KRUENJE VODE U PRIRODI Vodni ciklus je poznat jo kao hidroloki ciklus, ciklus kruenja vode u prirodi predstavlja postojanje

i kretanje vode na Zemlji, u Zemlji, i iznad Zemlje. Voda na planeti je u stalnom kretanju i uvek u drugim vidovima, od tenog stanja do vodene pare i leda i nazad. Ciklus kruenja vode u prirodi postoji milijardama godina i sav ivot na Zemlji zavisi upravo od njega, bez kruenja vode, naa planeta bi predstavljala prilino nepodesno mesto za ivot. Voda ini samo 0,2 % Zemljine mase, ali je njeno kruenje u prirodi jedan od najvanijih sistema na svetu. "Kruenje vode" (meu naunicima poznatiji kao hidroloki ciklus) oznaava kontinuirani proces razmene vode u hidrosferi, izmeu atmosfere, povrinske i podzemne vode, tla i biljnog sveta. 22 % solarnog zraenja koje dopire do Zemlje greje vodene povrine okeana, mora, jezera i reka pretvarajui tenu vodu u vodenu paru. Oslobaanje vodene pare u atmosferu vre i biljke tokom transpiracije. Osloboena vodena para se die vazdunim strujama u vie i hladnije delove atmosfere, kondenzuje i obrazuje oblake. Ovako formirane koliine voda se vraaju ponovo na kopno u vidu padavina. Ovakav kruni ciklus vode se ponovno nastavlja.Jedan deo vode na Zemlji blokiran je ve relativno dug vremenski period u ledenim kapama i gleerima. Led gleera pokriva 10-11 % kopna. Kada bi se danas otopili svi gleeri, nivo mora bi porastao za 70 metara, a u toku poslednjeg ledenog doba, nivo mora bio je oko 122 metara nii nego danas, dok su gleeri prekrivali skoro jednu treinu kopna.Jedan deo hidrolokog ciklusa koji svakodnevno moemo videti predstavlja i slatka voda koja postoji na Zemlji, u vidu bara, jezera, akumulacija (vetakih jezera), movara i reka.Iako neke definicije evapotranspiracije ukljuuju isparavanje iz povrinskih vodnih tela, kao to su jezera, pa ak i okeani, evapotranspiracija se moe definisati i kao gubitak vode sa povrine kopna u atmosferu, kao i transpiraciju podzemnih voda biljkama putem njihovih listova. Transpiracija je proces prenosa vlage kroz biljku od korena do malih pora na donjoj strani listova, gde se menja u paru i oslobaa u atmosferu. Transpiracija je, u sutini, isparavanje vode sa listova biljaka. Procenjuje se da se oko 10 % vlage u atmosferi oslobaa iz biljaka putem transpiracije. Kondenzacija, suprotno evaporaciji, predstavlja proces prelaska vodene pare u vazduhu u teno stanje. Kondenzacija je vana za hidroloki ciklus zato to je odgovorna za formiranje oblaka, a samim tim, i padavina. ak i kada nema oblaka na kristalno istom nebu, voda je ipak prisutna u formi vodene pare i kapljica koje su nevidljive golim okom. Oblaci se formiraju u atmosferi zato to se vazduh koji sadri vodenu paru podie, hladi i kondenzuje.