pa ma kako bila dobro obraivana, osim da se proizvode ljudi (the mere purpose of breeding men), to samo za sebe nije nikakva korisna svrha (is a most useless purpose). (Arthur Young, Political Arithmetic etc., London 1774, str. 47.) Dodatak 34. primedbi.udna je *ta velika naklonost da se suviak bogatstva (net wealth) prikae kao koristan po radniku klasu... mada je oigledno da on to nije zbog toga to sainjava suviak. (Th. Hopkins, On Rent of Land etc., London 1828, str. 126.) 62 Moments are the elements of profit. (RIF za 30. april 1860, str. 56.) 74 Stipsa, fino istucana ili pomeana sa solju, normalan je trgovinski artikal i nosi znaajno ime bakers stuff1*. 98 Isto, str. XIII. Stupanj obrazovanosti tih radnih snaga razume se
da je morao biti onakav kakav nam se pokazuje iz sledeih dijaloga s jednim lanom anketne komisije. Jeremiah Haynes, deak od 12 godina: ...etiri puta etiri jesu osam, ali etiri etvorke jesu esnaest... Kralj je onome koji ima sav novac dan 18 asova, a nona smena radi 5 noi po 12 i jednu no 6 asova svake nedelje. U drugim sluajevima radi svaka smena 24 asa, jedna za drugom, smenjujui se svaki dan. Jedna smena radi 6 asova ponedeljnikom, a 18 asova u subotu da namiri 24 asa. U drugim sluajevima uveden je nekakav srednji sistem: svi koji rade na mainama za pravljenje hartije rade preko cele nedelje 15 do 16 asova dnevno. U ovom sistemu, kae Lord, lan anketne komisije, izgleda da su ujedinjena sva zla dvanaestoasovnih i dvadesetetiriasovnih smena. Deca ispod 13 godina, mlada lica ispod 18 i ene rade po tom nonom sistemu. U dvanaestoasovnom sistemu morali su ponekad, zbog nedolaska smenjivaa, da rade dve smene uzastopce, dakle 24 asa. Iskazi svedoka potvruju da deaci i devojice vrlo esto rade prekovremeno, te esto sastave 24, pa i 36 asova besprekidnog rada. U radionicama za glaziranje, u kojima je rad neprekidan i
880 Sadraj
nepromenljiv, ima devojica od 12 godina koje preko celog meseca rade po 14 asova dnevno bez ikakvog redovnog odmora ili prekidanja, izuzev dve, najvie tri neuredne pauze po 112 asa za jelo. U nekim fabrikama, u kojima je redovan noni rad sasvim naputen, radi se strahovito mnogo prekovremeno, i to esto na najprljavijim, najvrelijim i najjednolinijim poslovima. (CEC, IV Report, 1865, str. XXXVIII i XXXIX.) 99 CEC, IV Report, 1865, 79, str. XVI. 103 CEC, IV Report, 1865, 85, str. XVII. Kad su gospoda fabrikanti stakla na slian nain dali izraza svojoj nenoj bojazni da su redovne pauze za jelo deci nemogue, jer bi inae odreena koliina toplote koju pei zrae bila ist gubitak, odnosno propala bi, odgovorio im je White, lan anketne komisije, sasvim drukije dirnut nego Ure, Senior itd., i njihovi jadni nemaki podraavaoci, kao Roscher i drugi, koji su bili dirnuti uzdrljivou, odricanjem i tedljivou kapitalista u izdavanju svoga novca i njihovim timur-tamerlanskim raspikustvom u troenju ljudskih ivota: Radi osiguranja redovnih pauza za jelo verovatno bi se rasipala neto vea koliina
toplote nego sada, ali ni u novanoj vrednosti to nije nita prema rasipanju ivotne snage (the waste of animal power), rasipanju koje Kraljevina ima otuda to deca koja rade u fabrikama stakla, 1 * Britanci nee nikad, nikad biti robovi! 2* u staranju za svoje bla110 Isto. Uprkos najboljoj volji, Villiers je bio po zakonu primoran da odbije molbu fabrikanata. Ali predusretljivost mesnih sirotinjskih uprava pomoe toj gospodi da ipak postignu svoju svrhu. Gospodin A. Redgrave, fabriki inspektor, uverava da u ovom sluaju sistem po kome se siroad i sirotinjska deca imaju zakonski smatrati kao apprentices (egrti) nije bio praen starim neprilikama(o ovim neprilikama Uporedi Engels: Die Lage der arbeitenden Klasse etc.) mada je u jednom sluaju sistem svakako bio zloupotrebljen, i to kad su devojke i mlade ene iz poljoprivrednih srezova kotske dovedene u Lankair i eir. U ovom sistemu fabrikant zakljuuje ugovor sa upravom sirotinjskih domova za odreene rokove. On daje deci hranu, odelo i stan, kao i neki mali doplatak u novcu. udnovato zvue nie navedene rei g. Redgrave-a, a naroito ako imamo na umu da je godina 1860. ak i meu godinama prospe-
882 Sadraj
riteta engleske pamune industrije bila jedinstvena i da su, osim toga, najamnine bile visoke, jer je izvanredna tranja rada naila na smetnje u depopulaciji Irske, u besprimernom iseljavanju iz engleskih i kotskih poljoprivrednih srezova u 114 Zbog toga je, npr., poetkom 1863. 26 firmi koje imaju velike lonarnicc u Stafordiru, meu kojima i J. Wedgwood i sinovi, molilo jednim memorandumom za prinudnu intervenciju drave. Konkurencija s drugim kapitalistima ne dozvoljava im da dobrovoljno ogranie radno vreme dece itd. I zato, ma koliko da mi alimo gore pomenuta zla, bilo bi nemogue otkloniti ih ma kakvim sporazumom izmeu fabrikanata.. . S obzirom na sve te momente, mi smo do116 Nijedno dete ispod 12 godina ne sme raditi ni u kojem fabrikom poduzeu due od 10 asova dnevno. (General Statutes of Massachusetts, gl. 60, 3. Pojedini zakoni doneti su od 1836. do 1858.) Radno vreme od 10 asova dnevno 120 A Discourse on the Necessity of Encouraging Mechanick Industry, London 1690, str. 13. Macaulay, koji je englesku istoriju falsifikovao prema interesima vigovaca i buroazije, ovako deklamuje: Praksa da se deca prerano upoljavaju preovlaivala je u 17. veku u stepenu
gotovo neverovatnom za tadanje stanje industrije. U Norviu, sreditu vunarske industrije, smatralo se da je dete od 6 godina sposobno za rad. Razni pisci onoga doba, a meu njima i takvi koji su bili smatrani kao vanredno dobronamerni, pominju sa exultation (ushienjem) injenicu kako u tom gradu sami deaci i devojice stvaraju bogatstvo koje prevazilazi njihovo vlastito izdravanje za 12 000 godinje. to tanije istraujemo istoriju prolosti, sve vie nalazimo razloga da odbijemo shvatanje po kome nae doba obiluje novim drutvenim nevoljama. Ono to je novo jeste inteligencija, koja zlo otkriva, i ovenost, koja ga lei. (History of England, sv. I, str. 417.) Macaulay je mogao izneti i to kako vanredno dobronamerni amis du commerce [prijatelji trgovine] u 17. veku sa exultation priaju kako je u nekom sirotitu u Holandiji bilo zaposleno jedno dete od 4 godine i da je primer ove vertu mise en pratique1* proao kroz sve spise humanitaraca a la 121 Najgoropadnije optube protiv radnika izneo je u tekstu pomenuti anonimni pisac knjige An Essay on Tratê and Commerce: containing Observations on Taxation etc., London 1770, a i ranije u svome spisu Considerations on Taxes, London 1765. I Polonius Arthur Young,
884 Sadraj
neuven statistiki brbljivac, dolazi u isti red. Meu hraniteljima radnika stoje na prvom mestu: Jacob Vanderlint s delom Money answers all things, London 1734, svetenik Nathaniel Forster, D. D. u An Enquiry into the Causes of the Present High Price of Provisions, London 1767, dr Price, a osobito Postlethwayt, kako u dodatku uz njegov Universal Dictionary of Trade and Commerce, tako i u GreatBritain's Commercial Interest explained and improved, 2. izd., London 1759. Same injenice zabeleili su i mnogi drugi pisci iz istog vremena, meu ostalima Josiah Tucker. 129 Oni su se opirali da rade due od 12 asova zato to je zakon koji je propisivao dvanaestoasovno Tadno vreme jedino dobro to im je ostalo od repu131 Nema sumnje, vrlo je alosno to se ma koja klasa ljudi mora muiti 12 asova dnevno. Ako tome dodamo i vreme za jelo i vreme za dolazak i odlazak iz radionice, onda to iznosi u stvari 14 asova od 24 koliko ih dan i ma . . . Da ne govorimo o zdravlju, svako e se, nadam se, saglasiti da je s moralnog stanovita ovakvo potpuno zauzimanje vremena radnih klasa, od rane mladosti (13 godina), a u ,slobodnim' industrijskim granama od mnogo mlae dobi, vanredno kodljivo i strahovito zlo ... U interesu
javnog morala i podizanja valjanog stanov171 Isto, za 30. septembar 1844, str. 13. these factories. (RIF za 31. oktobar 1846, str. 20.) govine odrekle zatitne carine za manufakturu svile. Namesto zatite protiv se u poslednjim izvetajima Childrens Employment Commission. 193 U Compte rendu1 * Internacionalnog statistikog kongresa u Parizu 1855, stoji izmeu ostalog: Francuski zakon, koji trajanje dnevnog rada u fabri196 Mi, radnici iz Dankerka, izjavljujemo da je duina radnog dana koju trai dananji sistem prevelika i da radniku ne ostavlja vremena za odmor i razruku, a otud i jevtinije, nagoni druge da se dadu na utakmicu, da primene ili isti pronalazak, isti postupak, ili istu mainu, ili da pronau to slino da bi svi ostali na istom nivou i da nijedan ne uzmogne prodavati jevtinije od svog suseda. (The Advantages of the East-India Trade to England, London 1720, str. 67.) 8 Nesumnjivo je da izmeu vrednosti radova raznih ljudi postoji prilina razlika u pogledu snage, umenosti i panje. Ali su me moja tana opaanja
886 Sadraj
uverila da ma koja grupa od 5 ljudi pomenutog uzrasta u celini daje isto toliko rada koliko ma koja druga takva grupa. To znai da e meu 5 takvih ljudi jedan imati sve osobine dobrog radnika, jedan ravoga, dok ostala tri stoje na sredini 23 R. Jones, Text-book of Lectures etc., str. 77, 78. Staroasirske, egipatske 26 Navodimo sledei tekst da bismo pruili noviji primer za ovaj nain obrazovanja manufakture. Predionice i tkanice svile u Lionu i Nimu sasvim su patri35 Razdvajanje raznih stupnjeva proizvodnje kroz koje prolazi proizvod u 59 Moe se ak postaviti kao opte pravilo da to manje autoritet upravlja podelom rada u drutvu, to je razvijenija podela rada u samoj radionici i to je vie ovde potinjena autoritetu jednog oveka. Prema' tome, autoritet u radionici 65 Radnik koji vlada itavim zanatom moe ii svuda da radi svoj zanat i da nae sebi izdravanje; onaj drugi pak (manufakturni radnik) samo je pripadak, 66 A. Ferguson, History of Civil Society, str. 281: Onaj prvi dobio je ono to je drugi izgubio. 67 ovek od nauke i proizvodni radnik mnogo su se udaljili jedan od drugoga, i nauka, umesto da u ruci radnikovoj poveava njegovu sopstvenu proizvodnu snagu za njega samog, skoro se
svugde postavlja protiv njega... Znanje postaje oruem koje je kadro da se odvoji od rada i da mu se suprotstavi. (W. Thompson, An Inquiry into the Principles of the Distribution of Wealth, London 1824, str. 274.) 96 John C. Morton proitao je decembra 1859. u Society of Arts raspravu o snagama koje se upotrebljavaju u zemljoradnji. Tamo se izmeu ostaloga kae: Svako poboljanje koje poveava jednoobraznost zemljita ini da parna maina postaje upotrebljivija za proizvoenje isto mehanike snage ... Konjska snaga zahteva se tamo gde krivudave ivice i druge smetnje spreavaju jednoobraznu akciju. Te smetnje svakim danom sve vie iezavaju. Pri operacijama koje trae vie napor volje, a manje stvarnu snagu, moe se primeniti samo snaga kojom svaki as upravlja ljudski duh, dakle ljudska snaga. Zatim g. Morton svodi parnu snagu, konjsku snagu i ljudsku snagu na jedinicu mere uobiajenu kod parnih maina, tj. na snagu koja 33 000 funti digne za 1 minut na visinu od 1 stope, i rauna trokove 1 parne konjske snage kod parne maine naV3 pensa, a kod konja na 51 /2 pensa za 1 as.
888 Sadraj
Osim toga, konj se moe upotrebljavati samo 8 asova dnevno ako hoemo da ostane zdrav. Upotrebom parne snage mogu se preko cele godine od 7 konja za obraivanje zemlje utedeti najmanje 3, i to po ceni kotanja koja nije vea od cene kotanja 109 Ricardo na ovo delovanje maina koje on inae nije ni razvio, kao to nije razvio ni optu razliku izmeu procesa rada i procesa stvaranja vrednosti obraa esto toliku panju da ponekad zaboravlja na onaj sastavni deo vrednosti koji maine ustupaju proizvodu i potpuno trpa maine na jednu kamaru s prirodnim snagama. Tako, npr.: Adam Smith nigde ne potcenjuje usluge koje nam ine prirodne snage i mainerija, ali vrlo tano razlikuje prirodu vrednosti koju one dodaju robama... Poto one svoj rad vrSe besplatno, pomo koju nam ukazuju ne dodaje nita razmenskoj vrednosti. (Ricardo, Principles etc., str. 336, 337.) Naravno da je Ricardova primedba tana kad se protivstavi trabunjanju J.-B. Saya, po kome je usluga maina u tome to stvaraju vrednost koja ini deo profita. 111 Ovaj sastavni deo vrednosti koji maina dodaje opada i apsolutno i relativno ako ona istiskuje konje ili uopte radne ivotinje koje slue samo kao pogonska snaga, a ne kao maine za razmenu materije.
Uzgred emo napomenuti da Descartes, definiui ivotinje kao puke maine, gleda oima manufakturnog perioda, dok je u srednjem veku, kao i docnije, opet, g. fon Halleru u njegovoj knjizi Restauration der Staatsniissenschaften ivotinja vaila kao ovekov pomonik. Da su i Descartes i Bacon u promenjenom liku proizvodnje i u ovekovom praktinom savlaivanju prirode gledali rezultat promenjenog metoda miljenja, pokazuje Descartes-ov Discours de la Methode, u kojem, izmeu ostalog, stoji: Mogue je (metodom koju je on uveo u filozofiju) doi do saznanja koja su vrlo korisna 112 Prema godinjem izvetaju Trgovake komore u Esenu (oktobar 1863), Kruppova fabrika livenog elika proizvela je 1862. pomou 161 pei za taljenje, usijavanje i cementovanje, 32 parne maine (1800. bilo je u Manesteru svega toliko parnih maina u upotrebi) i 14 parnih ekia, to ukupno predstavlja 1236 konjskih snaga; 49 kovakih tiganja, 203 maine alatljike i oko 2400 radnika proizvelo je 13 miliona funti livenog elika. Ovde ne dolaze ni 2 radnika na 1 konjsku snagu. 116 Ovi nemi agenti (maine) uvek su proizvod rada mnogo manjeg nego to je rad koji zamenjuju, ak i onda kad su iste novane vrsdnosti. (Ricardo,
890 Sadraj
Principles etc., str. 40.) 133 Potronja opijuma iri se iz dana u dan meu odraslim radnicima i radnicama i u engleskim poljoprivrednim srezovima, kao to se rairila u industrijskim.
lekar. Leonard Homer u: RIF za 30. april 1857, str. 17. 148 U fabrikaciji tila izvedena su poslednjih godina tako znaajna i tolika poboljanja da je dobro ouvana maina koja je u poetku stajala 1200 , nekoliko godina docnije prodata za 60 . . . Poboljanja su se redala takvom brzinom da su maine ostajale nedovrene u rukama svojih graditelja, jer su usled srenijih izuma ve bile zastarele. Zato su u ovom periodu burnog poleta fabrikanti tila 152 Kad stalni kapital pretee nad opticajnim kapitalom... onda je poeljno dugo radno vreme. to vie raste obim maina itd., to vie jaaju pobude za produavanje radnog dana, jer -je to jedino sredstvo da se velike mase stalnog kapitala uine rentabilnim. (Isto, str. 11 14.) U fabrici ima raznih izdataka 1 * U izdanjima od 1. do 4: 1 /s. 2* na str. 344. u ovom tomu
138
jedanaestogodinja perioda broj zaposlenih lica apsolutno porastao, a relativno opao. Upor.: RIF za 31. oktobar 1862, str. 63. U Lankairu preovlauje fabrikacija pamuka. Ali koliko srazmerno mesta ona zauzima u fabrikaciji pree Od svih velikih pronalazaa 18. veka on je neosporno bio najvei kradljivac tuih pronalazaka i najprostiji nevaljalac. nekog Harruppa, fabrikanta sukna u Leowers Millu, Westbury Leigh, stupi u trajk, jer je tf j isti Harrupp imao lepu naviku da zbog jutarnjih zakanjavanja zakida od najamnine, i to: 6 pensa za 2 minuta zakanjenja, 1 il. za 3 minuta, 1 il. i 6 pensa za 10 minuta. To iznosi 9 il. na as, 4 i 10 il. na dan, dok. njihova prosena najamnina u godini nikad ne prelazi 10 do 12 il. nedeljno. Harrupp je bio najmio i nekog deaka da trubom objavljuje poetak rada, to je ponekad i sam radio pre 6 asova ujutro, a ako ruke nisu tu, im prestane truba kapija se zatvara, a ruke koje su ostale napolju bivaju kanjavane; poto u zgradi nema asovnika, nesrene su ruke u vlasti mladog trubaa koji radi pod Harruppovom inspiracijom. Ruke koje su bile u trajku, majke i devojke, izjavie da e ponovo ii na posao ako se truba koji objavljuje vreme zameni asovnikom i ako se bude uvela razumnija kaznena
892 Sadraj
tarifa. Harrupp izvede pred magistrat 19 ena i devojaka zbog prekrenja ugovora. Uz ogorene glasove publike, sud osudi svaku na po 6 pensa globe i 2 il. i 6 pensa trokova. Harruppa je masa naroda otpratila iz suda zvidanjem. Omiljena operacija fabrikanata jeste da radnike kanjavaju zakidanjem najamnine za manjkavost materijala koji im oni sami predaju. Ovaj metod je 1866. izazvao opti trajk u engleskim srezovima u kojima se izrauje grnarija. Izvetaji Childrens Employment Commission (1863 - 1866) navode sluajeve kad su radnici, umesto da prime najamninu, postajali svojim radom, a pomou kaznene uredbe, dunicima svog vrlog gazde. Poune primere otroumlja fabrikih aristokrata u zakidanju najamnine pruila je skoranja pamuna kriza. Fabriki inspektor R. Baker kae: Pre kratkog vremena poveo sam lino sudski proces protiv jednog fabrikanta pamuka zato to je u ovim munim i tekim vremenima uzeo nekim ,mladim radnicima1 (starijim od 13 godina), koji su kod njega radili, 10 pensa za lekarsko uverenje o godinama starosti koje ga je stajalo samo 6 pensa, a za koje po zakonu sme uzeti samo 3 pensa, dok se po obiaju ne uzima nita... Drugi neki fabrikant, da bi postigao isti cilj a da ne doe u sukob sa zakonom,
uzimao je od sirote dece koja su za njega radila, po 1 iling kao taksu za izuavanje vetine i tajne predenja im ih lekarsko uverenje oglasi sposobnim za to zanimanje. Postoje, dakle, podzemna strujanja koja moramo poznavati ako hoemo da shvatimo ovako izvanredne pojave kao to je trajk u vreme kakvo je dananje. (Misli se na trajk mainskih tkaa u fabrici u Darvenu juna 1863). (RIF za 30. april 1863, str. 50, 51.) (Fabriki izvetaji uvek idu preko zvaninog datuma koji nose.) 190a Zakoni za zatitu od opasnih maina delovali su blagotvorno. Ali... sad postoje novi uzroci nesrenih sluajeva koji pre 20 godina nisu postojali, naroito vea brzina maina. Tokovi, valjci, vretena i razboji teraju se sad veom snagom koja i dalje stalno raste; prsti moraju bre i sigurnije hvatati prekinutu icu, jer e stradati ako ih prinesemo neoprezno i oklevajui... Velik broj nesrenih sluajeva dogaa se zbog nastojanja radnika da brzo urade svoj posao. Moramo imati na umu da je za fabrikanta od najvee vanosti da svoje maine neprekidno odrava u kretanju, tj. da proizvodi preu i tkanje. Svako stajanje od jednog minuta gubitak je ne samo u pogonskoj snazi, nego i
894 Sadraj
u proizvodnji. Zato nadzornici, zainteresovani za to da se proizvede to vie, gone radnike da maine odravaju u kretanju; a i za radnike kojima se plaa po teini ili od komada ovo nije manje vano. Mada je u veini fabrika formalno zabranjeno da se maine iste dok su u kretanju, ipak se to svugde radi. samo je ovo za poslednjih 6 meseci dovelo do 906 nesrenih sluajeva... Iako se ienje obavlja svaki dan, ipak je veinom subota odreena za temeljno ienje maina, a to se ponajvie radi za vreme kretanja maina... Taj se posao ne plaa i radnici nastoje da s tim svre to je mogue bre. Zato je broj nesrenih sluajeva mnogo vei u petak, a osobito u subotu, negoli u druge dane. Petkom iznosi ovaj viak, preko prosenog broja u prva etiri dana, oko 12%, a subotom, preko prosenog broja prvih pet dana, 25%. Ali, ako uzmemo u raun da fabriki dan ima subotom samo 7*/2 asova, a ostali dani po 101/s asova, onda viak u subotu iznosi preko 65%. (RIF za 31. oktobar 1866, str. 9, 15, 16, 17.) 192 U fabrikama koje su ve dugo vremena podvrgnute fabrikom zakonu i njegovom prinudnom ogranienju radnog vremena i ostalim propisima, iezle su mnoge ranije nevolje. samo usavravanje maina zahteva na izvesnoj taki da
se pobolja konstrukcija fabrikih zgrada, to je i radnicima od koristi. (Upor.: RIF za 31. oktobar 1863, str. 109.) nije zabranila upotrebu te sprave. Ista maina zabranjena je u Kelnu 1676. dok je njeno uvoenje u Engleskoj u isto vreme izazvalo radnike nemire. Carskim ediktom od 19. februara 1685. bi zabranjena njena upotreba u celoj Nemakoj. U Hamburgu je, po nareenju optine, javno spaljena. Karl VI obnovio je 9. februara 1719. edikt od 1685, a Izborna Kneevina Saksonija dozvolila je njenu javnu upotrebu tek 1765. Ta maina, koja je izazvala toliku graju u svetu, bila je, u stvari, pretea mainskih predilica i razboja, dakle industrijske revolucije 18. stolea. Ona je mladia, sasvim nevina tkanju, inila kadrim da, gurajui tamo - amo jednu polugu, pokree ceo razboj sa svim njegovim uncima, 230 Stradanja runih tkaa (pamuka i materija meanih s pamukom) bila su predmet istraivanja kraljevske komisije, ali iako je njihova beda bila priznata 235 U julu 1866. radnici koje su fabrikanti cipela u Lesteru lokautom izbacili na ulicu uputili su proglas na Trade Societies of England1* u kome, izmeu ostalog, kau: Ima oko 20 godina
896 Sadraj
kako je uvoenjem zakivanja namesto ivenja izvren prevrat u proizvodnji obue u Lesteru. Onda su se mogle dobiti dobre nadnice. Uskoro se ovaj novi posao jako rairio. Nastupi velika konkurencija meu firmama koja e dati ukusniju robu. Ali, ubrzo zatim nastalo je konkurisanje na lo nain, naime gledalo se ko e kome na tritu pobiti cenu (undersell). Uskoro se pokazae tetne posledice, tj. nastupi sniavanje najamnine i cena rada tako je strahovito brzo padala da mnoge firme plaaju sada jo samo polovinu nekadanje najamnine. Pa ipak, iako najamnine padaju sve nie, profiti izgleda da rastu pri svakoj promeni radne tarife.Fabrikanti se koriste ak i nepovoljnim periodima industrije da bi preteranim obaranjem najamnina, tj. direktnom kraom najnunijih radnikovih ivotnih sredstava, isterali vanredne profite. Jedan primer. Re je o krizi u tkanicama svile u Koventriju: Prema podacima koje sam dobio od fabrikanata i od radnika nesumnjivo izlazi da su najamnine oborene vie nego to je na to prisiljavala konkurencija stranih proizvoaa ili druge okolnosti. Veina tkaa radi za najamninu oborenu za 30 do 40%. Komad pantljike za koji je tka pre 5 godina dobijao 6 ili 7 il. donosi mu sada samo 4
il. i 3 pensa, ili 3 il. i 6 pensa; drugi rad, ranije plaan 4 il. i 4 il. i 3 pensa, sada se plaa samo 2 il., ili 2 il. i 3 pensa. Obaranje najamnine vee je no to je potrebno za podsticaj tranje. injenica je da u proizvodnji mnogih vrsta pantljika sniavanje nadnica nije ak imalo za posledicu bilo kakvo snienje cena artikla. (Izvetaj poverenika F. D. Longe-a u: CEC, V Report, 1866, str. 114, br. 1.) 256 Public Health, VI Report, London 1864, str. 29, 31. 256 jst0) str. 3o. Dr Simon primeuje da je smrtnost londonskih krojaa i tipografa od 25 do 35 godina u stvari mnogo vea, jer njihovi londonski poslodavci primaju veliki broj mladih ljudi do 30 godina koji dolaze sa sela kao egrti ili improvers (koji ele da se u zanatu usavre). U statistici oni vae kao Londonci, te poveavaju broj lica prema kojemu se rauna stopa smrtnosti Londonaca, a da ne doprinose u istoj srazmeri broju smrtnih sluajeva u Londonu. Naime, veliki njihov deo vraa se na selo, a osobito u sluaju tekog oboljenja. (Isto.) 262 CEC, II Report, 1864, str. XL, XLI. 265 U Engleskoj se millinery i dressmaking obavljaju veinom u zgradama preduzetnika, a na tim poslovima su zaposlene delom stalne radnice, koje tu
898 Sadraj
neurednost u otpoinjanju rada, emu pomae mogunost i navika da se izgubljeno naknadi prekovremenim radom. (Isto, str. XVIII.) Ogromno gubljenje vremena u Birmingemu..., jer jedan deo vremena dangube, dok drugi deo rintaju kao robovi. (Isto, str. XI.) 291 Tako se, npr., kae u iskazima koje su kao svedoci dali izvoznici iz Bredforda: Pod tim okolnostima jasno je da nema potrebe drati deake u stovaritima na radu due nego od 8 izjutra do 7 ili 7x/a asova uvee. To je samo pitanje 294 CEC, V Report, str. XV, br. 72. i dalje. 315 CEC, V Report, str. X, br. 35. 316 Isto, str. IX, br. 28. tog industrijskog zakonika Engleske, koji je sad na snazi. Stoga emo se ograniiti na sledee primedbe. Zakon obuhvata: 1) Tekstilne fabrike. Uglavnom ovde ostaje sve po starom: doputeno radno vreme za decu preko 10 godina jeste S1/2 asova dnevno, ili 6 asova, a subota slobodna; za mlada lica i ene 10 asova u pet dana, subotom najvie 61/a asova.2) Netekstilne fabrike. Ovde su propisi mnogo blii onima iz br. 1 nego ranije, ali jo ima izuzetaka povoljnih po kapitaliste, a koji se u nekim sluajevima mogu jo i proiriti posebnom dozvolom ministra unutranjih poslova.3) Workshops [radionice] su u ovom zakoniku
definisani otprilike kao i ranije; ukoliko su u njima zaposlena deca, mladi radnici ili ene, radionice su otprilike izjednaene s netekstilnim fabrikama, ali opet s nekim olakicama u pojedinostima.4) workshops u kojima nisu zaposlena deca ni mladi radnici, ve samo lica oba pola preko 18 godina; za ove kategorije vae jo i druge olakice. 5) Domestic workshops [domae radionice] gde su zaposleni samo lanovi porodice u porodinom stanu; ovde su propisi jo elastiniji, a osim toga, inspektor je u svojim pravima tako ogranien da bez naroite dozvole ministra ili suda sme ulaziti samo u prostorije koje ne slue istovremeno i za stanovanje; naposletku, izrada predmeta o pletene slame, izrada ipaka i rukavica u porodici bezuslovno su osloboeni nadzora. Kraj svih nedostataka, ovaj zakon, pored vajcarskog federalnog fabrikog zakona od 23. marta 1877, jo uvek ostaje najbolji zakon o tom predmetu. Uporeivanje ovog zakona sa pomenutim vajcarskim federalnim zakonom jeste od naroitog interesa, jer se njime vrlo jasno ispoljavaju kako prednosti tako i nedostaci oba zakonodavna metoda istorijskog engleskog metoda, koji intervenie od sluaja do sluaja, i konti-
900 Sadraj
nentalnog metoda, koji vie generalise i koji je izgraen na tradicijama francuske revolucije. Na alost, ukoliko se tie njegove primene na workshops, engleski zakonik je veim delom jo uvek mrtvo slovozbog nedovoljnog broja nadzornog osoblja.F. E.} 323 Iscrpan prikaz maina koje se primenjuju u engleskoj zemljoradnji nalazi se u knjizi Dr W. Hamma Die landwirthschaftliche Gerathe tend Masckinen Englands, 2. izd., 1856. U svojoj skici o razvitku engleske poljoprivrede g. Hamm suvie nekritiki ide stopama g. Lonce-a de Lavergne-a. {Uz etvrto izdanje. Sad je knjiga, naravno, zastarela.F. E.} 3 Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica, knj. I, gl. 80.
S jedne strane, ovo je krajnje uspela tautologija, jer kad radnici proizvedu za svoje kapitaliste viak vrednosti od 20%, profiti e se odnositi prema ukupnoj najamnini radnika kao 20 : 100. S druge strane, apsolutno je netano da e profiti iznositi 20%. Oni uvek moraju biti manji, jer se raunaju na ukupnu sumu predujmljenoga kapitala. Recimo da je kapitalista predujmio 500 , od kojih 400 u sredstvima za proizvodnju, a 100 u
najamnini radnika. Neka stopa vika vrednosti bude 20%, kao to je Mili uzeo, profitna e stopa biti 20 : 500, tj. 4%, a ne 20%.
i plaanje radnika.* Gospodin Mili bi rado verovao da nije nikakva apsolutna nunost da to tako bude ak i u ekonomskom sistemu u kome su radnici i kapitalisti suprotstavljeni jedni drugima kao klase. ** U svom pismu N. F. Danielsonu od 28. novembra 1878. Marx je predloio sledeu redakciju ovog pasusa: Sledi sjajan primer o tome kako Mili postupa s razliitim istorijskim oblicima drutvene proizvodnje: Ja svugde pretpostavljam', veli on, ,sadanje stanje stvari, koje postoji, s malim izuzecima, svugde gde radnici i kapitalisti stoje jedni prema drugima kao klase, tj. da kapitalista sve predujmljuje, ukljuujui * Primedba prevodioca. Na ovom mestu dao je Marx u francuskom izdanju sledei umetak: Pod ovim okolnostima dobijamo sledee zakone: 2. Svaka promena u odnosu izmeu veliine vika vrednosti i vrednosti radne snage potie iz promene apsolutne veliine vika rada, a otud i vika vrednosti. 3. Apsolutna vrednost radne snage
902 Sadraj
moe se promeniti samo reakcijom koju produenje vika rada vri na troenje te snage. Dakle, svaka promena njene l * Umetak u francuskom izdanju: Ovaj rezultat moe se postii jo bre kad istovremeno s duinom raste intenzivnost raa. Prev. 22 Ako vi rad i nazivate robom, ipak on nije kao druga roba, koja se prvo proizvede u cilju razmene, a onda iznosi na trite, gde se mora razmeniti u od33 Ovo je vrlo dobro razumeo najfanatiniji zastupnik industrijske buroazije 18. veka, esto od nas navoeni pisac dela Essay on Trade and Commerce, mada stvar konfuzno iznosi: Cena ivotnih namirnica i drugih predmeta potronje odreuje koliinu rada, a ne njegovu cenu. (Pod ovom on razume nominalnu dnevnu ili nedeljnu najamninu.) Ako znatno oborimo cenu predmeta potronje, mi emo time srazmerno oboriti i koliinu rada... Fabrikanti znaju da ima razliitih metoda za dizanje i obaranje cene rada osim menjanja njenog nominalnog iznosa. (U pomenutom spisu, str. 48, 61.) U svome spisu Three Lectures on the Rate of Wages, London 1830, u kome N. W. Senior iskoriuje i* veito mlaim svetom
31 Marx -Engels (21)

50 Kad posao prolazi kroz ruke mnogo njih, koji svi hoe da sudeluju u dobiti, a stvarno radi samo poslednji, onda je plata koja najzad doe u ruke radnice bedna i nesrazmema. (CEC, II Report, str. LXX, br. 424.) 64a Na drugom mestu emo ispitati koje okolnosti mogu, u pogledu proizvodnosti, izmeniti ovaj zakon za pojedine grane proizvodnje. 66 Polemiui protiv A. Smith-a kae James Anderson: Vredi pomenuti 1
Bogatai, koji troe proizvode rada drugih ljudi, dobijaju ih samo putem inova razmene (kupovinama robe). Zato izgleda da bi oni brzo morali iscrpsti svoje rezervne fondove... Ali, u drutvenom poretku bogatstvo je steklo
904 Sadraj
mo
To je naroito udna osobina proizvodne potronje. Ono to se proizvodno troi jeste kapital i postaje kapital putem potronje. (James Mill, Elemens dEconomic Politique, str. 242.) Ipak James Mili nije uao u trag toj naroito udnoj osobini. 23 Kapitalistova svojina na proizvod tueg rada jeste stroga posledica zakona prisvajanja, iji je osnovni princip, naprotiv, bio da svaki radnik ima iskljuivo pravo na proizvod svog vlastitog rada. (Cherbuliez, Richesse ou Pauvrete, Paris 1841, str. 58; ipak pisac ne razvija ispravno ovaj dijalektiki preokret.) Kad vie inova razmene slede jedan za drugim, onda poslednji postaje samo predstavnik prvoga. 2* Meu onima koji dele nacionalni dohodak, jedni (radnici) stiu svake godine novim radom novo pravo na to; drugi (kapitalisti) ve su ranije stekli na to trajno pravo prvobitnim radom. 29 Akumulacija kapital... zastoj u razmeni... hiperprodukcija. (Th. Corbet, An Inquiry etc., str. 104.) 34 Zelena, taj staromodni ili stalno obnavljani oblik kapitaliste, posluio je Lutheru vrlo dobro kao primer da vlastoljublje prikae kao elemenat nagona za
5
bogaenjem. Paganima je sam njihov um govorio da je zelena etvorostruki lopov nati da su zloinci i neprijatelji. Ponekad oni se mogu, pa se ak i moraju smilovati na poneke. Ali zelena i tvrdica eli da sav svet propadne od gladi i ei, od alosti i bede, samo ako to moe postii, da bi tako mogao sve imati sam, a da svi drugi primaju od njega kao od Boga i da veito budu njegovi kmetovi... Hoe da nose kaftane, zlatne lance i prstenje, da briu usta, da se drugima izdaju kao valjani i poboni ljudi, vredni hvale... Zelena je veliko i strahovito udovite kao vukodlak koji sve pustoi gore nego ikoji Kakus, Gerion ili Antej. Pa ipak se kiti i eli da vai kao poboan, da se ne bi videlo kud idu volovi koje on natrake uvlai u svoju jazbinu. Ali Herkul treba da uje riku volova i zarobljenika i da potrai Kakusa makar i na liticama i u stenju i da volove oslobodi od zloinca. Jer Kakus je ime zlikovca, pobonog zelenaa, koji sve krade, pljaka i prodire. A tvrdi da nije to uinio, jer ih niko nee nai, poto su volovi natrake uvueni u jazbinu i po tragu se ini kao da su puteni napolje. Tako zelena eli da namagari svet kao da je on koristan i da daje svetu volove iako ih samo sebi vue i sam dere... Pa kao to se drumski razbojnici, ubice i napasnici meu na toak i gla-
906 Sadraj
ve im se seku, tako bi i jo vie trebalo sve zelanae metnuti na toak... razjuriti ih, prokleti ih i odrubiti im glave. (Martin Luther^58!, An die Pjarrherm etc.) 48 Ricardo kae: ,U razlinim stadijumima drutva, akumulacija kapitala ili sredstava za primenu (itaj: eksploatisanje) ,rada ide veom ili manjom brzinom, a u svim sluajevima mora zavisiti od proizvodnih snaga rada. Proizvodne snage rada obino su najvee tamo gde ima u izobilju plodnog zemljita/ Ako u ovoj re58 G. L. Newnham (barrister at law), A Review of the Evidence before the Committees of the two Houses of Parliament on the Comlaws, London 1815, str. 20, primedba. 58 Ch. H. Parry, The Question etc., str. 77, 69. Sa svoje strane gospoda lendlordovi ne samo da su se odtetili za gubitke u antijakobinskom ratu, koji su oni vodili u ime Engleske, nego su se strahovito obogatili. Za vreme od 18 70 Karl Marx, Lohnarbeit und Kapital.1 * Kad je ugnjetavanje masa jednako, neka je zemlja utoliko bogatija to vie ima proletera. (Colins, Vconomie Politique, Source des Revolutions et des Utopies pretendues socialistes, Paris 1857, sv. III, str. 331.) Pod proleterom se
ekonomski ima razumeti iskljuivo najamni radnik koji proizvodi kapital i oplouje ga, i kojeg bacaju na plonik im postane suvian za potrebe oploavanja Gospodina Kapitala, kako je Pecqueur nazvao tu osobu. Boleljivi proleter praume rodio se tek u Roscherovoj uobrazilji. Praumski 72 B. de Mandeville, The Fable of the Bees, 5. izd., London 1728, Remarks, str. 212, 213, 328. Umeren ivot i stalan rad jesu za siromaha put ka materijalnoj srei (pod tim on razume to je mogue dui radni dan, a to je mogue manje uivanja, a pravo tamo gde advokati umiru od gladi. Zato on savetuje protestantskim popovima da, kad ve ne sluaju apostola Pavla i nee da se umrtvljuju neenstvom, bar ne prave vie popova (not to breed more Churchmen) nego to ih postojee prebende (benefices) mogu apsorbovati; tj. kad u Engleskoj i Velsu ima samo 12 000 prebenda, nerazumno je napraviti 24 000 popova (it will not be safe to breed 24 000 ministers), jer e onih 12 000 nezbrinutih stalno morati da gledaju kako e se izdravati, a kako e to lake moi nego da odu u narod i ubede ga da 12 000 prebendara truju due, da im otimaju hleb i da ih odvode s puta spasenja? (Petty, A Treatise of Taxes and Contributions, London 1667, str. 57.) Za stav Adama Smith-a prema protestantskoj
908 Sadraj
popovtini njegova vremena karakteristiro je sledee. U A Letter to A. Smith, L. L. D. On the Life, Death and Philosophy of his Friend David Hume. By One of the People called Christians, 4. izd., Oxford 1784, dr Horne, anglikanski biskup iz Norvia, ita lekciju A. Smith-u zato to ovaj u otvorenom pismu g. Strahanu balsamira svoga prijatelja Davida (tj. Hume-a), zatim to iznosi pred publiku kako se Hume na samrtnikoj postelji zabavljao Lukijanom i vistom, i to je ak imao drskost da napie: I za njegova ivota, i posle njegove smrti, ja sam Hume-a uvek smatrao ovekom koji se toliko pribliio idealu potpuno mudrog i kreposnog oveka koliko to slabost ljudske prirode uopte doputa. Biskup uzvikuje ogoreno: Zar je pravo od Vas, gospodine, da nam kao potpuno mudre i kreposne prikazujete karakter i nain ivota oveka koji je potpuno bio pod vlau neizleivog gaenja prema svemu to se zove religijom, 77a Ali ako se sad vratimo na prvo nae istraivanje, gde smo dokazali. . da je kapital samo proizvod ljudskog r a d a . . . onda se ini potpuno neshvatljivo da je ovek mogao dospeti pod vlast svog vlastitog proizvodakapitalai njemu se potci ni ti; meutim, poto je neosporno da je to u stvarnosti doista tako, onda se
1 * U francuskom izdanju (iz 1873) nalazi se na ovom mestu (str. 273. i dalje) sledei umetak: U vreme nastajanja krupne industrije otkriven je u Engleskoj naroit metod za pretvaranje sirovog eleza u kovno elezo pomou koksa. Taj postupak, koji se zove pudlovanje, i koji se sastoji u oduzimanju ugljenika livenom elezu u peima naroite konstrukcije, izazvao je ogromno uveavanje visokih pei, uvoenje postrojenja za dodavanje toplog vazduha itd., ukratko takvo umnoavanje sredstava za rad i materijala za obradu prema jednakoj koliini rada utroenog na njih da se elezo uskoro moglo dobiti u dovoljno velikim koliinama i dovoljno jeftino, to je omoguilo da kamen i drvo budu istisnuti iz itavog niza upotreba. Poto su elezo i ugalj velike poluge moderne industrije, nije mogue preceniti Vanost ove novine. Ali pudler, radnik koji oduzima ugljenik livenom elezu, ima da vri takav runi rad da njegove line sposobnosti ograniavaju veliinu pei koju je on kadar posluivati; zbog ove prepreke je sad zaustavljen onaj neobini polet u koji je metalna industrija ula od 1780. s pronalaskom
910 Sadraj
pudlovanja. injenica je ali se The Engineering, organ engleskih inenjera, da je stari metod runog pudlovanja samo ostatak varvarstva... Tenja nae industrije ide sada za tim da se na razlinim stupnjevima fabrikacije prerauju sve vee mase izdanja u redakciji F. Engelsa. x * tkanice tkanina od eljane vune (kamgarna) vatan. to se vie razvijaju tehnika znanja i iri civilizacija, to vie stalni kapital pretee nad opticajnim. Onaj iznos stalnog kapitala koji se upotrebljava za proizvodnju jednog komada britanskog muslina najmanje je sto, a verovatno i hiljadu puta vei od stalnog kapitala koji se upotrebljava za izradu slinog komada indijskog muslina. A opticajni kapital srazmerno je sto ili hiljadu puta m a n j i . . . Kad bi sav iznos godinjih uteda dodao stalnom kapitalu, onda one ne bi imale nikakav uticaj na tranju za radom. (John Barton, Observations on the Circumstances which influence the Condition of the Labouring Classes of Society, London 1817, str. 16, 17.) Isti uzrok koji uveava ist dohodak neke zemlje moe u isti mah uiniti stanovnitvo odvie brojnim i pogorati poloaj radnika. (Ricardo, Principles of Political Economy, London
1821, str. 469.) Sa uveanjem kapitala tranja (za radom) kretae se u opadajuoj srazmeri. (Isto, str. 480, primedba.) Iznos onog kapitala koji je namenjen odravanju rada moe se menjati nezavisno od svakog kolebanja ukupnog iznosa kapitala... Dok sam kapital biva obilniji, velika kolebanja u stepenu zaposlenosti i velika beda mogu postati ee. (Richard Jones, An Introductory Lecture on Political Economy, London 1833, str. 13.). Tranja (za radom) nee r a s t i . . . srazmerno akumulaciji opteg kapitala ... Stoga e svako uveanje nacionalnog kapitala koji je odreen za reprodukciju imati u toku drutvenog napretka sve manji uticaj na poloaj radnika. (G. Ramsay, An Essay on the Distribution of Wealth, 1836, str. 90, 91.) delicate monsters, indeed!2*. Upor.: F. Engels, Umrisse zu einer Kritik der Nationalokonomie, str. 107. i dalje.3* 82 Harriet Martineau, The Manchester Strike, 1842, str. 101. 83 ak se i za vreme nestaice pamuka, 1863, u jednoj brouri prelaca pamuka iz Blekberna nalaze estoke optube protiv prekomernog rada, koji je usled fabrikog zakona pogodio naravno samo odrasle muke radnike. Od odraslih radnika u ovoj fabrici traeno je da
912 Sadraj
rade dvanaest i trinaest asova dnevno, dok su stotine radnika prinuene da besposlie, iako su spremni da rade pola vremena samo da bi odrali svoje porodice i spasli svoje drugove od prerane smrti usled prekomernog rada. Mi bismo, kau oni dalje, eleli da upitamo da li ova praksa prekovremenog rada omoguava kako-tako snoljive odnose izmeu gospodara i ,slugu ? rtve prekomernog rada oseaju nepravdu jednako kao 85a Govor koji je pri otvaranju konferencije za zdravstvenu reformu u Birmingemu, 15. januara 1875, odrao J. Chamberlain, tada predsednik optine, a sada (1883) ministar trgovine. 88 U popisu stanovnitva Engleske i Velsa od 1861. nabrojan je 781 grad sa 10 960 998 stanovnika, dok je u selima i varoicama nabrojano samo 9 105 226 ... Godine 1851. figuriralo je u popisu 580 gradova, ije je stanovnitvo bilo otprilike jednako stanovnitvu poljoprivrednih srezova oko njih. Ali dok je u ovim poslednjim stanovnitvo u toku sledeih 10 godina poraslo za 1/a miliona, poraslo je ono u onih 580 gradova za 1 554 067. Porast stanovnitva bio je u seoskim parohijama 6,5%, u gradovima 17,3%. Razlika u stopi porasta posledica je prelaenja sa sela u gradove. Tri
etvrtine celokupnog porasta stanovnitva dolazi na gradove. (Census etc., sv. III, str. 11, 12.) 88 Tako iz dana u dan biva sve jasnije da odnosi proizvodnje u kojima se buroazija kree nemaju jedinstven i jednostavan, ve dvojak karakter; da se u istim srazmerama u kojima se proizvodi bogatstvo proizvodi i beda; da se u istim odnosima u kojima se razvijaju proizvodne snage razvija i jedna snaga koja proizvodi ugnjetavanje; da ti odnosi stvaraju buroasko bogatstvo, tj. bogatstvo buroaske klase, jedino neprekidno unitavajui bogatstvo pojedinih lanova te klase i stvarajui stalno brojniji proletarijat. (Karl Marx, Mis&re de la Philosophic, str. 116.1 *) drugima; sad su ljudi prisiljeni da rade (tj. da besplatno rade za ne-radnike), jer su robovi svojih vlastitih potreba^172' on iz toga ne izvlai zakljuak kao ugojeni pop da najamne radnike treba uvek drati na uzici gladi, ve naprotiv eli da uvea njihove potrebe i da stalno uveavanje njihovih potreba uini podsticajem njihovog rada za delikatnije ljude. 92 Sismondi, Nouveaux Principes etc., sv. I, str. 79, 80, 85. 98 Ovi brojevi dovoljni su za
914 Sadraj
poreenje, ali, posmatrani u apsolutnom smislu, nisu tani, poto se svake godine preuti moda 100 miliona dohotka. 2alba lanova komisije of Inland Revenue [poreske uprave] na sistematske prevare, osobito od strane trgovaca i industrijalaca, ponavlja se kroz sve njihove izvetaje. Tako npr. u jednom stoji: Jedno akcionarsko drutvo prijavilo je kao svoju oporezivu dobit sumu od 6000 , procenitelj je tu sumu ocenio na 88 000 C, i najzad je porez bio plaen na ovu sumu. Drugo neko drutvo prijavilo je sumu od 190 000 , ali je bilo primorano da prizna da je stvarna suma 250 000 . (Isto, str. 42.) 99 Ovo su isti dohoci, dakle posle izvesnih odbitaka po zakonu. ** U 4, izdanju: nastala kakva promena 2* Londonski dom siroadi
l
* U izdanjima od 1. do 4: iz Molire-a 2* Takav je taj ovek. I crno i belo./Jutrom osuuje svoje jue celo./Svakom smeta, sebi dosadan zaelo,/ Podrumi
Regent Square .................................................. Acrestreet ......................................................... Roberts Court br. 33 ...................................... B
a c k P r a t t s t r e e t , s l u i k a o k o t l a r s k a
916 Sadraj
r a d i o n i c a E b e n e z e r s t r e e t b r . 2 7 ............................................................................ 139 Reasons for the late Increase of the Poor-Rates', or, a comparative view of the price of labour and provisions, London
1777, str. 5, 11. 148 Londonski Economist od 29. marta 1845, str. 290. 14 Broj ovara porastao je od 12 517 na 25 559. 156 Report of the Commissioners... relating to Transportation and Penal Servitude, London 1863, str. 77. Memorandum by the Lord Chief Justice. kolibe su od blata i kamenja, pod je ona gola zemlja koja je tu bila pre no to je koliba sagraena, krov je gomila nevezane i nabrekle slame. Svaka pukotina je zapuena da bi se sauvala toplota, i u toj atmosferi avolskog smrada, s blatnjavim podom pod nogama, esto u mokrom odelu, jedinom koje ima i koje se na njemu sui, veera on sa enom i decom. Akueri, koji su morali u tim kolibama provesti jedan deo noi, opisivali su kako su im noge tonule u blato poda 165 Radnike kue (u otvorenim selima, koja su, naravno, uvek prepunjena) obino su poredane u redove, tako da zadnja strana stoji na krajnjoj ivici onog siunog pareta zemlje koje graevinski pekulant naziva svojim. Zato svetlost i vazduh ulaze samo s prednje strane. (Izvetaj dr Huntera u: Public Health, VII Report, 1864, str. 135.) Vrlo esto je seoski krmar ili duandija ujedno i izdava stanova. U tom sluaju on postaje, pored zakupnika, drugi gospodar poljoprivrednog
918 Sadraj
radnika. Radnik mu mora biti ujedno i muterija. Sa 10 il. to ih dobija nedeljno, i od kojih godinje treba oduzeti 4 za kiriju, on je obavezan da kupi svoj modicum1 * aja, eera, brana, sapuna, svea i piva, po ceni koja se duandiji svidi. (Isto, str. 134.) Ova otvorena sela u stvari su kaznene kolonije engleskog poljoprivrednog proletarijata. Mnogi kotedi su prenoita kroz koja prolazi sav skitniki olo okolice. Seoski radnik i njegova porodica, koji su esto na doista udan nain i u najprljavijim okolnostima ouvali valjanost i istotu karaktera, ovde prosto propadaju. Naravno, meu otmenim ajlocima vlada moda da farisejski sleu ramenima nad graevinskim pekulantima, nad sitnim sopstvenicima i nad otvorenim mestima. Oni vrlo dobro znaju da su se otvorena mesta rodila u njihovim zatvorenim selima i selima za pokazivanje i da bez njih ne bi mogla postojati. Da nema sitnih sopstvenika otvorenih mesta, najvei deo poljoprivrednih radnika morao bi spavati pod drveem imanja na kojima radi. (Isto, str. 135.) Sistem otvorenih i zatvorenih sela postoji u svim grofovijama Midland-a2* i u itavoj istonoj Engleskoj. 196 Stanodavac (zakupnik ili
lendlord) obogauje se neposredno ili posredno radom oveka kome plaa 10 ilinga nedeljno, a onda tome siromahu otkida opet 4 ili 5 godinje kirije, za kuu koja na otvorenom tritu ne vredi ni 20. Ah se one odravaju na vetakoj ceni time to vlasnik ima silu da kae: ,Uzmi moju kuu ih se gubi pa trai gde e se smestiti, a ja ti neu dati svedodbu o radu'... Ako neki ovek eli da popravi svoj poloaj i da ide na prugu kao postavlja tranica ili u kamenolom, opet e mu ta ista sila rei: ,Radi za mene po ovu nisku najamninu, ili se seli za nedelju dana; svoje svinje, ako ga ima, nosi sa sobom i gledaj ta e isterati od krompira to raste u tvome vrtu.c Ali ako mu interes drukije nalae, onda e vlasnik (ili zakupnik) u takvim sluajevima ponekad radije podii kiriju i time kazniti radnika to je dezertirao iz njegove slube. (Dr Hunter, isto, str. 132.) i* zaaranog kruga 2* zemljinom proletarijatu s* Vidi u 11. tomu ovog izdanja 4* Loe odeveni, stanujui u rupama, u potkrovljima, u ruevinama, mi ivimo s buljinama i lupeima, prijateljima pomrine 5* Engleska re gang znai ovde grupu poljoprivrednih radnika pod nekim voom.
920 Sadraj
U Vojvodini se takve grupe poljoprivrednih radnika koje rade pod jednim voom zovu bande, a njihov vo bandigazda. U raznim naim krajevima postoje za to 185
Godinji ukupni dohodak pod rubrikom D odstupa ovde od prethodne tabele usled izvesnih zakonom doputenih odbitaka.
i87 Reports from the Poor Law
Inspectors etc, str. 12. 1878 Isto, str. 25. 187h Isto, str. 30. 1 * Bukvalno znaenje: poslednja Tula. Upotrebljava se u smislu: krajnja granica, vrhunac. (Tulaostrvska zemlja, koja se, po starom verovanju, nalazila na krajnjem severu Evrope. Red. ruskog izdanja iz I960.) 2* slobodnih seljaka ** prljave ljubavne usluge ** cari liberalizma 219 Zanimljivi podaci o ovoj ribarskoj trgovini kod g. Davida Urquharta, Portfolio. New Series. Nassau W. Senior u svom napred pomenutom posmrtnom spisu Journals, Conversations and Essays relating to Ireland, London 1868, okarakterisao je proceduru u Saderlendiru kao
jedno od najblagotvornijih ienja (clearings) otkako je sveta i veka. 234 Dvadeset funti vune, koje jedna radnika porodica neprimetno pretvori u odeu koja joj treba za godinu dana, i to radei u asovima slobodnim od drugih radovane pada u oi. Ali iznesite tu vunu na trite, poaljite je u fabriku, zatim posredniku i onda trgovcu i imaete krupne trgovinske operacije, 236 Tuckett zna da je krupna vunarska industrija proizila iz pravih manufaktura i iz unitenja seoske ili kune manufakture uz uvoenje maina. (Tuckett, A History etc., sv. I, str. 139 - 144.) Plug i jaram bili su izum bogova i zanimanje heroja; zar su razboj, vreteno i kolovrat manje plemenitog porekla? Vi razdvajate kolovrat od pluga, vreteno od jarma, i dobijate fabrike i sirotinjske domove, kredit i krize, i dve neprijateljske nacije, poljopriv'redniku i trgovaku. (David Urquhart, Familiar Words, str. 122.) Ali sad dolazi Carey i, svakako ne bez 243 b Kad bi Tatari danas preplavili Evropu, stalo bi prilino truda da im se objasni ta je kod nas finansijer. (Montesquieu, Esprit des Lois, d. Londres, 1769, sv. IV, str. 33.) 245 Eden, The State of the Poor, tom
922 Sadraj
II, gl. I, str. 421. 244 John Fielden, The Curse of the Pactory System, str. 5, 6. O poetnim gadostima fabrikog sistema upor.: Dr Aikin, Description etc., (1795), str. 219, i Gisborne, Enquiry into the duties of men, 1795, sv. II. Poto je parna maina presadila fabrike sa seoskih vodopada u centre gradova, sad je odricanja eljni iardija imao pri ruci deji materijal, ne morajui nasilno uzimati robove iz workhouse-a.Kad je ser R. Peel (otac ministra plauzibiliteta) podneo 1815. svoj predlog zakona o zatiti dece, izjavio je u Donjem domu F.' Homer, (lumen1* >Bullion-komiteta i prisni Ricardov prijatelj): Opte je poznato da je sa stvarima od vrednosti nekog bankrotera bila javno licitirana i prodata, kao deo njegove svojine, jedna banda, ako smem upotrebiti ovaj izraz, fabrike dece. Pre dve godine (1813) pretresan je pred Kings Bench-om2* jedan odvratan sluaj. Radilo se o vie deaka. Neka londonska parohija ustupila ih je jednom fabrikantu, a ovaj ih opet prenese na drugoga. Najzad ih nekoliko ovekoljubaca pronaoe u stanju potpune izgladnelosti (absolute famine). Drugi jedan sluaj, jo odvratniji, dostavljen mi je kao lanu parlamentarnog anketnog odbora. Pre nekoliko godina zakljuila je jedna
londonska parohija ugovor s nekim fabrikantom iz Lankaira po kome je ovaj na svako dvadesetoro zdrave dece morao uzimati i jednog idiota. 247 Godine 1790. dolazilo je u engleskoj Zapadnoj Indiji 10 robova na jednog slobodnog oveka, u francuskoj 14, u holandskoj 23 na jednoga. (Henry '* radna sirotinja 2* lenjoj sirotinji 3* dobronamemosti ' odvratnog politikog frazera 5* odvratna politika fraza 263 Isto, tom I, str. 247. 267 Isto, tom II, str. 5.

Karl Marks Kapital I

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Karl Marks Kapital I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Karl Marx Friedrich Engels Dela

Dvadeset prvi tom

Moa Pijade i Rodoljub olakovi

Radivoj Davidovi i Milorad Simonovi

Institut za izuavanje radnikog pokreta

Prosveta izdavako preduzee

KARL MARX FRIEDRICH ENGELS

Proces proizvodnje kapitala

Posveeno mom nezaboravnom prijatelju, smelom, vernom, plemenitom proleterskom prvoborcu

Predgovor prvom izdanju[1]

Predgovor prvom izdanju 17

Pogovor drugom izdanju[7]

Pogovor drugom izdanju 21

Pogovor drugom izdanju 23

Ovim delom g. Marx staje u red najizvrsnijih analitiarskih duhova.

Pogovor drugom izdanju 25

Predgovor francuskom izdanju

Marxovo pismo La Chatre-u, izdavau I toma Kapitala na francuskom jeziku

Pogovor francuskom izdanju

Vidi u ovom tomu, str. 20-25.

Predgovor engleskom izdanju

Predgovor engleskom izdanju 33

* U ovom izdanju na str. 577 - 578.

Proces proizvodnje kapitala

44 I odeljak Roba i novac

46 I odeljak Roba i novac

Vidi u 20. tomu ovog izdanja.

48 I odeljak Roba i novac

Zur Kritik etc., str. 12, 13. i dalje.

50 I odeljak Roba i novac

52 I odeljak Roba i novac

54 I odeljak Roba i novac

3. Oblik vrednosti ili razmenska vrednost

2. Relativni oblik vrednosti a) S a d r i n a r e l a t i v n o g o b l i k a v r e d n o s t i

56 I odeljak Roba i novac

58 I odeljak Roba i novac

60 I odeljak Roba i novac

*pazi, zapamti 2* zamenjivanje, nesporazum

62 I odeljak Roba i novac

64 I odeljak Roba i novac

5 postelja = toliko i toliko novca

66 I odeljak Roba i novac

1. Razvijeni relativni oblik vrednosti

Zbog toga se govori o kaputskoj vrednosti platna kad se njegova vred-

68 I odeljak Roba i novac

70 I odeljak Roba i novac

72 I odeljak Roba i novac

1* vrhunac 2* nauka 3* ba onde pojmova gde nema, u pravi as e re se stvoriti.

74 I odeljak Roba i novac

76 I odeljak Roba i novac

Setimo se da su stolovi i Kina poeli igrati kad je izgledalo da itav

78 I odeljak Roba i novac

80 I odeljak Roba i novac

82 I odeljak Roba i novac

86 I odeljak Roba i novac

Value is a property of things, riches of man. Value, in this sense, ne-

90 I odeljak Roba i novac

Sve dok god se jo ne razmenjuju dva razliita upotrebna predmeta,

2. glava Proces razmene

94 I odeljak Roba i novac

96 I odeljak Roba i novac

Novac ili robni promet

98 I odeljak Roba i novac

pazi, zapamti 2 zamenjivanje, nesporazum