FILOLOKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

MOTIVACIJA U PRIPOVETKAMA JANKA VESELINOVIA

Student: Aleksandar Risti Grupa: 05 Beograd,maj, 2012. god Broj indeksa: 011677 Profesor: Duan Ivani Mentor: Dragana Vukievi

U prouavanju knjievnosti znaenje pojma motivacija jeste vieslojno.

Boris

Tomaevski govori da je to:Sistem postupaka kojim se pravda uvoenje motiva i njihovih skupova1 izdvajajuci pri tome kompozicijsku, realistiku i umetniku motivaciju.

Kompozicijska u prvom sluaju podrazumeva da svaki motiv u delu ima svoju namenu, da se pisac ne povodi sluajnou kada odluuje da neto uvrsti u delo i tu preovlauje princip ekonominosti, dok bi u drugom sluaju podrazumevala uvoenje motiva kao postupak karakterisanja junaka. A. Flaker i Z. kreb objanjavaju da je kompozicijska motivacija jedan od delova celokupnog motivacijskog sistema i ona ima ulogu u nainu vezivanja fabularnog tkiva, a poto su likovi uglavnom nosioci fabule vea se panja pridaje nainu motivisanja njihovih postupaka. Realistika motivacija odgovara potrebi itaoca da knjievni tekst bude u saglasnosti sa stvarnou pa otuda Tomaevski napominje da svaki motiv koji se uvodi u delo mora da je verovatan u odnosu na situaciju u okviru koje se uvodi. Sa druge strane zakoni graenja umetnikog dela formirani kroz knjievnu tradiciju neretko se suprotstavljaju zahtevima realistike motivacije i tada moemo govoriti o umetnikoj motivaciji. A. Flaker i Z. kreb smatraju da je takvo shvatanje pojma motivacije preusko jer ne obuhvata autora i njegovu nameru prilikom stvaranja knjievnog dela i jo prigovaraju to se takvim pristupom pokazuje nastojanje da se otkrije tehniki postupak pravljenja dela, a ne i da se ono interpretira, tumai. to se tie idejne interpretacije od velikog je znaaja u emu autor vidi pokretake snage u svetu, zato se odluuje da ba na odreeni nain unese neki motiv u svoje delo. Stvaralaki postupak veine autora se uglavnom poklapa sa vladajuim naelima stilskih formacija kojima su

pripadali pa je otud vano prilikom prouavanja motivacionog sistema nekog autora uzeti u obzir i njegovu pripadnost odreenoj stilskoj formaciji. Unutar realizma razvio se veoma razgranat motivacioni sistem gde kljunu ulogu imaju psiholoka i socijalna motivacija i upravo prevlast tih dvaju motivacija odluuje da li delo pripada realizmu ili ne. Pod psiholokom motivacijom podrazumevamo psihike osobine koje formiraju karakter, dok bi socijalna motivacija proizilazila iz sredine u kojoj se razvija taj karakter (motivacija odgojem, obrazovanjem, klasnom pripadnou, ekonomskim statusom, istorijskim okolnostima). Flaker I kreb nalaze da je osnovna formula motivacijskog sistema realizma u stalnom, slabijem ili jaem, sukobu izmeu
1

B. V. Tomaevski, Teorija knjievnosti, Beograd, 1972.

postupaka likova, motivisanih njihovom voljnom aktivnou koja je u osnovi pripada psiholokom motivacijskom sloju, i sredine koja predstavlja socijalni motivacijski sloj. Za idejnu interpretaciju je takoe vana i takozvana motivacija stila, odnosno razlog zbog kojeg pisac bira odreeni nain da fabulu pretvaori u konkretan sie. Zato bi trebalo obratiti panju na odnos zastupljenosti naracije, deskripcije i dijaloga; da li se pripoveda u prvom, drugom ili trecem licu i iz koje perspektive se pripoveda ( da li se radi o sveznajuem pripovedau ili je njegovo znanje ogranieno na vidokrug nekog lika iz prie pri emu on moe biti nosilac radnje, samo uesnik, donekle upleten u deavanja ili posmatra). Deava se da pisac opravdava svoju priu uvoenjem neobinog priaoca ili se koristi epistolarnom formom ili pronaenim rukopisom itd. Ukoliko bi izuzeli proizvoljno, nemotivisano pripovedanje koje je u realizmu osuuje jer je u koliziji sa osnovnim principom mimetinosti, erar enet izdvaja verovatno pripovedanje gde je motivacija implicitna i iskazana je preanjim stavovima i postupcima likova, njihovim vaspitanjem, uticajem sredine i drugim faktorima i motivisano pripovedanje gde autor svojim eksplicitnim komentarima na ponaanje svojih junaka omoguava

zdravorazumskom itaocu da ih prihvati kao verovatne i mogue. U osnovi pojma motivacije je kauzalnost ili sprega uzrono-posledinih veza pri emu jedan uzrok uvek moe imati vie posledica i obratno, jedna posledica moe da proizilazi iz vie uzroka. U takvoj jednoj vezi kontinuitet je stalan pa otud svaka posledica postaje sada novi uzrok nadolazeim pojavama. Uopteno gledano za eneta je motivacija neka vrsta maske kojom se slui pisac da bi mogao da iznese svoju zamisao, odnosno, ono to kompromisno unosi u priu za raun njene verovatnosti i to je manje maskiranja to je njegovo pripovedanje ekonominije. Da bismo prouili motivacioni sistem u pripovetkama Janka Veselinovica na prvom mestu bi trebalo uzeti u obzir autorov pogled na svet i kako se on manifestuje konkretno u knjievnom delu. Veselinovi je bio pisac koji je u svom delu opisao srpsko selo i seljaka. J. Dereti smatra da je on proizaao iz usmenog pripovedanja ugledajui se na ruske pisce, kao i Glii, s tim to nije bio kritiki nastrojen prema drutvu i nedostajao mu je humor. Takoe ga povezuje i sa Lazareviem jer je idealizovao seoske porodine zadruge i patrijarhalne odnose samo to za razliku od Lazarevia nije psiholoki produbljivao svoje likove. D. Vuenov nalazi tri razliita podsticaja za tu idealizaciju seoskog ivota. Prvi je u samim pievim osobinama koje su se prenele u svet njegovih pripovedaka pa otud njegove junake odlikuje dobrota, altruizam, patrijarhalni moral, jednostavan i pravian pogled na svet, to su obimo siromani
3

ljudi veoma bogati duhom. Drugi razlog je da je on pod uticajem radikalne stranke upravo u selu i otporu novom i nadolazecem video oslonac za buducnost svog naroda. Trei je uticaj folklorne knjievnosti koja je u sebi sadrala potrebu za idealizacijom i na taj nain nadomeivala sve ono to je nedostajalo stvarnom ivotu. Uopteno bi se reklo da Veselinovi svojim stvaralatvom pripada folklornom i poetskom realizmu. Folklorni realizam pokuava da spoji folklorno umetniki postupak sa stvarnim ivotom i isprva se to ogleda u prostim pokuajima pisaca da oponaaju narodne pripovetke, da piu na narodnu, da bi se tek kasnije predstava stvarnog ivota uobliavala postupcima narodne knjievnosi, pre svega se to vidi u rairenoj upotrebi skaza i folklorne leksike. Njegove pripovetke bi se prostom podelom svrstale u idiline, one sa srenim krajem, i baladine, one koje se zavravaju uglavnom smru nekog od junaka, a to su tipine forme za romantiarsku knjievnost. Njegova tenja da idilino predstavi svet gde je stvarnost modifikovana, dopunjena tako da vie nije prosta fotografija vec slika jeste tipina karakteristika poetskog realizma. Pripadnost poetskom realizmu takoe potvruje prisutnost lirskog humora koja se oituje kroz nain na koji akteri dogaaja u pripovetkama prihvataju ivot onakvim kakav jeste i slave ga kroz svaku re, svaki gest. Naoko obine situacije slava, svadbi, vaara, prela, odiu vedrinom, pozitivnom energijom, nekom rafinisanom toplinom u odnosu meu ljudima. Samim tim to kontrastira prolo vreme za koje smatra da je idealno, novom, ne tako idealnom vremenu, zakljuuje se da ipak ispoljava svoju kritiku prema drutvu i da je njegovo pripovedanje u odredjenoj meri i tendenciozno. Po pitanju kompozicione motivacije valjalo bi prvobitno obratiti panju na to da Veselinovi pie seosku pripovetku sa idealistiko sentimentalnim tonom i da on sam u nazivu svojih zbirki te pripovetke smatra slikama (Slike iz seoskog ivota). Uopteno pripovetka se, za razliku od romana, odlikuje ne narocito razvijenom fabulom gde se opisuje najee samo jedan dogaaj i likovi se znacajno ne produbljuju i podreeni su u odnosu na fabulu. U realizmu se pak razvija tendencija da pisci malo vie panje posveuju likovima to se za Veselinovia ne moe rei. Slika bi bila jo pojednostavljenija od pripovetke i, kako joj i ime kae, u izraenijem vidu bi podraavala stvarnost. Kod Veselinovia se prepoznaje klasian obrazac u graenju pripovetke. Prvobitno je dato prirodno uravnoteeno stanje gde se sve odvija u okvirima normalnog, svakidanjeg ivota, uskoro se ta ravnotea naruuje delovanjem odreenih sila da bi se na kraju sve razreilo, ili vraanjem u prvobitno stanje, ili uspostavljanjem novog stanja koje je pretrpelo neku kvalitativnu promenu. Obino mora da se podnese odreena rtva u vidu smrti
4

junaka da bi do tog razreenja dolo, ali to ne mora da bude sluaj. Izmeu ostalih mogu se izdvojiti nekoliko razloga zbog kojih dolazi do sukoba: naruavanjem obiajno-obredne norme, prirodnim nepogodama ili sukobom unutar porodinih odnosa. Naruavanje obiajno-obredne norme se javlja u pripovetkama Kumova kletva, gde kum Stanojlo kanjvanjem kuma Sreka skrnavi svetinju kumstva, i Venost gde pojava mrtvog pobratima u svatovima predstavlja povredu tabua smrti jer postoji zabrana meanja sveta mrtvih sa svetom ivih. Ovo podpada pod motive folklorno-knjikog porekla, ali to ne znai da odudara od realnog s obzirom da je to neto to postoji u realnosti, u svesti ljudi, pre svega na osnovu njihovog verovanja. Primer pripovetki u kojima je prirodna nepogoda uzrok zapleta su Grad i Mali peva s tim to se u drugoj ta nepogoda manifestuje u obliku bolesti koja napada deaka. Motiv nepogode je realistiki utemeljen iz razloga to je ivot seljaka u veoma jakoj sprezi sa prirodom pa je seljak na taj nain u potpunosti zavistan od njene udi. Tipian primer sukoba unutar porodinih odnosa je u pripoveci Luda Velinka, kada majka iz elje da uini najbolje svojoj erci u stvari joj nanosi veliko zlo, do te mere da ona na kraju umire. elja za to realistinijom predstavom sveta prouzrokuje neselektivni izbor grae, a njenim kasnijim sietiranjem Veselinovi dolazi i do pripovedaka sa prilino razbijenom kompozicijom. Pripovetka Preslava se jasno moe podeliti na dve potpuno zasebne celine koje bi ak mogle opstati i kao posebne pripovetke, jedino sto ih vezuje je svetkovina koje selo proslavlja. U prvom delu je iskazana pre svega bojazan seljaka da e sua unititi svu letinu i, posle toga, olakanje jer kia ipak pala, ali ne i grad, to bi naravno bilo jo vee zlo od same sue; dok je drugi deo opis vaara na trgu i zametanje kavge od strane gazda Lake, kapetanovog dounika. Po miljenju Duana Ivania pored te standardne, klietirane kompozicije na drugom kraju se javaljaju i one pripovetke koje su pojednostavljene, fragmentirane, predstavljaju prostu sliku, fragment iz ivota seljaka bez neke izraajne tenje da se on posebno dramatizuje. Lako se moe primetiti da je pripovetka Pustinjak na taj nain graenaPripoveda je putnika-namernika koji susree starijeg oveka u svojoj etnji malo podalje od sela, ispostavlja se da on tu zdravo i veselo ivi itav svoj ivot sam, a pisac to koristi da bi izneo svoju ideju o idealizaciji onog starog nepatvorenog seoskog ivota suprotstavljajui je svemu onom to donosi novo vreme sa svim tim silnim kapetanima i sudijama. Pripovetku Siroii takoe ini jedan fragment iz ivota dece koja koja pokuavaju da urede majin grob. Pisac je tu pokuao da postavi u prvi plan jednu patetinu sliku iz vizure deje svesti tako to ureenje majinog groba polako prerasta u ureenje bate i mi polako uviamo da je priroda
5

oveka da ivi, da nastavlja da traje. Iz elje da to autentinijie prikae odreene situacije on je sklon da rastee dijaloge i da mu je naracija rasplinuta, tj neekonomina. Na tu injenicu skreu panju i Duan Ivani i J. Dereti. On se posebno doivljava kao pisac dominantne dijaloke forme i vrlo esto se ti dijalozi razvijaju u poliloge , primer za to je kad seljaci raskmeuju kmeta Stanojla u Kumovoj kletvi ili kad braa hoe da se odele od njega. Motivisan eljom da to autentinije prenese doivljaj stvarnosti na itaoca on se slui tim vieglasjem, ali iza tih glasova se ne nazire linost, karakter pojedinca, a sa druge strane nisu ni govor mase, otud se za te poliloge ne moe rei da ostvaruju u potpunosti svoju funkciju. Dijalozi za sobom povlae sceninost, tu se ritam pripovedanja usporava u odnosu na narativne delove teksta i radnja se odigrava direktno pred oima italaca. Meutim, uvek postoji mogunost da se iz dijaloga izdvoji monolog tako da u prvi plan umesto samog dogaaja ponovo dolazi dogaaj prianja. Kod Veselinovia imamo sluaj da se monoloko izlaganje obino prekida dugim dijalokim nizovima ili pak da gotovo veinu pripovetke ini dijaloko izlaganje, kao na primer u pripoveci Svira. Stie se utisak da dijalozi mnogo vie slue sebi nego samoj prii, imaju mnogo vie formalnu ulogu u prii, ulogu da na neki nain dokumentuju ono o emu se pripoveda.

Uglavnom imaju oblik pitanje-odgovor to ini da budu razvueniji nego to je potrebno i gube prirodnost, ivotnost. Zna se da je Janko Veselinovi jedan deo svojih tekstova unitio jer je smatrao da u nedovoljnoj meri podraavaju ivu re. U srpskom realizmu kod pisaca postoji indicija da tako oblikuju svoja dela da italac itajui knjievni tekst stie utisak da se radi o zabeleenoj usmenoj rei, kao da je neko usnimio neiji govor pa preneo na papir. Duan Ivani smatra da je to podraavanje ive rei samo maska spontanosti artificijelno ureenom tekstu, da je kazivanom priom motivisan nastanak teksta i ujedno postignut privid nesiejnosti. Kao i drugi pisci folklornog realizma i Veselinovi u jednom delu svojih pria uvodi hronotopinog priaoca i to su takozvane pripovetke sa okvirnom kompozicijom. M. Bahtin kae: Sutinski uzajamnu vezu vremenskih i prostornih oblika ostvarenih u knjievnosti nazivamo hronotopom2. Pripovetka Kumova kletva je ispripovedana uz pomo klasinog skaza gde na samom poetku pripoveda uvodi kazivaa, u ovom sluaju je to starac koji sa svojim godinama i iskustvom predstavlja najadekvatnijeg garanta istinitosti onog to e se ispripovedati. Pored hronotopinog priaoca
2

Mihail Bahtin, O romanu, Molit, Beograd, 1989.

hronotopina je i situacija gde se pria kazuje, a to je kraj kazana gde se pee rakija. Kod Veselinovia se obino kazuje kraj kazana, na slavi, saboru, prelu,pred mehanom, u volovskim kolima na putu, a to su tipine situacije koje omoguavaju i uslovljavaju nastanak prie. Modifikacija takvog vida okvirnog pripovedanja javlja se u pripoveci Aikov grob, s tim to pripoveda sada susree svedoka, garanta istinitosti, i uvi njegovu priu on je nakon toga nama, itaocima, kazuje. Ova pripovetka ini prelaznu fazu od klasinog skaza ka pripovedanju u prvom licu gde pripoveda iskustveno, autobiografski izlae odreeni dogaaj u kojem i sam uzima uea ili je pak samo pasivni posmatra. U svakom od tih sluajeva radi se o homodijegetikom pripovedau. Ogromna veina Vaselinovievih pripovedaka oblikovana je u toj formi i ni za jednu od njih se ne moe rei da ne odaju utisak razgovornog. I u njima se moe zapaziti da se narator u odreenom momentu obraa sluaocima, dakle pripovedanje iz prvog prelazi u drugo lice i time je zadran onaj osnovni oblik skaza, samo to prialac nije uveden i nije naznaena situacija u kojoj se dogaaj prianja odvija. Primer je pripovetka Pustinjak ili Preslava: Zamislite! Proleno jutro!(...) Ustanem ja pre suneva raanja.3; meni doe neka milota, pa mi udarie suze Vrku, brate, vrku4. U sluaju kada pria o nekom drugom javljaju se i pripovetke ispripovedane u treem licu, ali i tu postoje trenuci gde se javlja pipoveda obraajui se sluaocima: Njemu je tu bilo dobroAl kad sam ve poeo, da vam i opriam5. Zakljuak je da tekst nije bilo dovoljno samo stilski ujednaiti sa usmenim kazivanjem ve je pored toga trebalo uobliiti i situaciju obraanja sve u cilju postizanja utiska da tekst jeste stvaran dogaaj. Iz istog razloga je i pripovetka Luda Velinka cela ispripovedana u upravnom govoru i na taj nain je opet postignut utisak da se pripoveda obraa nekom sluaocu., a da se pri tome ni na jednom mestu ne vidi konkretno obraanje. Za svet knjievnog dela, ukoliko se posmatra u odnosu na stvaran svet, moe se rei da je u veoj meri ogranien jer nikad u potpunosti ne moe da podraava zakonitosti stvarnog sveta. U realizmu autor dok pie pokuava da prepozna te zakonitosti i da ih prenese u tekst i tako ispria priu pri emu pria polako zadobija potpunu autonomnost u odnosu na autora i sam tekst i funkcionie kao zaseban organizam, odnosno tvorevina. Da bi se to ostvarilo pisac mora da objedinjuje i usaglaava priu kauzalnim vezama mimetike ili realistike motivacije koja se,
3 4

Janko Veselinovi, Mali peva I druge prie,Kultura.Beograd,1963., str. 103. Isto, str. 71. 5 Isto,str. 82.
7

kao to je prethodno ve reeno, bazira na socijalnoj i psiholokoj motivisanosti. U pripoveci Luda Velinka narator, Velinkin prvi komija, nam na samom poretku daje portet Velinke i njene erke Pave. Veselinovi inae nije imao obiaj da psiholoki produbljuje svoje likove i da ih razvija, a to se moe primetiti i u ovoj pripoveci. On ablonski prvo da spoljanji portret lika pa onda komentarom pokua u kratkim crtama da opie njegove osobine koje e biti veoma znaajne za kasnije postupke tog lika. Ovde je kontrastrirano dao lik majke Velinke, koja je stara, seda, pogrbljena, udne naravi, stroga i prezatitniki nastrojena i erke Pave koja je mlada, veoma lepa, dobra u dui jer je saaljive prirode i ne ume da lae. Naravno to ni u kom sluaju ne moe da utie na injenicu da one ive u slonoj zajednici i potuju uloge koje im je patrijarhalno drutvo namenilo. Pisac gotovo svaki trenutak koristi da selo prikae to idealnije, svaka porodina zadruga funkcionie savreno, svi su vredni, posveeni i zauzvrat zadovoljni i sreni. Kod Velinke je uvek sve besprekorni isto, a Pava je nadaleko poznata po svom umeu da veze i tka, dok Petrovi moda nisu bogati, ali su izuzetno radni, i otac koji je nekada banio sada se potpuno posvetio porodici. Dakle, pored unapred okarakterisanog lika, duga konstanta ili nezavisno promenjiva koja utie na dalje ponaanje likova i sam tok radnje jeste sredina , odnosno drutvo koje savreno skladno funkcionioe i time svakog obavezuje da se ponaa u skladu sa propisanim normama. I ne mnogo paljiv italac uoava da na samom poetku postoji scena gde gde Velinka posmatra Pavu dok spava i naglas, sama za sebe, izgovara da joj je toliko drago to joj je bog podario ker da bi poludela ako bi se keri neto loe desilo. Ovo ne bi imalo posebnog znaaja da se na kraju ba sve tako i ne odigra. Dovoljno je bilo to to je Veselinovi naznaio da je narav Velinkina udna i nepredvidiva i time eksplicitno motivisao dalje dogaaje tako da se zakljuuje da je ova scena suvina i da je primer neekonominog pripovedanja. Implicitna motivacija, kad pisac polako gradi karakter svojih likova putem njihovih rei i postupaka, je daleko efektivnija i umetniki uspenija od eksplicitne kojom bi trebalo da se slui samo u situaciji kada ne vidi bolje reanje. Pava i Petar isprva kriju svoju vezu, ali uskoro to izlazi na videlo i mladi i stariji saznaju, meutim, niko ih ne osuuje ve svi odreda smatraju da su idealan par i da je teta da se ne uzmu. Sve bi se tako i desilo da Velinka naprasno ne odluuje da d ker u najbogatiju familiju prenebregavajui injenicu da je Pava ve napravila izbor. Motiv ljubavi je neprikosnoven u Veselinovievim delima i ogreenje o taj ideal podrazumeva kaznu, to se dalje u prii i deava. Bespogovoran odlazak Pavin u

Vitorovie je motivisan Velinkinom pretnjom da e je prokleti ukoliko to ne uini, a Petrova

8

rezervisanost je prouzrokovana ljubomorom jer smatra da ga je Pava izdala. Jedino gde je pisac otiao predaleko jeste Pavina smrt, ali i ona, za itaoca koji je upoznat sa Veselinovievim opusom, nije nita neoekivano.Kada je ljubav neostvariva ini se da je smrt jedino mogue reenje, a ujedno i jak povod za konano razreenje - ludost Velinkinu. U Kumovoj kletvi osnovni motivacioni zamajac ini suprotstavljanje dve jake linosti, kmeta Stanojla i njegovog kuma Sreka. Glavna radnja se odigrava u prolom vremenu u odnosu na vreme kada se pripoveda i to je iskorieno da se postavi paralela izmeu dva vida drutvenog ureenja. Nekada je vladala neposredna demokratija,seljaci su birali kmeta i on je imao apsolutnu vlast sve do onog trenutka kada se suvise osili i tada bi ga jednostavno raskmetili isti ono koji su ga i nainili kmetom. To se postavlja kao pandan novom vremenu gde drava bira kapetane i odluuje o njima ne pitajui narod, isto da bi se postavila pozornica na kojoj bi se odigrala radnja ove pripovetke. Iz portreta kmetove linosti, koji je predstavljen kao ovek preke naravi koji kad prelomi nita ga ne moe naterati da promeni miljenje i ne libi se da upotrebi fiziku silu da bi to dokazao, bio u pravu ili ne, odmah se nazire mogui zaplet, pogotovo kad se odmah nakon njega uvodi lik kuma Sreka, koopernog starca bez dlake na jeziku. Likovi kod Veselinovia nisu samo ilustracije njihovih osobina, on se trudi da ih kroz pripovetku postavi u vie situacija ne bi li zaiveli, ali samo u onoj meri koliko je potrebno da se pria ispria. Sreko se jednom Stanojlu zamerio protivei se nekoj njegovoj odluci i Stanojlo je ekao pogodan trenutak da mu se osveti, to se i desilo. elja za udovoljenjem povreene sujete je ovog puta bila toliko jaka da je nadvladala neprikosnovenost kumstva. Dogaaj koji je dao povod za kanjavanje kuma je ista sluajnost (teta koju ine Srekova goveda), ali spada u domen verovatnog i ne moe se ita prigovoriti povodom toga. Kao i u Ludoj Velinki i ovde se pojavljuje motiv kletve. Kletvu obino izrie ovek u trenucima potpune bespomonosti i ona se bazira iskljuivo na verovanju u magijsku mo rei. Teina kletve je pojaana time to je kum izgovara i pored toga on ubrzo umire tako da je izuzeta mogunost da se na neki nain umilostivi i povue svoje rei. Nakon to je raskmeen i to su se braa odelila od njega ena mu umire ostavivi otvorene oi to sad po verovanju oznaava da e jo neko iz kue umreti. Sinovljeva smrt je sada dvostruko motivisana i oba puta se ta motivacija zasniva na pukom praznoverju, ali to ne naruava ostvarivanje kauzalnih veza. Sve je zapravo podreeno pievoj ideji da e kazna sustii svakog ko zbog svoje samovolje pokua da se ogrei o obiajnu normu (svetinju kumstva) u idealno uspostavljenim odnosima patrijarhalne zajednice. Uopteno u knjievnoumetnikom
9

stvaranju na prvom mestu jeste ideja i njoj je sve podreeno, tek onda dolaze likovi, fabula, forme pripovedanja i ostali elementi. Nesretnim sluajem, kad puka naprasno opali, deava se smrt Stanojevog sina, taj motiv se javlja i u Samrtnoj ai. Dogaaj moe biti motivisan sluajnou samo ukoliko se suvie esto taj vid motivacije ne pojavljuje u knjievnom delu jer onda delo postaje neuverljivo itaocu. Sa stanovita koje iznosi erar enet ovde se postavlja pitanje odnosa verovatnog i istinitog. I povod za kanjavanje kuma Sreka i konkretan uzrok smrti Stanojlovog sina prema enetovom miljenju ulaze u okvire istinitog jer uvek postoji mogunost da se neto tako dogodi, ali imajui u vidu da su oba dogaaja puka sluajnost i da se odigravaju u istoj prii njihova verovatnost je naruena, dovodi se u pitanje. On smatra da je verovatno ono to se prema javnom mnjenju oekuje, a mnjenje bi bilo prost zbir naela i predrasuda ustaljenih u svesti oveka. Sa druge strane, pria koja bi u potpunosti udovoljavala tim formiranim predrasudama ne bi mogla da dosegne neku viu umetniku vrednost i, takoe, ne bi bila u dovoljnoj meri ni zanimljiva itaocu. Stanojlovo samoubistvo je oekivano iz sleda dogaaja koji mu prethode i logian je kraj pripovetke. Svojevrsni izuzetak u Veselinovievom pripovedakom opusu ini pripovetka Venost jer se svojom sadrinom odaljava od onog to bi se moglo smatrati realistikim pripovedanjem. Pisac je samo jednom reenicom na kraju, u kojoj govori da su slatke prie koje su nam u detinjstvu priali, pokuao da direktno opravda sve te fantastine dogaaje predhodno ispriane i tako pripojio delo korpusu realistike knjievnosti. Ne robujui pretpostavci da delo mora da odgovara stvarnosti on je dopustio da je mogue da mrtvi poseuju ive i da se putuje kroz vreme, ali se i pored toga trudio da uspostavlja logine veze meu svim tim dogaajima tako da se ne moe rei da se radi o potpuno proizvoljnom pripovedanju. Dvojica nerazdvojnih drugova, Branko i Ilija, odluuju da se u crkvi pred bogom pobratime ne bi li ojaali to svoje prijateljstvo, pri emu se jo obavezuju da e jedan drugom biti deveri na venanju. Branko odlazi korak dalje i zahteva da i ukoliko nekim sluajem umre, Ilija je duan da ga pozove u deverstvo, to sad igra vanu ulogu jer on ubrzo pod nerazjanjivim okolnostima biva ubijen. Pisac banalizuje Ilijino obeanje time to Ilija odlazi na groblje i zove pobratima u svatove, a pobratim mu odgovara na poziv. Prema narodnom verovanju obino je raskrsnica mesto gde se odigravaju sablasni dogaaji, gde dolazi do susretanja ovog i onog sveta, tako da se ba na njoj pojavljuje i Brankova prilika. Veselinovi je morao na neki nain da odvoji mrtvog pobratima od ostalih svatova pa ga zato usput prikljuuje ostalima,a i u njegovom fizikom opisu se vidi ta razlika od drugih jer je
10

pored blagog osmeha njegovo lice dosta potamnelo. Takoe je jasno naznaeno da Branko vie ne osea i ne prihvata ovaj svet kao drugi likovi, u njemu vlada veni spokoj, roditelji ga mogu videti i uti, ali ne i suvie pribliiti mu se ili poljubiti ga. Meu svatovima nije pokazano da postoji ikakvo iznenaenje to je meu njima mrtvac jer prema religioznoj motivaciji ne sumnja se u postojanje drugog sveta samo se dovodi u pitanje ispravnost Ilijinog gesta da pozove Branka i time mu narui veni mir. Jedan od svatova e glasno prokomentarisati da je greh to to je Ilija uinio dok e drugi to pravdati Ilijinim obeanjem koje je dao mrtvom pobratimu. Drugi deo pripovetke govori o Ilijinoj poseti zagrobnom svetu i velikoj greci koju ini kad pita pobratima ko ga je ubio. Na prvo mesto se postavlja hrianska ideja pratanja i oienja od greha pa vidimo da Iliji jaganjci i ptice prataju za to to ih je ubio, a isto tako je Branko oprostio svom ubici i zato odbija da kae ko je on jer bi na taj nain ponovo krv bila prolivena. Sama Ilijina znatielja je u suprotnosti, kako sa svim onim to tamo susree, tako i sa porukom mira i ljubavi koju Branko pokuava da prenese. U treem delu Ilija biva za kaznu prebaen u budunost od strane neke nepoznate, pretpostavlja se, boanske sile. Interesantan je nain na koji autor postepeno prvobitni Ilijin utisak da se naao na nekoj prostoroj udaljenosti od svog doma pretvara u injenicu da se obreo u nekom udnom buduem vremenu. Ti ljudi drugaije priaju, ali i dalje razumljivo, drugaije oru, imaju druge igre, pue duvan, kue su im lepe, u svakom sluaju postoji odreeni kulturoloki jaz izmeu njih i Ilije. Zanimljivo je da italac, u trenutku kad Ilijin govor bude opisan kao popovo pevanje u crkvi, moe da nasluti o emu se radi, ali za Iliju to saznanje tek kasnije dolazi. Veselinovi je i ovu pripovetku iskoristio da bi veliao staro selo, a to je izrazito naglaeno u Ilijinoj nemogunosti da se uklopi u novi poredak i nastavi da ivi. Pripovetka se zavrava time to on saznaje istinu i bezglavo pobegne ne elei da se suoi sa njom, a to ide u prilog predhodnoj tvrdnji. Iako njegove pripovetke dosta lie jedna na drugu i previe je zastupljena melodramska uzvienost, patetinost, kitnjast stil, on je uspeo da svoje univerzalne ideje ljubavi, dobrote, zajedniva, humanosti prenese na itaoca. Kao to se vidi iz izloenog njegova dela su kompaktne celine, pomalo jednoobrazno i pojednostavljeno komponovana, ali jasno su motivisani i sama pria i dogaaji u njoj ispriani, odnosno likovi koji te dogaaje iznose.

11

LITERATURA: B. V. Tomaevski, Teorija knjievnosti, Beograd, 1972. A. Flaker Z. kreb, Stilovi i razdoblja, Matica Hrvatska, Zagreb, 1964. erar enet, Figure, Vuk Karadi, Beograd, 1985. Renik knjievnih termina, Nolit, 1985. Jovan Dereti, Istorija srpske knjievnosti, Sezam book, Beograd, 2007. Dmitrije Vuenov, O srpskim realistima i njihovim predhodnicima, Bgd., 1970. Duan Ivani, Srpski realizam, Novi Sad, 1996. Knjievnost i jezik br. 1-2, Duan Ivani, Motivacija i pripovedanje, Beograd, 2005.

12