asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Eva D. Bahovec

Feminizam i ambivalentnost: Simon de Bovoar

Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir) vai za jednu od najkontraverznijih figura intelektualnog ivota naeg vremena. Njen ivot kao i njen teorijski rad govore o tome kako je teko biti, ak i na kraju dvadesetog veka, intelektualka, odnosno, intelektualac enskog pola.1 U linosti Simon de Bovoar sree se i preplie niz problema, koji su povezani kako sa razvojem filozofije u Francuskoj, tako i sa problemom praktinog, politikog angamana; kako sa pitanjem intelektualnog oinstva, veze izmeu Bovoar i Sartra, tako sa pitanjem prekida i matrilinearnog poetka iznova i, na kraju, kako sa njenim odnosom prema egzistencijalizmu, tako i sa njenom komplikovanom povezanou sa feminizmom. Kada raspravljamo o ulozi i znaaju Simon de Bovoar za feminizam, uopte, kada pokuamo da joj odamo poast, koju svakako zasluuje, od kljunog je znaaja da, istovremeno, prepoznamo i protivrenost njene osnovne pozicije. Nju nije mogue svesti na poznatu egzistencijalistiku ideju o protivrenosti ljudskog poloaja u svetu, baenosti u predmetnost i imanenciju, nunosti alijenacije itd. Kao to je, na jednoj strani, vaan napor da se pokae filozofska samostalnost Simon de Bovoar u vezi sa njenim ivotnom saputnikom an Pol Sartrom2, tako, na drugoj strani, treba istai da Drugi pol znai - mnogo vie nego nastavak njenog rada zapoetog 1947. godine Etikom ambivalentnog, Pour une morale de l'ambigut - prekid sa ranim egzistencijalizmom.3 Razlog za ambivalentnost moramo, dakle, da potraimo na drugom mestu. Razlog je u samom nainu na koji feministike kritike Simon de Bovoar pretpostavljaju nekakvu homogenost, kontinuitet, razumljiv odnos izmeu ena i feminizma. Razlog je, ukoliko argument preokrenemo, u komplikovanom, dvosmislenom, nerazreivom odnosu izmeu kategorije ena i enskosti, na jednoj strani, i ideje feminizma kao projekta, koji je usmeren na transcendenciju postojeeg, na drugoj strani. Ali kao to je, u okviru rasprave o feminizmu Meri Vulstonkraft, zapisala Kora Kaplan, zaetnica novog talasa interpretacija nae velike prethodnice iz perioda prosvetiteljstva: Nema takvog feminizma, koji bi postojao u potpunosti sa one strane enskosti, onako kako se ona shvata u odreenom istorijskom trenutku. Svi feminizmi su nekakve ideoloke rtve enskosti konstituisani na osnovu pola i seksualnosti svoga vremena, i istovremeno, su im suprotstavljeni4
1 2

Moi 1994, 74. str. U predgovoru prevoda izbora Sartrovih filozofskih dela, moemo da proitamo da je Sartr studirao na Ecole Normale Suprieure, gde se upoznao sa svojom buduom ivotnom saputnicom (nikada se nisu venali) Simon de Bovoar. (Izbrani filozofski spisi, Cankarjeva zaloba, Ljubljana 1969, 10. str. vidi takoe: 31. str.). (prim.prev.: slobodan prevod) 3 Le Doeuff 1989; Moi 1994. 4 Kaplan, 1983, 29. str. (prim.prev.: slobodan prevod)
1

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Feminizam ambivalentnosti, ambivalentnost feminizma Simon de Bovoar, koja vai za najveu feministiku teoretiarku dananjeg vremena, u vreme kada je izala knjiga Drugi pol, 1949. godine, sebe nije smatrala feministkinjom; bila je ubeena da e se dolaskom socijalizma promeniti poloaj ena. Kao to govori ve prva uvodna reenica, dugo je oklevala, pre nego to je odluila da pie o enama. Vie od 20 godina kasnije, 1972. godine, pridruila se francuskom Pokretu za osloboenje ena, Mouvement pour des libration des femmes. Tada se javno deklarisala kao feministkinja i svoju odluku objasnila time da se moramo, dok ne nastupi vreme socijalizma, boriti za poloaj ena ovde i sada. Feminizam je, dakle, tako privremeno ali ne i konano reenje. Upravo zbog toga, odnos feministkinja prema Simon de Bovoar i njenom Drugom polu je vie nego jednoznaan. Tokom svih pet decenija od izlaska knjige je bila meta ozbiljnih kritika i osuda, karakteristinih, takoe, i za komentare povodom njene smrti.5 Na anglo-amerikom prostoru, gde su joj posveivali vie panje nego u Francuskoj (gde je bila skoro nezapaena), mnoge autorke su konstatovale da je to knjiga koja je promenila njihov ivot; meu kojima se, takoe, nalazi i zaetnica drugog talasa amerikog feminizma Beti Fridan (Betty Friedan).6 U pregledanom tekstu o istoriji i definisanju pola, Dona Haravej (Donna Haraway) joj je pripisala ulogu zaetnice svih savremenih teoretskih problematizacija ovog koncepta: Uprkos vanim razlikama, sva savremena feministika znaenja rei pol proizlaze iz reenice Simon de Bovoar da se enom ne raa....7 Meutim, Simon de Bovoar su esto i uvek iznova optuivali za mizoginiju. Njena mrnja prema enama opaa se u njenom odnosu prema svemu onome to je specifino za enu.8 Za Bovoar je svaki bioloki proces u enskom telu stanje krize, iskuenja, koje ena osea kao neto najmranije i najalijeniranije. Menstruacija, trudnoa, poroaj, dojenje, sve ovo je definisano kao stanje u kome su ene jo vie ene nego inae, dakle, u poreenju sa mukarcima jo vie u alijeniranom stanju. Uprkos tome, to Simon de Bovoar vai za glavnu femistiku teoretiarku dananjice i zagovornicu feminizma jednakosti, mogli bismo, dakle, bez problema, da njenu negaciju enskoga tela posmatramo u okviru duge tradicije mizoginoga pisanja: Neke stranice o trudnoj eni ukazuju na

Antoaneta Fuk (Antoinette Fouque), centralna figura grupe Psych et Po (Psihoanaliza i politika) je dan posle njene smrti, u aprilu 1986. godine, pisala o tome, kako sada feminizam moe, kada Bovoarove vie nema, da stupi u dvadeset i prvi vek. Moi 1994, 77. str. 6 Elizabet Falez (Elizabeth Fallaize), urednica poznatog kritikog zbornika o Simon de Bovoar (Fallaize 1998), na pariskom kolokviju, povodom pedestogodinjice izdanja Drugoga pola, optuila je eksplicitno i argumentovano Beti Fridan (Betty Friedan) da je njena knjiga The Femine Mystique, slavljena kao knjiga feministikog poetka, na mnogim mestima skoro pravi plagijat jedva na nekim mestima citiranog i pomenutog Drugoga pola (argumentacija vai za prvo izdanje The Femine Mystique). 7 Haraway, D., Spol za marksistini slovar: seksualna politika besede, slov. prev. u reviji Delta 1998, 4, 1-2, str.43. (prim.prev.: slobodan prevod) 8 Evans 1985. u Moi 1993; 4, 1-2, 43. str.
2

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

izuzetnu mrnju prema enskom telu i podseaju me na mnoge mizogine tekstove koje su pisali mukarci... Tekstovi koji su tako neprijateljski nastrojeni prema enskom telu, prouavamo iz perspektive mizoginije kao posledicu paninog straha pred njim. Ali ta je sa Bovoarovom? Da li se i ona moda boji enskog pola?9 Kod Simon de Bovoar je, takoe, enska pouda odreena kao neto to je negativno, kao naruena kontrola nad vlastitim telom, zbog ega treba razmiljati u kontekstu neslobode, neautentinosti, pasivnosti. Sve to se dogaa sa enskim telom, radikalno je odvojeno od svesti, transcendencije, subjektiviteta, rasprostranjenosti univerzalno ljudskog. Sa te take gledita, Drugi pol se skoro ita kao pravi negativ glorifikacije enskog tela u Of Women Born Adrijane Ri (Adrienne Rich), koja vai za knjigu kojom se, suprotno feminizmu jednakosti, afirmie drugaiji feminizam, koji ne eli da bude feminizam drugog pola, ve feminizam razlike. Argumentacijski okvir, iz koga proizlazi celi problematini sistem odnosa izmeu bia i tela i razlike u anatomiji izmeu polova, mogli bismo nekako da samemo na sledei nain: zato to je Simon de Bovoar opisivala previe negativno predstavu ene i enskosti i zato to nije umela da afirmie ono to je specifino ensko, nije bila prava feministkinja. Implicitna pretpostavka ovakvih kritika Bovoar, takoe, karakteristinih i za druge velike zaetnice savremenog feminizma Kristin de Pizan (Christine de Pizan), Meri Vulstonkraft i Virdiniju Vulf (Virginia Woolf)10, dakle, predstavlja jednostavan, principijelan i neprobelmatian odnos izmeu feminizma i ene. Prava feministkinja u tom kontekstu znai poziciju koja moe da doprinese oblikovanju pozitivnog, jedinstvenog, jakog identiteta ( u kome se ene dobro oseaju i koji moe da poslui kao zadovoljavajua osnova za zajedniku politiku akciju), jasno odvojenog od mukog identiteta, a pravi feminizam bi, shodno tome, predstavljao neto to je inherentno progresivno. Naravno, problem Simon de Bovoar nije problem jednakosti i razlike; s tim, da im prepisujemo pretpostavke savremenih feministikih teorija, zanemarujemo upravo radikalnu razliitost njene feministike pozicije. Umesto da prepoznaju specifinost njenog konceptualnog prekida kritike Simon de Bovoar, njenu prednost pretvaraju u pretpostavljenu slabost koju je mogue objasniti pojednostavljenim idejama istoricizma o predanosti tadanjem vremenu ili psihologistikom reavanju ambivalentnosti feministike pozicije u alijeniranom, patrijarhalnom, opresivnom drutvu i u goli nedostatak ili lini strah autorke teksta.

Bedinter 1995, 63. str. Nasuprot takvoj degradaciji enskosti nalazi se izrazita glorifikacija mukosti mukoga polnoga uzbuenja, muke penetracije i na kraju mukog polnoga organa. Penis nastupa kao nekakva prava metafora neotuenog, autentinog, aktivnog, projektovanog odnosa prema svetu; u njemu se ogleda aktivnost, linearnost i falinost autentinog projekta slobodnoga oveka, koji je sam odgovoran za svoje prisustvo na ovom svetu i za ispunjenje svojih mogunosti izbora. 10 Vie o tome vidi u: E. D. Bahovec, Beg v andragonijo ili divja elja zgodnjega feminizma? O feministinih branjih Virginije Woolf in Mery Wollstonecraft, Delta, 1995, 1, 1-2, 86-96. str. i Christine de Pizan in problem zaetka, v Christine de Pizan, Mesto dam, Delta, Ljubljana, v tisku.
3

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Da bismo izbegli ovakve stereotipe savremenog feminizma, moramo da se prihvatimo reavanja oba ova problema, odnosa prema enama i odnosa prema feminizmu, istovremeno, ali, isto tako, posebno.

Feminizam bez ena?

to se tie odnosa Simon de Bovoar prema enama i enskosti, moemo da protivreimo njenim kritikama, da radikalnost njene nove teoretizacije polne razlike proizlazi iz ideje o nekoj temeljnoj razlici: iz konstatacije koju pokuava da dokae na skoro hiljadu strana svoje revolucionarne knjige, da su dvosmislenosti, ambivalentnosti, rascepljenosti u zapadnoj kulturi, ene vie podvrgnute nego mukarci. Pored ontoloke rascepljenosti (razumljive u kontekstu dijalektike biti za sebe i biti po sebi), obremenjuje ih jo i drutvena, istorijski nastala konfliktnost, zbog koje je ena kao subjekat boleivije, nepopravljivo i neotklonjivo raspeta izmeu slobode i alijenacije, transcendencije i imanencije, subjektivnom i objektivnom sutinom. Socijalna podreenost ponavlja i oslikava ontoloko.11 U alijeniranom drutvu je ena, uprkos tome, da je principijelno slobodno i autentino bie, prisiljena da preuzme mesto drugog pola, da se pretvori u objekat, osudi samu sebe na imanenciju: Situaciju ene, na poseban nain, odreuje injenica da, pri tom, da je kao svako drugo ljudsko bie autonomna i slobodna, samu sebe otkriva i bira u svetu zato to je mukarci prisiljavaju da sebe prepoznaje u odnosu prema Drugom: ele da je ukalupe u objekat i da joj nametnu imanenciju, jer bi njena transcendencija neprestano prevazilazila druga, sutinska i suverena svest. Drama ene je upravo u tom konfliktu izmeu osnovnog zahteva svakog subjekta, koji se stalno namee kao bitan, i ostalih zahteva odreene situacije, unutar koje je postavljena kao nebitna.12 Mnogo vanije od toga ta Simone de Bovoar konkretno kae o enama i njihovim telima je nain kako postavlja problem i kako nam nudi nov, celokupan, a jo uvek neoblikovan konceptualni aparat kako misliti drugost u patrijarhalnom drutvu. Bovoar pokuava da opie kako ena nastaje, odnosno, ta je od nje nastalo u opresivnom drutvu zapadne civilizacije, a ne ono to bi ona trebalo da bude ta pripada njenoj sutini; na kraju krajeva, jedna od osnovnih meta njenih kritika, kojoj se uvek iznova vraa, je upravo ideja o veno enskom. U prvom planu je deskripcija stanja, koja nam omoguava da uspostavimo enskost kao autentini ljudski projekat. to se tie odnosa Simon de Bovoar prema feminizmu, ono to se istie kao slabost njene pozicije je pre njena prednost. Moemo da kaemo da je Simon de Bovoar u toj perspektivi legitimna naslednica Meri Vulstonkraft i njene Odbrane prava ena, koja se uzima kao prosvetiteljski poetak savremenog feminizma, ili obratno da je Meri Vulstonkraft legitimna prethodnica Simon de Bovoar.
11

Kao to je ve istakla Toril Moi, tematizacija ovog odnosa kod Simon de Bovoar ostaje vie na nivou metafore (prim. Moi 1994, 155. str. i naslov). 12 vidi prethodno
4

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Oba dela, Odbrana prava ena i Drugi pol, svakako su zanimljiva i mimo povezivanja sa feminizmom, kao samostalni filozofski traktati, kao dve odline filozofske knjige.13 Meutim, kada raspravljamo o problematinom odnosu izmeu feminizma i ena, moemo da se pozovemo na ono to ih objedinjuje: reflektirani, inherentno polemiki odnos prema enama i enskosti, izvan bilo kakvog izjednaavanja feminizma sa enama ili ena sa feminizmom. Feminizam je tradicija koja kao glavni problem istie nejednoznanost, zahtevnost, moda, ak, i smrtonosnost ovog odnosa. Argument treba, dakle, okrenuti jo jednom protiv njega samog. U suprotnosti sa zamerkama, da su oba temeljna teksta feministike teorije Odbrana prava ena i Drugi pol, zbog negativne predstave ene i njene enskosti koju nude, nedovoljno feministiki, feminizam je u svojoj osnovnoj definiciji i postavci projekat, koji eli da ukloni negativnost enskosti (deo negativnosti koji je specifian za enu, viak negativnosti, odnosno, viak rascepljenosti ene koju Simon de Bovoar pokuava da opie), o emu je mogue u opresivnoj kulturi razmiljati pre kao o neemu to je, istovremeno, unutar i izvan postojeih drutvenih okvira,14 i premalo i previe, ideal i ista potronja u svakom sluaju: sa one strane. Slino, kao kod Simon de Bovoar kasnije, mogu se jo kod Meri Vulstonkraft, u tekstu Odbrana prava ena kao prosvetiteljskom temelju kasnije feministike tradicije, pratiti impulsi i pravci, koji se neposredno pokazuju u strukturi teksta; samo za jednog od njih mogli bismo da kaemo da je eksplicitno feministiki. Dok se glavni tok interpretacija Meri Vulstonkraft jo uvek usredotouje na politike uinke njenoga rada i na istorijski kontekst u kome je on nastao, postepeno poinje da se uvodi, takoe, i drugi pristup analizi Odbrane prava ena, koji se bavi epistemolokim itanjem samog teksta. Upravo takva novija itanja Meri Vulstonkraft mogu da jasno ukau na to, da je potrebno uhvatiti se u kotac sa mitologiziranim predstavama feministikih poetaka, kao sa neim to je jednoznano i inherentno progresivno.15 Meri Vulstonkraft, slavna i slavljena rana zagovornica ena, nije elela da govori enskim glasom. Mada je svesno govorila u ime svog pola, principijelno je otro razdvajala sebe i njih. Obraala se enama, a istovremeno se od njih distancirala: O, vi nerazumne ene!... neznalice ste u

prim. Le Doeuff 1989. Virdinija Vulf je to rekla na sledei nain: Kao ena nemam domovine. Kao ena ne elim domovinu. Domovina je za mene kao enu celi svet. A Room od Ones Own and Three Guineas, ur. M. Barrett, Penguin, Harmondsworth 1993, 234. str. 15 B. Taylor, Mary Wollstonecraft and the Wild Wish of Early Feminism, History Workshop, 1992, 33, 201.str. Dok Kora Kaplan (u tekstu: Wild Nights: Plesaure/Sexuality/Feminism, u Sea Changes. Culture and Feminism, Verso, London 1986, koji smatraju poetkom ovih novih interpretacija) povezuje ambivalentnost i kolebanja u tekstu sa ambivalentnim odnosom Meri Vulstonkraft prema seksualnosti, naroito sa nekim prekomernim odbacivanjem i negiranjem enske seksualnosti, Barbara Tejlor pokuava da sledi vie identifikacijske pravce i tokove, enske, muke prelazne, koje interpretira u psihoanalitikom kontekstu elje i identifikacije.
14

13

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

najemfatinijem znaenju te rei16 I mada razne i razliite tokove enskih (i mukih) identifikacija kod Meri Vulstonkraft dopunjuje i spreava elja za prevazilaenjem same razlike,17 glavni problem oko koga se vrti temeljni tekst cele kasnije feministike tradicije je, upravo, enskost sama: elja biti uvek ena je ona svest koja degradira pol. Uprkos svim identitetskim kolebanjima, koja se u novijim interpretacijama opravdano postavljaju u prvi plan, ostaje osnovni ton Meri Wulstonkraft preteno mizogin, tako da se kod itanja Odbrane enskih prava namee, upravo, slino pitanje kao kod itanja Drugog pola: Da li ovo gnuanje nad palim, predodreenim ili fatalnim enama znai i gnuanje nad sobom?18 Ove, jo uvek, nove i lucidne interpretacije poetaka feministike teorije se, ipak, uklapaju u mreu argumentacije, da je od teksta vanija sama autorka teksta, a moda ak i njeni lini problemi...

Prekid kao negativnost negativnosti

Dakle, ta dobijamo, ukoliko uopte neto dobijamo, uporednim (feministikim) itanjem obeju velikih, priznatih i otro kritikovanih poetaka savremenog feminizma, Odbrane prava ena i Drugoga pola? Na onom mestu gde smo kod Simon de Bovoar imali problematian odnos prema biologiji, anatomiji enskoga tela, kod Meri Vulstonkraft imamo neto sasvim slino, degradaciju enske seksualnosti, enskosti kao takve.19 Zbog toga ih, naravno, ne moemo optuiti, da su izneverile feministiku dunost. Njihove tekstove je mogue itati zajedno, kao tekstove, koji pripadaju ralanjenoj i raznovrsnoj, ali ne rasprenoj i zato, mislimo, premalo angaovanoj feministikoj tradiciji. Spadaju u kontinuum, koji je sainjen od prekida. Moemo da kaemo da refleksija o feminizmu i ambivalentnosti, koja omoguava zajedniko itanje celokupnog opusa (Drugog pola i njegovih kasnijih interpretacija), otvara put kojim

Wollstonecraft, nav. prema M. Poovey, The Proper Lady, and the Women Writer, The University of Chicago Press, Chicago i London 1984, 80.str. Gde govori kao mukarac mukarcu, kao filozof, kao moralista, sa vrstim glasom oveanstva. Ibid. 17 Divlja elja je upravo poletela iz mog srca u glavu: nadasve iskreno elim da se razlikovanje polova zaustavi. Re je o glasu koji onostran svesti o seksualnosti. nav. prema B Taylor, Mary Wollstonecraft and the Wild Wish of Early Feminism, nav. delo 18 Gubar 1995, 140. str. vidi i 141. str. Slino su zamerali i Virdiniji Vulf i njenoj Sopstvenoj sobi, koja vai za osnovni tekst feministike literarne teorije; vie o tome vidi Bahovec, E.D. Beg v andragonijo ali divja elja zgodnjega feminizma?, nav. delo 19 Kod Mari Vustonkraft imamo posla, takoe, i sa glorifikacijom materinstva, koja je kod Simon de Bovoar predmet otre kritike.
6

16

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

je mogue zaobii alternativu, koja se javlja kao osnovna dilema feminizma dananjeg vremena: bilo da je u pitanju esencijalizam, ustrajanje pri takvoj-i-takvoj definiciji enskosti i njenoj sutini, bilo da je u pitanju pria o fragmentarnim, neuhvatljivim, postmodernim enskim identitetima, koja je u dananjim feministikim teorijama postala pravi lieu commun. Omoguava nam da je nadomestimo sa ogranienijim, a istovremeno teorijski plodnijim konceptualnim poljem. Zato je i kategorija feministika mizoginija, koju je u interpretaciji ambivalentne pozicije Mari Vustonkraft uvela Sandra Gubar, samo na prvi pogled neto to se samo po sebi podrazumeva. Ona kae: Ideja o feministikoj mizoginiji, dakle, mogla bi da razjasni mnotvo kritikih kontroverzi o ideolokim postavkama individualnih autorki i tekstova. Poto su dosada svaku veliku autorku u kanonu, verovatno i svako temeljno delo, u ovakvoj ili onakvoj interpretaciji proglasili za prototipsko feministiko ili u sutini maskulino.20 U potrazi za odgovorom kako rekonstruisati znanje i epistemologizirati istoriju feministike teorije, koncept feministike mizoginije postaje nepogreiva nunost, koju pokazuju inherentna problematika i principijelna nemogunost razreenja odnosa izmeu feminizma i enskosti. Feminizam je nuan i potreban projekat u drutvu koje je opresivno prema enama i mizogino, a pojam enskosti kojim se bave Meri Vulstonkraft i Simon de Bovoar je deskriptivan, a ne preskritivan. U prvom planu nije pitanje kakva ena treba da bude, ve ta enskost znai u realnosti, ljudskoj civilizaciji, patrijarhalnom drutvu: deskripcija stanja, analiza procesa nastajanja ene, devenirfemme. Mizogina predstava enskosti je po meri drutvene realnosti; moemo da kaemo da pravilno oslikava (izvrnuta na glavu) drutvene odnose. Ne postoji nikakva uobrazilja u glavi nedovoljno feministikih velikih prethodnica, koje ne bi mogle da se suoe sa vlastitom enskou ili velikom figurama matrilinearne genealogije znanja, koje ne bi umele da naprave odluujui prekid. Ukoliko drutvo ne bi bilo mizogino i ukoliko predstava ene ne bi odgovarala tom drutvu, onda, takoe, i feminizam ne bi bio nee biti vie potreban. Zato moemo da zakljuimo da dvosmislenost, ambivalentnost, nejednakoznanost odnosa Simon de Bovoar prema feminizmu i feminizma prema Simon de Bovoar uva mesto trenutku feministike samorefleksivnosti, svesti o unutranjoj rascepljenosti feminizma. Kada raspravljamo o pravom feminizmu i o pravim merama feminizma, to znai da je granica neuhvatljiva: da je feminizma uvek premalo ili ve previe. Upravo je to ono to je, na prvi pogled, paradoksalno, jedna od najjaih strana feministikih napora, zbog koje se toliko dugo i ouvao...kao nova tradicija. Feministika teorija i s obzirom na svoju osnovnu intenciju to mora i da bude od poetka je rascepljena iznutra, to joj i garantuje status teorije. Drugi pol Simon de Bovoar u toj perspektivi sasvim sigurno znai nastavak najplemenitije, samokritike, samorefleksivne u sebi rescepljene tradicije feminizma.

20

Gubar 1995, 144. str. (prim.prev.: slobodan prevod)

7

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Ukoliko se autorka, kao to je Elizabet Badinter, jo uvek pita da li je mizoginija kod Bovoar, pre svega, strah od vlastite enskosti,21 moramo da odgovorimo u ime feminizma (a ne u imenu ena) ovako: mogue je da se sama na linom, psiholokom nivou plai vlastite enskosti, meutim, to za nas i ne treba da bude problematino. Problem je neka inherentna potekoa, neka nelagodnost, neka negativnost koja ukazuje na to da nema jednostavnog reenja ukoliko na kraju pokuamo da oba opet poveemo ni za feminizam, ni za odgovor na pitanje ne-veno enskog. Kao to je Simon de Bovoar izjavila u razgovoru sa svojim ivotnim saputnikom Sartrom, postala je feministkinja onda kada su njenu kritiku poele da itaju druge ene,22 tek na osnovu razmene pria izmeu ena, tek kroz, kao to kae oana Felman, vez itanja. Ovoj ideji, ideji o feministikom govoru (ena), o povezivanju kroz (drugaije) itanje, dodala bih, jo na kraju, ideju o povezivanju kroz feministiku ambivalentnost kao jedinom pravom, dakle, negativnom identitetu feminizma kao teorijskog, i zato nita manje politikog projekta. Sa slovenakog prevela Jelena Petrovi

Njen pogovor o Simon de Bovoar, u kome je razloila pomenuto stajalite, nedavno je bio u nepromenjenom obliku objavljen u zborniku pogovora o Drugom polu (Rodgers, 1998). 22 Razgovor Simon de Bovoar i Sartra 1982. godine, nav. prema Felman, 1993, 11. str.
8

21

asopis za feministiku teoriju

ELEKTRONSKO IZDANJE BR.1, 2007.

Bibliografija
Bahovec, E. D., Kopernik, Darwin, Freud. tudije iz zgodovine in filozofije znanosti, Analecta, Ljubljana 1991. Beauvoir, S. De, Le deuxime sexe, Gallimard, Paris 1947. Prev. odlomka u ovom broju Delte. Le Doeuff, M., Ltude et le rouet. Des femmes, de la philosophie etc., Seuil, Paris 1989. Fallaize, E. (ur.), Simone de Beauvoir. A Critical Reader, Routledge, London i New York 1988. Felman Sh., What Does Women Want ? Reading and Sexual Difference, John Hopkins University Press, Baltimore i London 1993. Gubar, S., Feminist Misogyny : Mary Wollstonecraft and the Paradox of It Takes one to Know One , u Elam, D., i Weigman, R. (ur.), Feminism beside Itself, Routledge, London i New York 1995. Kaplan, C., Sea Changes. Culture, Sexuality, Feminism, Routledge, London i New York 1986. Lundgren Gothlin, E., Sex and Existence: Simone de Beauvoirs The Second Sex, Athlone, London 1996. Moi, T., Simone de Beauvoir. The Making of an Intellectual Woman, Blackwell, Oxford 1994. Rodgers, C. (ur.), Le deuxime sexe de Simone de Beauvoir. Un hritage admir et contest, LHarmattan, Paris 1998. Simon, M. (ur.), Feminist Interpretation of Simone de Beauvoir, The Pennsylvania State University Press, University Park, Pennsylvania 1995. Wollstonecraft, M., A Vindication of the Right of Women (1972); slov. Prev. Zagovor pravic enske, Krt, Ljubljana 1992. filozof,kot moralist,s trdnim glasom lovetva. Ibid.