Kako je Va znak dobio ime? Prvi u Zodijakom krugu je Ovan.

Grka legenda kazuje da je u davna vremena Friks, sin beotijskog kralja Atamanta, bio izloen svakodnevnim maltretiranjima od svoje zle maehe Ine. Jednoga dana, ne mogavi vie da izdri torturu, Friks, zajedno sa sestrom Helom, zaskoi na krilatog zlatorunog ovna. Meutim, Helu u jednom trenutku uhvati vrtoglavica i ona pade u more koje se nekada zvalo Helespont (danas je poznato pod imenom Dardaneli). Fiksa zlatoruni ovan sretno donese do Kolhide. Tu se on oeni Halkiopom, kerkom kralja Ejeta. Zlatorunog ovna Friks rtvova u znak zahvalnosti Zevsu. Zlatno Runo pokloni kralju (i tatu) Ejetu koji ga prikova o hrast u svetom vrtu, odredivi zmaja da ga uva od kradljivaca. U to vreme u Tesaliji iveo je neki Jason, koji se pobuni zbog poseda koje nasledi njegov brat Pelijas, pa svom ocu, kralju Ezonu, postavi kao uslov osvajanje Zlatnog Runa. Uz pomo boginje Here, Zevsove zene, Jason napravi lau "Argo" i sa 50 drugova poe na Kolhidu. Posle mnogih dramatinih peripetija Jason je, uz pomo princeze Medeje (najmlae Halkiopine sestre), uspeo da ukrade Zlatno Runo i da ga donese u Grku. Ali, Zevs, smatrajui se grdno uvreenim, oduze Zlatno Runo i zajedno sa uskrslim ovnom postavi ga na nebo. Od tada je Ovan prvi znak u Zodijaku poto se tu, u davna vremena, nalazila prolena ravnodnevnica. Zna se da je i u Egiptu kult Ovna prethodio kultu Bika Apisa. Civilizacija Ovna, dakle, prethodi pastoralnoj eri Bika, a ova - hrianskoj eri Riba, koja je upravo istekla, tako da je prolena ravnodnevnica ve stotinak godina u Zodijakom znaku Vodolije - ije smo dejstvo itekako osetili...

Drugi znak u Zodijakom krugu je Bik. Kult Bika je verovatno roen jo u ranoj Aziji, 4500 godina pre Hrista. U fenianskoj mitologiji, bik esto asocira na bogove, najpre boga Sunca, Ela, koji daje plodnost rekama i morima. On je ovde vezan za ideju o apsolutnom suverenitetu i moi. Takav aspekt kulta Bika blizak je negativnom Biku i psihi roenih u njegovom znaku: preimustvo instinkta, nekontrolisani bes, gnev, ali i upornost, strpljenje... Ali, najpoznatija i najubedljivija od svih legendi, posveenih mitu Bika je ona o Minotauru. Prema toj legendi nekad davno je u Grkoj vladao kralj Agenor koji je imao tri sina: Kilika, Feneja i Kadma, i kerku Europu (Evropu). Za Europu se govorilo da je najlepa devojka na svetu, pa se moglo oekivati da e je zapaziti i vrhovni bog Zevs. Kako je on bio po prirodi veliki avanturista, nije mu bilo teko da sie na Zemlju i potrai Europu. Ipak, da je ne bi preplaio, on se pretvori u snenobelog bika i tako joj prie. Ona ga prvo pomilova a onda se pope na njegova lea i uhvati za rogove. Zevs - bik tada pojuri prema moru i preplivavi ga brzinom munje stie na ostrvo Krit. Tamo je ponovo uzeo svoje oblije pa se Europa odmah zaljubi u njega. Provela je s njim nekoliko lepih godina (naravno, nisu sve vreme bili zajedno jer je Zevs, kao vrhovni bog imao i drugih poslova na Olimpu) i

rodila tri sina: Minoja, Radamanta i Sardegona. Europu su svi voleli i u znak te ljubavi kontinent na kojem i mi ivimo dobio je po njoj ime. A Posejdon, bika kojeg su mu Zevs i Europa rtvovali, u znak zahvalnosti postavi na nebo i posveti mu jedno sazvee...

Trei u Zodijakom krugu su Blizanci. Grka legenda govori da je u davna vremena irom sveta bila poznata lepota Tindarajeve (spartanski kralj) ene Lede. Jasno je da njena lepota nije mogla da izmakne svevideem Zevsu koji se pretvorio u labuda neverovatne lepote i tako se pribliio Ledi. Posle izvesnog vremena Leda rodi blizance Poluksa i Jelenu, istu onu zbog koje e mnogo godina kasnije izbiti i trojanski rat! Tako je Leda, pored sina Kastora i kerke Klitemnestre iz braka sa Tindarejom, imala i par vanbranih blizanaca. Kako su Poluks i Kastor bili priblino istih godina zajedno su rasli i nisu se ni jednog trenutka razdvajali. Meutim, Poluks je bio besmrtan (tu mo podario mu je svemoni otac Zevs) a Kastor je bio obian smrtnik, to je znailo da e kad - tad morati da umre i ode u Had (kraljevstvo mrtvih). Na alost, to se dogodilo pre nego to se tome iko i nadao! Naime, Poluks i Kastor su imali jo dva brata, takoe smrtnika, sa kojima nisu bili u dobrim odnosima. Jedan od njih, Id, u svai probode kopljem Kastora te ovaj umre. Poluksova tuga je bila velika ali pomoi nije bilo. Ali, tada se opet umea Zevs i predloi Poluksu mogunost da po jedan dan, naizmenino, provodi sa Kastorom u Hadu i na Olimpu. Ovaj to bez razmiljanja prihvati a Zevs, videvi njihovu neizmernu ljubav, obojicu pretvori u zvezde i postavi ih na nebo da zajedno svetle i ljude podseaju na bratsku ljubav. U sazveu, od tada nazvanom Blizanci, nalazi se i taka do koje se prividno popne Sunce u vreme letnjeg solsticija...

etvrti znak u Zodijaku, istovremeno i prvi letnji, je Rak. Legenda kae da je Heraklo (Herkul) dobio nalog od mikenskog kralja Euristeja da ubije stranu Hidru koja je ivela u Argolidi. Tu je, u movarama pokraj grada Lerne, ubijala stoku i ljude i inila druga zla. Hidra je bila devetoglava zmija od kojih je osam glava bilo smrtnih a samo deveta, ona u sredini, besmrtna. U borbu protiv Hidre, Heraklo je krenuo zajedno sa sinovcem Jolajom. Zapaljivim strelama isterali su Hidru iz jazbine a onda ju je Heraklo poeo udarati motkom. Ali, kad god bi joj neku glavu otkinuo, na njeno mesto bi odmah izrasle druge dve! Meutim, Jolaj je ipak uspevao da u pojedinim trenucima proe uarenim ugarcima preko Hidrinog vrata (onog sa kojeg bi bila otkinuta glava) i tako ovoj uskrati mogunost da stvori nove

glave. Kada je ve bilo jasno da e Heraklo pobediti, Hidri je priskoila u pomo Zevsova ena (i sestra) boginja Hera, koja nije volela Herakla i koja Hidri alje u pomo jednog velikog raka sa oklopom, koji ranjava heroja u nogu. Meutim, Heraklo je i njega brzo savladao. Najzad, Heraklo pobedi i poslednju, devetu Hidrinu glavu a zatim je zakopa pored puta navalivi na nju teak kamen. U Hidrinu krv, je, potom, namoio svoje strele koje su, kasnije, njegovim neprijateljima nanosile smrtonosne povrede. A Hera, u znak zahvalnosti, postavi onog raka na nebo i podari mu savee koje je danas poznato pod tim imenom... Peti Zodijaki znak, Lav, po induskoj tradiciji istovremeno simbolie poetak i kraj. To sazvee, po mitologiji, nastalo je zahvaljujui svai vrhovnog boga Zevsa i njegove ene Here. Naime, bilo je poznato da je Zevs sa svojom ljubavnicom imao sina Herakla koji je imao status polu-boga i besprimernu snagu, kao nijedan ovek do tada! U ta vremena harao je umama oko grada Nemeja, u Argolidi, ogroman lav koga nije bilo mogue raniti ili ubiti bilo kojim orujem izraenim ljudskom rukom. Znajui za to, Hera, mislei da e lav ubiti Herakla, nagovori mikenskog kralja da ga poalje u boj protiv nepobedive nemani. Herakle, sretnuvi lava, sasu, jednu za drugom sve svoje strele, ali uzalud, pa zatim uze svoj ogroman malj, no uspe samo da ga slomi o robusnu ivotinju. Videvi da je razoruan i nemoan, on rei da ga napadne golim rukama - svojim vlastitim snagama, jer su ljudske tvorevine vetake. On se zatvori u kavez sa lavom i upusti u borbu prsa u prsa. Uhvativi ga svojim snanim rukama, Herakle mu kolenom pritisnu grudi i zadavi ga. A Hera je, videvi da joj zavera nije uspela, u elji da napakosti Zevsu, uznela nemejskog lava na nebo kao sazvee koje i danas nosi to ime... Naravouenije ovog mita je u potrebi da budemo otvoreni prema koncepciji velikog beskraja, da se tu oseamo sjedinjeni sa sobom i stalno promenljivim granicama ljudskog iskustva. I to je ono sto ljudskom biu zaista omoguava da ispuni svoju zemaljsku rolu i sudbinu, kao to Sunce, gospodar Lava, neprestano sledi svoju putanju kroz Zodijak, od Ovna do Riba, odakle opet poinje svoje veno kretanje... esti znak u Zodijakom krugu je Devica. Po Grkoj mitologiji Devica je personifikacija boginje zemljoradnje Demetre koja je sa vrhovnim bogom Zevsom imala vanbranu kerku Persefonu. Jednog dana Zevs odlui da kerku uda za svog brata, boga podzemnog sveta, Hada. Persefona se opirala toj ideji ali Had uz pomo Gee, boginje Zemlje, smisli lukavstvo i stvori cvet neverovatne lepote i mirisa! Kada je Persefona taj cvet pomirisala, zemlja ispod nje se otvori i ona propade pravo u sam Had. Iza nje je ostao samo krik koji je ula njena majka Demetra. Traei ker Demetra saznade da je ova u podzemnom svetu iz koga joj vie nema povratka. Od besa i alosti za kerkom, Demetra zapusti brigu o zemljoradnji i uskoro na

Zemlji zavlada glad. Kada je Zevs saznao za Demetrinu osvetu, naredi joj da odmah obnovi zemljoradnju, ali ona mu se odupre zahtevom da joj vrati kerku. Poto njenoj molbi Zevs nije mogao da udovolji, a da ne uvrediboga Hada, konano se sve troje dogovorie da Persefona dve treine vremena provodi na Zemlji sa majkom a jednu kod muTaj period Persefoninog boravka u podzemnom svetu a! poznat je na Zemlji kao zima. Njen dolazak na Zemlju (poetkom aprila) obeleen je pojavom sazvea Device koje na nebu sija sve do sredine septembra kada polako poinje da nestaje. Sa pojavom tog sazvea na nebu, ljudi zapoinju sa poljskim radovima i moraju ih sve obaviti do kraja septembra, jer od tada poinju hladniji dani koji najavljuju skori dolazak zime. U vezi s tim, zanimljivo bi bilo napomenuti da se pojavom sazvea Device moe zapaziti i najsjajnija zvezda poznata pod imenom Klas - nalazi se na junom delu neba i leti se pojavljuje i pre nego se smrai... Sedmi znak u Zodijakom krugu je Vaga. U svim tradicijama Vaga se nalazi izmeu ruku bogova Pravde i Poslednjeg Suda. U starom Egiptu Oziris meri due umrlih, kao i sveti Arhaneo due Hriana, ili aneo Rasni due Persijanaca. Vaga je, u stvari, Grki pojam. U Grkoj je Vaga, katkada, Hermesov amblem (koji mrtve uvodi u Pakao), mada najee amblem boginje Pravde, Temide. Temida, Uranova ki Neba i Zemlje, bila je stalno pored Zevsa, kome je bila privrena. Ona je odravala red, trudei se da nametne vlast uzvienog razuma i mere, karakteristike buduih podanika Vage, titei pravedne, a kanjavajui zle. Prema legendi, vrhovni bog Zevs imao je sa boginjom Pravde isveopteg poretka, Temidom, tri kerke: Eunomiju, Irenu i Diku. Ova poslednja (ije ime znai Pravedna) imala je zadatak da sa simbolima svoje majke (terazijama i zavezanim oima) obilazi svekoliku zemlju i nadgleda sprovoenje zakona. O postupcima ljudi morala je, redovno, da obavetava Zevsa koji bi, potom, odmeravao kazne. Kasnije, Zevs je na nebo postavio Vagu - simbole Temide i njene kerke Dike - kako bi je svi ljudi videli i stalno vodili brigu oredu i pravdi. Inae, Vagom vlada Venera, kao i Bikom. Ali, ova jesenja nije tako egzaltirana, senzualna, estoka, ak vatrena kao ona majska, prolena, "Bikovska". To nije vie Venera Genitriks, boginja zadovoljstava i ulnih, ovozemaljskih uivanja boginje Sibel, ve je to graciozna i svea, mladalaka Afrodita, ija je mo nad ljudima, bogovima i ivotinjama, neizmerna. Afrodita je idealna forma i sutina svih oblika...

Osma u Zodijakom krugu je korpija. Grko-latinska tradicija nudi nam jednu od najreprezentativnijih legendi, Orionov mit, ili mit o Orionu koga je napala i ujela jedna ogromna i otrovna korpija koju je poslala Artemida. Okolnosti nastanka ovog mita su same po sebi udne i slikovite. Pria se da je Jupiter, zajedno sa Merkurom i Neptunom, jednog dana zatraio utoite u domu seljaka po

imenu Hirieus. Ovaj udovac nije imao dece, a pre smrti svoje ene zakleo se da se nee vie eniti. Dirnut i poaen posetom boanskih gostiju, on im pokloni jedino june koje je imao. Oduevljeni, bogovi ga upitae ta bi najvie eleo, a on im ree da bi neizmerno voleo da ima jedno dete ali bez ljubavi sa enom. I tako, u toku devet meseci junea koa pretvori se u dete. Hirieus ga usvoji i nazva Orion. Vremenom, Orion izraste u lepog mladia. Bio je atletski tip, ali sa malo pameti: emocije su mu bile krajnje nerazvijene, preotre i krute. Jednom, dok se nalazio u lovu, Orion iznenada susrete lepu boginju Artemidu (koja je i sama bila lovac), poele je za ljubavnicu i poverova u laku pobedu. Ali boginja ne dopusti da mu se tako lako preda. Razljuena i uvreena njegovom brutalnou, beei pred Orionom, Artemida stie do jedne livade i da bi se zauvek zatitila i odbacila Oriona pronae jednu malu i udnu ivotinjicu sa otrovnom aokom. Nju posla na Oriona koga ona ujede i on izdahnu. Ali, Artemida ubrzo zaali zbog Orionove smrti, pa zamoli Jupitera da ga smesti na nebo, da nastavi sa lovom, pod bledim zracima boginje lova Dijane - Artemide, tako da on postade najsjajnija zvezda, tj. sazvee korpije...

Deveti znak u Zodijakom krugu je Strelac. On predstavlja najpoznatijeg Kentaura Hirona, koji je bio pola ovek a pola konj. Hiron je bio sin boga Krona (otac Zevsov) i boginje Filire. Bio je najmudriji od svih Kentaura, simbol sveg ljudskog znanja i vrstan lovac. Smatra se da su njegovi uenici bili najpoznatiji heroji stare Grlke: Odisej, Tezej, Kastor, Polideuk, Nestor... Jednoga dana Heraklo je, progonei Kentaure zbog neke uvrede, naiao i na Hirona iza koga su se ovi u strahu sklonili. Ne elei, pogodi ga otrovnom strelom (iji je vrh umoio u Hidrinu krv), u nogu, pa kako ovaj, budui da je bio besmrtan, nije mogao da umre, nastavi da ivi u stranim mukama. Traei lek za prijatelja, Heraklo naie na okovanog Prometeja (titana koji je stvorio prve ljude na Zemlji), kome je orao kljucao igericu. Poto ni Prometej kao besmrtnik nije mogao da umre, nije mogao da bude osloboen sa kavkaske stene sve dok mu se ne pronae odgovarajua zamena. Zato Heraklo smisli odlian plan: otrovnom strelom ubi orla i oslobodi Prometeja a na njegovo mesto se dobrovoljno postavi Hiron koji je ubudue trebalo da ispata za ljudske grehove! Prometeju, pak, Heraklo iskova prsten u koji stavi kameni od stene za koju je bio okovan i stavi mu ga na domali prst desne ruke. Tako je Prometej, zahvaljujui Heraklovoj dovitljivosti, i dalje bio "okovan", ali vie nije bio u ropskom poloaju i mogao je ponovo da pomae ljudima. Na Hirona se, ubrzo, saalio Zevs i uzneo ga na nebo postavivi ga kao simbol najboljeg strelca i vrsnog lovca...

Deseti, poslednji znak u kalendarskoj godini je Jarac. U godinjem ciklusu Jarac predstavlja najduu no, a najkrai dan i, dok Rak obeleava sredinu godine i trujumf svetlosti, dotle Jarac simbolizuje polovinu godine koja ulazi u duboku tamu i mrak, pono Bozia, gde najslabije Sunce ide prema unutranjoj svetlosti. Jarac, po Grkoj mitologiji, predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom othranila Zevsa dok je bio beba, te ju je on u znak zahvalnosti, kada se doepao vrhovne vlasti, postavio na nebo. A dogodilo se to ovako: pre nego to je stvorio svet, bog Uran je znao za proroanstvo da e ga roeni sin zbaciti s vlasti i zato je svako svoje novoroeno dete bacao u mrani ponor Tartar. Ali, Gea, Uranova ena, rei da prekine sa njegovom surovou, te uz njenu pomo najmlai sin Kronos porazi oca a brau oslobodi iz Tartara. Poto je preuzeo vlast, Kronos se oeni svojom sestrom Rejom i s njom dobi kerke Hestiju, Demetru i Heru i sinove Hada i Posejdona. Ali, kako je i za njega vailo proroanstvo da e ga sa vlasti zbaciti sin, on ih je sve redom gutao! Kada je Reja osetila da je ponovo u drugom stanju, rei da to sakrije od opakog Kronosa. Ode tajno na Krit i svog sina Zevsa (jer je to bio on) sakrije u jednu peinu poverivi ga kozi Amalteji na uvanje. Kronosu, pak, dade da proguta kamen umotan u pelene. Amalteja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija i iz tog roga pio je i hranio se mali Zevs. Kada je dovoljno odrastao i ojaao, Zevs je otiao na Olimp i pobedivi oca Kronosa naterao ga da povrati svu njegovu brau i sestre. S njima je podelio vlast, zadrzavi najvii poloaj za sebe. Oenio se sestrom Herom sa kojom je bio u stalnom sukobu zbog mnogobrojnih ljubavnica. Sa jednom od ljubavnica imao je i sina Dardana koji je bio daleki predak trojanskog kralja Prijama. A propasti Troje umnogome je doprinela ba ljubomorna Hera...

Jedanaesti po redu znak u Zodijaku je Vodolija. Za razliku od Saturna i Jarca koji oznaavaju fatalnost inkarnacije snaga, Uran i Vodolija donose nadu i osloboenje od materijalnih okova. Saturn je Vreme, dok Uran nema trajanja, ve je trenutaan, transcendentalan; tu se radi o razdvajanju, unitenju i reanimaciji dugo zatvorene, interne, paralizovane svesti... U davna vremena su ljudi, kazu legende, iveli mirno i bez veih problema. Ali kako je vreme prolazilo, zlo je sve vie zahvatalo ljude. Poeli su da meusobno ratuju, varaju jedni druge i ubijaju... I tako Zevsu dopru do uiju glasovi o nevaljaltini ljudi i sie na zemlju da se i sam uveri u prie. Obukavi se u odelo prosjaka, doe do dvora kralja Likaona i zatrai konak. Ovaj ga prvo odbi a kad mu rekoe da je to sam Zevs, Likaon rei da mu se naruga. Naredi da

se ubije i skuva jedan rob (neke legende kazuju da je to bio njegov sin) i poslui Zevsu za jelo. Zevs, razumljivo, shvati ta mu Likaon nudi i, razbesnevi se, pretvori ga u vukodlaka. Onda se vrati na Olimp i pusti na zemlju straan pljusak koji sve ivo potopi. Spasao se samo Prometejev sin Deukalion sa enom Pirom (kerkom Pandore i Epimeteja, Prometejevog brata). On je brodom doplovio do brda Parnasa (gde je danas Sveta gora) i tu su, pred razvaljenim rtvenikom boginje Temide poeli da mole Zevsa da obnovi ljudski rod. On im je usliio molbu i tako su ljudiponovo nastanili nasu planetu. Ova legenda posluila je, kasnije, kao podloga za priu opravednom Noi i potopu koji je zadesio Zemlju...

Poslednje sazvee u Zodijaku su Ribe. Jedna od legendi koja nosi obeleje ovog znaka i njegove psihologije je pria o Derseti. Skromnog porekla, lepa devojka Derseto jednoga dana oseti da e postati majka i zaprepasti se. Ne bee sposobna da se prilagodi toj situaciji, normalnoj svim smrtnicima. Toliko se postide, da zaele da pobegne od same sebe, pa skoi u more. Tom prilikom, bog Neptun, polovinu njenog tela pretvori u ribu. Moe se pomisliti, kako se obino i deava u mitovima sa zasluenom kaznom, da ovaj mit odgovara jednoj nepriznatoj elji koja bee u mentalitetu ovog bia. I ona bi ostvarila svoj tajni san: da ne bude ni ena ni riba! Grke legende o nastanku ovog sazvea kazuju i sledeu priu: Svakog jutra sa pojavom boga Heliosa (bog Sunca) iz morskih dubina se pojavljuje 50 Nereida, kerki morskog kralja Nereja. Jedna od njih, Galateja, ugledala je jednog dana lepotana Akida i ljubav izmeu njih rodila se istog trena. Medjutim, u Galateju se zaljubio i jednooki kiklop Polifem, sin boga mora Posejdona. Poto ga je Galateja odbila, Polifem se razljuti i posla na njih krdo konja. Od njihovog topota zemlja se strano zatresla a more uzburkalo da su se dizali talasi visoki kao najvie planine. Prestravljeni, Galateja i Akid se bace u more i, pretvorivi se uribe, krenu da u njegovim dubinama nau zatitu. Da se ne bi izgubili, povezali su se dugom, plavom trakom. Videvi njihovu neizmernu ljubav, bogovi se saale i uzdignu ih na nebo te od njih postade sazvee Riba...