Slobodan Zeevi

Mitska bia naih predanja

UMSKA
MAJKA

Meu mitskim biima u koje je verovao a mestimino i danas veruje seoski narod istone Srbije i Banata, svojom zanimljivou i arhainou istie se enski umski demon umska majka. U istonoj Srbiji zamilja se kao lepa ena, raspletene crne kose, jako razvijenih grudi, sa dugim noktima, katkada nagaa katkada odevena u belu odeu. Mogla se javiti i kao stara i runa ena sa veoma izranim zubima. verovalo se da se pojavljuje samo nou, najee oko ponoi. Pri susretu sa ljudima nijeelela da nanese zlo. Mislilo se da ne zalazi u sela jer joj smetaju dim i mnotvo sveta, pa se zato kretala iskljuivo umom. Kada bi ila umom drvee bi se povijalo do zemlje. Smatralo se da divno peva. Kao i veina demona, smatralo se da je veoma pohotljiva, pa je zavodila mlade i lepe ljude, i to najee u umi i u vodenicama. Pored toga to je gospodarica ume, pripisivale su joj se i druge funkcije. Smatrala se zatitnicom bremenitih ena i novoroenadi. Meutim, ona ih esto i napada. Od nje se najee traila pomo pri bolesti dece. Ona je deje bolesti donosila, ali ih je i leila, naroito deiji pla i nesanicu. Po verovanju, postojala je i trava umske majke, za koju se mislilo da kao kad omoguava nerotkinjama da rode. Ova se trava mogla nai uz gorske potoke,ako je trailja ista i ako je nae pre no to kukavica zakuka.

VODENJAK
Vodeni demon, koji se u Banatu zvao i avolom, zamiljao se kao ovek maloga rasta sa dugom bradom, sedom kosom, istaknutog nosa, sa iljatom crvenom kapom. Mislilo se da ivi u blizini vodenica. Manje su opasni mladi avoli, od kojih se ovek i mogao spasiti. Matori avo je mnogo jai od oveka, koga davi vezujui mu noge zlatnim bukagijama, i od njega nema spasa. Njegov lik i funkcija se mogu dopuniti predstavom iz drugih krajeva. U celoj istonoj Srbiji zamiljao se kao kepec, dugog nosa, izrazito maljav, sa bradom do pojasa. Noge su mu bile nalik na kozje, a na glavi je imao roi i kozje ui. Verovalo se da pre no to e nekoga udaviti, svoju rtvu zovne tri puta po noi. Nije se trebalo odazivati.

RUSALKE
Naziv je najverovatnije eufemistikog porekla. Prema mestu ivljenja mogle su biti primorkinje ili zagorkinje, pa bi i rusalka mogla biti vodeni demon (od slovenskog ruslo-reka). Naziv su mogle dobiti i po svome izledu (rusa (ria) kosa). Zamiljale su se kao lepe devojke rasputene kose sputene niz lea. Po miljenju Niderlea rusalke su nastale od prerano preminulih devojaka i ena. Znalo se da one ive na renim obalama. Po ruskim izvorima rusalke su nastajale od utopljenica ili ena i devojaka lienih posmrtnog rituala. Veito su mlade i lepe. Nastupaju grupno, idu bez ikakve odee, sa raspletenom dugom kosom sputenom niz lea, jedrih grudi i bele koe.

Prema verovanjima iz istone Srbije, rusalke mogu doi u dodir sa ljudima samo u toku rusalne trojike nedelje. Verovalo se da se rusalke pojavljuju u utorak koji prethodi Duhovima i da dejstvuju do sledeeg utorka, kada se rasturaju. Naroito je opasan etvrtak rusalne nedelje (zeleni etvrtak, sedmi etvrtak po Uskrsu). Duhovska nedelja se nazivala i rusalna nedelja i za nju je bi vezan paganski praznik koga je zabranio Dimitrije Homentijan. O rusalnoj nedelji izlazile su iz vode i kretale se po kronjama drvea. Tu su se eljale, okumljavale i ljubile. Vole predenje i tkanje. Mislilo se da donose bolest i smrt. Ako bi uhvatile oveka golicale bi ga do smrti. Kao vodeni demoni izlazile su iz svog carstva i donosile neophodnu vlagu. Tamo gde su one igrale, kropei zemlju, usevisu bogatiji. U vreme delovanja potrebno je pridravati se zabrana: kupanja u reci i drugim otvorenim vodama (tada rusalke dave ljude), spavanja danju na otvorenom spoljnom prostoru ili ispod drveta (tada bi se moglo poludeti), tkati i presti, iati ovce (da ne oantave, a ljude bi napala bolest rusa), ne bi trebalo saditi paradajz i papriku jer bi im opadao cvet. Ljudi bi na sebe navukli teke posledice ako bi videli rusalke pri igri. Smatralo se da je giranje u kolu na umskim proplancima, livadama i obalama omiljena zabava rusalki. Lepo pevaj i teko je odoleti njihovoj igri. Ako bi ih nekougledao pri igri onemeo bi. Isto bi mu se desilo ako im se pridrui u pesmi. Kazna za nepotovanje zabrana mogla bi biti u vidu napada igranja koji se ne bi mogli zaustaviti sve dok su rusalke tu. Ako je neko primoran da prekri zabranu (ide u planinu) potrebno je da ima pri sebi pelin i beli luk ili da se prekrsti i oko sebe opie noem krug. Imale su svoju rusalnu caricu koja je bila u vlasti vodenog duha.

VILA
Vile spadaju meu najpoznatija i najpopularnija mitska bia srpskih predanja. U svome Rijeniku Vuk ih lepo opisuje: Vile ive po velikim planinama i po kamenajcima oko voda. Vila je mlada, lijepa, u bijelu tanku haljinu obuena i dugake niz lea i prsi rasputene kose. Vile nee nikome zla uiniti dok ih ko ne uvrijedi (nagazivi na njihovo kolo, ili na veeru ili drukije kako), a kada ih ko uvrijedi onda ga razliito nakaze: ustrijele ga u nogu ili ruku, u obje noge ili ruke, te odmah umre. Telesni nedostaci vila, kojih su se one stidele, su kopita ili papci umesto stopala i neprijatan zadah. Vile mogu biti primorkinje, jezerkinje, zagorkinje ili oblakinje i slino, prema mestu boravka. U mukom polu javljaju se vilovnjaci i vilenjaci. Meutim to su samo oni ljudi koji su dolazili u dodir sa vilama pa su stekli izvesne sposobnosti razliite od ostalih ljudi. Vilenjaci ostaju smrtni ljudi a mitska svojstva su im ograniena. Ako bi nekoga vile zadojile, verovalo se da e taj ovek biti zdrav i snaan i da e postati veliki junak. Smatralo se da se vile mogu i pobratimiti sa ovekom koji bi im uinio kakvu uslugu. U tom sluaju vila bi mu priticala u pmo svaki put kada bi bio u nevolji. Poto nisu imale mukih partnera iz svog kruga one nisu mogle imati ni branih veza, pa su provodile ljubav sa smrtnim ljudima. Birale su lepe i snane pastire. Ima primera da su se vile udavale za ljude. Verovanaj o raanju vila nisu sasvim odreena. Po jednom predanju, zainjale su i raale kao ljudi. Po drugom, vile su ostajale bremenite od jutarnje rose u toku leta a raale su enski porod zimi. Stalna mlenost vile ukazuju na graviditet i

materinstvo vile. Njeno se mleko smatralo udotvornim. Trea varijanta kae da su se vile raale iz rose ili iz bilja. Verovalo se da dobro poznaju lekovito bilje i veto prave meleme kojima lee ljude. ovek bi mogao stei vlast nad vilom ukoliko bi joj uzeo okrilje, koje se u narodnom stvaralatvu upotrebljavao kao sinonim za oglavlje. Po verovanju meu njima je postojala hijerarhija u kojoj je stareina vila imala i funkciju rukovodioca ceremonije inicijacije mlade vile. Ostale su se morale pokoravati. Mlada vila je od glavne dobijala okrilje i tako sticala moi.