1.

ELIJA
Difuzija; Osmoza; Koloidno stanje biomolekula;

Svi procesi koji se odvijaju unutar elije podleu fizikim i hemijskim zakonima i principima: Zakonu o odanju energije, Zakonu o dejstvu masa, Zakonu o stalnom odnosu masa, Le ateljevom principu, Gasnim zakonima itd.

elija se uslovno moe posmatrati kao izolovan sistem, ali u sutini, da bi ostvarila svoju homeostazu i ispunila uslov da se razlikuje od neive materije, ona mora komunicirati sa svojom okolinom, kroz razmenu te iste materije. Procesi pomou kojih elija obezbeuje minimalne potrebe za odravanje integriteta nazivaju se opti ili fundamentalni elijski procesi. - transprot metabolita i jona kroz membranu - metaboliki procesi u eliji - sinteza proteina - umnoavanje... Transport kroz elijsku membranu predstavlja razmenu materije izmeu unutarelijske (intracelularne) i vanelijske (ekstracelularne) sredine. Inracelularna sredina predstavlja prostor ispunjen citoplazmom sa organelama i jedrom, Ekstracelularna sredina je prostor izvan ili izmeu elija. Ove dve sredine odvojene su ELIJSKOM MEMEBRANOM. elijska membrana

Postoje velike razlike u sastavu ovih dvaju sredina:

Sadraj pojedinih supstanci unutar i van elije (prosene vrdnosti za veinu organizama)
Ekstracelularn Intracelularna a sredina sredina Natrijum, Na+ Kalijum, K
+

142 mmol/l 4 mmol/l 1.2 mmol/l 0.6 mmol/l 103 mmol/l

10 mmol/l 140 mmol/l 0.00005 mmol/l 29 mmol/l 4 mmol/l

Kalcijum, Ca+2 Magnezijum, Mg+2 Hlor, Cl-

Struktura elijske membrane, sastavljene od lipidnog dvosloja u koji su uronjeni proteini.

Bikarbonati (HCO)Fosfati (PO4)-3 Sulfati (SO4)-2 Glukoza Aminokiseline Masti Parcijalni pritisak kiseonika pH Proteini

28 mmol/l 4 mmol/l 1 mmol/l 5 mmol/l 30 mg/dl 5 g/l 35 mm Hg 7.4 5 mmol/l

10 mmol/l 75 mmol/l 2 mmol/l 0-1 mmol/l 200 mg/dl 20-950 g/l 20 mm Hg 7.0 40 mmol/l

Transport kroz membranu moe biti: Pasivan, u pravcu gradijenta koncentracije i bez utroka energije. Oblici pasivnog transporta su: Osmoza, Difuzija, Olakana difuzija; Aktivan transport se odvija nasuprot hemijskom gradijentu i uz utroak energije koja se dobija hidrolizom ATP-a (adfenozin trifosfata) u ADP (adenozin difosfat).

I Intracelularni prostor
Vei molekuli prolaze aktivnim transportom uz utroak energije

Proteinski kanal najee -helikoidne strukture

elijska memebrana

Transportni protein Molekuli manje molekulske mase prolaze - difuzijom Ekstracelularni prostor

Difuzija

Svi molekuli i joni u tenosti i gasovima su u stalnom kretanju. Takvo kretanje je haotino. Molekuli i joni se usled brojnih meusobnih sudaranja kreu sa mesta vee na mesto manje koncentracije. Ovakvo kretanje se zove difuzija. Difuzija je spontani transport materije ili energije pod uticajem odgovarajueg gradijenta iz zone vie u zonu nie energije ili koncentracije. Kao i mnogi spontani procesi, difuzija je entropijski (neureenost sistema) voen proces u kojem se energija ili materija koja difunduje uniformno rasporeuje u raspoloivom prostoru podiui time entropiju sistema.

Odeljci vie i nie koncentracije

Difuzija je transportni proces koji se odigrava bez utroka energije, brzinom koja zavisi od razlike koncentracija rastvorka sa dve strane elijske membrane. Brzina difuzije opisuje se Fikovim zakonima. F brzina difuzije; D difuzioni koeficijent; A povrina membrane kroz koju se odvija difuzija; C koncentracija rastvorka koji difunduje u odeljcima o i i; x debljina elijske membrane; Gde je :

Koncentracioni gradijent

Co Ci F = DA x

P permeabilnost (propustljivost) membrane za datu rastvorenu supstancu Faktori koji utiu na permeabilnost: Odnos ulje/voda tj. particialni koeficijent (vea rastvorljivost u lipidnom dvosloju poveava propustljivost); Veliina rastvorene supstance (sa veliinom molekula smanjuje se brzina difuzije); Debljina membrane (smanjena distanca kretanja molekula poveava difuziju); Hidrofilne estice prolaze elijsku membranu kroz vodom ispinjene kanale ili pore; Ako je estica naelektrisana (jon), onda e njen prolaz kroz membranu zavisiti i od koncentracijskog gradijenta i od razlike u elektrinom potencijalu elijske membrane;

P = DA/x

Osmoza Osmoza je difuzija vode kroz membranu. Predstavlja vrstu pasivnog transporta. Molekuli vode se kreu iz sredine sa manjom koncentracijom u sredinu sa veom koncentracijom rastvorenih materija.

 = nRTC
Pritisak koji je potreban da bi se spreila osmoza oznaavamo kao osmotski pritisak. Ako se elije nalaze u rastvoru, voda e teiti da proe kroz elijsku membranu u cilju da se izjednae koliine vode sa obe strane membrane. Ako eliju stavimo u hipotonian rastvor (rastvor manje koncentracije u odnos na samu eliju) doi e do ulaska vode u eliju, do njenog bubrenja i prskanja. U hipertoninom rastvoru (koncentrovaniji od rastvora u samoj eliji), voda e izlaziti iz elije koja e se smeurati. Zbog toga je veoma vano da se odrava stalan osmotski pritisak, odnosno koliina vode u organizmu to se naziva osmoregulacija. Kod sisara se osmoregulacija vri preko bubrega viak vode iz

krvi prelazi u mokrau. Osmoza zavisi od razlike osmotskih pritisaka () u dva odeljka:

realno = nRT C
Tipovi koloidnih sistema

- osmotski pritisak n broj molova rasvorka R univerzalna gasna konstanta T apsolutna temperatuara C koncentracija rastvorka - Van't Hoffov broj (zavisi od prirode supstance)

Koloidno stanje materije

Koloidni sistemi su disperzni sistemi kod kojih se veliina estica kree u rasponu od 1 100 nm.

Tipovi koloidnih sistema

Podela koloida prema strukturi je izvrena na: Koherentne (kompaktne) sisteme, kakvo je gel stanje; Nekoherentne (nekompaktne) sisteme, kao to je sol stanje.

Prema interakciji sa disperzionim sredstvom, koloide delimo na: Liofilne (hidrofilni) koloidi pokazuju afinitet prema disperznom sredstvu i obavijeni su molekulama rastvaraa (vode), Liofobne (hidrofobni) koloidi ne pokazuju afinitet prema disperznom sredstvu.

Osobine koloidnih sistema u zmatnoj meri zavise od veliine estica koloidne supstance. Smanjivanjem veliine estica: Poveava se stepen disperzije (rastvorljivost), Poveava se specifina povrina, Poveava se specifina slobodna energija. Koloidne estice tee da smanje veliku povrinsku energiju putem: Spontane tenje ka stapanju ili agregaciji (gomilanju) koloidnih estica, Adsorpcije jona iz rastvora.

Rastvori koloida pokazuju sledee osobine: Tyndallov efekat, Proputanjem svetlosti kroz koloidni sistem, dolazi do rasipanja svetlosti u svim pravcima na koloidnim esticama. Koloidne estice su vidljive kao svetle take ako se posmatraju u pravcu okomitom na pravac prostiranja svetlosti i celi koloidni sistem je zamuen. Koloidni sistemi pokazuju i izvesne kinetike osobine, kao to je Brownovo kretanje estica.

Koloidne estice ostaju dispergovane u disperznom sredstvu jednim delom zahvaljujui sluajnim sudarima sa ostalim molekulama i atomima. Ova osobina nala je primenu u dijalizi i ultrafiltraciji.

Stabilnost je odlika koloidnih sistema. Na njih utiu: Zemljina tea,

Interakcija sa disperznom fazom (liofobnost/liofilnost), Elektostatike interakcije.

Hidrofobni koloidi Koloidi toga tipa, s obzirom da nemaju afiniteta prema disperznom sredstvu, adsorbuju iz rastvora pozitivne ili negativne ione, pa su sve estice istoimeno naelektrisane. Zbog tog naboja koloidni rastvor je stabilan.

Hidrofilni koloidi estice hidrofilnih koloida, usled njihovog velikog afiniteta prema vodi, obavijene su platom molekula vode koji spreava spajanje koloidnih estica u vee agregate.

Koncentrovani rastvot saharoze ili neke soli (mali molekuli) i proteina - koloida (makromolekuli).