Podela polimera: Po nastanku: PRIRODNI(npr. prirodni kauuk) SINTETIKI(npr. PVC) Po hemijskomhemijskomsastavu:sastavu: ORGANSKI (PE, PVC(PVC ANORGANSKI(npr.

silikonski kauuk) Plasike su vetake (sintetike) materije koje imaju amorfnu makromolekularnu strukturu. Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti: mineralnogi nafta, ugalji zemni gas. organskog porekla Biljnog ili ivotinjskog. Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte visoke temperature kljuanja (oko 300C), tako to se te frakcije zagrevaju pod visokim pritiskom i pri visokoj temperaturi, te nastaje raspad velikih molekula (makromolekula) na manje pogodne za industriju vetakih proizvoda. Vrste poluproizvoda i finalnih proizvoda koji se dobijaju iz sirove nafte dati su na sledeoj shemi. Pored sirove nafte, danas se sve vie koristi kao hemijska sirovina i zemni gasu iji sastav ulazi metan(oko 90%), kao i etan, propan, butan, pentan, heksani njihovi izomeri, a takodje i CO2, H2, CO, N2, H2S i dr. Zemni gas se preradjuje nepotpunim sagorevanjem ili termikim razlaganjem (pirolizom pri oko 700C). Nepotpunim sagorevanjem nastaje acetilen, kao i meavina CO2i H2pogodna za sintezu ureje (karbamida) i amonijaka. Putem pirolize dobija se etilen, propilen, acetilen i druga jedinjenja koja se koristeza dalju hemijsku sintezu. Iz ugljadobijaju se razna hemijska jedinjenja putem tzv. suve destilacije (koksovanja). Ona se zasniva na zagrevanju uglja bez prisustva vazduha pri temperaturi 1100-1300C. U tom procesu nastaju gasni proizvodi, teni proizvodi(tzv. smole) i vrsti proizvodi(koks). Prikaz polimernih proizvoda dobijenih iz uglja dat je na sledeoj shemi Naziv plastine mase (plastike) potie otuda to su u nekoj fazi prerade one bile deformabilne; Kod jednih vrsta plastika deformabilnost se stalno zadrava, a proizvodi se mogu reciklirati (termoplasti ), Kod drugih deformabilnost trajno gubi pri zavrnoj preradi (duroplasti)

Termoplastini materijali (termoplasti)omekavaju pod dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju. Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povienim temperaturama (izuzetak je teflon), Termoplastini materijali (termoplasti)omekavaju pod dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju. Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povienim temperaturama (izuzetak je teflon), Suprotno tome termoreaktivne plastike (duroplasti)otvrdnjavaju pri zagrevanju i dobijaju trajan oblik te se vie ne moe uspostaviti stanje plastinosti. Primeri duroplasta su: bakelit, guma, silikon, epoksi smole. Duroplasti ne gore vese na dovoljno visokim temperaturama ugljeniu i razgradjuju.

Makromolekuli nekih polimera

AMORFNA STRUKTURA Nadmolekulararnanastruktura polimerastruktura polimera

Polimeri Plastomeri: Elastoplastomeri Boce, rezervoari goriva, delovi nametaja, daske zajedrenje, igrake, razna kvalitetnija pakovanja u prehrambenoj I medicinskokozmetikoj industriji

Prirodni kauuk dobija se iz lateksa (mlenog soka) koji je u stvari polimer izoprenanezasienog ugljovodonika C5H8. Lateks je koloidna emulzija kauuka koja se stvara zasecanjem stabla gumenog drveta (Hevea brasilensis i Ficus elastica)koje raste u tropskoj klimi Brazila, Cejlona, Konga, Indonezije, Liberije. Dugogodinjom selekcijom i kalemljenjem razvijene su razne vrste plantanog kauukovog drveta koje dugoveno mogu izluivati lateks. Na sobnoj temperaturi lateks je veoma elastian (izduuje se do 80%), kad se ohladi ispod 0C postaje krt, a iznad 50C gubi elastinost prelazei u isto plastino stanje. Sintetiki kauukdobija se polimerizacijom sintetikog izoprena ili njegovog nieg homologa butadiena kao i derivata butadiene Prirodni ili vetaki kauuk preradjuje se u gume procesom vulkanizacijekoja moe biti vrua ili hladna. Sutina vulkanizacije je uvodjenje sumpora koji bono povezuje (umreava) lanaste molecule U proizvodnji gume toplim postupkom razlikuju se sledee osnovne faze: uplastienje kauuka(valjanje tj. gnjeenje na povienoj temperaturi), priprema sirove meavine(valjanom kauuku se dodaju potrebnisastojci i katalizatori PbO, ZnO, MgO, CS2), konfekcioniranje(oblikovanje sirove meavine na formu blisku proizvodu) i vulkanizacija-viesatno zagrevanje proizvoda u elinim matricama, pri 110-165C i uvodjenje sumpora. To je najvanija faza u toku koje atomi sumpora bono povezuju lance polimera Osobine gume Tvrdoa gume kree se u granicama 45-80 Sh. Sa padom temperature tvrdoa gume raste, a na dovoljno niskoj temperaturi, guma postaje krta, veoma tvrda i lomljiva (za gumu od prirodnog kauuka temperatura krtosti iznosi -60C). Jaina na kidanje gume varira od 7 do 28 MPa, pri emu nema direktne zavisnosti od tvrdoe. Jaina gume opada sa porastom temperature. Modul elastinosti, za meke gume iznosi oko 1.5 MPai preko 700 MPaza tvrde gume. Hukov zakon vai samo za deformacije do 20% pri zatezanju i 20-25% pri pritiskivanju. Vrste guma Prirodna guma,dobija se polimerizacijom izoprena koji otvrdnjava uvodjenjem sumpora, tj. vulkanizacijom uvedenom 1839. godine (Gudijer-Goodyear). Prirodna guma ima odlinu savitljivost i dobre fizike osobine koje se bitnije ne menjaju usled toplote oslobodjene zbog unutranjeg trenja, npr. pri kotrljanju pneumatika po kolovozu. Prirodna guma lako uspostavlja poetni oblik i dimenzije, dobro je otporna na upanje i odlino otpornana abraziju. Otpornost na starenje usled dejstva suneve svetlosti, toplote ili oksidacije i otpornost na skladino starenje, kree se od dobre do rdjave, zavisno od aditiva. Prirodna guma je slabo otporna na delovanje nafte i ozona, ali ima odlinu otpornost na kiseline. Najvie se upotrebljava za pogonske mainske kaieve, pneumatike, izme, gumene jabuice itd.

Vetake gumese prave od sintetikog kauuka koji se dobija polikondezacijom butadijena na razliite naine. Po metodi Hofmanaproces se odvija dejstvom toplote (95C) i pritiska u toku 10-14 dana. Nemaka metodase zasniva na reakciji elementarnog natrijuma i butadijena koja daje produkt pod imenom buna(butadien-natrijum). Danas je razvijeno vie vrsta vetakih guma, od kojih su najvanije: Stiren-butadien gume Butil guma Etilen-propilen guma Nitril gume Neopren guma Polisulfidne gume Poliuretanske gume Silikonske gume

Kompozitni materijali
Pod nazivom kompoziti podrazumevaju se materijali izradjeni od dve komponente ili vie komponenata koje se dosta razlikuju kako po hemijskom sasatavu tako i po drugim osobinama Kompoziti se sastoje iz: osnove (matrice) metal,keramika,polimer. materijala za ojaavanje (ojaavaa).estice,vlakna Kompozitni materijali mogu da budu: izotropni(ista svojstva u svim pravcima), anizotropni(razliita svijstva u razliitim pravcima). esticama ojaani kompozitni materijali Gradjevinski materijal Beton(pesak cement), Kermeti:WC, TiC (estice) Co, Ni, elici (matrica), Brusni materijal(tocila za bruenje i seenje):Al2O3, SiC, BN i dijamant (estice) polimerni materijali (matrica), Elektrokontakti:W (estice) Ag (matrica), itd.

Matrica kod vlaknasto ojaanih kompozitnih materijala slui da: meusobno povezuje vlakna, deluje kao posrednik koji prenosi i rasporeuje spoljna optereenjana vlakna, zatiti vlakna od mehanikih oteenja i hemijskih uticaja sredine sprei irenje krtog loma od vlakna do vlakna (slui kao barijera irenju prsline), Za vlaknasto ojaane kompozitne materijale kao materijal matrice koriste se: Metalni materijali:aluminijum,aluminijum-litijum,magnezijum ititan Polimerni materijali:epoksidne smole -(najvie se koriste, 80% od svih polimera)poliester (jevtiniji je od epoksidne smole ali ima loije osobine)polietarsulfanipoliamidi (za temperature od 300C i vie) i silikoni

Matrica

Vlaknasto ojaani kompozitni materijali i njihova primena U zavisnosti od komponenata vlakno-matrica kompozitni materijali svrstani su u tri sistema:vlakno-polimerna matricavlakno-metalna matricavlakno-keramika matrica Vlakno-polimerna matrica Osobine: dobra kombinacija vrstoe, krutosti i male mase, dobra otpornost na zamor i puzanje, gube vrstou pri relativno niskim temperaturama (iznad 70C).

Vlakno-metalna matrica Osobine: dobra otpornost na povienim temperaturama vea plastinost i ilavost u odnosu na polimernu matricuvea gustina tekoe u tehnologiji izrade delova Vlakno-keramika matrica Osobine: imaju veliku vrstou i krutost otporni su na visokim temperaturama (preko 1500C) veoma su krti

Koriste se za izradu: komponenti mlaznih motora, komponenti motora SUS delova opreme podmornica posuda pod pritiskom komponenti raznih ureaja Laminarni kompozitni proizvodi Kompozitni materijali koji se sastoje od: vrlo tankih prevlaka, od razliitih materijala za razliite funkcije koje se nanose na osnovni materijal, debljih zatitnih povrina (navara), bimetala, oslojenih metala, laminata i vlaknasto ojaanih kompozita u obliku tankih slojeva. nazivaju se laminarni kompozitni proizvodi. Izrauju se sa ciljem da se: povea otpornost na koroziju, povea abrazivna otpornost, povea vrstoa vlaknasto ojaanih kompozita u vie ravni, obezbede razliiti koeficijenti linearnog irenja (bimetali). DOBR E i LOE osobine kompozitnih materijala DOBRE Visoka vrstoa Visok modul elastinosti Mala gustina Visoka specifina vrstoa Udarna otpornost Zamorna otpornost Koroziona otpornost Priguenje LOE Visoka cena Spora proizvodnja Zapaljivi Toksini Nepostojani u agresivnim sredinama Slabo poznavanje u strunim krugovima Nedovoljno strune radne snage Osetljivost na temperaturu

KOROZIJA
Korozija predstavlja razaranje materijala koje nastaje sloenim fiziko-hemijskim dejstvom okolne sredine. Prema mestu nastanka korozija moe da bude: atmosferska korozijakoja obuhvata procese u vlanom vazduhu, na kii i insolaciji, aerosolima i hemijskim zagadjivaima vazduha, korozijau tenostikoja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reakciji sa okolnom sredinom: vodom, rastvorima kiselina, baza ili soli, podzemna korozijekoja deluje na metale ukopane u zemlju kao to su cevovodi, cisterne, nosei stubovi i sl. Kad je u pitanju samo zemlja reje o elektrohemijskoj koroziji, ali ako je tle bogato vodom moe nastati i mikrobioloka korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj, razaraju zatitni sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju elinih delova). Najvee tete izaziva atmosferska korozijakoja napada mainske i gradjevinske konstrukcije u zagadjenoj atmosferi naroito u: industrijskim zonama, gradskim sredinama, u rudnicima, morskim obalama i drugim sredinama sa poveanom vlanou Prema mehanizmu nastajanja razlikujemo u metalima dva osnovna tipa korozije: Koroziju u elektro provodljivoj sredini (u tenim elektrolitima) -elektrohemijsku korozijui Koroziju u elektro neprovodljivim sredinama -hemijsku koroziju(oksidaciju)

Elektrohemijska korozija Elektrohemijska korozijanastaje stvaranjem galvanskih elemenata izmedju dva razliito provodljiva metala, koji se nalaze u elektrolitu.

Vrste elektrohemijske korozije Prema nainu napadanja metala, korozija moe biti: Ravnomerna, koja se karakterie gotovo ujednaenim gubitkom metala po celoj povrini izloenoj koroziji, Neravnomerna, kad materijal biva napadan samo na odredjenim mestima.

Vrste korozije mogu se pogodno klasifikovati prema izgledu korodiranog metala i uzroka nastanka. Korozija moe biti: Galvanska ili kontaktna korozija, Piting-korozija, Korozija u zazorima, Interkristalna korozija, Naponska korozija, Bakterijska korozija, Kavitaciona korozija, Korozija pri trenju, Selektivna korozija, Zamorna korozija Selektivna korozija napada jednu fazu u dvofaznim legurama, ili samo jedan manje plemenit metal u jednofaznim legurama tipa vrstog rastvora. Najpoznatiji primer selektivne korozije je gubitak cinka u mesingu sa vie od 15% Zn. Plemenitiji metal (Cu) ostaje nepromenjen, a korozioni proces se odvija u galvanskom paru u kome je Cu katoda, a legura anoda. Poto cink odlazi u elektrolit, u leguri ostaje "sundjerast" bakar znatno loijih mehanikih osobina. Spreavanje gubitka cinka postie se dodavanjem inhibitora: arsena, antimona ili fosfora u iznosu od nekoliko desetih delova procenta. Gubitak cinka nastaje i pri zavarivanju mesinga, to se spreava primenom oksidiueg acetilenskog plamena (sa vikom kiseonika).

Oksidni sloj moe biti zatitni ili nezatitni u zavisnosti od toga da li potpuno prekriva povrinu ili je porozan.
Tritipaoksidakoji mogu da obloe metal: (a) na magnezijumunastajeporoznioksidnifilm, (b) na aluminijumunastaje zatitni neporozni oksidni film i (c) na gvou se stvara oksid koji prska i predstavlja vrlo lou korozionu zatitu Poroznost oksidnih slojeva bitno utie na dalji proces korozije. Kompaktni sloj spreava direktan pristup korozionog medijuma u metal. Slabo prianjanje sloja, poroznost ili sloj koji se ljuti, umanjuju zatitu metala. Dobro prianjanje oksidacionog sloja ne znai da je obezbedjena trajna zatita. Na to joutie i itav niz unutranjih i spoljanjih faktora, Medju unutranje inioce, koji direktno utiu na oksidacione slojeve, mogu se ubrojiti: Fizike osobine oksidnih slojeva-zatitne osobine sloja zavise od njegovih difuzionih karakteristika, Stabilnost produkata korozije-stabilnost nekih oksida menja se sa temperaturom, Sastav oksidnih slojeva-prevlaka moe biti obrazovana od jednog oksida (npr. Al2O3,TiO2) ili vie oksida (FeO, Fe3O4, Fe2O3) sa razliitim osobinama.

GORIVA
Pod gorivima podrazumevamo prirodne i vetake materije koje procesom sagorevanja oslobaaju velike koliine toplotne enrgije! Najvanije karakteristike goriva su: hemijski sastav toplotna mo temperatura sagorevanja ponaanje goriva u toku procesa sagorevanja Goriva treba da ispune sledee zahteve: 1 da proizvode veliku koliinu toplote za kratko vreme 2 da se nalaze u prirodi u dovoljnim koliinama 3 da u prirodnom stanju ne sadri velike koliine nesagorivih materija 4 da mogu lako i jeftino da se dopreme do korisnika 5 da ne menjaju bitno svojstva i da su bezbedna tokom eksploatacije da produkti njihovog sagorevanja nisu opasni po okolinu Sastav goriva Gorivo se sastoji od : C, O, H ,N, S ,od ega su sagorivi C, H, S. Ugljenik je najvanija komponenta goriva jer njegovim sagorevanjem nastaje najvei deo toplote. Ugljenik je i najvie zastupljena komponenta. Vodonik je druga po vanosti komponenta goriva jer se sagorevanjem 1kg vodonika oslobaa priblino 140 MJ toplote. Sumpor se u gorivu nalazi u vidu gorive i negorive komponente.Njegovo prisustvo u gorivu je nepoeljno jer izaziva koroziju, a produkti sagorevanja su ekoloki veoma tetni (kisele kie). Kiseonik nije goriv element, ve se sagorevanje odvija zahvaljujui njemu. Azot se javlja u obliku sloenih organskih jedinjenja i ima ga veoma malo (do 2 %) u vrstim i tenim gorivima, a u veoj meri u proizvedenim gasovitim gorivima. Vlaga umanjuje toplotnu mo goriva jer se za njeno isparavanje troi deo toplote nastao sagorevanjem goriva. Toplotna mo goriva se definie kao odnos osloboene koliine toplote pri potpunom sagorevanju goriva i koliine goriva iz koje je toplota osloboena: Gornja toplotna mo goriva (Hg) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima: Donja toplotna mo goriva (Hd) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima: Sagorevanje 1 Proces transformacije hemijske energije goriva u toplotnu energiju u prisustvu kiseonika naziva se sagorevanje. 1 Proces sagorevanja je proces oksidacije sjedinjavanjem elemenata ugljenika, vodonika i sumpora sa kiseonikom iz vazduha. 2 3 Tempertura paljenja 750-2200 oC

PODELA GORIVA GORIVA CVRSTA GASOVITA TECNA PRIRODNA Drvo ugalj Zemni gas Nafta VESTACKA Koks,briketi Vodonik,generatorski gas Benzin,dizel,loz ulja

Vrste nafte Parafinska Naftenska nafta (visok procenat cikloparafina) Aromatska nafta kerozinska nafta Asfaltna nafta visok oktanski broj Struktura nafte 1 Ugljenik 81-87% 2 Vodonik 10-14% 3 Kiseonik 7% 4 Azot 1,2% 5 Sumpor 6%

MAZIVA
Pojam MAZIVA podrazumeva gasovite, tene i vrste materijale koji se koriste za smanjenje trenja izmeu spregnutih radnih povrina koje se nalaze u relativnom kretanju. Osim toga koriste se i za prenos snage, prenos toplote, hlaenje, zatitu od korozije itd. Najiru primenu u praksi imaju maziva ulja i mazive masti. OSOBINE MAZIVA Osobine maziva su odreene osobinama baznih ulja i aditiva. Sve osobine maziva se mogu podeliti na: fizike, hemijske i eksploatacione. U fizike osobine spadaju: gustina, viskoznost, indeks viskoznosti, taka paljenja, taka teenja, isparljivost, emulzivne osobine, sposobnost rastvaranja gasova i izdvajanja gasova, stvaranje pene, konzistencija i penetracija masti, taka kapanja, izdvajanje ulja iz masti, boja, specifina toplota i toplotna provodljivost i druge. U hemijske osobine spadaju: oksidaciona stabilnost, termika stabilnost, vodootporne osobine, neutralizacioni broj, sadraj pepela, sadraj koksa, sadraj vode, saponifikacioni broj i druge. U eksploatacione osobine spadaju: EP svojstva (otpornost na ekstremne pritiske) i otpornost na habanje, otpornost mazivog filma, antihabajua svojstva maziva kod zupanika, antihabajua svojstva hidraulinih ulja itd.