AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

DEVAD JUZBAI

POLITIKA I PRIVREDA U BOSNI I HERCEGOVINI POD AUSTROUGARSKOM UPRAVOM

SARAJEVO 2002

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

POSEBNA IZDANJA KNJIGA CXVI

Odjeljenje drutvenih nauka Knjiga 35

DEVAD JUZBAI

POLITIKA I PRIVREDA U BOSNI I HERCEGOVINI POD AUSTROUGARSKOM UPRAVOM

Urednik Avdo Sueska

redovni lan Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine

SARAJEVO 2002

AKADEMIE DER WISSENSCHAFTEN UND KNSTE VON BOSNIEN-HERZEGOWINA

SONDERPUBLIKATIONEN BAND CXVI

Klasse fr Gesellschaftswissenschaften Band 35

DEVAD JUZBAI

POLITIK UND WIRTSCHAFT IN BOSNIEN-HERZEGOWINA UNTER DER STERREICHISCH-UNGARISCHEN VERWALTUNG

Herausgeber Avdo Sueska
ordentliches Mitglied der Akademie der Wissenschaften und Knste von Bosnien-Herzegowina

SARAJEVO 2002

 SADRZAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Vorwort . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 C l a n c i i r a s p r a v e ............................................. 9 O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 O ukljuenju Bosne i Hercegovine u zajedniko austrougarsko carinsko poc c druje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 c Izvjetaj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije s u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Neke karakteristike privrednog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu od 1878. do 1914. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Izgradnja eljeznica u Bosni i Hercegovini i austro-ugarske ekonomske suprotz nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Pokuaji stvaranja politikog saveza izmedu vodstva srpskog i muslimanskog s c autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Austrougarsko Zajedniko ministarstvo i upravljanje Bosnom i Hercegovinom c nakon aneksije (Dravnopravni aspekt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 z Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Radniko pitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskoherc cegovakog sabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 c Bosanskohercegovaki sabor i osnivanje potanske tedionice . . . . . . . . . . . 355 c s s Nekoliko napomena o Jevrejima u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 Jezika politika austrougarske uprave i nacionalni odnosi u Bosni i Hercegoc vini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine . . . . . . . . . 423 Uticaj balkanskih ratova 1912/13. na Bosnu i Hercegovinu i na tretman agrarnog pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459 P r i l o z i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475 O nekim tumaenjima karaktera otpora okupaciji Bosne i Hercegovine 1878. c godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477 Ustanak 1882. godine i problem aneksije Bosne i Hercegovine . . . . . . . . . . 483 O iseljavanju iz Bosne i Hercegovine poslije aneksije 1908. godine . . . . . . . . . 489 O austrougarskoj kolonizacionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 O nacionalnoj politici Petra Koia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503 cc Kritike napomene na tekstove koji se odnose na istoriju perioda austrougarske c uprave i nacionalne odnose u Bosni i Hercegovini u separatu SR BiH iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije, (Zagreb 1983) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511 I n d e k s i m e n a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 523

PREDGOVOR

U svom naunom radu orijentisao sam se na izuavanje politike, c c c socijalne i kulturne istorije Bosne i Hercegovine u sklopu odnosa u Habsburkoj monarhiji i u vezi sa austrougarskom balkanskom politikom. s Pri tome sam nastojao da, u prvom redu na osnovu izvorne grade iz arhiva u Beu i Sarajevu, prikaem i osvijetlim odredena zbivanja, procese c z i pojave od bitnog znaaja za istoriju Bosne i Hercegovine u periodu c austrougarske uprave. Rezultati ovog rada do sada su izloeni u tri z posebne monograje i veem broju rasprava, lanaka i drugih priloga. c c Ova knjiga sadri izbor od 20 radova koji su, sem jednog, ve objavz c ljeni u raznim asopisima i zbornicima radova u zemlji i inozemstvu u c razdoblju od 1967. godine do danas. Od toga broja 14 su rasprave i lanci, a 6 su autorizirani diskusioni prilozi sa naunih skupova, dijelom c c kritikog i polemikog karaktera. c c Knjiga obuhvata razliite teme u vremenskom rasponu od Berlinc skog kongresa i okupacije Bosne i Hercegovine 1878. do kraja Prvog svjetskog rata i raspada Austro-Ugarske 1918. godine. U nekoliko radova tretirani su razni aspekti dravnopravne problematike sa tenjom z z da se na osnovu primarnih izvora objasni politika pozadina usvojenih c rjeenja, kao i uloga austrijskih, ugarskih, vojnih i civilnih faktora u s formulisanju i sprovodenju politike prema Bosni i Hercegovini. Knjic ga sadri i radove koji obraduju i problem ukljuenja Bosne i Herz cegovine u zajedniko austrougarsko carinsko podruje, kao i pitanje c c njenog privrednog poloaja i razvitka u kontekstu austro-ugarskih ekoz nomskih suprotnosti. Pri tome je posebna panja poklonjena izgradnji z eljeznica, te austrougarskoj eljeznikoj politici u Bosni i Hercegoviz z c s c ni, a djelimino i na Balkanu. Takoder, unutranjo-politika kretanja i c nacionalni odnosi, kako u predustavno doba tako posebno u doba djelatnosti Bosanskohercegovakog sabora, predmet su nekoliko rasprava, c lanaka i priloga. To su, u prvom redu, radovi koji su posveeni jezikoj c c c i socijalnoj politici. U knjizi su nali mjesto i neki aspekti austrougars ske balkanske politike u doba krize 1912/1913. godine, kao i reeksi ove krize na odnose u Bosni i Hercegovini i na tretman agrarnog pitanja. Tu su, pored ostalog, i krai prilozi koji se odnose na iseljavanje iz Bosc ne i Hercegovine i austrougarsku kolonizacionu politiku nakon aneksije
5

1908. godine. Prezentirani radovi su u obliku u kojem su bili i ranije objavljeni, uz samo neke mjestimino izvrene manje intervencije, c s preteno tehnikog karaktera. z c Uspostavljanje austrougarske uprave znailo je veliku istorijsku prec kretnicu u razvitku Bosne i Hercegovine. Tek u skromnim naznakama zapoeti proces modernizacije u zadnjim decenijama otomanske uprac ve ulazi nakon 1878. godine u novu fazu, odvijajui se u specinim c c okolnostima. Mada se neki politiki, ekonomski i drutveni procesi iz c s ovog razdoblja mogu smatrati zavrenim, mnogo toga iz ovog perioda s zadralo je u novim uvjetima i dalje svoju aktuelnost. Odredeni rezulz tati kritike istoriograje mogu doprinijeti sagledavanju kontinuiteta, c odnosno diskontinuiteta pojedinih fenomena. Objavljivanjem ove knjige naunicima, studentima i iroj italakoj c s c c publici postae lake pristupaan jedan tematski kompleks, do sada c s c rasijan na raznim mjestima u brojnim publikacijama. Zato su zaslune z institucije koje su pomogle da se ovo djelo objavi. Ovom prilikom izraavam im svoju zahvalnost, kao i svima onima koji su sudjelovali u z pripremi ove knjige za tampu. s

Sarajevo, krajem januara 2002.

Devad Juzbai z sc

VORWORT

In meiner wissenschaftlichen Ttigkeit war es mein besonderes Ana liegen, die politische, staatsrechtliche, soziale und kulturelle Geschichte Bosniens und der Herzegowina im Rahmen der Habsburger Monarchie und im Zusammenhang mit der sterreichisch-ungarischen Balkanpolio tik zu erforschen. Dabei versuchte ich, in erster Linie auf Grundlage des Quellenmaterials aus Archiven in Wien und Sarajevo, bestimmte Geschehnisse, Prozesse und Erscheinungen, die fr die Geschichte u Bosniens und der Herzegowina whrend der sterreichisch-ungarischen a o Verwaltung von wichtiger Bedeutung sind, darzustellen und zu beleuchten. Die Ergebnisse dieser Ttigkeit sind bis jetzt in drei einzelnen a Monograen und einer greren Anzahl von Abhandlungen, Aufstzen o a und sonstigen Beitrgen vorgestellt worden. Dieses Buch enthlt eine a a Auswahl von 20 Arbeiten, die mit einer Ausnahme alle schon von 1967 bis heute in verschiedenen Zeitschriften und Sammelbnden im In- und a Ausland verentlicht worden sind. Davon sind vierzehn Texte als o Abhandlungen und Aufstze anzusehen, whrend die restlichen sechs a a autorisierte Diskussionsbeitrge von wissenschaftlichen Tagungen dara stellen, die zum Teil einen kritischen und polemischen Zug aufweisen. Das Buch umfasst verschiedene Themen aus dem Zeitraum zwischen dem Berliner Kongress und der Okkupation Bosniens und der Herzegowina im Jahre 1878 bis zum Ende des Ersten Weltkrieges und dem Zusammenbruch Osterreich-Ungarns. In einigen Arbeiten werden verschiedene Aspekte der staatsrechtlichen Problematik behandelt, mit dem Ziel, dass auf Grundlage der Primrquellen der polia tische Hintergrund der auf dem Rechtsweg angenommenen Lsungen, o sowie die Rolle der sterreichischen militrischen und zivilen Faktoo a ren in der Konzipierung und Umsetzung der Politik gegenber Bosnien u und der Herzegowina erklrt werden. Das Buch beinhaltet auch Arbea iten, die das Problem der Integration Bosniens und der Herzegowina ins gemeinsame sterreichisch-ungarische Zollgebiet, wie auch die Frao ge von deren wirtschaftlicher Lage und Entwicklung im Kontext der sterreichisch-ungarischen konomischen Gegenstze bearbeiten. Geo o a schenkt dabei wird besondere Aufmerksamkeit dem Ausbau der Eisenbahnen und der sterreichisch-ungarischen Eisenbahnpolitik in Bosnien o
7

und der Herzegowina und zum Teil auch auf dem Balkan. Auerdem bilden innenpolitische Strmungen und nationale Verhltnisse sowohl o a in der vorkonstitutionellen Phase als auch in der Zeit der Ttigkeit des a bosnisch-herzegowinischen Landtages den Gegenstand einiger Abhandlungen, Aufstze und Beitrge. Das sind in erster Linie Arbeiten, die a a der Sprach- und Sozialpolitik gewidmet sind. Ihren Platz im vorliegenden Band haben auch einige Aspekte der sterreichisch-ungarischen o Balkan-Politik zur Zeit der Krise 1912/1913, sowie die Auswirkungen dieser Krise auf die politische Lage in Bosnien und der Herzegowina und der Behandlung der Agrarfrage. Des Weiteren nden sich auch krzere u Beitrge uber die Auswanderung aus Bosnien und der Herzegowina und a die sterreichisch-ungarische Kolonisierungspolitik nach der Annexion o 1908. Abgesehen von einigen kleinen, stellenweise vorgenommenen und hauptschlich technischen Interventionen, werden die Arbeiten in der a Form abgedruckt, in der sie schon frher verentlicht worden sind. u o Die Einrichtung der sterreichisch-ungarischen Verwaltung maro kiert einen historischen Wendepunkt in der Entwicklung Bosniens und der Herzegowina. Der Modernisierungsprozess, der in letzten Jahrzehnten der ottomanischen Herrschaft erst in bescheidenen Anstzen a begonnen worden ist, tritt nach 1878 in eine neue Phase ein und entwickelt sich weiter unter besonderen Umstnden. Obwohl man einige a politische, konomische und gesellschaftliche Prozesse aus dieser Zeit o als vollendet betrachten kann, hat vieles aus dieser Periode auch unter heutigen Voraussetzungen an seiner Aktualitt nicht eingebt. Einige a u Ergebnisse der kritischen Geschichtsschreibung knnen dazu beitragen, o die Kontinuitt oder Diskontinuitt einzelner Phnomene zu erkennen. a a a Mit der Verentlichung dieses Buches wird Wissenschaftlern, Stuo denten und einem breiteren Publikum ein thematischer Komplex leichter zugnglich, der bis jetzt in vielen Publikationen verstreut behandelt a worden ist. Das Verdienst dafr gebhrt den Institutionen, die dabei u u geholfen haben, dass dieses Werk verentlicht wird. Ihnen und alo len anderen, die an der Vorbereitung des vorliegenden Buches fr den u Druck beteiligt waren, danke ich bei dieser Gelegenheit sehr herzlich.

Sarajevo, Ende Januar 2002

Devad Juzbai z sc

 CLANCI

RASPRAVE

10

O NASTANKU PARALELNOG AUSTRIJSKOG I UGARSKOG ZAKONA O UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM IZ 1880. GODINE

Specinost dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine poslije c z z okupacije 1878. godine i njen do kraja austrougarske vladavine denitivno neodreden status u Monarhiji privlaio je interesovanje brojnih c autora. Uskoro poslije okupacije pravnici su i zbog velikog aktuelnog politikog znaaja problema poeli analizirati karakter pravnog odnosa c c c zaposjednutih pokrajina prema Austro-Ugarskoj, formuliui pri tome s c 1) razliita gledita, esto ovisna od opteg politikog stanovita pisaca. c s c s c s U novije doba u istoriograji je posveena posebna panja svestranijem c z izuavanju tretmana dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine u c z z sklopu austrougarske politike i unutranjih odnosa u Monarhiji, pa su s na tom polju postignuti i znaajni nauni rezultati.2) c c Polaznu osnovu za sva razmatranja o statusu Bosne i Hercegovic ne u doba okupacije ine odredbe medunarodnih ugovora (XXV lan c Berlinskog ugovora, austro-turski tajni sporazum od 13. VII 1878. i Novopazarska konvencija od 21. IV 1879.) i uporedni austrijski i ugarski
1) Vidi osvrte na najznaajnija miljenja koja su u pravnoj literatuc s ri izraena o karakteru dravnopravnog statusa BiH, H. S c h n e l l e r, z z Die staatsrechtliche Stellung von Bosnien und der Herzegowina, Leipzig 1892, str. 157 i dalje, F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914. str. 15 i dalje. Glavnu literaturu za ovaj problem navodi i N. W u r m b a r n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Wien 1915. 2) Najznaajniji istoriografski radovi sa tog podruja su: G. J a k i c c s c i V. J. V u k o v i , Pokuaj aneksije Bosne i Hercegovine (1882c c s 1883), Glas SAN, CCXIV, Beograd 1954; H. K a p i d i , Austroz c ugarska politika u Bosni i Hercegovini i jugoslovensko pitanje za vrijeme Prvog svjetskog rata, Godinjak istorijskog drutva BiH (u daljem s s tekstu Godinjak) god. IX, Sarajevo 1958; i s t i, Previranja u austros ugarskoj politici u Bosni i Hercegovini 1912. godine, Glasnik arhiva i drutva arhivista (u daljem tekstu Glasnik) god. I, Sarajevo 1961; i s t i, s Diskusija o dravnopravnom poloaju Bosne i Hercegovine za vrijeme z z austrougarske vladavine (pokuaji aneksije), Glasnik god. IV-V, Saras jevo 1965; F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko dravnopravnog poz loaja Bosne i Hercegovine na poetku Prvog svjetskog rata, Godinjak z c s god. XI, Sarajevo 1961; i s t i, Djelokrug austrougarskog Zajednikog c ministarstva nansija, Glasnik god. III, Sarajevo 1963.

11

zakoni o ukljuenju Bosne i Hercegovine u zajedniko carinsko podruje c c c Monarhije iz 1879. godine (RGBI.136 od 20. XII 1879. godine i ugarski zakonski lan LII: 1879) i o upravljanju Bosnom i Hercegovinom c iz 1880. (RGBI No 18 od 22. II 1880. i ugarski zakonski lan VI: c 1880.). Predistorija postanka spomenutih medunarodnih akata dovoljno je poznata, isto kao i reakcije u politikoj javnosti i predstavnikim c c tijelima obje polovine Monarhije na odluku o okupaciji Bosne i Hercegovine.3) Nasuprot tome, ostao je neistraen tok dugotrajnih pregovora z izmedu vlada Monarhije o iznalaenju rjeenja kojim se, s obzirom na z s dualistiko ustrojstvo i postojei raspored unutranjih politikih snaga, c c s c u vrlo komlikovanoj formi pretvarao medunarodno pravni akt okupacije u unutranji dravnopravni odnos. Neki autori samo su openito s z c istakli da je u zakonu o bosanskohercegovakoj upravi ostvaren komc s promis izmedu gledita koje je bosansku upravu smatralo kao mjeru u c cilju provodenja internacionalnog ugovora ipso iure zajednikim poslom i miljenja da je upravljanje Bosnom i Hercegovinom jedan novum koji s nije u skladu sa nagodbenjakim zakonima o zajednikim poslovima za c c cijelu Monarhiju. Taj kompromis oni su vidjeli u tome to, ne samo s da je vladama ovih polovina zakonom priznato pravo da vre uticaj na s pravac i principe bosanske uprave, nego je i propisano da je za svaku izmjenu postojeeg odnosa okupiranih pokrajina prema Monarhiji c potrebno odobrenje oba parlamenta.4) Sto kontroverze o pitanju ozakonjenja principa bosanskohercegovake uprave koje su, poslije okupacije, c dole osobito do izraaja na sjednicama Zajednikog ministarskog vijea s z c c nisu do sada bile predmet naunog interesovanja, moglo bi se donekle c objasniti okolnou da je estoka politika borba oko Berlinskog ugosc z c vora u austrijskoj i ugarskoj delegaciji i parlamentima u prvom redu apsorbovala panju istoriara. Ona je ostavila u sjeni docnije usvajanje z c zakona o bosanskoj upravi u legislativama poetkom 1880. godine, koje c
Vidi o tome jo uvijek standardno djelo E.v. W e r t h e i m e r a, s Graf Julijus Andrssy. Sein Leben und seine Zeit. 3 Bd. Stuttgart 1910a -1913. Podatke o ostaloj literaturi vidi kod K.u.M. U h l i r z, Hand buch der Geschichte Osterreichs und seiner Nachbarlnder Bhmen a o und Ungarn, II Bd. 2. Teil, Graz-Wien-Leipzig 1941, str. 950 i dalje, str. 1001 i dalje. 4) H a u k e, Grundriss des (sterreichischen) Verfassungsrechtes, o Leipzig 1905, str. 148, prema F.Schmidu op. cit. str. 20. Inae, pomec nute razlike u gleditima na prirodu bosanskohercegovake uprave javno s c su se ispoljile ve u odboru poslanike kue Carevinskog vijea prilic c c c kom pretresanja prijedloga zakona o bosanskoj upravi. Bericht des Ausschusses uber die Regierungsvorlage betreend die Verwaltung Bosniens und der Herzegowina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu den stenographischen Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session, Beilagenband 2. O miljenjima izraenim u literaturi o ovom problemu vidi i s z N. W u r m b r a n d, op. cit. 36-38, napomena 9.
3)

12

je uslijedilo u jednoj drukijoj i smirenijoj politikoj atmosferi. Istoc c c riari su takode pokazali vei interes za pitanje uredenja austro-turskih c odnosa i zaposjedanje Sandaka, kao i provodenje konkretnih mjera u z etabliranju austrougarske administracije u Bosni i Hercegovini.5) Na s zadatak sastojao bi se u tome da na osnovu raspoloive arhivske grade z osvijetlimo u glavnim crtama put koji je doveo do zakonskog formulisanja osnovnih naela bosanskohercegovake uprave, imajui prije svega c c c u vidu politiku stranu problema. c * * * Unutranjo-politiki obziri, pored elje da se izbjegne eventualni s c z sukob sa Turskom, bili su, kao to je poznato, od bitnog uticaja da s se Andrssy na Berlinskom kongresu opredijelio samo za okupaciju, a a ne i za aneksiju Bosne i Hercegovine.6) Strah od poveanja slovenskog c elementa u Monarhiji izazvao je u Austriji estoko protivljenje veeg z c dijela njemake liberalne partije politici zadobijanja novih pokrajina, c a jo ei bio je otpor javnog mnijenja u Ugarskoj, gdje je postojalo s z sc vrlo jako protursko raspoloenje.7) U Ugarskoj je i kod vladine straz ne okupacija isto tako bila malo popularna kao i kod opozicije, jer je izazvala ozbiljnu zabrinutost da ne uzdrma dualistiko uredenje, koje c je osiguravalo madarskim vladajuim krugovima gospodarsto u ugarc skoj polovini Monarhije. Sam grof K.Tisza nije tajio da u okupaciji, a osobito ako bi dolo do aneksije, vidi opasnost, ali je podravajui s z c Andrssy-jevu politiku smatrao okupaciju manjim zlom, nego kad bi a Bosna i Hercegovina, zbog neodrivosti turske vladavine, pripala Srbiji z i Crnoj Gori.8) U datim okolnostima bila je iskljuena mogunost rac c dikalnijeg rjeenja odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji, koja s ne bi imala obiljeje jednog provizorija. S druge strane, i sama orz c ganizacija vrhovnog vodstva bosanskohercegovake provizorne uprave u okviru Zajednikog ministrastva, kao i regulisanje odnosa ustavnih c organa oba dijela Monarhije prema pitanju upravljanja Bosnom i Hercegovinom javilo se kao vrlo teak politiki i dravnopravni problem. z c z Tekoe dravnopravne prirode nastale bi inae i za jednu unitarnu s c z c
5) Najpotpuniji prikaz procesa etabliranja austrougarske uprave dao je H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958. z c c str. 17-84. 6) E. v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 126, 127; A. F o u rn i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80- 81. 7) J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, WienM nchen 1959. str. 160, 161. u 8) E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 142-145, 199-201.

13

ustavnu dravu, koja jedno okupirano podruje ne bi jednostavno inz c korporirala, nego bi njime apsolutistiki vladao monarh kao nekom vrc stom krunske kolonije. Daleko tee bilo je rjeenje ovog problema u z s c dualistikom sistemu Austro-Ugarske sa usko odredenim zajednikim c poslovima i podijeljenim budetskim pravom izmedu delegacija i obje z legislative. Jo dok su vojne operacije bile u toku, u Ministarstvu spoljnih poss lova izraden je 2. septembra 1878. godine jedan memoar o provizornoj upravi Bosne 9) u kome su bila izloena naela i odredbe za organizaciju z c c c i vodenje bosanskohercegovake uprave od strane Zajednike vlade.10) U memoaru se predvidalo da vladar, na osnovu Berlinskog ugovora, posebnom odlukom odobri da Zajednika vlada preuzme upravljanje Bosc nom i Hercegovinom. Provizornu upravu trebalo je da vodi zajedniki c ministar spoljnih poslova u sporazumu sa ministrom rata i zajednikim c ministrom nansija, a u saradnji sa vladama obje polovine Monarhije. Za realizaciju ove vladareve odluke trebalo je da se odmah uspostavi jedna komisija u Beu kao privremeno vrhovno upravno nadletvo za c s Bosnu i Hercegovinu. Na elu komisije trebalo je da stoji predstavc nik ministra spoljnih poslova, a ostali zajedniki ministri, kao i vlade c Austrije i Ugarske, bili bi u komisiji predstavljeni sa svojim posebnim delegatima. Budui da se nisu u prvo vrijeme predvidale bitnije izmjec ne u upravljanju Bosnom, vrhovnoj administrativnoj komisiji trebalo je da se prizna openito i do daljnjega djelokrug koji je u pogledu Boc sne i Hercegovine pripadao odgovarajuim centralnim institucijama u c Carigradu.11)
9) Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajedniko ministarstvo c nansija BH No 15/1878. Die prov. Verwaltung Bosniens betreend, Wien 2. IX 1878. 10) Naziv vlada za Zajedniko ministarstvo upotrebljavaemo samo u c c uslovnom znaenju. c 11) Sr. Majestt genehmigt auf Grund des Art, XXV des Berliner Fria edens vertrages von 13. Juli 1878. Ubernahme der Verwaltung Bosniens und der Herzegowina mit Ausschluss des Sandjaks von Novibazar durch k.u.k. Regierung. Die prov. Leitung dieser Verwaltung wird dem geme insamen Minister des Aussern in Einvernehmen mit dem Kriegsminister und dem Reichsnanzminister und unter Mitwirkung der Regierungen der beiden Reichshlften ubertragen. Die gemeinsame Regierung ist f r a u diese Verwaltung verantwortlich. In Ausf hrung dieser Allerhchsten u o Entschliessung wird als prov. oberste Verwaltungsbehrde f r die geo u nannten Lnder eine Commission in Wien eingesetzt, in welcher die drei a gemeinsamen Minister durch besondere Delegierte reprsentiert werden. a In diese Commission entsendet auch jede der Regierungen der beiden Reichshlften je einen Vertreter. Der Delegierte des gemeinsamen Ministers a des Aussern steht an der Spitze dieser Commission, die sich unverz glich u construirt, sobald ihre Mitglieder uber Vorschlag der competenten Mi nister von Sr. Majestt ernannt werden. a

14

Do potpunog dovrenja vojne okupacije trebalo je da komisija izvri s s pripreme za obavljanje svoje upravne zadae. Ona je trebalo da bude c stalno obavjetavana o provizornim mjerama na podruju civilne admis c nistracije, koje je armijski komandant, u okviru izvrenja vojnog zadats ka, bio opunomoen da izdaje na osnovu carevog ovlatenja. Predvidalo c s se da se, odmah po pacikaciji zemlje, budua bosanskohercegovaka c c provincijska vlada podredi komisiji unutar kompetencija koje je trebalo tek utvrditi. Inae, komisija je imala da u tekuim poslovima odluuje c c c kao posljednja instanca, smatrajui postojee turske zakone u Bosni c c vaeim, ukoliko nisu u suprotnosti sa interesima Monarhije i optim z c s pravnim principima. Tako nije dolazilo u obzir aktiviranje odredaba turskog ustava koje su se odnosile na Bosnu i Hercegovinu i odustajalo se do daljnjeg od saziva bosanskog Sabora. Jedino se razmatrala mogunost da se bosanskom Upravom savjetu prizna konsultativni znaaj. c c Kasnija zadaa komisije bila bi da po nalogu Zajednike vlade, prijedc c logu vlada obje polovine ili iz vlastite inicijative, na osnovu steenih c iskustava, izradi nacrte za potrebne reforme u svim oblastima zakonodavstva i uprave. Kao posebno vaan zadatak, komisiji se stavljalo z u dunost da, u sporazumu sa bosanskohercegovakom provincijskom z c vladom, izradi prijedlog budeta, obraajui pritom osobitu panju da z c c z se trokovi uprave u Bosni i Hercegovini pokrivaju njenim vlastitim pris hodima. Medutim, Zajednika vlada trebalo je da odlui kako e se do c c c uvodenja redovne administracije, putem pozajmice, nai sredstva kojim c e se plaati upravni trokovi i izdaci za repatriranje izbjeglica.12) c c s c U pogledu naina rada komisije memoar je predvidao da u tekuim c pitanjima komisija samostalno odluuje i da svoja rjeenja provodi puc s tem zemaljskih vlasti. Sva pitanja o kojima u komisiji dode do razmimoilaenja ili za njihovo rjeavanje ne bude dovoljno osnove u vaeim z s z c normama podnijela bi se Zajednikoj vladi da ih ona rijei. Kako je c s ministar inostranih poslova trebalo da provizorno vodi upravu Bosne i Hercegovine, to bi njemu, odnosno u njegovo ime, predsjedniku komisije pripadalo i pravo da izdaje naredbe. U Ministarstvu inostranih poslova trebalo je da se osnuje poseban odjel za upravljanje Bosnom i Hercegovinom sa predsjednikom komisije na elu. Njemu bi se podredio c i prezidijalni biro komisije, iji je naelnik imao da fungira kao zamjenik c c
Nachdem in der Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina vorlug a keine wesentlichen Vernderungen, und die notwendigen Reformen erst a nach reiicher Pr fung aller Verhltnisse successive eingef hrt werden u a u sollen, wird der obersten Verwaltungskomission f r Bosnien im Allgeu meinen bis auf Weiteres jener Wirkungskreis eingerumt, der bisher mit a Bezug auf diese Lnder den betreenden Centralstellen in Constantinoa pel zustand. Kao napomena 9. 12) Ibidem

15

predsjednika komisije. U bosanskohercegovakom odjelu Ministarstva c inostranih poslova trebalo je da se osnuju tri odsjeka: a) odsjek za politike, spoljne i unutranje poslove, vjerska pitanja i c s nastavu, poljoprivredu, umarstvo, policiju, tampu i dr.; s s b) odsjek za sudstvo i posljednja instanca u svim sudskim poslovima; c) odsjek za sve nansijske poslove, carine, trgovinu, komunikacije itd. Sva vojna pitanja i pitanja slubi sigurnosti bila su rezervisana z iskljuivo za Ministarstvo rata, dok je kontrolu nad cjelokupnim nanc sijskim poslovanjem trebalo da preuzme vrhovni zajedniki raunarski c c dvor. Izdaci za centralnu instituciju koja bi upravljala Bosnom i Hercegovinom trebalo je da se naknade Ministarstvu spoljnih poslova iz prihoda okupiranih zemalja. Potrebno sadejstvo resornih ministarstava obiju dravnih polovina Monarhije u radu komisije bilo bi osigurano z putem predstavnika austrijske i ugarske vlade.13) U duhu naprijed izloenih naela, trebalo je da komisija odmah po z c svom konstituisanju izradi organizacioni statut za vrhovno bosansko upravno nadletvo i djelokrug njegovih organa i uputi ga Ministarskom s vijeu. Iskljuivo vladaru pripadalo bi pravo da odobri taj statut i c c odluuje o trajanju ove provizorne uprave, kao i pravo da uvodi bitnije c izmjene.14) Prema ovoj, do sada nepoznatoj koncepciji o nainu vodenja bosanc skohercegovake uprave trebalo je da komisija i bosanski odjel Minisc tarstva inostranih poslova imaju otprilike onaj djelokrug koji e docnije c dobiti Biro za poslove Bosne i Hercegovine u sastavu Zajednikog minisc tarstva nansija. Bosanskohercegovaka vrhovna uprava u memoaru je c tretirana kao specian zajedniki posao sui generis pod vodstvom mic c nistra inostranih djela, u ijem je neposrednom vodenju trebalo takode c da uestvuju i predstavnici ostalih zajednikih ministarstava i obiju c c vlada. Legislativama nije davana nikakva ingerencija u pitanjima koja se tiu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Nije se predvidalo ni c njihovo uee pri utvrdivanju principa i djelokruga rada bosanskoherc sc cegovake uprave, nego su sve odluke u tom pogledu imale da proizilaze c iz apsolutne vlasti cara. Ovakvo stanovite podudara se unekoliko sa s
Ibidem Auf Grundlage der vorliegenden Bestimmungen und in Ubereinstimmung mit diesen Grundstzen wird von Commission sofort nach a ihrer Constituirgung ein detallirtes Organisationsstatut f r diese prov. u oberste Verwaltungsbehrde und den Wirkungskreis ihrer Organe ausgeo arbeitet und dem Ministerrate und durch diesen Sr. Majestt zur Allh. a Genehmigung unterbreitet werden. Die Entscheidung uber die Dauer dieser prov. Verwaltung wird abenso, wie jene uber die Einf hrung we u sentlicher Modicationen in derselben, ausschlissliech Sr. Majestt vora behalten. Ibidem.
14) 13)

16

neuspjelom namjerom Andrssy-ja da parlamentima podnese na raza matranje jedino l. 29 Berlinskog ugovora, kojim se Spica prikljuuje c c Monarhiji, a ostali sadraj ugovora samo uzgred saoptava.15) z s Formuliui naelo o samonansiranju bosanskohercegovake ups c c c rave, koje e postati najvia maxima austrougarske politike, memoar c s je ostavljao otvorenim tada akutno pitanje iznalaenja sredstava za z z administraciju do uvodenja redovnog budetskog poslovanja u Bosni i Hercegovini, kao i problem pokria eventualnog budueg budetskog dec c z c cita. Takode, nije se smatralo potrebnim da se odredi poseban nain pribavljanja sredstava za vee investicije u okupiranim pokrajinama, c c niti se u memoaru predvidalo ukljuenje Bosne i Hercegovine u zajedniko carinsko podruje Monarhije. Sadrina memoara ostavlja utisak c c z da se donekle vodilo rauna o medunarodnopravnom statusu Bosne i c Hercegovine utvrdenom na Berlinskom kongresu, ali ne i o madarskom ustavnom gleditu na funkciju zajednikih organa Monarhije. s c Medutim, na sjednici Zajednike vlade od 12. septembra 1878. godic ne pod predsjednitvom vladara obeana je ideja da se organizuje jedna s c komisija kao posebno vrhovno upravno nadletvo za Bosnu i Hercegos vinu. Car je bio za takvu komisiju koja e biti samo biro Zajednikog c c ministarstva za bosanske poslove, koji je trebalo da se organski razviju odozdo navie.16) Vladar je stoga smatrao da je potrebno najprije uts vrditi djelokrug vojnog zapovjednika generala Filipovia na podruju c c civilne uprave i kao pogodan uzor uzimao je djelokrug namjesnika (Statthaltera) u zemljama austrijske polovine Monarhije ili bana. Inae sva c organizaciona pitanja trebalo je da ostanu u nadlenosti Zajednikog z c ministarstva. U pitanjima nansija i nansijske politike bilo bi kompetentno Zajedniko ministarstvo nansija, dok je carinska i trgovinskoc politika pitanja trebalo, prema miljenju cara, rjeavati sporazumno c s s a sa austrijskom i ugarskom vladom. Medutim, grof Andrssy je ipak insistirao da se prije sastanka predstavnikih tijela organizuju komisic je kao vrhovna upravna instanca sa inovnicima koji e iskljuivo njoj c c c pripadati. On je smatrao da e samo tada imati izgleda da delegacije c votiraju novac za potrebe okupacije, ako se istupi sa jednim ksnim nansijskim programom i pokae da se, mada provizorno, ipak ve neto z c s ozbiljno uinilo za vodenje poslova zemlje i kontrolu njene uprave pa c
O gleditu Andrssy-ja na pitanje ozakonjenja Berlinskog ugovora s a vidi E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. Bd. III str. 180 i dalje. 16) Die Commission sollte jetzt nicht als eine administrative Instanz eingesetzt werden, sondern nur als Bureau des gemeinsamen Ministeriums f r die bosnische Anegelegenheiten, welche sich organisch von unu ten herauf entwickeln sollen. Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (u daljem tekstu HHStA), Politisches Archiv (u daljem tekstu PA), XL Interna, K.290, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 216 od 12. IX 1878. godine.
15)

17

se, na osnovu toga, moe kroz odredeno vrijeme oekivati da bosanska z c uprava sama pokrije svoje rashode. Sa svoje strane car je ostao uporno pri stavu da nije potrebno kreirati posebnu instancu za Bosnu i Hercegovinu, istiui da je to i ustavno neizvodljivo jer samo ministrima c c pripada egzekutiva. On je suprotno Andrssy-ju smatrao da komisija a moe jedino studirati probleme i eventualno u sitnim pitanjima donosiz ti odluke, ali nikada u vlastitom djelokrugu, nego samo sa ovlatenjem s c s c odredenog ministra. Odbacujui miljenje zajednikog ministra nansija Hofmanna da sredstva za inovnike komisije treba da posebno odobre c delegacije, car je tada zauzeo generalno stanovite da se delegacijama s moe saoptiti ta kota uprava Bosne, koliko zemlja moe sama da plaz s s s z ti, a koliko treba da se dotira iz zajednikih sredstava, ali je decidirano c bio protiv toga da se bosanski budet ili zakon o upravi podnesu delegaz cijama da ih one votiraju.17) Tako je, i pored svih razlika u prvobitnim gleditima na pitanje organizacije vodstva bosanskohercegovake upras c a s ve izmedu cara i Andrssy-ja, postojala opta saglasnost u tome da predstavnika tijela ne treba da odluuju o Bosni i Hercegovini. c c U duhu stanovita koje je formulisao car u Beu je 16. septembra s c 1878. godine osnovana Komisija za poslove Bosne i Hercegovine, prvenstveno kao savjetodavni organ u svim vanijim pitanjima uprave, a z kao organizacionu podlogu upravnog provizorija u okupiranim pokrajinama vladar je, nakon prethodne saglasnosti zajednike austrijske i c ugarske vlade, 29. X 1878. godine sankcionisao Provizorni djelokrug rada poglavara zemaljske vlade.18) Dalji tretman pitanja upravljanja Bosnom i Hercegovinom u vrhovnim organima Monarhije postae u najveoj mjeri ovisan o odnoc c su predstavnikih tijela prema Berlinskom ugovoru i pitanju pokria c c trokova okupacije. U tom pogledu vlade obiju polovina i zajednika s c vlada dospjee u jednu vrlo teku situaciju. c s
Eine besondere Instanz f r Bosnien zu kreiren ist also nicht notwenu dig und konstitutionell nicht ausf hrbar, denn nur die Minister haben u eine Executive. Die Commission kann die vorkommenden Fragen vorberaten, in geringeren Angelegenheiten vielleicht Entscheidungen fllen, diese a letztere niemals im eigenem Wirkungskreise, sondern nur mit Ermcha tigung des betreenden Ministers ... Den Delegationen gegen ber knne u o wohl ausgewiesen werden, wieviel die Administration von Bosnien koste, wieviel das land selbst leisten knne und was daher noch aus geo meinsamen Mitteln beizusteuern sei, allein ein bosnisches Budget oder Administrationsgesetz d rfe ihnen nicht vorgelegt und von ihnen votiert u werden. Ibidem 18) O radu komisije, Provizornom djelokrugu poglavara Zemaljske vlade i mjerama koje su poduzete u zemlji na podruju organizovanja nove c vlasti vidi H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak 1882. godine, str. z c c 21-29.
17)

18

* * * Kad su delegacije na zahtjev Zajednike vlade odobrile kredit od c 60 miliona guldena za nepredvidene dogadaje, vlada je osporavala da ima namjeru da okupira ili anektira tude teritorije.19) Medutim, uskoro zatim ta sredstva su upotrijebljena za vojniko zaposjedanje Bosne c i Hercegovine. Iz te sume podmirivani su, zbog nesredenih prilika u zemlji, i izdaci za bosanskohercegovaku administraciju, ali prema odc luci Zajednike vlade njih je trebalo posebno knjiiti. Svojevremeno, c z trebalo je da se oni refundiraju Ministarstvu rata od strane zemaljske uprave ili iz specijalnog kredita otvorenog za tu svrhu.20) Sredstva kojima je raspolagalo Ministarstvo rata mogla su biti dovoljna samo do kraja oktobra 1878. godine, pa je bilo nuno da se osigura novi okupaz cioni kredit. Ali, nastojanja da se pribavi potreban novac naila su na s velike tekoe s obzirom na postojeu nansijsku situaciju i politiko s c c c raspoloenje. Posebno je Ugarska u godinama poslije nagodbe imala z velike nansijske tekoe. Inae, privreda i nansije Monarhije, koje su s c c se uz velike napore i nova poreska optereenja oporavljale od posljedica c rata iz 1866. godine, doivjele su ponovo teak udar u privrednoj krizi z z nakon berzanskog kraha 1873. godine. Kriza je dosegla svoj vrhunac u vrijeme od jeseni 1875. do jeseni 1876. godine i tek se 1877. godine zavrio viegodinji period opte stagnacije.21) s s s s Ministarstvo rata postavilo je sredinom 1878. godine zahtjev za novih 30 miliona guldena do kraja 1878. godine i daljih 82 miliona za prvu polovinu 1879. godine za pokrie trokova okupacije Bosne i Hercegovic s ne, ne raunajui tu izdatke za operacije u Novopazarskom sandaku. c c z Ispunjenje ovih zahtjeva, prema gleditu grofa K.Tisze izraenom na s z Zajednikom ministarskom vijeu, dovelo bi Monarhiju na rub banc c krotstva. On je, inae, podravajui Andrssy-ja, smatrao da okupaciju c z c a treba izvriti na nain koji je u skladu sa nansijskom snagom Monars c hije. Nasuprot tome, ugarski ministar nansija K.v. Szell zauzimao je stanovite da Ugarska uopte nije u stanju da izdri dalje poveanje s s z c tereta kamata a da se pritom ne ugrozi sprovodenje programa konsolidacije ugarskih nansija.22) Budui da nije htio da snosi odgovornost c
19) Adresa caru usvojena 5. XI 1878.g. u poslanikoj kui Carevinskog c c vijea. 880 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenc hauses VIII Session. 20) HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 214 od 1. IX 1878. godine. 21) K.u. M. U h l i r z, op. cit. str. 946-949; H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit, Wien-M nchen 1958, u str. 91,92. 22) HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 218 od 17. IX 1878. godine.

19

za jednu takvu politiku K. v. Szell je, krajem septembra 1878. godine, podnio ostavku koja je uticala na demisiju Tiszine vlade. Kabinetu grofa K.Tisze povjereno je dalje provizorno vodenje poslova, dok nije ponovo 7. decembra 1878. godine grof K.Tisza imenovan za ministra predsjednika.23) Kako se Auerspergova vlada u Austriji ve od poetka c c 1878. godine nalazila u demisiji, to su u doba kad je u predstavnikim c tijelima otpoela debata o orijentalnoj politici, u oba dijela Monarhije c poslove vodile vlade u ostavci. Borei se da osigura sredstva za okuc paciju, grof Andrssy je na Zajednikom ministarskom vijeu pledirao a c c da Monarhija mora pribaviti novac ako nee da Bosnu vrati Turskoj. c On je drao da Austro-Ugarska nee biti nansijski ruinirana, ako izz c da 120 do 150 miliona, koji e joj se pravovremeno vratiti iz privrede c pokrajina.24) Mada su prvobitni zahtjevi Ministarstva rata morali biti znatno reducirani,25) traenje da delegacije odobre novi okupacioni kredit doz velo je do ozbiljnih politikih komplikacija i stvorilo takvu situaciju c da je Berlinski ugovor, i pored svih suprotnih nastojanja, morao biti podnesen parlamentima da oni odlue o njegovom prihvatanju ili odbac civanju. Takav postupak je s druge strane ocjenjivan kao presizanje u suverena prava vladara na podruju spoljne politike.26) Inae, to je bio c c c prvi iznudeni presedan da legislative odluuju o Bosni i Hercegovini. * * * Za organizaciju i nain vodenja bosanskohercegovake uprave poc c kazale su svoje interesovanje i vlade oba dijela Monarhije, a posebno ugarska vlada. Sredinom oktobra 1878. godine ugarska vlada je na jednoj sjednici razmatrala naelno pitanje ko treba da vodi upravu Bosne c
E.v. W e r t h e i m e r, op. cit., str. 170-173, 201. Kao napomene 16 i 22. 25) Zajedno sa prethodno odobrenih 60 miliona orina, ukupni izdaci za okupaciju koje su odobrile delegacije u 1878. godini i cijeloj 1879. godini iznosili su 121,720.000 orina. Up. P. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Herzegovina 1878-1918, University of Washington Press Seattle 1963. str. 229. 26) O razliitom tumaenju 11 austrijskog temeljnog dravnog zakona c c z od 21.XII 1867. godine, RGBl No141 (po kome u djelokrug parlamenta pripadaju i svi dravni ugovori koji optereuju dravu ili njene dijelove z c z ili obavezuju pojedine gradane) koje je zastupala austrijska vlada i opozicija vidi E. v. W e r t h e i m e r,op. cit. III Bd. str. 180, 194 i dalje. Ugarski zakon je predvidao samo da svaka vlada saoptava internacionals ne ugovore svojoj legislativi ( 8 ugarskog zakona lana XII: 1867), ali je c ugarska vlada udovoljavajui zahtjevu Sabora i slijedei princip pariteta c c podnijela Berlinski ugovor na odobrenje Saboru, nakon to je on ve bio s c prihvaen u austrijskom parlamentu. Ibidem str. 201, 202. c
24) 23)

20

i Hercegovine. Tom prilikom je usvojeno gledite grofa K. Tisze da, s dok god je rije o okupaciji, uprava moe da bude samo zajednika i c z c da spada u kompetenciju delegacije. Medutim, istovremeno se konstatovalo da bi time delegacije prekoraile svoj djelokrug, koji se moe c z modikovati samo aktom legislativa. Iz toga je slijedio zakljuak da c se, im bude postojala jedna denitivna ugarska vlada, izdejstvuje od c legislative ovlatenje na osnovu koga e vlada moi da u sporazumu s c c sa austrijskom vladom i Zajednikim ministrastvom utvrdi provizornu c upravnu organizaciju Bosne i Hercegovine.27) To je bila polazna pozicija ugarske vlade koja e docnije biti samo precizirana, osobito u odnosu c na kompetenciju parlamenata i delegacija, u pitanjima iz djelokruga bosanskohercegovake uprave. c Tek poslije rjeenja vladine krize u Ugarskoj i nakon okonanja oris c jentalne debate u austrijskom parlamentu usvajanjem Berlinskog ugovora, grof K.Tisza je u vezi sa rjeavanjem problema nansiranja iss tupio na Zajednikom ministarskom vijeu 18. januara 1879. godine c c sa stanovitem da ugarska vlada mora pribaviti zakonsko ovlatenje za s s preduzimanje potrebnih mjera u zemlji da bi se omoguila provizorna c uprava u Bosni i izbjegli unutranjo-politiki sukobi. On je posebno s c traio da se pritom zakonski utvrdi kako treba da se nabavlja novac z za bosansku upravu i insistirao da se pitanje ubrzo regulie, istiui s c c da se Zajednika vlada i delegacije po zakonu mogu baviti samo izvjesc nim taksativno nabrojanim poslovima, pa e delegacije uskoro odbiti da c odobre sredstva za bosansku upravu. Insistirajui na potrebi donoenja c s posebnih zakonskih odredaba koje bi bile samo logina posljedica nac godbenjakih principa iz 1867. godine, Tisza je podvlaio da mu nije c c namjera da se putem delegacija donese zakon o bosanskoj upravi. On je to pravo rezervisao samo za parlament.28)
27) HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z. XXXI od 16.X 1878. godine. 28) Ministerprsident v. Tisza gibt der Uberzeugung Ausdruck, dass a um eine provisorische Administrationsart in Bosnien zu ermglichen und o um allen Streitigkeiten auszuweichen, f r die Regierung die gesetzlicu he Ermchtigung eingeholt werden musse, im Lande die erforderlichen a Anordnungen zu treen, dass dabei festzustellen wre, wie die Beschafa fung des Geldes zu geschehen wre. Es erscheint notwendig diese Frage a zu regeln, weil nach den Gesetzen die gemeinsame Regierung und die Delegationen sich nur mit gewissen enumerativ aufgef hrten Gegenstnden u a beschftigen d rfen, und weil die Delegationen es bald ablehnen w rden a u u etwas f r die Administration Bosninens zu votieren. Deshalb m sste ein u u Gestz in dieser Beziehung zu Stande kommen. Sprecher verkennt nicht die Schwierigkeiten, betont jedoch, dass er niemals die Absicht habe Administrativgesetz f r Bosnien durch die Delagationen geben zu lassen u .... Es m sse also eine legislative Bestimmung getroen werden, allein u nur als logische Folge der Prinzipien von 1867. HHStA, PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministeratsprotokolle GMKPZ 226 od 18.I 1879. Ugarska vlada je ve i ovom prilikom podnijela jedan zakonski nacrt, iji c c tekst nije uao u zapisnik Zajednikog ministarskog vijea, niti smo ga s c c uspijeli pronai na drugom mjestu. c

21

Tiszinom zahtjevu car je suprotstavio svoje gledite da se samo u s odnosu na pitanje novca moe raditi o ingerenciji predstavnikih tijela i z c osporio je da je vladi potrebno posebno ovlatenje za vodenje bosanske s uprave, istiui da je ono ve dato u Berlinskom traktatu. Franz Joseph c c c I je posebno skrenuo panju da bi teorija da je za upravljanje Bosnom z potrebno jedno dalje ovlatenje od strane legislative dovela do toga s da bi sve prijedloge u vezi sa organizacijom bosanske uprave morali odobravati parlamenti.29) Kao to je prije toga osporavala pravo da odlui o Berlinskom ugos c voru, tako je i sada austrijska vlada podrala miljenje cara. Razlozi z s za to bili su kako naelne, tako i neposredno taktiko-politike prirode. c c c Austrijska vlada je polazila sa platforme da je kruna dobila mandat i da samo ona ima pravo da nekome preda upravu zemlje. To pravo je vlada austrijske polovine odricala parlamentima uz motivaciju da se legislativa ne smije mijeati u poslove Bosne, koja je jo uvijek inoss s transtvo.30) Od strane austrijske vlade smatralo se vrlo podozrivim napustiti stanovite da je pitanje ve ustavom regulisano. Strahovalo s c se da bi zahtjev za proirenje djelokruga delegacija u Cislajtaniji imao s za posljedicu izmjene u nainu njihovog izbora s ciljem da se proiri i c s djelokrug Carevinskog vijea. Posmatrajui problem iz ugla trenutne c c politike situacije u Austriji, Auerspergova vlada bila je protivna da se c parlamentu podnese jedan zakonski prijedlog o bosanskoj upravi, jer se bojala novih komplikacija. Ona je pretpostavljala da bi takav zakon bio odbijen i toliko izmijenjen da bi za vladu postao neprihvatljiv. Po ocjeni Auerspergove vlade jedan dio poslanika ne bi htio da se uprava povjeri ministru s kojim se nalaze u sukobu, dok bi drugi dio bio protiv zakona jer smatra da pitanje spada u djelokrug krune. Vlada je oekivala da c e ovo shvatanje doi jo jae do izraaja, ukoliko predstojei izbori doc c s c z c vedu vie konzervativnih elemenata u parlament. Konano, austrijska s c vlada nije ni u tadanjem parlamentu eljela da ponovo otpone tek s z c zakljuena dramatina orijentalna debata.31) U tom pogledu ugarska c c
29) Seine Majestt erachten es f r notwendig vor Allem hervorzuheben, a u dass es sich nur bez glich der Geldfrage um eine Ingerenz der Vertreu tungskrper handeln knne. Zur F hrung der Administration bedarf die o o u Regierung keiner Ermchtigung, denn diese liegt in Berliner Traktat. Die a Theorie, dass zur Administration eine weitere Ermchtigung durch die a Legislativen notwendig sei, w rde dahin f hren, dass alle Organisirungsu u vorschlge durch die Legislativen zu genehmigen seien. Ibidem a 30) Ministerprsident F rst Auersperg erinnert daran, dass er immer a u davor gewarnt habe, an dieser Frage zu r hren. Nach seiner und seiner u Kollegen Auassung hat die Krone das Mandat erhalten und ubernom men und hat allein das Recht die Administration jemandem zu ubertra gen. Die Legislative hat dieses Recht gewiss nicht, weil sie sich in Angelegenheiten des Auslandes nicht mischen darf. Ibidem 31) Ibidem

22

vlada nalazila se u drugaijem poloaju. Ona jo nije bila podnijela c z s Berlinski ugovor svom parlamentu, o ijem je posebnom raspoloenju c z morala itekako voditi rauna. c Grof Andrssy, koji je do tada u odnosu na pitanje bosanskohercea govake uprave zauzimao stanovite prije svega kao carski i kraljevski c s c zajedniki ministar spoljnih poslova, a ne kao madarski politiar, poc kuao je sada da ponudi izvjesna kompromisna rjeenja. On je polazio s s od toga da je Bosna jedan zajedniki posao, i to kako politiki tako i c c vojniki, te da u tom pogledu spada u djelokrug delegacija. Odbijao c je ideju da legislativa treba da ovu kompetenciju ponovo prenese na delegacije, jer bi to po njegovom miljenju, vodilo novim pregovorima s o nagodbi. Medutim, Andrssy je s druge strane smatrao da sama a bosanskohercegovaka uprava ne bi mogla pripadati po postojeim zac c konima u djelokrug delegacija, ali je istovremeno drao da je ne samo z nepoeljno, nego i neizvodivo da se donese jedan zakon kojim bi parlaz menti prenosili upravu Bosne na delegacije. Po njegovom shvatanju, u Monarhiji nije bilo takvog tijela koje bi moglo nekome predati upravu c tude zemlje. Prinuden da vodi rauna o napadima opozicije, koja je tvrdila da je vlada sebi uzela pravo da u Bosni stvara fait accompli i da ima namjeru prinuditi parlamente putem delegacija na plaanje, c on je predlagao da Zajednika vlada u delegacijama da o tome jednu c posebnu izjavu. Vlada je trebala da izjavi da se dri principa da Bosna z mora sama plaati svoju upravu, a da e se ono to ne bi sama uspjela c c s pokriti iz vlastitih prihoda privremeno tretirati kao zajedniki izdatak; c da je za to odgovoran zajedniki ministar, a ministri obje polovine Moc narhije zajedno sa legislativama imaju pravo da vre uticaj; da e vlada s c podnijeti zakonski prijedlog kojim bi se utvrdila odgovornost ministara za troenje novca za bosansku upravu.32) s Andrssy-jev prijedlog, koji se donekle pribliio ugarskom stanovia z s tu, odbacili su predstavnici austrijske vlade pozivajui se na zakonske c odredbe koje u oba dijela Monarhije tretiraju izvrenje medunarodnih s ugovora kao zajedniki posao. Gledajui s tog stanovita i na bosanskoc c s hercegovaku upravu, oni su smatrali da jedino kada se radi o odobrenju c novanih sredstava za potrebe administracije dolazi u obzir votum dec legacija. Takvi izdaci mogli su po njihovom miljenju biti posmatrani s kao rashodi za spoljne poslove. Grof Tisza je, medutim, insistirao na s c c madarskom stanovitu, istiui da je u Ugarskoj vlada sporazumna sa mjerodavnim linostima svih partija u tome da se pitanje mora posebno c regulisati. On je bio protiv da se jedna, u Ugarskoj tako nepopularna stvar kao to je upravljanje Bosnom, prepusti samo kruni, a da za s to ministri ne preuzmu ustavnu odgovornost. Za ugarsku vladu, koja
32)

Ibidem

23

je openito nerado gledala na proirenje djelokruga zajednikih orgac s c na Monarhije, bilo je neprihvatljivo da jedno takvo proirenje uslijedi s putem neadekvatne interpretacije postojeih zakona.33) c I Andrssy-jev novi pokuaj da se ve tada na sjednici Zajednikog a s c c ministarskog vijea postigne bar privremeni kompromis nije uspio. Anc drssy je predlagao da obje vlade izjave u svojim legislativama da nema a potrebe za jednim novim zakonom, jer se u pitanju upravljanja Bosnom smatraju odgovornim svojim parlamentima po ve postojeim zakonic c ma. Tek ako bi se ovo rjeenje pokazalo nemoguim trebalo je, po s c Andrssy-ju, pristupiti donoenju posebnog zakona koji bi bio samo a s c explikacija postojeeg prava. Medutim, budui da su vlade obje poloc vine Monarhije ostale pri svojim gleditima, rjeenje problema moralo s s je biti odgodeno. Predsjednik austrijske vlade u ostavci, knez Auersperg, ograniio se inae na kraju da problem samo akademski razmatra, c c jer je smatrao da tek jedna denitivno formirana vlada moe donijeti z konaan zakljuak.34) c c Ovi divergentni pogledi na pitanje bosanskohercegovake uprave c imali su svoju osnovu u bitno razliitim shvatanjima karaktera i poc rijekla zajednikih pragmatinih poslova (spoljni poslovi i vojska, kao c c i nansije za njihovo plaanje) u Austriji i Ugarskoj. U Cislajtaniji c je centralistiki orijentisano njemako-austrijsko liberalno gradanstvo c c i birokratija posmatralo ove zajednike poslove i zajednike dravne c c z organe kao institucije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstvene drave Reicha, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podijeljene z c na dvije dravne polovine. Nasuprot tome, Madari su u zajednikim z ministrima gledali opunomoenike dviju udruenih drava, a u zajedc z z nikim organima samo zajednike institucije obje drave. Odriui nasc c z c c tavak dalje egzistencije nekadanjeg Reicha poslije nagodbe 1868. godis ne, ugarsko gledite je obje drave tretiralo kao subjekte medunarodnog s z
Ministerprsident v. Tisza stellt dar, dass in Ungarn die Minister a mit den massgebenden Personen aller Parteien derin ubereinstimmen, dass eine Regelung die Frage notwendig sei. Es ist nicht gut, etwas so unpopulares wie die Administration Bosniens der Krone allein aufzub rden, ohne dass die Minister eine Verantwortung daf r ubernehmen. u u Es muss daher etwas geschehen, um Verantwortung auf die Schultern der Minister zu laden .... Der Wirkungskreis des gemeinsamen Ministeriums und der Delegationen wird nicht gerne erweitert, am allerwenigsten aber, wenn dies durch eine nicht ganz stichhaltige Interpretation des Gesetzes geschieht. F r Ungarn ist eine Notwendigkeit, die Sache zu regeln. u Ibidem 34) Ibidem
33)

24

35) prava. Ako je samo priznanje zajednikih poslova i odranje jedinstva c z u spoljnoj politici i vojnim poslovima znailo unekoliko pobjedu njec mako-austrijskog centralizma u pogledu njihovog praktinog tretmana c c armisalo se ugarsko stanovite, koje je polazilo od toga da organ kos ji upravlja zajednikim poslovima (Zajedniko ministarstvo), odnosno c c parlamentarno tijelo koje kontrolie taj organ (delegacije) ne smije biti s z nadredeno vladama, odnosno legislativama obje suverene drave. Tako Zajedniko ministarstvo, koje je fungiralo bez stvarne ustavne odgovorc nosti, nije moglo dobiti karakter i djelokrug jedne optedravne vlade, s z a ni institucija delegacija, koju je J. Redlich duhovito nazvao kvadraturom dravnopravnog kruga, svojstva jednog optedravnog parlamenz s z ta.36) S druge strane, mada je zakon o nagodbi ( 8 ugarski zakon, lan c XII.1867) osiguravao uticaj obje vlade na vodenje spoljne politike, zajedniki ministri bili su u svojim resorima u biti organi apsolutistikog c c vladara, od ije je volje jedino ovisilo njihovo imenovanje i otputanje. c s c c Medutim, poslovnik i djelokrug Zajednikog ministarskog vijea nije bio regulisan i ono je moglo svoje odluke, ukoliko su prelazile kompetencije zajednikih ministara, ustavno provesti samo uz saglasnost obje c 37) vlade. Donoenje zakona koji se tiu i samih zajednikih institus c c cija bilo je u skladu sa madarskim tenjama uskraeno delegacijama z c i dravnopravnom praksom poslije nagodbe 1867. godine pripalo je u z

L. E i s e n m a n, Le compromis austro-hongrois de 1867., Paris 1904. str. 659-660; E. B e r n a t z i k, Die Osterreichischen Verfas sungsgestze, Wien 1911. str. 451-452, I. Z o l g e r, Der staatsrechtliche Ausgleich zwischen Osterreich und Ungarn, Leipzig 1911. str. 45-48, 59-77, 90-107. Za austrijsko gledite posebno J. U l b r i c h, Das Osters reichische Staatsrecht, T bingen 1904. str. 47-53; F. T e z n e r, Die u Wandlungen der osterreichisch-ungarischen Reichsidee, Wien 1905.str. 14-20 i isti, Ausgleichsrecht und Ausgleichspolitik, Wien 1907. str. 52104; R. S i e g h a r t, Die letzen Jahrzehnte einer Grossmacht. Berlin 1932. str. 111-125; E. C. H e l l b l i n g, Osterreichische Verfassungsund Verwaltungsgeschichte. Wien 1956. str. 397-398; Saet prikaz z madarskog stanovnitva daje J. A n d r a s s y, Ungarns Ausgleich mit s Osterreich vom Jahre 1867. Leipzig 1897. U savremenoj madarskoj istoriograji o ovoj problematici pie P. H a n a k, Probleme der Krise s des Dualismus am Ende des 19 Jahrhunderts, (u: Studien zur Geschichte der osterreichisch-ungarichen Monarchie) Budapest 1961. str. 347-350. 36) J. Z o l g e r, op. cit. str. 319-323; E. B e r n a t z i k, op. cit. 439. 452; J. R e d l i c h, Das Osterreichische Staats- und Reichsproblem. Leipzig 1920, II Bd. str. 491-495; P. H a n a k, op. cit. 349-350. 37) P. H a n a k, op. cit. str. 350; M. K o m j a t h y, Die organisatorischen Probleme des Gemeinsamen Ministerrates im Spiegel der Ministerratsprotokolle (u: Studien zur Geschichte der osterreichisch ungarischen Monarchie) Budapest 1961. str. 409.

35)

25

nadlenost parlamenta,38) jednako kako i ono paralelno zakonodavstvo z za poslove od zajednikog interesa koji ne slijede iz pragmatike sankc c cije, nego su se po nagodbi vodili u Austriji i Ugarskoj posebno, ali na c temelju istih, povremenim sporazumima utvrdenih naela (carinskotrgovaki poslovi, indirektno oporezivanje industrije, emisija banknota, c eljeznice od zajednikog interesa i dr.). z c Razliitost ekonomsko-drutvene strukture i osobenost politikih c s c odnosa u oba dijela Monarhije uvjetovali su i razliita gledita predc s stavnika vladajuih klasa vodeih nacija u Austriji i Ugarskoj na Moc c narhiju kao dravnu zajednicu. U sjenci formalnog pariteta, koji je z ksirala nagodba, esto je dolazilo do sukoba po snazi de facto nejedc nakih partnera, pri emu se u stvarnosti nije radilo o pitanjima prava c nego o pitanjima moi. Svoju privrednu i nansijsku inferiornost kao i c stvarnu politiku ovisnost o Austriji, Madari su nastojali da kompenc ziraju jaanjem svojih politikih pozicija i uticaja u Monarhiji. c c z Medutim, s druge strane u Austriji je i poslije nagodbe ivjela ideja o apsolutistikoj dravnoj cjelovitosti Monarhije medu vrlo uticajnim c z vladinim krugovima, u vodeem sloju birokratije i dijelu gradanstva. c Oni nisu gledali na dualizam kao na konano uredenje i pod imenom c Austrije podrazumijevali su i dalje ne samo Cislajtaniju, nego i cijelu Monarhiju. Ovaj pravac, koji je do 1871. godine gajio nadu u restauraciju apsolutizma i povratak hegemonije u Njemakoj, razvijao je c docnije svoju aktivnost iza kulisa. Njegova pobjeda, koja bi znaila c ugarske dualistike samovlade, mogla se sprijeiti samo osiguranjem c c ugarskog i austrijskog paralelnog ustavnog sistema. Na ustavnost su bile u prvom redu upuene ugarske vladajue klase kao na bedem proc c tiv apsolutizma vladara i njemake centralizacije. U tom pogledu one c su se mogle osloniti na stoljetnu tradiciju ugarskog stalekog sabora kao s i na velike tradicije madarskog liberalizma. Zajedniki poslovi i orgac ni, kao najekasnija sredstva apsolutizma i centralizma, bili su toliko vezani principima ustavnosti i pariteta da nisu stvarno mogli neometano ispunjavati ni zajedniku zadau odranja Monarhije. Upravo u c c z razliitom shvatanju i tretmanu zajednikih poslova ogledala se protic c vrjenost karaktera dualistikog sistema, koji je u sebi spajao ostatke c c apsolutizma i elemente ustavnosti.39) Odranje dualizma i na njemu zasnovanog madarskog gospodstva z u Ugarskoj bilo je uvjetovano ouvanjem hegemonije u Austriji i ustavc c nog sistema iz 1867. godine u cijeloj Monarhiji, pa je madarski vodei sloj briljivo pazio na bukvalno ustavno pridravanje nagodbenjakog z z c
F. T e z n e r, Die Volksvertretung. Wien 1912. str. 404, 405. P. H a n a k, op. cit. str. 347-350; up. R.A. K a n n, Das Nationalittenproblem der Habsburgermonarchie. I Bd. Graz-Kln 1964. str. a o 34, 35.
39) 38)

26

 zakona. Cuvajui parlamentarizam kao feti protiv potajne opasnosti c s od apsolutizma i centralizacije, on je prema vani zastupao princip ustavne pravne drave, dok je u samom parlamentu izgradio takav nain z c jednopartijske vladavine da je K. Renner nazvao ugarski parlamentarni sistem vladanja nacionalnim parlamentarnim apsolutizmom40) Nasuprot tome, u Austriji je vie dolazila do izraaja vladareva apsolutistika s z c vlast to je davalo povoda i takvim pretjeranim tvrdnjama, da je Franz s Joseph I vladao u Ugarskoj na ustavan, a u Austriji na apsolutistiki c nain.41) c Ove opte napomene nuno je imati na umu da bi se objasnila s z gledita koja su se ispoljila oko pitanja upravljanja Bosnom i Herces govinom na sjednicama Zajednikog ministarskog vijea. Ona reljefno c c pokazuju zato su se Madari od samog poetka odnosili sa toliko predoss c tronosti prema bosanskohercegovakoj upravi kao jednoj novoj funkciji z c Zajednikog ministarstva, koja je u sebi krila potencijalnu opasnost da c narui postojeu ravnoteu odnosa u dualistikom sistemu. Stoga se s c z c grof K.Tisza, pod ijim je vodstvom novoformirana madarska liberalna c stranka teila daljnjem razvitku dualizma u smislu ugarske privredne z samostalnosti, nije ustezao da se direktno suprotstavi stavovima Franza Josepha I i austrijske vlade. On je u pogledu upravljanja Bosnom traio takve zakonske garancije koje e osigurati madarske interese i z c sprijeiti eventualne nepoeljne promjene. c z * * * Nastavak pregovora o pitanju donoenja zakona o bosanskoj upravi s uslijedio je tek nakon to je u februaru 1879. godine car usvojio ostavku s Auerspergova kabineta, ija je pozicija bila ve jako poljuljana otporom c c parlamentu protiv ustupaka uinjenih Madarima prilikom obnavljanja c privredne nagodbe, a postala je neodriva poslije krize izazvane okuz pacijom Bosne i Hercegovine. Time je bio obiljeen konaan raspad z c koalicije koju su u bekom parlamentu vodili predstavnici njemakog lic c beralnog gradanstva, pa su se u Austriji pripremali uslovi za jednu novu politiku orijentaciju na konzervativne i njemake elemente. Do obrac c zovanja denitivne vlade pod predsjednitvom grofa Taae-a (12.VIII s 1879. godine), u Cislajtaniji je djelovao prelazni kabinet pod vodstvom Stremayr-a, u kome je Taae zauzimao poloaj ministra unutranjih z s poslova.42)
40) K. R e n n e r, Grundlagen und Entwicklungsziele der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie. Wien-Leipzig 1906. str. 39; P. H a n a k, op. cit. str. 360-362. 41) Uporedi: L. E i s e n m a n, op. cit. str. 520-522, 524-528. 42) R. C h a r m a t z, Osterreichschs innere Geschichte von 1848 bis 1895. Leipzig 1918. Bd. II str. 19-27; 32-40; K.u. M. U h l i r z, op. cit. str. 947-949; E. Z o l l n e r, Geschichte Osterreichs. Wien 1961. str. 422.

27

Daljoj razmjeni gledita izmedu austrijske i ugarske vlade o pitas nju ozakonjenja osnovnih naela za upravljanje Bosnom i Hercegovinom c prethodio je i zakljuak Zajednikog ministarstva da se predloi vladac c z c ru da vodstvo bosanske uprave povjeri jednom zajednikom ministru, koji e biti za to odgovoran caru i Zajednikoj vladi.43) Car je 26. c c februara 1879. godine prenio upravu nad Bosnom i Hercegovinom na zajednikog ministra nansija, koji je potom u okviru svog ministarstva c osnovao poseban biro za poslove Bosne i Hercegovine.44) Bosanski biro Zajednikog ministarstva nansija preuzeo je 11. marta 1879. godine c vodenje svih egzekutivnih poslova kao organ nadreden Zemaljskoj vladi, dok je bosanska komisija zadrala iskljuivo savjetodavnu funkciju i z c nastavila svoju djelatnost sve do iza okonanja pregovora i utvrdivanja c nacrta zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom.45) Kao osnova za dalju diskusiju posluili su zakljuci savjetovanja z c odranog krajem februara 1879. godine u krugu Zajednikog ministarz c stva, koji su u biti sadravali ideje posljednjeg Andrssy-jevog prijedz a loga. Obje vlade trebalo je da daju u parlamentima identine izjave c da je za upravljanje Bosnom dovoljna pravna baza koja je ve data u c postojeim zakonima. A ako legislative budu eljele jedan specijalni c z c zakon za primjenu ve utvrdenih principa na sluaj Bosne i Hercegoc vine, trebalo je da vlada izrazi spremnost da e podnijeti jedan takav c prijedlog, ali istovremeno i da izjavi da e zakon moi stupiti na snagu c c tek onda kad bude i u drugoj polovini primljen i sankcionisan. Kao baza za pregovore imao je posluiti zakonski nacrt koji je izradila ugarska z vlada. Diskusija koja se potom vodila na sjednici Zajednikog ministarc skog vijea 1. marta 1879. godine, istog dana kada je Berlinski ugovor c podnesen ugarskom parlamentu, kretala se prvenstveno oko problema utvrdivanja jednakog modusa procendi prema ugarskom i austrijskom parlamentu.46)
43) Die Administration Bosnien ist durch einen Minister zu leiten, welcher Sr. Majestt und der Regierung verantwortlich ist ... ... ... ... .... a HHStA, PA XI Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 228 od 19. II 1879. Dvadeset etvrtog februara donesena je odluka c da se obavijesti austrijska i ugarska vlada dass Das gemeinsame Minis terium beschlossen habe, bei Sr. Majestt die Ubergabe der Executive a an einen gemeinsamen Minister zu beantragen und es ihre Zustimmung voraussehe. Ibidem, GMKPZ 229 od 24. II 1879. godine. 44) Vidi: H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak 1882. godine, str. 23; z c c F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednikog ministarc stva nansija, str. 16. 45) Zadnja sjednica bosanske komisije odrana je 27. maja 1879. godine. z H. K a p i d i , op. cit. str. 23. z c 46) HHStA, PA XL Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 230 od 1. III 1879.

28

Grof K. Tisza odbacio je predloeni nain postupaka i kategoriki z c c odmah zahtijevao da moe parlamentu podnijeti nacrt zakona o boz sanskoj upravi. On je time uslovljavao svoj daljnji opstanak na elu c ugarske vlade, jer je smatrao da bez takvog ovlatenja ne bi mogao s zadugo biti gospodar situacije u zemlji.47) Tisza, medutim, nije preuzimao odgovornost ni garantovao da veina u ugarskom parlamentu c nee zahtijevati vie nego to prua vladin nacrt, ali je bio spreman sve c s s z uiniti da zakon progura.48) c Tiszino stanovite nailo je na otpor austrijske vlade, ozbiljne pris s govore cara i rezervisanost grofa Andrssy-ja. Car je, ipak poputajui a s c madarskom pritisku, openito odobravao sadraj predloenog nacrta, c z z ocjenjujui da on ne sadri nita to ne bi ve bilo utvrdeno u posc z s s c tojeim zakonima. Tada se on jedino suprotstavio odredbi koja je c imala smisla da osigura uee parlamenta pri odredivanju denitivc sc nog dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine, smatrajui inae da z z c c parlamenti nemaju pravo da donose organizacione propise za zemlju koja je za njih tuda.49) Sline rezerve izrazio je i Andrssy, koji je bio protiv da sama vlada c a izjavi da je za upravljenje Bosnom potreban jedan novi zakon i da s njes s ne strane dode inicijativa za njegovo podnoenje. On jo nije mogao sebi da predoi na koji e nain moi obje legislative, u kojima predstavnici c c c c Bosne nisu zastupljeni, donijeti zakone o upravljanju zemljom i vjerovao je da bi se u sluaju ingerencije parlamenta u pitanjima bosanske uprac ve moralo priznati stanovnicima Bosne i Hercegovine da sauestvuju,50) c
47) Ministerprsident von Tisza hlt im Geiste der Verfassung nichts a a anders f r mglich, als dass die intermistische Administration und Oku o kupation Bosniens und der Herzegowina, welche die Folge einer gemeinsamen auswrtigen und militerischen Aktion sind, nur als eine gemeinsame a Angelegenheit betrachtet und behandelt werden, wie es f r gemeinsame u Angelegenheiten bestimmt ist. Dagegen vermag es Sprecher nicht als uber ssig zu erklren, dass dies durch ein Gesetz ausgesprochen werde, u a ebensowie die Regierung jedes Staatsgebietes der Monarchie eigentlich auch einer Ermchtigung bedarf, um auf die fragliche Angelegenheit Eina uss zu nehmen .... Weil Sprecher den Wunsch nach der Gesetzvorlage f r einen berechtigten halten muss, knnte er ohne die Ermchtigung u o a zur Einbringung des Entwurfes die Geschfte nicht fortf ren .... deshalb a u glaubt Sprecher auf die Dauer ohne die Ermchtigung zur Einbringung a des bez glichen Geseztes nicht Herr der Situation bleiben zu knnen. u o Ibidem 48) Ibidem 49) Nur bei dem 4 des Entwurfes sollte die Erwhnung der Verwala tung entfallen, denn der Paragra kann nur Sinn haben, dass die Parlamente mitzusprechen haben, wenn es sich die denitive staatsrechtliche Stellung Bosniens handelt. Dagegen wre es nicht zu raten und a es htten die Parlamente auch keine Compatenz dazu, dass ihnen die a Organisationsvorschriften f r das Land, welches f r sie fremdes ist, voru u gelegt werden. Ibidem 50) Ibidem

29

to je opet tada bilo izvan svih kombinacija u austrougarskoj politici. s Andrssy je stoga zagovarao svoj prijedlog, ije bi prihvatanje stvarno a c znailo samo jedan postupak koji bi odgodio rjeenje problema. c s U pitanju tretmana bosanske uprave kao zajednikog posla u princ cipu je ve postojala saglasnost izmedu austrijske i ugarske vlade. Razc like su se odnosile samo na nain postupka prema legislativama, jer je c austrijska vlada i dalje bila protiv da se donosi poseban zakon, iako se u osnovi pridruila carevoj ocjeni madarskog nacrta. Ali, dok je z car u toku daljeg razmatranja problema ak nabacio pitanje izdavanja c jednog posebnog zakona samo za Ugarsku51) austrijski ministri ostali su pri svom stanovitu. Oni su upozorili da, ako jedna vlada prizna s nedovoljnost pravne osnove, ni druga vlada ne bi vie mogla ostati na s postavljenoj tezi, jer su nagodbenjaki zakoni u oba dijela Monarhije c u biti isti. Argumentirajui austrijsko gledite grof Taae je istakao da c s ako je stanovite vlade da je sve ve regulisano, onda se legislativama ne s c smije jo jedanput priznati pravo da odluuju da li je to stvarno sluaj s c c jer se tada moe desiti da se itavo pitanje oglasi za nezajedniko. On je z c c u tom vidio opasnost bilo da se zakonski nacrt podnese u oba ili samo u jednom parlamentu. Taae je sumnjao i u mogunost da se u oba dijec la Monarhije mogu postii saglasni zakoni. Umjesto umirenja javnosti, c tamo gdje je to inae bilo nuno, nastale bi, po miljenju grofa Taae-a, c z s samo nove komplikacije. Stoga je trebalo da obje vlade u parlamentima saglasno izjave da je pitanje regulisano u granicama kompetencija po ve postojeim zakonima. Po shvatanju austrijske vlade, jedan vaei c c z c zakon bilo bi nemogue jo jedanput ponovo donijeti.52) c s Medutim, car Franz Joseph I, elei da izbjegne krizu u Ugarskoj, z c bio je za to da se postigne kompromis izmedu vlada. On je sugerisao da se ponovo razmotri pitanje jednog posebnog zakona o upravljanju Bosnom za Ugarsku, a takode i ispita mogunost da se i u Cislajtaniji c donese zakon.53) U takvoj situaciji ni austrijski ministri nisu mogli biti vei legitimisti od cara, ma koliko da su podozrijevali od politikih c c implikacija koje bi moglo izazvati podnoenje jednog takvog zakonskog s nacrta u Austriji. Mada je i dalje zadrala miljenje da zakon nije potreban, austrijska z s vlada je iz obzira prema ugarskom stanovitu izradila jedan prijedlog s zakona koji je imao formu konvencije o uredenju provizorne uprave u
51) Seine Majestt geruhen zu bemerken, dass es allerdings nicht erfrea ulich wre, wenn f r Ungarn allein ein Gesetz erlassen werden m sste, a u u allein der Vorgang knnte durch die abweichende Methode erklrt wero a den, welche hier gebrauchlich ist. Ibidem 52) Ibidem 53) Ibidem

30

Bosni i Hercegovini. Konvencija bi, prema rijeima Stremayra, imala c samo svrhu da titi i precizira prava oba dijela Monarhije.54) s Medutim, ugarska vlada je odmah ocijenila austrijski prijedlog kao neprihvatljiv ve i u formalnom pogledu. Preuzimajui argumente, koc c jima su se doskora sluili lanovi austrijske vlade prilikom suprotstavljaz c nja ugarskom zahtjevu za podnoenje zakonskog nacrta, ugarska vlada s je odbijanje austrijskog prijedloga motivisala time to bi zakljuenje s c jedne formalne konvencije o upravljnju Bosnom i Hercegovinom vodilo shvatanju da je ve sada u tom pogledu nuno da se sklopi nova c z dravnopravna i privredna nagodba izmedu oba dijela Monarhije.55) z Ne mijenjajui u biti svoje gledite ugarska vlada je smatrala da c s je potreban samo takav zakonski nacrt da bi se ve utvrdeni princip u c pogledu zajednikih poslova primijenio na jedan konkretan sluaj, koji c c se nije mogao predvidjeti prilikom donoenja nagodbenjakih zakona. s c Stoga je smatrala suvinim formalno zakljuenje jedne konvencije. Ona s c je i dalje stajala na stanovitu da je nuno da vlade obje drave Monars z z hije dobiju zakonom od svojih parlamenata ovlatenje da mogu vriti s s
Sie (die osterreichische Regierung primjedba D. J.) sei nmlich der z a Ansicht, dass es eines Gesetzes eigentlich gar nicht bed rfe, sie habe u nur der ungarischen Auassung zu Liebe in eine diesfllige Vorlage eina gewilligt und es knne, nach ihrer Meinung, der Zweck der Vorlage nur o der sein, die Rechte der beiderseitigen Regierungen zu wahren und zu przisieren. Hief r erscheine der osterreichischen Regierung der Weg eines a u Ubereinkommens der richtigere zu sein. Ibidem. GMKPZ 234 od 23. IV 1879. I pored svih traganja u Haus-Hof und Staatsarhivu, Kriegsarchivu i Verwaltungsarchivu u Beu kao i Arhivu Bosne i Hercegovine u Sac rajevu nismo mogli pronai nacrte zakona koje su predlagale austrijska c i ugarska vlada, pa je njihov bitan sadraj mogue donekle rekonstruz c isati samo iz diskusija na sjednicama Zajednikog ministarskog vijea i c c ugarske vlade. Zapisnici sjednica austrijske vlade iz ovog razdoblja su propali. Istraivanjem u Budimpeti eventualno bi se mogli pronai poz s c menuti zakonski nacrti. 55) Nachdem der Entwurf vorgelesen wurde ...nde der Ministerrat denselben schon auch in formeller Hinsicht f r unannehmbar. Der Ministeru rat w rde es nmlich nicht f r zweckmssig halten, dass hinsichtlich der u a u a provisorischen Verwaltung der okkupierten Provinzen sowie in Betre der Regelung der Ingerenz der beiden Legislativen auf die Angelegenheiten zwischen den Regierungen der beiden Staaten der Monarchie eine formel le Convention abgeschlossen werde, wie es nach dem Osterr. Entwurfe geplant wird, da dies zu der Auassung f hren w rde, als ob in dieser Anu u gelegenheit schon dermalen die Notwendigkeit eines neuen staatsrechtlichen und wirtschaftlichen Ausgleiches zwischen der beiden Teile der Monarchie vorhanden wre, wo doch die Unrichtigkeit dieser Auassung a bei Gelegenheit der in dieser Angelegenheit abgehaltenen Conferenz am meisten von Seite der Mitgilder der osterr. Regierung betont wurde. HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle.C.Z. XVIII od 4. IV 1879; Stav ugarske vlade grof Tisza je ukratko rezimirao na sjednici Zajednikog ministarskog vijea 23. IV 1879. HHStA, PA XL c c Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle, GMKPZ 234.
54)

31

uticaj na uredenje bosanskohercegovake uprave, kako bi u sluaju ako c c eventualno prihodi okupiranih provincija ne bi pokrivali trokove redovs ne administracije, takve izdatke za upravu mogle odobriti delegacije uz odgovornost obje vlade vlastitim legislativama.56) Ovakvo madarsko stanovite je razumljivo, ako se uzme u obzir da je zakon o nagodbi s osiguravao puni paritet ugarskoj vladi u pogledu uticaja na vodenje zajednikih poslova, dok je u ksiranju zajednikih izdataka ugarska c c uestvovala tada sa 31,4%. Pretresajui austrijski nacrt na sjednici od c c 4. aprila 1879. godine ugarska vlada je konstatovala da je za nju osobito neprihvatljiva ova odredba predloene konvencije, koja je predvidjela da z se odmah utvrde za oba dijela Monarhije prava i zahtjevi za materijalnu naknadu koji proizilaze iz upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Ovaj prijedlog bio je za Ugarsku, kao privredno i nansijski slabijeg partnera, oito nepovoljan, jer bi pored ostalog vodilo izmjeni kvotnog odnosa na c njenu tetu. Ugarska vlada je inae odbacivala ovaj austrijski prijedlog s c sa obrazloenjem da njegovo prihvatanje ne bi znailo samo priznanje z c da je povodom Bosne i Hercegovine nuna jedna nova nagodba, nego bi z to imalo i neizbjenu posljedicu da vie ne bi moglo biti govora samo o z s izvrenju Berlinskog mandata ve bi se radilo o neem drugom. Austrijs c c ski prijedlog je, prema miljenju ugarske vlade, implicirao gledite da s s se treba ve pobrinuti za podjelu Bosne i Hercegovine kao i trokova za c s njeno zadobijanje.57) Da tako neto i s obzirom na unutranju situaciju s s nije moglo tada da ude u politike kalkulacije Tiszine vlade, stoji van c diskusije. Ugarska vlada je formirala svoje zakljuke tako to je insistirala da c s se prihvati njen nacrt u koji bi se moglo unijeti jo odredaba iz austrijs skog prijedloga da se subvencije Monarhije za javne gradevine i druge izdatke sline prirode u Bosni i Hercegovini mogu dati samo na osnoc vu saglasnosti obje legislative; dalje da se carine, gradnja eljeznica z i oni indirektni porezi koji se u obje drave Monarhije upravljaju po z c s zajedniki utvrdenim istovjetnim zakonima, na isti nain reguliu i u c Bosni i Hercegovini. Nasuprot ovome, ugarska vlada je tada smatrala da monetarna pitanja treba iz zakona posve izostaviti. Zanimljivo je da ugarska vlada nije dala nunim da se u oba parlamenta podnesu sasvim z identini zakonski nacrti, nego je samo isticala potrebu da oni sadre c z naelno jednake odredbe,58) to donekle podsjea na nain donoenja c s c c s nagodbenjakih zakona. Ugarskoj vladi bilo je inae posebno stalo da c c se problem to prije rijei, kako bi mogla odmah poslije uskrnjih ferija s s s
Ibidem HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z. XVIII od 4. IV 1879. 58) Ibidem
57) 56)

32

podnijeti parlamentu nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, jer je grof K.Tisza u tom smislu dao i obeanje svojoj partiji.59) c Na sjednicama Zajednikog ministarskog vijea 23. i 24. aprila 1879. c c godine nastavljena je diskusija o predloenim nacrtima, iji je rezultat z c bio da je kombinovanjem oba prijedloga izgradena prva verzija zakonskog nacrta koju su prihvatale obje vlade. Usvojeni tekst sadravao je z odredbe da se vlada svake polovine Monarhije ovlauje da u smislu sc postojeih zakona za zajednike poslove vri uz ustavnu odgovornost c c s uticaj na provizornu bosanskohercegovaku upravu ( 1) i da uestvuje c c na svim vijeanjima koja se odravaju u Zajednikom ministarstvu o c z c pravcu i principima pomenute uprave ( 2). Naglaeno je da upras vu treba voditi tako da trokove pokriva vlastitim prihodima, a ako s to ne bude odmah sasvim mogue, potrebne sume za pokrie redovc c ne administracije utvrdie se u smislu zakona, a zajednike poslove u c c sporazumu sa vladama oba dijela Monarhije. Ukoliko bi se za invesc ticije u trajne objekte, kao za javne gradevine i sline izdatke koji ne spadaju u okvir tekue uprave traila posebna sredstva od Monarhije, c z ona se mogu odobriti samo na osnovu saglasnih zakona donesenih u oba dijela Monarhije ( 3). Na isti nain trebalo je utvrditi i naela c c po kojima e se regulisati carinske institucije, indirektni porezi koji se c u oba dijela Monarhije upravljaju po jednakim zakonima, monetarna pitanja i gradnja eljeznica ( 4). Takode se predvidalo da je za svaku z izmjenu odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji potrebna saglasnost zakonodavnih tijela u Austriji i Ugarskoj ( 5).60) Ova posljednja odredba na kojoj je toliko insistirala ugarska vlada da bi se osigurala od eventualnih jednostranih rjeenja koja bi bila suprotna madarskim s interesima, okrenula se docnije i protiv istorijsko-pravnih revandikacija c Madara prema Bosni i Hercegovini. Inae, prihvatanje ovakvog nacrta, koji e poslije biti neto modiciran, znailo je potpuno odstupanje cac s c ra i austrijske vlade od svojih prvobitnih stanovita i punu armaciju s osnovnih gledita ugarske vlade. s Prva izmjena ovog nacrta usvojena je uskoro na sjednici Zajednic kog ministarskog vijea koja je odrana 1. maja 1879. godine pod predc z sjednitvom cara i uz prisustvo vlada obje polovine. Tada je denitivno s utvrden tekst nacrta uporednog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koje su austrijska i ugarska vlada docnije podijelile svojim parlamentima. Ova sjednica je takode obiljeila z kraj prve faze pregovora o pitanju ukljuenja Bosne i Hercegovine u c
59) Ibidem; HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 237 od 1. V 1879. 60) HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 235 od 24. IV 1879.

33

zajedniko carinsko podruje Monarhije, pa su tom prilikom formulisac c na i osnovna naela i data uputstva carinskoj i trgovinskoj konferenciji c za izradu odgovarajueg zakonskog nacrta.61) Karakteristino je da su c c ove mjere, koje su de facto bile usmjerene na anuliranje sultanova suvereniteta, koincidirale sa zakljuenjem konvencije sa Turskom od 21. c aprila 1879. godine, kojom su od strane Austro-Ugarske ponovo formalno priznata suverena prava sultana nad Bosnom i Hercegovinom. Inicijativa za izmjenu nacrta zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom dola je do samog cara. On je skrenuo panju na odredbu s z koja je predvidjela da se za gradnju eljeznica mora traiti saglasnost z z legislativa ak i onda ako bi se jedna pruga gradila i bez ikakvog nanc sijskog optereenja Monarhije ( 4). Time bi se, prema miljenju cara, c s priznala vea prava zakonodavnim tijelima u pogledu Bosne i Hercegoc vine nego to ih imaju u vlastitoj zemlji. Osim toga, car je izraavao s z bojazan da bi na taj nain i oko jedne eljeznike pruge, koja ne bi nita c z c s kotala Monarhiju, mogle nastati takve razlike u stanovitima izmedu s s dva parlamenta koje bi bilo teko izgladiti.62) s Svrha pomenute odredbe bila je, medutim, prema rijeima austrijc skog ministra trgovine Chlumeckog da onemogui da se u Bosni i Herc cegovini grade eljeznike pruge koje bi bile protivne interesima jedne z c ili druge dravne polovine.63) Grofu K.Tiszi bilo je i iz trenutnih poliz tikih razloga posebno stalo do jedne takve odredbe. On se nadao da c e lake suzbiti jo uvijek jaku opoziciju u donjem domu protiv, tek c s s nakon dugih pregovora, utanaene gradnje eljeznice Sisak - Novi, ako c z se ugarskom parlamentu prui sredstvo da moe sprijeiti dalju izgradz z c nju bosanske pruge od Banja Luke u pravcu Orijenta.64) Car je ovom suprotstavio svoje miljenje da bi interesi obje polovine Monarhije bis li dovoljno zatieni ako se samo vladama osigura uticaj na gradnju s c eljeznica u Bosni i Hercegovini. On je takode smatrao da upravo posz z tignuti sporazum izmedu vlada i date obaveze da se eljeznica od Banja Luke nee produiti prema Solunu i Carigradu prije izgradnje linije prec z ko Beograda dolinom Neretve, predstavlja dovoljnu garanciju da veza sa Orijentom preko Bosne nee biti uspostavljena prije prikljuenja prec c ko Srbije,65) na kome su u prvom redu insistirali Madari. Na kraju je usvojeno kompromisno rjeenje koje je predloio ugarski ministar nans z sija grof Szapary. Legislativama je uskraena ingerencija kod gradnje c onih pruga za koje se ne trai da ih Monarhija plati iz svojih sredstava. z
61) 62) 63) 64) 65)

Ibidem; GMKPZ 237 od 1. V 1879. Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem

34

U sluaju kada ne dolaze u obzir subvencije Monarhije, obezbjeduje se c samo uticaj obje vlade. U skladu sa ovim izvrena je i modikacija ( s 2,3,4) zakonskog nacrta i konano formulisan identian prijedlog za oba c c parlamenta.66) Medutim, treba napomenuti da su u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske uprave, izuzev pruge Bosanski Brod - Zenica koja je izgradena iz okupacionog kredita, sve zemaljske eljeznice gradene z iskljuivo na teret bosanskog erara. Jedino za realizaciju velikog proc grama izgradnje eljeznica u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat z bile su predvidene subvencije od strane Monarhije.67) Kako razmatranje ovog problema, kao i uopte pitanje primjene zakonskih odredaba s prelazi okvire zadatka ovog rada, moemo samo konstatovati da se ingez rencija zakonodavnih tijela oba dijela Monarhije u pogledu odobravanja sredstava za gradnju bosanskohercegovakih eljeznica nije ograniila c z c na sluajeve predvidene samo u zakonu iz 1880. godine. Ona je bila c praktino proirena i na davanje saglasnosti i za one nansijske operac s cije koje su iskljuivo teretile prihode Bosne i Hercegovine. c Na inicijativu predstavnika Ministarstva rata, Zajedniko minisc tarsko vijee konstatovalo je prilikom utvrdivanja zakonskog nacrta da c e se odredbe zakona odnositi samo na civilnu upravu, a ne i na poc krie okupacionih trokova. Tako je trebalo da delegacije i dalje budu c s kompetentne za izdatke za smjetaj trupa, za trokove transporta za s s potrebe vojske, kao i za rashode lokalnih vojnih vlasti. Takode se ovo imalo odnositi i na sve gradnje koje su iz vojnih razloga bile neophodno potrebne iskljuivo za odranje okupacije.68) c z Medutim, ovakva interpretacija nije bila dugog vijeka. Grof Tisza je ve koncem 1879. godine u ime ugarske vlade zahtijevao da se bosanc ska uprava ne samo sama izdrava iz vlastitih sredstava nego da, ako ne z odmah, a ono u slijedeim godinama uestvuje i u pokrivanju trokova c c s vojne okupacije.69) Prema rijeima grofa Taae-a, austrijska i ugarska c vlada imale su specijalnu zadau da paze da Bosni i Hercegovini ne c
66) Ibidem; HHStA, Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 Bosnien, Re sum der Beschl sse der in der Zeit von 21 bis 25 April 1.3. (1879 e u - napomena D. J.) stattgehabten gemeinsamen Minister-Conferenzen z rektiziert nach dem Ergebnisse des unter Allerhchsten Vorsitze am 1. o Mai 1.J. abgehaltenen Ministerrates; 13 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses -IX Session. 67) Vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovakog ec z ljeznikog programa iz godine 1913, Radovi, izd. Filozofskog fakulteta c u Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 119-137. 68) Kao napomene 60 i 61. 69) HHStA, PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 234 od 16. XI 1879.

35

zatrebaju subvencije Monarhije.70) I dok se za 1879. godinu predvidjelo da treba za potrebe bosanskohercegovake uprave iz okupacionog c kredita dati kao predujam iznos od oko 2 miliona forinti, raunajui c c tu i trokove za repatriranje izbjeglica,71) ve za 1880. godinu nije bis c la bosanskom budetu predvidena nikakva dotacija ili pak pozajmica z sa strane. U njega nisu bili uneseni samo rashodi za redovnu upravu (oni su u sumi od 5,740.000 .uestvovali samo sa 3,100.000. .) c nego i niz vanrednih izdataka od kojih su neki, kao za izgradnju baraka za smjetaj vojske (500.000 .)72) predstavljali sastavni dio vojnih s okupacionih trokova. I za ceste, ija je gradnja odmah po okupaciji s c nansirana iz okupacionog kredita, bilo je za 1880. godinu preliminarno c s predvideno iz zemaljskih sredstava 500.000 . Tako je i isto strateke ceste od Viegrada i Cajnia prema granici Novopazarskog sandaka, s c z po jednoj posebnoj odluci Zajednikog ministarskog vijea u proljee c c c 1880. godine, trebalo da se grade iz budeta Bosne i Hercegovine. Jediz c s c ni motiv za gradenje pomenutih cesta, iji su trokovi bili proraunati na 259.000 . bio je da se uspostavi sigurnija i laka veza sa trupama s na podruju Lima.73) Cilj ovih mjera bilo je smanjenje trokova okupac s cije koje je trebalo da snosi Monarhija, a na emu su osobito insistirale c delegacije.
HHStA, PA XL Interna K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 252 od 14. I 1880. Stoga su austrijska i ugarska vlada odbile da daju svoju saglasnost na bosanski budet za 1880. godinu u iznosu z od 7,255.645 Fl., koji je predloio vojvoda od W rtenberga kao poglavar z u zemlje, nego su obje vlade dale svoj pristanak na visinu budeta od z 5,740.000 . Kao napomena 69. 71) HHStA, PA XL Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ od 17. I 1879, GMKPZ 226 od 18.I 1879. Inae ministar rata Bylandt izjavio je poetkom 1880. da ve likvidirana c c c potraivanja vojne uprave od Bosne i Hercegovine iznose 526.000 . Iako z obraun uzajamnih dugovanja i potraivanja nije jo bio zavren, ipak je c z s s konstatovano da i vojna uprava duguje zemaljskoj iznose za drvo i ugalj, jer je od poetka okupacije vojska uzimala bez ikakve naknade iz boc sanskih uma ogrijev, gradevinsko drvo za barake i eljeznike pragove. s z c Bilo je malo izgleda da se ovo plati, ali je skrenuta panja da se ubuz due jasno odvoji imetak zemlje i vojnog erara. F r die Zukunft wird c u es jedoch notwendig sein, dass Seine Exzellenz der Reichskriegsminister ersucht werden, solchen regellosen Zustnden durch energische Einwira kung auf die ihm unterstehender Organe zu steuern, damit Soll und Haben Militr-Aerars wie der Regierung klar gestellt und die Ressursen des a nanziell so gering dotierten Landes nicht geschmlert werden. HHStA, a PA Interna XL K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 257 od 3. III 1880. 72) HHStA, PA XL Interna K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 252 od 14. I 1880. 73) Ibidem, GMK PZ 264 od 23. IV 1880.
70)

36

Ovo su bili prvi koraci u jednoj praksi, uinjeni pred ili neposredno c poslije usvajanja u parlamentima zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koji ve sami za sebe govore kako o politici Monarhije prema c okupiranim pokrajinama tako i o njenim nansijskim mogunostima c kao velesile. U kontekstu ostalih okolnosti oni bacaju posebno svjetlo na pitanje zato je nova uprava u Bosni i Hercegovini odmah zavela s onako rigoroznu skalnu politiku74) i u pogledu svih svojih potreba iskljuivo se ubudue orijentisala na sredstva Bosne i Hercegovine. Stoga c c nije nikada u toku austrougarske vladavine dolo do primjene zakons ske odredbe da delegacije iz zajednikih sredstava Monarhije pokrivaju c decit u bosanskohercegovakom zemaljskom budetu. c z * * * c Mada je medu vladama Monarhije ve bila denitivno postignuta saglasnost koja naela treba ozakoniti za upravljanje Bosnom i Herc cegovinom u praksi su se, medutim, i prije donoenja zakona pojavili s ozbiljni problemi koji su potakli cara da sazove krajem 1879. godine sjednicu Zajednikog ministarstva s ciljem da se utvrdi kako treba ubuc due Zajednika vlada da tretira pitanje Bosne i Hercegovine da bi se c c sprijeila suvina mijeanja drugih faktora. Povod ovome bila je ve c s s c izraena tendencija, osobito kod ugarske vlade, da obje vlade direktno z uestvuju u rjeavanju pojedinih konkretnih pitanja iz domena uprac s ve, kao npr. kod imenovanja biskupa u Bosni, utvrdivanja zemaljskog budeta i dr. Konstatovano je da za takvu praksu nema osnova u predz loenom zakonu, ije su norme smatrane de facto vaeim za vlade i priz c z c je njegovog usvajanja i sankcionisanja. Car je tom prilikom precizirao svoje stanovite u pogledu primjene osnovnih naela za vodenje bosans c skohercegovake uprave. On je smatrao da je nuno drati se principa i c z z da se izdaci pokrivaju prihodima, ali unutar tog okvira Zajednika vlac da morala je zadrati slobodu kretanja. Car je vjerovao da nita ne bi z s otealo konsolidaciju vladinog autoriteta kao ovisnost o vladama obje z polovine Monarhije. Stoga, mada je smatrao da im se mora priznati u pogledu Bosne onaj uticaj koji im pripada u svim zajednikim posloc vima, stajao je na stanovitu da iz toga ne bi smjelo proizai njihovo s c stalno uee u pojedinanim aktima Zajednike vlade.75) Po carevom c sc c c
74) O nansijskom sistemu i politici poslije okupacije vidi: H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak 1882 godine, str. 48-56. z c c 75) Seine Majestt halten es f r geboten an dem Grundsatze festzua u halten dass die Auslagen durch die Einahmen gedeckt werden m ssen, u daf r innerhalb dieses Rahmens die gemeinsame Regierung die Freiheu it der Bewegung behalten m sse. Es unterliege keinem Anstande diu es auch nach Aussen hin und insbesondere dem Lande gegen ber duru ch faits accomplis zu manifestieren, weil nichts die Konsolidierung der

37

miljenju i u iskljuivo internim poslovima Bosne i Hercegovine bio bi s c dopustiv uticaj ovih vlada, pa ak i delegacija ili legislativa onda kad se c c od njih zahtijevaju subvencije ili kad se u zato predvidenim sluajevima mora apelovati na legislative. Prema carevoj interpretaciji, predstavnika tijela, medutim, nisu mogla imati nikakvo drugo zakonodavno ili c budetsko pravo nad Bosnom i Hercegovinom. Njima je samo prije voz tiranja kredita trebalo dati sva potrebna objanjenja ali je ispunjenje s elja, koje bi predstavniki organi mogli tom prilikom izraziti u pogledu z c bosanske uprave, moglo biti samo stvar Zajednike vlade.76) c z c Medutim, tenje koje su bile suprotne intencijama cara i Zajednikog ministarstva manifestovale su se ve prilikom pretresanja zakonskog c nacrta u parlamentima. Tada je najprije u donjem domu ugarskog parlamenta izmijenjen vladin nacrt tako to je sada u tekst (1) jo unesena s s i izriita odredba da provizornu upravu Bosne i Hercegovine treba da c vodi Zajedniko ministarstvo. Istovremeno je preformulisan i 2 u tom c smislu da je utvrdivanje principa i pravca pomenute uprave i izgradnje eljeznica trebalo da se vri uz sporazum sa vladama oba dijela Monarz s hije, za razliku od predloenog nacrta, koji je predvidao samo uee z c sc obje vlade na vijeanjima u Zajednikom ministarstvu o navedenim pic c tanjima.77) Ovu izmjenu, kojom je jo jae izraeno pravo ugarske i s c z austrijske vlade da vre uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, s usvojio je i austrijski parlament, a ona je zatim bila sankcionisana i od strane vladara. U praksi su i parlamenti svoju kompetenciju u odnosu na Bosnu i Hercegovinu proirili i na takve poslove iz kojih je s samo potencijalno moglo proizii nansijsko optereenje za Monarhiju c c (odobravanje podizanja zajmova na teret BiH za gradnju eljeznica i z druge investicije), iako u pogledu njih po odredbama zakona o upravi i ukljuenju obje pokrajine u zajedniko carinsko podruje Monarhije c c c nije bila predvidena ingerencija legislativa.78)
Regierungsautoritt so sehr erschweren w rde, als eine Abhngigkeit von a u a den beiden Landesministerien ... Wenn auch den beiden Landesministerien bez glich Bosniens jene Einussnahme zugestanden werden muss, u welche ihnen auf alle gemeinsame Angelegenheiten zukommt, so d rfe u sich daraus jedoch keine fortgesetzte Teilnahme an den einzelnen Regierungsakten herausbilden. HHStA, PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 244 od 26. XI 1879. 76) Ibidem 77) Bericht des Ausschusses uber die Regierungsvorlage, betreend Bos niens und der Herzegovina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session Beilagenband 2. Izvjestilac i autor izvjetaja bio je E.v. Plener, istaknuti predstavnik s njemake liberalne stranke. c 78) Uporedi: Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Herze gowina 1906, Wien 1906, str. 23-25; F. S c h m i d, op. cit. str. 22-25.

38

Ovakva praksa bila je u prvom redu rezultat nastojanja Madara da dalje armiu svoja gledita koja su bila najpotpunije izraena u jeds s z nom zakljuku ugarske vlade iz 1891. godine. Prema stanovitu ugarske c s vlade, Zajedniko ministarstvo, odnosno zajedniki ministar nansija c c koji je vodio upravu BiH, nije u pitanjima upravljanja Bosnom donosio naredbe na osnovu svog vlastitog djelokruga, nego kao izabrani mandator legislativa, odnosno vlada obje drave Monarhije. Stoga je ugarska z vlada smatrala da od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada obje drave ovisi koliko e oni sebi pridrati neposrednog uticaja na upravu z c z okupiranih provincija koju su oni sporazumno povjerili jednom treem c organu.79) Ovo je bila polazna osnova za madarsku interpretaciju zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja je bila u skladu sa optim s stavom Madara prema zajednikim poslovima i organima. Ona jo jasc s nije pokazuje dublje motive zato je ugarska vlada svojevremeno traila s z da parlamenti ozakone naela za upravljanje BiH. Intencije Madara bic le su u prvom redu usmjerene protiv izgradnje jedne nove direktne optedravne uprave u sklopu Zajednikog ministarstva nansija, koja s z c je mogla da ojaa zajednike dravne organe i time potencijalno ugrozi c c z z c z dualizam i madarske tenje ka sve veoj dravnoj samostalnosti Ugarske. Ugarska vlada je uspjela da bude formalno ozakonjeno uee vie c sc s faktora sa raznim kompetencijama u vrhovnom vodenju bosanske politike, pa je i politika Zajednikog ministarstva nansija trebala da bude c rezultat razliitih, vrlo esto divergentnih interesa. Ali, s obzirom na c c komplikovani i nedovreni ustavni okvir unutar kojeg je Zajedniko mis c nistarstvo nansija imalo da obavlja svoju funkciju vrhovnog organa bosanskohercegovake uprave, njegova stvarna djelatnost i njeni rezulc tati ovisili su ne toliko od ozakonjenih naela, koliko od razvoja realnog c s odnosa snaga i umjenosti da sa drugim faktorima nade to bolji modus s vivendi.80)
79) ... denn das gemeinsame Ministerium, respektive der gemeinsame Finanzminister, indem er die Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina leitet und in den daraufbez glichen Angelegenheiten Verf gungen u u trit, -verf gt nicht auf Grund seines eigenen Wirkungskreises, sondern u als der zur Leitung dieser Angelegenheiten erwhlte Mandator der Geseta zgebungen, bzw. der Regierungen der beiden Entschliessung der Gestezgebungen bzw. Regierungen der beiden Staaten der Monarchie abhngt, a welches Mass unmittelbaren Einusses und Einspruches sie f r sich voru zubehalten w nschen und f r notwendig nden, indem sie im gemeinsau u men Einvernehmen mit der Verwaltung der okkupierten Provinzen ein drittes Organ betrauen. HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle C.Z.L. od 18. XII 1891. 80) Vidi: F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednikog c ministarstva nansija, str. 16 i dalje.

39

Samim odredbama zakona o upravljanju BiH openito je odreden c zs odnos uprave okupiranih zemalja prema Monarhiji. Medutim, teite zakona lealo je prije svega na nansijskom pravu i onom dijelu matez rijalnog zakonodavnog prava koje se odnosilo na najznaajnija privredc na pitanja. Podjela budetskog prava izmedu delegacija i legislativa z u pogledu odobravanja subvencija BiH ( 3) bila je u duhu ozakonjec nih optih naela o vodenju bosanskohercegovake uprave ( 1 i 2). s c Kako je Zajednika vlada imala da vodi bosansku upravu kao jedan c novi zajedniki posao, to je iz njenog opteg odnosa prema delegacic s jama proizilazilo i pravo delegacija da votiraju eventualne subvencije za pokrie redovnih izdataka te uprave. Stoga im je, radi poznavanja c situacije, dostavljen na znanje izvjetaj o upravi i zemaljski budet. s z Ali delegacije, usljed opadanja njihovog znaaja nisu mogle stei pravo c c da odobravaju bosanskohercegovaki budet, niti su rezolucije koje su c z one usvajale u pitanjima iz djelokruga iz bosanskohercegovake uprave c obavezivale zajedniku vladu.81) c S druge strane, u skladu sa naelom da vlade oba dijela Monarc hije vre uticaj na vodenje bosanske uprave i da saodluuju o pres c duzimanju veih investicija, kao to je gradnja eljeznica, eventualne c s z subvencije Monarhije za takve investicije mogli su po zakonu odobriti samo parlamenti kojima su obje vlade bile odgovorne. Krupniji izdaci Monarhije, koje bi iziskivale takve subvencije, tangirale su nansijske interese obje polovine koje bi inae za njih morale pribaviti sredstva. c Ovim budetskim pravom legislativa nije stvoren samo jedan izuzetak z od budetskog prava delegacija nego i jedna druga pravna norma, koja z
81) T. D a n t s c h e r v. K o l l e s b e r g, koji je medu austrijskim pravnicima bio najekstremniji predstavnik gledita da su dravnopravni s z odnosi izmedu Austrije i Ugarske bili jo ui od realne unije, nije smas z trao delegacije odborima parlamenta nego zakonodavnim tijelima za zajednike poslove za cijelu Monarhiju. U skladu sa svojim, inae nepric c hvatljivim stanovitem da je Austro-Ugarska savezna drava, on je oss z poravao organima pojedinih drava kompetenciju i pravo odluivanja u z c zajednikim poslovima, pa prema tome i u pitanjima Bosne i Hercegoc vine. Prema njegovom miljenju u zakonodavnom regulisanju bosanskih s poslova, ukoliko ono uopte treba da uslijedi na ustavan nain, bile bi s c kompetentne samo delegacije, Zajedniko ministarstvo i car. Stoga je c on drao da su za zajednike dravne organe bili neobavezni i nevaei z c z z c kako zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880, tako i zakoni koji se tiu gradnje bosanskih eljeznica doneseni u oba dijela Monarhije. c z Svoja gledita D a n t s c h e r je izloio u radovima: Der monarchistis z sche Bundesstaat Oesterreich-Ungarn und der Berliner Vertrag nebst der bosnischen Vorlage. Wien 1880. i Oesterreich und die bosnischen bahnen. Eine staatsrechtliche Errterung. Wien 1901. Dantscherova o shvatanja koja su bila protivna dravnopravnoj praksi odmah je podvrz gao kritici G. J e l l i n e k, zastupnik koncepcije o Monarhiji kao isto c realnoj uniji izmedu Austrije i Ugarske u djelu: Die Lehre von den Staatenverbindungen. Wien 1882, str. 226-251.

40

je slijedila iz poloaja obje vlade prema bosanskoj upravi, kako je on z u zakonu bio koncipiran.82) E. v. Plener je ukazao na analognu diobu budetskog prava po nagodbenjakom zakonu o zajednikim posloviz c c ma. Tako su delegacije odobravale budetske izdatke za vojsku i spoljz ne poslove, dok je za sluaj ako je trebalo ukljuiti trajnije nansijske c c operacije za zajednike svrhe u obliku eventualnog zajednikog zajma c c o tome je odluka imala pripasti parlamentima, kao to im je pripas dalo i materijalno zakonodavstvo u pogledu carina koje su proglaene s zajednikim prihodima.83) c Medutim, davanjem pomenutih kompetencija legislativama u odnosu na BiH postavljao se odmah problem kakav e se krajnji klju pric c mjenjivati za eventualno uee oba dijela Monarhije u subvencijama za c sc investicije. Ukazivano je i na tekoe da se praktino povue precizna s c c c granica izmedu izdataka za tekuu upravu i investicije. S obzirom na to c da se smatralo da e Austrija i Ugarska za pojedine investicione poduc hvate imati vei ili manji interes, u austrijskom parlamentu je prilikom c usvajanja zakona izraena pretpostavka da e se uvijek od sluaja do z c c sluaja odrediti poseban kvotni klju. Takode je bilo zauzeto stanoc c vite da treba gledati na sume koje bi bile odobrene Bosni od strane s bilo delegacija bilo parlamenata kao na predujmove i o njima voditi posebnu evidenciju, da bi se time osigurala vrsta osnova za budue c c medunarodnopravno i dravnopravno rjeenje poloaja okupiranih zez s z malja.84) Ovo gledite je odgovaralo interesima austrijske polovine i s bilo je u sutini slino ranijem stanovitu austrijske vlade izraenom u s c s z toku pregovora o nacrtu zakona, a koje su svojedobno odbili Madari uz motivaciju da tendira aneksiji i podjeli Bosne i Hercegovine. Legislative su proirile na BiH i ono paralelno privredno zakonos davstvo koje je po analogiji carinskog i trgovinskog saveza slijedilo iz pripadnosti jedinstvenom carinskom i trgovinskom podruju Monarhic je. Ovo zakonodavno pravo parlamenti su faktiki ve vrili usvajac c s njem zakona o ukljuenju BiH u zajedniko carinsko podruje krajem c c c 1879. godine, koje je prethodilo votiranju zakona o bosanskohercegovakoj upravi. U zakonu o carinskom ujedinjenju ovo pravo je bilo c ire formulisano nego u zakonu o upravi, koji je sadravao samo opa s z c naela ( 4). Zakon o ukljuenju BiH u zajedniko carinsko podruje c c c c javljao se, s jedne strane, kao jedna vrsta carinskog i trgovinskog saveza izmedu oba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane,
Kao napomena 77. Ibidem 84) Ibidem; Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten des osterreichischen Reichsrates. IX Session, II Band, 42 Sitzung der 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1159, 1160.
83) 82)

41

podvrgavao BiH najveem dijelu postojeeg i budueg privrednog i c c c nansijskog zakonodavstva obje drave Monarhije i davao austrijskoj z i ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencije kod rjeavanja s c odredenih konkretnih pitanja na ovom podruju.85) Zakon o upravljanju BiH nosio je openito izvjesna obiljeja spoc z s razuma izmedu austrijske i ugarske polovine o proirenju kruga zajednikih poslova i istovremeno za neka pitanja utvrdivao jednaka naec c la tretmana u oba dijela Monarhije. Stoga je i njegovo stupanje na snagu po analogiji zakona o kvotnim prinosima za zajednike poslove, c dravnom dugu i carinsko-trgovinskom savezu bilo povezano sa pretz postavkom da njegove odredbe budu ozakonjenje kako u Austriji tako i u Ugarskoj ( 6).86) Ukljuenje upravljanja BiH u komplikovani mehanizam dualistikog c c sistema na nain kako su to proponirale odredbe zakona, znailo je c c c c utvrdivanje odredenih ustavnih ogranienja i odgovornost inioca koji c su uestvovali u vodenju bosanskohercegovake uprave samo u odnosu c na Monarhiju. Medutim, u odnosu na samu Bosnu i Hercegovinu uprava je zadrala apsolutistiki karakter. Okupirane pokrajine nisu imale z c svoje predstavnitvo, niti je njihovo stanovnitvo bilo zastupljeno u s s predstavnikim organima Austro-Ugarske. Caru, kao nosiocu faktikog c c suvereniteta nad BiH, pripadalo je do donoenja Zemaljskog ustava s 1910. godine iskljuivo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovic ma, osim kad je to u posebnim sluajevima, zbog nansijskih i privredc nih interesa obje drave Monarhije dolazilo do ingerencije austrijskog i z ugarskog parlamenta. Ovakav dravnopravni poloaj okupiranih zemaz z lja dao je povoda E. v. Pleneru da, obrazlaui u ime parlamentarnog z c odbora predloeni zakon, u poslanikoj kui Carevinskog vijea oznai z c c c c status BiH kao najblii poloaj jedne krunske kolonije.87) z z Inae, u pogledu ocjene karaktera statusa okupiranih pokrajina posc tojale su medu austrijskim pravnicima znatne razlike. Veliki dio gledao je na Bosnu i Hercegovinu kao na Reichsland ili Reichsprovinzen ali su neki, kao npr. F.Tezner, drali da se njen pravni odnos prema z Monarhiji moe prije uporediti sa poloajem kolonije.88) z z
Kao napomena 77; F. S c h m i d, op. cit. str. 21; O neposrednim posljedicama ukljuenja Bosne i Hercegovine u zajednike carinsko poc c druje Monarhije vidi P. S u g a r, op. cit. str. 45-48. c 86) Kao napomena 77. 87) Ibidem; Stenographische Protokolle uber die Sitzungen das Hauses der Abgeordneten das osterreichischen Reichsrates, IX Session, II Band, 42 Sitzung der 9 Sesion am 3 Februar 1880. str. 1178. 88) F. T e z n e r, Der Kaiser, Wien 1909, str. 268. Uporedi N. W u r m b r a n d, op. cit. str. 71-76.
85)

42

Daleko vanije od formalno-pravnih obiljeja statusa BiH bio je njen z z stvarni ekonomski i politiki tretman. U tom pogledu karakteristina je c c izjava zajednikog ministra nansija Bilinskog na sjednici Zajednikog c c ministarskog vijea poetkom 1912. godine. Po njegovim rijeima, zemc c c lja je bez sumnje u izvjesnoj mjeri bila tretirana kao kolonija.89) Na sjednici Zajednikog ministarskog vijea 1. maja 1879. godic c ne, kada je postignuta denitivna saglasnost izmedu vlada Monarhije o tekstu zakonskog nacrta, postignut je i sporazum u pogledu vremena njegovog podnoenja parlamentima. Imajui u vidu neprilike u kojima s c bi se nala austrijska vlada u sluaju ako bi se zakonski nacrt podnio s c samo ugarskom saboru, grof Tisza je dao obeanje da e privremec c no sistirati podnoenje nacrta u Ugarskoj. S druge strane, austrijska s vlada se obavezala da e odmah po sazivu parlamenta na jesen podc nijeti zakonski nacrt. Do tada, trebalo je nacrt drati u tajnosti da z bi se sprijeila prijevremena diskusija. Tisza je radi umirenja javnosti c u Ugarskoj mogao samo izjaviti, da je ovlaten za podnoenje zakona s s ali da to u sadanjem momentu nije oportuno s obzirom na drugu pos lovinu drave i da se uprkos odlaganja ne namjeravaju u nansijskim z pitanjima praviti prejudicirajua rjeenja.90) Ugarska vlada je pristala c s na ovo odlaganje jer je neposredno predstojalo rasputanje Carevinskog s vijea91) i raspisivanje novih izbora u Cislajtaniji. c Novi odnos snaga koji je proiziao iz izbora u Austriji u ljeto 1879. s godine i omoguio obrazovanje Taae-ovog, preteno konzervativnog c z koalicionog kabineta, znaio je krupan zaokret u unutranjoj politici ali c s ne i takvu principijelnu politiku promjenu koja bi uzdrmala dualistiki c c sistem. Taae je u poetku imao u parlamentu neznatnu veinu koju su, c c u prvom redu, sainjavali predstavnici njemakog konzervativnog plemc c stva i slovenskih nacionalnih grupa. Tako su Riegerovi konzervativni Cesi napustili 16-togodinju politiku apstinencije i uz cijenu ustupaka s na podruju upotrebe ekog jezika uli u vladinu koaliciju i priznali c c s s dualizam.92) Medutim, za votiranje zakona o upravljanju Bosnom vlada je u Carevinskom vijeu morala obezbijediti dvotreinsku veinu, c c c budui da je zakon imao karakter ustavnog akta kojim se proiruje c s
89) Das Land m sse gehoben werden, denn abgesehen von der vielfach u erspriesslichen Ttigkeit der Militrverwaltung sei das Land ohne Zweifel a a ein wenig wie eine Kolonie behandelt worden. HHStA, PA XL Interna K. 310 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 492 od 14. IV 1912. 90) Kao napomena 61. 91) Carevinsko vijee bilo je rasputeno 22. maja 1789. K.u.M. U h l i r z, c s op. cit. str. 949. 92) R. C h a r m a t z, op. cit. str. 37-42; K.u.M. U h l i r z, op. cit. str. 1005, 1006; P. H a n a k, op. cit. str. 363. H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs, II Bd. Graz-Wien-Kln 1962, str. 414-417. o

43

krug zajednikih poslova. U tom pogledu, ona je bila upuena i na njec c maku liberalnu ljevicu, kao to je to bio prethodno sluaj izglasavanja c s c regrutnog kontingenta za narednih 10 godina. U ugarskom parlamentu nije se traila dvotreinska veina za usvaz c c janje zakona o upravljanju Bosnom pa bi i to mogao biti jedan od razloga zato je zakonski nacrt najprije 8. oktobra 1879. godine pods neen ugarskom saboru93) koji ga je, uz ve pomenute izmjene, prvi i s c usvojio. U donjem domu ugarskog parlamenta zakon je izglasan 28. novembra 1879. godine, a 8. februara 1880. godine primio ga je i gornji dom. Prethodno usvajanje zakona u Ugarskoj trebalo je vjerovatno da izvri uticaj na austrijski parlament. Medutim, u ugarskom parlas mentu zakon je usvojen samo uz neznatnu veinu od svega 19 glasova c (188 prema 169 glasova). Protiv su glasali ne samo poslanici radikalne stranke, nego i neki vladini ljudi (Falk, Horvath, Pechy), kao i drugi pojedinci (Marcus, Kantz) koji nisu pripadali radikalima, dok se veina c Hrvata uzdrala od glasanja.94) Tako su se potvrdila strahovanja grofa z Tisze, izraena svojevremeno u vezi sa pitanjem odlaganja podnoenja z s zakona, da e opozicija, koja je u proljee 1879. godine bila prilino c c c razvijena, do jeseni prikupiti snage i ponovo nastupiti.95) U austrijskom parlamentu situacija je bila u tom pogledu sasvim drugaija. Suprotno ranijim oekivanjima kneza Auersperga i grofa c c Taae-a nijedna od stranaka nije bila protiv predloenog zakona, iako u z odnosu na njegov sadraj nisu izostale ozbiljne zamjerke. Samo je posz lanik liberalne stranke, Skene, ustrajavajui u svojoj opoziciji, pruio c z u ime nevelikog broja istomiljenika estok otpor ne samo predloenom s z z zakonu, nego i cjelokupnoj politici okupacije.96) Ovakav stav bio je samo ostatak prologodinjeg raspoloenja koje jo u javnosti nije bilo s s z s posve iezlo. Liberalna opozicija protiv Berlinskog ugovora napadala je sc estoko u 1878. godini i poetkom 1879. godine osobito Andrssy-jevo z c a autoritativno vodenje spoljne politike koja je, tangirajui budetsko c z pravo predstavnikih organa Monarhije, nametala nova nansijska opc tereenja. Veina liberala je u okupaciji vidjela opasnost od poveanja c c c
Nacrt zakona je podnesen 15. X 1879. i Carevinskom vijeu, ali ga je c ono kasnije razmatralo. T. D a n t s c h e r, V. K o l l e s b e r g, Der monarchistische Bundesstaat Oesterreich-Ungarn und der Berliner Vertrag nebst der bosnischen Vorlage. Wien 1880, str. 280,281. 94) Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abge ordneten des osterreichischen Reichsrates. IX Session. II Band, 42 Sitzung der 9 Session am 3. Februar 1880, str. 1165. 95) Kao napomena 61. 96) Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abge ordneten des osterreichischen reichsrates. IX Session. II band, 42 Sitzung der 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1153-1184.
93)

44

uticaja vojnih krugova i porasta slovenskog elementa neprijateljski raspoloenog prema centralizmu. Medutim, i tada jedan manji dio njez makih liberala, a osobito E. v. Plener podravao je vladu i svojim glac z sovima pomogao usvajanje Berlinskog ugovora prihvatajui okupaciju c kao gotovu realnost. Oni nisu htjeli uskratiti podrku jednoj aktivnoj s spoljnoj politici usmjerenoj na vraanje poljuljanog ugleda Monarhije c u Evropi, koja je u stvari bila spoljna politika samoga cara.97) Situacija se sada, za neto vie od godinu dana, utoliko izmijenila s s to je veina i onih liberalnih poslanika koji su bili protiv Berlinskog s c ugovora glasala 3. februara 1880. godine u poslanikoj kui Carevinskog c c vijea za predloeni nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovic z nom. Ne odriui se principijelnih rezervi u pogledu cjelishodnosti same c c okupacije, oni su nju sada priznavali kao svren in i zauzeli stanovite s c s da njihov zadatak nije da poveaju postojee tekoe nego da pomogc c s c nu da se one, koliko god je to mogue, otklone, kako bi Monarhija, sa c to vie izgleda na uspjeh, mogla ispuniti preuzetu misiju. Oni su u s s predloenom zakonu vidjeli prvi korak iz haosa provizorija koji vodi ka z c izvjesnom sredivanju odnosa.98) Ovakav stav njemake liberalne ljevice osigurao je dvotreinsku veinu za usvajanje zakona. c c Karakteristino je, medutim, da su iz redova parlamentarne desnice c od strane ekih predstavnika Braunera i Riegera istaknuti zahtjevi za c s uee stanovnitva okupiranih pokrajina u upravljanju zemljom i za c sc s rjeenje agrarnog pitanja. U svojoj kritici predloenog zakona Rieger s z je posebno zamjerao to zakon ne sadri ideju slobode, samoopredjeljes z nja i samouprave za stanovnitvo BiH, istiui da je svaki narod zreo s c c za slobodu. Mada je Rieger, zajedno sa drugim ekim poslanicima, c s izraavao naelno neslaganje sa sadrajem zakona, oni su, nakon to im z c z s je ve u parlamentarnom odboru postalo jasno da ga ne mogu izmijeniti, c bili odluili da glasaju za istiui da ne bi htjeli da im se prebaci da c c c su omeli usvajanje zakona. Rieger je takvo stanovite objanjavao kao s s rtvu u interesu drave,99) ali je bilo oito da Staroesi nisu bili spremni z z c c da zbog naina upravljanja BiH izazovu rascjep u vladinoj koaliciji i c dovedu u pitanje ustupke koje im je obeao grof Taae. c I austrijski Nijemac Kronawetter, pripadnik demokratskog krila liberalne stranke, bio je jedan od rijetkih protivnika predloenog zakona z i u tom pogledu istomiljenik poslanika Skene. On je istupio sa zahtjes vom za uvodenje autonomne uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome
H. H a n t s c h, op. cit. str. 412. Kao napomena 96. 99) Ibidem; u bekom parlamentu bilo je 54 Ceha koji su pripadali vlac dinoj koaliciji. H. H a n t s c h, op. cit. str. 414.
98) 97)

45

je ukazao na planove koje je u tom pogledu razmatrala evropska diplomacija u doba istone krize a koji su svojevremeno bili prihvaeni i od c c austrijske vlade.100) c Medutim, drugi istaknuti predstavnici njemake liberalne stranke (Plener, Suess, Dumba) isticali su potrebu da se u Bosni vlada apsolutistiki, a neki od njih nabacivali su ideju da bi vojna uprava bila c najbolja. Pri tome su ukazivali na neuspjehe kod primjene evropskih parlamentarnih institucija u zaostalim balkanskim zemljama i podvlaili nunost jednog perioda apsolutne vlasti u njihovom razvoju. To c z su u pogledu Bosne smatrali utoliko potrebnijim s obzirom na vjerske i socijalne suprotnosti i okolnosti da je zemlja upravo bila izala iz s jednog gradanskog rata. Oni su inae vidjeli veliku opasnost u tome c ako bi se, opte, apstraktne postavke o pravu na samoopredjeljenje i s samoupravu, nastale u sredinama na viem stepenu istorijskog razvits ka, primijenile na znatno nerazvijenije odnose.101) Tako su njemaki c liberali, ustavna stranka u Austriji, postali, osim rijetkih izuzetaka, ustvari zagovornici apsolutizma u Bosni i Hercegovini. Oni su dodue s smatrali da se samoupravna tijela mogu angaovati pri niim organiz z ma, pa su u prvim koracima zemaljske administracije uinjenim u tom c pravcu gledali klicu kasnijeg razvoja samouprave, koju su oni dovodili u ovisnost od uzdizanja kulturnog nivoa stanovnitva.102) Ovakvo, u s sutini antidemokratsko stanovite moglo je ii u prilog samo konzers s c vativnoj politici bosanskohercegovake uprave kojoj su, mada naelno c c u opoziciji, njemaki liberali pruali podrku. c z s Ipak, vodei rauna o gleditu ekih predstavnika, u poslanikoj c c s c s c kui je, zajedno sa zakonskim nacrtom, usvojena, dvotreinskom veic c c nom, i rezolucija kojom se pozivala austrijska vlada da upotrijebi svoj uticaj da se uprava u Bosni to prije organizuje uz angaovanje domaih s z c ljudi tako da bude to blia narodu. Takode je rezolucijom pozvana s z austrijska vlada da se zauzme za rjeenje agrarnog pitanja, ali pod s c c uslovom da pri tom ne dode do optereenja zajednikih ili austrijskih nansija.103) Medutim, rezolucija nije obavezivala vladu i stoga njeno usvajanje nije imalo nikakvog praktinog znaaja. c c Gornji dom Carevinskog vijea saglasio se sa zakonskim nacrtom 16. c februara 1880. godine. Austrijski zakonski nacrt vladar je sankcionisao 22, a ugarski 28. februara 1880. godine, pa je zakon, po proglaenju u s
100) 101) 102) 103)

Kao napomena 96, vidi osobito diskusiju Dumbe. Ibidem Ibidem Ibidem

46

Austriji i Ugarskoj, istovremeno stupio na snagu u oba dijela Monarhije.104) To je bio epilog politike borbe koja je poslije okupacije vodena c oko ozakonjenja principa bosanskohercegovake uprave. c Mada je od poetka vladalo uvjerenje da se radi o jednom provizorc nom rjeenju nastalom takorei iz nude, zakon je ostao na snazi sve s c z do propasti Monarhije. Iako su u pojedinim periodima odredbe zakona razliito interpretirane i primjenjivane, naela koja su one sadravale u c c z pogledu odnosa Monarhije prema BiH ostala su neizmijenjena i pored pokuaja sa raznih strana da se ona modikuju. U tom pogledu aneks c sija i uvodenje zemaljskog ustava nisu znaili nikakvu bitnu promjenu. Impotencija dualistikog sistema dola je u punoj mjeri do izraaja u c s z neuspjehu da Monarhija u svom okviru rijei problem dravnopravnog s z poloaja Bosne i Hercegovine. To je bio neuspjeh politike koja je bila z protivna interesima i tenjama Junih Slovena i u suprotnosti sa duhom z z modernog doba.
(Radovi ANUBiH XXXII/11, 1967, str. 163-196)

104)

Zakon je objavljen u Austriji u RGB1 Nr 18 od 28. II 1880. i u Wiener Zeitung-u Nr 48 od 28. II 1880. U Ugarskoj je zakon proglaen s 28. II 1880. u oba parlamenta i kao zakonski lan VI: 1880 objavljen u c zborniku zakona a publikovan je i u Budapesti-Kzlny Nr 49 od 29. II o o 1880. (Kao napomena 93.) Zakon je takode objavljen i u: Sammlung der f r Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Verordnungen und u Normalweisungen, 1878-1880. I Band, Wien 1880, str. 8. Tekst zakona donosi i E. B e r n a t z i k, op. cit. str. 1027, 1028.

47

48

 O UKLJUCENJU BOSNE I HERCEGOVINE U ZAJEDNICKO AUSTROUGARSKO CARINSKO PODRUCJE

Austro-Ugarska je prije okupacije 1878. godine imala glavni udio u spoljno-trgovinskom prometu Bosne i Hercegovine. Najvei dio ovog c prometa bio je vezan za austrougarsko trite, a Trst i Be bili su centri zs c preko kojih je ilo sedam do osam desetina cjelokupnog bosanskohers cegovakog eksporta i importa.1) Ovakav pravac pretenog dijela boc z sanske izvozno-uvozne trgovine pred okupaciju bio je uslovljen sticajem geografskih okolnosti, specinostima privrednog razvitka, postojeim c c politikim odnosima i carinskim sistemom. Na gotovo dvije treine c c svoje granice Bosna i Hercegovina je bila opkoljena teritorijem koji je pripadao Habzburkoj monarhiji. Tamo su se nalazile najblie morske i s z rijene luke kao i eljeznike veze. Najvaniji trgovaki putevi u Bosni i c z c z c Hercegovini, koji su ili dolinama rijeka, bili su okrenuti u tom smjeru, s tj. prema Savi i Jadranskom moru. Stoga je najvei dio potreba Bosc ne i Hercegovine podmirivan u susjednoj Monarhiji ili tranzitom preko njenih jadranskih luka ili eljeznica.2) z
1) D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o odnosima Boz s c s sne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, Godinjak Drutva istoriara BiH XVIII, Sarajevo, 1970, s s c str. 52-53. Podaci o obimu ovog prometa za pojedine godine neosjetno variraju. Vidi tabelu koju je za razdoblje od 1857. do 1874. izradio I. T e p i , Trgovina Bosne i Hercegovine od 1856. do 1875, Beograd c 1978. (Rukopis magistarskog rada) str. 116, 117 i nap. 24 na str. 166. Prema jednom izvjetaju v. Thmmela datiranom 01.05.1878. bosans o skohercegovaki izvoz iznosio je 10 miliona a uvoz 8 miliona guldena, ili c izraeno u krunama 20, odnosno 16 miliona kruna. Prema tome, obim z cjelokupne razmjene bio je oko 36 miliona kruna. Ovo se priblino poz dudara sa drugim podacima koji vrijednost spoljnotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine prije okupacije procjenjuju na oko 34 miliona kruna (D. J u z b a i , op. cit. str. 52, 53). Podrobnije u pogledu koliine i z s c c vrijednosti pojedinih vrsta robe koja je iz Austro-Ugarske ili preko nje izvoena i uvoena u Bosnu i Hercegovinu u 1874. vidi V. B o g i e v i , z z c c Grada za prouavanje ekonomskih odnosa u Bosni i Hercegovini pred c ustanak 1875. (Prema podacima izvjetaja austrougarskog generalnog s konzula dr Svetozara Todorovia u Sarajevu iz 1875), Godinjak I/1949, c s str. 222-227. 2) D. P a v l i e v i , Odraz bosanskohercegovakog ustanka 1875c c c 1878. na gospodarske prilike u Hrvatskoj, Casopis za suvremenu povijest, br. I, Zagreb 1971, str. 91-92.

49

U osnovi carinskog reima u Bosni i Hercegovini bio je austro-turski z trgovaki ugovor od 22. maja 1862. (RGB1 Nr br. 42), odnosno njegovi c dodatani akti od istog datuma. Tim aktima nainjen je izuzetak u c pogledu trgovine sa Bosnom i Hercegovinom tako to je na robu uvezenu s iz Habzburke monarhije plaena uvozna carina od 6% od vrijednosti, s c a na izvezenu robu 1%, za razliku od opte turske carinske tarife koja s je bila utvrdjena u iznosu od 8% na uvezenu robu. Takodje je uz plaanje carine od 20% osiguran i uvoz austrougarske soli.3) U Bosnu c i Hercegovinu se, naime, osim turske i vlake soli, smjela uvoziti samo s so iz susjedne Monarhije. Medutim, iako je prije okupacije uvoz robe austrougarske provenijencije bio u pogledu carinskog tretmana povlaten, u Bosnu i Herces govinu su u prilinim koliinama uvoeni, takode, engleski, francuski c c z i italijanski fabrikati, kao i roba iz drugih dijelova Otomanskog carstva.4) Tako su iz Engleske uvoeni pamuna preda i pamune tkanine, z c c iz Njemake, Engleske i Svajcarske vunena roba, marame, kratka roc ba, krznena i svilena roba, iz Italije svila, oha i pirina, iz njemakih, c c c holandskih i francuskih fabrika dolazio je eer, bakar je uvoen iz Frans c z cuske i Njemake itd. Od sve robe koja je 1867. bila uvezena u Bosnu c i Hercegovinu preko savske i dalmatinske granice na robu porijeklom iz Habzburke monarhije otpadalo je 26,22%, dok je ostalih 73,78% bila s roba iz ostalih evropskih zemalja koju su austrijski trgovci nabavljali i isporuivali bosanskim trgovcima. Uee austrijske robe u bosanskom c c sc importu bilo je u stalnom porastu, pa je ve dvije godine kasnije, 1869, c ono iznosilo 33,82%.5)
3) Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreend die Herstellung eines gemeinsammen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina, 20. der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses; I. T e p i , op. cit. str. 151-152, 183-185. Prema austro-turskom trgoc vinskom ugovoru iz 1862. na svu robu uvezenu ili izvezenu iz Turske po odbitku 10% od vrijednosti robe plaala se carina u iznosu od 8%, c s tim to je bilo predvideno da se carina na robu izvezenu iz Turske iz s godine u godinu smanjuje za 1%. Ugovor je sklopljen na sedam godina, ali je bio prolongiran. Odredbe austro-turskog ugovora iz 1862. u pogledu carinske stope od 8% na uvezenu i izvezenu robu iz Turske i smanjenju izvozne carine za 1% godinje bile su analogne odredbama s novih trgovinskih ugovora koje su Velika Britanija i Francuska sklopile 1861. sa Portom. I. T e p i , Ibidem; Uporedi: J. R o s k i e w i cz, c Studien uber Bosnien und die Herzegovina, Leipzig und Wien 1868, str. 311 i V. B a j k i , Istorija srpske trgovinske politike, Austrougarska c trgovinska politika na Balkanu do 1880., Beograd 1902, str. 8 i 9. 4) F. H a u p t m a n n, Memorandum efa nancijskog odjeljenja bos sansko-hercegovake Zemaljske vlade Plenkera o nancijskoj problemac tici Bosne i Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije, Glasnik Arhiva i drutva arhivista BiH 8-9, 1968-1969, str. 550. s 5) I. T e p i , op. cit. str. 143-155. c

50

Austrija je bila glavni i najvaniji trgovaki partner i kad je rije z c c o bosanskohercegovakom eksportu. Proizvodi iz Bosne i Hercegovine c (cerealije, stoka i stoarski proizvodi, ljive, drvo, duhan i dr.) nalac s zili su prodaju na tritu u Monarhiji ili su, posredstvom austrijskih zs trgovaca, plasirani u drugim evropskim zemljama: Italiji, Njemakoj, c Engleskoj, Francuskoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva u balkanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vlaku i Albaniju bio je u opadanju s zbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog podruja bio je c bez posebnog znaaja, jer je ekonomska struktura pomenutih zemalja i c Bosne bila slina.6) Veu vanost imao je import orijentalne robe (svila c c z za izradu pozamanterije, gotova odijela, tepisi i ostala luksuzna roba) iz Carigrada i drugih dijelova Turske, kao i uvoz duhana.7) Sarajevo je bilo centar trgovine orijentalnom robom, koju su vodili Muslimani, Jevreji i Srbi. Inae, srpski i jevrejski trgovci bili su do 1878. godine c glavni reprezentanti bosanskohercegovake spoljne trgovine. Pretean c z dio ove trgovine, koja se odvijala sa Trstom i Beom bio je u rukama c srpskih trgovaca. Medutim, najvee prote od prometa robom iz austrijskih fabrika c i drugih zemalja, koja se uvozila u Bosnu i Hercegovinu, kao i od velikog dijela bosanskog izvoza imali su trgovci naveliko iz Trsta, Bea c i dr. Oni su se javljali i kao kreditori bosanskih trgovaca. Nemajui c dovoljno potrebnog kapitala bosanski trgovci su se sve vie zaduivali s z kod austrijskih rmi.8) Uvoz engleske manufakturne i kolonijalne robe iao je velikim dis jelom preko Trsta i odatle opet preko Splita, Dubrovnika, a kasnije naroito preko Metkovia u unutranjost zemlje. Stoga su Englezi srec c s dinom 19. vijeka bili ivo zainteresovani za ostvarenje plana Porte, koji z je inicirao Omer-paa Latas, da se uspostavi neposredna veza Bosne i s Hercegovine sa Carigradom preko Sutorine i Kleka. Turski plan je imao u vidu uspostavljanje pogodnije komunikacije za transport vojske, ali bi jednom uspostavljena ova veza sluila i za prevoz inostrane robe.9) z U decenijama koje su prethodile okupaciji engleski uvoz u Bosnu i Hercegovinu uzmicao je ispred uvoza austrijske i njemake manufakture, c 10) pa je razumljivo nastojanje Engleza da se stvori takva komunikacija
Ibidem Vidi J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 313-315. 8) I. T e p i , op. cit. str. 160. c 9) Vidi R. Z a p l a t a, Privredne prilike Bosne i Hercegovine polovinom 19. vijeka (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzula u Sarajevu), Glasnik Zemaljskog muzeja (GZM) XLV, Sarajevo 1933, str. 87, 88. 10) V. S k a r i , Iz prolosti Bosne i Hercegovine 19. vijeka, Godic s s njak I/1949, str. 20-21.
7) 6)

51

koja e omoguiti direktan import u Bosnu i Hercegovinu. To je bilo c c poeljno i s obzirom na teinu kopnenog puta koji je od Carigrada i z z Soluna vodio u Bosnu. Inae, loe komunikacije i transportne tekoe c s s c bile su po ocjeni savremenika velika prepreka za trgovaki promet u c zemlji. Njegov nivo je bio uslovljen niskim stepenom razvitka privrede i drutva.11) s Za Topal Osman-pae injeni su pokuaji da se bosanskim trgovcis c s ma omogui direktan kontakt sa zapadnoevropskim tritem. Medutim, c zs posrednika uloga austrijskih trgovaca nije time mogla biti dovedena u c c c pitanje. Takode zahvaljujui svojoj dominirajuoj ulozi na Jadranu, Austrija je sprijeila otvaranje slobodne luke u Kleku, koji je ostao sac mo kao luka preko koje su u sluaju potrebe mogle doi nove turske c c trupe.12) Medutim, openito uzevi, privredni poloaj Habzburke monarhije c s z s na Balkanu nije bio povoljan. Od sredine 19. vijeka dolazi na Balkanu do korjenitih promjena na tetu tradicionalne trgovine srednje Evrope s a u korist Engleske i Francuske, iji brodovi sve intenzivnije posjeuju c c turske luke. I prve eljeznike pruge, koje su gradjene od obale Crnog z c mora prema Dunavu, s ciljem da se obide tada jo neregulisano ue s sc Dunava, bile su prvenstveno u interesu pomorskih trgovakih sila, kao c i ostale eljeznice na Balkanu izgradene do Berlinskog kongresa. Uprz kos nastojanju da u vlastitom interesu realizuje niz planova izgradnje eljeznica na istoku, Austrija je u stvarnosti morala do 1878. stalno z uzmicati na Balkanu ispred strane konkurencije.13) Ustanak u Bosni i Hercegovini 1875. prouzrokovao je opadanje razmjene sa Austro-Ugarskom, posebno poremetivi trgovake veze sa s c susjednom Hrvatskom, Slovenijom i Dalmacijom. Na to su trgovaki c krugovi u Monarhiji ustro reagovali i pokazali su po izbijanju ustanka z veu revnost od politiara u zahtjevima da Austro-Ugarska odmah izc c vri aneksiju Bosne i Hercegovine.14) Inae, dogadaji na Balkanu 1875s c 78. uticali su na dalje opadanje austrijskog izvoza na ovo podruje. c
J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 84-85. I. T e p i , op. cit. str. 142-143, 160. c 13) R. M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalb insel, Bamberg 1894, str. 5-13, 16, 40-41; F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1978-1881. Miteilungen des oster reichischen Staatsarchivs, 5. Bd, 143-144 V. R e c h b e r g e r, Zur Geschichte der Orientbahnen, Osterreishische Ostefte 5/1960, str. 348 i dalje. 14) Vidi: D. P a v l i e v i , op. cit. str. 92-94; M. D e s p o t, Prilog c c prouavanju trgovine Hrvatske s Bosnom i Hercegovinom 1873-1880, c Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, br. 11-12/1975-1976, str. 237244.
12) 11)

52

Prema podacima koje je u januaru 1879. iznio u Donjem domu austrijskog parlamenta poslanik Neuwirth, na Austriju je prije nepunih 20 godina otpadalo dvije treine cjelokupnog importa u Tursku, da bi se c to uee u vrijeme okonanja istone krize svelo na svega jednu petnac sc c c estinu. U ovom importu, koji se veinom sastojao iz gotovih fabrikata, c Engleska je uestvovala sa 240 miliona franaka, Francuska sa 45 milic ona, a Austrija sa samo 34,2 miliona franaka, pa ju je Rusija bila skoro stigla sa 32,4 miliona franaka. Karakteristino je, kad je rije specijalno c c o pamunoj robi da je ovu robu Engleska izvozila u Tursku u iznosu c od 170,9 miliona franaka, dok je iz Austrije bilo izvezeno samo za 120 hiljada franaka.15) Jo ranije pod uticajem ekonomske krize (1873) i tendencija visoke s carinske zatite, koje su sve vie dolazile do izraaja u medunarodnoj s s z razmjeni i austrijski poslovni krugovi postavljali su odlune zahtjeve za c aktiviranje eksporta na evropskom jugoistoku i Bliskom istoku. Da bi se to postiglo trailo se u prvom redu uspostavljanje direktne eljeznike z z c veze sa Carigradom i Solunom. Paralelno s tim, postavljen je, pored os talih, i zahtjev za izgradnju neposredne eljeznike veze sa Svajcarskom z c i Francuskom (Arllbergbahn) kako bi se izvoz iz Monarhije na zapad uinio nezavisnim od njemakih eljeznica i Bizmarkove tarifne i carinc c z ske politike.16) U toku istone krize austrijski privredni krugovi trae da se, pored c z c sredivanja politikih prilika u Turskoj, uspostavi carinski savez balkanskih drava pod vodstvom Austro-Ugraske i insistiraju na izgradnji z eljeznikih komunikacija koje treba da otvore Balkan austrijskim inz c dustrijskim proizvodima.17) Zahtijevajui da Monarhija odmah izvri c s aneksiju Bosne i Hercegovine, oni su imali u vidu proirenje trita s zs za svoju robu i osiguranje izvora sirovina za industriju. I hrvatska buroazija bila je motivisana prvenstveno privrednim razlozima kada z su njeni eksponenti traili da se Bosna i Hercegovina pripoji Austroz Ugarskoj, u uvjerenju da e to biti i prikljuenje Hrvatskoj.18) c c
15) Stenographische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abge ordneten des osterreichischen Reichsrates, VIII Session, XII Band, 415 Sitzung der 8 Session 18. I 1879, str. 13.300. 16) Vidi: K.H. W e r n e r, Osterreichs Industrie - und Aussenhandelspolitik 1848 bis 1948. (u: Hundert Jahre osterreichischer Wirtschafts entwiklung 1848-1949, Wien 1949) str. 411- 412; I. G r a i l e r, Des osterreichische Verkehrswesen im Wandel eines Jahrhunderts, ibidem str. 549. 17) M. E k m e i , Istorijski znaaj ustanka u Bosni i Hercegovini c c c c s 1875-1878. u: Medunarodni nauni skup povodom 100-godinjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i istonoj kric zi 1875-1878. godine (Tom I), izd. ANUBiH, Posebna izdanja XXX/4, Sarajevo 1977, str. 74-75. 18) D. P a v l i e v i , op. cit. str. 93-94. c c

53

U vrijeme zakljuenja Sanstefanskog mira Heinrich Haymerle, koji c je tada bio austrougarski predstavnik u Rimu, sugerisao je Andrssya ju da se neodlono ispitaju tehnike mogunosti za ukljuenje Bosne z c c c i Hercegovine u austrougarsku carinsku uniju. Carinsko prikljuenje c Bosne i Hercegovine bilo je, u stvari, stara ideja barona Karla von Brucka, koju je on kao internuncij izloio za vrijeme krimskog rata groz fu Buol-Schauensteinu, nasljedniku kneza Schwarzenberga na poloaju z kancelara. Prema Haymerleu, ovu ideju je bilo mogue realizovati, iako c bi Bosna i dalje ostala nominalno pod Turskom, kojoj bi trebalo dati odtetu za carinske prihode.19) s Haymerle je smatrao da bi carinsko pripojenje Bosne bilo korisno za Monarhiju najprije zato jer bi dolo do znatnog smanjenja carinske s granice. Osim toga, Bosna i Hercegovina bi se otvorila za Dalmaciju i Hrvatsku. Zajednika carinska uprava imala bi kao posljedicu jednac kost u indirektnom oporezivanju, pa bi Austro-Ugarska dobila dovoljno sredstava da u svoje ruke uzme itav privredni ivot zemlje. Haymerle c z je bio miljenja da bi se naizmjenino pruanjem privrednih pogodnosti s c z i privrednim pritiscima moglo djelovatai da Crna Gora, Srbija i moda z jo neke podunavske zemlje pristupe austrougarskoj carinskoj uniji. Pri s tome su mu pred oima bili dalekoseni politiki ciljevi. Imao je u vic z c du primjer Pruske, koji je pokazao kako su carinski savez, i ustanove s njim u vezi, doprinijeli da sazrije privredno apsorbovanje njemakih c
19) Haymerle Andrssy-ju, 2. III 1878, B. G a v r a n o v i , Bosna i a c Hercegovina u doba austrougarske okupacije 1878. god., izd. ANUBiH, Grada XVII/14, Sarajevo 1973, str. 84-86. U svojoj prvoj varijanti ideja o carinskom povezivanju sa Bosnom i Hercegovinom javila se u izvjetaju ministarskog savjetnika Karla Czrniga s o od 21. marta 1851, koji je po nalogu austrijskog ministarstva trgovine razmatrao mjere za poboljanje tekog privrednog i nansijskog poloaja s s z Dalmacije. On je predlagao da se ukine carinska granica i uvede slobodan trgovaki promet Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom i Crnom Gorom, c a po mogunosti i Srbijom, to je bilo u datim okolnostima neostvaric s vo. (Vidi: R. Z a p l a t a, Neostvareni projekat za slobodnu trgovinu Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom polovinom XIX stoljea (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzula c u Sarajevu) GZM XLVI-1934, sv. 2, Sarajevo 1934, str. 195-207). Karl Czrnig je bio jedan od najbliih saradnika Karla von Brucka, miniso z tra trgovine u Schwarzenbergovom kabinetu, koji je pripremio ukidanje carinske granice izmedu Austrije i Ugarske 1. jula 1951. Tako je stvoreno zajedniko austrougarsko carinsko podruje koje do 1879. nije obuhvac c tilo Dalmaciju i jo neke manje carinske enklave. Orijentisan u velikos njemakom smislu, Bruck je teio stvaranju velikog privrednog prostora c z koji bi dinamino djelovao prema istoku. O tome kao i balkanskim plac novima i politici grofa Buol-Schauensteina i austrijskih vodeih krugova c za vrijeme krimskog rata H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs, II Bd, Graz - Wien - Kln, 1962, str. 354, 357-358. o

54

zemalja i politika suprematija Pruske u Njemakoj, davno prije odluke c c na bojnom polju 1866.20) Kao to ideja barona Karla von Brucka u doba krimskog rata nije s naila na odjek u austrijskim vodeim krugovima tako ni Haymerles c ovo miljenje u pogledu redoslijeda rjeavanja balkanskih problema nije s s moglo biti usvojeno. Nije sluajno da su u aktivnosti austrougarske dic plomatije u doba istone krize politiko-strateki momenti doli u prvi c c s s plan u odnosu na ekonomske probleme. Razlog tome lei, pored ostalog, z i u nepodudarnosti interesa austrijske industrije i ugarskog agrara, te u tekoama formulisanja jednog zajednikog privrednog programa.21) s c c Mada su austro-srpska konvencija od 8.jula 1878. godine, kao i odluke Berlinskog kongresa, specijalno o izgradnji eljeznica na Balkanu, u gruz bim crtama sadravali privredni program Monarije na istoku, problemi z njegove realizacije, pa i eventualno sklapanje carinske unije sa Srbijom nije nailo samo na spoljnopolitike, nego i na vrlo ozbiljne unutranjos c s politike tekoe.22) c s c c Potrebno je takode u vezi s okupacijom ukazati i na injenicu da je Austro-Ugarska svoju politiku prema Bosni i Hercegovini kao i u s s samoj okupiranoj zemlji izgradivala postepeno i u tekim unutranjim raspravama.23) Prije okupacije nije uopte postojala formulisana kons cepcija o tome ta uiniti sa Bosnom i Hercegovinom kada ona bude s c vojniki zaposjednuta. Tek pri kraju okupacionog rata, 2. septembra c 1878. godine, Ministarstvo inostranih poslova dalo je prvi prijedlog o ustrojstvu provizorne uprave i o tome na kojim bi naelima trebalo da c Zajedniko austrougarsko ministarstvo (tj. vlada) upravlja Bosnom i c
20) B. G a v r a n o v i , Ibidem. O trgovinskoj politici Pruske i ausc tro-pruskim ekonomskim suprotnostima 60-tih godina 19-tog vijeka vidi: H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit, Wien-M nchen 1958, str. 57-69. u 21) Treba se samo podsjetiti na austro-ugarske suprotnosti u periodu prije Berlinskog kongresa oko toga da li glavna eljeznika veza sa Orijentom z c treba da vodi preko Bosne ili preko Srbije. Vidi: D. J u z b a i , Izz s c gradnja eljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politiz ke od okupacije do kraja Kllayeve ere, izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28, a Sarajevo 1974, str. 22) Vidi: F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien... str. 146 i dalje; i s t i, Austrougarska politika, Trojecarski savez i Tajna konvencija sa Srbijom 1881., Godinjak IX/1958, str. 58 i dalje. s 23) F. H a u p t m a n n, Andrssyjeva politika batina i bosanska poa c s litika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Sarajevo 1971, str. 448 i dalje; Vidi H. K a p i d i , Hercez c govaki ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958, str. 21 i dalje; D. J u z c z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravs c ljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, Radovi XXXII/11 izd. ANUBiH, Sarajevo 1967, str. 163 i dalje.

55

Hercegovinom. Potom su povedeni dugotrajni pregovori izmedju vlad Monarhije o modalitetima ukljuenja upravljanja Bosnom i Hercegoc vinom u komplikovani sistem daulistike vladavine.Stoga je zakon o c upravljanju Bosnom i Hercegovinom mogao biti sankcionisan tek u februaru 1880. godine.24) Interesantno je napomenuti da u prijedlogu ministarstva inostranih poslova od 2. septembra 1878. nije uopte bilo ni rijei o ukljuenju s c c Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podruje,25) to u prvi c s mah navodi na pomisao da je to uinjeno iz obzira prema medunac rodnopravnom statusu Bosne i Hercegovine. Medutim, najvei znaaj c c s imala je okolnost to izmedu austrijske i ugarske vlade jo nije bilo s raieno u kakvom e odnosu biti okupirana zemlja prema carinskom sc sc c s podruju Monarhije, pa su ve u toku izvodenja okupacije doli do c c izraaja njihovi divergentni pogledi na ovaj problem. z Kako je u vezi sa okupacijom u industrijskim i trgovakim krugovic ma Cisleithanie vie puta bila izraena elja da se Bosna i Hercegovina s z z ukljui u austrougarsko carinsko podruje,26) austrijska vlada bila je ta c c koja je jo sredinom avgusta 1878. godine insistirala da se, kao minimals na kompenzacija za teke rtve koje je nametnula vojnika okupacija, s z c Bosna odmah i u komercijalnom pogledu okupira. U ime svoje vlade austrijski ministar nancija je zahtijevao da se trite okupirane zemlje, zs bez obzira na to koliko e u prvo vrijeme biti malena njegova apsorbcic ona mo odmah otvori i osigura za Monarhiju. Inae, glavnu privrednu c c korist od carinskog prikljuenja austrijska vlada je vidjela u jaanju c c industrije usljed proirenja trita. Zalaui se na sjednici zajednikog s zs z c c ministarskog vijea 21. aprila 1879. da se u Bosni i Hercegovini uvedu c monopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Austro-Ugarskoj, austrijski ministar trgovine Chlumecky je to obrazlagao u prvom redu potrebom da se tamo sprijei podizanje velikih fabrika u drugim poc voljnijim uslovima oporezivanja. Cilj je bio da se unaprijed onemogui c
D. J u z b a i , Ibidem z s c Jo u oktobru 1878. austrijsko ministarstvo trgovine kao ni Zajeds niko austrougarsko ministarstvo nansija nije znalo odgovoriti na mnoc gobrojna pitanja trgovaca u pogledu carinskog reima u Bosni i Hercegoz vini, a naroito da li e roba uvezena iz Monarhije podlijegati plaanju c c c carina. Arhiv Bosne i Hercegovine (dalje: ABiH) Zajedniko ministarc stvo nansija (dalje: ZMF) BH Nr 109/1878, austrijski ministar nansija Andrssyju 19.10.1878, Hofmann Andrssyju 23/X 1878. a a 26) ABH ZMF BH Nr 702/1879, S c h w e g e l: Zur Frage der Einbeziehung Bosniens und der Herzegowina in das allgemeine osterreichisch ungarische Zollgebiet, Wien 5. Mrz 1879, koncept u Haus-Hof - und a Staatsarchivu, Wien (dalje: HHStA) Adm. Reg. Kart 253, F 34 SR 10 3/12-14.
25) 24)

56

izgradnja takvih industrijskih postrojenja u Bosni i Hercegovini koja bi konkurisala industriji u Monarhiji.27) Po prvobitnom prijedlogu austrijske vlade carinsku granicu s Bosnom i Hercegovinom trebalo je ukinuti uz primjenu 14 austrijskog temeljnog dravnog zakona i naknadno izdejstvovati legislativno odoz brenje. Sugerisano je da se u krilu ministarstva inostranih poslova obrazuje komisija, koja e pod predsjednitvom jednog visokog funkc s cionera, koga odredi Andrssy, uz sadejstvo ministarstava trgovine i a nansija Austrije i Ugarske izraditi nacrte potrebnih mjera,28) to je s u izvjesnom smislu anticipacija naela na kojima je u septembru iste c godine formirana komisija za poslove Bosne i Hercegovine. S austrijske strane izraena je u avgustu 1878. i nada da e nakon z c carinskog pripojenja Bosne uslijediti druge mjere koje e dovesti do c ukljuenja Crne Gore, a mogue i Srbije u carinski savez Monarhije. c c Osim toga, austrijska vlada je smatrala da e okupacijom i carinskim c prikljuenjem Bosne biti stvoreni uslovi za ukidanje posebnog carinskog c poloaja Dalmacije i pripojenje ove pokrajine kao i drugih carinskih z izuzetaka glavnom carinskom podruju. Ona je raunala da bi hitno c c ukidanje carinske granice prema novom okupiranom podruju i njegovo c trgovinsko-politiko zaposjedanje imalo pozitivan politiki efekat da c c javnost i parlament povoljno prihvate okupaciju.29) s Medutim, gledite ugarske vlade o ovom pitanju bilo je sasvim suprotno. Ugarska vlada je ne samo bila protiv iz naelnih razloga da c se Bosna i Hercegovina naredbodavnim putem ukljui u zajedniko cac c rinsko podruje, nego je ona u avgustu 1878. polazila sa stanovita da c s to prikljuenje nee donijeti nikakve koristi i da bi u mnogom pogledu c c moglo biti tetno. Inae, jo prije odluke Berlinskog kongresa vlada se s c s u noti od 30.juna 1878. izjasnila protiv stvaranja carinskog saveza Monarhije sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom, ili samo sa Dalmacijom.30) Ovaj stav je bio podudaran sa stanovitem ugarske s vlade zauzetim poetkom 1878. godine da se prilikom osiguranja pric vrednih interesa Monarhije pri regulisanju istonog pitanja ne sklapaju c carinski savezi sa balkanskim zemljama, nego da se austrougarskoj trgovini osiguraju one privilegije koje je ona ranije uivala u Turskoj, z
D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera ..., str. 53-54. z s c s ABH ZMF BH Nr 9/1878, austrijski ministar nansija Pretis Andrssy-ju 14.VIII 1878. a 29) Ibidem 30) ABH ZMF BH Nr 16/1878, Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, industrije i trgovine Andrssy-ju 10. IX 1878. a
28) 27)

57

imajui u vidu, u prvom redu, odravanje povlastica u pogledu izvoza c z duhana i soli.31) Mada nije poricala da je Berlinskim ugovorom i u meduvremenu faktiki zapoetom okupacijom Bosne i Hercegovine situacija postala c c drukija i nije osporavala da e biti potrebno regulisati i carinsku adc c ministraciju zemlje, ugarska vlada je bila odluno protiv austrijskog c prijedloga o carinskom prikljuenju Bosne. Pri tome je otvoreno dolo c s do izraaja i madarsko gledite da se sada radi o okupaciji a ne o anekz s siji. Ugarska vlada se samo utoliko slagala sa austrijskom to je, kao i s austrijska, bila protiv da se Bosna i Hercegovina sjedini u posebno carinsko podruje s Dalmacijom. Njen stav je u septembru 1878. bio da c obje teritorije ostanu u carinskom pogledu odvojene dok se ne donese denitivna odluka o njihovoj sudbini.32) Prema madarskoj koncepciji trebalo je odmah po okonanju vojnike okupacije pristupiti organic c zovanju okupirane zemlje kao samostalnog carinskog podruja. Stoga c je s ugarske strane dat prijedlog da se pod predsjednitvom zastupnis ka ministarstva inostranih poslova sazove konferencija koja e izraditi c i podnijeti objema vladama prijedlog u pogledu samostalne carinske administracije i carinske uprave u Bosni i Hercegovni.33) Ovakvi stavovi ugarske vlade bili su uvjetovani, prije svega, unutranjopolitikim obzirima. Okupacija je naila na ei otpor javnog s c s z sc mnijenja u Ugarskoj nego u Austriji. Ona je i kod vladine stranke bila isto tako malo popularna kao i kod opozicije, jer je izazivala ozbiljnu zabrinutost da ne uzdrma postojee dualistiko uredjenje.34) Osim toga, c c agrarna Ugarska, koja se tada nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog razvitka, daleko je manje od Austrije bila zainteresovana za jedno takvo zaostalo agrarno podruje kao to je bila Bosna i Herc s cegovina. U to doba madarski veleposjednici su, s obzirom na carinske zapreke u Njemakoj, sve vie forsirali zatitu vlastite poljoprivrede i c s s stoarstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusije, obraajui punu c c c panju odranju unutranjeg austrijskog trita.35) z z s zs
HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, K.Z. VIII, od 25. III 1878; D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica ..., str. z s c z 28. 32) Kao napomena 27 i 30. 33) Ibidem 34) Vidi: E.v. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrssy, Sein Leben a und seine Zeit, III Bd, Stuttgart 1913, str. 126, 127, 142-145, 199201; A. F o u r n i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80, 81; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, WienM nchen 1959, str. 160-161. u 35) Uporedi: F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien ..., str. 132-134.
31)

58

* * * Okupacijom Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano i pitanje carinskog statusa Dalmacije. Trgovake komore u Dalmaciji zauzele su c tim povodom stav koji je bio suprotan koncepcijama kako austrijske tako i ugarske vlade. One su se izjasnile protiv ukljuenja Dalmacic je u austrougarsko carinsko podruje i obratile se austrijskoj vladi sa c eljom da se Bosna i Hercegovina i Dalmacija ujedine u posebno carinz sko podruje u kojem bi bila zadrana, neto modicirana, postojea c z s c 36) nia dalmatinska carinska tarifa. z Tenje koje su povodom okupacije Bosne i Hercegovine dole do z s izraaja u Dalmaciji imale su svoju duu predistoriju. Poznato je da z z se na jaanje privrednih veza sa zaledem u Dalmaciji gledalo kao na c najvanije sredstvo u borbi protiv ekonomske stagnacije i da su u tom z pogledu planovi izgradnje eljeznikih veza sa Bosnom dolazili na prvo z c mjesto. Na to su se nadovezivali i politiki projekti o sjedinjenju Dalc macije sa sjevernom Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Trgovake c veze Dalmacije sa Bosnom i Hercegovinom bile su daleko znaajnije od c onih sa Hrvatskom, pa se oekivalo da e te veze biti jo vie pojaane c c s s c poslije uspostavljanja austrijske vlasti nad njima. Zato se u privrednim krugovima Dalmacije od 1848. godine s nestrpljenjem oekivalo c rjeenje istonog pitanja.37) Tenja da se Dalmacija spoji s Bosnom bis c z la je zajednika narodnjacima i autonomaima. Pri tome su narodnjaci c s u svojoj propagandi tvrdili da e ostvarenjem ujedinjenja Dalmacije sa c sjevernom Hrvatskom doi lake i bre do sjedinjenja sa Bosnom. Sjedic s z njenju s Hrvatskom autonomai su pruali otpor koji nije bio motivisan s z nacionalnim pobudama ve eljom za ekonomskom ekspanzijom u Boscz ni i strahom inovnikog sloja da sjedinjenjem sa sjevernom Hrvatskom c c ne izgubi svoj drutveni i ekonomski poloaj.38) s z I u odnosu na carinsku politiku interesi pojedinih drutvenih slojeva s u Dalmaciji bili su razliiti. Predstavnici dalmatinskih trgovaca izjasnic li su se jo 1851. protiv ukljuenja Dalmacije u opte carinsko podruje s c s c
36) Bericht des volkswirtschaftlichen Ausschusses uber die Regierungs vorlage, betreend das Gesetz uber die Einbeziehung des Zollausschusses Istrien und Dalmatien in das allgemeine osterreich-ungarische Zollgebiet, Wien 23. XI 1879, 73. der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses-IX Session. 37) R. P e t r o v i , Nacionalno pitanje u Dalmaciji u XIX stoljeu, c c Sarajevo 1968, str. 37-39. 38) Vidi: B. Z e l i - B u a n, Ekonomska osnova politikog prograc c c ma narodne stranke u Dalmaciji, u zborniku: Dalmacija 1870, Zadar 1972, str. 37-54.

59

Monarhije. Oni su zauzeli takvo stanovite na zasjedanju komisije kos ju je sazvala vlada u Zadru povodom reforme carinskog zakonodavstva Carstva. Ukidanjem carinske linije izmedju zapadnog dijela drave i z Ugarske 1. jula 1851. znailo je ostvarenje starog jozenskog plana i c bilo je popraeno uvodjenjem umjerenih zatitnih carina. Predstavnici c s dalmatinske poljoprivrede u Komisiji 1851. izjasnili su se, medjutim, da se Dalmacija ukljui u zajediniko carinsko podruje jer su se nac c c dali da e u njemu osigurati zatitu svojih interesa i proiriti trite c s s zs za glavne dalmatinske poljoprivredne proizvode. Nasuprot tome, delegati Trgovake komore isticali su da u Dalmaciji nema industrije koc ju treba tititi visokim carinama i da bi sloboda trgovakog prometa s c povlatena niim carinama u najveoj mjeri pridonijela privrednom ras z c z zvoju zemlje. Medutim, Dalmacija je zbog skalnih interesa drave ostala poslije 1851. odvojena od glavnog austrougarskog carinskog pos druja. Uvodenje carinskog sistema sa viim tarifama bilo je povezano c sa znatnim izdacima i pogodovalo bi krijumarenju s obzirom na duinu c z carinske granice i vrlo razudenu obalu. Problem carinskog statusa Dalmacije ostao je, pak, i dalje otvoren, a u pogledu njegovog rjeenja iss poljile su se razliite tenje. Tako je Zemaljski odbor 1863, izraavajui c z z c gledita trgovakih krugova, podnio Dalmatinskom saboru projekt u s c kome se trailo uspostavljanje potpuno slobodnog trgovakog prometa z c u Dalmaciji, kao to je bio sluaj sa Istrom i Kvarnerskim otocima. Za s c uzvrat trebalo je da se Dalmacija odrekne ovlatenih carina za izvoz s svojih proizvoda. Od realizacije ove zamisli Odbor je oekivao veliki c privredni polet u Dalmaciji, nadajui se da e brojna obalna mjesta c c razviti ivu trgovinu sa susjednim podrujima u Turskoj. Sabor je, z c medjutim, odbacio pomenuti projekt ocjenjujui da bi njegovo ostvac renje znailo punu izolaciju i privrednu propast zemlje. Docnije, 70-tih c godina, jaaju glasovi iz Dalmacije koji trae ukljuenje u zajedniko c z c c austrougarsko carinsko podruje. Ni Zemaljski odbor nije to poslije c 1871. u principu odbacivao, ali je smatrao da od toga ne moe biti z koristi ako bi Trst i dalje ostao slobodna luka. Inae, Dalmacija je pric vredno zaostajala, to se ogledalo i u razvitku trgovakog prometa. U s c razdoblju od 1869. do 1878. uvoz i izvoz je porastao samo za 31%, dok je taj porast u istom periodu u glavnom carinskom podruju Monarhije c iznosio 75%.39) I pored evolucije carinske politike u zajednikom austrougarskom c carinskom podruju u razdoblju od 1851. do 1878, Dalmacija je zac dravala svoj posebni carinski status. Pomenutu evoluciju karakterie z s poevi od 1852. opte snienje carinskih tarifa. U zapadnoj i cenc s s z tralnoj Evropi je 60-tih godina XIX vijeka zavladao skoro slobodan trgovaki promet, iji je ugaoni kamen bio englesko-francuski trgovinski c c
39)

Kao napomena 36.

60

sporazum iz 1860. godine. Medutim, upravo tada, 1862, beka vlada c je doivjela poraz svojih velikonjemakih pretenzija na ekonomskom z c polju sklapanjem francusko-pruskog trgovakog ugovora sa klauzulom c najveeg povlatenja, koja je onemoguila svako proteiranje Austrije. c s c z Medutim, trgovinski ugovor koji je iste, 1862. godine sklopila Austrija zs sa Turskom bio je odredena kompenzacija za gubitak zapadnog trita. Poraz Austrije u borbi za prevlast u Njemakoj vodio je s druge strac ne pobjedi politike carinske zatite austrijske industrije nad velikonjes makim programom slobodne trgovine.40) c U Austriji, kao i u veini drugih evropskih drava 70-tih godina XIX c z vijeka dola je do izraaja tendencija za carinskom zatitom. Na to je s z s uticala pobjeda sjevernih industrijskih drava nad junim u secesionisz z tikom ratu u SAD kao i francusko-pruski rat. Za postepeni zaokret u c pravcu protekcionizma bile su, medutim, prije svega mjerodavne promjene u svjetskoj privredi: izgradnja nove industrije u veini evropskih c zemalja i velika ponuda jeftinog ita iz Amerike i Rusije. Posebno Biz smarkova orijentacija na carinsku zatitu industrije pod uticajem krize s iz 1873, kao i preduzimanje mjera u cilju agrarne zatite imala je das lekosene posljedice za Austro-Ugarsku, kojoj je Njemaka bila glavni z c trgovaki partner. Potreba industrije za spoljnom zatitom poremetic s la je odnose izmedu industrijski razvijenije Austrije i izrazito agrarne Ugarske. Madari, koji su bili za slobodnu trgovinu i niske carine za svu robu koja se ne proizvodi u Ugarskoj, otkazali su krajem 1875, prije njegovog isteka, carinski trgovinski savez sa Austrijom. Neposredni povod za to bilo je odbijanje Austrije da produi naknadnu konvenciju z sa Velikom Britanijom, koja je veoma pogodovala uvozu engleskih tekstilnih proizvoda, pa je postojala opasnost da trite bude preplavljeno zs jeftinom engleskom robom. Umjesto toga, sa Engleskom je zakljuen c obian ugovor na osnovu najveeg ovlatenja. Iz istog razloga raskinut c c s je i ugovor sa Francuskom.41) Privredni pregovori izmedu austrijske i ugarske vlade, koji su otpoeli 1876, zavrili su se 1878. godine obnavljanjem carinskog i trgoc s vinskog saveza izmedju Austrije i Ugarske. Pri tome je u pregovorima pitanje carinskih tarifa bilo najkomplikovanije. Po austrougarskoj autonomnoj carinskoj tari od 27. jula 1878, koja je stupila na snagu 1. janura 1879, izvoz robe, osim u jednom sluaju, bio je slobodan. Pri c uvozu, gotovo sve industrijske sirovine kao i vaniji prehrambeni artikli z c c takode su bili oslobodeni od plaanja carine. Na polufabrikate plaala se umjerena uvozna carina (veinom manja od 6, odnosno 8%), dok su c
H. B e n e d i k t, op. cit. str. 30-72. Ibidem, str. 72, 104-107; K.H. W e r n e r, op. cit. str. 404-442; J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 154-155.
41) 40)

61

mnogi nalni industrijski proizvodi i roba pogodna za indirektno oporezivanje bili srazmjerno vie carinjeni.42) Ipak, princip carinske zatite s s ovom prilikom je doao do izraaja samo u vrlo umjerenom opsegu. s z Osjetnije poveanje carina izvreno je jedino kod konane i tekstilne c s c robe. Kod ostalih industrijskih proizvoda dolo je samo do manjeg s poveanja carina, jer je uticaj ugarske vlade odnio prevagu.43) c U isto vrijeme u Dalmaciji, koja je bila carinski izuzetak u bliem z diferencijalnom odnosu prema glavnom carinskom podruju, svi predc meti potronje, gotovo bez iznimke, podlijegali su umjerenim nansijs skim carinama. Ove carine na uvezenu robu iz inostranstva bile su, osim u izuzetnim sluajevima, znatno manje od carina u glavnom cac rinskom podruju. Na najvanije artikle pri importu iz Austro-Ugarske c z u Dalmaciju plaena je carina u upola manjem iznosu od onoga koji se c plaao na robu uvezenu iz inostranstva.44) c Nisu samo predstavnici dalmatinskih trgovaca bili protiv da se Dalmacija zajedno sa Bosnom i Hercegovinom ukljui u glavno austrougarc sko carinsko podruje. Takvo stanovite imale su i neke uticajne ausc s trijske linosti do ijeg su miljenja drali mjerodavni politiki faktori. c c s z c Zanimljive podatke o motivima takvog jednog gledita prua nam mes z moar nepoznatog autora koji je bio pozvan od nadlenih da izloi svoj z z pogled na buduu trgovinsko-politiku i nansijsku organizaciju Bosne c c i Hercegovine.45) Pisac memoara polazi sa stanovita da e biti mogue trajno zadrs c c ati Bosnu i Hercegovinu i da e okupacija donijeti koristi Monarhiji z c samo ako ova uspije moralno i materijalno zadobiti June Slavene. Misz lio je da se to moe postii ustavnim putem, postepeno, tako da se na z c s isti nain tretiraju Slaveni sa Nijemcima i Madarima, to bi Austriju c uinilo privlanom takom za June Slavene. Stoga, umjesto pretenzija c c c z na nacionalnu hegemoniju i vjetako madariziranje, odnosno germanis c ziranje trebalo bi dati puno zadovoljenje Hrvatima i ugarskim Srbima unutar dravnopravnih okvira postojeeg ugarskog ustava. Stvaranjem z c duhovnih sredita za June Slavene unutar Austrije, u obliku dobrih s z slavenskih univerziteta, trebalo bi da Austrija ovlada jugoslavenskim
Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreend die Herstellung eines gemeinsamen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina. 43) Kao napomena 41. 44) HHStA, Kabinettsarchive, Geheimacten K. 23 (alt 21). Memoar nepoznatog autora o trgovinsko-politikoj i nansijskoj organizaciji Bosne c i Hercegovine. Prepis bez oznake datuma. Memoar je nastao povodom okupacije 1878, prije nego je donesena odluka o ukljuenju Bosne i c Hercegovine i Dalmacije u zajedniko austrougarsko carinsko podruje. c c Prema istom izvoru 95% od vrijednosti cjelokupnog importa u Dalmaciju obavljalo se morskim putem. 45) Kao prethodna napomena.
42)

62

pokretom. U protivnom, Bosna i Hercegovina e biti ugroena od mlac z dih slavenskih drava, naroito od Srbije, s obzirom na veinu pravosz c c lavnog stanovnitva. s U kontekstu ovakvih razmiljanja pisac memoara je smatrao da bi s potpuno ukljuenje Bosne i Hercegovine u glavno austrougarsko carinc sko podruje bilo preuranjeno i pogreno. Kao razlog naveo je da se c s moe oekivati negativno medunarodno reagovanje, jer Bosna i Hercez c govina jo nije formalno anektirana. Ukazao je i na opasnost od davanja s podsticaja novim sukobima unutar dualizma. Ukljuenje zemlje u sisc tem viih i za njenu privredu nesnoljivih indirektnih poreza gurnulo bi s s Bosnu i Hercegovinu u naruje Srbije. Na kraju je smatrao da nanc sijsko individualiziranje i izolaciju Bosne i Hercegovine zahtijeva njen cjelokupni medunarodni i dravnopravni status. Pledirao je za takvo z rjeenje koje djelimino ostvaruje privredno sraivanje Bosne i Herces c sc govine sa Monarhijom, a dijelom ga pripravlja, te s druge strane uva c c s medunarodni, administrativni i politiki individualitet zemlje, rezervie je samo za krunu i izuzima iz dualistikih i nacionalnih sukoba. Cilj mu c je bio da se omogui politiko-ekonomska asimilacija Bosne i Hercegoc c vine nezavisno od postojeeg dravnopravnog okvira Monarhije. Zato c z je predlagao da se Bosna i Hercegovina, bilo sama ili eventualno zajedno sa Dalmacijom, organizuje kao samostalno carinsko i trgovinsko podruje sa viom tarifom prema inostranstvu a niom medutarifom c s z prema Austro-Ugarskoj. Na vioj vanjskoj tari od one na Savi trebalo je da se zasniva s ekonomsko udaljavanje Bosne i Hercegovine od Srbije i Turske i njeno pribliavanje Monarhiji. Vanjsku tarifu trebalo je inae nie ksirati z c z od opte austrougarske tarife zbog osobenosti i nieg privrednog nivoa s z zemlje. Kao uzor imala je biti dalmatinska tarifa koja se u veoj mjec ri zasnivala na naelima slobodne trgovine. Medjutarifa bi, uz pomo c c niih diferencijalnih stavki, osigurala bosansko trite za industriju i z zs trgovinu Austro-Ugarske, dok bi Bosna i Hercegovina za svoje proizvode dobila to slobodnije trite u Monarhiji. Pri tome bi se za svaki s zs artikal posebno normirala to nia stavka, ukoliko nisu u pitanju nans z sijske carine ili opasnost zaobilaznog uvoza iz inostranstva. Da je ovu zamisao mogue ostvariti navodio je sluaj Dalmacije, zatim postojanje c c u razdoblju od 1853. do 1866. meducarinske linije izmedju Njemake c i Austrije, kao i tri meducarinske linije kojima je poslije Napoleonovog doba pripremljeno carinsko ujedinjenje zapadne Austrije. Mada nije na tome do kraja insistirao, autor memoara je toplo preporuivao spajanje Bosne i Hercegovine i Dalmacije u jedno carinsko c podruje. Pri tome je u prvi plan stavio politike motive - stvaranje c c na zapadu protutee privlanoj snazi kneevine Srbije. Smatrao je da z c z bi se poslije mogao na Srbiju izvriti pritisak carinskim i eljeznikim s z c
63

tarifama istovremeno iz Bosne i Ugarske, s ciljem da se ona ue carinski z povee sa Austro-Ugarskom. z Bez obzira na njihovu politiku pozadinu i krajnje ciljeve, prijedloc zi izneseni u memoaru u uslovima okupacije bili su u izvjesnom smislu povoljnije rjeenje za bosansku privredu od onoga koje je uskoro realis zovano. Prihodi od carina ostali bi u tom sluaju u zemlji, a postojala c bi i mogunost da se vodi politika indirektnih poreza i monopolskih takc si koja bi vie odgovarala privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini. s Bilo bi mogue ublaiti, ako ne i posve izbjei, i one teke udarce koje c z c s su domai trgovci i zanatlije pretrpjeli u godinama poslije okupacije. c Da e nametanje institucija iz Monarhije okupiranoj zemlji, a naroito c c poreskog sistema, imati teke posljedice upozoravali su i oni poslanici s austrijskog parlamenta koji su bili u naelu protivnici okupacije Bosne c i Hercegovine. Ovi stavovi doli su do izraaja u jesen 1878. u austrijs z skom parlamentu, prilikom debate o Berlinskom ugovoru.46) I ministar J.Andrssy je, diskutujui docnije na sjednici Zajednikog ministarskog a c c vijea 21. aprila 1879, smatrao da se ne moe izbjei nezadovoljstvo c z c stanovnitva zbog poveanja poreskih tereta. Izjanjavajui se tada s c s c za ukljuenje Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podruje, c c predlagao je da se potrebne promjene to prije izvedu dok u zemlji ima s na raspolaganju dovoljno vojske.47) Austrijska vlada se odluno suprotstavila zahtjevima iz Dalmacic je i odbacivala je sva druga miljenja koja su ila za tim da Bosna i s s Hercegovina, bilo sa Dalmacijom zajedno ili sama bez nje, ini posebc no carinsko podruje. Smatrala je da takvo podruje nema nikakvih c c uslova za opstanak kao posebno privredno podruje. Ocjenjivala je da c bi tom podruju prijetila opasnost od privrednog otudenja i izolacije. c Za austrijsku vladu bilo je neprihvatljivo da se meducarinskom linijom uini iluzornim uvodenje u Bosnu i Hercegovinu monopola i indirektnih c poreza koji bi se regulisali na istim principima kao i u drugim dijelovima Monarhije. Ovo je bilo motivisano usko shvaenim skalnim i c komercijalnim interesima i tada suvinim strahom da se u Bosni i Hers cegovini ne razvije industrija u povoljnijim uslovima oporezivanja koja bi konkurisala industriji u Monarhiji.48)
46) Tako je poslanik dr Wolski govorio: ... Ako mi tamo uvedemo na s sudski sistem, na vojni zakon, nae steajne zakone, nae poreze i pores s c s ske dodatke, na monopol soli i duhana, vidjeete moja gospodo kako e s c c to sve postati sjeme mrnje koje e strano buknuti protiv nas. Stenoz c s graphische Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten des osterreichischen Reichsrates, VIII, Session, XII Bd, 404 Sitzung der 8. Session am 4. November 1878, str. 13011. 47) HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna, K. 191. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232. od 21. IV 1879. 48) Kao napomena 42 i 47.

64

Austrijska vlada je insistirala da se zajedno sa carinskim prikljuenjem Bosne i Hercegovine ukine posebni carinski status Dalmacije, c Istre kao i slobodnih luka Bakra, Karlobaga, Kraljevice i Senja, te grada Brody-ja u Galiciji. Jedino je ostavljala da se u budunosti rijei c s pitanje Trsta i Rijeke. Pri tome, ona se pozivala na carinski i trgovinski savez sa Ugarskom sankcionisan od cara 27.juna 1878,49) kojim je bilo predvideno da postojei carinski izuzeci treba da se ukinu. Medutim, c o trenutku i modalitetima tog ukidanja i ukljuenja pomenutih carinc skih enklava u zajedniko carinsko podruje trebalo je da se austrijska i c c ugarska vlada sporazumiju i upute odgovarajue prijedloge svojim parc lamentima. Austrijska vlada polazila je sa stanovita da je postojei s c carinski poloaj Dalmacije neodriv, ali da bi njeno prikljuenje glavz z c nom carinskom podruju Monarhije bilo praktino vrlo teko izvodivo c c s bez istovremenog ukljuenja bosanskohercegovakog zaleda. To je bio c c i najvaniji razlog to je povodom okupacije Bosne i Hercegovine ona z s teila da se istovremeno izvri privredna asimilacija obiju zemalja. Pri z s tome je nastojanje da se skrati carinska granica i pojeftini carinska reija igralo vrlo znaajnu ulogu.50) z c Medutim, kako je ugarska vlada prvobitno zauzela suprotno stanovite, Bosna i Hercegovina je poslije izvrene vojne okupacije do poss s tizanja sporazuma izmedu Austrije i Ugarske i njegovog ozakonjenja inila privremeno posebno carinsko podruje. Carinska uprava u Bosni c c i Hercegovini bila je provizorno uradena. Na granicama, kako prema Austro-Ugarskoj, tako i prema Srbiji i Crnoj Gori, a kasnije i prema Turskoj, ubirana je na svu robu carina po dotadanjoj turskoj tari i s koritena je za potrebe zemaljske uprave. Od 1. januara 1879. priss tupilo se utjerivanju svih poreza koji su postojali za turske uprave, izuzev poreza za oslobodenje od vojne slube. Trebalo je, takode, da z se plaaju monopolske takse i pristojbe kao i pod ranijim reimom.51) c z U ovom prelaznom periodu utvrdivanje vrste, visine i naina ubiranja c poreza i carina, svi monopolski i trgovako-politiki poslovi, regulisanje c c novanog sistema, sistema mjera i utega i sl. pripalo je u nadlenost c z c zajednike austrougarske vlade. Ovo je bilo utvrdeno lanom 14. Proc vizornog djelokruga efa Zemaljske vlade koji je sankcionisao car 29. s
RGB1 Nr. 62 od 27. juna 1878. Kao napomena 42 i 47. Bosna i Hercegovina je imala povrinu od 52089 km2 , a ukupna duina s z njenih granica prema susjednim zemljama iznosila je 1375 km. Od toga je 905 km bila granica prema zemljama u sastavu Habsburke Monars hije, a 300 km samo prema Dalmaciji. Ukupna duina granice prema z Srbiji, Turskoj (Novopazarski sandak) i Crnoj Gori bila je 470 km. Kao z napomena 42. 51) Kriegsarchiv Wien, Kriegsministerium Pras. 91-21/1/1879, Schwegel Bylandt-Rheydtu 29.XII 1878. Kao napomena 42.
50) 49)

65

oktobra 1878. Istovremeno su, prije zakonskog perfektuiranja, poele c pripreme za ukljuenje Bosne i Hercegovine u carinsko podruje Moc c narhije. Uz saglasnost austrijske i ugarske vlade provedene su neke mjere koje su se odnosile na zabranu uvoza soli iz drugih zemalja osim Austro-Ugarske, postepeno uvodenje metarskog sistema, osnivanje novih carinskih ureda, povlaenje iz opticaja nekih vrsta turskog novca c i dr.52) Kada su austrijska i ugarska vlada u proljee 1879. postigle c principijelnu saglasnost da se Bosna i Hercegovina ukljui u austroc ugarsko carinsko podruje, intenzivirane su pripreme da se u zemlju c uvedu monopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Monarhiji. * * * Poslije Berlinskog kongresa nastala je prilino neizvjesna situacija c da li e njegove odluke i odredbe austro-srpske konvencije od 8. jula c 1878. u pogledu izgradnje eljeznica biti realizovane. Bilo je otvoreno z pitanje sklapanja kako eljeznikog tako i trgovakog ugovora sa Srbiz c c jom, koja je zatezala da ispuni obaveze preuzete u Berlinu iz bojazni da u uskoj privrednoj vezi sa Monarhijom ne izgubi svoju samostalnost. S druge strane, unutranjopolitike tekoe i nepovoljna reakcija s c s c na okupaciju Bosne i Hercegovine, neregulisani medunarodni komercijalni odnosi, prije svega sa Njemakom, potencirali su probleme oko c uskladivanja austrijskih i madarskih interesa na Balkanu. To je djelovalo paralizirajue i na preduzimanje odgovarajuih spoljnopolitikih c c c 53) koraka od strane austrougarske diplomatije. Posebnu epizodu u balkanskoj politici Dvojne monarhije i odnosis c ma izmedu Austrije i Ugarske predstavlja rjeavanje itavog kompleksa pitanja kojem je pripadao i problem utvrdivanja osnovnih principa upravljanja Bosnom i Hercegovinom, te njeno ukljuenje u austrougarc sko carinsko podruje. Ovo se u izvjesnom smislu preplitalo sa pitac njem ekonomskih odnosa sa Srbijom i problemom izgradnje prikljunih c eljeznikih linija u pravcu Bosne, te s pitanjem realizacije eljeznike z c z c veze sa Solunom i Carigradom. Raiavanju ovih problema u polisc sc tikim vrhovima Monarhije moglo se ponovo pristupiti u proljee 1879, c c po okonanju dramatine orijentalne debate i usvajanju Berlinskog ugoc c vora u austrijskom i ugarskom parlamentu. U vremenu od 21. aprila do 1. maja 1879. odrano je niz uzastopnih sjednica Zajednikog miz c nistarskog vijea iji je rezultat bio da su postignuti naelni sporazumi c c c o mnogim pitanjima. Zadnjoj sjednici predsjedavao je lino car, to c s samo po sebi govori o znaaju koji je ovim problemima pridavan. c
52) 53)

Vidi: H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak, str. 24-25, 49-50. z c c Kao napomena 22.

66

Ugarska vlada je tada pro foro interno u naelu pristala da se Bosna c i Hercegovina ukljui u austrougarsko carinsko podruje i da se to izvede c c tako to e se u jesen iste, 1879. godine podnijeti parlamentima odgovas c rajui zakonski nacrt. Ona je takode prihvatila da se Dalmacija, Istra i c ostale carinske enklave, osim Trsta i Rijeke, posebnim zakonom istovremeno prikljue austrougarskom carinskom savezu. Medutim, ugarska c vlada dala je svoju saglasnost u pogledu Bosne i Hercegovine uz rezervu da e se denitivno izjasniti tek na jesen, po okonanju detaljnijih c c studija i priprema. Grof K. Tisza, predsjednik ugarske vlade, izraavao z je odredene sumnje u pogledu nansijske koristi od toga to e se u s c Bosnu i Hercegovinu uvesti monopoli i indirektni porezi kao u Monarhiji. Vjerovao je da e nezadovoljstvo naroda, osobito zbog ogranienja c c sadnje duhana i peenja rakije, zahtijevati due zadravanje veeg broc z z c ja trupa, ije e izdravanje vie kotati od novih prihoda. Tisza je bio c c z s s takode skeptian u pogledu oekivanja da e prikljuenje Dalmacije i c c c c Istre dovesti do uteda izdataka za graninu strau, jer e se morati s c z c pojaati nadzor nad ostrvima da bi se sprijeilo krijumarenje.54) c c c Mada problem komercijalnih odnosa Monarhije sa Njemakom nije c imao neposredne veze sa carinskim prikljuenjem Bosne i Hercegovine, c grof Tisza je strahovao da bi to moglo uticati na sudbinu vladinog prijedloga u ugarskom parlamentu. Oekivao je eventualne prigovore da se c Austro-Ugarska otvara za bosanske sirovine u vrijeme kad knez Bismark svojim zakonskim prijedlozima zatvara granicu Monarhije. Predsjednik ugarske vlade je elio da Andrssy intervenie kako bi iz Berlina z a s stigao umirujui odgovor. Pa i u sluaju da uspjeh izostane, to bi ugarc c skoj vladi dobro dolo da onemogui prigovore kako nije uinila sve u s c c svojoj moi da sprijei negativne posljedice njemake carinske politike. c c c Medutim, austrijski ministar trgovine Chlumecky nije smatrao pogodnim da se u datom trenutku intervenie, oekujui da e Bismarkov s c c c prijedlog naii na protivljenje u samoj Njemakoj. Isticao je da carine c c koje je njemaka vlada podnijela parlamentu na odobrenje ne tangiraju c samo ugarske agrarne interese, nego i interese austrijske industrije, jer teko pogadaju neke industrijske artikle. Imajui upravo u vidu auss c trijske interese Chlumecky je bio odluno protiv da se u bilo kakvu vezu c dovode trgovinski odnosi sa Njemakom i carinski status Bosne i Herc cegovine. Medutim, Tisza je uporno insistirao na svojim argumentima i uspio je izdejstvovati obeanje Andrssyja da e udovoljiti njegovom c a c zahtjevu.55) Nije nam poznato da li je austrougarska diplomatija u tom pogledu ita uinila, ali znamo da su njemaka autonomna tarifa s c c
54) HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232, 235, 236, 237 od 21, 24. i 25. IV 1879. 55) HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 235. od 24. IV 1879.

67

iz 1879. kao i francuske agrarne mjere imale za posljedicu da je ugarski agrar izgubio znatan dio svog spoljnog trita.56) zs Svoju preliminarnu saglasnost za carinsko prikljuenje Bosne i Herc cegovine ugarska vlada dala je tek onda kada je postignut sporazum u pogledu zakonskog nacrta o principima na kojima e se zasnivati c upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Usvojeni nacrt oznaio je puc nu armaciju gledita ugarske vlade o uklapanju uprave nad Bosnom i s Hercegovinom u komplikovani sistem dualistike vladavine u Monarhiji. c Njegove odredbe, koje su sa manjim izmjenama ozakonjene poetkom c 1880, osiguravale su ugarskoj kao i austrijskoj vladi paritetan uticaj na politiku bosanskohercegovake uprave i predvidale su ustavna ograc nienja i odgovornost faktora koji su uestvovali u vodenju te uprave, c c ali samo u odnosu na Monarhiju. Prema istom zakonskom nacrtu, austrijski i ugarski parlament trebalo je da na Bosnu i Hercegovinu proire s i ono paralelno zakonodavstvo koje je po analogiji carinskog i trgovinskog saveza slijedilo iz pripadnosti carinskom i trgovinskom podruju c Monarhije. Pomenuti nacrt je, pak, sadravao samo opta naela koja z s c e biti docnije ire formulisana u Zakonu o carinskom ujedinjenju.57) c s Koncepcije ugarske vlade odnijele su, takode, prevagu i kad je rije o politici izgradnje eljeznikih veza prema Istoku. Austrijska vlac z c da je pokuala da svoju saglasnost za pregovore o srpskoj eljeznikoj s z c konvenciji uini zavisnom od pristanka ugarske vlade da se izda konc cesija Sdbahnu za prugu Sisak-Dobrljin. Na taj nain trebalo je da u c se austrijska polovina Monarhije najkraim putem povee sa Bosnom. c z Videi u tom i opasnost da Ugarska bude zaobidena pri uspostavljanju c eljeznike veze sa Orijentom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da se z c gradi eljeznika pruga Sisak-Dobrljin tek nakon to je austrijska vlaz c s da izriito priznala da srpski prikljuak na turske eljeznice treba da c c z prethodi bosanskom.58) Izlazei u susret eljama ugarske vlade sada je bilo priznato da je c z pitanje eljeznikog prikljuka vanije nego pitanje trgovakog ugovoz c c z c ra sa Srbijom i da treba energino nastojati da Srbija izvri preuzete c s obaveze u pogledu izgradnje eljeznica. Medutim, najbitnije je bilo z to to su se obje vlade u proljee 1879. sporazumjele da se skine s s c dnevnog reda pitanje carinske unije sa Srbijom, a umjesto toga tei z poboljanju statusa qvo u postojeim odnosima. Ugarska vlada je ve s c c ranije u vie navrata odbacivala ideju o carinskoj uniji sa balkanskim s zemljama. Ona je svojevremeno odbila i nacrt trgovinskog ugovora sa
Kao napomena 35. D. J u z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog z s c zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 181 i dalje. 58) D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica ..., str. 35-37. z s c z
57) 56)

68

Srbijom, ocjenjujui ga kao suprotan ugarskim interesima, jer bi samo c koristio izvozu industrijskih artikala i bescarinskom uvozu sirovina. Zakljuci Zajednikog ministarskog vijea u pogledu ekonomske politike c c c prema Srbiji,59) koji su u velikoj mjeri bili uslovljeni stanjem trgovinskih odnosa sa inostranstvom, u prvom redu su odgovarali ugarskim agrarnim interesima. S druge strane, naelni pristanak ugarske vlade da se u austrougarc sko carinsko podruje ukljui Bosna i Hercegovina, Dalmacija, Istra i dr. c c predstavljao je tada objektivno ustupak interesima austrijske industrije, iako nema dokaza da je to bila direktna kompenzacija prilikom pregovora o cijelom kompleksu balkanskih problema. Pri tome je ugarska vlada nastojala da svojim uticajem na eljezniku politiku unaprijed osiguz c c c ra madarske komercijalne interese. Madari e vremenom posveivati sve veu panju bosanskom tritu, to je bilo uslovljeno rastom indusc z zs s trijske proizvodnje u Ugarskoj, postepenim porastom apsorpcione moi c bosanskog trita, kretanjima u evropskoj privredi i njihovim uticajima zs na ekonomske odnose unutar Monarhije.60) * * * Sjednicama Zajednikog ministarskog vijea od 21. aprila do 1. mac c ja 1879. obiljeen je kraj prve faze pregovora o ukljuenju Bosne i z c Hercegovine u zajedniko carinsko podruje Monarhije. Tom prilikom c c formulisani su samo neki osnovni principi i data su uputstva Carinskoj i trgovinskoj konferenciji za izradu odgovarajuih zakonskih nacrta i c drugih popratnih akata, kako u odnosu na carinsko prikljuenje Bosne c i Hercegovine, tako i prikljuenje Dalmacije i ostalih carinskih enklava, c izuzev Trsta i Rijeke. Planirano je da se ova prikljuenja istovremeno c sprovedu 1. januara 1880,61) to je i ostvareno. Trst i Rijeka izgubili s su svoj posebni carinski status tek 1891, kada su i oni postali sastavni dio opteg carinskog podruja. s c Medutim, kada je rije o Bosni i Hercegovini, jo je na sjednicama c s Zajednikog ministarskog vijea u proljee 1879. kao poseban problem c c c iskrslo odredivanje nansijske naknade za gubitak carinskih prihoda
59) HHStA Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 (21) Bosnien Rsum e e der Beschl sse der in der Zeit vom 21 bis 25 april 1. J. (1879 - napomena u D. J.) stattgehabten gemeinsame Ministerkonferenz, rektiziert nach z dem Ergebnisse des unter Allerhochsten Vorsitze vom 1. Mai d. J. abgehaltenen Ministerrates. 60) Vidi: D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera ..., str. z s c s 54 i dalje. 61) HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 237 od 1. V 1879. Beschl sse der Ministerkonferenz die als u Instruktion der Zoll-und Handelskonferenz dienen sollen.

69

zemlje. Takode, na pitanju organizacije carinske slube u Bosni i Herz cegovini dolo je do razmimoilaenja izmedu austrijskog i madarskog s z gledita, koje je bilo produbljeno na sastancima Carinske i trgovinske s konferencije. Ovi problemi, koji su imali krupan nansijsko-politiki c i dravnopravni znaaj, morali su se na koncu rjeavati krajem sepz c s tembra 1879, na posebnoj sjednici Zajednikog ministarskog vijea i uz c c lino posredovanje cara. c Kada je na sjednici Zajednikog ministarskog vijea 22. aprila 1879. c c nabaen problem organizacije carinske slube u Bosni i Hercegovini, isc z krsla je alternativa da li da se ta sluba na granici podijeli izmedju z austrijske i ugarske nansijske uprave, ili da se ona u cjelini potini boc sanskohercegovakoj upravi. Za posljednju soluciju odmah se izjasnio c austrijski ministar trgovine Chlumecky. To je bilo u skladu sa prijedlogom koji je u martu 1879. dao predsjednik Komisije za poslove Bosne i Hercegovine baron Schwegel. Isti je predlagao da se u Sarajevu osnuje poseban ured koji bi, kao i u doba turske uprave, bio vrhovni organ za upravljanje carinama, dravnim monopolima i indirektnim z porezima, te bi kao takav bio samo u izvjesnoj mjeri potinjen zemaljc s skom poglavaru. Medutim, problem je tada ostao otvoren, s tim to je odlueno da se u detaljnim pregovorima nade odgovarajue rjeenje. c c s Jedino je u instrukciji za Carinsku i trgovinsku konferenciju naglaeno s da se pri uvodenju monopola i indirektnih poreza, kao i organizaciji carinske slube i nansijske strae, mora pruiti puna garancija da se z z z obezbijede nansijski interesi Monarhije.62) U toku rada Carinske i trgovinske konferencije njeni ugarski lanovi c nisu se sloili s tim da carinsku slubu na granici u Bosni i Hercegovini z z vre lica koje imenuje Zemaljska vlada, ve su zahtijevali da tu slubu s c z obavljaju dijelom austrijski a dijelom ugarski carinski organi. Ovaj, kao i drugi njihovi stavovi naili su na puno odobravanje ugarske vlade. s Ona je tim povodom u zakljuku svoje sjednice od 22. septembra 1879. c posebno naglasila da upravljanje Bosnom i Hercegovinom ne smije da prui priliku za naruavanje dualizma i za nehotini nastanak treeg z s c c dravnog tijela u Monarhiji. Zato bosanska vlada ni u kojem pogledu z nije mogla pretendovati na kompetencije koje pripadaju iskljuivo u c djelokrug ugarske i austrijske vlade.63) Grof K. Tisza je u ime ugarske vlade predloio na sjednici Zajedz nikog ministarskog vijea 26. septembra 1878, kojoj je predsjedavao c c car, da se postojei ugarski carinski uredi sa Save pomjere na Drinu, c
62) HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 233 od 22. IV 1879; kao napomena 26 i 61. 63) HHStA, Kabinettsarchiv, Kabinettskanzleiakten Nr 3753/1879, Vortrag des Reichsnanzministers Freicher v. Hofmann 14. IX 1879; Ungarische Ministerratsprotokolle KZ XLIII od 22. IX 1879.

70

na granicu prema Srbiji, a austrijski carinski uredi sa dalmatinskobosanske granice premjeste na crnogorsku i tursku granicu. Pri tome bi svi carinski uredi ostali i dalje pod onom nansijskom upravom pod kojom su i ranije bili.64) Zajedniki ministar nansija Hofmann smatrao je da bi ugarski c prijedlog bio teko ostvariv. U zemlji bi bile stvorene tri nansijske s ustanove to bi moglo izazvati samo zabunu kod stanovnitva. Zato s s je pledirao da se bar odustane od podjele carinske uprave. Za uzvrat je izraavao spremnost da se bosanska Zemaljska vlada, kojoj bi bilo z povjereno vodenje carinskih poslova, povinuje u potpunosti svim mjerama kontrole austrijske i ugarske vlade i da u bosanske carinske urede namjesti sve one inovnike koje mu oznae njihovi ministri nansija.65) c c Hofmannov stav dobio je punu podrku predstavnika austrijske vlas de. Pri tome je u kritici ugarskog gledita jo istaknuto da bi njegova s s realizacija podrazumijevala i postojanje dvostrukih propisa i duplih vrhovnih carinskih instanci za jednu zemlju. Osim toga, bosanski carinski uredi mogli bi obavljati i druge poslove za nansijsku upravu zemlje, to austrijski i ugarski ne bi mogli, pa bi usvajanje ugarskog prijedloga s bilo povezano i sa poveanjem administrativnih trokova.66) c s Ugarski ministri ostali su, medutim, nepristupani za sve ove arguc mente. Ugarski ministar trgovine baron Kemny primijetio je da kod e ugarskog prijedloga praktina strana i nije tako vana kao politika. c z c Ako se imaju u vidu sve tete koje mogu nastati za dualistiki sistem s c od samostalne carinske uprave u Bosni i Hercegovini, onda za njega male praktine nepodobtine gube svoj znaaj. Tada je car izloio c s c z svoj stav da podjela carinske administracije ne bi bila u skladu sa ostalim naelima upravljanja u zemlji koja je potinjena Zajednikom c c c ministarstvu. Kako cjelokupna uprava nije bila dualistiki organizovac na, car je smatrao da to ne treba initi ni kada su u pitanju carine. I c car je sa svoje strane upozorio da se komplikacijama i eksperimentima ne zbunjuje stanovnitvo.67) Iz stava ugarske vlade o podjeli carinske s slube mogla se razviti ideja o podjeli Bosne i Hercegovine izmedu Ausz trije i Ugarske. Ovu ideju je, kao to je poznato, grof K. Tisza docnije s zastupao u vezi sa planovima o aneksiji Bosne i Hercegovine. Tek poslije careve intervencije s ugarske strane je ispoljena spremnost na poputanje i odustajanje od postavljenog zahtjeva, ali je pri s tome ugarski ministar trgovine grof Szpary postavio odredene uslove. a
HHStA PA CL Interna k 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 241 od 26. IX 1879. 65) Ibidem 66) Ibidem 67) Ibidem
64)

71

Traio je u biti ono to je zajedniki ministar nansija Hofmann ve bio z s c c ponudio. Naime, Szpary je zahtijevao da se carinska sluba u Bosni a z i Hercegovini organizuje tako da obje vlade budu u mogunosti da se c uvjere da su carinski prihodi osigurani i da se potuju postojei zakoni; s c da odluke o svim carinskim pitanjima donosi postojei organ, tj. zasc tupnici ugarskog i austrijskog ministra trgovine i nansija; da se istima garantuje uticaj na personalna pitanja, naroito na imenovanje direktoc ra nansijske uprave i njegovog zamjenika, te da isti organ u carinskim pitanjima bude trea instanca. Ovi uslovi bili su od svih faktora na c sjednici bez daljnjega prihvaeni, s tim to je priznat takode odredeni c s uticaj i zajednikom ministru nansija.68) Sve je to bilo zatim od strac ne austrijske vlade preciznije formulisano i poneto blago modicirano s i u skladu sa eljom grofa K. Tisze pretoeno u odredbe Nacrta zakona z c o uspostavljanju zajednikog carinskog saveza sa Bosnom i Hercegovic nom, s kojim se ugarska vlada konano saglasila na svojoj sjednici od c 16. oktobra 1879.69) Neto lake dolo je do sporazuma o buduoj naknadi carinskih s s s c prihoda Bosni i Hercegovini, koju je trebalo odrediti s obzirom na utvrdeni princip samonansiranja zemaljske uprave. Najprije se na Zajednikom ministarskom vijeu 22. aprila 1879. samo naelno raspravc c c ljalo o nainu pomenutog obeteenja iz zajednikih carinskih prihoda c s c c Monarhije. Austrijski ministar trgovine Chlumecky izjasnio se da se to uini u obliku jedne brutto paualne sume, koja bi se na osnovu dotac s danjih carinskih prihoda i potroake sposobnosti zemlje privremeno s s c odredila za period od 5 godina, a potom revidirala. Ovo je podrao i z zajedniki ministar nansija Hofmann, smatrajui da u datim okolnosc c tima nita drugo ne preostaje. S obzirom na lou organizaciju ubiranja s s carina pod turskom upravom i na nenormalne okolnosti u Turskoj posljednjih godina, koje ne pruaju mogunost za pouzdan obraun, on z c c je samo predloio da se umjesto petogodinjeg probnog termina uzme z s jedan krai rok.70) Ovi stavovi bili su u duhu prijedloga predsjednika c
Ibidem HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle KZ XLIX od 16.X 1879. Naroito je u 3, 4 i 12 naglaena ingerencija ausc s trijske i ugarske vlade u odnosu na organizaciju i funkcionisanje carinske slube koja je bila potinjena zemaljskoj upravi. Tako su po 12 miz c nistri nansija obje vlade dobili pravo da alju posebne inspektore kako s bi se uvjerili da se ubiranje carina i upravljanje carinama, monopolima i indirektnim porezima na proizvodnju piva, rakije i eera, kao i nadzor s c c c s u pogledu sprovodenja odredaba o istoi zlatne i srebrne robe vri na odgovarajui nain prema dogovorenim normama. c c 70) HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 233 od 22. IV 1879.
69) 68)

72

Komisije za poslove Bosne i Hercegovine barona Schwegela iz marta 1879. godine.71) I grof K. Tisza se izjasnio za paual. Karakteristino je, medutim, s c da je on tom prilikom naglasio da bi se pri ustanovljenju cifre trebalo postupiti pravedno, ali da ni iz kakvih obzira ne treba biti iroke ruke. s To je obrazloio time da se vlada ne potakne da organizuje skupu upraz vu i da predstavnika tijela ne dobijaju utisak kako se hoe uljepati c c s stanje i prikriti decit zemaljskih prihoda. Tisza je bio protiv da se vri periodina revizija carinskog pauala, jer je smatrao da je to ness c s pojivo sa stanovitem o provizornom karakteru okupacije, na kome se s jo stoji u odnosu prema inostranstvu. Bio je radije za to da austrijs c ska i ugarska vlada po svom slobodnom nahodenju, u sluaju potrebe, izvre reviziju visine pauala. Zato je na sjednicama Zajednikog mis s c nistarskog vijea od 22. aprila i 1. maja 1879. usvojen samo zakljuak c c da e Bosna i Hercegovina iz zajednikih carinskih prihoda Monarhije c c dobijati godinje jednu paualnu sumu kao brutto prihod iz kojeg e se s s c pokrivati i trokovi carinske uprave u zemlji. Pomenuta paualna suma s s trebalo je da se naknadno odredi po ispitivanju carinskih prihoda zemlje na osnovu turske i austrougarske carinske tarife i ocjene potroake s c sposobnosti stanovnitva.72) s Medutim, novoj austrougarskoj administraciji nisu stajali na raspolaganju nikakvi slubeni detaljni iskazi ranije uprave o carinskim priz hodima zemlje. Zateeni sumarni iskazi, ija se autentinost nije mogla c c c provjeriti, datirali su iz zadnjih godina otomanske vladavine i znatno c su se medusobno razlikovali. Slina odstupanja pokazivali su i podaci u literaturi o Bosni i Hercegovini koja je tada bila na raspolaganju novim upravljaima.73) Nova uprava nije zatekla ni detaljne slubene iskaze o c z obimu bosanskohercegovakog robnog prometa, niti o tome koliko poc jedini artikli uestvuju u carinskim prihodima. Sve cifre o importu i c
Kao napomena 26. Kao napomena 61 i 70. 73) Kao napomena 42. Otto Blau navodi da su carinski prihodi Bosne iznosili 1866. godine 4 miliona pjastera, a Johan Roskiewicz 1868. godine objavljuje da oni iznose 3 1/2 do 4 miliona pjastera. Medutim, krajem 1869. godine ruski konzul u Sarajevu Kudrjavcev pisao je da su prihodi od carine 7,875.337 a rashodi 1 milion pjastera. Cifru od 8 miliona pjastera prihoda i 1 miliona pjastera rashoda navodi za 1874. godinu Svetozar Teodorovi, austrougarski c generalni konzul u Sarajevu. U odnosu na 73,768.371 pjastera, koliko su iznosili te godine ukupni prihodi bosanskog vilajeta, udio carina u njima iznosio je, kako je to izraunao I. Tepi, gotovo 11%. (I. T e p i , c c c op. cit. str. 189; O. B l a u, Handel und Verkehr von Bosnien in 1866, str. 161, citirano po I. Tepiu, ibidem; J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. c 315; V. B o g i e v i , Grada ..., str. 230, 231). c c
72) 71)

73

eksportu Bosne i Hercegovine u austrougarskim i drugim konzularnim izvjetajima navodene su bez ukazivanja na izvore podataka. s Baron Schwegel je jo poetkom 1879. proraunao na osnovu raspos c c loivih turskih podataka da su u normalnim prilikama carine donosile, z izraeno u austrougarskoj valuti, oko 800.000 forinti. Ako se od toga z oduzme 100.000 forinti za carinsku reiju, isti prihod je bio 700.000 foz c rinti. Smatrao je da je to znatno ispod stvarnih mogunosti i da e se za c c nove uredne administracije carinski prihodi zemlje povisiti na 1 milion forinti raunajui po stavkama turske carinske tarife. Stoga je Schwegel c c predlagao da se odredi paual u visini od 800.000 forinti koji bi Bosna i s Hercegovina u svim okolnostima i pod reimom austrougarske carinske z tarife mogla reklamirati u carinskim prihodima Monarhije. Primajui, c ipak, turske podatke cum grano salis, on je predvidao i mogunost da c c se visina naknade za carine odreduje svake godine na osnovu faktiki ostvarenih prihoda.74) Austrijska vlada je prvobitno pristala da iznos carinskog pauala s bude 800.000 forinti godinje. Medutim, ugarski predstavnici u Cas rinskoj i trgovinskoj konferenciji, na kojoj su sudjelovali i predstavnici Zajednikog ministarstva nansija, nisu se s tim saglasili. Oni su insistic rali na cifri od samo 500.000 forinti godinje. Ugarska vlada je potpuno s odobrila njihov stav i pristajala je da se cifri od 500.000 forinti doda jo oko 60-70.000 forinti godinje kao naknada za trokove osnivanja i s s s izdravanja carinskih ureda. Potom je i austrijska vlada izmijenila svoj z stav i priklonila se gleditu ugarske vlade, koja je sa svoje strane uinila s c ustupak u pitanju organizacije carinske slube u Bosni i Hercegovini. U z takvoj situaciji zajedniki ministar nansija Hofmann, kao ef bosanc s skohercegovake uprave, predoavao je na Zajednikom ministarskom c c c vijeu 26. septembra 1879. kako je na osnovu statistikih podataka iz c c vremena prije ustanka proraunato da je carinski prihod zemlje iznosio c 900.000 forinti i istovremeno je molio da se suma carinskog pauala zas okrui bar na 600.000 forinti. Smatrao je da bi politiki bilo vrlo opasno z c
Inae, po Schwegelovim proraunima, u normalnim uslovima Bosna c c i Hercegovina mogla bi oekivati ist prihod od monopola soli 660.000 c c forinti, od monopola duhana 1,000.000 fr, od monopola baruta i indirektnih poreza na pivo, rakiju i eer 40.000 fr, pa bi to, zajedno sa 800.000 s c fr od carina, iznosilo ukupno oko dva i po miliona forinti. Pri tome je imao u vidu da se monopoli i indirektni porezi uvedu kao i u Moharhiji. (Kao napomena 26). Zajedniki ministar nansija Hofmann izjavio je c na sjednici Zajednikog ministarskog vijea 13. X 1879. kako prihodi od c c carine u Bosni i Hercegovini u istoj godini obeavaju da e dosei cifru c c c od 800.000 forinti, istiui da je to vie od onoga to se ranije oekivalo. c c s s c (Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 242 od 13. X 1879). O realizaciji prihoda od monopola i indirektnih poreza u prvim godinama austrougarske okupacije vidi F. H a u p t m a n n, Memorandum efa s nancijskog odjeljenja ..., str. 550 i dalje.
74)

74

da se okupiranoj zemlji ne da dovoljna odteta za gubitak carinskih pris hoda i time stvori opasnost da se u zemaljskom budetu pojavi decit. z Kada ga je iz istih motiva u njegovom zahtjevu podrao car, svi faktori z na Zajednikom ministarskom vijeu saglasili su se da suma carinskog c c pauala iznosi 600.000 forinti,75) to je zatim i ozakonjeno. s s Izmjenu stanovita austrijske vlade obrazloio je austrijski ministar s z trgovine von Korb. Kao prvi razlog naveo je da se bespotrebno ne otvara novi problem, a drugo, jer u Monarhiji otpada po glavi stanovnika oko 70 xr carinskih dabina, dok bi u Bosni i Hercegovini taj iznos z po njegovom miljenju mogao biti najvie 50 xr. To je na 1 milion s s stanovnika, koliko se procjenjivalo da tada ima u Bosni i Hercegovini, davalo sumu od 500.000 forinti.76) Oito da su ocjene o visini bosanskohercegovakih carinskih prihoc c se tie posebno stava da varirale u zavisnosti od politikih potreba. Sto c c ugarske vlade prema pitanju carinskog pauala, on je bio u duhu njenog s opteg odnosa prema bosanskim nansijama. Sa madarske strane, koja s je bila ekonomski i nansijski slabiji partner vis ` vis Austrije, potea kao je krajem 1879. godine zahtjev da u narednim godinama okupirana zemlja svojim sredstvima uestvuje u pokrivanju trokova vojne okuc s pacije kako bi se rasteretila Monarhija.77) S druge strane, eventualni decit u bosanskom budetu zahtijevao bi da se zajednika vlada obrati z c delegacijama radi njegovog pokria. Ovo je bilo povezano sa politikim c c tekoama, naroito s obzirom na neraspoloenje zbog velikih izdataka s c c z s kojima je bilo povezano zaposjedanje Bosne i Hercegovine. Delegacije su insistirale na smanjenju trokova okupacije i pravile su tekoe s s c i kad je bio u pitanju novac za potrebe okupacionih trupa u Bosni i Hercegovini. Zato se na poetku okupacije, kada se ostali budetski c z
Kao napomena 63, 64 i 70. Kao napomena 64. Austrijska vlada je u austrijskom parlamentu izala sa drugijim obrazs c loenjem sume carinskog pauala od 600.000 forinti. Polazei od toga da z s c je potroaka sposobnost po glavi stanovnika u Bosni i Hercegovini, kad s c su u pitanju kafa, zaini, juno voe i ria, jednaka kao i u Monarhiji, c z c z ona je izraunala da e carinski prihodi od tih artikala, raunajui 28 c c c c xr po stanovniku, iznositi 280.000 forinti godinje. Daljih 80.000 forinti s bilo bi dato kao obeteenje zemaljskim nansijama za bescarinski uvoz s c iz Monarhije eera, piva i rakije. Do ove cifre se dolo uzimajui u obzir s c s c uvoz pomenutih artikala u zadnjih deset godina uz plaanje dotadanjih c s vrlo umjerenih carina. Suma od 240.000 forinti odnosila se na carinski prihod od ostalih artikala, u prvom redu od tekstila. Pri tome je aproksimativno uzeto da je njihova potronja u Bosni i Hercegovini za polovinu s nia po glavi stanovnika (24 xr) od potronje u Austro-Ugarskoj (42 xr). z s Sve je to bilo popraeno komentarom da se svota od 600.000 forinti za c prvo vrijeme moe mirne due dati. Kao napomena 42. z s 77) Vidi: D. J u z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarz s c skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 183, 184.
76) 75)

75

prihodi zemlje jo nisu bili stabilizovali, bosanskohercegovaka uprava s c nije smjela ostaviti bez prihoda od carina, niti su se oni smjeli drastino c smanjiti. U prvim godinama poslije okupacije carinski paual (tzv. cas rinski aversum) inio je vrlo znaajnu stavku u zemaljskim prihodima, c c kada se njihov ukupan iznos kretao oko 7 miliona forinti. Medutim, ni tada naknada od 600.000 forinti u zlatu nije bila adekvatna. Ona nije bila u stanju da pokrije nansijske gubitke nastale zbog carinskog prikljuenja Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj. To c je 1883. konstatovao ef nansijskog odjeljenja Zemaljske vlade Plenker s i pri tome naglasio kako je potpuno nepravedno to bosanske nansije s moraju uplaivati svoju quotu na ime poreskih restitucija za pivo i rac kiju, iako se ni kap piva ni rakije proizvedene u Bosni i Hercegovini ne izvozi izvan zemlje.78) Zakon o carinskom prikljuenju Bosne i Hercegovine javljao se prec ma svojim spoljnim obiljejima kao jedna vrsta carinskog saveza izmedu z oba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane, podvrgavao Bosnu i Hercegovinu najveem dijelu postojeeg i budueg pric c c vrednog i nansijskog zakonodavstva obiju drava Monarhije i davao z austrijskoj i ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencija kod c rjeavanja odredenih konkretnih pitanja na ovome podruju. Ukoliko s je trebalo da se, s obzirom na posebne prilike u Bosni i Hercegovini, donesu propisi koji bi odstupali od postojeih normi u obje drave Moc z narhije, i to kako u oblasti carina, tako i u pogledu monopola soli i duhana, te indirektnih poreza na pivo, rakiju i eer, bilo je potrebno s c dobiti saglasnost nadlenih resornih ministara Austrije i Ugarske ( 3 z i 5). Promjene koje su bile izvrene u pogledu plaanja indirektnih pos c reza bile su, po priznanju funkcionera Zemaljske vlade nadlenog za z nansije, vie u interesu Monarhije nego okupirane zemlje.79) Ova s konstatacija se odnosi i na monopole. Naroito je uvodenje monopola c duhana nailo na otpore i tekoe, jer je bilo suprotno tradicijama i nas s c vikama stanovnitva. Posebnom zakonskom odredbom bilo je utvrdeno s da bosanskohercegovaka uprava smije samo od uprava monopola u c Austriji i Ugarskoj nabavljati, po unaprijed utvrdenim cijenama, one potrebne koliine duhana i soli koje se ne bi mogle obezbijediti u Bosni c i Hercegovini vlastitom sadnjom duhana ili iz sopstvenih izvora soli ( 5). Ovaj propis, koji je titio skalne interese obiju drava Monarhis z je, pokazae se docnije kao smetnja u radu duhanske industrije, jer je c spreavao direktan uvoz duhana koji je bio potreban za izradu cigareta. c
78) F. H a u p t m a n n, Memorandum efa nancijskog odjeljenja Zes maljske vlade ..., str. 554. 79) Ibidem, str. 550.

76

Koliko se vodilo rauna o skalnim i privrednim interesima Moc narhije pokazuju i prelazne odredbe Zakona po kojima je privremeno i poslije njegovog stupanja na snagu ostala do daljnjega meducarinska linija izmedu Bosne i Hercegovine i starog austrougarskog carinskog podruja. Dok je robni promet u pravcu Bosne od 1. januara 1880. c postao slobodan, na uvoz iz Bosne i Hercegovine plaana je carina po c stavkama koje su vaile za uvoz iz najpovlaenijih zemalja, ukoliko nije z sc bila u pitanju roba proizvedena u samoj Bosni i Hercegovini, to se mos c ralo dokazati valjanim certikatima. Takode, od plaanja carine bile su izuzete manje koliine robe u graninom prometu za kunu upotrebu, c c c kao i roba koja se nisko tarirala i za koju se nije moglo pretpostaviti da se preko Bosne i Hercegovine uvozi u Monarhiju zaobilazei plaanje c c carine po austrougarskoj carinskoj tari ( 15). Ove odredbe donesene su stoga da se ne bi roba (kao npr. kafa), koja je uvezena u Bosnu i Hercegovinu od 1. januara 1880. i bila ocarinjena nie, po odredbama z turske tarife, slobodno uvezla u Austro-Ugarsku. Meducarinska linija trebalo je da privremeno postoji izmedu starog austrougarskog carinskog podruja, s jedne strane, i Dalmacije i c Bosne i Hercegovine kao cjeline, s druge strane. Ukidanje pomenutih privremenih ogranienja slobodnog prometa trebalo je da uslijedi nac redbodavnim putem, nakon prethodnog sporazuma izmedu austrijske i ugarske vlade ( 16). Njihovo trajanje u biti je zavisilo od zaliha uvezene robe koje su bile stvorene do 1. januara 1880. godine.80) Jedan od malobrojnih protivnika carinskog prikljuenja Bosne, kao c i naina na koji je trebalo da se njome upravlja pod austrougarskom c vlau bio je u austrijskom parlamentu poslanik Kronawetter, pripadnik sc demokratskog krila njemake liberalne stranke. Po njegovim rijeima c c oktroirati tako teke poreske terete stanovnitvu, koje nema mogunosti s s c da se izjasni da li oni odgovaraju ili ne odgovaraju zemlji, mogu initi c samo apsolutni monarsi. On je izrazio aljenje to to ini jedan parlaz s c ment podsjetivi prisutne na princip nihil de nobis sine nobis, koji su s 1848. na svojoj zastavi istakle sve liberalne snage.81) Ovo je naelo bilo c u odnosu na stanovnitvo okupirane zemlje grubo pogaeno od strane s z austrijskog i ugarskog parlamenta. Ovi parlamenti su u poznu jesen 1879. usvojili paralelne zakone o uspostavljanju zajednikog carinskog c saveza sa Bosnom i Hercegovinom, koje je uskoro potom sankcionisao i vladar.82)
Kao napomena 42. Sten. Protokolle uber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten.. 15. Sitzung der 9. Session am 21. XI 1879, str. 317-336. 82) RGB1 Nr 136 od 20. XII 1879. i ugarski zakonski lan LII: 1879; c Sammlung der f r Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Veru ordnungen und Normalweissungen, 1878-1880, I Bd, Wien 1880, str. 5054.
81) 80)

77

Kako prema zakonskim odredbama nije bilo predvideno da Bosna i Hercegovina plaa za zajednike izdatke Monarhije, za izdravanje dvoc c z ra i diplomatije, za zajedniku austrougarsku vojsku i mornaricu, niti c da uestvuje u otplati dravnih dugova, u austrijskom parlamentu uli c z c su se glasovi da je ona ak i privilegovana.83) Pri tome se iz vida guc z bio medunarodnopravni poloaj Bosne i Hercegovine. Nije se uzimalo u obzir da se bosanskohercegovakim stanovnitvom vladalo apsolutisc s tiki i da ono nije imalo svoje predstavnike u parlamentima Austrije i c Ugarske i njihovim delegacijama, koje su odobravale budetske izdatke z za zajednike poslove. Osim toga, Bosna i Hercegovina je bila tolic ko nerazvijena i siromana da je jedva podmirivala osnovne trokove s s austrougarske administracije, pod iju vlast nije dola voljom svoga c s stanovnitva. Da se i u samom tekstu Zakona u izvjesnoj mjeri vodilo s rauna o medunarodnom aspektu problema, pokazuju odredbe njegoc vog 6. Njime je propisano da valuta koja je zakonsko sredstvo plaanja c u Austro-Ugarskoj isto tako vrijedi i u Bosni i Hercegovini, ali je uz to dodano bez tete po slobodan opticaj efektivnog otomanskog novca. s Time je, iako samo formalno iz spoljnopolitikih obzira, izraena spremc z nost Austro-Ugarske da potuje obavezu preuzetu u konvenciji koja je s sklopljena sa Turskom 21. aprila 1879. * * * Do sada je bilo nepoznato da je ukljuenje Bosne i Hercegovine u c zajedniko austrougarsko carinsko podruje imalo i izvjestan spoljnoc c politiki odjek, koji je neprijatno iznenadio austrougarsku diplomaciju c i u jednom trenutku zaprijetio da ovo pitanje postane medunarodni problem. Austrijski funkcioneri koji su bili glavni protagonisti carinskog prikljuenja, predsjednik bosanske komisije baron Schwegel i austrijski c ministar trgovine J. Chlumecky, isticali su da je ukljuenje Bosne i c Hercegovine u carinski reim Monarhije nedvojbeno dopustivo po Berz linskom ugovoru, jer je istim ugovorom na Austro-Ugarsku preneseno pravo da upravlja Bosnom i Hercegovinom, bez ogranienja i bilo kakve c rezerve sila potpisnica u korist statusa quo, nasuprot onim odredbama Berlinskog ugovora koje su se ticale Bugarske i Srbije. Ovo gledite pris hvatio je u proljee 1879. i predsjednik ugarske vlade grof K. Tisza,84) c nakon to je ugarska vlada odustala od svog prvobitnog stanovita po s s kojem je Bosna i Hercegovina trebalo da ostane samostalno carinsko
Kao napomena 81. HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232 od 21. IV 1879, i kao napomena 26.
84) 83)

78

podruje sve dotle dok se ne donese denitivan zakljuak o njenoj sudc c bini.85) Ministar inostranih poslova grof J. Andrssy takode je dokaa zivao da pravo Austro-Ugarske da samostalno regulie pitanje carina s u Bosni i Hercegovini proizilazi iz ovlatenja koja su na nju prenesena s u pogledu uprave. Andrssy je na sjednici Zajednikog ministarskog a c vijea 21. aprila 1879. podrao zahtjev za carinsko prikljuenje Bosne c z c i s obzirom na to da su bili privedeni kraju pregovori sa Turskom,86) koji su istog dana rezultirali potpisivanjem austro-turske konvencije. Za Austro-Ugarsku je bilo od posebnog znaaja da je time konano rec c gulisano pitanje zaposjedanja Novopazarskog sandaka i utvrden broj z austrougarskih trupa i garnizona u njemu. Konvencijom je ponovo bio formalno priznat sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom, ali za razliku od tajnog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Turske od 13. jula 1878, u njoj nije bio spomenut privremeni karakter okupacije, koja je u novom bilateralnom aktu, analogno Berlinskom ugovoru, pretvorena u zaposjedanje na neodredeno vrijeme. Ipak, unutar austrougarskog Zajednikog ministarstva nansija bilo c je jo ranije izraeno podozrenje da li e sile potpisnice trgovakih ugos z c c vora sa Turskom bez pogovora prihvatiti izmjenu statusa qvo u Bosni Hercegovini.87) Ispoljena je rezerva u pogledu pristanka Rusije i Turske i ukazano je na mogunost da Engleska, Francuska i Italija protestvuju, c potaknute od svojih podanika koji se bave trgovinom. Medutim, ove rezerve nisu se pojavile prilikom pregovora izmedu mjerodavnih faktora Dvojne monarhije, kada se u aprilu 1879. rjeavalo pitanje carinskog s prikljuenja Bosne i Hercegovine. Sta vie, Andrssy je jedan upit Enc s a gleske, koji se odnosio na carine, protumaio tako da se oekuje da c c Austro-Ugarska regulie ovaj problem.88) s Nakon to su u jesen 1879. zakonski prijedlozi o carinskom pris kljuenju Bosne i Hercegovine podneseni parlamentima obiju polovina c Monarhije, ministarstvo inostranih poslova uputilo je 1. novembra povjerljivu instrukciju austrougarskom ambasadoru u Carigradu o tome kako bi trebalo tretirati ovo pitanje ukoliko bi sa turske strane bila o njemu pokrenuta diskusija. U instrukciji su bili openito argumenti za c spoljnu upotrebu, pa su sa njenim sadrajem bile upoznate austrougarz ske diplomatske misije u Berlinu, Parizu, Londonu, Rimu i Petrogradu, predsjednici vlada Austrije i Ugarske, kao i Zajedniko ministarstvo c nansija.89)
Kao napomene 27 i 30. HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232 od 21. IV 1879. 87) Glosa na elaboratu barona Schwegela. Kao napomena 26. 88) Kao napomena 86. 89) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, Ministarstvo inostranih poslova Kosjeku, Be 1.11.1879, povjerljivi telegram. c
86) 85)

79

Pozivajui se na vlastitu interpretaciju odredaba Berlinskog ugoc vora, u instrukciji se naglaavalo da se pravo Monarhije na carinsko s prikljuenje Bosne i Hercegovine ne bi moglo ni sa koje strane dovesti c u pitanje. Izraeno je uvjerenje da specijalno Turska ne bi mogla imati z za to povoda, jer nije protestvovala ni protiv postavljanja engleskih carinskih ureda na Kipru,90) koji je do izvjesnog stepena imao analogan poloaj sa Bosnom i Hercegovinom. z Kao razlog za carinsko prikljuenje Bosne i Hercegovine trebalo je, c prema instrukciji, u prvom redu istai potrebu da se osiguraju nansijc ska sredstva za upravu okupirane zemlje i za njene vlastite privredne interese. Trebalo je ukazati kako je neodrivo da Bosna i Hercegovina z bude samostalno carinsko podruje, s obzirom na velike tekoe i visoc s c ke trokove koji bi iz toga proizali. Naglaeno je da e Bosna dobijati s s s c paualni iznos koji e odgovarati visini dotadanjih carinskih netto pris c hoda i da e potpuno otvaranje trita Monarhije za bosanskohercegoc zs vake sirovine i poljoprivredne proizvode djelovati pozitivno na razvoj c privrede u Bosni i Hercegovini. Posebno znaajno za vanjsko-politiku c c upotrebu, naroito vis ` vis Turske, bilo je objanjenje da carinsko pric a s kljuenje nema samo po sebi politiki karakter i ne zadire u pitanje c c suvereniteta. Pri tome se ukazivalo na injenicu da su u prolosti i potc s puno suverene drave esto stupale jedne s drugima u carinsku uniju, z c kao i na savremeni primjer kneevine Lichtensteina, koja se nalazila u z carinskoj uniji sa Austro-Ugarskom i velikog vojvodstva Luxemburg, koje je pripadalo holandskoj kruni, a bilo je u carinskom savezu sa njemakim Reichom. c Medutim, negativna reakcija na ovaj plan dola je sa strane odakle s je za Austro-Ugarsku bilo nejneprijatnije, od sile koja je na Berlinskom kongresu bila njen glavni pomaga. Kada je u oktobru 1879. saznao c za namjeru da se Bosna i Hercegovina ukljui u austrougarsko carinc sko podruje, ministar vanjskih poslova Velike Birtanije lord Salisbury c
90) Na Kipru su do kraja februara 1879. ostale na snazi ranije turske carine od 8% na uvoznu i 1% na izvoznu robu. Od marta 1879. izvoz c je bio osloboden plaanja carine, a na uvoznu robu ostala je ista carinz ska stopa koja je bila utvrdena ugovorima izmedu Porte i drugih drava. (HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, konzul Schulz ministarstvu inostranih poslova, Bejrut 20.8.1880.) Ve je F. Hauptmann c ukazao kako je Haymerle dovodio u vezu postupak Velike Britanije na Kipru sa austrougarskim planom za ukljuenje Bosne i Hercegovine u c carinsko podruje Monarhije (F. H a u p t m a n n, Andrssyjeva polic a tika i bosanska politika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi VI, izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1971, str. 454). Medutim, postojala je sutinska razlika u carinskoj politici jedne i druge drave. s z Dok se Velika Britanija i dalje drala naela slobodne trgovine, Austroz c Ugarska je poela, mada u ogranienom opsegu, primjenjivati izvjesne c c mjere carinske zatite. s

80

dao je nalog da se vladi Austro-Ugarske porui da kapitulacije i osc tali madunarodni ugovori Turske treba da ostanu na snazi u Bosni i Hercegovini kao i postojee carine koje su regulisane tim ugovorima. c On je smatrao da Austro-Ugarska nema pravo da stavi van snage ove sporazume bez saglasnosti drugih sila. U protivnom sluaju Salisbury c je nagovjestio da e Velika Britanija protestvovati.91) Svoje stanovite c s motivisao je time da e planirane promjene imati kao posljedicu poc veanje carina na britanski import. To bi bilo protiv interesa britanskih c gradana i, po njegovoj ocjeni, ne bi bilo u skladu sa britanskim pravima. Isticao je da Austro-Ugarska po Berlinskom ugovoru ima pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i njome upravlja, ali u ugovoru nema ni rijei c da sultan nije vie suveren zemlje niti postoje u njemu odredbe protiv s postojeih ugovora izmedu Porte i drugih sila. Medutim, za razliku c od svog prvobitnog stava, Salisbury je docnije, poetkom 1880. godic ne, promijenio gledite u odnosu na pitanje kapitulacija, priznavi da s s austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini implicira neke promjene u odredbama medunarodnih ugovora, ali je i dalje insistirao na tome da u Berlinskom ugovoru nema nita u pogledu prava Austro-Ugarske da s jednostrano izmijeni carinski reim.92) z Ovom britanskom gleditu suprotstavilo je austrougarsko miniss tarstvo inostranih poslova svoje tumaenje Berlinskog ugovora, nac glaavajui da u njemu nema obaveza da se u Bosni i Hercegovini ress c pektuju odredbe trgovinskih ugovora koje je zakljuila Porta. Osporec no je Salisbury-jevo miljenje da postoji fundamentalna razlika izmedu s kapitulacija i trgovinskih ugovora. Pri tome je istaknuto da je turska carinska tarifa isto tako nespojiva sa austrougarskom upravom kao to s je nespojiva i turska jurisdikcija. Izraena je rezerva u to da bi briz tanska vlada, koja je vis vis Francuske zauzela odluno stanovite u a c s pogledu vanosti ugovora s Portom u vezi sa izmjenom jurisdikcije na z Kipru, mogla u pitanju bosanskih carina zastupati drugo miljenje.93) s S austrougarske strane pridavan je veliki znaaj ostvarenju pune c saglasnosti izmedu Austro-Ugarske i Engleske u odnosu na promjene na Kipru i u Bosni i Hercegovini. Austrougarski diplomati ukazivali su svojim engleskim kolegama na potrebu da se i pri tretmanu pitanja bosanskih carina u prvom redu moraju imati u vidu politiki obc ziri. Andrssy-jev nasljednik na poloaju ministra vanjskih poslova, a z
HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9-6, Salisbury Egertonu, London 27.10.1879, kopija telegrama. 92) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/14-4-9-9, Salisbury Elliotu, London 4.2.1880, kopija telegrama. 93) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 3/12-14-9-2, Schwegel Karolyju novembar 1879. i 3/12-14-9-3, Schwegel Elliotu 16.2.1880. (koncepti pisama)
91)

81

Haymerle, poruivao je lordu Salisbury-ju da bi mu bilo vrlo neprijatno c ako bi ovaj dalje insistirao na svom stanovitu, te mu se u tome pris kljuile i druge vlade, koje su bile manje prijateljski raspoloene prema c z Monarhiji od britanske. Pozivajui se na zajednicu interesa Austroc Ugarske i Velike Britanije u orijentalnoj politici, Haymerle je u februaru 1880. apelovao na Salisbury-ja da odustane od svog gledita, ili bar s javno ne reaguje na prikljuenje Bosne i Hercegovine u zajedniko ausc c trougarsko carinsko podruje, koje je bilo ve zakonski perfektuirano i c c izvreno. Za uzvrat on je obeao da e Austro-Ugarska gdje god bus c c de mogla podravati britanske interese. U datom momentu Haymerle z je nagovijestio podrku stavovima britanske vlade i u pogledu djelats nosti internacionalne komisije za likvidaciju egipatskog dravnog duga. z Smatrao je da na koncu treba podsjetiti lorda Salisbury-ja kako su sve prijateljske sile odredbe Britanskog ugovora u pogledu Bosne i Hercegovine shvatale kao konano rjeenje i da su pomenute odredbe dobile c s postojeu formu samo stoga da bi se pribavila saglasnost Porte.94) c Za austrougarske dravnike imalo je veliku vanost da poslije Berz z linskog kongresa ne bude niim poremeena saradnja sa Velikom Britac c nijom u orijentalnoj politici. Mada je 1878. likvidirana istona kriza, c na Balkanskom poluostrvu nije uspostavljena stabilna situacija. Ostalo je niz otvorenih pitanja u vezi sa razgranienjima i sprovodenjem u c ivot drugih odredaba Berlinskog ugovora. Pri tome se austro-rusko z suparnitvo nije smanjivalo, nego se, naprotiv, poveavalo. U okviru s c tog politikog rivaliteta vrlo veliku ulogu igrala je borba za izgradnju c eljeznike mree na Balkanu, koja je trebalo da osigura kapitalistike z c z c interese suparnikih sila. Ostvarenjem odredaba Berlinskog ugovora u c pogledu eljeznica i konvencije sa Srbijom od 8. jula 1878, kojom se z ova obavezala da uspostavi vezu sa postojeim prugama koje su vodile c prema Solunu i Carigradu, Austro-Ugarska bi ugrozila ozbiljno ruske pozicije na Balkanu, posebno Bugarskoj. Upravo 1879/80. general Cernjajev, kao eksponent panslavistikog krila ruske politike, koje je c bilo u uskim vezama sa ruskim industrijskim krugovima, pokuao je s svojom misijom u Beogradu sprijeiti realizaciju austro-srpskog eljezc z nikog programa i nadomjestiti ga transbalkanskim projektom, za koji c se interesovala i Italija. U isto vrijeme uli su se glasovi o balkanskom c savezu pod rusko-italijanskim patronatom koji bi bio uperen protiv Austro-Ugarske.95) Mada su saobraajni, kao i komunikacioni interesi c
Ibidem F. H a u p t m a n n, Osterreich - Ungarns Werben um Serbien 1879 -1881, Mitteilungen des osterreichischen Staatsarchivs Bd.5, Wien 1952, str. 143, 151, 157, 165 i dalje, i s t i, Politika Austro-Ugarske, Trojecarski savez i Tajna konvencija sa Srbijom godine 1881., Godinjak s IX, 1958, str. 58, 59.
95) 94)

82

Austro-Ugarske i Velike Britanije u balkanskim zemljama u mnogome bili divergentni, njihovi politiki interesi, naroito u odnosu na rusku c c politiku, bili su dosta bliski. Dvojna monarhija nastojala je ne samo da ostvari neosporan uticaj na zapadnom dijelu Balkanskog poluostrva, nego i da to je mogue s c vie smanji ruski upliv u Rumuniji i Bugarskoj.Rusi su otezali sa povs laenjem svojih trupa iz kneevine Bugarske i istone Rumelije i poslije c z c c roka (maj 1879) koji je za to bio odreden. Konano, 1880. Rusija je povukla vojsku sa pomenutih teritorija, pod pritiskom koji je na nju vrila Velika Britanija uz pomo Austro-Ugarske i Francuske. I poslije s c Berlinskog kongresa, Britanci su igrali vodeu ulogu u suzbijanju Ruc sije, kontroliui komisije koje su se starale o pridravanju dogovorenih s c z termina.96) Austro-Ugarska je eljela da austro-njemaki defanzivni savez proz c tiv Rusije, sklopljen 7.oktobra 1879, proiri ugovorom o savezu sa Ves likom Britanijom, koji bi pojaao njenu poziciju prema Rusiji. Inae, c c Andrssy-ju je, kao i predsjedniku britanske vlade Disraeliju, bila bliska a ideja o stvaranju fronta evropskih sila protiv ruske orijentalne politike. Sa svoje strane, britanski dravnici su pozdravili stvaranje saveza z c izmedu Austro-Ugarske i Njemake. Lord Salisbury je tih dana dao u Londonu izjavu kako vjeruje da stabilnost i mir u Evropi poivaju na c snazi i nezavisnosti Austrije.97) Po globalne interese Austro-Ugarske bio bi veoma tetan javni pros test Velike Britanije protiv ukljuenja Bosne i Hercegovine u zajedniko c c austrougarsko carinsko podruje, koji bi bio obrazloen restriktivnim c z tumaenjem odredaba XXV lana Berlinskog ugovora u pogledu prava c c Monarhije na izmjenu carinskog reima u okupiranoj zemlji. Odjek takz vog protesta bio bi za Austro-Ugarsku tim nepovoljniji to njen poloaj s z u Bosni i Hercegovini nije jo bio dovoljno konsolidovan. Medutim, s lord Salisbury nije ostvario svoju prijetnju, pa je izostao javni protest britanske vlade. Prema tome, izgleda da su austrougarski argumenti postigli odgovarajui efekat i da su opti interesi britanske spoljne polic s tike, koja je u doba Disraelijevog konzervativnog kabineta bila izrazito proaustrijska, odnijeli prevagu nad perifernim interesima britanske trgovine u Bosni i Hercegovini. Za liberalnu britansku vladu obrazovanu u aprilu 1880. na elu sa Gladstone-om, koja je unekoliko izmijenila c odnos prema Austro-Ugarskoj, ukljuenje Bosne i Hercegovine u carinc sko podruje Dvojne monarhije predstavljalo je ve blizu pola godine c c svren in. s c
96) Vidi A.D.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 1848-1918, Saz rajevo 1968, str. 250; J.R. von S a l i s, Weltgeschichte der neusten Zeit, Bd, I, Z rich 1951, str. 108, 121. u 97) J.R. von S a l i s, op. cit. Bd. I. str. 116, 117.

83

Velikoj Britaniji mogla je, inae, samo dobro doi austrougarska c c podrka pri obnavljanju medunarodne kontrole nad egipatskim nansis jama, koje su uslijedile 1880. godine, nakon to je svrgnut kediv Ismail, s a za kediva postavljen njegov sin Teuk.98) Nakon Berlinskog kongresa i zadobijanja Kipra, Egipat je dobijao centralno mjesto u imperijalnoj politici Velike Britanije i njenim trgovakim, nansijskim i stratekoc s politikim interesima. Pri tome se ona u Egiptu otro sukobljavala c s sa Francuskom. U ovakvom kontekstu, britanski komercijalni interesi Austro-Ugarske, bili su od sasvim sporednog znaaja za britansku c vladu. Prema podacima kojima raspolaemo, ukljuenje Bosne i Hercez c govine u austrougarsko carinsko podruje nailo je na izvjestan odjek c s takode u Srbiji i Italiji. U Srbiji je u jesen 1879. izdata proklamacija uperena protiv namjere Austro-Ugarske da izvri carinsko prikljuenje s c okupirane zemlje. Ona je tajno prenoena u Bosnu i Hercegovinu i s tamo irena.99) U italijanskom parlamentu je 17. novembra, prilikom s debate o trgovinskom ugovoru sa Srbijom, poslanik Cavalletto ukazao da su austrijskim carinskim zakonodavstvom ugroeni italijanski trgoz vaki interesi u Bosni i Hercegovini i da Austrija nema pravo tako da c postupa u zemlji koja se ne nalazi pod njenim suverenitetom. 100) Medutim, na ovom se sve i zavrilo. Privredna aneksija Bosne i s Hercegovine od strane Austro-Ugarske, koja je i prije okupacije imala dominirajui poloaj na bosanskom tritu, nije izazvala nikakve javc z zs ne proteste od strane drugih drava niti poremeaje u medunarodnim z c odnosima, zahvaljujui optoj politikoj konstelaciji stvorenoj u prvim c s c godinama poslije Berlinskog kongresa. To je bio sluaj i sa drugim c aktima kojima je de facto negiran sultanov suverenitet (uvodenje vojnog zakona 1881, propisi o izdavanju pasoa, konzularnoj zatiti i dr.). s s Takvom politikom praksom bile su anulirane pojedine odredbe aprilc ske konvencije iz 1879. izmedu Austro-Ugarske i Turske. Uskoro poslije okupacije, medunarodno pravni odnos Bosne i Hercegovine prema
98) Austro-Ugarska je zajedno sa Velikom Britanijom, Francuskom i Italijom uestvovala u upravi egipatskog dravnog duga - Caisse de la Dette c z gyptienne, koja je osnovana 1876. i djelovala do ocirske pobune 1879. e Pri tome je Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao glavnim povjeriocima, bilo povjereno vrenje nansijske kontrole nad egipatskim nansijama. s J.R. von S a l i s op. cit. Bd.I, str. 190-192; V.P. P o t e m k i n, Istorija diplomacije, tom II, Zagreb 1951, str. 58-61. 99) HHStA, Interna XL, Kart. 137, Korresp. mit Militr. und Zivila behrden 1879, Haymerle W rtenbergu 11.11.1879, koncept. o u 100) HHStA, Adm. Reg. Kart. 237, F 34 SR 1 2/19-1-218, Wimpen Haymerleu 18.11.1880.

84

Austro-Ugarskoj sve vie se pretvarao u dravno pravni odnos.101) Pri s z tome je relativnoj stabilizaciji austrougarskog poloaja u Bosni i Hercez govini i uopte uvrivanju pozicija Monarhije na Balkanu doprinijelo s c sc c obnavljanje trocarskog saveza izmedu Njemake, Austro-Ugarske i Rusije, kao i sklapanje tajne konvencije izmedu Austro-Ugarske i Srbije 1881. godine. Ugovorom o trocarskom savezu, kojim su bile ublaene z austrougarske suprotnosti, Rusija je, ponovo kao i 1878, dala svoj pristanak da Austro-Ugarska moe kad nade za shodno anektirati Bosnu i z Hercegovinu i okupirati Novopazarski sandak. Zakljuenjem tajne koz c nvencije, kojom je spoljna politika Srbije dospjela pod austrougarsku kontrolu, Srbija se odrekla aspiracija na Bosnu i Hercegovinu i Sandak, z obavezavi se da e na svom teritoriju sprijeiti svaku agitaciju usmjes c c renu u tom pravcu.102) Medutim, prvenstveno iz unutranjopolitikih s c razloga Austro-Ugarska je propustila da tih godina izvri aneksiju Bos sne i Hercegovine. Ukljuivanje Bosne i Hercegovine u zajedniko austrougarsko cac c rinsko podruje, kao i cjelokupna carinska i saobraajna politika koja c c se odvijala u poetnoj fazi izgradnje sistema carinske zatite u Evropi, c s imali su za posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bosanskim tritem, potisnuvi gotovo sasvim proizvode iz drugih drava. zs s z Nasuprot tvrdnjama austrougarske diplomacije, bosanskohercegovaki c privredni interesi nisu bili mjerodavni za carinsko prikljuenje Bosne, c nego prije svega interesi ekonomski vodeih krugova u Monarhiji i njena c globalna balkanska politika. Ti interesi bili su tokom okupacije, naroito sa madarske strane, u tolikoj mjeri usko shvatani da su postajali c ak prepreka djelovanju austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini na c privrednom polju i ostvarenju irih interesa i politike Monarhije.103) s
F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 15-25; H. K a p i d i , Hercez c govaki ustanak 1882., Sarajevo 1958, str. 17-21. c 102) Vidi F. H a u p t m a n n, Politika Austro-Ugarske ... str. 65, 66, 70. Rusija, inae, nije imala ekonomskih interesa u Bosni i Hercegovini i c njeno ukljuenje u carinsko podruje Monarhije nije je ekonomski tangic c ralo. Prije okupacije, samo je sarajevski trgovac Filipovi vodio trgovinu c sa Rusijom (I. Tepi, op. cit. str. 160). c 103) Vidi: D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera ... str. z s c s 53, 54, i s t i, Izgradnja eljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu ausz trougarske politike od okupacije do kraja Kllayeve ere, ANUBiH, Djela a XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 35-37. O neposrednim posljedicama carinskog prikljuenja Bosne i Hercegovine c Monarhiji:A. M a l b a a, Hrvatski i srpski nacionalni problem u Boss ni i Hercegovini u vrijeme reima Benjamina Kllaya, Osijek 1940, str. z a 10-14; P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 18781918, University of Washington Press, Seattle 1963, str. 45-48; F. H a u p t m a n n, Memorandum efa nancijskog odjeljenja bosanskohers cegovake Zemaljske vlade Plenkera o nancijskoj problematici Bosne c i Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije, Glasnik Arhiva i Drutva arhivista BiH VIII-IX, 1968-1969, str. 550-551. s
101)

85

Tako je i naknada Bosni i Hercegovini na ime carinskih prihoda (carinski averzum), koja ni u poetku nije bila odmjerena u odgovarajuem c c iznosu, vremenom postala potpuno neadekvatna. To je bilo protivno odredbi austro-turske konvencije od 21. aprila 1879, kojom se predvidjelo da se prihodi okupirane zemlje koriste iskljuivo za njene potrebe. c Medutim, ekonomski i nansijski tretman Bosne i Hercegovine postao je iskljuivo unutranji problem Monarhije, koji su tek u prvoj decenic s ji XX vijeka aktuelizirale narasle politike snage gradanstva u Bosni i c Hercegovini borei se za ekonomsku i politiku emancipaciju. c c
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19, 1982, str. 125-161, i kraa verzija na c njemakom u Osterreichische Osthefte 2, 1986, str. 196-211) c

86

 IZVJESTAJ HERMANNA VON SAUTERA O ODNOSIMA BOSNE I HERCEGOVINE I MONARHIJE U SVJETLU AUSTROUGARSKIH EKONOMSKIH SUPROTNOSTI

Pravni savjetnik Beke trgovake i obrtnike komore dr Hermann c c c v. Sauter boravio je 1910. oko pola godine u Sarajevu, gdje je bio upuen sa zadatkom da vodi poslovanje i organizuje administraciju noc voosnovane Trgovake i obrtnike komore za Bosnu i Hercegovinu.1) c c Budui da se nalazio na mjestu gdje se na najneposredniji nain moc c gao upoznati sa privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini, on je po povratku iz Sarajeva podnio izvjetaj Predsjednitvu beke trgovake s s c c i obrtnike komore o svojim zapaanjima. Taj izvjetaj pod naslovom c z s Bosna-Hercegovina i Monarhija (Bosnien-Herzegovina und die Monarchie)2) dostavljen je i predsjedniku austrijske vlade, a sa njegovim sadrajem bili su upoznati i zainteresovani vladini resori. z Sauter je, inae, bio dobar poznavalac ne samo bosanskih nego i c uopte balkanskih privrednih problema. Njega je docnije Beka trgos c vaka i obrtnika komora slala kao svog eksperta u Soju, Beograd, c c
1) Izbori za Trgovaku i obrtniku komoru provedeni su 20.I 1909, c c a prva konstituirajua skuptina bila je odrana 14.IX 1909. godine. c s z Medutim, pravi rad Komore zapoeo je 1.I 1910. godine. Sumarni izc vjetaj Trgovake i obrtnike komore za Bosnu i Hercegovinu o stanju s c c obrta, trgovine i prometa njezinog podruja u godinama 1910. i 1912. c Sarajevo 1913. (u daljem tekstu Sumarni izvjetaj) str. 128-130. Prema s Sumarnom izvjetaju Sauter je vodio poslove Komore prvih est mjeseci, s s a zatim ga je naslijedio podtajnik budimpetanske komore Josip Vago. s Iza njih su komorske poslove preuzeli komorski tajnici dr. Vojislav Besarovi i dr. Mehmed Spaho, koji su u to vrijeme prouavali funkcionisanje c c i uredenje komora u Monarhiji. Prema drugom izvoru Sauter je na pomenutoj dunosti u Sarajevu proveo z sedam mjeseci. Allgemeines Verwaltungsarchiv Wien (u daljem tekstu AVW) Pr.Nr 1512/MP ex 1911. Predsjednitvo austrijske vlade Miniss tarstvu eljeznica 7.IV 1911. z 2) AVW, Pr. Nr. 4702/MP ex 1911. Prepis izvjetaja koji sam pronas ao nije datiran. Sa sigurnou se moe ustanoviti da je izvjetaj nastao s sc z s u drugoj polovini 1910. Terminus post quem je 15. juni 1910, kada je otvoren Bosanskohercegovaki sabor, budui da se kazivanja autora c c o Saboru odnose na sam poetak njegove djelatnosti. Terminus ante c quem je 31.XII 1910. jer se u izvjetaju govori o posjeti cara Bosni i s Hercegovini, koja je inae obavljena od 30.V do 4.VI 1910, kao o posjeti c im heurigen Fr hjahre. u

87

Carigrad i ponovo u Bosnu u cilju studiranja ekonomskih i nansijskih prilika.3) U svom izvjetaju Sauter se osvre openito na prilike u Bosni i s c c Hercegovini, ali je teite njegova izlaganja na aktuelnim problemima zs privrednih odnosa i ekonomske politike obiju drava Monarhije prema z anektiranim pokrajinama. U centru njegove panje nalazi se austroz ugarsko suparnitvo u borbi za ekonomske pozicije i uticaj u Bosni i s Hercegovini. Posmatrajui ovaj fenomen sa stanovita privrednih i polic s tikih interesa Austrije, Sauter mu pridaje veliki znaaj imajui u vidu c c c njegove reperkusije na poloaj Monarhije u cjelini, a posebno njenu z balkansku politiku. Sauterov izvjetaj je vrijedan istorijski izvor za izuavanje rivalites c ta izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Medutim, njegovi podaci dobijaju svoj pravi znaaj tek kad se podvrgnu kritici i interprec tiraju u irim istorijskim okvirima, u kontekstu razvoja optih privreds s nih i politikih prilika u Monarhiji. Privredni odnosi Austrije i Ugarske c sa Bosnom i Hercegovinom zavisili su u svakom razdoblju od stepena vlastitog ekonomskog razvitka svake od njih posebno, medusobnih austro-ugarskih ekonomskih i politikih odnosa kao i od razvoja prilic ka na medunarodnom planu, koje su u tom pogledu igrale izvanredno znaajnu ulogu. Takode, politiki i dravnopravni status Bosne i Herc c z cegovine bio je od prvorazredne vanosti za njen ekonomski tretman od z strane obiju drava Monarhije. z Postavivi sebi zadatak da interpretiramo Sauterov izvjetaj u svjes s z tlu ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske, elimo najprije da ukaemo na najbitnije momente koji su determinirali medusobne z privredne odnose Austrije i Ugarske, iz kojih je proizilazila i njihova konkurentska borba na tlu Bosne i Hercegovine. Najznaajniji faktori koji su u drugoj polovini XIX stoljea omoguc c ili nastanak i postojanje dualizma bili su zajedniki ekonomski i poc c litiki interesi austrijskih i madarskih vladajuih klasa, trajnija osjeka c c demokratskih i nacionalnih pokreta, kao i razvoj medunarodnih prilika koje su mu pogodovale. Ovakva koincidencija istorijskih okolnosti bila je posljedica privremene ravnotee snaga u Evropi i Monarhiji u z periodu razvoja kapitalizma na bazi slobodne trgovine.4) U zapadnoj i centralnoj Evropi vladao je od poetka 60-tih godina XIX vijec ka skoro slobodan trgovaki promet sa niskim carinama i odsustvom c
3) J.M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Berlin 1928, str. 170. 4) P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am Ende des 19. Jahrhunderts (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie. Budapest 1961) str. 365; vidi i s t i, Der osterreichisch ungarische Ausgleich 1867, aussen, innen - und wirtschaftspolitisch gesehen (u: Donauraum - gestern, heute, morgen. Europa Verlag. WienFrankfurt-Z rich. 1967) str. 113-127. u

88

prohibitivnih spoljnotrgovinskih mjera. U takvoj situaciji evropska trgovina zabiljeila je procvat, koji je trajao oko dvije decenije. Taz da su poljoprivredni proizvodi ugarskih veleposjednika, u prvom redu zs ito, nalazili produ ne samo na austrijskom tritu, na koje su otpaz dale tri etvrtine ugarskog trgovakog prometa,5) nego i u Njemakoj, c c c Svajcarskoj, Francuskoj, a djelimino i u Holandiji i Belgiji.6) S druge c strane austrijska industrija nalazila je svoje trite u agrarnoj Ugarskoj zs i bila je ivotno zainteresovana za odranje postojee carinske zajedz z c nice izmedu obiju drava Monarhije. Po miljenju P. Hanaka osnovnu z s determinantu privrednog sadraja nagodbe inilo je proirenje robne z c s zs c razmjene izmedu agrarnog trita industrijski jae razvijenije Austrije i industrijskog trita agrarne Ugarske.7) zs Medutim, razvoj austrijske industrije i sve vea opasnost od indusc trijske konkurencije inostranstva inicirali su i u Austriji tendenciju za carinskom zatitom, koja je inae 70-tih godina XIX vijeka dola do s c s izraaja u Evropi. Veina evropskih drava poslije francusko-pruskog z c z rata nastoji, polazei od Francuske, da ve i iz skalnih razloga poc c digne carine, ali za postepeni zaokret u pravcu protekcionizma bile su mjerodavne prije svega promjene u svjetskoj privredi: izgradnja nove industrije u veini evropskih zemalja i velika ponuda jeftinog ita c z iz Amerike i Rusije.8) Kriza iz 1873. bitno je uticala na Bismarkovu orijentaciju ka carinskoj zatiti industrije, koja e u Njemakoj ostati s c c osnov za obrazovanje industrijskih kartela. Takva orijentacija, i mjere u cilju agrarne zatite imale su dalekosene privredno-politike posljedice s z c za odnose Njemake sa drugim dravama,9) osobito agrarnim izvoznic z cama kao to je bila Austro-Ugarska. Nalazei se u poloaju agrarnog s c z izvoznika prema zapadu i to u prvom redu prema Njemakoj, a inc dustrijskog prema Balkanu, Monarhija je u najveoj mjeri zavisila od c ekonomske politike svog najvanijeg trgovakog partnera - Njemake. z c c c Ona je bila prinudena da se od 1879. postepeno odrie slobodne trgovine i prihvata naelo zatite. Potreba industrije za spoljnom zatitom c s s
H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der FranzJoseph-Zeit. Wien - M nchen 1958, str. 78, 79. u 6) P. S a n d o r, Die Agrarkrise am Ende des 19. Jahrhunderts und der Grossgrundbesitz in Ungarn (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961) str. 178. 7) P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368. 8) K.H. W e r n e r, Osterreichs Industrie und Aussenhandelspolitik 1848 bis 1948 (u H. Mayer, Hundert Jahre osterreichischer Wirtschafts entwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 404-406, 415; J.R. von S a l i s, Weltgeschichte der neusten Zeit, Bd. I Z rich 1961, str. 48. u 9) G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914. Bd I. M nchen u 1963, str. 179-181, 186-191, 206-209.
5)

89

snano izraena pod uticajem dejstva nansijske i s njom povezane z z trgovinske krize, poremetila je unutranje odnose izmedu industrijski s razvijenije Austrije i izrazito agrarne Ugarske.10) U Ugarskoj, iji su c poljoprivredni proizvodi sada nailazili na carinske zapreke u Njemakoj c i koja je morala u novoj situaciji da skuplje plaa austrijske industrijc ske proizvode, ojaala je tendencija da se razvije sopstvena industrija. c Istovremeno, madarski veleposjednici sve vie forsiraju zatitu vlastis s te poljoprivrede i stoarstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusije c obraajui punu panju odranju unutranjeg austrijskog trita.11) c c z z s zs Dok je medutim, ugarski agrar bio za slobodan promet sa Austrijom, dotle je mlada ugarska industrija traila zatitu od konkurencije z s razvijenije austrijske industrije, koja je imala hegemoniju nad Ugarskom. S druge strane, interes i austrijske i ugarske industrije bio je dranje otvorenih vrata prema Balkanu, to je opet bilo suprotno intez s resima austrijskog i ugarskog agrara i agrarnoj zatiti, koja je sve jae s c dolazila do izraaja u spoljno-trgovinskoj politici Monarhije. To je bila z posljedica kako razvoja privrednih odnosa s Njemakom tako i snage c uticaja agrarnih interesenata,zahvaljujui u prvom redu dualistikom c c uredenju drave i porastu znaaja Ugarske u Monarhiji. Ovakva izz c ukrtanost privrednih interesa vladajuih klasa vodeih nacija vodila je s c c zaotravanju unutranjih sukoba i pogoranju spoljnih odnosa Monars s s hije sa balkanskim susjedima.12) Brzi razvitak kapitalizma i pojava monopolizma izmijenili su medusobne odnose onih vladajuih klasa na kojima je poivalo dualistiko c c c s uredenje. Medutim, oni su istovremeno uz zaotravanje mnogobrojnih suprotnosti, koje su proizilazile najveim dijelom iz svojevrsne ekonomc ske baze dualizma, a prije svega iz zavisnog poloaja Ugarske,13) djeloz vali donekle i u obrnutom smjeru, u pravcu ueg povezivanja vladajuih z c c klasa na bazi odredenih zajednikih interesa.
Uporedi D. D o r d e v i , Raspad Habsburke Monarhije 1918 c s Sluajnost ili neizbenost. Jugoslovenski istorijski asopis (JIC) c z c 1-2/1968, str. 26-27. 11) F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1878-1881. Mitteilungen des osterreichischen Staatsarhivs. 5 Band. Wien 1952, str. 132-134. 12) Vidi, D. D o r d e v i , Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 1906c 1911. Beograd 1962, str. 23-24; i s t i, Raspad Habsburke Monarhije s 1918- Sluajnost ili neizbenost, str. 26-28. c z 13) Ugarska je bila tako opkoljena austrijskom teritorijom da je 3 njene 4 granice bilo prema Austriji. Ona je bila u velikoj mjeri zavisna od Austrije na podruju prometa stokom i mesom, eljeznikih prikljuaka i tarifa, c z c c transporta robe i saobraaja na Dunavu, a prije svega na podruju nanc c sija. R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin 1932. str. 121.
10)

90

Ti zajedniki interesi proizilazili su kako iz potrebe politiziranja c unutranjeg trita Monarhije za vlastitu produkciju, tako i iz izvjesne s zs isprepletenosti austrijskog i ugarskog nansijskog kapitala, koji se nalazi u razvitku.14) Obrazovanje zajednikih austrougarskih kartela, poslije c ogorene konkurentske borbe, u pojedinim industrijskim granama bic lo je najjaa spona koja je privredno vezivala obje drave Monarhije c z i osiguravala postojanje zajednikog carinskog podruja.15) U smislu c c solidarnosti vladajuih klasa djelovala je i potreba ekasnije odbrane c politikog sistema austrijske i madarske hegemonije u Monarhiji protiv c ojaalih nacionalnih pokreta.16) c Medutim, u ekonomskom, drutvenom i politikom razvitku Auss c tro-Ugarske sve vie su dominirali nacionalni i klasni antagonizmi. Nas kon to je 90-tih godina zavren period relativnog unutranjeg mira, s s s nacionalne suprotnosti se izraavaju u otrijoj formi. U unutranjoj z s s politici pojavili su se prvi znaci krize i konikti, kojim je ustvari bio obiljeen poetni stadij krize dualizma. I suprotnosti izmedu i unuz c tar austrijskih i ugarskih vladajuih klasa, koje su se snano ispoljile c z krajem XIX vijeka, jo vie su se produbile poetkom XX stoljea, pas s c c ralelno sa narastanjem nacionalnih pokreta podredenih naroda. To je bio period razvoja i produbljivanja krize dualizma, koja je nakon krae c konsolidacije pred Prvi svjetski rat i revolucionarnih potresa u zadnjoj godini rata rjeena raspadom dvojne Monarhije.17) s Bitno obiljeje ekonomske strane ovog sloenog istorijskog procesa z z bilo je stalno intenziviranje posebnih tenji gradanstva pojedinih naz roda na planu izgradnje vlastite nacionalne industrije, s ciljem da se potkopa i na kraju odstrani dominirajui privredni poloaj sredinje c z s z Austrije. Tako su se uporedo sa madarskim tenjama za ekonomskom samostalnou Ugarske javljale sline tendencije i kod ostalih naroda sc c austrougarske Monarhije. Prelaz Austro-Ugarske od agrikulturne ka industrijskoj dravi odvijao se ne samo pod uticajem snane konkurencije z z spolja, nego takode i pod rastuim pritiskom unutranjih rivaliteta.18) c s Zahvaljujui dualizmu i stalnom jaanju svog uticaja u Monarhic c c ji, Madari su uprkos postojanja jedinstvenog carinskog podruja bili u stanju da vode sopstvenu protekcionistiku politiku i donekle komc penziraju nepostojanje carinskih barijera izmedu Austrije i Ugarske. U
P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368-372. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 159. 16) Kao napomena 14. 17) Uporedi ibidem. 18) Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-436; Vidi E. M a r z, So me economic aspects of the nationality conict in the Habsburger empire. Journal of central European Aairs, University of Colorado Press, August 1953.
15) 14)

91

tu svrhu oni su izgradili itav jedan sistem dobro proraunatih i sistec c matski primjenjivanih dravnih mjera. Povlastice utvrdene u ugarskim z zakonima o unapredenju industrije iz 1881. i 1890, koje je Beka trgoc vaka komora oznaila kao sjajan primjer jedne energine industrijske c c c politike, odnosile su se na besplatnu dodjelu zemljita, oslobodenje od s dravnih municipalnih i komunalnih poreza i daa, na davanje irokih z c s pogodnosti na podruju eljeznikih tarifa i komunikacija i dr.19) Ausc z c trijska industrija vie je bila ugroena od ugarske konkurencije nego s z od inostrane. Tome je osobito doprinosila ugarska dravna eljeznika z z c mrea sa centrom u Budimpeti i tarifna politika koja je bila jednaka z s izvoznim premijama, dravne subvencije madarskim fabrikama i cariz ne sa treim dravama skrojene pod madarskim uticajem, kao i manje c z optereenje ugarske proizvodnje socijalnim daama.20) U poredenju sa c c prilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko snanije izraen patronat z z drave nad privredom kao i direktna aktivna podrka dravnih organa z s z vlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na poseban nain dolo do izraaja c s z i u borbi za bosanskohercegovako trite, o emu nam je i Hermann c zs c v. Sauter u svom izvjetaju pruio vrijedne informacije. s z Medutim, na poetku XX vijeka Ugarska je jo uvijek bila industrijc s ski zaostala, preteno agrarna zemlja, nasuprot relativno razvijenijim z austrijskim i ekim industrijskim oblastima. Uzevi pak u cjelini i c s s itava austrougarska Monarhija mogla se prije ubrojati u agrarne i inc dustrijske slabije razvijene drave Evrope, mada je bila relativno gusto z naseljena (oko 50 miliona stanovnika) i spadala u red velesila. Veliki industrijski centri nalazili su se uglavnom u krajevima koje je naselja valo njemako stanovnitvo, u Stajerskoj, donjoj Austriji, Voralbergu, c s s a prije svega u sjevernim i zapadnim dijelovima Ceke. Stanovnitvo s industrijalizovanih predjela Monarhije iznosilo je manje od etvrtine c njenog cjelokupnog stanovnitva.21) s Pred Prvi svjetski rat Austro-Ugarska je uestvovala sa svega 6,3% c u evropskoj industrijskoj proizvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6% stanovnitva Evrope (procenti se odnose na Evropu bez Rusije). Ona s je daleko zaostajala za vodeim industrijskim zemljama Njemakom, c c Engleskom i Francuskom, koje su u 1913. godini davale 72% evropske industrijske proizvodnje (bez Rusije). Ako se uzme u obzir industrijska proizvodnja po glavi stanovnika onda su ispred Monarhije bile jo s i Belgija, Holandija, Danska, Svedska, a donekle i Norveka. Finska s
K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-336. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 79, 154, 157, 172. 21) E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik in der Zeit Franz Josephs I. Europa Verlag. Wien-Frankfurt-Z rich 1968. str. 273. u
20) 19)

92

se nalazila na otprilike istom nivou kao i Austro-Ugarska. U industrij skom razvitku u Evropi stajali su iza Monarhije samo Italija, Spanija, 22) Portugal, balkanske zemlje i Rusija. Od ukupne industrijske proizvodnje u Monarhiji pred Prvi svjetski rat na Ugarsku je otpadalo od prilike 25% odnosno oko 1,5% evropske proizvodnje, a stanovnitvo Translajtanije (21 milion) iznosilo je 6,5% s stanovnitva Evrope (bez Rusije). Mada je postojala znatna razlika u s nivou razvitka izmedu Austrije i Ugarske, ona ipak nije bila tako velika kao izmedu industrijalizovanih zapadnih i zaostalih poljoprivrednih, istonoevropskih i balkanskih zemalja.23) c Za strukturu ugarske industrijske proizvodnje krajem XIX vijeka bila je karakteristina vodea uloga prehranbene i jako izraeno zaosc c z tajanje lake industrije. Istovremeno bile su prilino razvijene pojedine c grane teke, osobito ekstraktivne industrije i grane vezane za poljopris vredu i gradnju eljeznica. Ovakva struktura proizilazila je znatnim z dijelom i iz zavisnosti Ugarske i postojanja jakih feudalnih ostataka. Ona je vukla svoje porijeklo iz dualizma i zajednikih interesa austrijc ske buroazije i madarske veleposjednike klase, to je dolo do izraaja z c s s z u razvoju industrijskih grana koje nisu pogadale interese austrijskog krupnog kapitala (prehrambena industrija), a koje su bile korisne za madarski veleposjed. Austrijska tekstilna industrija vladala je ugarskim tritem, a na pojedinim podrujima prehranbene (mlinarska inzs c dustrija) stanje je bilo obrnuto. Mada je poetkom XX vijeka dolo do c s c sc odredenih promjena u industriji Ugarske i izvjesnog opadanja uea prehranbene i porasta znaaja lake industrije, bitnijih promjena u njec noj strukturi nije bilo. Tekstilna i druge grane lake industrije bile su u Ugarskoj zaostale ne samo u poredenju sa zapadnoevropskim zemljama, nego i sa Rusijom i balkanskim zemljama. S druge strane, stepen s c s razvoja madarske teke industrije bio je vei nego opti industrijski nivo Ugarske. Na podruju proizvodnje eljeza i elika pored velesila u c z c Evropi su bili ispred Ugarske jo Belgija, Austrija i Svedska. Medutim, s teka industrija austrijskih provincija producirala je dva i po puta vie s s od Ugarske a proizvodnja po glavi stanovnika bila je u Austriji vea c za 75%. Takode mora se uzeti u obzir da je u Ugarskoj postojala disproporcija izmedu ekstraktivne industrije i onih grana teke industrije s koje se bave daljnjim fazama obrade. Dok je u Austriji odnos eljezne z i metalne industrije prema mainogradnji iznosio 54:46 u Ugarskoj je s
22) T.J. B e r e n d u. Gy. R a n k y, Das Niveau der Industrie Ungarns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961) str. 263-270. 23) Ibidem, str. 275-277.

93

taj odnos bio 63:37.24) to prua jasnu sliku njenog nepovoljnijeg ekos z nomskog poloaja i na ovom podruju. z c z z Poetkom XX vijeka madarska industrija je zabiljeila snaan poc rast proizvodnje. U razdoblju od 1898. - 1913. industrijska proizvodnja u Ugarskoj bila je porasla za 120% to odgovara godinjoj prosjenoj s s c stopi rasta od 5,4%, dok je prosjeni tempo u zapadnoj Evropi u isto c vrijeme iznosio 4,6% godinje. Naroito brz bio je razvoj tekstilne i s c kone industrije kao i industrije odjee, koji je iznosio godinje 14,6%, z c s prema stopi od 3,5% u zapadnoj Evropi.25) Razumljivo je, da je u ovom razvitku Ugarske prvenstveno participirala madarska industrija i madarski kapital. To je paralelno sa poletom, koji je zabiljeila ausz trijska ekonomika, a osobito industrija u peridu konjukture od 1904 1913.26) djelovalo i na oblikovanje privrednih odnosa Austrije i Ugarske sa Bosnom i Hercegovinom, i to tim vie to je u Evropi poetkom XX s s c vijeka nastupio novi period zaotravanja carinske zatite. s s U poetnoj fazi izgradnje sistema carinske zatite Monarhija je moc s gla donekle kompenzirati opadanje eksporta, to je bilo karakteristino s c za sve evropske zemlje, jer je gotovo neogranieno raspolagala unuc tranjim tritem i u izvjesnom obimu i novootvorenim tritima svojih s zs zs jugoistonih susjeda. U ovom razdoblju, koje karakterie privredna c s konjunktura, znatno je porasla industrijska proizvodnja i potronja u s Monarhiji, emu je doprinijelo i ukljuenje 1880. godine u jedinstveno c c austrougarsko carinsko podruje Istre, Dalmacije, Brody i okupirane c Bosne i Hercegovine, a 1891. i do tada slobodnih luka Trsta i Rijeke.27) U Bosni i Hercegovini Monarhija je dobila jedno novo trite, mada zs je njegova apsorpciona mo, zbog opte zaostalosti zemlje, bila znatc s no ograniena. Nivo razvitka Austrije i Ugarske bio je takav da je c austrijska industrija od samog poetka zauzela dominantnu poziciju c na bosanskom tritu, koje se irilo jaanjem robno-novanih i kapizs s c c talistikih odnosa. I prije okupacije Monarhija je imala glavni udio u c bosanskoj trgovini, ali su za trgovaki promet bile velika prepreka loe c s komunikacije i transportne tekoe. Bosansko-hercegovaki uvoz prema s c c podacima jednog austrijskog izvjetaja iz prve polovine 1878. godine izs nosio je oko 10 miliona, a uvoz oko 8 miliona guldena,28) ili izraeno z
Vidi, ibidem, str. 277-286. Ibidem, str. 275. 26) Vidi E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ... str. 325-335. 27) Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 428. 28) Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (HH StA) Politisches Archiv (PA) XL Interna 208 Liasse IX A. Organisation Bosnien und der Herzegovina 1878-1882, V. T h o m m e l: Charakteristik der topographisch-sta tistischen, administrativen und okonomischen, ethnographischen und politischen, dann kirchlichen, endlich der materiellen und sonst massgebendsten Verhltnisse der bosnischen Lndergebiete. Wien 1 Mai a a 1878.
25) 24)

94

u krunama 20 odnosno 16 miliona kruna, pa je prema tome obim cjelokupne spoljne trgovine bio oko 36 miliona kruna. Ovo se priblino z podudara sa drugim podacima, prema kojima je vrijednost spoljnotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine iznosila prije okupacije oko 34 miliona kruna.29) Glavni predmeti izvoza bili su poljoprivredni proizvodi (cerealije, ljive, rakija i dr.) stoka i proizvodi stoarstva, a u s c izvjesnoj mjeri i rudarsko-zanatski proizvodi, dok su glavni uvozni artikli bili u prvom redu pamuk, vuna, svila, pamuni, vuneni i svileni c fabrikati, eer, kafa, ria, duhan i cerealije. Sedam do osam desetina s c z ove trgovine ilo je preko Trsta i Bea,30) i ona se nalazila preteno u s c z rukama srpskih trgovaca. Nije sluajno da je upravo austrijska vlada bila ta koja je ve u ljec c to 1878. godine insistirala da se kao minimalna kompenzacija za rtve z koje Monarhiji namee dvojna okupacija odmah i u komercijalnom poc gledu okupira Bosna i Hercegovina.31) Medutim, ugarska vlada se suprotstavila ovom austrijskom zahtjevu, da se po kratkom postupku, naredbodavnim putem, Bosna i Hercegovina ukljui u zajedniko cac c rinsko podruje, izraavajui inae duboke rezerve i prema samoj ideji c z c c carinskog ujedinjenja sa Bosnom. Ugarska vlada je polazila tada sa stanovita da ono nee donijeti nikakve koristi, nego bi u mnogom pos c gledu moglo da bude tetno. Pri tome otvoreno je dolo do izraaja i s s z s madarsko gledite da se u datom momentu radi samo o okupaciji a ne aneksiji, pa se sa madarske strane smatralo jo u septembru 1878. da s bi Bosna i Hercegovina trebalo da bude samostalno carinsko podruje c sve dotle dok se ne donese denitivan zakljuak o njenoj sudbini.32) c
29) Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH) Zajedniko Ministarc stvo nansija (ZMF) BH Nr. 11647/1910; O izvozno uvoznoj trgovini Bosne i Hercegovine prema izvjetaju italijanskog konzula u Saras jevu C a v a l i e r e d i D u r a n d a, objavljenom u aprilu 1865 vidi J. R o s k i e w i e z, Studien uber Bosnien und die Herzegovina, Leip zig und Wien 1868. str. 311-315. 30) Kao napomena 28. 31) Wenn wir auf der eine Seite die schweren Opfer zu tragen haben, welche die militrische Occupaction mit sich bringt, so scheint mir ana dererseits die geringste Compensation, welche wir uns sichern m ssen, u darin gelegen zu sein, dass wir sofort auch die handelspolitische Occupation der Lnder vollziehen. Ich glaube, die Bevlkerung der Monarchie a o hat einen Anspruch darauf, dass der Markt der occupierten Lnder, so a gering auch die Consumption derseleben namentlich in der ersten Zeit mag, ihr sofort ernet und gesichert bleibe. ABH ZMF BH Nr. 9/1878 o austrijski ministar nansija, Andrssyju 14/8 1878. a 32) ABH ZMF BH Nr 16/1878. Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, industrije i trgovine Andrssyju 10.IX 1878. a

95

Ovakvi stavovi ugarske vlade mogu se objasniti kako unutranjopos litikim razlozima i openito njenim odnosom prema okupaciji,33) tako i c c manjom ekonomskom zainteresovanou Ugarske, koja se tada nalazila sc tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog razvitka, za jedno tako zaostalo agrarno podruje kao to je bila Bosna i Hercegovina. Ali, c s ugarska vlada nije propustila da od samog poetka okupacije povede c z c brigu o madarskim privrednim interesima sluei se prvenstveno svojim uticajem na eljezniku politiku i koristei prednosti svog geografskog z c c poloaja. z Austrijska vlada forsirala je carinsko prikljuenje Bosne i Hercegoc vine motivirajui ga politikim, nansijskim i ekonomskim razlozima. c c Ona je naglaavala da vojnika vladavina nad Bosnom i Hercegovis c nom nuno uslovljava ovladavanje njenom trgovinom. Pri tome glavnu z privrednu korist od carinskog ujedinjenja austrijska vlada je vidjela u jaanju industrije usljed proirenja trita. Austrijski ministar trgovine c s zs Chlumecky, zalaui se za to skorije sprovodenje carinskog pripojenja z c s okupiranih pokrajina, izjavio je na sjednici Zajednikog ministarskog c vijea 21.IV 1879. u ime austrijske vlade, da se u datom momentu radi c prije svega da se sprijei podizanje velikih fabrika u Bosni i Hercegoc vini u drugim uslovima oporezivanja nego u Austro-Ugarskoj, koje bi konkurisale industriji Monarhije.34) Mada o nekoj neposrednoj i akutnoj opasnosti od podizanja velikih fabrika u Bosni tada nije moglo biti govora, ve s obzirom na prilike c u toj zemlji i dugo vremena veliku uzdranost privatnih krugova da se z investira, ipak stanovite Chlumeckog vrlo je zanimljivo. U njemu je s bila ve donekle anticipirana jedna politika i budui odnos vlada obiju c c drava Monarhije prema privrednom razvitku Bosne i Hercegovine. On z je polazio od toga da se ne podiu takva industrijska postrojenja koja bi z konkurisala austrijskoj i madarskoj industriji. Saglasivi se ipak na kras ju sa ukljuenjem Bosne i Hercegovine u zajedniko carinsko podruje c c c Monarhije, Madari e joj vremenom posveivati sve veu panju. To je c c c z bilo uslovljeno kako rastom madarske industrijske proizvodnje i postepenim porastom apsorpcione moi bosanskog trita, tako i kretanjima c zs u evropskoj privredi i njihovim uticajima na ekonomske odnose unutar Monarhije.
33) O raspoloenju u Madarskoj i stanovitu ugarske vlade prema okupaz s ciji Bosne i Hercegovine vidi E.v. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andra ssy. Sein Leben und seine Zeit. Stuttgart 1913. Bd. III str. 142-145, 199201; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger-Monarchie. Wien M nchen 1959, str. 160, 161. u 34) Es handelt sich jetz vor Allem darum zu verhindern, dass dort gross Fabriken mit anderen Besteuerungsverhltnissen, als die unsrigen erricha tet werden und uns Concurrenz machen. HH StA PA XL Interna K. 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232, od 21. IV 1879.

96

Sauter nam je u nekoliko poteza skicirao najbitnije promjene koje su nastupile u trgovini Bosne i Hercegovine poslije njenog ukljuenja u c austrougarsko zajedniko carinsko podruje i nakon izgradnje glavnih c c eljeznikih pruga. Na isti nain on je saeto ukazao na glavne karakz c c z teristike privrednog razvoja u doba okupacije, kao i na pojavu novih tendencija u XX vijeku. Po okupaciji, koja je po rijeima Sautera u poc gledu proirenja trita za Monarhiju znaila potpuni uspjeh, u Bosni i s zs c Hercegovini skoro je sasvim isezla roba iz Engleske Francuske i Italije. c Tek kasnije u XX vijeku na bosanskohercegovakom tritu pojavljuje c zs se Njemaka sa svojim industrijskim proizvodima kao najjai konkurent c c 35) Austriji i Ugarskoj. Ukazujui na razvojne mogunosti u privrednim odnosima izmedu c c Austrije i Bosne i u tom pogledu prednosti Austrije nad Ugarskom, Sauter istie komplementarnost austrijske i bosanske privrede i srazmjerc no male medusobne suprotnosti koje su proizilazile iz industrijalizacije Bosne i Hercegovine. Nasuprot tome on podvlai konkurentni odnos c ugarske i bosanske ekonomike, koji je rezultirao iz preteno agrarnog z karaktera obiju zemalja i koji je ekonomskim razvitkom Bosne sve vie s dolazio do izraaja. Pri tome Sauter navodi konkretne primjere kako z su se mjerama madarske privredne politike pravile smetnje bosanskom eksportu u Ugarsku (izvozu eljeznikih pragova, uglja, ivih svinja z c z i dr.), i priinjavale tekoe bosanskim mlinovima u interesu ugarske c s c mlinske industrije koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegovakim tritem brana.36) c zs s Bez sumnje ove Sauterove ocjene nisu liene osnove ako se ima u s vidu karakter bosanskohercegovake privrede i osnovni smjer njenog rac zvitka za vrijeme austrougarske vladavine. Takode ima donekle smisla i Sauterovo isticanje slinosti odnosa Austrije prema Bosni na podruju c c razmjene dobara, sa odnosom Austrije prema Ugarskoj, mada je nivo razvitka Ugarske i Bosne i struktura njihove privrede pored nekih zajednikih crta pokazivala i bitne razlike. To isto vai i za analogiju izmedu c z razvitka trgovakih veza Njemake i Srbije na raun Monarhije, zbog c c c njene trgovinske politike uslovljene agrarnim interesima i mogunosti c
Vidi Sumarni izvjetaj str. 33-34. s Uporedi ibidem, str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IX plenarne sjednice trgovake i obrtnike komore za Bosnu i Hercegovinu c c drane 6 i 7 (19 i 20) juna 1911 u dvorani komore u Sarajevu, Saraz jevo 1911, str. 15-16. Inae u literaturi je bilo izraeno gledite da je c z s u privrednim odnosima izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije bilo malo razloga za trvenja i da su se osobito privrede Bosne i zapadnog c dijela Monarhije medusobno dopunjavale na izvanredno sretan nain. F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 554.
36) 35)

97

koje se u tom pogledu pruaju Austriji u odnosu na Ugarsku na boz sanskom tritu. Medutim, kod svih tih poredenja i ocjena ne smije se zs isputati iz vida sutinska razlika izmedu politikog i dravnopravnog s s c z statusa Bosne i Hercegovine, te odnosa u njenoj ekonomici i poloaja z Ugarske ili Srbije. Upravo iz postojeeg politikog i dravnopravnog c c z statusa Bosne i Hercegovine rezultirao je u velikoj mjeri i njen privredni poloaj u Monarhiji. Stoga i nastojanja za politikom emancipacijom, z c koja su i u Bosni i Hercegovini u raznim oblicima dolazila do izraaja z pa i u rastuoj tenji ka autonomiji, o kojoj sa velikim podozrenjem c z govori Sauter, imala su svoju osnovu u elji domaeg gradanstva za z c armacijom i ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu od posebnog znaaja je tendencija za stvaranje domae nacionalne industrije, c c koja se javlja u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat. Dravno-pravni, politiki, ekonomski i nansijski poloaj Bosne i z c z Hercegovine, koja je bila teko optereena izdacima za izgradnju isto s c c stratekih komunikacija u interesu Monarhije, kao i prilike na podruju s c kolstva bile su, kako pie Sauter, uzrok to se kod bosanskohercegos s s vake inteligencije uvrijeio osjeaj da je zemlja tretirana kao kolonija. c z c Medutim, nije tu rije samo o nekom subjektivnom osjeaju, jer su c c i najvii funkcioneri austrougarske uprave izraavali pro foro interno s z slina miljenja. c s Tako je sam zajedniki ministar nansija Bilinski izjavio na sjednici c Zajednikog ministarskog vijea poetkom 1912. godine, da je Bosna i c c c Hercegovina bila u izvjesnoj mjeri tretirana kao kolonija.37) I komplementarnost austrijske i bosanske privrede, o kojoj govori Sauter, poivala je na takvoj strukturi bosanske ekonomike koja je c uslovljavala da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sainjavale proc sjeno godinje 83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije treine c s c tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranim kapitalistima. Nasuprot tome oko 2/3 bosanskog uvoza inili su gotovi c fabrikati.38) Koliinski izvoz je bio preteno tri puta vei od uvoza, dok c z c je po novanoj vrijednosti import bio jai od eksporta.39) c c Cjelokupni obim bosanskohercegovake spoljne trgovine iznosio je c u vrijeme aneksije 1908. godine oko 230 miliona kruna, to je bilo blizu s 7 puta vie u odnosu na doba koje je neposredno prethodilo okupacis ji.40) Ako se izuzme drvo kao najznaajniji eksportni artikal bosanske c
37) Vidi D. J u z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarz s c skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1886 godine, Radovi XXXII izd. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Odjelj. drutvenih nauka knj. 11, Sarajevo 1967, str. 189. s 38) Stenografski izvjetaji o sjednicama bosansko-hercegovakog Sabora s c godine 1910. I. zasjedanje, svezak I, Sarajevo, 1910, str. 276,277. 39) F. S c h m i d, op. cit. str. 550-551. 40) ABH ZMF BH Nr. 11647/1910.

98

privrede (1908. godine drvo i proizvodi drvne industrije predstavljali su 63% teine izvezenih produkata iz Bosne i Hercegovine)41) od koga z je samo 1/4 izvoena u Austro-Ugarsku, oko 97% ostalog trgovakog z c prometa odvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvoen z je direktno iz inostranstva, a i indirektni import bio je minimalan. Do aneksije inostranstvo uopte nije ni obraalo panju bosanskom tritu s c z zs a ni poslije strani import nije postigao vei uspjeh.42) c U bosanskohercegovakom izvozu na kraju prve decenije XX vijeka, c pored drveta i uglja, vanu ulogu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i z stoarstva (osobito stoka za klanje i teglea, voe i povre, itarice i dr.), c c c c z a od industrijskih proizvoda eljezo, eljezna roba i pomone hemijske z z c materije. U uvozu su najvanije mjesto zauzimale ivotne namirnice z z (ito, soivo, pirina, brano, pie i dr.) i proizvodi tekstilne industrije, z c c s c a zatim produkti drugih industrijskih grana.43) U ovakvoj zionomiji bosanskohercegovake vanjske trgovine odc raavala se kako zaostalost poljoprivrede, tako i svojevrsna struktura z industrije, koja se sastojala iz daleko jaeg dijela ekstraktivne i preradic vake eksportne industrije i nekoliko desetina sitnih preduzea lokalnog c c karaktera.44) Zadatak je kompleksnih istraivanja da detaljnije osvjetle odnos z Austrije i Ugarske prema bosanskohercegovakoj privredi u cjelini i njec nom razvitku, kao i nastojanjima bosanskohercegovake uprave na tom c podruju. Dosadanje studije iz ove problematike plastino prikazuju c s c kako su sa madarske strane pred Prvi svjetski rat pravljene prepreke daljem razvitku ve postojeih industrijskih grana (npr. crne metalurc c gije), jaanju bosanskohercegovakog erara i ekonomskog osamostaljec c nja Bosne i Hercegovine.45) Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti rezultirale su ne samo iz preteno agrarnog karaktera obiju zemalja, z nego i iz strukture ugarske industrije u kojoj je npr. eljezna indusz trija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno veliku ulogu.
Kao napomena 38. F. S c h m i d, op. cit. str. 552-553; up. G. K r u lj, Gradska privreda, (u Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje, Sarajevo 1929), str. 328.329. 43) Sumarni izvjetaj str. 26-31; F. S c h m i d, op. cit. str. 222, 551. s 44) K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja I svjetskog rata. Beograd 1961, str. 175. Up. G. K r u l j: op. cit. str. 325-326. 45) Vidi F. H a u p t m a n n, Borba za bosansko eljezo pred prvi svjez tski rat, godinjak istorijskog drutva Bosne i Hercegovine (u daljem teks s stu samo Godinjak) X, Sarajevo, 1959, str. 167-195; H. K a p i d i , s z c Bilinski i Stajnbajsovo preduzee u zapadnoj Bosni. Glasnik Arhiva i c Drutva arhivista BiH (u daljem tekstu Glasnik) II. Sarajevo 1962, str. s 213-224
42) 41)

99

Stoga su pred Prvi svjetski rat Madari, za razliku od Austrijanaca bili toliko uporni i bezobzirni u nastojanju da sprijee podizanje eljezne c z industrije u Prijedoru i dodu u posjed ljubijske rude. Medutim, i stavovi koje su austrijski poslovni krugovi zauzimali prema Bosni nosili su obiljeje kolonijalnog odnosa. Austrijski kapiz tal pokazivao je na primjer u ovom periodu takode veliko interesovanje za bosansko rudno blago, a posebno za nalazita eljezne rude na pos z druju rijeke Sane.46) Mnoga austrijska drutva reektirala su da dodu c s u posjed ovih nalazita, ali je bosanska uprava to uslovljavala kupovis nom ili uzimanjem u zakup ostalih rudnika i zahtjevom da se eljezna z ruda preraduje u Bosni. Austrijski interesenti smatrali su posljednji zahtjev neodrivim, istiui da nova bosanska eljezna industrija kod z c c z Prijedora ne bi imala perspektive zbog visokih trokova nabavke koksa, s nepostojanja trita u Bosni koje bi konzumiralo proizvodnju i visozs kih trokova prevoza na trite u Monarhiji, koje snabdijevaju jeftiniji s zs proizvodai.47) c Nova faza u razvoju ekonomskih odnosa u Evropi nastupila je poetkom XX vijeka, kad je gotovo realizovana ideja evropskog privrednog c saveza pod vodstvom Njemake morala da bude ponovo naputena. Isc s hodite srednjoevropskog ugovornog sistema uspostavljenog tzv. Cas c privi ugovorima iz 1891. godine bio je ugovor izmedu Njemake i Austro-Ugarske, koje su onda zajedniki pregovarale i sklopile trgoc vinske ugovore sa Italijom, Svajcarskom i Belgijom. Njemaka je kao c najznaajniji spoljno-trgovinski partner Austro-Ugarske uestvovala u c c njenom uvozu sa 56,1% a u izvozu sa cijelih 60,2%.48) Najvea korist za c Austro-Ugarsku iz ugovora sa Njemakom bilo je smanjenje carina na c agrarne proizvode, to je prije svega koristilo madarskom eksportu ali je s ujedno pogodovalo sklapanju trgovinskih ugovora i razvoju privrednih odnosa Monarhije sa balkanskim zemljama.49) Nakon isteka Caprivi ugovora poetkom 1904. godine dolo je, c s poslije ponovljenih provizorija, 1906. godine do obnavljanja srednjoevropskog ugovornog sistema za daljih 10 godina, ali je pri tom preduzeto povienje nivoa carinskih tarifa nagovjestilo ponovno otpoinjanje s c
46) Na pr. interesova k.k. Priv. osterr. Lnderbank, ABH Priv. Reg. a Nr. 538/1912 Kuh-Chrobak Lohnstein-u 11.VII 1912, Nr 537/1912, isti istom 13.VII 1912. 47) ABH Priv. Reg. Nr 569/1912 Eisenvorkommen, Notiz v. Sieghart. c O pregovorima izmedu zajednikog ministra nansija Bilinskog sa austrijskom i ugarskom vladom o ovom problemu, kao i o postignutom kompromisu o osnivanju prijedorskog konzorcija od strane austrijske i ugarske nansijske grupe uz uee bosanske Zemaljske vlade, vidi u napomeni c sc 45, citirani rad F. Hauptmana. 48) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. I Bd. str. 312-315. 49) Vidi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 430-435; H. B e n e d i k t, op. cit. str. 127-141.

100

politike visoke carinske zatite. Period koji je iza toga uslijedio znaio s c je ponovnu izgradnju nacionalnog carinskog zatitnog sistema i dales koseno izolovanje pojedinih nacionalnih privreda. Ovaj proces bio je z iniciran poveanjem agrarnih carina, to je imalo za posljedicu skok cijec s na ivotnih namirnica, poveanje najamnine i poskupljenje industrijske z c proizvodnje. Stoga je u evropskim zemljama industrija bila prinudena da nastoji na ekasnoj zatiti unutranjeg trita, kako bi mogla veim s s zs c unutranjim cijenama odrati rentabilnost proizvodnje. Dalja posljes z dica poveanja agrarnih carina bilo je podizanje industrijskih carina i c orijentacija na industrijalizaciju i u onim dravama, koje do tada nisu z imale razvijenu vlastitu industriju, jer su ranije mogle odobravanjem povoljnih carina za uvoz industrijskih proizvoda izdejstvovati nie caz rine za izvoz svojih poljoprivrednih produkata.50) Uticaj ovih kretanja na Austro-Ugarsku bili su od prvorazrednog znaaja kako u pogledu razvoja unutranjih odnosa, tako i na spoljnoc s politikom planu. Pod pritiskom mjera uvedenih od strane Njemake, c c koja je ustvari diktirala trgovinsku politiku srednje Evrope, Monarhija je takode revidirala svoju carinsku politiku odredujui prohibitivne c uvozne carine na ito i drastino ograniavajui uvoz stoke.51) To je z c c c uinjeno u cilju zatite interesa ugarskog i austrijskog agrara, dok je c s industrija njima bila osjetno pogodena. Industrija Monarhije, prije svega austrijska, morala je platiti oteanje uvoza ivotnih namirnica iz z z balkanskih drava, naroito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradiz c cionalnog trita u korist Njemake i zapadnoevropskih zemalja. Tome zs c su najvie doprinijeli carinski rat sa Srbijom (1906-1911) i turski bojkot s austrijske robe za vrijeme aneksione krize, a osobito balkanski ratovi. I dok je Njemaka poetkom XX vijeka sve vie industrijski osvajala c c s Balkan, Francuska je zavladala njegovom novanom pijacom.52) Pa i u c Bugarskoj, gdje je Monarhija uspjela da gotovo do kraja Prvog svjetskog rata zadri poloaj najznaajnijeg uvoznika, relativno je opadalo z z c austrougarsko uee u cjelokupnom bugarskom importu. Ono je u c sc razdoblju od 1904. do 1908. godine iznosilo 33,8%, da bi pred izbijanje balkanskog rata spalo na 24,19%.53) Odredbe o graninom saobraaju u trgovakom ugovoru izmedu c c c Austro-Ugarske i Srbije iz 1910. godine, sklopljenom na osnovu najveeg c
K.H. W e r n e r, op. cit. str. 438.439. c Vidi, D. D o r d e v i , Carinski rat ....str. 95-96; 134-135. 52) D. D o r d e v i , Raspad Habsburke monarhije 1918 - Sluajnost c s c ili neizbenost, JIC 1-2/1968, str. 27; Lj. A l e k s i -P e j k o v i , z c c Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965. 53) V. P a s k a l e v a, Uber den wirtschaftlichen Einuss Osterreich Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918 (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918. Akademie - Verlag. Berlin 1965) str. 188-189.
51) 50)

101

povlaenja,54) koje sada dolazi u sredite cjelokupne ugovorne politike, sc s proirene su i na ostale balkanske zemlje.55) Ali ugovori na bazi najs veeg povlaenja nisu pruali industriji Monarhije, s obzirom na cjenu c sc z i kvalitet austrougarske robe, nikakvu zatitu nasuprot nadmonoj kons c kurenciji velikih industrijskih drava. Izlaz iz ove situacije ona je bila z z z s zs prinudena da trai u oivljavanju unutranjeg trita. Medutim, porast stanovnitva i poveanje kupovne moi pojedinih socijalnih grupacija s c c moglo je samo u malom broju industrijskih grana kompenzirati gubitak izvoza, jer je poskupljenje najneophodnijih artikala apsorbovalo porast inae stalno rastueg ukupnog prihoda.56) c c Poskupljenje koje je bilo znatnim dijelom rezultat superprotekcionistike agrarne politike i zatvaranja prema Balkanu, praeno stalnim c c poveanjem poreza, izazvalo je u Austriji u prvoj deceniji XX vijeka c porast ivotnih trokova za 1/3 i snane erupcije radnikog nezadovoljz s z c stva u Monarhiji u godinama pred Prvi svjetski rat. Iznudena izvjesna poveanja nadnica i u vezi s tim skok cijena industrijskih proizvoda doc vodio je u pitanje konkurentnu sposobnost austrijske industrijske proizvodnje.57) s Medutim, i u novostvorenoj situaciji Monarhija je i dalje sve vie uvozila industrijske proizvode, iako je bila sve manje sposobna da svoj industrijski uvoz kompenzira poljoprivrednim izvozom.58) Uvoz gotove robe i polufabrikata u Austro-Ugarsku popeo se je u periodu od 1903. do 1913. pri neizmijenjenim cijenama za 50%, a njen izvoz za samo 30%.59) I sama poljoprivredna produkcija Monarhije zaostajala je iza porasta unutranjeg trita, to je uticalo na stalno poveanje cijena s zs s c
Vidi. D. D o r d e v i , Carinski rat ..., str. 626-630. c K.H. W e r n e r, op. cit. str. 439; Vidi: V. P a s k a l e v a, op. cit. 196-197. 56) ABH ZMF Pr BH Nr. 1762/1912 Der stndige Ausschuss der drei a Zentralen industriellen Verbnde grofu Berchtoldu. Kopija memorandua ma upuena Bilinskom u novembru 1912. c 57) Vidi: H. B e n e d i k t, op. cit. str. 158-159, 179; Vidi: E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 327-328; K.B. W i n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internationale Lage der oster reichisch-ungarischen Monarchie (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik1900 bis 1918 Akademie-Verlag. Berlin 1965) str. 9-10. 58) V. S a n d o r, Der Charakter der Abhngigkeit Ungarns im Zeita alter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie Budapest 1961, str. 320). 59) F. H e r t z, Die Produktionsgrundlagen der osterreichischen In dustrie vor und nach dem Kriege, Wien 1917, str. 9. prema V. S a n d o r, op. cit. str. 320, napomena 48.
55) 54)

102

poljoprivrednih proizvoda.60) Porast potranje sirovina i ivotnih naz z mirnica bio je posljedica procesa industrijalizacije. Njihov uvoz AustroUgarska nije opet bila u stanju da izravna odgovarajuim poveanjem c c izvoza industrijske robe.61) Rezultat ovih promjena u privrednoj politici bilo je skokovito pogoranje trgovakog i platnog bilansa Austro-Ugarske. U razdoblju od s c 1882. do 1906. godine Monarhija je imala aktivan trgovaki bilans, koji c je pokazivao izvozni sucit od prosjeno 1/4 milijarde kruna godinje. c s On je 1900. godine dosegao cifru od 312 miliona kruna, ali je 1906. c c iznosio samo 186 miliona. Medutim, u sljedeim godinama trgovaki bilans Austro-Ugarske pokazivao je pasivu, koja je 1909. skoila na c 346 miliona kruna. Ona je 1910. iznosila 42 miliona, 1911. godine 692 miliona, a 1912. popela se na rekordnu cifru od 743 miliona kruna.62) I dok su stare industrijske drave nalazile prodajne mogunosti z c svom industrijskom eksportu u prekomorskim zemljama, dotle se Monarhija morala u biti ograniiti na sopstveno unutranje trite. To je c s zs doprinijelo zaotravanju konkurentske borbe izmedu austrijske i ugars ske industrije, a u vezi s tim i porastu znaaja bosanskohercegovakog c c trita, to se vremenski podudara sa izvodenjem aneksije. I znatno zs s poveano opte interesovanje Ugarske za Bosnu i Hercegovinu (o kome c s govori Sauter) nije rezultat samo izvrene aneksije, nego prije svega nas prijed navedenih okolnosti, te postignutog nivoa kako u razvoju ugarske industrije, tako i bosanskog trita. zs Spoljna trgovina Ugarske imala je od 1906. do 1910. godine pasivu od 60 miliona kruna, a 1910. vie od 200 miliona. Kako sama poljopris vreda nije mogla izdravati stanovnitvo niti podmirivati terete stalno z s rastuih dravnih izdataka,63) ugarska vlada je pomaui svoju indusc z z c triju morala ulagati posebne napore da u datim okolnostima obezbjedi plasman industrijskih proizvoda. U pogledu odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije aneksija je znaila prekretnicu i to ne samo zbog regulisanja medunarodnopravc nog statusa okupiranih pokrajina. Od posebnog znaaja bile su promjec ne na podruju ekonomskih odnosa. Pojaano interesovanje austrijskih c c i ugarskih privrednih krugova i kapitala za Bosnu i Hercegovinu bilo je praeno narastanjem i sve intenzivnijim angaovanjem domaeg kac z c pitala. Neki savremenici vidjeli su u ovim pojavama nastupanje nove etape u privrednom razvoju Bosne i Hercegovine.
Kao napomena 56. E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 328. 62) H.K. W e r n e r, op. cit. str. 439; up. K. R e n n e r, Die Ara Hohenblum, - der Ruin unserer Staats-und Volkswirtschaft!, Wien 1913, str. 7. 63) J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 191.
61) 60)

103

Mada je aneksija neosporno uticala da se poslovni ljudi iz AustroUgarske sve lake odluuju na plasman svog kapitala, ini nam se ipak s c c da se precjenjuje znaaj regulisanja medunarodnog statusa Bosne i Herc cegovine za razvoj privrednih odnosa sa Monarhijom. Opte okolnoss ti koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale spoljne i unutranje s ekonomske odnose Austro-Ugarske bitno su uticale na pojaano interec sovanje u obim dravama Monarhije za Bosnu i Hercegovinu. One su z djelovale na dalje zaotravanje ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije s i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na jaanje rivaliteta izmedu c obiju vlada oko uticaja na bosanskohercegovaku upravu. c Ne uputajui se ovde podrobnije u istorijat tih antagonizama, kos c ji pouzdano see od samog poetka okupacije, evidentno je da se on z c pri kraju XIX vijeka poinje snanije ispoljavati. Odgovorni madarski c z faktori pridaju od tada sve vei znaaj plasmanu ugarskih zanatskih c c i industrijskih proizvoda na bosanskohercegovako trite, na kome je, c zs iako jo dovoljno nerazvijenom vladala otra konkurencija. Uoavajui s s c c njegov budui znaaj i mogunosti Madari su nastojali da na njemu c c c poboljaju svoje pozicije i suprotstave se nadmonoj austrijskoj kons c kurenciji.64) Ovo je koincidiralo sa izbijanjem privrednih problema u prvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prilikom pregovora o nagodbi 1896-98 i stajalo je u direktnoj vezi sa razvojem madarske industrije i tenjom za osiguranjem njenih interesa. Zanimljivo je, da je z 1890. godine Bosna i Hercegovina u komercijalnom pogledu imala isti znaaj za Ugarsku kao i Italija i Srbija.65) c Koristei svoj povoljan geografski poloaj prema Bosni Ugarska se c z u toj konkurentskoj borbi od poetka okupacije sluila prvenstveno svoc z jim uticajem na eljezniku saobraajnu i tarifnu politiku, koja e sve z c c c do kraja ostati njeno najekasnije i poslije aneksije sve intenzivnije upotrebljavano oruje. z Porast ekonomskog znaaja Bosne i Hercegovine za Madare nesumc c njivo je na odreden nain imao uticaja da je Wekerleova ugarska vlada prilikom diskusija o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravne zahtjeve na ove pokrajine. Time je ona odstupila od stanovita koje s je 1896. godine zauzeo tadanji ugarski premijer Banfy izjanjavajui s c se protiv eventualnih aspiracija za prikljuenje Bosne i Hercegovine c Ugarskoj.66) Ali zalaui se da se prizna ugarsko pravo na Bosnu i z c Hercegovinu, Wekerle je u svom zakonskom nacrtu o aneksiji predlagao
ABH ZMF Pr BH Nr 310/1897. R.M. D i m t s c h a f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894, str. 222. 66) Vidi. H. K a p i d i , Diskusije o dravnopravnom poloaju Boz c z z sne i Hercegovine za vrijeme austrougarske vladavine, (Pokuaji aneks sije) Glasnik IV-V, Sarajevo, 1965, str. 147-148, 161-162.
65) 64)

104

takav nain dravnopravnog prikljuenja anektiranih zemalja Ugarskoj, c z c pri kome bi nain uprave kao i stvarni odnos obiju drava Monarhije c z prema Bosni i Hercegovini ustvari na neodredeno vrijeme ostao neizmijenjen.67) Ovakav postupak Madari su predlagali prvenstveno iz obzira prema austrijskom partneru, ali formalno priznanje madarskih historijsko-pravnih revandikacija na Bosnu i Hercegovinu imalo je da bude prvi korak u ostvarenju njihovih daljih pretenzija. Medutim, Wekerleov prijedlog je odraavao i nikada sasvim neprevazidenu dilemu z c madarske politike o svrsishodnosti prikljuenja Bosne Ugarskoj. Iako je madarsko dravnopravno stanovite austrijska vlada odmah z s odbacila, Wekerle je pokuao da prilikom diskusije o nacrtu bosanskos hercegovakog zemaljskog ustava sredinom 1909. godine ponovo indirekc tno armie gledite da Bosnu i Hercegovinu kao nekadanje provincije s s s Svete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarske provincije.68) s Medutim, kao to je 1908. godine predsjednik austrijske vlade Beck zauzeo stav da ugarsko dravnopravno gledite ne moe kao pravno z s z naelo biti u okviru dualizma priznato ni realizovano, istiui da rec c c vandikacione ideje sadrane u inauguralnoj diplomi iz 1867. nisu od z strane Austrije priznate,69) tako isto su u Ministarstvu inostranih poslova 1909. godine gledali na pretenzije Ugarske na Bosnu i Hercegovinu samo kao na politike elje liene pravnog osnova.70) c z s
67) Redner bemerkt hiezu erluternd, dass, ungeachtet der im 1 dieses a Entw rfes ausgesprochenen Inkorporierung Bosniens und der Herzegoviu na in die Lnder der ungarischen Krone, die beiden Provinzen gemss 3 a a des Entwurfes Osterreich gegen ber ein im gegenseitigen Einvernehmen u zu verwaltendes Gebiet bilden dessen Umgestalltung an keinen Termin gebunden und woselbst zu jeder administrativen Anderung im Sinne des auf unbestimmte Zeit aufrecht zu erhaltenden Gesetzastikels VI von Jahre 1880 auch die Zustimmung der osterreichischen Gesetzgebung not wendig sei. Es sei ausgeschlosen, dass der Monarch einseitig mit Ungarn etwas an dem bestehenden Zustande in Bosnia und Herzegovina andern .... Redner betont in dieser Beziehung ausdr ckhich, dass er keineswegs eine u Anderung des tatschlichen Verhltnisses zu den beiden Staaten der Moa a narchie verlange, sondern nur dass der rechtshistorische Anspruch Ungarns auf dieselben (d.h. Bosnien und die Herzegovina - primjedba D.J.) z im Gesetze zum Ausdruck komme und vom Auslande wie von Osterreich anerkannt werde. HHStA PA, XL Interna K, 307. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 468 od 10.IX 1908. 68) HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 Z. 422 Prepis note Wekerlea Burinu od 12.7.1909. a 69) HHStA PA XL Interna k. 307 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 468 od 10.IX 1908. 70) HHStA PA I rot. 636 Cabinett des Ministers VIIIc/7 Ueber die Anspr che Ungarns auf Bosnien und die Herzegovina (Studie Baron Holds). u

105

Ove dravnopravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksija z Bosne i Hercegovine nije mogla biti ozakonjena ustavnim putem, nego i da je Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu bio oktroisan vladarevom odlukom. Upravo zbog toga da se nebi prejudiciralo pitanje pripadnosti Bosne i Hercegovine, bilo je sporazumno zauzeto stanovite s da se ustavne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupe na snagu vladarevom naredbom.71) s z Medutim, ugarska vlada je izvrila veoma snaan uticaj na formulisanje niza odredaba bosanskog ustava u smislu koji je odgovarao njenim interesima. Tako npr. prvobitnim nacrtom ustava ( 36) predvidalo se pribavljanje saglasnosti austrijske i ugarske vlade za ve u Saboru usvoc jene zakonske nacrte, prije nego to se oni podnesu na sankcionisanje s vladaru,72) ali je ugarska vlada zahtjevala da se uz to ozakoni jo i s obaveza da se za sve zakonske nacrte, koji spadaju u djelokrug Bosanskohercegovakog sabora, i prije podnoenja na pretresanje Saboru, c s mora imati pristanak vlada obiju drava Monarhije.73) z Ovaj ugarski zahtjev ocijenjen je u Ministarstvu inostranih poslova kao suprotan svrsi samog ustava, jer bi uinio potpuno iluzornim autoc nomiju koju je obeao car. Prema istom miljenju on je daleko prevac s zilazio pravo na uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, koje je pripadalo objema dravama Monarhije po zakonima iz 1880. godine.74) z Ipak, u konanom tekstu Zemaljskog ustava ( 37-38) akceptirano je c ugarsko stanovite, ali je odredba o potrebi prethodne saglasnosti auss trijske i ugarske vlade bila ograniena na vladine zakonske prijedloc ge prije njihovog podnoenja Saboru. Opta intencija, u prvom redu s s s s c Madara, bila je da se to vie ogranii kompetencija Bosanskohercegovakog sabora i ojaa sopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine. c c Ve je istaknuti austrijski parlamentarac J.M. Baernreither konstac tovao 1910. godine, da je s obzirom na gore pomenutu ustavnu odredbu
HHStA Kabinettsarchiv Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XXII od 4.X 1909. 72) HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1, Nr 337 Landesstatut f r Bosnien und die Herzegovina Entwurf. Burin - Aehrentu a halu 30. IV 1909. 73) Kao napomena 68. 74) Der ungarische Antrag (Alle in die Kompetenz des Landtages fallende Gesetzentw rfe bed rfen vor Einbringung im Landtage und vor u u Einholung der Allerhchsten Sanktion der Zustimmung der k.k. und der o knigl. ungarischen Regierung) widerspricht dem Zwecke der Verfassung o selbst, da er von Seiner Majestt dem bosnisch - herzegowinischen Volke a versprochene Autonomie vollstndig illusorisch machen w rde. a u Er geht weit uber den beiden Staaten der Monarchie nach den 1880 Ge setzen zustehenden Rechte der Einussnahme weit hinaus. HHStA PA I rot 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 . 490.
71)

106

novi ustav ojaao uticaj obiju vlada na upravu Bosne i Hercegovine. On c je ukazao da e se to negativno osjetiti u Bosni kao zapostavljanje vlasc titih interesa, te da e jako skuiti upravu i oteati poloaj Zemaljske c c z z vlade.75) Dvije godine docnije jedan drugi, isto tako poznati austrijski politiar, Joseph Redlich, zabijeio je u svoj dnevnik prilikom posjete c z Sarajevu u jesen 1912. godine da od aneksije sve zakonske nacrte i mjere Zemaljske vlade, koje ranije naroito pod Kllyem nisu ni u Beu c a c niti u Budimpeti pobudivale poseban interes, sada obje vlade revnosno s studiraju i one postaju predmet dugotrajne borbe.76) Mada su Madari jaanjem svog politikog uticaja nastojali otkloniti c c opasnosti za dualizam koje su mogle nastati aneksijom i uvodenjem ustava, ipak je nemogue samo politikim razlozima objasniti zaotravanje c c s suparnitva izmedu Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovis nu. Upravo privredni problemi kao npr. pitanje izgradnje eljeznike z c mree ili podizanja eljezne industrije u Bosni i Hercegovini i dr. bili z z su posebno predmet dugotrajnih natezanja, i to u vrijeme kad je poslije okonanja akutne politike krize (1903-1906) i zakljuenja privredne c c c nagodbe 1907. dolo inae do relativne stabilizacije politikih odnosa s c c izmedu Austrije i Ugarske.77) Ali, iako je sa stanovita irih interes s sa vladajuih klasa u Austriji i Ugarskoj shvatljiv, bio je ipak iluzoran c zahtjev Sautera da se njihova konkurentska borba u Bosni i Hercegovini ogranii na kulturno i privredno podruje, dok bi u politikim pitanjima c c c obje drave Monarhije morale nastupati sporazumno i slono. Rastue z z c austrougarske privredne suprotnosti dobijale su, medutim, nuno i svoz ju politiku dimenziju i morale su se esto s mukom razrjeavati na c c s politikom polju. To je djelovalo paralizirajue na aktivnost bosanskoc c hercegovake uprave, to je 1913. godine dalo povoda J.M. Baernreitc s heru da postojee stanje oznai kao neodrivo.78) c c z Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjeni dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine, ali zbog nepomirljivosti z z s z austrijskih i madarskih gledita zadran je status quo sve do propasti
75) A. M a l b a a, Bosansko pitanje i Austro-Ugarska u svjetlu pos litikog dnevnika J.M. Baernreithera, Sarajevo 1933, str. 54. c 76) Joseph Redlichs das politische Tagebuch - Schicksaljahre Osterreichs 1908-1919. (Bearbeitet von Fritz Fellner) Bd.I Wien 1953, str. 159. 77) Up. T.M. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwi schen Osterreich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918.) Akademie-Verlag. Berlin 1965. str. 146-147. 78) J.M. Baernreither, op. cit. str. 245.

107

monarhije.79) Problem podjele interesnih sfera, koji je poslije aneksije nabaen u toku pregovora o gradnji eljeznike mree u Bosni i Herc z c z cegovini, odnosio se iskljuivo na gradenje pruga za koje je Austrija c odnosno Ugarska imala svoj specijalni interes. Pitanje izgradnje eljeznike mree u Bosni i Hercegovini pred Prvi z c z svjetski rat predstavljalo je posebno poglavlje u austrougarskoj suparnikoj borbi. S njim su bili najue povezani i ostali problemi eljeznike, c z z c saobraajne i tarifne politike od kojih neke spominje i Sauter. Austrija c i njeni privrednici bili su posebno zainteresovani za korekciju odnosa na ovom podruju. Oni su u prvom redu insistirali na izgradnji novih c eljeznica, koje bi bolje i neposrednije povezale Cislajtaniju sa Bosnom z i Hercegovinom, kao i na otklanjanju tekoa koje su Madari svojom s c tarifnom i saobraajnom politikom pravili austrijskom robnom i putc nikom prometu sa Bosnom. Prednosti koje je inae Austrija imala c c u pogledu optih mogunosti razvoja privrednih odnosa sa Bosnom i s c Hercegovinom, mogle su se po rijeima Sautera poveati odgovarajuom c c c saobraajnom politikom. c Ne uputajui se ovdje u razmatranje ove sloene i veoma znaajne s c z c problematike, ilustrovaemo samo na jednom primjeru kako se ona ukc lapala u itav kompleks ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarc ske. Na traenje ministra Kllaya, uskoro po izgradnji pruge Zenica z a Sarajevo uspostavljena je 1883. g. direktna brzovozna veza u putnikom saobraaju izmedu Sarajeva i Bea preko Budimpete. Tome je c c c s pogodovalo putanje u promet ugarske dravne eljeznice Budimpeta s z z s - Subotica. Na prvobitnoj ruti preko Peuja i Kanjie, koja je tada bila podijec z ljena na pet eljeznikih drutava, bilo je mnogo tee postii odvijanje z c s z c breg saobraaja sa Bosnom. Uspostavljanjem direktnog prikljuka u z c c Brodu bilo je predvideno skraenje vonje od Bea do Sarajeva od 51 c z c ili 52 sata na 38 ili 39 asova. Brzina kojom su se tada mogli kretati c
O kombinacijama za izmjenu dravnopravnog poloaja Bosne i Herz z cegovine poslije aneksije i u toku Prvog svjetskog rata vidi: Ibidem, str. 243-245; H. K a p i d i , Austrougarska politika u Bosni i Hercegoviz c ni i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, Godinjak IX s Sarajevo 1958; i s t i, Poloaj Bosne i Hercegovine za vrijeme austroz ugarske uprave (dravnopravni odnosi) Prilozi izd. Institut za istoriju z radnikog pokreta Sarajevo br.4. Sarajevo 1968 str. 70-80; c F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko dravnopravnog poloaja Bosne z z i Hercegovine na poetku prvog svjetskog rata, godinjak XI Sarajevo c s 1961; V. D e d i j e r, Sarajevo 1914, Beograd 1966, str. 215; D. J u z b a i , Pitanje regulisanja upotrebe zvaninog jezika u ausz s c c trougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Godis njak XVII Sarajevo 1969, str. 96-98.
79)

108

putniki vozovi na uskotranoj pruzi od Bosanskog Broda do Sarajeva c c iznosila je samo 22 kilometra na sat.80) z c c c Iako su docnije izgradene eljeznike pruge omoguavale krau vezu Sarajeva sa Beom preko Zagreba, sve do pred Prvi svjetski rat jedina c direktna dobra veza Sarajeva sa Austrijom i Beom vodila je preko Buc dimpete (1911. godine putovanje je trajalo oko 25 sati, a na bosanskoj s teritoriji brzi vozovi su se kretali 30 kilometara na sat), uprkos estim c austrijskim zahtjevima da se takvo stanje izmijeni. Sauter, takoder, skree panju na ovaj problem i ukazuje kako se bosanski trgovci sve c z vie navikavaju da putuju u Budimpetu radi nabavke robe, jer se pos s red tako velikog i razvijenog grada ne moe neosvrui se proputovati z c c dalje. Austrijsko ministarstvo eljeznica, a ne manje Sdbahngesellschaft z u zbog svog posebnog interesa, uporno su nastojali osobito poslije aneksije da se uspostavi bolja i udobnija putnika veza izmedu Bea i Bosne. c c Motivi takvih nastojanja nalazili su se ve i u tome to je postojea c s c veza preko Budimpete samo 42 kilometra vodila kroz austrijski teris c torij. Njihov cilj je bio uspostavljanje veze izmedu Bea i Bosanskog Broda preko Graza, Zidanog Mosta, Zagreba i Siska brzim prikljunim c c vozovima na dnevne brzovozne linije izmedu Bea i Trsta u Zidanom Mostu. Takva veza leala bi 382 tarifna kilometra u austrijskoj polovini z Monarhije. Medutim, uspostavljanje ove direktne veze u putnikom saobraaju c c sa Bosnom uprava ugarskih dravnih eljeznica inila je ovisnim ne saz z c mo od ispunjenja svojih dalekosenih tarifnih zahtjeva, nego i od ostvaz renja brzovozne veze izmedu Lawova, odnosno Podwoloczyska na ruskoj granici i Budimpete preko Lawoczne. Uprava austrijskih dravnih s z eljeznica nije se mogla odluiti na ispunjenje ovog ugarskog traenja z c z zbog strahovanja od skretanja putnikog saobraaja, koji je iao iz june c c s z Rusije preko Lawova i Krakova za Be i Svajcarsku, na rutu preko c Lawoczne - Budimpeta. Osim toga, udovoljenje ugarskom zahtjevu izs iskivalo bi od austrijskih dravnih eljeznica izdatak 2,6 miliona kruna z z za opremanje pruge Lawov - Lawoczne za brzovozni saobraaj, kao i c gubitak brutto prihoda od oko 500.000 kruna godinje zbog poveanja s c trokova eksploatacije.81) s
16 c Kriegsarchiv Wien, Kriegsministerium allg. 5 a b- 48 Zajedniko ministarstvo nansija Ministarstvu rata 24.IV 1883. Ministarstvo rata, Zajednikom ministarstvu nansija. 3.V 1883. c 81) AVW Pr Nr 4702/MP ex 1911. Wirtschaftliche Beziehungen Bosniens und der Herzegovina zur diesseitigen Reichshlfte. Austrijsko ministara stvo eljeznica, austrijskom predsjedniku vlade 27.IX 1911; k.k. Eisenz bahnministerium: Schaung beguemer Reiseverbindungen zwischen Wien und Bosnien. 80)

109

Kada je 1911. godine austrijska vlada zatraila od ugarske vlade z saglasnost za uvoz argentinskog mesa i tim povodom povedeni pregovori, medu kompenzacionim zahtjevima Madara nalazilo se i traenje da z se uspostavi brzovozna veza na pruzi Lawov - Lawoczne - Budimpeta. s Austrijsko ministarstvo eljeznica bilo je krajem septembra 1911. godine z spremno da prilikom eventualnog nastavka pregovora prihvati pomenuti z z madarski zahtjev, pod uslovom da uprava ugarskih dravnih eljeznica istovremeno omogui stvaranje bre i udobnije brzovozne veze izmedu c z Cislantanije i Bosne.82) Medutim, problem uredenja putnikog saobraaja izmedu Austrije c c i Bosne ostao je otvoren sve do kraja 1912. godine, kada je i on rijeen s u vezi sa postignutim sporazumom o programu gradnje eljeznikih z c pruga u Bosni i Hercegovini. Inae, kakav su otpor pruali Madari c z uspostavljanju svake pogodne veze Bosne sa Austrijom u putnikom c eljeznikom saobraaju, koja ne bi vodila preko Budimpete, pokazuz c c s je i injenica da je na evropskoj konferenciji o voznom redu odranoj c z 1910. godine u Strassburgu, uprava ugarskih dravnih eljeznica odbila i z z prijedlog Sdbahn-a za uspostavljanje direktne brzovozne veze izmedu u Bea i Bosanskog Broda preko Wiener Neustadta, Szombathely-ja i c Gyekenyes-a, mada je ona bila kraa za vie od 100 kilometara u odc s nosu na rutu preko Budimpete i vodila skoro iskljuivo preko Ugarske s c a znatnim dijelom i preko ugarskih eljeznica. Na ovakvu madarsku z politiku austrijsko Ministarstvo eljeznica odgovaralo je niz godina odz bijanjem zahtjeva, koji su se odnosili na brzovozne veze Ugarske sa zapadom, kako bi prinudilo Madare da revidiraju svoj stav prema austrobosanskom putnikom saobraaju.83) c c Tekoe u plasmanu austrougarske robe na inostrana trita imale s c zs su tim vei ekonomski i politiki znaaj, jer se izvoz austrougarskog c c c kapitala javljao najvie u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine.84) s Kako je Monarhija bila jo manje sposobna za eksport kapitala, nego s to je bila u stanju da osigura izvoz industrijske robe pokazuju podaci s prema kojima je cjelokupan iznos austrougarskih investicija u inostranstvu 1913. godine bio samo 0,5 milijardi kruna, dok je istovremeno strani kapital investiran u Austro-Ugarsku iznosio oko 10 milijardi. Od toga je otpadalo na Njemaku 6, a na Francusku 3,3 milijarde kruna.85) c Politiki savez Austro-Ugarske sa Njemakom bio je praen snanim c c c z ulaganjima kapitala iz Reich-a, koji je zauzeo najznaajnije ekonomc ske pozicije u Monarhiji. Njemaka se javljala kao najznaajniji strani c c
Ibidem Ibidem 84) Lj. A l e k s i -P e j k o v i , op. cit. str. 44. c c 85) V. S a n d o r, Der Charakter der Abhngigkeit Ungarns im Zeital a ter des Dualismus ..., 322.
83) 82)

110

investitor u industriji i eljeznicama Austro-Ugarske. Stvoreni su takoz z c c c de bili najui odnosi izmedu vodeih njemakih i austrijskih novanih zavoda kao na pr. der Deutschen Bank i Wiener Bankvereina,86) koji je inae bio i matina investicija Zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu c c i kontrolisao veliki dio bosanske industrije. Zbog nedostatka potrebne privredne snage za ekspanziju monopolistikog kapitala izvan dravnih granica, u Austro-Ugarskoj se je razvio c z poseban tim monopolizma ovisnog o njemakom imperijalizmu. Njegoc va karakteristika je bila da se nansijski kapital vladajuih i privredno c razvijenih nacija irio na raun zaostalijih nacija unutar Monarhije. Izs c vori akumulacije kapitala razvijenijih nacija bili su u znatnoj mjeri u eksploataciji nerazvijenijih nacija, mada je i kapital razvijenijih nacija Monarhije bio prinuden da dijeli prot sa stranim nansijskim kapitalom.87) Pa i iskoriavanje prirodnih bogatstava Bosne i Hercegovine sc morala je Austro-Ugarska znaajnim dijelom direktno prepustiti njec makom kapitalu. U takvim okolnostima madarski kapital mogao je u c Bosni da igra samo podredenu ulogu. Zbog isprepletenosti odnosa i razliitih interesa postojalo je i na ovom podruju plodno tlo za izbijanje c c sukoba. Pokrenuto ve 1908. godine, a realizovano uskoro poslije aneksije, c osnivanje madarske Privilegovane agrarne i komercijalne banke za Bosnu i Hercegovinu i sukob izmedu austrijskih i madarskih interesa koji je tim povodom sa dotada neuobiajenom estinom izbio i u javnost, unec z koliko je oznaio poetak nove etape ekonomskih antagonizama izmedu c c Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Nezadovoljavajui se svojim c dotadanjim poloajem i ulogom, Madarski kapital je nastavio sa nasz tojanjima da se vis ` vis dominirajueg austrijskog kapitala uvrsti ne a c c samo u Bosni nego i u susjednoj Dalmaciji, koja je pripadala Austriji. Ako se imaju u vidu opte prilike u Monarhiji, onda je shvatljivo da su s ove pojave izazivale podozrenje Sautera, koji upuuje poziv austrijskom c kapitalu da osigura svoje postojee pozicije. c Sauter ukazuje kako Ugarska sve vie tei da Bosnu uvue u svos z c ju interesnu sferu. On istie da je rastua ugarska industrija mogla c c sa izgledom na uspjeh traiti trite samo na istoku, u privredno nez zs razvijenim zemljama. Smatra potpuno shvatljivim to je ona pritom s posegla za Bosnom da bi unutar carinske zatite osigurala sebi trite s zs ija se konzumna mo nalazila u porastu. Sistematski organizovana i iz c c jednog centra u okviru ugarskog ministarstva trgovine koordinirana djelatnost za proirenje ekonomskog uticaja u Bosni i Hercegovini uivala s z
86) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd I str. 205, 248, 573, napomena 1, Bd II str. 86-87; Vidi: M. G r o s s: Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije 1906-1907., IDN Odjeljenje za istorijske nauke. Beograd 1960, str. 8. 87) V. S a n d o r, op. cit. 322-323.

111

je snanu podrku svih madarskih politikih partija kao i javnog mijez s c nja. Svoju ekonomsku inferiornost prema Austriji nastojali su Madari da nadoknade organizovanijim istupanjem na bosanskom tritu, kao i zs drugim mjerama ekonomske politike koje su im stajale na raspolaganju. Paralelno s tim oni su preduzimali korake za jaanje svog politikog i c c kulturnog uticaja. Najvea vrijednost Sauterovog izvjetaja upravo se c s sastoji u tome to nam je prikazao neke metode madarske ekonomske s inltracije u Bosni i Hercegovini. Analizirajui odnose na bosanskohercegovakom tritu, Sauter doc c zs lazi do zakljuka da Ugarska na skoro svim podrujima vri pritisak na c c s austrijske pozicije. On istie potrebu odgovarajue austrijske protuc c s tee madarskim nastojanjima za proirenje uticaja u Bosni i Hercez govini. Smatrajui da bi slabost i popustljivost mogla biti kobna po c austrijske interese, Sauter je upozoravao da ako Austrija hoe da zadri c z jednom zauzetu poziciju i paralie madarski udar voden sa energijom s i umjenosti, onda ona mora primiti borbu i voditi je konsekventno. s On podvrgava kritici pasivnost austrijskog javnog mnijenja i pomanjkanje odgovarajueg interesa za Bosnu i Hercegovinu a takode i slabosti c u djelatnosti Drutva koje je u Bosni trebalo da vodi brigu o austrijs skim trgovakim interesima. (Handels-und Transport A.G.) Nasuprot c tome Sauter istie nain poslovanja zastupnika Ugarskog trgovakog c c c muzeja - glavne lijale Ugarske banke i Trgovakog d.d. u Sarajevu, i c preporuuje ga kao primjer koji bi trebalo da slijedi i Austrija. Radi c uvrenja austrijskih ekonomskih pozicija on zagovara i povezivanje c sc austrijskog sa domaim kapitalom, kako prilikom podizanja pojedinih c industrijskih objekata, tako i kod osnivanja novih domaih banaka. c U cilju aktiviranja interesovanja austrijskog javnog mnijenja za Bosnu i Hercegovinu, Sauter je predlagao intenziviranje raznih oblika propagande i angaovanje austrijskih strunjaka pri rjeavanju bosanskoz c s hercegovakih problema. On je preporuivao ue povezivanje austrijc c z skih vladinih organa sa vrhovnom bosanskohercegovakom upravom, c dajui prednost neocijelnom uticaju u odnosu na zakonom predvidec no uee u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Smatrao je da punu c sc panju treba posvetiti tampi u Bosni i Hercegovini i politikom i kulz s c turnom uticaju na domau inteligenciju i kolsku omladinu, nemajui c s c nikakvih iluzija u pogledu njenog raspoloenja i politike orijentacije, z c kao ni u uspjesima koje je Monarhija postigla do tada na kulturnom polju. Medutim, ipak je vjerovao u pozitivan efekat austrijskih nastojanja i mjera koje je predlagao. On je isticao prednosti koje je austrijska polovina imala u odnosu na madarsko-imperijalistiku Ugarsku, ne c samo na ekonomskom nego i na kulturnom i politikom podruju, pored c c ostalog i s obzirom na preteno slavensku strukturu Cislajtanije. z c c Mada su Madari otvarajui svoju trgovinsku ofanzivu po rijeima Sautera, blagodarei svom intenzivnom angaovanju i niim cijenama c z z
112

zabiljeili znaajne rezultate i postigli da apsolutno poraste industrijz c ski uvoz iz Ugarske, ipak oni nisu bili u stanju da ozbiljnije ugroze poloaj koji su austrijski proizvodi zauzimali na bosanskom tritu. z zs c c Svoje poetne uspjehe Madari nisu mogli da na odgovarajui nain isc koriste i proire, kako zbog loijeg kvaliteta i izgleda madarske robe, u s s odnosu na proizvode austrijske industrije, tako i zbog svoje poslovne nesolidarnosti, jer se deavalo da su isporuivali loiju robu i u veim s c s c koliinama nego to je bilo ugovoreno. Ali Sauter je strahovao da bi c s uspjesi madarske industrije i trgovine mogli imati trajan karakter ako se pobolja kvalitet njihovih artikala. s Medutim, ipak se dobija utisak da je Sauter u izvjesnoj mjeri preuveliao opasnost za austrijsku privredu od pojaanog uvoza madarskih c c industrijskih proizvoda u Bosni i Hercegovini, kako bi potakao jae ausc trijsko angaovanje. Mada nam statistika ne moe pruiti preciznije z z z podatke o ueu oba dijela Monarhije u trgovini sa Bosnom i Hercec sc govinom i provenijenciju importirane robe, prema F. Schmidu izlazi da je, uprkos madarskim nastojanjima, import iz Ugarske, koji je 1906. iznosio 32,04% cjelokupnog bosanskohercegovakog uvoza opao 1910. na c 28,5% t.j. za gotovo 4% u korist uvoza iz austrijske polovine Monarhije i inostranstva. U istom razdoblju opalo je u skoro jednakom procentu i uee Ugarske u bosanskohercegovakom izvozu (1906-22,31%, 1910c sc c 18,60%). Tako se u odnosu na Ugarsku Austrija ne samo uvrstila na c bosanskom tritu nego je bila i u nastupanju.88) zs Bosanskohercegovako trite na poetku XX vijeka bilo je u znac zs c ajnoj mjeri proireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinu c s iznosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna. Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona kruna u 1912. godini. Karakteristian je skokovit porast spoljnotrgovinskog c prometa Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. god. iznosio je 93 mil.kruna, 1906.g. - 100,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. 96,7 miliona kruna, 1906.g. - 117,7 miliona kruna).89) To je bilo dobrim dijelom rezultat kako ranije pomenutih promjena u medunarodnim ekonomskim odnosima i prilikama u Monarhiji, tako i unutranjeg pris vrednog razvoja. Spoljnotrgovinski decit, koji je izuzev u periodu od 1904. do 1906.g., bio stalan pratilac ovog razvitka a osobito se poveao c od 1911. godine (1911 g. - 32,3, 1912 g. - 44,5 miliona kruna) ipak nije bio istovjetan s platnim decitom, budui da su u vezi sa poveanjem c c
88) Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 553-554, 597; Up. podatke o bosanskohercegovakoj spoljnoj trgovini prema koliini uvezene odnosno c c izvezene robe. Ibidem, str. 222, Sumarni izvjetaj, str. 33. s 89) Vidi: Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Herzego vina 1910, Wien 1914 (u daljem tekstu Bericht 1913), str. 76-79; up. F. S c h m i d, op. cit. str. 550-552.

113

medunarodne zategnutosti znatne koliine uvezene robe bile namijenjec ne vojnim potrebama i bile su plaene od strane Austro-Ugarske. Ali c znaajnu ulogu u porastu trgovinskog decita, igrao je, pored kolebanja c u izvozu poljoprivrednih proizvoda i stoke, zbog slabih etvi i stone z c zaraze, i uvoz strojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast cijena koji je u mnogo veoj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvode c nego sirovine to ih je Bosna izvozila.90) Tako se opte poveanje cijena s s c pred Prvi svjetski rat negativno odraavalo na bosanskohercegovaku z c privredu i njene ekonomske odnose sa Monarhijom. Posebno su interesantna zapaanja Sautera kako, u okviru pojaaz c s nih optih nastojanja domaeg gradanstva da se armie u privrednom s c ivotu zemlje, dolazi do obrazovanja brojnih kreditnih institucija na naz cionalnoj osnovi. On ukazuje na odredenu korelaciju izmedu tog procesa i politikog razvitka i organizovanja u Bosni i Hercegovini, kao i na c aktivnost gradanskih stranaka za stvaranje vlastitih nacionalnih centralnih kreditnih zavoda. Do sada je, medutim, u literaturi obraena c panja samo na nacionalnu komponentu u razvitku domaeg bankarz c stva,91) dok je problem odnosa izmedu tzv. nacionalnih banaka i politikih stranaka ostao potpuno neispitan i samo indirektno dotican.92) c s Odredeni nivo ekonomskog i drutvenog razvitka, uz promjene koje je unio zajedniki ministar nansija Burin u austrougarsku politiku c a u Bosni i Hercegovini, bili su svakako nuan preduslov za konstituz isanje i djelatnost politikih partija i grupa, ali je takode stvaranje c politikih organizacija domaeg gradanstva sa svoje strane posluilo i c c z njegovoj ekonomskoj armaciji. Ostvarujui integraciju domaeg banc c karstva pod svojim patronatom, gradanske stranke su time stvarale i potreban nansijski oslonac za svoje politiko djelovanje. Evidentna c karakteristika tog procesa je najua personalna povezanost vodeih naz c cionalnih banaka i stranakih vodstava. Vodee partijske linosti bile su c c c po pravilu direktori ili lanovi upravnih odbora centralnih nacionalnih c banaka. Openito je uoljiva tendencija da skoro svaka politika partija, pa c c c ak i manja grupa nastoji da ima svoju banku. Od politikih odnosa c c medu pojedinim strankama i grupama iste nacionalnosti, te njihovog stava prema reimu zavisili su i medusobni odnosi njihovih kreditnih z ustanova. Tako na primjer fuzija Samostalne muslimanske stranke sa
Vidi, Ibidem; Sumarni izvjetaj, str. 25, 26. s Lj.St. K o s i e r, V. R i s t i , Vodee institucije u nacionalnom c c bankarstvu Bosne i Hercegovine, Zagreb 1924: M. M a r k o v i , Banc karstvo Bosne i Hercegovine (u: Bosna i Hercegovina kao privredno podruje) Sarajevo 1938, str. 396-402. T. K r u e v a c, Sarajevo pod c s austrougarskom upravom, Sarajevo 1960, str. 217-224. 92) Vidi: Ibidem, str. 222-223, napomena 5.
91) 90)

114

Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedinjene muslimanske organizacije 1911. godine podudara se vremenski sa osnivanjem Muslimanske centralne banke, u ijem su se upravnim organima nale c s vodee linosti iz obje ranije stranke (Adem-aga Mei i Serif Arnautoc c sc vi). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovia na politikoj c c c sceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godine i formiranje Srpske narodne stranke bila je praena i osnivanjem Srpske privredne c banke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje Gligorija Jeftanovia i grupe oko Srpske rijei da uestvuje u vladinoj koaliciji i c c c nemogunost da Jeftanovieva Srpska narodna banka i Srpska centralc c na banka uzmu uee u veim zemaljskim poslovima uticalo je da su c sc c ove dvije banke pokrenule u maju 1914. godine pitanje fuzije srpskih novanih zavoda.93) c Potreba izuavanja odnosa izmedu gradanskih politikih stranaka i c c nacionalnog bankarstva postaje tim znaajnija, ako se jo ima u vidu c s da su brojni nacionalni kreditni instituti obino raspolagali sa malim c sopstvenim sredstvima, pa su s toga obilno poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od veih novanih zavoda iz Bosne c c i Hercegovine ili Monarhije. Ti krediti su esto zbog postojee konkuc c rencije davani u takvom obimu, koji je bio u nesrazmjeri sa vlatitim sredstvima lokalnih banaka.94) Pojedine vodee nacionalne banke bile su usko povezane sa stranim c kapitalom, koji je u tom povezivanju vidio znaajnu ansu za svoju dalju c s ekspanziju. U tom pogledu kao ozbiljan konkurent austro-njemakom c i madarskom kapitalu pojavljuje se u Bosni i Hercegovini kao i na cijelom junoslovenskom podruju eki kapital. Ovo povezivanje imalo je z c c s eminentan politiki znaaj i bilo je esto inspirisano konkretnim polic c c tikim motivima, koje je potrebno podrobnije istraiti i osvijetliti. To c z se pojavljuje kao neophodan preduslov u izuavanju politikih kretanja c c u Bosni i Hercegovini u ovom razdoblju. Dok je na primjer Sauter, imajui prvenstveno u vidu poslovne c intrese austrijskih banaka, preporuivao austrijskom kapitalu da obrati c panju osobito kreditnoj organizaciji Muslimana, vodee linosti boz c c sansko-hercegovake uprave gledale su na taj problem i sa stanovita c s razvoja unutranjih drutveno-politikih odnosa u Bosni i Hercegovini. s s c Tako su zemaljski poglavar Potiorek i zajedniki ministar nansic ja Bilinski svojevremeno smatrali da je potrebno da se Muslimanska centralna banka povee sa austrijskim kapitalom. Cilj im je bio da se z
Ibidem ABH, Priv. Reg. Nr 441/1912 Promemoria des gew. Viceb rgermeiu sters Dr Nie. c
94) 93)

115

ova mlada kreditna institucija uvrsti i time pomognu interesi musc limanskih zemljoposjednika. Kako je Osterr. Lnderbank poetkom a c 1912. pokazivala interesovanje za Bosnu, to su uz posredovanje Biz linskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Tenja muslimanskog politikog vodstva bila je da se novac, koje posjednici dobiju c otkupom kmetova, koncentrie u Muslimansku centralnu banku i upos trijebi za nansiranje proirenja beglukih posjeda. Medutim, uprkos s c oslonca na Lnderbank, Muslimanska centralna banka nije mogla jo a s zadugo raunati da ostvari svoju namjeru i stvori poseban hipotekarni c institut koji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnih kredita u mnogim sluajevima muslimanski zemljoposjednici nisu mogli c pomiljati na proirenje begluka. s s S toga su predstavnici muslimanskog politikog kluba u drugoj poc lovini 1912. godine zahtjevali od predstavnika bosanskohercegovake c uprave, uz olakice pri kupovini begluka, da se i jedan austrijski novani s c zavod angauje u pruanju hipotekarnih kredita muslimanskim velepoz z sjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledu ve nudile madarske banke c nisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenje ovog i jo nekih drugih s zahtjeva moglo djelovati i na dranje muslimanskih poslanika u pretstoz jeoj sesiji Sabora, Bilinski je na traenje Potioreka pokuao da preko c z s Lohnsteina, generalnog direktora Lnderbank, utie da bi se na ovom a c poslu angaovala Osterr. Zentralbodenkreditbank iz Bea, koja je usz c tvari bila tvorevina Lnderbank. Pokuaj nije uspio, ne samo zbog a s nedostatka sredstava, nego i zbog pomanjkanja interesa banke da u z medunarodnoj situaciji nastaloj pod uticajem balkanskih ratova ulae novac u Bosnu i Hercegovinu.95) Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski rat ve poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno poveanjem cijena c c zemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad, osobito je mlada generacija sve vie gubila zemlju i bila bi, po ocjeni sas vremenih austrijskih posmatraa, u sluaju obligatnog otkupa kmetova c c brzo zahvaena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samo c da se ovaj proces otegne. O drutvenim i politikim konsekvencama s c ovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao je bivi podgradonaelnik Sarajeva dr Vladislav Nie. On je smatrao da s c c e propau muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i konzerc sc vativni element koji je bitno pomagao i olakavao vodenje politike, te s da bi bila zahvalna dravnika zadaa ako bi se omoguilo stvaranje z c c c
ABH Priv.Reg. Nr 111/1912, Potiorek Bilinskom 28.III 1912, Bilinski Potioreku 1.IV 1912; Nr 925/1912 Bilinski Potioreku 21.X 1912, Nr 1164/1912 Potiorek Bilinskom 26.XI 1912, Kuh. Chrobak baronu R ditu u 9.XII 1912.
95)

116

jedne takve drutvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svih s z konfesija i takode obuhvatala ekonomski snaniji dio Muslimana.96) Ta nova klasa, koja bi naslijedila begovat, trebalo je, po miljenju s dr V. Niea, da, kao i muslimanski elemenat uopte, postane oslonac za c s ujednaavanje separatistikih tendencija srpstva i hrvatstva i protutea c c z srpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude liena svih s privilegija i stratekih razlika, postala bi po svom uvjerenju demokratski s socijalni sloj, koji usljed toga saosjea sa ostalim slojevima stanovnitva c s i u realnoj dravnoj politici zauzima konstruktivno stanovite.97) z s Mada ovakva razmatranja prelaze na teren politike fantazije, ona c pokazuju u kakvom se orsokaku kretala austrougarska politika u Bosni c i Hercegovini. Sauterov izvjetaj ostaje uglavnom na tlu realnih odnosa, s mada i on sadri mjestimino neispunjive i nerealne elje autora. z c z Ekonomski znaaj Bosne i Hercegovine za obje drave Monarhije c z bio je pred Prvi svjetski rat u stalnom porastu. I austrijski kao i ugarski kapital pokazivao je sve vee interesovanje za uee u bosanskohercec c sc govakoj privredi. Taj pojaani interes austrijskog kapitala doao je do c c s izraaja i u formiranju Austrobosanske banke, koju su 1912. osnovali z beka Unionbanka i Bodenkreditanstalt. Od znaaja za kreditne prilike c c u Bosni i Hercegovini bilo je i osnivanje lijala Austrougarske banke u Sarajevu (1910), Banja Luci (1911) i Mostaru (1912).98) S ciljem da zastupa interese industrije i sl. u Sarajevu je 1912. godine pokrenuta Sdslavische Revue, tjednik na njemakom jeziku. Za u c njegovo osnivanje dali su priloge Bodenkreditanstalt, rma Steinbeis i dr. Casopis je trebalo da bude otvoren raznim nazorima, da angauje z domae saradnike i da u podruje svoga rada uvue Srbiju, Crnu Goc c c ru i Bugarsku. Ova akcija u nizu drugih dala je povoda zemaljskom
96) Mit ihnen w rde das ruhige, raschen Umwlzungen abgeneigte, conu a servative Element, welches die F hrung der Politik wesentlich unterst zt u u und erleichtert, verschwinden und es wre eine dankbare, staatsmnnia a sche Aufgabe die Schaung einer solchen socialen Klasse, welche sich aus Angehrigen aller Confessionen zusammensetzen und auch den krftigere o a Teil der Moslims umfassen w rde anzubahnen und zu ermglichen. Kao u o napomena 94. 97) Wie das moslemische Element uberhaupt, so w rde insbesondere u eine solche Bevlkerungsklasse ein St tzpunkt werden, f r den Ausgleich o u u der separatistischen Tendenzen des Serbentums und Kroatentums und ein Gegengewicht gegen centrifugale serbische Aspirationen. Sie w rde u losgelst von allen Privilegien und Standesunterschieden, eine in der Geo sinnung demokratische, daher mit den ubrigen Bevlkerungsschichten o gleichf hlende in der Realpolitik staatserhaltende sociale Schichte weru den. Ibidem 98) Vidi: Bericht 1913, str. 82, F. S c h m i d, op. cit. str. 639-640.

117

poglavaru generalu Oskaru Potioreku da zakljui, kako je interesovanje c austrijskog kapitala za Bosnu i Hercegovinu postalo ivlje.99) z c Odredeni doprinos pojaanom interesovanju austrijskih poslovnih krugova za Bosnu i Hercegovinu dalo je i Udruenje austro-bosanskoherz cegovakih interesenata (Osterreichisch-bosnisch-herzegowinischer Inc teressentenverband) osnovano 1911 godine. Njegovo formiranje bilo je motivirano time da je Bosna i Hercegovina vie nego ikada ranije dola s s u prvi plan opteg interesovanja i to svojim razvitkom dobiva sve vee s s c znaenje za austrijsku privredu. Zadatak Udruenja je bio briga o zac z jednikim problemima austrijskih preduzea koja imaju privredne inc c terese u Bosni i Hercegovini, kao i produbljivanje i razvoj privrednih i kulturnih odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Cislajtanije.100) Stalna poslovnica udruenja trebalo je da kao centralno informativno mjesto z stoji na raspoloenju privrednim korporacijama i interesentima.101) z Udruenje je prema Statutu ( 3) ostvarivalo svoje ciljeve putem z zajednikih savjetovanja i skupova, predavanja i publikacija, organizoc vanjem i pomaganjem putovanja i ostalim zakonskim sredstvima.102) Ono je izdavalo svoju publikaciju Mitteilungen i osobito se aktivno angaovalo oko problema izgradnje novih eljeznikih pruga u Bosni i z z c Hercegovini i tarifne politike u saobraaju sa anektiranim pokrajinac ma.103) Poslove Udruenja vodio je Hermann v. Sauter,104) koji je razvio z zapaenu publicistiku djelatnost. Docnija aktivnost Sautera i mjesto z c
99) Jedenfalls ist aber auch diese Aktion ein Beweis daf r dass das u Interesse des osterreichischen Kapitals f r Bosnien und die Herzegovina u lebhafter geworden ist. ABH Priv. Reg. 111/1912 Potiorek Bilinskom 28.III 1912. 100) Bosnien und die Herzegovina sind heute mehr denn je in den Vordergrund des allgemeinen Interesses ger ckt; in ihrer aufstrebenden Entu wicklung gewinnen die Reichslande auch f r unsere Volkswirtschaft eine u immer steigende Bedeutung .... Pege der gemeinsamen Angelegenhaiten jener osterreichischen Un ternehmungen, welche im Gebiete Bosniens und der Herzegovina wirtschaftliche Interessen besitzen, sowie Vertiefung und Ausgestaltung der wirtschaftlichen und kulturellen Beziehungen zwischen Bosnien und den im Reichsrate vertretenen Knigreichen und Lndern, das ist die Aufo a gabe, welche der Osterreichisch-bosnisch-herzegowinische Interesentver band stellt. AVW Pr Nr 2478/MP ex 1912. Osterreichisch- bosnischherzegowinische Interesentverband, Wien im September 1911 - Podvuec no je spacionirano u originalu. 101) Sjedite Poslovnice bilo je Wien I, Stubenring 8. s 102) Kao napomena 100. 103) Vidi saeto o djelatnosti Udruenja, Nr. 5 der Mitteilungen des Osterz z reichisch-bosnisch-herzegowinischen Interessentenverbandes, Wien 1913. 104) Predsjednik Udruenja bio je Hugo v. Noot, industrijalac i lan gorz c njeg doma Carevinskog vijea, a potpredsjednici bili su Felix Kuranda, c

118

koje je zauzimao u Udruenju austro-bosanskohercegovakih interesez c nata najbolje govori o efektu koji je njegov izvjetaj mogao imati u s austrijskim poslovnim krugovima. Stoga ne bi bila suvie smjela prets postavka da je Sauterov izvjetaj ubrzao formiranje Udruenja. s z z Kad su poetkom 1912. vodeni pregovori o angaovanju Wiener c Bankvereina u izradi i realizaciji jednog programa podizanja industrije u Bosni i Hercegovini, njegov direktor Popper odmah je izrazio spremnost da njegova ustanova uestvuje u tom poduhvatu. Medutim, c s obzirom na veliki uticaj Ugarske u Bosni i Hercegovini, on je imao namjeru da nastupi formalno zajedniki sa Madarima, kako bi se bosanc skoj upravi utedili sukobi sa Petom, ali je pri tome stvarni nansijer s s trebalo da ostane Wiener Bankverein.105) S tim u vezi pojavila se je i megalomanska zamisao da austrijski kapital ovu akciju proiri iz Boss ne na Albaniju i Makedoniju i da ih privredno okupira. Tako bi se iskoristilo italijansko angaovanje u Tripolisu, za proirenje sopstvene z s interesne sfere na Balkanu.106)
direktor Wiener Bankvereina i Dr Hugo F rth, industrijalac. U odboru u c z c i medu lanovima Udruenja nalazili su se ve do septembra 1911. eminentni predstavnici privrednih korporacija i javnog ivota u Cislajtaniji. z Tako na pr. predsjednici S dbahna, Austrijskog eksportnog udruenja, u z Centralnog udruenja industrijalaca Austrije, Saveza austrijskih indusz trijalaca, Centralnog saveza austrijskih trgovaca i Udruenja bekih trgoz c vaca; Zatim predsjednici odnosno potpredsjednici ili sekretari trgovakih c i obrtnikih komora za Donju Austriju, za Sleziju, kao i komora u Egeru, c Reichenburgu, Krakovu, Lavovu, Pragu, Plznju, Olomucu i Brnu; predsjednik Berze za poljoprivredne proizvode u Beu te pojedini istaknuti c industrijalci i trgovci medu kojima je bio i Robert Eisler i Johann Bap tist Schmarda. Clan Udruenja bio je i istaknuti austrijski politiar dr z c Joseph Maria Baernreither i univ. prof dr August Fournier. Od domaih ljudi iz Bosne lanovi Udruenja bili su Dorde Jovanovi, c c z c veletrgovac iz Tuzle, Ibrahim Kuukali, veletrgovac iz Brkog i Jeua c c c s D. Salom, bankar iz Sarajeva, potpredsjednik bosanskohercegovake Trc govake i obrtnike komore. Ibidem c c 105) Nach einer kurzen Unterredung mit Direktor Popper, dem Schluss auch Direktor Kuranda - der Fachmann f r orientalische Angelegenheiu ten - beiwohnte, erklrte sich P (opper) mit ausserordentlichem Ena thusiasmus bereit, ein ganzes Programm von ihm sofort in Angri zu nehmender Industrien zu entwerfen und will er mich demnchst von desa sen Fertigstellung verstudidigen. a P (opper) will dabei Hand im Hand wit seinen ungarischen Freunde gehen, die dort bekanntlich grsten Einuss geniessen, damit der Bosnio eschen Regierung alle Reibungen mit Pest erspart bleiben. Der eigentliche Geldgeber bliebe aber der Wiener Bankverrein. ABH Priv.Reg. Nr 104/1912 Eugen Benzian, Bilinskom. Sva mjesta su podvuena i u c originalu. 106) Ibidem; D. J u z b a i , O nekim pitanjima austrougarske poliz s c tike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine, Prilozi Instituta za istoriju radnikog c pokreta u Sarajevu, 5, 1969, str. 168.

119

Vodee industrijske korporacije Austrije stajale su poslije izbijanja c balkanskog rata iza iluzornog plana o sklapanju carinske unije Monarhije sa balkanskim dravama i bile su stvarni inicijatori izvjesnih koraka z austrijske diplomacije preduzetih u tom pravcu. Austrijski industrijalci, strahujui od gubitka trita na podrujima evropske Turske, istovrec zs c meno su bez osjeaja za realnost smatrali da e po okonanju balkanskih c c c ratova moi ne samo sauvati postojee trite na istoku nego ga i znatc c c zs no proiriti. Njihov krajnji cilj bilo je privredno proimanje Balkana s z od strane Monarhije i stvaranje jednog zatvorenog privrednog prostora u kom bi nesmetano dominirala i razvijala se austrijska industrija osiguravi trite, sirovine i proizvodnju ivotnih namirnica.107) To je bilo s zs z potpuno neostvarivo ne samo iz spoljnopolitikih razloga, nego i s obzic rom na postojee unutranjo-politike i ekonomske odnose u Monarhiji c s c i uticaj vodeih zemljoposjednikih krugova osobito u Ugarskoj. c c Udarac koji je privreda Monarhije pretrpjela zbog balkanskih ratova i zatvaranja Balkana za austrougarski izvoz snano je djelovao z na dalje zaotravanje unutranjih suprotnosti. Nagli prekid privredne s s konjukture po izbijanju balkanskog rata i nastupanje perioda teke des presije 108) uticao je da su industrijski i trgovaki krugovi u politikim c c zbivanjima na Balkanu vidjeli jedan od glavnih uzroka ekonomskog propadanja Monarhije. Upravo u tim krugovima postao je glasan poziv za denitivnim razjanjenjem situacije jednim odlunim postupkom,109) s c to je bilo od bitnog znaaja za izbijanje sukoba 1914. godine koji se s c zavrio porazom austrougarskog imperijalizma. s

107) 108)

Kao napomena 56. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 178, 179. 109) H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold, Graz-Wien-Kln, 1963, o Bd II str. 522.

120

BOSNIEN-HERZEGOVINA UND DIE MONARCHIE

Bosnien und die Herzegovina wurden seinerzeit mit Waengewalt okkupiert. Die Annexion wurde im Lande usserlich ruhig aufgenommen, da das Aufgebot a an Macht jede strkere Regung unterdrckte. Es ist jedoch zweifellos, dass sie in a u einem Grossteil der urteilsfhigen und fhrenden Intelligenz einen nationalen Motia u ven entsprungenen Stachel zurckliess. Der Kaiserbesuch im heurigen Frhjahre1) u u hat wohl mildernd gewirki und bei allen jenen, welche unmittelbar in Berhrung mit u Seiner Majestt kamen, einen tiefen Eindruck hinterlassen. Auch die breite Masse a des Volkes empfand die Wichtigkeit des Tages, an welchem nach 400 Jahren ein Herrscher des Landes dessen Boden betrat. Allzu grosse und anhaltende Begeisterung war und ist jedoch nicht zu erwarten und ist auch tatschlich nicht vorhanden. Das a Gefhl der Zugehrigkeit zur Monarchie ist wohl vorhanden, entspringt aber mehr u o den tatschlichen Machtverhltnissen als einem inneren Drange. Neben nationaa a len Beweggrnden spielt da die Doppelstruktur der Monarchie eine verhngnisvolle u a Rolle. Die Rivalitt zwischen Oesterreich und Ungarn auf dem Gebiete der bosnia schen Verwaltung, welche sich hier - abgesehen von einigen wichtigen Fragen - zum grossen Teile mit Ausschluss der Oeentlichkeit zwischen den beteiligten Stellen abspielt, wird in Bosnien und der Herzegovina unmittelbar empfunden und nicht selten am eigenen Leibe nachteilig versprt. u Der Gesamtbegri Oesterreich-Ungarn hat durch diese Rivalitt in Bosnien a und Herzegovina jede Werbekraft verloren. Das Land weiss nicht, ist es dem Kaiser von Oesterreich oder dem Knig von Ungarn untertan. Nur im Heerwesen tritt die o Monarchie einheitlich auf, in der Verwaltung hat die bosnisch-herzegovinische Regierung die undankbare und unmgliche Aufgabe, die von Oesterreich und Ungarn o nach dem Gesetze gebte Einussnahme usserlich wenigstens zu einem Gesamtu a willen der Monarchie zusammenzuschliessen. Dies bringt eine Unsicherheit in die Verwaltung, die sich schliesslich auch auf die Politik ubertrgt. a Die herrschenden Parteien werden naturgemss auf die Bahn gedrnget, den a a einen Staat gegen den anderen auszuspielen, je nach der politischen Konstellation und den gemachten Versprechungen wird die Wage schwanken. Dazu kommt in der fhrenden Intelligenz noch das Gefhl, bisher nur als Kolonie behandelt woru u den zu sein. Diesses Gefhl, das auch in den Landtagsverhandlungen und zwar u ubereinstimmend von allen Parteien zum Ausdrucke gebracht wurde, ndet staats rechtlich seine Begrndung in der Beschrnkung des Wirkungskreises des bosnischen u a Landtages, wirtschaftlich in mancherlei Einschrnkungen und Erschwerungen des a Vidi stranu 87 sa napomenama 1 i 2.
Franjo Josip I bio je u posjeti Bosni i Hercegovini od 30.maja do 4.juna 1910. god. Tom prilikom on je, pored kraih zadravanja u usputnim mjestima boravio u Sarajevu c z (od 30.V do 3.VI) i proveo pola dana u Mostaru.
1)

121

Exportes von Landesprodukten; kulturell hauptschlich in dem Mangel an Schua len und in der Nichtzulassung bosnischer Landesangehriger in den sterreichischen o o oder ungarischen Staatsdienst.2) Alle diese Momente lassen ein Gefhl innerer Zugehrigkeit zum Habsburger u o Reiche nicht aufkommen, fhren vielmehr zu einer Wiederbelebung des historisch u liebgewordenen Gedankens einer Autonomie des Landes. Diese Autonomiebestrebungen haben - von den Serben und Trken 3) ausgehend - eine so grosse Werbeu kraft, dass sich ihr auch die Kroaten, wenigstens die gegenwrtig die Majoritt a a besitzende sogenannte liberale Partei 4) nicht verschliessen konnten. Sie fanden in den verschiedenen programmatischen Erklrungen der Parteifhrer im Landa u tage ihren legalen Ausdruck 5) und nden in dem heute bestehenden staatsrechtlichen und wirtschaftlichen Verhltnissen ihre wertvollsten Bundesgenossen: Die a fortschreitende Entwicklung des Landes lsst es auf die Dauer unmglich erscheinen, a o mit den bisherigen Gesetzen ein Auskommen zu nden. Der bei der Okkupation ausgesprochene Grundsatz, dass neben den von der Trkenzeit ubernommenen Geu setzen, die in Oesterreich und Ungarn geltenden Gesetze Anwendung nden sollen, erweist sich immermehr als ein von der Verlegenheit diktierter, in der Praxis undurchfhrbarer Missgri. Die Gerichte und Rechtsanwlte, noch mehr aber die u a Bevlkerung selbst leiden unter diesen Zustnden vollkommener Rechtsunsicherheo a it, die sich aus der Verschiedenheit sterreichischer und ungarischer Gesetze ergibt. o Die Folge dieser Zustnde ist die Schaung einer Reihe von neuen Gesetzen auf allen a Rechtsgebieten. Gegenwrtig sind in Ausarbeitung oder Behandlung eine Reform a der Konkursordnung, des Wechselgesetzes, des Zinsengesetzes, des Strafrechtes und der Strafprozessordnung. Ferner ist geplant die Schaung eines einheitlichen Zivilrechtes, eines Scheckgesetzes, eines Gesetzes uber Arbeiterunfallversicherung, eines Gesetzes uber den Bafhigungsnachweis im Gewerbe, sowie sine Regelung des Ba a ugewerbes, ferner verschiedene kleinere die Verwaltung betreende Gesetze. Mag auch bei den leitenden Stellen bei Schaung dieser Gesetze das Bestreben vorherrschen, sich mglichst den in Oesterreich und Ungarn herrschenden Grundprinzipien o und Tendenzen zu nhern, so bringen es doch die anders gearteten Verhltnisse a a des Landes mit sich, dass sie in manchen wichtigen Fragen vollkommen von den Gesetzen der Monarchie abweichen und gezwungen sind, eigene Wege zu gehen; ein Bestreben, das von den leitenden Beamten der Landesregierung, welche mit dem Landtage zu arbeiten haben, untersttzt wird. Die Entwicklung drngt also u a unabwendbar auf die Schaung eines dritten Rechtsgebietes der Monarchie; neben den sterreichischen und ungarischen entsteht ein bosnisches Rechtegebiet vielfach o mit abweichendern Prinzipien, immer aber mit besonderen Bestimmungen. - Gesetze sind der Ausdruck der kulturellen und wirtschaftlichen Verhltnisse, sei es, dass a
2) Vidi: Stenografski izvjetaji o sjednicama bosansko-hercegovakog sabora godine s c 1910. I zasjedanje, Svezak I, Sarajevo 1910. str. 34-56. 3) Odnosi se na bosanskohercegovake Muslimane. c 4) Hrvatska narodna zajednica 5) Kao napomena 1. O stavovima bosanskohercegovakih politikih stranaka i gruc c pa prema problemu dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine neposredno prije i z z nakon aneksije, kao i u Saboru vidi: H. K a p i d i , Pripremanje ustavnog perioda z c u Bosni i Hercegovini, Glasnik II/1962 str. 293-328; N. S t o j a n o v i , Bosanskoc hercegovaka politika od 1903-1918 godine (u Bosna i Hercegovina pod austrougarskom c upravom) Beograd 1938, str. 107-143; Stephan Graf B u r i n, Drei Jahre aus der a Zeit meiner Amtsfhrung im Kriege, Berlin 1923, str. 227; Bericht uber die Verwalu tung von Bosnien und der Hercegovina 1913. Wien 1914.XI - XIV.

122

sie Bestehendes kodizieren, sei es, dass sie vorausschauend der Entwicklung den Weg weisen. Ein selbstndiges Rechtsgebiet entfernt daher auch kulturell und wirtsa chaftlich das betreende Land immer mehr von janen Lndern, welche seinerzeit bei a desen Entstehen Pate standen.6) Die Entwicklung der Kolonien in der modernen Zeit bietet hiefr einen unwiderleglichen Beweis. u In kultureller Beziehung sind die Lnder schon jetzt selbstndig und der Landa a tag hat durch seine ganze bisherige Haltung keinen Zweifel darber gelassen, dass u er die auf dem Gebiete des Kultus und Unterrichtes ihm nach dem Verfassungsstatute zustehenden Rechte auch tatschlich ausben wird. Er wird sich hiebei mit a u den bereits bestehenden autonomen Kultusorganen auseinanderzusetzen haben. Da jedoch die Persnlichkeiten da wie dort zumeist dieselben sind und die nationalen o Kurien des Landtages das Bestreben haben, in kulturellen Fragen sich freie Hand zu lassen, wird diese Auseinandersetzung zweifellos zu Gunsten der weiteren Strkung a der Kultusautonomie ausfallen. Was das Mittel des Unterrichtes und der Schulen in der Hand von tatkrftigen Parteien bei einem Volke bietet, das bisher in seiner a Bildung, Auassungsfhigkeit und Unterscheidungsfhigkeit noch weit zurck ist, a a u braucht nicht weiter errtert zu werden. o Wenn vielleicht auch nicht staatsrechtlich und politisch, praktisch ist die Autonomie Bosniens und der Herzegovina unaufhaltsam und kommt schon jetzt in dem allgemein gangbaren Schlagworte Bosnien der Bosniaken zum Ausdrucke. Welches die Endziele dieser Bewegung sind, inweieweit sie die bestehenden zentrifugalen Tendenzen untersttzen, wie man sie in Einklangbringen kann mit den Lebensinu teressen der Monarchie, das sind Fragen, welche das bosnische Problem za einem der schwierigsten in der an Unwahrscheinlichkeiten so reichen Monarchie machen. Das eine aber kann man heute schon sagen, dass unsere Stellung auf dem Balkan, insbesondere gegenber den slavischen Vlkern, davon abhngt, ob es uns gelinu o a gt, das von der Monarchie annektierte und verwaltete Gebiet auch innerlich dieser einzuverleiben. Eine der wichtigsten Voraussetzungen wre hiebei eine Beseitigung der Rivaa litt zwischen Oesterreich und Ungarn zu mindestens aber eine Abgrenzung der a Einussphre und eine Einigung in dem Sinne, dass die Dierenzen mglichst ina o tern ausgetragen werden. Fr beide Staaten der Monarchie besitzt aber der Einu uss in Bosnien und der Herzegovina eine so grosse Bedeutung, - fr beide bildet u dessen Besitz den Schlsselpunkt zur dalmatinischen Kste und zum adriatischen u u Meere, ja uberhaupt zur politischen und wirtschaftlichen Vormachtstellung auf dem Balkan, fr beide ferner ein Absatzgebiet von zunehmender Aufnahmsfhigkeit -, u a dass eine denitive Regelung der bosnischen Frage nicht zu erwarten ist. Die jetzige Delegationstagung zeigt die Interessengegenstze von neuem in hellem Lichte. a Staatsrechtlich und politisch drfte daher, wie ja auch der Minister des Aeussern u neuerdings betonte, eine Aenderung in der Stellung Bosniens und der Herzegovina zur Monarchie beziehungsweise zu deren beiden Staaten in nchster Zeit nicht eina treten. Es bleibt daher fr uns nur die Frage, wie die osterreichische Reichshlfte u a im Rahmen der Monarchie ihren Einuss in Bosnien sichern und strken kann. a Was auf kulturellen und wirtschaftlichem Gebiete hier unternommen werden kann, sei im Folgenden auf Grund eigener Erfahrungen darzustellen versucht.
6) Uporedi: F. S c h m i d, Bosnien und der Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns. Leipzig 1914. str. 797-799.

123

Vorerst ist es jedoch notwendig, die Stellung Ungarns und Oesterreichs zu den Reichslanden und deren Chancen dort kurz zu skizzieren. In dem Wettstreite um die Vorherrschaft in Bosnien und der Herzegovina hat Ungarn neben den historischen Beziehungen den unschtzbaren und nicht zu paraa lysierenden Vorteil der unmittelbaren Nachbarschaft. Mit Ausnahme der zwei unbedeutenden bosnischen Kstenstriche bei Kleck und in der Bocche di Cattaro grenzt u Bosnien an ungarisches Territorium und kann zu Lande nur uber Ungarn erreicht werden, der Weg von Bosnien fhrt uber Pest. In der Eisenbahn-und Tarifpolitik u weiss Ungarn diesen Vorteil wohl auszuntzen. Auf der anderen Seite sind beide u Lnder vorwiegend Agrarlnder und stehen sich infolgedessen als Konkurrenten gea a genber. Mit der Krftigung des bosnischen Wirtschaftalebens wird diese noch allu a gamein wenig erkannte Tatsache immermehr in die Erscheinung treten. Schon heute zeigen sich mancherlei Reibungschen, welche aus der Schwierigkeit entspringen, a gleichzeitig die eigene Produktion zu schtzen und Bosnien volkswirtschaftlich zu u frdern: die bosnischen Schwellen werden zu den Lieferungen fr die kniglich ungao u o rischen Staatsbahnen nicht zugelassen, die Ausfuhr bosnischer Kohle in das sdliche u Ungarn wird durch Tarifmassnahmen erschwert, die Erzeugung von Sliwowitz aus frischen und gedrrten Zwetschken sowie deren Einfuhr wird durch Steuerbestimo mungen mglichst hintertrieben, die Einfuhr von lebeden Schweinen wird verboten o und dadurch die Schweinezucht Bosniens hart bedroht, im Interesse der ungarischen Mhlen werden in Bezug ungarischen Getreides den bosnischen Mhlen Schwierigu u keiten bereitet u.s.w.7) Bei der sterreichischen Reichshlfte fallen diese Erwgungen zum grssten o a a o Teile weg. Oesterreich steht zu Bosnien in einem hnlichen Verhltnisse wie zu Una a garn, es tritt als Kufer von landwirtschaftlichen Produkten auf und liefert dafr a u Industrieprodukte. Mit der zunehmenden Industrialisierung Bosniens ist natrlich u auch da, ebenso wie zwischen Oesterreich und Ungarn eine Verschiebung eingetreten, in der Hauptsache sind jedoch die wirtschaftlichen Reibungschen zwischen a Oesterreich und Bosnien verhltnismssig gering, die wirtschaftlichen Beziehungen a a daher einer weiteren Ausgestaltung fhig. Bei der heute uberall vorherrschenden a Tendenz einer praktischen Interessenpolitik ist dieser Vorteil gegenber der unu garischen Reichshlfte von grosser Bedeutung, der gesteigert werden kann, durch a eine entsprechende Verkehrspolitik. Ein Analogen ndet sich in der zunehmenden Entwicklung der Handelsbeziehungen zwischen Deutschland und Serbien, wo die sterreichisch-ungarische Monarchie infolge ihrer, agrarischen Interessen dienenden o Handelspolitik immermehr an Boden verliert.8) Zu diesem wirtschaftlichen Momente kommt der Glanz des Hofes, die alte sterreichische Kultur, der Sitz der o
7) Vidi Sumarni izvjetaj trgovake i obrtnike komore za Bosnu i Hercegovinu o s c c stanju obrta trgovine i prometa njezina podruja u godinama 1911. i 1912. Sarajevo c 1913. str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IX plenarne sjednice trgovake c i obrtnike komore za Bosnu i Hercegovinu drane 6. i 7. (19. i 20.) juna 1911. u c z dvorani komore u Sarajevu. Sarajevo 1911. str. 15-16. 8) Zbog carinskog rata sa Srbijom austrougarski udio u uvozu Srbije, koji je od 19001905. iznosio u prosjeku 84,82%, opao je u 1910 godini na 18,71%. Njemaka, koja je c izvukla najvie koristi od carinskog rata, poveala je u istom razdoblju svoje uee u s c c sc c srpskom uvozu od 5,81 na 22,27% (D. D o r d e v i , Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 1906-1911., Beograd 1962. str. 638-639.) Prema drugim podacima njemaki c izvoz u Srbiju porastao je od 1902 do 1910 od 12,5 na 17,9 miliona maraka, a srpski izvoz u Njemaku popeo se od 5,1 na 19,1 miliona maraka. (H. B e n e d i k t, Die c wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph - Zeit, Wien 1958. str. 164.)

124

bosnischen Behrden in Wien und last not least die zunehmende slavische Struktur o der sterreichischen Reichshlfte. Der Slave in Bosnien empndet instinktiv, dass o a er in Oesterreich mehr Verstndnis und Schutz fr seine Interessen ndet als in dem a u magyarisch-imperalistischen Ungarn. Zieht man die Bilanz, so fllt sie, nach alla gemeinen Gesichtspunkten beurteilt, zu Gunsten der sterreichischen Reichshlfte o a aus. Ungarn hat sich bis vor einigen Jahren der Hauptsache nach darauf beschrnkt, a die ihm durch seine geographische Lage zukommenden natrlichen Vorteile auszuu ntzen und deren Korrektur durch Eisenbahnverbindungen in der Richtung nach der u sterreichischen Reichshlfte zu verhindern. Erst mit der Annexion traten Bosnien o a und die Herzegovina in den unmittelbaren Interessenkreis des ungarischen Staates. Eine lebhafte Ttigkeit wurde auf allen Gebieten entfaltet, um das Versumte nacha a zuholen. Verschiedene hhere Beamte bereisten das Land, politische Fden wurden o a wieder aufgenommen oder neu angeknpft, die in der Hauptstadt lebenden ungau rischen Staatsangehrigen wurden zu einem Vereine zusammengeschlossen, welcher o sich die Grndung einer ungarischen Volksschule zur Aufgabe machte; die Stadt Buu dapest stiftete anlsslich ihres Besuches in der Hauptstadt einige Stipendien zum a Besuche fr hhere Lehranstalten in Budapest, die Agrarbank 9) wurde ins Leben u o gerufen, das ungarische Handelsmuseum 10) entfaltete eine lebhaftere Ttigkeit, a
9) Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu (Privilegierte Agrar-und Kommerzialbank f r Bosnien und Hercegovina, Sarajevo) osu novana je bila od strane Petanske ugarske komercijalne banke (Pesti Magyar Keres skedelmi Bank) na osnovu ugovora sa zajednikim ministrom nansija baronom S. c Burinom. Ugovor je madarskom kapitalu davao izuzetne povlastice u poslovima oko a z otkupa kmetova u Bosni i Hercegovini. Ugovorom se predvidalo da se u slubu banke oko otkupa kmetova stavi pravni i politiki aparat uprave, a kao garancija baninog posc c lovanja trebalo je da slui zemaljski budet. Konstituirajua skuptina banke odrana z z c s z je 20.I 1909 u Sarajevu. Nova banka raspolagala je sa dionikim kapitalom od nomic nalnih 8 mil. kruna. Ovakav nain proteiranja interesa madarskog kapitala izazvao je c z veliko negodovanje konkurentskih austrijskih poslovnih krugova i javnosti, a takoder i otpor predstavnika domaeg gradanstva u Bosni i Hercegovini. Zbog energinog proc c tivljenja austrijske vlade ugovor je propao. Inae, banka je otpoela svoju djelatnost c c 15.V 1909. i bavila se svim bankarskim i robno-komisionarskim poslovima, davanjem hipotekarnih kredita i komunalnih zajmova. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910 s str. 381; Dr V. A n d r i , Madarske agrarne banke, Savremena tudija. Sarajevo c 1909; K. G r u n b e r g, Die Agrarverfassung und Grundentlastungsproblem in Bos nien und der Hercegovina, Leipzig 1911. str. 68; F. S c h m i d, op. cit. str. 329-331; c L. D a k o v i , Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu, Glasnik VI, Sarajevo 1966. str. 143-170. 10) Kraljevski ugarski trgovaki muzej u Budimpeti bio je dravna ustanova za unac s z predenje industrije i spoljne trgovine. On je u prvom redu imao zadatak da poslovnim ljudima prua besplatno informacije o svim pitanjima koja se tiu ugarske spoljne z c trgovine, a osobito o uslovima prevoza i carinama, nabavnim i prodajnim mogunostima c na ugarskom i stranim tritima, o komercijalnom zakonodavstvu, javnim liferacijama zs itd. Ugarski trgovaki muzej u Budimpeti imao je svoje korespondente u Sarajevu, c s Beogradu, Skadru, Vidinu, Ruuku, Soji, Bukuretu, Galcu, Braili kao i na drugim sc s tritima, koja su bila od znaaja za Ugarsku, na svim kontinentima. Korespondenti zs c Muzeja su na stranim tritima zastupali ugarske rme, izvjetavali Ugarski trgovaki zs s c muzej o svim spoljnim poslovnim prilikama, te u potrebnim sluajevima intervenisali c c medu poslovnim partnerima. Ulogu korespondenta Krlj. ugarskog trgovakog muzeja u Sarajevu vrila je Glavna lijala Ugarske banke i Trgovakog d.d. u Sarajevu osnovana s c 1899 god. (Bosnischer Bote, Sarajevo 1912. str. 529, 530.) c Medutim, i prije otvaranja lijale Ugarske banke i Trgovakog d.d. u Sarajevu je djelovala lijala Ugarskog trgovakog muzeja, koja je bila osnovana 25.III 1890. c (H. K r e e v l j a k o v i , Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo s c 1969. str. 77). Za vrijeme Kllayeva reima ona je uivala ne samo moralnu, nego i a z z materijalnu potporu bosanskohercegovake uprave. Kao pomo lijali Muzeja dato je c c

125

die Budapester Frhjahrsmesse zieht mit steigendem Erfolge bosnische Aussteller u an sich (Fahrpreisermssigungen) und machte eine eigene bosnische Abteilung, der a ungarische Industriellenverband zieht Lehrlinge und Gehilfen mit Stipendien nach Pest, ungarische Reisende uberschwemmen das Land. Ihren Sammelpunkt nden alle diese Bestrebungen in der vor kurzen errichteten Sektion im ungarischen Handelsministerium.11) Die ungarischen Bestrebungen beschrnken sich aber nicht auf a Bosnien und die Herzegovina, sie erstrecken sich auf das ganze dalmatinische Litorale, insbesondere in Ragusa und Spalato sucht ungarisches Kapital Fuss zu fassen. Kulturell sind die ungarischen Bemhungen bisher ohne Erfolg geblieben; was u gemeinsam in Bosnien ist, ist zum grssten Teil sterreichischer Geist, deutsche o o Kultur. Ungarische Kultur und Sitte vermochten sich in Bosnien und der Herzegovina niemals Eingang zu verschaen, heute bei den gesteigerten nationalen Empndungen weniger denn je. Wohl aber hat Ungarns Industrie und Handel, untersttzt durch das geschickt und praktisch geleitete ungarische Handelsmuseu um Erfolge erzielt, die dauernde werden, wenn die Qualitt der gelieferten Artikel, a die jetzt noch im allgemeinen hinter den sterreichischen zurckstehen, sich bessert. o u Ungarn wusste es ferner durch auf die Verwaltung ausgebten Druck durchzusetzen, u dass sterreichische Industriegrndungen, wenn irgend mlich, nur mit ungarischer o u o Beteiligung konzessioniert werden. Die bosnische Verwaltung scheint in dieser Richtung einen Auftrag zu haben, das machte sich zum Beispiel geltend bei den Verhandlungen wegen Errichtung einer Sticksto-Fabrik bei Jablanica und bei der Ausbeutung der Erz-und Kohlenlager bei Sanskimost.12) - In politischer Beziehung ist die Anziehungskraft nicht zu unterschtzen, welche ein einheitlich geleiteter, zielbewusster Wille auf die a
za 6 godina, u razdoblju od 1890-1895, 22.500 forinti iz zemaljskih sredstava. Osim toga ona je bila oslobodena od poreza na trgovake knjige, raune i ponude. Na Muzej je, uz c c proviziju od 5%, bila prenesena prodaja proizvoda erarne Radionice za umjetni obrt, Tkaonice ilima i Tkaonice beza i vezionice. Promet lijale Muzeja udesetorostruio se c c je za 6 godina (1890 god. - 40.026 forinti, 1895 god. - 507.166 forinti) ABH ZMF BH Nr 2.739/1896. Kllay ugarskom ministru trgovine 20.III 1896. a 11) U cilju ekasnijeg uticaja na razvoj privrednih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom i stalnog praenja i studiranja problema koji se javljaju na tom polju ugarsko ministarc stvo trgovine specijalno je angaovalo Imre Blinta zamjenika direktora Kr. Ugarskog z a trgovakog muzeja i rjeenjem od 4. maja 1910 godine podredilo ga efu svoga IV otsjec s s ka. Istovremeno je I. Blintu dodijeljen dr Karl Miklos kao pomona kancelarijska sila. a c Zadatak I. Blinta bio je prikupljanje, sistematska obrada i evidencija materijala koji a se odnosi na bosanskohercegovaku privredu i pravo; pripremanje studija prijedloga i c odluka za unapredenje odnosa sa Bosnom i Hercegovinom na podruju trgovine i indusc trije. I. Blint je bio duan da podnosi referate efu IV otsjeka, u ijoj je nadlenosti a z s c z bila dalja briga o izradi izvrnih akata. Ostali otsjeci ugarskog ministarstva trgovine s trebalo je da ekasno pomau Blinta i pruaju mu na uvid sve akte koji se tiu Bosne z a z c i Hercegovine, a on je opet imao da im prua sve potrebne informacije. (ABH ZMF Pr. z BH Nr 765/1910.) 12) O problemu iskoriavanja eljezne rude u zapadnoj Bosni vidi stranu sa napomesc z nama 45, 46 i 47. Zajedniko ministarstvo nansija je svojom odlukom od 30.IX 1910. izdalo Austrijskom c drutvu za kemijsku i metalurku proizvodnju u Aussig-u (Oesterreichischer Verein f r s s u chemische und metalurgische Produktion in Aussig) odobrenje za gradnju i eksploataciju jedne hidroelektrane na Neretvi kod Jablanice, a takode i za podizanje industrijskih postrojenja za proizvodnju umjetnog gnojiva i elektrometalurkih fabrikata. Udruenju s z je stajao na raspoloenju rok od pet godina za izgradnju hidroelektrane. Koncesija je z isticala u jesen 1915. godine. (ABH Priv.Reg. Nr 128. Kuh-Chrobak Klimburgu 3.IV 1912, Klimburg Kuh-Chrobaku 5.IV 1912.) U 1912. godini pojavio se i plan vajcarskog inenjera Fischer-Reinau za izgradnju s z hidroelektrane Trebinjica. Slano, koji je zemaljski poglavar Potiorek ocijenio kao vrlo s

126

entliche Meinung immer auszuben vermag. Diesem von den leitenden Stellen o u ausgehenden und von allen ungarischen Parteien und der ungarischen entlichen o Meinung mit Nachdruck untersttzten Willen, die Einusssphre in Bosnien zu u a erweitern und das Land seinem Ideen-und Wirkungskreise einzuverleiben, muss in der sterreichischen Reichshlfte ein Gegengewicht geboten werden, sollen nicht o a die fr Oesterreich gnstigen Chancen verloren gehen. Gegenber dem fhlbaren u u u u ungarischen Ansturm hat sich die entliche Meinung in Oesterreich bisher, abo gesehen von der Aktion in der Agrarfrage,13) stark passiv verhalten. Selten sind die Aeusserungen des Interesses und der Sympathie fr unsere neuen Reichslande, u noch seltener dringt eine Kunde hievon in den Sdosten der Monarchie. In der u Intelligenz,und von ihr ausgehend auch im Volke, ist so die Meinung im Entstehen begrien, dass die sterreichische Reichshlfte ihr Interesse an Bosnien verliert und o a das Land dem steichen Nachbar ausliefert. Diesem gewiss ungerechtfertigten Peo ssimismus muss man entgegentreten, es ist notwendig, die Oeentlichkeit mit den Verhltnissen und Vorgngen in unseren Reichslanden mehr als bisher vertraut zu a a macben. Als Mittel kmen in Betracht die Presse, Vortrge, Ausstellungen bosnisca a her Artikel, gemeinsame Reisen etc., es wre ferner notwendig die Berufs - und Faca hkreise zu einer intensiveren Mitwirkung an der Lsung der verschiedenen Probleme o heranzuziehen. Besondere wre es auch wertvoll, die sterreichischen Zentralstellen a o mehr als bisher mit der bosnischen Zentralverwaltung in Verbindung zu bringen und die Erfahrungen, die hier auf breiterer Grundlage gewonnen wurden, dieser zur Verfgung zu stellen. Dadurch kann von vornherein die Gesetzgebung und Verwalu tung in unserem Sinne beeinusst werden, mehr vielleicht als durch die ozielle, durch das Gesetz vorgesehene Mitwirkung an der bosnischen Verwaltung. Wesentlich untersttzt wrde diese indirekte Einussnahme durch Studium und Bereisung u u des Landes durch jene Organe der sterreichischen Verwaltung, welche sich beruich o mit dessen Angelegenheiten zu beschftigen haben. Wnschenswert wre es ferner, a u a dem Zeitungswesen des Landes, das sich uberraschend entwickelt, ein grsseres Au o genmerk zu widmen und zwar insbesondere den in serbokroatischer Sprache erscheineden Tages - und Fachblttern. Besonders die letzteren, welche Aufstze kulturela a ler, historischer, nationaler und allgemein bildender Richtung bringen, knnten eine o geeignete Handhabe bieten,auf den der Intelligenz angehrigen Leserkreis Einuss o zu nehmen. Einen ungnstigen Eindruck macht in der Bevlkerung der Konkuru o renzkampf zwischen den beiden deutschen Tagesblttern Bosnische Post14) und a Sarajevoer Tagblatt,15) besonders da man die hinter den Kulissen ttigen Krfte a a
interesantan. Potiorek je urgirao da zajedniki ministar nansija Bilinski to prije doc s nese odluku o ovom projektu, jer je predpostavljao da projekt favorizuje nadvojvoda Leopold Salvator. Osim toga i rma Skoda planirala je izgradnju elektrometalurkih s postrojenja u Slanom- (ABH Priv. Reg. Nr 760/1912. Potiorek Bilinskom 16.IX 1912.) 13) Odnosi se na reagovanje u Austriji na davanje povlastica Privilegovanoj agrarnoj i komercijalnoj banci. Vidi napomenu 9. 14) List je od 1896. pripadao Josipi Baptistu Schmardi krupnom bekom preduzetniku c i nansijeru (up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 1878-1918, University of Waschington Press, Seatle 1963. str. 110; D. P e j a n o v i , Bibliograc ja tampe Bosne i Hercegovine 1850-1941, Sarajevo 1961. str. 22,23; H. K r e e vs s lj a k o v i , op. cit. str. 70), a poslije njegove smrti njegovim nasljednicima do 1912. c godine. 15) List je nansirala Zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu i Kransko-socijalna sc stranka iz Bea, a bio je subvencioniran i od strane austrijske vlade. (ABH Priv. Reg. c c Nr 765/1912; L. D a k o v i , op. cit. str. 166.)

127

kennt. Dazu komnt noch eine; ob es von vornherein klug war, die Vertretung des sterreichischen Handelsmuseums16) der Handels - und Transport - Aktiengesello schaft 17) auzuvertrauen, welche seit jeher mit ungarischen Kreisen Fhlung hatte u und infolge ihrer Lieferungs - und Speditionsvertrge auch von der bosnisch - herzea govinischen Landesregierung abhngig war, mag dahin gestellt bleiben. Anstatt nun a zu versuchen, die Gesellschaft herberzubekommen und den ungarischen Einuss u auszuschalten, sie mit sterreichischen Finanzinstituten in engere Fhlung zu brino u gen, hatten die publizistischen Angrie auf die Gesellschaft den auf jeden Fall fr u die sterreichische Sache usserst unerfreulichen Erfolg, sie direkt in das gegnerische o a Lager zu treiben; die krzlich arfolgte Finanzierung durch die Pester Kommerzialu bank und die Agrarbank in Sarajevo sind ja bekannt. Die weitere Konsequenz ist die Tatsache, dass die Ungarn auf diese Weise ihren schon lange und mit allen mglichen Mitteln verfolgten Plan nunmehr verwirklichen knnen, uber ein deuo o tsches Blatt zu verfgen. Gegenwrtig tritt in dem Blatte diese Frontvernderung u a a noch nicht so recht zum Vorschein. Fr die sterreichische Sache wre es zweifellos u o a von grossem Werte, wenn es gelingen wrde, die Aktion noch zu paralysieren und u den oenen Uebertritt des Blattes ins ungarische Lager zu verhindern.18) - Kulturell hat die Okkupation und die darauf folgende Annexion bisher nur usserliche a
16) Car. kralj, austrijski trgovaki muzej (k.k. sterreichisches Handelsmuseum) pruc o ao je u interesu unapredenja austrijske izvozne trgovine komercijalne usluge zainterez sovanim rmama, stavljajui im po pravilu gratis na raspoloenje razliite informacije c z c o prilikama na stranim tritima. U okviru svoje djelatnosti Muzej je pruao obazs z vjetenja o prodajnim mogunostima za austrijske proizvode na pojedinim tritima i s c zs o uzansama, o solidnosti i kreditnoj sposobnosti stranih rmi, obavjetavao o carinskom s i tarifnom sistemu, pronalascima i tehnikom napredku, kretanju trgovine i statistici, o c propisima koji se odnose na zatitu uzoraka i patentima. U interesu austrijske privrede s Muzej je takoder na stranim tritima uspostavljao agencijske, komisionarske i druge zs eksportne veze. Austrijski trgovaki muzej imao je u Bosni i Hercegovini ekspoziture u Sarajevu, Mosc taru, Bosanskom Brodu, Tuzli, Foi, Goradu, Banjaluci, Brkom, Vareu i Viegradu. c z c s s Osim toga on je imao i ekspoziture u Pljevljima, Metkoviu, Dubrovniku, Podgoric ci, Skadru, Aleksandriji i Kairu. Vodstvo nad ovim ekspoziturama bilo je povjereno Trgovakom i transportnom d.d. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910. str. 405). c 17) Trgovako i transportno dioniko drutvo, ranije rma J.B. Schmarda, Rotter i c c s Perschitz u Sarajevu (Handels-und Transport Aktiengesellschaft vormals J.B. Schmarda, Rotter u. Perschitz in Sarajevo) osnovano je 1898. i 1910. godine raspolagalo je sa dionikim kapitalom od 2,000.000 kruna. Centralna uprava Drutva nalazila se je u c s Beu, a njegov centralni biro bio je u Sarajevu. c Drutvo je imalo svoje lijale u Budimpeti, Mostaru, Bosanskom Brodu, Metkoviu, s s c Gruu, Ustiprai i Trstu, a predstavnitva u svim znaajnijim mjestima Bosne i Herz c s c cegovine. Drutvo se bavilo i poslovima osiguranja zastupajui u Bosni i Hercegovis c ni k.k. Versicherungs-Gesellschaft Osterr. Phnix i Erste Allgemeine Osterreichische o Unfallsversicherungs-Gesellschaft. (Bosnischer Bote pro. 1910 .... str. 203, 405-407). Kao ranije rma J.B.Schmarda, Rotter i Perschitz tako je i Drutvo imalo u stvari mos nopol u pediterskim poslovima na bosanskohercegovakim zemaljskim eljeznicama i s c z vojnoj pruzi Banjaluka-Dobrljin. (Uporedi P.F. S u g a r, op. cit. str. 100, Bosnischer Bote pro 1910 ...str. 407). Inae, pediterski poslovi bili su najvaniji oblik djelatnosti c s z Drutva. s Vlasnik i izdava lista Bosnische Post bio je ujedno i najznaajniji akcionar Trgoc c vakog i transportnog d.d. Vidi napomenu 14. c 18) Nije uspio pokuaj madarskog kapitala da Bosnische Post dobije u svoje vlass nitvo. Pregovori vodeni u cilju prodaje lista Ugarskoj komercijalnoj banci zavrili su s s neuspjehom, jer predsjednik ugarske vlade Kuhen Hedervary nije htio odobriti subvenciju listu u visini u kojoj je Banka traila. Bosnische Post je poetkom 1912 z c godine prela u posjed Wiener Bankvereina. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek s Bilinskom 28. III 1912.)

128

Erfolge zu erzielen gewusst. Es ist auch die Zeit eines Menschenalters viel zu kurz, um bei einem Volke, das seit jeher den heterogensten Einssen ausgesetzt war u und in den letzten vier Jahrhunderten selten ruhigere Zeiten genoss, einen nachhaltigen Einuss auszuben. Es sind auch heute noch die Verschiedenheiten in u der religisen und ethisch-kulturellen Auassung der einzelnen Bosnien und die o Herzegovina bewehnenden Nationen so gross, dass eine einheitliche und wirkungsvolle Beeinussung Bosniens schwer durchfhrbar ist. Immerhin zeigen sich bei der u Intelligenz Anstze dafr, dass es mglich ist, national-religises Empnden mit a u o o westlndischer Auassung zu vereinen. Gross ist das Bildungsbestreben, aussichtsa voll wre es daher auch dort einzugreifen, wo ein dauernder Erfolg am sichersten ist, a das ist bei der heranwachsenden Jugend. Leider sind die bisher in dieser Richtung gemachten Bemhungen nahezu ohne Erfolg geblieben. Die Verhltnisse im bosu a nischen Konvikte sind bekannt; begeisterte Anhnger der Monarchie werden unter a den Absolventen kaum zu nden sein. Die ausserhalb des Konviktes studierenden bosnisch-herzegovinischen Landesangahrigen verkehren erfahrungsgemss nur in o a ihren Kreisen und Vereinen, welche eine stattliche Mitgliederzahl aufweisen und durch Vortrge literarischen und nationalen Inhaltes die jungen Leute in exklusiv a nationaler Richtung erziehen. Es wre eine dankbare Aufgabe, die in Wien studiea renden Elemente zu sammeln und unter Bercksichtigung ihrer nationalen Eigenart, u mehr als dies bisher geschehen ist, mit den Errungenschaften moderner Kultur und Gesittung bekannt zu machen. Die jungen Leute sollen sich hier nicht als gedultete Fremde fhlen, sondern sie sollen lernen, in westlndischer Kultur und in deren u a Trgern die wahren Freunde zu suchen. - Dieser Grundgedanke lsst sich modiziert a a auch auf die bosnisch-herzegovinischen Truppen ubertragen. Die Oziere rhmen u wohl die gute Disziplin und die korrekte Haltung der bosnischen Truppen, das erziehliche Moment des Heerdienstes wird jedoch unbercksichtigt gelassen. Kaum u in die Heimat zurckgekehrt, streift der Soldat das usserlich Angelernte sehr bald u a wieder ab. Es bleibt ihm hchstens die Erinnerung an den Drill und wenn es gut o geht, an ein lustiges Abenteuer. Bei der landwirtschaftlichen Struktur des Landes stellt der Bauernstand das Hauptkontingent zu den Truppen. Dem Lande wre a ein grosser Dienst geleistet, wenn bei den bosnisch-herzegovinischen Truppen nach dem Vorbilde anderer Staaten der landwirtschaftlichen Unterricht eingefhrt wrde. u u Die Durchfhrung dieses Vorschlages, den die bosnisch-herzegovinische Handels-und u Gewerbekammer krzlich gemacht hat, wrde zweifellos mit dazu beitragen, die u u breite Masse des Volkes fr uns zu geweinnen. u Das Volksschulwesen als die Grundlage der gesamten Kultur ist in Bosnien und der Herzegovina verhltnismssig noch sehr wenig entwickelt.19) Die Vorwrfe aller a a u Parteien, dass die Regierung diesem wichtigen Zweige der entlichen Verwaltung o zu wenig Aufmerksamkeit gewidmet habe, sind bekannt. Da ist manches nachzuholen und eine Regierung, die sich dieser Sache annimmt, trgt trotz aller nationalen Separationsbestrebungen zweifellos mit dazu bei, das a Land fr sich zu gewinnen und sich die Parteien zu Dank zu verpichten. Dem regen u Bildungsbestreben knnte man uberdies durch Stipendien fr sterreichische Uno u o terrichtsanstalten entgegenkommen. Hand in Hand damit knnte eine Dienst-und o Arbeitsvermittlung gehen, welche den jungen Leuten das Fortkommen erleichtert.
19) c Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 720-727; S. G r d i , Prosvetne Borbe (u: Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje) Sarajevo 1929, str. 107-131; M. P a p i , Prosvjetna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini, (u: Jugosloc venski narodi pred prvi svetski rat. SANU poseb. izd. CDXVI, Odel. Drutv. nauka s knjiga 61) Beograd 1967. str. 703-723.

129

Von berufener Seite wurde bereits mehrmals die Wichtigkeit betont, im Lande selbst wissenschaftliche und Unterrichtsanstalten zu schaen, welche ein Gegengewicht gegen die sdslavischen Kulturzentren, insbesondere Belgrad bilden u knne. Bisher besteht neben dem bosnisch-herzegovinischen Museum, das heute o schon Weltruf besitzt, das Institut fr Balkanforschung, das in aller Stille, leider u aber mit unzureichenden Mitteln die wissenschaftliche Durchforschung des Landes und dessen Zusammenhang mit der slavischen Kultur verfolgt. Die ungarische Regierung machte bereits mehrmals Anbote nanzieller Natur, welche das Institut mehr ihrem Einuss unterstellen sollte. Heute besteht der Plan, der Minister des Aeussern interessiert sich persnlich dafr, das Institut zu einem Reichsinstitut o u auszugestalten.20) Wichtig vom sterreichischen Standpunkte wre hiebei, durch o a die entsprechende Auswahl der wissenschaftlichen Kuratoren den Zusammenhang des Institutes mit der sterreichischen Gelehrtenwelt zu sichern und zu festigen. Die o strksten Bande sind erfahrungsgemss wirtschaftliche Interessen. a a Bosnien und die Herzegovina sind trotz der zunehmenden Industrie-Grndunu gen und des alteingesessenen Gewerbes heute noch fast ausschliesslich Agrarlnder. a Die in der Landwirtschaft beschftigten Personen machen zirka 90% der Gesamta bevlkerung aus.21) Unter den landwirtschaftllichen Betrieben nehmen die Forsto betriebe eine uberragende Stellung ein. Zirka 50% der ganzen Landche ist mit a Wald bedeckt.22) Im nrdlichen Bosnien wird hauptschlich Getreide und Mais angebaut, daneo a ben spielt die Paumenproduktion eine grosse Rolle. In Zentralbosnien uberwiegt die Waldwirtschaft, in der Herzegovina tritt der Wein-und Tabakbau in den Vordergrund. Deneben wird im ganzen Lande die Viehzucht betrieben, wobei in Bosnien das Rind und das Pferd, in der Herzegovina das Schaf und die Ziege vorwiegen. Die primitive Betriebsfhrung der bosnischen Landwirtschaft ist bekannt. Alle Bestreu bungen der Landesregierung, bessernd und modernisierend einzugreifen, scheiterten an dem eingewurzelten fast fanatischen Konservatismus der Landbevlkerung und o dessen Abneigung gegen alles Fremde. Dazu kommt, dass die behrdlichen Orgao ne, uberlastet mit Arbeiten politischer Natur und fr diese Seite des Berufes nicht u entsprechend vorgebildet, vielfach nicht mit der erforderlichen Sachkenntnis vorgegangen sind und auch persnlich nicht das Vertrauen der Bevlkerung zu erwerben o o wussten. Das letztere gilt auch von den, von der Regierung ins Leben gerufenen obligatorischen Bezirksuntersttzungsfonds, neben welchen sich in zunehmendem u Masse private auf nationaler Grundlage aufgebaute Genossenschaften entwickeln. Etwas bessere Erfolge wurden auf dem Gebiete der Viehzucht erzielt, uber die bei den bosnischen Pferden erzielten Resultate sind die Meinungen allerdings sehr geteilt. Inwieweit die Agrarverfassung einem natrlichen Fortschritt entgegenstand, u sei hier nicht weiter errtert. Tatsache ist, dass, abgesehen vielleicht von den rechts o
20) Vidi H. K a p i d i , Institut za istraivanje Balkana u Sarajevu 1904-1908. z c z (Namjena i planovi), Radovi II izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1964; i s t i, Austrougarski politiari i pitanje osnivanja univerziteta u Sarajevu, Glasnik c I, Sarajevo 1961. 21) Prema popisu iz 1910. u Bosni i Hercegovini se od 1,898.044 stanovnika bavilo poljoprivredom kao glavnim zanimanjem 1,643.201 stanovnik ili 86,97%. (Rezultati popisa iteljstva u Bosni i Hercegovini od 10. oktobra 1910. Sarajevo 1912. LXXII.) z 22) Krajem 1909. god. razne vrste uma zauzimale su 50,06% cjelokupne povrine s s Bosne i Hercegovine (Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1911. Wien 1911 str. 116,117.)

130

der Save gelegenen fruchtbaren Niederungen Nordbosniens, die Landwirtschaft des Landes nur geringe Fortschritte aufzuweisen hat.23) Von den fhrenden Politikern u wird dieser Umstand zu heftigen Angrien gegen die Verwaltung bentzt, wobei auf u den Stand der Landwirtschaft in dem benachbarten Kroatien und Serbien verwiesen wird. Eine Einussnahme des Landtages auf die mit der Hebung der Landwirtschaft zusammenhnganden Fragen wird insoferne von gnstigem Einusse sein, als das a u Moment der praktischen Ntzlichkeit und Durchfhrbarkeit der zu treenden Masu u snahmen strker betont werden wird, und der Landtag mit die Verantwortung fr a u die Agrarverwaltung ubernimmt. Da jedoch die Abgeordneten in ihrer grsseren o Zahl beruich der Landwirtschaft fernstehen, ist fr eine sachlich zielbewusste, berau tende und untersttzende Ttigkeit sterreichischer Behrden und Fachkreise noch u a o o ein weites Feld der Ttigkeit oen. Von Wert wre es ferner, nanzielle Verbindung a a mit den nationalen landwirschaftlichen Genossenschaften zu suchen, deren Einuss ein steigender ist. Bei der agrarischen Struktur der Lnder ist jede Untersttzung a u der Landwirtschaft auch fr die Erhaltung und Erweiterung unseres Absatzgebietes u dort von Bedeutung. Das bodenstndige Gewerbe ist vorwiegend ausgesprochener Kleinbetrieb und a zeigt vielfach eine uberlieferte Geschicklichkeit und guten Formensinn. Da es haup tschlich in den Stdten seinen Wohnsitz hat, zeigt es weniger Konservatismus als a a die ubrige Bevlkerung, im Gegenteile, das Verstndnis fr die modernen technisc o a u hen Vorteile ist in steter Zunahme begrien. Sehr lebhaft ist insbesondere auch das Bildungsbedrfnis, das in einem regen u Besuche der bestehenden Fachschulen sowie in zahlreichen Petitionen um Errichtung neuer Schulen zum Ausdrucke kommt, Da das Land selbst nur uber eine geringe Anzahl von Fachschulen verfgt und auch nicht die Mittel besitzt, alle erforderlichen u Anstalten zu errichten, ist auf diesem Gebiete in besonderem Masse die Mglichkeit o geboten, helfend und untersttzend einzugreifen und gleichzeitig den gewerblichen u Nachwuchs an uns heranzuziehen. Ohne Gewhrung von Stipendien etz. wird sich a allerdings wenig erreichen lassen. Die Industrie Bosniens und der Herzegovina schliesst sich im Grossen und Ganzen den im Lande vorkommenden Rohprodukten und Hilfsstoen an. Nachdem die Landesregierung in der ersten Zeit als Unternahmerin vorangegangen war, hat sich spter im zunehmenden Masse Privatkapital a fr industrielle Anlagen interessiert; doch hat sich die Regierung die Konzessionieu rung von Industrieunternehmungen vorbehalten. Es ist bekannt, dass Kllay die a Grndung mancher dieser Industrien im Widerstande gegen Oesterreich oder Unu garn durchgesetz hat, um das seiner Obhut anvertraute Land wirtschaftlich vorwrts a zu bringen und der Verwaltung neue Einnahmsquellen zu erschliessen (Zucker - Petroleum - und Biersteuer).24) Obwohl also die Industrie in doppelter Beziehung organisch mit dem Lande verbunden ist, wird sie von der Bevlkerung wenigstens o derzeit noch als Fremdkrper empfunden, hauptschlich aus dem Grunde, da das o a
23) Uporedi J. P o p o v i , Poljoprivredna proizvodnja (u: Bosna i Hercegovina kao c privredno podruije) Sarajevo 1938. str. 18; M. J a n k o v i -J. D u v e r o v i , c c z c Stoarstvo i stoarska proizvodnja u Bosni i Hercegovin, Ibidem str. 50-55; Vidi c c D. P e r i n, Ekonomski razvitak sela od 1878. do 1928. (u Napor Bosne ... ...), str. 278-292. 24) O Kllayevoj privrednoj politici u Bosni i Hercegovini vidi: F. H a u p t m a n n, a Djelokrug austrougarskog Zajednikog ministarstva nansija, Glasnik III, Sarajevo c 1963; P. F. S u g a r, op. cit. str. 54-62.

131

einheimische Kapital hiebei nur in geringem Masse beteiligt ist.25) Erst in neuerer Zeit wurden einheimische Kreise mehr herangezogen. Wie in allen wirtschaftlich zurckgebliebenen Lndern so besteht auch in Bosnien und der Herzegovina die u a Tendenz, das Versumte in der Weise nachzuholen, dass die im Lande bentigten haa o uptschlichsten Bedarfsartikel mglichst dort selbst erzeugt werden, wobei bezglich a o u der geschftlichen Chancen dieser Unternehmungen auf den Lokalpatriotismus der a Bevlkerung und auf die frachtlichen Vorteile gerechnet wird. Dieses Streben nach o nationalen Industriegrndungen begegnet der Schwierigkeit, dass im Lande selbst u fr grossere erstklassige Unternehmungen zu wenig Kapital vorhanden ist. Die bosu nischen Unternehmer mssen sich daher notgedrungen an grssere Unternehmungen u o anlehnen und die Hilfe fremden Kapitals in Anspruch nehmen. Es ist unser Interesse, dass dies sterreichisches Kapital ist. Gegenwrtig sind folgende Projekte o a bekannt: Errichtung einer Bierbrauerei und einer Jutespinnerei und - Weberei in Caplina (zwischen Mostar und Metkovic), einer Seilerwarenfabrik in Visoko bei Sarajevo, einer Wirk-und Strickwaren-Fabrik, einer Lederfabrik und einer Zementund Zementwarenfabrik. In manchen Fllen wird es mglich und wnschenswert a o u sein, durch Grndung selbstndige, den Lokalverhltnissen und Bedrfnissen anu a a u gepasste Industrien, dieser naturgemssen Entwicklung zuvorzukommen. Bei der a in der ganzen Bevlkerung, insbesondere auch beim Landtag und der Regierung o vorherrschenden Neigung, das heimische Element mehr zur Geltung kommen zu lassen, wre in solchen Fllen eine Heranziehung der dortigen Kreise zu empfehlen. a a Es wird dies auch fr die Prosperitt des Unternehmens von Vorteil sein. Aufgabe u a des Handelsmuseums und der wirtschaftlichen Korporation muss es sein, unsere Interessenten auf die im Lande bestehende Entwicklungsmglichkeit aufmerksam zu o machen und eine systematische Aufklrung und Vermittlungsttigkeit zu entfalten. a a Grosse Vernderungen hat die Okkupation in den Handelsverhltnissen des a a Landes hervorgerufen. Frher gingen die Waren in das Innere des Landes zumeist u uber Ragusa, dessen Kaueute das Land kommerziell in der Hand hatten und folgten dann dem alten Handelswege lngs der montenegrinschen Grenze in den Sandschak a Novibazar und weiter hinunter in das Innere der Trkei. Bosnien stand als zur u Trkei gehring allen Nationen oen, wenn auch begreiicherweise die Nachbarmou o narchie den Hauptanteil an dem Handel inne hatte.26) Die Einbeziehung Bosniens und der Herzegovina in das gemeinsame Zollgebiet und der Bau von Eisenbahnen in das Innere fhrte hier einen vollstndigen Umschwung herbei.27) Betrachtet man u a die Okkupation und die spter folgende Annexion lediglich unter dem Gesichtsa winkel der Vergrsserung des absatzgebietes, so hatte sie tatschlich vollen Erfolg. o a Die auslndischen Waren wurden fast zur Gnze verdrngt, ausgeschaltet wurden a a a aber auch die frher bestandenen Grosshandlungshuser. An deren Stelle traten u a eine Unzahl von Agenten und Reisende, welche direkt oder kommissionsweise das
25) O ueu domaeg kapitala u industriji vidi K. H r e lj a, Industrija Bosne i Herc sc c cegovine do kraja Prvog svjetskog rata, Beograd 1961. str. 118-121. 26) O uvozno - izvoznoj trgovini Bosne i Hercegovine u zadnjim godinama turske vladavine vidi: J. R o s k i e w i cz, Studien uber Bosnien und die Hercegovina, Leipzig und Wien 1868. str. 311-315. 27) Vidi o tome R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894. str. 222; F. S c h m i d, op. cit. str. 549-555; A. M a l b a a, s Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme reima Benjamina Kllaya, z a Osijek 1940. str. 10-14; T. K r u e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom s 1878- 1918., Sarajevo 1960. str. 176-188. P.F. S u g a r, op. cit. str. 45-48.

132

Geschft vermitteln. Erst in jngerer Zeit heben sich wieder einige grssere Handa u o lungshuser heraus, welche aber in Gegensatze zu frher, neben dem eigentlichen a u Handelsgeschfte in grosserem Umfange dass Kommissionsgeschaft betreiben. a Seit zirka 2 Jahren wird Bosnien und die Herzegovina von Vertretern und Reisenden ungarischer Huser direkt uberschwemmt. Sie bieten billigere Preise als wir a und haben daher beim ersten Ansturm namhafte Erfolge erzielt. Vielfach blieb es allerdings bei diesem ersten Erfolge, da die ungarische Ware erfahrungsgemss nicht so a solid und geschmackvoll ist, wie die Erzeugnisse der altberhmten sterreichischen u o Industrie. In zahlreichen Fllen liessen es die ungarischen Reisenden uberdies an a der fr die Anknpfung dauernder Geschftsverbindungen notwendigen Reallitt u u a a fehlen, indem sie schlechtere Ware oder grssere quantitten liefern, als vereinbart o a wurde. Nicht selten kam die bosniche Handelskammer in die Lage hier zu intervenieren. Trotz dieser Verhltnisse ist die Einfuhr ungarischer Industrie-Artikel in a Zunahme begrien. Ein wesentliches Verdienst hieran hat das ungarische Handelsmuseum in Sarajevo, bezichungsweise die mit dessen Vertretung betraute ungarische Bank und Handels-A.G.28) Diese Gesellschaft ist schon seit vielen Jahren im Lande, sie ist gut eingefhrt, besitzt eigene Reisende, welche der Landessprache vollkomu men mchtig sind und weiss in geschickter Weise das Waren - und Bankgeschft zu a a verbinden, indem sie dem Kufer fr seine Einkufe auch das heizu erforderliche a u a Geld zur Verfgung stellt. Dadurch und durch ihre in Geschftskreisen allgemein u a bekannte Koulance erweitert sie stndig ihren Abnehmerkreis. Diesem Umstande a ist es auch zu danken, dass die Gesellschaft die Vertretung zahlreicher, erstklassiger sterreichischer Firmen erhielt und dadurch in die Lage kam, die Konkurenzpreise o kennen zu lernen. Bei entlichen Lieferungen fr das Land, denen die Gesellschaft o u besonderes Interesse entgegenbringt, kommt es vor, dass diese fr sterreichische u o Firmen Scheinoerte einreichen, um die erzielbaren Preise kennen zu lernen und die Lieferung dann durch Herabgehen im Preise ungarischen Firmen zuwenden. Demgegenber hat das osterreichische Handelsmuseum bis vor kurzem eine nur u geringe praktische Ttigkeit entfaltet. Die mit der Vertretung betraute Handelsa und Transport-A.G. beschftigte sich hauptschlich mit dem Speditionsgeschfte, a a a welches infolge langjhriger gnstiger Vertrge mit dem Zivil-und Militrrar gua u a aa te Erfolge abwarf. Erst in jngster Zeit hatte sich die Gesellschaft oenbar unu ter dem Einusse der gegen sie erhobenen publizistischen Angrie mehr um das Warengeschft gekmmert, durch ein Rundschreiben an die Handels-und Gewera u bekammern, sowie uberhaupt durch eine regere Reklame die Vertretung einiger
28) Ugarska Banka i Trgovako d.d. iz Budimpete osnovalo je 1899. Glavnu lijalu c s u Sarajevu, zatim i lijale u Mostaru i Banjaluci. Drutvo je imalo svoju agenturu s u Splitu i zastupstvo za podruje Brkog. Sarajevska lijala imala je tri odjela i to c c bankarski, robni i osiguravajui. Bankarski odjel bavio se uglavnom eskontom mjenic ca, davanjem kontokorentnih kredita, preuzimanjem uloga na tednju i tekui raun, s c c kupovinom i prodajom vrijedonosnih papira, izdavanjem zajmova na vrijedonosne papire i loze, ispostavljanjem kreditnih pisama i doznaka, inkaso, mjeninim i drugim c poslovima. Robni odjel bavio se uvozom i izvozom komisionarski ili na vlastiti raun, c kao i ostalim poslovima koji se tiu robnog prometa. Ova djelatnost zauzimala je c najznaajnije mjesto u radu drutva. Odjel za osiguranje vrio je ulogu i generalnog c s s zastupnitva Ugarsko- francuskog osiguravajueg drutva, Prvog ugarskog opteg osis c s s guravajueg drutva i Nacionalnog d.d. za osiguranje u sluaju nezgoda. (Bosnischer c s c Bote 1912. str. 522,530; up. V. R i s t i , Postanak i razvitak bankarstva u Bosni c i Hercegovini /V. R i s t i i Lj.St. K o s i e r, Vodee institucije u nacionalnom c c bankarstvu Bosne/ Zagreb - Beograd - Ljubljana 1924.) Dioniki kapital Ugarske Banke i Trgovakog d.d. iznosio je 1910. god. 20 miliona c c kruna, a 1911. god. 40 miliona kruna, a 1912 god 60 milona kruna. (Bosnischer Bote 1910. str. 421, B. Bote 1912. str. 522.)

133

namhafter Firmen erhalten. Diese Angrie haben jedoch die Gesellschaft in den Augen der Geschftswelt naturgemss etwas diskreditiert und es ist fraglich, ob sie a a trotz ihrer im ganzen Lande verbreiteten Filialen grssere geschftliche Erfolge wird o a erzielen knnen. Unter solchen Umstnden ist es schon im Interesse der staatlico a hen Reprsentation unmglich geworden, dass die Gesellschaft die Vertretung des a o sterreichischen Handelsmuseums weiter behalte, insbesondere, da man im Lande o weiss, oder zumindest ahnt, woher diese Angrie kommen und dass sie von ozieller Seite inspiriert sind. Unsere Situation ist fr die Zukunft dadurch eine schwieriu ge, dass ausser der Landesbank und ihrer Warenabteilung, welche als parittisches a Institut,29) jedoch nicht in Betracht kommt, kein Unternehmen in Bosnien und der Herzegovina besteht, welches mit voller Beruhigung der ungarischen Bank und Handels-A.G. als gleichwertig gegenbergestellt werden knnte. Will man sich nicu o ht mit einem Unternehmen von geringerer Bedeutung begngen, so sind zwei Wege u oen. Die eine Mglichkeit besteht darin, ein neues erstklassiges Unternehmen ins o Leben zu rufen, welches gleich der ungarischen Konkurrenz die geschftliche Seite a mit der informierenden Ttigkeit des Handelsmuseums verbindet. Der zweite Weg a besteht in der Bestellung einer Konsulatsfunktionen ubernehmenden bureaukra tischen Vertretung des Handelsmuseums. Die Erfolge der ungarischen Bank und Handels - Aktiengesellschaft zeigen, dass der erstere Weg in Prinzipe der richtigere ist. Von einer rein informativen Ttigkeit haben unsere Interessenten nicht die a Hlfte so viel wie von einer unmittelbaren geschftlichen Vertretung ihrer Interea a ssen. Ausserdem ist es mehr als fraglich, dass ein Beamter in dem Masse sich die geschftlichen Informationen aus dem ganzen Lande verschat, welche wir als Gea gengewicht gegen die ungarische Agitation notwendig haben, wenn er nicht unmittelbar im Geschftsleben steht. Es wre daher vielleicht der Gedanke zu erwgen, a a a eine Filiale der Austro-Orientalischen Handels-Aktiengesellschaft in Sarajevo zu errichten,welche die geschftliche und die informative Ttigkeit verbinden knnte.30) a a o Voraussetzung hiefr wre allerdings die endgiltige Sanierung dieser Gesellschaft. u a Mit der Regelung dieser Fragen wre eine lebhaftere Propaganda fr den in zuneha u mendem Masse aufnahmsfhigen bosnischen Markt durchzufhren, eine Aufgabe, a u welche sich die hierlndischen interessierten Korporationen angelegen sein lassen a mssen. u Das Kreditwesen des Landes hat ebenfalls eine druchgreifende Aenderung erfahren. Heute ist der Uebergang von der Natural-zur Gledwirtschaft grsstenteils o schon abgeschlossen, nur im Verkehre zwischen dem Bauern und dem geldgebenden Kaufmann spielt die Naturalwirtschaft noch ein grssere Rolle.31) Dem Kreo ditbedrfnisse kommen zahlreiche Kreditinstitute und Sparkassen entgegen, welche u
29) Privilegovanu zemaljsku banku za Bosnu i Hercegovinu osnovao je 1895. Wiener Bankverein u zajednici sa Ugarskom bankom za industriju i trgovinu. U 1912. godini dolo je do izmjene odnosa u banci u toliko, to je dodue kao i prije vodea uloga s s s c ostala Wiener Bankvereinu,ali su sada u poslovima Zemaljske banke uzela uea jo c sc s i dva instituta iz Rotildove grupe, Osterr. Creditanstalt iz Bea i Ugarska opta s c s kreditna banka iz Budimpete. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek Bilinskom 28. s III 1912; uporedi F. S c h m i d, op. cit. str. 639.) 30) Ovo se nije ostvarilo. 31) Uporedi: H. K a p i d i , Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine, z c Glasnik II, Sarajevo 1962. str. 316,317; M. M a r k o v i , Bankarstvo Bosne c i Hercegovine (u: Bosna I Hercegovina kao privredno podruje) Sarajevo 1938. str. c 376-377.

134

gegenber unseren Instituten, die Eigenart aufweisen, dass sich bei ihnen die Grenzu linien zwischen Bank, Sparkasse und Genossenschaft in der Praxis sehr verwischen. Dem Zuge der Zeit folgend, wenden sie dem Warengeschfte zunehmend ihre Aufa merksamkeit zu, sie treten selbst als Hndler und Spekulanten auf und beschftigen a a sich uberdies mit dem Kommissionsgeschfte. Die im ganzen Wirtschaftleben des a Landes erkennbare Tendenz einer strkeren Beteiligung der Interessenten des Landes a ist auch hier zu beobachten und kommt in der Errichtung zahlreicher neuer Institute zum Ausdruck. Die Mehrzahl dieser neuen Institute ist in Nachbildung der politischen Entwicklung auf nationaler Grundlage aufgebaut, wobei insbesondere die Serben eine lebhafte Ttigkeit entwickeln 32) Die Parteien erblicken eben in den a Ausbau des Kreditwesens eine wirtschaftliche Strkung ihrer Nation, gleichzeitig a eine krftige Sttze in politischer Hinsicht. Die nationalisierende Tendenz kommt a u auch dadurch zum Ausdrucke, dass von allen Parteien dahin gearbeitet wird, den im ganzen Lande zerstreuten Kreditinstituten eine einheitliche Spitze zu geben. So wrde krzlich unter Fhrung der kroatischen Kreditanstalt,33) beziehungsweise u u u deren Prsidenten Dr Mandi 34) in Form einer Aktiengesellschaft eine kroatische a c Genossenschaftsbank fr Bosnien und die Herzegovina ins Leben gerufen, welche u die Zentrale der kroatischen Institute bilden soll.35) Von serbischer Seite wird schon seit lngerer Zeit an der Grndung einer solchen Zentrale gearbeitet, welche a u mit einem Aktienkapital von 6 Millionen Kronen ausgestattet werden soll.36) Es ist bekannt, dass sich die Zivnostenska-Banka,37) welche uberhaupt dem bosnischen
Vidi V. R i s t i , op. cit. str. 10-13, M. M a r k o v i , op. cit. str. 375-378; c c T. K r u e v a c, op. cit. str. 222-223. s 33) Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. osnovana 1907. godine, zapoela je svoju djelatnost 1. I 1908. Po osnivanju dioniki kapital Banke iznosio je c c 750.000 kruna, a od 1 jula 1910. povean je na 2,000.000 kruna. Predsjednik Banke c bio je dr Nikola Mandi. (Bosnischer Bote 1910. str. 371-372; Bosnischer Bote 1911. c str. 407-408). 34) Dr Nikola Mandi, advokat, predsjednik Hrvatske narodne zajednice, poslanik c Bosansko-hercegovakog sabora. c 35) Hrvatska zadruna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu osnovana je 1910. z godine. Dioniki kapital Banke iznosio je 500.000 kruna, Predsjednik i ove banke bio c je dr Nikola Mandi. (Bosnischer Bote 1912. str. 520, Bosnischer Bote 1914. str. c 558.) Hrvatska zadruna banka za Bosnu i Hercegovinu nije postala centrala hrvatskih z kreditnih institucija. 36) Srpska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. u Sarajevu osnovana je 1911. god. Sa dionikim kapitalom od 3 miliona kruna. (Bosnischer Bote 1914. str. 557; T. c K r u e v a c, op. cit. str 222). s 37) Zivinostenska banka osnovana 1868. godine u Pragu bila je najznaajnija eka c c s nacionalna banka, koja je nansirala eku industriju i bila nansijski oslonac ekih nac s c s cionalnih udruenja. (Up. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 173.) Ona je igrala znaajnu z c ulogu u prodoru ekog kapitala na junoslavensko podruje Monarhije poetkom XX c s z c c vjeka. Pri tome eki kapital pomae domai kapital protiv svojih konkurenata ausc s z c trijskog i madarskog kapitala. Zivinostenska banka osnovala je 1900. god. Ljubljansku kreditnu banku, a njenom koncernu pripadala je takoder i Jadranska banka u Trstu. Prva hrvatska Stedionica u Zagrebu bila je usko povezana sa Ljubljanskom kreditnom bankom. U zajednici sa bankama koje su pripadale koncernu Zivinostenske banke, ona je pomagala organizovanje domaeg kapitala u Dalmaciji. I druga eka banka Ustredni c c s banka eskyeh sporitelen bila je povezana sa veinom domaih banaka i tedionica u c c c s Hrvatskoj i Dalmaciji, medu kojima i sa vodeim institucijama kao to su Prva hrvatc s z ska tedionica i Srpska banka u Zagrebu. Ceki kapital takoder se aktivno angaovao s s u Hrvatskoj industriji. (M. G r o s s, Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije1906-1907,
32)

135

Markte lebhaftes Interesse entgegenbringt, um Mitbeteiligung sich bewirbt, bisher jedoch ohne Erfolg, da scheinbar die Neigung vorherrscht, diese Zentrale aus eigenen Krften zu schaen, um selbstndiger schalten zu knnen.38) Am weitesten a a o zurck sind bis jetzt die Mohammedaner, welche neben verschiedenen Genossenu schaften nur eine grssere und gut geleitete Bank und zwar in Teani besitzen.39) o s Die von der fortschrittlichen trkischen Partei 40) unter Fhrung des Sarajevoer u u Brgermeisters Essad Eendi Kulovi eingeleiteten Schritte zur Grndung einer u c u islamitischen Zentralbank wurde durch die Niederlage dieser Partei bei den Landtagswahlen unterbrochen. Bezglich der Finanzierung dieser Zentrale machten sich u seinerzeit 2 Richtungen geltend, die eine unter Fhrung des Brgermeisters Kulovi u u c wollte eine Mitbeteiligung der Landesbank (Kulovi ist dort Vize-Prsident), die anc a dere unter Fhrung des Prsidenten der Kreditbank in Teani, des geschftsklugen u a s a Ademaga Mesi, propagierte den Anschluss an ein Wiener Institut. Es ist fraglich, c ob die jetzt herrschende radikale Partei (Fhrer Arnautovi)41) von der sich die u c muselmannische Intelligenz zum grsstenteile fernehlt, der Aufgabe der Schaung o a
IDN Odelenje za istorijske nauke, Beograd 1960. str. 25-26). Srpska banka u Zagrebu pomagala je srpsko provincijsko bankarstvo u Bosni i Hercegovini, a Prva hrvatska tedionica unapredivala je interese hrvatskog bankarstva u Bosni i javlja se kod oss nivanja Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu. (Lj. K o s i e r, Vodee c institucije u nacionalnom bankarstvu Bosne, op. cit. str. 22). 38) Ne raspolaemo podacima o ueu ekog kapitala odnosno Zivinostenske banke z c sc c s u Srpskoj centralnoj banci za Bosnu i Hercegovinu. Medutim, u Sarajevu je 1909. godine osnovana Podrunica Ljubljanske kreditne banke, koja je imala svoje lijale z u Celovcu, Splitu, Trstu, a docnije u Gorici i Celju. Predsjednik ove banke, Ivan Hribar, voda slovenakih liberala, svojevremeno gradonaelnik Ljubljane i poslanik c c u Carevinskom vijeu, bio je u najuim poslovnim i politikim kontaktima kako sa c z c vodeim ekim i jugoslavenskim poslovnim i politikim krugovima, tako i sa srpskim c c s c c gradanskim politiarima i pretstavnicima srpskog kapitala u Bosni i Hercegovini. (ABH Priv. Reg. Nr 771/1912. Potiorek Bilinskom 29. VII 1912, Nr 789/1912 Ivan Hribar Bilinskom 29. VII 1912, Nr 813/1912 V. Sola Ceroviu 12. VIII 1912.) c Odnosi izmedu Ljubljanske kreditne banke i drugog srpskog novanog zavoda-Srpske c narodne banke, na ijem je elu stajao Gligorije Jeftanovi bili su takvi, da je Jeftanovi c c c c u drugoj polovini 1912. traio od zemaljskog poglavara generala Potioreka odobrenje z za fuziju ovih institucija. (ABH Priv. Reg. Nr 1014/1912. Potiorek Bilinskom 1. XI 1912). 39) Prva muslimanska kreditna zadruga u Tenju (ogr. Jemstv.) osnovana je 1906 s godine. Njen dioniki kapital iznosio je 500.000 kruna. Predsjednik prve muslimanske c kreditne zadruge u Tenju bio je Adem-aga Mei (Bosnischer Bote pro 1910. str. s sc 398). Veleposjednik i trgovac, jedna od vodeih linosti Muslimanske napredne stranke. c c Ovu kreditnu instituciju naslijedila je Muslimanska trgovaka i poljodjeljska banka d.d. c Teanj, osnovana 1911, na ijem elu je takoder bio Adem-aga Mei. (Bosnischer Bote s c c sc 1913. str. 540, V. R i s t i , op. cit. tabela II). c 40) Odnosi se na Muslimansku naprednu stranku, koja je od 2 februara 1910. uzela naziv Muslimanska samostalna stranka i nosila ga sve do svoje fuzije sa Muslimanskom narodnom organizacijom u augustu 1911. god., kada je osnovana politika stranka c pod imenom Ujedinjena muslimanska organizacija. [Vidi: H. K a p i d i , Dva priz c loga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik II Sarajevo 1962, str. 317-319, 327; T. K r u e v a c, op. cit. str. 350, 351, 360, 367; H. K r e e v lj a k o v i , s s c op. cit. str. 83, 85; H. S a b a n o v i , Muslimanske politike stranke u B. i H. prije c c rata. Savremenik god. XXVIII, knj. I br.4] (15. II 1940) [Zagreb] 41) Serif Arnautovi, vodea linost Muslimanske narodne organizacije a poslije i Ujec c c dinjene muslimanske organizacije.

136

einer Kreditzentrale gewachsen ist.42) Jedenfalls ist besonders die Kreditorganisation der Islamiten eine grosse Aufmerksamkeit zu widmen,da diese Nation uber reiche Mittel verfgen wird, welche gegenwrtig noch zum grossen Teile den Trau a ditionen des Islams entsprechend, brach liegen.Die Reform des Konkursgesetzes, des Wechsel - und Zinsengesetzes, sowie die Schaung eines Scheckgeschftes und a die Einfhrung einer bosnisch-herzegovinischen Postsparkasse werden zweifellos dau zu beitragen, das ganze Kreditwesen auf eine gesndere und breitere Grundlage u zu stellen.43) An der zu erwartenden Entwicklung sich einen entsprechenden Teil heute schon zu sichern, ist fr das Privatkapital ein Gebot kluger Voraussicht, ist u aber auch wnschenswert gegenber den zunehmenden Bestrebungen des ungarisu u chen Kapitals, in Bosnien und dem angrenzenden Dalmatien festen Fuss zu fassen. Neben der ungarischen Bank und Handels-A.G. ist est besonders die Pester Kommerzialbank und die Agrarbank, welche sich fr die wachsenden Erfolge in Bosnien u interessieren. Die auf dem Gebiete des Verkehrswesens seit der Okkupation geleistete Arbeit ndet bei der fhrenden Parteien wenig Anerkennung. Der zum Teil vorherrschende u militrische Charakter der Bahn (en) gab vielmehr im Landtage zu mancherlei Ana grien Anlass. Besonders wurde die Ostbahn angegrien, die gar keine wirtschaftliche Bedeutung habe, sondern nur militrischen Zwecken diene und trotzdem das a Land belaste. Man will von der Monarchie die Uebernahme der Zinsenverpichtung, welche zirka 6 Millionen im Jahr ausmacht, verlagen, widrigenfalls die Fortfhrung u des Betriebes budgetr unmglich gemacht werden soll.44) Die Parteien, insbesona o dere die Serben ubersehen hiebei ganz die Tatsache, dass die Ostbahn sie ihren Konnationalen im Knigreich Serbien nherbringt und bei einer Fortsetzung in Sero a bien sie rascher und besser mit Belgrad verbinden wrde. Wenn es gelingen wrde, u u die Serben von ihrer bisherigen Haltung abzuringen und ihnen die Vorteile dieser Bahn gerade von ihrem Standpunkt vor Augen zu fhren, dann knnten in ihnen u o fr das Donau-Adriabahn-Projekt auf dem Boden der Monarchie wertvolle Bundesu genossen gewonnen werden. Die Durchfhrung dieses Projektes htte ja auch fr u a u das Land eine grosse wirtschaftliche Bedeutung.45) Es ist mssig, uber die Wichu tigkeit einer zweiten Verbindung zum Mere (Spalato-Arzano Bugojno) und dem
42) Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu, dioniarsko drutvo u Sarac s jevu osnovana je 1911 god. sa dionikim kapitalom od 3 milona kruna. Medutim, banka c je poela poslovati tek od 2 septembra 1912. Predsjednik banke bio je Muhamed-beg Fic lipovi, a podpredsjednici Adem-aga Mei i Rifat-beg Sulejmanpai. Serif Arnautovi c sc sc c bio je lan Upravnog odbora Banke. (Bosnischer Bote 1913, str. 531-532). c 43) Vidi Sumarni izvjetaj ... str. 116-117, 134-135; F. S c h m i d, op. cit. str. 136, s 162-163, 618-619. 44) O anuitetima koje je Bosna i Hercegovina morala plaati za eljeznice i o optec z reenju bosanskohercegovakog bueta vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje boc c z sansko-hercegovakog eljeznikog programa iz godine 1913., Radovi I izd. Filozofski c z c fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1963. str. 120. 45) O stavu srpskih politiara iz Bosne Jeftanovia i Sole prema projektu da se poc c veu srpske eljeznice sa bosanskim vidi D. D o r d e v i , Carinski rat ..., str. 556; z z c inae o srpskom projektu Dunavsko-Jadranske eljeznice i austrijskom kontra projektu c z jedne transverzalne linije koja bi preko Bosne povezala Srbiju sa Jadranom vidi ibidem str. 314-317, 416-418,525-528, 552-557; i s t i, Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencija ambasadora u Londonu 1912. godine, Beograd 1956; V. C o r o v i , c Odnosi Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936. str. 380,391, 511-516; H. K a p i d i , Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju z c 1913., Godinjak XIII, 1962, str. 15-16, 40-43; Lj. A l e k s i -P e j k o v i , Odnos c c si Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965. str. 770. i dalje; D. z J u z b a i , O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih s c odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913., Prilozi Instituta za istoriju radnikog pokreta u Sarajevu, 5, 1969. c

137

Ausbau der Strecke Banjaluka - Jaice noch ein Wort zu verlieren. Oesterreich muss schon aus dem Grunde deren endliche Herstellung verlangen und untersttzen, um u nicht im Lande dauernd das Prestige gegenber Ungarn zu verlieren. - Zu dem im u ungarischen Interesse seinerzeit schon beschlossenen Projekte Sama-Doboj trat in c letzter Zeit das Projekt einer Verbindung zwischen Banjaluka und Neu-Gradiska hinzu, krzlich verhandelte uberdies der ungarische Handelsminister uber weitere u Verbindungen Bosniens mit Ungarn; wahrscheinlich kam hiebei auch die schon seit lngerer Zeit geplante Umwandlung der Strecke Bosnisch-Brod-Sarajevo im eine a normalspurige Linie zur Sprache, auf welche Ungarn einen begreiichen Wert legt und deren Herstellung es schon fters verlangte.46) o In nchster Zeit ist die Vorlage eines Lokalbahngesetzes fr Bosnien und die Hera u zegovina zu erwarten. Es wird Aufgabe der sterreichischen Regierung sein, diesem o Gesetze eine besondere Aufmerksamkeit zu widmen, und seinerzeit auf dessen praktische Durchfhrung entsprechenden Einuss zu nehmen. Vor kurzem wurde die teu lephonische Verbindung Bosniens mit Budapest ernet. Eine Weiterfhrung dieser o u Linie nach Wien war bisher trotz verschiedener Bemhungen nicht zu erreichen. Es u ist fraglich, ob eine Verbindung des Landes mit Wien uber Budapest uber haupt erstrebenswert ist, da die Lnge der Linie und die Umschaltung zweifellos hemmend a auf den Verkehr wirken wrde. Es wurde daher schon von mehreren Seiten angeregt, u zwischen Wien und Sarajevo eine direkte Verbindung einzulegen, ohne dass es jedoch bisher gelungen ist, in der einen oder anderen Richtung einen Erfolg zu erzielen. Den bosnischen Geschftskreisen wird dadurch der Budapester Platz immer vertraa uter, die baldigste telephonische Verbindung mit Wien ist daher von grsster komo merzieller Bedeutung. Aehnlich liegen die Verhltnisse beim Personenverkehr zwia schen der sterreichischen Reichshlfte, insbesondere der Reichshauptstadt und den o a Reichslndern. Die einzige gute Verbindung mit einem direkten Wagen geht uber a Pest, obwohl die Route lnger ist, als jene uber Agram. Oft und oft wurde schon a die Einstellung direkter Wagen und Verbindungen auf dem krzeren Wege nach u Wien verlangt, alle Bemhungen scheiterten jedoch bisher an dem Widerstande u Ungarns. An einer so grossen und aufblhenden Stadt wie Budapest fhrt man nicu u ht vorber, die bosnischen Kaueute gewhnten sich daher immer mehr, zu ihren u o Einkufen nach Budapest zu fahren. Auch hier wre endlich Wandel zu schaen. a a Des fteren werde schon die Frage aufgeworfen, ob Ungarn sich nicht tarifario sche Vorteile gegenber Oesterreich gesichert hat. Eine direkte Begnstigung lsst u u a sich nicht nachweisen. Aber ein Moment kommt dabei in Betracht, das vielleicht noch eine grssere Bedeutung besitzt, als Ausnahmetarife, die sich paralysieren laso sen. Die Geschftsfhrung des ssterreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen a u o Tarifverbandes liegt seit jeher in den Hnden der ungarischen Eisenbahnverwaltung, a welche auch die Geschfte des ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verbandes fhrt. a u Es ist selbstverstndlich, dass die ungarische Bahnverwaltung ihre bei der Fhrung a u beider Geschfte gewonnenen Kenntnisse zu eigenen Gunsten und zu Gunsten ihrer a nationalen Verfrchter ausntzt und uberdies den sterreichischen Angelegenheiten a u o
46) O austrougarskom antagonizmu prilikom pregovora o programu izgradnje eljezniz c kih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat vidi F. S c h m i d, op. cit. str. 592-608; F. L a n g e, Das Einsenbahnwesen in Bosnien und der Hercegovina, Archiv f r das Einsenbahnwesen XLII, Berlin 1919. str. 1095-1123; F. H a u p t m a n n, u Financiranje bosanskohercegovakog eljeznikog programa iz god. 1913, str. 119-137. c z c

138

nicht jene Aufmerksamkeit entgegenbringt, welche wir verlangen knnen. Die Ereigo nisse dieses Jahres bieten hiefr einen Beweis: infolge der bei uns und in Ungarn einu getretenen Tariferhhungen mussten die direkten Stze nach Bosnien durchgerecho a net werden. Die betreenden Publikationen fr den ungarisch-bosnisch- herzegoviu nischen Verband traten bereits im Mai in Kraft und enthielten eine ganze Reihe von direkten Stzen von allen wichtigeren ungarischen Stationen nach allen grsseren a o Orten Bosniens und der Herzegovina. Trotz mehrfacher Urgenzen ist das betreffende Tarifheft fr den sterreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verband u o bis heute noch nicht erschienen, nur vom Wiener Platze wurden die betreenden Stze publiziert.47) Es ist ein starkes Interesse der stereichischen kommerziellen a o und industriellen Kreise, dass die Fhrung des stereichisch-ungarisch-bosnischu o herzegovinischen Tarifverbandes besser kontrolliert werde und die stereichische o Eisenbahnverwaltung der ganzen Frage mehr Aufmerksamkeit widmet. Zu erwgen a wre ferner der Gedanke einer alternativen Uebertragung der Geschftsfhrung an a a u die stereichische Eisenbahnverwaltung. o Nahezu auf allen Gebieten bedrngt Ungarn unsere Position in Bosnien und a Herzegovina. - Schon Andrssy sttzte sich bei seiner Orientpolitik mit besonderer a u Vorliebe auf Ungarn. Ungarn befolgt nur den von seinem berhmten Sohne vorgezeiu chneten Weg, wenn es Bosnien und Herzegovina immermehr in seine Einusssphre a zu ziehen trachtet, dessen Besitz ihm die Vormachtstellung auf dem Balkan sichern wrde.48) Dazu kommt noch, dass die wachsende ungarische Industrie, qualitativ u noch nicht konsolidiert wie die alte europische Industrie, nur nach dem Osten, nach a den wirtschaftlich weniger entwickelten Lndern mit Erfolg Absatz suchen kann. a Nichts ist naheliegender, als dass sie hiebei auf das Nachbarland greift, indem sie sich innerhalb des Zollschutzes ein Absatzgebiet von steigender Aufnahmsfhigkeit a sichern kann. Will Oesterreich seine einmal angenommene Stellung behaupten, will es den konzentrisch, mit Energie und unleugbarem Geschicke gefhrten Vorstoss u paralysieren, so muss es den Kampf aufnehmen und konsequent durchfhren. Scu hwche oder Nachgiebigkeit knnte auf die Dauer verhngnisvoll werden. Es ist a o a jedoch ein Lebensinteresse der Monarchie, diesen Kampf auf kulturelles und wirtschaftliches Gebiet zu beschrnken und in politischen Fragen ein Einvernehmen mit a Ungarn zu erzielen, sonst kann die latente Gefahr einer Loslsung der mit grossen o Opfern an Blut und Geld fr uns gewonnenen Reichslande rascher als man glau ubt, in ein akutes Stadium treten. Beide Teile haben aus diesem Grunde an einem einheitlichen geschlossenen Vorgehen gegenber Bosnien und der Herzegovina ein u gleiches Interesse, welches in diesem Falle mit dem Interesse der Gesamtmonarchie identisch ist. (Godinjak DI BiH 18, 1970, str. 45-104) s

O tarifnoj problematici vidi F. S c h m i d, op. cit. str. 608-611. Sauter simplicira problem kad posve izjednauje Andrssyjevu politiku sa prec a tenzijama Ugarske na Bosnu i Hercegovinu pred Prvi svjetski rat. O Andrssyjevoj oria jentalnoj politici vidi: E. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andrssy. Sein Leben und a seine Zeit, Bd.III Stuttgart 1913; F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1879-1881, Mitteilungen des Osterreichischen Staatsarchivs 5.Bd. Wien 1952. str. 129-132; H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs, Bd. II Graz-WienKln 1962. str. 412. o
48)

47)

139

140

NEKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVITKA BOSNE I HERCEGOVINE U PERIODU OD 1878. DO 1914. GODINE

Austrougarska okupacija zatekla je Bosnu i Hercegovinu kao zaostalo agrarno podruje sa izrazitim teitem na stoarstvu. Preko 90% c zs c stanovnitva bavilo se poljoprivredom ukljuivi tu i mnoge stanovs c s nike pedesetak gradskih naselja. U zemlji je preovladavala naturalna privreda, a pretena veina seljaka bili su kmetovi. Agrarni odnosi z c zasnovani na itlukom sistemu negativno su uticali na cjelokupne pric c vredne prilike a posebno na razvoj zemljoradnje. Nain obrade zemc lje stoljeima se nije mijenjao, pa je drvena ralica bila i dalje glavno c z orude. Orijentalno-balkanski zanati i sitna trgovina davali su obiljeje bosanskohercegovakim gradovima od kojih su Sarajevo, sa oko 20.000 c stanovnika, Mostar i Banja Luka, sa po oko 10.000 stanovnika, bili najznaajniji privredni centri. Mada je u drugoj polovini XIX vijeka c strani kapital podigao prva postrojenja industrijskog karaktera - nekoliko pilana na vodeni pogon i malih fabrika piva, industrijska proizvodnja prije okupacije ostala je u samom zaetku. Ako se izuzmu c lokomotive na jedinoj pruzi Banja Luka - Dobrljin, koja je izgradena 1872. godine, postojale su u zemlji jo samo dvije parne maine nezs s natne snage koje su pokretale dva mala mlina. Kapitalistiki nain c c prizvodnje nije mogao prevazii izvjesne manufakturne oblike a i oni se c javljaju u vrlo ogranienom obimu. Od sredine XIX vijeka oni su bili c srazmjerno najvie raireni u eksploataciji i preradi drveta.1) Mada se s s reformama u zadnjim decenijama otomanske vladavine nije mogao regenerisati postojei ekonomski i drutveno - politiki sistem, reformna c s c djelatnost je ipak doprinijela slobodnijoj privrednoj aktivnosti i razvoju trgovine, posebno vanjske. Za trgovaki promet velika su prepreka c bile loe komunikacije i transportne tekoe. Inae, proizvodi iz Bosne s s c c i Hercegovine (cerealije, stoka i stoarski proizvodi, ljive, drvo, duhan c s
1) I. H a d i b e g o v i , Postanak radnike klase u Bosni i Hercez c c govini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 11-32; B. B e g o v i , Strani kapital u umskoj privredi Bosne i Hercegovine za vric s jeme otomanske vladavine, Radovi Sumarskog fakulteta i Instituta za umarstvo i drvnu industriju u Sarajevu V/1960, str. 52-53, 139, 181, s 212-227.

141

i dr.) nalazili su prvenstveno produ na tritu u zemljama susjedne zs Habsburke monarhije ili su posredstvom austrijskih trgovaca plasirani s u drugim evropskim zemljama: Italiji, Njemakoj, Engleskoj, Francuc skoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva, osobito eljezne robe u z balkanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vlaku i Albaniju, bio je u opadas nju zbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog podruja bio c je od manjeg znaaja jer je ekonomska struktura pomenutih zemalja c i Bosne bila slina. Sticajem geografskih, privrednih i politikih okolc c nosti i najvei dio uvoznih potreba Bosne i Hercegovine pred okupaciju c podmirivan je u Austro-Ugarskoj ili tranzitom preko njenih jadranskih luka i eljeznica. Pretean dio bh. izvozno-uvozne trgovine imali su u z z svojim rukama domai srpski trgovci iz Trsta, Bea i drugih gradova c c Monarhije. Znaajan je bio i import orijentalne robe iz Carigrada i c drugih dijelova Turske. Ovu trgovinu vodili su muslimanski, srpski i jevrejski trgovci, a Sarajevo je bilo njen najznaajniji centar.2) c Kraj turske i poetak austrougarske vladavine obiljeen je bio ratc z nim pustoenjima koja su teko pogodila privredu. Ustanak 1875. i mjes s re za njegovo guenje, a zatim austrougarski okupacioni pohod 1878. i s slamanje otpora doveo je do toga da gotovo nije bilo podruja u zemlji c koje u razdoblju od 1875 - 1878. nije teko stradalo, a oko 140.000 izbjes glica nalo se izvan granica Bosne i Hercegovine. Zato je moralo protei s c nekoliko godina da bi se privredni ivot koliko toliko normalizovao. z Austro-Ugarska je, ukljuivi 1. I 1880. Bosnu i Hercegovinu u svoje c s carinsko podruje, ustvari izvrila privrednu aneksiju okupirane zemlje. c s Tim aktom, koji je bio u suprotnosti sa medunarodnim statusom Bosne i Hercegovine, nastupio je novi period u njenom privrednom razvitku, obiljeen prodorom novih kapitalistikih odnosa. Pripajanje Bosne i z c Hercegovine austrougarskom zajednikom carinskom podruju,3) kao i c c cjelokupna carinska i saobraajna politika nakon okupacije imali su za c neposrednu posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bosanskim tritem potisnuvi gotovo sasvim robu iz Engleske, Francuske, zs s Italije i drugih zemalja. Tek u XX vijeku pojavila se Njemaka sa svoc jim industrijskim proizvodima kao najjai konkurent robi iz Austrije i c Ugarske, ali ni tada strani import nije postigao vei uspjeh. Kidanje c starih trgovakih veza i novi uslovi poslovanja, te dolazak u prvim goc dinama poslije okupacije brojnih pekulanata iz Monarhije doveli su do s propasti niza domaih trgovakih kua i stvorili su proces brzog propac c c danja niza starih zanata. Ponovo uzdizanje i snaenje domaih trgovaca z c
2) I. T e p i , Trgovina Bosne i Hercegovine od 1865. do 1875., Bec ograd 1978, (Rukopis magistarskog rada) str. 143-155, 160. 3) Vidi D. J u z b a i , O ukljuenju Bosne i Hercegovine u zajedz s c c niko austrougarsko carinsko podruje, Prilozi Instituta za istoriju u c c Sarajevu 19/1982, str. 125 i d.

142

na veliko, koji su se prilagodili novim prilikama uslijedilo je tek krajem XIX i poetkom XX stoljea. Pri tome su u izvozno-uvoznoj trgovini, c c uz jevrejske trgovce, srpski trgovci igrali glavnu ulogu. Medutim, tradicionalno domae gradanstvo proeto konzervativnim esnafskim menc z talitetom, a posebno njegova muslimanska veina koja se drala lokalne c z trgovine i starih zanata, ostala je zahvaena dubokom stagnacijom. Izc rastanjem modernog kapitalistikog drutva odvijalo se preteno izvan c s z ove socijalne strukture, koja je i dalje davala glavno obiljeje bosanz skohercegovakim gradovima. I pored razvoja saobraaja i industrije c c gradska naselja su i u doba austrougarske vladavine zadrala u mnogom z svoj bitan zanatlijsko-trgovaki i agrarni karakter. c Za razliku od pokazanog interesa za prodaju robe na bosanskohercegovakom tritu, ija se ograniena apsorpciona mo sporo poveac zs c c c c vala, austrougarski i uopte strani kapitalistiki krugovi bili su dugo s c vremena po okupaciji krajnje uzdrani u pogledu investicionih ulagaz nja. Uzrok tome bio je kako nepostojanje odgovarajue infrastrukture c - eljeznike i cestovne mree, neophodne za razvoj kapitalistike priz c z c vrede, tako i specian medunarodnopravni status zemlje, koja je jo c s uvijek bila pod suverenitetom turskog sultana. Osim toga, u AustroUgarskoj se osamdesetih godina XIX vijeka openito osjeala akutna c c nestaica kapitala koji bi bio spreman da se upusti u iole rizinije poss c lovne poduhvate. Potrebno je imati u vidu da je izvoz industrijske robe i uvoz sirovina prvenstveno iz agrarnih zemalja na Balkanu ostao za cijelo vrijeme i u imperijalistikoj epohi glavna osobina kapitalizma u c Austro-Ugarskoj, koji nije imao dovoljno privredne snage za ekspanziju i eksport kapitala. Daleko zaostajui po svom ekonomskom potencic jalu iza vodeih industrijskih zemalja Evrope, Monarhija je dola u c s zavidan poloaj od stranog, prvenstveno njemakog kapitala, koji je z c vremenom postao znaajan partner austrijskom i madarskom kapitalu c i u iskoriavanju privrednih bogatstava Bosne i Hercegovine. Tome je sc prethodila izgradnja najneophodnijih cestovnih i eljeznikih komuniz c kacija i privredna aktivnost okupacione uprave koja je najprije poela c u vlastitoj reiji da eksploatie bosanske ume i rude. z s s Iako je u stvari raspolagala nansijskim sredstvima koja bi odgovarala jednoj osrednjoj dravi, Austro-Ugarska je imala ambiciju da igra z ulogu velike sile. Interes njene spoljne politike poslije Berlinskog kongresa bio je da upravljanje Bosnom i Hercegovinom dovede do materijalnog napretka i poboljanja ekonomskog i socijalnog poloaja stanovs z nitva. Prema koncepciji ministra vanjskih poslova Haymerlea, Bosna s i Hercegovina je trebalo da postane model i uzor za druge balkanske zemlje.4) Ostvarenje tih ciljeva zahtijevalo je znatne investicije kao i
F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog zajednikog minisc tarstva nansija, Glasnik ADABiH III/1963, str. 17 id. ; i s t i, Andrssyjeva politika batina i bosanska politika Austro-Ugarske nakon a c s okupacije, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu VI/1970-1971, str. 452 i d.
4)

143

reformu zateenih agrarnih odnosa. Nasuprot tome, Austro-Ugarska c je, izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po okupaciji, ograniila c da sve do pred Prvi svjetski rat sopstvena dravna sredstva daje samo z za pokrie vojnih trokova. Mada su se prvih godina nakon okupacije c s vodei faktori Austro-Ugarske izjanjavali pro foro interno za ukidanje c s kmetstva, zbog pomanjkanja nansijskih sredstava za otkup kmetovskih selita, rjeenje tog vitalnog, privrednog i drutvenog problema, s s s bilo je odloeno na neodredeno vrijeme.5) z Austro-Ugarska se istovremeno orijentisala na traenje politikog z c oslonca u konzervativnom muslimanskom zemljoposjednikom sloju. c Reim je nastojao da izvri modernizaciju privrede i drutva ostavljaz s s jui da se otkup kmetova odvija na bazi dobrovoljne pogodbe izrazito c sporim tempom. Pred Prvi svjetski rat kmetovi su jo uvijek obradivali s jednu treinu cjelokupne obradive povrine u zemlji a njihov broj bio c s je blizu broja slobodnih seljaka. Izgradnja cestovne mree, a naroito eljeznikih pruga, imala je, z c z c c pored vojnog i politikog, takode izuzetan privredni znaaj. Time je c ostvarena bolja povezanost pojedinih krajeva zemlje, to je doprinosilo s formiranju jedinstvenog trita. Izgradnja sistema komunikacija predzs stavlja najkrupniji investicioni poduhvat okupacione uprave. Da bi izgradila eljeznice ona je podizala na teret zemaljskog budeta zajmove z z kako iz zajednikih sredstava Monarhije tako i na evropskom novanom c c tritu. Pri tome je saobraajna orijentacija bila prema Monarhiji i to zs c na sjever prema Ugarskoj. Glavna eljeznika linija presijecala je zemz c lju od sjevera prema jugu (od Bosanskog Broda preko Doboja, Sarajeva i Mostara do Metkovia), idui najveim dijelom dolinama rijeke Bosne c c c i Neretve. Od magistralne linije u dolini rijeke Bosne granale su se vicinalne eljeznike pruge koje su vodile u susjedne rudarske, industrijske z c i umske revire. Od nje se odvajala i pruga koja je ila dolinom Lave i s s s prelazila u dolinu Vrbasa doseui do Jajca na sjeveru i do Bugojna na z c jugu. Na podrujima koja su gravitirala ovim saobraajnicama razvio c c se pretean dio bosanske rudarske i industrijske proizvodnje. U Vareu z s i Zenici podignuta su i prva moderna postrojenja crne matalurgije, a u okolini Tuzle koja je bila povezana eljeznikom prugom sa Dobojem z c nastao je manji industrijski bazen. c z c c U Bosni i Hercegovini su gradene uskotrane eljeznike pruge iji se kapacitet uskoro pokazao nedovoljnim, pa je to ve poetkom XX c c vijeka postala prepreka privrednom razvoju. Osim toga, prostrana podruja zemlje, osobito njeni zapadni i jugozapadni krajevi, ostali su c bez eljeznikih veza i u saobraajnom pogledu bili su i dalje prilino z c c c
5) Vidi H. K a p i d i , Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini za z c vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), ANUBiH Radovi XLIX/16, 1973, str. 93 i d.

144

izolovani. Glavni razlog da nije izgradena eljeznika mrea koja bi z c z odgovarala potrebama Bosne i Hercegovine i njene privrede bio je nedostatak nansijskih sredstava i suparnitvo interesa Austrije i Ugarske. s Izgradnjom skupih i nerentabilnih eljeznikih linija krajem XIX, odz c nosno poetkom XX vijeka, prema Boki Kotorskoj i od Sarajeva prema c granici Srbije i Turske, koja je bila diktirana spoljnopolitikim i vojc nostratekim interesima Austro-Ugarske, dolo je do tekog nansijskog s s s optereenja Bosne i Hercegovine. To se, uz teret koji je zemlja snosila za c vojsku (bh. trupe) i andarmeriju, i posve neodgovarajuu nansijsku z c odtetu na ime gubitka carinskih prihoda, negativno odrazilo na njen s privredni i kulturni razvitak, kao i na stvaranje nansijskih preduslova za rjeenje agrarnog pitanja.6) Ostvarivanje programa izgradnje niza s normalno-tranih eljeznikih pruga, za koje su ve bila osigurana i c z c c nansijska sredstva (jedna treina Bosna i Hercegovina, dvije treine c c Austrija i Ugarska) omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.7) Osnovna, 1880. godine zakonski utvrdena smjernica za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini bila je da upravu zemlje treba voditi tako da se njeni trokovi pokrivaju iz vlastitih prihoda. Zato je auss trougarska administracija odmah zavela rigoroznu skalnu politiku i u odsustvu odgovarajueg interesa privatnog kapitala orijentisala se na c otvaranje izvora prihoda u samoj zemlji. Tome je ila na ruku i okolnost s to se u njenom posjedu nala veina uma i cjelokupno rudno bogats s c s stvo. Okupaciona uprava postala je ne samo najvei posjednik nego c i, sticajem okolnosti, najznaajniji privredni faktor. Jedna od bitnih c specinosti u privrednom razvitku Bosne i Hercegovine pod austroc ugarskom upravom bila je da je dravna vlast na podruju ekonomike u z c jo preovladavajuim uslovima liberalnog kapitalizma nastupila gotovo s c merkantilistiki kao u epohi apsolutizma. Sama vlast je osnivala indusc trijska poduzea i vodila njihovo poslovanje. Ona je snosila i najvei dio c c odgovornosti i rizika u onim preduzeima u kojima je pored dravnog c z uestvovao i privatni kapital.8) Takva ekonomska politika inaugurisana c je u periodu kada je na elu zemaljske administracije stajao zajedc niki austrougarski ministar nansija Benjamin Kllay (1882-1903). U c a
6) D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica u Bosni i Hercegovini u z s c z svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja Kllayeve ere, a ANUBiH Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 115-121, 253-262. 7) Vidi F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovakog ec z ljeznikog programa iz godine 1913, Radovi Filozofskog fakulteta u Sac rajevu I/1963, str. 121 i d. 8) F. H a u p t m a n n, Bosanske nancije i Kllayeva industrijska a politika, Glasnik ADABiH XII/XIII-1972/73, str. 60 i d. ; Isti, Privreda i drutvo Bosne i Hercegovine u doba austrougarske vladavine (1878s 1918), u: Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebna izdanja LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 101-102.

145

to vrijeme izgradena je veina komunikacija i praktino podignuta sva c c industrija. U situaciji kada u samoj zemlji nema domaeg kapitala c koji bi bio sposoban za industrijske poduhvate, austrougarska uprava z je pod Kllayevim vodstvom nastojala pruanjem izuzetnih privilegija a i garancija da privue strani kapital. Ovaj se, medutim, vrlo oprezc no angaovao i to prvenstveno u umarstvu i donekle u rudarstvu. U z s neto veoj mjeri strani kapital se tek docnije pojavljuje, osobito nakon s c aneksije.9) U interesu Austro-Ugarske bilo je da u odredenoj mjeri podrava z razvitak privrednog potencijala Bosne i Hercegovine, jer se time ona c s oslobadala brige da se nade u situaciji da plaa trokove bosanskohercegovake uprave. Ujedno, to je doprinosilo poveanju konzumne moi c c c okupiranog podruja, koje je svojom trgovinom, a specijalno u poglec du uvoza industrijskih proizvoda, bilo gotovo iskljuivo orijentirano na c Monarhiju. Privredna politika uprave bila je prvenstveno usmjerena na iskoritavanje prirodnih bogatstava. Njihov plasman bio je osiguran s manjim dijelom u zemlji, a veinom je bio orijentisan na vanjsko trite. c zs Openito, karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vladavic ne bio je takav da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sainjavale c prosjeno godinje 83% cijelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije c s treine tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru c (dravi) i stranim kapitalistima. Proizvodi drvne industrije predstavz ljali su najvaniji eksportni artikal bosanske privrede od koga je, za z razliku od pravca izvoza drugih roba, samo jedna etvrtina izvoena c z u Austro-Ugarsku. Izvozilo se uglavnom polupreradeno drvo, dok su nalni proizvodi kao namjetaj i ostala roba uvoeni u zemlju. Pored s z drveta i uglja, vanu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljoz radnje i stoarstva. Naroito je bio znaajan izvoz stoke u Monarhiju, c c c koji se u XX vijeku kretao izmedu dvjesto i tristo hiljada grla godinje, s kao i izvoz hiljadu petsto do hiljadu osam stotina vagona suhih ljiva. s Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo eljezo, eljezna roba i z z hemijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije treine bosanskohercec govakog uvoza inili su gotovi fabrikati. U uvozu su najvanije mjesto c c z zauzimale ivotne namirnice (ito, soivo, pirina, brano, pie i dr.), z z c c s c proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po koliini c robe izvoz je bio tri puta vei od uvoza, ali po novanoj vrijednosti c c import je bio jai od eksporta.10) U ovakvoj zionomiji bosanskoherc cegovake vanjske trgovine odraavala se kako zaostalost poljoprivrede c z
9) Ibidem; up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Herzegovina 1878-1918, Seatle 1963, str. 61 i d. 10) D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o odnosima z s c s Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, Godinjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 56 i d. s

146

tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko jaeg c dijela ekstraktivne i preradivake eksportne industrije i nekoliko desec tina sitnih preduzea lokalnog karaktera.11) c Iako je Kllay naglaavao kako ne dolazi u obzir da se u Bosni i a s Hercegovini podie takva industrija koja bi mogla znatnije konkurisati z razvijenijoj industriji Austro-Ugarske, u praksi se to ipak nije moglo na nekim sektorima izbjei. Tako je krajem XIX vijeka u Bosni nasc tala velika umska industrija koja je na svjetskom tritu postala ozbis zs ljan konkurent izvoznicima drveta iz austrijskih zemalja. Blagodarei c pogodnostima koje je okupaciona uprava pruila stranom privatnom z kapitalu (minimalnoj odteti, tarifnim povlasticama na eljeznicama i s z dr.) ovaj je mogao da bosansku drvnu gradu prodaje za 20-25% jeftinije od austrijske, to je izazvalo veliku uzbunu u poslovnim krugovima s (Bosnische Gefahr).12) Prodajom dravnih uma putem dugoronih z s c ugovora o njihovoj eksploataciji okupaciona uprava je pribavljala dio sredstava za svoju saobraajnu i industrijsku politiku. c Da bi obezbijedila sebi prihode od monopola soli i duhana, austrougarska uprava je podigla u Bosni i Hercegovini duhansku industriju kao i industrijska postrojenja za dobijanje soli u Tuzli. To je ve uskoro c poslije okupacije dovelo do potiskivanja austrijske i ugarske konkurencije na tom podruju. Osnivanje nekih industrijskih pogona, kao npr. c tvornice eera u Usori, tvornice pirita u Tuzli i pivare u Sarajevu imas c s lo je, osim elje uprave da se smanji uvoz iz Monarhije i novac ostane z u zemlji, i taj smisao da se utie na intenzivniju obradu tla i orijentac ciju uzgajivaa eerne repe i jema na trinu ekonomiju. Medutim, i c s c c zs pored odredenih rezultata u unapredenju poljoprivredne proizvodnje i poveanja prinosa izostali su oekivani uspjesi u transformisanju poljoc c privrede u kojoj su zadrani kmetski odnosi. Ti odnosi bili su, pored z usitnjenosti posjeda, smetnja za racionalniju obradu zemljita. Sto je s kmet vie ulagao rada i sredstava u obradu zemlje, njemu je ostajalo s relativno manje istog prinosa, dok je porez i agin hak postajao vei. c c Naime, po odvajanju desetine na ime poreza dravi agi je pripadala jedz na treina netto prinosa od itarica, a u preostale dvije treine, koje su c z c ostajale kmetu, bili su, pored naknade za njegov rad, obuhvaeni i proc izvodni trokovi. Zato je kmet bio upuen na ekstenzivno privredivanje s c i davao je prednost gajenju stoke. Izvjesna promjena u prilog kmetu izvrena je tek 1906. godine paualiranjem desetinskog poreza, koji se s s
K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja Prvog svjetskog rata, Beograd 1961, str. 175. 12) B. B e g o v i , Razvojni put umske privrede u Bosni i Hercegovic s ni u periodu austrougarske uprave (1878-1918), sa posebnim osvrtom na eksploataciju uma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH Djela s LIV/31, Sarajevo 1978, str. 59 i d. 162 i d.
11)

147

jo od prije plaao u novcu. Time je aga bio lien dotadanjeg oslons c s s ca na dravnu vlast pri utvrdivanju visine prinosa i treine, koja se z c odmjeravala prema desetini. Medutim, to je bio samo sitan korak ka reformiranju agrarnih odnosa koji nisi zadovoljavali ni kmeta ni agu. Oni su stajali na putu poveanja proizvodnje hrane za kojom se osjeala c c sve vea potreba zbog porasta broja stanovnitva, pa je uvoz itarica c s z sve vie rastao. Zemljoposjednik, beg i aga, nije se mogao pretvoriti u s kapitalistikog agrarnog poduzetnika, nego je ostao uivalac naturalne c z rente bez vlastitog angaovanja u proizvodnji. Kao takav, on se sve z vie zaduivao i propadao, to osobito vai za sitnog agu.13) s z s z Paralelno sa otkupom kmetovskih selita, koji je donekle bio poss pjeen angaovanjem sredstava iz zemaljskog budeta za dodjelu zajs z z mova kmetovima na osnovu zakona iz 1911, prezadueni muslimanski z zemljoposjednici prodavali su, po pravilu, pored iuka, i one dijeloc ve begluka koje su kmetovi obradivali kao zakupci ili pod najam kao radnici.14) Postojanje kmetstva bila je osnovna karakteristika bosanskohercegovakog agrara, koja je imala pored ekonomskih, dalekosene socijalne c z i politike reperkusije, posebno na podruju nacionalno-konfesionalnih c c odnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sa kmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravoslavni. Medutim, ne bi se smjelo gubiti iz vida da ni ekonomski i drutveni s poloaj slobodnog seljatva, koje se u literaturi po pravilu zanemaruje, z s iako je broj slobodnih seljaka prema popisu iz 1910. postao ak neto c s vei od broja kmetova. Slobodno seljatvo je bilo najjae izloeno proc s c z cesu proletarizacije, dok je zadravanje kmetovskih odnosa usporavalo z socijalnu diferencijaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji, kojoj je pripadalo najvie slobodnih seljaka (56,65% svih domainstava s c slobodnih seljaka) bezemljai su bili najbrojniji. Njihov broj je, kako s je to ukazao Ferdo Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih ostalih bezemljaa zajedno (9226 starjeina porodica muslimanske vjere s s prema 6266 pravoslavnih, 4189 katolika i 769 ostalih). I procentualni udio bezemljaa unutar pojedine konfesije bio je kod muslimana najvei s c i iznosio je 8,73%, dok je kod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika 7,36%.15) S druge strane, kada je rije o broju domainstava muslic c manskih bezemljaa (9226), on je 1910. godine bio gotovo isti kao broj s
13) F. H a u p t m a n n, Bosanskohercegovaki aga u procjepu izmedu c privredne aktivnosti i rentijerstva na poetku XX stoljea, Godinjak c c s DI BiH, XVII/196-67, str. 23 i d. i kao napomena 8. 14) D. J u z b a i , Neke napomene o problematici etnikog i druz s c c s tvenog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu austrougarske uprave, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 308. 15) F. H a u p t m a n n, Privreda i drutvo ..., str. 185-186. s

148

onih muslimanskih zemljoposjednika, starjeina porodica, koji su imali s kmetove (9537). Sa sela je, uzevi u cjelini, priticao u zemaljski budet putem direks z tnih a naroito indirektnih poreza koji su stalno rasli, najvei dio sredc c stava za izgradnju saobraajnica i industrije. Drava se sluila poreskim c z z sistemom kao najekasnijim sredstvom prvobitne stimulacije kapitala. Niskim ivotnim standardom seoskog stanovnitva plaen je ostvareni z s c ekonomski napredak na drugim podrujima. Poveanje izvoza poljopric c vrednih proizvoda postizano je ne toliko na osnovu vee produktivnosti c seoskog gazdinstva, koliko smanjenjem potranje i veom prodajom stoz c ke i ita. Situacija u poljoprivredi postala je vrlo ozbiljan limitirajui z c faktor daljeg procesa industrijalizacije kao i ukupnog drutvenog nas pretka.16) Ozbiljne prepreke razvitku industrije proizilazile su iz podredenog politikog i dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine. Sam minisc z z tar Kllay morao je savladavati otpore Austrije odnosno Ugarske kada a je uz pomo stranog kapitala pristupao osnivanju pojedinih preduzea c c koja su konkurisala proizvodima iz Monarhije. Pored ostalog npr. politiki obziri bili su mjerodavni da se dio eljezne rude i sirovog eljeza c z z iz Varea isporuivao austrijskim i ugarskim eljezarama po cijeni koja s c z je jedva pokrivala trokove proizvodnje. s Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bosni i Hercegovini kao izvoru sirovina i tritu za austrijsku industriju zs nosio u biti obiljeje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-ugarske ekoz nomske suprotnosti manje dolazile do izraaja od ugarsko-bosanskih. z Ugarska vlada pruala je otpor investicionoj politici okupacione uprave z nastojei da se ulaganja u razvoj privrede ogranie a da se eventuc c alna slobodna sredstva bosanskohercegovakog budeta upotrijebe za c z pokrie trokova okupacije, kako bi se u tom pogledu to vie olakao c s s s s teret Monarhiji. Raznim mjerama privredne politike, ukljuujui tu c c i eljeznike tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugarz c sku (izvozu eljeznikih pragova, uglja, ljivovice, ivih svinja i dr.) i z c s z priinjavale tekoe bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinske c s c industrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegovakim c tritem brana. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve jae su zs s c se manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. S madarske strane su, pred Prvi svjetski rat, pravljene prepreke razvitku ve postojeih privrednih grana, npr. podizanju eljezne industrije u c c z Prijedoru, jaanju bosanskohercegovakih erara i ekonomskom osamosc c taljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su ne samo iz preteno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercegoz vine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr.
16)

Up. ibidem str. 101-102, 127-130, 174-181.

149

eljezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno z veliku ulogu.17) Iako je od poetka okupacije bio evidentan sukob privrednih intec resa Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini, on se krajem XIX vijeka poinje snanije ispoljavati. Ovo se podudaralo sa izbijanjem privredc z nih problema u prvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prilikom pregovora o produenju privredne nagodbe 1896-1898. i stajalo je z u direktnoj vezi sa napretkom madarske industrije. Ova je nastojala da na bosanskohercegovakom tritu pobolja svoje pozicije i suprotstavi c zs s se nadmonoj austrijskoj konkurenciji. Tekoe u plasmanu robe na c s c inostrana trita u XX vijeku (izgradnja sistema visoke carinske zatite zs s u Evropi i gubitak velikog dijela tradicionalnog trita za industrijsku zs robu na Balkanu) doprinijele su da je za obje drave Monarhije jo vie z s s porastao privredni znaaj Bosne i Hercegovine. Do zaotravanja konc s kurentske robe izmedu austrijskog i madarskog kapitala na tlu Bosne i Hercegovine dolazi osobito poslije aneksije, a njen je rezultat bio da je Austrija jo vie uvrstila i proirila svoje pozicije. s s c s Bosanskohercegovako trite na poetku XX vijeka je bilo u znac zs c ajnoj mjeri proireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinu izc s nosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna. Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona kruna u 1912. godini. Karakteristian je skokovit porast spoljnotrgovinskog proc meta Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. iznosio je 93 miliona kruna, 1906.- 109,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. - 96,7 miliona kruna, 1906.g.- 117,7 miliona kruna). To je dobrim dijelom rezultat kako promjena u medunarodnim ekonomskim odnosima i prilikama u Monarhiji, tako i unutranjeg privrednog razvoja. Spoljnotrgovinski s decit, koji je izuzev u periodu od 1904. do 1906. godine bio stalan pratilac ovog razvitka a osobito se poveao od 1911. godine (1911. g. c - 32,3; 1912. godine - 44,5 miliona kruna) ipak nije bio istovjetan s platnim decitom, budui da su u vezi sa poveanjem medunarodne c c zategnutosti znatne koliine uvezene robe bile namijenjene vojnim poc trebama i bile su plaene od strane Austro-Ugarske. Ali znaajnu ulogu c c u porastu trgovinskog decita igrao je, pored kolebanja u izvozu poljoprivrednih proizvoda i stoke zbog slabih etvi i stone zaraze, i uvoz z c strojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast cijena koji je u mnogo veoj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvode nego sirovine c to ih je Bosna izvozila. Tako se ope poveanje cijena pred Prvi svjets c c ski rat negativno odraavalo na bosanskohercegovaku privredu i njene z c ekonomske odnose sa Monarhijom.18)
17) Kao napomena 10; vidi: F. H a u p t m a n n, Borba za bosansko eljezo pred Prvi svjetski rat, Godinjak DI BiH X/1959, str. 167-195. z s 18) Kao napomena 10.

150

Kllayev nasljednik, ministar Istvan Burin (1903-1912), u mnogoa a me je odustao od ekonomske politike svoga prethodnika. Prekinuvi sa s osnivanjem novih erarnih preduzea vlast se orijentisala na podsticac c nje privatne inicijative. Medutim, znaajniji industrijski podhvati su izostali. Uglavnom je vrena tehniko-tehnoloka dogradnja postojee s c s c industrije to je bilo praeno poveanim uvozom strojeva i industrijske s c c opreme. Iako se, naroito nakon aneksije 1908. godine, u veoj mjeri c c angauje strani kapital, koji se brim tempom koncentrie u bankama i z z s akcionarskim drutvima, osnovno obiljeje bosanskohercegovakoj pris z c vredi davalo je i dalje veliko uee drave i njenog kapitala. Dravna c sc z z vlast je ostala prvorazredan faktor ekonomskog razvitka u cijelom periodu austrougarske uprave.19) Pojaano interesovanje austrijskih i madarskih privrednih krugoc va za Bosnu i Hercegovinu bilo je praeno narastanjem i intenzivnijim c angaovanjem domaeg kapitala. Medutim, izvan okvira starog trgoz c vako-zanatlijskog gradanstva rastao je samo manji broj modernih kac pitalistikih preduzetnika. Oni se angauju u industriji povezujui se c z c pri tome i sa stranim kapitalom, uestvuju u akcionarskim drutvima c s i bankama, bave se transakcijama, vrijednosnim papirima i dr. Proces formiranja moderne gradanske klase odvijao se dosta sporo i bio je praen pomanjkanjem potrebnog kapitala. Prvenstveno putem trgoc vine i zajmova koje su trgovci uz lihvarske kamate davali seljacima i s feudalnim zemljoposjednicima, akumulirao se odredeni kapital, to je poetkom XX vijeka dovelo do stvaranja domaih kreditnih institucija c c na nacionalnoj osnovi. Pri tome su se u praktinoj djelatnosti gubile c s c c razlike izmedu banaka, tedionica i kreditnih zadruga. Sve vei znaaj u njihovom poslovanju dobijao je robni promet, pa su kreditne organizacije i same nastupale kao trgovci i pekulanti, a osim toga bavile s su se i komisionarskim poslovima. Pred Prvi svjetski rat bilo je 50 domaih banaka i tedionica, ali sve skupa raspolagale su sa jedva poc s lovinom novanog potencijala koje su u Bosni i Hercegovini imale etiri c c banke iz Monarhije. Kapital domaih banaka nije po svojoj snazi omoc guavao investicije irih razmjera. Brojni nacionalni kreditni instituti c s obino su raspolagali malim sopstvenim sredstvima pa su stoga obilno c c poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od veih novanih zavoda iz Bosne i Hercegovine ili Monarhije. U povezivanju c sa domaim kapitalom strani kapital je vidio znaajnu ansu za svoc c s ju dalju ekspanziju. U tom pogledu se u Bosni i Hercegovini, kao i na cijelom junoslovenskom prostoru pred Prvi svjetski rat, pojavljuje z
19) F. H a u p t m a n n, Privreda i drutvo ..., str. 102; up. P.F. S u s g a r, op. cit. str. 9; I. H a d i b e g o v i , op. cit. str. 76-77. z c

151

eki kapital kao ozbiljan konkurent austrijsko-njemakom i madarskom c s c kapitalu.20) Politike stranke vrile su na nacionalnoj osnovi integraciju domac s eg bankarstva pod svojim patronatom. To je bilo na liniji ekonomske c armacije domaeg gradanstva, a s druge strane stranke su time stvarale c sebi potreban nansijski oslonac za politiko djelovanje. Karakteristika c tog procesa bila je najua personalna povezanost vodeih nacionalnih z c banaka i stranakih vodstava. Vodee partijske linosti bile su po pravic c c lu direktori ili lanovi upravnih odbora centralnih nacionalnih banaka. c Uoljiva je tendencija da skoro svaka politika partija, pa ak i mac c c nja grupa nastoji da ima svoju banku. Od politikih odnosa medu pojec dinim strankama i grupama iste nacionalno-konfesionalne pripadnosti, te njihovog stava prema reimu zavisili su i medusobni odnosi njihovih z kreditnih institucija. Tako, na primjer, fuzija Samostalne muslimanske stranke sa Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedinjene muslimanske organizacije 1911. godine podudara se vremenski sa osnivanjem Muslimanske centralne banke, u ijim su se upravnim orc ganima nale vodee linosti iz obje ranije stranke (Ademaga Mei i s c c sc Serif Arnautovi). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovia c c na politikoj sceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godine c i formiranje Srpske narodne stranke bilo je praeno i osnivanjem Srpske c privredne banke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje Gligorija Jeftanovia i grupe oko Srpske rijei da uestvuje u vladinoj koaliciji c c c i nemogunost da Srpska narodna banka i Srpska centralna banka uzmu c uee u veim zemaljskim poslovima uticalo je da su ove dvije banke c sc c pokrenule u maju 1914. godine pitanje fuzije srpskih novanih zavoda. S c druge strane, jo 1909. godine u doba najeih sukoba izmedu Hrvatske s z sc narodne zajednice i Hrvatske katolike udruge, vodee linosti iz obje c c c zavadene hrvatske grupacije nale su se zajedno u Upravnom odboru s Hrvatske zadrune banke za Bosnu i Hercegovinu, koja je tad osnovana. z Predsjednik ove banke bio je dr Nikola Mandi, lider Hrvatske narodc ne zajednice, koji je takode bio i predsjednik Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d.d osnovane 1908. godine. Tako je kod Hrvata okupljanje predstavnika oba politika pravca u baninim organima c c prethodilo njihovom izmirenju. Tenje za politikom emancipacijom koje su u raznim oblicima doz c lazile do izraaja, pa i u sve veoj tenji ka autonomiji i saodluivanju z c z c u privrednoj politici, imale su svoju osnovu u elji domaeg gradanskog z c elementa za ekonomskom armacijom. U tom pogledu bila je od posebnog znaaja tendencija za stvaranje domae nacionalne industrije. c c
20) D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera ..., str. 71-73, z s c s 95-98.

152

Tako je npr. kampanja Bosanskohercegovakog sabora protiv privilegija c stranih privatnih umsko-industrijskih preduzea rezultirala vladinom s c odlukom da se novi ugovori o eksploataciji bosanskih uma sklapaju s samo na osnovu javne licitacije i submisijske prodaje drveta na panju. To je, osim to je obezbijedilo vee prihode zemaljskoj blagajni, omos c guilo domaim gazdama, trgovcima i veleposjednicima da se, zajedno c c sa stranim kapitalom, vie nego do tada ukljue u iskoritavanje uma s c s s i u industriju za preradu drveta. Pri tome osnovni motiv domaih kac pitalistikih elemenata nije bio izmjena sistema gazdovanja bosanskim c umama i njihovo racionalnije iskoritavanje nego brzo i lako sopstveno s s bogaenje i potiskivanje stranog kapitala, koji je u ovoj privrednoj grani c drao kljune pozicije. Mada je u umskoj industriji pred Prvi svjetski z c s rat dolo do osnivanja niza domaih rmi, to nije moglo da izmijeni s c postojee odnose i ugrozi pozicije stranog kapitala.21) Ovo jo vie vai c s s z za druge industrijske grane u kojima je uee domaeg gradanstva bilo c sc c daleko skromnije.
(Pregled 3, 1984, str. 233-244, i na engleskom Sarvey 2, 1984, str. 146-156)

21)

B. B e g o v i , Razvojni put umske privrede ..., str. 117-118. c s

153

154

 IZGRADNJA ZELJEZNICA U BOSNI I HERCEGOVINI I AUSTRO-UGARSKE EKONOMSKE SUPROTNOSTI

Izgradnja eljeznica u Bosni i Hercegovini imala je posebno mjesz to i znaaj u sklopu opteg odnosa Austro-Ugarske prema ovim poc s krajinama. Ona je izvrila prvorazredni uticaj na tempo privrednog i s drutvenog razvitka zemlje i po svojim posljedicama daleko je prevas zila period austrougarske vladavine. Problematika vezana za gradnju s bosanskohercegovakih eljeznica izlazila je po svojoj vanosti, prvensc z z tveno zbog ukrtanosti interesa unutar Austro-Ugarske i internacionals nog znaaja pojedinih projektovanih linija, iz okvira jedne provincijske c politike i u nekim svojim fazama nalazila se u sreditu panje najods z govornijih faktora Monarhije. Tome je posebno doprinosila dualistika c struktura Monarhije i specinost statusa Bosne i Hercegovine. Od c samog poetka okupacije problem gradnje eljeznikih pruga u Bosni i c z c Hercegovini rjeavao se u znaku rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske. s Ovaj rivalitet imao je svoju predistoriju jo u predokupacionom periodu s u borbi oko pravca glavne magistralne veze sa Orijentom. Austrija je teila da preko Sdbahna izbije rutom Sisak-Dobrljin z u na Banja Luku pa dalje preko Sarajeva na Kosovsku Mitrovicu, dok je Ugarska forsirala vezu preko svog podruja na Beograd i jug dolinom c Morave, odnosno u Bosni preko Broda i Sarajeva.1) Madarski interesi igrali su znaajnu ulogu u koracima koje je preduzimao Andrssy, dok c a je, s druge strane, u austrijskoj javnosti bila dugo prisutna dilema o najsvrsishodnijem pravcu za eljezniku vezu sa Orijentom. Inae, u z c c austrougarskim saobraajnim planovima i politici Bosna je do okupacije c uzimana prvenstveno u obzir kao mogue tranzitno podruje na putu c c prema Istoku, a u drugom planu stajao je neposredni ekonomski interes da se ostvari eljeznika veza Monarhije s Bosnom. z c Pomenute austrougarske suprotnosti, te kolebanja u spoljnopolitic koj orijentaciji Turske i njena nesposobnost da se povee eljeznicom sa z z Evropom, imale su za rezultat da je normalnotrana eljeznika pruga c z c izgradena 1872. od Dobrljina, na sjeverozapadnoj granici Bosne, do
Uporedi Walther R e c h b e r g e r, Zur Geschichte der Orientbah nen, u: Osterreichische Osthefte (dalje OOH) 5, 1960, 350-355.
1)

155

Banja Luke (104,3 km), kao dio budue internacionalne linije, ostala c bez prikljuka kako na istoku tako i na zapadu.2) Sta vie, uskoro c s po izbijanju ustanka u Bosni 1875. na pruzi je bio obustavljen svaki promet. U novoj politikoj konstelaciji poslije Berlinskog kongresa izgradnja c eljeznike veze sa Solunom i Carigradom preko Srbije postala je nez c posredni cilj austrougarske politike,3) dok je obezbijedenje prava na izgradnju eljeznike pruge kroz Novopazarski sandak moglo imati z c z s c znaaj samo za budunost. Medutim, s obzirom na nastale tekoe c c i neizvjesnost u pogledu realizovanja eljeznike linije dolinom Morave z c u austrijskoj javnosti uli su se glasovi koji su traili gradnju bosanske c z linije, pa je oivljena polemika o najpovoljnijem pravcu za povezivanje z sa Orijentom.4) To je izazvalo bojazan kod Madara da Ugarska ne bude zaobidena i u znatnoj mjeri je uticalo na formulisanje madarske politike prema izgradnji eljeznikih pruga u pravcu Bosne na teritoriji Ugarske. z c Zanimljivo je da tadanji austrougarski ministar rata Bylandt - Rheydt nije imao jasne predstave o vanosti ili bezvrijednosti eljeznike veze z z c preko Sandaka, dok se ministar vanjskih poslova Andrssy u svojim z a ocjenama kolebao. Problem izgradnje prikljunih eljeznikih pruga od c z c Siska, odnosno Osijeka i Dalja, gdje su se tada prekidale eljeznike vez c ze, prema Dobrljinu, odnosno Brodu, predstavljao je posebnu epizodu u austrougarskoj eljeznikoj politici i preplitao se sa osnovnim pitaz c njima balkanske politike Dvojne monarhije i odnosa izmedu Austrije i Ugarske.5) Neposredno prije poetka vojnih operacija u cilju okupacije Bosc ne i Hercegovine Ministarstvo rata je trailo uspostavljanje eljeznike z z c z veze izmedu Dalja i Broda i planiralo izgradnju eljeznice od Broda
Radoslave M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894, 5-11; Georg W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914. Die soziologischen Grundlagen der Aussenpolitik europischer Grossmchte vor dem Ersten Weltkrieg 1, M nchen 1963, a a u 227-232. 3) Ferdinand H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1878-1881., u: Mitteilungen des osterreichischen Staatsarchivs (da lje MOSTA) 5, 1952, 136-157. 4) Carl B u c h e l e n, Bosnien und seine volkswirtschaftliche Bedeu tung fr Osterreich-Ungarn, Wien 1879, 24-47; Bernhard S i n g e r, u Unsere Eisenbahn-Anschlsse nach Sdosten und Sden, Wien 1879, u u u 16-25; Wilhelm von N o r d l i n g, Ueber die bosnischen und serbischen Eisenbahnen, Wien 1880, 8-12. 5) Vidi podrobnije o tome Devad J u z b a i , Izgradnja eljeznica z s c z u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja Kllayeve ere, izd. ANUBiH Djela XLVIII, Odjeljenje drutvenih a s nauka 28, Sarajevo, 1974, 18-42.
2)

156

prema dolini Bosne, kuda je vodila glavna operaciona linija. Paralelno s tim ono je zahtijevalo gradnju pruge Sisak-Dobrljin i ponovno otvaranje prometa na eljeznici Dobrljin - Banjaluka, to je trebalo da z s obezbjedi snabdjevanje trupa u tom regionu, koje e zbog geografskih i c saobraajnih uslova biti izolirane od korpusa u dolini Bosne. Od pruga c se oekivalo da e snano uticati na umirenje stanovnitva i da e korisc c z s c titi razvoju saobraaja sa Monarhijom.6) S obzirom na oruani otpor i c z velike transportne tekoe, zbog vrlo loih saobraajnih prilika, general s c s c Josip Filipovi je uskoro po osvajanju Sarajeva izrazio miljenje da e c s c odranje onog to je zadobijeno biti samo mogue ako jedna eljeznica z s c z povee Brod sa Sarajevom.7) z Ugarska vlada je odbila 1878. da zaobilazei normalnu parlamenc tarnu proceduru izda koncesiju Sdbahnu za gradnju i eksploataciju u pruge Sisak-Dobrljin, ne samo iz ustavnih razloga, nego i zbog bojazni da se od Banja Luke ne izgradi magistralna eljeznika linija prema z c Solunu i zaobide Ugarska. Sva uvjeravanja cara Franje Josipa I i zajednikih ministara o neosnovanosti takvog strahovanja nisu bila dovoljna c da bi vlada K. Tisze, koja je morala voditi rauna o raspoloenju parc z lamenta, izmjenila svoje stanovite. Zato je austrijska vlada, prilikom s priprema za sklapanje trgovinskog i eljeznikog ugovora sa Srbijom z c u proljee 1879, pokuala da svoju saglasnost za pregovore o srpskoj c s eljeznikoj konvenciji uini ovisnim od izdavanja koncesije Sdbahnu z c c u za prugu Sisak-Dobrljin, koja je bila u specino austrijskom interesu. c To je s ugarske strane odluno odbijeno. Tek nakon izriitog priznac c nja austrijske vlade da srpski prikljuak na turske eljeznice treba da c z predhodi bosanskom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da gradi prus gu Sisak - Dobrljin. Medutim, pruga je izgradena i putena u promet (1882), kada je ne samo osigurana izgradnja eljeznike linije preko Srz c bije nego i interesi madarskih eljeznica u bosanskom saobraaju sa z c 8) Rijekom. Ugarska vlada je, pak izlazei u susret zahtjevima vojnih vlasti, c pristupila 1878. izgradnji pruge Dalj-Brod, jer je imala u vidu da e c eljeznika linija u dolini rijeke Bosne najvie odgovarati saobraajnim i z c s c trgovakim interesima Ugarske. Ona je pri tome vie teila da, u odnoc s z su na Austriju, osigura sebi za svaki sluaj povoljniju vezu sa Istokom, c nego to je tada imala u vidu neposredne privredne koristi od usposs tavljanja eljeznike veze sa Bosnom. U momentu okupacije agrarna z c Ugarska, koja se nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog
Ibidem Filipovi Ministarstvu rata 24.8.1878. (telegram) Kriegsarchiv, Wien c (dalje KA), Kriegsministerium (KM) Prs. 112 13 /1878 a 1 8) Vidi nap. 5.
7) 6)

157

razvitka, imala je openito malo ekonomskog interesa za jedno tako c zaostalo agrarno podruje kao to je bila Bosna i Hercegovina. c s Ugarskoj vladi je uspjelo da njene koncepcije o realizovanju eljezz nike veze kako sa Orijentom tako i sa Bosnom odnesu pobjedu. Ona je c pri tom u potpunosti iskoristila prednosti geografskog poloaja Ugarz ske, kao i unutranjopolitike tekoe u Cislajtaniji poslije Berlinskog s c s c kongresa. S druge strane, naelni pristanak ugarske vlade da se u zajedniko c c carinsko podruje ukljui Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra predc c stavljao je tada objektivan ustupak interesima austrijske industrije, iako se u ovom sluaju ne moe govoriti da je to bila izravna kompenzacija c z prilikom pregovora o cijelom kompleksu balkanskih problema. Saglasivi se konano da se Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra ukljue s c c u zajedniko carinsko podruje,9) ugarska vlada je nastojala da svojim c c uticajem na eljezniku politiku unaprijed osigura madarske komerciz c jalne interese. Angaovanjem nansijskih sredstava iz okupacionog kredita vojna z uprava je obnovila promet na normalnoj pruzi Dobrljin - Banja Luka i u vremenu od septembra 1878. do jula 1879. izgradila uskotranu c prugu od Bosanskog Broda do Zenice (185.8 km). Ova pruga je 1881 - 1882 produena do Sarajeva (78,3 km), i to nakon to je zemaljska z s uprava uzela svoj prvi zajam iz zajednikih aktiva Monarhije za njenu c izgradnju. Pri tome se polaganje uskog kolosjeka do Sarajeva pokazalo presudnim i za uskotranu gradnju drugih eljeznikih pruga. c z c Bosnabahn, koja je povezala Sarajevo preko Budimpete sa Bes om, uticala je na jo jae usmjeravanje bosanske trgovine u pravcu c s c sjevera i vremenom je, s izgradnjom drugih prikljunih linija, u velikoj c mjeri djelovala na opadanje robnog prometa sa Dalmacijom. Mada nisu uspjeli pokuaji Madara da pod svoju upravu stave eljezniku s z c prugu u dolini Bosne, kao ni prugu Dobrljin-Banja Luka, njima je ipak polo za rukom da najvei dio bosanskog izvoza bude upuen u pravcu s c c Rijeke, a ne preko Trsta.10) Tome je doprinijela kako izgradnja linije Slavonski Brod - Sunja tako i aranmani Ugarskih dravnih eljeznica z z z sa Sdbahom.11) u
9) Vidi o tome D. J u z b a i , Die Einbeziehung Bosniens und der z s c Herzegowina in das gemeinsame osterreichisch-ungarische Zollgebiet, OOH 2, 1988, 196-211. 10) D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica, 39-42, 81-83. z s c z 11) Vidi Ignaz K o n t a, Geschichte der Eisenbahnen Osterreichs, u: Geschichte der Eisenbahnen der osterreichisch-ungarischen Monar chie, Bd. 1 Teil 2, Wien-Teschen-Leipzig 1989, 376; Josef G o n d a, Geschichte der Eisenbahnen in Ungarn, ibidem Bd.3, 408; Ludwig D i m i t z, Die forstlichen Verhltnisse und Einrichtungen Bosniens und a der Herzegowina, Wien 1905, 224.

158

Medutim, i pored prednosti koje je Ugarska imala u saobraaju sa c Bosnom, nivo razvitka jedne i druge polovine Monarhije bio je takav da je austrijska industrija od samog poetka zauzela dominantnu poziciju c na bosanskom tritu. Izvjesna pomjeranja koja e u tom pogledu zs c c vremenom nastupiti sa jaanjem madarske industrije imae odraza na c opti odnos ugarske vlade prema Bosni, a posebno na njenu saobraajnu s c i tarifnu politiku. S okupacijom Monarhija je preuzela na sebe obaveze koje su zahtijevale trajna ulaganja znatnijih nansijskih sredstava. Medutim, ona se, izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po zaposjedanju zemlje, ograniila sve do pred Prvi svjetski rat da sopstvena sredstva daje samo za c potrebe vojnike okupacije. Nedostatak nansijskih sredstava bio je c razlog to je prvobitno provizorna uskotrana pruga od Broda prema s c jugu postala magistralna eljeznika linija, iako su se poslije okupacije z c javile inicijative da se u Bosni i Hercegovini pristupi odmah izgradnji normalnotranih pruga. Tako je general Filipovi podrao ponudu c c z konzorcija, koji su sainjavali Creditanstalt, Rotschild i gradevinski poc duzetnik Karl Schwarz, za izgradnju normalne pruge Brod - Sarajevo. Austrougarski Generaltab je imao u vidu izgradnju jedne vertikalne s normalne linije, Brod - Sarajevo - Mostar - Neum, i druge poprene, c Sisak - Banja Luka - Sarajevo. Vojvoda Wilhelm od Wrtenberga, koji u je izradio jedan zamaan program izgradnje komunikacija u okupiranom s podruju, smatrao je da bi bilo bolje da se je, umjesto uskotrane, odc c mah pristupilo izgradnji normalne pruge. On je isticao poseban znaaj c normalnotrane pruge koja bi od sjevera prema jugu presjecala zemlju, c dolinom Bosne i Neretve, i davao joj prednost u odnosu na liniju u dolini Vrbasa. Ambiciozni planovi austrougarskih vojnih vlasti o izgradnji normalnotrane eljeznike mree, nastali neposredno poslije okupacije, ostali c z c z nerealizovani jer se nije moglo raunati na izgradnju eljeznica u Bosni c z i Hercegovini na teret Monarhije, niti se je mogao nai privatni poduc zetnik koji bi na vlastiti rizik gradio pruge. U Bosni i Hercegovini su se mogle graditi samo one eljeznike pruge, koje je sama zemlja mogla z c da otplauje.12) c Bosanskohercegovaka uprava bila je upuena na to da na teret zec c maljskih nansija gradi eljeznike pruge tako to je uzimala zajmove z c s iz zajednikih aktiva Monarhije kao i na austrougarskom i evropskom c tritu kapitala. Zeljeznice u Bosni i Hercegovini mogle su se, prema zs
D. J u z b a i , Problemi austrougarske saobraajne politike u z s c c Bosni i Hercegovini poslije okupacije i izgradnja eljeznike linije Boz c sanski Brod - Sarajevo, u: Godinjak Drutva istoriara Bosne i Herces s c govine (dalje Godinjak) 19, 1973, 97-131; i s t i, Izgradnja eljeznica, s z 43-78, 255-256.
12)

159

odredbama zakona o upravi iz 1880. graditi samo uz saglasnost austrijske i ugarske vlade.13) Iako su izostale subvencije Austrije i Ugarske za investicije, koje su bile mogue prema pomenutom zakonu, legisc lative obiju drava Monarhije nastojanjem ugarske vlade proirile su z s svoje ingerencije i na davanje saglasnosti za podizanje zajmova koji su iskljuivo teretili bosanske nansije. Sve to je onemoguavalo da se u c c Bosni i Hercegovini grade eljeznike pruge koje bi bile suprotne inz c teresima Austrije ili Ugarske. Austrougarsko suparnitvo i nedostatak s nansijskih sredstava bili su glavni uzroci to u Bosni i Hercegovini nije s z c z izgradena eljeznika mrea koja bi adekvatnije odgovarala potrebama Bosne i Hercegovine i njene privrede. Zajedniko ministarstvo nansija kao vrhovna administrativna insc tanca za Bosnu i Hercegovinu bilo je prinudeno da se orijentira na razvijanje nansijskih izvora u samoj zemlji, i to tim vie to dugo vremena s s nije postojao odgovarajui interes privatnog kapitala za okupirano poc druje. Osnovne koncepcije takve nansijske i privredne politike bile c su dovoljno iskristalizirane na poetku Kllayeve uprave, ali su svoju c a punu armaciju doivjele u slijedeim godinama njegova reima.14) z c z U interesu Monarhije je bilo da podrava razvitak privrednog poz tencijala Bosne i Hercegovine jer se time ujedno poveavala i konzumc na mo ovog podruja, koje je svojom trgovinom, a specijalno kod c c uvoza industrijskih proizvoda, bilo iskljuivo orijentisano na Austroc Ugarsku. Konstantan porast trgovakog saobraaja sa Monarhijom bio c c je u najuoj vezi sa jaanjem privrede u Bosni i Hercegovini, pa je z c bosanskohercegovaka okupaciona uprava smatrala da pomaganje tog c procesa predstavlja njenu bitnu obavezu. a Medutim, privrednoj aktivnosti Kllayeve uprave bile su unaprijed povuene odredene granice, koje su rezultirale iz potinjenog politikog c c c poloaja Bosne i Hercegovine. Privredna politika uprave bila je tako z usmjerena da zemlja ostane preteno upuena na iskoriavanje svojih z c sc prirodnih bogatstava. Njihov plasman trebalo je osigurati djelimino c u samoj zemlji, ija se potroaka sposobnost poveavala, a dijelom na c s c c vanjskim tritima. zs Stavljajui u svojoj privrednoj politici teite na iskoritavanje pric zs s rodnih bogatstava zemlje, Kllayeva uprava se orijentisala na sukcea sivno otvaranje njenih resursa. Njihova rentabilna eksploatacija bila
13) Vidi: D. J u z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarz s c skog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, u: Radovi ANUBiH XXXII, Odjeljenje drutvenih nauka 11, 1967, 181-183. s 14) Vidi o tome F. H a u p t m a n n, Die Osterreichisch-Ungarische Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, (Zur Kunde S dosteuropas II/12), u Graz 1983, 1-5. 53-68; Peter F. S u g a r, Industralization of BosniaHercegovina, Seatle 1963, 55, 61-71, 231-233.

160

je pri tadanjem razvitku transportnih sredstava jedino mogue izgradc njom potrebnih eljeznikih veza. Stoga je izgradnja eljeznikih pruga, z c z c kao i tarifna politika na eljeznicama zauzimala prvorazredno mjesto u z Kllayevoj optoj privrednoj politici. a s Periodu kada se na elu zemaljske administracije nalazio Benjamin c Kllay (1882-1903) pripada najvanije mjesto u ekonomskom razvitku a z Bosne i Hercegovine pod austrougarskom vladavinom. Izuzevi liniju s Bosanski Brod - Sarajevo, iji je dio od Zenice do Sarajeva dovren iste c s godine kada je Kllay postao zajedniki ministar nansija, gotovo sve a c ostale pruge koje su bile pod upravom bh. dravnih eljeznica izgradene z z su ili su pak zapoete da se grade u Kllayevo doba. c a Kako je, s obzirom na svoj geografski poloaj, Hercegovina imala z malo koristi od pruge Bosanski Brod - Sarajevo, zemaljska uprava je gledala na uspostavljanje eljeznike veze sa morem kao na jedno od najz c aktuelnijih pitanja. Kllay je oekivao da e se izgradnjom eljeznike a c c z c pruge od Metkovia dolinom Neretve prema Mostaru (1884), a zatim c u skladu sa nansijskim mogunostima etapno prema Sarajevu, moi c c privredna bogatstva zemlje u veoj mjeri iskoriavati i izvoziti. Osim c sc toga linija Metkovi - Sarajevo bila je od opteg stratekog i politikog c s s c interesa za Monarhiju kao cjelinu. Povezivanjem u Sarajevu sa Bosnabahnom dobijala se magistralna saobraajnica koja je od sjevera prema c jugu presjecala okupiranu zemlju, to je bilo u duhu zahtjeva koje su s vojni faktori postavljali jo na poetku okupacije. Medutim, realizovas c nje ovog stratekog cilja oteglo se godinama i on je ostvaren izgradnjom s ne normalnotrane, kako se to svojevremeno elilo, nego uskotrane c z c eljeznike pruge. z c c c Prvobitna predvidanja u pogledu znaaja metkovike rute za trgovaki promet pokazala su se kao suvie optimistika. I po dovrenju c s c s cijele pruge (134,7 km) od Metkovia do Sarajeva (1891) morski sac obraaj oba dijela Monarhije i Bosne i Hercegovine bio je neznatan. c Metkovi je bio prvenstveno izlazna stanica za one bosanske proizvode c koji su ili preko mora, a koji nisu mogli podnijeti transport preko Ris jeke idui sjevernom rutom preko Bosanskog Broda, usprkos znatnom c tarifnom povlatenju ove posljednje u odnosu na liniju preko Metkos via.15) Zupanica preko Ivan-planine negativno je uticala na odvijanje c c prometa i visinu trokova prevoza, a metkovika rijena luka nije bila s c c pristupana za vee morske brodove. c c Iako je u prvoj deceniji XX vijeka, nakon to je od Gabele u dos lini Neretve uspostavljena eljeznika veza sa morskim pristanitima z c s u Gruu i Zelenici u Bokokotorskom zalivu (1901), u izvjesnoj mjeri z
Kllay Heged su 28.9.1900. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo (daa u lje ABH), Zajedniko ministarstvo nansija (ZMF), Pr BH Nr 1571/1900. c
15)

161

porastao saobraajni znaaj june rute, karakter prometa na njoj nije c c z se bitno izmijenio. Pri tome se i dalje preko Metkovia odvijao dalec ko preteniji dio prometa putnika i robe na junoj ruti.16) Madari su, z z medutim, ve od kraja XIX v. nastojali da ometu razvoj prometa na c eljeznikoj liniji u dolini Neretve, smatrajui da ona slui interesima z c c z transke luke i Austrije, a teti Rijeci i ugarskim eksportnim interesisc s ma. To je dovodilo do ozbiljnih razmimoilaenja izmedu ugarske vlade z s jedne, i bh. uprave i austrijske vlade, s druge strane. Paralelno sa poetkom izgradnje magistralne eljeznike linije u doc z c lini Neretve, u Kllayevo doba pristupilo se gradenju i prvih vicinalnih a linija koje su se odvajale od linije u dolini rijeke Bosne i vodile u pokrajnje rudarske, industrijske i umske revire. Na privredni znaaj s c izgradnje takvih komunikacija skrenuo je svoju panju ve zajedniki z c c ministar nansija Hofmann.17) Sam Kllay pridavao je poseban znaaj a c vicinalnim eljeznikim prugama. Na kraju austrougarske vladavine z c oko 70% bosanske drvne industrijske proizvodnje lealo je u dolinama z rijeke Bosne i Neretve i njihovih pritoka. Tome su u najveoj mjeri c z c s doprinijele izgradene eljeznike pruge. Pored niza umskih, rudarskih i industrijskih pruga koje su se vremenom prikljuivale na Bosnabahn, c zemaljska uprava je ve 1886. izgradila prugu Doboj - Tuzla - Simin c Han (88,7 km), ime je dat odluan podsticaj razvoju rudarske i indusc c trijske proizvodnje u tuzlanskom bazenu. Medutim, i pored opte saglasnosti sa Kllayevom privrednom pos a litikom, ugarska vlada je svojim konkretnim postupcima esto djelovala c u suprotnom smislu. Ona se u prvom redu suprotstavljala Kllayevoj a tendenciji potpunog osamostaljenja bosanskohercegovake uprave u rasc polaganju zemaljskim prihodima i vodenju investicione politike. Njen cilj je bio da se ogranii angaovanje sredstava bosanskohercegovakog c z c budeta u investicione svrhe i eventualni budetski sucit upotrebljava z z za podmirenje okupacionih trokova, kako bi se u tom pogledu to vie s s s olakao teret Monarhije. Ovakvo stanovite bilo je najvie uslovljeno s s s time to je nansijski i privredni potencijal Ugarske bio u daleko veoj s c nesrazmjeri sa njenim politikim obavezama i ambicijama nego je to c bio sluaj kod Austrije. c U Kllayevoj politici gradnje eljeznica do pred kraj XIX vijeka oda z luujuu ulogu igrala je njegova ocjena ekonomskog znaaja pojedinih c c c
16) Zvonimir J e l i n o v i , Borba za jadranske pruge i njeni ekonomc ski ciljevi, Zagreb 1957, 227 f. 17) Vortrag des Reichsnanzministers Freiherr von Hofmann dd 22 September betreend die Ergebnisse der im Sommer 1879 durgef hrten geou logisch-montanistischen Exploration von Bosnien und der Herzegovina. Haus-Hof-und Staatsarchiv, Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv, Kabinettskanzleiakten Nr 3852/1879.

162

pruga za privredu Bosne i Hercegovine. Tako je Kllay openito bio a c protiv da zemaljska uprava radi uspostavljanja veze Austrije sa Dalmacijom snosi trokove gradnje eljeznica koje bi vodile kroz periferne s z krajeve na zapadu Bosne (npr. unska pruga i drugi projekti), sa obrazloenjem da bi takve linije doticale beznaajne i proizvodima siromane z c s predjele zemlje.18) Budui da su postojee eljeznike pruge ostavljale po strani cenc c z c tralni dio zapadne Bosne sa znaajnim ekonomskim potencijalom, Klc a lay je 1891, neposredno pred putanje u promet cijele linije Metkovi s c - Sarajevo, pokrenuo pitanje izgradnje uskotrane eljeznice koja bi c z iz doline Bosne kod Janjia vodila preko Travnika u dolinu Vrbasa. c Tu je jedan njen krak planiran da od Donjeg Vakufa ide do Jajca, a drugi krak do Bugojna i dalje do bosansko-dalmatinske granice. Od austrijske vlade se oekivalo da prugu produi u Dalmaciji do Splita. c z Istovremeno je Kllay nagovijestio i interes Bosne da prugu od Jajca a produi na sjever dolinom Plive i Sane do Prijedora na pruzi Dobrljin z Banja Luka. Tim je on stavio u izgled realizaciju eljeznike rute Splitz c Bugojno-Jajce-Prijedor kao nadomjestak za ranije projekte povezivanja zapadnog dijela Monarhije sa Dalmacijom.19) Izgradnja planiranih eljeznikih pruga trebalo je, po ocjeni austroz c ugarske uprave, da ima dalekosean znaaj za privredni razvoj okupaz c cionog podruja. Pri tome se u prvom redu imao u vidu izvoz prirodc nih bogatstava, naroito iz doline Vrbasa. Od uspostavljanja veze sa c Splitom oekivalo se da bosanski proizvodi u Dalmaciji i preko nje pod c zs c povoljnijim uvjetima nadu trite. Polazilo se od toga da e i ova pruga izvriti civilizatorski i kulturni uticaj na krajeve kroz koje e prolazis c ti, ali i da e donijeti znatne koristi u administrativnom i politikom c c pogledu boljim povezivanjem zapadne Bosne sa Sarajevom. Vlada ministra predsjednika Taae-a zauzela je prvobitno veoma rezervisan stav prema inicijativi da se izgradi eljeznika linija iz doliz c ne Bosne do Splita. Ona se bojala da bi prihvatanje Kllayevog plana a dovelo do odustajanja od realizacije direktne eljeznike veze zapadne z c polovine Monarhije sa Dalmacijom produenjem normalnotrane dalz c matinske eljeznice od Knina prema sjeveru, to bi znailo potpun prez s c okret u austrijskoj eljeznikoj politici. Austrijska vlada je sredinom z c 1891. traila od Kllaya da ogranii svoj program na izgradnju samo z a c pruge do Bugojna i Jajca, kako je na kraju i realizovano 1894-1895. godine. S austrijske strane se jo 1891. raunalo sa izgradnjom normalne s c pruge Knin-Prijedor,20) mada je od ranije austrijska vlada, (1888) kada
D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica, 121-125. z s c z Ibidem 124-127. 20) Bacquehem Taaeu 24.8.1891. i Taae Kllayu (koncept bez daa tuma), Verkehrsarchiv, Wien, Handelsministerium Fasz. BH 1891, Nr 9891/1891.
19) 18)

163

se pregovaralo o pruzi Knin-Novi, zauzela stanovite da u Bosni i Hers cegovini ne bi mogla izvesti takvu investiciju na vlastiti troak. Nakon s to je eljeznika pruga u Dalmaciji ve bila izgradena do Knina, Auss z c c trija je teila da ostvari jednu eljezniku vezu sa Dalmacijom pravcem z z c koji bi za nju bio ne samo saobraajno nego i nansijski najpogodniji. c Na austrijski stav prema Kllayevom programu od bitnog znaaja bila a c je okolnost da je austrijska vlada smatrala trokove izgradnje dalmas tinskog dijela linije od Splita do bosanske granice znatnim nansijskim optereenjem za Cisleithaniju, o ijoj svrsishodnosti je ona tek nakon c c temeljitih tehnikih i komercijalnih studija bila spremna da odluuje. c c Ovakav uzdran stav bio je u duhu tadanjeg opteg odnosa austrijskih z s politikih i poslovnih krugova prema Dalmaciji i nespremnost da se u c nju investira. Tek po dovrenju pruge do Bugojna, austrijska vlada je s poela pokazivati neto vie interesa da se ona produi do Splita. c s s z Austrija je poslije pada Taaeovog kabineta 1893. godine bila sve vie zaokupljena vlastitim unutranjim problemima i nije bila u stanju s s da sve do obrazovanja Koerberove vlade 1900. godine povede aktivniju politiku radi uvrenja i daljeg jaanja svojih privrednih pozic sc c cija u Bosni i Hercegovini. Ona se uglavnom zadovoljavala steenim c prednostima u odnosu na Ugarsku, koje su proizilazile iz nadmoi ausc trijske industrijske proizvodnje. Stoga je tek nakon dugih pregovora a dolo do saglasnosti izmedu Kllaya i austrijske vlade samo o izgrads nji eljeznike veze sa Dalmacijom produenjem pruge od Bugojna do z c z Splita, kojoj je Kllay pridavao veliki privredni znaaj. a c Za razliku od tadanjeg interesovanja u Austriji za Bosnu i Hercegovinu i izgradnju novih eljeznikih pruga na njenom podruju, ugarz c c ska vlada na elu sa premijerom Bnyjem formulisala je u oktobru c a 1896. godine veoma ambiciozan eljezniki program. Ona je davanje z c svoje saglasnosti za produenje bosanske pruge od Bugojna prema Spliz tu uslovila izvjesnim tarifnim garancijama kao i predhodnim osiguranjem izgradnje eljeznikih linja Banjaluka-Gradika, Rijeka-Senj, Biz c s ha-Novi, te normalnotrane veze od Budimpete do Sarajeva, koja bi c c s se u cijeloj svojoj duini nalazila pod tarifnim suverenitetom ugarskih z dravnih eljeznica.21) Tako su Madari u drugoj polovini 1896. godiz z ne napustili svoje vie od jedne decenije relativno rezervisano dranje u s z
Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 31.1.1897, HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna, Kart. 298; Ung. Handelsminister Ernest v. Daniel; In Sachen der direkten Bahnverbindung Budapest Sarajevo (prevod sa madarskog). ABH ZMF Pr Nr 310/1797; up. Joseph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Die sdslawische Frage in Osterreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Beru lin 1928, 55-57.
21)

164

odnosu na gradenje bosanskohercegovakih eljeznica. Svojim kompenc z zacionim zahtjevim oni su ponovo, u novim unutranjim i vanjskopolis tikim uvjetima, inicirali na tom podruju politiku zaotravanja odnosa c c s sa Austrijom, dolazei pri tome u sukob i sa intencijama bosanskoherc cegovake uprave. c Ugarska vlada je smatrala prugu Bugojno-Split tetnom za ugars ske ekonomske interese, a specijalno za trgovinu Rijeke. Ona je usprkos geografskih prednosti Ugarske postala nezadovoljna i sa postojeim c eljeznikim vezama sa okupiranim zemljama, a takode i sa tarifnom z c politikom na bosanskohercegovakim eljeznicama. c z Prema zamisli ugarske vlade pruga Budimpeta-Sarajevo trebalo je s da se i na bosanskom podruju izgradi kao privatna eljeznica. Ugarc z ska vlada je polazila sa stanovita da je neutralna politika, koju vodi s Zajedniko ministarstvo nansija u Bosni i Hercegovini, nepodesna da, c uprkos geografske blizine, proteira na saobraajnom podruju posebz c c no tenje Ugarske kao privredno slabijeg organizma. Ona je izraavala z z spremnost da, u sluaju ako se prihvate ugarski zahtjevi u pogledu lic nije Budimpeta- Sarajevo, ak dade kompenzaciju Austriji tako to bi s c s izgradila liku prugu. c Austrijska vlada se najodlunije izjasnila protiv madarskog plana, c jer je za nju, bilo od posebnog znaaja da pruge u okupacionom podc ruju, ukoliko nisu pod vojnom upravom, ostanu pod neposrednim i c iskljuivim uticajem zemaljske uprave, koja e ih sama eksploatisati. c c Samo tako mogla je, po miljenju austrijske vlade, biti pruena pos z trebna garancija da e interesi obiju dravnih polovina biti paritetno c z uzimani u obzir.22) Madarski zahtjevi na planu saobraajne politike i pojaan interes c c za plasman industrijskih proizvoda iz Ugarske na okupiranom podruju c vremenski se podudara sa izbijanjem privrednih problema u prvi plan s c u odnosima izmedu Austrije i Ugarske i tekoama prilikom pregovora o produenju carinskog i trgovinskog saveza i obnavljanja nansijske z nagodbe (1896-1898). Intenziviranje madarskih tenji u odnosu na Bosz nu i Hercegovinu krajem XIX vijeka sastavni je dio politikih kretanja c u Ugarskoj nakon pada vlade grofa Kolomana Tisze (1875-1890), koji oznaava poetak nove epohe, ije su glavne karakteristike borba za c c c ekonomsku i politiku samostalnost Ugarske. c U poredenju sa prilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko snaz nije izraen patronat drave nad privredom, kao i direktna aktivna z z podrka dravnih organa vlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na poses z ban nain dolo do izraaja i u borbi za bosanskohercegovako trite c s z c zs osobito poetkom XX vijeka, nakon izvrene aneksije. U toj borbi c s
22)

Guttenberg Kllayu 2.10.1897. ABH ZMF Pr BH Nr 1281/1797. a

165

Madari su imali malo obzira i skrupula kako prema svome austrijskom partneru tako i prema interesima bosanskohercegovakog erara, to se c s na planu eljeznike politike ve dovoljno manifestovalo krajem XIX z c c stoljea. Zanimljivo je da je 1890. godine Bosna i Hercegovina u koc mercijalnom pogledu imala isti znaaj za Ugarsku kao Italija i Srbija.23) c Ugarska strana koristila je u punoj mjeri prednosti svoga poloaja, z ne samo za dobijanje to veih ustupaka u nagodbenim pregovorima s c sa Austrijom, ve i u borbi za osiguranje svojih ekonomskih pozicija u c Bosni i Hercegovini. Kllay je dao na bosanskohercegovakim eljeznicama znaajne taa c z c rifne povlastice austro-bosanskom, kao i ugarsko-bosanskom saobraac ju, a posebno ugarskom importu, ali kao zajedniki ministar nansija c i ef bosanskohercegovake uprave on nije bio spreman da ide preko s c a odredene granice. Na planu tarifne politike Kllay je ostao dosljedan svojoj koncepciji razvitka bosanske privrede. Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bosni, kao izvoru sirovina i tritu za austrijsku industriju, nosio u biti obizs ljeje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-bosanske ekonomske suprotz nosti manje dolazile do izraaja od ugarsko-bosanskih. Ove posljednje z rezultirale su, prije svega, iz preteno agrarnog karaktera obiju zemaz lja, Bosne i Ugarske, i strukture njihove industrije. Ugarsko-bosanske ekonomske suprotnosti sve jae su se manifestovale s industrijskim rac zvitkom Bosne i Hercegovine. Osim sa zaotrenim unutranjopolitikim problemima Monarhija je s s c krajem XIX vijeka bila prinudena da se suoi i sa pogoranom vanjskoc s politikom situacijom. Izgledalo je da nije vie mogue odranje status c s c z quo-a na Balkanu. U Beu se u ljeto 1896. godine strahovalo da ne c nastupe takve prilike u kojima bi Austro-Ugarska morala intervenisati za zatitu svojih interesa i pozicija na Balkanu. Postojala je naelna s c saglasnost izmedu Kllaya, s jedne, i ministra rata i efa Generaltaba, a s s s druge strane, o potrebi izgradnje eljeznike pruge od Sarajeva do z c istone granice. Medutim, ugarski premijer Bany bio je taj koji je u c oktobru 1896. godine prvi ponovo nabacio staru ideju o gradenju pruge do Kosovske Mitrovice, i to prije nego to je ef Generaltaba v. Beck s s s zatraio krajem januara 1897. godine da se pristupi studiranju gradnje z eljeznike linije kroz Novopazarski sandak. Po Banyjevoj koncepciz c z ji pruga Sarajevo-Mitrovica trebalo je da bude produenje normalnoz trane linije Budimpeta - Sarajevo, ija je izgradnja traena u okviru c s c z kompenzacija za prugu Bugojno-Split.24)
Dimtscho, op. cit. str. 222. D. J u z b a i , Austrougarski planovi gradnje stratekih eljezz s c s z nica na Balkanu uoi kretske krize i izgradnja eljeznike pruge prema c z c Boki Kotorskoj, Trebinju i Dubrovniku, u: Prilozi Instituta za istoriju radnikog pokreta u Sarajevu (dalje Prilozi) 8, 1972, 11-24; i s t i, c Izgradnja eljeznica, 159-174. z
24) 23)

166

Mada je takode i Kllay ve tada bio uvjeren da bi eljeznika linija a c z c Sarajevo-Mitrovica imala veliki vojni i ekonomski znaaj za Monarhiju, c okolnost da on u datoj situaciji nije bio spreman preuzeti u ime bosanskohercegovake uprave trokove gradnje njenog bosanskog dijela imalo c s je za posljedicu da je problem realizacije istone pruge bio za izvjesno c vrijeme skinut sa dnevnog reda. Tome je bitno doprinijela i injenica c to su vojni faktori dali prioritet izgradnji pruge za Boku Kotorsku u s odnosu na eljezniku liniju od Sarajeva prema Drini i Novopazarskom z c sandaku. Treba pak napomenuti, da je Kllay pretpostavio izgradnju z a pruge u pravcu Boke Kotorske uspostavljanju eljeznike veze izmedu z c Bugojna i Splita, u situaciji kada su Madari svojim kompenzacionim zahtjevima blokirali mogunost njene realizacije. Intervencija vladac ra i ministra inostranih poslova Goluchowskog, da se istovremeno sa gradnjom pruge prema Boki Kotorskoj pristupi izgradnji i linije prema Splitu, ostala je zbog rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske bez rezultata.25) Iako je poslije austro-ruskog sporazuma u proljee 1897. o odranju c z status quo-a na Balkanu dolo do smanjenja medunarodne zategnutoss ti, Monarhija je i poslije okonanja kretske krize ostala pri odluci da c se gradi pruga prema Boki Kotorskoj, koja je za svaku eventualnost trebalo da uvrsti austrougarske pozicije na junom Jadranu i prema c z Crnoj Gori. Jo dok se gradila pruga od Gabele prema Boki Kotorskoj, Kllay se s a krajem marta 1900. godine obratio novom predsjedniku austrijske vlade Koerberu i ugarskom premijeru Szellu sa prijedlozima u pogledu izgradnje magistralne eljeznike linije kroz Bosnu i Novopazarski sandak i z c z istovremeno ponovo aktualizirao pitanje uspostavljanja eljeznike veze z c izmedu Bugojna i Splita. Tom prilikom on je oznaio realizaciju projekc ta normalne eljeznike linije Samac-Sarajevo-Mitrovica kao najvaniju z c z zadau cijele Monarhije.26) c Moe se konstatovati da je, nadovezujui se na ranije planove i iniz c cijative, Kllayev eljezniki program u bitnim pitanjima anticipirao a z c austrougarsku eljezniku politiku na Balkanu u XX vijeku. Osnovne z c intencije te politike nastojali su da realizuju kako Goluchowski tako i njegovi nasljednici na poloaju ministra inostranih poslova, Aehrenthal z i Berchtold. Ta nastojanja bila su najue povezana sa razvitkom cjeloz kupne medunarodne situacije i bila su jedan od najvanijih elemenata z balkanske politike dvojne Monarhije.
Ibidem Up. W.M. C a r l g r e n, Iswolski und Aehrenthal vor der bosnischen Annexionskrise. Russische und osterreichisch-ungarische Bal kanpolitik 1906-1908., Uppsala 1955, 43-44; D. J u z b a i , Izgradz s c nja eljeznica, 181-201. z
26) 25)

167

Kada je sam Kllay pokrenuo pitanje uspostavljanja eljeznike vea z c ze sa Istokom preko Bosne kao objekta od znaaja za cijelu Monarc hiju, i u tome dobio podrku ostalih faktora, ugarska vlada premijera s Szella otila je jo korak dalje od Bnyjeve u svom negativnom ods s a nosu prema gradnji pruge od Bugojna prema Splitu. Ona je zauzela stanovite da ovu prugu treba sasvim eliminirati iz programa grads nje. Tako se austrijska vlada E. Koerbera, za razliku od Badenijeve, nala u situaciji da ona, a ne vie ugarska vlada, zahtjeva kompenzacije. s s Medutim, prilike su evoluirale i u drugom pravcu. Koerberovo minisz tarstvo je, u poredenju sa dranjem ranijih vlada u Austriji, ispoljilo znatno aktivniji odnos prema problemu izgradnje eljeznikih veza na z c jugu Monarhije i uporno je insistiralo na uspostavljanju eljeznike veze z c c c z izmedu Splita i Bugojna. To svjedoi i o veoj panji nove vlade prema junoslovenskom pitanju, koje je do tada bilo sasvim zapostavljeno u z austrijskoj politici.27) Austro-ugarski rivalitet kao i tadanja nespremnost Ugarske da i sama uestvuje u nansiranju izgradnje eljeznikih pruga u Bosni i c z c Hercegovini imala je za posljedicu da je 1900. godine jedino donijeta odluka o nansiranju izgradnje uskotrane pruge od Sarajeva do isc tone granice na teret okupirane zemlje. Pitanje nansiranja drugih c eljeznikih projekata u Bosni i Hercegovini o kojima je tom prilikom z c postignuta saglasnost (uskotrana pruga Bugojno-Arano i normalna c z Samac-Doboj) ostalo je tada otvoreno, to je imalo presudan uticaj na s njihovu dalju sudbinu. U politici izgradnje eljeznike mree Kllay je pri kraju svoje upraz c z a ve rtvovao interese Bosne i Hercegovine ciljevima spoljne politike i z vojnostratekim interesima Monarhije. Izgradnjom skupih i nerentas bilnih stratekih linija (Gabela-Boka-Trebinje i istone pruge) krajem s c XIX i poetkom XX vijeka nastalo je teko nansijsko optereenje zemc s c lje. Ovaj zaokret u Kllayevoj politici izgradnje eljeznica, nastao pod a z uticajem razvitka medunarodnih prilika, imao je dalekosene negativne z posljedice na djelatnost uprave na planu privrednog i kulturnog razvitka, kao i na stvaranje nansijskih preduslova za odluniju akciju za c rjeenje agrarnog pitanja, kada je ono dolo u svoj akutni stadij pred s s Prvi svjetski rat. Izgradnja bosanskohercegovakih eljeznica predstavc z c lja drastian primjer koliki je bio raskorak izmedu politikih ambicija c Austro-Ugarske i njenih nansijskih mogunosti. Medutim, i pored koc nano negativnog rezultata Kllayeve nansijske politike, Kllayu pric a a pada zasluga to je u meduvremenu, suprotno intencijama ugarske vlas de, zemaljska sredstva dobijena stalnim prekoraenjem nie planiranih c z budetskih prihoda od realnih ulagao u razvoj privrednog potencijala z Bosne i Hercegovine.
27)

D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica, 192-201. z s c z

168

Poseban znaaj za Kllayevu privrednu politiku imala je postignuta c a samostalnost kod upotrebe zemaljskih prihoda, to je bilo omogueno s c nainom regulisanja plaanja kamata i amortizacionih rata zajmova za c c bosanskohercegovake eljeznice iz zajednikih aktiva. Medutim, ukupc z c ni dugovi Bosne i Hercegovine za izgradnju eljeznica iskazani krajem z 1913. iznosili su preko 161 milion kruna.28) Zeljeznika veza sa Solunom preko Bosne i Novopazarskog sandac z ka, iji je sastavni dio trebalo da bude uskotrana pruga Sarajevo c c c Uvac, izgradena 1906. imala bi veoma problematinu privrednu vrijednost. Ta veza bila bi ne samo oko 200 km dua od postojee eljeznike z c z c linije preko Beograda, nego bi se na njoj morao vriti i dvostruki pres tovar: sa normalnih ugarskih na uskotrane bosanske i ponovo na norc malnotrane turske eljeznice. Treba imati na umu da se medunarodna c z a takode i austrougarska trgovina sa evropskom Turskom, a posebno sa Makedonijom, Kosovom, pa donekle i jednim dijelom Novopazarskog sandaka odvijala preteno morskim putem preko Soluna i pored posz z tojanja eljeznike magistrale preko Srbije i izgradnje bosanske istone z c c pruge.29) Budui da Monarhiji nije uspjelo da realizuje sandaki projekt, c z c bosanska istona pruga ostala je jedan torso. Potrebno je istai da su c c jo pred izbijanje Prvog svjetskog rata austrougarski mjerodavni faks tori doli do uvjerenja kako je uskotrana pruga od Sarajeva do Uvca s c nepodesna da se pregradi u normalnu i poslui kao dio normalnotrane z c linije kroz Bosnu i Novopazarski sandak. Ovaj problem postao je z aktuelan u vezi sa usvajanjem izgradnje normalnotranih eljeznica u c z Bosni i Hercegovini i pregovorima koji su u prvoj polovini 1914. vodeni izmedu Austro-Ugarske i Srbije. Tako je zajedniki ministar nansija c L. Bilinski izjavio u maju 1914. u Bosanskom odboru austrijske Delegacije da se zbog dimenzije tunela istona pruga ne moe pregraditi c z u normalnu i da e, u sluaju izgradnje eljeznike pruge od bosanc c z c ske granice prema Solunu, biti potrebno graditi novu normalnotranu c liniju vjerovatno od Sarajeva prema Foi.30) I zemaljski poglavar Boc sne i Hercegovine FZM O. Potiorek jo je poetkom 1913. traio da s c z Monarhija kao direktni prikljuak na liniju orijentalnih eljeznica Mic z trovica - Solun izgradi o svom troku normalnu eljezniku prugu od s z c
28) F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegovakog eljezc z nikog programa iz godine 1913., u: Radovi Filozofskog fakulteta u c Sarajevu 1, 1963, 120. 29) Up. D. J u z b a i , O nekim pitanjima austrougarske politiz s c ke prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine, u: Prilozi 5, 1969, 167-187. 30) Zeitung des Vereines Deutscher Eisenbahnverwaltung Jhrg.LIV, Nr 41, Berlin 27.Mai 1914, 656.

169

Sarajeva preko Foe. Medutim, on je pola godine docnije smatrao da c je vrijedno razmisliti ne bi li trasa Viegrad - Han Pijesak - Zavidovii s c bila najsvrsishodnije produenje budue normalne sandake eljeznice z c z c z u unutranjost Monarhije.31) Ovo pokazuje kako se kratkovido i neos dgovorno postupalo sa novcem okupirane zemlje kada je svojevremeno donoena odluka o izgradnji bosanske istone pruge. s c Kllay je pored ostalog imao u vidu privlaenje saobraaja iz jednog a c c dijela Srbije, kada je planirao da jedan krak istone eljeznice ide do c z Vardita na srpskoj granici. Medutim, poslije izgradnje pruge promet s sa Sandakom relativno je znatnije porastao od saobraaja sa Srbijom, z c to je bilo i u direktnoj vezi sa stanjem politikih odnosa izmedu Austros c Ugarske i Srbije u XX vijeku. U Kllayevo doba jo se nije postavljalo pitanje povezivanja boa s sanskih eljeznica sa srpskim. Tek kada je izgradnja bosanske istone z c pruge bila privedena kraju, u austrougarskoj politici aktualiziran je problem njenog prikljuka na srpske eljeznice, u cilju privlaenja src z c pskog prekomorskog izvoza preko bosanskih eljeznica na dalmatinske z luke. U tom pogledu iskrsnula je dilema oko toga koja je najsvrsishodnija eljeznika ruta preko Bosne i Hercegovine i najpogodnija izlazna z c luka (Metkovi, Gru, veza sa Splitom i dr.). Svi ovi problemi dali su c z povoda novim kontraverzama, prvenstveno izmedu austrijske i ugarske vlade, ali i bosanske uprave, budui da se radilo o razliitim privrednim c c i saobraajnim interesima. I pored toga, pitanje prikljuka bosanske isc c tone pruge, koja se zavravala kod Vardita, na eljezniku liniju u c s s z c zapadnoj Srbiji, koja je vodila od Stalaa prema Uicu, zauzimalo je c z znaajno mjesto u vanjskoj politici Monarhije i u austro-srpskim odnoc sima u XX vijeku.32) No tek poslije propasti Austro-Ugarske uspostavljena je veza izmedu bosanskih i srpskih eljeznica izgradnjom pruge z Uice-Vardite. z s Kompromis, koji je u vezi sa izgradnjom eljeznica u Bosni i Herz cegovini ostvaren 1900. godine, bio je praen sklapanjem sporazum c izmedu vlada Monarhije o pitanjima tarifne politike u saobraaju na c bosanskohercegovakim dravnim eljeznicama i tranzitnom prometu c z z preko Ugarske. Njihova osnovna intencija bila je da se statuira neutralan poloaj bosanskohercegovakih eljeznica u odnosu na saobraaj z c z c
31) Persnliche Vormerkungen Potioreks XXI vom 15.August 1913, KA o Militrkanzlei Seiner Majestt Sep. Fasz. 93; H. K a p i d i , Skaa a z c darska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913., Godinjak 13, 1962, 15-16. s 32) Vidi Dimitrije D o r d e v i , Carinski rat Austro-Ugarske i Src bije 1906-1911., Beograd 1962, 414-418; Vladimir C o r o v i , Odc nosi izmedu Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, 380, 391, 510, 516; H. K a p i d i , Skadarska kriza, 16-17, 40-45, 49-51; z c D. J u z b a i , O nekim pitanjima, 182, 183. z s c

170

sa Austrijom i Ugarskom i osigura austrijski tranzit preko Ugarske od tetnih poteza ugarske tarifne politike. Medutim, razvoj odnosa na s planu tarifne politike u prvoj deceniji XX vijeka pokazuje kako su se zs z Madari u konkurentskoj borbi sa Austrijom za bosansko trite sluili u prvom redu sredstvima saobraajne i tarifne politike, koja je pogadala c i bosanski eksport. Raznim mjerama privredne politike, ukljuujui tu c c i eljeznike tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugarz c sku (izvozu eljeznikih pragova, uglja, ljivovice, ivih svinja i dr.) i z c s z priinjavale tekoe bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinske c s c industrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegovakim c tritem brana. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve jae su zs s c se manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. S madarske strane su pred Prvi svjetski rat pravljene prepreke razvitku ve postojeih privrednih grana, npr. podizanju eljezne industrije u c c z Prijedoru, jaanju bosanskohercegovakog erara i ekonomskom osamosc c taljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su ne samo iz preteno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercegoz vine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr. eljezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno z veliku ulogu.33) Openito karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vlac davine bio je takav da su u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sainjavale c 83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije treine tog izvoza bili c su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranim kapitalistima. Proizvodi drvne industrije predstavljali su najvaniji eksportni artikal z bosanske privrede od koga je, za razliku od pravca izvoza drugih roba, samo jedna etvrtina izvoena u Austro-Ugarsku. Pored drveta i uglja c z vanu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i stoarstva. z c Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo eljezo, eljezna roba i hez z mijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije treine bosanskohercegoc vakog uvoza inili su gotovi fabrikati. U uvozu su najvanije mjesto c c z zauzimale ivotne namirnice (ito, soivo, pirina, brano, pie i dr.), z z c c s c proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po koliini c robe izvoz je bio tri puta vei od uvoza, ali po novanoj vrijednosti c c import je bio jai od eksporta.34) U ovakvoj zionomiji bosanskoherc cegovake vanjske trgovine odraavala se kako zaostalost poljoprivrede c z tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko jaeg c
33) D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o odnosima z s c s Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, u: Godinjak 18, 1970, 55-101; up. Ferdinand S c h m i d, s Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, 222, 550-554, 598, 608-611. 34) Vidi napomenu 33.

171

dijela ekstraktivne i preradivake eksportne industrije i nekoliko desec tina sitnih preduzea lokalnog karaktera.35) c Cjelokupan obim bosanskohercegovake spoljne trgovine iznosio je c u vrijeme aneksije 1908. oko 230 miliona kruna, to je bilo blizu 7 s puta vie u odnosu na doba koje je neposredno predhodilo okupacis ji. Ako se izuzme izvoz drveta, oko 97% ostalog trgovakog prometa c odvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvoen je direkz tno iz inostranstva, a indirektni import bio je minimalan. Do aneksije inostranstvo nije obraalo panju bosanskom tritu, a ni poslije strani c z zs import nije postigao vei uspjeh.36) c Struktura robe koja se prevozila eljeznicama u Bosni i Hercegoviz ni diktirala je potrebu iroke primjene povlatenih prevoznih stavki. U s s tom pogledu odobravan je vei broj izuzetnih tarifa za kabastu robu i c sniene tarife za odredene relacije. Pored toga odobravane su za pojez z dine artikle na odredenim rutama bh. zemaljskih eljeznica tzv. tarifne povlastice koje su vaile samo za jednu kalendarsku godinu i mogle su se z po potrebi obnavljati. U prvoj deceniji XX vijeka od ukupnog prometa robe na bh. zemaljskim eljeznicama 90-92% inila je kabasta roba koja z c se prevozila po niim tarifnim stavkama. I poslije tarifne reforme 1910, z kada je uinjen pokuaj da se to vie ogranie ranije izuzetne tarifne c s s s c i sniene tarifne stavke, samo je cca 13% robe transportovano po norz malnim prevoznim stavkama dok je i dalje oko 87% robe prevoeno po z snienim tarifama.37) z Kako su pristupanjem bh. eljeznica bernskoj konvenciji o eljezz z nikom teretnom saobraaju 1901. ukinute tajne refakcije i sve tarifne c c povlastice postale javne i svakom pod ustim uslovima jednako pristupane, to se formalno nije vie moglo govoriti o posebnim tarifnim c s popustima za proizvode bosanskohercegovake, austrijske i ugarske proc venijencije. Medutim, veina tarifnih popusta bila je skrojena prema c konkretnim potrebama pojedinih preduzea, ime je u prvom redu osic c guravana konkurentna sposobnost krupnih preduzea koja su pripadala c zemaljskom eraru ili su se nalazila u rukama stranog kapitala. Vodei c i dalje u punoj mjeri brigu o specijalnim interesima Austrije i Ugarske bh. uprava se pri odobravanju tarifnih popusta strogo drala princiz pa ugovorenog sa objema vladama 1900. o paritetnom tretmanu saobraaja sa austrijskim i ugarskim dijelom Monarhije. Za eljezniki c z c
Kemal H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja prvog svjetskog rata, Beograd 1961, 175. 36) Vidi napomenu 33. 37) Kurze Denkschrift betreend die demnchst in Bosnien-Herzegowina a zur Ausf hrung gelangenden Bahnbauten, ABH ZMF Pr BH Nr 20/1912; u Tarifbeg nstigungen der bosnisch-herzegowinischen Landesbahnen, ABH u Privatregistratur Nr 619/1912; Up. S c h m i d, op. cit.588 .
35)

172

saobraaj izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije vaile su direktne c z prevozne stavke u tzv. saveznim tarifama. U tom pogledu najznaajnije c mjesto imali su austrougarsko-bosanski eljezniki savez za teretni saz c c z c obraaj izmedu austrijskih i bosanskohercegovakih eljeznikih stanic ca, ugarsko-bosanski eljezniki savez za saobraaj izmedu ugarskih i z c c bosanskohercegovakih eljeznikih stanica i bosansko-jadranski eljezc z c z niki savez za saobraaj izmedu Bosne i Hercegovine i Rijeke i Trsta, c c kojim je promet ovih luka bio gotovo iskljuivo usmjeren na rutu preko c Broda. Od importirane robe iz Austro-Ugarske bh. zemaljskim eljeznicaz ma prevoeno je poetkom XX vijeka oko 48% po normalnim i oko 52% z c po snienim prevoznim stavkama. Ako se ima u vidu struktura uvoza z iz Monarhije i njegov kvantitet u odnosu na export (u 1910. izvezeno je oko 11 miliona mtc. robe, a uvezeno samo 3 miliona mtc; istovremeno je vrijednost cijelog eksporta iznosila cca 135 miliona, a importa 144 miliona kruna), onda se vidi kako je pomenuti import bio proteiran.Poslanici Bosanskohercegovakog zemaljskog sabora isticali su z c da tarifne pogodnosti mladoj domaoj sitnoj i srednjoj industriji esto c c postaju iluzorne, jer se iste pogodnosti daju uvozu slinih proizvoda iz c Austrije i Ugarske. S druge strane Madari su veoma otro reagirali kada s je zemaljska uprava davala domaoj industriji takve tarifne povlastice c koje su tetile importu iz Ugarske. Inae, obrazovanje tarifa na bh. s c eljeznicama vrilo se pod vrlo jakim uticajem ugarske tarifne politike. z s Ugarska je odobravala posebne tarife na eljeznikim linijama prema z c Sl. Brodu, a isto tako i za saobraaj prema Rijeci. Zato je bh. uprava c bila prisiljena sniavati tarife za prevoz austrijskih i ugarskih proizvoda z na bh. eljeznicama.38) z Mada je izgradnja sistema uskotranih eljeznica (uskotrana ec z c z ljeznika mrea koja se krajem 1910. nalazila pod upravom Direkcije c z bh. zemaljskih eljeznica iznosila je 1.002 km. Do kraja iste godiz ne privatne rme u svojim umskim podrujima izgradile 795, 64 km s c eljeznikih linija na parnu vuu i 1.245,32 km na gravitacioni pogon) z c c bila jeftinija, trokovi prevoza na uskotranim prugrama bili su znatno s c z vii od onih na normalnim. Osim toga izgradena mrea sastojala se s velikim dijelom od tekih brdskih pruga, od kojih su neke imale vrlo s nepovoljan pravac i veliki uspon (npr. preko Ivan-planine i Komara gdje je bila neophodna upotreba zupanice), to je negativno uticalo c s na prometne trokove i na ukupne poslovne rezultate svih eljeznica. s z Dalje, zaostalost zemlje i niska kupovna mo stanovnita uticali su da c s prevoz potrone robe, koja se visoko tarirala, kao npr. manufakturs na i kolonijalna roba i sl., bude daleko manji nego to je bio sluaj u s c drugim razvijenim zemljama. Konano, nesrazmjerna koliinska razlika c c
38)

D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica, 224,227 . z s c z

173

izmedu eksporta i importa bila je uzrok da se veliki broj vagona morao vraati prazan. Uskotrani kolosjek onemoguavao je i normalnu c c c cirkulaciju voznog parka sa prikljunim normalnim eljeznicama, to je c z s sve skupa vrlo nepovoljno uticalo na rentabilnost prometa. Uz to su trokovi pretovara sa uskotranih na normalni kolosjek u Bosanskom s c Brodu (od 2 helera po mtc.) znatno optereivali bosanski izvoz u kome c su dominirale sirovine i kabasta roba. Razvitak bosanskohercegovake privrede i porast saobraaja, osoc c bito na eljeznikoj pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, demantovali su ve z c c u narednoj deceniji Kllayeve izjave date 1900. godine da e uskotrani a c c kolosjek moda ak i pola stoljea odgovarati prometnim potrebama.39) z c c Saobraaj na glavnim bh. prugama, koji se u poetku kretao u grac c nicama lokalnih eljeznica, pribliio se po svom karakteru i obimu po z z isteku prve decenije XX vijeka prometu na glavnim eljeznicama drugog z reda normalnog kolosjeka. Pri tome je promet na glavnoj saobraajnoj c magistrali zemlje, pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, dosegao blizu granice njenih mogunosti kao uskotrane eljeznike linije. Ograniena c c z c c propusna mo uskotranih eljeznica postala je prepreka daljem pric c z vrednom razvitku zemlje, a u doba aneksione krize pokazalo se takode da postojee uskotrane eljeznice nisu u stanju ni da zadovolje vojne c c z potrebe. Zato su i mjerodavni austrougarski faktori, polazei od polic tike koja je imala za cilj konsolidovanje posjeda anektiranih pokrajina i osiguranje spoljnopolitikih interesa Monarhije na Balkanu, pridavali c prvorazredan znaaj izgradnji novih normalnotranih eljeznikih linic c z c ja u Bosni i Hercegovini. Uz vojne i spoljno-politike momente u toj c su politici posebno mjesto imali specini privredni interesi Austrije i c Ugarske. Ponovna izgradnja sistema visoke carinske zatite u Evropi poets c kom 20. stoljea izazvala je, kao to je dobro poznato, znaajne reperc s c kusije na privredne prilike u Monarhiji. Tekoe u plasmanu robe na s c inostrana trita (naroito gubitak velikog dijela tradicionalnog trita zs c zs za industrijsku robu na Balkanu) i nedovoljnost unutranjeg trita u s zs Austriji i Ugarskoj da kompenzira gubitak izvoza, doprinijeli su daljem porastu privrednog znaaja Bosne i Hercegovine. Pojaano interesovac c nje privrednih krugova obiju drava Monarhije za Bosnu uticalo je na z porast rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bosanskohercegovaku upravu. Tako je porast znaaja Bosne i Hercegovine za madarsku c c privredu igrao odredenu ulogu da je Wekerleova ugarska vlada povodom diskusije o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravne revandikacije na ove pokrajine i ponovo je pokuala da armie svoje pretenzije s s
39) Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 21.9.1900. HHStA PA XL Interna, Kart. 299.

174

1909. godine prilikom diskusije o nacrtu bosanskohercegovakog zemaljc skog ustava.40) Austro-ugarske privredne suprotnosti u Bosni i Hercegovini koje z c su sve vie rasle, dobijale su, medutim, nuno svoju politiku dimens ziju i morale su se esto s mukom razrjeavati na politikom polju. c s c Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjeni dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine, to je bilo usko povez z s zano sa planovima za rjeavanje tada gorueg jugoslovenskog pitanja. s c Medutim, zbog nepomirljivosti austrijskih i madarskih gledita u pogles du poloaja ovih pokrajina zadran je status quo do propasti Monarhije. z z Kako za Austriju tako i za Ugarsku pitanje uticaja u Bosni i Hercegovini imalo je tako veliki znaaj da je denitivno rjeenje bosanskog pitanja c s u Monarhiji bilo nemogue. Za obje drave Monarhije posjed Bosne c z i Hercegovine predstavljao je kljunu poziciju za pristup dalmatinskoj c obali i Jadranskom moru, te uopte za politiku i privrednu prevlast na s c Balkanu. Uz to Bosna i Hercegovina je bila trite ija je apsorpciona zs c mo bila u porastu. Problem podjele interesnih sfera, koji je pred Prc vi svjetski rat nabaen u toku pregovora o gradnji eljeznike mree u c z c z Bosni i Hercegovini, odnosi se iskljuivo na gradenje novih eljeznikih c z c pruga za koje je Austrija odnosno Ugarska imala svoj specijalni interes. Pitanje izgradnje novih, odnosno normalizacije postojeih eljezc z nikih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat predstavljalo c je posebno poglavlje u austrougarskoj konkurentskoj borbi. S njim su bili najue povezani i ostali problemi eljeznike saobraajne i tarifne z z c c politike.41) Austrija i njeni privrednici bili su posebno zainteresovani za korekciju po njih nepovoljnih odnosa na ovom podruju. Oni su inc sistirali na izgradnji novih eljeznica koje bi prvenstveno produenjem z z linija od Banja Luke dolinom Vrbasa u pravcu Sarajeva i Mostara bolje povezivale Cisleithaniju sa Bosnom i Hercegovinom i Dalmacijom. Osim toga zahtjevali su otklanjanje tekoa koje su Madari svojom s c saobraajnom i tarifnom politikom pravili austrijskom robnom i putc nikom saobraaju sa Bosnom. Njihov cilj je bio da se odgovarajuom c c c saobraajnom politikom poveaju prednosti koje je, inae, imala Austric c c ja u pogledu optih mogunosti razvitka privrednih odnosa sa Bosnom i s c Hercegovinom. S druge strane, Madari su nastojali da bosanski promet
40) Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908, HHStA, PA XL Interna, Kart. 307; Wekerle Burinu 12.7.1909. (prepis), HHStA, a PA I, Kart. 638, Kabinett des Ministers VIIIc 12/1 Nr 422. 41) Vidi S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592-611; Friedrich L a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Herzegovina, u: Archiv f r Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123; Paul M e c h t l e r, u Dalmatien und die osterreichische Eisenbahnpolitik, MOSTA 23, 1970, 190-198.

175

bude i dalje to vie usmjeren na Budimpetu i preko Budimpete i da s s s s uspostavljanjem normalnotrane eljeznike linije u dolini Bosne takvu c z c saobraajnu orijentaciju pojaaju. c c Konano formulisanje velikog bh. eljeznikog programa poetkom c z c c novembra 1912. bilo je praeno i potpisivanjem novih tarifnih spoc razuma. Kao i program izgradnje eljeznica, ti tarifni sporazumi bili z su rezultat kompromisa razliitih interesa. Pri tome su uz specijalne c c austrijske i ugarske interese uzeti u obzir i odredeni zajedniki interesi Monarhije, odnosno njene bh. uprave, kao i izvjesni zahtjevi zemaljskog sabora, koji je izraavao tenje domaeg gradanstva. Programom z z c je bilo predvideno da se uspostave dvije normalnotrane linije, i to od c Samca na uu Bosne u Savu do Sarajeva, i linija od Banja Luke, presc ko Jajca, Bugojna i Rame do Mostara. Program je takode obuhvatao normalizaciju pruge Doboj-Tuzla, izgradnju normalne pruge Tuzla Brko, s ogrankom prema Bijeljini i Rai, i uskotrane pruge Bugojno c c c Arano kao spoj s prugom za Split. Trokovi realizacije ovog zamanog z s s programa iznosili su 270 miliona kruna, od ega je trebalo da Austrija c i Ugarska po kvotnom kljuu (63,6 : 36,4%) snose 2/3, a Bosna i Herc cegovina jednu treinu trokova. Posebno samo na teret zemlje trebalo c s je da se izgradi normalna pruga od Bosanskog Novog do Bihaa.42) Fic nansijsko uee obiju drava Monarhije moglo je u stvari predstavljati c sc z samo indirektnu kompenzaciju za raniju izgradnju stratekih pruga i za s druga nansijska potraivanja (npr. neodgovarajuu odtetu za gubitak z c s carinskih prihoda) Bosne i Hercegovine prema Monarhiji. Ostvarenje ovog programa, za koga su bila ve osigurana i nansijska sredstva, c omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.
(Pregled 2-3, 1991, str. 191-240, i na njemakom u Eisenbahnbau und Kapitalinc teressen in den Beziehungen der sterreichischen mit den sdslawischen Lndern, o u a Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1993, str. 143-147)

42)

H a u p t m a n n, Financiranje, 120-139.

176

 POKUSAJI STVARANJA POLITICKOG SAVEZA IZMEDU VODSTVA SRPSKOG I MUSLIMANSKOG AUTONOMNOG POKRETA U BOSNI I HERCEGOVINI

Donedavno su u naoj istoriograji bez ikakve rezerve prihvatani s podaci Osmana Nuri-Hadia da je 1902. godine na sastanku u Slavonzc skom Brodu izmedu prvaka muslimanskog i srpskog autonomnog pokreta sklopljen pismeni ugovor o politikoj saradnji, u kome je utvrden c nain rada i formulisani zajedniki politiki ciljevi oba pokreta u poc c c gledu unutranjeg uredenja i dravnopravnog poloaja Bosne i Herces z z govine. Original ugovora su navodno potpisali sa muslimanske strane Ali-beg Firdus i Bakir-beg Tuzli, a sa srpske Gligorije Jeftanovi i c c Vojislav Sola. Po O. Nuri-Hadiu, do potpisivanja ugovora je dolo zc s nakon to je turska vlada, preko svog poslanika u Bukuretu, savjetos s vala muslimanskim vodama da rade sporazumno sa Srbima, kako bi njihova akcija za ouvanje sultanova suvereniteta u okupiranoj zemlji c bila jaa i uspjenija.1) c s Kod O.Nuri-Hadia, kao i u jednom dijelu literature, ukazano je i zc na razlike u pogledu krajnjih politikih ciljeva srpskog i muslimanskog c autonomnog pokreta. Pri tome se s pravom podvlai da je politika c c autonomija zemlje uz ouvanje sultanovog suvereniteta za srpsku opoc ziciju bila samo etapa na putu prikljuenja Bosne i Hercegovine Srbic ji.2) Medutim, Ugovoru je skoro openito pridavana velika vanost c z u unutranjem politikom razvitku Bosne i Hercegovine poetkom XX s c c stoljea, jer se na njega gledalo kao i na politiku platformu zajedc c nike srpsko-muslimanske akcije, koje su se obje strane drale sve do c z iza aneksije.
1) O. N u r i-H a d i je donio i tekst koji ukratko reprodukuje 25 paz c ragrafa navodnog ugovora. Borba Muslimana za versku i vakufsko-mearifsku autonomiju u knjizi: V. Skari, O. Nuri-Hadi, N. Stojanovi, c zc c Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, edicija Srpski narod u XIX veku, knj. XV, Beograd (bez oznake datuma), str. 95-97. Knjiga je objavljena 1938, a pisana je bez naunog aparata. c 2) O. N u r i - H a d i , op. cit. str. 94; up. A. M a l b a a, Hrvatz c s ski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme reima Benjamina z Kllaya, Osijek (bez oznake datuma),str. 60. Knjiga je objavljena 1940; a M. H a d i j a h i , Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog z c pitanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974. str. 161, 176.

177

Tako je sklapanje srpsko -muslimanskog Ugovora iz 1902. godine svrstavano u red znaajnijih politikih dogadaja u doba austrougarske c c uprave. Uz to je ponekad bila prisutna i tendencija da se posebno akcentiraju oni dijelovi teksta Ugovora, u kojima se Muslimani oznauju c kao Srbi muslimanske vjere, narodni jezik naziva samo srpskim jec c c zikom i predvida iskljuivo upotreba irilice kao zvaninog pisma. Pri tome se gubilo iz vida da je i sam O. Nuri-Hadi konstatovao da je zc irokim muslimanskim masama bilo strano i nepoznato srpsko ili hrvats sko ime kao oznaka njihove plemenske, t.j. nacionalne, pripadnosti, za razliku od odredenih pojava deklarisanja za hrvatstvo, odnosno srpstvo u redovima malobrojne evropski obrazovane muslimanske inteligencije.3) Pojava zbirke dokumenata iz arhivskih fondova austrougarske uprave za Bosnu i Hercegovinu, koju je 1967. godine objavio F. Hauptmann,4) pruila je mogunost da se pride dubljoj i svestranijoj obradi z c pokreta Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju, kao i prilika u kojima je on djelovao. U objavljenoj gradi nalazi se i znatan broj dokumenata koji bacaju novo svjetlo na muslimansko-srpske odnose u tom periodu, pa i na pitanje sklapanja politikog saveza izmedu c srpske i muslimanske opozicije. U predgovoru pomenute zbirke, koji sam za sebe predstavlja znaajnu raspravu o problematici muslimanc skog autonomnog pokreta, F. Hauptmann je ukratko tretirao i pitanje zajednike muslimansko-srpske politike akcije - sloge. On je doao c c s do zakljuka da 1902. godine problem sloge ... ... nije dobio vrsto c c pismeno rjeenje, te jo izrazio miljenje da podatak O. Nuri-Hadia s s s zc o sklapanju srpsko-muslimanskog sporazuma 1902. godine, sudei po c nekim elementima - spada u kasnije razdoblje.5) Medutim, i nakon pojave Hauptmannove zbirke pojedini autori i dalje piu o srpsko-muslimanskom ugovoru iz 1902. odnosno 1901. gos c dine kao neosporno utvrdenoj injenici. Ne obazirui se na objavljenu gradu niti na Hauptmannovo miljec s nje o sklapanju srpsko-muslimanskog ugovora, V. Bogievi je, pozivac c jui se na izvjestan broj austrougarskih dokumenata, dao prikaz odnosa c Muslimana i Srba u borbi za politiku autonomiju Bosne i Hercegovic ne, s teitem na njihovoj saradnji prilikom proslave dana sultanova zs
O. N u r i - H a d i , op. cit. str. 94-95. z c Borba Muslimana Bosne i Hercegovine za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju. Sabrao i uredio Ferdo H a u p t m a n n. Izd. Arhiv c c SR Bosne i Hercegovine. Grada za prouavanje politikih, kulturnih i socijalno-ekonomskih pitanja iz prolosti Bosne i Hercegovine (XIX I s XX vijek), Tom III, Sarajevo 1967, str. 674. (u daljem tekstu: Borba Muslimana). 5) Ibidem str. 32.
4) 3)

178

stupanja na presto.6) Prema V. Bogieviu izlazi da je tajni ugovor o c c c politikoj saradnji izmedu muslimanske i srpske opozicije prihvaen na c sastanku u Kiseljaku i sklopljen ve u ljeto 1901. Mada ne spominje c potpisnike Ugovora niti sastanak u Slavonskom Brodu 1902. godine, autor donosi njegove odlomske citirajui zapravo O. Nuri Hadia, iako c zc se na njega ne poziva nego na knjigu N. Stojanovia, Bosanska kriza c (Sarajevo, 1958. str. 15).7) I H. Kapidi je, raspravljajui o dravnopravnom poloaju Bosne zc c z z i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave, spomenuo da je u toku borbe za crkveno-kolsku autonomiju Srba i vakufsko-mearifsku autos c c nomiju Muslimana izgraden ....i zajedniki politiki program (1902.). On je, pozivajuu se na V. Corovia (Politike prilike u Bosni i Hercec c c govini, Beograd, 1939. str. 39) i O. Nuri-Hadia, istakao kako je zc taj program politike autonomije prihvaen od ogromne veine Srba c c c i Muslimana. Kapidi je dalje u biljeci ukazao da O. Nuri - Hadi zc s zc zna i za ugovor koji su potpisali Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzli, Glic gorije Jeftanovi i Vojislav Sola.8) Takode M.Gross se oslanja na O c Nuri-Hadia kada konstatuje da je 1902. sklopljen pismeni ugovor zc c o saradnji izmedu srpskih i muslimanskih prvaka koji e izbrisati tek postaneksiono razdoblje.9) U Istoriji Jugoslavije autor M.Ekmei nije siguran da li je tajni cc sporazum u Slavonskom Brodu sklopljen 1902. ili pak 1901. godine,
6) V. B o g i e v i , Dulusi-humajun hazreti eri (Prilog borbi c c z s Muslimana i Srba za politiku autonomiju Bosne i Hercegovine), Goc dinjak Drutva istoriara BiH, XVII, Sarajevo 1969, str. 315-340. s s c 7) V. B o g i e v i , op. cit. str. 333-334, napomena 45. N. Stojanovi c c c je u svojoj knjizi oznaio 1902. godinu kao godinu u kojoj je ostvaren c sporazum izmedu voda srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta i citirao tekst Ugovora izriito naznaivi da ga preuzima od Osmana c c s c c Nuri-Hadia (op. cit. str. 15-16, napomena 1). Pri navodenju Bogieviu zc se potkrala i greka koja mijenja smisao teksta. Tako kod njega stoji: s Srbi pravoslavne vjere i Muslimani obavezuju se ...., dok kod O. NuriHadia i N. Stojanovia glasi: Srbi pravoslavne i muslimanske vere zc c obavezuju se ..... 8) H. K a p i d i , Bosna i Hercegovina za vrijeme austrougarske z c uprave (Dravno pravni odnosi), Prilozi instituta za istoriju radnikog z c pokreta u Sarajevu 4/1968, str. 66. I V. Corovi na pomenutom mjestu c pie o ugovoru odnosno programu i citira tekst ( 1), oigledno prema O. s c Nuri-Hadiu, iako to ne navodi, jer se radi o kratkom pregledu pisanom zc bez naunog aparata, koji je objavljen godinu dana po izlasku Nuric Hadieva rada. zc 9) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878-1914, Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 21. Uporedi tekst istog autora u knjizi Povijest hrvatskog naroda g. 1860-1914, izd. Skolska knjiga, Zagreb 1968, str. 196.

179

ali je dao decidiranu ocjenu da je njime uinjen pokuaj da se uz poc s mo Turske srpskom i muslimanskom pokretu da politiki karakter i c c da se ranije neprijateljske struje, deklariui se jedinstvenim srpskim s c nacionalnim pokretom ujedine u zahtevu za vraanje sultanove vlasti c uz osiguranje autonomije Bosne. Ekmei je, inae, prethodno istakao cc c da opredjeljivanje za srpsku odnosno hrvatsku nacionalnu ideju, koje je zahvatilo muslimansko intelektualno i politiko vodstvo, nije uhvatilo c dubljeg korena u obinom muslimanskom narodu, koji je vezan za relic giju i islamsku kulturu, kao i tursku politiku tradiciju na Balkanskom c poluostrvu.10) I M. Hadijahi bez rezerve prihvata podatke O. Nuri-Hadia o z c zc sklapanju srpsko-muslimanskog ugovora 1902. godine. Njegovo postojanje on nastoji potkrijepiti i citiranjem pisma dr Emila Gavrila od 17/30.septembra 1901, u kome Gavrila pie da je ugovor ve usmeno s c primljen i da e ga u najveoj povjerljivosti potpisati po dvojica najc c uglednijih s jedne i druge strane.11) Isti argument upotrebljava i M. Imamovi, koji istina smatra da se sklapanje ugovora u Slavonskom c Brodu 1902. godine odigralo pod dosta nejasnim okolnostima. Ovaj autor je donio i ire izvode iz Nacrta ugovora, koji je izbio u javs nost 1901. godine, tretirajui ga kao ve perfektuiran sporazum.12) M. c c Hadijahi i M. Imamovi su ukazali da tekst sporazuma potie od Srz c c c ba i oznaili, Imamovi sa izvjesnom rezervom, dr Emila Gavrila kao c c njegovog autora. Mada smatraju da se sa srpske strane nastojalo da se savezu sa Muslimanima da nacionalni smisao, oba su autora saglasna da je to bilo daleko od muslimanskih prvaka i naroda i da je pomenuti savez imao samo taktiko-politiko znaenje. c c c c Za razliku od naprijed navedenih autora N. Sehi, koji je u svojim radovima obradivao i pitanje saradnje izmedu vodstva muslimanskog i
10) S. C i r k o v i , I. B o i , M. E k m e i , V. D e d i j e r, Isc z c c c torija Jugoslavije, izd. Prosveta, Beograd 1972, str. 326. 11) M. H a d i j a h i , op. cit. str. 175-177. z c 12) M. I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji politiki razvitak c z s c Bosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 124-127. Autor je koristio Nacrt Ugovora medu Srbima pravoslavne i muslimanske vjere u Bosni i Hercegovini iz neobjavljenih memoara Ademage Meia, I sc knjiga, str. 291-294, koji se uvaju u biblioteci Muslimanskog pokopnog c c drutva Bakije u Sarajevu. Isti Nacrt donosi in extenso i L. Dakovi u s rukopisu svoje disertacije Formiranje politikih stranaka kod bosanskoc hercegovakih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, Prilog 9, str. 333-336. c On je to uinio, kako mi je autor saoptio, na osnovu primjerka Nacrc s ta koji se nalazi u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Napretkova kulturno-istorijska zbirka, Fasc. 3, Nr 27. Mada je i ovaj primjerak Nacrta nepotpisan, Dakovi je na svom prepisu oznaio da je ugovor potpisan c c u Slavonskom Brodu 1902. godine i stavio na njega potpise A. Firdusa, B. Tuzlia, G. Jeftanovia i V. Sole, pozivajui se na O. Nuri-Hadia. c c c zc

180

srpskog autonomnog pokreta,13) smatra jo uvijek spornim da li je Nas crt sporazuma iz 1901. godine bio podloga za stvarni sporazum, jer svi koji su pisali o tom sporazumu .... pozivali su se upravo na ovaj Njegov c nacrt.14) Medutim, iz Sehievog uspjelog prikaza odnosa u muslimanskom vodstvu posredno proizilazi da u razdoblju od 1899. do 1903. nije moglo doi do zakljuenja formalnog srpsko-muslimanskog polic c tikog pakta. On i konstatuje da je manji broj muslimanskih prvaka c zagovarao saradnju sa srpskim pokretom, dok ostali iz muslimanskog z vodstva ili su se izraavali protiv takve saradnje, ili su smatrali da ona moe doi u obzir samo kao taktiki, ali ne i kao strateki cilj musliz c c s manskog pokreta.15) Politiko dranje u tim godinama Ali-bega Firduc z c c sa i Bakir-bega Tuzlia, kako ga je prikazao Sehi, ini iskljuenim da c c su ova dvojica muslimanskih prvaka mogli tada biti potpisnici srpskomuslimanskog sporazuma. * * * Bez pretenzije da ulazimo u cjelokupan kompleks odnosa izmedu muslimanskog i srpskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju i viestruke aspekte njihove medusobne saradnje, pokuaemo na osnovu s s c objavljene grade i literature kao i na osnovu do sada nepoznatih austrougarskih dokumenata,16) da poblie osvijetlimo neke momente koji z se odnose na pitanje sklapanja ugovora o muslimansko-srpskom savezu na platformi borbe za politiku autonomiju Bosne i Hercegovine. Pri c tome emo se ograniiti na razdoblje od pojave pomenutih pokreta do c c 1903. godine, a teite e biti na rekonstrukciji odredenih relevantnih zs c z dogadaja. Da bi se tome pristupilo nuno je napraviti i izvjestan osvrt na pitanje muslimansko-srpske politike saradnje u ranijim zbivanjima, c a posebno na srpsku gradansku politiku na ovom podruju. c Tenja da se ostvari politika saradnja sa Muslimanima ima u srz c s pskoj gradanskoj politici u Bosni i Hercegovini svoju tradiciju jo iz predokupacionog doba. Poslije pojave Naertanija Ilije Garaanina c s 1844. godine u programima tajnih srpskih organizacija, naroito nakon c
13) N. S e h i , Pokret Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku auc tonomiju u svjetlu pregovora sa Zemaljskom vladom za Bosnu i Hercegovinu 1901. godine, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 9/1, 1973. 97-161; i s t i, Mjere Kalajevog reima u Bosni i Hercegovini na suzbiz janju autonomnog pokreta Muslimana, Godinjak DI BiH, XX, Sarajevo s 1974, str. 137-181. 14) Ibidem, str. 178, nap. 126. 15) Ibidem, 177. 16) Radi se prvenstveno o dokumentima koje je preminuli prof. dr Hamdija Kapidi snimio u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu u cilju zc rada na Istoriji naroda Bosne i Hercegovine.

181

1862. godine, predvida se saradnja sa bosanskim Muslimanima u radu na pripremanju ustanka u Bosni i Hercegovini protiv Turske i njenom prikljuenju Srbiji. Za razliku od ranijeg doba, na bosanskohercegoc vake Muslimane sve vie se sa srpske strane gledalo kao na slovenski c s element koji je trebalo pridobiti za srpsko nacionalno-politike ciljeve, i c to ne samo garancijama u pogledu njihovih obiaja i vjere nego i u poc gledu ouvanja zemljinih posjeda begovata. Politika saradnje srpskih c s tajnih organizacija sa begovatom, koju je inaugurisala srpska vlada, a iji su nosioci bili srpski svetenici i trgovci u Bosni i Hercegovini, c s bila je u suprotnosti sa interesima i tenjama srpskog seljatva i nije z s mogla dobiti njegovu podrku. Ipak ova politika je vodena i u toku s ustanka 1875-1878, a osobito nakon stupanja Srbije u rat 1876. godic ne.17) Medutim, stvarni rezultati srpske nacionalne i politike akcije medu bosanskohercegovakim Muslimanima, sve do iza austrougarske c okupacije, bili su vie nego minimalni.18) s Pristupajui okupaciji Bosne i Hercegovine Austro Ugarska je znala c kakvu bi opasnost po njenu vladavinu u toj zemlji, i ire za njene interes se na Balkanu, predstavljalo eventualno pribliavanje Srba i Muslimana z i uopte jedinstveno nastupanje bosanskohercegovakog stanovnitva s c s na bazi neprijateljskog odnosa prema novoj vlasti. Zato je, polazei od c postojeih vjerskih, nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Bosni i Hercec govini, ef Careve vojne kancelarije general Beck izradio uoi okupacije s c instrukciju za vrhovnog komandanta okupacionih trupa generala Josipa Filipovia u kojoj je razraden odnos nove vlasti prema stanovnitvu. c s Tako je Filipoviu pored ostalog preporueno da dovede muslimane u c c blii kontakt sa katolicima i da naroito sprijei pribliavanje ili savez z c c z muslimanskog s pravoslavnim stanovnitvom, koje treba da se najotrije s s nadzire s obzirom na eventualne, okupaciji neprijateljske aspiracije.19) Za vrijeme austrougarske vladavine nad Bosnom i Hercegovinom nacionalna politika okupacione uprave doivljavala je odredene oscilacije i z izvjesne promjene. Medutim, njen odnos prema srpsko-muslimanskom politikom savezu na opozicionoj osnovi ostao je neizmijenjen. Ona je c u pojedinim akutnim momentima preduzimala sve da ga osujeti, iako u ono vrijeme nisu postojale politike, socijalne i kulturne pretpostavke c
17) M. E k m e i , Nacionalna politika Srbije prema Bosni i Hercec c govini i agrarno pitanje (1844-1875), Godinjak DI BiH X, Sarajevo s 1959, str. 197-219; i s t i, Ustanak u Bosni, Sarajevo, 1960, str. 4454, 141-142, 233-236. 260-262. 353-361. Za period prije 1844. Vidi V. S t o j a n e v i , Da li je bilo politike akcije Srbije u Bosni za c c c s c oslobodenje od turske vlasti pre Garaaninovog Naertanija, Istorijski asopis XIX, Beograd 1972, str. 165-183. c 18) Vidi M. H a d i j a h i , op. cit. str. 159-160. z c 19) H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak 1882. godine, Sarajevo, z c c 1958, str. 13.

182

koje bi omoguile stvaranje takvog saveza na jednoj iroj i stabilnijoj c s osnovi. Svoje nezadovoljstvo sa austrougarskom okupacijom srpsko gradanstvo manifestovalo je saradujui u izvjesnoj mjeri sa Muslimanima, c koji su pruali otpor okupacionim trupama. Poslije okupacije posz tupci novih vlasti prema srpskim kolama i crkvenim optinama, s s s ciljem da ove ustanove, koje su imale izvjesnu samoupravu za vrijeme turske vladavine, potine svom uticaju, izazivali su otpor srpskog c gradanstva i vodili postepenom pribliavanju Srba i Muslimana, koji z su se teko mirili sa okupacionim reimom. Ovo je osobito dolazilo s z do izraaja u istupanju protiv okupacionih vlasti u Mostaru pred usz tanak 1882. godine. Protestujui protiv uvodenja vojnog zakona, kao c z povrede medunarodnog poloaja Bosne i Hercegovine priznatog Aprilskom konvencijom iz 1879. godine, srpska crkveno-kolska optina u s s Mostaru, osporila je legitimnost austrougarske vlasti i javno je priznala sultanov suverenitet.20) Zanimljivo je da je jo ranije u adresi sinos va Bosne i Hercegovine upuenoj 18. juna 1880. engleskom premijeru c Gladstonu, koju je zapravo napisala i uputila jedna grupa mostarskih i sarajevskih Srba, uz albe na postupke okupacionih vlasti, traena z z intervencija Engleske i ostalih evropskih sila da Bosna i Hercegovina dobije autonomnu upravu.21) Ovaj zahtjev je predstavljao zakanjeli s eho onih akcija za autonomiju koje su vode ustanka u Bosni preduzimale da bi se suprotstavili austrougarskoj okupaciji. Autonomija je bila alternativno rjeenje za koje su se oni izjanjavali u 1877. i 1878. gos s dini, kada medunarodne okolnosti nisu pruale izglede da se ostvari z njihov program ujedinjenja sa Srbijom, a koga se oni u budunosti nisu c odricali.22) U ustanku u istonoj Hercegovini 1882. ostvarena je prvi put sac radnja izmedu irih srpskih i muslimanskih masa na bazi zajednikog s c odnosa prema okupatorskom reimu. Mada agrarno pitanje u doba z ustanka nije postavljano u medusobnim odnosima Srba i Muslimana, ono je bilo prepreka koja nije dozvoljavala da se ostvari njihova jaa c 23) politika povezanost i da se ustanak proiri na druge oblasti. c s Sami hercegovaki ustanici nisu imali nikakvog pisanog programa, pa su c
H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak 1882. godine, str. 65-84, z c c 96-97. O nezadovoljstvu u zemlji prvih godina nakon okupacije i opoziciji Srba i Muslimana vidi i T. K r u e v a c, Sarajevo pod austrougarskom s upravom 1878-1918, str. 235 i dalje. 21) H. K a p i d i , Jedan dokument iz 1880. godine, Godinjak DI z c s BiH II, Sarajevo 1950, 257-265. 22) Vidi M. E k m e i , Ustanak u Bosni, str. 327-329, 343, 350-351, c c 355-357. 23) H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak, str. 329-333. z c c
20)

183

ideju zajednike srpsko-muslimanske borbe protiv austrougarskih vlasc ti izraavali na nain koji je odgovarao nivou njihove ideoloke svijesti. z c s Oni su nali zajedniko geslo koje je glasilo: Za krst asni i vjeru s c c c Muhamedovu.24) Medutim hercegovaka emigracija u Srbiji bavila se milju da se formira zajednika ustanika vlada i da ustanici istupe s c c sa jednim politikim programom. Vojvoda Mio Ljubibrati, nastavc c c ljajui da djeluje u istom smislu kao i u doba ustanka 1875 - 1878, c poruivao je ustanikim vodama da osnuju narodnu vladu od deset c c petnes ljudi, i to pola Riana a pola Muhamedanaca. Smatrao je da sc oni treba da trae da Svaba izade iz Ercegovine i Bosne .... da Bosna, z Ercegovina i Novopazarski Sandak postanu autonomna drava kojom z z e upravljati sinovi Bosne, Ercegovine i Novopazarskog Sandaka, a da c z se plaa sultanu godinji danak.25) Ovim je formulisan jedan program c s politike autonomije za Bosnu, Hercegovinu i Sandak pod vrhovnom c z turskom vlau, oslanjajui se oito na tradiciju autonomistike politisc c c c ke iz predokupacionog doba. Istovremeno je, medutim, bila prisutna i tendencija da se cijelom ustanikom pokretu da srpsko nacionalno c obiljeje.26) z Medunarodna konstelacija u godinama nakon Berlinskog kongresa bila je takva da ustanak u Hercegovini nije mogao dobiti podrku sa s strane. U tom pogledu je od posebnog znaaja bila proaustrijska polic tika srpske vlade, koja je, - za razliku od dranja opozicionih krugova, z sve do pada kralja Milana 1889. godine, vodena u duhu austro-srpske tajne konvencije iz 1881. godine. Poslije ostavke kralja Milana, za prvih radikalnih vlada pojaana c je srpska nacionalna propaganda i interes za Bosnu i Hercegovinu. U Srbiji nalaze utoite mnogi emigranti iz Bosne i Hercegovine, i to ne cs samo Srbi nego i Muslimani. Vlada je davala podrku emigraciji da bi s pomou nje bosanskohercegovako pitanje drala otvorenim. Naroito c c z c su Muslimani srdano doekivani u Beogradu, to je posebno izazivalo c c s revolt Austro-Ugarske. Jedna od najomiljenijih tema beogradskih listova bila je ujedinjenje pravoslavnih i muslimana protiv Austrije. U isto
24) V. S k a r i , Ustanak 1882, u knjizi: Bosna i Hercegovina pod ausc trougarskom upravom, ed. Srpski narod u XIX veku, knj. XV, Beograd (1938), str. 19; H. K a p i d i , op. cit. str. 181-184. z c 25) H. K a p i d i , op. cit. str. 182. z c 26) Ovo je dolo do izraaja u Proklamaciji bosanskohercegovakih uss z c tanika na Evropu objavljenoj u Cenievoj Borbi 6/18 aprila 1882, c koju je prema miljenju H.Kapidia vjerovatno izdao istaknuti voda iz s zc ranijih ustanaka Aleksa Jaki i ljudi koji su sa njim saradivali. U Proksc lamaciji se izmedu ostalog kae: Sto vjekovi nisu mogli uiniti, to je z c Austrija za tri godine za nae narodno izmirenje (uinila) i uz to se jo s c s dodaje Sad i Hriani i Turci osjeamo da smo Srbi kojijema je zajedno sc c ivjeti i umrijeti. (H. K a p i d i , op. cit. str. 183.) z z c

184

vrijeme Srbija je vodila i izrazito turkolsku politiku diktiranu u datoj medunarodnoj situaciji i interesima u Makedoniji i Staroj Srbiji.27) U srpskoj nacionalnoj propagandi, sve do aneksije 1908. godine, istican je turski sultan kao legitimni suveren nad Bosnom i Hercegovinom, a austrougarska okupacija tretirana je kao privremena. Ovo je otvaralo nadu da e se bosanskohercegovako pitanje moi u budunosti rijeiti c c c c s u smislu srpskih nacionalnih tenji, kada jednog dana ponovo dode na z medunarodnu politiku scenu. Imajui to u vidu i pravna nauka u Srbiji c c je sa svoje strane doprinosila argumentaciji teze da su Bosna i Hercegovina kako dravno, tako i medunarodno pravno za Austro-Ugarsku z tudi oblasni dijelovi, koji su i poslije okupacije ostali turske provincije.28) Ovi stavovi su formulisani prije pojave srpskog i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju i bie od posebnog znaaja c c za njihove medusobne odnose. Inae, srpska nacionalna propaganda c tretirala je Bosnu i Hercegovinu kao isto srpske zemlje i po krvi i po c jeziku. U skladu sa tradicijom koja se udomaila u srpskoj nacionalnoj c ideologiji, propagirano je da cijelo bosanskohercegovako stanovnitvo c s pripada srpskom narodu koji je podijeljen na tri vjere. To je bio i odgovor na politiku bosanske posebnosti, guenja nacionalnih sloboda i s suzbijanja nacionalnih pokreta od strane Kllayeva reima. Ekskluziva z no stanovite o srpskom nacionalnom karakteru Bosne i Hercegovine s s zastupano je u srpskoj gradanskoj tampi i publicistici krajem XIX vijeka kako van Bosne, u Srbiji, Vojvodini i Hrvatskoj, tako, koliko su to prilike doputale, i u njoj samoj.29) s Medutim, sada se srpska nacionalna ideologija na tlu Bosne i Hercegovine sukobila i sa hrvatskom nacionalnom propagandom. Pri tome je prva bila u toliko u prednosti, to je proces formiranja nacionalne s svijesti kod pravoslavnog srpskog stanovnitva uglavnom bio zavren, s s dok je isti proces kod katolikog hrvatskog stanovnitva u Bosni bio tek c s u toku i odvijao se sa znatnim zakanjenjem u poredenju sa susjednim s zemljama gdje ive Hrvati. I hrvatska nacionalna propaganda u Bosni z i Hercegovini nije u to vrijeme bila nita manje ekskluzivna od srpske. s Naprotiv, u njoj je u posljednjoj deceniji XIX vijeka evidentan uticaj Frankove politike struje. Zastupana je teza o iskljuivom hrvatskom c c
27) Sl. J o v a n o v i , Vlada Aleksandra Obrenovia, knj. I, str. 125c c 142, 362-404, knj. II, str. 35-38, Beograd 1934; up. A. M a l b a a, op. s cit.str. 52-60. 28) z z G. G e r i , Pogled na medunarodni i dravnopravni poloaj Bos c sne i Hercegovine i ostrva Kipra. Prema naunim ocenama predstavc nika medunarodnopravne teorije, (Glas SKA XXXVII, Beograd 1893); vidi A. M a l b a a op. cit. 55-57; M. I m a m o v i , op. cit. str. 22-23. s c 29) Vidi A. M a l b a a, op. cit. str. 46-60; T. K r u e v a c, Listos s vi don Franje Milievia, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 9/1, c c Sarajevo, 1973, str. 351-352, M. I m a m o v i , op. cit. str. 87-90. c

185

karakteru Bosne i Hercegovine, u kojoj ivi jedinstveni hrvatski narod z bez obzira na vjerske razlike. Kada je ova teza naila na estoko protivs z ljenje Srba, onda se utoliko upornije insistiralo na hrvatstvu Muslimana. Propagirano je, pozivajui se na argumente iz arsenala pravake ideoloc s gije, pripajanje Bosne i Hercegovine Hrvatskoj i ujedinjenje hrvatskih zemalja u Monarhiji, a u duhu frankovake politike poistovjeivani su c c interesi Habzburke dinansije i Hrvata. Mada je i ova politika, zbog s toga to je bila protiv postojeeg uredenja Monarhije, kao i zbog svoje s c netrpeljivosti i intrasigentnosti, izazivala odredeno nezadovoljstvo i re agovanje okupacionih vlasti, ona nije imala opozicioni karakter.30) Sta vie, u doba jaanja srpskog nacionalnog pokreta Kllay je doao do s c a s zakljuka da velikohrvatske tenje, makoliko, izgledale pretjerane, ne c z mogu, za razliku od velikosrpskih, postati opasnost za Monarhiju. Stoga je on u nekoliko navrata davao uputstva Zemaljskoj vladi kako je u interesu reima da u Bosni i Hercegovini podupire hrvatstvo vis vis z a srpstva, ali ne kruto i netaktino da se nebi odgurnuli Srbi, a eventualno c i Muslimani. Kllay je ponavljao da pri tome misli samo na naklonost a koju treba vlasti da pokazuju u svakoj prilici prema Hrvatima, ali koja se ne bi eklatantno manifestovala.31) Kraj stoljea obiljeen je izvjesnim poletom hrvatskog nacionalnog c z pokreta, koji je omoguen bio i poputanjem pritiska reima. Hrvatc s z ska nacionalna svijest ve je bila obuhvatila domae gradsko katoliko c c c stanovnitvo - inovnitvo, trgovce i zanatlije, pa je u vodstvu hrvats c s skog nacionalnog pokreta uz franjevce sve vie dolazila do izraaja i s z gradanska inteligencija. Medutim, tada se javila i snana klerikalna tenz dencija svjetovnog svetenstva sa nadbiskupom Stadlerom na elu, koji s c je teio da hrvatski nacionalni pokret potini svom iskljuivom vodstvu z c c i uticaju. To se podudaralo openito s jaanjem politikog klerikalizma c c c u Austriji i jugoslovenskim zemljama Monarhije, a naroito u Slovec niji. Stadlerova politika identikacije katolianstva i hrvatstva bila je c suprotna politici franjevaca i gradanske inteligencije koja je nastojala, stavljajui religiju u drugi plan, da za hrvatstvo pridobije Muslimane. c Medutim, Stadlerova agresivna katolika propaganda i pojedinani proc c zelitistiki ispadi izazivali su veliko ogorenje Muslimana i osudu Srba. c c Oni su bili vjeto koriteni u antihrvatskoj propagandi, koja je Stads s lerovu djelatnost izjednaavala sa cjelokupnom hrvatskom politikom i c nacionalnom ideologijom.32)
30) Vidi T. K r u e v a c, op. cit. str. 347 i dalje; M. G r o s s, Hrvats ska politika u Bosni i Hercegovini 1878-1914, Historijski zbornik XIXXX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje; i s t a, Povijest pravake ideologije, s Zagreb 1973, str. 324-325. 31) Borba Muslimana, dok. br.144, str. 342-344. 32) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 21 i dalje; i s t a, Povijest pravake ideologije, str. 356-357; up. A. M a l b a a, s s c op. cit. str. 67-73, L. D a k o v i , op. cit. str. 36-53, 79-100.

186

Bosanski Muslimani formirali su se vremenom u toku osmanlijske vladavine kao poseban slovenski etniki individualitet sa sopstvenom c feudalnom klasom.33) Ova klasa bila je u uslovima poznog osmanskog feudalizma dugo vremena nosilac ideje o svojevrsnoj autonomiji Bosne u okviru Turskog carstva. Klasno ograniene na ouvanje pric c vilegija, u prvom redu vladajuih slojeva muslimanskog stanovnitva, c s ove autonomistike tenje nisu mogle raunati na podrku hrianskog c z c s sc s c stanovnitva, koje se nalazilo u podredenom drutvenom i politikom s poloaju.34) Pretrpivi neuspjeh u svom otporu reformama koje je sproz s vodila Porta, muslimanska feudalna klasa u Bosni i Hercegovini bila je z liena ranije politike moi. Medutim, ona je zadrala svoje ekonomske s c c pozicije, koje je u osnovi sauvala i pod austrougarskom upravom. I c pored toga okupacija 1878. znaila je duboku prekretnicu u odnosima c u drutvu u Bosni i Hercegovini, a naroito u ivotu Muslimana koji je s c z bio snano proet uticajima islamske civilizacije i kulture. Okupacijom z z Bosna i Hercegovina dolazi pod vlast jedne evropske, eminentno katolike drave i Muslimani denitivno gube povlateni poloaj. Izloeni c z s z z uticaju pojaanog razvitka robnonovanih odnosa i gurnuti na put kac c pitalistikog razvitka oni su se tee snalazili od drugih, to je bio i glavni c z s uzrok njihovog masovnog iseljavanja u Tursku krajem XIX i poetkom c XX vijeka. U iseljavanju je najbrojnije uestvovala muslimanska seoska c sirotinja, iji je slobodni seljaki posjed dolazio sve vie pod udar robc c s nonovanih odnosa i agrarne prenaseljenosti, kao i pauperizovani sitni c zanatlije i trgovci.35) Nezadovoljstvo sa austrougarskom upravom postojalo je u svim slojevima muslimanskog stanovnitva. Okupaciona vlast nije uspjela da u s begovatu stvori ire uporite i oslonac. Ni politika interkonfesionalnog s s bonjatva, koju je vodio Kllayev reim, nije dobila podrku najveeg s s a z s c dijela begovata ni muslimanske arije, a da se ne govori o reagovanju c s Srba i Hrvata. Bonjatvo se ipak tada jo javljalo kao izraz narodne s s s posebnosti Muslimana.36)
33) Vidi B. Du r de v, O nekim istorijsko-etnikim problemima u obc radi turskog perioda, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 19751976, str. 285-286. 34) A. S u e s k a, Elementi koji su uticali na posebnost Bosne u doba c osmanlijsko-turske vladavine, Opredjeljenja, Sarajevo 4/1977, str. 7677; up. V. J o k a n o v i , Elementi koji su kroz istoriju djelovali c pozitivno i negativno na stvaranje bonjatva kao nacionalnog pokreta, s s Pregled, Sarajevo, 9/1968, str. 241-251. 35) I. H a d i b e g o v i , Migracije stanovnitva u Bosni i Hercegoz c s vini, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 11-12/1975-1976, str. 313316; M. I m a m o v i , op. cit. str. 103-105. c 36) M. I m a m o v i , op. cit. str. 69-80. c

187

* * * Pojava srpskog pokreta za crkveno-kolsku a zatim i muslimans skog za vakufsko-mearifsku autonomiju imala je eminentno politiko c znaenje ve samim tim to su oba pokreta u uslovima apsolutistikog c c s c upravljanja zemljom traila maksimalno odstranjenje uplitanja vlasti z u djelatnost vjerskih i s njima povezanih prosvjetnih institucija. Kod vodeih faktora oba pokreta bila je primjetna tenja da organi vjerskih c z zajednica dobiju to ire kompetencije i obiljeja nacionalno-politikih s s z c organizacija. Osim toga zahtjevi muslimanskog pokreta za jaanjem c vjerskih odnosa sa Carigradom bili su motivirani eljom za uvrenjem z c sc veza izmedu Bosne i Hercegovine i Otomanskog carstva i tangirali su problem suvereniteta nad okupiranom zemljom i njen medunarodnopravni status (pitanje menure). Kako srpski tako i muslimanski pokret s prelazio je uske okvire borbe za vjersko-prosvjetnu autonomiju usmjeravajui svoju aktivnost i u pravcu postizanja irih politikih, drutvenih c s c s i ekonomskih ciljeva. Sadraj i intenzitet ove vrste aktivnosti bio je z razliit u pojedinim fazama razvitka pomenutih pokreta, iz kojih e c c u prvoj deceniji XX vijeka izrasti Muslimanska narodna organizacija i Srpska narodna organizacija. Medutim, ve u prvim godinama po poc javi srpskog i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju predstavnici austrougarske vlasti ocjenjivali su da su religiozni motivi samo paravan iza kojeg se kriju prave aspiracije obiju opozicija, a stvarne uzroke opozicionarstva Srba i Muslimana vidjeli su u njihovom nezadovoljstvu sa stanjem koje je bilo stvoreno okupacijom.37) Tenja da se ostvari sporazum sa Muslimanima na platformi borz be za politiku autonomiju Bosne i Hercegovine pojavljuje se sa srpc ske strane ubrzo nakon nestanka srpskog pokreta za crkveno-kolsku s autonomiju. Tome su od ranije prethodila nastojanja srpskih kulturnih radnika da se u prvom redu muslimanska inteligencija pridobije c za srpsku nacionalnu ideju. Medutim, u svojim poecima deklarisanje muslimanske kolske omladine i drugih pojedinaca u srpskom smislu s imalo je neto vie uspjeha samo van Bosne i Hercegovine, medu muslis s manskom emigracijom u Beogradu i Carigradu i polaznicima carigradskih kola. Tek vremenom, a naroito poslije aneksije, kada je inae s c c c nastupilo pogoranje odnosa izmedu muslimanskog i srpskog politikog s vodstva, medu muslimanskom inteligencijom su dole relativno jae do s c izraaja prosrpske tendencije. Nasuprot tome, do poetka XX stoljea z c c medu malobrojnim pripadnicima prve generacije evropski kolovanih s Muslimana vie je bilo onih koji su se izjanjavali za hrvatstvo. To s s
37) Borba Muslimana, str. 29-30, dok. br.44, str. 156-157; N. S e h i , c Pokret Muslimana, str. 124, 137, 138.

188

je posebno vailo za prve univerzitetski obrazovane Muslimane koji su z studirali u Beu i Zagrebu. Najvei dio evropski kolovanih Muslimana c c s stupao je u dravnu slubu i dolazio u zavisan poloaj prema vlastiz z z ma. Situacija je bila takva da je vodstvo muslimanskog pokreta bilo upueno da trai pomo Srba pri sastavljanju memoranduma i drugih c z c akata, kao i u publicistikoj djelatnosti.38) c Deklarisanje pojedinaca medu Muslimanima za srpsku odnosno hrvatsku nacionalnu ideju bilo je u nizu sluajeva praeno izmjenama c c nacionalnopolitike orijentacije i prelaskom iz jednog tabora u drugi. c Osim toga, muslimanska etnika pripadnost pokazala se kao prevalentc na u odnosu na srpstvo i hrvatstvo i kod onih malobrojnih Muslimana koji su se srpski odnosno hrvatski opredjeljivali. Pomenuto opredjeljivanje bilo je prvenstveno politikog karaktera i predstavljalo je c specinu pojavu u razvitku bosanskohercegovakih Muslimana.39) c c Sa pojavom pokreta za crkveno-kolsku autonomiju srpska gradans ska politika u odnosu prema Muslimanima ulazi u novu fazu kako u pogledu sadraja tako i intenziteta svoje aktivnosti. z Uskoro nakon povratka iz Bea deputacije bosanskohercegovakih c c Srba, koja je sa Gligorijem Jeftanoviem na elu predala 7.decembra c c 1896. dvorskoj kancelariji tzv. Prvi carski memorandum sa albama z i eljama u pogledu crkveno-kolske autonomije, Zemaljska vlada upoz s zorila je Zajedniko ministarstvo nansija da Srbi u Sarajevu nastoje c da za se pridobiju Muslimane i svim sredstvima se slue da se Muslimaz ni priblie srpskom elementu.40) U tu svrhu sarajevski su Srbi unijeli u z program priredbe svog pjevakog drutva Sloga, odrane 12.januara c s z 1897. u dobrotvorne svrhe, i ivu sliku o polaganju kamena temeljca z za staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu, u kojoj se pojavljuje i Gazi Husref-beg pruajui ruku Andriji Kraljeviu. U izvjetaju Vlade se z c c s konstatuje da je predstavi prisustvovalo preko 80 Muslimana, od toga dvije treine samo da bi vidilo Gazi Husref-bega. Drutvo je navodno c s zakljuilo da na slijedeoj zabavi izvede i jedan turski pozorini komad c c s preveden na zemaljski jezik.41)
38) Vidi M. I m a m o v i , op. cit. str. 124, 148, 174-176. O srpskim c i hrvatskim tendencijama u razvitku Muslimana, M. H a d i j a h i , z c str. 156. i dalje; up: A. M a l b a a, op. cit. str. 67-73, s T. K r u e v a c, Sarajevo, op. cit.str. 286. s 39) M. H a d i j a h i , op. cit. str. 156 i dalje. z c 40) Zu dem kommt es noch, dass die hiesigen Orientalisch - Ortodoxen, seit ihrer R ckher aus Wien, die Mohamedaner f r sich zu gewinnen und u u deren Annherung an das serbische Element mit allen Mitteln herbeia zuf hren trachten. Arhiv Bosne i Hercegovine (ABH), Zajedniko miu c nistarstvo nansija (ZMF), Pr BH 115/1897, Izvjetaj Zemaljske vlade s ZMF od 22.I 1897. 41) Ibidem

189

Gligorije Jeftanovi i Risto D. Besarovi, kao i drugi predstavnici c c sarajevskih Srba, manifestovali su svoju solidarnost sa Muslimanima na sjednici gradskog zastupstva krajem januara 1897, kada su svesrdno podrali prijedlog Salih-age Biakia da se optinski statut i z c cc s gradevinski red za Sarajevo prevedu na turski jezik i zamoli Zemaljska vlada da se sudske objave piu i na turskom jeziku.42) Kako je vrlo s mali broj Muslimana znao turski, zahtjevi u pogledu zvanine upotrec be turskog jezika koji se javljaju tada, a prisutni su i docnije, imaju izrazito politiko i opoziciono obiljeje. Oito je trebalo da se time isc z c takne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu. Takode, kao reakcija na prilike pod austrougarskom okupacijom kod bosanskohercegovakih Muslimana pojaala su se i proturska raspoloenja. O c c z tome je srpska politika vodila rauna, jer je to u datim okolnostima c odgovaralo i njenim intencijama. Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu bila je informisana da su predstavnici srpske opozicije boravei u Beogradu u septembru 1897. goc dine, povodom sveanog prenosa kostiju Vuka Karadia iz Bea, pric zc c hvatili ideju koja im je navodno tamo sugerisana da u zemlji otponu c agitaciju za politiku autonomiju.43) Ova aktivnost dola je do izraaja c s z ve slijedee, 1898. godine, u pokuajima predstavnika srpskog gradanc c s stva da za zajedniki rad u cilju postizanja politike autonomije za Bosc c nu i Hercegovinu pridobiju istaknute pojedince iz muslimanske arije. c s Pojava srpskog pokreta za crkveno-kolsku autonomiju i nastojanje s z s njegovih voda da se priblie Muslimanima koincidira sa tekom unutranjom krizom Otomanskog carstva (1895-1897), koja je izbila poss lije jermenskih pokreta i turskih represalija, na to se onda nadovezao s ustanak na Kritu, a zatim i grko-turski rat. U poetku krize izglec c dalo je da je doao momenat raspada Turske, pa je Austro-Ugarska s u toku 1896. godine razmatrala niz mjera radi osiguranja svojih interesa na Balkanu. U okviru toga spadaju i planovi za dalji vojniki c prodor u pravcu albanskog etnikog podruja, kao i plan o stvarac c nju autonomne Albanije pod austrougarskim protektoratom, pripreme za izgradnju stratekih eljeznikih pruga prema Kosovskoj Mitrovis z c ci i Boki Kotorskoj, te konano aktualiziranje u okviru Zajednikog c c ministarskog vijea pitanja aneksije Bosne i Hercegovine i Novopazarc skog Sandaka, koje e austrougarska diplomacija bezuspjeno pokrez c s nuti u proljee 1897. godine u pregovorima sa Rusijom. Mada je tada c
T. K r u e v a c, Sarajevo, str. 293-294. s Borba Muslimana, dok. br. 20, str. 116. Konferencija u Beogradu 1897, na kojoj je bilo stavljeno na tapet pitanje politike autonomije za c Bosnu i Hercegovinu, spominje se i u aktu Zemaljske vlade upuenom c ZMF 3.VI 1907, ali se ni tu o njoj nita podrobnije ne kae. (ABH ZMF s z Pr BH 625/1907.).
43) 42)

190

dolo do austroruskog sporazuma o odranju status quo-a na Balkas z nu, a nakon toga i do izvjesnog smanjenja medunarodne zategnutosti, odnosi izmedu Austro-Ugarske i Rusije, koja je i dalje zadrala teite z zs svog spoljnopolitikog angaovanja na Dalekom Istoku, bili su i poslije c z 1897. godine optereeni medusobnim nepovjerenjem i borbom za uticaj c u balkanskim zemljama. Politika Srbije u doba krize u Turskoj bila je uzdrljiva i oprezna. z U tenji Grke za prisajedinjenjem Krita Srbija je vidjela ponavljanje z c primjera ujedinjenja Bugarske. Bojei se da Austro-Ugarska slino ne c c postupi sa Bosnom i Hercegovinom, pa i Bugarska sa Makedonijom, ona je tada odluno bila protiv jednostranih izmjena berlinskog ugovoc ra. Vojniki nespremna za rat Srbija je, kao i ostale balkanske drave, c z morala voditi rauna o intencijama Rusije i Austro-Ugarske, koje su c bile postigle saglasnost o tome da se ne otvara cjelokupno istono pitac nje.44) Za razliku od loih odnosa sa Rusijom za neutralnih vlada nakon s povratka kralja Milana u zemlju (9.I 1894.), naprednjaka vlada Stojac na Novakovia (juni 1895 - decembar 1896), kao i preteno radikalski c z kabinet Dorda Simia (decembar 1896 - oktobar 1897) vodili su izrac zito prorusku politiku. Istupajui u odbranu integriteta Otomanskog c carstva, Rusija je tada dobila dominantan politiki uticaj u Carigradu, c a njenim nastojanjem dolazi i do pribliavanja Srbije, Bugarske i Crne z Gore. Politika Novakovieve i Simieve vlade, koja je dala podstrek c c srpskom nacionalizmu i unutar Monarhije, izazivala je njeno nezadovoljstvo pa i uznemirenost.45) U to vrijeme naroito je bila aktivna c bosanska emigracija u Beogradu. Ona je izdala niz broura u kojima se s napada okupacioni reim u Bosni i Hercegovini, a pokrenula je 1896. i z svoju publikaciju Bosansko-hercegovaki glasnik.46) c Iniciranje akcije za politiku autonomiju Bosne i Hercegovine u jec sen 1897. deava se u vrijeme kada su evropske velesile, odluivi se s c s z u toku kritske krize za uvodenje potpuno autonomnog reima na ostrvu pod samo nominalnim sultanovim suverenitetom, nakon zavretka s grko-turskog rata, nastojale da tu svoju odluku sprovedu u ivot i c z skinu s dnevnog reda sporno pitanje linosti guvernera Krita. Nakon c c dolaska grkog princa Dorda, sina istoimenog grkog kralja, na taj poc loaj u decembru 1898. uspostavljena je uz asistenciju medunarodnih z
44) Vidi M. V o j v o d i , Srbija i grko-turski rat, Istorijski asopis c c c c XVIII, Beograd 1971, str. 491-520; up. V. D o r d e v i , Srbija i Turska 1894-1897, Beograd 1928, str. 239 i dalje. 45) Sl. J o v a n o v i , op. cit. knj. II, str. 122-146, 175-176, 185-205, c 352. 46) M. I m a m o v i , op. cit. str. 90, nap. 50; up. M. H a d i j a c z h i , op. cit. str. 167. c

191

snaga autonomna organizacija na ostrvu,47) pa e primjer Krita atrakc tivno djelovati na srpsku i muslimansku opoziciju u Bosni i Hercegovini i antiaustrijske snage izvan nje. Osim toga, pobjeda Turske u ratu sa Grkom uinila je dubok utisak, naroito na bosanskohercegovake c c c c Muslimane.48) s Vodstvo pokreta za crkveno-kolsku autonomiju bosanskohercegovakih Srba najue je saradivalo sa vodama srpske Radikalne stranke u c z Vojvodini, a preko njih i sa srbijanskim radikalima i drugim faktorima u Srbiji. Vojvodanski kao i srbijanski radikali bili su antiaustrijski orijentisani i oekivali su od carske Rusije odluujuu podrku u suzbijanju c c c s austrougarskog uticaja, a u budunosti i pomo u ostvarenju srpskih c c nacionalnih i politikih tenji. Lider Radikalne stranke u Vojvodini c z dr Duro Krasojevi oznaen je u izvjetaju austrougarskog poslanika u c c s Beogradu Schiessla kao sastavlja memoranduma bosanskih Srba podc nesenog caru Franji Josipu I 1896. i duhovni voda deputacije koja je ila u Be. Advokat dr Emil Gavrila, jedan od radikalnih prvaka u s c Vojvodini, jo je od pojave srpskog autonomnog pokreta odravao kons z takte sa njegovim vodama. Tako su ugarske vlasti bile obavjetene s da se Gavrila sastao u Beogradu 26. i 27. novembra 1897. sa Kostom Tauanoviem, jednim od voda srbijanskih radikala, i srpskim prvacis c ma iz Bosne i Hercegovine Vojislavom Solom, Vladimirom Radoviem c i Kostom Kujundiem. Gavrila je sastavio i autonomni statut Srpzc ske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini,49) koji je predan Kllayu a sredinom 1898. godine. On je, zajedno sa dr Nikolom Durdeviem, c advokatom iz Slavonskog Broda i potpredsjednikom srpskog crkvenog Sabora, i docnije saradivao sa vodama srpske i muslimanske opozicije, te godinama sluio kao veza izmedu Beograda i bosanskih opozicionaz ra.50)
47) z Vidi B. B a b i , Odred Crnogoraca u medunarodnoj slubi na Kric tu (1897-1899), Istorijski zapisi, Titograd 1965, 1, str. 71-120, i s t i, Kandidatura vojvode Boe Petrovia za guvernera Krita 1897., Istorijz c ski zapisi, 3/1966, str. 439-476. 48) Borba Muslimana, dok. br. 167, str. 393. 49) L. R a k i , Radikalna stranka u Vojvodini (do poetka XX veka), c c Novi Sad 1975, str. 158 nap. 196. i str. 159. 50) Borba Muslimana, dok. br.20, str. 113-117, dok. br. 218, str. 451455. Gavrila jo od 1895. godine alje u Srbiju izvjetaje obavjetajne s s s s prirode. Za prvih 6 godina on je sam snosio trokove svoje politike s c djelatnosti, ali je kasnije dobijao 500 dinara u zlatu mjeseno kao lini c c honorar, 70 dinara mjeseno za kancelariju kao i nadokandu za efektivc ne trokove (putovanja, potu, knjige, novine i sl.). Fritz R e i n o h l, s s Grosserbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkrieges. Der Fall Jeftanovi-Sola-Gavrila,Verentlichungen des Reichc o sarchivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 98, str. 210-218. Rjeenjem Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije od 14.V 1904. s

192

Pitanje odnosa i veza Srbije sa opozicionim politikim pokretima u c Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom do sada je u istoriograji samo fragmentarno i preteno marginalno tretirano, i u cjelini z c uzevi je neobradeno. Ova konstatacija vrijedi i kad je rije o uticajima s iz Crne Gore, Turske i naih susjednih zemalja u Habsburkoj monarhis s ji. Zato ovu problematiku dotiemo samo onoliko koliko je najneophodc nije za nau temu i koliko nam to doputaju pristupani podaci. Danas s s c je npr. otvoreno pitanje kakvu su konkretnu podrku pruili zvanini s z c faktori Kraljevine Srbije prilikom pojave autonomnog pokreta bosanskohercegovakih Srba 1896, a posebno kakav je bio odnos prema njemu c nove srpske vlade sa Vladanom Dordeviem na elu (11. oktobar 1897c c 8.juli 1900), koja je u spoljnoj politici bila izrazito austrolska. Znamo samo toliko da je tadanji srpski poslanik u Carigradu Stojan Novakovi c saradivao sa Emilom Gavrilom u njegovom nastojanju da zajedno sa deputacijom bosanskohercegovakih Srba, izdejstvuje kod Vaseljenske c patrijarije (1898/1899) odobrenje nacrta statuta crkvene i kolske sas s mouprave srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.51) Poznato je takode c da je Dordevieva vlada prekinula sa nacionalnom politikom kakvu je ranije vodio Novakoviev i Simiev kabinet. Pisanje tampe o Habc c s sburkoj monarhiji bilo je stavljeno pod strog nadzor i u njoj vie nije s s bilo ni napisa o ujedinjenju srpstva niti o narodnom nezadovoljstvu u Bosni i Hercegovini. Pojedini listovi bili su i ugueni, (Uskok, Herces govaki Glasnik), a bosanskim izbjeglicama uskraena je dalja dravna c c z pomo. Austro-Ugarska je bila vrlo zainteresovana za odranje reima c z z uspostavljenog 11.oktobra 1897. Stoga je zajedniki ministar nansija i c ef austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini, Benjamin Kllay, izdejs a stvovao kod beke Unionbanke da se Srbiji dodijeli zajam i tako spasi c austrolski reim, koji se naao pred nansijskim bankrotstvom, kada z s mu je pod uticajem Rusije bilo zatvoreno francusko novano trite.52) c zs Politika novog reima u Srbiji bila je izloena estokim napadima z z z srpske tampe iz Novog Sada, Zagreba, Dubrovnika, koji su izgleda bis li koordinirani sa Cetinja. Politiki sukob izmedu srpske i crnogorske c
godine dodijeljena je dr Emilu Gavrilu za narednih 6 godina suma od 12.000 dinara godinje u zlatu za produenje njegove politike i propas z c gandne djelatnosti u vezi sa srpskim opozicionim pokretom u Bosni, uz obavezu da srpskoj vladi podnosi izvjetaje o radu. Vlada se obavezala s da e mu po isteku ugovora dati penziju. (L. R a k i , op. cit. str. 263 c c nap. 66.). Medutim, i nakon isteka ugovora Gavrila je nastavio istu djelatnost u svojstvu pravnog savjetnika srpskog konzulata u Budimpeti i s za taj rad primao je honorar od 7.200 dinara godinje. (Grosserbische s Umtriebe, Dok. Nr 80, str. 82-83, Dok Nr 92, str. 166.). O vezama politikih krugova u Srbiji sa vodama srpske opozicije u Bosni i ulozi dr c Emila Gavrila vidi i D. D o r d e v i , Carinski rat Austro-Ugarske i c Srbije 1906-1911, Beograd 1962, str. 596. 51) Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 80, str. 82. 52) Sl. J o v a n o v i , op. cit, knj. II str. 374-376. c

193

vlade u periodu izmedu 1897. do 1900.53) reektovao se i u prekidu dotadanje crnogorsko-srbijanske saradnje na polju nacionalno-politike c s propagande i prosvjetnog rada medu srpskim i drugim stanovnitvom u krajevima pod turskom vlau.54) U isto vrijeme pojaalo se je insc c teresovanje Crne Gore za Bosnu i Hercegovinu. Imajui u vidu i svoje c posebne dinastike i politike interese, knjaz Nikola i crnogorska diploc c macija pokazali su znatno zanimanje za opoziciona kretanja u Bosni i Hercegovini. U takvoj spoljnopolitikoj konstelaciji vode i istaknuti pojedinci c srpskog pokreta za crkveno-kolsku autonomiju otpoinju 1898. godine, s c kako smo to ve ranije spomenuli, sa pokuajima da pokrenu Muslimane c s za zajedniku akciju s ciljem da se postigne politika autonomija za c c Bosnu i Hercegovinu. U tom pogledu, prema podacima do kojih su dole austrougarske vlasti, u Sarajevu je poetkom 1898. godine bio s c aktivan Gligorije Jeftanovi, koji je nastojao u prvom redu pridobiti c svog poslovnog prijatelja sarajevskog trgovca Salih-agu Biakia, a u c cc Mostaru su ideju autonomije propagirali Vladimir Radovi, Vojislav c Sola, Aleksa Santi i dr.55) c Prema jednom kondentskom izvjetaju u 1898. godini stvar je bis la dola blizu do podpisa.Srbi su u toku pregovora odstupili od svog s prvobitnog zahtjeva da guverner autonomne Bosne i Hercegovine bude pravoslavne vjere i u interesu jedinstvenog nastupa pristali da bude muslimanske vjere guverner a podguverner Srbin pravoslavni. Jedino su Srbi navodno elili za guvernera Mehmed Ali-pau Rizvanbegovia z s c - Stoevia, a za podguvernera Gligorija Jeftanovia. Informator je do c c c ovih obavjetenja doao iz razgovora sa Nikolom Kaikoviem, urednis s s c kom Bosanske vile, i popom Stjepom Trifkoviem bivim parohom c s iz Blauja kod Sarajeva, jednim od istaknutih voda srpskog pokreta za z crkveno-kolsku autonomiju.56) Nije nam poznato ko je s muslimanske s strane uestvovao u tim pregovorima i kako su oni tekli, ali izgleda da c je grupa oko mostarskog muftije Ali Fehmi ef. Dabia imala tada izz c vjesne veze sa Srbima.57) Medutim, na osnovu daljeg razvoja dogadaja
53) Ovaj sukob doveo je poslije ivanjdanskog atentata na kralja Milana 1899. i do prekida diplomatskih odnosa izmedu Srbije i Crne Gore. Vidi: Sl. J o v a n o v i , op. cit. knj. II, str. 357-364; V. V i n a v e r, c Ivandanjski teror i Crnogorci, Istorijski glasnik, Beograd 1-2/1958, str. 53-73. 54) N. R a n a t o v i , Rad vlade Crne Gore i Srbije na postavljaz c nju srpskih mitopolita u Prizrenu i Skoplju 1890-1902, Istorijski zapisi, 2/1965, str. 245-261. 55) Borba Muslimana, dok. br.20, str. 113-117. 56) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Condentenmeldung, Sarajevo 22.XI 1900. 57) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvjetaj Zem. vlade ZMF 23.VII 1898, s Pr BH 907/1901 Izvjetaj Okrune oblasti u Mostaru 15.VI 1901, Borba s z Muslimana, dok. Br.138, str. 334.

194

izgleda da je pretjerana tvrdnja u citiranom izvjetaju kako su ti pregos vori bili dovedeni blizu do podpisa. I 1901. godine u kombinacijama oko autonomnog uredenja Bosne i Hercegovine spominjalo se je ponovo ime Mehmed Ali-pae Rizvanbegovia kao kandidata za poloaj s c z guvernera.58) Planiranoj kandidaturi Mehmed Ali-pae Rizvanbegovia suprots c stavio se crnogorski knjaz Nikola koji je preporuivao svoga sina, princa c prijestolonasljednika Danila kao kandidata za poloaj guvernera budue z c autonomne Bosne i Hercegovine.59) Ovo je bilo analogno kandidaturi grkog princa Dorda za guvernera Krita i u perspektivi trebalo je da voc di tome da se Bosna i Hercegovina i Crna Gora nadu pod vlau jednog sc vladara. Zato je knjaz Nikola, koji je bio protivan da se pripadnici kue c Petrovia pojave kao kandidati velesila za poloaj guvernera Krita, sam c z preporuivao 1898. godine bosanskim opozicionarima crnogorskog pric jestolonasljednika za potencijalnog guvernera Bosne i Hercegovine.60)
Mehmed Ali-paa Rizvanbegovi (1849-1901?) bio je sin hercegovas c c kog vezira Ali-pae Rizvanbegovia. Poslije pohoda Omer-pae Latasa s c s na Bosnu i pogibije oca odselio se s porodicom u Tursku i tamo je ostao do kraja ivota. Kao osmanlijski ocir borio se protiv ustanika u z Hercegovini i uestvovao je u bici kod Plevne. Mehmed Ali-paa bio je c s ogoreni neprijatelj Austrije i jedan od prvih bosanskih Muslimana koji c se deklarisao kao Srbin. (M. H a d i j a h i , op. cit. str. 164-167). z c Poetkom osamdesetih godina on je bio zapaen po srpski intoniranom c z c govoru na Cetinju i postao je popularan medu bosanskohercegovakim Srbima. Imao je posjed na Buni kod Mostara, tamo je esto dolazio i c bio vrlo rado priman od strane mostarskih Srba. (ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Prepis izvjetaja Jeftomira Zaharia, kotarskog predstojnika s c u Bugojnu, Okrunom predstojniku 30.VII 1901. Okruni predstojnik z z Mihajlo Rukavina Kllayu, Travnik 3.VIII 1901.). a 59) Tu njihovu slogu (srpsko-muslimansku, primjedba D.J.) prije dvije z godine, koja se je blizu uinila bila, pokvario je govor knjaza Nikole c Mehmed ef. Spahiu u kojem je rekao: ta e vam musliman eto vam mog c s c sina. ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Condentenmeldung, Sarajevo 22.XI 1900. O tome i Pr BH 886/1898 Izvjetaj Zem. vlade s ZMF od 23.VII 1898, i kao napomena 51. 60) To se inae uklapalo u njegove ire dinastike planove na Balkanu. c s c Tu najprije spada pokuaj knjaza Nikole da preko svoje kerke Stane na s c ruskom dvoru izdejstvuje da ruski car prihvati 1895. godine kandidaturu njegovog drugog sina, princa Mirka, na bugarski prijesto. Kad mu to nije polo za rukom knjaz Nikola je 1896. godine bezuspjeno nudio Mirka s s za adutanta sultanu Abdul Hamidu II. U narednoj godini primjetna je njegova elja da velesile Mirku ponude poloaj guvernera Makedonije z z ili neko drugo visoko mjesto u evropskoj Turskoj odnosno na Balkanu. (B. B a b i , Kandidatura vojvode Boe Petrovia za guvernera Krita c z c 1897. godine, str. 457-458, 471-473). Na Cetinjskom dvoru pojavila se docnije i izvjesna nada da e srpska kruna doi u ruke Petrovia. Ovo je c c c dolo do izraaja 1902. godine, nakon enidbe princa Mirka sa Natalijom s z z Konstantinovi, rodakom kralja Aleksandra. c
58)

195

Medutim, ovaj pokuaj knjaza Nikole da preko Mehmeda Spahia s c zainteresuje Muslimane za svog sina izazvao je negativnu reakciju. Mehmed Spahi iz Mostara, koji je kao jedan od prvih srpski orijentisanih c Muslimana boravio izvjesno vrijeme kao emigrant u Beogradu, uskoro je po odlasku sa Cetinja promijenio politiki tabor i jedno vrijeme c stavio se u slubu vlade. Spahi, koji se inae pokazao kao nestalan z c c i prevrtljiv otkrio je vlastima i javnosti pretenzije crnogorskog knjaza koje su kod Muslimana izazvale zbunjenost i nepovjerenje prema savezu sa Srbima.61) Antisrpska istupanja M. Spahia, a u vezi s njima c i lanci koje je pisao Osman Nuri Hadi protiv muslimansko-srpske c zc saradnje u Hrvatskom pravu izazvale su, prema izvjetaju Zemaljske s vlade naroiti utisak ne samo u Mostaru nego i u Sarajevu, te doveli c do zahladenja u odnosima izmedu Srba i muslimanske mostarske omladine.62)
61) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvjetaj Zemaljske vlade ZMF 23.VII s 1898; kao napomena 51. M. Spahi je u mostarskom Osvitu, listu pravake orijentacije koji je c s uredivao i izdavao don Franjo Milievi, u brojevima od 1.IX i 12. X c c 1898. objavio napise pod naslovom Historija moga srbovanja. U njima on napada srpsku nacionalnu ideologiju kao neodvojivu od pravoslavlja i neprihvatljivu za Muslimane. Spahi je svoju srpsku nacionalc nu orijentaciju zamijenio hrvatskom kojoj takode nije ostao dosljedan (M. H a d i j a h i , op. cit. str. 82, 164, 167, 197). Mada je bio i z c c materijalno nagradivan za svoje usluge vlastima, Spahi se pokazao kao nepouzdan, pa je Kllay 7. VI 1900. naredio da Zemaljska vlada odnosno a njen obavjetajni biro prekine direktne kontakte sa Spahiem zbog njes c gove dvostruke igre. (ABH ZMF BH 624/1900, koncept). Medutim, preko Okrune oblasti u Mostaru Vlada je nastojala i dalje da Spahievu z c aktivnost usmjerava u svom interesu, ali je on nastavio sa svojim neodmjerenim i kontradiktornim postupcima. (Borba Muslimana, dok. br. 74, str. 219, dok. br. 78, str. 226. i dok. br. 177, str. 405). 62) Clanci Osmana Nuri-Hadia objavljeni su u Hrvatskom pravu zc Nr.788-790 pod naslovom Srpsko muhamedanska sloga (ABH ZMF Pr BH 886/1898. Izvjetaj Zem. vlade ZMF 23. VII 1898.) O. Nuri-Hadi, s zc pisac u ovom radu esto citiranog djela, bio je kao to je poznato inovnik c s c Zemaljske vlade i aktivni protivnik muslimanskog opozicionog pokreta. On je u ljeto 1900. slao i pismene izvjetaje Vladi o prilikama u muss limanskom pokretu. (Pr BH 1012/1900. Izvjetaj Zem.vlade ZMF od s 16.VIII 1900, prilozi: pisma O. Nuri-Hadia od 2. i 4.avgusta 1900.). zc Kllay je u oktobru 1900. godine odobrio da se O. Nuri-Hadiu isplati iz a zc dispozicionog fonda novana potpora u iznosu od 500 forinti. Prijedlog c za to potekao je od okrunog predstojnika u Mostaru Pitnera i bio je z podran od strane civilnog adlatusa Kutschere. U pismu Kllayu Kutz a schera istie da je Nuri-Hadi uinio vrlo mnogo usluga i da ubudue c zc c c obeava da e biti vjeran oslonac Vlade. (Priv. Reg. 230/1900 Kutschec c ra Kllayu 8. X 1900, Kllay Kutscheri 20. X 1900). O. Nuri-Hadi je a a zc bio hrvatski nacionalno orijentisan, ali se pri kraju austrougarske uprave opredijelio za srpsku nacionalnu orijentaciju.

196

Krajem 1898. i poetkom 1899. godine austrougarske vlasti su bile c obavjetene da je u Sarajevu Gligorije Jeftanovi sa svojim prijateljis c ma nastavio, i ako bez uspjeha, sa pokuajima da kontaktirajui sa s c Salih-agom Biakiem, Ahmed-agom Hendom, Omerom Uianinom c cc zc i Ahmedom Svrzom pridobije Muslimane za solidarni nastup i saradnju sa Srbima.63) O tome je Jeftanovi pregovarao za svog boravka c u Carigradu i sa nekim uglednim muslimanskim emigrantima, kao i o eventualnoj akciji kod Porte za politiku autonomiju Bosne i Herc cegovine. Tom prilikom on je izraavao saglasnost s tim da guverner z autonomne Bosne bude neki vezir islamske vjere. Inae, stanovite Crc s ne Gore, koje je u povjerljivim razgovorima zastupao njen poslanik na Porti Mitar Baki krajem 1898. godine, bilo je da je pitanje politike c c autonomije Bosne i Hercegovine najbolje pokrenuti 1899. godine, prilikom oekivanog kongresa evropskih velesila za razoruanje i zahtijevati c z da zemlja dobije autonomiju pod vazalstvom jedne od evropskih velikih sila, ili da se prisajedini jednoj od balkanskih drava. Baki je smatrao z c da za ovo treba prethodno animirati sve tri konfesije u Bosni i Hercegovini, a zatim akt o politikoj autonomiji predati kongresu preko c nekog poslanika.64) Pod iji vazalitet je trebalo da dode autonomna c Bosna i Hercegovina, odnosno kojoj bi se balkanskoj dravi trebalo ona z da prikljui, Baki se nije izjanjavao, ali ako se ima u vidu ranija izc c s java knjaza Nikole onda nema dvojbe u pogledu tadanjih crnogorskih aspiracija. Kao to smo ve spominjali ideja o intervenciji evropskih velesila u s c bosanskom pitanju javlja se ve u adresi mostarskih i sarajevskih Srba c Gladestonu iz 1880. godine. Ova ideja je ponovo bila prisutna u doba ustanka u Hercegovini 1882. godine, kada je Aleksa Jaki preduzeo aksc ciju za prikupljanje potpisa protiv Austro-Ugarske s ciljem da se pred velesile izade sa dokumentovanim protestom. Tada je izgleda zamisao o evropskoj intervenciji dola iz slavenolskih krugova. U ruskim krus govima u Beogradu govorilo se 1882. godine o potrebi sazivanja jedne evropske konferencije o Bosni i Hercegovini.65) Nakon pojave srpskog a zatim i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju u srpskoj politici u Bosni i Hercegovini naglaena je tenja, podravana od s z z strane Crne Gore i srpskih radikala u Monarhiji, da se pred evropskom javnou pokae nezadovoljstvo najveeg dijela bosanskohercegovakog sc z c c stanovnitva s austrougarskom upravom, da se ona diskreditira kao ness posobna da udovolji zadacima povjerenog joj medunarodnog mandata, kao i elja da se problem statusa Bosne i Hercegovine aktualizira u z
63) 64) 65)

Borba Muslimana, dok. br.8, str. 82-83. V. B o g i e v i , op. cit. str. 324-325 c c H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak 1882. godine, str. 294, 295. z c c

197

medunarodnim odnosima i revidira odluka Berlinskog kongresa. Izvjesne indicije ukazuju da bi i ovaj puta u tome eventualno mogla imati izvjesnog udjela i ruska politika, odnosno panslavisti.66) Nasuprot austrolskoj politici zvanine Srbije, i srbijanski radic kali nastoje zainteresovati medunarodnu javnost za bosansko pitanje. U Parizu izlazi 1899. broura Miroslava Spalajkovia La Bosnie et s c lHerzegovine, u kojoj se istie da se u Bosni i Hercegovini nalazi najc vrjedniji dio srpske rase i da je za Srbiju i Crnu Goru zadobijanje pomenutih zemalja egzistencijalno pitanje. Autor podvlai da se Austroc Ugarskoj mora oduzeti mandat zbog nesposobnosti njene uprave da u Bosni i Hercegovini uspostavi stabilan poredak i rijei agrarno pitanje, s te da stanovnitvo daje prednost povratku pod tursku vlast u odnosu s na svoj poloaj pod austrougarskim reimom. z z Teza da Austro-Ugarskoj treba oduzeti okupacioni mandat bie pric sutna i u antivladinim propagandnim publikacijama muslimanskog pokreta koje je izdavala tamparija Svetozara Miletia u Novom Sadu. s c Tako se u brouri Bezakonja okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, Sas brao i napisao Ehli Islam (Novi Sad 1901.), pored ostalog naglaava s da e nezadovoljstvo naroda dotle trajati dok se Bosna i Hercegovina c ne povrati pod upravu Turske, ili dok se eventualno ovim pokrajinama ne da samouprava. Takode se istie kako je narod islamski svjestan da c je gospodar Bosne i Hercegovine onaj koji je ujedno i glava islamske vjeroispovjesti, a to je Njegovo velianstvo turski Sultan. c Dvojna Monarhija bila je zadnjih godina XIX stoljea suoena sa c c ozbiljnim unutranjopolitikim tekoama. Politika kriza u Cislajtanis c s c c s ji, zbog sukoba oko regulisanja jezikog pitanja u Cekoj, i problemi oko c zakljuenja i ozakonjenja privredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarske c bili su predigra akutne krize dualizma koja je nastupila u XX vijeku (1903-1906). Medutim, medunarodni poloaj Monarhije i odnosi snaga z u Evropi i na Balkanu nisu tada kao ni u prvim godinama poslije Berlinskog kongresa pruali realne anse da bi tenje da se Austro-Ugarskoj z s z ospori uprava nad Bosnom i Hercegovinom mogle dobiti odgovarajuu c c podrku na medunarodnoj sceni. S druge strane, krajem stoljea pos litiki i vojni vrhovi Austro-Ugarske bili su zaokupljeni nastojanjima c da ojaaju politiki i privredni uticaj Monarhije na Balkanu, kao i njen c c vojni poloaj. U tu svrhu Zajedniko ministarsko vijee, sporazumno z c c
66) Pop Stijepo Trifkovi, bio je prema podacima austrougarskih vlasti iz c 1900. godine ve dvije godine persona grata na Cetinju. Vlastima je bilo c poznato da mu je lino ruski general Agapeje donio pismo sa Cetinja. c (Kao nap. 51.). U drugoj polovini 1900. godine ruska i panslavistika c tampa pisala je o potrebi sazivanja konferencije za reviziju berlinskog s ugovora. (ABH ZMF Pr BH 625/1907. Izvjetaj Zemaljske vlade ZMF s od 28.XI 1900.)

198

sa austrijskom i ugarskom vladom, utvrdilo je u jesen 1900. godine nansijske i druge modalitete za izgradnju bosanske istone eljeznice, c z koja je trebalo da se produi kroz Novopazarski Sandak.67) Upravo z z u to doba dolazi do izraaja tenja da se u formi pismenog ugovora z z ksiraju stavovi na kojima bi se zasnivala saradnja izmedu srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta, koji su se tada nalazili u punom usponu. * * * Nakon poznatog sluaja konverzije jedne maloljetnice u okolini Moc stara u maju 1899. godine opoziciono raspoloenje medu Muslimanima, z koje se od 1895. ispoljavalo u prvom redu u kritici agrarne politike okupacione uprave u predstavkama i albama travnikih i posavinskih z c begova, dobija sve vie oblik borbe za vjersku i vakufsko-mearifsku s autonomiju. Pri tome je i primjer slinog pokreta kod Srba odigrao c svoju ulogu. U Mostaru je izabran odbor od 12 lanova sa muftijom c Ali Fehmi ef. Dabiem na elu, koji je uspostavio kontakte sa vodama z c c srpskog autonomnog pokreta. Poetkom juna 1899. vlasti su bile obac vijetene da su neki lanovi mostarskog odbora davali izjave kako e i s c c sluaj Fate Omanovi prisiliti da sa pravoslavnim idu zajedno kroz voc c du i vatru. Istovremeno su se uli i glasovi da politiki poloaj Bosne c c z i Hercegovine treba da se uredi po uzoru na Krit.68) Uticaj Srba doao je do izraaja i pri izradi Nacrta statuta o uredes z nju vjersko-prosvjetnih pitanja u Hercegovini, koji je muslimanska deputacija zajedno sa svojim memorandumom predala ministru Kllayu a 14.oktobra 1899. godine. Predloeni statut je, prema zapaanjima Zez z maljske vlade, po svojoj koncepciji, izvjesnim osobinama stila i estoj c upotrebi odredenih stranih termina podsjeao na Jeftanovi-Solin c c s statut o uredenju pravoslavnih optina u Bosni i Hercegovini.69) I po rijeima srpskih prvaka prvi muslimanski Nacrt statuta za Hercegovinu c naslanjao se je negde ak i doslovno na nacrt ustava pravoslavnih. Inc tencija vodeih faktora srpskog autonomnog pokreta bila je da se elje i c z zahtjevi Srba i Muslimana zasnivaju na istim naelima kako bi se u svoc je vreme u celoj zemlji odomaiti mogla jednakost i ravnopravnost sviju c versko-prosvjetnih autonomija, koje su zasnovane na stoljetnim temeljima.70) Medutim, medu muslimanskim prvacima postojale su duboke
67) Vidi D. J u z b a i , Izgradnja eljeznica u Bosni i Hercegovini z s c z u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja Kllayeve ere. a Izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 176-177, 159-201. 68) Kao nap. 55. 69) N. S e h i , Pokret Muslimana, str. 110. c 70) M. H a d i j a h i , op. cit. str. 188, 189. z c

199

razlike i suprotnosti u pogledima na pitanje saradnje sa Srbima, kao i politike orijentacije pokreta i njegovog odnosa prema austrougarskim c vlastima. Iako je od samog poetka u muslimanskom pokretu postojalo c radikalno i umjereno krilo, pojedinci i grupe e u raznim situacijama c zauzimati razliite stavove. Ta izuzetno sloena problematika bie u c z c ovom radu samo onoliko tretirana koliko to neposredno zadire u pitanje sklapanja srpsko-muslimanskog politikog saveza, i to u periodu do c 1903. godine. Odbijanjem muslimanskih reformnih prijedloga poetkom 1900. goc dine, iza kojih su u proljee iste godine uslijedile i odredene represivne c mjere vlasti, kao to je rasputanje mostarske kiraethane (muslimanske s s itaonice), smjenjivanje Dabia sa poloaja mostarskog muftije, odc z c z putanje Serifa Arnautovia iz optinske slube i druge, muslimanski s c s z pokret nije mogao biti suzbijen. Naprotiv, on je jo vie podstaknut s s i zahvatio je osim Hercegovine i Bosnu. Znaajno uporite muslimanc s skog pokreta u Bosni postao je travniki okrug, u kome je begovat i c ranije manifestovao svoje opoziciono raspoloenje. Muslimanski prvaci z e nastojati da nadu zagovornike svojih elja i zahtjeva u austrijskom c z i ugarskom parlamentu, kao i u delegacijama, a pitanje zajednikog c nastupa sa paralelnim pokretom bosanskohercegovakih Srba ulazi u c akutan stadij. Za vrijeme zasjedanja delegacija u Budimpeti u maju s 1900. godine, tu su se nali kako predstavnici muslimanskog pokreta s tako i brojna srpska deputacija. Od strane nekih muslimanskih prvaka uspostavljene su ve bile ue veze sa srpskim pokretom za crkvenoc z kolsku autonomiju. Predvidala se pak i zajednika politika akcija i s c c eventualno obraanje evropskim silama, potpisnicama berlinskog ugoc vora. O tome je trebalo da se, prema obavjetenjima Zemaljske vlade, s zakljui pismeni pakt izmedu predstavnika obiju opozicija. Medutim, c srpski prvaci su u maju 1900. godine odustali od saveza sa Muslimanima. To su oni uinili po savjetu dr Emila Gavrila, koji je docnije Jaa c s Tomi, urednik novosadske Zastave, organa vojvodanskih srpskih rac dikala, oznaio kao pogrean. Predstavnici Srba su tada u Budimpeti c s s izradili trei carski memorandum i prihvativi ponudu Kllaya upustili c s a se u pregovore.71) Pokazalo se pak da je Kllay odugovlaio sa pregovorima kako a c bi razdvojio obje opozicije, dobio na vremenu i izvrio izvjesna poss tavljenja na svetenike poloaje protivno tenjama srpskog pokreta s c z z za crkveno-kolsku autonomiju.72) Nespremnost vlasti za poputanje s s i izmjena vanjsko-politike orijentacije Srbije, do koje dolazi u ljeto c
Borba Muslimana, str. 28. i kao napomena 51. Vidi V. S k a r i , Versko-prosvetna borba pravoslavnih Srba, u c knjizi; Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, str. 50, 51. T. K r u e v a c, Sarajevo, 302, 303. s
72) 71)

200

1900. godine, uticae na odredeno radikaliziranje srpskog opozicionog c pokreta u Bosni i Hercegovini. Nakon enidbe kralja Aleksandra Obrenovia i pada vlade Vlaz c c dana Dordevia u julu 1900. godine, dolazi do udaljavanja Srbije od Austro-Ugarske i njenog priklanjanja Rusiji. Uporedo s jaanjem ruc skog uticaja poboljavaju se i odnosi izmedu kralja i radikala, i oni uskos ro, zajedno sa drugim antiaustrijski orijentisanim politiarima, poinju c c igrati sve znaajniju ulogu u vodenju spoljne politike Srbije. Ovo je c praeno i postepenim poboljanjem odnosa Srbije sa Crnom Gorom pa c s su 1901. godine izmedu njih ponovo uspostavljeni normalni diplomatski odnosi.73) Austrougarski kondenti registrovali su u oktobru 1900. godine kontakte dr Dure Krasojevia, predsjednika srpske radikalne stranke u Vojc vodini, sa dr Milenkom Vesniem, bivim radikalnim ministrom u Src s biji i saradnikom dr Gavrila pri izradi Nacrta statuta crkveno-kolske s autonomije pravoslavnih u Bosni i Hercegovini. Iza ovih susreta u Sr. Karlovcima uslijedio je poziv Krasojeviu u Beograd, gdje je on konfec risao sa efom odjeljenja u srpskom ministarstvu vjera, Veselinoviem. s c Cilj ovih kontakata bio je navodno da se sprijei eventualni kompromis c c izmedu voda srpskog autonomnog pokreta, koji su poetkom oktobra putovali u Be radi pregovora sa Kllayem, i okupacione uprave. Zec a maljska vlada je sredinom oktobra primila obavjetenje: Puhnuo je s c drugi vjetar u Beogradu, od kompromisa nee biti nita, vode e zategc s nuti ..... Uskoro po tom uslijedila je informacija da je 17.oktobra 1900. Jaa Tomi posjetio dr Nikolu Durdevia u Slavonskom Brodu i dao mu s c c instrukciju da radi na tome kako bi se akcije pravoslavnih i muslimana objedinile u jednoj ruci i cijeli pokret dobio politiki karakter.74) c Iako im nije polo za rukom da ih u maju 1900. godine car primi s u audijenciju, predstavnici mostarskih Muslimana, kojima su se prikljuile i deputacije iz nekih mjesta u Bosni, iskoristili su svoj borac vak u Budimpeti za razmatranje daljih koraka u borbi za vjersku i s vakufsko-mearifsku autonomiju. Budimpeta je postala centar okupljas nja muslimanske opozicije i tu je donesena odluka o izradi autonomnog statuta za cijelu Bosnu i Hercegovinu, kao i novog memoranduma. U cilju izvrenja ovog zadatka izabran je Eksekutivni odbor muslimanske s deputacije za Bosnu i Hercegovinu, koji se sastojao od 12 lanova, i to c po dvojica iz svakog okruga. Sjedite odbora bilo je u Budimpeti, pa s s je zakljueno da se njegovi lanovi smjenjuju tako da jedan ili dvojica c c stalno u Budimpeti borave. Pored rada na izradi statuta i memorans duma, Odbor je imao zadatak da od bosanskohercegovakih Muslimana c
73) Sl. J o v a n o v i , op. cit.knj. III, str. 32-39, 62-73, 190-213; N. c R a n a t o v i , op. cit. str. 261. z c 74) Kao nap. 51.

201

prikuplja i publikuje u tampi podatke kojima bi se potkrijepile elje i s z zahtjevi muslimanskog pokreta. U tu svrhu otvorena je odborska kancelarija u Budimpeti, na ijem je elu stajao jedan odbornik kao ef, s c c s a pisarske poslove obavljali su trojica pisara i to: Stevan Atanackovi, c Sava Atanackovi i Salih Kazazovi. Ova kancelarija je postojala od c c polovine 1900. do poetka 1901. godine.75) c Na osnovu podataka, koji su iz zemlje stizali u odborsku kancelariju u Budimpeti, Salih Kazazovi, prosrpski orijentisani bivi uitelj s c s c iz Travnika, pripremao je lanke i dopise u prvom redu za novosadc sku Zastavu i druge srpske listove, Branik, Srbobran, kao i za c madarske i njemake novine i publikacije u nekim evropskim zemljama. Kazazovi je bio glavni dopisnik i izvjestilac Odbora za tampu c s od polovine juna do polovine decembra 1900. godine. U izvjesnom pogledu uloga Kazazovia u muslimanskom pokretu bila je slina uloc c zi Mie Avakumovia iz Brkog u srpskom pokretu. Avakumovi je, c c c c radei po direktivama i uz nansijsku pomo iz Beograda na srpskoc c muslimanskoj Slozi, razvijao u saradnji sa popom Stjepom Trifkoviem zapaenu novinarsko-agitacionu djelatnost protiv austrougarske c z uprave u Bosni i Hercegovini. On je pisao lanke u Srbobranu, Zasc tavi, Deutsches Volksblattu, rasparavao protuvladine broure, te c s odravao intenzivne kontakte sa nekim muslimanskim opozicionerima z (Hamdi-begom Hasanpaiem iz Travnika, Semsi-begom Zajimoviem, sc c Sulejmanom Brajiem, Ahmed-begom Biogradlijom iz Brkog i druc c gim). U ovoj antivladinoj publicistikoj djelatnosti bio je vrlo aktivan c i Serif Arnautovi, koji je kao odbornik i ef odborske kancelarije boc s ravio u novembru i poetkom decembra 1900. u Budimpeti zajedno c s
75) Od odbornika Egzekutivnog odbora bili su upravitelj ove kancelarije Ahmed ef Karabeg iz Mostara, Ahmed-beg Hazadi iz Travnika, Hadi c z Sulejman-beg Ceri iz Novog, Muhamed Sali za Salihagu Biakia iz c c c cc Sarajeva, Osman ef Prci za Bakir-bega Tuzlia iz Dol. Tuzle, Serif ef c c Arnautovi iz Mostara i dr. c Osuda Serifa Arnautovia, Okruni sud u Travniku 22. III 1903. ABH c z ZMF Pr BH 791/1903. Prema F. Hauptmannu (Borba Muslimana, str. 28, 29) Odbor muslimanskog pokreta za Bosnu i Hercegovinu izabran je u jesen 1900. godine na sastanku muslimanskih prvaka u Sarajevu radi izrade statuta. Hauptmann donosi i sastav Odbora: Salihaga Biaki i Ahmedaga Henda c cc za okrug Sarajevo, Mujaga Komadina i Ali ef. Dabi za okrug Mostar, z c Ahmedbeg Hazadi i Alibeg Sulejmanpai za okrug Travnik, Sulejc sc manbeg Ceri i Mahmutbeg Dini za okrug Banjaluka, Bakirbeg Tuzli c z c c i Hadi Osman ef Prci za okrug D. Tuzla, Vasbeg Privilica i Skenz c derbeg Kulenovi za okrug Biha. Naknadno u Odbor su uli: Alibeg c c s Firdus, Omer ef Cirkinagi, dok su neki kao Privilica i Sulejmanpai otc sc pali. (Ibidem, str. 109, nap. 4. i 148, nap.3.) Prije sastanka u Sarajevu postojao je Odbor muslimanske deputacije u Budimpeti. (ABH ZMF s Pr BH Nr 1147/1900, telegram Kutschere Kllayu od 10.IX 1900, Borba a Muslimana, dok. br. 123, str. 313, dok. br.133. str. 327.

202

sa lanom odbora Sulejman-begom Ceriem iz Bosanskog Novog. Arc c nautovi je uspostavio veze sa redakcijama mnogih listova i asopisa, c c a naroito sa Zastavom i njenim urednikom Jaom Tomiem. Srpc s c skoj tampariji dr Svetozara Miletia u Novom Sadu, gdje se tampala s c s i Zastava, Eksekutivni odbor je povjerio, u skladu sa prvim programom koji su muslimanski deputirci usvojili u Budimpeti, tampanje s s broura od ve objavljenih lanaka u novinama. Uvode i reekcije u s c c ovim brourama pisali su najee Nenad Bradvarevi i Jaa Tomi.76) s c sc c s c S ovom novinsko-publicistikom djelatnou bio je povezan prilian c sc c broj muslimanskih prvaka, bilo da su Odboru u Budimpeti slali pos datke i dopise za novine, ili su pokazali interesovanje za pribavljanje i rasturanje tampanih publikacija. U tom pogledu su se na funkcis onere Odbora Sulejman-bega Ceria, Saliha Kazazovia, Dervi-bega c c s Miralema, Osmana Prcia i Ahmed-bega Hazadia obraali pismima c c c Dervi-beg Privilica iz Bihaa, Mahmut-beg Dini iz Banjaluke, Fehim s c z c -beg Alibegovi iz Bosanskog Kobaa, Omer Cirkinagi iz Prijedoga, c s c Husein-beg Ceri iz Bosanskog Novog, Hifzi Bahtijarevi iz Banjaluke, c c Isa Softi, Suljaga Sara iz Jajca, Serif-aga Hanki iz Kozarca i dr.77) c c c Prema podacima koje je Kazazovi docnije dao vlastima, osim njega, c Serifa Arnautovia i Mie Avakumovia, protuvladine lanke pisali su c c c c u Sarajevu Muhamed Sali, u Tuzli Bakir-beg Tuzli, u Bos. Novom c c neki Hadiabdi, u Bihau bivi pravnik Midi. Rasturanje novina z c c s zc c i broura organizovao je preko trgovakih putnika dr Nikola Durdevi s c
76) U 1900. i 1901. objavljene su broure Stradanje muhamedanskog s naroda u Herceg - Bosni, Najnoviji zulumi u Bosni i Hercegovini, Proganjanja islamskog naroda u Herceg-Bosni, Bezakonja okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, sabrao i napisao Ehli-Islam. Sa ovim radom nastavljeno je unekoliko i slijedeih godina pa su tako npr. tampani c s u Miletievoj tampariji u Novom Sadu 1903. godine Spisi islamskog nac s roda Bosne i Hercegovine u stvari vjersko-prosvjetnog uredenja i samouprave. Prema iskazu Kazazovia u istrazi krajem oktobra 1901. godine, trokove c s tampanja do tada izdatih broura nije snosila muslimanska deputacija, s s ve je to bila vlastita naklada Miletieve tamparije u Novom Sadu, koja c c s je njima trgovala na vlastiti rizik. Deputacija se nije obavezala da e c tampane broure kupiti, ali je obeala da e ih po mogunosti raspros s c c c dati. (Borba Muslimana, dok. br. 66, str. 203-205, vidi N. S e h i , c z Mjere Kalajevog reima, str. 161, 162.) Medutim, u obrazloenju presuz de Serifu Arnautoviu od 22.III 1903, stoji kako je Eksekutivni odbor, da c bi ostvario svoj program publikovanja broura, osnovao fond iz koga je s plaao njihovo tampanje i podmirivao potrebe svoje djelatnosti. (ABH c s ZMF Pr BH 791/1903.). Vrlo je vjerovatno da je ova izdavaka djelatc nost kao i Zastava bila subvencionirana i iz Beograda (Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr. 80, str. 82.). 77) ABH ZMF Pr BH 791/1903. Osuda Serifa Arnautovia, Okruni sud c z u Travniku 22. III 1903.

203

iz Slavonskog Broda, po ranijem dogovoru sa muslimanskom deputacijom.78) Glavni uesnici u aktivnosti na pripremanju odnosno rasparavanju c c antivladinih publikacija bile su one linosti medu muslimanskim prvac cima koje su, kao pripadnici radikalnog dijela muslimanskog pokreta, bile i pristalice srpsko-muslimanskog politikog saveza. U toj djelatnosc ti imali su pak izvjesnog sporednog udjela i pojedinci koji e se ispoljiti c kao pristae umjerenog krila muslimanske opozicije i protivnici politike s c saradnje sa Srbima (npr. Tuzli, Cirkinagi, Bahtijarevi), iako su se c c c neki od njih, kao Tuzli, angaovali u jesen 1900. na tome da se sklopi c z muslimansko-srpski politiki sporazum. c U novinskim lancima i brourama estoko je napadana okupacic s z ona uprava. Ona je optuivana kao sauesnik agresivne katolike proz c c pagande i pri tome je naglaavano da se islam kao i pravoslavlje nalaze s u opasnosti. Istovremeno su ovi napisi bili i izrazito antihrvatski intonirani. Vlada i njeni organi napadani su da proteiraju katolike i z s c medu njima ire nekako hrvatstvo te uz to rade na pohrvaivanju muslimana. Ova antihrvatska nota bila je na odreden nain takode c prisutna i u memorandumu koji su muslimanski predstavnici predali 19.decembra 1900. godine Kllayu na ijoj je izradi bio angaovan dr a c z c z z Nikola Durdevi. Optube da vlasti proteiraju velikohrvatsku propagandu susreu se i u pretstavci koju je muslimanska deputacija predala c 28.maja 1902. godine u Budimpeti delegacijama austrijskog i ugarskog s parlamenta. Prisustvo ekskluzivnih antihrvatskih stavova u pomenutim publikacijama proizilazilo je iz suprotnosti politikih tenji muslimanskog poc z kreta i tadanjeg pravca hrvatske politike u Bosni i Hercegovini, u kojoj su klerikalne snage igrale znaajnu ulogu. Medutim, ovi stavovi moc gu se dijelom pripisati i uticaju srpskih faktora na muslimanski pokret. Oni odraavaju i tadanje opte stanje u srpsko-hrvatskim odnosima kao z s i suprotnosti nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske buroazije kada je z u pitanju bila Bosna i Hercegovina. Upravo u ovo doba se i sukob s s izmedu hrvatske i srpske politike u Hrvatskoj sve vie zaotravao i kulminirae u protusrpskim demonstracijama u Zagrebu 1. i 2.septembra c 1902. godine, do kojih je dolo poslije objavljivanja poznatog provokas tivnog lanka u zagrebakom Srbobranu.79) Ipak, srpski samostalci c c u Hrvatskoj, iji je organ bio Srbobran bili su, poslije organizacionog c
78) N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 161-162; Borba Muslimac z na, dok. br. 66, str. 203-205. 79) Vidi R. L o v r e n i , Geneze politike novog kursa, Zagreb c c 1972, str. 95-97, 144-148.

204

odvajanja od vojvodanskih radikala 1896. godine, u cjelini gledano manje iskljuivi u odnosu prema Hrvatima od Jae Tomia i njegovih radic s c kala,80) koji su imali prvorazrednu ulogu u publicistiko-propagandnoj c djelatnosti muslimanskog pokreta i aktivno se angaovali oko toga da z c prvaci muslimanske opozicije udu u politiki savez sa vodama srpskog autonomnog pokreta. I taj savez trebalo je, pored ostalog, da ima i antihrvatski karakter. * * * Kada je, povodom dvadesetpetogodinjice stupanja na prijesto suls tana Abdul Hamida II, 1.septembra 1900. muslimanska opozicija organizovala u gotovo svim veim gradovima proslave isto politikog kac c c raktera, u njima je uestvovalo i srpsko gradanstvo. Tako su u vie od c s dvadeset mjesta i kue pravoslavnih bile okiene zastavama. Proslave su c c imale karakter demonstracija, iji je cilj bio da ukau na privremenost c z okupacije i istaknu sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom. Inicijativu za ove proslave dala je muslimanska opozicija u Sarajevu, a njihovi organizatori bili su pripadnici radikalnog krila muslimanskog pokreta i to Salih-aga Biaki u Sarajevu (vremenom e Biaki prii c cc c c cc c umjerenom dijelu opozicije), Ahmed-beg Hazadi i Hamdi-beg Hac sanpai u Travniku, Serif Arnautovi i bivi muftija Dabi u Mostaru sc c s z c i dr. I narednih godina do aneksije muslimanska i srpska opozicija proslavljala je dan sultanovog stupanja na prijesto - carski dan, demonstrirajui tako protiv austrougarske vladavine.81) c Kada je rije o pitanju politike koalicije izmedu muslimanske i src c pske opozicije, za nju se u ljeto 1900. godine zalagala jedna frakcija u muslimanskom pokretu, koja je po ocjeni Zemaljske vlade do tada imala malo uspjeha. Vlasti su primjeivale da su specijalno u Sarac jevu muslimanski opozicionari Mujaga Mai i Salih Sogolj sa svojim sc pristaama bili odluno protiv saveza sa Srbima, dok je po istoj ocjes c ni Salih-aga Biaki bio tada za ovaj savez vie iz poslovnih razloga c cc s nego iz uvjerenja.82) Stanovite Biakia prema muslimansko-srpskom politikom saves c cc c zu varirae u zavisnosti od razvitka situacije, slino kao i stanovite c c s biveg muftije Ali Fehmi ef. Dabia. U tome e se pored ostalog razs z c c likovati Dabieva ua grupa, tzv. hodinska stranka, - kojoj su uz z c z z Dabieve mostarske pristae, njegovog neaka Ahmeda Dabia, Saliz c s c z c ha Alajbegovia, Hasan-bega Lakiia, Husagu Kajtaza i dr., odredeno c sc
L. R a k i , op. cit. str. 174-177. c V. B o g i e v i , op. cit. str. 325 i dalje. c c 82) ABH ZMF Pr BH 1030/1900 Izvjetaj Zem. vlade ZMF od 21.VIII s 1900.
81) 80)

205

vrijeme pripadali i sarajevski trgovci Salih-aga Biaki, Ahmed-aga c cc Henda i dr., od ekstremnih opozicionera kao to su Serif Arnautovi, s c Dervi-beg Miralem, Hamdi-beg Hasanpai, Ahmed-beg Hazadi, s sc c Skender-beg Kulenovi i jo neki, prvenstveno travniki i posavinski c s c begovi. Oni su bili po pravilu stalni pobornici srpsko-muslimanskog politikog sporazuma, a izvjesni od njih i usko povezani sa srpskim prc vacima. Pri tome su oni zajedno sa Dabiem predstavljali radikalno z c i beskompromisno krilo muslimanskog pokreta za vjersku i vakufskomearifsku autonomiju. Medutim, ove radikalne begove je dijelio od Dabieve ue grupe i stav prema agrarnom pitanju. Oni su, za razliku z c z od Dabia, insistirali na tome da se u program muslimanskog pokreta z c unesu bez odlaganja i zahtjevi koji se odnose na agrarne interese begova i aga.83) Protivnik srpsko-muslimanske politike saradnje i pristaa ostvarec s nja kompromisa sa vladom bio je i ugledni mostarski trgovac i muslimanski prvak Mujaga Komadina, kao i njegov sugradanin i istomiljenik s c Ahmed Karabeg, koji je takode bio jedna od istaknutih linosti u pokretu.84) Komadina se sa jednom manjom grupom svojih pristalica pribliio Dabiu nakon sluaja pokatoliavanja Fate Omanovi iz okoz z c c c c line Mostara, ali je i poslije toga zadrao distancu prema radikalnom z dijelu muslimanske opozicije. On je odravao povjerljive veze sa okuz pacionom upravom, koja je na njega raunala u svojim kombinacijama c da na bazi izvjesnih ustupaka ostvari sporazum sa muslimanskim pokretom. Slino dranje imao je u prvim godinama nakon pojave pokrec z ta i Ali-beg Firdus, koji e zajedno sa M.Komadinom, A.Karabegom c i drugim pojedincima sainjavati u razdoblju koje obradujemo jezgro c umjerene muslimanske opozicije.85) Njemu e vremenom prilaziti i neke c linosti koje su se u odredenim trenucima i situacijama bile eksponirale c kao pristalice radikalnog kursa i politike saradnje sa srpskim pokrec tom (Bakir-beg Tuzli, Ahmed-aga Henda, Salih-aga Biaki i dr.). c c cc Medutim, do izrazitije polarizacije u muslimanskom pokretu na umjereno i radikalno krilo, koja se u datom periodu nije uvijek poklapala sa podjelom na pristalice i protivnike srpsko-muslimanske politike saradc nje, dolazi tek u toku 1901. i u 1902. godini.
83) ABH ZMF Pr BH 1156/1900 tel. Kutschere 12. IX 1900, Pr BH 1252/1900 prepis izvjetaja Kotarskog ureda u Livnu 17.IX 1900, Pr BH s 1216/1901. Zemaljska vlada okrunim predstojnicima i vladinom povjez reniku za Sarajevo 14.VIII 1901. (prepis), Pr BH 1386/1902. Izvjetaj s informatora Filana 23. X 1902; Up. Borba Muslimana, str. 26-30, Dok.br. 27, 39, 44, 47, 132, 138, 139, 140, 147, 158, 163. 84) ABH ZMF Pr BH 1012/1900 Izvjetaj Zem. vlade ZMF 16.VIII 1900, s prilozi: izvjetaji O. Nuri-Hadia o razgovoru sa M. Komadinom i A. s zc Karabegom od 2. odnosno 4. avgusta 1900. 85) Vidi N. S e h i , Mjere Kalajevog reima str. 139 i dalje. c z

206

Na sastancima muslimanskih povjerenika iz cijele zemlje odranim z od 11. do 16.septembra 1900. u Sarajevu razmatrana je raznovrsna problematika (pitanja iz podruja agrarnih odnosa i osnivanju muslic manske banke, pokretanje glasila muslimanskog pokreta u Budimpeti s i dr.), ali je postignut sporazum samo o principima na kojima treba da se zasniva statut vjersko-prosvjetnih i vakufskih institucija u Bosni i Hercegovini. Izabranom Odboru povjereno je da nacrt statuta rediguje u Budimpeti i prije predaje vlastima da ga podnese na s odobrenje novoj konferenciji muslimanskih predstavnika u Sarajevu.86) Tenji Bakir-bega Tuzlia, Zija-bega i Osman-bega Paia i jo nekih z c sc s begova iz Posavine, te Ragib-bega Dinia, Ali-bega Sulejmanpaia i z c sc Dervi-bega Miralema da se u program pokreta unese i agrarno pitanje s (regulisanje umskog posjeda, pitanje poreza na zemlju i desetine i dr.) s uspjeno su se suprostavili hode sa Dabiem i trgovci sa Komadinom s z z c i Biakiem na elu.87) Nakon poraza koji je begovska struja tada c cc c pretrpila, agrarno pitanje je dugo vremena, sve do 1906, imalo sporedno mjesto u aktivnosti muslimanskog autonomnog pokreta, dok je u njegovom prvom planu bilo ostvarenje vjersko-politikog programa. c Agrarno pitanje dobie vei znaaj tek u narednom periodu, poslije sic c c laska Dabia sa politike scene i dolaskom Ali-bega Firdusa na elo z c c c pokreta.88) Mada prilikom diskusija u Sarajevu u septembru 1900. nije na kraju mogla biti donijeta odluka o pokretanju muslimanskog opozicionog glasila u Budimpeti, diskusija o tome je zanimljiva. Naime, jedan dio s prisutnih i to Salih-aga Biaki, Mujaga Komadina, Mahmud-beg Fac cc c dilpai, Semsi-beg Fidahi, Zijad-beg Pai, Hamid Husedinovi, Musc c sc jaga Mai i Junuz Halaevi smatrali su da list, Novina treba da se sc c c tiska turskim pismenima, da se znade da je samo njihov islamski list, te c s da nemaju ni skim nikakva saveza. Medutim, veina je bila miljenja da list zbog itaoca treba tampati irilicom, jer ako bi se tampao c s c s turskim pismom ne bi imao dovoljno pretplatnika.89) Pokazalo se
86) ABH ZMF Pr BH 1178/1900 tel. Kutschere 17. IX 1900, Pr BH 1206/1900 Izvjetaj Pitnera 22.IX 1900. s 87) Ibidem; ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococondentenmeldung vom 12.IX 1900. 88) Borba Muslimana, str. 27-36; N. S e h i , Pokret Muslimana, str. c 102-103, 147-151; i s t i, O nekim pitanjima agrarnih odnosa u politici muslimanskog autonomnog pokreta, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 13/1973, str. 133-166; i s t i, Problem agrara u Bosni i Hercegovini u politici muslimanskog autonomnog pokreta, JIC 1-2/1978. 89) ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Copie einer Condentenmeldung, Sarajevo 13.IX 1900. Za vrijeme sastanka muslimanskih povjerenika u Sarajevu dolazi Kosta Kujundi, koji se kao i Gligorije Jeftanovi, sastajao vie puta sa muslizc c s

207

pak da hode, trgovci i begovi, lieni podrke malobrojnih pripadnika z s s muslimanske evropski obrazovane inteligencije, nisu u ovoj fazi razvitka muslimanskog autonomnog pokreta mogli osnovati ni njegov samostalni organ. Stoga je muslimanski pokret u ovom periodu u pogledu svoje publicistiko-propagandne djelatnosti ostao i dalje u punoj zavisnosti c od srpskih faktora. Karakteristino je, takode, da su na sarajevskom sastanku muslic manskih opozicionera u septembru 1900. Dabi, Fidahi i Biaki z c c c cc traili da se postavi zahtjev i u pogledu priznavanja turske jazije z kao zvaninog pisma u Bosni i Hercegovini. Ovo je bilo popraeno i c c traenjem da se turski vie ui u erijatskoj koli i na drugim mjestiz s c s s ma.90) a Po savjetu madarskih opozicionera S`ndora Blaskovicha i Samuela Visontay-a, s kojim su se muslimanski predstavnici bili povezali, trebalo je da lanovi muslimanskog Odbora u to veem broju, kao i c s c srpski predstavnici dodu 10.oktobra 1900. u Budimpetu, jer se uskoro s oekivao odgovor premijera Kolomana Szlla na Visontayevu interpec e laciju o prilikama u Bosni i Hercegovini. Radei na ruenju Kllaya c s a z pomenuti madarski opozicioneri imali su namjeru da araniraju zajedniki demonstrativni nastup Muslimana i Srba u Budimpeti protiv c s postojeeg reima u Bosni.91) c z U Budimpeti je sa muslimanskim predstavnicima konferisao 19. i s c 20. oktobra 1900. godine dr Nikola Durdevi,92) koji su mu povjerili izradu memoranduma i dovrenje statuta.93) Vjerovatno i zbog toga s
manskim opozicionerima jer su ovi traili kontakt sa srpskom opozicijom. z (Pr BH 1192/1900 Kutschera ZMF 19.IX 1900). Nije nam poznato ko je sa muslimanske strane uestvovao u ovim razgovorima kao ni sadraj c z razgovora. 90) ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococondentenmeldung vom 12.IX 1900. 91) ABH Pr BH 1242/1900 tel. Pitnera 1.X 1900, Pr BH 1291/1900 tel. Kutschere 10.X 1900; Ugarski premijer K. Szll odgovorio je negativno e na Visontayevu interpelaciju (Borba Muslimana, str. 106. Nap.1.) 92) Kao napomena 55. Nije nam poznato ko se sve nalazio u muslimanskoj deputaciji. Znamo da su u Budimpeti od ranije boravili Dervi-beg s s Miralem, Osman ef. Prci i Mahmud-beg Dini, koji su pozvali svoc z c je kolege iz Bosne da dodu u ugarsku prijestolnicu. Na to su, prema informacijama vlasti, Dabi i Komadina koji nee nita da znaju o z c c s zajednikom nastupu sa Srbima poslali Ahmed ef. Karabega i ekali c c njegov izvjetaj. (ABH ZMF Pr BH 1291/1900 tel. Kutschere ZMF od s 10.X 1900). Medu muslimanskim prvacima koji su se tada pojavili u Budimpeti bio je Bakir-beg Tuzli. s c 93) U izvjetaju M. Duria informatora iz Slavonskog Broda od 24.oks c c z tobra 1900. stoji: Dr. (tj. dr Nikola Durdevi - napomena D.J.) se je povratio iz Budimpete i donio itavu hrpu spisa iz kojih mora da s c

208

to su bili razoarani negativnim ishodom Visontayeve interpelacije u s c c z parlamentu, muslimanski prvaci su se obratili na Durdevia sa eljom da im pomogne kako bi se sastali i utanaili sporazum o zajednikom c c radu sa vodama srpskog autonomnog pokreta.94) U tom pogledu je Durdevi dobio i ovlatenje od Bakir-bega Tuzlia da moe pregovarati c s c z s u ime muslimanskih voda.95) Ovo je posve ilo na ruku intencijama samog Durdevia i njegovih stranakih kolega, koji su teili da se opozicija c c z u Bosni i Hercegovini konstituie kao politiki pokret sa jedinstvenim s c c z c programom. Zato se Durdevi, ivo podstican od J. Tomia, D. Krasojevia i drugih, angaovao oko toga da se sklopi politiki ugovor izmedu c z c vodstva srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta.96) c Jo na putu iz Budimpete u Slavonski Brod Durdevi je razgos s varao u eljeznikom vagonu sa G. Jeftanoviem i V. Solom, koji su z c c se vraali iz Sr. Karlovaca. Oni su tamo, poslije prekida pregovora c u Beu sa ministrom, posjetili dr Duru Krasojevia, koji se upravo c c vratio iz Beograda. Jeftanovi i Sola odmah su se u naelu izjasnic c li za sporazum sa Muslimanima i izrazili spremnost da se sastanu sa njihovim predstavnicima.97) Zalaui se i ranije za ostvarenje srpskoz c muslimanskog politikog saveza, srpski prvaci su jo poetkom oktobra c s c 1900. iz Bea poruivali svojim prijateljima u zemlji da se poveu sa c c z Muslimanima.98) Ovo je bilo popraeno radikalizacijom stavova srpske c opozicije, koja u svojoj usmenoj agitaciji sve vie istie u prvi plan pitas c nje politike autonomije u odnosu na zahtjeve za odobrenje samouprave c crkveno-kolskih institucija. To je izazivalo zabrinutost umjerenijih prs vaka srpskog pokreta, kao to je bio Risto Hadidamjanovi, koji se s z c c pribojavao toga da vode, slijedei savjete svojih prijatelja sa strane, nee pokazati spremnost za postizanje kompromisa sa vladom. Cak se c i sam Jeftanovi alio kako Sola i njegovi Mostarci nee nita da znaju cz c s o nekom kompromisu.99)
izradi memorandum. Nije mu sve jasno, te ne zna upravo to i kako da s radi. Donio je sobom i tatut, u svrhu da ga popravi i dotjera, ali ba u s s tom e biti kubure, jer su mu mnoge ustanove nejasne prema odnosnim c propisima korana (ABH Priv. Reg. 230/1900). 94) Bakir-beg Tuzlak rekao mu je: Mi moramo zajedniki sa Srbima, c ali kako da se sastanemo i sporazumijemo. Ja ne mogu da idem prvi ka Jeftanoviu i Soli. Na to je dr. preuzeo dunost da udesi medu njima c z sporazum i sastanak. Ibidem 95) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Copie einer Condentenmeldung aus Sl. Brod, 18.XI 1900. 96) Ibidem i kao nap. 55. 97) Kao nap. 55, 93 i 95. 98) ABH ZMF Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900. 99) Kao nap. 55.

209

U Novoj Gradici je 17. ili 18. novembra 1900. odran sastanak s z c izmedu advokata Durdevia i izvjesnog broja muslimanskih opozicionera na kome je vreno redigovanje nacrta muslimanskog statuta i mes moranduma. Sastanku su prisutvovali Fehim-beg Alibegovi iz Bosanc skog Kobaa, Serif Arnautovi i jo etiri do pet Muslimana, vjerovatno s c sc Mahmut-beg Dini i Hifzo Bahtijarevi iz Banjaluke, i Sulejman-beg z c c Ceri iz Bos. Novog, koji su tog dana prema zapaanju vlasti bili odc z sutni iz svojih mjesta. Korekture nacrta nastavljene su slijedeeg dana c c c u Slavonskom Brodu od strane Durdevia i uz saradnju Arnautovia i Dervi-bega Miralema. Posljednja dvojica su 20.novembra otputovali s sa nacrtom statuta u Budimpetu, gdje je trebalo da se on kopira i s zajedno sa memorandumom poetkom decembra podnese na odobrenje c konferenciji u Sarajevo.100) Na pomenutom sastanku u Novoj Gradici prisutni muslimanski s prvaci razmatrali su i Nacrt ugovora o zajednikoj akciji sa Srbima c u cilju postizanja politike autonomije za Bosnu i Hercegovinu, koji c im je podnio dr Nikola Durdevi. Podneseni Nacrt, sudei po njegovim c c bitnim elementima poznatim austrougarskim vlastima 101) bio je po svoj prilici identian sa nacrtom ugovora do koga su vlasti docnije dole i c s dale ga 1901. godine publikovati u nizu listova u Monarhiji,102) a iji c je sadraj reprodukovan u citiranom radu O. Nuri-Hadia kao ugovor z zc podpisan u Slavonskom Brodu 1902. godine izmedu predstavnika srpske i muslimanske opozicije. Muslimanski opozicioneri, koji su u novembru 1900. uestvovali na c sastanku u Novoj Gradici, prihvatili su prezentirani Nacrt ugovora, s osim onih njegovih paragrafa koji predvidaju da se u Bosni i Hercegovini jezik slubeno nazove srpski, da se upotrebljuje iskljuivo irilica z c c i izuzev odredbe koja govori o rjeenju agrarnog pitanja. Nacrt je pos tom trebalo da bude podnesen Srbima, a Muslimani su uzeli njegov prepis.103) Jo prije konstituisanja muslimanskog pokreta za vjersku autonos miju zagrebaki Srbobran ispoljio je tenju da se opozicionom istupac z nju travnikih begova, nezadovoljnih nainom kako su okupacione vlasti c c primjenjivale tursko agrarno zakonodavstvo, dade odredeno srpsko nacionalno obiljeje. U Travniku je bilo i pojedinaca (Salih Kazazovi, z c Ahmed-beg Kulenovi, Nikola Fu), koji su, povezani sa krugom oko c c Srbobrana, nastojali da se medu Muslimanima probudi srpska svijest kako bi se time izazvala mrnja i otpor protiv hrvatstva. Oni z
100) 101) 102) 103)

ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvjetaj Zem. vlade ZMF od 23.XI 1900. s Ibidem i kao nap. 55. Tekst Nacrta Ugovora donosimo u prilogu ovoga rada. Kao nap. 95.

210

su vrili pripreme i za pokretanje asopisa koji bi imao cilj da propagis c ra srpsko-muslimansku slogu.104) Kod srpskih faktora koji su radili na sklapanju politikog saveza izmedu srpske i muslimske opozicije pric sutna je bila oita tendencija da se ovom savezu da srpski nacionalni c karakter. Sam ugovor o savezu trebalo je da se sklopi medu Srbima pravoslavne i moslimske vjere, a formulacije njegovog nacrta u pogledu upotrebe narodnog i zvaninog jezika i pisma ( 11-13) su takve c da nedvojbeno izlazi kako u Bosni i Hercegovini ivi samo srpski narod z podijeljen na tri vjere. Vano je naglasiti da ni oni prvaci muslimanskog autonomnog poz kreta koji su bili za sklapanje politikog saveza sa Srbima, na bazi c programa izloenog u Nacrtu ugovora, nisu bili spremni da prihvate z njegove odredbe u pogledu jezika i pisma. To ujedno znai da su oni c de facto odbijali nacionalnu identikaciju Muslimana kao Srba. Vode srpskog autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini za vrijeme daljih pregovora sa muslimanskim predstavnicima pokazae veliku eksibilc nost u odnosu na jeziko pitanje. c Muslimanski opozicioneri izjasnili su se u Novoj Gradici i protiv s odredbe u Nacrtu ugovora da agrarno pitanje treba da rijee medusobs nom udesbom sami vlasnici zemalja, urodeni trgovci i kmetovi tako da bi se koliko je god mogue izbjeglo mijeanje stranog kapitala ( c s 5). Makoliko je u srpskoj gradanskoj politici, kao u ostalom i u hrvatskoj, odnos prema rjeavanju agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovis ni bio podreden ostvarenju nacionalno-politikih ciljeva i pridobijanju c za njih vodeeg muslimanskog feudalnog sloja,105) agrarno pitanje nije c moglo ostati zaobideno u Nacrtu srpsko-muslimanskog ugovora. Srpsko z gradanstvo postavilo je u Nacrtu ovo pitanje u najblaem vidu kako iz obzira prema brojnim srpskim kmetovima, u ije je ime pretendovalo c da nastupa, tako i zbog sopstvenih ekonomskih i nansijskih interesa. s Medutim, upravo oni begovi kao na pr. Dervi-beg Miralem, Hamdi-beg Hasanpai i dr., koji su se kao pripadnici ekstremno-radikalne struje u sc muslimanskom pokretu najvie zalagali za sklapanje politikog saveza s c sa Srbima i s njima ostvarivali ak odredenu saradnju, medu prvima su c se eksponirali u odbrani prava veleposjednika utvrdenih otomanskim zakonima, optuujui vlasti da preferiraju interese kmetova.106) z c
104)

Borba Muslimana, dok. br. 2, str. 57-61 nap. 1 i 2, dok. 66, str. 205, nap.1. 105) Vidi M. I m a m o v i , Agrarno pitanje u programima gradanskih c politikih stranaka u Bosni i Hercegovini do 1911. godine, Jugoslovenski c istorijski asopis 3-4/1973, str. 150-161. c 106) Vidi Borba Muslimana, dok. br.2 str. 57-61, dok. br. 7 str. 81-82, dok. br. 27, str. 123-124; N. S e h i , Pokret Muslimana, str. 102, c 147-150.

211

Konspirativni sastanak u Novoj Gradici odran je kojih dva i po s z mjeseca nakon prvog katolikog kongresa u Zagrebu (3. - 5.septemc bra 1900.), na kome je nadbiskup Stadler istupio u velikohrvatskom i klerikalnom duhu. On je napao dualistiko uredenje Monarhije, poc zvao sve Hrvate da se ujedine u jedinstvenu hrvatsku dravu i izrazio z elju da se to prije Bosna i Hercegovina sjedine sa materom zemz s ljom.107) Krajnje nepovoljan utisak, koji je na Muslimane ostavio Stadlerov govor, nije mogao izbrisati ni carev ukor Stadleru, koji su Muslimani primili sa rezervom vjerujui da je on dat samo da bi se c umirila muslimanska opozicija.108) S tim u vezi je indikativno da u Nacrtu srpsko-muslimanskog ugovora vidno mjesto zauzimaju take u c kojima se zahtjeva obustava vjerske i narodnosne propagande i uklanjanje iz javne slube njenih nosilaca, protjerivanje svih duhovnih redova z rimske crkve, osim franjevaca, a isto tako i svih funkcionera te crkve koji nisu rodeni u Bosni i Hercegovini ( 8, 9, 10), to se odnosi lino na s c c Stadlera. Takode odredba u Nacrtu o nepriznavanju prava zaviajnosti u zemlji doseljenicima i njihovim potomcima ( 15) imala je pored ostalog i antihrvatski karakter. Nasuprot planovima i eljama za sjedinjenje z Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, a time i Monarhijom, Nacrt ugovora je predvidao da e se obje strane svim sredstvima boriti protiv aneksije, c a za samoupravu zemlje pod sultanovim suverenitetom, s tim to bi se s na poloaju guvernera, kada Bosna i Hercegovina dobije autonomiju, z nalazio naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin ( 1, 2, 4, 15). Atmosferu na sastanku u Novoj Gradici karakterisalo je radikalno s raspoloenje i ogorenje prisutnih zbog neuspjeha dotadanjih koraka z c c muslimanskog vodstva kod austrougarskih faktora i skepsa da e okupaciona uprava izai u susret zahtjevima u pogledu vjerske i vakufske c autonomije sadranim u nacrtu statuta, na kome su oni zajedno sa z Durdeviem radili.109) Posebno u izvjesnim situacijama kada se nije c nazirala perspektiva za rjeenje zahtjeva, koje je muslimanski autonoms ni pokret postavljao vlastima, jaale su u muslimanskim opozicionim c krugovima tendencije da se zakljui politiki pakt sa Srbima. S druge c c
108)

c L. D a k o v i , op. cit. str. 94-95. ABH ZMF Pr BH 1149/1900 i 1175/1900 telegrami Kutschere ZMF od 11. i 16.IX 1900. 109) Na sastanku su se ule ove izjave: Oni nam nee odobriti tatuta, c c s al emo izraditi promjenu sistema, jer ovo je neuveno to se po Bosni i c c s Hercegovini radi. Traimo glave Hrvata i Jezuita, ne dadnu li ih, dae z c nam glavu Kllayevu. Oni e nas sami natjerati onamo, gdje im nee a c c biti milo da nas vide. Znamo mi i gdje je Petrograd i Paris, kad nas gone iz Bea i Pete. Nee biti na eik, ko Va patrijarh u Fanaru. c s c s s s Kao nap. 90).

107)

212

strane, vode srpskog pokreta insistirale su ve due vremena na zac z kljuenju ugovora sa Muslimanima, ali su to u pojedinim momentima c stavljale u drugi plan, oekujui rezultate svojih koraka kod vlasti za c c odobrenje crkveno-kolske autonomije. Okupaciona uprava je taktizis rala i sluei se raznim metodama nastojala je da osujeti ujedinjenje z c opozicionih snaga, koje su i same po svojoj socijalnoj strukturi, ekonomskim i politikim interesima bile vrlo heterogene. c Na osnovu do sada prikupljenih podataka ne moemo decidirano z odgovoriti na pitanje gdje je nastao Nacrt srpsko-muslimanskog ugovora i ko je bio autor njegovog teksta. Povjerljive informacije s kojim je raspolagala Zemaljska vlada oznaavaju Jau Tomia kao linost koja c s c c je prva inicirala pomenuti projekt, a neke od njih ukazuju na to da c s je dr Nikola Durdevi radio na njegovoj izradi.110) Prema izvjetaju Zemaljske vlade od 23. novembra 1900, Jaa Tomi, urednik Zastave, s c c obratio se 17. novembra 1900. godine na Durdevia sa projektom pakta i zahtjevom da za njega pridobije Muslimane,111) to znai da je i sam s c Durdevi dobio ve gotov Nacrt ugovora. U tom pogledu zanimljivo je c c saoptenje jednog vladinog kondenta koji javlja kako mu je Durdevi s c c navodno rekao da on (Durdevi) nije sastavio Nacrt, niti mu ga je Tomi ni Krasojevi poslao, jer je ovo koncipirano u veliko, sa dalekim c c c ciljevima. Durdevi je informatoru pokazao kovertu u kojoj mu je Nacrt ugovora stigao potom.112) s Nije iskljuena mogunost da je autor Nacrta bio dr Emil Gavrila. c c Na to ukazuje okolnost da su istrane vlasti za vrijeme Prvog svjetskog z rata nale u aktima Gavrila koncept pisma iz 1901, u kome se govori o s nepotpisanom Ugovoru koji je dospio nepanjom u nepozvane ruke z i bio objavljen. U pismu se dalje izmedu ostalog kae: Ja sam napravio z nacrt ovog novog sporazuma. Obraajui se primaocu (vjerovatno c c Gligoriju Jeftanoviu) pisac ga obavjetava da mu alje pomenuti nacrt c s s i moli ga da mu javi svoje miljenje i primjedbe na njega.113) Oito je s c da citirani nepotpisani koncept pripada dr Emilu Gavrilu, ali nije jasno o kakvom se to nacrtu novog sporazuma radi.
110) 111)

Kao nap.55. Kao nap.100. 112) Potanska marka na koverti bila je ugarska, ali je ig bio nejasan s z pa se nije moglo razabrati odakle je pismo dolo. U koverti je uz Nacrt s bila samo jedna karta na kojoj je bilo napisano: Nastojte pod svaku cijenu da se ovaj Ugovor primi. C.C.C. (sve irilicom). U glosi na aktu c pokualo se u ZMF odgonetnuti slova C.C.C. kao Sloni Srbi Sarajlije s z (kao nap.90). 113) Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 98, str. 210-211; Up. Hadijahi, z c op. cit. str. 176/177, M. I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji c z s politiki razvitak BiH, str. 125. c

213

U Zemaljskoj vladi u Sarajevu je krajem novembra 1900. godine postojalo uvjerenje da se iza parole o politikoj autonomiji Bosne i c Hercegovine i akcije da se srpska i muslimanska opozicija na njoj ujedini krije iroko razgranati komplot u koji je umijeana i tadanja s s vlada Srbije. Zemaljska vlada je raspolagala obavjetenjima da je bos sanskohercegovaki emigrantski odbor u Carigradu donio 23.oktobra c 1900. zakljuak da se konferenciji za reviziju berlinskog ugovora, za c koju se u posljednje vrijeme zauzimala ruska i panslavistika tampa, c s podnese prijedlog da se bosansko pitanje rijei plebiscitom. Ito se za s s tim da se Bosna i Hercegovina vrati sultanu, a ako to ne mogne da c dobije autonomiju. Takode je zakljueno da se u zemlji stvori koalicija sa pravoslavnim. Vlada u Sarajevu je posebno apostrorala da je u radu ovog skupa uestvovao i hoda Sulejman ef. Faladi, beogradski c z zc muftija, koji je tada toboe pao u nemilost u Beogradu i uputio se u z Carigrad. Ona je bila zabrinuta zbog postojanja dokumenata (Nacrta ugovora), u kojem je trebalo da se ksira obaveza obje strane da zajedniki rade za dobijanje autonomije i da djeluju protiv austrougarc ske politike kod istovjernika u staroj Srbiji i Makedoniji,114) podruju c koje se nalazilo na pravcu penetracije politikog i ekonomskog uticaja c Austro-Ugarske monarhije. Ovo se vremenski podudara sa pojaanom c aktivnou Srbije i uspjesima njene spoljne politike da u Kosovskom sc vilajetu pridobije za saradnju i neke uglednije albanske prvake.115) Mada su uticaji sa strane na politika kretanja u Bosni i Hercegovini c bili neosporno prisutni, austrougarska uprava im je oito davala vei c c znaaj od onog koji su oni stvarno imali. Isputajui obino iz vida c s c c objektivne okolnosti iz kojih su izrastale odredene politike tendencije c u zemlji, ona je bila sklona da politike pojave tretira kao iskljuivi c c rezultat spoljnih uticaja i propagande. Prema izvjetajima koje su dobijale vlasti krajem 1900. o slozi za s autonomiju govorilo se u Hercegovini, i to najvie medu mostarskim s Muslimanima i Srbima, ali i po Krajini i Posavini.116) Specijalno intrasigentno raspoloenje vladalo je medu muslimanskim opozicionerima z u Travniku i, po ocjeni tamonje okrune oblasti, medu njima je bio s z zavladao srpski duh. U Travniku je pop Danko Adamovi poeo od c c nedavna intenzivno politiki agitovati zajedno sa Ahmed-begom Hac zadiem i Hamdi-begom Hasanpaiem i njihovim pristaama. Stanoc sc s vite ove grupe muslimanske ekstremne opozicije tada je bilo da se u s
114) 115)

ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvjetaj Zem. vlade ZMF od 28.XI 1900. s Vidi: V. S t o j a n e v i , Prilike u zapadnoj polovini Kosovskog c c vilajeta prema izvjetajima austrougarskog konzula u Skoplju 1900. i s 1901. godine, Istorijski asopis XII-XIII, Beograd, 1963, str. 287-316. c 116) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Condentenmeldung, Sarajevo 22.XI 1900.

214

predstojeim pregovorima trai da Vlada doslovno prihvati predloeni c z z statut, a za sluaj da to ne pode za rukom, da se pregovori prekinu i na c proljee uputi jedna deputacija u Rusiju s ciljem da se kod velikih sila c pokrene pitanje davanja autonomije Bosni i Hercegovini, analogno onoj koju je dobio Krit. Pri tome oni su bili za zajedniki rad sa Srbima u c uvjerenju da e Srbi, bez obzira na to kako e se rijeiti pitanje njihovog c c s crkveno-kolskog statuta, nastaviti sa Muslimanima borbu za politiku s c autonomiju zemlje.117) Po uvjerenju organa vlasti u Travniku vjerski zahtjevi kako Muslimana tako i Srba bili su samo prva etapa zajednike c elje za politikom autonomijom. z c * * * Kao to ni ranija akcija okupacione uprave protiv muslimanskog s pokreta sa naruenim izjavama lojalnosti nije uspjela, tako nisu ni usc pjeli pokuaji, koji datiraju od ljeta 1900. godine, da se pokret oslabi s privlaenjem na stranu vlade pojedinih muslimanskih prvaka koji se c nisu slagali sa kursom radikalne struje. Vlast je prihvatila pregovore o muslimanskim zahtjevima jer se muslimanski pokret konstituisao i nametnuo kao politiki faktor u Bosni i Hercegovini.118) U Mostaru je c Odbor muslimanskog opozicionog pokreta sredinom decembra 1900. godine podvrgao posljednjoj redakciji nacrt statuta i memorandum koji je S. Arnautovi donio iz Budimpete,119) a zatim su muslimanski prvaci c s oba dokumenta predali u Sarajevu ministru Kllayu 19.decembra 1900. a Na osnovu podnesenih dokumenata vodilo je vodstvo muslimanske opozicije na elu sa bivim muftijom Dabiem u Sarajevu u vremenu od c s z c 2.februara do 25.aprila 1901. pregovore sa predstavnicima Zemaljske vlade na elu sa civilnim adlatusom baronom Kutscherom. c Sondirajui politiko raspoloenje medu muslimanskim opozicionec c z rima na poetku pregovora u Sarajevu, Zemaljska vlada je stekla uvjec renje da je samo dio muslimanskih prvaka spreman da u sluaju nec c uspjeha pregovora ude u borbenu koaliciju sa Srbima, dok je veina, posebno krupni veleposjednici Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzli i dr. i c
117)

ABH ZMF Pr BH 1575/1900 Prepis izvjetaja Kotarskog ureda u s Travniku 11.XII 1900 i Okrune oblasti u Travniku od 12.XII 1900. Izz vjetaj Zem. vlade ZMF 18.XII 1900. s 118) Borba Muslimana, str. 29, 30; N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, c z 137 i dalje. 119) ABH ZMF Pr BH 1575/1900. Prepis izvjetaja Gradskog kotarskog s ureda u Mostaru 12.XII 1900, izvjetaj Zem.vlade ZMF 18.XII 1900; s Muslimanski prvaci potpisali su Memorandum 15.decembra 1900 u Mostaru i to svi arapskim slovima, dok je sam tekst memoranduma pisan latinicom.

215

veletrgovci kao npr. Mujaga Komadina, bila apsolutno protiv zajednike srpsko-muslimanske akcije u politike svrhe, jer bi se oni tada c c izloili suvie velikom materijalnom riziku.120) z s Jo u septembru 1900. godine Ali-beg Firdus je nagovjetavao svoju s s spremnost da kao protuteu dalekosenim zahtjevima na politikom i z z c privrednom polju posavskih begova formira umjerenu grupu unutar muslimanskog pokreta, koja bi se u svojoj aktivnosti ograniila samo c na pitanje vakufsko-mearifske reforme. Firdus je smatrao da se ova pitanja mogu rijeiti jedino sporazumno sa Zemaljskom vladom. On s se nije slagao sa politikom radikalnog krila u pokretu i nakon boravka u Turskoj u drugoj polovini 1901. godine vratio se razoaran doavi c s s do zakljuka da iz Carigrada bosanskohercegovaki Muslimani ne mogu c c oekivati nikakvu pomo. Firdus se tada takode ispoljio i kao protivc c nik politikog saveza sa Srbima. Zanimljiva je okolnost da je Firdus c kao krupni zemljoposjednik bio upuen da krajem 1901. godine trai c z zatitu vlasti protiv svojih neposlunih srpskih kmetova sa podruja s s c Grahova, koji nisu htjeli vie da kao hak daju treinu nego samo jednu s c petinu svojih prinosa. On se tom prilikom saglasio sa predstojnikom travnikog okruga Mihajlom Rukavinom da je istinski interes velepoc sjednika da to ue saraduju sa vladom, dok bi sloga sa Srbima bila s z pogubna po njihove interese.121) Medutim, iako je Firdus u razdoblju od 1900. do 1903. u susretima sa predstavnicima vlasti nastupao pomirljivo i ak izraavao spremnost c z c sc da saraduje sa vladom, on u praksi nije htio ulaziti ni u kakve vre obaveze i nije stajao po strani od niza akcija koje je preduzimala opozicija. Firdus nije bio voljan da se otvoreno konfrontira sa Dabiem z c i njegovim radikalnim pristalicama, nego je kao i drugi umjereni opo zicioneri, M. Komadina, A.Karabeg, O.Cirkinagi i dr., nastojao da c odrava dobre odnose s vlastima, a istovremeno ne prekida veze sa raz dikalnim elementima u pokretu. Stoga e Kllay doi vremenom do c a c uvjerenja da pripadnici umjerene muslimanske opozicije igraju dvostruku ulogu u oekivanju ishoda sukoba.122) c U tom pogledu posebno mjesto zauzima sluaj Bakir-bega Tuzlia, c c koji se, kao to smo ranije spomenuli u oktobru 1900. godine zalagao za s ostvarenje srpsko-muslimanskog politikog saveza, da bi krajem iste goc dine pred vlastima pokazao spremnost da s njima saraduje i pomirljivo utie na muslimanske opozicionere. Pri tome je Tuzli, koji se stalno c c
120)

ABH ZMF Pr BH 246/1901. Izvjetaj Zemaljske vlade ZMF od 12.II s 1901. 121) Borba Muslimana, dok. br. 18 str. 106-109 nap. 1, dok. br. 73 str. 216; vidi: N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str 139-143. c z 122) e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 139-153. N. S c z

216

nalazio u nansijskim tekoama, raunao na materijalne protuusluge s c c i zadovoljenje svojih potraivanja u odnosu na neke umske parcele na z s Majevici. Kllay je upozoravao Zemaljsku vladu na oprez kada je u pia tanju Tuzli, jer se radi o krajnje nepouzdanom ovjeku kome su vlasti c c ve jedanput izdejstvovale zajam, a on je odmah nakon toga preao u c s protivniki tabor. Stoga je Vlada dobila uputstvo da Tuzliu predoi da c c c e se njegovim zahtjevima u pogledu dodjele ume izai u susret jedino c s c ako njegova djelatnost unutar opozicije da konkretne rezultate i dovede do nagodbe izmedu muslimanskog pokreta i okupacione uprave u onim okvirima koji bi odgovarali njenim eljama. Organi okupacione uprave z odnosili su se prema Tuzliu neto drukije nego prema drugim pripadc s c nicima umjerene opozicije, koji su kao npr. Firdus ili Komadina ipak ouvali odredenu samostalnost i nisu dopustili da ih vlasti tretiraju kao c prosto oruje svoje politike. Tuzli je pak otvoreno nudio svoje usluge z c Vladi, pruao joj obavjetenja o prilikama u muslimanskom pokretu z s i raspoloenju medu njegovim prvacima. Pri tome je poseban znaaj z c imala okolnost to je on nastavio da uiva nansijsku potporu vlasti.123) s z Naime, upravo u 1902. godini, kada je prema O.Nuri-Hadiu Bakir-beg zc Tuzli u ime muslimanskog pokreta toboe potpisao ugovor o politikom c z c savezu sa srpskom opozicijom, njemu je na prijedlog Zemaljske vlade i uz saglasnost ministra Kllaya odobren hipotekarni zajam iz vladinog a fonda novanih kazni u iznosu od 30.000 kruna sa rokom otplate od c deset godina radi podmirenja dospjelih obaveza. Kako u pomenutom fondu trenutno nije bilo dovoljno sredstava uinjena je privremena poc zajmica od 13.000 kruna iz vladinog dispozicionog fonda, iz koga se inae nansirala djelatnost kondenata, i njima je iskupljena mjenica c Bakir-bega Tuzlia, koja je 1.juna 1902. dospjela kod lijale Priv. zec maljske banke u Tuzli. Ostalih 17.000 kruna upotrebljeno je iz fonda novanih kazni radi otkupa Tuzlievih mjeninih dugova koji su dospjec c c li 2.jula 1902. godine kod Branske tedionice. Priv. zemaljska banka c s bila je posrednik u ovoj zakulisnoj nansijskoj operaciji i formalno je gurirala kao davalac zajma Bakir-begu Tuzliu 124) Medutim, usprkos c Kllayevom insistiranju preko Zemaljske vlade, ni Bakir-beg Tuzli, kao a c ni ostali iz kruga pripadnika umjerene muslimanske opozicije, nije smatrao oportunim da se otvoreno ogradi od politike radikalne grupe sa Dabiem na elu. Bojei se kompromitovanja on je takode izbjegao z c c c da se javno izjasni kao vladin pristalica nego je manje vie nastavio sa s svojom dvostrukom ulogom.125)
123) 124)

Isto str. 145, 147-150. ABH ZMF Pr BH Nr 1133/1902 Kutschera ZMF 21.VIII 1902. Up. Borba Muslimana, dok. br. 96, str. 264-265. 125) Kao nap.123.

217

Pregovori izmedu predstavnika muslimanskog pokreta i Zemaljske s vlade, koji su skoro tri mjeseca vodeni 1901. u Sarajevu, zavrili su se neuspjehom, jer nije moglo doi do sporazuma o osnovnim polic tikim pitanjima. (Ostale su sporne etiri take: izbor i sastav Ulemac c c medlisa, postavljanje i imenovanje reis-ul-uleme i muftija, pitanje Mez ihata i davanje menure - duhovne investiture reis-ul-ulemi i pitanje s s dravne subvencije). To su bila pitanja od kojih je zavisio karakter z budue vjerske i vakufsko-mearifske samouprave kao i odnosi sa Cac rigradom, koje su bosanskohercegovaki Muslimani nastojali da odre c z i prodube. Okupaciona uprava bila je tada voljna prihvatiti u stvari samo nebitne izmjene u postojeoj vjerskoj i vakufskoj organizaciji c Muslimana. Ona je bila protiv takve vjerske autonomije koja bi znatnije ograniila kompetencije vlasti i pretvorila se u nacionalno-politiku c c jedinicu ak sa administrativnom podjelom, postala politiki faktor i c c predstavljala dravu u dravi, emu je, po ocjeni Kllaya, teio nacrt z z c a z statuta koji su predloili Muslimani. Medutim, mada su od poetka z c pregovori zapeli na pomenutim pitanjima, Vlada nije elila njihov prez kid nego se sluila taktikom odugovlaenja. Samo vodenje pregovora z c bilo je straunato na to da se paraliu akcije radikalne muslimanske c s opozicije, a posebno pristalica politikog saveza sa Srbima. Ovi su, c kao Dervi-beg Miralem, Ahmed-beg Hazadi i Serif Arnautovi, pres c c ma podacima Bakir-bega Tuzlia i Hifze Bahtijarevia datim vlastima, c c povezani sa srpskim vodama i izvjesnim krugovima u Carigadu radili na razbijanju pregovora.126) Gligorije Jeftanovi je navodno za vrijec me pregovora sugerisao muslimanskim predstavnicima kako da podese svoje dranje i odvraao ih od toga da se izmire sa vladom.127) z c Prema zapaanjima organa okupacionih vlasti tokom pregovora u z Sarajevu nastavljen je proces slabljenja unutranjeg jedinstva muslis manske opozicije, ali je radikalna struja ostala i dalje ta koja je davala ton, dok umjereni, zbog pritiska radikala i uticaja javnog mnijenja, nisu mogli doi do izraaja.128) U toku samih pregovora Dabi je fungirao c z z c z c kao stvarni voda i njegovo dranje u odlunim trenucima bilo je mjerodavno i za one muslimanske predstavnike koji su svojim pasivnim dranjem manifestovali svoju umjerenost.129) z Nakon prekida pregovora sa Zemaljskom vladom u proljee 1901. i c objavljivanja termina sastanka delegacija u Beu, pojaana je aktivnost c c i medusobno kontaktiranje istaknutih linosti ekstremne muslimanske c
Vidi: N. S e h i , Pokret muslimana, str. 124 i dalje, up. Borba c Muslimana, str. 29-30, dok. br. 26 i 27 str. 121-124. 127) Kao nap.77. 128) Borba Muslimana, dok. br. 44 str. 157-158. 129) N. S e h i , Pokret Muslimana, str. 154-155. c
126)

218

opozicije. To su prije svega posjete opozicionara iz travnikog okruc ga onim u Mostaru s ciljem da se dogovore o zajednikom nastupu sa c Srbima, te vjerovatno za to zadobiju biveg muftiju Dabia i njegove s z c istomiljenike. Dervi-beg Miralem vodio je i u Sarajevu razgovore sa s s linostima iz opozicionog pokreta o daljoj politikoj taktici. Oigledno c c c sa istim ciljem oputovali su u maju 1901. iz Travnika Ahmed-beg Hazadi u Brko i Posavinu i Mustaj-beg Ibrahimpai - Kukavi preko c c sc cc Jajca u Banjaluku. Prema podacima do kojih je doao okruni predstojs z nik u Travniku M. Rukavina radilo se na tome da muslimanska i srpska opozicija podnesu zajedniki memorandum protiv progona u zemlji, c proteiranja stranih kapitalista pri osnivanju industrijskih preduzea, z c naina prodaje uma na veliko, poreskih tereta i dr., te da trae polic s z tiku autonomiju za zemlju. U koliko s tim ne uspiju u Beu, postojala c c je navodno namjera da se ide u Berlin i, raunajui na podrku nekih c c s sila, trai revizija berlinskog ugovora u pogledu Bosne i Hercegovine. z I dok su za vrijeme boravka u Mostaru Dervi-beg i Hamza-beg Miras lem intenzivno komunicirali sa Vojislavom Solom i drugim tamonjim s srpskim opozicionerima,130) Salih Kazazovi je po nalogu Hamdi-bega c Hasanpaia radio na tome da dode do politikog sporazuma izmedu sc c vodstva muslimanskog i srpskog pokreta. U tom pogledu on je pregovarao sa Gligorijem Jeftanoviem i popom Stjepom Trifkoviem, kod c c kojih je naiao na punu podrku. Hasanpai je poslao Kazazovia i s s sc c u Novi Sad da tamo zajedno sa Jaom Tomiem poradi oko formalne s c sloge. Razgovorima u Novom Sadu prisustvovao je i voda srpske opozicije u Bos. Gradici Vidovi. Tom prilikom bilo je dogovoreno da se s c udesi sastanak voda jednog i drugog pokreta tako da se ne bi inilo, c kao da je jedna strana od druge pomoi traila.131) c z Imajui prevagu u muslimanskom pokretu pripadnici radikalne stc ruje izdejstvovali su da se poalje jedna deputacija u Be koja e moliti s c c audijenciju kod cara i obratiti se za pomo poslanicima Schnererove c o velike njemake stranke u austrijskoj delegaciji. Ovo je i uinjeno, po c c savjetu Srba, ali je to nepovoljno primljeno od drugog umjerenog dijela muslimanske opozicije, koja je strahovala da e saradnja sa velic konijemcima dovesti do gubitka simpatija za muslimanski pokret kod Madara.132) Pripadnici umjerenog krila uglavnom su se pasivizirali i nisu uestvovali u ovim akcijama. Medutim, formalno je bilo ouvano c c jedinstvo pokreta jer se umjereni nisu tada kao ni docnije odvojili od
130)

Borba Muslimana, dok. br. 38, str. 149-150, Up. V. B o g i e v i , c c op. cit. str. 331. 131) Kao nap.77. 132) ABH ZMF pr BH 661/1901. Prepis Izvjetaja vladinog povjerenika s za Sarajevo Zem.vladi 30.4.1901; Borba Muslimana dok. br. 38, str. 149-150.

219

radikala nego su popustili, pa je i sa njihovom saglasnou otputovala u sc Be deputacija koju je sainjavalo est muslimanskih radikalnih prvaka c c s sa bivim muftijom Dabiem na elu.133) s z c c Na putu za Be muslimanska deputacija se nekoliko dana zadrala c z c u Slavonskom Brodu dok joj nije dr Nikola Durdevi izradio novi memorandum, koji je zatim 10. juna 1901. predan caru Franji Josipu I. U vrijeme boravka muslimanske deputacije u Slavonski Brod je stic gla i trolana srpska deputacija, koja se takode bila uputila u Be da c podnese caru svoj trei memorandum, izraden jo predhodne godine. c s Srpsku deputaciju, koja je predala memorandum caru 30. maja 1901, sainjavali su Gligorije Jeftanovi, Vojislav Sola i Lazo R. Jovanovi. c c c U Slavonskom Brodu dolo je negdje u drugoj polovini maja 1901. do s sastanka izmedu obiju deputacija. Pri tome se kako sa jedne tako i sa druge strane nastojalo prikazati da je do ovog sastanka dolo sasvim s sluajno, bez ikakvog predhodnog dogovora. Medutim, sklapanje forc malnog politikog ugovora je izostalo i odloeno je za kasnije navodno c z zbog toga to su tada pravoslavne vode htjele prije svega priekati na s c koji e nain uspjeti sa memorandumom.134) Nasuprot ovome podatc c ku nepunih mjesec dana prije pomenutog sastanka u Slavonskom brodu vladin povjerenik za Sarajevo je izvjetavao da Muslimani nisu htjeli s potpisati pismeni sporazum sa Srbima koji im je bio predloen. Na to z je onda sa srpske strane navodno reeno da Muslimani sami po svom c nahodenju sastave slian sporazum i da e ga srpske stranake vode bez c c c daljnjega potpisati.135) Carev privremeni odgovor srpskoj deputaciji, da e o njegovom c rjeenju dobiti obavjetenje preko Zemaljske vlade u Sarajevu nakon s s to se ispitaju navodi u Memorandumu i konsultuju i bosanskohers cegovaki mitropoliti koji su u prvom redu pozvani da izraze svoje c
N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 145. Muslimansku dec z putaciju sainjavali su A. Dabi, H. Hasanpai, O. Prci, S. Ceri, S. c z c sc c c Biaki i S. Arnautovi, T. K r u e v a c, Sarajevo, str. 316. c cc c s 134) Kao nap.77. Prema podacima iz obrazloenja osude Serifa Arnautoz via, na kojima se bazira na prikaz sastanka u Slavonskom Brodu, u c s srpskoj deputaciji bio je kao trei lan Kosta Kujundi, a Lazo R. Jovac c zc novi iz Tuzle se ne spominje. Medutim, V. S k a r i (op. cit. str. 51) c c i T. K r u e v a c (Sarajevo, str. 303) navode Jovanovia kao treeg s c c lana srpske deputacije koja je predala caru memorandum 30.maja 1901, c a za Kujundia kau da je u to vrijeme bio u Carigradu kao zastupnik zc z pravoslavnog naroda Bosne i Hercegovine pri izboru novog patrijarha. Trebalo bi utvrditi nije li moda Kujundi uestvovao na pomenutom z zc c sastanku s muslimanskim predstavnicima u Slavonskom Brodu, a zatim krenuo u Carigrad, dok je deputacija sa Jovanoviem kao treim lanom c c c nastavila za Be. c 135) ABH ZMF Pr BH 661/1901 Prepis izvjetaja vladinog povjerenika s za Sarajevo Zem. vladi 30.4. 1901.
133)

220

mnjenje u svim vjerskim i crkvenim pitanjima, nije sigurno mogao srpskim vodama uliti nadu da e njihovim tenjama biti udovoljeno. c z Medutim, drugo je pitanje da li je ova okolnost sama po sebi imala uticaja na nastavak pregovora izmedu muslimanske i srpske deputacije za vrijeme zajednikog boravka u Beu. U pregovorima je sa srpske c c strane uestvovao Vojislav Sola, a sa muslimanske Serif Arnautovi. U c c poetku su se, kako je Kllay bio obavjeten, Dabi i Biaki protic a s z c c cc vili formiranju koalicije sa Srbima bojei se njenih politikih posljedica c c i reagovanja vlasti koje bi moglo unititi izglede za dobijanje vjerske s autonomije. Na kraju oni su popustili pritisku O. Prcia i H. Hasanc paia pa su pregovori okonani poetkom juna 1901, nakon posjete sc c c koju je uinio Sola Dabiu. Tom prilikom oni su razmatrali projekt c z c o formalnom politikom savezu izmedu Srba i Muslimana. U Beu je c c izgleda tada bilo dogovoreno da muslimanska deputacija nakon povratka u Bosnu treba da pribavi mandat za sklapanje saveza sa Srbima. Kada se to postigne trebalo je formirati odbor od tri Srbina i tri Muslimana koji bi odluivali o daljim zajednikim koracima opozicije, dok c c s z c bi nominalno vodstvo preuzeo bivi muftija Dabi. Prva mjera opozicije bila bi navodno predaja zajednikog podneska Zemaljskoj vladi c odnosno slijedeem sastanku delegacija i vladaru. Postojanje politikog c c saveza trebalo je uvati u najveoj tajnosti.136) c c Informaciju o sporazumu muslimanske i srpske deputacije u Beu, c koju je Kllay u poetku primio sa izvjesnom rezervom, potvrdene su a c uskoro sa drugih strana. Tako je krajem juna 1901. Jeftomir Zahari, c kotarski predstojnik u Bugojnu, javio kako je iz vjerodostojnog izvora doznao da su vode obiju opozicionih stranaka postigle za vrijeme boravka u Beu sporazum iji se sadraj u bitnom odnosi na zajedc c z niku djelatnost s ciljem da Bosna i Hercegovina dobiju autonomiju. c Prema istom izvoru sporazum je trebalo da stupi tek onda na snagu ako bi vladar donio negativnu odluku o pitanjima o kojima opozicija sa Zemaljskom vladom nije mogla postii sporazum.137) Takode civilni c adlatus baron Kutschera je u svojoj procjeni situacije smatrao kako se ni najradikalniji muslimanski prvaci ne bi usudili da svoje pristae pozos vu da se prikljue akciji Srba dok ne stigne rjeenje njihove predstavke c s caru. Stoga je on, u okviru vladinih mjera protiv srpsko-muslimanskog saveza, predlagao da se odgovori na memorandume obiju opozicija daju vremenski odvojeno i to tako da se prvo odbije memorandum Srba, koji se inae bavio preteno isto politikim a manje crkvenim pitanjima, c z c c
136) 137)

Borba Muslimana, str. 131, dok. br. 39, str. 150-151. ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Prepis izvjetaja J. Zaharia, kotarskog s c predstojnika u Bugojnu, okrunom predstojniku 30.VII 1901. z

221

a tek zatim, i to poslije dueg vremena, dade odgovor na muslimanski z memorandum.138) z c z z Medutim, Dabi i njegova ua grupa pristalica - tzv. hodinska stranka, radili su sada na tome da se to prije perfektuira ugovor sa s Srbima i nastojali su da kod drugih muslimanskih opozicionera pripreme teren za zajednike politike akcije. Sredinom juna 1901. Okruna c c z oblast u Mostaru je javila kako je najintimniji Dabiev prijatelj, smjez c njeni direktor rudije Hadi Salih ef. Alajbegovi, povjerljivo ispitivao z z c raspoloenje opozicionih Muslimana za podnoenje vladi zajednike pez s c ticije sa Srbima, u kojoj bi zahtijevali potpuno slobodan autonomni statut za gradsku opinu Mostara. U Okrunoj oblasti u Mostaru stekc z li su uvjerenje da Dabi i njegove intimne pristae stoje u najuem z c s z sporazumu sa pravoslavnim vodama.139) Sredinom ljeta i predstojnik travnikog okruga zapaao je da vodei opozicionari nastoje da pridoc z c biju lojalne elemente i to ne vie za postizanje vjerskih reformi nego s pod parolom autonomije, to po njegovom miljenju treba da laska nas s cionalnoj svijesti Muslimana, kod kojih je tenja za autonomijom bila z duboko ukorijenjena.140) Prvih dana avgusta 1901. bivi muftija Dabi sa izvjesnim bros z c jem svojih bliih pristalica vodio je razgovore na Kiseljaku kod Saraz jeva, iji je bio cilj perfektuiranje ugovora sa srpskim vodama i izrada c zajednikog memoranduma Porti, u kome bi se iznijele optube proc z tiv okupacione uprave. U prvi mah na Kiseljaku su se pojavili samo Biaki, Prci, Alajbegovi i Henda, tzv. hodinska stranka, dok su c cc c c z ostale linosti, a posebno begovi, izostale. Na Kiseljaku i u Sarajevu c vodeni su razgovori sa Jeftanoviem u kojima je trebalo najprije rasprac viti odredena otvorena pitanja, zatim nastaviti pregovore u Kiseljaku sa Dabiem i ostalim lanovima Odbora, koji je formalno stajao na z c c elu muslimanskog pokreta, a po potrebi pregovore prenijeti i u Buc s dimpetu. Medutim, tek na nagovor Dervi-bega Miralema, koji je po s
138)

Borba Muslimana, dok. br. 41 str. 152-153; o Kllayevom stanovitu a s vidi dok. br. 50 str. 166-167. 139) ABH ZMF Pr BH 907/1901. Prepis izvjetaja Okrune oblasti u s z Mostaru Zem.vladi 15.VI 1901. Moemo ovdje primijetiti da e se stav z c Dabia i njegovih najbliih pristalica prema saradnji sa Srbima docnije z c z izmijeniti. Sta vie, 6 godina kasnije nekadanji pripadnici Dabieve s s z c hodinske stranke S. Alajbegovi, H. Lakii i H. Kajtaz aktivno su z c sc uestvovali u formiranju i djelatnosti Muslimanske napredne stranke, koc ju je reim smatrao lojalnom. Ova stranka sklopila je u Mostaru 1907. goz dine pred opinske izbore ad hoc koaliciju sa Hrvatima uperenu protiv c muslimanske i srpske opozicije. Koalicija je imala glavni zadatak da se bori protiv srpskih autonomistikih tenji izraenih u sarajevskoj rezoc z z luciji i programu Srpske narodne organizacije. (Borba Muslimana, dok. br. 263 i 264, str. 533-537) 140) ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Pismo Rukavine 3.VIII 1901.

222

njega poslan, na posljednjoj konferenciji pojavio se je Hamdi-beg Hasanpai i tom prilikom je navodno energino protestovao protiv tzv. sc c sloge. Dini, Firdus i Cirkinagi bili su inae protiv saveza sa Srz c c c bima, a da se ne govori o Komadini i Karabegu, pa ove linosti nisu c ni prisustvovale sastancima na Kiseljaku. U takvoj situaciji Biaki je c cc predlagao da se iz taktikih razloga pregovori sa Srbima odgode dok ne c stigne odgovor na posljednji memorandum caru. Dabiu je ipak polo z c s za rukom da njegove pristae okupljene na Kiseljaku donesu formalni s zakljuak da se u toku istog mjeseca sazove konferencija od po dva c delegata iz svakog okruga u Budimpeti, gdje je trebalo da se potpie s s pakt sa Srbima i odatle zajedno krene u Carigrad. Presudnu ulogu u donoenju ovog zakljuka imala je izjava Jeftanovia, koju je on dao u s c c ime svoje stranke, da e pravoslavni, i kad Bosna i Hercegovina dobije c autonomiju, najstroije respektovati muslimanske vjerske obrede i vaz kufske fondove kao i turski jezik, koji e se u svakom pogledu paritetno c tretirati.141) Medutim, izgleda da je i tada na Kiseljaku, kao i ranije u Novoj Gradici ostao otvoren problem naziva i upotrebe zvaninog jezika i pis c sma i agrarno pitanje, dok su ostale take nacrta srpsko-muslimanskog c politikog ugovora bile prihvaene. Naime, ispod teksta Nacrta ugovoc c ra, koji je dospio u ruke vlasti, stoji zabiljeeno: 5, 11, 12 i 13, (t.j. z oni koji se odnose na pomenuta pitanja - primjedba D.J.) ostavljeni z su in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u Budimpeti. Ostali su s primljeni jednoglasno.142) Prema ocjeni Zemaljske vlade Dabi je insistirao da se na Kiseljaz c ku usvoji zakljuak u pogledu sklapanja ugovora sa Srbima,mada mu c je bilo poznato da takva formalna alijansa ne nailazi na odobravanje
141)

Obwohl dem Dabi wohl bekannt ist, dass die meisten massgebenz c deren Mohamedaner die Sloga mit den Or. Orthodoxen perhorresciren, so hat er doch durch die in Kiseljak versammelten Parteignger - denen sich a zuletzt auch Hassanpai anschloss - einen frmlichen Beschluss fassen sc o lassen, dass im Laufe dieses Monates eine Conferenz von je 2 Delegierten jedes Kreises nach Budapest einzuberufen sei, wo der Pakt mit den Or. Orthodoxen unterschrieben werden soll, um sich dann gemeinschaftlich von dort nach Constantinopel zu begeben. Den Ausschlag hiebei gab eine von Jeftanovi im Namen seiner Partei abgegebene Erklrung, c a dass die Or. Orthodoxen selbst im Falle der politischen Autonomisierung Bosniens und Hercegovinas die mohamedanischen Religions bungen und u Vakuonds, sowie die t rkische Sprache strengstens respectieren und dieu selben in jeder Beziehung vollkommen parittisch behandeln werden. a ABH ZMF Pr BH 1216/1901 Abschrift eines Erlasses der Landesregierung de dato Sarajevo, 14.Avgust 1901. Podatke o pregovorima u Kiseljaku sadre i telegrami barona Benka od 3, 5 i 8. augusta 1901. (Pr z BH 1088, 1099, 1104 iz 1901.) kao i izvjetaji Zemaljske vlade ZMF od s 30.VIII 1901 (Pr BH 1216/1901). 142) ABH ZMF Pr BH 183/1901, 26 . Vidi prilog na kraju ovog rada.

223

kod veine opozicije, a fanatini muslimanski vjernici je kategoriki odc c c bacuju. Ipak, imajui jednu vrstu generalne punomoi on je djelovao c c na svoju ruku mislei da e uspjeti. Pri tome Dabi izgleda nije tano c c z c c obavjetavao o donesenim zakljucima lanove Odbora koji su pripas c c dali umjerenoj struji. Vlada je predpostavljala da je kod Dabievih z c postupaka odredenu ulogu imala i bojazan da, poslije odgovora cara na muslimanski memorandum, ne dode do rascjepa u pokretu i slabljenja njegovog radikalnog krila.143) Zemaljska vlada je bila miljenja da se s muslimansko-srpskim savezom na nju eli izvriti presija. Osim toga z s ona je bila uvjerena da su oba partnera spremna da jedan drugog izigraju i dezavuiu.144) Ako se uzme u obzir ranije stanovite Dabia s s z c i njegovih istomiljenika prema koaliciji sa Srbima, kao i njegov kass niji odnos, onda je nedvojbeno da Dabievo zalaganje za zakljuenje z c c srpsko-muslimanskog politikog saveza u ljeto 1901. godine nije bilo c rezultat njegove naelne i dugorone politike orijentacije ve taktiki c c c c c potez u borbi za vjersko-prosvjetnu autonomiju koja je za njega, u odnosu na druge politike ciljeve muslimanskog pokreta, bila u toku c cjelokupne djelatnosti u prvom planu. Osim toga je van diskusije da je Dabiu, kao i ostalim prvacima muslimanskog autonomnog pokreta, z c bila strana srpska nacionalna ideologija, kao uostalom i hrvatska.145) U vezi sa pregovorima na Kiseljaku poetkom avgusta 1901. pada u c oi dranje veine begova, a posebno H. Hasanpaia, koji je kako prije c z c sc tako i docnije u emigraciji u Turskoj pripadao onoj struji u muslimanskom pokretu koja se zalagala za muslimansko-srpski politiki savez. c Ne raspolaemo podacima koji bi mogli objasniti njegovo dranje na z z Kiseljaku, ali moemo predpostaviti da se radilo o razmimoilaenju sa z z Dabiem oko politike taktike. Inae, izvjesne muslimanske linosti koz c c c c je su tada bile spremne da saraduju sa Srbima, ako bi se pri tome radilo o pitanju olakanja poreskih tereta i drugim zahtjevima ekonomskog s karaktera, uskratili su podrku akciji za stvaranje srpsko-muslimanske s koalicije na platformi borbe za politiku autonomiju. Sredinom avgusc ta zapazila je Zemaljska vlada da mnogi dotadanji Dabievi drugovi z c
143)

ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Izvjetaj Zem.vlade ZMF od 30.VIII s 1901. 144) ABH ZMF Pr BH 1146/1901, Izvjetaj Zem.vlade ZMF od 14.VIII s 1901. 145) O Dabievim politikim pogledima, vidi M. H a d i j a h i , op. z c c z c cit. str. 164, 171-174; M. I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji c z s politiki razvitak BiH, str. 126, 127. c

224

slijede nevoljno njegovo vodstvo,146) ili ak su protiv njegovih planova, c a naroito begovska stranka. c z c s Medutim, uivajui veliki ugled medu irokim muslimanskim slojevima Dabi se i dalje osjeao gospodarem situacije. U zemlji je z c c razvijena vrlo iva agitacija iji je bio cilj da se pristae pokreta uvjere z c s u nunost solidarnog nastupa sa Srbima. Kada situacija bude u tom z pogledu dovoljno zrela, planirano je da se odri glavna konferencija u z s s Budimpeti. U meduvremenu je, uz vrbovanje istomiljenika, vreno s i skupljanje priloga za agitacioni fond. Na Kiseljak je 10. avgusta doao i S. Arnautovi, koji je tamo vodio razgovore sa D. Miralemom, s c M. Ibrahimpaiem Kukaviem i A. Hazadiem. Kako se begovska sc cc c stranka nije pokazala dovoljno pouzdanom, agitacija je bila prvenstveno usmjerena na srednje i nie slojeve i seosko stanovnitvo. Posebna z s panja bila je posveena tome da se manja mjesta pridobiju za slogu, z c pa su odazvavi se pozivu na Kiseljak doli predstavnici muslimanskog s s
146)

Auch ist kaum in Zweifel zu ziehen, dass die F hrer der beiden malu contenten Parteien uber den Ausgang und die Folgen ihrer gegenwrtigen a Action durchaus sorgenfrei sind, speziell Dabi, da ja viele seiner bishez c rigen Genossen bereits zum Teile widerwillig seinem Commando folgen, zum Teil sogar - speziell die Begpartei - seinen Plnen Opposition macha en. kao nap. 144. Prema podacima jednog kondentskog izvjetaja, osamnaest istaknutih s predstavnika muslimanske opozicije iz zapadne Bosne, preteno begova, z kada su uli da se radi o pitanju politike autonomije, odbili su da dodu c c na Kiseljak dok se ne posavjetuju sa irim krugom lica. Rezultat je pak s bio da se veina izjasnila protiv akcije za politiku autonomiju, izrazivi c c s nepovjerenje u pogledu dugoronijih namjera Srba prema Muslimanima. c Pripadnici ove struje bili su tada spremni da prihvate saradnju sa Srbima samo u pitanjima koja se tiu materijalnih interesa (ume, agrar, c s desetina i dr.). Oni su pored ostalog teili da se izdejstvuje odobrenje z za gajenje duhana u Krajini, olakanje opinskog kuluka, snienje deses c z tine odnosno njeno plaanje u naturi ili pretvaranje u porez na zemlju, c predaja poslova eksploatacije drveta domaim ljudima umjesto stranim c rmama. Slina stanovita u pogledu ekonomskih zahtjeva zastupale su c s u Zapadnoj Bosni i one linosti u muslimanskom pokretu koje su bic le pristae pune saradnje sa Srbima u borbi za politiku autonomiju i s c pruale podrku Dabievoj akciji. Po njihovom miljenju nakon dobiz s z c s janja politike autonomije dale bi se ponovo materijalne povlastice za c putovanje na had u Meku, i to tako da se hodoasnicima stavi poseban z c brod na raspolaganje. Bila bi smanjena desetina ili bi se plaala u nac turi. Sprovelo bi se rastereenje zemljinih posjeda. Regrutacija vojnika c s vrila bi se prema potrebi i oni bi sluili samo u zemlji. Ne bi se izricale s z tolike kazne kao to to ine okupacione vlasti. Zemaljski prihodi se ne bi s c troili u besposlice, nego u stalne potrebite, prosvjetne i vjerske stvas ri. Narod bi imao uticaja kod vlade i vlasti i svake tree godine birao c bi se guverner. Ova gledita zastupali su specijalno M. Ibrahimpai s sc Kukavi, A. Hazadi, D. Miralem, H. Miralem, M. Kulenovi, S. Sarac cc c c i J. Kulenovi. Pr BH 1216/1901 Condentielle Meldung betreend die c mohamedanische Bewegung in West-Bosnien (Kreis Biha, Travnik und c teilwese Banjaluka). Sarajevo, am 28.August 1901.

225

 pokreta iz Zenice, Zupanjca, Donjeg Vakufa, Prozora itd., koji su se solidarisali sa Dabiem i njegovim planom.147) z c z Ova akcija, medutim, nije dala eljene rezultate, jer se, prema izvjetajima kojima je raspolagala Zemaljska vlada, veina linosti u pos c c kretu izjasnila protiv politikog pakta sa Srbima. Vlada to nije smatrala c nekom svojom posebnom zaslugom, ali je ipak isticala da su njeni podruni organi i agenti, koji su djelovali unutar opozicionih redova vrlo c dobro obavili svoj zadatak.148) U takvoj situaciji bivi muftija Dabi, S. Arnautovi i D. Miralem, s z c c koji su se svim silama zalagali za saradnju sa Srbima, nadali su se da e negativna vladareva odluka na memorandum, koju su oekivali, c c izazvati preokret raspoloenja u korist sloge.149) To je bio razlog za z odgadanje konferencije u Budimpeti, ali tom su doprinijele i vijesti iz s Turske koje su cijeli plan dovodile u pitanje. Naime, vlasti su bile obavijetene da je bivi muftija dobio iz Carigrada pismo od svog neaka s s c Ahmed ef Dabia, u kojem ga ovaj upozorava da se Portini krugovi z c protive svakoj alijansi sa pravoslavnim, da su ak protiv zajednikog c c rada bosanskih opozicionera sa emigrantima u Carigradu, te smatraju da planirana molba na Portu ne treba nita drugo da sadri to se ne s z s bi ticalo prava Porte odnosno Meihata u pogledu vjerske autonomis je, - i to sve pak navodno iz obzira prema Beu, koji bi eventualno c prihvatio direktno uplitanje Porte. Dolazak ovog uputstva bio je tako neoekivan da je Biaki ak izrazio sumnju kako je Ahmed ef Dabi c c ccc z c potkupljen od strane Zemaljske vlade. Zato je odlueno da u Carigrad c zc pode Ahmed-aga Henda i Hasan Nezirhodi te ponesu sa sobom Nacrt ugovora sa Srbima i zavreni dio koncepta molbe Porti, koji e s c preko svojih prijatelja podnijeti na uvid i eventualnu verikaciju nadlenim faktorima u Carigradu. Vjerovalo se da e odgovor koji se tako z c dobije biti mjerodavan za dalje odluke Dabia i njegovog ueg kruga, z c z koji je, po ocjeni vlade, u krajnjoj liniji gravitirao Carigradu.150)
147)

ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Abschrift eines Erlasses der Landesregierung de dato Sarajevo 14.VIII 1901. Kao nap. 137 i 138. 148) Kao nap. 143. 149) Borba Muslimana, dok. br. 47, Rukavina Kllayu 27.VIII 1901, str. a 162-163. Isti dokument, koji je u Arhivu BiH u Sarajevu pohranjen u Priv.reg. 198/1901, upotrijebio je i V. Bogievi (op. cit. str. 331-332, c c nap 38). Pri tome on, pozivajui se na citirani dokument, tvrdi neto c s to nema uporite u sadraju dokumenta. Tako Bogievi pored ostalog s s z c c pie kako e odbijanje muslimanskog memoranduma mnogo doprinijeti s c za uvrenje sloge Muslimana i Srba i dalje Projekt o autonomiji se c sc smatra kao svrena stvar. Inae, Bogievi izostavlja one podatke iz s c c c dokumenata koji se ne uklapaju u njegovu tezu o bezrezervnoj saradnji kompletnog muslimanskog autonomnog pokreta sa srpskim pokretom. 150) Kao nap. 143.

226

I Ali-beg Firdus, koji se u kritino doba kada se rjeavalo pitanje c s pakta sa Srbima sklonio iz Bosne i uputio se u Brusu,151) pisao je svojim prijateljima da ne donose nikakve odluke prije njegovog povratka. Izgleda da je jo u Carigradu do njega stigla vijest o zakljucima usvos c jenim na Kiseljaku, pa je o tome kako su oni u Carigradu primljeni dobio iste utiske kao i Ahmed ef. Dabi.152) z c Vlasti su oekivale da e dalji postupci muslimanske opozicije ovic c siti kako od rjeenja memoranduma podnesenog caru tako i od vijesti s koje e iz Carigrada donijeti Ali-beg Firdus i Ahmed-aga Henda. Isti c znaaj pridavan je i tome kakve e povjerljive savjete donijeti sultanov c c c adutant Teuk-bej, kada uskoro dode u posjetu svome bratiu, travnikom gradonaelniku Rifatu Smailkadiu. Kllay je zato dao instrukc c c a ciju predstojniku travnikog okruga da ovaj dozna da li su u Carigradu c stvarno protiv muslimansko-srpske politike saradnje. Ako je to zac ista sluaj, onda je trebalo da vlasti na vjet nain proture tu vijest c s c medu Muslimanima. Osim toga, predstojnik Rukavina je trebalo da se pobrine da se Teuk-bej uvjeri kako je namjera Srba da iskoriste Muslimane i uz njihovu pomo postignu svoje ciljeve, da bi zatim Muslimane c potpuno potinili i tretirali onako kako se to ini u Srbiji i Bugarskoj. c c c Takode Teuk-beja je preko povjerljive linosti trebalo obavijestiti da navodno mnogi vodei muslimanski opozicioneri gaje simpatije prema c mladoturskom pokretu.153) Poznato je pak da je okupaciona uprava ve od ranije imala u planu da u inostranoj tampi lansira vijesti o c s vezama muslimanske opozicije u Bosni i Hercegovini i mladoturskog pokreta, to je docnije i uinila. Cilj je bio da se opozicija kompromis c tuje i onemogue njene akcije u Carigradu. Takode ranije pomenuta c teza, o opasnostima koje prijete Muslimanima od saradnje sa Srbima, bila je sastavni dio propagande koju su vodile vlasti da bi produbile postojea razmimoilaenja u muslimanskom pokretu i izazvale to vei c z s c razdor u njegovom vodstvu.154) Pokazalo se tanim da su mjerodavni faktori u Carigradu 1901. godic ne zaista bili protiv srpsko-muslimanskog pakta. U to se mogla uvjeriti i grupa muslimanskih opozicionera (Ahmed-aga Henda, Mahmud-beg i Ragib-beg Dini, Sulejman-beg Ceri, Omer Cirkinagi, Ali-beg Firz c c c dus, Ahmed-beg Hazadi, Mustaj-beg Ibrahimpai i Ahmed Dabi) c sc z c
151)

Na putu za Brusu Ali-beg Firdus je 30.jula 1901. proputovao kroz Travnik i na eljeznikoj stanici navodno izjavio: evo Babiu ja okrenu z c c leda Bosni, nu mislim za 6 mjeseci dok se ne povratim da e se stvar c prekinuti, odnosno njihova opozicija. Kao nap.134. Okruna oblast u z Banjaluci javila je 5.X 1901. da se A.Firdus vratio iz Carigrada. (ABH ZMF Pr BH 1411/1901. Izvjetaj Zem.vlade ZMF 7.X 1901.) s 152) Kao nap.143. 153) Borba Muslimana, dok. br. 49, str. 165. 154) N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 175 i dalje. c z

227

koja se sastala u Carigradu da vijea o preduzimanju daljih koraka. c Njih je, prema informaciji koju je Cirkinagi dao vlastima, sultanova c c okolina upozorila da ne saraduju sa bosanskohercegovakim Srbima i ne prekidaju odnose sa Zemaljskom vladom. Negativan stav Porte prema srpsko-muslimanskom savezu ostao je, kako je okupaciona uprava bila obavjetavana, neizmijenjen i u toku 1902. godine. To je, pored ostalog, s uticalo da je i bivi muftija Dabi, nakon to se naao u emigraciji u s z c s s Turskoj, zauzeo stav protiv zajednike politike akcije sa Srbima.155) c Postoje indicije da su i ranije nadleni faktori u Turskoj izraavali z z rezerve prema politikoj saradnji Muslimana sa Srbima u Bosni i Herc cegovini. Izgleda da je vijesti u tom smislu donio iz Carigrada Ahmed ef. Dabi jo 1898. godine.156) Takode i u oktobru 1900. godine okupaz c s cione vlasti su saznale da su iz Carigrada Muslimanima stizala pisma sa savjetima da izbjegavaju svaku politiku akciju i ogranie se iskljuivo c c c na pitanja religije i vakufa. Ovome je predhodila posjeta Sarajevu Hajri-bega Kuluglije, koji je smatran izaslanikom Jildiz-kioska. On je u Sarajevu boravio u septembru 1900, u isto vrijeme kada su se tu nali s muslimanski povjerenici iz cijele zemlje da bi diskutovali o nacrtu autonomnog statuta i uopte o programskoj orijentaciji pokreta. Kuluglija s je tada vrlo intenzivno kontaktirao kako sa reisovim pristaama tako i s opozicionarima. On se podrobno informisao o stanju u zemlji, raspoloenju stanovnitva i postupcima vlasti, a najvie ga je zanimalo kako z s s je protekla proslava jubileja sultanova stupanja na prijesto.157) Navedeni podaci austrougarskih vlasti, koje su bile dobro obavijetene o zbivanjima i odnosima unutar muslimanskog pokreta, des mantuju tvrdnju O.Nuri-Hadia, koja se i danas u literaturi uporno zc odrava, kako je toboe turska vlada savjetovala muslimanskim vodama z z da rade na sporazumu sa Srbima, pa je nakon toga dolo 1902. godis ne do potpisivanja ugovora o srpsko-muslimanskom politikom savezu. c Potrebno je imati u vidu i odredeno pogoranje odnosa izmedu Turske s c i Srbije, do kojeg dolazi jo za vrijeme vlade dr Vladana Dordevia. s Uzroci su bili pogranini sukobi i incidenti, kao i poloaj srpskog stac z novnitva u Turskoj izloenog samovolji i anarhiji koju turska vlada s z nije mogla da sprijei. Taj se poloaj u prvim godinama XX vijeka jo c z s vie pogorao, osobito nakon krvavih incidenata u Kolainu i okolini u s s s ljeto 1910. godine. U avgustu 1902. godine vlada Srbije uputila je notu
155)

Borba Muslimana, dok. br. 74, str. 219-220 nap. 4, dok. br. 125, str. 319, dok. br. 134 str. 329, dok. br. 139, str. 335-336, dok. br.147, str. 352-353. 156) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvjetaj Zem. vlade ZMF od 23.VII s 1898. 157) ABH ZMF Pr BH 1160/1900, Copie einer Condentenmeldung Sarajevo 10.IX 1900, Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900.

228

Porti u kojoj je traila poboljanje poloaja hrianskog stanovnitva z s z sc s i reforme u Staroj Srbiji i Makedoniji, a uskoro potom u Beogradu je odran veliki zbor na kome je protestvovano protiv nasilja nad sunaz rodnicima. Svojevremeno je iz Srbije bilo tajno dotureno i neto oruja s z srpskom stanovnitvu u Staroj Srbiji. To je izazivalo podozrenje Porte, s kao i stalno nastojanje Vujieve vlade da se sporazumije sa Bugarskom c u pogledu Makedonije, imajui u vidu njenu podjelu.158) c U takvoj situaciji teko je vjerovati da bi Porta 1901. odnosno s 1902. godine mogla savjetovati prvacima muslimanskog pokreta u Bosni i Hercegovini da zakljue ugovor o politikom savezu sa Srbima. c c c Medutim, ostaje otvoreno pitanje kako je turska vlada u slijedeim godinama, a posebno pred aneksiju, gledala na pitanje saradnje izmedu muslimanske i srpske opozicije. Zna se pak da je Ali-beg Firdus, kada je za vrijeme aneksione krize, u novembru 1908, doao u Carigrad s da od mladoturskog odbora trai savjet u pogledu daljih koraka protiv z aneksije, doekan sa nepovjerenjem i to kako od mladoturaka tako i od c staroturaka. Firdusu su tada prebacivali to radi zajedno sa Srbima. s Politika saradnja sa Srbima, koja se manifestovala povodom aneksije, c bila je povod da je Firdus optuivan kod mladoturskog odbora da ne z radi za tursku dravnu ideju, ve toboe u korist Srbije.159) z c z Bie potrebno da se odnos Turske prema politikim kretanjima u c c Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije podrobnije istrai i pri tome posebno osvijetle uticaji iz Carigrada na bosanskoherz cegovake Muslimane. c * * * Austrougarsko Zajedniko ministarstvo nansija, kome je bilo pozc nato tadanje raspoloenje unutar muslimanskog pokreta kao i stav Turz ske prema srpsko-muslimanskom politikom savezu, plasiralo je 1.sepc tembra 1901. u Budapesti Hirlap-u lanak o sporazumijevanju izmec du srpske i muslimanske opozicije koristei pri tome izvode iz Nacrta c ugovora. Namjera je bila da se kompromituju protagonisti ugovora i izazove pometnja u redovima opozicije. Isti lanak je potom Zemaljska c vlada ubacila u niz listova u Hrvatskoj (Obzor, Narodni list, Hrvatsku, Hrvatsku krunu). Osim toga, ona je Nacrt ugovora stavila na raspoloenje nekim Muslimanima, vladinim pristaama, koji su i sami z s trebalo da se ukljue u ovu propagandnu akciju. Tim putem je tekst c
158)

Sl. J o v a n o v i , op. cit.knj. II, str. 368-374, knj. III str. 190c 199, 204-210. 159) Borba Muslimana, dok. br.285, str. 636.nap.1, dok. br.288 i 289, str. 638-639. Up. M. I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji polic z s tiki razvitak BiH, str. 196-197. c

229

Nacrta dospio u rijeki Novi list, koji ga je u cijelosti objavio, a c odatle ga je u prevodu preuzeo Agramer Zeitung. Iako prvobitni plan okupacione uprave nije bio da se kompletan Nacrt ugovora publikuje, Kllay je bio zadovoljan efektom koji je postignut, jer je zagrebaki Sra c bobran tim povodom otro reagovao i oznaio objavljeni Nacrt kao s c lanu krpariju.160) I drugi srpski listovi u Monarhiji pisali su o Nacrtu z ugovora kao o falsikatu, a neki od njih su ga pripisivali Zemaljskoj vladi.161) Dr Emil Gavrila je smatrao da je demanti potpuno uspio i krajem septembra 1901. izraavao je nadu da e se Ugovor, i ako nije z c potpisan, odrati i sprovesti na potenu rije. On je, kako smo to raniz s c c c je spomenuli, predvidao da e potpisivanje ugovora obaviti u najveoj tajnosti po dvojica predstavnika obje strane.162) Medutim, ove optimistike prognoze Gavrila nisu bile u skladu sa tadanjim realnim odc nosima, a narednih mjeseci jo e se vie umanjiti anse za zakljuenje sc s s c srpsko-muslimanskog ugovora. Publikovanje Nacrta ugovora izazvalo je zaprepaenje u redovisc ma srpske opozicije. Ono je vrlo ozlojedilo muslimanske prvake, unijelo nemir i nepovjerenje u njihove redove, kao i bojazan od eventualne sudske odgovornosti. Srpski opozicioneri u Sarajevu nastojali su u javnosti da Ugovor predstave kao mahinaciju velikohrvata i kao njegove autore oznaavali su Safvet-bega Baagia i Osmana Nuri-Hadia. Takode c s c zc i muslimanska opozicija optuivala je Nuri-Hadia. Vladalo je uvjerez zc nje da je on bio taj koji je dao da se u Obzoru publikuje Ugovor kako bi medu Muslimanima izazvao neprijateljstvo i neslogu. Drugi su opet cijelu krivicu pripisivali Ali-begu Firdusu i optuivali ga za z izdaju. Salih-aga Biaki, koji je do skora bio za sporazum sa Srbic cc ma, izjanjavao se u razgovoru sa gradonaelnikom Sarajeva Nezirom s c Skaljiem kategoriki protiv srpsko-muslimanske saradnje i oznaio je c c c Ugovor kao djelo Srba - Muhamedanca, kojemu nije stalo niti do
Borba Muslimana, str. 31, dok. br. 53 str. 177-179 nap. 1; Up. N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 178 nap. 127. c z 161) ABH ZMF Pr BH 1364/1901, izvjetaj Zem.vlade ZMF 28.IX 1901. s 162) Kao napomene 9 i 10. Poetkom oktobra 1901. Okruna vlast u Banjaluci obavijestila je Zec z maljsku vladu da je, prema jednom kondentskom izvjetaju, navodno u s Beogradu prije kratkog vremena odran sastanak muslimanskih i srpskih z opozicionera, kojom prilikom je Ceri u ime Muslimana potpisao ugovor c o savezu, dok je Cirkinagi uskratio svoj potpis. Samoj vladi o tome c nije bilo nita poblie poznato (ABH ZMF Pr BH 1411/1901, Izvjetaj s z s Zem. vlade ZMF od 7.X 1901. Glosa na drugoj strani akta), pa ni ona niti ZMF nisu ovoj vijesti poklonili nikakvu panju. Obavjetenja koz s ja su vlasti dobijale tada, kao i u slijedeem razdoblju, ukazivala su da c srpsko-muslimanski ugovor nije u to vrijeme mogao biti perfektuiran.
160)

230

vjere niti do sultana, i od koga se svaki estiti Musliman mora s prec zirom distancirati. On je tom prilikom jo rekao da je cilj objavljivanja s srpsko-muslimanskog sporazuma da se osujete tenje muslimanskog poz kreta, koje su iskljuivo usmjerene na regulisanje vjerskih i kulturnih c pitanja. Prema izvjetajima koje je Zemaljska vlada dobijala, publikos vanje Ugovora deprimiralo je srpsku i muslimansku opoziciju i izazvalo njeno medusobno otudenje. Samo dio najekstremnijih muslimanskih opozicionera nadao se i dalje da bi negativan odgovor na memorandum caru mogao dovesti do izmjene raspoloenja, koje bi omoguilo z c sklapanje srpsko-muslimanskog ugovora.163) Vlasti su i dalje taktizirale s odgovorima na srpski i muslimanski memorandum i ujedno privodile kraju pripreme za primjenu odredenih represivnih mjera kako bi se obraunale sa radikalnim elementima u c muslimanskom pokretu. U tu svrhu izvreno je 30.oktobra 1901. nos veliranje instrukcije o iseljenju iz 1883. godine, da bi se ona mogla primijeniti protiv muslimanskih opozicionih prvaka kojima je trebalo uskratiti pravo na povratak u zemlju u sluaju kada se nadu u inosc transtvu. Poseban znaaj u borbi protiv muslimanske opozicije imalo je c hapenje Saliha Kazazovia u oktobru 1901, koji je otkrio veze jednog s c dijela muslimanskih prvaka sa Srbima, naroito na podruju antivlac c dine publicistiko-propagandne djelatnosti. Iskazi Kazazovia, koji je c c posluio vlastima kao potkaziva, i izjave uhapenog agenta srpske vlaz c s de Mie Avakumovia pruile su dovoljno materijala za nove progone, c c z kune premetaine, hapenja, internacije i pokretanje sudskog postupc c s ka protiv niza linosti u muslimanskom pokretu. Zaotravanje kursa c s prema muslimanskoj opoziciji osobito dolazi do izraaja nakon odlaska z muslimanske delegacije sa bivim muftijom Dabiem na elu u Caris z c c grad krajem januara 1902, da od Porte trai podrku za neispunjenje z s zahtjeva u pogledu vjerske i vakufsko-mearifske autonomije. To je dalo mogunost vladi da Dabia, Hasanpaia, Ceria, Prcia, Biakia i c z c sc c c c cc Kulenovia proglasi neovlatenim iseljenicima i zabrani im povratak u c s zemlju. Eliminisanjem iz zemlje ove znaajne grupe vodeih linosti, c c c te interniranjem Arnautovia, koji je docnije, 1903. godine, osuden i c na dvije godine robije, kao i drugim represivnim mjerama protiv muslimanskih opozicionera, vlasti su nastojale da obezglave muslimanski pokret, potisnu u njemu uticaj radikalnih linosti i stvore stabilnije c
163)

ABH ZMF Pr BH 1364/1901 Izvjetaj Rukavine Zem. vladi 26.IX s 1901, Izvjetaj vladinog komesara za grada Sarajevo 28.IX 1901 i prepis s jednog kondentskog izvjetaja; Pr BH 1411/1901 Izvjetaj Zem. vlade s s ZMF od 7.X 1901 i glose na istom izvjetaju; Borba Muslimana, dok. s br. 53 str. 177 i dok. br. 59 str. 191.

231

uporite u umjerenoj struji pokreta. Pri tome nisu izostali ni pokuaji s s da se pojedinci pridobiju uslugama materijalne prirode.164) s Medutim, ove mjere, iako su teko pogadale muslimanski pokret, nisu postigle svoj glavni cilj. Vlastima nije polo za rukom da pokret s razbiju i slome. Njima nije uspjelo da eliminiu uticaj radikalnih eles menata u pokretu sa Dabiem na elu. Naprotiv Dabiev ugled je jo z c c z c s vie porastao i on je dalje u svojim rukama zadrao vodstvo pokreta. s z Aktivnost umjerenog krila muslimanskog pokreta bila je dugo vremena blokirana vladinom zabranom da se Dabi i drugovi vrate u zemlju. z c Muslimanski prvaci, ukljuujui i one na koje je vlada raunala, anc c c gaovali su se u akcijama kojima je bio cilj pruanje podrke Dabiu z z s z c i ukidanje Naredbe o iseljenju. Tako je velika muslimanska deputacija od 186 lica predala u Budimpeti 28.maja 1902. memorandum deles gacijama u kome se protestuje protiv progona, internacija, hapenja i s postupka prema Dabiu i drugovima. U ljeto 1902. godine muslimanz c ska opozicija je na sastancima u Omarskoj, Obudovcu kod Brkog i na c Kiseljaku kod Sarajeva razmatrala dalje mjere koje je trebalo preduzeti da bi se Dabiu i muslimanskoj deputaciji u Carigradu omoguio z c c povratak u zemlju.165)
Borba Muslimana, str. 31-32; N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, c z str. 144, 153 i dalje. Prema V. Bogieviu (op. cit. str. 334) poetkom februara 1902. dec c c legacija sastavljena od Muslimana i Srba iz redova opozicije predala je Porti predstavku koju je potpisalo 400.000 Srba pravoslavnih i 200.000 Muslimana. U predstavci se navodno trailo da se okupiranim provinz cijama vrate raniji otomanski zakoni, ili da im se dade autonomija. Pri tome se autor u napomeni (46) pozvao na pisma Kutschere K`layu od a 29.I i 2.II 1902 i K`laya Kutscheri od 1.II 1902, koja se nalaze u Ara hivu BiH ZMF Priv.reg. br. 15, 16 i 21/1902, kao i na akt K.u. k. Gen. Konsulat, Skoplje br. 121, rez. 5.III 1902, koji je oznaen kao c ispis autora iz spisa Okrune oblasti Tuzla. Provjerom pomenutih akata z Priv.reg. ustanovili smo da gornji navodi Bogievia u tim aktima ne c c nalaze nikakvu osnovu. Nismo mogli provjeriti o kakvom se ispisu Bogievia iz spisa Okrune oblasti Tuzla radi, jer autor nije na adekvatan c c z nain oznaio gdje se dokument nalazi. Inae, u februaru 1902. nije u c c c Carigradu boravila nikakva deputacija bosanskohercegovakih Srba niti c neki od voda srpskog pokreta. Takode navedene cifre o broju potpisnika tobonje zajednike predstavke Porti su nerealne. Osim toga, u mez c morandumu, koji je muslimanska delegacija predala poetkom februara c 1902. sekretarijatu sultana, nema ni spomena o politikoj autonomiji c za Bosnu i Hercegovinu, ve se apeluje na Portu da podri muslimanske c z zahtjeve austrougarskim vlastima i zaloi se za ouvanje prava Kalifata. z c (Vidi tekst Memoranduma i njegovu ocjenu od strane Kllaya, Borba a Muslimana, dok. br. 10, str. 289-291. 165) N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 166 i dalje. c z
164)

232

Na sastancima na Kiseljaku u avgustu 1902. godine 166) ponovo je razmatrano i pitanje politikog sporazuma sa Srbima, ali je tada c postojalo jo manje izgleda da se on zakljui nego prole godine. s c s U doba odravanja sastanaka muslimanskih opozicionera na Kisez ljaku je boravio i Antun Fabris, urednik asopisa Dubrovnik. On je c intenzivno kontaktirao sa jednim dijelom muslimanskih prvaka i omladincima, prvenstveno begovskim sinovima, koji su tada takode u prilinom broju doli na Kiseljak. Fabris je nastojao da pridobije Muslimac s ne za sporazum o zajednikom radu sa bosanskohercegovakim Srbima c c za politiku autonomiju zemlje. On je istupao kao emisar Crne Gore i c prije dolaska u Bosnu bio je, kako su okupacione vlasti saznale, na Cetinju primljen u audijenciju kod knjaza Nikole. Fabris je imao zadatak da ohrabri opoziciju, koja je bila izloena progonima, i da je podstakz ne na beskompromisnu politiku borbu protiv austrougarske uprave. c Takode je trebalo da on razbije odredene rezerve koje su postojale kod Muslimana prema politikom savezu sa Srbima.167) c Fabris je nastojao uvjeriti muslimanske prvake da e im se, ako c pristanu na slogu, .... sve po njihovoj volji dati, pa jezik i tursko pismo da e na prvom mjestu slubeno upotrebljavano biti, a poslije c z irilica.168) Dok je godinu dana ranije Jeftanovi dao obeanje da e c c c c se, kad Bosna i Hercegovina dobije autonomiju, turski jezik u svakom pogledu paritetno tretirati sa srpskim, Fabris je 1902. otiao jo korak s s dalje priznajui turskom jeziku i pismu prvenstvo u zvaninoj upotrebi c c u zemlji. Ovi taktiki ustupci pokazuju koliki su znaaj u borbi proc c tiv Austro-Ugarske pridavali srpsko-muslimanskom politikom savezu c njegovi protagonisti sa srpske odnosno crnogorske strane. Oni takode ukazuju na evoluciju crnogorske politike prema ovom pitanju u odnosu na stavove iz 1898. godine. Fabris je pokuavao da muslimanske prvake odvrati od njihove nas mjere da alju arzohal (molbu) sultanu, da se sultan zauzme kod auss trijskog cara kako bi se deputircima u Carigradu omoguio povratak u c zemlju. Smatrao je da bi bilo tetno za opozicioni pokret da se Dabi s z c i drugovi vrate u zemlju vladinom milou. Nasuprot tome, Fabris je sc apelovao da se muslimanski prvaci na Kiseljaku bez odlaganja potpiu s
166)

Kiseljak je bio pogodno mjesto za politike razgovore i neformalc ne skupove, jer su tu ljeti radi odmora dolazili brojni gosti, pripadnici gornjih drutvenih slojeva i to prvenstveno Muslimani. Za vrijeme s austro-ugarske uprave na Kiseljaku je odrano nekoliko znaajnih poliz c tikih skupova. c 167) ABH ZMF Pr BH 1388/1902. Izvjestitelj F. (Ficovi), Dubrovnik c 25.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 132, str. 326-327, nap. 1, dok. br. 139, str. 336. 168) Borba Muslimana, dok. br. 132, str. 326.

233

sa Srbima na slogu, pa onda da idu zajedno u Rusiju, jer ako se misle osloboditi okupacione vlade, naprije e iz Rusije pomoi; ne pomogne c c li Rusija, Turska nee nikad.169) c Za neodlono sklapanje politikog saveza sa Srbima zalagao se na z c Kiseljaku u prvom redu Dervi-beg Miralem sa nekolicinom travnikih s c begova i ostalih opozicionera (Mustaj-begom Ibrahimpaiem-Kukasc viem, Rifat-begom Teskerediem, Ibriim-begom Miralemom, Mahcc zc s mud-begom Diniem, Ibrahimom Kajtazom i dr.). Na tome su osoz c bito insistirali mladi begovi i drugi muslimanski omladinci, od kojih veina i nije prisustvovala sastancima na kojima su donoene odluke. c s Medutim, veina okupljenih muslimanskih prvaka, upozoreni iz Caric grada od Dabia i S. Biakia, da je Porta protiv saveza sa Srbima, z c c cc izjasnila se protiv plana Fabrisa i travnikih begova. Njemu su se nac roito suprotstavili H. Lakii i S. Alajbegovi iz Mostara i A. Henda i c sc c A. Biaki iz Sarajeva, te O. Cirkinagi koji je tada vaio za provladina c cc c z c ovjeka. U poruci voda iz Carigrada skrenuta je uesnicima sastanka na c Kiseljaku pored ostalog panja da nita ne rade na slozi sa Srbima, te z s ako sluajno ponu togod sa Srbima razgovarati, da se ne bi usudili c c s u potpise. U skladu sa dobijenom porukom, na Kiseljaku je odlueno c da se poalje molba sultanu kako bi se izdejstvovao povratak Dabia s z c i drugova. U cijeloj zemlji trebalo je pristupiti skupljanju potpisa na molbu kao i novca za deputirce u Carigrad. Takode je bilo zakljueno c da se na jesen uputi i jedna deputacija u Be da tamo kod cara odnosno c ministra moli odobrenje za povratak lanova muslimanske deputacije. c Za preduzimanje ovog koraka traila se saglasnost Dabia.170) z z c Zanimljivo je konstatovati kako su se unutar muslimanskog pokreta u roku od godinu dana izmijenili stavovi u pogledu politike saradnje sa c Srbima. Na Kiseljaku je 1901. godine Dabi sa izvjesnim brojem svoz c jih bliih pristaa insistirao na tome da se zakljui ugovor o politikoj z s c c saradnji sa Srbima, nasuprot rezervisanom dranju veine begova. godiz c nu dana kasnije na Kiseljaku su mladi radikalni elementi sa travnikim c begovima na elu, kojima se pridruio i Mahmud-beg Dini iz Banjaluc z z c ke, bili za neodlono sklapanje srpsko-muslimanskog sporazuma, dok su z pripadnici hodinske struje (H. Lakii, S.Alajbegovi), pod uticajem z sc c poruka iz Carigrada i izmijenjenog dranja Dabia, bili protiv. Isto z z c stanovite imale su i druge linosti koje su ranije pripadale Dabievoj s c z c grupi, a sada su pokazivale sklonost da se ostvari sporazum sa Vladom ublaavanjem postavljenih zahtjeva (A. Henda), kao i oni muslimanz ski prvaci koji su i od ranije bili pripadnici umjerenog krila u pokretu
169) 170)

Ibidem, dok 131. Borba Muslimana, dok. br. 131, 132, str. 325-327, dok. br. 134, str. 329-330, dok. br. 136, 137, 138, 139, 140 str. 333-338, dok. br. 147 str. 352-356; vidi N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 171-173. c z

234

(O. Cirkinagi). Neki uesnici kiseljakog sastanka iz 1902. protivei c c c c se u datom momentu sklapanja ugovora sa Srbima (O. Cirkinagi, S. c Alajbegovi) nisu iskljuivali mogunost da do njega u budunosti dode c c c c ukoliko planirana deputacija najesen u Be i Petu ostane bez rezultata. c s s c Medutim, ove izjave vie su bile namijenjene umirenju ekstremistikih tendencija nego to su odraavale stvarno miljenje onih koji su ih davas z s li. Potrebno je naglasiti da ni 1902. kao ni 1901. godine razgovorima na Kiseljaku nisu prisustvovali najznaajniji predstavnici umjerene struje c kao npr. M. Komadina, A. Karabeg, B. Tuzli, A. Firdus. Kao i pretc hodne godine Firdus je i 1902, za vrijeme dok su se na Kiseljaku vodili razgovori, bio van zemlje, i to ovaj put u Karlsbadu. Deputacija bosanskohercegovakih Srba koju su sainjavali Gligoric c je Jeftanovi, pop Stjepo Trifkovi i proto Jovan Novakovi iz Bijeljine c c c otputovala je u septembru 1902. u Carigrad i u oktobru predala patrijarhu Joakimu III memorandum o crkvenim prilikama kao i protest protiv eventualnog nametanja crkveno-kolskog ustava.171) Medutim, s cilj Jeftanovievog putovanja u Carigrad bio je takode da stupi u vezu c sa Dabiem i muslimanskom deputacijom i da ih pridobije za politiki z c c savez. S tom namjerom on je, kako su austrougarske vlasti bile obavjetene, posjeivao muslimanske deputirce i vodio s njima razgovore, s c iji je ishod bio negativan. Dabi i Biaki odbili su Jeftanovia sa c z c c cc c obrazloenjem da oni sloge uiniti ne mogu bez sporazuma narodnog a z c narod veinom nee172) Ovakav Dabiev odgovor proiziao je, pored c c z c s ostalog, iz njegovog vlastitog iskustva koje je on stekao 1901. godine, kada se zalagao za zakljuenje pakta sa vodama srpskog pokreta. c Medutim, i unutar muslimanske deputacije u Carigradu postojala je grupa koja je bila za politiki savez sa Srbima (tzv. srpsko-crnogorska c stranka). Njoj su pripadali begovi H. Hasanpai, S. Kulenovi, S. Cesc c ri. Kao njen pripadnik u nekim dokumentima se spominje i Osman c ef. Prci, dok se u drugim on oznaava kao njen protivnik. Pomenuta c c grupa bila je odluno protiv eventualnog poputanja Vladi u pogledu c s Meihata i u drugim pitanjima vjerske i vakufske autonomije. Begovi s iz deputacije, kao i drugi uticajni begovi koji su se tada zatekli u Carigradu, smatrali su da je doao momenat da se program muslimanskog s pokreta sadran u memorandumu sultanu proiri i u njega ukljue u z s c prvom redu zahtjevi u pogledu agrara. Ovim tenjama suprotstavio se z
171) 172)

Vidi V. S k a r i , op. cit. str. 53. c ABH ZMF Pr BH 1386/1902 Izvjetaj informatora Filana Sarajevo s 23.X 1902. (Izvjetaj je napisan prema kazivanju Ethema Baauevia, s sc s c koji se prije tri dana vratio iz Carigrada). O tome takode i Abschrift einer Condentielle Meldung vom 25.X 1902; Up. Borba Muslimana, dok. br. 158, str. 376-378.

235

Dabi podran od Biakia i Prcia, ostajui dosljedno na svom staz c z c cc c c novitu da pitanje agrara kao i druga ne treba pokretati prije nego to s s se rijei problem vjerske i vakufske autonomije. Sukob u muslimanskoj s deputaciji jo se vie produbio kada je izgledalo da bi se, u neizvjesnoj s s situaciji u pogledu ishoda koraka koje je deputacija preduzela u Carigradu, Dabi zajedno sa Biakiem mogao izmiriti sa Vladom i vratiti z c c cc se u zemlju. Dabi se poetkom novembra 1902. upustio i u pregoz c c vore sa Adolfom Schwarzom, trgovakim kompanjonom S. Biakia, c c cc koji je, u ime A. Hende i jo nekih umjerenih muslimanskih prvaka i uz s podrku vlasti, nastojao da od Dabia izdejstvuje saglasnost da vode s z c pokreta koje su ostale u zemlji ponovo stupe u pregovore sa Vladom. Mada se Dabi nije u poetku ak ni protivio naputanju zahtjeva u z c c c s pogledu pitanja Meihata i vladine subvencije, on je naglo promijenio s stav kada je dolo do toga da odustane od stanovita u vezi sa biranjem s s c cc reisa i uleme. Bio je i lino pogoden Biakievim prijedlogom da niko c od tadanjih voda pokreta nebi smio zauzeti plaeno mjesto u buduoj c c vakufskoj ili vjerskoj upravi. Okrenuvi leda svome dotadanjem savezs niku S. Biakiu, koji je kao trgovac zbog svojih poslovnih i porodinih c cc c interesa radio na tome da mu se odobri povratak u zemlju, Dabi se z c izmirio sa Hasanpaiem i njegovom grupom tako da su u novembru sc 1902. godine Dabi, Hasanpai, Kulenovi i Prci predstavljali radiz c sc c c kalnu veinu u deputaciji koja je bila protivna povratku u Bosnu na c bazi ustupaka i pomirenja sa Vladom. Pri tome Dabi nije izmijez c nio svoje negativno gledite u odnosu na politiku saradnju sa vodama s c srpskog autonomnog pokreta. S druge strane Biakiu se pridruio c cc z dotadanji nepomirljivi pristaa radikalnog kursa Sulejman-beg Ceri iz s c Bosanskog Novog.173) Kako smo ranije pomenuli, jedan dio umjerenih prvaka u zemlji sa Ahmed-agom Hendom na elu preduzimao je ujesen 1902. godine korac ke sa ciljem da se pripremi teren za obnovu pregovora sa Vladom. U tu svrhu Henda je 25.novembra sazvao u Sarajevu drugu konferenciju svojih istomiljenika, na kojoj su se oni dogovorili da svim sredstvima s rade kako bi se muslimanski pokret okonao asnim sporazumom sa c c
173)

ABH ZMF Pr BH 1388/1902 Izvjetaj informatora Filana, Sarajevo s 27.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 98, str. 268, dok. br. 125 str. 319-320, dok. br. 135, str. 331-332, dok. br. 152, str. 364367, dok. br. 157, str. 375-376, i kao predhodna napomena. Biakiu c cc je krajem 1903. odobren povratak u zemlju gdje se on prikljuio krugu c umjerenih i lojalnih Muslimana, dok je S.Ceri umro u martu iste godine c u Carigradu. O. Prciu, koga su u Beu poetkom 1902, smatrali vie c c c s vjerskim zanesenjakom nego politikim agitatorom, odobren je povratak c u maju 1907. To pravo ostalo je tada uskraeno Dabiu i Hasanpaiu. c z c sc (N. S e h i , Mjere Kalajevog reima, str. 162-163, 174 nap. 116). c z Dabi je u Turskoj i umro. z c

236

Vladom. Za sporazum sa vladom posebno su se na ovoj konferenciji zalagali Dervi-beg Zaimovi, Ali-beg Firdus i Omer Cirkinagi. Zauzet je s c c stav da u buduim pregovorima pitanje Meihata, zbog njegovog diploc s matskog karaktera, treba ostaviti po strani i smatrati ga likvidiranim, te itavu akciju ograniiti na isto vjerska pitanja. Jedan od zakljuaka c c c c ove konferencije bio je da treba odbiti pokuaje voda srpskog pokreta s usmjerene na to da se ostvari saradnja sa Muslimanima. Okupljena grupa muslimanskih prvaka zauzela je kategoriki stanovite da takva c s saradnja uopte ne moe doi u obzir, jer bi to navodno bilo tetno s z c s po interese Muslimana.174) Inae, u pogledu odnosa prema saradnji sa c Srbima tada i nije bilo razlike u stavu Hendine grupe i samog Dabia. z c Treba istai da Hendina aktivnost koindicira sa njegovim nastojanjem c da dobije izvjesne poslove u vezi sa izgradnjom eljeznike pruge od z c Sarajeva prema Drini. Zato su pored Hende bili zainteresovani jo neki s pripadnici muslimanske arije (M. Mai, M. Ahmetaevi).175) c s sc s c c Medutim, pomenuta akcija Hende i drugova, kao i raniji slini pokuaji za izmirenje sa Vladom, pretrpila je neuspjeh, jer joj se suprots stavila veina u muslimanskoj deputaciji sa Dabiem na elu. Henda i c z c c ostali iz njegove grupe nisu se usudili da bez saglasnosti Dabia preduz c zimaju dalje korake, i to tim vie to je njihova akcija naila na estok s s s z otpor svuda u opozicionim krugovima u zemlji. Dabi je jo uvijek z c s uivao veliki ugled i smatran je i dalje vodom muslimanskog pokreta. z Krajem 1902. i poetkom 1903. godine vlasti su konstatovale da je u c zemlji poraslo opoziciono raspoloenje i pogorala se politika situaciz s c ja.176) Vlada je u decembru 1902. bila obavjetena i o novim neuspjelim s pokuajima srpskih opozicionera da se priblie vodama muslimanskog s z pokreta u zemlji.177) Bilo je oito da muslimanska opozicija, u kojoj je c dominirao uticaj Dabia, nije tada kao ni ranije svojim najveim diz c c jelom bila spremna da ulazi u politike aranmane sa vodama srpskog c z autonomnog pokreta. * * * Do sada nisu pronadeni bilo kakvi podaci koji bi davali osnovu za pretpostavku da je 1902. odran u Slavonskom Brodu sastanak srpz skih i muslimanskih prvaka na kome bi bio usvojen i potpisan Nacrt ugovora, koji je bio predmet diskusija od 1900. godine. Naprotiv, sve
174)

Borba Muslimana, dok. br. 162, 163, str. 383-387. Jedno vrije me A.Firdus se drao po strani od akcije Hende i drugova (N. S e h i , z c Mjere Kalajevog reima, str. 142) ali joj se docnije prikljuio. z c 175) Borba Muslimana, dok. br. 152, str. 365. 176) Isto, dok. br. 164, 165, 166, 167, str. 387-394. 177) Isto, dok. br. 166, str. 390-391.

237

okolnosti, a posebno politiko dranje tobonjih potpisnika ugovora c z z Ali-bega Firdusa i Bakir-bega Tuzlia u to vrijeme, govore da se tvrdc nja O. Nuri-Hadia o zakljuenju srpsko-muslimanskog ugovora 1902. zc c mora odbaciti.178) Da do perfektuiranja ugovora u toku 1902. godine nije dolo vidi se s i iz toga to su G. Jeftanovi i S. Trifkovi u ljeto 1903. godine, poss c c lije smrti Kllaya, obnovili svoja nastojanja da muslimansku opoziciju a pridobiju za saradnju. Ovaj put u prvi plan bila je isturena privredna problematika koja je interesovala domau buroaziju. Pitanja koja su se c z odnosila na vjersko prosvjetnu autonomiju i isto politika pitanja bila c c su izostavljena u novom Ugovoru, za koji je Jeftanovi pokuavao pric s dobiti neke muslimanske opozicionere za vrijeme boravka na Kiseljaku od 29.jula do 9.avgusta 1903. godine.179) Jeftanovi je svojim sagovornicima objanjavao smisao budue zac s c jednike saradnja ovako: Ovaj rad, u koji treba sada zajedno da stupic mo, ne tie se damije niti crkve, nego samo nae koe i kese. Saradnja c z s z Muslimana a i Srba trebalo je da se sastoji u tome, da zajedno trae, z da se od stranaca razliita poduzea oduzmu, te ovorodcima daju, da c c rade, da se bosanski novac ne rasipa na Ilidi, trkama i svim nepotrez c z s bitim poduzeima i drugim stvarima itd. Takoder hoe traiti, to je c bilo s novcima, koji su za ume i druge stvari uzete a u Bosni ih nes ima. Muslimanima je Jeftanovi objanjavao da e se vjerska pitanja c s c sada zaostaviti, poto ste stvar doveli do Meihata i mi Srbi do Sinoda s s i Patrijarije.180) Ovakav stav Jeftanovia je razumljiv kada se ima u s c
178)

Koliko nam je poznato muslimanski prvaci zadravali su se 1902. goz dine izvjesno vrijeme u Slavonskom Brodu u dva navrata. Tu je 30. i 31. januara 1902. konferisao Dabi sa lanovima deputacije i grupom opoz c c zicionera, koja se potom vratila u zemlju. Tom prilikom je odlueno da c deputacija sa Dabiem na elu ne putuje u Be, nego produi direktno u z c c c z Carigrad. Prisutni muslimanski opozicioneri nisu tada u Sl.Brodu imali c nikakve kontakte sa srpskim vodama, a dr Durdevi, koji je bio pozvan na razgovore, nije se pojavio. (ABH ZMF Pr BH 124/1902, telegrami Kotarske ekspoziture Bos.Brod od 31/I i 1/II 1902.). Drugi put, 20.maja 1902. grupa od devet muslimanskih opozicionera na proputovanju za Budimpetu zadrala se u Sl.Brodu da bi razgovarala sa Durdeviem u s z c vezi sa izradom i predajom protesta protiv postupaka prema Dabiu i z c progona u zemlji. (Pr BH 775/1902 tel.Kutschere ZMF 20.V 1902, Pr BH 776/1902). 179) Vladi je 1903. bio poznat bitan sadraj ali ne i forma nacrta noz vog ugovora. (ABH ZMF Pr BH 1091-1903 Izvjetaj Zemaljske vlade s ZMF 12.VIII 1903. Prilozi izvjetaji informatora Filana od 7, 8, 9. i 10. s augusta 1903) Vjerovatno je rije o nacrtu novog sporazuma koji spoc minje Gavrila da ga je on izradio i uputio Jeftanoviu. (Grosserbische c Umtriebe, Dok. 98, str. 211). 180) ABH ZMF Pr BH 1091/1903. Izvjetaj informatora Filana od 7. i s 8. avgusta 1903.

238

vidu da su vode srpskog pokreta za crkveno-kolsku autonomiju upravo s bile uspjeno okonale pregovore sa mitropolitima, ostavivi da Pas c s trijarija rijei nekoliko spornih taaka. Borba bosanskohercegovakih s s c c Srba za crkveno-kolsku autonomiju poela se privoditi kraju,181) a za s c srpsku buroaziju, kao relativno najrazvijeniju nacionalnu buroaziju u z z zemlji, pitanja privrednog karaktera dobijaju sve vei politiki znaaj. c c c c c Medutim, srpski gradanski politiari, nastojei da putem novog programa pridobiju muslimanske vodee slojeve a naroito one elemente c c u ariji koji su bili nezadovoljni podjelom liferacija i koncesija za eksc s ploataciju uma, imali su i dalje u prvom planu politike ciljeve. Oni s c su raunali da e pridobivi Muslimane za saradnju na bazi novog proc c s grama moi lake da ih privuku u borbu za ostvarenje irih politikih c s s c ciljeva. Tako je sam Jeftanovi povjerljivo kazivao onim Muslimanima, c za koje je bio uvjeren da su odani slogi i Srpstvu, da je njemu samo iznuditi slogu i podpise veine muslimanskih prvaka, pa bi onda znao, c ta bi radio, i sve traio te ne bi se zaustavio, dok ne bi autonomiju poss z tigao. Osim toga, Jeftanovi i neki Muslimani, njegovi istomiljenici, c s davali su na Kiseljaku 1903. izjave da se tako dugo nee umiriti dok c Austriju iz Bosne ne krenu. Ta borba trebalo je da se vodi zajednikim srpsko-muslimanskim predstavkama i memorandumima.182) c Sarajevski trgovci Ahmed-aga Henda, Mujaga Glodo, Avdaga Sahinagi kao i neki drugi umjereni opozicioneri, koji su se tada zatekli c na Kiseljaku odobravali su sadraj Jeftanovieva programa, ali nisu bili z c spremni da se za njega zaloe u zajednici sa Srbima. Oni su imali podozz renje prema politikim ciljevima srpskih voda i bavili su se planovima c sopstvenih akcija kod novog ministra Burina. Videniji opozicioneri a kao Firdus, Alajbegovi, Lakii i dr. drali su se podalje od skupova u c sc z Kiseljaku. Jeftanovi je tada direktno kontaktirao samo sa drugorazredc nim linostima u muslimanskom pokretu, pristaama sloge (Muhac s medom Saliem, Ibrahim-begom Cengiem, Omer-agom Uianinom, c c zc c Junuz-agom Madareviem i dr.) i navodno uspio da neke pojedince kao Jusuf ef. Sehovia, Mujagu Balia, Mustaj-bega Halilbaia i dr. c c sc pridobije da stave svoje potpise na novi ugovor183) Potrebno je napomenuti da program s kojim je Jeftanovi istupio 1903. nije mogao c
Vidi V. S k a r i , op. cit. str. 53-55, T. K r u e v a c, Sarajevo, c s 305-305. 182) Kao nap. 179. i 180. 183) Navodno je muslimanska deputacija u Carigradu dozvolila opozicionerima u zemlji da mogu saradivati sa Srbima u pitanjima koje je sadravao novi Jeftanoviev program, s tim da se ne mijeaju u one z c s stvari za koje je deputacija bila opunomoena. (Ibidem, Izvjetaj Filana c s od 8.VIII 1902). Ovaj podatak odudara kako od Dabievih ranijih tako z c i docnijih poruka da on ne pristaje na nikoji nain na slogu sa Srbima, c (Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420, dok. br. 195, str. 426. Vidi i nap.149.)
181)

239

biti dovoljno atraktivan za begove, iji su ekonomski interesi bili konc centrisani u oblasti agrarnih odnosa, a da se ne govori o mogunosti da c se oko pomenutog programa okupe iri slojevi muslimanskog i srpskog s stanovnitva. s Odnosi izmedu srpske i muslimanske opozicije u 1903. i narednim godinama izlaze izvan okvira zadataka koje smo sebi postavili u ovoc me radu. Medutim, i ako je pitanje politikog saveza izmedu srpskog i muslimanskog opozicionog pokreta ostalo i dalje aktuelno, ugovor o tome nije mogao biti zakljuen do 1908. godine. Na takav zakljuak nac c vode podaci o stalnom insistiranju protagonista srpsko-muslimanskog politikog saveza da se ostvari sloga,184) kao i jedna izjava Serifa Arc nautovia data poetkom januara 1908. godine, kada su u pregovorima c c s c c muslimanskog vodstva sa Vladom iskrsle odredene tekoe. Arnautovi je tada izjavio kako on, zajedno sa Firdusom, Diniem, Fadilpaiem z c sc i Miralemom smatra da je najbolje pregovore prekinuti te ne boje se c niega potpisati slogu sa Srbima te javno kroz Evropu traiti autonomic z ju.185) U aprilu iste godine saznalo se za pregovore izmedu predstavnika srpske i muslimanske opozicije o predaji zajednikog memoranduma c caru, u kome je trebalo da se osudi reim u Bosni i trai parlamentarno z z predstavnitvo. Medutim, o pomenutoj zajednikoj akciji sa Srbima s c postojala su, kao to je to bio sluaj i ranije, ozbiljna razmimoilaenja s c z u redovima muslimanskih opozicionera.186) Ostaje otvoreno pitanje da li je saradnji i zajednikom istupanju c Srpske narodne organizacije i Muslimanske narodne organizacije pred aneksiju i u doba aneksione krize (zajedniki memorandum ministru c Burinu 7.IX 1908, zajednika poruka narodu u Bosni i Hercegovini a c 11.X 1908. i dr.) predhodilo zakljuenje pismenog ugovora. Skloni smo c ipak da vjerujemo da se ni u pomenutom razdoblju srpsko-muslimanska saradnja nije zasnivala na postojanju nekog formalnog ugovora o politikom savezu. Posve je pak iskljueno da bi Nacrt ugovora, koji c c se pojavio 1900. godine, mogao pred aneksiju biti potpisan i perfektuiran kao ugovor. On je u nekim svojim dijelovima ve bio zastario c s prevaziden dogadajima. Tako npr. poslije zavretka borbe Srba za crkveno-kolsku autonomiju i sporazuma o tome s vlastima izgubio je s svoj smisao 7 Nacrta, prema kome je trebalo da obje strane sporazumno i zajedniki zahtijevaju da svaka vjera svoju upravu i svoje c uredenje udesi prema duhu svoje crkve sasvim slobodno i nezavisno od utjecaja makar kakvih organa inovjeraca, a u vezi s tim i odredba u
184)

Borba Muslimana, dok. br. 187, str. 413-419, dok. br. 195, str. 426, dok. br. 250, str. 493, dok. br. 262, str. 532. 185) Isto, dok. br. 269, str. 543; Up. M. I m a m o v i , Pravni poloaj c z i unutranji politiki razvitak BiH, str. 148. s c 186) Borba Muslimana, dok. br. 273, str. 560.

240

 17 da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi ma kakav ugo-

c vor sa Vladom. Takoder, ve prilikom diskusija u 1900. i 1901. godini pokazalo se da odredbe Nacrta u pogledu zvaninog jezika i pisma i c o agrarnom pitanju nisu bile prihvatljive ni za one muslimanske prvake koji su tada bili skloni zajednikoj akciji sa Srbima, pa su vode srpskog c pokreta uinile odredene ustupke. Dokaz da je stari Nacrt prestao za c srpsku gradansku politiku u pojedinim svojim dijelovima biti aktuelan predstavlja i pojava novog koncepta ugovora. Smatramo da je vano naglasiti da se problematika politike saz c radnje i odnosa izmedu srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta nikako ne moe svoditi na pitanje da li je ili nije postojao formalni z ugovor o njihovom medusobnom politikom savezu, i ako je to samo po c sebi vano pitanje. Medutim, daleko je znaajnije analizirati konkretne z c odnose izmedu srpskog i muslimanskog pokreta u svim periodima njihove djelatnosti i utvrditi koje se drutvene snage javljaju kao faktori s u toj saradnji, te kakvi su blii i dalji politiki ciljevi tih snaga. Moe z c z se konstatovati da je u srpskoj gradanskoj politici pitanje stvaranja srpsko-muslimanskog saveza na platformi borbe za politiku autonomic ju Bosne i Hercegovine igralo mnogo znaajniju ulogu nego to je to c s pitanje bilo prisutno u aktivnosti muslimanskog pokreta za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju. U doba austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini nisu postojale, kako smo to ve na poetku naglasili, c c politike, socijalne i kulturne pretpostavke koje bi omoguile stvaranje c c srpsko-muslimanskog politikog saveza na nekoj iroj i stabilnijoj osnoc s vi, kao uostalom ni uslovi da se ostvari politiko jedinstvo Srba, Hrvata c i Muslimana. Srpski gradanski politiari u zemlji, a jo vie srpski politiki faktori c s s c izvan Bosne i Hercegovine, teili su da politiki savez sa Muslimanima z c nosi srpsko nacionalno obiljeje. To je nailazilo na otpor ak i kod onih z c muslimanskih prvaka koji su se javljali kao pobornici saveza sa Srbima i bilo je neprihvatljivo za muslimanski autonomni pokret. Pomenuta tendencija u srpskoj gradanskoj politici izazivala je kod voda muslimanskog pokreta, i ire u muslimanskim krugovima, nepovjerenje u s pogledu srpskih nacionalno-politikih ciljeva. To je pored mnogih druc c c gih momenata bila takode znaajna prepreka za zakljuenje ugovora o politikom savezu izmedu vodstva muslimanskog i srpskog autonomnog c pokreta.187)

187)

Vidi: Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420.

241

242

PRILOG Nacrt Ugovora

medu Srbima pravoslavne i muslimske vjere u Bosni i Hercegovini ... ... ... ... ... .... . 1. Uvidaju nepravdu i nepodnosivost dananjeg stanja, obavezujemo se raditi, i c s sav narod pozvati da na tom radi, da Bosna i Hercegovina dobiju svoju samoupravu pod vrhovnom vlasti svog suverena sultana. . 2. Kad se to jednom boijom pomoi postigne, imae narod sam po svojim zasz c c tupnicima da uredi unutranje stanje zemlje, al mi se ve sad sporazumljujemo i s c uglavljujemo sledee kao temelj tome buduem uredenju. c c . 3. Zajamujemo medusobno slobodu i jednakost svih vjera, koje se u Bosni i c Hercegovini ispovijedaju. . 4. Po pravdi i pravici imade, kad naa otadbina bude slobodna, biti guvernerom s z iste naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin. . 5. Rijeenje agrarnog pitanja imae uzeti u svoje ruke sam narod, i to tako, da se, s c koliko je najvie mogue, izbjegne uticaj ma ijeg stranog kapitala, te da ga rijee s c c s medusobnom udesbom sami vlasnici zemalja, uredeni trgovci i kmetovi. . 6. Za vrijeme dok traje dananja uprava osjeamo kao starosjedioci i sinovi Bos c sne i Hercegovine da imamo pravo i dunost brinuti se za budunost i sreu sveg z c c naroda nae drage otadbine. Pa da to po mogunosti u to veoj mjeri postignemo s z c s c ugovaramo sledee: c . 7. Zahtjevamo sporazumno i zajedniki da svaka vjera svoju upravu i svoje uredec nje udesi prema duhu crkve sasvim slobodno i nezavisno od utjecaja makar kakvih organa inovjeraca.

243

. 8. Zahtjevamo sporazumno i zajedniki da se ukloni iz Bosne i Hercegovine svaka c vjerska i narodnosna propaganda. . 9. U smislu tog traimo da se uklone iz javne slube sve one linosti, koje su se z z c ma kako istakle kao propagatori u jednom ili drugom smjeru. . 10. Zahtijevamo da se iz Bosne i Hercegovine idenu svi duhovni redovi rimske z crkve, osim Franjevaca, a isto tako i svi duhovni funkcionari te crkve koji nijesu rodeni Bosanci i Hercegovci. . 11. Narodni jezik Bosne i Hercegovine ima se nazivati svojim pravim imenom: srpski. . 12. U svim kolama ima da se taj jezik tako naziva i da se upotrebljuje pisan s iskljuivo irilicom. c c . 13. Sve oblasti bez iznimke imadu da se u javnosti i prema narodu svagda i svagdje slue srpskim jezikom, a u pismenom saobraaju pismom irilskim. z c c . 14. c Poto danas tudinci i doseljenici ne dadu da se uje pravi glas naroda Bosne s i Hercegovine to izjavljujemo da ne priznajemo niti emo ikada u budue priznati c c pravo zaviajnosti u Bosni i Hercegovini onim osobama, koja dodoe sa okupacijom c s ili poslje nje, ni njihovim potomcima, makar bili rodeni u Bosni i Hercegovini. . 15. Vide kako nam danas strada vjera i narodnost naa, a ta bi tek bilo u sluaju c s s c aneksije, to se obavezujemo - na osnovu naela izraena u . 1. - najsveanije raditi c z c protiv aneksije svim moguim sretstvima. c . 16. Smatramo za najsvetiju svoju dunost upozoriti svoju brau u Makedoniji i z c Albaniji kakvo je nae stanje, da ne padnu i oni u istu bijedu. s . 17. Obavezujemo se medusobno da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi ma kakav ugovor sa dananjom vladom. s . 18. Svaka vjeroispovijest je vlasna otvarati svoje vjeroispovijedne kole. s . 19. U tu svrhu je vlada duna iz zemaljskih srestava dati svakoj vjeroispovijesti z novanu potporu u razmjeru broja ukupnog naroda dotine crkve u Bosni i Hercec c govini.

244

. 20. Isto tako ima se svakoj vjeroispovijesti razmjerno broju njenih sljedbenika dati iz zemaljskih sretstava potpora u bogotovne svrhe: za popravljanje bogomolja, s potporu oskudnog svetenstva, i t.d. s . 21. Sve te potpore imadu se uruiti dotinim autonomnim organima koji su jedini c c vlasni njima prema potrebi raspolagati. s . 22. U svrhu propagiranja ovijeh skroz opravdanih naela osnivamo fond, kom e c c biti zadaa da u stranom novinstvu podupire nae zahtjeve i da se iri evropski c s s krugovi zainteresuju za nas i nae pitanje. s . 23. U taj fond ulagaemo podjednako prema naim potrebama. c s . 24. Tim fondom rukovaemo sami i iz njega dijeliti nagrade i potpore nakon zajedc nikog sporazuma. c . 25. Obavezujemo se sveano kao ljudi: svojom vjerom, svojim potenjem, svojom c s ljubavi prema otadbini i vjeri njenoj, da emo gornje uvjete drati, da emo ih z c z c ostaviti u amanet svojim potomcima. Prokleto mu i sjeme i pleme ko iznevjeri! ... ... ... ... ... ... ... ... .... (:.5, 11, 12 i 13, ostavljeni su in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u Budimpeti. Ostali su svi primljeni jednoglasno.) s ... ... ... ... ... ... ... ..... ABH ZMF Pr BH Nr 183/1901, 23-26 . (Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 14-15, 1978, 125-161)

245

246

 AUSTROUGARSKO ZAJEDNICKO MINISTARSTVO I UPRAVLJANJE BOSNOM I HERCEGOVINOM NAKON ANEKSIJE (Dravnopravni aspekt) z

Aneksijom 1908. izmjenjen je medunarodnopravni status Bosne i Hercegovine, ali je njen dravnopravni odnos prema Monarhiji ostao u z biti isti. Ona nije bila drava ni subjekat suverenih prava nego je i dalje z ostala samo posebno upravno podruje. Ostao je na snazi austrijski i c ugarski paralelni zakon o ukljuenju Bosne i Hercegovine u zajedniko c c austrougarsko carinsko podruje iz 1879, kao i zakon o bosanskoherc cegovakoj upravi iz 1880, koji je bio donesen takorei iz nude kao c c z provizorno rjeenje. Ovaj zakon nosio je izvjesna obiljeja sporazuma s z izmedu Austrije i Ugarske o proirenju kruga zajednikih poslova i das c vao je pravo njihovim vladama da uz ustavnu odgovornost vre uticaj s na bh. upravu. Bosna i Hercegovina je bila podvrgnuta i najveem c dijelu onog paralelnog privrednog i nansijskog zakonodavstva obiju drava Monarhije, koje je slijedilo iz njene pripadnosti austrougarskom z carinskom podruju. Ovo je bilo podrobnije precizirano u zakonu o c carinskom prikljuenju iz 1879. koji je jo davao austrijskoj i ugarskoj c s vladi posebna ovlaenja u pogledu neposrednog uea u rjeavanju sc c sc s 1) izvjesnih pitanja iz domena carinske i nansijske uprave. Dok je c c postojala odredena ustavna odgovornost inilaca koji su uestvovali u vodenju bh. uprave u odnosu na Monarhiju, uprava je u odnosu na Bosnu i Hercegovinu imala, sve do proglaenja Zemaljskog ustava 1910. s apsolutistiki karakter. Vladaru je u predustavnom periodu pripadalo c iskljuivo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovima, osim kad c je to u posebnim sluajevima, zbog nansijskih i privrednih interesa c obiju drava Monarhije, dolazilo do ingerencije austrijskog i ugarskog z
1) Devad J u z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog z s c zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine. Radovi ANU BiH XXXII/11, 1967, 186-189; i s t i, Die Einbeziehung Bosniens und der Herzegowina in das gemeinsame osterreichisch-ungarische Zollgebiet. Osterreichische Osthefte 30, 1988, str. 196-211; up. Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, 20-21; Hamdija K a p i d i , Herz c cegovaki ustanak 1882 godine, Sarajevo 1958, 18-21. c

247

parlamenta. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. i 1880. trebalo je da vae i nakon donoenja Zemaljskog ustava, i to sve dotle dok se z s ne izmjene na osnovu sporazumnih zakonskih odluka u obje drave Moz narhije. Time je i poslije aneksije poloaj Bosne i Hercegovine prema z dravnoj cjelini ostao provizorno rijeen i nerasien. z s c sc c Uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, ime je u javnosti iskljuivo motivirana aneksija, imalo je za cilj da se jedan dio c ranijeg apsolutnog prava vladara, koje nije bilo nigdje kodikovano, prenese na izabrane predstavnike naroda u bh. zemaljskom Saboru. Donoenjem Ustava i uspostavljanjem Sabora trebalo je, po ocjeni pozs natog austrijskog pravnog strunjaka i istaknutog politiara Josepha c c Redlicha, da se u izvjesnom smislu modicira poloaj Bosne i Hercegoz vine prema zajednikom ministarstvu, koje je reprezentovalo vladara, c kao i prema njegovom izvrnom organu, Zemaljskoj vladi. Ta promjes na ila je, po Redlichu, u korist principa samovlade. Medutim, Bosna s i Hercegovina nije mogla postati subjekat u dravnopravnom smislu. z Svrha Ustava nije nikako bila da posve ukine njen poloaj kao objekta z uprave, koju je vodilo zajedniko ministarstvo, nego da ga samo unutar c zakonodavnog djelokruga Sabora ogranii.2) c Iako su nakon aneksije ostala neizmjenjena zakonska naela na koc jima je poivao odnos Monarhije prema Bosni i Hercegovini, aneksijom c i pripremama za uvodenje Zemaljskog ustava otvoren je niz problema. U prvom redu bila je rije o razliitoj interpretaciji vaeih principa u c c z c upravljanju Bosnom i Hercegovinom pri denisanju pojedinih ustavnih odredaba i praktinom rjeavanju konkretnih pravnih, politikih, c s c nansijskih i privrednih pitanja. Osim toga bila je prisutna i tendencija pojedinih uticajnih faktora da u skladu sa svojim specinim interesic ma pomenute principe redeniu i u budunosti izmjene. To se deavalo s c s u situaciji kada je politiki, privredni i vojnostrateki znaaj Bosne i c s c Hercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskih vladajuih kruc gova. Opte okolnosti, koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale s spoljne i unutranje ekonomske odnose Austro - Ugarske, bitno su utis cale na pojaano interesovanje u objema dravama Monarhije za Bosnu c z
2) Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Joseph Redlich zu den Gesetzentw rfen des gemeinsamen Ministeriums, u betreend die Verleihung einer Verfassung an Bosnien und die Herzegowina, erstattet Sr. Exzellenz dem Herrn Ministerprsidenten Dr. Rica hard Freiherrn von Bienerth, Haus-Hof-und Staatsarchiv (=HHStA) Wien, Politischesarchiv (PA) XL Interna 247. Liasse LIX c. Dokument je bez datuma, ali se iz sadraja moe zakljuiti da je nastao sredinom z z c 1909.

248

i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zaotravanje ekonomskih sus protnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na jaanje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bh.upravu.3) c S obzirom na komplikovan i nedovren ustavni okvir unutar koga s je Zajedniko ministarstvo nansija obavljalo svoju funkciju vrhovnog c organa bh. uprave njegova stvarna djelatnost i njeni rezultati zavisili su ne toliko od ozakonjenih naela koliko od realnih odnosa snaga i c s umjenosti da se drugim faktorima nade to bolji modus vivendi. U s tom pogledu ono je u doba Kllayeva reima postiglo najvii stepen rea z s lativne samostalnosti prilikom formiranja i sprovodenja politike u Bosni i Hercegovini. Za to je poseban znaaj imala postignuta samostalnost u c pribavljanju i u upotrebi zemaljskih prihoda. Zajedniko ministarstvo c nansija se u odnosu na Bosnu i Hercegovinu postepeno razvilo u gotovo kompletnu vladu, obuhvativi sve grane uprave, dok se Zemaljska s vlada pretvorila u njegov obini izvrni organ.4) c s Zaotravanje austrougarskih suprotnosti, koje karakterie izvjesno s s pomjeranje odnosa u korist pojaanog uticaja Ugarske i njen poveani c c interes za Bosnu i Hercegovinu, odrazio se unekoliko i na politiku zajednikog ministarstva nansija. To je dalo povoda da se sa austrijske c strane uskoro po okonanju aneksione krize postavi i pitanje uticaja c Zajednikog ministarstva kao kolegija trojice zajednikih ministara na c c politiku bh. uprave. U tom pogledu bila je karakteristina izjava predc sjednika austrijske vlade Richarda Bienertha, koju je on dao u aneksionom odboru austrijskog parlamenta 12.maja 1909. Bienerth je ne samo naglasio da e austrijska vlada insistirati na paritetnoj ingerenc ciji u upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja joj je pripadala po zakonu iz 1880. nego je i najavio da e ubudue u duhu istog zakoc c na Zajedniko ministarstvo kao kolegijalno tijelo uticati na sva vana i c z principijelna pitanja bh. uprave.5) Bienerth je ovo izjavio u sporazumu sa ministrom inostranih poslova Aehrenthalom, i uz preko volje datu saglasnost zajednikog ministra nansija Istvana Burina. Cilj izjava c a
Vidi: Devad J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o z s c s odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti, Godinjak Drutva istoriara BiH (dalje Godis s c s njak) XVIII, 1970, 58 i dalje. 4) Ferdo H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednikog mic nistarstva nancija, Glasnik arhiva i Drutva arhivista BiH (dalje Glass nik ADA) III, 1963, 13-18. 5) Abschrift eines Einsichtsst ckes des k.k. Ministersprsidiums vom u a 16.02.1910. HHStA, PA I,K. 638, Cabinett des Ministers (=CdM) VIIIc 12/1.
3)

249

je bio da doprinese smirivanju kritine politike situacije i estokih nac c z pada opozicije zbog privilegija koje je ministar Burin dao madarskoj a Privilegovanoj agrarnoj i komercijalnoj banci za Bosnu i Hercegovinu.6) I sam Aehrenthal je imao u vidu da aneksija i predstojee proc glaenje Zemaljskog ustava mora imati izvjesnog odraza na tretman s poslova Bosne i Hercegovine od strane zajednike vlade.7) To je bilo c na liniji Aehrenthalovih nastojanja, ispoljenih jo prilikom obnavljanja s c privredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarske, da Zajedniko ministarsko vijee dobije funkcije vlade, kojoj bi pripadali zajedniki ministri i c c efovi austrijske i ugarske vlade. Svoj poloaj u Zajednikom ministars z c skom vijeu on je elio, ako ne de jure a ono de facto, uzdii na rang c z c kancelara Reich-a. Aehrenthal je pokuavao voditi novu optedravnu s s z politiku i, suprotno tendencijama razvitka, ojaati jedinstvo Reich-a. c Smatrao je uspjehom to su Madari konano prihvatili dugo osporavas c ni naziv zajednika vlada, ali i dalje je ostalo otvoreno pitanje da li c takva vlada uopte stvarno postoji, ili samo zajedniki ministri koji ne s c ine vladu. Inae, privrednom nagodbom od 8.oktobra 1907. po elji c c z Madara je armisana politika i privredna samostalnost obiju drava c z Monarhije. One se tretiraju kao samostalni subjekti medunarodnog prava prilikom sklapanja trgovakih ugovora sa inostranstvom, koje su, c osim predstavnika Ministarstva inostranih poslova, potpisivali i predstavnici austrijske i ugarske vlade. Time je, medutim, kao i nekim drugim ustupcima vie formalnog karaktera, u stvari u mnogome bila s kodikovana ve postojea praksa.8) c c Mada je u okviru dravnopravnih ustupaka i protuustupaka priz hvaeno da se oznaka zajednika vlada upotrebljava u medunarodnim c c ugovorima koji se tiu zajednikih poslova,9) i dalje su ostale duboke c c
6) Aehrenthal Burinu 6.5.1909, Burin Aehrenthalu 7.5.1909, Bienerth a a Aehrenthalu 17.5.1909. HHStA, PA I K. 637, CdM VIII c 12/2; o politikim problemima u vezi sa privilegijama odobrenim madarskoj banci c c vidi Luka D a k o v i , Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu, Glasnik ADA VI, 1966, 143-170. 7) Aehrenthal Burinu 6.5.1909. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/2. a 8) Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Ministers des Aussern, Osterreichische Osthefte 1, 1988, 60-75; up. Moritz Ritter von P o s c h e l, Verhltnis a zu Ungarn. Der neue Ausgleich, Jahrbuch der internationalen Vereinigung f r vergleichende Rechtswissenschaft und Volkswirtschaftslehre zu u Berlin, IX Bd. 1 Abt. Manheim und Leipzig 1912, 593-596; Alexander S p i t z m u l l e r - H a r m e r s b a c h, Der letzte osterreichisch-un garische Ausgleich und der Zusammenbruch der Monarchie, Berlin 1929. 9) Vereinbarte Grundstze uber die staatsrechtlichen Fragen beim Aba schlusse internationaler Vertrge, Wien 31.Jnner 1908. HHStA, PA I a a K. 630, CdM V-1.

250

razlike izmedu austrijskog i madarskog gledita u pogledu funkcije i s karaktera zajednikih organa Monarhije. Ovo je dolo do izraaja i c s z prilikom utvrdivanja teksta Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovinu, slino kao i na poetku okupacije kada se raspravljalo o osnovnim c c principima upravljanja okupiranom zemljom.10) Spor je izbio oko ustavne oznake zajednikog organa nadlenog za c z upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Problem je nastao oko toga da li da se u Zemaljskom ustavu treba da spominje Zajedniko ministarstvo c kao kolegij trojice zajednikih ministara, ili samo zajedniki ministar c c nansija? Naime, zakon o bh. upravi iz 1880. oznaio je zajedniko c c ministarstvo kao organ koji vodi provizornu upravu Bosne i Hercegovine (lan 1). Medutim, jo prije donoenja pomenutog zakona trojica c s s zajednikih ministara predloila su vladaru da poslove civilne uprave c z Bosne i Hercegovine prenese na jednog zajednikog ministra, koji je c trebalo da ih vodi u ime Zajednikog ministarstva. Vladar je prihvac tio prijedlog i 26.februara 1879.odluio da vodenje bh. uprave povjeri c zajednikom ministru nansija.11) c Za cijelo vrijeme pregovora o bh. Ustavu vodenih tokom 1909. austrijska vlada je, pozivajui se na zakon iz 1880, zastupala stanovite da c s vrhovno vodenje bh. uprave pripada Zajednikom ministarstvu kao c kolegijalnom tijelu. Ona je vladarevu odluku od 26.2.1879. ocjenjivala kao internu administrativno-tehniku mjeru koja ne moe izmijeniti c z zakon. Austrijska vlada je smatrala da u zakonu kao i u odluci dolazi do izraaja virtuelno pravo Zajednikog ministarstva kao cjeline na z c 12) upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Zato je kategoriki traila da c z se u Ustavu iskljuivo upotrebljava termin c. i kr. zajedniko minisc c tarstvo,13) to je bilo potpuno suprotno stanovitu ugarske vlade. s s Uskoro nakon aneksije austrijska vlada je naroito insistirala na c pravu da vri paritetni uticaj na bh. upravu prilikom preduzimanja s svih mjera koje tangiraju privredne i politike interese obiju drava c z
Vidi: D. J u z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarz s c skog zakona, 163-169. 11) Protokoll uber die unter dem Vorsitze des k.u.k. Ministers des ka iserl. und knigl. Hauses und des Aeussern, Grafen Aehrenthal, am o 6. September 1909, Vormittags und Nachmittags, zu Wien stattgehabte Konferenz, der k.u.k. gemeinsamen Minister. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1. Up. H. K a p i d i , Hercegovaki ustanak, 23. i z c c kao citirani rad u prethodnoj napomeni, 177. 12) Kao napomena 5. 13) Predsjednik austrijske vlade zajednikom ministru nansija 21. 7. c 1909, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (=ABH), Zajedniko mic nistarstvo nansija (ZMF), PrBH Nr 1648/1909; Antrge der k.k. Regia erung, HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.
10)

251

Monarhije.14) Pri tome ona je u suzbijanju naraslog madarskog uticaja, koji je doao do izraaja osobito pri odobravanju posebnih priviles z c gija madarskom kapitalu u nansiranju otkupa kmetova, raunala na podrku Zajednikog ministarstva kao kolegijalnog tijela. Ovo tim vie s c s to je, naroito povodom afere oko Privilegovane agrarne i komercijalne s c banke za Bosnu i Hercegovinu, u austrijskoj javnosti zajedniki minisc tar nansija Istvan Burin optuivan da proteira madarske interese a z z na tetu austrijskih. Tom prilikom je 24.juna 1909. u gornjem domu s Carevinskog vijea, na prijedlog Josepha M. Baernrethera i drugova, c usvojen zakljuak kojim se, pored ostalog, poziva austrijska vlada da u c c vezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini utie kako bi se uredila podesna organizacija vrhovne uprave anektirane zemlje. To je trebalo da bude takva organizacija koja bi uvajui pravo sac c moopredjeljenja Bosne i Hercegovine u njihovim vlastitim poslovima garantovala kako interese cjelokupne Monarhije tako i obiju njenih polovina, na nain koji ne bi koio nego unapredivao upravu zemlje.15) c c Prethodno je u Poslanikoj kui Carevinskog vijea 8.juna 1909. usvoc c c jen zakljuak kojim je, kao i u vie navrata ranije zbog otpora Madara, c s bezuspjeno traeno da se zakonodavnim tijelima oba dravna podruja s z z c podnesu zakonski nacrti o odgovornosti zajednikih ministara. Ove kao c i neke druge zakljuke u odnosu na Bosnu i Hercegovinu donesene u c Carevinskom vijeu podrao je predsjednik austrijske vlade Bienerth. c z On je preporuio Aehrenthalu da na jesen 1909. sazove konferenciju c na kojoj bi se zajedno sa predstavnicima ugarske vlade u prvom redu razmotrilo stvaranje novih institucija za upravljanje Bosnom i Hercegovinom, koje je inicirao Baernreither.16) Nova organizacija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu sastojala bi se, kako je to Baernreither obrazloio 26.juna 1909. u gornjem z domu austrijskog parlamenta, u tome da se po uzoru na Carinsku i trgovinsku konferenciju u Ministarstvu inostranih poslova osnuje Bosanska konferencija sastavljena od predstavnika zajednikog ministarstva, c austrijske, ugarske i bosanske vlade. Tu je trebalo da se pod vodstvom Ministarstva inostranih poslova raspravlja o glavnim pravcima i principima bh. uprave, da bi se u neposrednom kontaktu svih pozvanih faktora, a prije svega obiju vlada, otklonila medusobna trvenja i ubrzalo odvijanje poslova. Nova instanca trebalo je da bude surogat za novo, etvrto centralno mjesto u okviru Zajednikog ministarstva, jer c c
Bienerth Burinu 8.3.1909. ABH ZMF PrBH Nr 634/1909. a 57 der Beilagen zu den stenographischen Protokollen des Herrnhauses. -XIX. Session 1909. Nr 35/H.H. 16) Bienerth Aehrenthalu 21.7.1909, Bienerth Wekerleu 21.7.1909. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.
15) 14)

252

su se stvaranju novog organa za Bosnu i Hercegovinu kao i uopte novih s zajednikih organa protivili Madari.17) c Svoj prijedlog o formiranju Bosanske konferencije Baernreither je ponovio u proljee 1910. u povjerljivom memorandumu prestolonasljedc niku Franzu Ferdinandu, i to nakon to je ve bio donesen Zemaljski s c ustav. Pri tome je, za razliku od javnih izjava, u memorandumu ukazao i na dublju politiku pozadinu svoga prijedloga. On je iao za tim c s da se poslovi upravljanja Bosnom i Hercegovinom izlue iz Zajednikog c c ministarstva nansija, koje je tada bilo u rukama ministra Madara, i da se za Bosnu i Hercegovinu obrazuje novo, etvrto centralno mjesto c u Beu. U tom sluaju Baernreither je raunao da bi na njegovo elo c c c c z s mogao doi jedan nemadar. Dalekoseniji strateki cilj je bio da uprava c u Bosni i Hercegovini stvori takve prilike i raspoloenja, koja e biti z c nova snana uporita za ideju cjelokupnosti Monarhije. Po ovom konz s ceptu Bosni i Hercegovini je bila namijenjena uloga krunske zemlje sa specinim austrijskim duhom koji je trebalo da obuhvati cjelokupnu c dravu.18) z Karakteristino je da je general Moritz Auenberg zapisao u januc aru 1909. kako je elja hrvatskih politiara u Bosni i Hercegovini da z c upravljanje zemljom pripadne u nadlenost ministra inostranih poslova, z koji je bio i ministar carske kue. Tako bi Bosna i Hercegovina kao nec ka vrsta carevinske zemlje bila potinjena najbliem lino monarhovom c z c organu. Ovo je tumaio njihovom nadom da e se na taj nain Bosc c c na i Hercegovina emancipovati od stvarnog ili umiljenog madarskog s uticaja.19) Ideja da se Zajedniko ministarstvo nansija eliminie kao vrhovc s ni organ bh. uprave bila je prisutna i u vojnim vrhovima Monarhije, koji su bili nezadovoljni Burinovom politikom u Bosni i Hercegovini, a specijalno u pogledu uvaavanja vojnih interesa. Tako se 1901. godine z pojavio projekt po kome je trebalo da se opte direktive za politiku u s c Bosni i Hercegovini kao i upravu utvrduju kolegijalno, zakljucima tri
Vidi Alois C z e d i k, Zur Geschichte der k.k. osterreichischen Mi nisterien 1861-1916, Bd. 4, Teschen-Wien-Leipzig 1920, 324, 327-329. 18) Joseph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tage buches. Die sdslawische Frage und Osterreich-Ungarn vor dem Weltu krieg, Berlin 1928, 114-120. 19) Hamdija K a p i d i , Ispisi iz bekih arhiva o predistoriji prvog z c c svjetskog rata, Glasnik ADA X-XI, 1970-1971, 491. To, medutim, nije znailo da su se hrvatski politiari odrekli prikljuenja Bosne i Hercegoc c c vine Hrvatskoj i trijalizma. Bosna i Hercegovina kao carevinska zemlja u njihovim pogledima je bila prolazna faza ka trijalistikom rjeenju, koje c s se opet nije nalazilo u sferi neposredne realpolitike. Vidi o tome Mirjana G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878 do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1968, 32 i dalje.
17)

253

zajednika ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i zemaljc skog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar, inae armijc ski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cijelu bh. upravu i predstavljao bi je u delegacijama. Mada direktno podreden vladaru, on bi bio obavezan podnositi takode izvjetaje i prijedloge ministars skom kolegiju. Kompetencije Zemaljske vlade potinjene zemaljskom c poglavaru, protezale bi se i na one poslove koji su bili u nadlenosti z Zajednikog ministarstva nansija. Bosanska kancelarija u Beu, koju c c bi sainjavali nii inovnici, bila bi samo novi manipulativni organ za c z c posredovanje izmedu zemaljskog poglavara i pet ministara. Projekt je polazio od ideje jaanja cjelovitosti Monarhije i trebalo je da jo vie c s s formalno naglasi neposredni suverenitet cara nad Bosnom i Hercegovinom a da se istovremeno ne iskljui zakonom garantovani uticaj obiju c vlada i ne tangira postojei dualistiki sistem. Vojni krugovi su teili c c z da se kod upravljanja anektiranom zemljom prekine sa predominantnim uticajem Zajednikog ministarstva nansija i u prvi plan dode uticaj c zajednikih ministarstava rata i spoljnih poslova. Raunali su da e u c c c blioj budunosti biti aktuelno i pitanje uea predstavnika Bh.sabora z c c sc u delegacijama. Politiki cilj je bio da se u vezi sa uvodenjem ustavnih c institucija u Bosni i Hercegovini unaprijed osujete radikalne autonomne tenje.20) z Treba imati u vidu da je jo na samom poetku okupacije u seps c tembru 1878. Franz Joseph I odbacio da se kao privremeno vrhovno upravno nadletvo za Bosnu i Hercegovinu osnuje jedna komisija u Beu s c na elu sa predstavnikom Ministarstva inostranih poslova, iji bi lanovi c c c bili predstavnici ostalih zajednikih ministarstava i austrijske i ugarske c vlade. Car je tada smatrao da je ustavno neizvodljivo da se stvara posebna instanca za Bosnu i Hercegovinu, jer je iskljuivo ministrima c pripadala egzekutiva.21) U politikim prilikama poslije aneksije bilo je daleko manje realnih c mogunosti da se odstupi od ustavnih naela i stanovita koje je zac c s uzeo car jo na poetku okupacije, te na njemu zasnovanih postojeih s c c rjeenja u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Zato, i pored s podrke predsjednika austrijske vlade Bienertha, nije mogao da se u s
20) Stellung der Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. Kriegsarchiv (=KA), Wien, Kriegsministerium (KM) Prs. 81-83, 1 /1910. a 21) D. J u z b a i , O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog z s c zakona, 165-169. Bosanska komisija, koja je formirana 6.9.1878. u sklopu Ministarstva vanjskih poslova, djelovala je privremeno, i to prvenstveno kao savjetodavni organ koji su sainjavali predstavnici triju zajednikih c c ministarstava i obiju vlada. Medutim, uskoro po osnivanju Biroa za poslove BiH u okviru Zajednikog ministarstva nansija (11.3.1879) Komisic ja je 27.maja 1879. prestala da postoji. H. K a p i d i , Hercegovaki z c c ustanak, 22-23.

254

pregovorima sa ugarskom vladom 1909. uzme u razmatranje Baernreitherov prijedlog o formiranju Bosanske konferencije, koji je sadravao z jedva prikrivenu namjeru da se, pored ve postojeih triju ministarc c stava za pragmatike zajednike poslove Monarhije, formira i etvrta c c c c centralna instanca. Takode nije bila ustavno izvediva, a politiki je bila sasvim nerealna, zamisao ponikla u vojnim krugovima, da zemaljski poglavar u mnogome dobije i one prerogative u upravljanju Bosnom i Hercegovinom koje je imao zajedniki ministar nansija. c Ove javno iznoene ili povjerljivo razmatrane ideje, kako u toku s priprema za donoenje Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovinu tako s i poslije njegovog proglaenja pokazivali su tenje odredenih austrijskih s z politikih krugova. One su izazivale duboko podozrenje Madara, jer su c bile ne samo suprotne njihovim aspiracijama na Bosnu i Hercegovinu nego su potencijalno ugroavale i sam dualistiki sistem. Stoga je predz c z sjednik ugarske vlade uporno insistirao na madarskim dravnopravnim gleditima kada je bilo rijei o tome da se, polazei od postojeih nors c c c mativnih rjeenja, u tekstu bh. Zemaljskog ustava, deniu kompetens s cije Zajednikog ministarstva odnosno zajednikog ministra u pogledu c c upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Predsjednik ugarske vlade Sandor Wekerle smatrao je da termin zajedniko ministarstvo, koji se nalazio u zakonu iz 1880, nema taj c smisao da zajedniko ministarstvo kao kolegij treba da vodi upravu Boc sne i Hercegovine. Naprotiv, ocjenjivao je da je intencija pomenutog zakona bila da Zajedniko ministarstvo vodi te poslove putem jednog c svog lana, argumentirajui to postojeom pravnom praksom. Wekerle c c c je insistirao da se ni ubudue u tom pogledu nita ne mijenja i posebno c s je naglaavao da se sauva neokrnjen uticaj ugarske i austrijske vlade s c na bh. upravu. Predsjednik ugarske vlade ponovio je poznati madarski stav da zajedniko ministarstvo ne predstavlja poseban kabinet kao to c s su to ugarska i austrijska vlada, i da openito ne nastupa kao korporac tivni organ, jer je svaki ministar pozvan da vodi poslove samo vlastitog resora. Wekerle je smatrao neprihvatljivim da se Zajedniko ministarc stvo postavlja u odnosu na poslove Bosne i Hercegovine kao poseban forum, koji bi donosio odluke i bio zasnovan na medusobnoj solidarnosti ministara. Isticao je da bi to bio potpun novum u Ustavu obiju drava Monarhije, koji bi uinio iluzornim ustavnu odgovornost njihoz c vih vlada u odnosu na upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Medutim, Wekerle nije bio protivan, ak je smatrao i poeljnim, da se u pojedic z nim sluajevima pitanja koja se tiu Bosne i Hercegovine razmatraju c c u krugu Zajednikog ministarstva, ali je insistirao da u tome treba da c uestvuju i predsjednici obiju vlada. Ugarska vlada je bila izriito proc c tiv da se u tekstu ustava bilo gdje spominje zajedniko ministarstvo c
255

nego samo zajedniki ministar nansija, koji je stvarno vodio bh. c upravu.22) Prema stanovitu ugarske vlade izraenom jo 1891, zajedniki mis z s c nistar nansija nije u pitanjima upravljanja zemljom donosio naredbe na osnovu vlastitog djelokruga nego kao izabrani mandator legislativa odnosno vlada obiju drava Monarhije. Stoga je ugarska vlada smatrala z da od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada obiju drava ovisi koliko z e oni zadrati neposrednog uticaja na upravu zemlje, koju su sporac z zumno povjerili jednom treem organu.23) Ovo je bilo potpuno u skladu c sa optim stavom Madara prema zajednikim poslovima i organima Mos c narhije. Oni su inae, u zajednikim ministrima gledali opunomoenike c c c dviju udruenih drava, a u zajednikim organima samo zajednike insz z c c titucije obiju drava, negirajui pri tome ak i postojanje jedinstvene z c c drave kao samostalnog pravnog lica. Nasuprot tome, u Austriji su z posmatrali zajednike poslove i zajednike dravne organe kao instituc c z cije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstvene drave (Reich-a) z od prije nagodbe 1867, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podjeljene c na dvije dravne polovine.24) Medutim, zajedniko ministarstvo funz giralo je bez stvarne ustavne odgovornosti, jer je glavni cilj madarskih politiara od sklapanja nagodbe 1867. bio da Austro-Ugarska Monarc hija ne treba da ima zajedniku, odgovornu vladu. Madarski stav da c ne postoji zajednika vlada nego samo zajedniki ministri 25) doao je c c s odluno do izraaja prilikom rasprave o bosanskom ustavu. c z Aehrenthal je oponirao miljenje Wekerlea da zajedniki ministri s c ne ine gremium koji svoje poslove kolegijalno obavlja i da se stoga c na njega ne moe primjeniti pojam solidarne odgovornosti, Aehrentz hal se pritome pozvao upravo na ugarski nagodbeni zakon (zak.lan c
Wekerle Burinu 12.7.1900. ABH ZMF PrBH 1617/1909. a Protokoll des Ungarischen Ministerrates v. 8.12.1891. HHStA, Kabinettsarchiv. 24) Vidi o tome Peter H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am Ende des 19. Jahrhunderts, (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie) Budapest 1961, 347-350. Hanak tu citira i najvaniju literaturu. Up. saet prikaz ove problematike u: Rudolf z z S i e g h a r t, Die letzten Jahrzehnte einer Grossmacht, Berlin 1932, 111-125. 25) Vidi Die Entstehung des gemeinsamen Ministerrates und seine Ttigkeit whrend des Weltkrieges, u: Protokolle des Gemeinsamen Mia a nisterrates der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie (1914-1918) Eingeleitet und zusammengestellt von Mikls Komjthy, Budapest 1966, o a 20-42.
23) 22)

256

XII: 1867), koji je propisivao solidarnu odgovornost zajednikog minisc tarstva.26) Medutim, on iz toga nije izvodio zakljuak da zajedniko c c ministarstvo ustvari predstavlja kabinet kod koga bi moglo biti govora o solidarnosti u obinom smislu te rijei. Imao je u vidu da je zajedc c niko ministarstvo u svim pitanjima od principijelne vanosti i onako c z bilo vezano za saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zato je isticao, kad je rije o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, da e Zajedniko c c c ministarstvo u svim pitanjima principijelnog znaaja uvijek se sastac jati zajedno sa oba predsjednika vlada.27) U vezi sa kontraverzama u pogledu oznake zajednikog organa u Zemaljskom ustavu nadlenog za c z upravljanje Bosnom i Hercegovinom (da li zajedniki ministar nansic ja ili c. i kr. Zajedniko ministarstvo), Aehrenthal je ocijenjivao da je c zahtjev ugarske vlade suprotan zakonu iz 1880, dok je protiv stanovita s austrijske vlade govorila postojea praksa.28) c Na sastanku zajednikih ministara 6.septembra 1909. prihvaen je c c Aehrenthalov kompromisni prijedlog da se u bh. Ustavu, tamo gdje je rije o centralnoj instanci koja zemljom stvarno upravlja, upotrijec bi izraz zajedniko ministarstvo (odnosno zajedniki ministar) kome c c je povjereno vodstvo bh. uprave. Medutim, na onim mjestima gdje c se spominje vrhovno vodstvo, tj. gdje je rije o pitanjima principijelne prirode u smislu zakona, trebalo je da se upotrijebi izraz c. i kr. zajedniko ministarstvo. Uz posredovanje Aehrenthala kod austrijske c i Burina kod ugarske vlade ovaj prijedlog je konano i usvojen od a c predstavnika obiju vlada na sjednici Zajednikog ministarskog vijea c c
26) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PA XL Interna. U paragrafu ugar. zak. lana XII:1867 bila je denisana odgovornost c kako svakog lana ministarstva tako i cijelog zajednikog ministarstva. c c Medutim, pojam parlamentarne odgovornosti, kako je to proizilazilo iz paragrafa 38 istog zakona, uveliko se iscrpljivao u pravu zajednikih c ministara da uestvuju na sjednicama delegacija i njihovoj obavezi da c odgovaraju na pitanja koja im se tamo postavljaju. Zbog svojevrsne dravne strukture Monarhije, u kojoj delegacije nisu mogle dobiti karakz ter optedravnog parlamenta, postalo je iluzorno da bi se uskraivanjem s z c povjerenja moglo na parlamentarni nain sruiti zajedniko ministarstvo. c s c Kao napomena 24. Up. Ivan Z o l g e r, Der staatsrechtliche Ausgle ich zwischen Osterreich und Ungarn, Leipzig 1911, 319-323, 331-332; Edmund B e r n a t z i k, Die osterreichischen Verfassungsgesetze, Wi en 1911, 439-452; Joseph R e d l i c h, Das Osterreichische Staats-und Reichsproblem, II Bd. Leipzig 1920, 491-495. O tretmanu Bosne i Hercegovine u delegacijama vidi F. S c h m i d, op. cit. 23-24. 27) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PA XL Interna. 28) Protokoll uber die ..... am 6.september 1909 ..... stattgehabte Kon ferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA PA I K. 630 CdM ... ....

257

15.septembra 1909. Time je uinjen pokuaj da se u Ustavu termic s noloki razlui i precizira odnos Zajednikog ministarstva kao kolegija s c c trojice zajednikih ministara i Zajednikog ministarstva nansija prec c ma upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Usvojena rjeenja, po rijeima s c Aehrenthala, vodila su rauna o de jure i de facto stanju, u namjeri da c se kolikogod je mogue ne dira u postojei status quo.29) c c c Medutim, insistirajui na ponovnom utvrdivanju u Zemaljskom ustavu ve ranije zakonom propisane nadlenosti Zajednikog ministarc z c stva u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, Aehrenthal je imao u vidu da se u odnosu na raniju praksu stvarno intenzivira uticaj Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva rata, a u prvom redu da on ojaa sopstveni poloaj. Ova tendencija dola je do izraaja tokom c z s z 1909. godine prilikom rasprave o nizu spornih odredaba bh. Ustava. Aehrenthalovom vrlo aktivnom angaovanju pri konanom oblikoz c vanju ustavnih odredaba prethodilo je razmatranje prvobitnog ustavnog nacrta, koje je izradilo Zajedniko ministarstvo nansija, na inc ternim sastancima najviih funkcionera Ministarstva inostranih poslos va. Na ovim sastancima odranim 28.maja i 3. i 4.juna 1909, kojima z je predsjedavao Aehrenthal razmatrana je prvenstveno dravnopravna z problematika koja je istovremeno tangirala zajednike poslove Monarc hije i upravljanja Bosnom i Hercegovinom.30) Stavovi zauzeti u Ministarstvu inostranih poslova bili su osnova za istupanje Aehrenthala na sastanku zajednikih ministara 7.juna 1909, na kojem su sporazumno c usvojene odredene izmjene i dopune prvobitnog nacrta bh. Ustava.31) Ovako korigovan nacrt Ustava Aehrenthal je, a ne zajedniki ministar c nansija Burin, uputio predsjednicima austrijske i ugarske vlade.32) a O primjedbama i prijedlozima pomenutih vlada ponovo su raspravljali zajedniki ministri i o njima kolegijalno zauzeli stavove na svojoj sjedc nici od 6.septembra 1909.33) Otvorena pitanja zatim su razmatrana na sjednicama Zajednikog ministarskog vijea, gdje su i usvajani komproc c misni zakljuci. Na ovim sjednicama su, pored zajednikih ministara, c c uestvovali predsjednici obiju vlada, te pojedini austrijski i ugarski mic nistri.
Kao nap. 27. i 28. Up. Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu, paragra 38 i 39. 30) HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1. Prvobitni nacrt Zemaljskog ustava ZMF je uputilo 30.4.1909. zajednikim ministrima i predsjednic cima austrijske i ugarske vlade. 31) Protokoll uber die ... ....am 7.Juni 1909 zu Wien stattgehabte Kon ferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA, PA I K.638, CdM VIIIc 12/1. 32) Aehrenthal predsjednicima obiju vlada 16.6.1909. Ibidem 33) Kao nap. 28.
29)

258

Pitanje ingerencije lanova Zajednikog ministarstva u odnosu na c c bh. upravu javilo se i pri utvrdivanju ustavne odredbe o supotpisivanju u Saboru usvojenih i od vladara sankcionisanih bh. zakona. Prijedlog Zajednikog ministarstva nansija u prvobitnom nacrtu ustava bio je c da zakone supotpisuje zajedniki ministar kojemu je povjereno vodstvo c bh. uprave. Medutim, Aehrenthal je smatrao da pored potpisa pomenutog zajednikog ministra bh. zakoni principijelne prirode, kao i oni c bh. zakoni o poslovima kod kojih saodluuju obje drave Monarhije, u c z smislu zakona iz 1880, treba da nose i potpis ministra inostranih poslova, odnosno zakoni vojnog karaktera i potpis ministra rata. I pored Burinovog protivljenja, da je teko ustanoviti granicu kad se jedno a s pitanje moe principijelno posmatrati i njegovih rezervi kako e na to z c obje vlade gledati, zajedniki ministri su prihvatili Aehrenthalovo stac novite na sastanku od 7.juna 1909, i u tom smislu izmijenili nacrt s Zemaljskog ustava.34) Time je trebalo da se, analogno praksi u obje drave Monarhije, bh. zakoni objavljuju i sa potpisima vie ministara. z s Aehrenthalovo stanovite o ovom pitanju odgovaralo je intencijama s austrijske vlade, koja je predloila samo pregnantniju formulaciju iste z ustavne odredbe.35) Nasuprot tome ugarska vlada je odluno odbila c Aehrenthalov prijedlog i insistirala da se u nacrtu Ustava unese izriita c odredba da sankcionisane bh. zakone supotpisuje samo zajedniki mic nistar nansija.36) Taj zahtjev Aehrenthal je ocijenio kao suprotan zakonu iz 1880. godine, koji nije iskljuivao mogunost da vladar evenc c tualno i ministru rata povjeri bh. upravu. Na kraju je odnijelo prevagu Burinovo stanovite, da uticaj svih pozvanih faktora treba da se rea s alizuje ve pri nastajanju bosanskih zakona.37) U konano odobrenom c c tekstu Ustava odredba o supotpisivanju sankcionisanih zakona (lan c 38) ostala je ista kao i u prvobitnom nacrtu. Medutim, u praksi nisu skinute s dnevnog reda nesuglasice u pogledu uticaja zajednikih mic nistara kao i ostalih politikih faktora na bh. zakonodavstvu i upravi. c Pri tome tretman dravnopravne problematike nije, kao ni ranije, bio z formalnog akademskog karaktera, nego se javljao kao izraz borbe za uticaj realnih politikih snaga. To se odvijalo u situaciji kada je osjetc no porastao znaaj Bosne i Hercegovine kako za Monarhiju kao cjelinu c tako i za njene obje drave posebno, a naroito za Ugarsku. z c Da su gledita ostala i dalje duboko podijeljena ilustruju razmimos ilaenja koja su izbila neposredno pred publikovanje Zemaljskog ustava z
Kao nap. 31. Predsjednik austrijske vlade zajednikom ministru nansija 21. 7. c 1909. ABH ZMF PrBH Nr 1648/1909. 36) Kao nap. 22. 37) Kao nap. 28. i 31.
35) 34)

259

i umalo nisu odgodila da se taj in obavi 17.februara 1910. U Zac jednikom ministarstvu nansija, a takode u Ministarstvu inostranih c poslova, prihvaeno je stanovite predsjednika ugarske vlade da se bh. c s ustavni zakoni objave samo uz supotpis zajednikog ministra nanc sija. Pri tome je izraeno gledite da se supotpisivanjem od strane z s jednog ministra obavezuje cijelo Zajedniko ministarstvo. Nasuprot c tome, predsjednik austrijske vlade isticao je da izdavanje Ustava nije akt tekue administracije nego opti fundamentalni zakon, koji treba i c s formalno da proizade iz zato zakonom pozvanog organa. Sa austrijske strane se ukazivalo da Ustav sadri odredbe koje tangiraju i djelokrug z Ministarstva rata i Ministarstva inostranih poslova, te da je cijelo Zajedniko ministarstvo uestvovalo u izradi Ustava. S obzirom da se c c s ugarske strane dovodio u pitanje princip solidarne odgovornosti zajednikih ministara predsjednik austrijske vlade je smatrao da je to c razlog vie da svaki ministar svojim potpisom preuzme odgovornost. s Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerth je u zadnji as povuc kao svoje prigovore, istovremeno istiui da ostaje pri svom naelnom c c c stavu. Za ovakav postupak bili su mjerodavni politiki razlozi. Austrijc ska vlada nije htjela da se u datom momentu iznova otvore pregovori sa ugarskom vladom i ponovo odloi sankcionisanje i publikovanje bh. z Ustava.38) Ovo posebno s obzirom na veliko zakanjenje u pogledu ispus njenja obeanja o uvodenju ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, c koje je dao car prilikom aneksije, i to kako stanovnitvu anektirane s zemlje tako i evropskoj javnosti. Za dranje Bienertha bila je takode z znaajna okolnost da je i Aehrenthal, sigurno iz istih razloga, bio ve c c reterirao od svog stava da izvjesne bh. zakone, kao to je Ustav, treba s da potpisuju sva tri zajednika ministra.39) c U vezi sa uvodenjem ustavnih institucija i radom Bh sabora postigc c c nut je dogovor izmedu lanova Zajednikog ministarstva da zajedniki ministar nansija upuuje bh. zakonske nacrte, ne samo predsjednicima c austrijske i ugarske vlade, nego i drugoj dvojici zajednikih ministara, c to do tada nije bilo praktikovano. Jedini izuzetak u tom pogledu bio s je nacrt zemaljskog budeta koji je i ranije upuivan zajednikim miz c c nistarstvima inostranih poslova i rata na odobrenje.40) Zajedniko ministarstvo nansija nije se u ustavnom periodu uvijek c revnosno pridravalo postignutog dogovora, to je izazivalo proteste zaz s jednikih ministara. Ministar inostranih poslova Aehrenthal, pozivajui c c se na odgovornost koju ima kao predsjednik Zajednikog ministarskog c
Kao nap. 5. Kao nap. 28. 40) Burin Aehrenthalu 10.6.1910. HHStA, PA I K. 639, CdM VIIIc a 12/4.
39) 38)

260

vijea nastojao je da se pomenuti dogovor striktno potuje.41) To isto c s je traio i ministar rata Schnaich,42) a potom i njegov nasljednik Aufz o fenberg. Sredinom 1912. Auenberg je naglaavao da je isto rije o s c c zakonskim nacrtima od eminentno vojno-politikog znaaja, koji se tiu c c c jako eksponiranih graninih zemalja. Pri tome je ukazivao da je samo c Ministarstvo rata u stanju da zastupa vojne interese.43) Aehrenthal, c Schnaich i Auenberg, pozivajui se na dogovor izmedu zajednikih o c ministara, insistirali su na tome da im kao lanovima Zajednikog mic c nistarstva pripada pravo da odobravaju bh. zakonske nacrte. Po Burinu svrha upuivanja bh. zakonskih nacrta na znanje osa c talim zajednikim ministrima bila je u tome da oni dobiju mogunost c c da zauzmu stav i daju svoje eventualne prijedloge i primjedbe.44) To pokazuje da je Burin u biti odstupio od postignutog dogovora i svojih a izjava prilikom rasprave o bh. Ustavu, kada je priznavao pravo zajednikim ministrima da odobravaju bh. zakonske nacrte. c Zajedniki ministar nansija Leon Bilinski, uskoro je po preuzimac nju funkcije, poetkom aprila 1912, zauzeo izriito stanovite da je za c c s prijedloge zakona koje vlada podnosi Bh saboru, prema l.37 Zemaljc skog ustava, potrebna samo saglasnost vlada obiju drava Monarhije, a z ne jo i saglasnost zajednikih ministara inostranih poslova i rata. On je s c to obrazlagao i time to je vladar 1879. povjerio zajednikom ministru s c nansija da u ime Zajednikog ministarstva vodi bh. upravu. Prema c Bilinskom bh. zakonski nacrti upuivani su na uvid drugim zajednikim c c ministrima zato da bi oni kao lanovi Zajednikog ministarstva bili u c c toku zakonodavne djelatnosti u Bosni i Hercegovini.45) Gleditu Bilinskog suprotstavio se tadanji ministar rata Moritz s s Auenberg, a posebno novi ministar inostranih poslova Leopold Berchtold. On je formulisao stav da se odgovornost zajednikog ministarstva, c utvrdena u zakonu iz 1880. i ponovo naglaena u prvom lanu bh. Uss c tava, protee na sve vladine mjere u Bosni i Hercegovini i da zato svi z lanovi Zajednikog ministarstva moraju zadrati i pravo da vre uticaj c c z s na zakonodavnu djelatnost Bh.sabora. Za Berchtolda ovaj uticaj bio je dvostruko neophodan. S jedne strane, svaki zajedniki ministar moc rao je imati pravo da kao suodgovoran lan Zajednikog ministarstva c c ispituje zakonske nacrte sa stanovita zajednikih interesa Monarhije i s c Bosne i Hercegovine. S druge strane, on je imao obavezu da pomenute nacrte ispituje sa posebnog stanovita svog resora i eventualno prema s
41) 42) 43) 44) 45)

Aehrenthal Burinu 27.5.1910. Ibidem a Schnaich Aehrenthalu 30.4.1911. Ibidem o Auenberg Berchtoldu 28.6.1912. Ibidem Burin Ministarstvu rata 18.3.1912. (prepis), ibidem a Bilinski Auenbergu 2.4.1912. Ibidem

261

njima zauzima stav. Berchtold je smatrao da zajedniki ministar c nansija u ime Zajednikog ministarstva alje prijedloge bh. zakona na c s saglasnost predsjedniku austrijske i ugarske vlade. Iz toga je izvlaio c zakljuak da lanovi Zajednikog ministarstva moraju usaglasiti stavoc c c ve u pogledu forme i sadraja zakonskih nacrta prije nego oni dobiju z karakter vladinih prijedloga, i to eventualno putem rasprave izmedu svih zajednikih ministara.46) Ovo je na kraju prihvatio i Bilinski, jer c Berchtold je insistirao na naelnom pravu na uticaj. On nije traio c z izmjenu postojee procedure koja bi podrazumijevala davanje formalne c saglasnosti od strane svih zajednikih ministara, jer bi to znailo dalje c c komplikovanje i onako zamrenog zakonodavnog postupka.47) s Bilinski je i dalje ostao pri shvatanju da ne postoji legalna obaveza Zajednikog ministarstva nansija da trai formalnu saglasnost c z zajednikih ministara. Zajedniko ministarstvo nansija upuivalo je c c c Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu rata bh. zakonske nacrte i to kako one koji su spadali u kompetenciju Bh. sabora tako i one koji su bili van njegovog djelokruga. To je, prema uputstvu Zajednikog ministarstva nansija izdatom Zemaljskoj vladi u ljeto 1913, c imalo za cilj da se pomenuta ministarstva upoznaju sa bh zakonodavstvom, sa svog resornog stanovita eventualno iznesu primjedbe ili ako s ustreba iniciraju vijeanja na konferenciji zajednikih ministara.48) c c Posebno Ministarstvo rata nije u postaneksionom periodu propustilo priliku da o nizu bitnih pitanja bosanske politike zauzme svoje stavove kao i da aktivno utiu na njen pravac i odluke. Pri tome su c bosanski zakoni de facto zavisili i od saglasnosti svih zajednikih mic nistara. To je dolo do punog izraaja na pr. kod jezikog zakona, u s z c ijem je formulisanju uzelo aktivnog uea i Ministarstvo rata.49) To c c sc isto vrijedi za zakone o investicijama, a napose za zakon o izgradnji novih i rekonstrukciji postojeih eljeznikih pruga. Inae, problemi u c z c c vezi sa izgradnjom eljeznica u Bosni i Hercegovini razmatrani su kao z i u predaneksionom periodu na sastancima Zajednikog ministarskog c vijea uz uee predsjednika obiju vlada, gdje je traen kompromis c c sc z c izmedu razliitih interesa, u prvom redu Austrije i Ugarske.
Berchtold Bilinskom 12.7.1912. (prepis) ibidem Bilinski Berchtoldu 22.7.1912. Ibidem 48) Memorandum. Der Landesregierung f r Bosnien und dir Herzegowiu na mit Erlass vom 7. August 1913 ... zur Danachachtung mitgeteilt (prepis). HHStA, PA I K. 630, CdM V/30. Prepis istog dokumenta i u KA Nachlass Potioreks A/3 Fasz. 2 Nr 373. 49) Vidi Devad J u z b a i , Jeziko pitanje u austrougarskoj politici z s c c u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, 35-36, 63-64, 72-73.
47) 46)

262

Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjeri su karakterisali ekstremni stavovi militaristikih krugova o metodama upravljanja u Bosni i Herc cegovini. Zato je on esto nailazio na otpor od strane vodeih linosti c c c civilne uprave, koji je sa produbljavanjem unutranje krize i pootravas s njem vanjskopolitike situacije sve vie slabio.50) Tome je doprinijec s la i reorganizacija Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu i izvjesno proirenje njenih kompetencija. Na sjednici zajednikih ministara od s c 14.marta 1912. usvojen je prijedlog upravne reforme u Bosni i Hercegovini, koju je car sankcionisao 1.aprila 1912. Ukidanjem funkcije civilnog adlatusa izvrena je stvarna koncentracija vojne i civilne vlasti s u rukama zemaljskog poglavara, koji je kao armijski inspektor bio i najvii vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Hercegovini s i Dalmaciji. Mada je zemaljski poglavar trebalo da politiku u Bosni i Hercegovini vodi u okviru smjernica zajednikog ministra zaduenog c z za bh. upravu, kome je u tom pogledu bio potinjen i odgovoran,51) c njegov poloaj u odnosu na zajednikog ministra nansija bio je noz c vom upravnom organizacijom ojaan. To je pogodovalo proteiranju c z vojnih interesa u Bosni i Hercegovini i jaanju uticaja vojnih faktora c na donoenju politikih odluka. s c c Medutim, i pored porasta uticaja zajednikih ministara na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, moe se ipak konstatovati da se Zajedz niko ministarstvo kao poseban kolegijalni organ u tom pogledu nije c moglo u ustavnom periodu armisati. To je bilo uslovljeno kako porastom antagonizma izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini tako i stanjem optih politikih odnosa u Monarhiji. Odredene zasluge za to s c imaju i one odredbe bh. Zemaljskog ustava, koje su najveim dijelom c na zahtjev ugarske vlade stvarno proirile ingerenciju obiju vlada na s bh. zakonodavstvo i preko okvira ustanovljenim zakonom iz 1880.52) S druge strane, Zemaljski ustav nije sadravao nikakve posebne odredbe z o ingerenciji Zajednikog ministarstva kao cjeline, osim to je recipirao c s zakonsko rjeenje iz 1880, koje je bilo podlono razliitim interpretacis z c jama. Bosanskohercegovaki sabor je od poetka svoje djelatnosti traio c c z da se ukinu zakoni iz 1879. i 1880. revidira Ustav, proiri djelokrug s
Vidi Devad J u z b a i , Aneksija i stavovi austrougarskih vojz s c nih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Nauni c skup posveen 80. godinjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH, Poc s sebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, 33.82. 51) Glasnik zakona i naredaba za B.i H. godina 1912, 113. Vidi: Hamdija K a p i d i , Ukidanje funkcije civilnog adlatusa. (Diskusija i z c odluka Zajednike austrougarske vlade), Glasnik ADA I, 1961, 333-338, c i s t i, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom. (Clanci i rasprave), Sarajevo 1969, 100-109. 52) Vidi: D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera, 63-65. z s c s
50)

263

Sabora i izmijeni njegov poslovnik u liberalnom duhu, te uspostavi odgovorna vlada. Svoje politike, nansijske i druge zahtjeve prema c Monarhiji Sabor je posebno aktualizirao od kraja 1911. Oni su ponovo ire formulisani krajem ljeta 1913. u programu nove koalicije koju s je trebalo da obrazuju muslimanski i hrvatski poslaniki klub i grupa c poslanika oko lista Srpska rije (tzv. Srkiev program). c s c Pod utiskom politikih kretanja nakon izbijanja balkanskog rata c 1912, zajedniki ministar nansija Bilinski inicirao je pokuaj da Bosc s na i Hercegovina bude predstavljena u delegacijama sa po tri poslanika, gdje bi imali mogunost legalnog izjanjavanja o zajednikim poslovima c s c Monarhije. Ovom planu obeao je podrku ministar inostranih poslova c s Berchtold. Plan se podudarao i sa stavovima prestolonasljednika Franza Ferdinanda i njegove okoline. Zemaljski poglavar Potiorek je smatrao da se Bosanskohercegovakom saboru ne moe dopustiti ingerencija u c z vojnim pitanjima niti pravo da debatuje o vanjskoj politici, jer bi to pothranjivalo partikularistike tendencije. Trebalo je ipak neto uiniti c s c kako bi se ublailo nezadovoljstvo i paralizirale narasle centrifugalne z c sc snage. Medutim, uee predstavnika Bosne i Hercegovine neposredno u delegacijama, bilo bi suprotno nagodbenim zakonima iz 1867. o sastavu i izboru delegacija i dualistikom ustrojstvu Monarhije. Osim c toga, samo zastupstvo u delegacijama ne bi moglo zadovoljiti Bosnu i Hercegovinu, jer je tretiranje vanih privrednih pitanja spadalo u nadz lenost austrijskog i ugarskog parlamenta. Zato je Potiorek nabacio z ideju da se Bosansko-hercegovakom saboru dodijeli pravo da alje i u c s oba parlamenta po est poslanika. Realizovanje ovih ustavnih promjena s iziskivalo bi usvajanje kvalikovanom veinom odgovarajuih zakona u c c austrijskom i ugarskom parlamentu, dok bi u Bosni i Hercegovini to moglo biti oktroisano vladarevom odlukom. Pri tome je Potiorek podozrijevao da bi 6 predstavnika Bosne i Hercegovine moglo u delegacijama kompaktno nastupiti i pojaviti se kao trei faktor u Monarhiji, suprotno c duhu dualistikog Ustava. Ni sam Bilinski nije vjerovao u sprovodljivost c c svoje zamisli zbog oekivanog otpora Madara, iako je dobio punomo c od Franza Josepha I da pokrene problem. Cilj mu je bio da pokae bar z dobru volju prema Bosna i Hercegovina. Ubrzo je, medutim, Bilinski doao do zakljuka da je bolje ne dirati u zoljino gnijezdo i javno ne s c nuditi rjeenja za koja je sumnjao da bi mogla zadovoljiti Bosance.53) s
53) Devad J u z b a i , Neki problemi dravnopravnog poloaja Boz s c z z sne i Hercegovine nakon aneksije, u: Okrugli sto: Problemi dravnopravz nog poloaja Bosne i Hercegovine 1875-1945, ANUBiH Naune komuniz c kacije XXXV, Sarajevo 1994, 17-18; i s t i, Nacionalno-politiki odnosi c u Bosanskohercegovakom saboru i jeziko pitanje (1910-1914), ANUc c BiH Djela LXXIII/42, Sarajevo 1999, 161-166.

264

Potpuno negativno madarsko stanovite izrazio je sredinom 1913. s bivi ugarski premijer Wekerle, istiui da Bosanci imaju vie slobos c c s de nego to zasluuju. On je smatrao da e se Bosna i Hercegovina s z c c u perspektivi morati podijeliti izmedu Austrije i Ugarske, pa e tada njena oba dijela imati predstavnike u delegacijama. Smatrajui duc alizam jo za dogledno vrijeme jedino moguim rjeenjem i Potiorek s c s je u jesen 1914. postao zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovine na austrijski i ugarski dio, ali to, kao ni druge kombinacije o izmjeni dravnopravnog poloaja zemlje za vrijeme Prvog svjetskog rata, nije z z moglo biti ostvareno. Inae, u ustavnom periodu, austrijski politiki c c faktori medu kojima i prestolonasljednik Franz Ferdinand, u odnosu na Sabor, insistirali su na ouvanju postojeih prava krune. Posebno c c c z su Madari, suprotstavljajui se tenjama Sabora, kao i nizu mjera bosanskohercegovake uprave, nastojali onemoguiti da anektirana zemlja c c eventualno postane zametak treeg dravnog podruja u Monarhiji.54) c z c
(Godinjak DI BiH 39, 1988, str. 144-154, i na njemakom u Osterreichische Osts c hefte, 2, 1999, str. 266-285)

54)

Kao prethodna napomena.

265

ANEKSIJA I STAVOVI AUSTROUGARSKIH VOJNIH KRUGOVA PREMA UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM

Vie jugoslovenskih i drugih istoriara pisalo je o odnosu austros c ugarskih militaristikih krugova prema nainu upravljanja Bosnom i c c Hercegovinom, bilo da su ovaj problem u svojim radovima posebno tretirali ili su ga parcijalno u sklopu ire tematike doticali. Pri tome u s prvom redu mislim na Hamdiju Kapidia 1) i Mirjanu Gross,2) te K.B. zc Vinogradova 3) i Milorada Ekmeia.4) Znaajnu izvornu dokumentacicc c ju za ovo pitanje iskoristio je i Franz Weinwurm u svojoj nepublikovanoj disertaciji o Oskaru Potioreku,5) ali je ona preteno nekritiki interprez c tirana. Za situiranje bosanskohercegovake problematike u iri kontekst c s
Hamdija K a p i d i , Previranja u austrougarskoj politici u Bosz c ni i Hercegovini 1912. godine, u: Hamdija K a p i d i , Bosna i Herz c cegovina pod austrougarskom upravom (Clanci i rasprave) Sarajevo, 1968, 100-138; i s t i, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, Ibidem 155-197. Osim toga K a p i d i je u nekoliko brojeva z c Glasnika arhiva i Drutva arhivista B. i H. (dalje Glasnik ADA) publis kovao arhivsku gradu od interesa za predmetnu tematiku i to: Ukidanje funkcije civilnog adlatusa (Diskusija i odluka Zajednike austrougarske c vlade), Glasnik ADA 1, 1961, 333-338; Ispisi iz bekih arhiva o predisc toriji prvog svjetskog rata, Glasnik ADA 10/11, 1970/1971, 465-537; Ispisi iz bekih arhiva - Prilozi politikoj istoriji Bosne i Hercegovine, c c Glasnik ADA 12/13, 1972/1973, 275-310. 2) Mirjana G r o s s, Hrvatska uoi aneksije Bosne i Hercegovine, u: c Istorija XX veka III, izd. Institut drutvenih nauka, Beograd 1962, 153s 275; i s t a, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga prijestolonasljed nika Franje Ferdinanda, Casopis za suvremenu istoriju (CSP) 2, 1970, 9-74. 3) K.B. V i n o g r a d o v, Bosnijskij krizis 1908-1909 g. prolog pervoj mirovnoj vojni, izd. Leningradskogo universiteta 1964, 55-59. 4) Milorad E k m e i , Ratni ciljevi Srbije 1914, Beograd 1973, 170c c 180; i s t i, Zalosna batina iz godine 1914 (Politike namjene sudskih s c procesa u Bosni i Hercegovini za vrijeme prvog svjetskog rata), u: Veleizdajniki proces u Banjaluci, Banjaluka 1987, 17-20; i s t i, Stvaranje c Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 676-677, 712-713. 5) Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wirken als Chef der Landesregierung fr Bosnien und der Herzegowina in Sau rajevo 1911-1914, (Dissertation) Wien 1964.
1)

266

ratnih priprema u Austro-Ugarskoj zanimljiv je rad Arnolda Suppana koji se odnosi na donoenje propisa o izvanrednom stanju u Hrvatskoj s za sluaj rata.6) c Polazei od onoga to je u literaturi ve poznato, i na osnovu novih c s c dokumenata iz arhiva u Beu i Sarajevu, nastojau da prikaem osnovne c c z stavove austrougarskih vojnih krugova prema nainu upravljanja Bosc nom i Hercegovinom te s tim u vezi i njenom statusu u Monarhiji, i to od vremena koje je neposredno predhodilo aneksiji do izbijanja Prvog svjetskog rata 1914. godine. U centru panje bie, medutim, odnosi z c vojnih institucija i funkcionera s jedne i civilnih vlasti s druge strane. Kao to je vrlo dobro poznato problem aneksije Bosne i Hercegovis ne zauzimao je centralno mjesto u planovima austrougarskih politikih c faktora za rjeenje sve akutnijeg jugoslovenskog pitanja unutar Monars hije i u okviru priprema za aktivniju spoljnu politiku na Balkanu. Ove pripreme zapoele su jo u doba akutne unutranje krize u odnosima c s s izmedu Austrije i Ugarske, kada se u vrhovima Monarhije obrazovala uticajna konzervativna politika struja koja je teila izmjeni dualisc z tikog uredenja i stvaranju velike Austrije sa jakom centralnom vlau. c sc Na elu ove struje, koja se oslanjala na antidualistiku tradiciju u Ausc c triji, nalazio se prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Svoje najjae c uporite imala je velikoaustrijska politika u visokim vojnim krugovima s i visokom kleru, dijelu aristokratije i austrijanskoj kransko-socijalnoj sc stranci. Velikoaustrijski krugovi, koji su eljeli da Monarhija postane z mona drava i ravnopravan partner velikim imperijalistikim silama, c z c istupali su sa razliitim planovima za njenu reorganizaciju, medu koc jima je odredeno mjesto zauzimao i trijalizam. Medutim, trijalistike c kombinacije javljale su se u vie varijanti, a sama ideja trijalizma, zass tupana od razliitih politikih snaga i linosti, imala je u raznim istoc c c rijskim situacijama i razliito znaenje. Sam prijestolonasljednik se u c c svojim opredjeljenjima kolebao i nije se denitivno ni otvoreno izjasnio ni za jedan od brojnih reformnih planova.7) Pripreme za odluan prelaz na aktivniju spoljnu politiku na Balc kanu vezane su za dolazak niza linosti, koje su pripadale krugu oko c
6) A. S u p p a n, Ausnahmszustand in Erwgung. Die Verhandluna gen uber im Kriegsfall zu erlassende Ausnahmsverfgungen fr Kroa u u tien-Slavonien im Frhjahr 1909. Osterreichische Osthefte (dalje OOH) u 3, 1974, 254-268. 7) G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 9 i dalje. Tu je dat i kratak osvrt na najvaniju literaturu o Franzu Ferdinandu i proz blemu trijalizma. Posebno o trijalizmu u slovenakoj politici vidi Janc ko P r u n k, Nacionalni programi u slovenskoj politikoj misli (1848c 1945), CSP 3, 1985, 7 i dalje; Janko P l e t e r s k i, Zveza vseslovenske ljudske stranke in hrvatske stranke prava v leti 1911-1913. Zgodovinski asopis 1-2, 1980, 5-75. c

267

Franza Ferdinanda na vodee poloaje. Tako je u jesen 1906.baron c z Alois Laxa von Aehrenthal postao ministar vanjskih poslova, a za efa s Generaltaba imenovan je Conrad von Htzendorf, najekstremniji preds o stavnik austrijskih militaristikih krugova. Mada su obojica na svoje c poloaje doli kao povjerenici prestolonasljednika, Aehrenthal se, kao z s uostalom i neke druge linosti ije je imenovanje na odgovorne poloaje c c z izdejstvovao Franz Ferdinand, vremenom pridruio njemakim dualisz c tikim krugovima, i u smislu intencija Franza Josepha i vodio politiku u c saradnji sa ugarskom vladom. Aehrenthal je vjerovao da e strukturnim c reformama i jaanjem dualistikog sistema stvoriti ne samo mogunost c c c aktivne spoljne politike, nego i da e spoljnopolitiki rezultati jaati c c c svijest o pripadnosti Monarhiji.8) Aneksija Bosne i Hercegovine dobila je kljuno mjesto u Aehrentc halovoj politici i njegovom programu da Austro-Ugarska ouva i dalje c izgradi svoj poloaj kao velika sila. U povjerljivim memorandumima z od 5.februara 1907. godine Aehrenthal je iznio svoj dugoroni koncept c polazei od toga da politika status quo-a na Balkanu, ve zbog razvoja c c prilika u Makedoniji, ne bi se mogla vie odrati. On je smatrao da se s z mora napustiti od strane Andrssyja inaugurisana iskljuivo negativna a c jugoslovenska politika, koja je bila usmjerena samo na to da se sprijee c nepovoljne konstalacije prilikom eventualnog raspada Turske. Nasuprot tome, trebalo je postii pozitivnu konstrukciju jugoslovenskog problec ma i rijeiti ga unutar Monarhije. To bi se ostvarilo tako to bi se s s Dalmacija sjedinila sa Hrvatskom i Slovenijom i stvorila jugoslovenska grupa sa centrom u Zagrebu. Njoj bi se prikljuila i Bosna i Hercec govina, koju je trebalo anektirati u momentu kada Austro-Ugarska ne bude htijela vie da se u punoj strogosti pridrava politike status quo-a. s z Bosna i Hercegovina bila bi privremeno anektirana kao zajedniki poc z sjed obiju drava Monarhije, ali bi se nakon uvodenja ustavnog reima z i dobijanja samouprave denitivno pripojila Trojedinoj kraljevini, ime c bi unutar ugarske dravne polovine bilo zavreno formiranje jugosloz s venskog bloka. Za uzvrat, trebalo je da Madari pristanu na obnovu privredne nagodbe i trgovinski i carinski savez sa Austrijom u trajanju od bar 25 godina, to bi stabilizovalo Monarhiju. Pri tome je Aehrens thal imao u vidu da e stvaranje jake jugoslovenske grupe u okviru c Ugarske vremenom dovesti do trijalizma. Smatrao je da pribliavanje z Hrvata i Srba izraeno u rijekoj rezoluciji pogoduje ostvarenju njez c govih planova. Hrvatsko-srpska misao trebalo je po Aehrenthalu da jaa unutar zemalja krune Svetog Stjepana, a jugoslovenski gravitacioni c
Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Ministers des Aussern. OOH 1, 1988, 60-65.
8)

268

centar u Zagrebu bio bi protivtea pokretu usmjerenom protiv integriz teta Monarhije koji je imao svoje ishodite u Beogradu i Cetinju. Sta s vie privlanoj snazi jugoslovenske grupe ne bi ni sama Srbija mogla s c dugo da se odupire ve bi dola u politiku i privrednu zavisnost od c s c Austro-Ugarske i bila bi ukljuena u austrougarski carinski savez.9) c I ef bosanskohercegovake uprave, zajedniki ministar nansija s c c Burin je, imajui prvenstveno u vidu unutranji politiki razvitak u a c s c Bosni i Hercegovini pokrenuo u maju 1907. godine u memorandumu caru pitanje aneksije.10) Po Burinu autokratska uprava u zemlji bila a je poslije okupacije nuna, ali je bio bri kulturni i materijalni naprez z dak te se jasnije javljala nacionalna svijest i tenja ka samoopredjez ljenju. Kada je Burin preuzeo dunost bilo mu je oigledno da je a z c Kllayev pokuaj sa bosanskom nacijom i bosanskim jezikom pretra s pio neuspjeh. Reakcija na takvu politiku bila je pojaana nacionalna c osjetljivost. Uprava je pod Burinom otpoela sa reformama iji je cilj a c c bio stvaranje preduslova za jednu isto administrativnu autonomiju u c okviru datog medunarodnopravnog provizorija. Planiranim reformama kao i onim ija je realizacija bila u toku trebalo je da se uklone c prepreke za uspjenije privredivanje, unaprijedi opte i struno obras s c zovanje, uredi autonomna uprava u crkveno kolskim poslovima svih s konfesija i reorganizuju odnosno stvore politiko-administrativne jedic nice u gradskim i seoskim optinama, zatim u kotarevima i okruzima. s Medutim, smatrao je Burin da se ostvarenjem ovog programa dovodi a do prekretnice i pledirao je da se, dok jo ima vremena, razmisli kos jim putem poi da bi se uinio kraj provizoriju u Bosni i Hercegovini c c i ona se denitivno prikljuila Monarhiji. Bio je svjestan da je veina c c bosanskohercegovakog stanovnitva protiv tog prikljuenja, ali je vjec s c rovao da bi se jedino stupnjevitim utiranjem puta jednoj proirenoj s autonomiji, koju je oznaio kao krunu reformi, moglo zadobiti povjec renje Bosanaca i Hercegovaca. Pri tome je naglaavao da je, pored svih s tekoa i razlika koje stoje na tom putu bolje dobrovoljno dati ono to s c s bi se ranije ili kasnije moglo teko uskratiti. s
9) W.M. C a r l g r e n, Iswolsky und Aehrenthal vor der bosnischen Anneksionskrise. Russische und Osterreichisch-ungarische Balkanpolitik 1906-1908. Uppsala 1955, 118-121; Mirjana G r o s s, Vladavina hrvatsko-srpske koalicije 1906-1907, Beograd 1960, 162-164. Vidi Solomon W a n k, Aehrenthals Programm for the Constitutional Transformation of the Habsburg Monarchie: Three Secret Mmoirs, The e Slavonic and East European Review v. 41, Nr 97, 1963, 513-636; Tok M. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwischen Oster reich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts. u: OsterreichUngarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918, Berlin 1965, 11-147. 10) Burin, Denkschrift uber Bosnien und die Herzegowina, Wien im Mai a 1907. Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 25 (alt 28).

269

Kao i Aehrenthal, Burin je aneksiju povezivao sa rjeenjem jua s goslovenskog pitanja, koje je postalo jedan od najveih problema u c Monarhiji. On je u memorandumu caru pisao: Nai po rasi i jeziku s istorodni ili pak vrlo bliski jugoslovenski narodi razvijaju osjeaj solic darnosti koji postaje sve intenzivniji, razvijaju tenju za ujedinjenjem. z Da bi se ta tenja kanalisala tako da ne ugrozi ravnoteu i integritet z z Monarhije, predlagao je da se u vezi sa aneksijom Bosne i Hercegovine faktiki uspostavi Trojedinica (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) kao c pars adnexa krune Sv. Stjepana. Bosna i Hercegovina bi po aneksiji bila samo privremeno neka vrsta carevinske zemlje, a potom bi se kao etvrti autonomni lan prikljuila Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmacic c c ji. U tom sklopu ona je trebala da bude vrst bastion na junoj c z granici Monarhije i da poslui kao snaan oslonac njenih balkanskih z z interesa. Za razliku od Aehrenthala, za koga je subdualizam trebalo da bude etapa ka trijalizmu, Burin je bio protiv trijalizma, jer bi, a po njegovoj ocjeni, novi, u svakom pogledu nedorasli, trei lan izbac c cio Monarhiju iz ravnotee. Kompleks jugoslovenskih zemalja u okviru z Ugarske trebalo je, po zamisli Burina, da doprinese ouvanju dualisa c tikog karaktera Monarhije i uspostavi bolju ravnoteu izmedu njenih c z obiju drava. Takvo rjeenje smatrao je ak i najpodesnijim da sprijei z s c c trijalistike tenje kod Junih Slavena jer bi njihova najvea skupina c z z c dobila u jednoj autonomnoj dravnoj tvorevini potreban prostor za z z razvoj i nacionalno zadovoljenje.11) Medutim, ovi dalekoseni planovi nisu doli do izraaja u Burinovoj konkretnoj politikoj aktivnosti. s z a c Izgleda da ih se i sam Burin uskoro sasvim odrekao kada je neposredno a pred aneksiju predlagao da vladar uzme titulu kralja Bosne i Hercegovine, kako bi ta titula bila prepreka za budue prikljuenje Hrvatskoj.12) c c Subdualistiko rjeenje jugoslovenskog pitanja, koje je bilo prisutno u c s kombinacijama Aehrenthala i Burina prije aneksije, ponovo je kao stea rilna kabinetska konstrukcija aktualizirano za vrijeme Prvog svjetskog rata u politici generala Sarkotia.13) c Reforme u Bosni i Hercegovini i cijela politika aneksije bila je i u koncepciji Burina u prvom redu usmjerena protiv sve intenzivnije aka tivnosti i aspiracija Srbije, njenog poraslog uticaja i privlane snage. c Gledajui na Srbiju kao rivala koji tei da pod svojim vodstvom ujec z dini Jugoslovene, Burin je kalkulisao za docnije i eventualni obraun a c
Ibidem Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna K.468. 13) Hamdija K a p i d i , Austrougarska politika u Bosni i Hercegoz c vini i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, u: isti, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, 209-210, 254-258; Milorad E k m e i , General Sarkoti i planovi spasa monarhije 1918, c c c u: Zbornik radova posveen uspomeni Salke Nazeia, Sarajevo 1972. c cc
12) 11)

270

sa Srbijom.14) Ipak, u Burinovoj politici rjeavanja jugoslovenskog pia s tanja putem rata nije zauzelo ono mjesto to je imalo izvjesno vrijeme s kod Aehrenthala, a pogotovo ne kao kod Conrada von Htzendorfa. o Burin je pripadao onim dualistikim faktorima u Austro-Ugarskoj koa c ji su vodei realistiku i opreznu politiku usmjerili svoju panju da c c z s aneksija Bosne i Hercegovine prode sa to manje zaplitaja, u iluziji da je ona preduslov za konsolidovanje stanja u jugoslovenskim zemljama Monarhije. Tek docnije za vrijeme Prvog svjetskog rata, u diskusiji o formulisanju ratnih ciljeva Monarhije u vezi sa uspjesima centralnih sila na Balkanu 1915. godine, Burin je, tada u svojstvu ministra inostranih a poslova, izmedu ekstremne alternative aneksije Srbije, Crne Gore i dijela Albanije, koju je Conrad zastupao, i suprotnih umjerenijih tendencija, bezuspjeno traio srednje rjeenje balkanskih problema u jednom s z s ogranienom aneksionom programu i drugim sredstvima uticaja, inei c c c c u toku ratnih dogadaja sve vee ustupke Conradovoj koncepciji.15) Svoje planove u pogledu Srbije Aehrenthal je prije i u toku aneksione krize vie puta dopunjavao i mijenjao. Zalaui se poslije mlas z c doturske revolucije za aneksiju Bosne i Hercegovine, Aehrenthal je u ljeto 1908. godine formulisao gledite da se krajnji ciljevi austrougarske s balkanske politike ne mogu postii putem preko Novog Pazara nego sac mo preko Beograda.16) Pri tome je osporio jedan od osnovnih principa dotadanje austrougarske politike na Balkanu, koji je u pogledu znaaja c Novopazarskog sandaka postavio Andrssy. Aneksija Bosne i Hercez a govine bila je za Aehrenthala samo prvi korak, iza koga bi kao dalji cilj slijedilo potpuno unitenje srpskog revolucionarnog gnijezda, kako je s to on povjerljivo izjavio 5.septembra 1908. godine svome njemakom c kolegi Schnu.17) o Dinamina i ekspanzivna spoljna politika trebalo je da sa svoje strac ne udahne novi ivot starom dravnom organizmu Monarhije i pomogz z ne u preovladavanju njenih unutranjih tekoa. Nastavljajui tradiciju s s c c Balhausplatza, Aehranthal je svoje planove namjeravao realizovati koristei i raspirujui suprotnosti izmedu balkanskih drava i naroda.18) c c z
Kao nap.10. H. R u m p l e r, Die Kriegsziele Osterreich-Ungarns auf dem Bal kan 1915/1916, u: Osterreich und Europa. Festgabe f r Hugo Hantsch u zum 70. Geburgstag. Graz-Wien-Kln 1965; up. Andrej M i t r o o v i , Ratni cilj centralnih sila i jugoslovensko pitanje 1914-1918, Juc goslovenski istorijski asopis 1-2, 1976, 93-127. c 16) Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise 1908 bis zum Kriegsausbruch 1914, (OUA) I, Wien und Leipzig 1930, Nr 32. 17) K.B. V i n o g r a d o v, op. cit.82-83. 18) Andrej M i t r o v i , Prodor na Balkan. Srbija u planovima Ausc tro-Ugarske i Nemake 1908-1918, Beograd 1981, 75, 78. c
15) 14)

271

Medusobno suprotstavljanje i izigravanje naroda po devizi divide et impera kojom se dugo sluilo unutar Habsburke monarhije, postalo je z s u praksi osnova i Aehrenthalove jugoslovenske politike. Jo poetkom s c 1907. godine Aehrenthal je imao u vidu da budua organizacija juc goslovenske grupe i razvoj jugoslovenske ideje u Monarhiji treba da se odvija na osnovama jaanja katolike misli.19) U vezi sa daljim c c razvojem unutranjih prilika u proljee 1908. godine, zagovarao je da se s c politika u Hrvatskoj vodi uz oslonac na Hrvate a protiv Srba, i zalagao se da se metodama zastraivanja suzbija srpska veleizdajnika propas c ganda. Time je dat prvi podsticaj za zagrebaki veleizdajniki proces, c c koji e pripremiti Aehrenthal u saradnji sa ugarskom vladom, s ciljem c da se opravda aneksija i posije razdor izmedu Hrvata i Srba.20) Dolaskom Conrada von Htzendorfa za efa austrougarskog geneo s raltaba 1906. godine pojaan je politiki uticaj austrijskih militariss c c tikih krugova koji su vjerovali da se vojnim pobjedama i aneksijama c moe osujetiti raspad Monarhije, uvrstiti njena unutranja kohezija z c s z c c s i medunarodni poloaj. Dajui prvenstven znaaj vojnim rjeenjima, Conrad se uporno zalagao za to da se reorganizovana i ojaana armija c angauje u preventivnom ratu protiv Italije i Srbije, prije nego se Rusiz ja oporavi od poraza na Dalekom Istoku i unutranjih potresa. Krajem s 1907. godine on je traio od cara da se ne odugovlai sa odlukom o z c aneksiji Bosne i Hercegovine i da se ona iskoristi za konano rjeenje c s jugoslovenskog pitanja. To je bila politika velikog stila, koja je trebalo da Austro-Ugarskoj osigura potpunu prevlast na Jadranskom moru i Balkanskom poluostrvu. Njen neposredni cilj je bio da se sa aneksijom Bosne i Hercegovine izvri i prikljuenje Srbije Monarhiji, nakon s c prethodnog obrauna sa Italijom, koja je bila saveznik ali od kraja XIX c vijeka i sve vei suparnik Austro-Ugarske na Balkanu. i politika vojnih c krugova teila je stvaranju jugoslovenskog kompleksa unutar Monarz hije i rjeenju jugoslovenskog pitanja na bazi trijalizma.21) Ratna s
Ibidem, 69-70; G r o s s, Vladavina hrvatsko-srpske koalicije, 163. G r o s s, Hrvatska uoi aneksije, 199 i dalje; Arnold S u p p a n, c Grosserbische Propaganda und Agramer Hochverratsprozes. Die Serben Kroatien-Slavoniens zwischen Hochverrat und Widerstend, u: Velike sile i Srbija pred prvi svetski rat, SANU, Nauni skupovi knj. IV, c Odelj. Drutvenih nauka knj. 1, Beograd 1976, 633-640. s 21) Feldmarschall C o n r a d, Aus meiner Dienstzeit 1906-1918, I, Wien 1921, 75, 523-524, 530-532, 534-543, 552-554; C o n r a d v o n H o t z e n d o r f, Private Aufzeichnungen. Erste Verentlichungen aus den Papieren des k.u.k. Generalstabs-Chefs, o bearbeitet und hg. Von Kurt Peball, Wien-M nchen 1977; up. Andrija u R a d e n i , Austrougarski planovi protiv Srbije u vezi sa aneksijom c Bosne i Hercegovine, u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, SANU Posebna izdanja knj.CDXVI, Odelj. drutvenih nauka knj. 61, s Beograd 1967, 795-800.
20) 19)

272

stranka, iji je eksponent bio Conrad, nije se, medutim, ograniavala c c samo na vojne krugove. Zahtjevi austrijskih nansijera i industrijalaca uticali su kako na spoljnopolitiki kurs austrougarske diplomatije tako c i na planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pri tome je dolo do s izraaja svojevrsno spajanje militaristiko-dinastike tradicije sa impez c c rijalistikim tendencijama nove epohe. c Usprkos odredenim razlikama, prvenstveno u pogledu upotrebe metoda, postojala je velika podudarnost u Aehrenthalovoj i Conradovoj koncepciji rjeavanja jugoslovenskog pitanja i oni su tijesno saradivali s pripremajui aneksiju Bosne i Hercegovine. Medutim, iako Aehrenthal c pod odredenim uslovima nije iskljuivao upotrebu sile da bi se unitila c s Srbija i osigurala austrougarska dominacija na Balkanu, on je u biti zazirao od rata i davao je prednost sredstvima diplomatskog, ekonomskog z i politikog uticaja i pritiska. Pri tome se kolebao izmedu dalekosenih c planova i ostvarenja ogranienih ciljeva. Na koncu Aehrenthal se morao c zadovoljiti samo aneksijom Bosne i Hercegovine. Pitanje inkorporacije Srbije, a time i radikalno rjeenje cijelog jugoslovenskog problema, ostas vio je konano poetkom 1909. godine u amanet svojim nasljednicima. c c Smisao austrougarskih prijetnji ratom u toku aneksione krize na kraju je bio ogranien na to da se prisile Srbija i Crna Gora da priznaju ausc trougarski suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom. Na ovo je uticalo zaotravanje vanjsko-politike situacije i opasnost od sukoba svjetskih s c razmjera, a jo vie unutranjo-politike prilike u Austro-Ugarskoj. s s s c Posebno veina ugarskih vladajuih krugova protivila se osvajakim c c c planovima i aneksijama novih jugoslovenskih teritorija na Balkanu, bojei se da poveani broj Junih Slovena u Monarhiji ne ugrozi dualisc c z tiko uredenje. Osim toga ve prilikom priprema za proglaenje aneksije c c s Bosne i Hercegovine kako predsjednik ugarske vlade Alexandar Wekerle tako i predsjednik austrijske vlade Wladimir von Beck zauzeli su odluan stav da aneksija ne smije dovesti do izmjene u dravnopravnoj c z strukturi Monarhije. Obojica su, usprkos odredenim razlikama u njihovim pogledima na aneksiju, strahovali da ona ne dovede do stvaranja kompaktnog jugoslovenskog bloka unutar Monarhije s obzirom na tenje izraene u rijekoj rezoluciji. Wekerle je pristao na aneksiju z z c Bosne i Hercegovine uz izriit uslov da ostane iskljuena mogunost c c c trijalistikog uredenja povezivanjem jugoslovenskih zemalja Monarhic je.22) U aneksionoj krizi pojavilo se ozbiljno razmimoilaenje izmedu z Aehrenthala i Conrada, koji je uporno ostao pri zahtjevu da se napadne i uniti Srbija, ali je morao ve napola isukani ma vratiti u korice. s c c
22) Hamdija K a p i d i , Diskusije o dravnopravnom poloaju Bosz c z z ne i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave (Pokuaji aneksije), s Glasnik ADA IV-V, 1964-1965, 155-156, 160, 188; G r o s s, Hrvatska uoi aneksije, 156-158, 243-244. c

273

Aehrenthal je iz toga dogadaja izvukao odredene konzekvence u pogledu austrougarske politike na Balkanu odloivi planove za rjeavanje z s s jugoslovenskog pitanja. Sta vie on se poslije aneksije sukobljavao sa s velikoaustrijskim vojnim krugovima koji su se i dalje zalagali za trijalizam.23) Medutim, u predaneksionom razdoblju postojao je visok stepen saglasnosti izmedu Aehrenthala i Conrada to se manifestovalo i povos dom rasprave o politici i metodama upravljanja u Bosni i Hercegovini. * * * Intenziviranje politikih kretanja u Bosni i Hercegovini, koje je c dolo do izraaja osobito u majskim trajkovima 1906. godine, obnavljas z s nju i novom poletu muslimanskog pokreta za vjersku autonomiju kao i previranjima u redovima Srba, koja su rezultirala usvajanjem sarajevske rezolucije 24.maja 1907. godine, privukli su panju mjerodavnih z faktora u Monarhiji u pogledu krajnjih ciljeva autonomistikih tenji c z bosanske opozicije. Ministar Burin, koji je bio inicijator kaznenih mjea ra protiv potpisnika sarajevske rezolucije, istovremeno je smatrao da se kaznama ne moe sprijeiti pokret za autonomiju i rezolucijom najz c s avljeno sprovodenje izbora za skuptinu Srpske narodne organizacije. Cilj mu je bio samo da pokae da uprava nee biti pasivni posmatra z c c politikih kretanja kao i da nikome ne priznaje zakonski mandat u pic tanjima politikih reformi. Bio je spreman da izabrane srpske povjec renike tretira jedino kao podnosioce elja odredene grupe stanovnitva, z s ali je u uputstvu Zemaljskoj vladi naglaavao da se ne smiju iz ruku s ispustiti sredstva politike moi niti ostaviti sumnja da se povjerenic c ci mogu ubaciti kao politiki faktor, te da kompetentna inicijativa za c sve reforme u Bosni i Hercegovini ostaje jedino u rukama zemaljske uprave.24) U ovim stavovima izraena je sutina Burinove politike z s a c sporog provodenja odozgo strogo doziranih politikih reformi, koje su daleko zaostajale u pogledu demokratskih promjena koje su poetkom c XX vijeka traile narasle drutvene snage u Bosni i Hercegovini. z s Mitrovdanska skuptina 8.11.1907. godine u Sarajevu, na kojoj je s osnovana Srpska narodna organizacija i usvojen njen autonomistiki c program, dala je, medutim, povoda ministru Burinu da 1.decembra a 1907. godine zajednikim ministrima i predsjednicima vlada Austrije i c Ugarske ukae na potrebu promjene kursa nacionalne politike u Bosni z i Hercegovini. Suprotno neuspjeloj Kllayevoj politici traenja oslonca a z
Ibidem 269, nap. 37. Burin Zemaljskoj vladi 18.6.1907. Arhiv Bosne i Hercegovine u Saa rajevu, Zajedniko ministarstvo nansija Pr.BH 620/1907 (dalje citiram c samo signature istog fonda).
24) 23)

274

u muslimanskom elementu, odnosno njegovim zemljoposjednikim vrc hovima, Burin je smatrao da vlada mora da se bolje povee sa dugo a z zanemarivanim i s nepovjerenjem posmatranim pravoslavnim Srbima i to tako da se u budunosti, po mogunosti, ispunjava srazmjerno c c traenje sva tri plemena koja ive u okupiranim zemljama ... ...pri z z emu bi se .....Srbima imalo sada najvie nadoknaditi. Tom prilikom c s on je konstatovao da su se srpske tenje za autonomijom do sada isz kljuivo kretale u okvirima okupacione misli.25) Ovo je bilo suprotno c ocjeni Zemaljske vlade, datoj povodom donoenja sarajevske rezolucije, s da je krajnji cilj srpskih autonomistikih tenji priprema terena da bi c z se u pogodnom trenutku Bosna i Hercegovina sjedinila sa Srbijom.26) Slino stanovite imali su i velikoaustrijski i militaristiki krugovi koji c s c su se ispoljili kao estoki protivnici Burinove nacionalne i reformne poz a c litike. Medutim, politiki razvitak u postaneksionom periodu pokazao je da ni sam Burin nije ostao dosljedan svom prosrpskom kursu. a Zajedniki ministri i oba predsjednika vlada saglasili su se 1.12.1907. c godine sa Burinom u pogledu politike predusretljivosti koju je trebalo a od tada voditi prema Srbima u Bosni i Hercegovini, kao i sa njegovom koncepcijom o postepenom razvitku autonomne misli. Ovim se podrazumijevalo da se nakon to je bila uvedena optinska samoupras s va, koja je inae u mnogim seoskim optinama primljena sa nepovjec s renjem i strahom od novih poreza i nameta, u narednoj etapi pride stvaranju kotarskih predstavnitava. Njima je trebalo dati vremena da s z zaive i u meduvremenu pripremiti osnivanje okrunih i na kraju zez maljskog predstavnitva. Sazivanje Bosanskohercegovakog sabora mos c glo je, medutim, uslijediti tek nakon izvrene aneksije. U tom pogledu s usvojen je 1.12.1907. godine i zakljuak da aneksija Bosne i Hercegoc vine treba da uslijedi kad to okolnosti zatrae ili u najmanju ruku z dopuste.27) Mada je tada bila naelno postignuta saglasnost o aneksiji i uzet c kurs na unutranje i spoljnopolitike pripreme za njeno sprovodenje, s c time nisu prevladane i razlike u gleditima koje su u vladajuim auss c trijskim i ugarskim krugovima postojale u odnosu na rjeavanje jugoss lovenskog pitanja i balkansku politiku Monarhije. I pored toga to su s zajedniki ministri i predsjednici obje vlade dali formalnu podrku Buc s rinovoj bosanskoj politici, pojaana je u razdoblju koje je predhodilo a c aneksiji otra borba u vrhovima Monarhije u pogledu metoda upravs ljanja u Bosni i Hercegovini.
K a p i d i , Diskusije, 152-156, 184-188. z c Benko Burinu 3. 6. 1907. Pr. BH 625/1907; up. Mustafa I m a m oa v i , Pravni poloaj i unutranji politiki razvitak Bosne i Hercegovine c z s c od 1878. do 1914, Sarajevo 1976, 160. 27) Kao napomena 25.
26) 25)

275

 Sef austrougarskog generaltaba Conrad von Htzendorf jo je sres o s dinom 1907. godine naglaavao da se u Bosni i Hercegovini moe upravs z ljati samo pomou vojske,28) a pod utiskom daljeg razvoja politikih c c prilika doao je do sasvim suprotnih zakljuaka od onih ministra Buris c a na. Conrad je dramatizujui stanje, podran od ministra rata Franza c z Schnaicha, ukazivao da bi se jedino energinim i bezobzirnim postupo c kom mogao uguiti pokret duhova u Bosni i Hercegovini i pri tome s cinino je smatrao da bi samo bilo od koristi ako bi se pojedini poc kuaji ustanka primjerno kaznili.29) Inae, on je bio uvjeren da bi u s c kritinom momentu za Monarhiju, koji bi mogao nastupiti u sluaju c c s ponovnog zaotravanja odnosa sa Madarima, a pogotovo kad bi dolo s do vanjsko-politikog sukoba, u zemlji izbio oruani ustanak podran c z z od Srbije.30) Suprotstavljajui se ovim shvatanjima, Burin je naglaavao da u c a s velikom pokretu duhova, koji je bio primijetan naroito kod mlade gec neracije, ne vidi opasnu pojavu koja bi imala za cilj nasilnu izmjenu odnosa. Mladi ljudi,koji su izvan zemlje zavrili studije, vratili su se s puni predstava i pojmova karakteristinih za parlamentarne zemlje. Po c Burinu oni u Bosni i Hercegovini ne nalaze uslove za armaciju svojih a slobodarskih ideja i mladalaki i neodmjereno trae izmjenu postoc z jeih prilika. Burin je ukazivao kako su se sline pojave manifestovale c a c u Crnoj Gori, Rusiji, pa ak i u Perziji i isticao je da se one ne mogu c trajno samo nasilnim potiskivanjem savladati. Smatrao je da bi pokret trebalo kanalisati i paljivim nadzorom svesti u prave okvire.31) z Burinova politika manevrisanja i ustupaka postala je predmet naa pada velikoaustrijske, frankovake i klerikalne tampe. Ova tampa je c s s povela antisrpsku kampanju u Bosni i Hercegovini optuujui pri tome z c ministra Burina kao pomagaa i sauesnika velikosrpske propagana c c de. Napadi velikoaustrijskih krugova bili su upereni i protiv ugarske vlade madarskih nezavinjaka, to je bilo u skladu sa intencijama pris s jestolonasljednika Franza Ferdinanda da se ova vlada srui. Madarska s nezavisna stranka je podravala autonomistike tenje Srba i Musliz c z mana u Bosni i Hercegovini i usko je saradivala sa njihovim organizacijama. Cilj je bio da se oslabi uticaj Bea u Bosni i podri srpski c z elemenat kao protutea jaanju Hrvata i velikohrvatskih aspiracija. Sa z c
28) Leopold C h l u m e c k y, Erzherzog Franz Ferdinands Wirken und Wollen, Berlin 1929, 346. 29) Burin Schnaichu 21.12.1907, Pr.BH 1493/1907. a o 30) C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, Mrz 1908. a Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Militrkanzlei Franz Ferdinands (MKFF) a 206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74, 77; R a d e n i , op. cit. c 805-806. 31) Kao napomena 29.

276

svoje strane Srpska rije je uzimala u zatitu ministra Burina od c s a napada kojima je bio izloen, iako nije odobravala njegovu piramiz dalnu politiku postepenih reformi.32) Vodstvo Muslimanske narodne a organizacije takode je osudivalo napade na Burina i stavljalo je do znanja vodeim madarskim politiarima, predsjedniku ugarske vlade c c Sndoru Wekerleu, ministru trgovine Ferenczu Kossuthu i grofu Tia vadoru Batthynyju, da eli da na elu bosanskohercegovake uprave a z c c ostane ministar Burin,33) oekujui od njega ispunjenje svojih zahtjea c c va u pogledu vakufsko-mearifske autonomije i drugih pitanja koja su bila predmet uspjeno okonanih pregovora izmedu Zemaljske vlade i s c Egzekutivnog odbora u aprilu 1908. godine. U drugoj polovini aprila u Sarajevu je boravio F. Kossuth i vodio razgovore sa nekim srpskim i muslimanskim politiarima. c Medutim, ve krajem proljea 1908. godine madarska nezavisna c c stranka prestala je da politiki pomae Srbe i Muslimane u Bosni i c z Hercegovini, a istovremeno se sama sve vie angaovala u protusrs z pskoj veleizdajnikoj kampanji u Hrvatskoj iji je cilj bio razbijanje c c hrvatsko-srpske koalicije i opravdanje aneksije. Ipak, usprkos nastojanjima Aehrenthala, nisu uspjeli pokuaji da se na unutranjem planu s s uskladi politika svih mjerodavnih faktora Austro-Ugarske i ostvari potrebna saradnja na pripremama aneksije, kao to nije uspjelo ni da se s postigne sporazum o zajednikom jugoslovenskom programu i rjeenju c s jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije.34) Pojava estokog antiaustrijskog lanka Mirie barut u banjalukoj z c s c Otadbini 12.maja 1908. godine dala je novi podsticaj Burinovim z a protivnicima za napade na njegovu bosansku politiku.35) Najotrija s reakcija uslijedila je i ovog puta od strane efa Generaltaba Conrada. s s Ukazujui na alarmantnu situaciju u okupacionom podruju, on je u c c
32) Vojislav B o g i e v i , Aneksija Bosne i Hercegovine i jugosloc c vensko pitanje, Historijski pregled, 4, 1959, 336, 340; G r o s s, Hrvatska uoi aneksije,180, 240. c 33) Meldung des Ivani aus Budapest 23.7.1908. KA Kriegsministerium c (=KM) Prs. 81-85, 49/1908. a 34) G r o s s, Hrvatska uoi aneksije,180-181, 198-199, 215, 227. c 35) Povodom medunarodne napetosti, izazvane Aehrenthalovom najavom realizacije projekta novopazarske eljeznice, u pomenutom se lanku z c pozivao srpski narod u Bosni i Hercegovini da bude spreman da u pred stojeem ratu uestvuje sa svojom braom u Srbiji. Clanak se zavravao c c c s lozinkom: bratu brat - Svabi rat! Od ovako intoniranog lanka ograc dilo se vodstvo bosanskohercegovakih Srba, a srpska tampa (Srpska c s rije, Narod) osudila je lanak oznaivi ga kao vrlo tetnu politiku c c c s s c greku. Vidi Todor K r u e v a c, Petar Koi, Beograd 1951, 242-249; s s cc up. Vojislav B o g i e v i , Afera Mirie barut, Godinjak Drutva c c s s s istoriara (DI) BiH XV, 1964, 79-107. c

277

martu 1908. godine zahtjevao da se hitno prekine sa sistemom koji je popustljiv prema velikosrpskoj propagandi i svom energijom ponovo uspostavi dravni red i ugled Vlade, ije je katolike funkcionere z c c napadala opoziciona srpska tampa da sprjeavaju ministra Burina u s c a njegovoj pozitivnoj djelatnosti.36) U proljee 1908. godine pojaale su se suprotnosti izmedu Burina c c a i vodeih inovnika u Bosni i Hercegovini, od kojih je pretena veina c c z c imala negativno miljenje o njegovoj politici. Medu njima je vladalo s uvjerenje da od okupacije, odnosno od ustanka 1882. godine, nije bilo kritinije situacije u zemlji i svi su se izjanjavali da je potrebno izvriti c s s aneksiju. Zemaljski poglavar general Winzor smatrao je da se politiki c kurs naklonosti prema Srbima nije pokazao uspjenim i da je liberalni s sistem koji je inaugurisan donio samo tetu.37) s U vezi sa svojim procjenama politike situacije u Bosni i Hercegoc vini i planovima za ratni obraun sa Srbijom, Conrad je u novembru c 1907. godine pokrenuo pitanje da komandant 15. korpusa i komandujui general u Sarajevu kao zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine c ne bude samo nominalni nego da postane i faktiki ef civilne admic s nistracije u zemlji. Traio je da zemaljski poglavar dobije sva ona ovz latenja koja je imao prvih godina okupacije do reforme 1882. godine, s kada je uvedena funkcija civilnog adlatusa, u ijim se rukama nala c s stvarna vlast.38) Dijelei Conradovo miljenje ministar rata Schnaich c s o zahtjevao je poetkom decembra 1907. izmjenu naredbe o vlasti cic vilnog adlatusa Zemaljske vlade od 3.avgusta 1882. godine, tako da bi poglavar mogao po svom nahodenju da preuzme direktno vodenje civilne uprave i bude ovlaten da na tom podruju preduzima mjere u s c svom neposrednom djelokrugu; da poglavar bez ogranienja vri vrhovc s nu policijsku vlast tako da mu pripadne pravo da neposredno raspolae andarmerijom i svim organima slube sigurnosti; konano, kada z z z c je rije o mjerama za odravanje javne bezbjednosti ili drugim pitac z njima, da zemaljskog poglavara treba najodlunije da podrava civilni c z
C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, Mrz 1908, a MKFF 206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74. 37) Po Winzoru to je pokazala antiaustrijska propaganda u opozicionoj tampi, a posebno lanak u Otadbini. Pri tome je zemaljski poglavar s c z veoma zamjerao i predsjedniku vrhovnog suda Kobingeru zbog mlitavo z c vodenog sudskog progona. (K a p i d i , Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 475-482). Naime, postupak protiv Otadbine bio je prvobitno pokrez nut kod okrunog suda zbog naruavanja javnog mira i reda i tek naknadz s no, 25.marta 1908, okrivljeni u banjalukoj aferi predani su u nadlenost c z vojnog suda, koji im je izrekao visoke kazne zbog veleizdaje. (K r u e s v a c, op. cit. 243-252) Vidi OUA I, Nr 12. 38) Untertanigstes Referat uber die Antrge des Chefs des Generalstabes a zwecks Hebung der Stellung des Landeschefs in Bosnien-Hercegovina. Sr. k.u.k. Hoheit referiert; Wien 26.1.1911. KA MKFF Fb/16 ex 1911.
36)

278

adlatus, ali da pri tome mora biti odluujua samo volja poglavara.39) c c Vojni faktori su htjeli da civilni adlatus bude stvarno potinjen zemaljc skom poglavaru, a posebno da bude lien prava da samostalno raspolae s z andarmerijom kao i vrhovne vlasti nad policijom, koju su namjeravali z militarizovati.40) I sam general Winzor je u proljee 1908. godine davao povjerljivo c izjave kako se u datoj situaciji smatra bespomonim s obzirom na svoje c suene kompetencije. Zalio se da nema puni uvid u poslove civilne upraz ve i ujedno izraavao bojazan da u sluaju rata ne bi mogao preuzeti z c punu odgovornost za njeno direktno vodenje. Kao i drugi vojni faktori on je traio da se hitno popuni i pojaa andarmerija, nansijska straa z c z z kao i vojni garnizoni u zemlji.41) Medutim, Conrad nije smatrao Winzora doraslim situaciji i nastupajuim dogadajima nego je zahtjevao da c na poloaj zemaljskog poglavara dode jedan energian i ekasan genez c ral i kao takvog predlagao je generala Marijana Vareanina,42) koji je s ranije bio komandant u Sarajevu a potom namjesnik u Dalmaciji. Kako su vijesti o kombinaciji sa Vareaninom ve 1907. dospjele u javnost, s c opozicioni listovi Srpska rije, Narod i Musavat estoko su se c z usprotivili naimenovanju Vareanina, optuujui ga kao fanatinog kles z c c rikalca i hrvatskog ovinistu.43) Postavljenje Vareanina za zemaljskog s s poglavara uslijedilo je tek 7.marta 1909. godine, pri kraju aneksione krize. Burin se, medutim, uspjeno suprotstavio pritisku militarista za a s reviziju kompetencija civilnog adlatusa i poslovnika zemaljske vlade. On je smatrao da postojea politika situacija u Bosni i Hercegovini ne c c daje povoda da se mijenjaju postojee armisane institucije. Ministru c rata je skrenuo panju da je prekoraio svoje kompetencije. Pri tome z c je Burin kao ministar nadlean za Bosnu i Hercegovinu naglasio da a z bi eventualni prijedlozi koji bi se odnosili na administrativne promjene i politika pitanja morali u prvom redu da od njega poteknu. Zato je c ministar rata Schnaich bio prinuden da u konanoj verziji svog referata o c caru od 3.1.1908. izostavi formalni prijedlog o proirenju ovlatenja s s
Ursprungliche Fassung des a.u. Vortrages des RKM vom 3.1.1908. Kao prethodna napomena, Beilage 2. 40) Zahtjev da se bh. policija militarizuje postavljen je takode krajem 1907. godine. Zusammenstellung jener Angelegenheiten, auf welche eine Einussnahme des Landeschefs in Bosnien und der Hercegovina besonders notwendig ist zur Wahrung des militrischen Interessen. KA MKFF a Pb/24 ex 1911. 41) Pr.BH 627/1908; K a p i d i , Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 475-482. z c 42) Kao napomena 38. 43) Up. B o g i e v i , Afera Mirie barut, 89. c c s
39)

279

zemaljskog poglavara, ali je istovremeno izvjestio vladara o sopstvenom stavu prema tom pitanju kao i intencijama efa Generaltaba.44) s s Ovaj dio referata Franz Joseph I primio je samo na znanje, ali je o zato Aehrenthal preuzeo na sebe da posreduje izmedu Schnaicha i Burina. Rezultat ovog posredovanja je bio da je, gotovo nakon tri a mjeseca, u aprilu 1908. Aehrenthal uputio Schnaichu nacrt tajnog o reskripta naslovljenog na tadanjeg zemaljskog poglavara Winzora. U s njemu je Burin pokuao da uini neke ustupke ministru rata svojom a s c interpretacijom naredbe iz 1882. o vlasti civilnog adlatusa. Prethodno je Aehrenthal podnio kompromisni nacrt nove naredbe, koji je vodio vie rauna o eljama vojnih faktora. Ministarstvo rata odbilo je u s c z prvi mah Burinov tajni reskript kao polovinu mjeru, a u biti se saa c glasilo sa Aehrenthalovim nacrtom novelirane naredbe, zahtjevajui pri c tome odredene izmjene njenih odredaba. Intencija Schnaicha je bila o da se novim izdanjem naredbe potpuno razjasni ovlatenje zemaljskog s poglavara prema civilnom adlatusu, s jedne, i prema Zajednikom mic nistarstvu, s druge strane. Medutim, tada je za Burina Aehrenthalov a prijedlog bio suvie radikalan i neprihvatljiv. Njime je na pr. bilo s c predvideno da se modicira odredba 3 postojee naredbe, po kojoj cijelu civilnu upravu neposredno vodi civilni adlatus, dodatkom: ukoliko to za sebe ne pridri zemaljski poglavar u sporazumu sa zajednikim z c ministrom nansija.45) Izjanjavajui se, na traenje ministra Burina, s c z a o Aehrenthalovom nacrtu naredbe, civilni adlatus baron Benko je pored ostalog primjetio da nema nijednog dijela civilne uprave koji bi zemaljski poglavar bio u stanju da sam uspjeno vodi. Benko se ods luno izjasnio protiv predloenih promjena, koje su se odnosile i na c z komuniciranje adlatusa sa ministrom, te novo deniranje njegove uloge u odravanju javne bezbjednosti, istiui da se postojea naredba o z c c c vlasti civilnog adlatusa za proteklih 25 godina pokazala kao politiki c korisna i svrsishodna.46) To je uostalom bilo i Burinovo miljenje. a s Na kraju su ipak vojni krugovi morali privremeno prihvatiti izvjesne ustupke, vie formalnog karaktera, koje je uinio zajedniki miniss c c tar nansija. Naime, Burin je uz saglasnost vladara uputio 29.aprila a
44) Durch den Brief des Baron Burin vom 21.12.1907 modizierte Faa ssung des au. Vortrages v. 3.1.1908 KA MKFF Pb/16 ex 1911. Vidi i nap.29. 45) Stanovite ministarstva rata bilo je, medutim, da zemaljski poglavar s moe na vlastitu odgovornost pridrati za sebe vodenje civilne uprave, z z te je ovo ministarstvo zahtjevalo da se iz Aehrenthalova nacrta naredbe brie tekst u sporazumu sa zajednikim ministrom nansija. Bemers c kungen zum Entwurfe einer neuen Verordnung .... Ministarstvo rata Aehrenthalu 16.4.1908. (prepis) i ostali prilozi uz dokument citiran u napomeni 38, koji su oznaeni brojevima od 5 do 7. Schnaich Burinu c o a 15.5.1911. Pr BH 698/1911. 46) Benko Burinu 27.3.1908. Pr BH 627/1908. a

280

1908. tajno rjeenje efu Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu felds s marallajtnantu Antonu von Winzoru,47) u kome je, u smislu Aehrents halovog prijedloga, interpretirao 4 naredbe o vlasti civilnog adlatusa iz 1882. Prema Burinovom tumaenju 4 naredbe (koji je izriito a c c propisivao da zemaljski poglavar ureduje u pitanjima civilne uprave samo putem civilnog adlatusa),48) trebalo je tako shvatiti, da zemaljski poglavar moe u vanim i hitnim sluajevima na vlastitu odgovornost z z c neposredno izdavati naloge na podruju civilne uprave, o emu e odc c c mah obavijestiti civilnog adlatusa. Na isti nain je protumaen i 11 c c z naredbe, kada je rije o rukovodenju slubom sigurnosti u izuzetnim c sluajevima. Relativizirana je i u 12 sadrana obaveza zemaljskog poc z glavara da on pri preduzimanju vojnih mjera za odranje javnog reda z treba uzeti u obzir miljenje civilnog adlatusa. Reeno je da e u datom s c c sluaju zemaljski poglavar sasluati civilnog adlatusa, ali da odluka o c s mjerama koje treba preduzeti pripada uvijek zemaljskom poglavaru. Svoja tumaenja pojedinih odredaba naredbe, od kojih neka nisu bila c u skladu sa njenim doslovnim tekstom, Burin je obrazloio potrebom a z da zemaljski poglavar bude u svako doba pripravan da moe u sluaju z c nastupa posebnih okolnosti preuzeti na sebe punu odgovornost za direktno vodenje civilne uprave. Za takve vanredne prilike pripremane su posebne povjerljive instrukcije.49) Medutim, prije nego one nastupe, u normalnim okolnostima, Burin nije bio spreman da se u biti promjea c ni poloaj civilnog adlatusa, koji je stvarno bio podreden zajednikom z ministru nansija, a samo formalno potinjen zemaljskom poglavaru. c Jo je u aprilu 1906. Schnaichov prethodnik na poloaju ministra s o z rata general Pittreich, uz saglasnost ministra Burina, izdao uputstvo a komandi 15. Korpusa za pripremu izuzetnih mjera za Bosnu i Hercegovinu, koje bi stupile na snagu u sluaju ratne opasnosti.50) To c je bilo u sklopu optih ratnih priprema u Austro-Ugarskoj, iji je res c zultat bio da je 1906. prvi puta donesena za austrijski dio Monarhije tajna instrukcija o izuzetnim mjerama za sluaj rata (Orientierungsc behelf uber Ausnahmsverfgungen fr den Kriegsfall).51) Po rijeima u u c
Pr BH 627/1908. Vidi Zbornik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1882, 313315. 49) Kao nap.47. 50) Schnaich Burinu 20.3.1908. Pr BH 411/1908. o a 51) O zakonskim osnovama za uvodenje izuzetnih mjera u Austriji, i posebno o politikoj i pravnoj problematici u vezi sa donoenjem proc s pisa o izuzetnim mjerama u Hrvatskoj i Ugarskoj od 1908, kada se ovo pitanje aktualizira, vidi S u p p a n, Ausnahmezustand, 254-266. Up. Christoph F u h r, Das k. und k. Armeeoberkommando und Innenpoli tik in Osterreich 1914-1917,Graz-Wien 1968, 17; E k m e i , Zalosna c c batina, 18-19. s
48) 47)

281

poznatog austrijskog pravnika Josepha Redlicha, odgovorni politiari i c generali spremali su za sluaj rata reim apsolutne vojne i policijske c z vlasti. Pri tome je od samog poetka tendencija zavodenja diktature c daleko prevazilazila tehnike potrebe osiguranja mobilizacije.52) c Nacrt instrukcije o izuzetnim mjerama za Bosnu i Hercegovinu bio je dugo predmet tajnih pregovora kao i komisijskih vijeanja predstavc nika komande 15. korpusa i Zemaljske vlade poetkom 1908. godine. c s Medutim, ovaj posao mogao je biti naliziran tek nakon to je prethodno postignut sporazum o nacrtu posebne naredbe o proirenju nads lenosti komandanta 15. korpusa i komandujueg generala u Sarajevu z c kao zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine u sluaju proglaenja c s ratne opasnosti i mobilizacija. Prvobitni nacrt ove naredbe uputio je Schnaich Burinu 20.marta 1908,53) a saglasnost o njegovom tekstu o a postignuta je izmedu pomenutih ministara 1.maja iste godine.54) s Nacrtom je bilo predvideno da se danom proglaenja pomenute naredbe svu civilnu upravu Bosne i Hercegovine preuzima neposredno u svoje ruke komandant 15. korpusa i komandujui general u Sarajevu c kao zemaljski poglavar. Civilnom adlatusu, kao njemu pridodatom savjetodavnom i izvrnom organu, zemaljski poglavar mogao je prenijeti s z vodenje civilne uprave ukoliko je sam za sebe ne pridri. Uputstva zajednikog ministarstva za poslove Bosne i Hercegovine koja se tiu c c civilne uprave izdaju se zemaljskom poglavaru. Ovaj ili sam preduzima potrebne mjere, ili daje civilnom adlatusu instrukcije za njihovo izvrenje, ukoliko ih zemaljski poglavar njemu u potpunosti ne prepusti. s Zemaljski poglavar se takoder ovlauje da sprovodenje takvih naloga, sc gdje to prilike zahtijevaju, povjeri vojnim komandama i nadletvima. s Zemaljski poglavar vri najviu policijsku vlast u zemlji i vodi cjelokups s nu slubu sigurnosti. On raspolae andarmerijskim korpusom i svim z z z organima odredenim za ovu slubu. Zemaljski poglavar se ovlauje da z sc
Joseph R e d l i c h, Osterreichische Regierung und Verwaltung im Weltkriege, Wien-New Haven 1925, 90-93. Sire citirano kod S u p p a n a, Ausnahmszustand, 262-263. 53) Kao nap. 50. 54) Schnaich Burinu 26.5.1908. Pr BH 964/1908. Tekst nacrta nao a redbe sa kojim se saglasio Burin nisam uspio nai u Arhivu Bosne i a c Hercegovine. Medutim, iz sadraja dopisa ministarstva rata komandi z 15. korpusa od 26.5.1908. (prepis), dopisa Winzora zajednikom minisc tarstvu nansija od 20.6.1908. (Pr BH 964/1908), a posebno iz pisma Benka istom ministarstvu od 19.7.1908. (Pr BH 1172/1908) proizilazi da nije bilo bitnijih izmjena nacrta naredbe koji se nalazi u prilogu pisma Schnaicha Burinu od 23.3.1908. (Pr BH 411/1908). Burinov zahtjev o a a da se bezuslovno izvre neke izmjene prvobitnog nacrta nisu se mos gle odnositi na sutinu njenog sadraja. Na to ukazuje i okolnost to je s z s rjeenje trebalo da se nade u direktnom usmenom kontaktu, i to na nivou s referenata. (Burin Schnaichu 25.3.1908. Pr BH 411/1908). a o
52)

282

u onoj mjeri, u kojoj to javna bezbjednost i vojni interesi zahtijevaju, izmijeni i ogranii vaee zakone i propise u pitanjima sudstva, posjec z c dovanja i noenja oruja, posjedovanja i upotrebe municije i eksplozis z va, tampe, saobraaja, te uvoza, izvoza ili tranzita ivotinja i stvari s c z svih vrsta. Politika i policijska nadletva, gradonaelnici, predstojnici c s c optina i sela imaju se bezuslovno pokoravati naredbama izdatim od sas mog zemaljskog poglavara ili po njegovom nalogu. Stupanjem na snagu ove naredbe danom njenog proglaenja privremeno bi prestale da vae s z one odredbe naredbe o vlasti civilnog adlatusa iz 1882. koje su sa novom naredbom bile u koliziji.55) Ministarstvo rata je imalo namjeru da, im prilike budu zahtijevale izvanredne mjere, inicira da zajedniki c c ministar nansija izda nalog o stupanju na snagu naredbe o proirenju s ovlaenja zemaljskog poglavara. Ovome je, takode, ostajalo na volju sc da i sam predloi da pomenuta naredba stupi na snagu.56) z Usvajanjem nacrta naredbe o proirenju kompetencija komandujus eg generala u Sarajevu kao zemaljskog poglavara u sluaju proglaenja c c s ratne opasnosti i mobilizacije pripremljena je pravna osnova da zemaljski poglavar moe u vanrednim prilikama izdavati iznimne naredbe. z Time je bio olakan dalji rad na izradi tajne instrukcije o izuzetnim s mjerama za Bosnu i Hercegovinu. (Orientierungsbehelf uber Aus nahmsverfgungen fr Bosnien und die Hercegovina im Alarmierungs u u - und Kriegsfalle), iji je prvi i najvaniji prilog bio nacrt naredbe c z o proirenju nadlenosti zemaljskog poglavara. Komisijski pregovori s z izmedu predstavnika Komande 15.korpusa i Zemaljske vlade obnovljeni su 9.juna 1908.57) i na njima su rijeena preostala otvorena pitanja tako s da je istovremeno sa proglaenjem aneksije ministar rata Schnaich mos o gao izdati pomenutu tajnu instrukciju.58) Inae, Burin se ve 4.aprila c a c
Pr BH 411/1908. Ministarstvo rata Komandi 15.korpusa 26.5.1908. (prepis) Pr BH 964/1908. 57) Winzor ZMF 20.6.1908. Pr BH 964/1908, Benko ZMF 19.7.1908. Pr BH 1172/1908. 58) Svoju saglasnost na Orientierungsbehelf... Burin je dao 6.10.1908, a a Schnaich ga je izdao na osnovu vladareve odluke od 7. 10. 1908. (Scho o naich Burinu 7.10.1908. Pr BH 1601/1908) Sastavni dio ovog uputstva a bili su i nacrti naredaba o ogranienju kretanja, udruivanju i okupljac z nju, o posjedovanju i noenju oruja, municije i eksploziva, o potpadanju s z civilnih lica pod vojno krivino sudstvo, o izmjeni odnosno ogranienju c c vaenja pojedinih odredaba zakona o kritinom postupku, o zabrani rasz c pravljanja o vojnim pitanjima u tampi kao i nadzoru nad tampom, o s s ograniavanju potanskog, telegrafskog i telefonskog saobraaja i nadzoc s c ru nad njim, o sprjeavanju zloupotrebe potanskih golubova i propisi o c s njihovom dranju, te o zabrani izvoza odredenih roba. Poetkom oktoz c bra 1908. pripremljen je i odredeni broj oglasa sa ovim naredbama da se u sluaju proglaenja ratne opasnosti istaknu u cijeloj zemlji. Uz to c s
56) 55)

283

1908. obratio vladaru sa prijedlogom da se to hitnije izvri aneksija s s Bosne i Hercegovine i u zemlji realizuje njegov program o uvodenju usc c tavnih institucija. Medutim, imajui u vidu spoljnopolitike odnose i potrebu da se izvre odredene diplomatske i druge pripreme Aehrenthal s je pitanje aneksije ostavio privremeno da miruje dok ga mladoturska revolucija nije izbacila u prvi plan austrougarske politike.59) Vojni krugovi bili su nezadovoljni zato to nisu bile ispunjene njihos ve elje da se jo u normalnim mirnodopskim uslovima izmijeni poloaj z s z zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine i u njegovim rukama stvarno koncentrie vojna i civilna vlast, ali nisu na tome u predaneksionom pes riodu dalje insistirali. Vjerovali su da e uskoro sa svog poloaja otii c z c ministar Burin, koga su smatrali glavnom preprekom da se ostvare a njihovi zahtjevi.60) U doba kada otpoinju sistematske pripreme za c veleizdajniki proces u Hrvatskoj protiv Srba lanova hrvatsko-srpske c c koalicije, i Aehrenthal je dijelio miljenje velikoaustrijskih krugova da s Burina treba maknuti, elei samo da se to postepeno izvede.61) Pria z c jestolonasljednik, nadvojvoda Franz Ferdinand, koji je napadao Burina zbog liberalne politike i proteiranja madarskih interesa, takode a z je smatrao da se mora zaustaviti Burinov opasni sistem. Zato se on a zalagao da se Burin ukloni i na njegovo mjesto dovede Vareanin koji a s bi slomio srpsku opoziciju i zemlju pacicirao. Medutim, dok su velikoaustrijski krugovi u veini bili za aneksiju, sam prijestolonasljednik bio c je prema njoj veoma rezervisan. Franz Ferdinand je uopte strahovao s od postupaka na Balkanu koji bi mogli dovesti do rata sa Rusijom i do opteevropskog konikta vjerujui da bi to bilo kobno za dinastiju. s c I iz unutranjo-politikih razloga on je bio protiv aneksije, ocjenjujui s c c z da, zbog borbe izmedu dviju dravnih polovina, Monarhija nije za tako neto ni konsolidovana ni snana. Zato je poslije mladoturske revolus z cije pledirao da se prieka sa aneksijom i pristajao samo ako se pokae c z
su pripremljeni i posebni propisi o sprovodenju izuzetnih mjera. (Ausnahmsverf gungen im Alarmierungs - und Kriegsfalle f r Bosnien und u u Hercegovina, popravni akt Zemaljske vlade od 10.10.1908. adresiran na sve kotarske urede, Durchf hrungsbestimmungen zu den Ausnahmsver u f gungen f r BH, ABH, Zemaljska vlada (dalje ZV) res. 3184/1909). Nau u crti pomenutih naredaba radeni su dijelom po uzoru na austrijski Orientierungsbehelf... Iz 1906. (Benko ZMF 19.7.1908. Pr BH 1172/1908). Bilo bi korisno na osnovu daljih arhivskih istraivanja napraviti detaljniz ju komparativnu analizu propisa o izuzetnim mjerama u BH i u drugim zemljama Monarhije, imajui pri tome u vidu da su se ovi propisi vie c s puta mijenjali. 59) Hugo H a n t s c h, Leopold Graf Berthold, Grandseigneur und Staatsmann, Graz 1963, 106-107. 60) Kao nap.38. 61) C o n r a d, Dienstzeit, I, 572.

284

neophodnim da se ona sprovede i to tako da se Bosna i Hercegovina prikljui Monarhiji kao carevinska zemlja (Reichsland). Stoga je c Aehrenthal izvjesno vrijeme vrio pripreme za aneksiju u tajnosti od s prijestolonasljednika, koji se poslije preko volje saglasio sa izvrenim s aktom. Sa aneksionom krizom do kraja su se zaotrili odnosi Franza s Ferdinanda sa Aehrenthalom i zato to je on precijenio mo Monars c hije i uvalio je u opasne tekoe. Nadvojvoda se suprostavio i svom s c tieniku Conradu, kada je ovaj neposredno po aneksiji uporno traio s c z da se odmah povede rat protiv Srbije.62) * * * U toku aneksione krize veliki zamah uzele su pripreme za napad na Srbiji i Crnu Goru. U Bosnu i Hercegovinu su upuena posebna vojc na pojaanja, a poveano je i brojno stanje tamo stacioniranih trupa. c c Do marta 1909. dovedeno je u zemlju prema austrijskim izvorima 29 bataljona regularne vojske i 30.000 rezervista.63) Prema ruskim obavjetajnim podacima u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji, gdje su izvrene s s najobimnije austrougarske ratne pripreme, bilo je koncentrisano 63 bataljona vojske i zemaljske odbrane, brojno stanje u etama doseglo je c 160-180 vojnika, udvostruen je broj brdskih baterija i formirano je c novih 6 bataljona brdskih haubica. Dijelovi 15. korpusa snabdjevni su telefonima kao modernim sredstvima veze i optikim priborom. c Zapaeno je i formiranje 11. leteih odreda za borbu protiv banz c di, tj. gerile.64) Rije je zapravo o tome da je povodom aneksione c krize ponovo organizovan mobilni andarmerijski korpus (Gendermeriz estreifkorps), a osim toga su formirani i posebni vojni odredi graninog c mobilnog korpusa (Grenzstreifkorps-Abteilungen).65)
62) C h l u m e c k y, op. cit. 98, 99. Up. G r o s s, Hrvatska uoi anekc sije, 158. 252-253; Vladimir D e d i j e r, Planovi nadvojvode Franje Ferdinanda o reorganizaciji Monarhije, u: Jugoslovenski narodi pred prvi svjetski rat, 198; Stephan V e r o s t a, Theorie und Realitt a von Bndnissen, Heinrich Lammasch, Karl Renner und der Zweibund u (1897-1914), Wien 1971, 325-326. 63) Oskar R e g e l e, Feldmarschall Conrad. Auftrag und Erfllung u 1906-1918, Wien 1955, 56; vidi i C o n r a d, Dienstzeit, I, 120, 157, 160, 168. 64) V i n o g r a d o v, op. cit. 144. 65) Tomislav K r a l j a i , Kalajev reim u Bosni i Hercegovini, Sac c z rajevo 1987, 459-460. Korpus je 1888. reduciran sa 6 na 3 krila, a njegov komandant potpukovnik Cvjetianin postao je i komandant bh. andarmerijskog korpuc z sa. Tada se 100 andarma vratilo u andarmerijski korpus, a 3 ocira z z i 200 vojnika upueni su u sastav vojske. Na isti nain bilo je postupc c ljeno i 1891. kada je Streifkorps ukinut. Istodobno je kompletiran bh.

285

Streifkorps, ije su pripadnike nazivali trajfuni, bio je mobilc s na formacija sastavljena od andarma, vojnika-dobrovoljaca i domaih z c ljudi, koja je osnovana u novembru 1882. nakon uguenja ustanka u s Hercegovini. Cilj obrazovanja ovog korpusa bio je da denitivno pacicira podruje gdje je izbio ustanak, ali je on uskoro proirio svoju c s djelatnost i na istonu Bosnu pomaui aktivnost andarmerije u poc z c z graninim krajevima. U sastavu korpusa bilo je 200 andarma i 400 c z vojnika. Korpus je bio podijeljen u est krila, ija su se sjedita nalazis c s la u Bilei, Gacku, Nevesinju, Foi, Tuzli i Kalinoviku. Sa postepenom c c stabilizacijom prilika i poboljanjem organizacije andarmerije Streifs z korps je najprije 1888. smanjen, a 1891. godine (Direktiven fr die u Handhabung des ausserordentlichen Sicherheitsdienstes ... ....) bilo je predvideno da se, ukoliko to prilike zahtijevaju, po naredenju zajednikog ministra nansija obrazuje odgovarajui broj mobilnih krila sa c c oznakom b.h. Gendarmeriestreifkorps.66) U okviru preduzetih ratnih priprema povodom aneksione krize, komandant 15. korpusa je, po odobrenju Ministarstva rata, naredio da se aktivira svih pet krila andarmerijskog mobilnog korpusa.67) Efekat z ove mjere ocjenjivao je general Vareanin sredinom 1909. kao potpuno s uspio. Po njegovim rijeima nastup korpusa uinio je svuda trajan c c utisak na stanovnitvo, podigao je povjerenje njegovog lojalnog dijela, s a djelovao je otrijenjavajue na opozicioni elemenat. S druge strane, z c Vareanin bio je miljenja da je to bila dobra kola za armijske os s s cire i ljudstvo nenaviknute na ovu slubu i vrijedno iskustvo za dalje z razvijanje ove institucije.68) Dok je zajedniki ministar nansija Kllay donio u vlastitom djec a lokrugu, kako 1882. odluku o obrazovanju tako i 1891. odluku o rasputanju mobilnog korpusa, bez da je o tome posebno car odluivao,69) s c
andarmerijski korpus koji se sastojao iz 8 krila i 27 vodova i tada broz jao 40 ocira i 2100 andarma. U njegovom sastavu ostalo je privremeno z i 200 vojnika plaenih iz tzv. okupacionog kredita (Zum Vortrage des c Reichsnanzministers von Kllay 5. 2. 1891, KA Militrkanzlei Seiner a a Maijestt des Kaisers und Knigs (=MKSM) 971 / 1891) koji su docnije a o 11 zamjenjeni andarmima. z 66) Auszug aus dem a.e. Einsichtsakt des Reichskriegsministeriums .... 21.6.1909. KA MKSM 331 /1909. 49 67) Ova mobilna krila (Gendarmeriestreifkorps gel) bila su formirana u pri komandama krila redovne bh. andarmerije, ija su se sjedita nalaz c s zila u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Goradu i Bilei. z c 68) Aufstellung der Gendarmeriestreifkorps gel. Ergebnisse. Vareanin u s Ministarstvu rata 12.6.1909. KA KM Prs 8112 /1909. a 5 69) Zum Vortrage des Reichsnanzministers von Kllay 5.2.1891. KA a MKSM 97-1, 971 /1891. 11

286

zajedniki ministar nansija Burin saznao je tek iz obavjetenja Zec a s maljske vlade o aktiviranju krila andarmerijskog mobilnog korpusa. z Pozivajui se na propise iz 1891, on se krajem aprila 1909. alio na tac z kav postupak. Burin je priznavao pravo komandantu 15. korpusa da a u datoj situaciji angauje andarmeriju za vojnu slubu, ali je smatrao z z z c da on nije bio ovlaten da bez naredenja zajednikog ministra nansija s uspostavlja pomenute formacije. Zato je odbio da bosanskohercegovake zemaljske nansije snose trokove za mjeru koja je preduzeta bez c s uea civilnih vlasti.70) c sc Po miljenju koje je dalo Ministarstvo rata komandant 15. kors pusa bio je ovlaten da na vlastitu inicijativu izvri uzbunjivanje s s (Alarmierung) i uspostavi mobilni korpus (Streifkorps) jer iako u toku aneksione krize nije iz politikih razloga bila formalno proglaena moc s bilizacija, to je u stvari malo mijenjalo u pogledu merituma sprovedene akcije. Pri tome se u Ministarstvu rata smatralo da je direktiva iz 1891, na koju se pozivao Burin, prevazidena izdavanjem 1909. godine nove a instrukcije (Instruktion fr Gendarmeriestreifkorps). Trokove ove u s akcije preuzelo je u skladu sa novim propisima Ministarstvo rata, jer inicijativu za nju nije dala Zemaljska vlada da bi mogla pasti na teret bh. zemaljskog budeta.71) z Ve 1.maja 1909. rasputene su jedinice mobilnog korpusa, ali se c s potom na osnovu steenih iskustava pristupilo izradi planova za njihovu c reorganizaciju i bolje opremanje. Pored pet krila ovog korpusa ranije osnovanih u istonim dijelovima zemlje, Ministarstvo rata se krajem c 1910. saglasilo sa inicijativom generala Vareanina iz 1909. da se fors miraju jo dva nova krila, i to na podruju Travnika i Banjaluke, a s c eventualno i tree, na podruju Bihaa. Ovaj stav je zauzet jer su se c c c ove mobilne formacije po ocjeni istog ministarstva u punoj mjeri nedavno opet dobro pokazale prilikom kmetovskih nemira. Planirano je da se uz svako postojee regularno andarmerijsko krilo u sluaju c z c potrebe aktivira jedno krilo mobilnog korpusa. Predvideno je da svako takvo krilo ima dva voda od po 50 ljudi, jer se pokazalo da ranija formacija, od tri voda u sastavu krila, oteava pokretljivost i uticaj koz c mande. Upotreba ovih jedinica bila je predvidena ne samo u sluaju ratne opasnosti i rata nego i u miru. Pored andarma u sastavu jediz nica mobilnog korpusa kao pomono ljudstvo angaovani su i vojnici c z iz bosanskohercegovakih bataljona. Komanda bh. andarmerijskog c z korpusa je u aprilu 1909. traila od vojske pomo od najmanje 500 z c ljudi.72)
Kao nap. 66. Ibidem 72) Ministarstvo rata armijskom inspektoru u Sarajevu 7.12.1910. KA KM Prs. 8112 /1910, i kao nap. 40 i 68. a 5
71) 70)

287

Jedinice andarmerijskog mobilnog korpusa (Gendarmeiriestreifz korps) bile su namijenjene za upotrebu prvenstveno u unutranjosti s zemlje, a za angaovanje u graninom pojasu formirani su u doba anekz c sione krize posebni odredi graninog mobilnog korpusa (Grenzstreifc korps-Abteilungen). Medutim, u augustu 1909. zemaljski poglavar general Vareanin predloio je da se ove vojne jedinice raspuste s obs z zirom na regulisanje odnosa sa susjednim zemljama kao i na normali zaciju bezbjednosnih prilika na granicama. Sef Generaltaba Conrad s v. Htzendorf, koji je, inae, i nakon medunarodnog rjeenja krize bio o c s protiv povlaenja trupa upuenih u Bosnu i Hercegovinu, suprotstavio c c se prijedlogu o rasputanju odreda graninog mobilnog korpusa. Smas c trao je da ovi odredi treba da prerastu u posebne bh. brdske trupe (bh. Gebirgstruppen). Ministar rata Schnaich bio je tada saglasan o sa Vareaninom, pa je car 7.novembra 1909. prihvatio prijedlog da s se raspuste pomenuti odredi, s tim da se sve preduzme kako bi se u sluaju mobilizacije ili druge potrebe mogli odmah aktivirati. Ociri i c vojnici iz ovih odreda trebalo je da se ukljue u posadne trupe u Bosni c 73) i Hercegovini. Docnije je Conrad optuivao Vareanina da je svojim z s prijedlogom uinio politiku koncesiju na raun vojnih interesa.74) c c c Prema podacima iz 1912. godine bilo je predvideno da se u sluaju c proglaenja ratne opasnosti i mobilizacije aktivira 14. odreda graninog s c s mobilnog korpusa sa po 100 ljudi u svakom odredu. Medutim, Vareaninov nasljednik general Oskar Potiorek smatrao je u doba nove balkanske krize da broj i raspored ovih jedinica nije svrsishodan i da su odredi mobilnog korpusa (Streifkorpsabteilungen) iz ranijeg doba ostali u neprijatnoj uspomeni. On je jo u proljee 1912. inicirao da se obrazuju s c posebne pogranine zatitne formacije tako da se na svakoj vanijoj c s z upadnoj liniji postavi jedan kompaktan odred. U sastavu ovih jedinica moglo je biti u miru jedna treina, a u ratu samo jedna etvrtina c c vojnika regrutovanih medu bosanskohercegovakim zemaljskim pripadc nicima. Prema prvobitnom planu Potioreka granine trupe trebalo je c da se sastoje od 6 bataljona sa ukupno 23 ete, koje bi u miru brojale 92 c ocira i 2.139 vojnika, dok bi u ratu broj vojnika porastao na 3.680. Ve c 28.maja 1912. car je odobrio da se formiraju pogranine zatitne formac s cije u Bosni i Hercegovini sa oznakom k.u.k. Grenzjgerkompagnien a (Zge). Istom odlukom, kao provizorno rjeenje do sprovodenja u u s ivot vojne reforme, odobreno je da se odmah obrazuju etiri ete sa z c c devet vodova, a u oktobru 1912. dalje dvije ete sa osam vodova. Za c opremu i naoruanje ovih 17 vodova pograninih lovaca sa po 30 ljudi z c stajala je na raspolaganju oprema i naoruanje bivih odreda graninog z s c
73) 74) 691 Vortrag des Reichskriegsministers 2.11.1909. KA MKSM 1513 /1909. 8143 Conrad Schnaichu 1.12.1910. KA KM Prs. o a 1 /1910.

288

mobilnog korpusa formiranih u doba aneksione krize. U Ministarstvu rata su smatrali novi naziv graninih jedinica prikladnijim, jer je stari c naziv asocirao na policijsku slubu. Medutim, obrazovanje ovih jediniz ca nailo je na velike organizacione i nansijske tekoe, pa su planovi s s c za uspostavljanje pograninih trupa u Bosni i Hercegovini vie puta c s korigovani i mijenjani. Pri tome je od posebnog znaaja bio stav Mic nistarstva rata da je rije o bosanskohercegovakoj formaciji, iji se c c c trokovi u miru mogu podmirivati samo iz bh. zemaljskog budeta.75) s z Austrijski generali su jo prilikom priprema aneksije strahovali od s izbijanja ustanka u Bosni i Hercegovini. Mada je taj njihov strah tada bio u sutini neopravdan, oni su imali pravo kad su u svojim povjers ljivim izvjetajima tvrdili da austrougarska uprava nije uspjela razus mijeti narod niti zadobiti njegovo povjerenje i simpatije. Ocjenjujui c poetkom 1909. na gore pomenuti nain prilike u Hercegovini, tadanji c c s komandant 18. divizije general Blasius Schemua primjetio je da je srpski element sasvim neraspoloen prema Monarhiji, da joj Muslimani z nisu odani i da gaje nerealne nade u povratak Turske, dok je katoliki c element rasut, brojano slab i bez uticaja. Njegov zakljuak je bio da c c e se i nakon medunarodnog priznanja aneksije Austro-Ugarska moi u c c Bosni i Hercegovini trajno odrati samo pokazujui svoju snagu. On je, z c c c medutim, smatrao da e Monarhija morati revidirati postojeu nansijsku politiku i pridonijeti odredene materijalne rtve za prosperitet z zemlje, te olakati teko breme poreskih tereta koji pritiu siromano s s sc s stanovnitvo.76) I dvije i po godine kasnije ef Generaltaba Conrad pis s s sao je da se prikljuenje Bosne i Hercegovine Monarhiji moglo osigurati c samo na taj nain to su nae (tj. austrougarske) grupe bile dovoljno c s s pojaane da bi ulile strah naim protivnicima i naim vodeim polic s s c tikim mjestima pruile potreban oslonac.77) Da privrenost Monarhiji c z z kod velikog dijela stanovnitva nije velika, smatrao je i odijelni preds stojnik Zemaljske vlade Adalbert Shek. On je u oktobru 1909. pisao kako e snane vojne posade kao znak nae moi pokazivati narodu da c z s c Monarhija raspolae jakom i dobro naoruanom vojnom snagom i da je z z u svakom trenutku u stanju poraziti bilo kojeg unutranjeg ili vanjskog s neprijatelja.78) Karakteristino je da je Ministarstvo rata, u oekivanju c c da e se u proljee 1912. pogorati situacija na Balkanu,79) motiviralo c c s
872 KA MKSM 822 i 110 ex 1912, 971 i 971 ex 1913. 11 34 37 K a p i d i , Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 497-500. z c 77) Investitionsprogramm der Landesregierung f r Bosnien und die Heru zegowina, 17. 8. 1911. Aus der Bemerkung des Chefs des Glstbs. KA MKFF Pb/24 1911. 78) Hamdija K a p i d i , Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Hercez c govine, Glasnik ADA II, 1962, 322. 79) Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ... v. 22. 1. 1912. KA MKSM 872 /1912. 1 75) 76)

289

svoje zahtjeve da se u sluaju opasnosti osigura hitno pojaanje boc c sanskohercegovakih trupa, i potrebom da se nepouzdani elementi dre c z pod vrstom kontrolom.80) c U austrijskim vojnim krugovima, i ne samo u njima, bilo je rasprostranjeno miljenje da je za neke narode u Monarhiji, a takode i s za Bosnu i Hercegovinu, umjereni apsolutizam najbolji oblik upravljanja.81) General Auenberg, koji je jo poetkom aprila 1908. predlagao s c da se u Hrvatskoj postavi carski general za komesara i uvede vojna diktatura, preporuivao je ponovo u jeku aneksione krize, u martu 1909, c da se komesarijat uvede ne samo u Hrvatskoj nego i u Bosni. Pri tome je imao u vidu da bi se poslije rata sa Srbijom oba komesarijata mogla pretvoriti u jedan. Boravei u Bosni kao komandant 15. korpusa Aufc fenberg je od velikog simpatizera frankovaca i protivnika Srba postao 1910. zagovornik obrazovanja jugoslovenske jedinice u Monarhiji na elu sa Srbima. Ovoj jedinici trebalo je prema njegovoj zamisli da se c prikljui i Srbija.82) c Za razliku od vojnih krugova, ministar Burin je smatrao da je a apsolutistika uprava u periodu nakon okupacije 1878. odigrala svoju c ulogu. On je isticao da je odluka da se izvri aneksija i uvede ustavni s poredak bila diktirana kako medunarodnim okolnostima, u prvom redu donoenjem ustava u nizu autokratskih drava, naroito u Turskoj, tako s z c i potrebama proizalim iz unutranjeg drutvenog i politikog razvits s s c ka zemlje, gdje je u austrougarskim kolama obrazovana inteligencija s traila politika prava i slobode. Deviza Burinove bosanske politike, z c a koju je on neposredno nakon proglaenja aneksije formulisao pred ugars skom delegacijom bila je: slobodno politiko kretanje stanovnitva, ali c s c jaka uprava.83) Uvodenjem ustavnih institucija, ime je u javnosti iskljuivo motivirana aneksija, trebalo je da se jedan dio ranijeg apsolutc nog prava vladara prenese na zemaljski sabor, konstituisan na principu konfesionalnih kurija. Medutim, svrha ustava, kako je to ukazao Joseph Redlich, nije nikako bila da posve ukine poloaj Bosne i Hercegovine z kao objekta uprave, nego da ga samo unutar zakonodavnog djelokruga sabora ogranii.84) c
Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ...v. 7.2.1912. KA MKSM 872 /1912. 12 81) K a p i d i , Ispisi, Glasnik ADA XII-XIII, 306; up. E k m e z c i , Stvaranje Jugoslavije, 2, 676-677. c c 82) G r o s s, Hrvatska uoi aneksije, 201, i s t a, Hrvatska politika vec likoaustrijskog kruga, 17, 27-28; vidi: A u f f e n b e r g - K o m a = r o w, Aus Osterreichs Hhe und Niedergang, M nchen 1921, 142. o u 83) K a p i d i , Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, z c 56. 84) Vidi Devad J u z b a i , Austrougarsko zajedniko ministarstvo z s c c i upravljanje Bosnom i Hercegovinom nakon aneksije. (Dravnopravni z aspekt), Godinjak Drutva istoriara BiH (dalje Godinjak) 39, 1988, s s c s 144-145.
80)

290

Ustavom su garantovana dijelom ve ranije ozakonjena gradanska c s prava. Njih je, medutim, Zemaljska vlada mogla po ovlatenju vladara ograniiti ili obustaviti za cijelu zemlju ili za pojedine njezine dijelove u c sluaju rata kao i onda, kada se neposredno oekuju ratna poduzea, c c c konano u sluaju nemira ili kad se pojave u veoj mjeri veleizdajnika c c c c ili za sigurnost pogibeljna pothvatanja ( 20 Zemaljskog ustava). Nije bilo nikakvih ustavnih garancija u pogledu ogranienja trajanja i c spreavanja zloupotrebe izuzetnih mjera u odnosu na pojedina osnovc na gradanska prava. U pogledu uvodenja kao i ukidanja izuzetnih mjera z c nije bilo predvideno da se trai odobrenje Zajednikog ministarskog vijea ni bilo kojeg parlamentarnog tijela u Monarhiji. c Iako je aneksijom 1908. izmjenjen medunarodno pravni status Bosne i Hercegovine, njen dravnopravni odnos prema Monarhiji ostao je z u biti isti. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. (o carinskom prikljuenju BiH) i 1880. (o upravljanju), na kojima je poivao odnos c c obje drave Monarhije prema Bosni i Hercegovini, trebalo je da vae z z nakon donoenja Zemaljskog ustava, sve dotle dok se ne izmjene na s osnovu sporazumnih zakonskih odluka u Austriji i Ugarskoj. Time je poloaj Bosne i Hercegovine prema dravnoj cjelini i dalje ostao proz z s vizorno rijeen i neraien. Medutim, povodom aneksije i donoenja s sc sc Zemaljskog ustava dole su do izraaja tendencije pojedinih uticajnih s z faktora da, u skladu sa svojim specinim interesima, vaee principe c z c upravljanja Bosnom i Hercegovinom redeniu i u budunosti izmijene. s c To se deavalo u situaciji kada je politiki, privredni i vojno strateki s c s znaaj Bosne i Hercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskih c vladajuih krugova. Opte okolnosti koje su u prvoj deceniji XX vijec s ka odredivale spoljne i unutranje ekonomske odnose Austro-Ugarske, s bitno su uticale na pojaano interesovanje u objema dravama Monarc z hije za Bosnu i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zaotravanje s ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na jaanje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja c na bosanskohercegovaku upravu.85) c Prilikom priprema aneksije ugarska vlada je postavljala zahtjeve da se Bosna i Hercegovina pripoji Ugarskoj, s tim da bi nain upravljac nja anektiranom zemljom i stvarni odnos obiju drava Monarhije prema z njoj ostao do daljnjeg neizmjenjen. Prema rijeima tadanjeg predsjedc s nika ugarske vlade Sandora Wekerlea ugarske dravnopravne aspiracije z trebalo je da poslue kao ekasan argument protiv priznanja prava staz novnitvu na samoopredjeljenje i obrazovanja etnografskih formacis ja.86) Formalno priznanje madarskih historijsko pravnih revandikacija
85) Up. Devad J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o odz s c s nosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, Godinjak 18, 1970, 88 i dalje. s 86) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA PA Interna XL K. 468.

291

na Bosnu i Hercegovinu trebalo je da bude samo prvi korak u ostvarenju dalekosenijih pretenzija. Madarskim zahtjevima suprotstavio se z odluno ondanji predsjednik austrijske vlade Beck, a svoje protivljec s nje izrazio je i ef generaltaba Conrad, koji se kao glavni predstavnik s s velikoaustrijskih krugova, inae, najdosljednije zalagao za stvaranje juc goslovenskog kompleksa u Monarhiji pod vodstvom lojalnih Hrvata. Ako bi se ipak dogodilo da se Bosna i Hercegovina pripoji zemljama ugarske krune, Conrad je smatrao da bi je u tom sluaju trebalo pric kljuiti Hrvatskoj.87) c U austrijskim naunim i politikim krugovima, kao i u iroj javnosc c s ti Bosna i Hercegovina je tretirana kao carevinska zemlja (Reichsland). Medutim, takav njen status nije nakon aneksije prihvatala ugarska vlada, jer bi to po Wekerleu remetilo dualistike osnove Monarhije i vodile c trijalizmu.88) Inae Wekerle je iznova bezuspjeno pokuao da prilic s s kom diskusija o nacrtu bh ustava sredinom 1909. godine indirektno armie gledite da Bosnu i Hercegovinu kao nekadanje provincije s s s Svete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarske provincije.89) Dravno-pravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksija nije z mogla biti ozakonjena ustavnim putem nego i da je Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu oktroisan vladarevom odlukom. Zbog toga da se ne bi prejudiciralo pitanje pripadnosti Bosne i Hercegovine izmedu austrijske i ugarske vlade postignut je sporazum da se ustavne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupe na snagu c vladarevom naredbom.90) Takode, zahvaljujui u prvom redu nastojanjima Madara u Zemaljski ustav iz 1910. godine bile su unesene odredbe koje su proirile ingerencije obiju vlada u pogledu uticaja na upravljas nje Bosnom i Hercegovinom preko okvira ustanovljenim zakonom iz 1880.91) To e posebno oteati zakonodavnu djelatnost saboru kao i c z poloaj zemaljske administracije.92) z
G r o s s, Hrvatska uoi aneksije. 243-244. c K a p i d i , Diskusije, 164, 174 i kao nap.86. z c 89) Wekerle Burinu 12.7.1909, (njema. prevod note) PrBH 1617/1909, a c kopija istog dokumenta i u HHStA PA I rot. 638, Cabinett des Ministers (dalje C d M) 12/1, 422. 90) Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XXII v. 4.10.1909. HHStA Kabinettsarchiv. 91) Naime, ne samo da je za sve zakonske osnove usvojene u Saboru prije njihovog podnoenja na sankcionisanje monarhu trebalo pribaviti s saglasnost austrijske i ugarske vlade, nego je bilo jo i propisano da na s sve vladine zakonske nacrte, i prije nego to budu podneseni na pretres sanje Saboru, treba da pristanu vlade obiju drava Monarhije ( 37 i 38 z ustava). 92) J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera, 63-65; up. Joseph s c s M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Die sdslawische Frage und Osterreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Berlin u 1928, 118-119.
88) 87)

292

Sudjelovanje sabora u zakonodavnoj djelatnosti 93) odnosilo se iskljuivo na bosanskohercegovake poslove, i to samo na one koji su bili c c taksativno navedeni u Ustavu (42). Zakonodavna vlast u svim ostalim pitanjima, koja ustavom nisu izriito stavljena u kompetenciju sabora c niti su spadala u nadlenost austrijskog i ugarskog parlamenta, i dalje z je ostala, kao i u predustavnom dobu, u rukama monarha. Budui da je c Bosanskohercegovaki sabor bio samo provincijsko predstavnitvo, a ne c s dravni parlament, izvan njegovog djelokruga su bila i sva pitanja koja z se tiu oruane sile. Njemu je bilo uskraeno pravo da raspravlja i odc z c luuje o vojnoj obavezi, visini regrutnog kontigenta, kao i o budetskim c z izdacima za c. i kr. bosanskohercegovake ete i vojne zavode. c c Vojni faktori Monarhije odluno su se 1909. godine suprotstavili c planu civilne uprave da se potansko-telegrafska sluba u Bosni i Hers z cegovini demilitarizuje i da bh. Sabor dobije u odnosu na nju odredene ingerencije. Razlog je bio nepovjerenje prema domaim ljudima, koji bi c u sluaju provedenih promjena stupili u pomenutu slubu. Polazilo se c z od toga da u tako strateki isturenoj zemlji kao to je bila Bosna i Hers s cegovina, koja je imala direktne telefonske veze sa Srbijom i Turskom, u potansko telegrafskoj slubi mora biti iskljuivo zaposlen potpuno s z c pouzdan personal. Ova sluba nije bila navedena u konanom teksz c tu ustava medu poslovima koji spadaju u kompetenciju Sabora, jer su se tome, osim ministra rata Schnaicha, protivila austrijska i ugarska o vlada kao i prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Na takvo rjeenje utis calo je i shvatanje da potansko telegrafska sluba nije pitanje koje se s z tie samo Bosne i Hercegovine, ve njome treba prema odredbi 10. c c Zakona od 20.12.1879. (RGB1 Nr 136) da upravlja Zemaljska vlada u sporazumu sa organima obiju vlada Monarhije. Medutim, ova zakonska odredba nije mogla biti realizovana pa su do propasti Austro-Ugarske 1918. pota i telegraf ostali u nadlenosti ministarstva rata. Njihovo s z osoblje regrutovalo se iskljuivo od povjerljivog vojnog kadra, a zvanini c c jezik bio je njemaki. Nezadovoljstvo ovakvim stanjem izraavao je ne c z samo Bosanskohercegovaki sabor nego i Zemaljska vlada, kojoj su bili c uskraeni prihodi od potanskog regala. Po rijeima civilnog adlatusa c s c barona Benka, Vlada u odnosu na potansku slubu nije imala nita s z s vie uvida i uticaja od bilo koje stranke.94) On je, mada uzaludno, s
93) O nadlenosti bh. Sabora vidi: Karl L a m p, Die Verfassung von z Bosnien und der Herzegowina vom 27.Februar 1910, u: Jahrbuch des oentlichen Rechts der Gegenwart, T bingen 1911, Bd. V, 142 i dalje; u Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwal tung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, 36-49; N. W u r m b r a n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leipzig-Wien 1915, 96-145. 94) Devad J u z b a i , Bosanskohercegovaki sabor i osnivanje poz s c c s tanske tedionice, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu (dalje Prilozi) s 18, 1981, 258-261.

293

pledirao da se postojee stanje korijenito izmijeni. Medutim, ovakvi c zahtjevi nailazili su na energinu osudu ne samo Ministarstva rata nego c i Ministarstva spoljnih poslova.95) Intenziviranju uticaja obiju vlada u postaneksionom periodu pridruilo se i pojaano zanimanje zajednikih ministara za poslove bh. z c c uprave. Pri tome je austrijska vlada, suprotstavljajui se porastu mac c c c darskog upliva na Zajedniko ministarstvo nansija, na ijem elu se nalazio ministar Madar, raunala na podrku zajednikog austrougarskog c s c ministarstva, kome je po zakonu iz 1880. pripadalo vrhovno vodenje bh. uprave. To je odgovaralo i intencijama ministra inostranih poslova Aehrenthala, koji je, inae, nastojao ojaati svoj poloaj predsjedavac c z jueg u Zajednikom ministarskom vijeu i uzdii ga, ako ne de jure c c c c a ono de facto, na rang kancelara Reicha. Medutim, i pored porasta uticaja zajednikih ministara na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, c Zajedniko ministarstvo kao kolegijalni organ trojice zajednikih mic c nistara, nije se uspjelo ni nakon aneksije u tom pogledu armisati. Posebno Ministarstvo rata nije pak propustilo priliku da o nizu bitnih pitanja bosanske politike zauzme svoje stavove kao i da aktivno utie na c njen pravac i odluke. Pri tome je, za razliku od perioda prije aneksije, usvajanje bosanskih zakona stvarno zavisilo i od pojedinane saglasnosc ti svih zajednikih ministara. Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjeri c su karakterisali ekstremni stavovi militaristikih krugova o metodama c upravljanja u Bosni i Hercegovini. Zato je taj uticaj esto nailazio na c otpor od strane vodeih linosti civilne uprave, koji je sa produbljac c vanjem unutranje krize i pootravanjem vanjskopolitike situacije sve s s c vie slabio.96) s Nakon to je 7.marta 1909. postavljen za zemaljskog poglavara Bos sne i Hercegovine i komandanta 15. korpusa, general pjeadije baron s Marijan Vareanin od Varea uskoro je, carevom odlukom od 29.jula s s 1909, imenovan na novu funkciju generalnog inspektora trupa (Generaltruppeninspektor) sa sjeditem u Sarajevu, i to sa proirenim djelos s krugom na svim komandama, trupama i vojnim institucijama u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji. U njegove kompetencije spadalo je neogranieno pravo inspekcije na podruju 15. i 16. korpusa, rukovodenje c c veim vjebama trupa, uticaj na personalna pitanja generala i na sve c z ratne pripreme. Istovremeno je odlueno da se izvri teritorijalna reorc s ganizacija tadanjih vojnih podruja Sarajeva i Zadra. Novom organic zacijom Bosna i Hercegovina je podijeljena na dva korpusna podruja. c
Conrad Schnaichu 1.12.1910. KA KM Prs. 8143 /1910. o a 1 96) D. J u z b a i , Austrougarsko Zajedniko ministarstvo, 144-154. z s c c O Aehrenthalovoj tenji da Zajedniko ministarsko vijee dobije funkciz c c je zajednike vlade Austro-Ugarske vidi: Eva S o m o g y i, Aehrenthals c Reformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Mi nisters des Aussern, OOH 1, 1988, 60-75.
95)

294

Podruje 15. korpusa, ije je sjedite bilo u Sarajevu ogranieno je na c c s c banjaluki, bihaki, sarajevski i tuzlanski krug te jedan dio travnikog c c c ce). Pookruga (kotarevi: Jajce, Travnik, Varcar Vakuf, Zenica, Zep druju 16. korpusa sa sjeditem u Zadru pripao je, osim Dalmacije, c s jo mostarski okrug kao i dio travnikog okruga (kotarevi: Bugojno, s c Glamo, Livno, Prozor, Zupanjac). Novu vojno teritorijalnu podjelu c pratilo je pregrupisavanje i pomjeranje vojnih jedinica. Carevu odluku objavio je ministar rata Schnaich 8.oktobra 1909, s tim to su nove oro s ganizacione mjere stupile na snagu 1.novembra iste godine.97) Uskoro potom Vareanin je preimenovan u armijskog inspektora (Armeeinss pektor), a sama institucija kojoj je stajao na elu postala je k. u. k. c Armeeinspektorat in Sarajevo. Armijski inspektor je u sluaju rata c trebao da postane komandant trupa u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji.98) s Medutim, nade koje su vojni krugovi polagali u generala Vareanina vrlo brzo su ustupile mjesto razoarenju, a nije se ostvarilo ni njihovo c oekivanje da e ministar Burin pasti. Nita se nije bilo promijenic c a s lo u pogledu poloaja zemaljskog poglavara, a njegov ugled u oima z c vojnih faktora jo vie je pao zbog niza, kako su oni ocijenjivali, linih s s c promaaja samoga generala Vareanina. s s Conrad je uskoro nakon oktroisanja Zemaljskog ustava obnovio akciju za izmjenu poloaja zemaljskog poglavara. Po njegovoj ocjeni tajno z rjeenje iz 1908, kojim je zajedniki ministar nansija interpretirao nas c redbu o vlasti civilnog adlatusa, nije moglo sanirati odnose. Smatrao je da samo ektivno spajanje u jednoj ruci vojne i civilne vlasti daje najveu garanciju za vladanje Bosnom i Hercegovinom i uvrenje c c sc u njoj. To je obrazlagao politikom konstelacijom u zemlji, posebno c ukazujui na veliki znaaj autoriteta zemaljskog poglavara u vezi sa c c predstojeim radom Sabora. Conrad je, obraajui se ministru rata, c c c nabacio i problem pretjerane centralizacije uprave u Beu kao i poc trebu da se insistira na oblikovanju samostalnog djelokruga Zemaljske vlade u odnosu na Zajedniko ministarstvo nansija. Traio je od mic z nistra rata da se povodom ovih pitanja obrati caru,99) a i sam je u audijenciji kod cara pokrenuo pitanje promjena u Bosni i Hercegovini, obnavljajui tako svoj prijedlog iz 1907. godine.100) c Jo krajem marta 1909. tadanji ef prijestolonasljednikove vojne s s s kancelarije major Brosch je ukazao na krizu koja je nastala u vojnim
Verordnungsblatt f r das k. u. k. Heer, 35. St ck vom 8. Oktober u u 1909. KA KM Prss. 4928 /1909; Referat Marterera od 27.7.1909. i careva a 3adII 691 odluka od 29.7.1909. MKSM 1510 /1909. 98) Kao nap. 95. 99) Conrad Schnaichu 8.3.1910. KA KM Prss. 81 43 /1910. o a 1 100) C o n r a d, Dienstzeit, II, 43.
97)

295

krugovima u Bosni i Hercegovini. Odnosi izmedu u istoj godini postavljenog novog komandanta 15. korpusa generala Moritza Auenberga i novog efa Zemaljske vlade i komandujueg generala Marijana Vas c reanina postali su nepodnoljivi. Kako se Vareanin pokazao nedos s s raslim poloaju koji je zauzimao, i bio podloan uticajima funkcionera z z civilne administracije, otvaralo se pitanje njegovog nasljednika. U prvi mah u vojnim krugovima pominjao se Conrad von Htzendorf kao o najpodesnija linost za taj poloaj.101) c z Sam Conrad bio je vrlo nezadovoljan odnosom Vareanina prema s vojnim interesima u Bosni i Hercegovini. Smatrao je da ih Vareanin ne s zastupa onako kako bi to zahtijevala situacija. Optuivao je Vareanina z s zbog nebrige i popustljivosti prema Zajednikom ministarstvu nansic ja. U tom pogledu Conrad je, obraajui se ministru rata Schnaichu u c c o decembru 1910, naveo niz primjera kao to je bio svojevremeni prijedlog s Vareanina da se raspuste odredi graninog mobilnog korpusa, ili odnos s c predstavnika Zemaljske vlade prema vojnim interesima u potanskos telegrafskoj slubi. Zajedniko ministarstvo nansija, pozivajui se na z c c saglasnost zemaljskog poglavara, proturilo je novelu uz bh. krivini c zakon, kojim je bila ukinuta kompetencija vojnih sudova u odnosu na djela protiv oruane sile kao i u odnosu na niz drugih krivinih djela (vez c leizdaja, pobuna, ubistvo, pljaka, nedozvoljeno posjedovanje vatrenog c oruja i eksploziva). To je bilo uinjeno bez sporazuma sa Ministarz c stvom rata i bez da je o tome ef Generaltaba mogao zauzeti svoj s s stav. Zemaljska vlada je suprotno stanovitu Ministarstva rata odobris la povratak iz Crne Gore bjeguncima i dezerterima, koji su 1909, za aneksione krize napustili zemlju, i jo se izjasnila za pomilovanje svega s 37 osudenih od ukupno 378 vojnih bjegunaca. Ovo je Conrad ocijenio kao direktnu povredu vojnih interesa. Smatrao je, takode, da su vojni interesi zanemareni i time to je zavodenje prijekog suda u Bosni s i Hercegovini ogranieno samo u sluaju da na snagu stupe izuzetne c c mjere. Posebno su nedovoljno uzeti u obzir vojni zahtjevi u odnosu na izgradnju novih normalnotranih eljeznica i cesta, ali Conrad nije zato c z z mogao okrivljati samo Zemaljsku vladu. Medutim, on je optuivao Vareanina da se nije brinuo da se na postojeim uskotranim eljeznicama s c c z popuni vozni park, kako bi se u sluaju mobilizacije bar mogao iskorisc titi njihov kapacitet. Po Conradovom miljenju prilike bi bile sasvim s drugaije kada bi armijski inspektor u Sarajevu kao zemaljski poglavar c stvarno vodio civilnu upravu. Nasuprot tome, on je bio samo gura i slijepi izvrni organ Zajednikog ministarstva nansija i vlastitog cis c vilnog adlatusa. Postojee stanje za njega je bilo neodrivo, naroito c z c
101)

Predlaui Conrada potpukovnik Boog je polazio od predpostavke z c da Conrad kao ef Generaltaba nee moi dugo izdrati, jer e se na s s c c z c tom poloaju prije vremena istroiti. H. K a p i d i , Ispisi, Glasnik z s z c ADA XII-XIII, 276, 288.

296

stoga to je smatrao da u Bosni i Hercegovini vojne pripreme moraju s igrati odluujuu ulogu. Zato je paralelno sa zahtijevima u odnosu na c c kompetencije zemaljskog poglavara traio krajem 1910. od ministra raz ta da preduzme korake da se na taj poloaj imenuje nova odgovarajua z c linost.102) c Conrad je istovremeno skicirao program organizaciono-politikih c mjera i poslova, na koje je u cilju ouvanja vojnih interesa bilo naroito c c potrebno da zemaljski poglavar vri uticaj.103) Njegove prijedloge mis nistar rata Schnaich je gotovo u cijelosti prihvatio, neke od njih neto o s modicirao ili ire razradio odnosno dopunio, te ih u posebnim notas ma u prvoj polovini 1911. uputio Burinu i Aehrenthalu kao zahtjeve a Ministarstva rata. 104) To je u prvom redu bio zahtjev za izgradnju normalnotranih eljezc z nikih linija u Bosni i Hercegovini, koje bi je bolje povezale sa Monarhic jom i omoguile bri transport trupa kao osnovni preduslov za uspjenu c z s vojnu akciju. Ogranieni kapacitet glavne magistralne linije u Bosni bio c je uzrok znatnih tekoa prilikom prebacivanja trupa u doba aneksione s c krize, pa su vojni faktori veoma zabrinuti zbog postojeeg stanja neprec kidno insistirali da se ono izmijeni.105) Conrad i Schnaich su, takode, o traili izgradnju niza cestovnih komunikacija i puteva u istonoj Bosni z c i istonoj Hercegovini, kao i preduzimanje radnji da se osigura snabc dijevanje vodom u ovim stratekim vanim podrujima. U investicije s z c vojno-stratekog znaaja spadao je i zahtjev za izgradnju mostova na s c Savi kod Zupanje i Bosanskog Samca, i na Neretvi juno od Mostaz ra. Program je sadravao i ranije vojne zahtjeve u pogledu poveanja z c andarmerije i policije, ali i orijentaciju na donoenje novog vojnog zaz s kona za Bosnu i Hercegovinu i poveanje regrutnog kontigenta. Cilj c je bio da se jae iskoristi vojni potencijal Bosne i Hercegovine i njen c vojni poredak prilagodi odnosima na tom podruju u Monarhiji.106) c
102) 103)

Kao nap. 95. Ibidem i kao nap. 40. 104) Schnaich Burinu 6.2.1911. (prepis) KA MKSM 311 /1911, a takoo a 82 de i u HHStA PA I rot. 637, C d M VIII c-3; i s t i i s t o m 15.5.1911. Pr BH 698/1911, koncept iste note koja je upuena takode Aehrenthalu c u KA KM Prs. 81 43 /1910. a 1 105) O problemu izgradnje eljeznikih pruga u Bosni i Hercegovini pred z c Prvi svjetski rat vidi: S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592611; Friedrich L a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Herzegowina, u: Archiv f r Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123; u Ferdo H a u p t m a n n, Financiranje Bosanskohercegovakog eljezc z nikog programa iz godine 1913, u: Radovi Filozofskog fakulteta u Sac rajevu, 1, 1963, 120-139. 106) Novi vojni zakon za Bosnu i Hercegovinu car je sankcionisao 11. 8. 1912, S c h m i d, op. cit. 108-109.

297

Zbog opasnosti od izbijanja trajka na eljeznici Conrad je smatrao pos z trebnim da se izvri militarizacija eljeznikog personala, s obzirom da s z c su njegovu veinu sainjavali socijalisti i Srbi. Medutim, Schnaich je c c o bio miljenja da su uzroci postojeeg nezadovoljstva eljezniara, kao i s c z c pasivna rezistencija u 1910. godini, vie socijalne nego politike prirode. s c c c Medu izrazito politikim takama programa bila je i ona da antimilitaristiku i nacionalno-hukaku tampu treba suzbijati, a spec s c s cijalno srpsku tampu stalno otro nadzirati. Kao i ranije Auenberg, s s Conrad se zalagao za proteiranje hrvatskog katolikog elementa. Ovaz c ku politiku akceptirao je i Schnaich. On je zahtijevao da se osobito o mora biti oprezan pri postavljanju na inovnika mjesta Srba, jer su oni c c u politikom pogledu esto nepouzdani. Nisu vojni vrhovi bili duboc c ko podozrivi samo prema Srbima inovnicima, uiteljima i svetenicima c c s nego i prema Srbima seljacima. Dokle je to podozrenje ilo govori reaks cija efa Generaltaba i ministra rata na podatak da se 1909. otkupilo s s 1231 pravoslavnih i 288 rimokatolikih kmetova. Schnaich je na potic o caj Conrada skrenuo Burinu i Vareaninu panju na ovu disproporciju a s z u odnosu na procenat pravoslavnog i katolikog stanovnitva u zemlji. c s On je poetkom februara 1911. isticao veliki vojni znaaj ovog pitanja i c c traio je da se prilikom davanja zajmova za otkup kmetova u prvi plan z uzima politika pouzdanost kandidata.107) c Posebno nepovjerenje bilo je izraeno prema srpskim konfesionalz nim kolama i njihovom nastavnom osoblju. Schnaichu se inilo osobis o c to sumnjivim to se u njima preteno ui irilica, jer ona jo u mladosti s z c c s budi vjeru u sunarodnike s one strane granice. Budui da se u tim c kolama nije moglo postii odstranjenje irilice, trebalo je teiti da se s c c z u njima u jednakoj mjeri osigura i nastava latinice. U pogledu javnih kola Schnaichu je izgledalo lake sprovodivo da se uenje irilice ili s o s c c potpuno iskljui ili ogranii na najstarije razrede osnovnih kola, kac c s da se uenici dovoljno uvrste u znanju latinice. Ovo je za njega bio c c preduslov za odgajanje omladine u duhu dravne ideje. U vojnim vrhoz vima postojala je tendencija da se irilica potpuno iskljui iz zvaninog c c c pismenog saobraaja u Bosni i Hercegovini, to je prije izbijanja svjetc s skog rata bilo indiskutabilno i nemogue. Medutim, i u krugovima c austrijske vlade prilikom diskusije o nacrtu jezikog zakona za Bosnu c i Hercegovinu krajem 1913. postavljalo se pitanje da li je oportuno oba pisma upotrebljavati u istom obimu i tako izjednaavati u politici c srpski pravac sa hrvatskim.108)
107)

Devad J u z b a i , O austrougarskoj kolonizacionoj politici u z s c Bosni i Hercegovini nakon aneksije, Prilozi 11-12, 1975-1976. 326 i kao nap. 40 i 104. 108) Devad J u z b a i , Jeziko pitanje u austrougarskoj politici u z s c c Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973, 35-36.

298

Odredeno mjesto u politici vojnih krugova imala je ideja o kolonizaciji isluenih podocira, koju je jo u proljee 1908. prvi puta iznio z s c general Auenberg. Poslije aneksije su u 1910, 1911. i 1912. godini Generaltab i Ministarstvo rata insistirali na ostvarenju plana o nases s c ljavanju isluenih, a i mladih bivih podocira seljakog porijekla. Pri z tome je Schnaich smatrao osobito vanim naseljavanje dinastiji vjero z nih bivih podocira u donjem toku Drine, na granici prema Srbiji. s Medutim, plan nije bilo mogue realizovati jer Ministarstvo rata nije c bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna novana sredstva za c kupovinu zemljita. U ustavnom periodu izmijenili su se uslovi za res alizovanje kolonizacionih planova u odnosu na situaciju iz predustavnog doba, kada se, u odsustvu bilo kakvog predstavnikog tijela u zemlji, c moglo samovoljno raspolagati cijelokupnim zemaljskim novcem i imetkom.109) Planovima austrougarskih vojnih institucija bilo je predvideno naoruavanje lojalnog dijela stanovnitva u sluaju rata. Prema Conradu, z s c general Schemua je svojevremeno kao komandant 18. pjeadijske divizis je detaljno razradio ovo pitanje za podruje divizije kojom je komandoc vao. Naoruanje lojalnog dijela stanovnitva bilo je uneseno i u nacrt z s naredbe Zemaljske vlade o mjerama koje treba preduzeti u sluaju c ratne opasnosti (ber die fr den Eintritt kriegsdrohenden Zustnde u u a vorzubereitenden Massnahmen).110) Isto pitanje pokretali su Conrad i Schnaich krajem 1910, odnosno u prvoj polovini 1911, smatrajui o c ga osobito znaajnim za vojne interese. Ovo je bilo u vezi sa planom c o angaovanju optina za zatitu eljeznikih pruga, cesta, telegrafa z s s z c c i cisterni. Medutim, pripreme na ovom podruju bile su tada tek u poetnoj fazi.111) c Prema uputama armijskog inspektora generala Vareanina komans da 16. korpusa preduzela je odredene pripreme za dobrovoljnu odbranu zemlje na teritoriju Dalmacije i Hercegovine, kako bi u sluaju c rata operativne trupe bile to manje angaovane u mjerama osiguranja s z s pozadine. Akcija, medutim nije dalje otila od izvjesnih internih predradnji za osnivanje dobrovoljakih eta u cilju pojaanja andarmerije c c c z i nansijske strae lojalnim elementima.112) z
109)

Up. D. J u z b a i , O austrougarskoj kolonizacionoj politici, z s c 326-329. 110) Kao nap. 40. 111) Ibidem; Schnaich Burinu 15.5.1911, Beilage 1, Pr BH 698/1911. i o a kao nap. 95. 112) Interesantno je da su u Sibeniku i Splitu civilne vlasti dale odgovor da ne mogu nai pouzdane ljude da bi ih stavili na raspolaganje c vojsci za vrenje straarskih dunosti kod magacina, zatvora i sl. (Vas z z s reanin Ministarstvu rata 22.4.1911. KA KM Prs. 7670 /1911) to s a 3

299

* * * Imajui sigurno u vidu sporazum izmedu austrougarskog i njemac c kog generaltaba u doba aneksione krize i na osnovu njega izradeni s ratni plan,113) vojni faktori su bili miljenja da se za sluaj evropskog s c sukoba Bosna i Hercegovina u vojnom pogledu treba da pripremi kao samostalno sporedno bojite, na kome bi se moglo s minimumom efeks tiva uspjeno djelovati. Da bi se to obezbijedilo traili su ne samo s z radikalnu izmjenu poloaja zemaljskog poglavara nego i novo reguliz sanje kompetencija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu. Tako se 1910. u Ministarstvu rata pojavio projekt kojim se predvidalo eliminisanje Zajednikog ministarstva nancija kao vrhovnog organa bosansko c hercegovake uprave.114) c Prema pomenutom projektu opte direktive za politiku u Bosni s c i Hercegovini kao i upravu utvrdivali bi se kolegijalnim zakljucima tri zajednika ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i zec maljskog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar koji je ujedno i armijski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cijelu bosanskohercegovaku upravu i predstavljao bi je u delegacijama. c Mada direktno potinjen vladaru, on bi bio obavezan podnositi takode c izvjetaje i prijedloge ministarskom kolegiju. Kompetencije Zemaljske s vlade potinjene zemaljskom poglavaru, protezale bi se i na one poslove c koji su bili u nadlenosti Zajednikog ministarstva nansija. Bosanska z c kancelarija u Beu, koju bi sainjavali nii inovnici, bila bi samo noc c z c vi manipulativni organ za posredovanje izmedu zemaljskog poglavara i
svjedoi o politikom raspoloenju u Dalmaciji. Krajem 1912, u doba c c z nove balkanske krize, pristupilo se u banjalukom okrugu, po naredenju c andarmerijske komande za Bosnu i Hercegovinu, popisivanju dobrovoz ljaca za Schutzkorps, i to iz redova samo muslimanskog i hrvatskog stanovnitva. Medutim, formiranje jedinica Schutzkorpsa, koje je bilo s c predvideno za sluaj mobilizacije, nije tada uslijedilo, ali su vijesti o preduzetim pripremama izazvale uzbudenje u redovima srpskog stanovnitva s i proteste srpskih politiara. (Vidi: K a p i d i , Bosna i Hercegovic z c na, 164-167.) O formiranju ovih jedinica, kao i jedinica Schutzwehr-a i B rgerwehr-a nakon objave rata Srbiji, te o njihovoj ulozi u ratnim u zbivanjima vidi: E k m e i , Ratni ciljevi 170-175, i s t i, Stvaranje c c Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 712-713. 113) O sporazumu Moltke Conrad sklopljenom poetkom januara 1909. i c austrougarskim ratnim planovima vidi: V e r o s t a, Theorie und Realitt von Bndnissen, 339-350; Petar O p a i , Ratni plan austroa u c c ugarskog generaltaba za rat protiv Srbije i ratni plan srpskog genes raltaba za odbranu zemlje od austrougarske agresije, u: Velike sile i s Srbija pred prvi svjetski rat, 503-508. 114) Stellung des Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. KA KM Prs. a 81 43/1/1910.

300

pet ministara. Projekt je polazio od ideje jaanja cjelovitosti Monarhic je i trebalo je da jo vie formalno naglasi neposredni suverenitet cara s s nad Bosnom i Hercegovinom a da se istovremeno ne iskljui zakonom c garantovani uticaj obiju vlada i ne tangira postojei dualistiki sistem. c c Vojni krugovi su teili da se kod upravljanja anektiranom zemljom prez kine sa predominantnim uticajem Zajednikog ministarstva nansija i c c u prvi plan dode uticaj zajednikih ministarstava rata i spoljnih poslova. Raunali su da e u blioj budunosti biti aktuelno i pitanje uea c c z c c sc predstavnika bh. Sabora u delegacijama. Politiki cilj je bio da se u c vezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini unaprijed osujete radikalne autonomne tenje. Pri tome se smatralo poeljnim z z da se ove promjene provedu prilikom izmjene linosti zemaljskog poglac vara.115) Visoki vojni krugovi krajem 1910. i poetkom 1911. usredsredili c su svoju panju na to da maknu generala Vareanina i da na njegovo z s mjesto dovedu energinog generala, koji nee dozvoliti da bude samo rec c prezentativna gura nego e djelovati u smislu njihovih intencija. Genec ral Aubenberg, koji je pripadao grupi austrijskih generala okupljenih oko prijestolonasljednika F.Ferdinanda ve ranije je ispoljio ambiciju c da zauzme poloaj poglavara zemlje i armijskog inspektora u Sarajez vu.116) Medutim konaan izbor pao je na drugu linost iz istog kruga, c c na FZM Oskara Potioreka, nekadanjeg pomonika efa Generaltaba s c s s i jednog od najekstremnijih predstavnika agresivnog politikog kursa. c Za imenovanje Potioreka posebno se zaloio Conrad von Htzendorf. z o c c c Takode i vodee linosti careve vojne kancelarije bile su odluno za Potioreka. Sam car je izvjesno vrijeme oklijevao sumnjajui u to da li je c postavljanje ovjeka Potiorekova kova ispravno rjeenje i bio je prvobitc s no izgleda sklon da na taj poloaj dovede generala Blasiusa Schemuu z kao umjereniju linost. Generala Schemuu je sa svoje strane predlagao c ministar rata Schnaich, ali ubrzo on je pod pritiskom iz Belvedera od o toga odustao i sam se zauzeo kod cara za Potioreka.117) Protiv imenovanja Potioreka izjasnio se kod cara i zajedniki mic nistar nansija Burin bojei se, kako je to ocjenjivao major Brosch, a c da e sa Potiorekom imati neugodnosti. Burina je u odnosu na imenoc a vanje Potioreka podravao ministar inostranih poslova Aehrenthal,118) z koji je doavi u sukob sa krugom oko prestolonasljednika, postao, od s s protivnika Burinove politike u Bosni i Hercegovini u predaneksionom a
115) 116)

Ibidem A u f f e n b e r g - K o m a r o w, Hhe und Niedergang, 136-137. o 117) W e i n w u r m, Potiorek, 49-50. 118) Untertnigste Meldung betreend Feldzeumeister Potiorek. Referat a Broscha podnijet Franzu Ferdinandu 14.3.1911. KA MKFF Pb 24/1911.

301

periodu, njegov saveznik. Medutim, Burin je u datom sluaju bio saa c svim bespomoan, s obzirom na dvostruku ulogu zemaljskog poglavara c u kojoj je teite bilo na njegovoj vojnoj funkciji. Izraavajui aljenje zs z c z zbog odlaska Vareanina, Burin kao ef civilne uprave nije nita mogao s a s s drugo uiniti osim to je uticao da do smjene na elu Zemaljske vlade c s c c ne dode prije okonanja saborske sjednice koja je bila u toku.119) Sredinom marta 1911. sve je bilo faktiki ve rijeeno, ali je car tek svojom c c s odlukom od 10. maja 1911. oslobodio dunosti Vareanina i imenovao z s FZM Oskara Potioreka za armijskog inspektora u Sarajevu i efa Zes maljske vlade.120) Ovaj je poetkom juna stigao u Sarajevo i na svojoj c novoj funkciji dao ne mali obol agresivnim tenjama u austrougarskoj z politici koje su dovele do izbijanja ratnog sukoba 1914. godine. I prije preuzimanja novih dunosti Oskar Potiorek se zaloio da z z armijski inspektor jo u miru dobije prerogative armijskog komandanta s za Bosnu i Hercegovinu i Dalmaciju.121) Pri tome je na prvom mjestu zahtijevao da se armijskom inspektoru prizna ingerencija u pogledu upotrebe svih na tom podruju dislociranih trupa. Ovaj zahtjev bio je c od vojnih faktora oznaen kao hitno potreban s obzirom na mogunost c c veih nemira, izbijanje ustanaka i sl. Njegovo ispunjenje smatrano je c neophodnim da bi se ouvao puni sklad izmedu mjera Zemaljske vlade i c vojnih komandi u slinim situacijama koje bi jo bile daleko od rata.122) c s Neposredno po imenovanju Potioreka ministar rata Schnaich je o obnovio pritisak na Burina aktualizirajui u duhu Conradove inicijatia c ve pitanje jaanja poloaja zemaljskog poglavara i osiguranja njegovog c z uticaja na poslove za koje je vojska bila osobito zainteresovana. Pri tome on je naglaavao da e Bosna i Hercegovina u ratnim komplikas c cijama sigurno postati ratno bojite pa stoga mora ratnim pripremas ma pripasti odluujua uloga.123) Zahtjevi, koje je tada ministar rata c c postavio u pogledu ogranienja djelokruga civilnog adlatusa u nacrtu c jedne nove naredbe, bili su u sutini istovjetni sa stavovima Potioreka s izraenim u njegovoj studiji o poloaju zemaljskog poglavara, koju je z z Potiorek podnio caru jo prije nego to je bila pala odluka o njegos s vom imenovanju. Potom su uslijedili koordinirani koraci Schnaicha i o Potioreka, koji je sa svoje strane odmah po postavljenju zatraio od Buz rina da se objasni pitanje njegovog zastupanja i da se sadraj tajne a z instrukcije od 29.aprila 1908. saopti svim nadlenim mjestima.124) s z
119) 120)

Burin Vareaninu 21.2.1911. KA Nachlass Vareanins B/66 Nr 12. a s s KA MKSM 701 /1911. 70 121) W e i n w u r m, op. cit. 53. 122) KA MKSM 972 /1911. 1 123) Schnaich Burinu 15.5.1911. PR BH 698/1911. o a 124) Entwurf einer Verordnung uber den Wirkungskreis des Ziviladlatus des Chefs der Landesregierung in Bosnien und in der Hercegovina, Beilage 3. uz akt citiran u predhodnoj napomeni; Stellung des Landeschefs in Bosnien und in der Hercegovina, KA MKSM 972 /1911; 1 W e i n w u r m op. cit. 53-54.

302

Burin, medutim, i dalje je ostao na stanovitu da nije potrebna a s bitna izmjena poloaja zemaljskog poglavara i odbio je one zahtjeve za z c koje je smatrao da tangiraju sutinu odnosa izmedu Zajednikog mis nistarstva nansija, zemaljskog poglavara i civilnog adlatusa. Nastojei c pobiti tvrdnje o isto reprezentativnom poloaju zemaljskog poglavara c z u odnosu na civilnu upravu, on je isticao da ve u mirno doba zemaljski c poglavar moe da uestvuje u upravi onoliko koliko smatra da je poz c trebno. U vanrednim prilikama, kada cjelokupna odgovornost prelazi u njegove ruke, poglavaru je po miljenju Burina bio tek potreban civilni s a adlatus kao ef administracije, kako bi on sam bio u mogunosti da se s c posveti vojnim poslovima.125) Burin je ustvari branio status quo u kome je Zemaljska vlada a sa civilnim adlatusom na elu kao njenim faktikim efom bila stroc c s c go podredena Zajednikom ministarstvu nansija i predstavljala njegov izvrni organ. Utoliko je iziao u susret vojnim faktorima to je s s s izradio Objanjenja i dopune naredbe o djelokrugu civilnog adlatusa s efa Zemaljske vlade u Bosni i Hercegovini, koje je car odobrio svos jom odlukom od 1.juna 1911. godine.126) Od 12 lanova naredbe iz c 1882. samo ih je pet ostalo nepromjenjeno, dok su ostali pretrpjeli manje ili vee izmjene odnosno dopune. Tu su prije svega zbog bolje c preglednosti, unesena ona objanjenja naredbe koja proizilaze iz tajs nog rjeenja zajednikog ministra nansija od 29.aprila 1908. ali jo s c s i neke druge izmjene. Najznaajniji novi ustupak bila je dopuna 3 c naredbe u smislu vojnih zahtjeva jo iz predaneksionog doba. Tu je s uz prvobitnu odredbu da civilni adlatus neposredno rukovodi itavom c civilnom upravom dodano ukoliko te kompetencije zemaljski poglavar sam za sebe ne zadri, to za Potioreka nee ostati prazna deklaraciz s c ja. Potiorek je, inae, Objanjenja i dopune naredbe ... ... prihvatio c s kao provizorno rjeenje sa namjerom da poslije blieg upoznavanja sa s z konkretnim prilikama podnese nove prijedloge. Nije bio zadovoljan ni naelnik Generaltaba Conrad koji je i dalje ostao pri svojim zahtjevic s ma.127) Objanjenja i dopune .... Burin je po ovlaenju cara zvas a sc nino dostavio samo Ministarstvu rata, zemaljskom poglavaru Bosne i c Hercegovine i njegovom civilnom adlatusu, dok je njihovo publikovanje izostalo. Radilo se o tajnom aktu internog karaktera s kojim nisu bile zvanino upoznate ni austrijska ni ugarska vlada. c
125)

Burin Schnaichu 26.5.1911. Pr BH 698/1911; up. Ferdo H a u p ta o m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajednikog ministarstva nansija. c Glasnik ADA 3. 1963, 22. 126) Erluterungen und Ergnzungen zur Verordnung uber den Wirkungsa a kreis des Chefs der Landesregierung in Bosnien und der Hercegovina, KA KM Prs. 81-30/2/1911; Pr BH 631 i 744 ex 1911. a 127) Primjedba Conrada na Burinovoj noti Schonaichu od 15.5.1911. KA a KM Prs. 8130 /1911. a 2

303

U praksi Burin nije imao namjeru da bilo ta mijenja u pogledu a s naina upravljanja zemljom, i po ocjeni Potioreka i Conrada gotovo je c sasvim ignorisao vojne zahtjeve u investicionom programu koji je trebalo realizovati podizanjem zemaljskog zajma od 182 miliona kruna. To s se u prvom redu odnosilo na zahtjeve za izgradnju odredenih stratekih cesta, vodoopskrbnih objekata u krakim predjelima, a osobito na obezs bjedenje nansijskih sredstava od strane civilne uprave za opremanje bosanskohercegovakih trupa na osnovu programa vojne reforme, koc ja je trebalo da se provede u Bosni i Hercegovini istovremeno kad i u Monarhiji. Tim povodom je ef vojne kancelarije prijestolonasljednika, s pukovnik Bardol, preporuio Franzu Ferdinandu da odluno podri c c z ministra rata u njegovom zahtjevu da stvarno, a ne samo formalno, uestvuje u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Na to je Bardol, c pored postavljanja vojnog lica za zemaljskog poglavara, gledao, kao na najvanije sredstvo vojne uprave da osigura svoj uticaj na razvoj z prilika u anektiranoj zemlji. Ovo je bilo blisko shvatanju Conrada izraenom u ljeto 1911. da sigurna budunost Bosne i Hercegovine jo z c s uvijek u prvom redu poiva na sposobnosti vojnih posada i na stvaranju c povoljnih uslova za njihove akcije od strane Zajednikog ministarstva c nansija.128) Potioreku je, medutim, tek naknadno polo za rukom da s odredene vojne zahtjeve unese u pojedine zakonske nacrte o investicijama.129) S poetkom ustavnog razdoblja zavisnost Zemaljske vlade od Zac jednikog ministarstva nansija nije se smanjivala ve je naprotiv jo c c s vie ojaala. Vlada i njeni predstavnici u Saboru dolazili su u sloene s c z situacije kada je trebalo brzo reagovati i dati iole prihvatljive odgovore i objanjenja. Mada su poslanici bili svjesni toga da imaju posla sa s nekompetentnom Vladom, njihov pritisak na Vladu, naroito onih iz c opozicionih redova, bio je sve vei. Bilo je sluajeva da su Vlada odc c nosno njeni predstavnici u Saboru na svoju ruku pristajali na izmjene c s s odredenih zakonskih nacrta (na pr. u sluaju potanske tedionice) ili na brisanja odnosno promjene pojedinih stavki u prijedlogu zemaljskog budeta za 1911. godinu. Medutim, povjerljivim uputstvom iz kraja z marta 1911. Burin je izriito zabranio Zemaljskoj vladi da tako posa c tupa, istiui da je jedina zadaa vladinih predstavnika u Saboru da c c c brane zakonske nacrte koje je on odobrio, i koji su podneseni Saboru uz saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zemaljska vlada je smjela
128)

Potiorek Ministarstvu rata 1. 7. 1911. (prepis); Referat Bardola Franzu Ferdinandu podnesen 15.11.1911. KA MKFF Pb/24 ex 1911. i kao nap. 77. 129) Pismo Potioreka od 29.11.1911. sa prepisom izvjetaja o programu s izgradnje cesta, koji je upuen Ministarstvu rata KA MKFF PB/29 ec c 1911.

304

pristati na izmjene zakonskih nacrta jedino ako za to pribavi odobrenje samog ministra.130) Po dolasku u Sarajevo Potiorek je u ljeto 1911. primijetio da na proces koncentracije vlasti u Zajednikom ministarstvu nansija u Beu c c utie i to to ministar svake godine dugo vremena boravi na Ilidi i nec s z posredno se lino uplie u sve grane uprave. Tako je Burin, boravei c c a c na Ilidi u julu i poetkom avgusta 1911, veliki dio vremena posvetio z c poslovima Zemaljske vlade konferiui esto sa civilnim adlatusom i dis c c rektno komunicirajui sa vladinim funkcionerima. On je takode vodio c razgovore sa domaim politiarima i predsjednitvom Sabora. Potiorek c c s je ocjenjivao da je vlast Zemaljske vlade znatno manja od one koje su imala namjesnitva u austrijskim zemljama. Smatrao je da bi to mos ralo biti obratno i da bi kompetencije bosanskohercegovake Zemaljske c vlade trebalo da budu otprilike kao vlade u Zagrebu. Postojee stac nje je oznaavao kao neodrivo ak i u situaciji kada ne bi postojao c z c Sabor. Potiorek je jo u avgustu 1911. zauzeo stav da treba reformisas ti Zemaljsku vladu i civilnog adlatusa pretvoriti u obinog pomonika c c zemaljskog poglavara, sa djelokrugom otprilike potpredsjednika austrijskog namjesnitva. Imao je namjeru to pokrenuti kada bude u izgledu s izmjena linosti civilnog adlatusa, jer je ocjenjivao da je takva linost, c c kao to je bio baron Benko, nepodobna za realizaciju njegovih planova. s Medutim, za Potioreka nije bilo tada ni najhitnije ni najvanije razz rjeenje odnosa zemaljski poglavar - civilni adlatus, nego Zajedniko s c ministarstvo nansija - Zemaljska vlada. On je elio u prvi mah da z bar reducira komuniciranje izmedu Vlade i Ministarstva na pismeni saobraaj, ali se uzdravao od bilo kakve akcije, bojei se da na poetku c z c c ne optereti odnose sa Burinom i tako potkopa svoj poloaj. Sa svojim a z planovima Potiorek je najprije upoznao Conrada, koji mu je obeao c punu podrku.131) s Ve na poetku jesenjeg zasjedanja Sabora 1911. Potiorek je pokac c zao da nema namjeru da ostane pasivni posmatra politikih zbivanja c c u zemlji. Insistirajui na pravima do kojih njegovi predhodnici nisu c mnogo drali, on je bitno ograniio djelatnost civilnog adlatusa, osz c tavivi mu slobodne ruke samo u sitnim tekuim poslovima uprave. s c Izriito je naredio da se u principijelno znaajnim pitanjima nita ne c c s ini bez njegove prethodne saglasnosti. Potiorek je uskratio civilnom c adlatusu baronu Benku i pravo da kao do tada samostalno kontaktira sa Predsjednitvom Sabora.132) s
130) 131)

Burin Zemaljskoj vladi 25.3.1911. Pr BH 441/1911. a Potiorek, Persnliche Vermerkungen (dalje PVM) 1911. KA MKFF o Pb/27. 132) PVM, Sarajevo 6.10.1911. KA MKSM Sep. Fasz. 93.

305

Ovi Potiorekovi potezi, vueni daleko iza kulisa, bili su u suprotnosc ti sa onim to se u bosanskohercegovakoj tampi u prvi mah oekivalo s c s c od novoimenovanog zemaljskog poglavara. Na njega se gledalo kao na generala, koji e se baviti jedino vojnim poslovima i zadovoljiti se tic me da samo na sveanostima predstavlja Zemaljsku vladu. Openito c c tampa je povodom imenovanja Potioreka manje pokazala interesa za s njegovu linost nego za njegovu funkciju. Ova funkcija je i od listova c vladine veine oznaavana kao anahronizam i anomalija koja se moc c ra to prije odstraniti. Hrvatska zajednica i Musavat pozivali su s poslanike da prilikom sljedee budetske debate briu sumu koja je u c z s budetu namijenjena za zemaljskog poglavara, smatrajui da on predz c stavlja samo suvinu zvunu titulu bez stvarnog sadraja. Musavat s c z je izraavao jo i miljenje da se poloaj zemaljskog poglavara ne moe z s s z z dovesti u sklad sa ustavnim uredenjem zemlje.133) Medutim, radikalni Petar Koi jo je prilikom prve budetske debate 1910. traio da se cc s z z ukine budetska stavka ne samo za valiju nego i za civilnog pau, z s njegovog doglavnika.134) Intencije Potioreka i saborskih stranaka u pogledu proirenja koms petencija Zemaljske vlade bile su samo prividno iste. U osnovi zahtjeva stranaka, koji su posebno aktualizirani krajem 1911. i poetkom c 1912. godine, nalazila se tenja da se Vlada uini odgovornom Saboz c ru. Pored ostalog treba imati u vidu da bi bilo i nemogue da vojno c lice na elu Zemaljske vlade odgovara Saboru. Tenje Potioreka su bile c z usmjerene na uvrenje vlastitog politikog poloaja i izvjesno osamosc sc c z taljenje Zemaljske vlade od Zajednikog ministarstva nansija. Njegov c osnovni cilj bio je proteiranje vojnih interesa i osiguranje uticaja vojz nih faktora na razvoj politikih odnosa u zemlji. Medutim, dok se c Burin nalazio na elu Zajednikog ministarstva nansija, Potiorek se a c c ograniio samo da diskretno pripremi teren za ostvarenje svojih planoc va, za koje je, inei formalne ustupke i prikrivajui svoje prave ciljeve c c c uspio da pridobije i istaknute proreimske linosti u Saboru. z c Nakon to je za novog zajednikog ministra nansija postavljen s c Leon Bilinski (19.2.1912.) Potiorek je podnio caru memorandum sa prijedlozima za reorganizaciju uprave u Bosni i Hercegovini,135) u kojem je u prvom redu traio da se ukine poloaj civilnog adlatusa i uvede z z poloaj viceprezidenta Zemaljske vlade neposredno potinjenog efu z c s Zemaljske vlade. Smatrao je korisnim da bi se na taj poloaj doveo z domai ovjek, budui da pomenuti funkcioner treba da zastupa efa c c c s
133)

Napisi u Musavatu od 10. 6. 1911. i Hrvatskoj zajednici od 4. 7. 1911. kao predhodna napomena. 134) Stenografski izvjetaji o sjednicama bosanskohercegovakog sabora s c god. 1910, I zasj. Sv. I, 576-577. 135) H. K a p i d i , Bosna i Hercegovina, 102-107. z c

306

Zemaljske vlade na sjednicama Sabora. To je bilo u vezi sa idejom da se na pojedine poloaje u Zemaljskoj vladi postave upotrebljivi z pripadnici sve tri konfesije. Insistirao je da se jedan dio ovlatenja Zas jednikog ministarstva nansija prenese na Zemaljsku vladu, imajui c c z s naroito u vidu odredene kompetencije u pogledu eljeznica, umarstva c i rudarstva, na koje do tada Vlada nije imala gotovo nikakvog uticaja. Pledirao je da se odnosi Vlade i Ministarstva preurede u skladu sa prvim lanom Zemaljskog ustava, koji je propisivao da Zajedniko minisc c tarstvo vri samo odgovorno vodstvo i vrhovni nadzor, a Zemaljskoj s vladi stavljao u dunost upravu zemlje i sprovodenje zakona. Ponovio z je i ranije postavljani zahtjev da ef Zemaljske vlade bude vie sluan, s s s tako to e njegovo miljenje zajedno sa miljenjem ministra biti pres c s s zentirano caru. Osim toga je traio da lino prisustvuje konferencijama z c zajednikih ministara kada se raspravlja o vanim pitanjima u vezi sa c z Bosnom i Hercegovinom. Na sastanku zajednikih ministara 14.marta 1912, kojem je pric sustvovao i Potiorek, razmatran je i usvojen Nacrt naredbe o vlasti zemaljskog poglavara u Bosni i Hercegovini i njegovog zamjenika.136) Ovu Naredbu, kojom je ukinuta funkcija civilnog adlatusa, sankcionisao je car 1.aprila 1912. godine. U njoj je bilo izriito reeno da samo zemaljc c skom poglavaru pripada pravo da vodi politiku u Bosni i Hercegovini u okviru smjernica zajednikog ministra zaduenog za vodenje bosanskoc z hercegovake uprave, kome je poglavar bio u tom pogledu potinjen i c c odgovoran. Nijedan drugi funkcioner Zemaljske vlade nije bio ovlaten s da u politikim poslovima radi bilo ta drugo osim to e izvravati c s s c s naloge zemaljskog poglavara. Poglavar je sada postao taj koji predsjedava i sjednicama Zemaljske vlade. Kao armijski inspektor on je bio i najvii vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Hers cegovini i Dalmaciji, i u tom svojstvu bio je direktno potinjen caru. c
136)

Burinovo tajno rjeenje od 29.aprila 1908. kao i Objanjenja i doa s s pune iz 1911. kao akte internog karaktera odobrio je samo car a da o njima nisu konsultovane niti uopte obavjetene austrijska i ugarska s s vlada. Posebno se Potiorek zalagao da se u pogledu nove naredbe obje vlade stave pred svren in, ocjenjujui kao i zajedniki ministri da ona s c c c samo utoliko predstavlja novum u odnosu na Objanjenja i dopune to s s ukida pravo civilnog adlatusa da direktno izvjetava Zajedniko miniss c tarstvo nansija. Ipak je prevagnulo miljenje da se u smislu 2 zakona iz s 1880. zatrai saglasnost austrijske i ugarske vlade, s obzirom i na postoz jeu kampanju, u kojoj je optuivana zajednika vlada da je u pitanjima c z c upravljanja Bosnom i Hercegovinom prekoraila svoje kompetencije. Da c bi obje vlade dale svoju saglasnost da se nova naredba podnese na sankciju caru, zakljueno je da im se u cilju vrenja pritiska saopte interni c s s propisi koji su bili na snazi. Hamdija K a p i d i , Ukidanje funkcije z c civilnog adlatusa. (Diskusija i odluka zajednike austrougarske vlade), c Glasnik ADA BH I, 1961, 333-338.

307

Istovremeno mu je kao vrhovnom upravniku Zemaljske vlade pripadalo i pravo da neposredno raspolae andarmerijskim korpusom. Sva z z imenovanja inovnika i namjetenika civilne uprave trebalo je da idu c s preko zemaljskog poglavara, bilo da ih on sam vri ili upuuje prijeds c loge Ministarstvu. Zamjenik zemaljskog poglavara, koji je predviden umjesto civilnog adlatusa, bio je kao najvii gradanski inovnik izravno s c potinjen poglavaru i trebalo je da, po njegovim uputstvima upravc lja tekuim poslovima Zemaljske vlade i djeluje u Saboru kao najvii c s zastupnik vlade. Prezidijalni ured Zemaljske vlade bio je, umjesto civilnom adlatusu, sada podvrgnut neposredno zemaljskom poglavaru, koji je mogao i svaki drugi posao zadrati za sebe i rjeavati ga u diz s rektnom kontaktu sa pojedinim efovima odjeljenja u Vladi. Tako su s prethodna polovina rjeenja tajnog karaktera iz 1908. i 1911. godine, c s s kojima su austrijska i ugarska vlada bile upoznate tek nakon to je s od njih zatraena saglasnost na nacrt nove naredbe, bila zamijenjena z preciznijim odredbama koje su znaile ispunjenje elja vojnih faktoc z ra u pogledu koncentracije vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskog poglavara.Ono to je drugim podrujima Monarhije bilo predvideno u s c c c pogledu odredene ingerencije komandujuih generala na podruju civilne uprave a posebno policijske vlasti, u sluaju nemira, neposredne c ratne opasnosti i rata, to je vailo u Bosni i Hercegovini i za normalne z prilike. Potioreku je takode polo za rukom da se usvoji i njegov prijedlog o s razgranienju kompetencije izmedu Zemaljske vlade i Zajednikog mic c nistarstva nansija. Novi zajedniki ministar nansija Bilinski priznao c je da poslije uvodenja Sabora ne odgovara vie raniji odnos izmedu Vlas de i Ministarstva, koji se obrazovao po austrijskom uzoru, tako da je uloga bosanskohercegovake Zemaljske vlade bila slina ulozi austrijskih c c namjesnitava, dok je Zajedniko ministarstvo nansija usredsredilo u s c svojim rukama one prerogative koje su u Austriji pripadale resornim ministrima. Kako je bh. Zemaljska vlada bila ta koja zastupa upravu pred Saborom, postignuta je saglasnost da se sve grane uprave na Vladu stvarno i prenesu, ali da se time nije smjelo ograniiti pravo kontrole c i revizije, koje je i dalje ostajalo Zajednikom ministarstvu nansija c kao vrhovnoj upravnoj instanci. Mada je Zemaljska vlada trebalo da proiri svoje ingerencije u odnosu na eljeznice, umarstvo i rudarstvo, s z s sve naelne i znaajne odluke u tim oblastima ostale su i dalje rezerc c visane za Ministarstvo. Vladi su, medutim, ostavljene slobodne ruke u troenju sankcionisanog budeta, koji je kao i do tada trebalo da se, na s z c bazi prijedloga Zemaljske vlade, konano utvrduje u Zajednikom mic nistarstvu nansija prije nego se podnese Saboru na usvajanje. Samo
308

pri eventualnim prekoraenjima budeta i sl. moralo se pitati Minisc z tarstvo. Vlada je takode mogla sklapati samostalno ugovore koji su povlaili izdatke ispod 20.000 kruna.137) c Na osnovu Naredbe o organizaciji i vlasti Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu, koju je car odobrio 29.maja 1912,138) izvrene su s izmjene u strukturi Vlade. Broj odjeljenja iz kojih se do tada sastojala Vlada povean je od etiri na est. Pored politiko-administrativnog, c c s c nansijskog, pravosudnog i privrednog odjeljenja, osnovano je odjeljenje za bogotovje i nastavu kao i tehniko odjeljenje, koje je obuhvatalo s c gradevinske i eljeznike poslove. U okviru privrednog odjeljenja forz c miran je odsjek za rudarstvo, koji do tada nije imala Zemaljska vlada. To, kao i prerastanje ranijeg odsjeka za bogotovje i nastavu u okviru s administrativno-politikog odjeljenja, u posebno odjeljenje, trebalo je c pored ostalog da u izvjesnoj mjeri znai izlaenje u susret eljama Sac z z bora. Inae, u Naredbi je naglaena nova uloga zemaljskog poglavara c s i jo podrobnije preciziran poloaj njegovog zamjenika. Naredbom je s z s z takode poglavar bio ovlaten da odreduje poblie opseg rada pojedinih odjeljenja i unutranji poslovni red Zemaljske vlade. s Ove promjene bile su popraene penzionisanjem dotadanjeg civilc nog adlatusa barona Benka, koji je imenovan za guvernera Zemaljske banke u Sarajevu, dok je na poloaj zamjenika zemaljskog poglavara z nastojanjem ugarske vlade postavljen Madar Rohony. Iako su odgovorni funkcioneri Monarhije, prvenstveno pod pritiskom politikih kretanja c z u zemlji i zbivanja na Balkanu uvidali da je nuna postepena izmjena strukture rukovodeeg inovnitva u Bosni i Hercegovini, njihova polic c s tika na ovom podruju bila je vrlo kolebljiva i protivrijena. S jedne c c strane su pravili reformne planove, a s druge su strahovali od posljedis a ca njihovog sprovodenja. Jo u doba Burina preduzete su neke mjere da se zemaljskim pripadnicima, od kojih je ve izvjestan broj stekao c akademsko obrazovanje i bio angaovan u niim organima vlasti, otvori z z put ka viim inovnikim poloajima. Do kraja austrougarske uprave, s c c z medutim, nije moglo doi do bitnih promjena u vrhovima bosanske adc ministracije, zbog dubokog nepovjerenja prema domaoj inteligenciji i c inovnitvu. Sr vieg inovnitva sainjavao je i dalje njemaki elemec s z s c s c c nat. Tek 1912. postavljen je jedan domai ovjek za odjelnog predstojc c nika Zemaljske vlade (Srbin dr Teodor Zuruni), a 1914. i za zamjenika c
137)

Bilinski Zemaljskoj vladi 10.3.1912. Pr BH 455/1912; Protokoll uber die I Sitzung der Konferenz zur Beratung der Reorganisation der Landesregierung in Sarajevo am 21. Mrz 1912. Pr BH 540/1912; Referati a Bardola od 26. februara i 2. aprila 1912. podneseni na uvid Franzu Ferdinandu 10. marta odnosno 3. aprila iste godine. KA MKFF Pb/16 ex 1912. 138) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1912, 167-168.

309

zemaljskog poglavara (Hrvat dr Nikola Mandi). U oba sluaja rije je c c c o ljudima koji su stekli puno povjerenje reima. z Povodom novih mjera u pogledu razgranienja kompetencije izmec c s du Zemaljske vlade i Zajednikog ministarstva nansija, ef vojne kancelarije prijestolonasljednika, pukovnik Bardol, zauzeo je karakteristian stav. Smatrao je: Kolikogod treba uzeti u obzir da se Zemaljskoj c vladi mora priznati izvjestan djelokrug u svim pitanjima, koja ona zastupa u Saboru, ova nastojanja apsolutno ne smiju prelaziti onu granicu preko koje bi to vodilo autonomiji Bosne i Hercegovine, ili bi samo moglo izazvati takav privid.139) Ovo je bilo potpuno u duhu intencija samog Franza Ferdinanda, koji je bio odluno protiv eventualnog c proirenja djelokruga Bosanskohercegovakog sabora i ogranienje poss c c tojeih prava krune.140) c Iako je Potiorek svoje zahtjeve u pogledu upravnih promjena obrazlagao potrebama koje proizilaze iz ustavne vladavine u zemlji, kako bi c ih uinio prihvatljivijim za odredene faktore u Monarhiji, a naroito za c c ministra Bilinskog. Medutim, njihov pravi smisao bio je drugaiji. U stvari dolo je do spajanja vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskog s poglavara, iji je poloaj bio ojaan u odnosu na Zajedniko ministarc z c c stvo nansija. Izvrene promjene bile su prevashodno diktirane vojnim s interesima i znaile su pripremu za sprovodenje politike vrste ruke u c c Bosni i Hercegovini. To je uinjeno u doba kada se bliilo izbijanje c z nove krize na Balkanu i kada su politika kretanja u jugoslovenskim c zemljama u okviru Austro-Ugarske dobijala novi zamah.141) * * * Uskoro po izbijanju balkanskog rata Potiorek je insistirao na sprovodenju mobilizacije, zavodenja iznimnih mjera i sistiranje ustava u Bosni i Hercegovini, zauzimajui se svesrdno, zajedno sa ponovo posc tavljenim efom Generaltaba Conradom von Htzendorfom za oruani s s o z obraun sa Srbijom. Proglaenje izuzetnih mjera u Bosni i Hercegovini c s za vrijeme skadarske krize 3.maja 1913, sa istovremenim rasputanjem s
139)

So sehr ber cksichtigt werden soll, dass der bh. Landesregierung u in allen, vor dem bh. Landtage zu vertretenden Verwaltungszweigen ein gewisser Wirkungskreis eingerumt werden muss, so d rfen diese Bea u strebungen absolut nicht uber jene Grenze gehen, deren Ueberschreitung zur Autonomie von BH. fhren oder auch nur den Schein einer solu chen erwecken knnten. Referat Bardola od 2.4.1912. podnesen na o uvid prijestolonasljedniku 3.4.1912. (tekst podvuen u orginalu) KA c MKFF Pb/16 ex 1912. 140) HHStA, PA rot 630, C.d.M. V/30, Nr 724, J u z b a i , Jeziko s c c pitanje, 73. 141) K a p i d i , Bosna i Hercegovina, 102-111, 137-138, 191-200. z c

310

socijaldemokratskih i srpskih drutava,142) ostavilo je duboke tragove u s politikom ivotu zemlje. Iako su trajale srazmjerno kratko i bile ukic z nute 13.maja 1913, njihove porazne posljedice ostale su i dalje prisutne. U doba skadarske krize i neposredno poslije njenog okonanja ministar c Bilinski je, kao i ef Zemaljske vlade Potiorek, vjerovao da se postojea s c c balkanska kriza nee moi rijeiti bez rata. Medutim, po okonanju c c s skadarske krize, Bilinski je ocjenjivao da je neposredna konfrontacija sa Srbijom odloena, ali da se Monarhija mora sistematski pripremaz ti za budui veliki rat. U meduvremenu je trebalo, prema Bilinskom, c rijeiti jugoslovensko pitanje u Monarhiji i uspostaviti sa Srbijom dos brosusjedski odnos. Pri tome je on davao poseban znaaj privrednom, c nacionalnom i politikom uzdizanju Bosne, s ciljem da se paralie privc s lana snaga Srbije. U tom smislu Bilinski je formulisao i skicu jednog c programa, koji je veim dijelom sadravao ideje koje je on i ranije po c z izbijanju balkanskog rata zastupao. To je bio i glavni razlog za urbu z Bilinskog da se ukinu izuzetne mjere, emu se naroito general Potic c orek protivio. Bilinski je ocjenjivao da bi produenje vanrednog stanja z sasvim onemoguilo sprovodenje eljene politike i pozvao Potioreka da c z zajedno s njim radi na ublaavanju posljedica izuzetnih mjera, pored z ostalog i normalnim zakonskim tretmanom srpskih udruenja, to je z s trebalo da umiri srpske politiare.143) c U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potioreku od 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rjeenje tada s vrlo aktuelnog jezikog pitanja, postepeno zaposjedanje najviih mjesta c s u zemaljskoj upravi od strane domaih ljudi, reformu dravnopravnog c z poloaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako to bi ona bila sa po z s tri predstavnika pretstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osnivanje lozofskog fakulteta (sa osloncem na Zemaljski muzej i Institut za balkanoloka istraivanja) i pravnog fakulteta u Sarajevu, dok je na s z privrednom planu predvidao investicije i obligatni otkup kmetova.144) Za Potioreka je jo prije izbijanja balkanske krize postojei dravs c z nopravni poloaj Bosne i Hercegovine predstavljao samo prelazni stadij z ka dalekosenijim rjeenjima jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije. z s Ni njegove line ambicije nisu se zaustavljale na granicama anektitirac nih pokrajina. On je prije svega reektirao na politiko prikljuenje c c Dalmacije Bosni i Hercegovini kako bi u svojim rukama koncentrisao osim vojne i civilnu vlast na cjelokupnom podruju 15. i 16. korpuc sa. Osim toga, Potiorek je jo u jesen 1911. ispoljio aspiracije da u s okvir njegovog djelokruga kao armijskog inspektora u Sarajevu, pored
142) 143)

Vidi ibidem 155 i dalje. Bilinski Potioreku 22.5.1913. (prepis), KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5, PVM XV/1913. 144) Ibidem

311

15. i 16. korpusa, dode jo i 13. korpus, ije je sjedite bilo u Zagres c s bu. To je on motivirao potrebom da se moe pouzdano orijentisati o z svepravakom, trijalistikom pokretu i pratiti njegov uticaj na prilike s c c u Bosni i Hercegovini. Medutim, ovi Potiorekovi prijedlozi doekani su s rezervom u vojnoj kancelariji prijestolonasljednika Franza Ferdinanda. U njihovom ostvarenju nazirala se opasnost od trijalizma, jer bi vojniko sjedinjenje Bosne i Hercegovine, Dalmacije i Hrvatske poc vratno djelovalo u politikom pogledu. Izraena je sumnja i u njihovu c z vojniku svrsishodnost s obzirom na postojee ratne planove. General c c Moritz Auenberg kao ministar rata uzdrao se da se bez konsultacije z sa efom Generaltaba odmah izjasni o Potiorekovim pretenzijama.145) s s Pod utiskom politikih kretanja po izbijanju balkanskog rata, Poc tiorek je smatrao da, nakon izvjesnog smirivanja vanjske situacije, neodlono treba pristupiti rjeavanju jugoslovenskog pitanja. Po njegovoj z s zamisli, izraenoj vjerovatno poetkom 1913, to je trebalo otpoeti priz c c dobijanjem Hrvata tako to bi se oni ujedinili u okviru Carstva (Reicha) s i dobili izvjesnu samostalnost. Medutim, to nikako ne bi mogla biti neka trea posebna drava u okviru Monarhije. Po Potiorekovom c z konceptu, koji je u stvari bio jedna zakanjela verzija velikoaustrijs skog rjeenja nacionalnog pitanja, trebalo je istovremeno sa ustupcima s Hrvatima ojaati centralnu vlast stvaranjem prije svega jedinstvenog c predstavnikog i upravnog organa za cijelu Monarhiju, t.j. zajednikog c c parlamenta i zajednike vlade, a paralelno s tim pragmatiki utvrditi c c vjeitu pripadnost jugoslovenskih pokrajina Carstvu. Uz to je smac trao da treba u pogodnom momentu energino i konsekventno izbrisati c Srbiju sa geografske karte, jer se samo tako moe izbjei opasnost da z c se sve velike rtve za rjeenje jugoslovenskog pitanja ne pokau uzaludz s z nim.146)
PVM Sarajevo 6.10.1911. KA MKFF Pb/33 ex 1911 kao i glosa uz Potiorekov tekst: ef Generaltaba Schemua Ministarstvu rata 22.1.1912. s s MKSM 296 /1912; Pro domo zum Vortrage des KM MKSM 296 /1912 i 12 1 kao napomena 132. Jo sredinom 1909. Franz Ferdinand je u pismu njemakom caru Wilhels c mu izrazio miljenje da bi trijalizam bio nesrea za Monarhiju (Rudolf K i s c s z l i n g, Erzherzog Franz Ferdinand von Oesterreich-Este, Graz-Kln o 1953, 149) Ni raniji ef nadvojvodine vojne kancelarije Brosch kao ni s docnije Bardol nisu bili pristalice trijalizma. O ulozi trijalizma u politici velikoaustrijskog kruga i Franza Ferdinanda vidi G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 9-74; Vladimir D e d i j e r, Sarajevo 1914, Beograd 1966, 218-229; i s t i, Planovi nadvojvode Franje Ferdinanda o reorganizaciji Habsburke Monarhije, u: Jugoslovenski narodi s pred prvi svetski rat. 181-205. 146) W e i n w u r m, Potiorek, Anhang Nr 5. Politische Studie Potioreks aus dem Jahre 1913, 363-366.
145)

312

Potiorekova ideja o rjeenju jugoslovenskog pitanja u Monarhiji res formisanoj u velikoaustrijskom smislu 147) spadala je u domen njegovih elja, koje su izlazile iz okvira tadanje realne politike. Tada se pod z uticajem dranja Jugoslovena za vrijeme balkanskih ratova i kod priz padnika kruga oko prijestolonasljednika Franza Ferdinanda, kojem je i Potiorek pripadao, nazirao zaokret ka politici saradnje sa Madarima na osnovu umjerene reforme dualizma.148) Uostalom i sam se Potiorek tokom 1913. zalagao za odredenu izmjenu statusa Bosne i Hercegovine u okviru dualistike strukture. On je svesrdno podrao plan koji c z je inicirao ministar Bilinski da Bosna i Hercegovina bude predstavljena u delegacijama sa po tri poslanika. Cilj je bio da se donekle izade u susret eljama Bosanskohercegovakog sabora i ujedno uvrste veze z c c anektiranih zemalja i Monarhije, a oslabe centrifugalne snage i oslabi atraktivnost Srbije. Ovaj plan Bilinskog, kome je ministar spoljnih poslova Berthold obeao podrku, a koji se podudarao i sa miljenjem c s s Franza Ferdinanda i njegove okoline, nije mogao izai iz faze sondiranja c tokom 1913. zbog nepomirljivog stava Madara i njihovog otpora da se dira u postojee odnose.149) c Stavovi Potioreka kao i drugih pripadnika visokih vojnih krugova jo vie su evoluirali s poetkom svjetskog rata u smislu vie uvaavanja s s c s z ugarskog faktora u Monarhiji. Smatrajui dualizam jo za dogledno c s vrijeme jedinim moguim rjeenjem, Potiorek je postao u jesen 1914. c s ak zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovine izmedu Austrije i c Ugarske.150) Iako je i dalje davao prednost neodlonom obraunu sa Srbijom, z c Potiorek se krajem maja 1913. sloio s Bilinskim da je njihov glavni z zadatak sistematsko pripremanje za neizbjeni veliki rat. Bio je uvjeren z da e Srbija, ako se ne uini nekodljivom bar tako to bi se u formi jedc c s s ne carinsko-trgovinske i vojne konvencije prikljuila Monarhiji, vrijeme c do izbijanja rata intenzivno iskoristiti da u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, banskoj Hrvatskoj i junoj Ugarskoj pripremi teren za budui z c rat. Pri takvoj podrivakoj djelatnosti Srbije, ocjenjivao je Potiorek, c
Pravaki dravnopravni trijalizam bio je suprotan koncepciji centras z lizovane Velike Austrije sa izvjesnim federativnim elementima na osnovu zemaljske autonomije pojedinih nacija ili krunovina. Pomenuti trijalizam bitno se razlikovao i od pogleda nekih pripadnika velikoaustrijskog kruga o reorganizaciji Monarhije podjelom na tri upravna podruja, koja ne bi c imala elemente dravnosti. G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog z kruga, 69-74. 148) Ibidem 63-67, 71. 149) J u z b a i , Jeziko pitanje, 55-57. s c c 150) Ferdo H a u p t m a n n, Kombinacije oko dravnopravnog poloaja z z Bosne i Hercegovine, Godinjak DI BiH 11, 1961, 95-96. s
147)

313

vladine protivmjere uspjee kod vrlo malog dijela bosanske i srpske inc teligencije i poluinteligencije. Smatrao je da treba biti sretan ako pode za rukom da se masa srpskog seoskog stanovnitva u Bosni i Hercegos vini i dalje zadri u njenom letarginom stanju, te ako uspije sprijeiti z c c da hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligencija ne predu u srpski tabor. Cilj mu je bio osujetiti ujedinjenje svih Junih Slovena z na antidinastinoj osnovi.151) c Procjenivi tako situaciju poslije ukidanja izuzetnih mjera, Potis orek je predloio ministru Bilinskom smjernice Vlade za dranje prema z z Srbima koje bi se sastojale u slijedeem: benevolentan tretman seoskog c stanovnitva vodei maksimalno rauna o njegovim ekonomskim interes c c sima, najvei oprez i gdje je nuno najvea strogost prema inteligenciji c z c i poluinteligenciji. I njima je trebalo izai u susret, ali ni najmanje c preko one mjere koja bi mogla izazvati nezadovoljstvo Hrvata i Muslimana zbog breg napredovanja u slubi veeg procenta Srba. Tadanji z z c Potiorekov stav je bio da vrhovni princip uprave u zemlji, a naroito u c Saboru, treba da bude oslonac na Hrvate i Muslimane, dok je srpsku opoziciju trebalo primiti kao neto neizbjeno.152) Ovo je bilo suprotno s z politici ministra Bilinskog da u vladinoj veini u Saboru, pored Hrvata c i Muslimana, treba da uestvuje i bar jedan dio srpskih poslanika, pa c stoga nije moglo biti ni prihvaeno. c Potiorek se krajem maja 1913. izjasnio protiv toga da se u skorije vrijeme pokree pitanje obligatnog otkupa kmetova. On je naglaavao c s da je i sam za obligatni otkup kmetova, ali tek kada se spoljnopolitika kriza denitivno rijei. Sve dok se to rjeenje, t.j. obraun sa c s s c Srbijom, odgada, bio je protiv takvog koraka. Osim politikih obzira, c posebno prema muslimanskim posjednicima, Potiorek je imao u vidu i pomanjkanje novanih sredstava, jer su izdaci za naoruanje i u vec z z zi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izgradnju novih eljeznica i druge investicije angaovali nansijski potencijal zemlje do krajnjih z mogunosti. On je takode potvrdio svoj negativan stav prema otvac ranju lozofskog i pravnog fakulteta u Sarajevu. To je motivirao ne samo nansijskim nego i isto politikim razlozima. Bojao se da bi c c otvaranjem fakulteta vlast sebi natovarila na vrat uz nedisciplinovane srednjokolce jo i sline studente.153) Zahvaljujui stavu Potioreka s s c c prema osnivanju fakulteta protivakcija Monarhije na Balkanu, u vidu
151)

Potiorek Bilinskom 29.5.1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5, PVM XV/1913. 152) Ibidem 153) Ibidem

314

stvaranja jednog kulturnog centra u Sarajevu koji bi konkurisao Beogradu, ostala je ograniena uglavnom na nastojanja na isto naunom c c c podruju.154) c Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutranjoj bos sanskohercegovakoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarno c pitanje ponovo u centar politike panje. Nakon iznenadnog polagac z nja mandata od strane poslanika grupe oko Srpske rijei odgodeno je c formiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu muslimanskog i hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva, koja se nije ustruavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova proc grama nove srpske stranke na elu sa dr Danilom Dimoviem i dr Milac c nom Jojkiem bilo je agrarno pitanje. Stranka se naelno deklarisala za c c obligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da drava umjesto z kmetova preuzme plaanje kamata na zajmove za otkup kmetovskih c selita, koje su iznosile 4,50%. Zemaljska uprava postigla je kompromis s sa Dimovievom grupom tako to se obavezala da e preuzeti da plaa c s c c polovinu iznosa pomenutih kamata (tj. 2,25%).155) To je uinjeno uz c pretpostavku da Sabor odobri da se povea toarina i uvede novi porez c c na vozne karte, jer se na poveanje direktnih poreza, zbog saborskog c zakljuka nije moglo raunati. c c s c Medutim, realizacija ovog sporazuma naila je naroito na otpor zemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik muslimanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpai je smatrao da nije sc dobro da se zbog deset Srba, koji bi uli u vladinu veinu, barka s c u agrar.156) Begovska opozicija koju su sainjavali, kako lanovi Ujec c dinjene muslimanske organizacije tako i grupe Dervi-bega Miralema, s prijetila je da osujeti vladine politike kombinacije sa Dimoviem. U c c toj situaciji nudio se Vladi muslimanski prvak Serif Arnautovi da se c sa uim krugom svojih starih pristaa suprotstavi begovima, ijeg se z s c tutorstva ve due vremena elio osloboditi. Namjeravao je da na noc z z vim izborima u Sabor uvede napredne elemente kako bi se Muslimani oslobodili od reakcionarne i egoistike politike begova. Smatrao je da c za takvu akciju postoji raspoloenje medu naprednim Muslimanima z koji otvoreno govore o nunosti obligatnog otkupa kmetova.157) z
154)

Vidi Hamdija K a p i d i , Institut za istraivanje Balkana u Saz c z rajevu 1914-1918. (Namjena i planovi), Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 2, 1964, 7-9, 25-32 i i s t i, Bosna i Hercegovina 310-313, 336-348, 372-376. 155) Bilinski Potioreku 29.10.1913. Pr BH 1454/1913. 156) Dimovi Ceroviu 21.10.1913. Pr BH 1442/1913. c c 157) Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 2 Nr 544 i 546. Serif Arnautovi je traio od Vlade nansijska c z sredstva za subvencioniranje Novog vakta, koji je bio zapao u nansijske tekoe. To je Arnautovi obrazlagao potrebom da se informiu s c c s iroke mase o politici naprednih Muslimana i Vlade. s

315

Nastojei da slomi begovsku opoziciju Potiorek je poetkom novemc c bra 1913. u razgovoru sa lanovima saborskog predsjednitva dr Nikoc s lom Mandiem i dr Safvet-begom Baagiem ukazao da je neophodno c s c izmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da e agrarno pitanje biti c brzo i radikalno rijeeno na ranijim turskim teritorijama koje je dobila s Srbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije izloiti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da s tom neizmjenjivom z injenicom moraju raunati nai muslimanski veleposjednici. Njih je c c s Potiorek stavio pred alternativu ili saradivali sa Vladom u savezu sa Hrvatima, i tako imati ansu za odbranu svojih interesa, ili oponiras ti.158) Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava, koja je nastala pod uticajem razvoja politikih dogadaja. Medutim, iako c se Potiorek angaovao da se begovska protivvladina agitacija suzbije, z on je izriito traio da se sa begovima konano ne prekida, dok to ne c z c bude po volji Vladi.159) s c Potkraj 1913. uspjeno su prebrodene tekoe u procesu obrazovas nja vladine radne veine, i ona je usvojila u saboru jeziki zakon i tzv. c c agrarnu rezoluciju, kojom je nagovjeteno donoenje novele uz zakon s s o otkupu kmetova. Povodom izrade nacrta novele Potiorek je krajem januara 1914. u pismu ministru Bilinskom izrazio nadu da e u ne tako c dalekoj budunosti moi prii i obligatnom otkupu.160) Medutim, on c c c je bio svjestan opasnosti od proletarizacije, koja je prijetila muslimanskim zemljoposjednicima, ime bi po njegovoj ocjeni, politiki uticaj i c c pouzdanost Muslimana pretrpila veliku tetu. Pri tome nije iskljuivao s c s mogunost da dode do poboljanja odnosa izmedu Srba i Muslimana i c da se izmedu njih stvori savez.161) Potiorek je bio posebno zainteresovan da se srpsko-muslimanski politiki odnosi koji su se poslije aneksije c zbog agrarnog pitanja, a naroito povodom rata na Balkanu, izrazito c pogorali,162) vremenom ne poboljaju i uspostavi srpsko-muslimanska s s koalicija na opozicionoj osnovi. Stoga je protivrjenost u njegovoj, i c uopte austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini, te njihova koles banja i dozirani oprez u odnosu kako prema begovima, s jedne, tako i prema srpskim seljacima, s druge strane. Pri tome iz Potiorekovih stavova nedvosmisleno proizilazi da je bio spreman rtvovati materijalne z interese begova onda kada mu oni, i uopte Muslimani, ne budu vie s s
158) 159)

PVM XXIX/1913, KA Nachlass Potioreku A3 Fasz 5. Potiorek Prezidijalnom birou ZV 10.11.1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 2, Nr 547. 160) Potiorek Bilinskom 25.1.1914, Ibidem 161) W e i n w u r m, op. cit. 358-359. 162) Vidi Milorad E k m e i , Uticaj balkanskih ratova 1912-1913. na c c drutvo u Bosni i Hercegovini, Marksistika misao, 4 Beograd 1985, s c 137-158.

316

potrebni kao protutea Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samo z c nakon obrauna sa Srbijom. Medutim, i ve sama odluka da se objavi c rat Srbiji, u iji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povoda c da preduzme inicijativu u pogledu rjeavanja agrarnog pitanja. s Potiorek je 27.jula 1914, nakon to su prethodnog dana proglaene s s izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela ozakoni putem vladarevog runog pisma i zaloio se za radikalno rjeenje c z s cjelokupnog kmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebom da se suzbije agitacija medu srpskim seoskim stanovnitvom.163) s Zajedniki ministar nansija Bilinski je, medutim izrazio rezervu c prema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom momentu mogao pogreno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskom s tendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrijske tampe na njega povodom atentata. Ona je prebacivala Bilinskom s da atentat ne bi bio mogu da nije Bilinski, za razliku od Potioreka, c navodno povladivao srpstvu. Bilinski je podsjeao Potioreka da nije nic kada u krupnim politikim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta, c i to kako kod osnivanja Dimovieve stranke tako i kod imenovanja viih c s inovnika iz redova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, ako c bi on usred rata podnio vladaru prijedlog po kome bi bile zaobidene ustavne odredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na apsolutistiki nain, za ije usvajanje nije prije atentata postojala posve c c c sigurna veina u Saboru, a poslije se jedva mogla oekivati. Potiorec c kov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako iz politikih tako i c dravno pravnih razloga. Naelno obligatno rjeenje otkupa kmetova z c s bilo je i za Bilinskog politiki i socijalno poeljno. On je medutim, c z izrazio bojazan da e bosanskohercegovake nansije i nekoliko godina c c poslije okonanja rata jedva moi da obezbjede sredstva od 10 miliona c c kruna godinje za otkup kmetova, t.j. onu sumu koja je na osnovu zas kona o fakultativnom otkupu bila predvidena kao maksimalna.164) To je bila perspektiva rjeavanja agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovini s pod austrougarskom upravom. Sarajevski atentat dao je povoda za estoke napade na organizaciju s civilne uprave u Bosni i Hercegovini i na samog zemaljskog poglavara od c strane Madara. Predsjednik ugarske vlade grof Istvan Tisza, kritikujui stanje kod policije u Sarajevu, izjavio je na sastanku Zajednikog minisc tarskog vijea 7.jula 1914. da je propadanje administrativnog aparata c z u Bosni direktna posljedica ve nekoliko godina nadredenog poloaja c
163)

Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 3, Nr 560. 164) Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina, Politik, Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 Jg, 1929, 337.

317

zemaljskog poglavara, koji kao vojnik ne moe imati ono iskustvo u poz gledu administracije koje je potrebno za dobru upravu. Ocijenjujui da c je civilna uprava potpuno zakazala, Tisza je zahtijevao da se bezuslovno mora energino sprovesti temeljita upravna reforma kojom bi se mogla c sanirati kriza u zemlji.165) Bilinski, koji je na sjednici branio Potioreka kao administratora, priznao je da bi bilo poeljno da se sasvim odijeli z civilna od vojne vlasti i da se pored armijskog inspektora u Bosni i Hercegovini postavi namjesnik (Statthatler) kao u Dalmaciji.166) Istvan Burin, tada ugarski ministar na kraljevom dvoru, izjasnio a se za ponovno uspostavljanje institucije civilnog adlatusa. Smatrao je da je imenovanje dr Nikole Mandia za zamjenika efa Zemaljske vlade c s velika prepreka da se to ostvari. Po Burinu temeljita izmjena u nainu a c upravljanja zemljom mogla se sprovesti samo onda ako nakon Potioreka s z dode novi civilni guverner i time se pripremi rjeenje dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine, sigurno u madarskom smislu. Medutim, z saborski prvaci dr Jozo Sunari i dr Safvet-beg Baagi izrazili su c s c odjelnom predstojniku Zajednikog ministarstva nansija Thalloczy-ju c miljenje da bi u sluaju odlaska Potioreka izbila revolucija. Smatrali s c su da se sa Srbima u Saboru ne moe saradivati ni vladati sa postojeim z c ustavom, gdje pet Srba sprijeava odravanje sjednica. Bili su radije za c z apsolutizam nego za tako neto.167) Ovo dovoljno ilustruje atmosferu i s nacionalno-politike odnose nakon sarajevskog atentata. c Promjene u nainu upravljanja Bosnom i Hercegovinom i razdvac janje funkcija vojne i civilne vlasti bilo je eventualno mogue provesti c samo pod predpostavkom da ne dode do rata. Grof Tisza i ugarska
Protokolle des Gemeinsamen Ministerrates der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie (1914-1918), Eingeleitet und zusammengestellt von Mikls K o m j a t h y, Budapest 1966, (dalje Komj`thy), 141-150. o a U ugarskom parlamentu je, prilikom razmatranja situacije u Bosni i Hercegovini povodom atentata, pored ostalog ukazano na propuste vlasti i traeno od vlade da se zaloi za temeljite promjene politikog sistema z z c i reformu uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome je izreena i ocjena c da je izrazito slaba ona politika koja se oslanja samo na vojsku. Horst H a s e l s t e i n e r, Ungarn und das Atentat von Sarajevo. Die Stellungnahme des ungarischen Reichstages im Juli 1914, u Velike sile i Srbija pred prvi svetski rat, 599-604. 166) M. K o m j a t h y, op. cit. 149. Bilinski je u pismu Potioreku od 3.7.1914. konstatovao da, zbog proirenja djelokruga Zemaljske vlade, s Zajedniko ministarstvo nansija nije u stanju da utie na kolstvo, orgac c s nizaciju dravne policije i tampu. Bilinski je nagovjestio da treba uskoz s ro revidirati podjelu poslova izmedu Zajednikog ministarstva nansija c i Zemaljske vlade. Pr BH 843/1914, saetak pisma u PVM XIV/1914, z KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5; up. B r a u n e r op. cit.331-334. 167) Dr Ludwig Thalloczy - Tagebcher. 23.VI 1914 - 31.XII 1914. hg. u v. Ferdinand Hauptmann-Anton Prosch, Zur Kunde S dosteuropas II/8, u Graz 1981, 32.
165)

318

vlada nisu bili bezuslovno za rat, nego su davali prednost diplomatskoj akciji koja bi dovela do velikog ponienja Srbije.168) Ni Bilinski nije z odmah poslije atentata raunao sa ratom, pa je izmedu njega i vojc nih faktora dolo do ozbiljnih razmimoilaenja u odnosu na dalji unus z tranjo-politiki kurs u Bosni i Hercegovini. On se zalagao za nastavak s c saborske djelatnosti, za diferenciran odnos prema Srbima i odvajanje lojalne veine od veleizdajnikih elemenata. Bilinski je smatrao c c da, i pod predpostavkom da je rat neizbjean, u Bosni i Hercegovini z ne bi trebalo drugaije postupati nego u drugim zemljama Monarhije. c Medutim, on je pod pritiskom vojnih faktora prihvatio gledite da treba s zakljuiti rad Sabora,169) i na sjednici Zajednikog ministarskog vijea c c c 7.jula 1914. podrao je shvatanje Potioreka da se Austro-Ugarska mora z obraunati sa Srbijom da bi zadrala Bosnu i Hercegovinu.170) c z Izbijanje rata znailo je kraj realizacije polovinih i zakanjelih rec c s formnih planova kao i zapoetih znaajnih investicija (eljeznice, melic c z oracije tla, izgradnja kola i dr.) i bilo je korak koji je potvrdio neuspjeh s austrougarske politike u Bosni i Hercegovini i rjeavanja jugoslovenskog s pitanja u Monarhiji.
(Nauni skup posveen 80. godinjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH Poc c s sebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, str. 33-82)

168) 169)

K o m j a t h y op. cit.141-150. ` Up. K a p i d i , Bosna i Hercegovina, 202-205; W e i n w u r m, z c op. cit. 322-328; B r a u n e r, op. cit. 325-335; E k m e i , Zalosna c c batina, 19-20 s 170) Kao nap. 168.

319

 RADNICKO PITANJE U PROGRAMIMA GRADANSKE POLITIKE I DJELATNOSTI BOSANSKOHERCEGOVACKOG SABORA

Stupanje radnike klase na politiku scenu u Bosni i Hercegovini c c u majskim trajkovima 1906. privukao je znaajnu panju gradanskih s c z politiara, koji su nastojali da ostvare uticaj na trajkaki pokret, da c s c ga potine svojoj kontroli i iskoriste za ciljeve gradanske politike. Pri c tome je njihov negativan stav prema izrastanju i organizovanju jednog internacionalistiki orijentisanog radnikog pokreta bio jedan od bitnih c c motiva njihovog angaovanja. Tako je aktivnost manje grupe srpskih z intelektualaca oko lista Dan na elu sa dr Lazarom Dimitrijeviem i c c njegov pokuaj da se stavi na elo trajkaa u Sarajevu bio inspirisan s c s c shvatanjem da bi pristupanje srpskih radnika socijaldemokratskom pokretu bilo krajnje nepovoljno i opasno za srpski nacionalni pokret, jer bi to moglo izazvati indiferentnost prema svemu to je srpsko. Polazilo s se od toga da narod i vjera nee vie imati znaaj ako se zauzme stac s c novite da su svi radnici braa.1) Zato je Dimitrijevi jo 1905. godine s c c s pokuao da omete stvaranje strukovnih organizacija u Sarajevu, nastos jei da se srpski radnici organizuju na nacionalnoj osnovi, u okviru src pskog zanatlijskog udruenja. Pojava i djelatnost zanatlijsko-radnikih z c udruenja formiranih na principu istovjetne nacionalno-konfesionalne z pripadnosti svojih lanova bila je odraz tradicionalne sitno-zanatske c strukture bosanskohercegovakih gradova u kojoj klasna podjela jo c s nije mogla postati prevalentna u odnosu na nacionalno-konfesionalnu c podjelu. Ovakva udruenja bila su pod uticajem gradanskih politiara. z To posebno vrijedi za Organizaciju radnika Hrvata (od 1907. Matica radnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu) osnovanu neposredno poslije majskih trajkova 1906. Jedan od njenih prioritetnih zadataka bio je s da medu hrvatskim radnicima u Bosni i Hercegovini razvija hrvatsku
1) V. B o g i e v i, Grada o poecima radnikog pokreta u Bosni i c c c c Hercegovini od 1878-1905, Sarajevo, 1956, str. 272. Up. K. K a s e r, Die Politik der Serben Bosniens und der Herzegowina von 1903. bis zum Atentat von Sarajevo, Graz (rukopis) str. 61-64. O djelatnosti dr Lazara Dimitrijevia i drugih gradanskih politiara prije, za vrijeme i nac c kon majskih trajkova 1906 prema radnikom pokretu vidi i I. H a d i s c z b e g o v i , Postanak radnike klase u Bosni i Hercegovini i njen rac c zvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 291-292, 317, 343 i dalje.

320

nacionalnu misao. Do osnivanja analogne organizacije srpskih radnika, s c medutim, nije dolo, jer u tom smislu nisu ni postojale intencije vodeih srpskih politiara. Aktivnost L. Dimitrijevia u odnosu na radnitvo i c c s radniki pokret, kao i njegovo zauzimanje za rjeenje agrarnog pitanja, c s nije dobila podrku najveeg dijela srpske inteligencije i arije. Razlog s c c s tome nije samo bila Dimitrijevieva izrazita proreimska politika nego c z i sticaj okolnosti da su se socijalna pitanja i radniki pokret nali na c s margini njihovog interesa, dok je nacionalna, kulturna, politika i pric vredna problematika bila u prvom planu. U tom pogledu postojale su specinosti i znatne razlike izmedu glavnih nosilaca hrvatske, srpske i c muslimanske politike, koje su proizilazile iz socijalne strukture pojedinih nacionalno-konfesionalnih grupacija, udjela radnike klase u njima c kao i drugih relevantnih okolnosti. Za politiki razvitak u Bosni i Hercegovini bila je karakteristina c c pojava nacionalno-politikih pokreta koji su pretendovali da reprezenc tuju cijeli narod bez obzira na njegovu socijalnu strukturu. Stvaranje narodnih organizacija (Hrvatske narodne zajednice, Muslimanske narodne organizacije i Srpske narodne organizacije), a zatim saborskih poslanikih klubova i frakcija bilo je meduetapa od pojave nacionalnih c pokreta do stvaranja politikih stranaka.2) Medutim, uporedo sa stvac ranjem narodnih organizacija kod Srba i Muslimana, pojavile su se i njima suprostavljene, malo uticajne, politike grupe, Srpska samostalc na stranka i Muslimanska napredna stranka, koje su posvetile odredenu panju radnikom pitanju. z c U programu Dimitrijevieve Srpske samostalne stranke, formalno c osnovane u maju 1907. uz podrku vlasti, u prvom planu bili su sos cijalni zahtjevi koji se odnose na rjeenje agrarnog pitanja i zatitu s s domaih radnika. To je bilo prvi puta da je radniko pitanje unijeto c c u program jedne gradanske politike grupe u Bosni i Hercegovini. U c programu je traeno da se olaka vojna obaveza u interesu radnika, da z s se zapoljavanje i plaanje domaih radnika zakonski regulie kao i da s c c s se dravno i opinsko zemljite dade na koritenje radnicima. Ti zahz c s s tjevi bili su postavljeni sa namjerom da se srpski radnici odvrate od socijaldemokrata.3) Uskoro se medutim, u programu Srpske narodne organizacije (SNO) usvojenom na njenoj osnivakoj skuptini, koja je odrana u Sarajevu c s z od 7. do 11.novembra 1907, nalo i radniko pitanje. U dijelu progras c ma koji je bio posveen zahtjevima za reformama u drutvenom ivotu c s z
2) Up. K. K a s e r, op. cit. str. 70-71; M. I m a m o v i , Pravni poc loaj i unutranji politiki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do z s c 1914, Sarajevo 1976, str. 128. i dalje. 3) K. K a s e r, op. cit. str. 88-89.

321

trailo se u trinaestoj taci: Zatita i osiguranje radnika. Zakonsko rez c s gulisanje odnosa izmedu radnika i poslodavaca u smislu dovoljne nagrade i utvrdenog primjernog radnog vremena.4) Medu ciljevima djelatnosti Privrede, srpskog ekonomskog udruenja, osnovanog 1907. na z inicijativu grupe oko Naroda, bilo je i stvaranje radnikih organizacic ja za zatitu protiv eksploatacije od strane preduzetnika i fabrikanata. s Ovaj programski cilj formulisan je paralelno sa stavom Privrede o potrebi pomaganja srpskih trgovakih udruenja i kreditnih institucic z 5) c ja. Kako medu domaim gradanstvom gotovo i nije bilo industrijskih preduzetnika i fabrikanata, ovaj stav je bio uperen protiv stranog kapitala i zemaljskog erara kao najveeg industrijskog preduzetnika. Inae, c c cjelokupna djelatnost Privrede bila je neznatna, pa njeni programski stavovi u odnosu na radnike nisu imali praktini znaaj. c c U programu 39-torice, koji je povodom uvodenja Ustava i priprema za saborske izbore objavljen 31.marta 1910. kao rezultat kompromisa heterogenih politikih grupa unutar Srpske narodne organizacije, radc nici su samo uzgredno u jednoj reenici pomenuti: Radnicima treba c osigurati uslove mirnog rada i kulturnog ivota.6) Tada se, pak u srez ditu socijalnog programa Srpske narodne organizacije nalo prvi put s s rjeenje agrarnog pitanja obligatnim otkupom kmetovskih selita, kos s me znatan dio srpskih gradanskih politiara nee ostati dosljedan, ali c c se u predizbornom programu ono nije moglo izbjei. Pretean dio kmec z tova bio je srpske nacionalnosti, i oni su bili dominantni kao birai u c pravoslavnom izbornom tijelu tree, seoske kurije. Rjeenje agrarnog c s pitanja direktno je tangiralo i znatan dio naroito sezonskih radnika, c osobito onih koji su bili zaposleni u eksploataciji uma. To su bili pres teno radnici srpske nacionalnosti, koji su ujedno bili i seljaci, a esto z c i kmetovi. c c Hrvatski gradanski politiari kao i katoliki klerikalni krugovi znatno vie panje posvetili su radnikom pokretu nego to je to bilo sluaj s z c s c kod srpskih i muslimanskih politikih i vjerskih faktora. To je zahvac ljujui specinosti politikih, drutvenih i kulturnih prilika kod bosanc c c s skohercegovakih Hrvata dovelo do stvaranja Organizacije radnika Hrc vata odnosno Matice radnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu koja je trebalo da se razvije u konkurentsku organizaciju Glavnom radnikom c savezu za Bosnu i Hercegovinu. Pri tome su kako klerikalna tako i gradansko-liberalna struja u hrvatskom nacionalnom pokretu u politici
B. C u b r i l o v i , Petar Koi i njegovo doba, Banja Luka - Zac cc greb 1934, str. 56. 5) K. K a s e r, op. cit. str. 97-98, nap.75 na str. 278. 6) B. C u b r i l o v i , op. cit. str. 94. c
4)

322

prema radnitvu polazile sa svojih idejnih platformi, koje su u mnos goemu imale dodirne take, ali su se istovremeno u nekim znaajnim c c c pitanjima odnosa nacionalnog i vjerskog sukobljavale.7) U vezi sa pripremama za donoenje zemaljskog ustava Hrvatska nas rodna zajednica (HNZ) je podrobnije denisala svoj program prema radnikom pitanju. To je uinjeno u posebnoj deklaraciji objavljenoj c c 21.februara 1909. povodom ustavne ankete. Hrvatska narodna zajednica je isticala da se mora uzeti u zatitu interes pojedinih potlaenih s c stalea u zemlji kao to je na primjer radniki stale. Taj stale, s z s c z z obzirom na njegov veoma teak materijalni poloaj, zasluuje svaku z z z panju jer su njegovi interesi ugroeni od strane mnogo jaeg protivniz z c ka. Ukazano je da je radniko pitanje jedno od najvanijih savremenih c z socijalnih problema i da je sve aktuelnije pitanje regulisanja statusa radnika. Zauzeto je stanovite da je slobodno udruivanje radnika pras z vedna stvar koju treba podravati i pomagati, jer ona ide za tim da se z popravi i unaprijedi njihova potlaena klasa, kako bi odoljela kapitalisc tikoj bujici koja ide za tim da radnu snagu izrabljuje. Pozivajui se c c na ovjenost trai se da se udovolji radnikim zahtjevima, to u praksi c c z c s znai da radna snaga mora biti plaena prema svojoj vrijednosti i c c da treba znatno popraviti ekonomsko, drutveno i kulturno stanje rads nitva. Neposredno je traeno da se pri stvaranju dravnih temeljnih s z z zahtjeva za Bosnu i Hercegovinu radniko pitanje prvenstveno stavi na c dnevni red u buduem saboru. Zastupano je gledite da je samo radnik c s kao takav u stanju da se bori za isto radnike interese i da radniki c c c stale u saboru samo po radniku moe biti dotino zastupljen. Odatle z z c i prijedlog prema kome u okviru kurijalnog izbornog sistema, koji je bio u pripremi da se ozakoni, treba da se uvede i radnika kurija, makar c i sa dva mandata. Interesantno je napomenuti da se prema ovom prijedlogu smatralo da se prilikom glasanja radnika moe prenebregnuti z optevaei princip religiozne podjele biraa i kandidata jer su radniki s z c c c interesi isti bez obzira na konfesionalnu neistovjetnost.8) Stavovi o poloaju radnika i potrebi njegovog poboljanja zauzeli z s su vrlo istaknuto mjesto i u izbornom proglasu Hrvatske narodne zajednice. Tom prilikom je jo reeno da e se budui poslanici Zajednice s c c c brinuti o problemima radnitva, ali da to nije dovoljno pa se ponovo s predlae osnivanje radnike kurije i izbor dva poslanika kao predstavniz c ka 58.000 zaposlenih radnika.9) Zahtjev da se osnuje posebna radnika c
7) Vidi o tome I. H a d i b e g o v i , Klerikalizam u radnikom poz c c kretu Bosne i Hercegovine, Godinjak DI BiH XIX/1970-1971, str. 139s 162, i s t i, Postanak radnike klase, str. 344 i dalje. c 8) L. D a k o v i , Formiranje politikih stranaka kod bosanskohercec c govakih katolika Hrvata, Sarajevo 1969, str. 149-151 (rukopis doktorske c disertacije). 9) Ibidem, str. 272.

323

kurija postavila je ne samo Hrvatska narodna zajednica nego i Hrvatska katolika udruga. (HKU). c U pravilima Hrvatske katolike udruge, koja je formalno osnovana c 18.januara 1910. stoji da e Udruga nastojati napose da radnitvo u c s ustavnom tijelu dobije svoju vlastitu kuriju. Na radnitvo se odnosio s i lan pravila formulisan u duhu kransko socijalne ideologije koji glac sc si: Cijenei veliku vrijednost nacionalno i vjerski odgojenog radnitva c s trsit e se da radnitvo dobije ovakav odgoj, i da mu se osiguraju uvjeti c s ivota, rada i napretka a osobito obskrba u starosti i nemoi ...10) z c Hrvatska narodna zajednica i Hrvatska katolika udruga medusobno c su vodile suparniku borbu i za uticaj u redovima hrvatskih radnika i c uopte radnika katolike vjere, koji su bili relativno najbrojniji, a obje s c su nastojale paralisati upliv socijaldemokracije. Pri tome je Hrvatska narodna zajednica vodila rauna o politikom raspoloenju radnika c c z koje je okupljala Matica radnika Hrvata. Karakteristino je da je na c skuptini Matice odranoj 1.maja 1910. usvojena bila rezolucija povos z dom predstojee djelatnosti Sabora, u kojoj je postavljen niz zahtjeva c slinih socijaldemokratskim. To su bili zahtjevi u pogledu opteg, jedc s nakog i tajnog izbornog prava, zakonskog osiguranja radnika u bolesti, u sluaju nesree, nezaposlenosti, starosti i dr. te u pogledu optih c c s politikih sloboda i rijeenju agrarnog pitanja. Dalje je traeno da obje c s z hrvatske politike frakcije zajedniki podre interese hrvatskih radnic c z ka i pomognu im da nominiraju svoje kandidate u budui Sabor. Na c skuptini je, medutim, dolo vidno do izraaja i tendencija koja je pledis s z rala za radniku solidarnost i jedinstvo u rjeavanju ekonomskih pitanja c s radnike klase i za punu slobodu u politikom opredjeljivanju svakog c c radnika, to svjedoi o jakom uticaju sindikalizma iz Hrvatske. Mada su s c ove ideje nailazile na odobravanje lanstva, rukovodstvo Matice ostalo c je dosljedno i iskljuivo na nacionalno-konfesionalnom principu.11) c Muslimanske politike organizacije poklanjale su radnikom pitac c nju manje panje od hrvatskih i srpskih. U vodstvima muslimanskih z politikih organizacija, kako i Muslimanske narodne organizacije tako i c Muslimanske napredne stranke (docnije nazvane Muslimanska samostalna stranka), dominantnu ulogu imali su zemljoposjedniki elementi c i njihovi ekonomski i politiki interesi. I broj radnika u muslimanskoj c populaciji bio je relativno manji nego kod Hrvata i Srba, jer se znatan dio proleterizovanih muslimanskih seljaka, zanatlija i drugih iseljavao u Tursku umjesto da popunjava redove radnike klase u Bosni i Herc cegovini. Gradanski elementi, a posebno inteligencija bili su znatno
10) Ibidem, str. 338; L. D a k o v i , Osnivanje Hrvatske katolike c c udrugeu Bosni i Hercegovini, Godinjak DI BiH XXV, str. 152. s 11) I. H a d i b e g o v i , Postanak radnike klase, str. 347-349. z c c

324

prisutniji u provladinoj i u redovima muslimanskog stanovnitva malo s uticajnoj Muslimanskoj naprednoj stranci nego u redovima Muslimanske narodne organizacije. Zato je Muslimanska napredna stranka prije Muslimanske narodne organizacije posvetila izvjesnu panju radnikom z c pitanju. U programu Muslimanske napredne stranke, usvojenom na njenoj osnivakoj skuptini koja je odrana od 24-26. avgusta 1908, unijet je c s z jedan lan o radnikom pitanju. Taj lan se nalazi u dijelu programa c c c posveenom socijalnoj problematici i u njemu se kae da e Muslimanc z c ska napredna stranka nastojati da oko sebe okupi to vie muslimans s s c z skih radnika, raditi e oko unapredenja i poboljanja radnikih ivotnih c s c i stalekih prilika, uredenja radnog vremena, poboljanja plaa, te osis guranju radnika, za sluaj nezgode, onemoguenja,starosti i smrti. Uz c c to se naglaava da e stranka pobijati ... sve one smjerove medu rads c nitvom, koje bi muslimanske radnike zavodili u internacionalizam i s bezvjerstvo.12) Radniko pitanje prvi put je unijeto i u program Muslimanske nac rodne organizacije (MNO) 1910. godine. Tada je njen Egzekutivni odbor, povodom priprema za saborske izbore, dobio nalog od skuptine s odrane 26. marta 1910 da dopuni odnosno proiri program Musliz s manske narodne organizacije. U novom programu koji je objavljen u Musavatu 30. aprila iste godine izrazito je dominiralo agrarno pitanje. Potpuno u sjenci zahtjeva u interesu zemljoposjednika nale su s mjesto i take programa koje se odnose na unapredenje zanatsva, poc dizanje domae trgovine i industrije, kao i saobraaja. Ovaj spisak se c c zavrava zahtjevom da se potpuno regulie radniko pitanje, a naroito s s c c da muslimanski radnici dobiju zarade, to dovoljno govori o klasnom s prolu programa, ali i tenji vodstva Muslimanske narodne organizacije z da svoj program uini atraktivnim za sve muslimanske slojeve.13) c Stvaranjem hrvatsko-muslimanskog bloka u Saboru i provladinom politikom Muslimanskog poslanikog kluba stvoreni su uslovi da se koc nano u ljeto 1911. fuzioniu Muslimanska narodna organizacija i Musc s limanska samostalna stranka u Ujedinjenu muslimansku organizaciju. Program Ujedinjene muslimanske organizacije znaio je po svom konc zervativnom duhu u izvjesnom smislu korak nazad u odnosu na ranije programe muslimanskih stranaka koje su se ujedinile. Tako se npr. za razliku od naprednjaka, koji su 1908. u svoj program unijeli posebne odredbe posveene socijalnoj politici i radnikom pitanju, u prograc c mu nove muslimanske organizacije samo se uzgred spominje da e se c prilikom aktivnosti na osnivanju novanih zavoda, zemljoradnikih zac c druga, industrijskih preduzea i zanatlijskih udruenja imati na umu c z podupiranje posjednika, teaka, trgovaca, zanatlija, radnika.14) z
M. I m a m o v i , op. cit. str. 179-180. c D. J u z b a i , Neke napomene o problemima etnikog razvitka z s c c u Bosni i Hercegovini u periodu austrougarske uprave, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 307. 14) Zeman br.1, Sarajevo 2.9.1911.
13) 12)

325

* * * Oktrojisanje Zemaljskog ustava 17. februara 1910, a zatim otvaranje Bosanskohercegovakog sabora, koji je djelovao od sredine 1910. do c sredine 1914, oznaava novu etapu u politikom razvoju Bosne i Herc c s z z cegovine. Medutim, sam dotadanji podredeni dravnopravni poloaj Bosne i Hercegovine u Austro-Ugarskoj nije se poslije aneksije i donoenjem Ustava bitno izmijenio. Ustavom su garantovana dijelom ve s c ranije ozakonjena gradanska prava, koje je vlada, u sluaju kada ocijec ni da su nastupile vanredne okolnosti, mogla ograniiti ili suspendovati c za cijelu zemlju odnosno za pojedine njezine djelove. Predstavniko c tijelo, Sabor, sastojalo se od ukupno 92 lana. Od toga su 20-torica, tj c vie od petine lanova, ulazili u Sabor po poloaju (virilisti) dok su 72 s c z bili izabrani poslanici. Ovako veliko uee virilista, crkvenih i laikih c sc c velikodostojnika (odnos virilista i poslanika bio je 1 : 3,6) trebalo je da osigura konzervativni karakter Sabora. Tome je trebalo da poslui i z cjelokupni izborni sistem zasnovan na glasanju po kurijama. To je bilo slino kao i kod izbora za zemaljske sabore u austrijskim zemljama, c iako je u Austriji za izbore u Carevinsko vijee jo 1907. bilo uvedeno c s opte i jednako pravo glasa. s Prvu izbornu kuriju sainjavali su veleposjednici, visoko-oporezoc s vani i fakultetski obrazovani gradani, svetenici, aktivni i penzionisani dravni inovnici, drugu kuriju svi ostali stanovnici gradova, a treu sez c c osko stanovnitvo. Unutar pojedinih kurija glasalo se opet u odvojenim s izbornim tijelima po konfesijama, kojima je zavisno od broja pripadnika dodjeljen odredeni broj poslanikih mjesta (prema kljuu katolici 4: c c muslimani 6: pravoslavni 7,75). To je odgovaralo intencijama izraenim u uputstvu cara ministru z Burinu za uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, u koa me car nareduje da se udovolji potrebama naroda u pogledu izvjesnog uestvovanja u upravi zemlje posredstvom zemaljskog zastupstva, ali u c takvom obliku koji e odgovarati vjerskim prilikama i uvati od starine c c s s naslijedeni drutveni red. Zemaljski sabor trebao je da se konstituie na naelu zastupanja interesa i da bude to je mogue vjerniji odraz c s c nacionalnih, konfesionalnih i politikih prilika. U stvari radilo se o toc me da se uvrsti klasna i vjerska podvojenost na kojoj je trebalo dalje c izgradivati austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini.15) Pri tome je osnovna ideja o odvojenim nacionalno-konfesionalnim izbornim tijelima, koja su postojala paralelno sa kurijalnom podjelom, u bosanski
15) H. K a p i d i , Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upraz c vom, (Clanci i rasprave), Sarajevo 1968, str. 52, 87.

326

Ustav preuzeta iz ustava za Moravsku iz 1905. godine (moravska nagodba). Odredbe o uvodenju nacionalnog katastra i podjela mandata za zemaljski sabor po odredenom nacionalnom kljuu unesene su i u ustav c nacionalno mjeovite Bukovine, koji je stupio na snagu uskoro poslije s bosanskog ustava (zakoni od 26.maja 1910.).16) To su bili u deceniji pred Prvi svjetski rat pokuaji da se u pojedinim zemljama austrijske s polovine Monarhije rjeava nacionalno pitanje. s Mada je po bosanskom Ustavu aktivno birako pravo bilo opte c s (ene pri tome nisu imale pravo glasa ukoliko nisu spadale medu velez posjednike koji su plaali najmanje 140 kruna zemljarine godinje) i nije c s postojao poreski i obrazovni cenzus, koji bi siromane slojeve liavao s s izbornog prava kao u ugarskoj polovini Monarhije i nekim dijelovima s Cislajtanije (Tirolu, Dalmaciji, Cekoj, Sleziji i Galiciji), kurijalni izborni sistem izrazito je favorizovao ekonomski i intelektualno izdvojene, po broju neznatne grupe stanovnitva, kao i strani element koji je bio s snano zastupljen u javnim slubama i gradskoj privredi. Izrazito poliz z tiki znaaj imalo je formiranje posebne izborne klase u prvoj kuriji za c c muslimanske veleposjednike. Ispunjenje njihove elje da im se osigura z tradicionalno povlaten poloaj bilo je motivisano nadom da e se ovaj s z c drutveni sloj razviti u konzervativan i dravi vjeran elemenat.17) s z Koliko je bio nepravedan ovaj izborni sistem vidi se najbolje po tome ako se uporedi broj mandata za pojedine kurije sa brojem upisanih biraa.18) U prvoj kuriji 6.866 biraa biralo je 18 poslanika, u drugoj c c kuriji 47.725 biraa biralo je 20 poslanika, a u treoj kuriji 347.573 bic c raa birali su 34 poslanika. U prvoj izbornoj klasi prve kurije upisano c je bilo samo 399 biraa na koje je otpadalo 5 mandata, pa je jedan c veleposjedniki glas vrijedio kao 128 glasova seljaka iz tree kurije ili 30 c c glasova radnika, sitnih zanatlija i malih trgovaca - stanovnika gradova koji su glasali u drugoj kuriji. Ili jedan glas veletrgovaca, industrijalaca, intelektualaca i drugih koji su birali u drugoj izbornoj klasi prve kurije vrijedio je gotovo kao pet glasova biraa druge kurije ili neto vie od 20 c s s glasova biraa tree kurije. Odnosi su bili jo drastiniji ako se posmac c s c traju samo muslimanski glasovi. Jedan glas muslimanskih zemljoposjednika vrijedio je preko 147 glasova muslimanskih seljaka, ili preko 41
16) R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin 1923, str. 423-427. 17) Kao napomena 15. 18) Ukupan broj upisanih biraa iznosio je 402.164. Od toga je bilo c 173.127 srpsko-pravoslavnih ili 43,05%, 137. 365 muslimana ili 34,15%, 88.929 katolika ili 22,21%. Ostatak od 2.744 biraa ili 0,59% otpadao je c na jevreje i konfesije koje ne dobijaju mandate. Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 13.4.1910, tel. Arhiv Bosne i Hercegovine c u Sarajevu, Zajedniko ministarstvo nansija Pr BiH 474/1910 (dalje c citiram samo signature istog fonda), ista istom 14.4.1910, prilog Koncentrations - Tabele (Pr BH 494/1910).

327

glas muslimanskog gradskog stanovnitva. Muslimanski veleposjednici s su tako prilikom podjele mandata koji su pripadali Muslimanima bili posebno favorizovani na tetu drugih muslimanskih biraa. s c Ovakav komplikovani izborni sistem, koji se zasnivao na socijalnoj i nacionalno-konfesionalnoj podjeli biraa, pruao je, kako je zapazio c z i tadanji francuski konzul u Sarajevu, mogunost reimu da politiki s c z c balansira i sprijeava stvaranje koalicija biraa koje bi prema njemu c c bile neprijateljski raspoloene.19) z Izborni sistem bio je posebno nepovoljan za djelovanje Socijaldemokratske stranke (SDS) Bosne i Hercegovine. Zato je ona u toku 1909. godine u Sarajevu i drugim mjestima organizovala javne radnike c skuptine, na kojima su kao i u Glasu slobode isticani zahtjevi za s slobodouman i demokratski ustav i sabor koji bi bio biran na temelju opteg, jednakog, trajnog i neposrednog prava glasa. Zahtijevano je da s se kompetencija sabora protegne na sva pitanja koja se tiu Bosne i c Hercegovine i da vlada bude odgovorna Saboru.20) Rukovodstvo Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine pokuavalo je da pridobije i s s gradanske stranke za saradnju s ciljem da se iroke mase uvuku u borbu za opte i jednako pravo glasa. To mu nije polo za rukom, pored ostas s log i stoga to su se vlasti protivile takvoj saradnji, nedoputajui da s s c skupovima koje su organizovali socijaldemokrati prisustvuju i pripads nici gradanskih partija.21) Na sam dan proglaenja Ustava 20. februara 1910. godine mostarski radnici su priredili uspjelu demonstraciju, dok su u isto vrijeme razne deputacije autonomnih korporacija i udruenja z svetenika i notabla izraavale pred predstavnicima vlasti u svim grados z vima zemlje svoju lojalnost i zahvalnost vladaru na darovanim ustavnim institucijama.22) Mada nijedna politika grupacija nije bila zadovoljna u pogledu c nadlenosti budueg Bosanskohercegovakog sabora, kao ni sa nizom z c c drugih odredaba ustavnog projekta, gradanski politiari nisu organizoc vali ni jednu javnu protestnu akciju ni demonstraciju. Oni su se u toku 1909. odnosno poetkom 1910. godine ograniili na iznoenje zamjerki c c s i podnoenje predstavki nosiocima vlasti. Pri tome se teite njihovih s zs
M. Z. Z i v a n o v i , Izvjetaji diplomatskih predstavnika Franc s cuske u Austro-Ugarskoj o dogadajima u Bosni i Hercegovini od za vrvetka aneksione krize (marta 1909) do atentata Bogdana Zerajia s c (juna 1910), Istorijski asopis XVIII/1971, str. 466. c 20) Arhiv Komunistike partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo c 1951, str. 107. 21) H. K a p i d i , op. cit. str. 72-78. z c 22) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, telegrami od c 21. i 23.2.1910. (Pr BH 245, 247 i 266 iz 191); prepis izvjetaja Okrune s z oblasti u Mostaru od 2.3.1910 (Pr BH 331/1910).
19)

328

zahtjeva sve vie prenosilo na to da se jednoj ili drugoj konfesiji u Sas boru dodijeli koji poslaniki mandat vie ili koji virilist. Na kraju su c s sve politike stranke izuzev SDS Bosne i Hercegovine prije proglaenja c s ustava prihvatile konfesionalne kurije kao momentanu neminovnost. To je uinila i SNO, koja se u svom programu i javnom politikom djelovac c nju zalagala za parlamentarnu demokratiju i opte, direktno, jednako i s tajno pravo glasa. Opredjelivi se u veini za realnu politiku poslije s c zavretka aneksione krize, SNO je na skuptini povjerenika u Sarajes s vu 16.maja 1909. pored ostalog zakljuila da se u predstavci ministru c Burinu povodom nacrta ustava naglasi da je ona iz principijelnih raza loga protiv konfesionalnih kurija, ali da tome u datim okolnostima ne pridaje aktuelan znaaj. Preporuku da se takav stav zauzme dao je dr c Danilu Dimoviu istaknuti eki politiar Tomas G. Masarik, pa je i c c s c SNO traila da se povea broj virilista iz redova Srba.23) z c SDS Bosne i Hercegovine istakla je dvojicu kandidata prilikom saborskih izbora odranih u maju 1910. (Ivana Salamunovia i Savu z c Kapora), iako je bila svijesna da joj izborni sistem ne daje anse za s z uspijeh. Stranka je, medutim, smatrala da joj angaovanje u izbornoj kampanji prua pogodnu priliku da pozove narod u borbu za reviziju z ustava, popularie svoj program i kritikuje rad gradanskih stranaka. s Na izborima socijaldemokratima nije polo za rukom da dobiju nijedan s mandat. Uzrok svog neuspijeha, posebno kod Srba, oni su vidjeli u tome to je u zadnji momenat pred izbore dolo do sporazuma razliitih s s c frakcija unutar SNO. Tako privremeno ujedinjena SNO pozvala je narod na slogu proglasivi svakog Srbina koji nije s njima izdajicom. s Zatim sve gradanske stranke irile su u narodu neistine o socijaldemos kratima. To osobito vai za selo gdje su u izbornoj agitaciji odluujuu z c c ulogu imali popovi.24) Uz to treba imati u vidu da industrijski razvitak u Bosni i Hercegovini nije bio doveo do koncentracije veih masa u c bosanskohercegovakim gradovima, koji su i za vrijeme austrougarske c vladavine zadrali u mnogom svoj sitno-zanatlijsko-trgovaki i agrarni z c karakter. Zbog toga to je razvoj drvne industrije, rudarstva, metalurs gije i hemijske industrije bio vezan za selo i to su preduzea i pogoni s c bili razbacani po cijeloj zemlji, bosanskohercegovakoj socijaldemokrac tiji, izolovanoj od seljatva, bilo je znatno oteano djelovanje i uticaj. s z Sve je to skupa kao posljedicu imalo da nijedan predstavnik SDS BiH nije mogao ui ne samo u Bosanskohercegovaki sabor nego niti u jedc c no optinsko predstavnitvo veih gradova.25) Socijaldemokrati su se i s s c
Fritz von R e i n o h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus bruch des ersten Welkrieges, I Der Fall Jeftanovi-Sola-Gavrila, Wien c 1944, Nr 58, str. 49. 24) Arhiv Komunistike partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 108, c 128-131. 25) Vidi I. H a d i b e g o v i , Postanak radnike klase, str. 356. z c c
23)

329

docnije prilikom naknadnih izbora za upranjena mjesta u Saboru poz javljivali sa svojim kandidatima, ali im ni tada nije polazilo za rukom da dobiju mandat. Jedini radnik koji je uao u Bosanskohercegovaki sabor bio je Petar s c Mrlji, rudarski radnik iz Varea, izabran na listi HKU. On je ujedno c s c bio i jedini radnik koga su gradanske politike stranke kandidovale. Politiki rezultat saborskih izbora kako redovnih u maju tako i naknadnih c u septembru 1910. bio je da je sve srpsko-pravoslavne mandate dobila SNO (31), sve muslimanske MNO (24), dok je u pogledu katolikih c mandata veina pripala HNZ (12), a manji dio HKU (4). U socijalc nom pogledu u sastavu Sabora najbrojnija je bila inteligecija.26) Od 72 poslanika 45-orica su pripadala svjetovnoj i duhovnoj inteligenciji. Zajedno sa 19 virilista koji su spadali u ovu kategoriju broj lanova c Sabora koji su se bavili intelektualnim zanimanjima iznosio je 64, tj. 69,56% od ukupnog broja svih lanova. Ako se uzme u obzir samo 21 c svetenik koji je ulazio u Sabor bilo kao virilni lan (15) ili kao poslanik s c (6 svetenika bili su poslanici i to 4 pravoslavna i 2 katolika, pripadnis c ci HKU), onda je uee svetenika medu lanovima Sabora iznosilo je c sc s c 22,82%. Pri tome su svetena lica kod pravoslavnih zauzimala 22,22% s svih virilnih i poslanikih mjesta u Saboru namjenjenim pravoslavnim, c a kod katolika 33,33% mjesta predvidenim za katolike. Kod Muslimana, kod kojih medu poslanicima nije bilo svetenika, 17,24% mjesta u s Saboru rezervisanih za Muslimane pripalo je muslimanskim svetenim s c licima kao virilistima. Medu svjetovnom inteligencijom znaajnu ulogu igrali su pravnici, posebno advokati. Cetrnaest poslanika, ne raunajui c c viriliste, bili su advokati odnosno advokatski pripravnici (7 Srba, 5 Hrvata, 1 Musliman, 1 Jevrej), od kojih su neki, naruito stranaki prvaci c c bili usko poslovno povezani sa domaim a donekle i sa stranim privredc nicima i bankama. Neki pojedinci medu intelektualcima bili su ujedno i krupni zemljoposjednici (npr. dr Diogen Petrovi) i poduzetnici (dr c Jovo Simi). Pojedini veleposjednici bili su istovremeno trgovci ili prec duzetnici, odnosno i jedno i drugo. U Sabor su inae, 1910. ula dva c s preduzetnika i pet trgovaca ne raunajui tu one lanove Sabora, koji c c c su kao npr. Gligorije Jeftanovi i Vojislav Sola bili iskazani kao velepoc sjednici, a bili su ujedno istaknuti trgovci i kapitalistiki poduzetnici.27) c
Razmatranja o socijalnoj strukturi Sabora zasnivaju se na podacima sadranim u spiskovima njegovih lanova, Pr BH 953/1910, Pr BH z c 347/1912, Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Nachlass Potioreks (N1 Pot) A 3, Fasz 2, br. 601 i 610. 27) Upravo su Gligorije Jeftanovi i Vojislav Sola bili oni malobrojni poc jedinci i medu pripadnicima relativno najrazvijenijeg srpskog gradanstva, kojima je polo za rukom da zauzmu znaajnije mjesto u modernom s c poslovnom svijetu u Bosni i Hercegovini. Tako je Gligorije Jeftanovi, tada najpoznatiji srpski politiar, potpredsjednik Velikog upravnog c c
26)

330

Medu lanovima Sabora bilo je 19 krupnih zemljoposjednika (14 c Muslimana, 4 Srbina, od toga jedan virilist, i 1 Hrvat) i 5 zemljoposjednika (3 Muslimana, 1 Srbin i 1 Hrvat), a njih 24 zajedno zauzimali su 26,08% svih poslanikih i virilnih mjesta. Intelektualci su brojno doc minirali medu izabranim poslanicima HNZ (od 12 poslanika HNZ bilo je 10 intelektualaca, 1 zemljini veleposlanik i 1 posjednik) i SNO (od s 31 poslanika SNO bilo je pored 4 svetenika jo 20 intelektualaca razs s liitih prola, od kojih je jedan bio inenjer i gradevinski preduzetnik, c z 3 trgovca, 3 veleposjednika i 1 gazda). Polovina od 4 izabrana poslanika HKU bili su klerici, a od druge dvojice jedan je bio inenjer, a z drugi radnik. Nasuprot tome, medu izabranim muslimanskim poslanicima izrazitu prevagu imali su zemljini veleposjednici i posjednici (od s 24 poslanika 14-torica su bili veleposjednici, od kojih su nekolicina bili ujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik (Suljaga Vejzovi), te 3 posjedc nika i 7 intelektualaca). Nijedan seljak ni moderni industrijalac nije kao poslanik 1910. uao u Sabor. To se desilo tek narednih godina na s naknadnim izborima. Kao kandidati Koieve grupe, nakon njenog iscc tupanja iz Srpskog saborskog kluba, izabrani su u Sabor seljaci Maksim Durkovi krajem 1911. i Stojan Stojevi u maju 1914, dok je seljak c c c Vukan Kuljanin uao u Sabor krajem 1913. kao pripadnik Dimovieve s c Srpske narodne stranke. Istovremeno je sa Dimovieve liste izabran i c industrijalac Vaso Vasiljevi. c Iako su u djelatnosti Bosanskohercegovakog sabora, naroito medu c c dijelom inteligencije, dolazile do izraaja i radikalnije socijalne i poliz tike tendencije, Sabor je kao predstavniko tijelo u mnogome imao c c konzervativno socijalno-politiko obiljeje. Pri tome treba imati na c z umu da su se poslije izbora za Sabor saborske frakcije konstituisale kao vodstva postojeih politikih organizacija. Prolirajui se postec c c peno kroz rad Sabora, te raspadanjem ili fuzijom pojedinih saborskih poslanikih klubova, nacionalne politike organizacije odnosno njihovi c c pojedinih dijelovi nastavie da evoluiraju u pravcu modernih politikih c c stranaka.
i prosvjetnog savjeta srpsko-pravoslavne crkve i virilni lan Sabora, kao c kuevlasnik, krupni zemljini posjednik i veletrgovac bio jedan od najc s bogatijih ljudi u zemlji. On je posjedovao ciglanu sa oko esdeset zas poslenih, kreanu i najvei hotel u Sarajevu (Hotel Evropa). Uz to c c je bio predsjednik i glavni akcionar Srpske tedionice koja je 1907. pres tvorena u Srpsku narodnu banku, te predsjednik i glavni akcionar Srpske tamparije d.d. Vidi: K. K a s e r, Orthodoxe Konfession und sers bische Nation in Bosnien und der Hercegovina im Ubergang von der trkischen zur osterreichisch-ungarischen Herrschaft, S dostdeutsches u u Archiv XXVI/XXVII, 1983/1984, str. 120.

331

Sudjelovanje Sabora u zakonodavnoj djelatnosti 28) odnosilo se iskljuivo na bosanskohercegovake poslove. Sva ona pitanja koja se nisu c c ticala samo Bosne i Hercegovine nego i jedne ili obiju drava Monarhije z bila su izuzeta iz njegove kompetencije. To su posebno bili svi takozvani pragmatiki zajedniki poslovi (tj. spoljna politika, vojni poslovi c c i nansiranje ovih zajednikih poslova), kao i svi oni poslovi od zajedc nikog interesa koji su se u obim dravama Monarhije regulisali posebc z no, ali na temelju istih naela utvrdenih u povremenim sporazumima c c c izmedu Austrije i Ugarske. Budui da je Bosanskohercegovaki sabor bio samo provincijsko predstavniko tijelo, a ne dravni parlament, izc z van njegovog djelokruga bila su sva pitanja u vezi sa odbranom. Tako je i zakonodavstvo u pogledu vojne obaveze i odredivanja regrutnog kontigenta ostalo i dalje u apsolutnoj vlasti monarha. Saboru je bilo takoder uskraeno pravo da raspravlja i odluuje o c c budetskim izdacima zemlje za vojne ustanove i bosanskohercegovake z c trupe, koje su bili organski dio zajednikih oruanih snaga Monarhije. c z To je isto vrijedilo i za one budetske stavke za poslove koji su se u obje z drave Monarhije regulisali medusobnim sporazumom. U tom pogledu z morale su se primjenjivati paralelne austrijske i ugarske zakonske norz me kada su bili u pitanju odredeni budetski prihodi i rashodi Bosne i Hercegovine (indirektni porezi na rakiju, pivo, eer i naftu, monopoli, s c carine). Mada vrlo vane budetske pozicije nisu mogle biti predmet z z pretresanja ni usvajanja u Saboru, ovaj nije mogao odbacivanjem preostalog dijela budeta da uskrati povjerenje njemu neodgovornoj vladi.29) z U sluaju da Sabor privremeno ne usvoji budet za narednu godinu, osc z tajao je na snazi postojei sve dotle dok ga ne zamjeni novi zakonito c usvojeni proraun. c Djelokrug Bosanskohercegovakog sabora obuhvatio je, medutim, c i pored navedenih ogranienja, iroko podruje upravnih, privrednih, c s c socijalnih, nansijskih, kulturno-prosvjetnih, pravosudnih i drugih poslova koji su bili taksativno navedeni u 27 taaka 42 lana Zemaljskog c c ustava. Zakonodavnu vlast u svim ostalim pitanjima, koja ustavom nisu bila izriito stavljena u kompetenciju Sabora niti su spadala u c
28) O nadlenosti Bosanskohercegovakog sabora vidi: K. L a m p, Die z c Verfassung von Bosnien und der Herzegowina von 17.Februar 1910, u Jahrbuch des Oentlichen Rechts der Gegenwart, T bingen 1911, Bd.V, u str. 142 i dalje; F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 36-49; N. W u r m b r a n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leipzig-Wien 1915, str. 96-145. 29) Up. K. L a m p, Die Rechtsnatur der Verfassung Bosniens und der Herzegowina von 17.Februar 1910, u: Archiv des oentlichen Rechts, T bingen 1911, Bd. XXVII/2, str. 304. u

332

nadlenost austrijskog i ugarskog parlamenta i dalje je ostala, kao i u z predustavno doba, iskljuivo u rukama monarha. c I u poslovima koji su spadali u njegov djelokrug Sabor je imao samo ogranieno pravo da saodluuje. Posebno ugarska vlada je nastojala da c c to vie ogranii kompetencije Bosanskohercegovakog sabora i ojaa s s c c c sopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine. Ona je nastojala da time otkloni opasnost za dualizam koje su mogle nastati aneksijom i uvodenjem ustava. U pozadini tog nastojanja bio je porast privrednog znaaja Bosne i Hercegovine za obje drave Monarhije, posebno c z Ugarsku i zaotravanje njihove medusobne konkurentske borbe. Iako s je jo zakonom iz 1880. objema vladama priznat irok uticaj na bos s sanskohercegovaku upravu, ustavom se ovaj uticaj jo vie pojaao. c s s c U bosanski ustav unesena je ne samo odredba da za sve zakonske osnove usvojene u Saboru prije njihovog podnoenja na sankcionisanje s monarhu treba pribaviti saglasnot austrijske i ugarske vlade, nego je jo i statuirano da na sve vladine zakonske nacrte i prije nego to oni s s budu podneseni na pretresanje u Saboru treba da pristanu vlade obiju drava Monarhije.30) Osim to je time bilo ozakonjeno pravo veta ausz s trijske i ugarske vlade nad odlukama Sabora, ovim odredbama bila je i djelatnost bosanskohercegovake uprave znatno oteana. c z Sabor je bio politika pozornica koja se nala u centru panje javc s z nosti, pa su se zbivanja i odnosi u Saboru u znatnoj mjeri reektovali na politiku situaciju u zemlji.31) Austro-Ugarska, i s obzirom na c medunarodne odnose i svoj presti, nije bila indiferentna prema toz me kako e biti politiko dranje Sabora. Osim toga, i pored mnogih c c z ogranienja koja su bila nametnuta Saboru, itav niz ivotno vanih c c z z pitanja nije se mogao rjeavati bez njega ukoliko se htjelo ostati na s legalnoj osnovi. Sabor nije mogao da donosi punovane odluke koje z bi bile suprotne intencijama nadlenosti faktora u Monarhiji, ali opet z pri rjeavanju svih pitanja koja su bila u djelokrugu Sabora morala se s postii njegova saglasnost. c * * *
30) D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o odnosima z s c s Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti, Godinjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 63-65. s 31) O politikom razvitku u Bosni i Hercegovini u doba saborske djec latnosti vidi: T. K r u e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom s 1878-1918, Sarajevo 1960, str. 363-377; H. K a p i d i , op. cit. str. z c 100-138; M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini 18781914, Historijski zbornik XIX-XX/1968 str. 40-66; M. I m a m o v i , c op. cit. str. 228-258; D. J u z b a i , Jeziko pitanje u austrougarz s c c skoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, str. 36-84; i s t i, Bosanskohercegovaki sabor i osnivanje potanske c s tedionice, Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu 18/1981, str. 257-271. s

333

Medu poslovima koji su spadali u zakonodavnu kompetenciju Bosanskohercegovakog sabora u 13. taci 42. lana zemaljskog ustava c c c c navode se: Ustanove opeg dobra, obezbjedivanje u bolesti i nesrei, c osiguranja u starosti i staranje za radnitvo, sirotinju itd. Kao i svi s drugi socijalni i politiki poslovi. Medutim, ova problematika, a poc sebno pitanje poloaja radnitva koje se, to nije sluajno, u Ustavu z s s c spominje uporedo sa sirotinjom, nalazila se uglavnom na margini interesovanja Sabora. Tek povremeno je radniko pitanje privlailo veu c c c panju saborskih politiara, a da pri tome ni jedna od saborskih frakcija z c nije u praktinoj politikoj djelatnosti stavila u prvi plan poboljanje c c s socijalnog poloaja radnika. z Radniko pitanje tretirano je u Saboru gotovo iskljuivo u kontekc c stu borbe domaih gradanskih politikih snaga protiv dominirajueg c c c dravnog i stranog privatnog kapitala, koji je bio poslodavac najveem z c broju radnika. Samo relativno manji broj radnika bio je zaposlen u umsko-industrijskim i drugim manjim rmama, iji su vlasnici bili s c domai ljudi, i u domaim zanatskim i trgovakim radnjama, koje su c c c inae daleko najveim dijelom radile bez upotrebe pomone radne snac c c ge (1907. godine 84,7% pomenutih radnji nije upotrebljavalo pomonu c radnu snagu). Izvan okvira starog trgovakog - zanatlijskog gradanstva c nastao je samo mali broj modernih domaih kapitalistikih preduzetc c nika koji su se angaovali u industriji. Izrastanjem moderne gradanske z klase u Bosni i Hercegovini odvijalo se izrazito sporim tempom. Tome je doprinosio konzervativni esnafski mentalitet, osobito izraen u redoviz ma muslimanskog gradanstva, nedostatak poslovnog iskustva i oskudica u obrtnom kapitalu.32) Medutim, i postojei politiki i dravno- pravni c c z status Bosne i Hercegovine, iz koga je u velikoj mjeri rezultirao njen nepovoljan privredni poloaj u Monarhiji, bio je vrlo znaajna prepreka z c za ostvarenje ekonomskih ambicija domaih kapitalistikih elemenata, c c koji se nisu mirili sa svojim podredenim mjestom. Stoga i nastojanja za politikom emancipacijom, koja su u raznim oblicima dolazila c do izraaja pa i u sve jaoj tenji ka autonomiji Bosne i Hercegoviz c z ne, imala su svoju osnovu u elji domaeg gradanstva za armacijom z c i ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu je od posebnog znaaja c tendencija za stvaranje domae nacionalne industrije, koja se javlja c u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat. Nezadovoljstvo domae buroazije sa postojeim privrednim prilic z c kama i ekonomskom politikom austrougarske uprave bilo je izraeno z i u istupanju predsjednika Srpskog saborskog kluba Pere Stokanovia c na prvom zasjedanju Bosanskohercegovakog sabora u ljeto 1910. On c
F. H a u p t m a n n, Osterreichisch-Ungarische Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, Graz 1983, str. 1-5, 211-250.
32)

334

je kao politiki predstavnik srpske buroazije, ekonomski najrazvijec z nije, prebacivao upravi da je po okupaciji proteirala strance na raun z c domaih trgovaca optuujui je i za ometanje domaih ljudi u industrijc z c c skim poduhvatima. Vlada je prema Stokanoviu ila na ruku strancima c s tako to im je davala poslove gdje se mogao ostvariti prot od 20 - 30%, s a domaim one poslove gdje se moglo zaraditi samo 2%. Zato je ovim c posljednjim preostalo da otvaraju duane, trgovake radnje, i da jedni c c drugima konkuriu. Domai trgovci i zanatlije masovno su propadali s c a zatim su otvarali mehane, birtije, Srbi i Hrvati, a kafane Muslimani. Stokanovi je predlagao da se donese niz zakonskih mjera u cilju zatite c s domaih trgovaca (Zakon o trgovini na selu i torbarenju, o trgovakim c c sudovima i sl.) i ak postavio maksimalni zahtjev da se dravna preduc z zea prepuste naim trgovcima.33) Inae, i u istupima drugih poslanika c s c i saborskim rezolucijama postavljeni su zahtjevi kao npr. da Zemaljska c vlada aktivnije radi na unapredenju domae trgovine, zanatstva i industrije, da vlada postepeno ukine eksploataciju uma u vlastitoj reiji, s z da do daljnjeg ne izdaje nikom vee umske komplekse bez odobrenja c s Sabora, da u budue prilikom licitacija domae rme imaju prvenstvo c c iako za koji procenat njihova ponuda bude nia od ponuda stranih rmi z i sl.34) Bosanski sabor poveo je otru kampanju protiv stranih umskos s industrijskih preduzea, u prvom redu Steinbeissove rme u Drvaru i c rme Eisler i Ortlieb u Zavidoviima i njihovog poslovanja oko realic zovanja dugoronih ugovora sa zemaljskim erarom. Osnovni smisao i c sutina te kampanje bila je da se pokae kako strana preduzea u trci s z c za bogaenjem izigravanjem ugovornih odredaba u koritenju dobivec s nih privilegija oteuju interese zemaljskog erara. Posebno je akcentiras c no da ta preduzea pri eksploataciji uma preputaju poslove stranim c s s akordantima i subakordantima, da favorizuju strane radnike, dok istovremeno domaim preduzeima onemoguavaju uee u poslovima c c c c sc u svojim ugovornim podrujima i zapostavljaju domau radnu snagu. c c Bosanskom saboru kao i domaim kapitalistikim elementima bio je pri c c tome glavni cilj da se omogui domaim trgovcima, gazdama i velec c posjednicima da se vie nego do tada ukljue u iskoritavanje uma i s c s s industrijsku preradu drveta.35)
Stenografski izvjetaji o sjednicama bosanskohercegovakog sabora s c (dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, XXI sjednica, str. 709 - 712. 34) Ibidem, str. 690, XXIII sjednica, str. 801-803. 35) B. B e g o v i , Razvojni put umske privrede u Bosni i Hercegovic s ni u periodu austrougarske uprave (1878 - 1918) sa posebnim osvrtom na eksploataciju uma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH, Djela s LIV/31, Sarajevo 1978, str. 117, 170, podrobnije o poloaju umskih z s radnika i akcijama Sabora u vezi sa prilikama u umarstvu vidi: I. H as d i b e g o v i , Postanak radnike klase, str. 168-171. z c c
33)

335

Poslanici su u Saboru podnijeli niz interpelacija vladi koje se odnose na zapoljavanje i tretman domaih radnika u dravnim preduzeima s c z c i preduzeima stranih kapitalista. Pri tome su kao na primjer kada je c rije o umskoj privredi oni vie ukazivali na diskriminaciju i nepovoc s s ljan tretman domaih radnika u odnosu na strane radnike nego to su c s ulazili u stvarni ekonomski poloaj radnika. Inae, opravdanost priz c tubi u pogledu diskriminatorskog odnosa prema domaim radnicima, z c koje su rme u umskoj industriji trebale prema ugovorima sa vladom s da prvenstveno zapoljavaju, potvrdila je u sluaju Eislera i Ortlieba s c vladina komisija koja je formirana po nalogu ministra Stefana Burina. a Medutim, bez obzira na nezadovoljstvo radnika i upozorenja u Saboru do kraja austrougarske vladavine u umskoj privredi je preovladavao s sistem izdavanja krupnih poslova stranim akordantima i znatno manje plaenim domaim subakordantima, to je omoguavalo da se izmedu c c s c vlasnika kapitala i najamnih radnika uvuku parazitski posrednici i na taj nain radnike izloe viestrukoj eksploataciji. Saborski poslanici su c z s isticali da je neopravdano nepovjerenje prema domaim radnicima, a c ne njihova nesposobnost i nedostatak kvalikacija, glavni razlog za diskriminaciju prema njima u pogledu zapoljavanja i slabijeg plaanja. s c Medutim, poslanici su istovremeno ukazivali na praksu velikih stranih rmi, u prvom redu Steinbeisa i Eislera i Ortlieba da prvenstveno stranim, a i domaim radnicima dio plate daju u naturi. Na taj nain rme c c su ostvarivale dopunski prot i radnike vre vezivale za sebe. Konc sc zumi pomenutih rmi prodavali su robu, koja dugo vremena nije bila ni oporezovana, ne samo svojim radnicima nego i ostalom gradanstvu. c Time su bili teko pogodeni domai mali trgovci, pa su pojedini poslas nici optuivali strane industrijalce kao krivce za to to je dio domaeg z s c s gradanstva bio ekonomski uniten i pretvarao se postepeno u sjenku stranog kapitala. Taj kapital je prema tvrdnjama nekih poslanika, imao u pojedinim mjestima i veliki uticaj na lokalne organe vlasti.36) Poslanik Gavro Gai objanjavao je da rme dovode strane radsc s nike zato jer, iako im daju ak dvostruko veu platu nego domaim c c c radnicima, ukinu im polovinu od toga na magazinu. Strani radnici su bili prisiljeni kupovati u magacinu rme, dok se od domaeg siromaha c nije to moglo uzeti, jer on radi da bi namirio kuu. Vladini predstavnici c su opet sa svoje strane isticali da domai radnik nije industrijski radc nik ve je u prvom redu poljoprivrednik, te kad zaponu poljoprivredni c c radovi on ostavlja svoje radno mjesto i vraa se u selo. Oni su ukazivali c na to da i domae rme zapoljavaju jednim dijelom strane radnike, jer c s domai radnici za neke poslove nisu bili osposobljeni.37) c
I. H a d i b e g o v i , op. cit. str. 168-172, 247-249, 302. z c BHS god. 1910, I zasj. Sv. 1, XXI sjednica, str. 698, XXII sjednica, str. 742, XXIII sjednica, str. 851-852.
37) 36)

336

Vlada je ipak prihvatila zahtjev Sabora i opomenula je vea umska c s preduzea u zemlji da moraju prema obavezi sadranoj u ugovorima c z to vie zapoljavati domae stanovnitvo. Medutim, Zemaljska vlada s s s c s je smatrala da ne moe traiti od rmi da one jednako plaaju domae i z z c c strane radnike, jer pravo na ovaki zahtjev ne proizilazi ni iz ugovora, a ni iz privredno-pravnog odnoaja ovih kontrahenata prema zemaljskom s eraru. Vlada je osim toga polazila od liberalistikog naela da je pri c c svakom poslovnom odnoaju mjerodavna volja obiju stranaka .... koje s se prema postojeim prilikama .....medusobno za platu nagadaju. Poc lazei sa istog stanovita neintervencije u odnosu izmedu poslodavaca i c s radnika vlada je odbila i zahtjev Sabora da od rmi trai da osposobe z nadzornike iz redova domaih ljudi.38) c z z Poslanik Hrvatske narodne zajednice Duro Damonja optuivao je vladu da je uvijek ila na ruku kapitalistima, oznaivi pri tome bors c s bu koju nai radnici vode protiv kapitalistima tudinskim divovskom s borbom kakvu ne vode nigdje radnici u drugim krajevima.39) Istupajui protiv stranih kapitalista i dravnih vlasti gradanski poc z litiari istupali su i protiv stranih radnika. Kroz njihove istupe esto c c je provejavao izraziti nacionalizam i mrnja prema strancima uopte, z s to je bilo strano bosanskohercegovakim socijaldemokratima. Tako je s c poslanik dr Savo Ljubibrati izjavljivao da su svi stranci, kuferai, privic s legovani stale i naglaavao kako tudi radnici osvajaju nas na ognjitu z s s naem. Dok naa sirotinja gladuje, ... Svaba i Madar dolazi i otima s s koru hljeba naim sinovima.40) Ponekad se ilo dotle da je potirana s s bilo kakva razlika izmedu stranih radnika i stranih kapitalista. Tako je npr. Kosta Gjebi - Marui, poslanik HNZ, tvrdio kako u dravnim i c sc z privatnim umskim preduzeima narod je na izrabljivan i gnjeen te s c s c slui na jednom i drugom mjestu kao prosto sredstvo za izrabljivanje z stranom radniku.41) Osobito su srpski poslanici obraali panju na poloaj domaih radc z z c nika u umarstvu, koji su inae bili preteno Srbi, siromani seljaci i s c z s njihovi birai u treoj seoskoj kuriji. S druge strane, hrvatski poslanici c c naroito su ukazivali na prilike u erarnim preduzeima u kojima su, c c inae, hrvatski i uopte radnici katolike vjere bili osobito brojni. Tako c s c se ve na prvom zasjedanju Sabora dr Nikola Mandi, tadanji predc c sjednik HNZ, zaloio kako za povienje otkupnih cijena duhana tako i z s za poveanje plata radnicima u duhanskoj industriji jer su ove niske c i preniske. Govorei o duhanskom pitanju Mandi je ukazao da je c c
38) 39) 40) 41)

BHS god. 1910/11, I zasj. sv. II, Sarajevo 1911, str. 463. BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XXII sjednica, str. 774. Ibidem XXIII sjednica, str. 792. I. H a d i b e g o v i , op. cit. str. 170-171. z c

337

vlast prema teaku, sadiocu duhana dola zbog monopola u poloaj z s z poslodavca prema radniku. Seljak u Hercegovini, naglaavao je Mans di, bio je primoran da sadi duhan jer je tlo takve prirode da na njemu c c ne moe nita drugo da raste. Proizvoda je, medutim, u prvoj deceniji z s XX vijeka dobivao za kilogram duhana manje nego u prvim godinama poslije okupacije. Duhan je 1882. godine bio otkupljivan po prosjenoj c cijeni od 95 x po kilogramu, a 1908/09 prosjena otkupna cijena iznoc sila je 94 x po kilogramu, mada su se cijene ostaloj robi poveale.42) c Veliki broj hrvatskih seljaka u zapadnoj Hercegovini bavio se sadnjom duhana, pa su hrvatski poslanici imali prije svega u vidu njihov poloaj, z iako to u svojim istupima nisu spominjali. Petar Mrlji, jedini radnik u Bosanskohercegovakom saboru, goc c vorio je u budetskoj debati 1910. o radnikom pitanju, osobito aposz c trorajui nepovoljan poloaj radnika u erarnim preduzeima - radno c z c vrijeme od 12 - 14 sati dnevno, niske plate, problem stanova, nesree c na poslu poslije kojih radnici ostaju sa minimalnom naknadom, pa kao invalidi moraju raditi. Pri tome je napomenuo da pomenute nesree c tite sveopte radnitvo, a ne samo hrvatsko. On se istovremeno s s s izjasnio da e glasati protiv vladinog prijedloga budeta za 1910. godic z nu.43) Petar Mrlji je, medutim, mogao odrati svoj govor tek poslije c z burnih protesta u Saboru protiv Hrvatske katolike udruge, kojoj je c Mrlji pripadao. Hrvatska katolika udruga, koja je od ranije bila u poc c litikom sukobu sa Hrvatskom narodnom zajednicom, nala se u ljetnoj c s sesiji Sabora 1910. u potpunoj politikoj izolaciji poslije provokativne c c izjave titularnog biskupa dr Ivana Saria da Hrvatska katolika udruga c u Bosni i Hercegovini osim Hrvata ne priznaje nikakav drugi narod. U donekle izmijenjenoj politikoj klimi Mrlji je ponovo govorio o c c radnikom pitanju i u budetskoj debati krajem marta 1911. On se c z alio na to da je radniko pitanje zaboravljeno i govorio je o nepravdaz c ma koje radnici trpe u privatnim i erarnim preduzeima. Pri tome je c ukazao na razlike u tretmanu domaih i stranih radnika, koji uivaju c z veliku protekciju. Najvie se zadrao na postupcima prema radnicima s z zaposlenim u erarnim pogonima u Vareu, te ukazao kako radnici kod s umskih uprava po 2 - 3 mjeseca ekaju na isplatu zaradenog novca. s c Mrlji je konstatovao da je radnitvo u Bosni i Hercegovini podijeljeno u c s dvije grupe, na nacionalno i internacionalno radnitvo. Medutim, on s je istovremeno izrazio nadu da e se radnitvo izloeno progonima ipak c s z znati jedanput sjediniti i traie .... da se uvede u ... ljudsko drutvo. zc s Mrlji je osudio postojei izborni sistem, oznaivi da on predstavlja c c c s atentat na radni narod, te u skladu sa programskim opredjeljenjima
42) 43)

BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 532. Ibidem, str. 549-555.

338

Hrvatske katolike udruge zaloio se da se uvede posebna radnika izc z c borna kurija. Obraajui se drugim politikim frakcijama Mrlji ih je c c c c pozvao da i one kao i Hrvatska katolika udruga izaberu u Sabor koc jeg radnika. Na to mu je Kosta Boi, izraavajui stanovite srpske zc z c s c gradanske politike dobacio: Mi svi zastupamo radnike. Veinom glasova Sabor je odbio rezoluciju o uvodenju radnike kurije koju je Petar c Mrlji predloio.44) Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine, c z koja se zalagala za reviziju Ustava i demokratizaciju izbornog sistema, c bila je takode protiv stvaranja radnike kurije kao i kurijalnog sistema uopte. Inae, Mrljieva istupanja u Saboru prolazila su bez nekog s c c primjetnijeg politikog odjeka. c Nisu samo saborski poslanici bili ti koji su u svojim istupima skretali panju na radnitvo i njegov poloaj, nego je bilo sluajeva da su i z s z c socijaldemokrati ponekad pozivali poslanike da prue podrku radniz s c kim zahtjevima. Kada je u julu 1910. godine izbio trajk gradevinskih s radnika radi poveanja plata, ukidanja rada na akord i dr.45) Glas sloc bode je pozvao iskrene narodne zastupnike da interveniu kod vlasti s u prilog trajkaa.46) Nakon toga je Petar Koi na elu grupe srpskih s c cc c poslanika, pripadnika svih politikih struja, podnio 19.jula 1910. interc pelaciju u Saboru. On je optuio dravni aparat da se stavio direktno z z u slubu stranog kapitalizma udovoljivi zahtjevu preduzimaa da im z s c se stavi na raspoloenje oruana sila protiv trajkaa. Koi je traio z z s c cc z da vlada odgovori da li zna za bjedno stanje gradevinskih radnika i ta misli uiniti da im se zagarantuju uslovi rada. Odgovor vladinog s c predstavnika, u kome se pored ostalog navodilo da su radnici koji se nisu pridruili trajku sami zamolili policijsku zatitu, Sabor je veinom z s s c glasova odbio da primi na znanje. Koi je na to dobacio: Sabor cc ini sam sebi est.47) Socijaldemokratski Glas slobode je ocijenio c c da je ovim glasanjem prvi put izraeno nepovjerenje vladi. Uskoro z potom dr Milan Srki je u ime grupe srpskih, hrvatskih i muslimans c skih poslanika podnio posebnu interpelaciju u kojoj se traila istraga z i kanjavanje odgovornih u sarajevskoj policiji za zlostavljanje radnika z za vrijeme trajka.48) Karakteristino je da su poslanici iz redova svih s c nacionalno-konfesionalnih grupa i politikih struja bili solidarni kada c se radilo o osudi represivnih postupaka organa vlasti protiv trajkaa, s c
BHS god. 1910/11, II zasj. sv. III, Sarajevo 1911 LXXXII sjednica, str. 1843-1849, LXXXIV sjednica, str. 1918. 45) O trajku gradevinskih radnika i njegovom ishodu vidi: I. H a d i s z b e g o v i , op. cit. str. 241. c 46) T. K r u e v a c, Petar Koi, Sarajevo 1951, str. 347. s cc 47) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XV i XVI sjednica, str. 395, 400-401 i kao prethodna napomena. 48) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 566-567.
44)

339

koji su grubo prelazili i zakonom propisane granice. U tom nisu bili izuzetak ni muslimanski poslanici, koji su, zbog prevage konzervativnih veleposjednikih elemenata u svojim redovima, mnogo manje od svojih c srpskih i hrvatskih kolega obraali panju pitanjima koja su se odnosila c z na radnitvo. s Posebno se Petar Koi, koji je zastupao interese seljaka, kmetocc va, interesovao za probleme koji se tiu radnika. U svojim govorima c s u Saboru on je naroito osudivao ikaniranja radnika od strane posc lodavaca i vlasti. U debati o budetu za 1911. godinu Koi je svoj z cc govor preteno posvetio progonima radnika i njihovih organizacija. On z je ukazao da, i nakon to je poslije duge i mune borbe radnicima s c priznato pravo udruivanja, nad radnicima i njihovim organizacijama z politike vlasti vre razne ikanacije, koje se protive svakom pravnom c s s shvatanju o slobodi sastajanja, udruivanja i tampe. Koi je iznio z s cc da je veliki broj socijalistikih skuptina bio bezrazlono zabranjen. c s z Bio je rasputen Savez eljezniarskih radnika, iako nije imao nikakve s z c veze sa pasivnom rezistencijom na eljeznicama. Neprestane zaplijene z socijalistikog Glasa slobode i globe Koi je oznaio suvim zulumic cc c ma nad ovim sirotinjskim organom. Naveo je neke sluajeve kako c politike vlasti tiraniu lanove radnikih organizacija i bezrazlono c s c c z kanjavaju radnike, konstatujui da su to strane stvari koje se ne bi z c s z smjele dogadati u jednoj modernoj dravi. U sporovima izmedu radnika i poslodavaca organi vlasti po Koievoj ocjeni uzimaju u punu cc zatitu poslodavce, a pri tome naroito idu na ruku stranim kapitalistis c ma. Kao tipian primjer naveo je prilike u Zavidoviima gdje pauju c c s dvije strane rme i ini se da je tamonja kotarska ispostava dio rminih c s kancelarija. Kotarska ispostava odmah upira onog radnika, koga s neka od rmi kao nepoudnog otpusti. To se osobito deava radnicima c s koji su svjesni i organizovani.49) Koi, koji je jo za vrijeme generalnog trajka 1906, pokazivao cc s s interesovanje za radniki pokret, odravao je s njim odredene veze. Nec z koliko puta je pisao u Glasu slobode i za vrijeme svoje djelatnosti u Saboru bio je pokretu na usluzi.50) Socijaldemokrati su u veim gradskim centrima odravali javne skuc z pove na kojima su izraavali svoja gledita o mnogim aktuelnim pitaz s njima, kao npr. o agrarnom pitanju, o skupoi, o stambenom pitanju, c o komunalnoj politici, o socijalnom osiguranju radnika i dr. Usvojene rezolucije sa ovih skupova Koi je na traenje socijaldemokrata podcc z nosio Saboru u formi interpelacija zahtijevajui od Vlade da se izjasni c
49) BHS god. 1910/1911,, I zasj. sv. III, LXXIV sjednica, str. 14931494; T. K r u e v a c, Petar Koi, str. 348-350. s cc 50) Sreten J a k i , Uspomene na Petra Koia medu radnicima, Ras c cc zvitak 11/1936, citirano prema T.Kruevcu, op. cit. str. 348-350. s

340

ta misli preduzeti u cilju rjeavanja postavljenih problema. Tako je s s povodom protestnih skuptina, koje su u Sarajevu, Banjaluci i Tuzli s organizovali socijaldemokrati zbog skupoe ivotnih namirnica i stac z nova, Koi 7.decembra 1910. postavio pitanje ta je vlada preduzicc s mala i ta misli preduzeti, posebno u pogledu veeg broja radnikih s c c kua koje bi jeftino iznajmljivala.51) Potpisnici ove interpelacije, pored c Koia, bili su srpski poslanici koji su pripadali kako radikalnom tako i cc oportunistikom krilu srpske gradanske politike. Oni su podravanjem c z radnikih zahtjeva izraavali svoje nezadovoljstvo s optom politikom c z s austrougarske vlasti i dominacijom stranog kapitala. To isto vai i za z druge poslanike kada su se izjanjavali u prilog radnitva i osudivali s s postupke organa vlasti i stranih kapitalistikih rmi. Makar da je tretc man radnikog pitanja u Saboru imao marginalni karakter i nije dao c oekivane rezultate u zakonodavnoj djelatnosti Sabora, injenica da je c c Sabor ipak obraao panju na radnitvo stvarala je povoljniju politiku c z s c atmosferu za djelovanje radnikog pokreta. On je postajao objekt ireg c s javnog interesovanja, a postupci vlasti i poslodavaca bili su podloni z kritici i iz poslanikih klupa, o kojoj se bar u odredenoj mjeri moralo c voditi rauna. c Socijaldemokrati su podravali Koievu grupu i pozdravili su njez cc no izdvajanje iz Srpskog saborskog kluba, nakon ega je docnije, srec dinom 1912. godine, uslijedio i njegov potpun raspad. Oni su u tome vidjeli pojavu koja vodi prestanku konfesionalnih stranakih grupacija i c organizovanje interkonfesionalnih stranaka po klasnim interesima i politikim principima. Socijaldemokrati su se nadali da e se iz Koieve c c cc grupe razviti jedna demokratska gradanska stranka. Medutim, iako je Koieva grupa ostala i dalje opoziciona, ona nije po ocjeni socijalcc demokrata pokazala ni malo sposobnosti za jedan demokratski rad i politiku. Ona se ograniila samo na pisanje u Otadbini .... i na c z rad u Saboru, koji nije mogao biti obiman ni koristan zbog saborskog nerada. I sam politiki program s kojim se poetkom septembra 1911. c c javila ponovo pokrenuta Otadbina bosanskohercegovaki socijaldez c mokrati su oznaili kao vrlo rdav.52) Rije je u stvari bila o programu c c srpske gradanske politike izradenom 1910. pred saborske izbore, koji je Otadbina nastojala da rearmie podvrgavajui kritici politiku z s c Srpskog kluba. Politika djelatnost grupe oko Otadbine dala je poc z voda socijaldemokratima da zakljue da e proi dosta vremena dok se c c c organizuje jedna moderna demokratska interkonfesionalna stranka.53) Medutim, pokazalo se da su i takve nade bile nerealne.
51) 52) 53)

Ibidem. BHS god. 1910/1911, I zasj. sv. II, XLII sjednica, str. 500. Arhiv Komunistike partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 168. c Ibidem

341

* * * Industrijski razvoj u Bosni i Hercegovini poslije austrougarske okupacije nije bio praen odgovarajuim radnim i socijalnim zakonodavc c stvom. Tek poetkom XX vijeka, zapravo poslije majskih trajkova c s 1906, nastupio je period aktivnije socijalne politike koju karakterie s donoenje nekoliko propisa na podruju zatite radnika i radnih ods c s nosa u industriji, zanatstvu i trgovini. Socijalno osiguranje bilo je, uz izuzetak rudara i eljezniara, nepotpuno i nedosljedno sprovodeno. z c Obavezno bolesniko osiguranje za sve zaposlene u bosanskohercegoc vakoj privredi uvedeno je tek zakonom koji je stupio na snagu 1.januc ara 1910. godine. Osiguranje radnika u sluaju nezgode na radu vreno c s je kod bekih i petanskih osiguravajuih drutava i njime je bilo obuc s c s hvaeno oko dvije petine radnika. Najee su ga plaali sami radnici, c c sc c a ponegdje su u tome uestvovali i poslodavci. U sluaju nesree i c c c trajne nesposobnosti drutva su davala osiguranim radnicima otprems nine prema stepenu invalidnosti i visini nadnice.54) Donoenje zakona s o zatiti rada i socijalnom osiguranju radnika u Bosni i Hercegovini zas ostajalo je za zakonskim regulisanjem ove problematike u Habsburkoj s monarhiji, naroito u njenoj austrijskoj dravnoj polovini. Tamo su c z jo za Taaeove vlade (1879-1893) doneseni najvaniji zakoni (kao to s z s je npr. Zakon o obrtnoj inspekciji i obrtnom redu iz 1883. odnosno 1885, Zakon o osiguranju u sluaju nezgode 1887, Zakon o osiguranju u c sluaju bolesti 1888. i Zakon o bratinskim blagajnama 1889) koji predc stavljaju osnov modernog socijalnog zakonodavstva u Austriji.55) Ovi zakoni, koji su za neposredan uzor imali Bizmarkovo zakonodavstvo u Njemakoj, sluili su docnije kao osnova pri koncipiranju odredenih c z rjeenja u Bosni i Hercegovini. s Ve prilikom prve budetske debate u ljeto 1910. bosanskohercegoc z vaki sabor je usvojio rezoluciju kojom je pozvao Zemaljsku vladu da c u sporazumu sa trgovakom i obrtnikom komorom podnese zakonske c c osnove o obaveznom osiguranju radnika za sluaj nesree i invaliditec c ta, za osiguranje radnika u starosti, o minimumu radnike plae itd. c c U svom odgovoru na rezoluciju vladin predstavnik je saoptio Saboru s da je zakonska osnova o obligatnom osiguranju radnika u nezgodama izradena i da e uskoro biti dostavljena Saboru. Reeno je da e, nakon c c c to se realizuje osiguranje radnika u sluaju nezgode, Vlada odluivati s c c
I. H a d i b e g o v i , op. cit. str. 260-290. z c H. H o f m e i s t e r, Die Anfnge des modernen Sozialstaates in a Osterreich, Rapports II, XVIe congres international des sciences historigues, Stuttgart 1985, str. 584-586.
55) 54)

342

o pitanju, da li je mogue latiti se rjeenja problema o osiguranju radc s nika u starosti. Donoenje zakona o minimumu radnike plae Vlada s c c je smatrala za sada preuranjenim. Ovo je obrazloeno time da takav z zakon ne postoji ni u Monarhiji, ni u veini drava, pa zbog toga nema c z dovoljno iskustva, kako bi ovaki zakon djelovao na industriju i obrt, te bi bilo vrlo opasno kroz takovu ni na koji nain prokuanu naredbu c s tako otro dirati u gospodarstvene prilike ovih zemalja, koje stoje na s poetku svoga razvitka.56) Bilo je oito da u privredno zaostaloj Bosni c c i Hercegovini, u kojoj je austrougarska uprava posebnim privilegijama i pogodnostima, jeftinim sirovinama i radnom snagom, privlaila kapital, c c nije dolazilo u obzir uvodenje takvih socijalno-politikih mjera koje nisu jo bile realizovane ni u mnogo razvijenijim zemljama. I one tekovine s modernog socijalnog zakonodavstva koje su bile ostvarene u Austriji i Ugarskoj mogle su samo djelimino i sa znatnim zakanjenjem da se c s realizuju u Bosni i Hercegovini. Pri tome treba imati u vidu da ni socijalnim zakonodavstvom Taaeove ere u Austriji nije bilo obuhvaeno c osiguranje radnika u starosti, a iz sistema osiguranja, a djelom i iz zatite rada bila su izuzeta pomona lica u poljoprivredi, umarstvu s c s i sitnom zanatstvu. Nakon to je 1906. u Cislajtaniji ostvareno osis guranje namjetenika u starosti, austrijska vlada je 1908. podnijela s parlamentu nacrt zakona kojim je trebalo da se socijalnim osiguranjem obuhvate ne samo svi koji su u najamnom odnosu nego i vei dio onih c koji samostalno obavljaju privrednu djelatnost. U junu 1914. parlamentarna debata o ovom zakonu privodena je kraju, ali je izbijanje rata omelo njegovo donoenje.57) s U Bosni i Hercegovini, medutim, nije mogao biti uzet u pretres u Saboru niti donesen ni zakon o osiguranju radnika u sluaju nezgode c na radu, iako je takav zakon postojao ne samo u austrijskom nego i u ugarskom dijelu Monarhije. U Bosni i Hercegovini je nacrt zakona o obaveznom osiguranju radnika u sluaju nezgode bio ve 1910. izraden, c c a u raspravu o njemu aktivno se ukljuila i Trgovaka i obrtnika koc c c mora za Bosnu i Hercegovinu. Prilikom ankete odrane 4. i 5. avgusta z 1911. u Sarajevu, kojom je rukovodio podpredsjednik Komore Jeua s Salom, industrijalci su zahtijevali da renta porodici unesreenog radnika c moe iznositi najvie 50% od zarade radnika, dok su radniki predstavz s c nici traili veu rentu za ozljedene radnike i veu potporu porodici za z c c vrijeme bolnikog lijeenja. O zakonskom nacrtu Komora je posebno c c raspravljala na svojoj sjednici od 6.oktobra 1911. godine. Nasuprot prijedlogu da svako preduzee iznad 10 zaposlenih treba da uplauje za c c osiguranje radnika u sluaju nesree, lanovi Komore su traili da se taj c c c z
56) BHS god. 1910, I zasj. I sv, XXIII sjednica, str. 802 i BHS, god. 1910/11, I zasj. sv.II, XLI sjed. str. 471. 57) Kao nap.55.

343

broj podigne na 20 zaposlenih. Konano je usvojeno da se pod pojmom c fabrike smatra radionica iznad 15 radnika i da takve radionice plaaju c doprinos za osiguranje u sluaju nezgode. Obrazlaui svoje stavove c z c da se manje radionice oslobode od pomenutog doprinosa obrtnici su isticali da je radna snaga poskupila i da oni ne bi mogli plaati svoje c obaveze.58) Kontroverze oko pomenutog zakonskog nacrta mogle su uticati na odlaganje njegovog pretresa u Saboru. Ovo tim prije to se Vladi nije s urilo da se zakon donese, iako ga je unijela u program svoje aktivz c nosti. Na tome uopte nisu insistirali ni gradanski politiari u Saboru, s premda su se deklarativno izjasnili za uvodenje modernog socijalnog zakonodavstva u Bosni i Hercegovini. Sabor je s obzirom na svoj socijalni sastav i ulogu inteligencije pokazao vie interesovanja za materijalni poloaj nieg inovnitva i pos z z c s monog osoblja u zemaljskoj slubi, koje je po rijeima poslanika Koste c z c Gjebia - Maruia bilo strano izrabljivano.59) Veina domaih ljudi c sc s c c u zemaljskoj slubi pripadala je pomenutim kategorijama zaposlenih, z pa se i time mogu objasniti simpatije poslanika i podrku njihovim zahs tjevima za poboljanje materijalnog poloaja. Tako je Sabor na svojoj s z XII sjednici u julu 1910. preporuio peticiju dnevniara da se regulie c c s njihov nesiguran poloaj u slubi, obezbjedi pravo na mirovinu i plata z z prema poslu koji obavljaju.60) Devet mjeseci kasnije Sabor je primio prijedlog zakona o namjetenju dnevniara kod zemaljskih ureda, vlasti s c i zavoda i o uredenju njihove plae i opskrbe (sankcionisan 5.7.1911.). c Usvojeni prijedlog bio je uz izvjesne izmjene u biti prevod istog zakona koji je vaio u Austriji. Neposredno zatim primljen je zakonski prijedlog z o uredenju lugarskih plaa (sankcionisan 7.6.1911.). Po rijeima izvjesc c titelja Pravnog odbora Sabora dr Zivka Njeia zadatak ovih zakona je zc bio da izvuku dnevniare i lugare iz materijalne bijede. Njei je ukazao c zc da se dnevniari i lugari uglavnom regrutuju iz naih vrijednih ali sic s romanih domaih sugradana, koji su zbog siromatva morali napustiti s c s kolovanje. Istog dana Sabor je primio i zakon o noveliranju propisa s o mirovini inovnika i posluitelja kao i njihovih udovica i siroadi, jer c z c se jedino u Bosni i Hercegovini zaboravilo regulisati pitanje zbrinjavanja udovica i siroadi pomenutih kategorija zaposlenih u javnoj slubi c z (sankcionisan 30.3.1914.). Za sva tri ova zakona Vlada je izradila nacrte
58) B. M a d a r, Djelovanje Trgovake i obrtnike komore za Bosnu z c c i Hercegovinu od osnivanja 1909 do kraja austrougarske uprave, Glasnik arhiva Drutva arhivskih radnika BiH XII-XIII/1972-1973, str. 231, s 232. 59) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, str. 480. 60) Ibidem, str. 228-235.

344

i oni su 8.aprila 1911. bez diskusije i iijeg protivljenja en bloc primljec ni 61) u, inae, politiki duboko podijeljenom Saboru. Ovo je uinjeno c c c uoi zakljuenja prvog zasjedanja Sabora i to neposredno nakon to je c c s hrvatsko-muslimanski blok izglasao budet za 1911. godinu i zakon o z dodjeli zajmova za fakultativni otkup kmetovskih selita. s Politiki suprotstavljene nacionalno-konfesionalne saborske frakcic je pokazale su se osobito solidarnim u tretmanu materijalnog poloaja z uitelja. Sabor je jednoglasno prihvatio molbu uitelja osnovnih kola c c s koji su traili da se pobolja njihov materijalni poloaj donoenjem zaz s z s kona kojim bi se uitelji izjednaili sa odgovarajuim kategorijama zec c c s c maljskih inovnika. Vlada, se medutim, ogluila o ovaj zahtjev. Budui c da su poslanici bili za to da se pomogne uiteljima, Prosvjetni odbor Sac bora predloio je plenumu zakonsku osnovu o aktivnim i mirovinskim z berivima uitelja i uiteljica narodnih osnovnih kola u Bosni i Hercec c s govini, kao i berivima njihovih udovica i siroadi, koju su predstavnici c uitelja zajedno sa svojom peticijom bili uputili Saboru. Predloenim c z zakonskim odredbama bilo je predvideno da se nastavno osoblje narodnih osnovnih kola izravna u svim pravima i dunostima sa zemaljskim s z inovnicima XII, XI, X i IX razreda i da se sva dalja poboljanja koja c s dobiju zemaljski inovnici proteu i na nastavniko osoblje. Predloeni c z c z zakon bio je, usprkos izraenih rezervi civilnog adlatusa barona Isidoz ra Benka, jednoglasno usvojen na sjednici odranoj 11.aprila 1911. U z debati poslanici su ukazivali da je nepravda da jedan obian andar c z ima gotovo istu platu kao i jedan privremeni uitelj (dr Jefto Dedic jer), i da je sramota da su uitelji manje plaeni nego podvornici u c c stanovitim uredima (dr Safvet-beg Baagi). Takode je pominjano da s c je uiteljski poziv gotovo jedini gdje domai sinovi u dravnoj slubi c c z z mogu dobiti koru hljeba (Serif Arnautovi). Sabor nije uzeo u obzir c upozorenja civilnog adlatusa, koji je deklarativno izraavajui simpaz c tije za uiteljski stale, naglaavao da prethodno problem treba zrelo c z s prouiti, da treba izraunati nansijski efekat predloenih rjeenja i c c z s nai potrebna nansijska sredstva za pokrie.62) Budui da izglasani c c c zakon nije dobio podrku uprave, on nije mogao biti sankcionisan pa s nije ni stupio na snagu. Ipak, Vlada je docnije donekle izala u susret s zahtjevima uitelja i u novembru 1912. godine Sabor je usvojio zakon c o pravnim odnoajima uiteljstva narodnih kola u Bosni i Hercegos c s vini. (sankcionisan 29.3.1913.). Ovim i nekim drugim zakonima, kao npr. onim o gradnji zgrada za nastavu, kojim je bilo izmedu ostalog predvideno da se u Bosni i Hercegovini kroz 16 godina podigne 640 novih osnovnih kola, tj. 40 kola godinje (sankcionisan 30.10.1913.), s s s
BHS god. 1910/11, I zasj. sv. III, LXXXIX sjednica, str. 2082-2085. Ibidem, XCI sjednica, str. 2129-2131; BHS, god. 1910, I zasj. sv. I, X sjednica, str. 208-217.
62) 61)

345

Vlada je nastojala u jesen 1912. stvoriti u Saboru pogodniju klimu za druge svoje prijedloge, za usvajanje budeta za 1912. godinu, a naroito z c zakona o izgradnji novih normalno tranih eljeznica. Nova eljeznika c z z c mrea imala je pored privrednog i veliki politiki i vojno strategijski z c znaaj za balkansku politiku Austro-Ugarske. c Sabor je za vrijeme svoje djelatnosti sudjelovao u donoenju jo s s nekih zakona koji se odnose na socijalnu zatitu i regulisanje radnih s odnosa i to: zakona o uraunavanju jednog dijela doplate u mirovic nu bosanskohercegovakih inovnika kao i dio plate u mirovinu posc c luitelja (sankcionisan 29.12.1910.), Zakona o regulisanju plata podvorz nika (sankcionisan 12.2.1912), kojim su podvornicima poveane plate, c te zakona o regulisanju radnog staa koji se rauna u penzije ljekariz c ma i veterinarima zaposlenim u zemaljskoj slubi (oba sankcionisana z 1.5.1914). Sve u svemu bili su veoma skromni rezultati zakonodavne aktivnosti Sabora na podruju socijalne zatite i radnih odnosa, a ta c s se ocjena moe odnositi i na cijelokupnu legislativnu djelatnost Bosanz skohercegovakog sabora. c Mnoge inicijative, izraene pored ostalog i u saborskim rezolucijama z (kao npr. za donoenje zakona o reviziji ovrnog postupka i izuzimanju s s egzistencijalnog minimuma od ovrhe), nisu mogle biti realizovane. S druge strane, pojedini zakoni usvojeni u Saboru nakon duge politike c borbe nisu zbog izbijanja svjetskog rata mogli biti sankcionisani, kao napr. zakon o zvaninom i nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovini c koji je imao ne samo vaan politiki i kulturni nego takoder i socijalni z c znaaj. c Na vie puta ponovljene pritube saborskih poslanika zbog favos z rizovanja doseljenika prilikom zapoljavanja u erarnim preduzeima, s c a posebno na zemaljskim eljeznicama, vladini predstavnici su davali z obeanje da e domai radnici, ukoliko raspolau potrebnim kvalikac c c z cijama imati prvenstvo prilikom zapoljavanja. Medutim, tek je 1912. s vlada izdala nekoliko naredaba Direkciji bosanskohercegovakih zemaljc skih eljeznica kojim se reguliu ova pitanja i domaem stanovnitvu daz s c s je prvenstvo prilikom zapoljavanja i osiguranja minimalne egzistencije s u zemlji. Pri tome su u pogledu prava na zapoljavanje na zemaljskim s eljeznicama bila sa bosanskohercegovakim zemaljskim pripadnicima z c potpuno izjednaena djeca onih austrijskih i ugarskih dravljana koji c z su bili namjeteni u zemaljskoj slubi.63) s z Veoma znaajna prepreka za zapoljavanje domaih ljudi u javc s c nim slubama bila je dominacija njemakog jezika kao unutranjeg zvaz c s ninog jezika. To je osobito dolazilo do izraaja na eljeznicama gdje c z z je srpskohrvatski jezik i kao vanjski slubeni jezik u saobraaju sa z c
63)

I. H a d i b e g o v i , op. cit. str. 151-153. z c

346

publikom bio zapostavljen. Zahvaljujui u prvom redu okolnostima u c vezi sa upotrebom zvaninog jezika na eljeznici je bilo zaposleno malo c z domaih ljudi, a oni koji su se nalazili u slubi zauzimali su, izuzev jedc z c z nog neznatnog broja, najnia mjesta. Medutim, ak ni medu najniom z kategorijom eljeznikih namjetenika domai nisu imali veinu.64) Prez c s c c tena veina namjetenika na eljeznici nije uopte poznavala srpskohrz c s z s vatski jezik. U kojoj je mjeri jezik bio prepreka za domae ljude govori c podatak da je na primjer vlakovoda, koji je spadao u podinovnike c morao potpuno da vlada njemakim jezikom. Svi nalozi, formulari i izc vjetaji bili su na njemakom. Poznavanje njemakog jezika postavljalo s c c se ak kao uslov i za prijem radnika u eljezniku radionicu u Sarajevu, c z c gdje su svi glavni majstori bili Nijemci.65) Jeziko pitanje je u Bosni i Hercegovini postojalo kao ozbiljan poc litiki i socijalni problem. U uslovima ubrzane socijalne diferencijacije c kao proizvoda ekonomskog razvitka zemlje poetkom XX vijeka rapidno c je rastao medu domaim elementom, a naroito medu tankim slojem c c domaih obrazovanih ljudi i broj kandidata za dravnu slubu. Oni su c z z u njoj kao u jednom znaajnom i povlatenom dijelu trita radne snage c s zs traili osiguranje svoje egzistencije, ali je na tom putu problem jezika z bio velika prepreka. Politike tenje gradanskih stranaka izraene u c z z Saboru da se rijei jeziko pitanje i uvede narodni jezik u Bosni i Hers c cegovini imali su u velikoj mjeri, pored politikog i socijalni sadraj. c z Tako je i zahtijev za ozakonjenje srpskohrvatskog kao slubenog jeziz ka u svim granama zemaljske uprave, ukljuujui i eljeznice hrvatski c c z poslanik dr Jozo Sunari obrazlagao tenjom da bi (se) domaem elec z c mentu pribavio hljeb.66) Jeziko pitanje nije se, medutim, javljalo samo kao problem u odnoc sima saborskih stranaka i uprave nego i medupartijskim i medunacionalc nim odnosima. Vodena je dugo politika borba oko toga kako treba da se narodni jezik zvanino naziva, oko prvenstva srpske odnosno hrvatske c nacionalne oznake za jezik i prioriteta latinice i irilice pa i zvanine c c upotrebe arapskog pisma. Kada je zbog toga, a u vezi sa natpisima
Prema podacima koje je u ljeto 1910. Zemaljska vlada stavila na raspolaganje Budetskom odboru Sabora na bosanskohercegovakim zez c maljskim eljeznicama bili su od 399 tehnikih inovnika pripadnici Bosz c c ne i Hercegovine 44, od 476 podinovnika 32, a od 1446 niih eljeznikih c z z c namjetenika 657, mada je u Saboru prigovoreno da su kao zemaljski s pripadnici naroito medu inovnicima i podinovnicima iskazani mnogi c c c doseljenici i njihovi sinovi. D. J u z b a i , Jeziko pitanje u austroz s c c ugarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973, str. 30-31. 65) U eljeznikim radionicama bilo je 1910. godine od 790 zanatlija i z c radnika 310 domaih, tj. 44%. Ibidem c 66) Ibidem, str. 32, 50.
64)

347

na putevima, krajem 1911. izbila kriza u Saboru, Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine osudila je razbuktalu ovinistiku borbu s c c i pozvala sve gradanske stranke na zajedniku akciju za izmjenu izbornog reda, Ustava i proirenje politikih prava. Ona je kao i druge s c stranke druge internacionale tretirala nacionalno pitanje kao problem buroaskog drutva i njemu predpostavljala borbu za poboljanje ekoz s s nomskog poloaja radnike klase i gradanske slobode. Medutim, jedino z c je srpska grupa oko Otadbine i grupa srpski orijentisanih muslimanz skih liberalnih demokrata oko Samouprave odgovorila pozitivno na ovaj poziv, ali su praktino socijaldemokrati u ovoj akciji ostali potpuc no osamljeni. Oni su sami krajem 1911. i poetkom 1912. organizovali c u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Banjaluci skuptine na kojima je raspravs ljano o krizama u Saboru i zahtijevana izmjena izbornog reda.67) Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine nije due vremez c na obraala panju na zahtjeve gradanskih politiara u Saboru, koji su c z bili usmjereni na to da se njemaki jezik potisne iz zvanine upotrebe c c i zamjeni srpskohrvatskim jezikom. S obzirom na cjelokupnu idejnu i politiku orijentaciju stranke, njen mjeoviti nacionalni sastav i ulogu c s koju su strani radnici imali u radnikom pokretu Bosne i Hercegovine, c socijaldemokratima je bilo u pitanju strano da polaze od nacionalnih kriterija kada je bilo u pitanju zapoljavanje domaih i stranih radnis c ka. Socijalni znaaj jezikog pitanja sastojao se po miljenju socijalc c s demokrata u tenji inteligencije da popravi svoj materijalni poloaj u z z c dravnim slubama. Medutim, za politiku akciju gradanskih elemenaz z ta u cilju rjeavanja jezikog pitanja socijaldemokrati nisu imali sluha s c sve dotle dok ono nije izraslo u najkrupniji politiki problem u odnosima c izmedu Sabora i vlade krajem 1912. i poetkom 1913. godina. Tada su c i oni formulisali svoje stanovite da u Bosni i Hercegovini kao zvanini s c jezik ima mjesta samo srpskohrvatski jezik sa latinicom i irilicom i to c u unutranjem i spoljanjem saobraaju u svim nadletvima, kao i na s s c s eljeznicama i tako podrali tadanji sporazum gradanskih stranaka z z s u pogledu jezikog pitanja. Medutim, oni su za razliku od gradanskih c stranaka isticali da njihovo stanovite u pogledu slubenog jezika ne s z znai negiranje prava pripadnicima drugih nacija da se slue svojim c z jezikom, to je bilo u skladu sa njihovim internacionalistikim pogles c dima. U akciji gradanskih politikih snaga za rjeenje jezikog pitanja c s c Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine je uoavala odredenu c patriotsku frazersku notu ... koja ima za svrhu oviniziranje masa, s od ega se ona s pravom odluno i dalje distancirala. Ona je ostala c c
67) Arhiv Komunistike partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo c 1951, str. 169-170; Vidi; N. B a b i , Rat, revolucija i jugoslovensko c pitanje u politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1974, str. 144.

348

dosljedna svom stavu i bezuspjeno je i dalje insistirala da sukob vlas de oko jezikog pitanja treba iskoristiti za zapoinjanje opte narodne c c s borbe za reviziju Ustava.68) * * * Radniko pitanje i socijalna problematika zadravajui svoju akc z c tuelnost nali su izvjesno mjesto u nekim programskim dokumentima s c gradanskih politikih snaga koji su nastali u 1913. i prvoj polovini 1914. godine, kada je cjelokupni politiki sistem u Bosni i Hercegovini c i uopte na slovenskom jugu Monarhije preivljavao najdublju krizu. s z U takvoj su situaciji predstavnici Hrvatskog i Muslimanskog saborskog kluba i grupe konzervativnih srpskih politiara oko Srpske c rijei pregovarali tokom cijelog ljeta 1913. s ciljem da stvore novu c radnu veinu i omogue rad Sabora. Od decembra 1912. Sabor nije c c zasjedao, jer je tada kao cjelina doao zbog jezikog pitanja ponovo u s c sukob s vladom. Uz to se politika situacija u zemlji jo vie pogorala c s s s proglaenjem izuzetnih mjera u maju 1913, za vrijeme skadarske krize. s Rezultat pomenutih pregovora bio je program koji je izradio i poetkom c septembra 1913. saoptio javnosti dr Milan Srki. Ovaj program je s s c trebalo da bude osnova zajednikog rada saborske koalicije.69) Program c je u stvari bio duga i opsena lista velikim dijelom nerealnih elja. U z z njemu su bili u prvom redu sumirani izvjesni stavovi izraeni u raz nijim rezolucijama Sabora i memorandumima Zemaljskog savjeta koji su tangirali osnovne principe ustava i bili su usmjereni na njegov preobraaj u duhu individualnosti i samostalnosti Bosne i Hercegovine. Na z toj liniji bile su i nove programske take u pogledu proirenja prava na c s interpelacije u Saboru, reformu poslanika Sabora i reformu izbornog sistema na interkonfesionalnoj osnovi. Dalje, tu su bili stavovi o izgradnji optinske autonomije, razvoju i demokratizaciji pravosuda, te svestras nog razvitka prosvjete i zdravstva, pri emu je predvideno i uvodenje c besplatne lijenike pomoi, naroito u seoskim optinama. U dijelu c c c c s programa koji se odnosio na ekonomsku i socijalnu politiku predvidale su se, pored ostalog, izdane investicije u poljoprivredu i pomaganje s domae industrije, zanatstva, trgovine i saobraaja oslobodenjem od c c poreza novih preduzea na odredeno vrijeme kao i bezkamatnim zajc movima iz zemaljskih sredstava. Medu socijalnim zahtjevima bilo je
D. J u z b a i , Jeziko pitanje, str. 45,46. z s c c Persnliche Vormerkungen Potioreks (dalje PVM Pot.) XXII/1913, o str. 11-27, (KA N1 Pot. A3 Fasz.5); M. C u p i -A m r e i n, Der bosc nischherzegowinische Landtag im Rahmen des dualistischen Systems der Donaumonarchie (1910-1914), Lizentiatsarbeit, Univ. Z rich 1977, u str. 177-182 (rukopis).
69) 68)

349

obligatno osiguranje radnika i zatita seljaka od pauperizacije, zatita s s radnika, a naroito radnica i djece od prekomjernog i po zdravlje tetnog c s rada, briga da se u cijeloj zemlji grade kue za seljake i radnike, koje c bi odgovarale kulturnim i zdravstvenim zahtjevima. Ostvarenje cijelog ovog programa trebalo je da se obavi bez poveanja direktnih poreza c u toku deset godina. Iz obzira prema muslimanskim partnerima u buduoj saborskoj koaliciji zaobiden je problem kmetskih odnosa, dok je c donekle i kao ustupak Hrvatima u uvodu programa reeno da su Srbi i c Hrvati jedan narod sa dva ravnopravna imena. To je znailo odredenu c evoluciju u pogledima politiara oko Srpske rijei na nacionalne odc c nose u Bosni i Hercegovini i bilo je dobrim dijelom posljedica politikih c kretanja medu Junim Slovenima, naroito pod uticajem balkanskih z c ratova. Za ostvarenje mnogih od navedenih programskih ciljeva bila su potrebna velika sredstva, s kojim je mogla raspolagati samo napredna drava sa razvijenim modernim socijalnim funkcijama, a ne zaostala z i duboko zaduena Bosna i Hercegovina pod stranom vlau. Iako je z sc konzervativnim stranakim prvacima moralo biti jasno da su njihovi c mnogi zahtjevi, s obzirom na politike prilike i nansijsku situaciju, c bili neostvarivi, oni su traili vie da bi bar postigli neto. Posebno z s s su pred biraima htjeli pokazati kako njima ne nedostaje dobre volje c c c da rade na uvodenju znaajnih politikih, ekonomskih, kulturnih i socijalnih tekovina.70) To je bilo osobito stalo poslanicima iz grupe oko Srpske rijei, koji su zastupajui interese srpske arije nastojali da se c c c s pribliavanjem vladi ne kompromituju u oima srpske javnosti i srpske z c opozicije, pa su taktizirali izmedu pristupanja i nepristupanja vladinoj koaliciji. Kako je najvei dio taaka programa bio za austrougarsku c c upravu neprihvatlljiv, to se pomenuta grupa od 12 srpskih poslanika odrekla svojih mandata jer nije bila spremna prei na stranu opozicije. c Po otpadanju srpskih poslanika Hrvatski i Muslimanski saborski klub izjavili su da stoje i dalje na stanovitu ranijeg zajednikog progras c c ma. Medutim, oni su ujedno naglasili da samo njegove odredene take za njih zadravaju aktuelnost, dok su ostale take, veinom one koje z c c su imale dalekoseniji politiki znaaj, oznaene kao sporedne. Inae, z c c c c kada je rije o radnikom pitanju aktuelan znaaj zadrali su za njih c c c z jedino stavovi o prvenstvenom zapoljavanju domaih radnika u rudars c stvu i briga za izgradnju odgovarajuih seljakih i radnikih kua.71) c c c c Medutim, radniko pitanje nije uopte nalo mjesta u sporazumu o djec s s latnosti radne veine u Saboru koji je sklopljen 17.12.1913. izmedu c Hrvatskog i Muslimanskog kluba s jedne i ministra Bilinskog s druge strane. Jedino bi se i na radnike mogla odnositi obaveza vlade da e se c to je mogue vie uzeti u obzir domai elementi kod erarnih radova, s c s c liferacija i gradnji.72) Njen prvenstveni znaaj je bio pak u tome da c
Ibidem, str. 182. Vladin komesar za grad Sarajevo Collas Potioreku 11.11.1913, (KA N1 Pot. A3 Fasz.2, br. 518). 72) PVM Pot.XXX/1913, str. 25-29. (KA N1 Pot. A3 Fasz.5.)
71) 70)

350

se domaim kapitalistikim elementima osigura uee u realizaciji velic c c sc kih investicionih projekata, prije svega kod gradnje eljeznica u Bosni i z Hercegovini, za to su vrene pripreme u godinama pred izbijanje Prvog s s svjetskog rata. Pitanja koja bi se odnosila na radnike ili radno zakonodavstvo nisu bila uopte spomenuta ni u programu za osnivanje nove Srpske narodne s stranke, lojalne prema reimu, niti u sporazumu koji su njeni lideri dr z Danilo Dimovi i dr Milan Jojki sklopili 8.11.1913. sa ministrom Bic c linskim. Pomenutim sporazumom bilo je osigurano uee Dimovieve c sc c Srpske narodne stranke u vladinoj veini, dok se najznaajniji ustupak c c uprave sastojao u obeanju da e se za polovinu smanjiti kamate na c c zajmove uzete za otkup kmetova. To je bila i najvanija taka Dimoz c vievog politikog programa. c c Izvjesni stavovi koji se odnose na radniko pitanje bili su sadrani u c z Nacrtu programa grupe Otadbina, koji je iznesen na skuptini u z s Banjaluci 21. aprila 1914. godine. Rije je bila o nastojanju da se nakon c raspada Srpske narodne organizacije, koju su inili heterogeni elementi, c konstituie moderna srpska politika stranka. Pod vodstvom dr Dorda s c Lazarevia ona nije pretendovala da bude sveobuhvatna narodna orc ganizacija nego je prvenstveno htjela da predstavlja malog ovjeka i c njegove interese. Zato su u Nacrtu programa, uz zahtjeve za iroku s demokratizaciju cjelokupnog politikog sistema i traenje da Bosna i c z Hercegovina postanu upravna oblast sa svim obiljejima drave, ravz z nopravne objema dravnim polama Monarhije u centru panje bili z z rjeenje agrarnog pitanja i uopte interesi seljaka i ostalih sitnih sopss s tvenika na selu i u gradu. U pogledu radnika predvidalo se da stranka trai da se provede potpuno osiguranje fabrikih, zanatlijskih i zemljoz c radnikih radnika i zanatlija za sluaj nesree, bolesti, starosti i smrti. c c c Osim toga, stranka je smatrala da radnicima treba dati potpunu slobodu koalicije kako bi mogli pomou svojih strunih organizacija rac c diti na popravljanju svog poloaja. Zene i djeca trebalo je da budu z zatieni naroitim zakonskim propisima o radnom vremenu.73) Nacrt s c c programa grupe Otadbina imao je odredene slinosti sa prograz c mom grupe Lazara Dimitrijevia iz 1907. (program Srpske samostalne c stranke). U oba programa Srbi i Hrvati su tretirani kao jedan narod, a centralni problem bilo je rjeenje agrarnog pitanja i formulisani su s odredeni zahtjevi u prilog radnika. Takode u oba programa bio je akcenat na irokoj autonomiji gradskih i seoskih optina i reformi poreza s s (smanjenje indirektnih poreza i progresivno oporezivanje kod direktnih poreza.74) Medutim, postojala je sutinska razlika izmedu ovih polis tikih grupa. Dimitrijevieva Srpska samostalna stranka bila je izrazito c c
73) 74)

B. C u b r i l o v i , op. cit. str. 199-206. c K. K a s e r, Die politik der Serben ..., str. 176-178.

351

proreimska, dok je grupa oko Otadbine, kako pod vodstvom Petra z z c Koia tako i docnije kad joj je bio na elu dr Dorde Lazarevi nalazila cc c u opoziciji prema reimu. Ipak i ona je pored verbalnog radikalizma, z kojim se esto odlikovalo pisanje Otadbine, u odredenim prilikama c z vodila umjerenu politiku. Na kraju opredijelila se za sitni politiki c rad u narodu, ostavivi po strani u legalnoj svojoj djelatnosti krupna s politika pitanja. Medutim, grupa nije dospijela da se prolira u sitnoc buroasko-seljaku stranku niti je dobila iru podrku seljatva. Ona z c s s s u praksi nije uspjela prei ni uske nacionalne okvire i ostala je samo c jedna demokratska struja u srpskoj gradanskoj politici. Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine od samog poetka c je osudivala one politike snage koje su u ljeto i jesen 1913. radile na c stvaranju saborske veine. Za bosanske socijaldemokrate to nije bic la radna nego reakcionarna vladina veina. Ovoj problematici oni su c posvetili i posebnu skuptinu, koja je 21.septembra 1913. odrana u s z Sarajevu u prisustvu oko 500 ljudi, medu kojima je bio i izvjestan broj sarajevskih Muslimana. Socijaldemokrati oito nisu uzimali ozbiljno c politike, ekonomske i socijalne odredbe Srkieva programa a njegov c s c zahtjev za izmjenu izbornog reda na interkonfesionalnoj osnovi oznaili c su da predstavlja samo sredstvo za osiguranje radne veine i suzbijanje c svake opozicije. Oni su se ponovo izjasnili protiv eventualnog osnivanja radnike kurije i u skladu sa svojim programom pozvali su sve c s stranke da se zaloe za uvodenje opteg, jednakog, tajnog, direktnog i z proporcionalnog prava glasa, proirenje ustavnih sloboda i obligatni ots kup kmetova. Pri tome su naglaavali da socijaldemokratija nije protiv s Muslimana nego samo protiv feudalizma. Takode su otro kritikovas li proglaenje izuzetnih mjera u maju 1913. godine. Zanimljivo je da s su ovoj socijaldemokratskoj skuptini prisustvovala i trojica gradanskih s opozicionih poslanika, i to dvojica hrvatskih poslanika dr Luka Cabraji c i Duro Damonja, i jedan srpski poslanik, Vasilj Grdi, pripadnik grupe z c oko lista Narod. On je na skuptini uzeo i rije. Vasilj Grdi se sas c c glasio sa socijaldemokratskim govornicima Savom Kaporom i Sretenom Jakiem i izjavio dasrpski narod sa socijaldemokratijom ima u Mosc narhiji zajedniki fundamentalni program, a to je da srui apsolutizam, c s 75) klerikalizam i mranjatvo. c s c Medutim, ni ovaj put kao ni ranije nije moglo doi do akcionog jedinstva izmedu socijaldemokrata i gradanske opozicije. Za razliku od prilika u nekim evropskim, pa i u naim zemljama, u Bosni i Hercegos vini nisu postojali uslovi za saradnju socijaldemokrata sa gradanskim
Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 21.9.1913, pric log: izvjetaj policijskog pristava Troyera o skuptini socijaldemokrata s s (Pr BH 1351/1913).
75)

352

strankama na planu nacionalne politike. Razlozi za to lee u objekz tivnom poloaju bosanske socijaldemokratije i nacionalnim i politikim z c okvirima u kojima je ona djelovala. U svojoj politici bosanska socijaldemokratija je u ime socijalistikih principa i iste klasne borbe napadala c c buroaziju i njene politike stranke.76) S druge strane, posebna preprez c c s ka za saradnju sa gradanskim politikim snagama bila je u tome to su one ispoljavale nacionalnu uskogrudost a esto i iskljuivost u boc c sanskoj vienacionalnoj sredini. Uz to je bio jak uticaj konzervativnih s i klerikalnih elemenata u politikom ivotu uopte. Zato je umjesto c z s politike saradnje dolazilo samo do odredenih povremenih kontakata c izmedu socijaldemokrata i pojedinih opozicionih gradanskih poslanika. Konfrontacija bosanske socijaldemokratije sa konzervativnim gradanskim snagama zaotrila se pred Prvi svjetski rat. Stalno su bili na s dnevnom redu sukobi sa Hrvatskim dnevnikom i Srpskom rijei, c posebno sa ovom posljednjom nakon poetka balkanskog rata. Socijalc demokratska stranka Bosne i Hercegovine je u duhu stavova Bazelskog kongresa II internacionale i svoje cjelokupne ranije antiratne politike energino osudila rat koje su povele balkanske monarhije protiv Turc ske.77) Protestujui protiv ratnih krvoprolia ona je isticala stanovite c c s da balkanski narodi treba da se oslobode ne ratom ve revolucijom i c da stvore balkansku federativnu republiku. Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine je istovremeno bila i protiv intervencije AustroUgarske i njenog eventualnog napada na Srbiju i Crnu Goru. Zbog toga je i dola pod udar iznimnih mjera i bila rasputena za vrijes s s me skadarske krize. Medutim, i pored odredenih sutinskih previda i doktrinarne jednostranosti u antiratnoj internacionalistikoj orijentac ciji bosanskih socijalista, nije se od njih u tadanjim prilikama moglo oekivati da zauzmu drugaije stanovite, a da ne rizikuju svoju klasnu c c s poziciju i postanu privjesak gradanske politike, kao to su to i postali s Zvonai.78) s U periodu, u kojem je djelovao bosanskohercegovaki sabor od c 1910. do 1914, nije uinjen znaajniji pomak u pravcu poboljanja c c s poloaja radnika i na rjeavanju socijalne problematike uopte, mada z s s c su gradanski politiari ovu problematiku povremeno aktualizirali. Neki od njih su se docnije u novostvorenoj jugoslovenskoj dravi 1918, kad z vie nije bila u pitanju strana vlast, eksponirali kao izraziti protivnici s socijalnih i politikih zahtjeva radnika i radnikog pokreta uopte. c c s
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. 25-61)

Up. E. R e d i , Austromarksizam i jugoslovensko pitanje, Bez c ograd 1977, str. 354-355. 77) O antiratnoj politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine vidi N. B a b i , op. cit. str. 122-129, 157 i dalje. c 78) Vidi B. D u r d e v, Akciono jedinstvo Mlade Bosne protiv austrougarske okupacije, Pregled 7-8/1974, str. 804-805.

76)

353

354

 BOSANSKOHERCEGOVACKI SABOR I OSNIVANJE POSTANSKE STEDIONICE

Debata o potanskoj tedionici vodena u Bosanskohercegovakom s s c saboru poetkom 1911. godine notirana je u literaturi kao dogadaj koc jim je oznaena prekretnica u dotadanjim medustranakim odnosima. c s c Tada se pojavio hrvatsko-muslimanski provladin blok, ije je postojac nje udarilo peat politikim zbivanjima u Bosni i Hercegovini do Prvog c c svjetskog rata. Rasprava o potanskoj tedionici bila je u datim okols s nostima prilika za polarizaciju politikih snaga, jer se u njenom sreditu c s nalo pitanje kompetencija Sabora i odnos pojedinih politikih stranaka s c prema vladi. Medutim, cjelokupna problematika imala je svoju dublju pozadinu i njena predistorija se protee u predustavno doba. z Pitanje osnivanja potanske tedionice u Bosni i Hercegovini bilo je s s pokrenuto jo 1907. godine. Namjera je bila da nova novana ustanos c va preko razgranate potanske mree u prvom redu unaprijedi tednju. s z s Osim toga, ekovnim i klirinkim prometom ona je trebalo da pomogc s ne razvitak trgovine u zemlji kao i trgovine sa Monarhijom, smanji cirkulaciju gotovog novca i doprinese pojeftinjenju i pojednostavljenju plaanja. Budui da bi bila povezana sa istim institucijama u Austriji i c c Ugarskoj, oekivalo se da e bosanskohercegovaka potanska tedionica c c c s s bitno olakati novani promet sa objema dravama Monarhije.1) s c z Ministarstvo rata, koje je upravljalo potanskom slubom u Bosni s z i Hercegovini kao vojnom institucijom, trailo je od bosanskohercegoz vake uprave da snosi garanciju za poslovanje potanske tedionice, c s s budui da bi preuzimanje garancije od strane Ministarstva rata u ime c austrijske i ugarske polovine Monarhije zahtijevalo rjeavanje vrlo koms plikovanih pravnih pitanja i angaovanje austrijskog i ugarskog parlaz menta. Medutim, iako je zemaljska uprava iz nansijskih i privrednih razloga smatrala vrlo poeljnim osnivanje potanske tedionice, ona je z s s bila protiv davanja garancije novanom zavodu na ije poslovanje ne bi c c imala nikakav uticaj. Stoga je ona 1907. zauzela stav da se prieka sa c
Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 14.7.1907. Arc hiv Bosne i Hercegovine, fond Zajednikog ministarstva nansija Pr BH c 845/1907 (dalje citiram samo signature istog fonda).
1)

355

osnivanjem potanske tedionice dok pota i telegraf ne predu u ruke s s s civilne uprave.2) Potansko-telegrafsku slubu preuzeli su po okupaciji 1878. austros z ugarski vojni organi, ali se to smatralo provizornim rjeenjem. Tako je s ve zakonom o ukljuenju Bosne i Hercegovine u zajedniko austrougarc c c sko carinsko podruje iz 1879. bilo predvideno da potom i telegrafom c s treba da upravlja Zemaljska vlada u sporazumu sa odgovarajuim rec sornim ministrima Austrije i Ugarske (RGB1 Nr 136 od 20.12.1879, 10). Medutim, ova zakonska odredba nije mogla biti realizovana pa je do propasti Monarhije 1918. potansko-telegrafska sluba u Bosni i s z Hercegovini ostala u nadlenosti Ministarstva rata. Njeno osoblje rez grutovalo se iskljuivo od povjerljivog vojnog kadra, a zvanini jezik bio c c je njemaki. c Poslije aneksije Zajedniko ministarstvo nansija kao vrhovna upc ravna istanca za Bosnu i Hercegovinu pojaalo je ne samo nastojanja c da civilne vlasti to prije preuzmu potu i telegraf nego je u prvom s s nacrtu zemaljskog ustava predvidjelo da pitanja iz te oblasti dodu i u kompetenciju Bosanskohercegovakog sabora. Ministar Burin pledirao c a je na sastanku zajednikih ministara Monarhije 7.juna 1909. da se c ima puno povjerenje u civilnu upravu i nudio je garancije u pogledu funkcionisanja pote kako u mirnodopskim tako i u ratnim uslovima. s Ostvarenje predloenog rjeenja smatrao je veoma hitnim s obzirom na z s razvitak modernog privrednog ivota i prometa u zemlji, a motivirao je z to i budetskim razlozima. Burin je, naime, raunao sa prihodima od z a c potanskog regala, a naroito od potanske tedionice, kao sa jednim s c s s od malobrojnih nansijskih izvora koje je vlada mogla sebi u dogledno vrijeme otvoriti.3) Vojni faktori Monarhije odluno su se suprotstavili planu da se c potansko-telegrafska sluba u Bosni i Hercegovini demilitarizuje i da s z Bosanskohercegovaki sabor dobije u odnosu na nju odredene ingerenc cije, jer bi to imalo kao posljedicu ulaenje domaih ljudi u pomenutu z c slubu, u koje nisu oni imali dovoljno povjerenja. Oni su zastupali z gledite da u tako strateki isturenoj zemlji kao to je bila Bosna i Hers s s cegovina, koja je imala direktne telegrafske veze sa Srbijom i Turskom, u potansko-telegrafskoj slubi mora biti iskljuivo zaposlen potpuno s z c
Ibidem Protokoll uber die unter dem Vorzitze des k.u.k. Ministers des Ka iserl. und Knigl. Hauses und des Aussern, Freihern von Aehrenthal, am o 7.Juni 1909. zu Wien stattgehabte Konferenz der k. und k. gemeinsamen Minister, Haus - Hof - und Statsarhiv, Wien (HHStA), Politisches Archiv I k. 638 Cabinett des Ministers (dalje samo C.d.M.) VIII c 12/1.
3) 2)

356

pouzdan personal.4) Zato je austrougarski ministar rata Schnaich ino sistirao da pota i telegraf ostanu i dalje pod vojnom upravom, to je s s bilo openito u skladu sa tenjom vojnih faktora da pojaaju svoj uticaj c z c u Bosni i Hercegovini. Ministar inostranih poslova Aehrenthal uvaavao z je argumente ministra rata, ukazujui pri tome da se slijedeih godina c c mora raunati i sa mogunosti ozbiljnih previranja u Turskoj, ali je c c s druge strane smatrao da bi iskljuenje potansko-telegrafske slube c s z iz nadlenosti Bosanskohercegovakog sabora bio ozbiljan nedostatak z c zemaljskog ustava, koji bi tek dao povoda nepoeljnim diskusijama o z vojnoj poti. Predloio je da se pota i telegraf u nacrtu ustava oss z s tave u kompetenciji Sabora, ali da odluka o vremenu njihove stvarne predaje u ruke civilne uprave treba da bude donesena tek onda kad trojica zajednikih ministara postignu saglasnost da je to oportuno. c Mada su 7.juna 1909. ovako kompromisno rjeenje usvojili zajedniki s c ministri,5) ono je uskoro bilo revidirano. Potansko-telegrafska sluba s z nije navedena u konanom tekstu Ustava medu poslovima koji spadaju c u ingerenciji Bosanskohercegovakog sabora ( 42), jer su se tome, osim c ministra rata, protivili ugarska i austrijska vlada kao i prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Na takvo rjeenje uticalo je i shvatanje da s potansko-telegrafska sluba nije posao koji se tie iskljuivo Bosne i s z c c Hercegovine, ve njom treba prema odredbi 10 zakona od 20.12.1879. c (RGB1 Nr 136) da se upravlja u sporazumu sa organima obiju vlada Monarhije.6) Tada su, suprotno prijedlozima Zajednikog ministarstva c c nansija, austrijska i ugarska vlada takode, odbile iz slinih motiva da se saglase sa kompetencijom Sabora u odnosu na poslove koji se tiu vetec rinarske slube. Posebno pod uticajem negativnog stava ugarske vlade z nadlenost Sabora nije obuhvatila bankarsko-kreditne poslove, dok je z u vezi sa izgradnjom eljeznica njegova ingerencija bila ograniena na z c pretresanje vladinih prijedloga. Tako je zbog odredenih interesa drugih faktora, medu kojima u prvom redu ugarske vlade, jo vie bio suen s s z djelokrug Bosanskohercegovakog sabora, nego to je to prvobitno konc s cipirala austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini.7) Treba imati u vidu da je i u ustavnom periodu ostalo neokrnjeno apsolutno pravo vladara da sam izdaje zakone odnosno naredbe sa zakonskom snagom
H. K a p i d i , Ispisi iz bekih arhiva - Prilozi politikoj istoriji z c c c Bosne i Hercegovine, Glasnik arhiva i Drutva arhivskih radnika BiH s XII/XIII, 1972/1973, str. 289-295. 5) Kao napomena 3. 6) Protokoll uber die .....am 6. September 1909 ... stattgehabte Konfe renz der k.u.k. gemeinsamen Minister (C.d.M VIII c 12/1). 7) D. J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o odnosima z s c s Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti, Godinjak Drutva istoriara BiH, XVIII str. 63-65. s s c
4)

357

u svim onim pitanjima koji se tiu Bosne i Hercegovine, a koja nisu c u zemaljskom ustavu oznaena da spadaju u djelokrug Sabora, ili nisu c bila rezervisana za austrijski i ugarski parlament. Poslije oktroisanja Zemaljskog ustava nije se vie moglo odgadati s osnivanje potanske tedionice u Bosni i Hercegovini, pa je u martu s s 1910. Zajedniko ministarstvo nansija uputilo odgovarajui nacrt zac c kona austrijskoj i ugarskoj vladi, kao i drugim zajednikim ministarc stvima. Pri tome se prvobitno uopte nije predvidalo da Bosanskos hercegovaki sabor sudjeluje u donoenju zakonskog akta o osnivanju c s potanske tedionice. Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerth s s izrazio je miljenje da se Sabor, s obzirom na Zemaljski ustav, ne moe s z zaobii, osobito kada je rije o onim zakonskim odredbama koje tangic c raju budetsko pravo sabora i u korist potanske tedionice statuiraju z s s izuzetke i privilegije na podruju gradanskog prava, poreza i pristojbi. c On je sugerirao da se pomenute odredbe prvo ozakone uz uee Sabora c sc nakon ega bi car druge dijelove predloenog zakonskog nacrta direktno c z sankcionisao.8) Stanovite austrijske vlade potaklo je zajednikog ministra nansis c ja Burina da izrazi gledite kako nije preporuljivo samo dio zakonskih a s c odredaba o potanskoj tedionici podnijeti Saboru, jer bi se time pos s krenula politiki neugodna diskusija i izazvali protesti protiv direktnog c vladarevog zakonodavstva u pitanju koje po svom unutranjem biu s c nije bilo potansko nego dravno-nancijsko. Zato je Burin u julu s z a 1910. smatrao da cijeli zakon o potanskoj tedionici treba podnijeti s s Saboru.9) U tome ga je u potpunosti podrala Zemaljska vlada, koz ja je na svojoj vanrednoj sjednici od 13.jula 1910. razmatrala pitanje na koji bi nain trebalo da se ozakone odredbe o osnivanju potanske c s tedionice.10) s Ministar Burin kao i Zemaljska vlada imali su u vidu politike pria c like u Bosni i Hercegovini i raspoloenje Sabora, u kome je odmah na z poetku zasjedanja dolo do izraaja opte nezadovoljstvo zbog nametc s z s nutih ustavnih ogranienja. U rezoluciji, koju su 23.juna 1910. usvojile c sve politike stranke, traena je revizija Ustava i proirenje djelokruga c z s Sabora.11) U pogledu potansko-telegrafske slube, Sabor je na svojoj s z XVIII sjednici od 26.jula u posebnoj rezoluciji traio da ona prede pod z
Schnaich Burinu 5.4.1910. Burin Schnaichu 18.4.1910. (Pr BH o a a o 451/1910) Bienerth Burinu 23.6.1910. (Pr BH 944/1910). a 9) Burin Bienerthu 4.7.1910. (Pr BH 944/1911). a 10) Protokoll uber eine ausserordentliche Sitzung der Regierungskonfe renz abgehalten am 13.Juli 1910 (Pr BH 1098/1910). 11) Vidi: M. I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji politiki rac z s c zvitak Bosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 229-231.
8)

358

civilnu upravu i pozvao vladu da o tome povede pregovore sa mjerodavnim faktorima.12) Medutim, kada je rije o poti i telegrafu, poloaj c s z vladinih zastupnika u Saboru bio je jako otean. Prema jednoj povjerz ljivoj izjavi civilnog adlatusa barona Isidora Benka, Zemaljska vlada nije nita znala o ciljevima i planovima potansko-telegrafske uprave u s s Bosni i Hercegovini. Ona nije mogla odgovoriti na pitanja zato ova inss titucija, znaajna za stanovnitvo, ureduje na stranom jeziku i to nije c s s kao druge grane uprave u Bosni i Hercegovini otvorena za zapoljavanje s domaih sinova. Vlada je mogla samo odgovarati da je to vojna instic tucija i nita vie. Po rijeima barona Benka Zemaljska vlada u odnosu s s c na potansko-telegrafsku slubu nije imala nita vie uvida i uticaja od s z s s bilo koje stranke. Zato je on, mada uzaludno, pledirao da se postojee c stanje korijenito izmijeni.13) Inae, kako Burin tako i Benko bili su c a svjesni da bi povreda ionako skuenih prava Sabora prilikom osnivanja c potanske tedionice negativno djelovala na politiku situaciju i odnose s s c izmedu Sabora i vlade. Predsjednik austrijske vlade Bienerth uvaio je Burinove arguz a mente i saglasio se sa njegovim prijedlogom da se zakon o potanskoj s tedionici kao cjelina podnese Saboru.14) Medutim, takvom postupku s usprotivio se ministar rata Schnaich. On je smatrao da su izvjesni o zahvati u kompetenciju Sabora neizbjeni kada je rije o zakonskom z c regulisanju veine pitanja koja su po 41 Zemaljskog ustava iskljuena c c iz djelokruga Sabora,15) a potansko-telegrafsku slubu i s njom najue s z z povezanu potansku tedionicu upravo je tretirao kao takva pitanja. s s Zato je traio da cjelokupnu materiju koja se odnosi na potansku z s tedionicu ozakoni jedino vladar direktnim putem.16) s Ipak uskoro je izmedu ministara postignut kompromis i usvojeno je rjeenje koje je u sutini bilo slino prvobitnom austrijskom prijeds s c logu. Vladarevom odlukom od 25.avgusta 1910. odobrena je Naredba o osnivanju potanske tedionice u Bosni i Hercegovini kao i Regleman s s o medusobnim odnosima i djelatnosti b.h. ted.ureda i c.k. direkcis je vojne pote i telegrafa u Sarajevu. Naredbom je odreden djelokrug s rada tedionice i njena unutranja organizacija, dok je zakonski nacrt s s koji je podnesen na odobrenje Saboru predvidao da se normira jemstvo
Pr BH 1308/1910. Benko Vareaninu 11.9.1910 (Pr BH 1333/1910). s 14) Bienerth Burinu, 11.7.1910 (Pr BH 1057/1910). a 15) Po paragrafu 41 Zemaljskog ustava izriito su izuzeti iz nadlenosti c z sabora svi poslovi, koji se ne tiu samo Bosne i Hercegovine, nego i c jedne ili obiju drava monarhije. z 16) Schnaich Burinu, 14.7.1910. (Pr BH 1075/1910). o a
13) 12)

359

bosanskohercegovake uprave za poslovanje tedionice kao i povlastic s c ce u pogledu oslobodenja od poreza i taksa.17) Poetak djelatnosti tedionice zavisio je od stupanja na snagu zakona koji je trebalo da s usvoji Sabor. Bosanskohercegovaki gradanski politiari gledali su na potansku c c s tedionicu kao na instituciju koja e koristiti privredi. Medutim, osnivas c nje tedionice na apsolutistiki nain, naredbodavnim putem, doekano s c c c je sa negodovanjem. Predstavnici svih politikih stranaka u Saboru tac kav postupak su ocijenili kao presizanje u kompetenciju Sabora. Sabor je, naime, trebalo da dade jemstvo za poslovanje tedionice, ali ne i s da odreduje njen djelokrug rada i organizaciju. Naredba je regulisala i niz pitanja s podruja gradanskog materijalnog prava kao npr. kamatc nu stopu, zastaru kamata, ustupanje ulone knjiice i dr. Zato su u z z Pravnom i Finansijskom odboru Sabora izvrene znatne promjene vlas dinog zakonskog nacrta o potanskoj tedionici. U njega su prenesene s s mnoge odredbe iz carske naredbe da bi ustavnim putem bilo ponovo c ozakonjene. Izvrene su, takode, izmjene nacrta ija je svrha bila da se s suzi djelatnost tedionice kako novi novani zavod ne bi dobio karakter s c banke koja bi konkurisala domaim novanim institucijama. Tako su c c ogranieni tedni ulozi, na koje je tedionica plaala kamate, na 2000 c s s c kruna, mada je trebalo da ona plaa samo 3% kamata na uloge, dok su c banke plaale 4%. Ogranienje se odnosilo i na poslove sa vrijednosnim c c papirima, kojima se tedionica mogla baviti samo utoliko ukoliko je to s bilo potrebno da frukticira vlastiti kapital.18) * * * Nacrt zakona o potanskoj tedionici podnesen je Saboru i uzet s s u pretres u njegovim odborima u novembru 1911, u sloenoj unuz tranjo-politikoj situaciji kada se odnosi izmedu pojedinih nacionalnos c politikih grupacija jo nisu dovoljno iskristalizirali. Sabor je za mjesec c s dana rada u jesen 1910. (od 7.11. do 7.12.1910.) usvojio nekoliko politiki nebitnih vladinih nacrta u mirnoj atmosferi i gotovo bez diskusije c (zakon o mjerama, o selekciji bikova, o selekciji atova, o parnim kotlovima, o uraunavanju dijela inovnikog dodatka u penzije). Teite c c c zs intenzivnog politikog rada bilo je izvan plenumskih sjednica Sabora i c samo je njegov izvjesni eho tada dopirao u javnost i saborsku dvoranu.
17) Burin Schnaichu 20.7.1910. (Pr BH 1075/1910), Schnaich Bua o o rinu, 31.10.1910. (Pr BH 1704/1910); Pr BH 1695/1910 i 1704/1910; a Naredba Zemaljske vlade od 13.9.1910. o osnivanju potanske tedionice s s u Bosni i Hercegovini, Glasnik zakona i naredaba za BiH 1910, XVII, 17.9.1910. 18) Stenografski izvjetaji o sjednicama bosansko-hercegovakog sabora s c (dalje: BHS) god. 1910/11, I zasjedanje, sv. II, str. 520-676.

360

U sredite bosanskohercegovake politike dolo je agrarno pitanje i s c s odnos pojedinih politikih stranaka prema vladinom zakonskom nacrtu c o dodjeli zajmova za otkup kmetovskih selita na fakultativnoj osnos vi. Jo u doba ljetnog zasjedanja Sabora iz Srpskog saborskog kluba s potekla je inicijativa da se sa Hrvatima iz Hrvatske narodne zajednice i Hrvatske katolike udruge sklopi politiki sporazum. Pregovori sa c c predstavnicima Kluba poslanika Hrvatske narodne zajednice, mada nisu bili formalno okonani, rezultirali su potpisivanjem preliminarnog c politikog ugovora 12. i 13. septembra 1910, u kome su se potpisnici, c medu kojima i tadanji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandi, izjasnili za obligatni otkup kmetova i naelo potpunog c c narodnog jedinstva Srba i Hrvata.19) Na pribliavanje srpskih i hrvatskih gradanskih politiara i zaoz c s travanje odnosa izmedu muslimanskih i srpskih poslanika uticao je i seljaki pokret, trajk u Bosanskoj krajini i Posavini u ljeto i jesen c s 1910. Medutim, odgovorni austrougarski faktori u Bosni i Hercegovini, medu kojima i komandant 15. korpusa general Auenberg sumnjali su s pravom u iskrenost srpske i hrvatske gradanske politike prema kmetovima, kada je, s obzirom na carevo runo pismo 3.marta 1910. i stac vove austrijske i ugarske vlade, obligatni otkup bilo nemogue sprovesti c jer takav zakon ne bi bio sankcionisan.20) Prema izvjesnim povjerljivim informacijama koje je dobila Zemaljska vlada, odbijanje zakona o fakultativnom otkupu bilo je, u stvari, zamiljeno od potpisnika spos razuma kao politiki manevar kojim bi se srpski i hrvatski poslanici c iskupili pred svojim biraima. Ako bi vlada slijedee godine podnijela c c isti zakonski akt, oni bi glasali za njega kao jedino mogue rjeenje.21) c s Ovo objanjenje izgleda dosta vjerovatno ali se ne bi moglo odnositi na s nekolicinu radikalnih srpskih poslanika agrarno-nacionalistike orijenc tacije, koji e uskoro istupiti iz Srpskog saborskog kluba i obrazovati c grupu oko lista Otadbina. Kmetovski nemiri ojaali su uticaj ovih z c elemenata, ali su zato bili neugodni onim politiarima koji su teili c z postizanju sporazuma sa Muslimanima. Predstojea rasprava o agrarnom pitanju bacila je sjenu i na dic skusije u Saboru doprinijevi daljem pribliavanju Muslimanskog kluba s z
19) BHS god. 1910/11, I zasjedanje, sv. III, str. 1117, 1118, 1179, 1185. Up. M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 18781914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 41-45. Ispred Srpskog kluba pregovore sa Hrvatima vodio je dr Milan Srki. s c 20) Auenberg: Memoire uber die politische Situation nach Schluss der ersten Sabor - Session, Sarajevo August 1910, (HHStA, Nachlass Franz Ferdinand). 21) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 12.11.1910 telec gram (Pr BH 1778/1910).

361

Vladi. Klub muslimanskih saborskih poslanika pokrenuo je na sjednici od 19. novembra 1910. pitanje isplate dnevnica virilistima. On se ostavi u manjini konfrontirao sa srpskim i hrvatskim poslanicima koji su s tada ostali pri zakljuku, usvojenom od svih poslanika jo na poetku c s c saborskog rada, da virilistima ne pripadaju dnevnice. Poslanik Sima Erakovi prebacio je Muslimanskom klubu da je izmijenio gledite iz c s egoistikih razloga, jer hoe da se virilistima, koji su zavisili od vlac c de, plati kako bi doli u Sabor i zajedno sa muslimanskim poslanicima s glasali za vladinu zakonsku osnovu.22) c Medutim, srpsko-hrvatski politiki pakt nije mogao biti perfektuiran jer ga veina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Zvanino izasc c lanstvo Kluba na pregovorima sa srpskim poslanicima izjavilo je da ima odrijeene ruke, to je ustvari znailo da se odrie principa utvrdenih u s s c c sporazumu koji je raniji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandi bio potpisao.23) Uzroci to nije dolo do realizacije srpskoc s s hrvatskog politikog saveza lee u neprevazidenim suprotnostima, koc z je su zbog nerjeenog dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine, s z z proizilazile iz razliitih nacionalnih i politikih aspiracija. Ovo je nac c roito dolazilo do izraaja u razliitoj interpretaciji pojma narodnog c z c jedinstva, ravnopravnosti pisama i nacionalnih oznaka za jezik. Uz to je bitno znaajna bila okolnost da vodstvo Hrvatske narodne zajedc nice nije bilo uopte spremno da ude u jednu koaliciju koja bi mogla s dobiti opozicioni karakter. I razvoj politikih prilika u Hrvatskoj, u c sc kojoj je dolo do prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Tomaia s i hrvatsko-srpske koalicije pa je ona ponovo otila u opoziciju, vjerovats no je uticao na negativan stav kako Zemaljske vlade tako i zajedniara c prema paktu izmedu Hrvata i Srba u Bosni i Hercegovini.24) Poslije propalih pregovora sa Hrvatima vodstvo Srpskog saborskog kluba ponovo se obratilo Muslimanima, sa kojima je jo na poetku s c rada Sabora, prije izbijanja kmetskog pokreta, imalo izvjesne bezuspjene kontakte u vezi sa rjeavanjem agrarnog pitanja. Novi srpskos s muslimanski pregovori poeli su, zapravo, tek onda nakon to su se c s Muslimani solidarisali sa Hrvatima i zajedno s njima na sjednici Sabora 26.novembra 1910. izjasnili se za to da se iz zemaljskih sredstava subvencionira odravanje u Sarajevu nekoliko operskih i dramskih z predstava Kr. Hrvatskog narodnog zemaljskog kazalita iz Zagreba. s Muslimani su prethodno u peticionom odboru, kao i Srbi, bili protiv toga, ali u plenumu Sabora izmijenili su stanovite tako da su Srbi s
BHS god. 1910/11, I, zasj. sv. II, str. 242-254. Mandia je na poloaju predsjednika Hrvatske narodne zajednice zac z mjenio dr Jozo Sunari, kao nap.19. c 24) Vidi M. G r o s s, op. cit. str. 41-45.
23) 22)

362

ostali u manjini. Diskusija o ovom pitanju bila je indikator stanja politikih i medunacionalnih odnosa i pokazalo je koliko su bile iskrene c parole gradanskih politiara o narodnom i kulturnom jedinstvu. Istina, c govornici iz redova srpskih radikalnih poslanika (Simo Erakovi, Kosc ta Majki, Gavro Gai, Stevo Kaluderi, Matija Popovi, dr Zivko c sc cc c Njei) nisu direktno motivirali svoje odbijanje time to je u pitanju zc s gostovanje jednog hrvatskog pozorita. Oni su se samo izjanjavali pros s tiv toga da se sredstva prikupljena od seljake muke i znoja daju za c uivanje i zabavljanje gradana. Pri tome je lansirana i parola: Prvo z moramo imati hljeba, pa onda prosvjetu!.25) U pregovorima izmedu delegacija Srpskog i Muslimanskog kluba srpski predstavnici pokuali su postii sporazum sa Muslimanima. Oni s c su prihvatili princip fakultativnog otkupa, ali su istovremeno traili da z se pojaa stabilnost kmetovskog posjeda i bitno ogranie prava zemljoc c posjednika, formuliui to u posebnom nacrtu zakona (lex Stojanovi). s c c Uz to su predlagali da se zakonski nacrt o otkupu kmetova modikuje u zakon o dodjeli hipotekarnih zajmova openito poljoprivrednicima c a ne samo kmetovima. Muslimansko politiko vodstvo odbilo je ove c prijedloge i bez osjeanja za realnost zahtijevalo preduzimanje mjere c s za obezbjedenje prava zemljoposjednika i znatno proirenje njihovih ovlatenja (lex Halilbai). Vodei tajne pregovore sa Srbima, muslis sc c mansko vodstvo, u ijoj su politici dominirali interesi veleposjednika, u c isto doba je kontaktiralo i sa Hrvatima. Napustivi princip obaveznog s otkupa kmetova, vodstvo Hrvatske narodne zajednice orijentisalo se je na saradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima u namjeri da na taj nain postigne odredene nacionalno-politike ciljeve. c c Pregovarajui sa muslimanskim predstavnicima Srpski klub je u isto c doba nastojao i da Vlada prihvati njegove prijedloge u pogledu agrara. Poetkom decembra 1910. predstavnici Kluba Vojislav Sola, dr Nikola c Stojanovi i dr Jovo Simi saoptili su Vladi da su spremni za sada c c s da se zadovolje fakultativnim otkupom, iako jo uvijek daju prednost s obligatnom i ne naputaju ovaj princip pro foro interno. Promjenu s svoga stava obrazloili su slijedeim momentima: z c Uvidjeli su da se obligatni otkup ne moe sprovesti; ako se bar z neto uini za kmetove moda e se izbjei povratak slinih ili jo jaih s c z c c c s c kmetovskih nemira u slijedeoj godini; poputanjem u ovom pitanju c s oni ele dati dokaz svoje politike zrelosti i otvoriti Zemaljskoj vladi i z c Zajednikom ministarstvu nansija izlaz iz teke situacije koja bi nasc s tupila ako bi se odbacio njihov prijedlog. U sluaju da Vlada obea da c c e usvojiti njihove prijedloge, oni bi se obavezali da u Saboru obrazuc ju potrebnu veinu i jasno su stavili do znanja da e njihovo dranje c c z
BHS, god. 1910/11 I zasj., sv. II, str. 351-356; Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 26.11.1910 (Pr BH 1752/1910). c
25)

363

prema budetu za 1911. biti ovisno od susretljivosti Vlade u agrarnom z pitanju, kao i u pitanju reforme postupka u umskim prekrajima koje s s su u ljetnom zasjedanju pokrenule sve stranke.26) Cilj Srpskog kluba je bio da se osujeti stvaranje hrvatsko-muslimanske koalicije i izbjegne situacija u kojoj bi se Srbi u Saboru nali s u manjini i opoziciji. S druge strane, iz obzira prema velikoj masi srpskih kmetova i seljaka oni su smatrali neophodnim da mogu ukazati na bar neke rezultate svoga rada u prilog poboljanja njihovog poloaja. s z Medutim, sporazum sa Vladom nije mogao biti postignut, iako je na tome naroito radio odjelni predstojnik Zemaljske vlade baron Pitner, c koji je vaio kao eksponent madarske politike i zalagao se za saradz nju Vlade sa Srbima. On je bio protiv hrvatsko-muslimanske koalicije smatrajui da bi bio opasan eksperiment obrazovati vladinu veinu od c c stranaka koje se nalaze pod uticajem tako nepouzdanih politiara tic pa jednog Serifa Arnautovia i Nikole Mandia. Majoriziranje Srba c c od strane takve veine imalo bi, po Pitnerovoj ocjeni, kao posljedic cu jaanje u redovima srpskih poslanika radikalnih elemenata, koji bi c mogli dobiti prevagu.27) Ministar Burin i Zemaljska vlada na kraju su odbili da pristanu na a lex Stojanovi iz politikih obzira prema muslimanskim zemljoposjedc c nicima, ostajui pri svom nacrtu agrarnog zakona kao na privremenom c srednjem rjeenju. To je u stvari i omoguilo stvaranje muslimanskos c hrvatske vladine koalicije, koja se u dokumentima prvi puta spominje poetkom januara 1911. godine. Koalicija se javlja nastupajui pomirc c ljivo u krizi, koja je nastala oko utvrdivanja dnevnog reda nastavka saborske sesije, a prvi put je javno istupila u plenumu Sabora prilikom rasprave o potanskoj tedionici. s s Za vrijeme zimskih ferija prvaci saborskih klubova i Predsjednitvo s Sabora, na sastanku odranom 3.januara 1910, dogovorili su se, na poz ticaj podpredsjednika Srpskog kluba dr Milana Srkia, da e tek u s c c maju odnosno junu uzeti u pretres u Saboru budet za 1911. godinu, z ako Vlada ne pokae dobru volju i ne ispuni odredene uslove. Kao prz vo traeno je da se u Saboru usvojena novela u postupku u umskim z s c sc c tetama, kojom se predvidalo uee porotnika pri odluivanju o krivnji s (lex Srki), do 16.januara 1911. preporui vladaru da je sankcionie, s c c s kao i rezoluciju Sabora u pogledu amnestije za umske delikte. Osim s toga, Vlada je trebala da dopusti da Sabor do 1.februara, prije budeta, z pretrese etiri prijedloga iji su inicijatori bili poslanici. Tri prijedloga c c tretirali su agrarnu problematiku, a jedan je predvidao ozakonjenje narodnog jezika kao zvaninog jezika u unutranjoj i vanjskoj slubenoj c s z
26) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 4.12.1910. tel. c (Pr. BH 1883/1910), Pitner Benku, 11.12.1910. (Pr BH 46/1911). 27) H. K a p i d i , op. cit. str. 526. z c

364

upotrebi. Za one zakone koji dobiju veinu u Saboru Vlada bi bila c obavezna da izdejstvuje sankciju istovremeno kada bude sankcionisan i budet za 1911. godinu.28) z Na donoenje ovakvih zakljuaka uticao je teak poloaj poslanis c z z ka, i to ne samo srpskih, u odnosu prema svojim biraima. Poslanici c su smatrali da su bili vrlo susretljivi prema Vladi, naroito votirajui c c budet za 1910, ali da Vlada mnoge njihove elje i prijedloge nije uzela z z u obzir. Iznesen je podatak da se niz poslanika vie ne osuduje pokazati s u svojim izbornim kotarevima. Zbog toga su politiki prvaci uslovljavac li izglasavanje budeta za 1911, obeanjem Vlade da e biraima moi z c c c c neto pozitivno pokazati.29) s Zakljuci sastanka od 3.januara 1911. dali su povoda civilnom adc latusu baronu Benku za pesimistiku ocjenu kako je situacija takva da c bi se moralo pristupiti rasputanju Sabora. Benko je smatrao da se ne s moe oekivati izmjena stavova vodeih linosti i da je samo u pitanju z c c c izbor naina kako raspustiti Sabor. On je mislio da je to najbolje uiniti c c onda ako Sabor, kada se ponovo sastane, ne bude htio da u prvom redu pristupi pretresanju budeta.30) Sa Benkovim miljenjem bio je potz s puno saglasan zemaljski poglavar general Marijan Vareanin. Prema s njegovim rezonima parlamentarna budunost zemlje bi se kompromitoc vala ako bi se popustilo prepotentnim zahtjevima Sabora. Medutim, i on je bio za to da se mora pokuati da Sabor usvoji budet, jer je s z bio uvjerenja da iz novih izvora nikako ne bi moglo proizii umjerenije c i prema Vladi uvidavnije tijelo.31) Ovo je bilo prvi put od otvaranja Sabora da se ozbiljno pomiljalo na njegovo rasputanje. U narednom s s razdoblju do Prvog svjetskog rata to e se ponoviti u nekoliko navrac ta.32) Burin je tada, medutim, smatrao preuranjenim da se razmatra a pitanje rasputanja Sabora. On je preporuivao da Vlada prethodno s c pokua taktizirati, da odgodom sjednica dobije na vremenu, i pokae izs z vjesnu susretljivost u pogledu pretresanja manje vanih prijedloga koje z iniciraju poslanici, ali da se takvi prijedlozi ne pretpostave pretresanju budeta i zakona o otkupu kmetova. Inae, rad Sabora trebalo je nakon z c zimskog odmora, po Burinovom planu, ponovo otpoeti raspravom o a c nacrtu zakona o potanskoj tedionici.33) s s
Pitner Burinu, 3.1.1911. (Pr BH 27/1911). a Ibidem 30) Benko Zajednikom ministarstvu nansija 3.1.1911. (PrBH 14/1911). c 31) Vareanin Zajednikom ministarstvu nansija, 4.1.1911. (Pr BH s c 27/1911). 32) Vidi: D. J u z b a i , Jeziko pitanje u austrougarskoj politici z s c c u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973. 33) Burin Zemaljskoj vladi, telegrami od 5. i 9.1.1911. (Pr BH 14 i a 30/1911).
29) 28)

365

Pokuaj da saborski prvaci zauzmu odluan zajedniki stav prema s c c Vladi bio je unaprijed osuden na neuspjeh. Prijedlozi koje su podnosili pojedini poslanici po pravilu su produbljivali postojee politike razlike c c (rezolucija R. Sulejmanpaia, zakonski nacrti Jankijevia, Stojanovia, sc c c Halilbaia, Mandia i dr.). neposredno po usvajanju zajednikih zasc c c kljuaka na sastanku 3.januara 1911, lanovi Predsjednitva Sabora dr c c s Safvet-beg Baagi i dr Nikola Mandi ogradili su se od onih najbits c c nijih. U povjerljivim razgovorima sa vladinim funkcionerima oni su se pravdali da su bili iznenadeni neodmjerenim zahtjevima srpskih voda i obeali su da e provladina hrvatsko-muslimanska koalicija usvojiti c c budet.34) z Zajedniki pomirljiv nastup hrvatskih i muslimanskih predstavnika c na novim sastancima prvaka saborskih klubova sa Predsjednitvom Sas bora, koji su odrani 13. i 14.januara 1911, omoguili su da se postigne z c kompromis u smislu Burinovih intencija. Tome su doprinijeli i srpski a poslanici koji nisu insistirali na svim postavljenim zahtjevima, jer su se pribojavali rasputanja Sabora i raspisivanja novih izbora. Postignut je s dogovor da ponovni rad Sabora pone 23.januara 1911. godine, pretrec sanjem zakonskog nacrta o potanskoj tedionici. Pored njega, trebalo s s je da Sabor pretrese neke nebitne prijedloge poslanika (lex Jankijevi c i rezoluciju R. Sulejmanpaia), kao i zakon o obaveznom pohadanju sc osnovnih kola sve dok ne bude u budetskom odboru pripremljen pris z jedlog budeta. Civilni adlatus je sa svoje strane obeao prvacima z c saborskih poslanikih klubova da e se pri sastavljanju programa rada c c voditi rauna o eljama Sabora, u koliko bude osigurana rasprava o c z najvanijim Vladinim prijedlozima.35) z * * * Sabor je zakonskom nacrtu o potanskoj tedionici posvetio sedam s s svojih plenarnih sjednica, koje su poele 24.januara a zavrile se 1.fec s bruara 1911. godine kada je zakon izglasan.36) Rasprava je bila s obzirom na neposredni predmet neuobiajeno duga, praena podnoenjem c c s rezolucija koje su inicirali poslaniki klubovi, davanjem prijedloga i proc tivprijedloga, podnoenjem i odustajanjem od amandmana, te je dala s
Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, 6.1.1911. (Pr c BH 30/1911). 35) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, telegrami i pic smo od 14.1.1911. (Pr BH 60 i 77/1911). 36) BHS, I zasj., sv. II, str. 520-697. Diskusiju o potanskoj tedionici u s s Saboru do sada je najpotpunije prikazao M. I m a m o v i , op. cit. str. c 235-236. Medutim, ne stoji konstatacija autora da je Vlada dostavila naredbu kao svoj zakonski prijedlog na pretres Saboru.
34)

366

priliku da se javno manifestuje prevrtljivost i demagogija pojedinih poc z litiara. Ona je, medutim, tangirala i znaajna dravnopravna pitanja c koja su se odnosila na kompetenciju i poloaj Bosanskohercegovakog z c sabora. Ranije su se, prilikom rasprave u saborskim odborima, vodee lic c nosti Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandi i dr Jozo Sunari c c isticali u zastupanju gledita da sva pitanja koja se tiu iskljuivo Bos c c sne i Hercegovine spadaju u nadlenost Sabora a ne samo ona koja su z taksativno navedena u 42 Zemaljskog ustava. Polazei s ovog stanoc vita oni su osporavali kako ustavnu tako i zakonsku valjanost carske s naredbe o osnivanju potanske tedionice u Bosni i Hercegovini, pa je s s pod njihovim uticajem takvo shvatanje na odredeni nain trebalo da c z dode do izraaja u odredbi o stupanju na snagu saborskog zakona o potanskoj tedionici ( 16). Medutim, prvaci Hrvatske narodne zajeds s nice reterirali su od ovog stava u toku rasprave u plenumu Sabora i predloili su novu kompromisnu formulaciju zakljunog 16, prihvatz c ljivu za Vladu. Njome se nastojalo dovesti u sklad stanovite Sabora s i ujedno priznati pravnu egzistenciju Naredbe. U tom pogledu oni su uivali punu podrku Muslimanskog kluba, koji je pazio da se ne z s zamjeri Vladi pred raspravu o agrarnom zakonu. U sporazumu sa Hrvatskim i Muslimanskim klubom dr Nikola Mandi je podnio jo na c s poetku rasprave rezoluciju kojom se osuduje postupak Zemaljske vlac de prilikom osnivanja potanske tedionice i poziva se vlada da ubudue s s c potuje ustavne norme. Oba kluba su, medutim, smatrala ovaj protest s dovoljnim i izjasnila se protiv otvaranja sukoba sa Vladom,37) koja se nala u situaciji da u Saboru javno osporava i ono za to se ranije sama s s interno zalagala. Izmjena stanovita hrvatskih gradanskih politiara s c bila je u najuoj vezi sa optom evolucijom politikih odnosa u Bosni i z s c Hercegovini u jesen i zimu 1911. godine. Muslimansko-hrvatska veina usvojila je zakon o potanskoj tec s s dionici nakon burnih protesta i opstrukcije srpskih poslanika. Srpski poslanici su u debati posebno uporno insistirali na jednoj radikalnijoj stilizaciji zakljuenog 16, koja bi iskljuila mogunost da Vlada bez c c c znanja Sabora preinai ustanove carske naredbe o tedionici. Medutim, c s pitanje nije imalo toliko veze sa samom sutinom zakona. Ono je, kao s i protesti zbog tumaenja odredbe Ustava o broju lanova Sabora koji c c moraju biti prisutni sjednici da se donese punovaan zakljuak, bilo priz c je svega stvar prestia. Time su srpski poslanici izraavali negodovanje z z protiv nadglasavanja od strane saveznike veine. Ovaj poraz je tim c c tee pao Srpskom poslanikom klubu jer je on pretendovao na vodeu z c c ulogu i hegemoniju u Saboru. Njegov istaknuti lan, pripadnik grupe c
37) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, telegrami od c 31.11. i 5.12.1910. (Pr BH 1867 i 1891 iz 1910), kao nap. 18.

367

Narod, dr Nikola Stojanovi, izjavio je docnije za vrijeme budetske c z debate, da su Srbi kao relativna veina pozvani faktino ... da igraju c c glavnu ulogu.38) Dranje muslimansko-hrvatske veine u debati o potanskoj tez c s s dionici baron Benko je ocijenio da je bilo uz malo izuzetaka kukavno. Veina se pokazala kod svog prvog nastupa nepouzdanom, kako c se Benko i pribojavao prilikom njenog osnivanja. Tek nakon razgovora sa odjelnim predstojnikom Zemaljske vlade Adalbertom Shekom poslanici Hrvatske katolike udruge u zadnji as su pristali da glasaju c c sa ostalim hrvatskim i muslimanskim poslanicima. Oni su svoje ustezanje objanjavali time to im Vlada ni u emu ne izlazi u susret.39) s s c Ovu taktiku ponovie poslanici Hrvatske katolike udruge i prilikom c c glasanja za budet za 1911. kako bi izdejstvovali podrku Vlade za doz s bijanje zajma u cilju saniranja vrlo loeg nansijskog stanja sarajevske s nadbiskupije.40) Stvaranje hrvatsko-muslimanske veine prethodilo je zakljuenju c c hrvatsko-muslimanskog pakta, koji je potpisan tek 31.marta 1911, neposredno pred raspravu o fakultativnom otkupu kmetova. To je imalo dalekosean uticaj na politike odnose u Bosni i Hercegovini prije z c c Prvog svjetskog rata. Medutim, ve i samo obrazovanje muslimanskohrvatske koalicije, koja se u debati o potanskoj tedionici konfrontirala s s sa Srpskim klubom, imalo je kao neposrednu posljedicu ostavku Dervis bega Miralema na poloaj predsjednika Kluba muslimanskih poslanika z i istup iz Kluba dr Murata Saria, koji se inae deklarisao kao Srbin. c c To je potaklo da iz stranke takode istupe Vas-beg Bievi i Salih-aga sc c Kuukali, koji su bili pristae umrlog Ali-bega Firdusa, ali su se protiv c c s c volje potinjavali vodstvu Serifa Arnautovia.41) Ovi disidenti zajedno c
38) BHS, god. 1910/11, II zasj. sv. III, str. 1181-1183. Srpskim poslanicima polazilo je za rukom da ak kad su se kao manjina nali u opoziciji c s daju svoj peat radu Sabora. Baron Benko je u januaru 1911. pisao kac ko Srbi svojim brojem i temperamentom odreduju dranje Sabora (Zez maljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 18.1.1911. (Pr BH c 77/1911). Za dranje srpskih poslanika imala je znaaja ne samo okolz c nost to je najvei dio kmetova bio iz redova Srba, nego i to to je srpski s c s narod u Bosni i Hercegovini imao najrazvijeniju buroaziju i gradansku z inteligenciju. Kod njega se najranije formirala i nacionalna svijest, na to je uticalo i postojanje slobodne srpske drave. s z 39) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, telegrami od c 31.1. i 2.2. 1911. (Pr BH 133 i 148 iz 1911). 40) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 24.2.1911. (Pr c BH 275/1911). 41) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, 1.2.1911. (Pr c BH 159/1911).

368

sa Beir-begom Gradaeviem i Osman-begom Paiem odbie da potc sc c sc c piu hrvatsko-muslimanski pakt i obrazovae, na elu sa Dervi-begom s c c s Miralemom, posebnu politiku grupu. c s Takode, u decembru 1910. i januaru 1911. dolo je do osipanja Srpskog poslanikog kluba. Simo Erakovi, dr Risto Boi i dr Zivko c c zc Njei napustili su Srpski klub pridruivi se tako Petru Koiu. Njih zc z s cc je Vlada oznaila kao ekstremno krilo Srpske saborske stranke, koje c e sada nesputano klubskom disciplinom praviti najotriju opoziciju.42) c s Ovo se ve vidno manifestovalo prilikom debate o potanskoj tedionici. c s s Rasprava o potanskoj tedionici nije samo ukazala na novi raspored s s politikih snaga u Bosanskohercegovakom saboru, nego je pokretanjem c c dravnopravnih pitanja privukla panju Bea i Pete. Predsjednik ausz z c s trijske vlade Bienert bez ustezanja je dao saglasnost na usvojeni tekst, polazei od toga da osnovne dopune koje je Sabor izvrio pripadaju c s podruju civilnog prava i upravljanja dravnim imetkom, pa prema toc z me u skladu sa 42 Zemaljskog ustava spadaju u nadlenost Sabora. z Bienert je, medutim, izrazio neslaganje austrijske vlade sa miljenjem s Sabora iznesenim u rezoluciji dr Zivka Njeia i dr, koja je na potizc caj Srpskog kluba 25.januara 1911. usvojena veinom glasova (manjinu c su sainjavali uglavnom muslimanski poslanici). U toj rezoluciji je bic lo izraeno stanovite da u kompetenciju Sabora spadaju svi dravni z s z poslovi koji se tiu Bosne i Hercegovine a nisu iskljueni odredbama c c 41 zemaljskog ustava. Austrijska vlada je ukazivala da direktna zakonodavna vlast krune nije niim ograniena u bosanskohercegovakim c c c poslovima koji nisu u 42 zemaljskog ustava izriito spomenuti da spac daju u nadlenost Sabora (npr. izmjene Ustava, izbornog reda i dr). z Ovo gledite se u potpunosti podudaralo sa stavom bosanskohercegos vake uprave, ali Zemaljska vlada nije smatrala politiki oportunim da c c u Saboru tada javno reaguje bojei se burnih politikih rasprava,43) c c koje bi mogle ugroziti rad Sabora i usvajanje budeta za 1911. godinu. z Rezerve ugarske vlade prema postupku Bosanskohercegovakog sac bora bile su, medutim, znatno vee. Predsjednik ugarske vlade Khuen c Hedervary, restriktivno tumaei odredbe Zemaljskog ustava, smatrao c c je da je Sabor izmjenom vladinog nacrta zakona prekoraio svoj djec lokrug i da polazei sa dravnopravnog stanovita ne bi mogao dati c z s saglasnost za njegovu sankciju. Hedervary je ipak dao saglasnost u ime ugarske vlade kako bi se izbjegle teke politike komplikacije i da bi s c podrao ministra Burina. Pri tome je naglasio da to ne moe sluiti z a z z
42) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, 26.1.1911. (Pr c BH 120/1911). 43) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, 16.3.1911. (Pr c BH 408/1911) i Bienerth Burinu, 23.5.1911. (Pr BH 705/1911). a

369

kao presedan za budunost jer bi proirenje djelokruga Bosanskoherc s cegovakog sabora protivrjeilo kako osnovnim principima Zemaljskog c c ustava tako i politikim intencijama ugarske vlade.44) Tako su tenje c z da Sabor ouva i proiri svoje kompetencije, koje su dole do izraaja c s s z i prilikom diskusije o potanskoj tedionici, nailazile na prepreke kod s s odluujuih faktora u Monarhiji. Medutim, iako unaprijed osudena na c c neuspjeh nastojanja da se Sabor pretvori u parlament, bila su manjevie prisutna u cijelom ustavnom periodu, noena od strane heterogenih s s politikih snaga koje su ih izraavale sa razliitim intenzitetom i dosc z c ljednou. sc
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1981, str. 257-271)

Khuen Hedervary - Burinu, 21.5.1911. (Pr BH 706/1911). Zakon o a potanskoj tedionici car je sankcionisao 11.juna 1911. s s

44)

370

NEKOLIKO NAPOMENA O JEVREJIMA U BOSNI I HERCEGOVINI U DOBA AUSTROUGARSKE UPRAVE

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine znaila je veliku isc torijsku prekretnicu, koja je bila ne samo politike nego i socijalnoc ekonomske i uopte kulturno-civilizacijske prirode. Duboke promjene s zahvatile su i jevrejsku zajednicu u Bosni i Hercegovini, a i ona je sama postala znaajan faktor privrednog i kulturnog preobraaja zemlje. c z U okviru nastalih demografskih promjena uz domae Sefarde, koji su c uz srpske trgovce bili do 1878. glavni reprezentanti bosanskohercegovake spoljne trgovine i glavni zajmodavci, stiu i Jevreji iz Monarhije, c z Akenazi. Njihove predhodnice dolaze sa austrougarskim trupama u s toku same okupacione kampanje kao snabdjevai vojske ivotnim nac z mirnicama i prevoznici, te kao agenti trgovakih kua i trgovaki putnic c c ci, medu kojima su bili naroito brojni madarski Jevreji. Vremenom su c se Jevreji iz Monarhije, ija se brojnost poveala, proirili po bosanskoc c s hercegovakim gradovima kao trgovci i krmari. Oni se javljaju i kao c c osnivai prvih industrijskih preduzea u zemlji. U procesu brze urbac c nizacije ukljuuju se u modernu izgradnju stanova, osobito u Sarajevu, c s koristei mogunost kupovine jeftinog gradevinskog zemljita u gradoc c vima, kao i jeftinog poljoprivrednog zemljita u Bosanskoj Posavini. I s sefardski trgovci iz Sarajeva i drugih gradova uspjeno se prilagodavaju s novim prilikama. Oni sada i orijentalnu robu nabavljaju preko Save, te u znatnoj mjeri doprinose preobraaju tradicionalnog bosanskoherz cegovakog trita i ukupnoj modernizaciji drutva.1) c zs s Tokom vremena doseljeni Akenazi dosegli su blizu treinu ukupne s c jevrejske populacije u Bosni i Hercegovini. Tako je 1895. od ukupno 8.213 Jevreja na Sefarde otpadalo 5.729 lica ili 69,76%, a na Akenaze s
1) Vidi Ferdo H a u p t m a n n, Privreda i drutvo u Bosni i Herces govini u doba austrougarske vladavine (1878-1918), u Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebna izdanja LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 109-110, 194-195; up. G. H o l t z, Die letzten Kmpfe und a der Heimmarsch, Wien -Leipzig 1908, str. 12 i d; Johann A s b o t h, Bosnien und die Herzegowina, Reisebilder und Studien, Wien 1888, str. 165; E. L e v e l e y e, Die Balkanlnder, Leipzig 1988, str. 236. a

371

2.484 osobe ili 30,24%.2) Ni docnije se ovaj odnos nije bitnije izmijenio. Prema popisu iz 1910. broj Sefarda je iznosio 8.219, a Akenaza 3.649 s osoba.3) Pri tome treba imati u vidu da je akenaska grupacija bila s srazmjerno svojoj brojnosti ekonomski znatno uticajnija. Zahvaljujui doseljavanju kao i prirodnom prirataju broj Jevreja c s (Sefarda i Akenaza) porastao je od 1879. do 1910. godine od 3.426 s na 11.868, t.j. za 246%, dok je kod pravoslavnih Srba, koji su jedini imali normalan demografski porast, isti iznosio 66%, kod katolika je bio 107%, a kod stanovnitva muslimanske vjere samo 36%. U istom s razdoblju udio Jevreja u stanovnitvu Bosne i Hercegovine porastao je s od 0.29% na 0.62%, a kada je rije samo o stanovnicima gradova taj se c procenat popeo od 2% u 1879, na 4% u 1910. godini. Jevreji su bili gotovo iskljuivo gradski elemenat (93,66%, i to Sefardi 95,4%, Akenazi c s 89,7%). Bili su 1879. nastanjeni u 30, a 1910. godine u 62 bosanskohercegovaka grada, tako da od 66 gradskih optina samo u 4 nije bilo c s Jevreja (Gornji Vakuf, Glamo, Capljina, Kreevo). Najvie ih je bic s s lo u Sarajevu (6.397), u kome je ivjelo vie od polovine svih Jevreja z s u Bosni i Hercegovini (57,55%). U Sarajevu su Jevreji inili 12,32% c svih stanovnika grada. Ukupno uzevi broj Jevreja u bosanskoherces govakim gradovima porastao je od 1879. do 1910. godine za 227%, a c bili su posebno zastupljeni u Banjaluci (321), Travniku (472), Bijeljini (429), Zenici (294), Mostaru (254), Viegradu (265), itd. Pri tome s njihov udio u grupi trgovako-prometno-novarskih-veresijskih zvanja c c iznosio je 1910. jednu petinu. Poloaj Jevreja u trgovakom prometu z c nije bio niukakvom srazmjeru sa njihovim brojem. U njihovim se rukama koncentrisala glavnina uvozne i izvozne trgovine. Inae, kada je rije c c o Jevrejima vlasnicima preduzea i radnji, njih je u Bosni i Hercegovini c bilo 1907. godine 1.262 ili 3%. a 1913. godine 1923 ili 3,6%.4) Zadnjih godina publikovani radovi Iljasa Hadibegovia i Ferde Haz c uptmanna, koji se odnose na bosanskohercegovako drutvo u doba c s austrougarske uprave, donose relevantne podatke i ocjene o ueu Jec sc vreja u privrednom ivotu zemlje. Medutim, postoji potreba da se z ova istraivanja nastave i prodube. Do sada koritene, inae, brojz s c nim podacima bogate statistike publikacije zemaljske uprave, kao i c kazivanja savremenika sadrana u literaturi, imaju ogranienu upotrebz c nu vrijednost za rekonstrukciju pojedinih socijalnih slojeva i njihovog
2) Up. Avram P i n t o, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1987, str. 16. i d. 3) Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina 1913, str. 1. 4) Iljas H a d i b e g o v i , Postanak radnike klase u Bosni i Herz c c cegovini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 97-102, 115; c i s t i, Bosanskohercegovaki gradovi na razmedu 19. i 20. stoljea, c Sarajevo 1991, str. 65-80; H a u p t m a n n, op. cit. str. 194-195.

372

nacionalno-konfesionalnog sastava. Bie potrebno proiriti arhivska isc s traivanja na nove tematske oblasti. Dalje izuavanje privredne istoriz c je, posebno trgovine i bankarstva, te posjedovnih odnosa kada je rije c o nekretninama, naroito u Sarajevu (istraivanja u katastru), pruie c z zc kompleksniju sliku i o jevrejskoj zajednici, koja je bila socijalno slojevita i u svojim redovima, pored istaknutih pripadnika gornjih slojeva i intelektualnih zanimanja, imala i dosta gradske sirotinje. Uee Jevreja u redovima radnitva bilo je viestruko vee od njihoc sc s s c vog udjela u ukupnom stanovnitvu zemlje, ali je ono bilo osjetno manje s s nego to je iznosio procenat Jevreja medu stanovnitvom gradova. Od s 52.871 radnika zaposlenog 1907. u erarnim i privatnim preduzeima i c radnjama broj Jevreja iznosio je 1.128 ili 2,2%. U preduzeima koja su c pripadala zemaljskom eraru od ukupno 14.848 zaposlenih radilo je tada samo 146 Jevreja odnosno 1%, a u privatnim preduzeima od 38.023 c zaposlena 982 su bili jevrejski radnici ili 2,6%. Jevreji su, s obzirom na njihov ukupan broj, bili znaajnije zastupljeni medu radnicima u c tekstilnoj industriji (10,5%), trgovini (7,9%) i grakoj industriji (7%). c Inae, pada u oi da je mali broj Jevreja radio u erarnim preduzeima.5) c c c Nakon okupacije 1878. uz postojee sefardske vjerske optine osnic s vaju se i optine doseljenih austrougarskih Jevreja, Akenaza. U Moss s taru je postojala zajednika optina, dok jevrejska optina u Donjoj c s s Tuzli, mada nije bila osnovana kao akenaska, nije obuhvatala gotovo s nijednog Sefarda. Sredinom devedesetih godina 19. stoljea Sefardi su c u Bosni i Hercegovini imali 17 optina i 16 sinagoga, te 9 rabina i 25 s itaa molitvi (Vorbetern). U isto vrijeme austrougarski Jevreji imali su c c tri optine, 1 sinagogu, 2 zgrade u kojima su se odravale molitve, kao i s z dva rabina i jednog itaa molitvi. Sve su se optine postepeno organic c s zovale na modernijoj osnovi dobijajui od vlade odobrene statute, koji c su bili dosta slini. Oni su propisivali obavezu vjernika naseljenih na tec ritoriji optine da joj pristupe i plaaju propisane priloge. U optinama s c s su vodene matine knjige, a taj posao spadao je u dunost rabina. U c z novim statutima bilo je izriito naglaeno pravo dravnog nadzora nad c s z radom optina. Za izbor i smjenjivanje rabina kao i uitelja na jevrejs c skim kolama bilo je neophodno odobrenje Zemaljske vlade, koja je sa s vrlo skromnim sredstvima subvencionirala jevrejske ustanove.6) U doba turske uprave Sefardi su osnivali privatne kole u mjestima s gdje su imali vee optine. Ove malobrojne kole bile su sline muslic s s c manskim mektebima. Na njima su nastavu, koja se sastojala od itanja c tekstova na hebrejskom i poduavanja o ceremonijalu jevrejske religije, c
I. H a d i b e g o v i , Postanak radnike klase, str. 194-197. z c c Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Ver waltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, str. 694-695.
6) 5)

373

po pravilu izvodili rabini na panjolskom jeziku. Pri kraju turske upras ve Sefardi su u Sarajevu imali i jednu svoju srednju kolu.7) Poetkom s c pak 20. stoljea zabiljeeno je postojanje samo jedne konfesionalne jec z vrejske kole u zemlji, na kojoj su kolske godine 1904/05. radila etiri, s s c a kolske godine 1909/10. sedam uitelja. Skolu je izdravala saras c z jevska sefardska optina. Medutim, jevrejska djeca bila su masovno s obuhvaena optim, komunalnim kolstvom. Tako je u kolskoj godini c s s s 1909/10. osnovne kole pohadalo ukupno 1.350 jevrejske djece, pa su s s c Jevreji u pogledu pohadanja osnovnih kola daleko prednjaili u odnosu na ostale.8) To je bilo uslovljeno kako gradskim karakterom jevrejskog stanovnitva i njegovom socijalnom strukturom, tako i cjelokupnom s duhovnom konstitucijom Jevreja, koja ih je inila otvorenim za nove c civilizacijske tokove i uticaje. Subvencioniranje vjerskih ustanova i konfesionalnog kolstva sreds stvima zemaljskog budeta postalo je, osobito u ustavnom periodu, z znaajan politiki problem. Zemaljska vlada davala je katolicima, u c c odnosu na njihov broj i brojno stanje pripadnika ostale dvije glavne konfesije, vee iznose iz budeta. To je motivirano nepovoljnijim c z imovnim stanjem katolikih institucija. Nezadovoljstvo Muslimana i c pravoslavnih Srba dolo je do izraaja u rezoluciji usvojenoj na prs z vom zasjedanju Bosanskohercegovakog sabora 28. jula 1910, kojom se c traila podjela sredstava za bogotovje i nastavu proporcionalno broju z s pripadnika pojedine konfesije.Ovo je prihvatila i vlada za tri najbrojnije konfesije u prijedlogu budeta za 1911. godinu.9) Pomenuti princip z nansiranja, tzv. konfesionalna tangenta, koji je ve krajem 1913. u c novim politikim okolnostima bio naputen, nije bio nikada ni primijec s njen na manje vjerske zajednice, jer bi im pripadale sasvim neznatne svote, pa ne bi mogli dalje izdravati postojee vjerske institucije.10) z c se tie Jevreja oni su ispoljavali svoje nezadovoljstvo visinom Sto c budetske subvencije, smatrajui da su zapostavljeni i prikraeni. Ovo z c c nezadovoljstvo izrazio je jevrejski poslanik Jeua Salom ve na prvom s c zasjedanju Sabora 1910. godine. Pri tome je glasao sa saborskom veinom za predloeni budet u nadi da e to u budetu za narednu c z z c z
7) Todor K r u e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 1878s 1914, Sarajevo 1960, str. 395. 8) U kolskoj godini 1909/10. osnovnim kolstvom bilo je obuhvaeno s s c 17.504 djeteta pravoslavne vjere, 16.198 djece katolike vjere, 5443 djec teta islamske vjeroispovijesti, 1.350 jevrejske djece i 653 djeteta koja su pripadala ostalim konfesijama. S c h m i d, op. cit. str. 723 9) Stenografski izvjetaji o sjednicama bosansko-hercegovakog sabora s c (dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, Sarajevo 1910, str. 460-464; 673-675; up. S c h m i d, op. cit. 693-694 10) BHS god. 1910. I zasj. Sv. I, str. 655-656.

374

godinu biti otklonjeno. Medutim, i prijedlog budeta za 1911, kojim se z predvidala subvencija pravoslavnoj konfesiji 311.395 kruna, islamskoj konfesiji 239.583 k, katolicima 159.390 k, te za grko-katolike 15.000 k, evangeliste 8.240 k. i za Jevreje samo 4.378 k, izazvao je negodovanje dr Vite Alkalaja, Salomovog nasljednika u saborskim klupama. Navedenu svotu Alkalaj je ocijenio kao posve neznatnu, i protestvovao je to se Jevrejima daje manje i u poredenju sa onima koji su po broju s i poreskom doprinosu kudikamo slabiji od njih. Ukazao je da svota predvidena za grkokatolike kao i ona za evangeliste, u poredenju sa svotom namjenjenoj Jevrejima, nikako nije u srazmjeri sa brojem pripadnika ovih vjeroispovjesti. Posebno je naglasio da Jevreji plaaju c vie bogotovnog poreza nego drugi, a da su pri tome gotovo sve jevrejs s ske optine prezaduene. Naveo je primjer sarajevske sefardske optine, s z s koja oporezuje svoje lanove sa 20% bogotovnog poreza, pa ipak duc s guje Zemaljskoj banci 100.000 kruna, i dodao da Jevreji imaju sirotinje u velikom broju. Sefardska optina u Sarajevu izdravala je jedinu s z jevrejsku konfesionalnu osnovnu kolu u zemlji bez ikakve nansijske s potpore od strane vlasti. Alkalaj je u budetskoj debati 14.februara z 1911. traio da se Jevrejima, kao i drugim, omogui da pomou vladiz c c nih subvencija izdravaju konfesionalne kole s ciljem da djecu u njima z s odgajaju u nacionalnom duhu. Pri tome je istakao: Zidovi su narodnost a ne konfesija. Razliit odnos vlade prema grko-katolicima i c evangelistima Alkalaj je tumaio time to su oni, za razliku od Jevreja, c s u veini doseljenici. Pledirajui za jednakopravnost, on se pozivao i na c c odluke Berlinskog kongresa. U pogledu budetskih subvencija zalagao z se za to da se one daju prema faktikim potrebama pojedinih konfec sija. Imajui u vidu poloaj Jevreja, smatrao je da, ako se subvencije c z dodjeljuju srazmjerno broju vjernika, ispada kao da se nita i ne daje. s Od predstavnika uprave Alkalaj je traio da manje hvale Jevreje zbog z lojalnosti i doprinosa razvoju trgovine i industrije, a da vie daju.11) s Uticajem Sabora izvrene su neke korekcije u zemaljskom budetu s z za 1911. godinu. Pored ostalog predvideno je da dotacije evangelistima, grkokatolicima i Jevrejima iznose po 10.000 kruna, s tim da su grkokatolici dobili za izvanrednu potrebu daljih 5.000 kruna.12) Za odnos vlade prema Jevrejima u ovom pitanju vjerovatno je igrala ulogu i okolnost da su jevrejske optine u svojim redovima imale vei procenat s c materijalno bolje situiranih lanova nego to je to bio napr. sluaj kod c s c grkokatolika, koji su u veini bili kolonizirani zemljoradnici. c
BHS god. 1910/11, I zasj. Sv.III, Sarajevo, 1911, str. 1150-1156. Vidi S c h m i d op. cit. str. 693,694; Prema popisu iz 1910. grkokatolika je bilo 8.136 a evangelista 6.342. Prvi su uestvovali u stanovnitvu c s BiH sa 0,43% a drugi sa 0,33%. Kao nap. 3.
12) 11)

375

Nasuprot vrlo znaajnom doprinosu Jevreja privrednom i kulturc nom razvitku, njihovo uee u politici bilo je marginalno, ali zasluuje c sc z da se i na to obrati panja. Za dranje Jevreja karakteristian je lojalan z z c odnos prema vlastima kako u periodu turske tako i austrougarske uprave, te tolerantan stav prema drugim konfesijama i nacijama. To je bilo uslovljeno specinim poloajem i brojnou Jevreja, koji se nisu, za c z sc razliku od drugih, politiki organizovali na nacionalno-konfesionalnoj c osnovi. Kada je pri kraju turske vladavine, u okviru upravnih reformi, u Sarajevu 1865. formirana gradska uprava, beledija, u kojoj je pored gradonaelnika bilo sedam vijenika, jedan od njih bio je predstavnik c c Jevreja.13) Po austrougarskoj okupaciji provizornim optinskim status tom grada Sarajeva od 22.avgusta 1878. Jevreji su u optinskom vijeu s c dobili etiri mjesta (Muslimani 5, pravoslavni 6, katolici 3). Kada je c privremeni statut 10.12.1883. zamjenjen stalnim, u sastav optinskog s vijea, koje je trebalo da odraava tadanju konfesionalnu strukturu stac z novnitva, ulazila su tri jevrejska predstavnika (uz 12 muslimanskih, s 6 pravoslavnih i 3 katolika predstavnika). I nakon to je 18.2.1899. c s gradski statut unekoliko izmjenjen, broj vijenika Jevreja kao i broj c vijenika pripadnika drugih konfesija, sem katolike, ostao je nepromjec c njen.14) Gradsko zastupstvo nije bilo demokratska institucija, jer se konstituisalo na osnovu vrlo visokog izbornog cenzusa, a jednu treinu c njegovog sastava imenovala je Zemaljska vlada. Mada je imalo vrlo ogranienu autonomiju, gradsko zastupstvo dalo je znaajan doprinos c c rjeavanju niza komunalnih pitanja.15) s U previranjima uoi aneksije i Jevreji su poetkom 1908. bili uvuc c eni u vrtlog politikih borbi. Povod su bile odredbe nacrta novog c c gradskog statuta Sarajeva, kojima se priznavalo doseljenim austrijskim i ugarskim dravljanima pravo glasa. Inae, projekt novog statuta z c bio je zasnovan na modernim liberalnim naelima i predvidao je autoc nomno odluivanje o svim optinskim poslovima. Predstavnici Srba i c s veina muslimanskih zastupnika osporavali su izborno pravo doseljec nicima. Nasuprot tome vijenici Jevreji (Danon, dr Grnfeld, Salom) c u glasali su 8.februara 1908. zajedno sa hrvatskim vijenicima i muslic manskom grupom Esad-efendije Kulovia da se to pravo doseljenicima c
Vladislav S k a r i , Sarajevo i njegova okolina, Sarajevo, 1937, str. c 226-227. 14) Vidi K r u e v a c, op. cit. str. 63 i d.; Hamdija K r e e v l j a s s k o v i , Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), Sarac jevo 1969, str. 27-29. 15) Vidi Tomislav K r a l j a i , Kalajev reim u Bosni i Hercegovini c c z 1882-1903, Sarajevo 1987, str. 450; I. H a d i b e g o v i , Bosanskoz c hercegovaki gradovi, str. 87-90. c
13)

376

prizna, to je bila takode intencija vlasti. Medutim, veina vijenika s c c izjasnila se protiv izbornog prava stranaca, to je dovelo do ostavke gras donaelnika i rasputanja gradskog zastupstva. Na izborima odranim c s z 13.aprila 1908, na kojima je uestvovalo 93% biraa, pobijedile su one c c politike snage koje su prethodno ostale u gradskom vijeu u manjini. c c Mada je doseljenicima priznato izborno pravo, do promjene statuta nic je dolo.16) Medutim, glasanje u gradskom vijeu, i izborna kampanja s vodena sa mnogo ui, zaotrila je u delikatnim politikim prilikama z c s c z uoi aneksije odnose izmedu provladinih grupa i opozicije. Dranje c jevrejskih vijenika i biraa ostavilo je odredene tragove u daljim odc c nosima izmedu Jevreja i Srba, koji su i docnije prebacivali Jevrejima da su svojim glasovima odluili u korist stranaca.17) Netrpeljivost c prema strancima bila je, inae, tuda kosmpolitskom duhu Jevreja. c Po okonanju aneksione krize na politikoj sceni u Bosni i Herc c cegovini dominiralo je pitanje uvodenja ustavnih institucija. Nijedna politika grupacija nije bila zadovoljna u pogledu nadlenosti budueg c z c Sabora, kao i sa nizom drugih odredaba ustavnog projekta. Tokom 1909. i poetkom 1910. domai politiari su stavljali zamjerke i podnoc c c sili predstavke nosiocima vlasti u vezi sa odredbama budueg ustava. c Pri tome se teite njihovih zahtjeva sve vie prenosilo na to da se jedzs s noj ili drugoj konfesiji u Saboru dodijeli koji poslaniki mandat vie c s ili jo koji virilist. To je bio razlog da su predstavnici Srpske narodne s organizacije osporili Jevrejima pravo da budu predstavljeni u Saboru, jer su smatrali da bi to bilo na raun Srba. Inae, sve su politike stranc c c ke, izuzev Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, prihvatile kao trenutnu neminovnost izborni sistem, koji je poivao na konfesic onalnoj podjeli biraa u odvojena izborna tijela, paralelno sa njihovom c podjelom u posebne izborne kurije na osnovu socijalnog statusa. To je uinila i Srpska narodna organizacija, koja se u svom programu i c javnom politikom djelovanju zalagala za parlamentarnu demokraciju i c opte, direktno i jednako pravo glasa. s Nakon to su srpski prvaci Gligorije Jeftanovi, Vojislav Sola i dr s c Danilo Dimovi dali izjavu lojalnosti ministru Istvanu Burinu 3.mac a ja 1909. u Beu, Srpska narodna organizacija, opredjelivi se u veini c s c za realnu politiku, formulisala je na skuptini povjerenika u Sarajes vu sredinom istog mjeseca svoje prigovore i prijedloge u pogledu zemaljskog ustava. Tada je pored ostalog zakljueno da se u predstavci c ministru naglasi principijelan stav protiv konfesionalnih kurija, ali da se tome u datim okolnostima ne daje aktuelan znaaj i trai korekcija c z
16) 17)

Kao napomena 14. Risto R a d u l o v i , Izabrani radovi, Sarajevo 1988, str. 154. c

377

broja virilista u korist Srba.18) U predstavci, koju su ministru Burinu a proslijedili 19.maja 1909. Gligorije Jeftanovi i Vojislav Sola,19) pored c drugih zahtjeva, traeno je da broj virilista za svaku konfesiju bude u z istom srazmjeru koji bi trebalo da vai i za podjelu poslanikih mandaz c ta. U tom pogledu insistiralo se na proporciji 2:3:4 u odnosima izmedu katolikih, muslimanskih i pravoslavnih mandata.20) c Podnosioci predstavke, koja je do sada ostala nepoznata u literas turi, izrazili su posebno udenje i protest to sefardski nadrabin Sarac jeva treba da dobije mjesto viriliste u Saboru i to je uz to Jevrejima s obeano da e imati jednog izabranog zastupnika. Pri tome je reeno da c c c su svi drugi konfesionalni virilisti reprezentanti veih jedinstvenih orc ganizacija, dok Jevreji takve organizacije nemaju nego posjeduju jednu ustanovu posve lokalnog karaktera. Ve iz tog razloga Jevreji se ne bi c mogli izjednaiti sa drugim konfesijama, iji virilisti ulaze u Sabor. Ni u c c odnosu na svoju brojnost Jevreji, po ovom miljenju, ne bi mogli dobiti s svog virilnog predstavnika.Srpski politiari su smatrali da bi, s obzirom c na malobrojnost Jevreja, bilo sasvim dovoljno da jevrejski birai svojim c glasovima utiu na izbore odnosno na program poslanika. Izraavali su c z negodovanje zato to se Jevrejima daju privilegije na tetu Srba. Nas s glaeno je da kod svih ostalih konfesija tek na 25.000 stanovnika dolazi s jedan poslanik, dok 10.000 Jevreja treba da dobije jednog poslanika i jednog virilistu. U predstavci je osobito istaknuto da se Jevreji nisu nikada bavili javnim poslovima nae domovine i da se njihova djelatnost nije nis kada kretala izvan kruga trgovakih pekulacija. Ovo je navedeno kao c s dodatni razlog da se Jevrejima ne da poseban privilegovan poloaj. z
Fritz von R e i n o h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus bruch des ersten Weltkrieges, I Der Fall Jeftanovi-Sola-Gavrila, Wien c 1944, Nr 58, str. 49. 19) Haus-Hof - und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv I, K. 638, Cabinett des Ministers VIII c 12/I, 212-233 f, prepis predstavke na njemakom jeziku. c 20) Imajui u vidu pomenutu proporciju Srbi su raunali na 32 od ukupc c no 72 poslanika mjesta u Saboru. Medutim, kako je i za Jevreje bio c c c predviden jedan poslaniki mandat, to je i klju koje su vlasti postavile za podjelu poslanikih mandata izmedu tri najbrojnije konfesije pozivajui c c se na odnose u stanovnitvu bio 4:6:7,75. Po tom kljuu pravoslavnim s c Srbima pripalo je 31 poslaniko mjesto. (Vidi Hamdija K a p i d i , c z c Bosna I Hercegovina pod austrougarskom upravom (lanci I rasprave), c Sarajevo 1968, str. 86-88.) Pomenute tri konfesije trebalo je da budu predstavljene u Saboru sa po pet virilista iz redova vjerskih dostojanstvenika odnosno funkcionera autonomnih vjersko-prosvjetnih institucija, dok je kao predstavniku jevrejske konfesije sefardskom nadrabinu Sarajeva osigurano mjesto viriliste. Kako za ostale viriliste, koji su po poloaju z ulazili u Sabor, nije bila odredena njihova vjerska pripadnost, to je po ocjeni podnosioca srpske predstavke otvaralo mogunost da se pojedina c konfesija proteira ili oteti. z s
18)

378

Prednji navodi bili su potpuno suprotni intencijama vlasti i u nesaglasnosti sa stavovima predstavnika ostalih nacionalno-konfesionalnih grupa. Baron Isidor Benko, civilni adlatus poglavara Zemaljske vlade, predlaui u februaru 1909. Zajednikom ministarstvu nansija z c c da Jevreji treba da dobiju jedan poslaniki mandat u gradskoj kuric ji, naglaavao je da su Jevreji odavno konzervativan i dravnotvoran s z elemenat, koji je igrao istaknutu ulogu u Bosni i Hercegovini na podruju trgovine, industrije i zanatstva. Benko je ukazao da su Jevreji c prije austrougarske okupacije bili zastupani u svim upravnim tijelima, a dvojica Jevreja su bili lanovi turskog parlamenta. Jevreji, sa neto vie c s s od 11.000 stanovnika, inili su dio gradske populacije u zemlji od oko c 300.000 ljudi, koja je iako relativno malobrojna u odnosu na ukupan broj stanovnika, trebalo po rijeima barona Benka da dobije polovinu c od svih mandata. Cilj je bio da se stvori protutea agrarnim interesima z kao i onima iz drugih stalea.21) z Za Jevreje su se zauzele i jevrejske gradske optine u austrijskoj pos s c lovini Monarhije, predvodene jevrejskom optinom Bea, koja je podnijela memorandum ministru Burinu. U memorandumu je traeno da a z se bosanskohercegovakim Jevrejima osigura posebno mjesto u Saboc ru bez obzira to njihov broj ne dosee 25.000 stanovnika. Pri tome s z se isticalo da su Jevreji uglavnom gradski element, nosilac kulture i privrede a time i vaan faktor u optem razvitku zemlje. Na sjednici z s vladine ustavne ankete 16.februara 1909, na kojoj su Jevreje predstavljali Jeua Salom i dr Moritz Rotkopf, svi lanovi ankete saglasili su s c se da se Jevrejima u gradskoj kuriji obezbjedi najmanje jedno izborno mjesto, s tim to bi posebno njihove vjerske interese u Saboru zastupao s jedan vii jevrejski svetenik.22) Ovo su, medutim, nekoliko mjeseci s s kasnije Jevrejima osporili u navedenoj predstavci reprezentanti Srpske
21) K a p i d i op. cit. str. 71-72. z c U 66 naselja koja su 1910. imala status grada ivjelo je 1910. godiz ne 278.158 lica odnosno 14,7% stanovnitva zemlje. (O privrednom i s socijalnom karakteru gradskih naselja vidi I. H a d i b e g o v i , Boz c sanskohercegovaki gradovi, str. 20 i d.). Stanovnici gradova, koji su c birali u II kuriji, imali su sa visoko oporezovanim gradanima i inteligencijom iz I kurije zajedno 33 poslanika mandata, dok je biraima iz c c seoskih optina u III kuriji pripalo po Izbornom redu 34 mandata. s Ostalih 5 izbornih mjesta pripalo je veleposjednicima. Medutim, ako se uzmu u obzir i virilni lanovi Sabora, onda proteiranje gradskog elemenc z ta postaje jo izrazitije. O izbornom sistemu, te nacionalnom, socijals nom i politikom sastavu Sabora vidi Devad J u z b a i , Radniko c z s c c pitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskohercegovakog sabora, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. c 31-37; Mustafa I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji politiki rac z s c zvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1976, str. 204 i d.; K a p i d i op. cit str. 86-93. z c 22) K a p i d i , ibidem str. 71-72. z c

379

narodne organizacije, koji zbog svog opozicionog stava nisu uestvovali c u radu ustavne ankete nego su naknadno izloili svoje stanovite prema z s pripremanim ustavnim rjeenjima. s Medutim, srpski protest protiv jevrejskih mandata nije mogao imati efekta. On je ipak bio indikator izvjesnih politikih tenzija, koje su se c povremeno javljale izmedu srpskih politiara i Jevreja. Ove tenzije su c imale podlogu u razliitom odnosu jednih i drugih prema austrougarc skoj upravi i konkurenciji na ekonomskom podruju izmedu srpskog i c jevrejskog gradanstva. Na prvim saborskim izborima u maju 1910. u 20-tom izbornom kotaru II gradske kurije izabran je za poslanika Sefard Jeua Salom. s Medutim, on se krajem iste godine odrekao mandata zbog unutranjih s svada medu Jevrejima, kako je to izvjestila Zemaljska vlada.23) Na naknadnim izborima odranim 30.januara 1911. izabran je advokatski z koncipijent dr Vita Alkalaj sa 919 glasova, dok je njegov protukandidat bankar i sarajevski gradski vijenik Avram D. Salom dobio 406 glac sova. Vlasti nisu davale politiki znaaj ovoj izbornoj borbi, u kojoj c c se veina Sefarda podijelila u dva protivnika tabora nakon porodine c c c s svade izmedu Avrama D. Saloma i Jeue Saloma. Samo je od strane Zemaljske vlade zapaeno da su u ovoj izbornoj borbi prvi puta u Bosni z i Hercegovini prilino otvoreno podmiivani birai.24) Inae, Albert S. c c c c Eskinazi i dr. bezuspjeno su pokuali da albom ospore regularnost s s z izbora dr Vite Alkalaja za poslanika u Saboru.25) Iz redova Jevreja postao je virilni lan Sabora dr Moritz Rotkopf, c kada je poslije dr Josefa Fischera izabran za predsjednika Advokatske komore Bosne i Hercegovine. S druge strane, virilno mjesto koje je pripadalo nadrabinu Sarajeva ostalo je nezaposjednuto. Ovo je dr Vita
Telegram Zemaljske vlade od 7.decembra 1910. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajedniko ministarstvo nansija Pr BH 1752/1910. c 24) Navodno je Jeuu Saloma kotao izbor njegovog kandidata i nasljeds s nika u Saboru, dr Vite Alkalaja, oko 30.000 kruna, dok su izbori propalog kandidata Avrama D. Saloma kotali jo i veu sumu. (Zemaljska vlas s c da Zajednikom ministarstvu nansija 3.2.1911. Pr BH 174/1911). Ne c izgleda vjerovatno da bi mogli biti u pitanju tako visoki iznosi. 25) BHS god. 1910/11, I zasj. Sv. III, str. 845. Ponovo se, medutim, na izborima za gradsko zastupstvo Sarajeva odranim 11.decembra 1913. z s vodila estoka izborna bitka izmedu Jeua Saloma i Avrama D.Saloma. z Prvi se naao na listi Esad-efendije Kulovia, koju je podravala veina s c z c cc c sarajevskih Jevreja. Drugi je bio na listi Fehim-efendije Curia, ija je stranka, Ujedinjena muslimanska organizacija, pripadala tada obrazovanoj novoj vladinoj veini u Saboru. Zahvaljujui mahinacijama vlasti c c cc pobijedila je Curieva lista. Za izbor Avrama D. Saloma glasali su mnogi vladini inovnici i doseljeni Jevreji iz Monarhije. Vidi Mehmed c S p a h o, Izborni falzikati prije rata, u: Narodna uzdanica, Kalendar za godinu 1935, Sarajevo 1934, str. 52-55.
23)

380

Alkalaj objanjavao u Saboru time to je jevrejska zajednica bila zaposs s tavljena pri dodjeli subvencija iz zemaljskog budeta i time bila liena z s mogunosti da taj poloaj popuni.26) c z Jevreji su ponovo u avgustu 1913. privukli panju politike javz c nosti. Naime, tada su vlasti u spiskove biraa srpsko-pravoslavnog izc bornog kotara I kurije, II izbornog razreda unijele sve Jevreje, koji su plaali vie od 500 kruna direktnih poreza, to je bio jedan od uslova c s s za pravo glasa u pomenutom izbornom razredu. Prema pisanju tadanje tampe ovakvih jevrejskih biraa bilo je bar 300. Pored Jevreja i birai s c c evangelisti nali su se u spiskovima biraa u srpskoj izbornoj jedinici I s c kurije, usprkos otrim protestima opozicionih Srba, koji su osporavali s zakonitost ovog postupka.27) Ova mjera vlasti bila je u sklopu priprema za naknadne izbore za upranjeno poslaniko mjesto u I srpskoj kuriji, iji su birai biz c c c li veinom svetenici, inovnici i uitelji. Vlada je elila da sprijei c s c c z c dolazak radikalnijih elemenata u Sabor, to je do tada omoguavao s c potpuno uzdran stav vlasti prilikom izbora. Vladi je bilo u datoj situz aciji posebno stalo da ojaa srpsku grupu u Saboru koja bi bila sklona c da uestvuje u provladinoj radnoj veini. Posebno putem uticaja na c c inovnike da glasaju za dr Savu Vukanovia, kandidata koji je uivao c c z njenu podrku, Vladi je uspjelo da na naknadnim izborima 9.septems c bra 1909. propadne kandidat grupe Narod dr Dorde Pejanovi, koji se eksponirao kao protivnik Monarhije.28) Ovim i drugim metodama uticaja na birae, kakve su se inae praktikovale u Ugarskoj, vlastima c c je polo za rukom da i na naknadnim izborima odranim 8, 9. i 10. s z decembra 1913. osiguraju pripadnicima politike grupe dr Danila Dic movia da zauzmu veinu poslanikih klupa u Saboru, koje je napustila c c c grupa oko Srpske rijei. c Uplitanje jevrejskih biraa u izbornu borbu medu Srbima izazvalo c je estoku reakciju predstavnika radikalne srpske opozicije. Tako se u z c Narodu od 17.(30) VIII 1913, koji je uredivao Risto Radulovi, pojavio vrlo otar osvrt na politiku i privrednu djelatnost Jevreja u Bosni s c i Hercegovini pod naslovom Nai Jevreji. Napad je bio popraen s c optubama za beskrupuloznost i otsustvo moralnih obzira u privredz nom poslovanju Jevreja, ali je teite bilo na kritici njihovog politikog zs c dranja. Njima se prebacilo da bezuslovno pristaju uz Vladu i da to z znaju da naplate u politikom i privrednom pogledu. Kao argument za c ovo navedeno je kako su Jevreji, i pored svoje malobrojnosti, na raun c
Kao napomena 11 S p a h o op. cit. str. 49-50. 28) Notiz f r die R cksprache mit Jeftanovi 1.9.1913. Kriegsarchiv Wiu u c en, Nachlass Potiorek A 3 Fasz. 2 Nr 431; Persnliche Vormerkungen o Potioreks XXVI/1913, str. 20, ibidem A 3 Fasz. 4.
27) 26)

381

Srba predstavljeni u Saboru, te da se najunosniji poslovi drave poz vjeravaju njima. Pisac lanka zagovara da se Jevrejima odgovori tako c to bi Srbi sproveli u ivot devizu svoj svome. S obzirom da su Srbi s z glavni potroai svega ime Jevreji trguju, ovu devizu trebalo je, po s c c autoru, realizovati sistematski i do kraja. Cilj je bio da se iskljuivo c srpskom gradskom stanovnitvu pribave i odre kao muterije srpski s z s seljaci. Ukoliko se kod Srba trgovaca ne moe nai sve ono to prodaju z c s Jevreji, trebalo se pobrinuti da sve to i Srbi nabave. Naroitu panju c z trebalo je obratiti na to da sitni srpski trgovci svoje potrebe podmiruju jedino kod Srba veletrgovaca, te ukoliko su kreditom vezani za Jevreje, da se od toga oslobode i orijentiu na srpske novane zavode.29) s c Karakteristino je da se autor citiranog napisa ograduje od antisec mitizma i istie da su Srbi u Bosni i Hercegovini potpuno liberalni u c odnosu prema Jevrejima, te da ne pokazuju ni najmanjeg znaka rasne mrnje ili vjerske netolerancije. On se samo, po sopstvenim rijeima, z c zauzimao za adekvatan srpski odgovor na jevrejske izazove.30) Oito je, da tu nije bila rije o antisemitizmu rasno ili vjerski motic c visanom. Medutim, pozivi da se poslovni odnosi odvijaju samo unutar svog nacionalno-konfesionalnog kruga, potaknuti izbijanjem politikih c antagonizama, bili su izraz i odredene inferiornosti u konkurenciji s jevrejskim privrednicima. Deviza svoj svome pojavila se i u srpskoj nacionalnoj sredini u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, ali nije ostala na nju ograniena. Ona e docnije biti vie prisutna u druc c s gim, posebno malogradanskim krugovima, u kojim je egzistirala jo od s kraja 19. stoljea. Za meduratni period treba imati u vidu promjenu c nacionalnog karaktera vlasti poslije 1918. i njegov uticaj na srpskoc jevrejske odnose, kao i razvoj odnosa na medunarodnoj sceni, naroito pred Drugi svjetski rat. Antijevrejska raspoloenja iz ranijeg vremena, z motivisana privrednim i politikim razlozima, postala su plodno tlo za c izrastanje otrovnijeg, rasistikog oblika antisemitizma, kojeg na naim c s prostorima nema do pobjede nacizma u Njemakoj. To podrazumijec va potrebu da se korjeni takvih raspoloenja kritiki osvijetle i nauno z c c valorizuju.
(Zbornik radova Sefarad 92, Sarajevo, 11. 09 - 14. 09. 1992, Sarajevo 1995, str. 93-110)

29) 30)

Risto R a d u l o v i , Izabrani spisi, str. 153-154. c Ibidem

382

 JEZICKA POLITIKA AUSTROUGARSKE UPRAVE I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI

Istorijskoj nauci dobro je poznato kako je u mnogonacionalnoj Austro-Ugarskoj monarhiji jeziko pitanje igralo vrlo znaajnu ulogu i u c c pojedinim zemljama dolazilo u prvi plan politikih zbivanja. Pitac nje nastavnog jezika, jezika uprave i sudstva u spoljnom saobraaju c sa strankama i unutranjem zvaninom poslovanju, zatim nacionalna s c pripadnost inovnitva postali su u podunavskoj Monarhiji sporni proc s blemi najvieg ranga, po pravilu sa dubokom politikom, kulturnom i s c socijalnom pozadinom. Pri tome su u pojedinim zemljama u punoj mjeri dolazile do izraaja osobenosti istorijskog razvitka, dravnopravnog z z i politikog poloaja, kao i postojeih etnikih odnosa. c z c c Zbog postojeih specinih nacionalnih i konfesionalnih razlika u c c Bosni i Hercegovini, jeziko pitanje je ve odmah nakon okupacije imac c lo vano mjesto u nacionalnoj i kulturnoj politici austrougarske uprave. z Ono se kao politiki problem javilo u poetku prvenstveno oko naziva c c jezika stanovnitva i upotrebe oba njegova pisma - irilice i latinice, u s c nastavi i u onom domenu zvanine upotrebe u kome je narodni jezik c primjenjivan. Tek u daljem procesu razvoja drutvenih i politikih ods c nosa bitan sadraj jezikog pitanja postae politika borba za uvodenje z c c c narodnog jezika kao jedinog zvaninog jezika. c Kada je rije o problemu zvaninog naziva narodnog jezika i upoc c trebi njegovih pisama, treba imati u vidu da je on bio usko povezan sa pitanjem nacionalne armacije i priznavanja nacionalne egzistencije i to u situaciji kada su se na podruju Bosne i Hercegovine pojedini c nacionalizmi medusobno sukobljavali. Sa svoje strane tome je naroito c doprinosila neravnomjernost u nacionalnom razvitku i njegova nedovrenost kod pojedinih dijelova stanovnitva. Posebna specinost tog s s c razvitka bila je i da je vjerska podjela i vjerska pripadnost vremenom determinirala i nacionalnu pripadnost bosanskohercegovakog stanovc nitva, koje je bilo istog etnikog porijekla i govorilo istim jezikom. U s c Bosni i Hercegovini, kao uostalom i na cijelom tzv. srpskohrvatskom jezikom prostoru, nije se zbog posebnih istorijskih okolnosti mogla osc tvariti nacionalna integracija na osnovu zajednice jezika, kako se to uz odredene izuzetke desilo u Evropi, iako su i na pomenutom prostoru
383

postojale tendencije usmjerene u tom pravcu.1) U doba austrougarske okupacije u Bosni i Hercegovini proces formiranja srpske nacionalne svijesti bio je kod srpskog pravoslavnog stanovnitva uglavnom zavren. s s Kod hrvatskog katolikog stanovnitva proces formiranja hrvatske nac s cionalne svijesti bio je tek u toku i odvijao se sa znatnim zakanjenjem s z u poredenju sa susjednim zemljama u kojima ive Hrvati. Razvitak bosanskih Muslimana, koji su se postepeno u toku osmanlijske vladavine formirali kao poseban junoslovenski etniki individualitet sa z c sopstvenom feudalnom klasom, imao je opet svoje naroite osobenosti c i specinosti.2) c Muslimani su se etniki identicirali kao Bonjaci ili Bosanci prvensc s tveno u odnosu na Turke i druge muslimanske narode. Ova nominacija nije dolazila u obzir u unutarbosanskim relacijama, gdje je religija bila diferencirajua odrednica. Naziv Bosanac ili Bonjak koristio se i za c s stanovnike zemlje, bez obzira na vjeru, kao oznaka domovinske pripadnosti. Medutim, bonjatvo kao narodnosna kategorija i ideologija bilo s s je u doba otomanske vladavine u najveoj mjeri vezano za muslimansku c
1) Vidi polemiku medu jugoslovenskim istoriarima oko uloge jezika c u konstituisanju nacija na srpskohrvatskom jezikom podruju, koja c c c je vodena povodom izlaska Istorije Jugoslavije, Beograd 1972. U a sopisima Nae teme 10/1973, Casopis za suvremenu povijest II/1973, s Jugoslovenski istorijski asopis 1-2/1974, 3-4/1975, 1-2/1976. Za ovu c problematiku interesantan je i kritiki osvrt Sreka M. D a j e, Mavar c c z Orbin dvadesetog stoljea. Alternativne marginalije na jezini nacionalic c zam u djelu Milorada E k m e i a: Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, c c Sv. I 660 str; II 840 str., Beograd: Prosveta 1989, Juki 19-20, Sac rajevo 1989/90, posebno str. 122-131. Medu opsenom literaturom o z ulozi jezika u formiranju modernih evropskih nacija i drava vidi: Thez odor S c h i e d e r, Typologie und Erscheinungsformen des Nationalstaates in Europa, u: Nationalismus, Hanstein 1978, str. 119-137, i s t i, Nationalismus und Nationalstaat, 2. Au. Gttingen 1992; Norbert o R e i t e r, Sprache in nationaler Funktionen, u: Ethnogenese und Staatsbildung in S dosteuropa. Beitrge des S dosteuropa-Kongress der u a u Association Internationale dEtudes du Sud-Est Europen Bukarest, 4e 10.9.1974, Gttingen, str. 104-115, i s t i, Gruppe, Sprache, Nation, o Berlin 1984, str. 283 i dalje; Ranko B u g a r s k i, Jezik u drutvu, s Beograd 1986, str. 158-210. 2) Vidi: Problemi etnikog razvitka u Bosni i Hercegovini, Prilozi 11c 12/1975-1976, str. 261-342, a posebno Nedim F i l i p o v i , O proc blemima drutvenog i etnikog razvitka u doba osmanske vlasti i Bras c c nislav D u r d e v, O nekim istorijsko-etnikim problemima u obradi turskog perioda, ibidem; Sreko M. D a j a, Konfessionalitt und Nac z a tionalitt Bosniens und der Herzegowina. Voremanzipatorische Phaa se 1463-1804, S dosteuropische Arbiten 80, M nchen 1984. Isto djelo u a u prevod sa njemakog: Konfesionalnost i nacionalnost Bosne i Hercegoc vine, Sarajevo 1992. Avdo S u e s k a, Poloaj bosanskih Muslimana c z u Osmanskoj dravi, Pregled 5/1975, str. 483-509; H. Michael M i e z d l i g, Zur Frage der Identitt der Moslime in Bosnien-Herzegowina, a u: Berliner Jahrbuch f r osteuropische Geschichte 2/1994, str. 23-42. u a

384

populaciju i njenu vodeu begovsku strukturu, koja je bila u uslovima c poznog osmanskog feudalizma nosilac ideje o autonomiji Bosne u okviru Osmanskog carstva. Pomenute autonomistike tenje nisu mogle c z raunati na podrku nemuslimanskog stanovnitva, koje se nalazilo u c s s s c z c podredenom drutvenom i politikom poloaju. Katoliko, fratarsko bonjatvo ostalo je nerazvijeno i potom konano nestalo u hrvatstvu, s s c dok kod srpsko-pravoslavnog elementa nisu zabiljeeni ni pokuaji arz s macije bonjatva. Sticajem istorijskih okolnosti (djelatnost srpske pras s voslavne crkve, srpski ustanci i obnova srpske drave, povezanost sa z Srbima iz drugih zemalja kao posljedica migracija, izrastanje relativno jakog trgovakog sloja i dr.) nacionalni razvitak kod bosanskih Srba c odvijao se brim tempom nego kod ostalog bosanskog stanovnitva, pa z s su se oni u Bosni prvi nacionalno konstituisali. Bosanski Muslimani su krajem XIX i poetkom XX stoljea svoju identikaciju izraavali c c z sluei se religioznom nominacijom. U to vrijeme sve njihove kulturz c ne, prosvjetne, privredne i politike organizacije i institucije u svojim c nazivima nosili su iskljuivo muslimanski predznak.3) c * * * Okupacija Bosne i Hercegovine znaila je za ove pokrajine dalec kosenu istorijsku prekretnicu sa dubokim posljedicama za politiki, z c privredni i kulturni razvoj. Smjena zaostale turske, modernijom austrougarskom administracijom sa kolovanim i disciplinovanim inovs c nitvom ima u tom pogledu izuzetnu vanost. Mada je nova uprava s z nastojala na poetku da u prelaznom periodu nadovee svoju vlast na c z postojee stanje ona je istovremeno preduzimala mjere da osigura kvac likovan i sposoban inovniki kadar iz Monarhije koji bi odgovarao c c potrebama savremene evropske administracije i bio u politikom poglec du potpuno pouzdan oslonac novom reimu. Jedan od zahtjeva koji je z postavljen novim inovnicima bilo je poznavanje zemaljskog ili nekog c drugog slovenskog jezika. Medutim, to nije bila nezaobilazna prepreka ako su to zahtijevali interesi okupacione vlasti. Ubrzo je nova birokracija zauzela ne samo najvanija mjesta u upravi, nego je postala z
Vidi: Muhamed H a d i j a h i , Die Anfnge der nationalen Entz c a wicklung in Bosnien und der Herzegowina, S dost-Forschungen 21/1962, u str. 168-193; i s t i, Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog pitanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974, str. 5-155, 243-252; uporedi Enver R e d i , Drutveno-istorijski aspekt nacionalnog opredjez c s ljivanja muslimana Bosne i Hercegovine, u: Prilozi nacionalnom pitanju, Sarajevo 1963, str. 64-124; Ferdinand H a u p t m a n n, Die Mohammedaner in Bosnien-Hercegovina, u: Die Habsburgermonarchie Bd. IV, Wien 1984, str. 682-684, 700-701. Hauptmann odbacuje miljenje s da bi regionalno bosanstvo u doba otomanske vladavine moglo imati znaenje svjesnog etnikuma. c
3)

385

apsolutno preovladujua, a domai inovnici zadrali su se u manjem c c c z broju samo u niim zvanjima. U prvim decenijama okupacije uprava z nije posveivala potrebnu panju da iz domaeg elementa uzdigne obrac z c zovan inovniki kadar a jo manje da mu uini dostupnim via mjesta c c s c s na hijerarhijskoj ljestvici. Tako se u Bosni etablirao jedan birokratski apsolutistiki sistem koji je ne samo po svojoj organizaciji, nego c i po svom sastavu bio dubokom pregradom odvojen od stanovnitva. s c Finansijska, sudska i politika uprava zemlje uredena je veinom po c austrijskom uzoru, a njemaki jezik postao je skoro openito, kao jezik c c organa koji su zajedniki cijeloj Monarhiji, i unutranji slubeni jezik c s z bosanske uprave. Jezik spoljnog slubenog saobraaja nove uprave sa strankama bio z c je u prvom redu, ali ne i iskljuivo, jezik kojim je govorilo stanovnitvo c s Bosne i Hercegovine. Slubeni naziv tog jezika nije bio odmah po okuz paciji ustaljen (bosanski jezik, bosanski zemaljski jezik, ali takode i srpsko-hrvatski jezik i hrvatsko-srpski jezik). U pogledu slubenog naziva nastavnog jezika dolo je prvobitno do z s izraaja tendencija da se jezik nazove iskljuivo hrvatskim to je bilo z c s jedan od recidiva prohrvatskog kursa bosanske uprave za generala Filipovia. Istovremeno je, medutim, jezik nazivan i bosanskim, a zatim je c u nekoliko rjeenja Zemaljske vlade iz 1879. i 1880. izriito odredeno s c da se nastavni jezik naziva zemaljski jezik, to je bilo dobrim dijelom s posljedica protivljenja Srba politici preferiranja hrvatstva u Bosni. Od tada se u poetnim godinama okupacije preteno susreemo sa izrac z c zom zemaljski jezik u kolstvu, administraciji i sudstvu, a rjede se s on tada naziva bosanski zemaljski jezik kao u provizornom nastavnom programu za gradske osnovne kole iz 1880. Tek u Kllayevo doba s a ustaljuje se taj naziv, ili jednostavno bosanski jezik u svim oblastima slubene upotrebe i samo je docnije konfesionalnim i privatnim z kolama bilo ostavljeno da mogu po svom nahodenju upotrebljavati i s druge oznake.4) Kllay je dao poseban politiki znaaj terminu kojim je bio slubeno a c c z oznaen jezik, to je bio bitan dio njegove neuspjele politike suzbijac s nja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta u Bosni i Hercegovini. Ta politika je teila izgradnji nacionalnopolitike posebnosti Bosne i Herz c cegovine i njenoj izolaciji od uticaja iz susjednih zemalja, u prvom redu Srbije i Crne Gore. Tome je poetkom devedesetih godina XIX c stoljea trebao da poslui Kllayev koncept bosanske nacije. Nastojac z a nje da se staro muslimansko feudalno bonjatvo modicira stvaranjem s s novog koncepta interkonfesionalnog bonjatva, javilo se jo pri kraju s s s
Vidi o tome podrobnije: Ljiljana S t a n i , Lingvistika terminoc c c logija u Bosni i Hercegovini u vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo 1986.
4)

386

 otomanske vladavine, inspirisano od strane vezira Serif Osman Topalpae (1861 - 1869). Kllayeva politika nacionalnog bonjatva, koja s a s s c je u svojoj osnovi imala konzervativnu madarsku doktrinu o politikoj naciji nije mogla biti prihvaena ne samo od strane Srba i Hrvata, nego c ni od najveeg dijela muslimanskih begova i gradanstva.5) Medutim, c bonjatvo se jo uvijek javljalo kao izraz narodne posebnosti bosans s s skih Muslimana, kao i prisutne tenje za odvajanjem od orijentalne z jezike tradicije a za vidnije ukljuivanje u domai vienacionalni, c c c s ali jednojeziki kolorit. Tome je sluilo i isticanje svog jezika kao boc z sanskog pod kojim se u lingvistikom smislu podrazumijevalo Vukovo c juno narjeje. Ni jezika politika Kllayeva reima nije teila jez c c a z z zikom partikularizmu ni uvodenju posebnog tipa standardnog jezika u c Bosni i Hercegovini. Rije je, prije svega, u nastojanju da se u sklopu c Kllayeve politike bosanske nacije armie naziv bosanski jezik, jezik a s koji su Srbi zvali srpski, a Hrvati hrvatski. Nazivom bosanski jezik oznaavana je u stvari novotokavtina, centralni dijalekatski idiom, koji c s s se migracijama rairio daleko izvan Bosne i Hercegovine.6) Ako ne i s prije, Bosanci su svoj jezik u XV stoljeu nazivali bosanskim jezikom, c a i stranci su ga tada tako zvali.7) Bosanskim se u to vrijeme nazivalo i irilsko pismo kojim su pisali. Sve do pojave i armacije nacionalc nih pokreta jezik stanovnitva Bosne najee je, pored drugih naziva, s c sc nazivan bosanskim,8) a bosanski Muslimani nisu ni znali za drugi naziv.
5) O nacionalnoj politici Kllaya vidi Tomislav K r a lj a i , Kalajev a c c reim u Bosni i Hercegovini 1882-1903, Sarajevo 1987, str. 88 i dalje. z 6) Devad A. J a h i , Uloga bosanskog jezika u procesima srpskoz c hrvatske standardizacije, Pregled 2/1987, str. 245-255. Autor polemizira sa T. K r a lj a i e m (Kalajeva jezika politika u Bosni i Hercegovic c c ni, Knjievni jezik 4, Sarajevo 1982, str. 165-177.) i Hertom K u n o m, z (Neki problemi jezike standardizacije u Bosni i Hercegovini krajem c XIX vijeka na materijalu jezika tampe, Knjievni jezik 3/1983, str. 115s z 116) u vezi sa tezom da je Kllajev reim insistirao na posebnom tipu a z standardnog jezika. O bonjatvu krajem XIX stoljea vidi V. J o k a s s c n o v i , Elementi koji su kroz istoriju djelovali pozitivno i negativno c na stvaranje bonjatva kao nacionalnog pokreta, Pregled 8 i 9/1986, s s str. 133-163, 241-263; M. I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji poc z s litiki razvitak, str. 69-80; i s t i, O historiji bonjakog pokuaja u: Atif c s c s P u r i v a t r a, Mustafa I m a m o v i , Rusmir M a h m u t e h a c c j i , Muslimani i Bonjatvo, Sarajevo 1991, str. 35-56; Zbornik radova c s s o Mehmed-begu Kapetanovi Ljubuaku, izd. Institut za knjievnost Sac s z rajevo, Sarajevo 1992, Sreko M. D a j a, Bosnien-Hercegovina in der c z osterreichischungarischen Epoche (1878-1918). Intelligentsia zwisc hen Tradition und Ideologie, S dosteuropische Arbeiten 93, M nchen u a u 1994, S. 207-218; Enver R e d i , O posebnosti bosanskih Muslimana z c u : Tokovi i otpori, Sarajevo 1970; i s t i, Sto godina muslimanske politike u tezama i kontraverzama istorijske nauke, Sarajevo 2000. i kao napomena 3. 7) Marko S u n j i , Bosna i Venecija (odnosi u XIV I XV st.), Sac rajevo 1996, str. 386-387. 8) Vidi Lj. S t a n i , Lingvistika terminologija, str. 44-45. c c c

387

Etniku, politiku i kulturnu individualnost bosanskih Muslimana c c nije karakterisalo postojanje moderne nacionalne svijesti, to je bilo uss lovljeno kako socijalnom strukturom muslimanskog stanovnitva tako i s njegovom vjerskom i dravnom tradicijom vezanom za Otomansko carz stvo. Ovo je imalo za posljedicu da je dio malobrojnih pripadnika nove, evropski obrazovane muslimanske inteligencije bio sklon da prihvati hrvatsku, odnosno srpsku nacionalnu orijentaciju, mada je to u mnogome imalo karakter politikog opredjeljivanja. c Mada se bonjatvo nije moglo armisati kao moderna nacionalna s s s c c ideologija, medu bosanskim Muslimanima jo je poetkom XX stoljea bio duboko ukorijenjen naziv bosanski jezik. Medutim, dolo je do izs mjene zvaninog naziva jezika kao rezultat novog nacionalno-politikog c c kursa koji je inaugurisao ministar Istvan Burin. Naredbom Zemalja ske vlade od 4.oktobra 1907. odredeno je da se zemaljski jezik svuda ocijelno naziva srpsko-hrvatski jezik, a da se formula zemaljski jezik moe zadrati samo tamo gdje je openito rije o jeziku zemlje.9) z z c c Ova odluka izazvala je nezadovoljstvo medu lanovima Egzekutivnog c odbora Muslimanske narodne organizacije, koji su u novom zvaninom c nazivu jezika, po rijeima efa Zemaljske vlade generala Winzora, vic s djeli proteiranje Srba i Hrvata i povredu konfesionalnog karaktera z islamskog narodnog elementa.10) Vlada je bila povjerljivo informisana od strane politikog pristava Muhamed-bega Kulenovia o sastanku c c lanova Egzekutivnog odbora Rifat-bega Sulejmanpaia, Mustaj-bega c sc Ibrahimpaia, Haim-bega Hazadia i Dervi-bega Miralema u Travsc s c s niku odranom 20.oktobra 1907. Prema Kulenoviu Krivo je pomez c nutoj gospodi, to je vlada zvanino nazvala bosanski jezik srpskos c hrvatskim. Taj novi naziv, da indirektno kae Muslomanima: Krstite z se kojim hoete krstom, rianskim, ili kranskim!11) c sc sc s I u Sarajevu je medu svim slojevima muslimanskog stanovnitva primjeeno veliko ogorenje zbog novog ocijelnog naziva jezika. Ovaj c c akt shvaen je kao ignoriranje vjerskih i narodnih osjeanja Muslimac c na, koji nee da ih ubrajaju ni u Srbe ni u Hrvate, i kao mjera u koc rist njihovog srbiziranja odnosno kroatiziranja. Imajui u vidu ovakvo c neraspoloenje Muslimana, potaknuto jo odranjem srpske skuptine z s z s u Sarajevu (tzv. Mitrovdanska skuptina odrana 10. do 14. oktos z bra 1907. na kojoj je osnovana Srpska narodna organizacija), u kojoj su vidjeli navodno proteiranje Srba od strane vlasti, vladin komesar z
Devad J u z b a i , Jeziko pitanje u austrougarskoj politici u z s c c Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, str. 10. 10) Winzor Zajednikom ministarstvu nansija 15.11.1907. Arhiv Bosc ne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Zajedniko ministarstvo nansija c (ZMF) Pr BH 1349/1907. 11) ABH Zemaljska vlada (ZV) 5801/1907 res.-I.B., Pr BH 1349/1907.
9)

388

za glavni grad zemlje predloio je da Zemaljska vlada izda naknadnu z naredbu da se i ubudue u svim aktima namijenjenim Muslimanima c upotrebljava dotadanja oznaka bosanski jezik.12) Medutim, ovaj prijedlog nije bio prihvaen, jer je Vlada vjerovala da e se i Muslimani c c postepeno navii da se njihov jezik naziva srpskohrvatskim, smatrac jui da je to istorijom i naukom o jeziku potpuno opravdan naziv. c Ovaj se problem, inae, Vladi inio beznaajnim, ali ona je ipak, da ne c c c bi izazivala neeljenu osjetljivost svojom odlukom od 29.novembra z 1907. dopustila Muslimanima da svoj jezik i dalje oznaavaju kao boc s s z sanski, i to takoder u ocijelnim spisima kao to su kolske svjedodbe i sl. U obrazloenju ovog rjeenja Vlada je isticala da se pomenuti z s ustupak Muslimanima odnosi samo na muslimanska autonomna tijela, ustanove, kole, zavode i dr., a ne na zemaljske vlasti, urede i zavode. s U svjedodbama zemaljskih kola, i onda kada se izdaju muslimanskim z s strankama, trebalo je stalno upotrebljavati termin srpsko-hrvatski jezik. Naredeno je da se sa ovom vladinom odlukom o uinjenim ustupc cima samo u s m e n o upoznaju predstavnici muslimanskih institucija i druge ugledne osobe.13) Zanimljivo je ukazati da su lanovi Egzekutivnog odbora Muslimanc ske narodne organizacije na pomenutom sastanku u Travniku pro foro s s interno priznavali i odredenu krivnju muslimanske opozicije to je dolo do promjene zvaninog naziva jezika. Ona se po njihovom miljenju c s sastojala u tome to se za Bonjatvo nijesu zauzimali. Pri tome su s s s naglaavali da se, kao ni do sada, ni ubudue nee osjeati ni Srbstvom s c c c
12) Vladin komesar Z a r z y c k i Zemaljskoj vladi 7.11.1907. s c s Medu muslimanima vlada strano ogorenje zbog toga to je vlada naredila da se ovozemaljski jezik zvanino zove srpsko-hrvatski. Oni kau c z da je kroz tu naredbu vlada dokazala da ona samo sa Srbima i Hrvatima u Bosni rauna vodi a da njojzi do muslimana i njihovih vjerskih i nac rodnih osjeaja ba nita stalo nije. c s s s Jedan odliniji musliman izrazio se medu vie muslimana koji su o toc me vodili na sijelu razgovor: Ba vidimo da vlada do nas muslimana ne s dri ba nita, te nas silom goni da budemo jali Srbi jali Hrvati - ba z s s s ako to mora biti - ondak ve hoemo kazati da smo Srbi, ne zato da c c nam su ti nai dumani dragi, ve samo za to da se time vladi osvetis s c mo, jer znamo da joj nije drago da se sa Srbima zdruimo. Srbi su nai z s najei dumani, ali ako njima vlada ve toliko voli i njiha tako miluje z sc s c i njima srpske sabore medu nama drati dozvoljava - onda hoemo i z c mi, pa se samo za inad vladi hoemo sprijateljiti i sjediniti sa Srbima. c Kondentenmeldung, Ibidem 13) B e n k o Vladinom komesaru za grad Sarajevo 29.11.1907. (ZV 5801/1907.res.I.B.), Zemaljska vlada Okrunoj oblasti Biha 31.11.1908. z c (ZV 6361 res. 1907.) i kao napomena 32. Vidi o nazivu jezika i shvatanjima koja su tada bila u nauci dominantna: Asim P e c o, Na jezik i njes govo ime, u: Jezik i nacionalni odnosi, Sveska Instituta za prouavanje c nacionalnih odnosa 5-6/1984.

389

ni Hrvatstvom. Sa Srbima su prisiljeni u zajednici se boriti protiv vlade, jer da ova postupa jednakom strogou i nepravednou sa Srbima, sc sc kao i sa Muslimanima.14) Razlog rezerviranog dranja vodstva musliz manskog autonomnog pokreta i veine muslimanskih uticajnih faktora c prema bonjatvu bio je, pored ostalog, i u njihovom nepovjerenju pres s ma sveukupnoj politici okupacione uprave, pa i prema politici bosanske nacije koju je svojevremeno propagirao Kllayev reim. Medutim, a z od daleko veeg znaaja bilo je to to zbog svoje socijalne strukture, c c s ideolokog i obrazovnog prola muslimanski vodei krugovi nisu mos c gli postati predvodnici modernog nacionalnog pokreta. Veleposjednici, koji su u to vrijeme stekli prevagu u vodstvu muslimanskog autonomnog pokreta, stavili su u narednom periodu u prvi plan svojih zahtjeva prema austrougarskoj upravi reguliranje agrarnih odnosa u korist zemljoposjednika, dok je jeziko pitanje ostalo potpuno po strani. To je c i razumljivo, jer je bosanski beg i aga nastojao ostati i dalje uivalac z naturalne rente bez vlastitog angaovanja u proizvodnji, te kao i ostali z muslimanski drutveni slojevi, teko se uklapao u moderno gradansko s s drutvo koje je nastajalo u Bosni i Hercegovini.15) s Izmjenom ocijelne oznake za narodni jezik denitivno je bio pota vrden neuspjeh Kllayeve nacionalne politike u Bosni i Hercegovini. Medutim, time nije u medupartijskim i medunacionalnim odnosima skinuto s dnevnog reda pitanje zvaninog naziva jezika kao i pitanje c upotrebe njegovih pisma. O tome je u stranakoj tampi i dalje vodena c s politika borba, mada je austrougarska uprava od 1907. ostala dosljedc na pri nazivu srpskohrvatski jezik. U Bosni i Hercegovini u doba okupacije nije bilo takvih propisa koji bi jedinstveno i na sistematski nain za sve oblasti regulisali upoc trebu slubenog jezika. Normiranje upotrebe slubenog jezika vrilo se z z s u upravi, sudstvu i kolstvu posebnim naredbodavnim aktima i obino s c paralelno sa regulisanjem njihove opte problematike.16) U pogledu s spoljnjeg jezika upravnim vlastima bilo je propisano da se u saobraaju c sa strankama slue zemaljskim jezikom, izuzev ako mu sama stranz ka nije bila vina. Podnesci stranaka primani su na zemaljskom, c
Kao nap. 11. Ferdo H a u p t m a n n, Bosanskohercegovaki aga u procjepu izc medu privredne aktivnosti i rentijerstva, Godinjak DI BiH 17/1966-67, s str. 23 i dalje; i s t i, Privreda i drutvo Bosne i Hercegovine u doba s austrougarske vladavine (1878-1918) u : Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Poseb.izd. LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 139-161; isto na njemakom jeziku Die Osterreichisch-Ungarische Herrschaft in c Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, Graz 1983, str. 115 i dalje. 16) O tome D. J u z b a i , Jeziko pitanje, str. 10-18. z s c c
15) 14)

390

njemakom, madarskom, a takode i na turskom jeziku. Rjeenja i doc s pisi domaim strankama, funkcionerima i korporacijama imali su se c upuivati na narodnom jeziku, to je bilo izriito propisano vladinom c s c odlukom od 21.9.1895. godine. Sudovi su imali opiti sa strankama i raspravljati na zemaljskom c c jeziku, ali je takode, imajui u vidu pripadnike Monarhije, formulisan princip da se svaka stranka moe sluiti u pismenom i usmenom saz z obraaju na sudu njemakim ili madarskim jezikom. Ovisno od znanja c c sudskih inovnika mogle su se i na tim jezicima voditi rasprave, sastavc ljati zapisnici, rjeenja i presude. Na taj nain prenosom jurisdikcije s c nad austrijskim i ugarskim dravljanima od konzulata na zemaljske z vlasti pripadnici Monarhije zadrali su u tom pogledu u novim usloviz ma ona prava koja su ranije proizilazila iz reima kapitulacija. Tome je z ila na ruku i okolnost to su svi sudski inovnici morali znati njemaki s s c c jezik. Dok je prvo izdanje Zbornika zakona o naredbama iz razdoblja od 1878. do 1880. uslijedilo samo na njemakom jeziku, slijedea c c izdanja objavljivana su i na zemaljskom jeziku. Zvanini organ Zec maljske vlade Bosansko-hercegovake novine izlazio je na narodnom c i njemakom jeziku, a zatim od 1881. pod imenom Sarajevski list c samo na narodnom jeziku. U pogledu unutranjeg slubenog jezika u poetku se moe pris z c z mijetiti tendencija da se narodnom jeziku, pored njemakog, da ire c s podruje upotrebe. U oblasti sudstva ona je jo vie dola do izraaja. c s s s z Naredbom Zemaljske vlade od 17.7.1879. odreden je srpsko-hrvatski kao poslovni jezik Vrhovnog suda za Bosnu i Hercegovinu, na kome se po pravilu imaju podnositi referati, slati otpravke strankama, a osobito voditi zapisnici vijea, dok je za pismeni saobraaj sa Zemaljskom vlac c dom, vojnim vlastima kao i civilnim vlastima Austro-Ugarske, osim Hrvatske, propisan njemaki jezik. Ipak, i sudstvu je, jo prije donoenja c s s propisa kojim je odredeno da je unutranji slubeni jezik njemaki, taj s z c jezik stvarno ve postao jezik internog poslovanja. c Ono inovnitvo koje je u Bosnu dolo iz Hrvatske, bilo je nosic s s lac prvobitne prakse da se unutranjem slubenom saobraaju uprave s z c i sudstva upotrebljavao u izvjesnoj mjeri narodni jezik. Djelimino je c doprinijela tome i okolnost to su u prelaznom periodu nastavili svoju s djelatnost postojei okruni i sreski sudovi, kao i drugi organi vlasti c z pod kontrolom austrougarskih funkcionera. Medutim, ekipa inovnika c iz Hrvatske, koja je propagirala iskljuivo hrvatstvo, potiskivala je iz c javne upotrebe irilsko pismo, premda je ono u Bosni i Hercegovini imac lo dugu tradiciju i za turske uprave bilo u zvaninoj upotrebi paralelno c
391

sa turskim pismom i jezikom.17) Kod ocjenjivanja situacije nastale u pogledu primjene irilskog i latinikog pisma u zvaninoj upotrebi treba c c c imati u vidu prilike koje su u tom pogledu vladale u Monarhiji, te s tim u vezi znanje i ranije navike novog bosanskohercegovakog inovnitva. c c s Ne samo da je u unutranjem slubenom saobraaju u Bosni i Hercegos z c vini, ukoliko se on vodio i na zemaljskom jeziku, jedino praktikovana, a c i propisima iz 1879. godine utvrdena iskljuiva upotreba latinice, nego je ona i korijenski pravopis upotrebljavala i u spoljnjem saobraaju sa c svim strankama. Zvanine Bosansko-hercegovake novine izlazile su c c 1878. samo latinicom, 1879. imale su jedino irilski podnaslov naziva, c a tek od 1880. tekst je tampan u oba pisma uporedo kao i docnije s u Sarajevskom listu. U interkonfesionalnim osnovnim kolama tres balo, se prema rjeenju Zemaljske vlade od 6.juna 1879. godine uiti, s c pored latinice, samo uzgredno i irilica. Protesti predstavnika Srba c doprinijeli su da se ubrzo promijeni stav prema mjestu irilice u nastac vi, kao to su u izvjesnoj mjeri bili uinjeni i neki ustupci u upotrebi s c irilice u sredstvima zvaninih komunikacija vlasti. Ve 1879, paralelc c c no sa odbacivanjem naziva hrvatski jezik i njegovom zamjenom sa izrazom zemaljski jezik, irilica je stavljena u koli naelno u isti red c s c sa latinicom, a naredbama Zemaljske vlade iz 1880. godine utvrdena je obligatornost uenja oba pisma i njihova ravnopravnost u nastavi.18) c Sa povlaenjem generala Filipovia krajem 1878, ija je politika izc c c azvala podozrenje u vrhovima Monarhije, vratio se i dio inovnika koji c su doli iz Hrvatske. Njihov broj u Bosni jo je vie smanjen ienjem s s s c sc inovnikog aparata koje je, po preuzimanju vlasti, proveo zajedniki c c c ministar nansija Benjamin Kllay. Upranjena i nova inovnika mjesa z c c ta zauzimaju u prvom redu inovnici njemake, poljske, eke i madarc c c s ske narodnosti.19) Te promjene, koje su obiljeile prelaz od prohrvatz skog na, u nacionalnom pogledu, neutralni bosanski kurs, istovremeno
17) O jezikoj politici turske administracije, knjievno-jezikoj situaciji c z c i upotrebi pravopisnih pravila u decenijama pred okupaciju 1878. Vidi zbornik radova koji su priredili Milo O k u k a i Ljiljana S t a n i s c c pod naslovom Knjievni jezik u Bosni i Hercegovini od Vuka Karadia z zc do kraja austrougarske vladavine, M nchen 1991. Zbornik sadri 14 u z priloga od strane 6 autora. 18) Die Cyrillica, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (dalje ABH), Zajedniko ministarstvo nansija (ZMF) Pr BH 1994/1914 (dalje citiram c samo signature istog fonda); up. Mitar P a p i , Skolstvo u Bosni i c Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije (1878-1918), Sarajevo 1972, str. 10-15, 57-60. 19) Kroatien und dessen Beziehungen zu Bosnien, von einem kroatischen Abgeordneten, Wien 1909, str. 112; Ante M a l b a a, Hrvatski i s srpski nacionalni problem za vrijeme reima Benjamina Kllaya, Osiz a jek 1940, str. 25; Todor K r u e v a c, Sarajevo pod austrougarskom s upravom 1878-1918, Sarajevo 1960, str. 239.

392

su znaile utvrdivanje njemakog jezika u unutranjem slubenom sac c s z obraaju. Provizornim poslovnikom za vlast u Bosni i Hercegovini od c z 16.februara 1879, odredeno je da je jezik slubene korespodencije od okruga prema dole, te u direktnom saobraaju Zemaljske vlade sa srec skim vlastima i gradskim magistratima srpsko-hrvatski, a od okruga navie njemaki jezik. Medutim, sa onim kotarevima na ijem su s c c elu bili privremeno postavljeni vojni organi, imale su okrune vlasti c z i dalje korespondirati na njemakom, dok se na sva mjesta u upravi c ne postave zemaljski inovnici ( 26). Djelovodni protokoli vladinih i c upravnih nadletava, s izuzetkom prezidijalnog biroa imali su se voditi s na srpsko-hrvatskom, a protokol prezidijalnog biroa kao i elanche kod svih odjeljenja Zemaljske vlade na njemakom jeziku ( 29).20) c z Njemaki jezik je 1881. godine takode propisan i kao slubeni jec zik unutranjeg poslovanja sudova u Bosni i Hercegovini i u njihovom s poslovanju sa zemaljskim vlastima. Od ove naredbe izuzeti su bili samo erijatski sudovi, oito zbog same njihove prirode i budui da su s c c u njima bili namjeteni samo Muslimani. Zemaljska vlada je smatrala s da inovnici angaovani iz raznih dijelova Monarhije znaju ve jedan c z c slovenski jezik te ue srazmjerno lako do izvjesnog stepena zemaljski c jezik da bi mogli saobraati sa strankama, ali da znatno vee tekoe c c s c stoje na putu da bi oni taj jezik potpuno savladali i koristili ga za sastavljanje koncepata i izvjetaja. Nepotpuno poznavanje narodnog s jezika, a naroito njegovog duha bilo je skoro opta karakteristika ausc s trougarske administracije i sudova. To je docnije izazivalo otru kritiku s u zemlji i postalo predmet politikih napada i satire u knjievnosti. c z Zemaljska vlada je ocjenjivala da bi osiguranje upotrebe zemaljskog jezika u unutranjem poslovanju sudova iziskivalo nepotrebno poveanje s c inovnitva. Prema stanovitu vlade znatni trokovi koji bi iz toga nasc s s s tali ne bi se mogli opravdati. Poetne jezine tekoe bile bi konstantne c c s c s obzirom na stalan priliv inovnika iz Monarhije, dok je s druge strane c trebalo da svi inovnici u Bosni i Hercegovini potpuno vladaju njec makim jezikom a korespondencija sa viim upravnim vlastima i onako c s se imala voditi na njemakom. Takav postupak kao najsvrsishodnic ji po ocjeni Vlade ve je bio prakticiran kod politikih i nansijskih c c vlasti, pa je Vlada stoga drala da je potrebno da se njemaki jezik z c propie i za interesno poslovanje sudova, ime bi se de facto statuiralo s c ve postojee stanje. U pogledu pismenog saobraaja svih zemaljskih c c c upravnih i sudskih vlasti sa vojskom propisan je njemaki jezik. Prvoc bitno je, bez ikakvog izuzetka, Privremenim poslovnikom od 16.februara 1879. odreden njemaki jezik za korespondenciju Zemaljske vlade c
Sammlung der f r Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, u Verordnungen und Normalweisungen 1878-1880, I Band, Wien 1880, str. 26.
20)

393

sa svim ministarstvima, generalnim komandama i zemaljskim vlastima u Monarhiji. Sudovima u Bosni i Hercegovini bilo je posebnim aktom Zajednikog ministarstva nansija od 19.maja 1881. propisano da se c u korespondenciji sa austrijskim sudovima i vlastima, izuzev sa sudovima u Dalmaciji, slue njemakim jezikom. Vlastima Austro-Ugarske z c monarhije stajalo je slobodno da se obraaju sudovima u Bosni i Herc cegovini na zemaljskom, njemakom ili madarskom jeziku. U sluaju c c kad je bio doputen direktan saobraaj bosanskih sudova sa vlastima s c i sudovima drugih drava imalo se korespondirati sa Srbijom i Crnom z Gorom na zemaljskom, a sa ostalim dravama na njemakom jeziku.21) z c Propisi koji su se odnosili na upotrebu jezika slubene korespondenz cije upravnih vlasti vremenom su dopunjavani ili su djelimino doivjeli c z izvjesne modikacije. Tako je okrunicom Zemaljske vlade od 14.marta z 1882. politikim vlastima bilo naredeno da korespondiraju sa vlastic ma u austrijskoj polovini Monarhije, uz izuzetak Dalmacije kao to je s to bilo uinjeno i u pogledu sudova, iskljuivo na njemakom jeziku. c c c Vladinim rjeenjem od 25.oktobra 1895. naloeno je da se korespons z dencija sa optinskim uredima ima voditi jedino na narodnom jeziku, s to ukazuje na postojanje i drukije prakse. Konano, Rjeenjem od s c c s 25.oktobra 1897. odredeno je da se Zemaljska vlada u direktnom saobraaju sa ugarskim ministarstvima, izuzevi Ministarstvo zemaljske c s odbrane (Honvedministerium) treba sluiti madarskim jezikom. z Iz navedenog se moe vidjeti da se od samog poetka okupacije z c nije ilo sasvim za tim da se njemaki jezik uvede u svim organima s c vlasti kao iskljuivi unutranji slubeni jezik i da je prema donesenim c s z propisima narodnom jeziku ostavljen izvjestan prostor u unutranjem s slubenom poslovanju. S druge strane, propisi nisu - ukoliko se ne raz di o pismenom saobraaju izmedu pojedinih organa vlasti u Bosni i c sa vlastima u Monarhiji - tano odredivali granicu primjene jednog ili c drugog jezika, kao to se ona uostalom ne da ni precizno razlikovati s izmedu unutranjeg i spoljnjeg slubenog jezika. Prema propisima nije s z bilo kod Zemaljske vlade i drugih vlasti, izuzev sudova, izriito i precizc c c no utvrdeno u kojem e se opsegu upotrebljavati njemaki ili narodni jezik kao unutranji slubeni jezik. Faktiki se upotreba jednog ili drus z c gog jezika prilagodavala stvarnim prilikama i odnosima, pa je sticajem c okolnosti narodnom jeziku dato sasvim podredeno i vrlo ogranieno mjesto u unutranjem poslovanju niih organa uprave. s z U prvim decenijama okupacije nisu se u Bosni mogle otvoreno ispoljiti tenje za izmjenu postojeih prilika u pogledu unutranjeg zvaz c s ninog jezika uprave i sudstva, te s tim u vezi i sastava inovnitva. c c s Opta nerazvijenost i zaostalost drutva, a posebno domaih kolovanih s s c s
21)

Kao napomena 16.

394

ljudi i inteligencije koja bi pretendovala na zaposlenju u dravnoj slubi, z z te apsolutistiki karakter strane vlasti nisu due vremena omoguavali c z c z s c da takve tenje dodu do izraaja kao to je to bio sluaj u drugim z dijelovima Monarhije. U bosanskohercegovakoj javnosti veu panju c c z izazivala je tada upotreba iriliskog i latinskog pisma u spoljnjem sac obraaju vlasti, a to pitanje je zadralo svoju aktuelnost tokom cijelog c z trajanja austrougarske vladavine i imalo odgovarajue mjesto i ulogu u c politici i medunacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini. Cirilica je, analogno kao ve ranije u kolama, u doba Klayevog c s a reima dobila ire mjesto u javnom ivotu i spoljnoj slubenoj upotrez s z z bi zahvaljujui u prvom redu trajnom nastojanju srpskih prosvjetnih i c crkvenih institucija. S druge strane, takva nastojanja nisu bila sasvim protivna intencijama politike bosanstva okupacione uprave, te im je ona mogla do izvjesnog stepena izai i u susret. Za pismenu upotrebu jezic ka uveden je 1883. godine za sve zemaljske urede i kole Vuk-Daniiev s cc fonetski pravopis i u tekstovima oba pisma nije pravljena nikakva jezika razlika, nego se pokuavalo prilagoditi jezik to vie narodnom c s s s govoru u Bosni. U Bosni i Hercegovini ozvanien je fonoloki nain c s c pisanja deceniju prije nego se pojavio Hrvatski pravopis Ivana Broza u Hrvatskoj.22) Pri tome je, pored ostalog, Vlada imala u vidu da bi c c uvodenje etimologije sa irilskim pismom bilo nemogue. Ovaj pravopis ostao je u svojoj osnovi na snazi za itavo vrijeme austrougarske vlac davine, ali tokom vremena su se, dijelom zbog prirodnog razvoja jezika a dijelom zbog uticaja sa strane, pojavili problemi, osobito u nastavi. Na traenje kolskih krugova da se pravopis struno pregleda i reviz s c dira Vlada je sazvala 29.maja 1912. godine mjeovitu anketu u kojoj s su, osim strunjaka za ortografska pitanja, uestvovali i neki novinari i c c knjievnici. Sasluavi miljenje uesnika u anketi Vlada je u svrhu staz s s s c bilizovanja pravopisa srpskohrvatskog jezika izdala posebno naredenje
22) Vidi saet prikaz jezikih previranja i pravopisne problematike u konz c tekstu politikog razvitka u Hrvatskoj u drugoj polovini XIX i poetkom c c XX stoljea Ivo B a n a c, Hrvatsko jeziko pitanje, Zagreb 1991, str. 49 c c i dalje od istog autora Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, povijest, politika, Zagreb 1988, str. 200-205. Up. Dalibor B r o z o v i , c Die Entwicklungsetappen bei der Bildung des kroatischen neutokavis schen Sprachstandards 1750-1900, u: Die Welt der Slaven. Halbjahresschrift f r Slavistik. Jhrg. XXI/Heft 2, Kln Wien 1976, str. 14-17; u o Josef H a m m, Randbemerkungen zur Enstehung und Entwicklung der serbokroatischen Schriftsprache, u: Sprachen und Nationen in Balkanraum. Die historischen Bedingungen der Entstehung der heutigen Nationalsprachen, Kln Wien 1987, str. 65-76. o

395

kojim je, pored ostalog, ponovo naglaeno jedinstvo pravopisa za oba s pisma, kao i fonetski princip.23) Stampanjem Glasnika zakona i naredaba iz 1887. godine na narodnom jeziku u oba pisma, irilica je stavljena formalno al pari sa c latinicom. Medutim, Zemaljska vlada stajala je tada na principu pune ravnopravnosti oba pisma samo ukoliko se irilica koristi od stranaka za c sastavljanje podnesaka vlastima. Organi vlasti bili su obavezni da takve akte primaju i slubeno rjeavaju. Dalje, vladinom odlukom od 21.sepz s z s tembra 1895. naredeno je da se slubena rjeenja vlasti strankama, funkcionerima i korporacijama pravoslavne vjere alju pisana irilicom, s c a optinskim uredima i svim ostalim strankama latinicom. Zemaljska s vlada je 7.decembra 1899. upozorila predsjednika okrunih sudova da z striktno gledaju da se svi otpravci za pravoslavne stranke piu irilicom s c kako bi se u tom pogledu izbjegao svaki povod albama. Oigledno je z c Vlada, suzbijajui pokret srpskog gradanstva za crkvenokolsku autonoc s miju, nastojala da djelimino odstrani jedan od uzroka nezadovoljstva c Srba. U unutranjoj slubenoj upotrebi narodnog jezika bilo je i dalje s z mogue primjenjivati samo latinicu. Izriito je odredeno 1898. godine c c da se zapisnici Vijea Mostarske gimnazije ne mogu voditi irilicom. c c Koncepti rjeenja vlasti koja su izdata irilicom imala su se kao i ranije s c sastavljati latinicom, a za unutranju slubenu upotrebu originalnih s z c irilskih akata radeni su latiniki prepisi. Isti postupak je propisan c za sudove, dravna tuilatva i nansijske organe. To je Zemaljska z z s vlada motivisala okolnou to se ne moe pretpostaviti da svi inovnici sc s z c znaju lako itati irilicu. Kakva je u tom pogledu bila situacija najbolje c c ilustruje podatak da je Zemaljska vlada 15.septembra 1899. naredila da svi optinski notari, pored latinice, treba da vladaju i irilicom. U tom s c svjetlu treba gledati na nesprovodenje propisa i stalne pritube Srba, z te viestruko ponavljanje naredaba o jednakosti oba pisma u spoljnom s slubenom saobraaju. z c Zemaljska vlada je na izriit zahtjev ministra Burina, s obzirom c a na cjelokupnu njegovu politiku u Bosni osobito od 1905. u nizu rjeenja s i naredaba insistirala na osiguranju punog pariteta irilice i latinice u c svim oblastima slubene upotrebe. Pri tome mjere vlasti odnosile su z se i dalje samo na spoljnu zvaninu upotrebu irilice (pored ostalog u c c pogledu tabli, natpisa, peata i igova u oba pisma). Naelo ravnopravc z c nosti oba pisma dolo je posebno do izraaja u odredbi 33 Poslovnog s z
Podrobnije o pravopisu Mitar P a p i , Iz prolosti srpskohrvatskog c s jezika i pravopisa u Bosni i Hercegovini, Pregled 4/1973, str. 422 i dalje; radove o pitanjima pravopisa i jezike standardizacije u doba ausc trougarske uprave sadri i zbornik Knjievni jezik ... O tome u zborz z niku pie Mitar P a p i , Milo O k u k a, Ljiljana S t a n i i Herta s c s c c K u n a. Kao napomena 17.
23)

396

reda Sabora, po kome treba zvanini zapisnik, stenografske izvjetaje, c s kao i sve ostale spise saborske pisarnice namijenjene Saboru sastavljati latinicom i irilicom. c Kad se u 1913. godini jeziko pitanje nalo u sreditu politike proc s s c blematike u Bosni i Hercegovini, u vrijeme borbe oko jezikog zakona, c zemaljski poglavar Potiorek izdao je 31.jula 1913. uputstvo vlastima da treba oba pisma smatrati u svakom pogledu ravnopravnim.24) Time je sankcionisana izvjesna praksa prosvjetnih radnika srpske nacionalnosti u kolskoj administraciji i naelno doputena primjena irilice u s c s c unutranjoj slubenoj upotrebi. Motivi ovakve odluke leali su na liniji s z z one politike, koja je teila da izvjesnim ustupcima vee srpski element z z za Monarhiju i paralie naraslu privlanu snagu Beograda. Medutim, s c sam problem ostao je i dalje aktuelan s obzirom na sprovodenje proklamovanih principa i zahtjev da se oba pisma svugdje podjednako upotrebljavaju. U krugovima austrijske vlade postavljalo se pitanje da li bi bilo oportuno tako postupati i time izjednaavati u politici srpski c pravac sa hrvatskim.25) U isto vrijeme u Ministarstvu rata postojala je tenja da se irilica potpuno iskljui iz pismenog zvaninog saobraaja z c c c c u Bosni i Hercegovini, to je i prema miljenju zemaljskog poglavara s s Potioreka bilo tada potpuno indiskutabilno i nemogue.26) Inae, jo se c c s poetkom 1911. ministru rata Schnaichu inilo ak vrlo sumnjivim to c o c c s se u autonomnim srpskim konfesionalnim kolama ui preteno irilica, s c z c jer ona jo u mladosti budi vjeru u sunarodnike s one strane granice. s Kako se u takvim kolama nije moglo raunati sa odstranjenjem irilice, s c c Schnaich je sugerisao da se u njima u jednakoj mjeri osigura i nastava o latinice. U pogledu javnih kola Schnaichu je izgledalo lake sprovodis o s vo da se uenje irilice ili potpuno iskljui ili bar ogranii na najstarije c c c c razrede osnovne kole, kad se uenici dovoljno uvrste u znanju latinice. s c c Ovo je za njega predstavljalo preduslov za odgajanje omladine u duhu dravne ideje.27) U Ministarstvu spoljnjih poslova Schnaichove ideje z o popraene su u jednoj glosi komentarom nur Complicationen schafc s c fen. Medutim, gledita vojnih krugova o potiskivanju irilice iz javne upotrebe, nai e primjenu u okviru antisrpskih mjera za vrijeme Prvog c c svjetskog rata.
ABH ZV Prs. 3344/1913. a Protokoll uber die am 10.Dezember 1912 im Ministerium des Innern unter dem Vorsitze des Herrn Sektionschefs Ritter von Simonelli abgehaltene Besprechung ... Verwaltungsarchiv Wien, Ministerrats - Prsidum a 7493/1913. 26) Potiorek Bilinskom 8.9.1913. ABH ZV Prs. 5941/1913. a 27) Ministarstvo rata Zajednikom ministarstvu nansija 6.2.1911. (prec pis note), Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Politischesarchiv (PA) I, K.637 Cabinett des Ministers (CdM) VIII/c-13.
25) 24)

397

* * * Zemaljskim ustavom oktroisanim 1910. zagarantovano je, analogno odredbama austrijskog temeljnog dravnog zakona iz 1867, svim z zemaljskim pripadnicima uvanje narodne osobine i jezika ( 11). Na c konanu stilizaciju ove odredbe uticao je posredno Josef Redlich, poznac ti austrijski pravnik i parlamentarac, koji je u posebnom memorandumu upuenom predsjedniku austrijske vlade Richardu Bienerthu izloio c z svoje miljenje o zakonskim nacrtima za uvodenje ustavnih institucija s u Bosni i Hercegovini.28) Tom prilikom Redlich je, pored ostalog, sugerisao da se razmotri pitanje ne bi li trebalo u pogledu irilice unijeti u c Ustav specijalnu odredbu. Po Redlichu, kada je rije o ustavnim garanc cijama za uvanje posebnosti triju komponenata bosanske narodnosti c (prethodno konstatujui da sve tri narodnosti imaju isti jezik, naime c srpskohrvatski), onda je to to se tie srpsko-pravoslavnih prije svega s c garancija u pogledu upotrebe irilskog pisma. Sto se tie Muslimac c na, Redlich je smatrao da se njihova osobenost takorei iscrpljuje u c religiji.29) Medutim, Redlichova sugestija u pogledu ustavne odredbe o irilici nije prihvaena. U Ustavu nema nikakve odredbe o pismu, c c a ne spominje se ni naziv jezika kojim govori stanovnitvo u Bosni i s Hercegovini. Samo je interna slubena interpretacija pomenute rudiz mentarne ustavne odredbe izriito glasila da je jezik stanovnitva Bosne c s i Hercegovine srpsko-hrvatski i da se njegova upotreba ima zajamiti c stanovnitvu kod svih zemaljskih vlasti.30) Pri tome nije nita posebno s s reeno o unutranjem i vanjskom zvaninom jeziku. Naelo ravnopravc s c c nosti pisama bilo je izraeno u 33 Poslovnog reda Sabora, kojim je bilo z propisano da se zvanini zapisnik, stenografski izvjetaji i svi ostali spic s si saborske pisarnice namijenjeni Saboru treba da sastavljaju latinicom i irilicom. c Ustavnim odredbama Saboru nije dato izriito pravo regulisanja c upotrebe slubenog jezika, ali je Zemaljska vlada smatrala da sprovodez nje Ustavom proklamovanog naela i izmjena postojeih propisa treba c c da budu rezervisani za posebne zakone. U tom pogledu e se javiti kao c teak problem pitanje dokle see djelokrug Sabora u regulisanju jezikog z z c pitanja. Uvodenje ustavnih institucija dovelo je do znatnijeg proirenja s stvarne upotrebe narodnog jezika u unutranjem zvaninom saobraaju s c c i znailo je poetak nove etape u rjeavanju jezikog pitanja u Bosni c c s c
28) Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Josef Redlich (HHStA PA XL Interna 247 Liasse LIXc). 29) Ibidem 30) Erluternde Bemerkungen zu den Gesetzvorlagen f r Bosnien-Hera u zegowina (PrBH 1455/1909).

398

i Hercegovini. Debate u Saboru kao i pismeni saobraaj sa Saborom c mogli su se voditi samo na srpsko-hrvatskom. Zakonski nacrti morali su se podnositi Saboru samo na srpskohrvatskom jeziku i na istom jeziku biti sankcionisani. Medutim, dok je 1913. srpskohrvatski, na osnovu zakona koji je bio usvojen u Saboru, postao iskljuivi slubeni c z jezik sudstva, propisi o unutranjem slubenom jeziku uprave ostali su s z i dalje neizmijenjeni. Iz razloga politikog oportuniteta, i s obzirom na Ustav, Zemaljska c vlada je donijela 24.decembra 1910. godine zakljuak da se dekreti svim c inovnicima i pomonom osoblju bez razlike nacionalnosti izdaju na c c srpskohrvatskom jeziku. Ovu odluku odobrilo je naknadno Zajedniko c ministarstvo nansija tek 17.septembra 1912. godine, pa je ona bila i sprovedena. U vrijeme kada je jeziko pitanje postalo centralni politiki c c problem, zemaljski poglavar Oskar Potiorek je u rjeenju Zemaljske s vlade od 17.januara 1913. izriito naredio da sve odredbe o upotrebi c jezika i pisma pripadaju iskljuivo u njegov lini djelokrug, kako ne bi c c moglo doi do nepoeljnih jezikih presedana.31) Sve ove mjere koje je c z c planirala i poduzimala zemaljska uprava posljedica su snanog pritiska z i burnog politikog razvitka, iji je rezultat bio da je u Bosanskom c c saboru u predveerje Prvog svjetskog rata usvojen Zakon o zvaninom c c i nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovini. Jeziko pitanje u Bosni i Hercegovini javljalo se ne samo kao nacic onalni i politiki, nego je vremenom postalo i ozbiljan socijalni problem. c Razvojem drutvenih i politikih odnosa u prvoj deceniji XX vijes c ka, u uslovima kad je zbog ubrzane socijalne diferencijacije medu domaim elementom rapidno rastao broj kandidata za javne slube, koji c z su u njima kao povlatenom dijelu trita radne snage traili osiguranje s zs z svoje egzistencije, kad je ve bio stvoren tanak sloj domae inteligenc c cije, te konano kad su poslije Kllayevog reima stvorene povoljnije c a z mogunosti za politiko organizovanje i ispoljavanje opozicionalnih rasc c poloenja, bitan sadraj jezikog pitanja u Bosni i Hercegovini postaje z z c borba za uvodenje narodnog jezika kao jedinog zvaninog jezika, a s c time i za potiskivanje strane birokratije. Stoga se, ak i u okviru minic malnih nacionalnih zahtjeva, u zemlji tei ka izmjeni postojeih odnosa z c i nacionaliziranju inovnitva. Time jeziko pitanje dobija, u doba c s c koje je neposredno prethodilo Prvom svjetskom ratu, svoje odredeno mjesto u borbi za emancipaciju Bosne i Hercegovine i rjeavanju jugoss lovenskog pitanja. S obzirom na liberalniju politiku koju je provodio ministar Istvan Burin (1903-1912), u izvjesnoj mjeri je porastao broj domaih ljudi u a c
31) Abschrift eines Berichtes der Landesregierung vom 17.2.1911. Pr BH 1311/1912; ZV Prs. 483/1911; Potiorek Bilinskom 11.3.1913. ABH a Privat Registratur (Priv.Reg. 293/1913).

399

zemaljskoj slubi, ali su oni bili i dalje prvenstveno na niim inovniz z c c kim mjestima. Pod pritiskom politikog razvoja u zemlji i na Balkac nu 1912/1913, vodee linosti bosanskohercegovake uprave, ministar c c c c Bilinski i zemaljski poglavar Potiorek, uvidali su potrebu da domai preuzmu postepeno i najvie inovnike poloaje. Medutim, zbog dus c c z bokog nepovjerenja prema domaoj inteligenciji i inovnitvu, nije dolo c c s s do znatnijih promjena u vrhovima bosanske administracije.32) Socijalna komponenta jezikog pitanja osobito je vidno dolazila do c izraaja na eljeznici. Zahvaljujui u prvom redu okolnostima u vezi z z c sa upotrebom zvaninog jezika na eljeznici je bilo zaposleno malo doc z maih ljudi, a oni koji su se nalazili u slubi zauzimali su, izuzev jednog c z neznatnog broja, najnia mjesta. Daleko pretena veina eljeznikih z z c z c namjetenika nije uopte poznavala jezik domaeg stanovnitva. Tako s s c s je, poslije predaje k. u. k. Bosnabahn-a 1895. civilnoj upravi, zemaljski jezik trebalo da dobije prvenstveno u vanjskom saobraaju sa c publikom. On je u stvarnosti i kao vanjski slubeni jezik ostao zaposz tavljen na svim bh. eljeznicama. Zato su po otvaranju Sabora 1910. z saborske stranke, i pored prvobitno izraene umjerenosti u tretmanu z jezikog pitanja, otro kritikovale jeziku praksu na eljeznicama.33) c s c z Mada su se nacionalno-politike grupacije u Saboru razlikovale u c pogledu politikih programa i medusobno se konfrontirale pri raspravc ljanju pojedinih unutranjopolitikih pitanja one su, s vremena na vris c jeme, znale do izvjesnog stepena prema Vladi zajedniki nastupiti. Ovo c vai osobito za pitanja proirenja kompetencije Sabora, te nansijskog, z s privrednog i politikog tretmana Bosne i Hercegovine u Monarhiji, kao c s i za jeziko pitanje. S druge strane, medusobne suprotnosti, te opti c stav pojedinih grupa prema Vladi i Monarhiji usko su ograniavali takc vu politiku i inili je u velikoj mjeri ovisnoj od trenutnog taktiziranja. c Jeziko pitanje u Bosni i Hercegovini nije se pojavljivalo samo c kao problem u odnosima stranaka i uprave, nego i medupartijskim i c medunacionalnim odnosima. Sam jezik nije bio politiki problem niti su pitanja sa podruja leksike i ortograje bila predmet sporenja medu c strankama u Saboru. Svi su smatrali da je rije o jednom narodnom jec ziku. Sporna je bila zvanina nominacija jezika. Godinama je u srpskoj c i hrvatskoj tampi vodena borba oko toga da li zemaljski jezik treba da s se zvanino naziva srpski ili hrvatski, srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. c Srpska nacionalna propaganda tretirala je u XIX vijeku Bosnu i Hercegovinu kao isto srpske zemlje po krvi i jeziku. Polazilo se od c
32) Vidi Devad J u z b a i , Nacionalno-politiki odnosi u Bosanz s c c skohercegovakom saboru i jeziko pitanje (1910-1914), ANUBiH Djela c c LXXIII/42, Sarajevo 1999, str. 59-62. 33) Ibidem, str. 33-38.

400

toga da cijelo bosanskohercegovako stanovnitvo pripada srpskom nac s rodu koji je podijeljen na tri vjere. Ovu tezu zastupala je srpska c s c gradanska politika i poetkom XX vijeka u vie ili manje iskljuivoj interpretaciji. Sa srpske strane postavljeni su (npr. 1900. i 1904. godine) zahtjevi za iskljuivom upotrebom narodnog jezika, koji se ima c nazivati svojim pravim imenom srpski i irilice, kako u nastavi, tako c i u pismenom saobraaju vlasti. Pri tome se na irilsko pismo gledac c lo ne samo kao na srpsko nacionalno obiljeje, nego i kao na sredstvo z nacionalne integracije. Docnije su kao rezultat odredene evolucije u pogledima na nacionalne odnose u BiH, te zahtjeve zamijenili umjereniji stavovi, u kojima se trailo da se irilici osigura prvenstvo, odnosno z c ravnopravnost. Iskljuiva gledita u pogledu jezika i pisma bila su u c s izvjesnom smislu i reakcija na politiku vlasti prema Srbima i faktiko c zapostavljanje irilice. c Hrvatska nacionalna propaganda zastupala je tezu da su Bosna i Hercegovina etniki i dravnopravno hrvatske zemlje. To je u interprec z taciji nadbiskupa Stadlera i njegove Hrvatske katolike udruge dovodic lo i do negiranja u Bosni i Hercegovini bilo kojeg drugog naroda osim Hrvata. Hrvatska narodna zajednica, koju je vodila gradanska inteligencija uz podrku franjevaca, zauzimala je u tom pogledu elastinije s c stavove, deklariui se za najbolje odnose sa Srbima na bazi strogog s c reciprociteta. i hrvatskom kao i srpskom nacionalizmu bila je zajednika tenja za nacionalnom asimilacijom Muslimana sa ciljem da se c z osigura apsolutna veina u Bosni i Hercegovini. Tako su i za Hrvatsku c narodnu zajednicu Muslimani bili neprijeporni Hrvati. Narodni jezik nazivan je od strane obje hrvatske grupacije iskljuivo hrvatskim jezic kom, koji je prema pravilima Hrvatske katolike udruge trebalo da se c potuje i uzakoni kao i hrvatsko pismo latinicom.34) s U osnovi pomenutih razliitih i suprotstavljenih stavova o nazivu c jezika i o pismu, bile su razlike u pogledu nacionalnih aspiracija. Krajnji cilj srpske gradanske politike, i pored svih razlika izmedu pojedinih grupacija u pogledu politike taktike, bio je pripajanje Bosne i Hercegoc vine Srbiji.35) Na srpsko ujedinjenje gledalo se jo poetkom XX vijeka s c kao na etapu na putu jugoslovenskog ujedinjenja, pri emu je Srbija c trebalo da odigra ulogu jugoslovenskog Pijemonta. i dok je zvanina c Srbija pomagala hrvatsko-srpsku koaliciju u Hrvatskoj, gdje je srpsko
34) c c c Luka D a k o v i , Politike organizacije bosanskohercegovakih katolika Hrvata, Zagreb, str. 236-237, 242, 328-331; i s t i, Formiranje Hrvatske katolike udruge, Godinjak DI BiH 15/1966, str. 151. c s 35) Vidi Karl K a s e r, Die serbischen, politischen Gruppen, Organisationen und Parteien und ihre programme in Bosnien und der Hercegovina 1903-1914, Graz 1980. (Phil.Diss.).

401

stanovnitvo bilo u manjini, u Bosni i Hercegovini je preporuivala polis c tiku srpsko-muslimanskog politikog saveza na bazi autonomije zemlje, c koja bi bila korak na putu ka krajnjem cilju. S druge strane, hrvatski politiki faktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, pozivajui se na c c pravake ideje propagirali su pripajanje Bosne Hrvatskoj i ujedinjenju s hrvatskih zemalja u Monarhiji. Zato je Hrvatska narodna zajednica bila izriito protiv autonomije, kao i pripajanja Bosne i Hercegovine nekoj c balkanskoj dravi. z Medutim, gradanski politiari znali su u svojoj praktinoj djelatc c nosti praviti razliku izmedu maksimalnih programskih ciljeva i realpolitike. Uz to je dolo i do dalje evolucije u njihovim gleditima koja s s je znaila ublaavanje pa i naputanje izvjesnih intrasigentnih stavova. c z s Osobito poslije aneksije i u godinama koje su neposredno prethodile Prvom svjetskom ratu, uz sva kolebanja i nedosljednosti, sve vie s e u bosanskohercegovakoj politici biti prisutni programski stavovi o c c srbo-hrvatstvu i jugoslovenstvu. Medutim, gradanska politika, uprkos sveanim proklamacijama narodnog jedinstva, nikad nije uspjela da c u redovima svojih predstavnika eliminie pojave nacionalne iskljuivosti s c i netolerancije. Prilikom pregovora koji su se vodili izmedu predstavnika Srpskog poslanikog kluba i Hrvatske narodne zajednice o uvodenju narodnog c kao slubenog jezika bio je u ljeto 1910. postignut sporazum o ravnoz pravnosti naziva za jezik, koji su Srbi nazivali srpskim, a Hrvati hrvatskim jezikom. Srpski klub je imao posebne razloge da izade Hrvatima u susret u pogledu priznanja ravnopravnosti naziva jezika i pisma, to s je znailo i de facto priznanje hrvatske nacije u Bosni i Hercegovini. c Neposredan povod za to bilo je pitanje otkupa kmetova. Medutim, time nisu mogle biti uklonjene razlike izmedu nosilaca srpske i hrvatske politike oko prvenstva jedne ili druge nacionalne oznake za jezik, to s je bio prvi preduslov da bi zajedniki mogli formulisati nacrt jednog c jezikog zakona. Ipak, na poetku rada Sabora ostvarena je srpskoc c hrvatska saradnja u duhu proklamovane politike narodnog jedinstva Srba i Hrvata, za koju su se izjasnili Srpski saborski klub i Hrvatska narodna zajednica. Medutim, srpsko-hrvatski politiki pakt nije mogao biti perfektuc iran jer ga veina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Uzroci lee u c z neprevazidenim suprotnostima izmedu srpske i hrvatske gradanske politike, koje su proizilazile iz nerijeenog dravnopravnog poloaja Bosne s z z i Hercegovine. Ovo je naroito dolazilo do izraaja u razliitoj interprec z c taciji pojma narodnog jedinstva, ravnopravnosti pisama i nacionalnih oznaka za jezik. Osim toga, vodstvo Hrvatske narodne zajednice nije uopte bilo spremno da ude u jednu koaliciju sa Srbima koja bi mogla s dobiti opozicioni karakter, i to tim prije to je u Hrvatskoj dolo do s s
402

prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Tomaia i hrvatsko-srpske sc koalicije.36) Hrvatska narodna zajednica je, napustivi naelo obligatnog otkus c pa kmetova, raskinula sporazum sa Srpskim klubom i orijentisala se na saradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima, koji su zastupali interese zemljoposjednika. Stvaranje nove provladine koalicije trebalo je da hrvatskim politiarima omogui da igraju dominirajuu ulogu u c c c Saboru i donese im odredene nacionalno-politike koristi. Tome je trec balo da poslui i inicijativa iz redova Hrvatske narodne zajednice za z rjeenje jezikog pitanja. Saboru je poetkom 1911. podnesen zakonski s c c c nacrt u kome je bilo predvideno da iskljuivo hrvatski ili srpski jezik treba da bude zvanini jezik u cjelokupnom unutranjem i vanjskom c s usmenom i pismenom slubenom saobraaju u Bosni i Hercegovini, i da z c oba njegova pisma, latinica i irilica, uivaju ravnopravnost. Paktom c z c sklopljenim 31.marta 1911, izmedu obiju hrvatskih politikih grupa s jedne, i Muslimanskog saborskog kluba, s druge strane, hrvatski poslanici su se obavezali da e glasati za fakultativni otkup kmetova a c muslimanski za nacrt jezikog zakona koji su izradili Hrvati. Medutim, c predstavnici Srba odluno su se izjasnili protiv predloenog rjeenja. c z s Oni nisu pristajali da u zvaninom nazivu jezika stoji na prvom mjestu c hrvatski i da se latinica spominje prije irilice, oito zato to su smac c s trali da bi takav redoslijed asocirao na prvenstveno hrvatski karakter Bosne i Hercegovine. Sa srpske strane se ukazivalo da su Srbi u zemlji veina i zahtjevano je da srpsko ime mora doi na prvo mjesto. i pojam c c ravnopravnosti pisama tumaen je jo 1910. od strane Srpske rijei c s c tako da bi irilici kao pismu veine trebalo da pripadne prvenstvo.37) c c Jo prije potpisivanja pakta s muslimanske strane je uinjena kons c cesija Hrvatima i to u pogledu uenja latinice u osnovnim kolama od c s strane muslimanske djece. Saborskom rezolucijom je zatraeno da sva z muslimanska djeca najprije ue latinicu pa tek onda irilicu, izuzev one c c muslimanske djece iji roditelji izriito zatrae da im djeca najprije ue c c z c irilicu. c Stvarna prevaga upotrebe latinice u Bosni i Hercegovini, do koje je dolo sticajem istorijskih okolnosti za vrijeme austrougarske uprave, pa s c i njena vea rairenost medu Muslimanima u odnosu na irilsko pismo, c s nije dovela do toga da latinica postane muslimansko pismo. Ako se
36) Mirjana G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878 do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 4145. 37) Ibidem, str. 48, nap. 175 i 176. Podrobnije o obrazovanju hrvatskomuslimanskog bloka u Saboru i hrvatsko-muslimanskom paktu vidi D. J u z b a i , Nacionalno-politiki odnosi, str. 69-97. z s c c

403

izuzmu one marginalne struje u muslimanskoj politici koje su se vezivale za srpsku, odnosno hrvatsku nacionalnu orijentaciju, za najvei c dio, inae, malobrojnih pismenih Muslimana upotreba jednog ili druc gog pisma nije imala nikakvo posebno nacionalno nego samo praktino c znaenje. Medutim, cjelokupan problem treba vidjeti u svjetlu podac taka da je jo 1910. godine bilo nepismeno 87,84% stanovnika Bosne i s Hercegovine starijih od 7 godina, i da je taj procenat iznosio medu pripadnicima muslimanske vjere 94,65%, pravoslavne 89,92%, katolicima 77,45% i medu ostalim konfesijama 38,27%. Pri tome nije uzeto u obzir da se izvjestan broj Muslimana sluio arapskim pismom za pisanje z na narodnom jeziku. Cak i medu muslimanskim poslanicima u Saboru bilo je pojedinaca koji su se mogli sluiti samo arapskim pismom, koje z se uilo u muslimanskim vjerskim kolama. c s Hrvatsko-muslimanska politika saradnja na platformi lojalnog odc nosa prema vlasti podgrijavala je nerealne nade hrvatskih politiara c u pogledu kroatizacije Muslimana. Izvjesni taktini potezi i manevri c muslimanskog vodstva, diktirani materijalnim interesima zemljoposjednika, nisu mogli znaiti njihovo opredjeljenje za hrvatsku nacionalnu c c ideologiju. Ni njihova saradnja sa srpskim gradanskim politiarima u predaneksionom periodu nije dovela do stvaranja politikog saveza koji c bi imao srpsko nacionalno obiljeje, mada je to bio cilj srpske gradanske z politike. I oni prvaci muslimanskog autonomnog pokreta, koji su kao Dervi-beg Miralem bili gorljivi zagovornici sklapanja politikog saveza s c sa vodama srpskog autonomnog pokreta, nisu 1900. i 1901. pristajali na to da se narodni i zvanini jezik u Bosni i Hercegovini nazove c srpski i da se, kako u nastavi tako i u zvaninom saobraaju vlasti, isc c kljuivo upotrebljava irilica. Time su oni de facto odbijali nacionalnu c c identikaciju Muslimana kao Srba. Dervi-beg Miralem je bio na elu malobrojne ali uticajne disidents c ske grupe koja nije potpisala hrvatsko-muslimanski pakt 1911, nego je istupila iz Muslimanskog kluba i nastavila saradnju sa Srbima. U ovoj grupi, koja je bila izraziti reprezentant muslimanskih veleposjednika, samo su se pojedinci nacionalno deklarisali kao Srbi (dr. Murad Sari), dok su se drugi, iako srbolski raspoloeni, distancirali ne samo c z od hrvatske nego i od srpske nacionalne ideologije. Dervi-beg Miralem je, kao i srpski poslanici, odbio da prihvati da s zvanini naziv jezika bude hrvatski ili srpski jezik, kako su predlagali c Hrvati, a indirektno akceptirala veina u muslimanskom klubu potpic sujui pakt. Sam Miralem je javno izrazio uvjerenje da je pretena c z veina naeg naroda (tj. Muslimana - prim. D.J.) osjeajui se samo c s z c c Muslimanima, u tom pitanju indiferentna. On je zastupao gledite s da problem slubenog naziva treba da se rijei sporazumno izmedu Srz s ba i Hrvata, koji bi onda prihvatili i Muslimani.38) Ovakva solucija je
38)

M. H a d i j a h i , Od tradicije do identiteta, str. 172-174. z c

404

odnijela i prevagu u bosanskoj politici u drugoj polovini 1912. godine. c Uostalom, razlika izmedu Miralemove grupe i veine u Muslimanskom klubu odnosila se prvenstveno na politiku strategiju i taktiku i izbor c saveznika, a ne na problem nacionalnog opredjeljenja Muslimana niti na agrarno pitanje. Jeziko pitanje postalo je uzrok krizi u radu Sabora u jesen 1911. goc dine. Tada je, naime, planuo sukob oko redoslijeda pisama na natpisima na cestama, obuhvativi i problem zvaninog naziva jezika. Osobito s c sporno bilo je pitanje upotrebe arapskog pisma, na emu su insistirali c muslimanski predstavnici. Ovo je postalo kamen spoticanja u odnosima izmedu Vlade i Sabora. Prvaci svih saborskih stranaka izjasnili su se za primjenu arapskih slova na natpisima, dok je Vlada odbijala da to prihvati. Iako je kako sa srpske, tako i hrvatske strane zahtjev za uvodenje arapskog pisma kao zvanian smatran pro foro interno smijenim i c s tetnim, obje strane stajale su na stanovitu da se upotreba arapskog s s pisma u natpisima na javnim putevma mora ozakoniti. To je bilo motivirano taktikim razlozima, i to u prvom redu prema njihovim muslic manskim saveznicima. Srpski klub je u tom pogledu preuzeo ak izriitu c c obavezu prema saveznikoj grupi Dervi-bega Miralema i bio je odluan c s c da je ispuni. Obaveza se, medutim, odnosila samo na natpise arapskim pismom na cestama, a ne i na Miralemov zahtjev da se arapsko pismo unese kao ravnopravno u jeziki zakon.39) c Posebno u srpskoj gradanskoj politici postojala je duga tradicija taktiziranja i podrke stavovima o zvaninoj upotrebi kako arapskog s c pisma tako i turskog jezika. Kako je vrlo mali broj Muslimana znao turski jezik, muslimanski zahtjevi u pogledu zvanine upotrebe turskog c jezika, koji se javljaju naroito u doba autonomnog pokreta, imali su c izrazito politiko i opoziciono obiljeje. Prije aneksije, smisao im je bio c z da se istakne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu. Zato se zahtjevi u odnosu na turski jezik ne ponavljaju poslije aneksije. Upotrebu arapskog pisma u tekstovima na narodnom jeziku, koja je imala svoju duu tradiciju u Bosni i Hercegovini, osobito je poetkom z c s c XX vijeka propagirao Demaludin Cauevi, kasniji reis-ul-ulema, poz taknut prvenstveno panislamskim motivima. Jedno vrijeme ovim se pismom sluila administracija muslimanskih vjerskih ustanova, a ono z je upotrebljavano i u natpisima nekih rmi uporedo sa latinicom i irilicom. Medutim, njegova primjena u doba austrougarske uprave c bila je najvie rairena u knjigama i spisima religiozne sadrine, koje s s z su sa arapskog i turskog prevodene na narodni jezik. Zemaljska vlada
39) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 13.i 17.novemc bra 1911. (Pr BH 1528 I 1459 iz 1911)

405

je krajem 1911. godine izrazila miljenje da se samo i jedino na tom s podruju pokazala svrsishodnom upotreba arapskog pisma, pa mu nije c osporavala raison dtre u funkciji muslimanskog religioznog odgoja na e maternjem jeziku, ne samo u vjerskim, autonomnim, nego i u javnim kolama.40) s Muslimanski politiki listovi tampani su irilskim, odnosno latic s c ninim pismom. Listovi i periodika koja se poetkom XX vijeka pojavila c c pisana arapskim alfabetom na narodnom jeziku, bila je prvenstveno religioznog karaktera. U drugim oblastima svakodnevnog ivota upotreba z arapskog pisma bila je u izvjesnoj mjeri rairena u nekim srednjim slos s jevima muslimanskog stanovnitva, medu sitnim trgovcima, subaama, s hodama i sl. Samo oni pojedinci koji su se nauivi u mektebu arapz c s sko pismo, prihvatili potom nekog zanimanja koje trai da se i neto z s pribiljei, upotrebljavali su to pismo sluei se narodnim jezikom.41) z z c Borba za arapsko pismo manifestovala je nastojanje njenih protagonista, u prvom redu Dervi-bega Miralema, da se Muslimani i na pos druju upotrebe pisma u potpunosti izjednae sa Srbima i Hrvatima, c c i kao posebna individualnost armiu. Tu je bila prisutna i ideja da s arapsko pismo treba da poslui kao sredstvo integracije, koje bi otkloz nilo opasnost da se upotrebom latinice i irilice Muslimani pocijepaju c u dva nacionalno-politika tabora, hrvatski i srpski. c Dervi-beg Miralem uvjeravao je civilnog adlatusa barona Benka da s muslimanski zahtjev za uvodenje treeg zvaninog pisma nije izraz neke c c tendencije koja bi bila uperena protiv aneksije ili vlade, ve da je u njec govoj osnovi vrst zakljuak Muslimana da nacionalno ne postanu ni c c Srbi ni Hrvati, jer je njihova deviza: Bosna Bosancima. Smatrao je da e se bosanski Muslimani moi odrati izmedu Srba i Hrvata samo ako, c c z kao i oni, budu imali svoje vlastito pismo.42) Tako je arapskom pismu neopravdano dat znaaj koje ono za bosanskohercegovake Muslimac c c ne u moderno doba nije stvarno moglo imati. Medutim, sluaj ipak ilustruje kako se na specian nain u sloenim nacionalnim, kulturc c z nim i politikim prilikama javljao u vezi sa upotrebom pisama problem c nacionalnog identiteta Muslimana. Problem arapskog pisma postao je u prvom redu partijsko-politiko c pitanje i muslimanski poslanici su za njegovo rjeenje animirali ire muss s limanske krugove. Zato je i muslimanska inteligencija, bez obzira na stranaku pripadnost, traila uvodenje arapskog pisma, iako je prema c z
40) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 26.11.1911. (Pr c BH 1619/1911). 41) Kao prethodna napomena. 42) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 14.11.1911. (Pr c BH 1529/1911).

406

saznanjima vlasti intimno pretena njena veina bila uvjerena u prakz c tinu suvinost takvog zahtjeva. Inae, iz redova muslimanske intelic s c gencije stavljene su ozbiljne zamjerke vjetakom adaptiranju arapskog s c pisma na srpskohrvatski jezik. To je u XX vijeku bio anahronizam koji je objektivno usporavao kulturni napredak Muslimana. Zemaljska vlada je bila protiv ozakonjenja ravnopravnosti arapskog pisma sa latinicom i irilicom, jer bi to izazvalo nepremostive praktine c c tekoe i velike trokove. Ostajui pri svom negativnom stanovitu i s c s c s u pogledu upotrebe arapskog pisma u natpisima na cestama Vlada je, s c medutim, bila spremna da i dalje tolerie njegovu postojeu upotrebu na ulinim tablama u gradskim optinama. Tako su u Sarajevu natpisi c s na ulicama bili postavljeni na sva tri pisma.43) Zanimljivo je istai da je ministar Burin bio spreman u jednom c a momentu na to da se naelno prizna ravnopravnost arapskog pisma c sa latinicom i irilicom, da je taj muslimanski zahtjev bio ultimativno c podran sa srpske i hrvatske strane. U tom sluaju zadatak Vlade z c bi, po Burinovom miljenju, bio da se sve uini kako bi se praktina a s c c upotreba tog treeg pisma to vie ograniila.44) Ovo samo pokazuje c s s c koliko je ministru Burinu bilo stalo da se u Saboru stvore politiki a c uslovi koji bi omoguili usvajanje njegovog investicionog programa. c U kojoj je mjeri jeziko pitanje postalo stvar stranako-politike c c c igre pokazuje jo i injenica da je prvobitno Srpski klub krajem nos c vembra 1911. vrlo povoljno primio vladin investicioni program i izrazio spremnost da radi na njegovoj realizaciji. To je bio taktiki potez da c bi se od Vlade dobila izjava koja je ila u prilog srpskom gleditu u s s pogledu zvaninog naziva jezika. Na pitanje o stavu Vlade prema nac zivu jezika i u pogledu upotrebe pisama, baron Benko je 7.decembra 1911. proitao unaprijed pripremljen odgovor da Zemaljska vlada stoc ji na stanovitu pariteta obiju pisama i naziva jezika srpskohrvatski. s Ovo e ostati zvanian naziv i za vrijeme Prvog svjetskog rata, kada su c c c preduzete odredene mjere protiv upotrebe irilskog pisma. Problem naziva zvaninog jezika nije samo blokirao svaku akciju u c Saboru za rjeenje jezikog pitanja nego je bio i povod za razbuktas c vanje ovinistike borbe. Do sporazuma je dolo 1912, kada su hrvats c s ski predstavnici prihvatili kao zvaninu oznaku narodnog jezika naziv c srpsko-hrvatski jezik. Ovome je prethodilo pribliavanje Hrvatske naz rodne zajednice i Hrvatske katolike udruge i njihovo fuzioniranje pod c uticajem vodstva svepravake organizacije. s Konvergencija srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta na irem jus goslovenskom prostoru imala je za posljedicu da je politika narodnog
43) Brodnik Zemaljskoj vladi 2.12.1911, prilog uz dopis Zemaljske vlade od 19.12.1911. (Pr BH 1688/1911). 44) Burin Zemaljskoj vladi 17.11.1911. (Pr BH 1541/1911). a

407

jedinstva i jugoslovenstva, koju je u Bosni i Hercegovini prvenstveno irila intelektualna omladina i zastupala socijaldemokracija, nala plods s no tlo i kod izvjesnih opozicionih struktura u Bosanskohercegovakom c c saboru. Medutim, ona nije mogla ostati bez uticaja ni na politike krugove koji su, pod odredenim uslovima, bili spremni da saraduju sa Vladom. Pomenuti uticaji, zatim decidirano stanovite Vlade u pogles du naziva zvaninog jezika i upotrebe pisama, kao i potreba politikog c c taktiziranja i prilagodavanja i onda kada postoje naelne razlike - sve to c skupa je djelovalo da su sve politike grupe u Saboru konano usvojile c c srpsko-hrvatski kao zvanini naziv za jezik.45) c U vezi sa nastojanjem austrougarskih politikih funkcionera da poc vodom sloma turske vlasti na Balkanu 1912. muslimanski faktor iskoriste kao protuteu Srbima, u austrijskoj publicistici se pred Prvi svjetski z rat pojavila ideja o muslimanskoj naciji na Balkanu koja ne priznaje nikakve jezike razlike. Uporite za to ona je nalazila u staroj praksi na c s Orijentu da se nacija i religija poistovjeuju.46) Pomenuta ideja mogla c je biti potaknuta i jaanjem panislamskih tendencija u dijelu bosanc skohercegovake muslimanske inteligencije. Te tendencije dole su do c s izraaja u asopisu Biser, osobito od 1913. i bile su jo vie prisutz c s s ne u izdavakoj djelatnosti Muslimanske biblioteke. Iako je u svojoj c osnovi imala religiozni duhovni supstrat, nacionalno-politika platforc ma Bisera nije bila jedinstvena. Ona je, kako je to ukazao Muhsin Rizvi, sezala od ispoljavanja osjeaja muslimanske narodno-vjerske poc c sebnosti do propagiranja povezanosti sa drugim islamskim narodima. Pri tome je u Biseru bilo ispoljeno i shvatanje da bosanskohercegovaki Muslimani, koji se imenuju Bonjacima, po jeziku pripadaju onoj c s slavenskoj grupi od desetak milijuna dua, kojoj pripadaju i Srbi i Hrs vati; da svi oni zajedno predstavljaju jedan narod, samo sa tri imena i tri vjere.47) To je bilo suprotno ideji muslimanske nacije koja ne priznaje jezike razlike. Medutim, i pored nastojanja da se distancira c od dnevne politike, kao i od srpskog i hrvatskog nacionalizma, Biser je, nasuprot Gajretu, pokazao vie simpatija prema hrvatskoj literas turi, opredjeljujui se potpuno za latinicu i za one muslimanske pisce c koji su na njoj tampali svoje priloge.48) Inae, Novi vakat, kao novo s c
Vidi Devad J u z b a i , Nacionalno-politiki odnosi, str. 150 i z s c c dalje. 46) Die nichtosmanischen Balkanmoslims. Die albanische Frage im moslimischen Lichte, Saraevoer Tagblatt, Nr 126, od 5.6.1914. Citirano po: Milorad E k m e i , Ratni ciljevi Srbije, Beograd 1973, str. 144-145. c c 47) Muhsin R i z v i , Knjievno stvaranje muslimanskih pisaca u Boc z sni i Hercegovini u doba austrougarske vladavine, ANUBiH Djela XLVI 2/1, Sarajevo 1973, str. 286-289. 48) Ibidem
45)

408

 glasilo Ujedinjene muslimanske organizacije, koje je usmjeravao Serif Arnautovi, pisao je u ljeto 1913. da Muslimani moraju da izvuku c konsekvence iz sloma Turske i da se u njima mora razviti svijest da su jedno sa narodom s kojim ive. List se izjasnio i za narodno jedinstvo z Srba i Hrvata, uz obrazloenje da bi se u protivnom Muslimani morali z pocijepati u dva nacionalno-politika tabora. Medutim, Novi vakat c je izraavao rezervu prema lozinkama o srpskohrvatskom jedinstvu koz je su dolazile iz srpskih redova, videi u njima skrivenu tendenciju da c s c c se srbiziraju Muslimani.49) Takode, Safvet-beg Baagi, lan saborskog Predsjednitva, ocijenio je u jesen 1913. plan srpskog kulturnog drutva s s Prosvjeta da u cijeloj zemlji osnuje specijalne konvikte za siromane s muslimanske dake kao eminentnu opasnost po opstanak Muslimana i nacionalnu propagandu Hrvata,50) kojoj je on, inae, bio naklonjen. c Za nacionalizovanje Muslimana u srpskom smislu zalagali su se oni muslimanski intelektualci koji su bili aktivni u srpskom nacionalnom pokretu. i pored toga to su, kao Sukrija Kurtovi, isticali tezu: Srbi s c i Hrvati su jedan narod, ali dva plemena, oni su smatrali da je samo srpski nacionalizam isti nacionalizam, pa je samo taj nacionalizam c trebalo davati Muslimanima. Pri tome je politiki angaman srpski c z orijentisanih muslimanskih intelektualaca u ovom razdoblju podrazumijevao ne samo protuaustrougarski nego i protuturski i antifeudalni stav.51) Mada je politika nacionalnog opredjeljivanja Muslimana pretrpjela istorijski neuspjeh, muslimanska inteligencija, koja se zalagala za nacionalizovanje Muslimana u srpskom odnosno hrvatskom smislu, doprinosila je prevazilaenju zatvorenosti muslimanske zajednice u z Bosni i Hercegovini i odigrala je odredenu ulogu u prihvatanju tekovina evropske kulture od strane Muslimana. Siroko rasprostranjenu ideju da jeziko jedinstvo znai i narodno c c jedinstvo deklarativno su prihvatili u drugoj polovini 1913. i vodei c muslimanski saborski politiari, kao i njihovi srpski i hrvatski partnec ri, u programu saborske radne veine koja je trebalo da se obrazuje. c Medutim, ta ideja imala je razliito znaenje u politici razliitih snaga c c c na bosanskohercegovakoj politikoj sceni. c c U uvodu programa radne veine (autor dr Milan Srki), koji je c s c nastao krajem ljeta 1913. Hrvatski i Muslimanski saborski klub i grupa oko Srpske rijei zauzeli su stanovite da su Srbi i Hrvati jedan c s
49) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 64; Mustafa I m a m o v i , Pravni poloaj i unutranji politiki razvitak Bosc z s c ne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1973, str. 258. 50) Collas Potioreku 7.10.1913. Kriegsarchiv Wien (KA), Nachlass Potiorek A/3 Fasz 2, 540. 51) Sukrija K u r t o v i , O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo c 1914, str. 50.52.

409

narod sa dva ravnopravna imena. Na osnovu toga izveden je jedinstven zakljuak da u Bosni i Hercegovini Srbi i Hrvati i Muslimani, c koji potiu iz iste krvi, imaju jedan zvanini jezik a to je srpskohrvatski c c jezik.52) Ovaj programski stav ostao je neizmijenjen i nakon to je u s vladinoj saborskoj veini grupu oko Srpske rijei zamijenila Dimoc c vieva Srpska narodna stranka. Dimovi je, pak, kao jedan od uslova c c za saradnju sa Vladom traio da se rijei jeziko pitanje i da se srpz s c skohrvatski jezik uvede u svu dravnu upravu, kako u spoljanjem tako z s i u unutranjem prometu. s Ideologija narodnog jedinstva Srba i Hrvata u punoj mjeri je dola s do izraaja u novoj programskoj orijentaciji grupe oko Otadbine. z z Tako je krajem 1913, kada se Petar Koi ve bio povukao sa politike cc c c c pozornice, novi lider grupe, dr Dorde Lazarevi, istupio u Saboru i, ukazujui na primjer sloge u Dalmaciji, pledirao za srpskohrvatsko jedinsc z tvo. Njemu se pridruio hrvatski disident i opozicionar Duro Damonja z i obojica su bila jedinstvena u osudi ovinistikog pisanja Srpske rijei s c c i Hrvatskog dnevnika. Damonja je sporio novoj vladinoj koaliciji isz krenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. U vladinoj stranci, ukazivao je Damonja, paroh Jovo Simi otvoreno je govorio da ne pozz c naje Hrvata osim Kranjaca i kajkavaca na granici Hrvatske, a dr Jovi Simiu bilo je teko i spomenuti rije Hrvat.53) c s c Dr Dorde Lazarevi je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sa c dva ravnopravna imena i, citirajui brouru Milana Marjanovia Narod c s c koji nastaje, takode smatrao da se formira jedinstveni srpskohrvatski narod, te da od srpstva i hrvatstva danas dolazimo do unitarizma. Interesantno je da je i zemaljski poglavar, general Oskar Potiorek, pisao 1913. godine da vie nema nikakve sumnje da stapanje Srba i Hrvata s u jedan narod napreduje dinovskim koracima, da je i u Bosni i Herz cegovini u toku ublaavanje srpsko-hrvatskih suprotnosti, kao i da je z s naroito u mladoj generaciji proirena ideja bratstva sa Srbima. c Stanovite da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarevi i u s c Nacrt stranakog programa, koji je objavljen u Otadbini od 28.marta c z (10.aprila) 1914. godine. Polazei od naela narodnog jedinstva u Nacrc c tu se isticala potreba zajednikog i sporazumnog rada srpskih i hrvatc skih narodnih stranaka, kao i pribliavanje a, po mogunosti, i ujedinjez c nje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udruenja, z naroito srpskog i hrvatskog sokolstva. Zagovarajui potrebu to skoric c s jeg nacionalizovanja! Muslimana naglaavano je da taj rad ne smije s
52) Bericht uber die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1913, Wien 1914, XXVII-XXVIII. 53) Stenografski izvjetaj II sjednice sabora Bosne i Hercegovine drane s z 30.decembra 1913 u Sarajevu (Pr BH 10/1914).

410

nipoto biti takav da izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hrs vata. Uopte Muslimane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego za s napredno Srpstvo i Hrvatstvo, koje stoji na stanovitu narodnog jes dinstva.54) Ova ideologija unitaristikog jedinstva, koja je odigrala c znaajnu ulogu u stvaranju prve jugoslovenske drave, nije adekvatno c z odraavala stvarnost postojeih nacionalnih odnosa koji su nastali kao z c tekovina istorijskog razvitka. z Medutim, ni sama grupa oko Otadbine nije bila idejno koherentna kada je bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo istoc vremeno kada je dr Dorde Lazarevi istupao sa svojim stavovima o srpskohrvatskom narodnom jedinstvu, dr Zivko Njei, podpredsjednik zc Kluba poslanika oko Otadbine, u Saboru je nazvao Hrvate katoz likim Srbima ne priznajui im nacionalnu posebnost, to je izazvalo c c s buran protest prisutnih hrvatskih poslanika. Osim toga, kada je rije c o jeziku naroda u Bosni i Hercegovini, karakteristino je da se kako u c izbornom proglasu Otadbine, tako i u Nacrtu stranakog programa z c taj jezik i dalje nominira samo kao srpski jezik. Inae, jedini koji je pric likom rasprave o jezikom zakonu u Saboru 30.decembra 1913. oponirao c da zvanini naziv jezika ostane, kako je bilo predloeno, srpskohrvatc z ski, bio je pripadnik vladine veine, sveenik Kalikst Tadin, bivi lan c c s c Hrvatske katolike udruge, rasputene nakon izmirenja sa Hrvatskom c s narodnom zajednicom sredinom 1912. godine. Tadin je smatrao da je bolje da naziv jezika bude hrvatski za Hrvate i srpski za Srbe. Kada je odbijanjem budeta za 1912. godinu Sabor dospio u otvoz ren konikt s Vladom, jedan od uslova za pokretanje rada Sabora bilo je donoenje jezikog zakona. Medutim, jeziko pitanje ostalo je u pres c c govorima prvaka saborskih klubova sa Vladom po strani sve do pred kraj 1912. godine. Samo je u internom saborskom paktu od 10.oktobra 1912, kojim se grupa oko lista Srpska rije prikljuila vladinoj veini, c c c bio sadran zahtjev da slubeni jezik na eljeznicama bude jedino srpz z z skohrvatski. Tek kada je krajem novembra 1912. radna veina trebalo da izglac sa zakon o gradnji novih eljeznica, - nakon to je poslije dugotrajnih z s pregovora medu vladama Monarhije postignut sporazum o bosanskohercegovakom eljeznikom programu, - sve saborske grupe zauzele su c z c stav da se srpskohrvatski mora prethodno ozakoniti kao unutranji i s vanjski slubeni jezik na eljeznicama. Mada je Vladi polo za rukom z z s da veina izglasa zakon o gradnji eljeznica, Sabor nije htio da votic z ra budet za 1913. godinu bez da se rijei jezino pitanje u Bosni i z s c Hercegovini tako da srpskohrvatski postane jedini zvanini jezik. Nac suprot tome, zajedniki ministar nansija Bilinski bio je saglasan da se c
54) Branko C u b r i l o v i , Petar Koi i njegovo doba. Banja Lukac cc Zagreb 1934, str. 199 i dalje.

411

srpskohrvatki jezik ozakoni kao unutranji jezik na podruju cijele civils c ne uprave, izuzevi eljeznice, prvenstveno iz vojnih razloga. Izuzetak s z c bi takode bio uinjen u pogledu korespondencije sa vojnim, austrijskim i ugarskim vlastima i podnescima austrijskih i ugarskih stranaka. Zahtjevi Bosanskohercegovakog sabora u pogledu upotrebe jezika na c eljeznici daleko su prevazilazili ono to je postignuto u drugim zemljaz s ma Monarhije i nisu imali nikakvog izgleda da budu prihvaeni ni od c zajednike vlade niti od vlada obiju drava Monarhije. Prema idejac z ma Bilinskog, srpskohrvatski je u Bosni i Hercegovini trebalo da dobije slino mjesto koje je poljski jezik imao u Galiciji. Opta politika sic s c tuacija i sukob oko jezikog pitanja onemoguili su dalji rad Sabora, c c koji je 18.decembra 1912. godine odloen i nije sazivan vie od godinu z s dana. To je znailo neuspjeh prvobitne zamisli Bilinskog o osiguranju c kontinuirane saborske djelatnosti.55) Za austrougarsku politiku rjeenje jezikog pitanja postalo je pos c etkom 1913. godine dominantan problem kome je pridavan od strane c Bilinskog i zemaljskog poglavara Potioreka iri znaaj ne samo u saniras c nju politikih prilika u zemlji, nego i u rjeavanju cjelokupnog jugosloc s venskog pitanja. Rjeenje jezikog pitanja u Bosni i Hercegovini trebalo s c je da bude prvi korak u paralisanju narasle privlane snage Srbije na c June Slovene, kome su imale da slijede druge mjere, a medu njima i z uredenje statusa anektiranih pokrajina tako da one budu predstavljene c u delegacijama sa po tri poslanika. Medutim, jezikom pitanju time je pridavan znaaj koje ono nije moglo imati. Nacionalni pokreti nisu c se vie ograniavali samo na ue gradanske krugove da bi se nacionals c z ni zahtjevi mogli zadovoljiti ustupcima na podruju zvanine upotrebe c c jezika i inovnikim poloajima. c c z U pregovorima Potioreka sa predstavnicima saborskih stranaka tokom 1913. glavni problem je bilo pitanje unutranjeg slubenog jezika s z na eljeznicama. Sporazum je postignut tek u jesen sa strankama nove z vladine koalicije (Muslimanski i Hrvatski saborski klub i Dimovieva c srpska grupa) i to na osnovu kompromisne formule pronadene u ljeto 1913. godine. Zakonom o zvaninom i nastavnom jeziku trebalo je c da u Bosni i Hercegovini bude omoguena upotreba srpskohrvatskog c jezika i u unutranjoj slubi na eljeznicama, koliko to doputaju vojs z z s ni interesi. To je bio ustupak uglavnom formalnog karaktera. Pored pomenutog zakona, koji je trebalo da se izda uz sadejstvo Sabora, Zemaljska vlada je pripremila posebnu Naredbu iji bitan sadraj ine c z c propisi o upotrebi njemakog i madarskog jezika. Naredba je trebalo c da se izda na osnovu vladarevog ovlatenja, da ne bi po svojoj autoris tativnoj snazi zaostajala za zakonom koji e usvojiti Sabor. Pri tome c
55) O tome podrobnije D. J u z b a i , Nacionalno-politiki odnosi, z s c c str. 128 i dalje.

412

je izmedu odredaba nacrta ovih dvaju akata postojala izvjesna inkongruencija. Bosanskohercegovaka uprava nastojala je da rijei jedan c s unutranjo-politiki problem i istovremeno osigura interese Monarhije. s c Pitanje kompetencije Bosanskohercegovakog sabora, zbog nepotpunih c ustavnih odredaba i razliitih interesa, igralo je vanu ulogu kako u prec z govorima bosanskohercegovake uprave sa saborskim strankama, tako c i docnije sa Ministarstvom rata i austrijskom vladom. U ovu diskusiju se ukljuio i prestolonasljednik Franz Ferdinand. On je u novembru c 1913. izrazio svoju zabrinutost zbog eventualne mogunosti proirenja c s djelokruga Sabora i ogranienja prava krune, premda nije osporavao c samo pravo da Sabor uestvuje u rjeavanju jezikog pitanja.56) c s c Ugarska vlada je odmah dala svoju naelnu saglasnost jezikim proc c pisima, jer je u pogledu zvanine upotrebe madarskog jezika u Bosni i c Hercegovini trebalo da ostane uglavnom status quo. Osim toga ugarska vlada nije, zbog specinosti odnosa u Ugarskoj, strahovala od c implikacija koje bi planirano rjeenje jezikog pitanja u Bosni i Hers c cegovini eventualno moglo imati u unutranjoj politici Transleithanije. s Nasuprot tome u krugovima austrijske vlade novi bosanskohercegovaki c propisi o zvaninom jeziku izazvali su ivo interesovanje i polemike s c z obzirom na mogunost njihovih reeksija i na rjeavanje jezikog pitac s c nja u Cisleithaniji. Osobito sa stanovita kompetencije carevinske ili s zemaljskih legislativa u regulisanju upotrebe slubenog jezika za organe z vlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru, u austrijskoj polovini imalo je pitanje koliko je Bosanskohercegovaki sabor uopte nadlean da c s z rjeava isti problem veliki aktuelno-politiki znaaj. Naroito podozs c c c renje austrijske vlade izazivale su odredbe o unutranjem slubenom s z jeziku na bosanskohercegovakim eljeznicama, jer se sa izvjesnou c z sc pretpostavljalo da e svako regulisanje upotrebe jezika na podruju c c eljeznike uprave u Bosni i Hercegovini imati enorman uticaj na odz c s nose u Austriji a specijalno u Cekoj i Dalmaciji, gdje su bh. eljeznice z vodile promet na pruzi za Dubrovnik i Boku Kotorsku. Openito su c izraene zamjerke u pogledu ukljuenja pitanja koja se tiu unutranjeg z c c s slubenog jezika organa vlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru i z jezike spreme inovnitva u jedan konstitucionalni zakon. Usprkos duc c s gogodinjim nastojanjima, Cesima to nije polo za rukom. S obzirom s s na nagodbenjake pregovore sa Cesima, koji su bili u toku, austrijska c vlada imala je dovoljno razloga da ne pristane na jedan takav ustupak u Bosni prije nego to se to dozvoli u Cisleithaniji. Ali kako bi taj s stav znaio onemoguavanje politike akcije bosanske uprave, u vrijec c c me kada je jugoslovenski problem postao dominantan za austrougarsku politiku, vlada grofa Strgkha, stavljena pred fait accompli, saglasila u
56)

Ibidem, str. 161-215.

413

se na kraju kao i drugi faktori, sa nebitno modikovanim predloenim z rjeenjima.57) s Jeziki zakon usvojen je 30.decembra 1913. godine od strane vlac dine veine odmah po otvaranju Sabora. Otklonivi samo privremeno c s jedan aktuelan problem sa politike scene, bosanska uprava je otezala c sa postupkom oko sankcionisanja jezikog zakona s ciljem da time dalje c taktizira prema Saboru. Medutim, sarajevski atentat, izbijanje rata i dalji razvoj dogadaja uinio je neaktuelnim predvidena rjeenja. Jeziki c s c zakon, ostavi nesankcionisan od strane vladara, ustupio je mjesto drus gim mjerama austrougarske jezike politike. Atentat je oznaio i kraj c c saborske djelatnosti, pa je odlukom vladara od 9.jula 1914. formalno zakljuena tekua sesija da bi, potom, svojim patentom od 15.februara c c 1915. Franz Joseph I raspustio Bosanskohercegovaki sabor. c * * * U okviru mjera koje su nakon izbijanja Prvog svjetskog rata preduzete u Monarhiji protiv Srba bilo je i potiskivanje irilice iz javne c upotrebe. Tako je u Hrvatskoj krajem 1914. ukinuto uenje irilice u c c kolama, a poetkom 1915. irilica je ukinuta i u radu administracije. s c c Uporedo s tim, uklonjen je iz kole u Hrvatskoj i naziv jezika hrvatski s ili srpski. U takvom jezikoslovnom oznaavanju nastavnog jezika, c Vlada u Zagrebu vidjela je tada opasnost po dravnopravni znaaj z c hrvatskog jezika, koji je po odredbama hrvatsko-ugarske nagodbe iz 1868. bio utvrden kao slubeni jezik cjelokupnog zakonodavstva, sudz stva i uprave. Ove mjere u Hrvatskoj izvrile su odredeni uticaj i na antisrpski s raspoloene domae krugove u Bosni i Hercegovini, iz ijih se redova, z c c ve odmah po objavi rata, postavljalo pitanje o ukidanju irilice kao c c ocijelnog pisma i naziva jezika srpskohrvatski. Medutim, s obzirom na dravnopravni status zemlje i politike odnose, u vrhovima bosanskoz c hercegovake uprave smatralo se da ne moe biti govora da se u pogledu c z zvaninog naziva jezika na analogan nain postupi kao u Hrvatskoj.58) c c Kako je i pored svih kombinacija u toku rata dravnopravni poloaj z z Bosne i Hercegovine ostao do propasti Monarhije neizmijenjen to je c zadran i ranije utvrdeni zvanini naziv narodnog jezika. z I u vezi sa potiskivanjem irilice krajem 1914. godine vladalo je mic s ljenje kako u Zajednikom ministarstvu nansija, tako i u Zemaljskoj c
Ibidem Major Wessely Potioreku, Sarajevo 30.8.1914. Arhiv Vojnoistorijskog instituta u Beogradu (AVII) Film 3/II Be (13-17); Mandi Zajedc c nikom ministarstvu nansija 26.11.1914. (Pr BH 1870/1914); nepotc pisani i nedatirani tekst izraden u Zajednikom ministarstvu nansija c krajem 1914. (Pr BH 1870/1914).
58) 57)

414

vladi u Sarajevu da se prije uredenja dravnopravnih odnosa irilica z c u Bosni i Hercegovini ne moe radikalno iskorijeniti, ali da se ve moz c gu preduzeti prvi koraci za rjeenje ovog problema. U tom smislu se s s c predvidalo da se provizorno, naredbodavnim putem, eliminie irilsko pismo iz unutranjeg slubenog saobraaja vlasti i svih nadletava i ors z c s gana, kao i unutranjeg poslovanja svih nastavnih ustanova i kola.59) s s Motive za ovakve postupke objanjavao je dr Nikola Mandi, zas c mjenik zemaljskog poglavara, neuspjehom da se veina bosanskoherc cegovakih Srba pridobije za dravnu ideju. Po njegovom miljenju, c z s upotreba irilice u kolama i ostaloj upravi bio je, uz priznanje crkvenoc s kolske autonomije, ustupak Srbima koji ih je pojaao u separatistikim s c c tenjama, mada je to uinjeno u namjeri da se bosanskohercegovaki z c c Srbi susretljivou priveu za Monarhiju i da se paralie privlani utisc z s c caj Beograda. On je smatrao da je odgoj u autonomnim kolama i s upotreba irilice u zemaljskim uredima povezivala ue bosanske Srbe c z sa Srbima u Srbiji, nego sa drugim pripadnicima Monarhije. Rjeenje s ovog pitanja Mandi je vidio u asimilaciji srpskog elementa sa dravi c z vjernim slojevima stanovnitva. Da bi se to postiglo, zastupao je gles dite da treba ukinuti ili sistirati srpsku crkveno-kolsku autonomiju. U s s tom svjetlu posmatrao je i naredbu o zatvaranju srpskih konfesionalnih kola. Smatrao je da bi se morao odstraniti i naziv srpsko-pravoslavna s crkva, kako bi se razluio pojam nacije od konfesije. Za njega je bilo c z c c c takode vrlo vano i iskljuivo ogranienje irilskog pisma na privatno i konfesionalno podruje. Kao vrhunac njegovih razmatranja o ulozi c irilskog pisma slijedi da ono stoji na putu konsolidaciji dravne ideje c z u Bosni i Hercegovini i ujedinjenju svih ka jednom zajednikom cilju. c Na kraju se pozivao i na razlog praktine prirode da uenje dva pisma c c oteava borbu protiv analfabetizma.60) z Moemo konstatovati da su ove Mandieve ideje bile u sutini idenz c s tine sa pogledima koje su vojni krugovi zastupali jo prije rata. Tako su c s sa izbijanjem rata nestajale bitne razlike izmedu vojnih i civilnih vlasti u odnosu na ovaj problem, premda su vojni krugovi i dalje prednjaili u c svom radikalizmu.61) Medutim, krajem 1914. godine ni u Zajednikom c
59) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija 15.12.1914. (Pr c BH 1994/1914). Akt je potpisao dr Nikola Mandi uz Potiorekovo odobc renje. 60) Ibidem 61) Ministar rata, general Krobatin, smatrao je da irilicu treba zabraniti c i prekraj te zabrane novano kanjavati u iznosu od 50 do 100 kruna. s c z On se izjasnio i za izmjenu zvaninog naziva narodnog jezika, Vojislav c B o g i e v i , Pismenost u Bosni i Hercegovini od pojave slovenske c c pismenosti u IX v. do kraja austrougarske vladavine, Sarajevo 1975, str. 270-271.

415

ministarstvu nansija u Beu, niti u Zemaljskoj vladi u Sarajevu nic su jo bili spremni da preduzmu radikalne mjere u vezi sa upotrebom s irilice. Pri tome se ukazivalo i na razliku u poloaju irilskog pisma u c z c Hrvatskoj i Bosni, gdje je ono bilo autohtono i dobilo odredenu legalnu bazu u brojnim naredbama i 33 Poslovnog reda Sabora. Vlasti nisu isputale iz vida ni injenicu da su tada Srbi predstavljali relativnu s c veinu stanovnitva u zemlji.62) Ministar Bilinski je naglaavao da su c s s bosanskohercegovaki Srbi daleko borbeniji i nesumnjivo energiniji elec c menat u Bosni i Hercegovini, ija agitacija ima za ostalo stanovnitvo c s najjau sugestiju.63) c Poslije Potiorekovog pada i dolaska generala Stjepana Sarkotia za c zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano pitanje donoenja naredbe o iskljuenju irilice iz slubenog saobraaja. s c c z c Tako su poetkom 1915. godine nastale dvije varijante teksta naredc be Zemaljske vlade. Po prvoj varijanti bilo je predvideno odstranjenje irilskog pisma ne samo iz unutranje slubene upotrebe, kako je to c s z bilo ranije planirano, nego i iz cjelokupne vanjske slube, i to tako da z bi se privatni irilski podnesci dodue primali od strane vlasti, ali bi se c s na njih odgovaralo latinicom. Po drugoj, blaoj varijanti vlasti bi odz govarale irilicom na irilske podneske i dopise privatnih stranaka. Za c c ovakvo rjeenje bio je prvobitno Bilinski. Sarkoti se zaloio za prvu, s c z otriju varijantu i na kraju je uspio da je i Bilinski u naelu prihvati.64) s c Zajedniki ministar nansija Bilinski pruao je izvjesno vrijeme otc z por radikalizmu vojnih faktora. Suprotno stavovima generala Sarkotia c prema pitanju upotrebe irilice, on je u januaru 1915. smatrao da bi se c eliminisanjem irilice samo ilo na ruku ideji ujedinjenja Srba i Hrvata, c s koja je zahvatila omladinu i proirila se u Hrvatskoj i Dalmaciji. Vlada s je do tada, po Bilinskom, zadravala ovaj proces svjesno stvarajui graz c nice svojom politikom u pogledu upotrebe pisama. Zabranom irilice, c isticao je Bilinski, bila bi uklonjena posljednja zapreka amalgamisanju ovog bliskog elementa i utirala bi put Jugoslaviji65) Medutim, Bilinski je ubrzo popustio pred zahtjevima za ogranienje upotrebe irilice c c u Bosni i Hercegovini. Predsjednik ugarske vlade grof Istvn Tisza takoder se protivio oda stranjenju irilice iz javne upotrebe. On se povodom postupka vojnih c vlasti u Junoj Ugarskoj obratio sredinom novembra 1914. zapovjedz niku Balkanske vojske generalu Oskaru Potioreku protestvujui to je c s
Kao napomena 59. Kao napomena 61. 64) Sarkoti Bilinskom 19.1.1915. i Bilinski Sarkotiu 31.1.1915. (Pr BH c c 121/1915). 65) Kao napomena 61.
63) 62)

416

na poti odbijena otprema pisama pisanih irilicom i vraeni slubeni s c c z akti pravoslavnih episkopa. Mada je isticao da je pristalica suzbijanja protudravnih srpskih strujanja, Tisza je ocjenjivao da su pomenute z c c mjere suprotne zakonima, da povreduju steena prava i stoljeima star pravni poloaj pravoslavne crkve u Ugarskoj i izazivaju ogorenje u z c mirnim i lojalnim krugovima, a da pri tome nemaju nikakvo praktino c dejstvo na spreavanje i slabljenje protivnikih snaga. On je smatrao c c da pokuaj da se sprijei korienje irilskog pisma nema nikakve veze s c sc c sa neposrednim potrebama i svrhom rata, ne poboljava poloaj ars z mije, ne sprijeava izdaju i pijunau, i samo i jedino moe imati taj c s z z rezultat da u njemu cijelo srpsko stanovnitvo osjeti jednu protuzakos nitu ikanu, koja e jo vie pogorati politiko raspoloenje.66) Tisza s c s s s c z s je docnije, sredinom 1915, takoder izrazio nepovoljno miljenje i o prijedlogu Zemaljske vlade za odstranjenje irilice iz zvaninog saobraaja c c c i kolske nastave u Bosni i Hercegovini, smatrajui ga nesvrsishodnim s c i tetnim jer e izazvati nezadovoljstvo u mirnim i lojalnim dijelovima s c stanovnitva i uiniti ga neprijateljem Monarhije.67) Medutim, i Tisza s c se docnije, u situaciji stvorenoj u drugoj polovini 1915. godine, prestao protiviti planiranim mjerama bosanskohercegovake uprave u odnosu c na upotrebu irilskog pisma. c Politiki argumenti Sarkotia su bili da treba Srbima irilicu kao c c c borbeno sredstvo uiniti neupotrebljivim, odstraniti je iz javnosti i ukic nuti joj nacionalni karakter. Kao i ranije Mandi, Sarkoti je smatrao c c da upotrebu irilice treba ograniiti na privatni ivot i djelatnost prac c z voslavne crkve. Insistirao je na tome da se ne moe trpjeti ni djelimina z c upotreba irilice kod zemaljskih vlasti. Svoje gledite Sarkoti je nasc s c tojao i juridiki potkrijepiti. On je isticao da iskljuenjem irilice iz c c c slubenog saobraaja nee biti ugroena nacionalna osobenost i jezik z c c z Srba, koja im je kao i svim zemaljskim pripadnicima bila garantovana lanom 22 Zemaljskog statuta budui da naredba nee tangirati poc c c druje privatne upotrebe irilskog pisma, a vlasti e primati podneske c c c pisane irilicom. Takode naredba nee doticati ni upotrebu irilice u c c c Saboru, koja je po 33 Poslovnog reda bila ograniena na unutranji c s saobraaj. On je skretao panju da se u Hrvatskoj i Dalmaciji sva c z slubena rjeenja na irilske privatne podneske piu latinicom, pa je z s c s smatrao da je preporuljivo da se u ovom pitanju, koje se tie svih c c Srba u Monarhiji postupi po izvjesnim jedinstvenim naelima.68) c
66) Tisza Potioreku 12.11.1914. (AVII Film 6/454-456 Be) Nakon Tic szine intervencije, Potiorek je naredio vojnoj komandi u Temivaru da s ukine mjere kojima se sprijeava korespondencija irilicom. On se istoc c vremeno saglasio sa Tiszinim zahtjevom za izdavanje jednog srpskog lista pisanog irilicom, koji bi se nalazio pod direktnim nadzorom predsjedc nika ugarske vlade. Telegrami Potioreka Vojnoj komandi u Temivaru, s Tiszi i Vojnoj kancelariji cara 16.11.1914. 67) Boo M a d a r, Suspendovanje srpske crkveno-kolske autonomiz z s je u Bosni i Hercegovini 1914-1915, u: Veleizdajniki proces u Banjac luci, Banjaluka 1987, str. 170-171. 68) Sarkoti Bilinskom 19.1.1915. (Pr BH 121/1915). c

417

Medutim, i pored toga to je ve krajem januara 1915. godine poss c c z tignuta naelna saglasnost izmedu Bilinskog i Sarkotia o sadraju nac redbe o upotrebi irilice, pitanje momenta njenog publikovanja ostalo c je otvoreno. Sarkoti je smatrao da se pri donoenju odluke o terminu c s objavljivanja naredbe mora uzeti u obzir kako psihika konstitucija src pskog stanovnitva u Bosni i Hercegovini, tako i opta politika i vojna s s c situacija. On je naglaavao da ne moe biti svejedno da li e preko s z c 800.000 Srba u Bosni osjetiti jednu upravnu mjeru kao gorku nepravdu, koja ugroava korijen njihovog nacionalnog bia i koja se ne moe z c z objasniti spoljnim okolnostima, ili kao mjeru koja im je dodue tetna, s s ali je uslovljena prilikama i zasnovana na optem poloaju njihove nacis z je. Vjerovao je da bi u prvom sluaju od publikovanja naredbe nastala c vea teta nego korist za interese Monarhije.69) c s Po Sarkotievom miljenju, momenat za objavljivanje naredbe a c s moda i drugih mjera, mogao bi doi kad nastane takva opta situacija z c s da srpsko stanovnitvo mora uvidjeti da je njegova sudbina iskljuivo s c u rukama Austro-Ugarske i kad stoga dode do spoznaje da mu kidanje veza sa Srbima u Srbiji moe samo biti od koristi.70) z U prolosti pogodan momenat za publikovanje naredbe protiv iris c lice bio je, po ocjeni Sarkotia, onda kada je objavljen rat Srbiji i prvih c c c dana poslije objave rata. Medutim, vojna i politika situacija poetkom 1915. godine bila je takva da je Sarkoti smatrao neoportunim da se c tada naredba objavljuje. To je oito bilo u vezi sa nedavnim porazom c austrougarske vojske u Kolubarskoj bici. Sarkoti je vjerovao da e c c se u toku rata nai pogodan trenutak da se naredba objavi, ukazujui c c da tu jo ostaje i momenat pred zakljuenje jednog povoljnog mira za s c Monarhiju.71) Nakon to je Ernest Koerber zauzeo poloaj zajednikog ministra s z c nansija umjesto Leona Bilinskog, Sarkoti je sredinom 1915. nastoc jao uvjeriti novog ministra o nunosti preduzimanja mjera protiv irilice z c koncipiranih u nacrtu naredbe Zemaljske vlade, koju je naelno ve pric c hvatio njegov prethodnik. Insistirajui na svojim stavovima, Sarkoti c c je pokuavao da ih ekskluzivno ideoloki argumentuje. On je polazio s s sa stanovita da je irilsko pismo temeljni i vaan politiki atribut s c z c orijentalnog shvatanja svijeta, pa zato kao strano tijelo nanosi znatnu tetu zapadnjakom karakteru Monarhije. Pri tome je smatrao da je s c upotreba irilice dobila posebno mjesto u antagonistikoj borbi izmedu c c Istoka i Zapada. Uticaju panslavistikih ideja i srpske nacionalne proc pagande pripisivao je uspjehe u irenju upotrebe irilice 80-tih godina s c
69) 70) 71)

Ibidem Ibidem Ibidem

418

XIX stoljea, ocjenjujui da to umanjuje i ponitava rezultate napora c c s postignutih u odstranjenju bizantinsko-orijentalnog shvatanja svijeta z c c medu junoslovenskim narodima u Monarhiji. Za Sarkotia, irilica je predstavljala opasnost za zapadnjaki svjetonazor i bila je simbol c srpsko-pravoslavne borbe protiv sjedinjenja sa zapadnjakim pogledom c na svijet Hrvata.72) Sarkoti je posebno naglaavao da se u Bosni i Hercegovini poslije c s okupacije na originalan nain oitovala borba izmedu Istoka i Zapada, c c Rima i Moskve. Tu je, ocjenjivao je Sarkoti, upotreba irilice dobila c c takve dimenzije koje su dovele do potpunog drutvenog i kulturnog ses parisanja Srba i stvaranja jednog hermafroditskog sistema u upravi koji je, pravei velike tekoe, potpuno odgovarao eljama iredente. U toku c s c z rata, navodi Sarkoti, u redovima vojske sazrilo je uvjerenje da irilski c c natpisi i table oznaavaju mjesta izdaje domovine, dok za sveukupno c stanovnitvo Monarhije irilica predstavlja tajno pismo pijuna. Stoga s c s je on smatrao da treba nakon oekivanog pobjednikog mira rasistiti c c c sa svim onim sitniavim obzirima koji su nas do sada paralisali u korist c naih neprijatelja. s Ogranienje upotrebe irilice naredbom Zemaljske vlade bilo je za c c Sarkotia jemstvo jedne bre, jednostavnije i jeftinije administracije. c z Politiku korist od primjene planiranih mjera on je vidio u smanjenju c borbenih sredstava iredente, kao i u tome da se ubudue upravi u jedc noj jeziki jedinstvenoj zemlji nee vie moi nametnuti dvije vrste c c s c pisma, od kojih je jedno iz neprijateljskog inozemstva.73) Kao poseban argument u prilog preduzimanja planiranih mjera Sarkoti je naveo da bi ukoliko irilica zadri postojei status, postojala c c z c opasnost da Muslimani zatrae uvodenje treeg, arapskog pisma u zvaz c ninu upotrebu. Realizacija ovog zahtjeva izazvala bi totalnu paralizu c uprave. To bi iziskivalo da se Monarhiji vjernim Muslimanima silom uskrati neto to je Srbima ve priznato.74) Medutim, u toku Prvog s s c svjetskog rata nisu se sa muslimanske strane mogle oekivati inicijative c
72) Sarkoti Koerberu 15.6.1915. (prepis pisma) HHStA PA I Cabinett c des Ministers (CdM) VIIIc 12/4. Uporedi B. M a d a r, op. cit. str. z 171-172. 73) Ibidem 74) Ovakav zakljuak izveo je Sarkoti iz razgovora sa reis-ul ulemom c c s c Demaludinom Caueviem, koji je, u vezi sa projektom muslimanske z bibilioteke, traio da drava posveti posebnu brigu arapskom pismu, poz z mou koga bi se moglo djelovati protiv nacionalizovanja Muslimana od c strane Hrvata i Srba. Sarkoti je smatrao da se reisova elja logino tec z c melji na postojeim privilegijama irilice i uspjesima koje je pomou c c c irilice postiglo separisanje Srba. Ibidem. Vidi D. J u z b a i , Nac z s c cionalno-politiki odnosi, str. 104, napomena 16. c

419

da se arapsko pismo uvede u zvaninu upotrebu, pa je i tu rije o Sarkoc c tievim proizvoljnim pekulacijama. Inae, Sarkoti je osobito isticao c s c c c c da se predvidene reforme kreu u skromnim granicama i irilskom pismu priznaju u Bosni i Hercegovini znatno ire podruje vaenja nego s c z to je to zakonski i praktino sluaj u Hrvatskoj i Sloveniji a jo vie s c c s s nego u uoj Ugarskoj. z Sarkoti je 20.jula 1915. zatraio od Zajednikog ministarstva c z c nansija da izdejstvuje vladarevo odobrenje naredbe o ogranienju upoc trebe irilice ocijenivi politiki povoljnim momenat da naredba stupi c s c na snagu. Ovu je inicijativu prihvatio ministar Koerber. Istvan Burin, a koji je tada obnaao funkciju ministra vanjskih poslova Monarhije, smas trao je naredbu u datim uslovima opravdanom, ali je istovremeno izc dejstvovao obeanje Koerbera da e se pri sprovodenju naredbe izbjei c c suvina otrina i imati obzira prema praktinim potrebama stanovs s c nitva. Burin, je posebno pledirao da se ima obzira prema osjeajima s a c koji u Bosni i Hercegovini povezuju konfesiju i naciju. I Sarkoti se forc malno izjasnio u istom smislu kao i Koerber obeavi da e vlasti onom c s c zanemarljivo malom dijelu pismenog srpsko-pravoslavnog stanovnitva, s koje ne zna latinicu, pruiti mogunost da se prilagodi novim propisiz c ma. Medutim, on je istovremeno naglasio da se neprijateljski elementi irilicom slue kao propagandnim sredstvom u vezi sa politikom oslonca c z na Istok, dok se ti isti elementi koriste latinikim pismom kada su u c pitanju privredni odnosi. Po Sarkotiu, rije je u prvom redu o tome da c c se agitatorima izbije iz ruku sredstvo agitacije i da se srpsko-pravoslavni narod oslobodi dileme izmedu presije nacionalnih agitatora i privrednih i kulturnih koristi prikljuka na zapadnu kulturu.75) Ovo je znailo da c c je Sarkoti u biti ostao pri svojim ekskluzivnim i rigidnim stavovima, c dok je Burin uzaludno pokuavao da otupi otricu predvidenih mjera. a s s Nakon to su otklonjene izvjesne razlike i ostvaren koncenzus u s vrhovima Monarhije, donesena je odluka da se objavi Naredba Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu o upotrebljavanju irilice. Naredba je bila c formalno odobrena od Zajednikog ministarstva nansija 31.oktobra c 1915, a proglaena je i stupila na snagu 11.novembra iste godine. To s se desilo u vrijeme kada je von Mackensenova ofanziva na Srbiju poela c ulaziti u zavrnu fazu i kada se mogao oekivati slom srpske vojske. s c Prema odredbama pomenute naredbe, sve bh. vlasti, uredi i zavodi trebalo je da upotrebljavaju u pismenom srpsko-hrvatskom slubenom z saobraaju samo latinicu. To je vrijedilo i za slubeni saobraaj svih zec z c maljskih preduzea i radnji, zajedno sa bh. eljeznicama ( 1). Cirilicom c z sastavljene podneske i dopise privatnih stranaka pomenute institucije
75) Sarkoti Zajednikom ministarstvu nansija 20.7.1915, Koerber Buc c rinu 13.8.1915. i Burin Koerberu 28.8.1915. (prepisi pisama), Sarkoti a a c Koerberu 25.9.1915. (prepis telegrama) CdM VIIIc 12/4.

420

trebale su primati, ali e rjeenja tih akata izdavati latinicom ( 2). c s Prednje odredbe vrijedile su i za unutranji i spoljanji saobraaj opina s s c c kao i onih korporacija kojima je po zakonskim propisima bilo povjereno vrenje oblasnih funkcija, kao to je trgovaka i obrtnika komora, s s c c advokatska komora, ljekarniki gremij i sl. ( 3). U svim zemaljskim c nastavnim zavodima sa srpsko-hrvatskim nastavnim jezikom trebalo je s da se u nastavi upotrebljava samo latinica. Takode je u kolama u kojima nastavni jezik nije bio srpskohrvatski trebalo, uei srpsko-hrvatski c c jezik, upotrebljavati samo latinicu. Cirilica je bila ograniena samo na c srpsko-pravoslavnu nauku o vjeri. Odredbe ove naredbe nisu se odnosile na upotrebu irilice u srpsko-pravoslavnoj crkvenoj upravi i na c nastavni rad srpsko-pravoslavnog bogoslovskog zavoda ( 4). Na kraju, Vlada je sebi rezervisala pravo da izda blie propise o izvrenju prednjih z s odredaba ( 5),76) koje su ostale na snazi do raspada Monarhije. U asu sloma Austro-Ugarske glavni odbor Narodnog vijea SHS za c c Bosnu i Hercegovinu odmah je po preuzimanju vlasti donio na sjednici od 3.novembra 1918. godine Zakon da je u Bosni i Hercegovini jedini zvanini jezik srpski ili hrvatski ( 1) i da se irilica i latinica upotrebc c ljavaju ravnopravno u unutranjem i spoljnom saobraaju ( 2). Zakon s c je objavljen i stupio na snagu 10.novembra 1918. godine.77) Tako je okonana borba za priznanje narodnog jezika kao iskljuivog zvaninog c c c jezika i ukinute diskriminacione mjere protiv irilskog pisma, ali time c jeziko pitanje nije bilo skinuto sa dnevnog reda u medunacionalnim c odnosima u Bosni i Hercegovini.
(Dopunjen tekst predavanja odranog 14. novembra 1995. na postdiplomskom z studiju Univerziteta u Mnchenu) u

76) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1915, str. 269. 77) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1918. str. 397.

421

422

O NEKIM PITANJIMA AUSTROUGARSKE POLITIKE PREMA UREDENJU PRIVREDNIH ODNOSA U MAKEDONIJI I NA BALKANU ZA VRIJEME KRIZE 1912/1913. GODINE

Makedonija je doekala XX stoljee u okviru feudalnog i birokratc c skog otomanskog sistema koji se raspadao, a bila je kao i cijela Turska istovremeno objekt imperijalistike eksploatacije evropskih velesila. c Paralelno sa jaanjem njihovih sukoba na drugim podrujima, interesi c c vodeih evropskih drava pred Prvi svjetski rat sve vie su se koncenc z s trisali i ukrtavali na Balkanu i Bliskom istoku. Tu su se oni preplitali s sa oslobodilakim tenjama balkanskih naroda i osvajakim pretenzijac z c ma njihovih elita. Imperijalistike sile zauzimale su zbog medusobnih c suprotnosti nejednake stavove prema pomenutim tendencijama na Bals s kanu, suprotstavljajui im se ili im pruajui odredenu podrku, to je c z c zavisilo od toga u kojoj su se mjeri politiki, strateki i ekonomski inc s teresi pojedinih velesila s njima privremeno podudarali ili sukobljavali. Bez namjere da se uputamo u razmatranje ove sloene, inae u lites z c c z raturi iscrpno obradivane problematike, mi emo se uglavnom zadrati samo na nekim momentima austrougarske politike nakon izbijanja balkanskog rata u vezi sa pitanjem regulisanja privrednih odnosa na Balkanu, imajui prvenstveno u vidu teritorije koje su ranije pripadale c evropskoj Turskoj a posebno podruje Makedonije. c Politiki i privredni interesi Austro-Ugarske bili su daleko vie nego c s bilo koje druge velesile usmjereni prema Balkanu, s obzirom na njen geografski poloaj, nacionalnu i ekonomsku strukturu, pa je s toga poduz navska Monarhija bila najneposrednije tangirana dogadajima na ovom podruju.1) Balkanske nacionalne drave i evropska Turska bile su trac z dicionalno trite i objekat ekonomske ekspanzije i politikog uticaja zs c dvojne Monarhije. Mada je spadala u red velesila, Austro-Ugarska je daleko zaostajala po svom ekonomskom potencijalu iza vodeih industrijskih zemalja c
1) Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der Bosnischen Krise 1908. bis zum Kriegsausbruch 1914. Diplomatische Acktenst cke des ostereichu isch-ungarischen Ministeriums des Aussern. Wien und Leipzig 1930. (u daljem tekstu OUA) Bd. VI Nr 6862.

423

Evrope.2) Stoga ona nije bila u stanju da se uspjeno ukljui u bors c bu za kolonije, pa je za Monarhiju Balkan ostao glavni izvor sirovina i trite za industrijsku robu. Nalazei se i sama u ulozi poljoprivredzs c nog izvoznika prema zapadu, i to u prvom redu prema Njemakoj, c Austro-Ugarska je u najveoj mjeri zavisila od ekonomske politike svog c najvanijeg trgovakog partnera.3) Osim toga ona je i sama dospjez c la u zavisnost od stranog, prvenstveno njemakog nansijskog kapitala c koji je zauzeo najznaajnije ekonomske pozicije u Monarhiji. Zbog nec dostatka privredne snage za ekspanziju monopolistikog kapitala izvan c dravnih granica u Austro-Ugarskoj se je razvio poseban tip monopoz lizma ovisnog o stranom imperijalizmu. Njegovo obiljeje bilo je da z se nansijski kapital vladajuih i privredno razvijenijih nacija irio na c s raun zaostalijih nacija unutar Monarhije.4) Stoga se za razliku od c drugih imperijalistikih zemalja izvoz kapitala iz Austro-Ugarske javc ljao najvie u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine,5) to je imalo s s poseban znaaj za dranje austrougarskih mjerodavnih faktora u toku c z balkanske krize koja je otvorena 1912. godine. Ekonomski razvitak poetkom XX vijeka obiljeen je ponovnim c z zaotravanjem politike visoke agrarne zatite, to je dovelo do dales s s kosenijih privrednih i politikih posljedica. Tako je industrija Monarz c hije morala platiti ogranienje uvoza ivotnih namirnica iz balkanskih c z drava, a naroito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradicionalnog z c trita u korist Njemake i zapadno-evropskih zemalja. Tome su najzs c vie doprinijeli carinski rat sa Srbijom i turski bojkot austrijske robe za s vrijeme aneksione krize. I dok je Njemaka poetkom XX stoljea sve c c c vie plasirala svoju robu u balkanske zemlje, Francuska je zavladala njis hovom novanom pijacom.6) Pa i u Bugarskoj, gdje je Austro-Ugarska c
2) Monarhija je uestvovala sa svega 6,3% u evropskoj industrijskoj proc izvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6% stanovnitva Evrope (Procenti se s odnose na Evropu bez Rusije). U isto vrijeme Njemaka, Francuska i c Engleska davale su 72% evropske industrijske proizvodnje (bez Rusije) T.J. B e r e n d u. Gv R a n k y, Das Niveau der Industrie Ungarns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961), str. 268-270. 3) c s c D. D o r d e v i , Raspad Habsburke Monarhije 1918. - Sluajnost ili neizbenost. Jugoslovenski istorijski asopis 1-2/1968, str. 26z c 27. 4) V. S a n d o r, Der Charakter der Abhngigkeit Ungarns im Zea italter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der OsterreichischUngarischen Monarchie, Budapest 1961), str. 322-323. 5) Lj. A l e k s i -P e j k o v i , Odnosi Srbije sa Francuskom i Enc c gleskom 1903-1914, Beograd 1965, str. 44. 6) c s D. D o r d e v i , Raspad Habsburke Monarhije ..., str. 27.

424

uspjela da gotovo do kraja Prvog svjetskog rata zadri poloaj najzz z naajnijeg uvoznika, ipak je relativno opadalo austrougarsko uee u c c sc bugarskom importu.7) Za razliku od balkanskih nacionalnih drava koje su u veoj ili maz c njoj mjeri vodile politiku visoke carinske zatite i esto uvodile prohis c bitivne carinske tarife na uvoz pojedinih industrijskih artikala u cilju zatite sopstvene mlade industrije, u Turskoj je bila na snazi umjerena s carina (11% od vrijednosti) koja je imala isto skalni karakter. Inae c c sistem turskih kapitulacija protezao se je i na podruje medunarodc ne razmjene i pruao velikim silama posebne olakice u pogledu saz s obraajnih i trgovakih tarifa, dok su trgovaki ugovori Porte sa nezac c c visnim balkanskim dravama bili kratkotrajni i beznaajne sadrine.8) z c z Trgovina velesila koristila je ne samo pogodnosti turskog carinskog sisc tema, nego je bila oslobodena i ostalih daa. Njihovi brodovi imali su posebna prava u turskim lukama, a dravljani su bili oslobodeni poreza z i uivali konzularnu zatitu pred lokalnim turskim vlastima. z s Evropska Turska u cjelini, a Monarhija posebno igrala je veoma znaajnu ulogu u austrougarskom industrijskom eksportu. Inae, ausc c trougarsko uee u uvozu u Tursku (u evropsku i azijsku zajedno), koje c sc je 1907. godine bilo 21,1%, uprkos osjetnog pada u doba aneksione krize (1908 - 17,8%, 1909 - 17,9), iznosilo je ve 1910 godine ponovo 20,2%.9) c Dok je Engleska sve do poetka Prvog svjetskog rata uspjela da zadri c z najvei udio u cjelokupnom turskom importu, koji je 1910. god. iznosio c 35,1%,10) uee Austro-Ugarske u ukupnom uvozu samo evropskog dic sc jela Turske, uzetom posebno, iznosilo je u 1911. godini 36%, s obzirom na to to je samo manji dio uvoza iz Monarhije iao u azijsku Tursku.11) s s Medunarodna trgovina sa evropskom Turskom a posebno sa Makedonijom, Kosovom i jednim dijelom Novopazarskog sandaka odvijala z
7) U razdoblju od 1904 do 1908. austrougarsko uee u bugarskom c sc uvozu iznosilo je 33,8% da bi pred izbijanje balkanskog rata opalo na 24,19%. V. P a s k a l e v a, Uber den wirtschaftlichen Einuss Oster reich-Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918, (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918) Berlin 1965 str. 189. 8) K. S t o j a n o v i , Predgovor knjige M. D i m i t r i j e v i a, c c Privreda i trgovina u novoj Srbiji, Beograd 1913, str. 3. 9) Vidi: M. D i m i t r i j e v i , op. cit. str. 112. c 10) Ibidem; Up. A.D.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 1848z 1918, Sarajevo 1968, str. 455, S. S k o k o, Drugi balkanski rat 1913. knj. prva, Beograd 1968, str. 41. 11) U 1910. godini uvoz iz Austro-Ugarske u evropsku Tursku iznosio je 100,5 miliona kruna, a u azijsku Tursku samo 32,8 miliona. U 1911. godini austrougarski izvoz u evropski dio Turske bio je 98,1 milion kruna, a u azijsku Tursku 33,6 miliona kruna. Vidi: M. D i m i t r i j e v i , c op. cit. str. 113.

425

se preteno preko Soluna. U tom pogledu solunska luka imala je vei z c znaaj od bilo kog pristanita evropske Turske pa i samog Carigrada.12) c s U 1911. godini 88% austrougarskog uvoza u evropsku Tursku stizalo je morskim putem, dok je svega 12% tog uvoza ilo eljeznicom preko s z Srbije.13) U godinama pred balkanske ratove dvojna Monarhija je zauzimala prvo mjesto po ueu u cjelokupnom uvozu u Solun,14) odakle c sc se austrougarska roba kretala kopnenim putem u unutranjost Balkana. s Kako zbog optih unutranjih i vanjskih politikih razloga, tako s s c i s obzirom na svoje specijalne privredne interese Austro-Ugarska je budnim oima posmatrala razvoj situacije na Balkanu pred poetak rata c c balkanskih drava protiv Turske. U vezi sa italijansko-turskim ratom z i opasnosti od akcije balkanskih drava, ministar inostranih poslova z Austro-Ugarske grof Berchtold je na sjednici Zajednikog ministarskog c vijea 8. i 9. jula 1912. godine zastupao gledite, da bi u sluaju c s c izbijanja balkanskog sukoba Monarhija morala poveati broj trupa na c granici kako bi mogla nastupiti kao faktor sile i na taj nain sprijeiti da c c se bez njenog pitanja donose odluke o najbliim podrujima za njenu z c privrednu ekspanziju.15) Inae, u doba privredne konjukture pred izbijanje balkanske krize, c tripolitanski rat je pobudio u austrijskim poslovnim krugovima elje da z se italijanski poduhvat iskoristi kako bi se bez rtava i uspjenije od Itaz s lije proirila sopstvena interesna sfera. Tako se poetkom 1912. godine, s c prilikom pregovora o angaovanju Wiener - Bankvereina u realizaciji z jednog programa podizanja industrije u Bosni, pojavila megalomanska ideja da austrijski kapital svoju akciju proiri iz Bosne na Albaniju i s
12) Ibidem, str. 78, 115; O trgovini u Novopazarskom Sandaku vidi z M.M. S a v i , Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima i zanati c u starim granicama Kraljevine Srbije. Beograd 1914, str. 33. 13) D. D o r d e v i , Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencija c ambasadora u Londonu 1912., Beograd 1956, str. 32. 14) Podatke o uvozu u Solun navodi M. D i m i t r i j e v i , op. cit. str. c 133-134, koji je koristio publikovane izvjetaje austrougarskih konzulas ta; Up. G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914, Bd. II. M nchen 1963, str. 328-329. Hallgarten donosi podatke o uvozu u sou lunsku luku prema engleskim izvorima. 15) F r die Osterreichisch-ungarische Monarchie w rde sich im Falle u u einer Balkankonagration die Notwendigkeit ergehmen, die Stnde an a der Grenze zu vermehren, um auf diese Weise als Macht faktor auftreten zu knnen, um so zu verhindern, dass Dispositionen uber die ihr o zunchst liegenden Gebiete wirtschaftlicher Expansion, ohne dass sie bea fragt werde, getroen werden. Haus-Hof und Staatsarchiv (u daljem tekstu HHStA) Politisches Archiv (u daljem tekstu PA) XL Interna 310. Kart. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 494 od 8 i 9. jula 1912; Up. H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold-Grandseignor und Staatsmann, Wien-Graz-Kln 1963 Bd.I str. 281. o

426

Makedoniju i da ih sa njihovim velikim umskim i mineralnim bogats stvom privredno okupira.16) Koliko su se ove tenje kapitalistikih krugova podudarale sa spoljz c no-politikim ciljevima Monarhije najbolje ilustruje izlaganje grofa Berc chtolda o problemima austrougarske spoljne politike poetkom 1912. c godine u audijenciji kod cara, neposredno prije nego to je imenovan s za ministra spoljnih poslova. Berchtold je tom prilikom istakao da Austro-Ugarskoj ostaje samo Balkansko poluostrvo kao sfera djelovanja i da njegov zapadni dio Monarhije mora posmatrati kao svoju uticajnu sferu: 1. kao zalede neitalijanske obale Jadrana, 2. kao svoje prirodno trite, i zs 3. kao vezu sa Orijentom. On je smatrao da e zadatak austrougarske diplomatije biti da odc vrati tude aspiracije od ovih podruja i osigura na njima privrednu c prevlast Austro-Ugarske.17) Medutim, ekonomski odnosi razvijali su se do tada suprotno pomenutim eljama austrijskog kapitala. Austro-italijanski sukob oko z prevlasti na Jadranu doveo je u prvoj deceniji XX vijeka do opadanja ekonomskog uticaja Monarhije u Albaniji u korist Italije. Tako na pr. dok je 1900. godine od ukupnog trgovakog prometa Skadra otpac dalo 86% na Austriju a 14% na Italiju, 1905. godine austrijsko uee c sc opalo je 23,8%, a italijanski udio popeo se na 56,7%.18) Aneksijom Bosne i Hercegovine i ukidanjem l. 29. Berlinskog ugovora Crna Gora se c oslobodila pomorskog policijskog nadzora koji je vrila Austro-Ugarska s u barskoj luci i du cijele crnogorske obale. To je pored ostalog poz godovalo da se Italija trgovinski pribliila i Crnoj Gori kao i ostalim z balkanskim zemljama.19) Uvoz iz Italije pred Prvi balkanski rat bio
Diese Aktion liesse sich ... in der Weisse ausdehnen, dass von Bosnien aus auch Albanien, und Macedonien mit ihrem enorm Holz und Mineralschtzen wirtschaftlich okkupiert werden knnten. a o Wir w rden so die Inanspruchnahme Italiens durch Tripolis (sva mjesta u podvuena su u orginalu - primjedba D.J.) dazu ausn tzen um Schritt c z u f r Schritt parallel mit demselben auch unsere Einusssphre nach Osten u a auszudehnen, und zwar vermutlich mit Vermeidung von Opfern, in viel erfolgreicher Weise als das Knigreich. Arhiv Bosne i Hercegovine u o Sarajevu (u daljem tekstu ABH), Priv. Registratur No 104/1912 E. Benzian Bilinskom 21.III 1912. 17) H. H a n t s c h, op. cit. I Bd., str. 244. 18) Theodor v. S o s n o s k y, Die Balkanpolitik Osterreich-Ungarns seit 1866, II Bd. Stuttgart und Berlin 1914, str. 257, 258. 19) M. D i m i t r i j e v i , op. cit. str. 114,115. c
16)

427

je u stalnom porastu. S druge strane u Makedoniji je upravo posljednjih godina turske vladavine francuski kapital vrlo uspjeno potiskivao s austrijski u oblastima koji e docnije pripasti Srbiji.20) c Izbijanje balkanskog rata i njegov iznenadujui tok za velesile pric silio je i diplomatiju Monarhije da napusti politiku odranja status z quo-a na Balkanu. Ona je, kao to je poznato, bila zamijenjena auss trougarskom politikom traenja dalekosenih kompenzacija na ekonomz z skom polju od Srbije i Crne Gore za priznanje njihovog teritorijalnog proirenja, uz istovremeno najodlunije protivljenje pretenzijama Srs c bije na sjevernu Albaniju i njenom teritorijalnom izlazu na Jadransko more. Ovom prilikom trebalo je da se donekle paraliziraju rezultati poc s bjeda balkanskih saveznika, koji su pogadali vitalne politike, strateke i privredne interese Austro-Ugarske. Eksponenti ratne stranke, iju su okosnicu inili najvii vojni c c s krugovi, smatrali su za conditio sine qua non odranje Monarhije kao z velesile ukljuenje susjednih slavenskih drava u sferu uticaja Austroc z Ugarske i likvidiranje njihove politike samostalnosti. Kao prvi korak c u tom smislu trebalo je da poslui sklapanje s njima carinske unije i z zakljuenje vojnih konvencija.21) Ratna stranka je u toku balkanske c krize insistirala na neophodnosti oruanog obrauna sa Srbijom u cilju z c radikalnog rjeenja jugoslovenskog pitanja. Zemaljski poglavar Bosne s i Hercegovine general Oskar Potiorek zastupao je pak stanovite da bi s ve radi ostvarenja carinskog saveza sa Srbijom i Crnom Gorom trebalo c povesti rat.22) z c Medutim ideja carinske unije oivjela je tada i na bekom Ballhausplatzu u okviru zahtjeva za ekonomskim kompenzacijama i osiguranju privrednih interesa Austro-Ugarske na Balkanu.23) Za carinski savez sa Srbijom i Crnom Gorom a takode i Bugarskom zalagali su se uticajni austrijski politiki i privredni krugovi. Pristalice carinskog saveza bic li su i istaknuti austrijski politiari J. Redlich i J.M. Baernreither,24) c
Lj. A l e k s i - P e j k o v i , op. cit. str. 295. c c OUA IV. Nr. 3869; C o n r a d F e l d m a r s c h a l, Aus mei ner Dienstzeit, Bd. II Wien 1922. Up. V. C o r o v i , Odnosi Srbije c i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, str. 371, 372, 391. 22) J.M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches, Berlin 1928, str. 165, 182; Vidi: H. K a p i d i , Skadarska kriza i z c izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913, Godinjak DI BiH s XIII, 1962, str. 14-17. 23) V. C o r o v i , op. cit. 376-397; D. D o r d e v i , Izlazak Srbije c c na Jadransko more ...., str. 30-28; H. H a n t s c h: op. cit Bd.I str. 323-338. 24) J.M. B a e r n r e i t h e r, op. cit. str. 168; J. R e d l i c h, Josephs Redlichs das politische Tagebuch - Schicksalsjahre Osterreichs 19081919, Bd. I, Wien 1953, str. 167.
21) 20)

428

pobornici rjeavanja jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije, a Baerns reither posebno i politike sporazumijevanja i pomirljivog odnosa prema c s r c Srbiji. I vode eke opozicije T.G. Masarik i K. Krama, kao i njemaki liberalni politiari koji su radili na ublaavanju zategnutosti izmedu c z Monarhije i Srbije predlagali su da se prihvate zahtjevi za stvaranje uske ekonomske zajednice Monarhije sa balkanskim dravama.25) z U literaturi se inae openito istie kako su zahtjevi nansijera i inc c c dustrijalaca uticali na spoljno-politiki kurs austrougarske diplomatije c i planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pritom se ukazuje na svojevrsno stapanje stare militaristiko-dinastike tradicije sa imperijalisc c tikim tendencijama nove epohe.26) U prilici smo da na osnovu jednog c memoranduma industrijskih korporacija Austrije konkretno ukaemo z kako su iza, inae, politiki potpuno nerealne zamisli za sklapanje cac c rinske unije Monarhije sa balkanskim dravama u 1912. godini stajali z vodei austrijski industrijski krugovi, koji su bili i stvarni inicijatori c izvjesnih koraka austrougarske diplomatije preduzetih u tom pravcu. Austrijski industrijalci osobito su strahovali od gubitka trita na razs nijim podrujima evropske Turske, ali su istovremeno bez osjeaja za c c realnost smatrali da je doao momenat kad e moi prilikom regulisanja s c c odnosa na Balkanu nakon okonanja rata ne samo sauvati postojee c c c trite nego ga i bitno proiriti.27) zs s U jesen 1912. godine Stalni odbor tri centralna industrijska udruenja (Der stndige Ausschuss der drei zentrallen industriellen Verz a bnde), koji je predstavljao Savez austrijskih industrijalaca (Bund a
25) D. D o r d e v i , Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 33, c 106-107, Up. H. H a n t s c h op. cit. Bd.I str. 369-372. 26) Vidi: K.B. V i n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internatio nale Lage der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie in den Jahren 1900 bis 1918, (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918. Berlin, 1965) str. 13-14. 27) Euere Exzellenz hatten die G te, von wenigen Tagen eine Abordu nung des Industrierates zu empfangen und deren Darlegungen dar ber u entgegen zu nehmen, welch ausserordentliches Gewicht die Industrie Osterreichs darauf legen muss, dass bei der Neuregelung der Verhltnisse a in den Balkanstaaten und der T rkei unser Absatz nicht nur erhalten, u sondern noch wesentlich erweitert werde. Euere Exzellenz versicherten dieser Abordnung, dass die Bed rfnisse der heimischen Industrie und des u Handels f r die Entschliessungen des Auswrtigen Amtes von grsster u a o Bedeutung sein werden und gaben der Honung Ausdruck, dass die Hal tung, die Osterreich- Ungarn den kriegerischen Ereignissen gegen ber biu sher beobachtet habe, gerade auf dem Gebiete des Wirtschaftslebens gute Fr chte tragen werde. ABH Zajedniko ministarstvo nansija (ZMF) Pr u c BH Nr 1762/1912 Der stndige Ausschuss der drei zentralen industriala len Verbande Berchtoldu, kopija upuena Bilinskom u novembru 1912 i c zavedena u protokol Zajednikog ministarstva nansija 23.XI 1912. c

429

 Osterreichischer Industrieller), Industrijski klub (Industrieller Klub) i Centralno udruenje industrijalaca Austrije (Zentralverband der Inz dustriellen Osterreichs), traio je u jednom opsenom memorandumu z z od grofa Berchtolda da austrougarska diplomatija izdejstvuje stvaranje carinske unije sa Srbijom i Bugarskom. Izraavajui neophodnost z c proirenja trita za austrijsku industriju, oni su ujedno priznavali njes zs nu potpunu inferiornost u odnosu na nadmonu konkurenciju evropskih c industrijskih velesila i isticali da ugovor sa najveim povlaenjem njoj c sc ne prua nikakvu zatitu na tritima Balkana.28) Predstavnici austrijz s zs ske industrije smatrali su da samo proirenje trita, na koje oni mogu s zs nastupati pod naroitim uslovima prednosti, moe osigurati osnovu za c z bolje koritenje industrijskih kapaciteta i specijalizaciju proizvodnje. s Pri tome oni su podvrgli otroj kritici politiku visoke agrarne zatite u s s Monarhiji kao suprotnu u interesima industrije i privrednog razvitka u cjelini.29) U memorandumu se posebno zahtijevalo takvo regulisanje saobraajnih odnosa sa Srbijom i izgradnja novih saobraajnica koje e omoc c c guiti da austrijska roba iskoristi prednosti geografskog poloaja prema c z ostalim industrijskim dravama i najbliim kontinentalnim putem doz z bije pristup bivem turskom teritoriju. Posebno je traena izgradnja s z jedne blie veze austrijskih eljeznica sa Makedonijom i trajno osiguraz z nje tarifnih pogodnosti za austrijski eksport i import.30) Ovi zahtjevi nai e svoje odgovarajue mjesto docnije u balkanskom eljeznikom c c c z c programu Austro-Ugarske. Kao svoj krajnji cilj autori memoranduma oznaili su privredno c proimanje Balkana od strane Monarhije i stvaranje jednog zatvorez nog privrednog prostora u kome bi nesmetano dominirala i razvijala se
Denn ein blosser Tarifvertag mit Meistbeg nstigung bietet der Osu terreichischen Industrie auf diesen Mrkten gegen ber der uberlegnera u genen Konkurrenz der grossen Industriestaaten keinen Schutz ... Auch solagge das europische System der Meistbeg nstigungsvertrge aufrecht a u a bleibt, gibt es aber einen Weg, der den wohlverstandenen wirtschaftli chen Interessen Oesterreich-Ungarns, Serbiens und Bulgariens vollkommen gerecht werden kann, den einer Zollunion dieser Staaten. Der Stndige Ausschuss der drei zentralen industriellen Verbnde bita a tet Euere Exzellenz, mit allem Nachdrucke auf das Zustandekommen einer solchen Zollunion hinzuwirken, die schon bei Aufrechthaltung der fr heren territorialen Verhltnisse von grsstem Vorteile gewesen wre, u a o a bei den Verschiebungen der alten Grenzen aber geradezu unentbehrlich wird. Ibidem 29) Ibidem 30) Ibidem
28)

430

austrijska industrija osiguravi trite, sirovine i proizvodnju potrebnih s zs ivotnih namirnica.31) z To je bila, medutim, iluzorna zamisao i njena realizacija bila je nemogua ve s obzirom i na postojee unutranjo-politike i ekonomske c c c s c odnose u Monarhiji i otpor vodeih zemljoradnikih krugova, osobic c to u Ugarskoj. Ona je bila takode potpuno neprihvatljiva za Srbiju i ostale balkanske drave kao i evropske velesile. U austrougarskom z Ministarstvu inostranih poslova donekle su bili svjesni unutranjih i s vanjsko-politikih prepreka koje su stajale na putu ostvarenja carinske c unije sa Srbijom pa i sa Crnom Gorom,32) a ozbiljne rezerve u pogledu mogunosti realizovanja ove ideje u datim okolnostima izraavale su c z i njene pristalice medu austrijskim politiarima.33) Stoga zahtjev za c carinskom unijom sa balkanskim dravama Monarhija nije nikada zvaz nino otvoreno ni postavila, nego se ograniila na ispitivanje politikog c c c terena i nezvanine kontakte.34) Pretenzije Austro-Ugarske za ostvac renje privrednog monopola na Balkanu naile su, kao to je poznato, s s na odluan otpor ne samo sila Antante nego i Italije i Njemake, pa je c c Monarhija bila prinudena da svoje zahtjeve u pogledu ekonomskih kompenzacija za priznanje proirenja Srbije dovodi u sklad sa ouvanjem s c njene privredne samostalnosti.35) Mada je u politici Monarhije, koja se zaplitala u klupko vlastitih unutranjih protivrjenosti, krajem 1912. i u 1913. godini bila povres c meno akutna tenja da balkanski problem rjeava silom oruja u svoz s z ju korist, napori austrougarske diplomatije na londonskoj konferenciji ambasadora bili su uglavnom usmjereni na suzbijanje aspiracija svojih balkanskih susjeda prema Albaniji. Paralelno s tim pripremana je i programska osnova za zakljuenje privrednih sporazuma sa balkanskim c dravama, u kojim bi bili respektovani interesi Monarhije. z
31) Wenn es gelingt, durch zweckentspreshende Ubereinkommen handels und verkehrspolitischer Natur unserer Monarchie die Wege zur wirtschaftlichen Durchdringung des Balkans zu ebnen und zu sichern, so wird zum Vorteile Aller und zu Niemandes Schaden ein geschlossenes Wirtschaftsgebiet entstehen, das auch bei wachsender Bevlkerung und o gesteigerten Bed rfnissen selbstndig die erforderlichen Nahrungsmittel u a erzeugt und der industriellen Entwicklung Raum bietet. Ibidem 32) OUA IV Nr 4118, 4140,4170. 33) Vidi: J. R e d l i c h op. cit. Bd.I str. 165, 168, 176; J.M.B a e r n r e i t h e r op. cit. str. 168, 172, 173. 34) c Vidi: V. C o r o v i , op. cit. str. 383, 387-389, D. D o r d e v i , c Izlazak Srbije na Jadransko more ...., str. 33-36; M. V o j v o d i , c Jedan neuspeli pokuaj Austro-Ugarske da sklopi carinsku uniju sa s Crnom Gorom, (u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat. SAN posebna izdanja knj. CDXVI Odel. Drutvenih nauka knj. 61, Beograd s 1967), str. 117-125. 35) OUA IV Nr 4673; V. C o r o v i , op. cit. str. 399-406-413. c

431

Jedan od osnovnih postupaka austrougarske balkanske politike bio je, da oni dijelovi evropske Turske koji su do balkanskog rata bili vano z trite za industriju Monarhije, ne smiju za nju biti potpuno izgubljeni zs apsorbovanjem od strane balkanskih drava. Poseban znaaj pridaz c van je pritom osiguranju komercijalnih i saobraajnih interesa Austroc Ugarske u Solunu i eljeznike veze sa solunskom lukom.36) Docnije i z c u okviru minimalnih traenja kao najznaajnije privredno pitanje koje z c se odnosilo na Makedoniju bio je za Austro-Ugarsku problem Soluna, to je dolo do izraaja i u uputstvu ambasadoru Monarhije u Londos s z nu grofu Mensdorfu. Njemu je sredinom decembra 1912. godine bilo osobito preporueno da na predstojeoj konferenciji detaljnije objasni c c privredne interese Austro-Ugarske na Balkanu,37) mada je austrougarska politika bila tada jo daleko od toga da bi mogla formulisati svoje s privredne zahtjeve u obliku jednog ireg i cjelovitijeg programa. s Iako je ne samo u osnovnim konturama, nego i u mnogim detaljima poznata austrougarska balkanska politika i njeni potezi na planu privrednih odnosa sa balkanskim zemljama, u vremenu od izbijanja balkanske krize do poetka Prvog svjetskog rata, u literaturi je ostac lo nepoznato postojanje i sadraj jednog austrougarskog kompletnog z programa za privredne sporazume sa balkanskim dravama, zahvaljuz jui prvenstveno tome to nije objavljen u edicijama austrougarskih c s c z dokumenata. Samo su, medutim, poznate, blagodarei istraivanjima dr Hamdije Kapidia izvjesne kontroverze izmedu austrijske i ugarske zc vlade tokom dugotrajnih pregovora oko formulisanja zahtjeva Monarhije prema balkanskim dravama na privrednom polju, kao i s tim u vezi z stanovite zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine generala Oskara s Potioreka,38) od kojih su neka bila slina pojedinim dijelovima docnije c usvojenog programa. Na platformi, koja je sporazumno utvrdena izmedu ministra inostranih poslova i predsjednika austrijske i ugarske vlade u novembru 1912. godine za vrijeme zasijedanja Delegacija u Budimpeti, nastao s je poetkom 1913. godine, kao rezultat dugotrajnih komisijskih savjec tovanja, jedan detaljizirani Program za privredne sporazume sa balkanskim dravama.39) Medutim, on je tek po rasiavanju preostalih z c sc
OUA IV Nr 4205; H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 335-338; Up. V. C o r o v i , op. cit. 383-384. c 37) OUA IV Nr 4673; 4924; V. C o r o v i , op. cit. 413; c H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 344. 38) Vidi: Dr. H. K a p i d i , Skadarska kriza i izuzetne mjere u z c BiH u maju 1913, str. 14-17, 37-47. 39) Programm f r die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Balu kanstaaten HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 503 Beilage 1.
36)

432

razlika u gleditima izmedu austrijske i ugarske vlade mogao u neto s s izmijenjenom obliku biti konano utvrden i usvojen na sjednici Zajedc nikog ministarskog vijea 16. i 17. februara 1913. godine.40) c c Inae, program je usvojen kao rezultat unutranje-politikog komc s c promisa i pokuaja prilagodavanja austrougarske politike izmijenjenim s prilikama na Balkanu. On je sadravao mnoge elemente koji su ve raz c nije doli do izraaja u politici Monarhije, ili su pak poznati iz docnijih s z njenih poteza. Medutim, program je neosporno bio ishodite za dalje s diplomatske akcije Monarhije na planu regulisanja privrednih odnosa sa balkanskim dravama, premda su pojedini njegovi dijelovi usljed razvoz ja politikih prilika morali biti docnije modicirani. Upravo postojanje c ovog Programa pokazuje da mnogi koraci austrougarske diplomatije na Balkanu u toku 1913. i u 1914. godini nisu bili preduzeti tek na osnovu ad hoc donesenih odluka, kako se to iz dosadanjih prikaza politikih s c zbivanja u ovom periodu moglo zakljuivati, nego su bili unaprijed isc planirani i u pogodnom momentu pokretani. Nemamo ovdje namjeru da se uputamo u podrobniju analizu pos menutog Programa, niti da se zadravamo na brojnim problemima koji z su proizilazili iz pokuaja njegove realizacije. Ograniiemo se samo na s cc to da istaknemo neke znaajnije momente. c U dijelu utvrdenog Programa koji se odnosi na carinsku politiku centralno mjesto zauzimalo je pitanje ugovora sa Srbijom. Programom se u osnovi predvidalo obnavljanje trgovakog ugovora iz 1908. godine, c izuzev u onim sluajevima u kojim je ugovor iz 1910. godine sadravao c z ire ustupke Srbiji.41) Osim toga Program je predvidao i dalje ustupke s Srbiji u pogledu tranzita ive stoke eljeznikim prugama preko Austroz z c Ugarske,42) kao i poveanje stonog kontigenta za uvoz iz Srbije - 85.000 c c svinja i 35.000 goveda, to je do tada bilo sporno izmedu austrijske i s ugarske vlade. Cilj ovih ustupaka bila je u prvom redu zakanjela nas mjera da se postavi granica nastojanjima Srbije za emancipacijom iz
Im gemeinsamen Ministerrate vom 16 und 17 Februar 1913 festgeseztes Program f r die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Balkanu staaten HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 503 Beilage 5. 41) O trgovinskim ugovorima izmedu Austro-Ugarske i Srbije koji su sklopljeni 1908 i 1910. godine Vidi D. D o r d e v i , Carinski rat Ausc tro-Ugarske i Srbije 1906-1911., Beograd 1962, str. 447-453; 626-630. 42) Preko Bosne, nakon to se uspostavi prikljuak Uice - Vardite, do s c z s jedne dalmatinske luke linijom Vardite - Sarajevo - Metkovi, odnosno s c po gradnji pruge Bugojno - Split linijom Vardite - Sarajevo - Bugojno s - Split. Dalje, preko Beograda i Zemuna na Rijeku ili kopnenim putem direktno preko Beograd - Zemun - Cormons. Kao napomena 40.
40)

433

privredne uticajne sfere Monarhije, a s druge strane htjelo se suprotstaviti i srpskoj eljeznikoj politici, koju je Austro-Ugarska smatrala z c tetnom po svoje saobraajne interese.43) s c Zbog suprotnosti izmedu austrijskih i ugarskih privrednih interesa i otpora Madara ostalo je u utvrdenom Programu do daljnjega in suspenso zakljuenje carinske unije Monarhije sa Crnom Gorom, mada je c ona bila predvidena u prvobitnom nacrtu.44) Steta, koja je proizilazila za trgovinu Monarhije zbog zamjene turskog carinskog sistema carinama balkanskih drava trebalo je prema z Programu umanjiti na taj nain to bi se u pregovorima postiglo snic s enje carinskih tarifa na uvoz robe iz Austro-Ugarske. Tako je trebaz lo nastojati da se postigne prosjeno procentualno snienje bugarskih c z uvoznih carina ili bar revizija tarifnih stavova po ugovoru iz 1912. godine sa Bugarskom za niz austrougarskih proizvoda. Isti smisao imale su pripreme za zakljuenje jednog tarifnog ugovora sa Grkom, pri emu c c c je problem plasmana eera iz Monarhije zauzimao posebno mjesto.45) s c Medutim, planirani trgovinski sporazumi mogli su imati samo ogranien rok vanosti, do obnavljanja austrougarske privredne nagodbe c z 1917. godine.46) Programom se dalje predvidalo sklapanje posebnih konvencija o privredno-pravnoj zatiti sa Srbijom, Bugarskom i Grkom, a takode i s c preduzimanje mjera u pogledu zatite prava pripadnika Austrije i Ugars ske steenih na osnovu otomanskih zakona na teritorijama koje su imale c da pripadnu balkanskim dravama.47) z Pokreui u toku Londonske konferencije pitanje sudbine reima c c z kapitulacija na bivim turskim podrujima austrougarska diplomatija s c je nastojala da u interesu sopstvene trgovine to vie i due ostanu s s z
43) Sie (t.j. ustupci - primjedba D. J.) verfolgen in erster Linie den z Zweck Serbien die Durchfuhr und den Absatz seiner Erzeugnisse in der Monarchie zu erleichtern, um einerseits den Bestrebungen Serbiens, sich aus der wirtschaftlichen Einusssphre der Monarchie zu emanzipieren a ein Grenze zu ziehen, und anderseits der serbischen Eisenbahnpolitik, die den Verkehrsinteressen der Monarchie abtrglich ist, entgegenzutreten. a Auf diesem Wege soll eine Besserung der gegenseitigen wirtschaftlichen und politischen Beziehungen angebahnt werden. Ibidem Po jednom nacrtu iz jula 1913. godine predvidalo se sklapanje naknadnog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Srbije uz trgovaki ugovor od c 27/14 jula 1910. godine. ABH, ZMF, Pr BH, Nr 1125/1913. Nachtrags bereinkommen zum Handelsvertrag von 27/14 Juli 1910. u 44) Kao napomena 39 i 40. 45) Kao napomena 40. 46) HHStA Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XII od 20.VI 1913. 47) Kao napomena 40.

434

prilike koje su vladale pod turskom upravom. Medutim, ova austrougarska nastojanja na privrednom polju sticajem okolnosti ostala su na margini borbe za uticaj na Balkanu, potisnuta ustranu od akutnih i znaajnijih medunarodnih problema i interesa. Stoga im u istoriograji c nije posveena ni odgovarajua panja. c c z U vezi sa engleskim prijedlogom preliminarnog mirovnog ugovora grof Berchtold je zauzeo stanovite da, ako preliminarni mir treba da s predlau velike sile, onda je neophodno da se odredi radi zatite njihoz s vih vlastitih prava, koja poivaju na turskom kapitulacionom reimu, c z da ukidanje ili ogranienje ovih prava na bivim turskim teritorijama c s treba da bude povezano sa izriitim pristankom pomenutih sila. U tom c smislu Mensdorf je izvravajui Berchtoldov nalog podijelio noticu na s c konferenciji ambasadora 15.marta 1913. godine, o kojoj se nije diskutovalo.48) Na konferenciji od 31.marta 1913. godine ruski ambasador Benckendor predao je odgovor svoje vlade koja je zastupala stav da oduzete teritorije ne podlijeu ugovornim obavezama drave koja je njima ranije z z vladala, nego naprotiv da se na ta podruja treba eo ipso da primjec njuju ugovori drave koja ih anektira. Ruska vlada je ukazivala kako je z to u skladu sa principima i doktrinom medunarodnog prava pozivajui c se na gledita poznatih naunih autoriteta iz te oblasti (Bonls, Huber s c i Oppenheim). Kao na presedan iz prakse s ruske strane se ukazivalo na pripajanje turskih teritorija Rusiji nakon rusko-turskih ratova a osobito rata 1877-78, kad nije bilo rijei o nametanju Rusiji, ak ni c c provizorno reima kapitulacija. Ruska vlada je smatrala da Austroz Ugarska u datom sluaju ne moe u korist svoga prijedloga pozivati c z se kao na presedan na odredbe Berlinskog ugovora (l.8, 37 i 49), jer c se tada radilo o priznanju suvereniteta ili polusuvereniteta balkanskih drava. Po miljenju ruske vlade od momenta kad su sile oslobodile balz s kanske drave od reima kapitulacija nije mogue odobriti zadravanje z z c z tog reima na teritorijama koje anektiraju ove drave.49) Medutim, i z z ovog puta na konferenciji je izostala diskusija o ovom problemu koji je Austro-Ugarska pokrenula. Ovakav stav Rusije bio je u skladu sa cjelokupnom ruskom balkanskom politikom. Njeni imperijalistiki planovi bili su koncentrisani na c Moreuze, a balkanske drave, Srbija posebno trebalo je da odigraju uloz gu mone prepreke austro-njemakom nadiranju na Balkan. Za dranje c c z Rusije prema ovom pitanju bilo je od posebnog znaaja to je njen udio c s u spoljnoj trgovini i openito privredi i nansijama Turske kao i balkanc skih drava, za razliku od ostalih velesila, bio neznatan.50) Rusija nije z
OUA V, Nr 6129, VI Nr 6408. OUA VI Nr 6408. 50) Vidi: A.D.P. T e j l o r, op. cit. str. 438, 455; Lj. A l e k s i z c P e j k o v i , op. cit. str. 27-28; S. S k o k o, op. cit. str. 45-48. c
48) 49)

435

mogla biti uopte pogodena likvidacijom privilegija evropskih sila na s podrujima bive evropske Turske, pa je s toga i odmah zauzela ovakav c s odluan i bezrezervan stav u pitanju odranja kapitulacionog reima. c z z Austrougarska diplomatija je nastojala da pobije rusku argumentaciju pa je pokuala da pravno obrazloi i ekonomski motivira svoja s z stanovita. Grofu Mensdorfu dato je 18.aprila 1913. godine opseno s z uputstvo u tom smislu, kako bi on mogao austrougarska gledita pres zentirati ostalim uesnicima Londonske konferencije.51) c U austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova morali su inae c priznati da je sa stanovita teorije medunarodnog prava ispravno rus sko gledite, da se na bivim turskim teritorijama primjenjuju ugovori s s one drave koja ih anektira. Medutim, istovremeno je ukazivano da z rusko stanovite ne vodi rauna o praksi, koja pokazuje da pomenus c ti princip nema prisilni nego samo dispozitivni karakter, i da se samo onda primjenjuje ako se ne stvori nikakva specijalna norma (npr. mirovni ugovor) o produenju vanosti postojeeg ugovornog reima na z z c z novozadobijenim podrujima, ili ako je aneksija naila na bezrezervno c s odnosno preutno priznanje. Polazei od toga da sile formuliraju usc c love za preliminarni mir sa Turskom Austro-Ugarska je insistirala na svom ve zauzetom stanovitu u odnosu na problem ukidanja odnosno c s ogranienja kapitulacionih prava na bivim turskim teritorijama.52) c s Da bi se potkrijepilo austrougarsko gledite naveden je primjer s aneksije Koreje od strane Japana. Japan je, uprkos formalnom ukidanju ranijih ugovora izmedu Koreje i stranih sila, pristao da carinski reim Koreje izgraden na osnovu pomenutih ugovora ostane nepromiz jenjen jo 10 godina. Tako je, i u doba kada se odravala Londonska s z konferencija ambasadora, poloaj strane trgovine u Koreji bio izjedz naen sa poloajem japanske trgovine.53) c z Ukoliko Rusija i druge velesile ne bi prihvatile ovako obrazloeno z austrougarsko gledite, grof Mensdorf je bio, prema dobijenoj instrukcis ji, duan da ga podrobnije obrazloi praktinim razlozima i privrednim z z c interesima samih velesila. Pri tome se posebno isticalo da promjene na Balkanu nemaju za velesile samo izvanredan politiki, nego i privredni c znaaj. Jedno veliko carstvo, u kom su velesile zauzimale poseban pric vilegovani poloaj, gubilo je najvei dio svog evropskog teritorija koji z c je prelazio u ruke malih balkanskih drava. Sa austrougarske strane se z podvlailo da kulturni i privredni razvoj kao i trgovaki ugovori balkanc c skih drava nisu uopte prilagodeni novim prilikama. Kao argument za z s svoju tezu austrougarska diplomatija potee jo i tvrdnju da balkanske z s
51) 52) 53)

OUA VI, Nr 6670. Ibidem Ibidem

436

drave nee moi svojim vlastitim privrednim snagama ovladati zadoz c c bijenim podrujima, smatrajui ve i zbog toga nunim intervenciju c c c z velesila. U tom smislu formuliran je zahtjev Monarhije da se prelaz zadobijenih teritorija na nove posjednike vee za izvjesna ogranienja, z c kako bi se interesi velesila bar donekle zatitili. Isticalo se, da bi ti s interesi u protivnom bili preputeni samovolji balkanskih drava, pa bi s z u tom sluaju likvidacija evropske Turske bila skoro identina likvidac c ciji privrednih pozicija velesila na Balkanu. Po istoj ocjeni, nastupila bi potpuna izmjena u dotadanjem dranju velesila prema orijentalnim s z pitanjima, ako bi se uredenje novih odnosa predalo u ruke balkanskih drava.54) z Austro-Ugarska je bila zainteresovana u prvom redu za ouvanje c onih prava koja su po ugovorima sa Turskom pripadala velesilama na privrednom podruju (turski carinski sistem, oslobodenje trgovine od c raznih daa i stranih dravljana od poreza, prava brodarstva i konzuc z larne intervencije), dok se izmedu balkanskih drava i velesila ne sklope z novi sporazumi koji bi velesilama omoguili da se odreknu ranijih prava c bez tete za vlastite privredne interese.55) Monarhija je na taj nain u s c biti teila da Londonska konferencija zauzme stav prema pitanju priz vrednih ugovora sa balkanskim zemljama u odnosu na teritorije koje e one anektirati, analogan stavu koji je svojevremeno zauzeo Berlinski c kongres. Inae, u pogledu kapitulacionih prava na podruju jurisdikcije c c Austro-Ugarska je, bez namjere da ih se odrie unaprijed, bila spremna c da na njima uopte ne insistira. S druge strane, ona je pridavala veliki s znaaj ouvanju svog protektorata nad katolikom crkvom u oblastima c c c koje je zaposjela Srbija i Crna Gora, ali je u tom pogledu iz obzira prema Italiji ispoljavala veliku uzdrljivost kad je bio u pitanju teritorij z Albanije.56) Na konferenciji ambasadora odranoj 23.aprila 1913. godine grof z Mensdorf je iznio austrougarsku argumentaciju i uruio ambasadoric ma noticu koja je sadravala stanovita austrougarske vlade u smislu z s primljene instrukcije. Medutim, i ovog puta izostala je diskusija, pa se Mensdorf morao ograniiti na ekanje odgovora uesnika.57) Ovaj c c c potez Austro-Ugarske koincidirao je sa padom Skadra u ruke Crnogoraca i odlukom konferencije ambasadora o zajednikom demaru sila na c s Cetinju da se crnogorske trupe u najkraem vremenu povuku.58) c Skadarska kriza i opasnost od rata bili su apsorbovali tada panju z evropske diplomatije a posebno Austro-Ugarske. Osim toga, evropske
54) 55) 56) 57) 58)

Ibidem Ibidem Ibidem OUA VI,Nr 6805. OUA, VI, Br.6721; T.v. S o s n o s k y, op. cit. br. II, str. 332-333.

437

velesile radei na formuliranju uslova preliminarnog mira izmedu Turc ske i balkanskih saveznika imali su u vidu, - pored zatite svojih nepos srednih materijalnih interesa na bivim teritorijama Turske, koji inae s c nisu bili identini, i svoje ire strateko-politike i privredne ciljeve. U c s s c sferi tih irih interesa i imperijalistikih antagonizama posebno mjesto s c pripadalo je i samim balkanskim dravama, koje su postale znaajan i z c relativno samostalan faktor u medunarodnim odnosima. Stoga se ubrzo pokazalo da Austro-Ugarska nije mogla raunati sa irom solidarnou c s sc velesila. Francuska se inae najvie plaila ekonomske prevlasti Austro-Ugarc s s ske na Balkanu koja bi pogodila interese francuskog kapitala, pa je teite uputstva koje je primio francuski ambasador u Londonu Paul zs Cambon lealo na suzbijanju austrougarske ekonomske hegemonije.59) z Francuska industrija oruja bila je uvrstila svoje pozicije u Srbiji. Njez c ni interesi kao i interesi Banque Franco-Serbe, preko koje je plasiran francuski zajmovni kapital, te konano savez Francuske sa Rusijom bic li su po rijeima Hallgartena tri stuba na koje se oslanjao francuski c imperijalizam kako u Srbiji tako i na Balkanu.60) Pored Srbije bila je Bugarska a osobito Grka zahvaena djelatnou francuskog kapitac c sc la.61) Snaenje balkanskih drava, koje su obeavale brz i siguran uspon z z c i uz to bile neprijateljski raspoloene prema njemakom prodiranju na z c Istok, nagovjetavalo je dalje mogunosti za aktivnost francuskog kas c pitala. Nasuprot tome uloeni kapital u Turskoj bio je nesiguran zbog z opte nestabilnosti i njemake konkurencije.62) S druge strane, za Frans c cusku teku i ratnu industriju, - koja je sa Poincare-om kao premijerom s dola ustvari na vlast u Francuskoj prvorazredan znaaj dobila je Rus c sija a ne vie tursko trite ije je mnoge oblasti ve bio monopolizirao s zs c c njemaki kapital. Inae, sa relativno malim ueem u cjelokupnom turc c c sc skom robnom uvozu (10,8% u 1910. godini), i daleko jae materijalnog c angaovanja u azijskoj Turskoj, Francuska je, kao glavni povjerilac Turz ske pri regulisanju privrednih pitanja na Balkanu proizalih iz rata, bila s prvenstveno zainteresovana za sudbinu bankarskog kapitala uloenog u z c turske nansije. Medutim, ona je svojim stavom prilikom poetka pregovora o nansijskoj likvidaciji rata i obavezama plaanja ranijih turc skih podruja snano uticala na orijentaciju balkanskih drava prema c z z Antanti.63)
D. D o r d e v i , Izlazak Srbije na Jadransko more,.op. cit. str. 13. c G.W.F. H a l l g a r t e n, Op.cit. II Bd. str. 467; Up. S.B. F a y, The Originis of the World War. I Bd. New York 1929, str. 40. 61) S. S k o k o, op. cit. str. 38. 62) c D. D o r d e v i , Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 39. 63) Up. A.D.P. T e j l o r, op. cit. str. 440, 441, 455; Lj. A l e k s i z c P e j k o v i , op. cit. str. 27, 83, 84. G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. c II Bd, str. 373,374.
60) 59)

438

Kako je u konkurentskoj borbi sa Njemakom Engleska stalno guc bila pozicije u Turskoj, i ona je teite svoje politike prebacivala na zs balkanske drave uz istovremeno intenziviranje trgovine s njima. Gledaz jui u balkanskom savezu sve vie branu kako protiv austro-njemakog c s c prodiranja, tako i zauzimanja Carigrada i Moreuza od strane Rusije, Engleska je nastojala da u njemu ojaa svoj uticaj bez tete po angloc s ruske odnose.64) Dok su interesi njemakog kapitala, koji je koristio sve c oblike ekspanzije i prostirao se po cijeloj Turskoj, ipak bili koncentrisani u srcu Otomanskog carstva, u Carigradu i Maloj Aziji, Englezi su bili specijalno ekonomski zainteresovani za podruje Perzijskog zaliva. c c Inae, u poredenju sa dobicima koji su se tada vodeim imperijalisc tikim dravama nudili u azijskoj Turskoj, ekonomska dobit na Balkanu c z bila je sasvim malena. Upravo sa balkanskim ratovima aktualizirano je c u medunarodnim odnosima pitanje budunosti azijske Turske,65) pa su ve u maju 1913. godine otpoeli englesko-njemaki pregovori o njihoc c c vim interesima u Turskoj, koji su doveli do sporazuma o Bagdadskoj eljeznici.66) z Mada su se njemaki i austrougarski strateko-politiki interesi na c s c Balkanu u mnogome podudarali, na ekonomskom podruju oni su se c sukobljavali, jer je njemaki kapital uveliko potiskivao austrijski kao c to je ugroavao i francuski. Po izbijanju rata karakteristino je neods z c luno dranje Berlina prema Balkanu, to je bilo od presudnog znaaja c z s c za austrougarsku politiku. U njemakoj, koja je vodila inae politiku c c zatite Turske i bila duboko zainteresovana za odranje Austro-Ugarske s z kao velesile, postojalo je i uvjerenje da bi pobjede balkanskih nacionalnih drava mogle donijeti koristi.67) U toku pak razvoja balkanske krize z nisu izostali ni izvjesni koraci njemake diplomatije sraunati na zadoc c bijanje naklonosti balkanskih drava pa ak i Srbije, dok je u odnosu z c prema Grkoj Njemaka iz dinastikih razloga imala posebne obzire. c c c Austro-Ugarska je raunala sa podrkom Njemake i Italije svome c s c stavu u odnosu na zadravanje kapitulacionog reima na bivim turskim z z s podrujima.68) Medutim, privredne i politike koristi od toga reima c c z nisu za Njemaku, a pogotovo za Italiju, kojoj je nova konstelacija na c Balkanu pruala mogunosti za dalju privrednu i politiku penetraciju, z c c mogle imati ni iz daleka istovjetan znaaj kao za Monarhiju. Ali, i sama c
64) Lj. A l e k s i - P e j k o v i , op. cit. str. 26, 280, 281, 530, 535, c c 562, 569. S. S k o k o, op. cit. str. 42-45. 65) A.D.P. T e j l o r, op. cit. str. 453-458. z 66) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 422. 67) A.D.P. T e j l o r, op. cit. str. 422; Up. D. D o r d e v i , Izlazak z c Srbije na Jadransko more ..., str. 42-43. 68) OUA VI, Nr 6665, 6670.

439

Austro-Ugarska, koja je bila zaokupljena Skadarskom krizom i istovremeno nastojala da odvoji Bugarsku od saveznika i privue je Trojnom c savezu,69) nije mogla ostati na zauzetom stanovitu u odnosu na pitanje s reima kapitulacija. Rusko protivljenje austrougarskom prijedlogu i rez zultati pregovora koje je vodio grof Berchtold dali su povoda Mensdorfu da izrazi svoje miljenje kako bi insistiranje na unoenju austrougarskih s s rezervi u pogledu kapitulacionih prava u tekst preliminarnog mirovnog ugovora moralo bitno usporiti zakljuenje mira,70) to je opet bilo proc s tivno intencijama austrougarske politike i nastojanjima Bugarske koju je Monarhija podravala. Berchtold je forsirao okonanje pregovora o z c preliminarnom miru, jer se morao energino suprotstavljati pokuajima c s da se dovedu u pitanje ve postignuti rezultati austrougarske diplomac tije u Londonu u pogledu odredivanja sjevernih granica Albanije.71) Austro-Ugarskoj nije preostajalo drugo nego da i ona prihvati preliminarni mirovni ugovor u obliku koji je na osnovu ranijeg engleskog nacrta izradio francuski ambasador P. Cambon. U pogledu zatite svos jih ekonomskih interesa na bivim turskim podrujima velesile su mogle s c postii u Londonu saglasnost samo utoliko to su odbile zahtjev balc s kanskih drava za ratnom odtetom i ugovorom predvidjele da jedna z s internacionalna komisija u Parizu rjeava nansijska pitanja proizala s s iz rata, (l.VI). Ona je trebalo da odluuje o ueu drava nasljednic c c sc z ca evropske Turske i nansijskim obavezama Osmanskog carstva, koje otpadaju na teritorije koje e im pripasti. Monarhiji je pak polo za c s rukom da Londonska konferencija prizna delegatima balkanskih drava z 72) samo savjetodavno pravo glasa u pariskoj nansijskoj komisiji, koja inae nije mogla doi ni do kakvog pozitivnog rezultata prije sporazuma c c velesila o njihovim pravima i medusobnim obavezama, kao i openito o c ostatku Turskog carstva.73) U pogledu pitanja koja se odnose na trgovinu preliminarni mirovni ugovor je samo predvidao, jednako kao i za pitanje jurisdikcije, dravljanstva i ratnih zarobljenika, da e biti regulisana posebnim koz c nvencijama (l. VII). Odluivi se da ne insistira na unoenju u ugovor c c s s odredaba koje se odnose na prava iz turskih kapitulacija na teritorijama koje e biti anektirane od strane saveznika, austrougarska vlada je, i dac lje naelno podravajui svoje ranije prijedloge, dala pristanak na tekst c z c
OUA VI, Nr 6862. OUA VI, Nr 6805. 71) Vidi: T.v. S o s n o s k y, op. cit. Bd.II, str. 340-341; Up. M. Du r i i , Prvi balkanski rat - 1912-1913, knj. III, Beograd 1960, str. s c 393-400. 72) OUA VI,Nr. 6936, 6941, 7084, 7095. 73) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 421.
69) 70)

440

preliminarnog mirovnog ugovora. Ona je, medutim, uinila to uz ograc du da e svoju saglasnost teritorijalnim promjenama na Balkanu koje e c c rezultirati iz podjele bivih podruja Turske i priznanja prava posjeda s c uiniti zavisnim od regulisanja pokrenutih pitanja u smislu svojih elja. c z Sada je Berchtold smatrao preliminarni mir kao utanaenje ratujuih c c strana kojim se prava treih sila ne mogu tangirati, bez obzira to su c s one sudjelovale u njegovom ostvarenju. Stanovite Austro-Ugarske u s obliku vladine izjave primljeno je na prijedlog grofa Mensdorfa u Resume Londonske konferencije 20. maja 1913. godine. Odstupajui od c svog prvobitnog stava austrougarska vlada je formalno motivirala time to preliminarni mir ne specicira povrinu teritorija koje e anektirati s s c svaka od balkanskih drava, pa se i regulisanje pitanja kapitulacionih z prava rezervira za docnije, kad e biti potpuno jasno u pogledu dijelova c teritorija koji e pripasti svakoj pojedinoj dravi.74) c z s Medutim, Austro-Ugarskoj nije docnije polo za rukom ni da u statut Albanije proturi svoj prijedlog odredaba o odranju kapitulacionog z reima. One su bile tako formulirane da su izazvale podozrenje drugih z sila zbog tendencije koja je u njima izraena da se obezbijedi u Albaniji z privilegirani poloaj Monarhije i Italije.75) z Premda duboko zainteresovana za odranje odnosa iz doba turske z vladavine, Austro-Ugarska nije mogla vie insistirati da se na teritoris jama oduzetim od Turske zadri i turski carinski sistem, jer je to bilo z potpuno nerealno. U tom pogledu ona je najvie mogla reektirati, kao s na primjer u nacrtu sporazuma sa Srbijom iz jula 1913. godine, da se do ukljuenja novozadobijenih krajeva u srpsko carinsko podruje ne c c naplauju vee carine na uvoz austrougarskih proizvoda od dosadanjih c c turskih carina.76) Da bi osigurala svoje privredne i politike interese na c Balkanu nakon promjena koje su bile izazvane ratom, Austro-Ugarska se morala orijentisati na direktne pregovore sa balkanskim dravama na osz novu Programa koga je formulisala u februaru 1913. godine. Medutim, kao to je poznato, Pai je u jesen 1913. prilikom susreta sa Berchtols sc dom u Beu diskutujui o pitanju uredenja privrednih odnosa izmedu c c Srbije i Monarhije izrazio gledite da su aneksijom novih krajeva Srbiji s kapitulaciona prava ugaena,77) pa je i taj problem zajedno sa kompleks som drugih privrednih i politikih pitanja u austro-srpskim odnosima c ostao i dalje otvoren.
OUA VI, Nr. 6936, 6941, 7084, 7095. OUA VI, Nr. 6554, 7775,7855,7902, 8070, 8147. 76) ABH, ZMF, Pr. BH, Nr. 1125/1913. Nachtrags bereinkommen zum u Handelsvertrag von 27/14 Juli 1910. 77) OUA, VII Nr.8813; Up. H. H a n t s c h, op. cit. Bd II str. 490; H. U e b e r s b e r g e r, Osterreich zwischen Russland und Serbien, Kln-Graz 1958, str. 182. o
74) 75)

441

Znaajan nansijski interes imale su obje drave Monarhije za odrc z anje status quo-a kod proizvodnje, otkupa i eksporta makedonskog duz hana. Stoga je ve sredinom decembra 1912. godine bilo naloeno grofu c z Mensdorfu da u tom pogledu formulira rezerve Austro-Ugarske, ako bi se na Londonskoj konferenciji diskutovalo i o prikljuenju makedonskih c teritorija Drame i Kavale Bugarskoj.78) Kavalska oblast, izmedu rijeke Meste i Strume, i oblast u koju su ulazili solunski i skopski sandak z sa dijelom srbikog i bitoljskog sandaka predstavljali su najznaajnija c z c podruja za proizvodnju i trgovinu duhanom. Najvaniji po vrijednosti c z izvozni artikal iz Soluna bio je duhan. U Turskoj kao ni u Bugarskoj, za razliku od situacije u Srbiji, duhan nije bio dravni monopol, ali mu z je u Turskoj sloboda proizvodnje bila donekle ograniena.79) Po ocjeni c jednog lokalnog austrougarskog funkcionera iz Bosne, Srbija je mogla iz novih oblasti samo za duhan, koji je odlinog kvaliteta, izdajui ga c c u zakup kao monopol dobiti oko 80 miliona franaka godinje.80) s Austrijska i ugarska duhanska reija uivale su do balkanskog raz z ta na osnovu austrougarskog ugovora iz 1862. godine niz pogodnosti u odnosu na nabavku makedonskog duhana, pa je odranje dotadanjeg z stanja formulisano i u Programu za privredne sporazume sa balkanskim dravama od 16. i 17. februara 1913. kao poseban cilj austrougarske z politike. U tom smislu Programom se predvidalo da se za pomenute reije osigura i dalje pravo slobodnog i direktnog otkupa duhana od z c proizvodaa i preprodavalaca, slobodno lagerovanje otkupljenog duhana u vlastitim magacinima kao i nesmetan i slobodan od dabina izvoza. z Medutim, ipak se uzimalo u obzir i eventualnost da Srbija i Bugarska djelimino ili u potpunosti uvedu na novim teritorijama duhanski moc nopol, pa je u tom sluaju bilo predvideno da se za austrijsku i ugarsku c duhansku reiju izdejstvuju izvjesne povlastice.81) S obzirom na situz aciju s poetka 1913. godine i izvreno zaposjedanje pojedinih dijelova c s Makedonije od strane balkanskih drava, austrijska i ugarska duhanska z reija nisu tada pokazivale naroit interes za problem uvoza duhana iz z c Grke, kao to se nisu mnogo zanimale ni za duhan iz Crne Gore.82) c s Najvanije mjesto u austrougarskom Programu od 16. i 17. februz ara pripadalo je eljeznikoj politici koja je imala da poslui kao osnovni z c z faktor privredne penetracije i politikog uticaja Monarhije na Balkanu c nakon dubokih politikih promjena koje su rezultirale iz poraza Turske. c
OUA, V Nr. 4924. O proizvodnji i prometu duhana u evropskoj Turskoj, vidi: M. D i m i t r i j e v i , op. cit. str. 123-124. c 80) ABH Priv. Reg. 39/1913 Deftedarevi Potioreku Sarajevo 3.I 1913. c 81) Kao napomena 40. 82) Ibidem
78) 79)

442

Ve na samom poetku balkanskog rata na Ballhausplatzu se smac c tralo da zaposjedanje Sandaka, kao izlazne kapije za austrougarsku z privrednu ekspanziju, od strane Srbije i Crne Gore moe da se za Moz narhiju donekle kompenzira odgovarajuim saobraajno-politikim spoc c c razumima.83) Uskoro potom, kao to je poznato, aktualizirani su pojes dini stari austrougarski planovi o gradnji pojedinih eljeznikih pruga z c na Balkanu. Najprije, u nastojanju da se sprijei teritorijalni izlaz c Srbije na Jadransko more i njen eksport uini zavisnim od Monarhije c oivljena je u austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova ideja boz sanske transverzale, koja bi gradnjom krae pruge na srpskom teritoriju c (Uice-Vardite) omoguila Srbiji pristup na Jadran preko dalmatinskih z s c luka.84) Medutim, u Berchtoldovim politikim kombinacijama pominje c se sredinom decembra 1912. godine ponovo gradnja sandake eljeznice z c z kao uslov za saglasnost Monarhije za gradnju srpskodunavsko-jadranske eljeznike pruge.85) Poetkom novembra 1912. godine J. Redlich je s z c c obzirom na austrougarske politike interese u Albaniji ukazivao Berc chtoldu na potrebu eljeznike veze Dalmacije sa Draom, koja bi se z c c 86) odatle produila do Bitolja. z Zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine general O. Potiorek, jedan od najizrazitijih predstavnika agresivnog militaristikog kursa, izlaui svoje poglede na uredenje odnosa sa c z c balkanskim susjedima iznio je poetkom januara 1913. godine, zahtjev c za gradnju niza prikljunih pruga na bosansku eljezniku mreu (1. c z c z Uice-Vardite, 2. od Bijeljine-Janje preko Valjeva do spoja sa prugom z s u dolini Morave, 3. od Sarajeva do prikljuka na orijentalnu eljeznicu c z Mitrovica-Solun, 4. od Trebinja ili Konjica preko Nikia i Podgorisc ce do Skadra) kao i openito svoje prijedloge u pogledu eljeznike i c z c saobraajne politike na Balkanu.87) c Razliite tenje i interesi, koji su u ovim momentima doli do izraac z s z ja u odnosu na problem austrougarske eljeznike politike na Balkanu, z c nali su svoju rezultantu u Programu usvojenom 16. i 17. februara s 1913. godine, mada ni tada nisu mogli biti uklonjeni svi uzroci za pojavu novih nesuglasica izmedu pojedinih uticajnih faktora u Monarhiji. Programom je na prvom mjestu bilo predvideno da se principijelno utvrdi pravo Austro-Ugarske da izgradi i eksploatie tri eljeznike linije s z c putem drutva koga e ona oznaiti uz osiguranje svog odgovarajueg s c c c
OUA, IV Nr.4118; vidi V. C o r o v i , op. cit. 376-379; c H. U e b e r s b e r g e r, op. cit.str. 88. 84) OUA, IV Nr.4170, 4317,4351; V. C o r o v i , op. cit. 380,391; c D. D o r d e v i , Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 20, 21. c 85) OUA, V Nr.4924. 86) J. R e d l i c h, op. cit. Bd I, str. 167. 87) Vidi: H. K a p i d i , Skadarska kriza, str. 15-16, 40-43. z c
83)

443

uticaja na formiranje tarifa. To su bile pruge kojima je iz politikih c razloga austrougarsko Ministarstvo inostranih poslova pridavalo veliki znaaj: c 1. Linija kroz Crnu Goru i Albaniju do prikljuka na grku eljezniku c c z c mreu uz obavezu Grke na izgradnju potrebnih prikljuaka. z c c 2. Sandaka pruga, Uvac-Mitrovica ili druga podesna veza izmedu z c bosanske i orijentalne eljeznike mree. z c z 3. Produenje eljeznike pruge od Bitolja prema Jadranskom moru. z z c Za sluaj da Austro-Ugarskoj pode za rukom da kupovinom akc cija orijentalnih eljeznica ostvari kontrolu nad njima u Programu je z c bilo predvideno ouvanje prava na eksploataciju linija Mitrovica-Solun i Solun-Bitolj u korist postojeeg drutva ili drutva koga e odrediti c s s c austrougarska vlada. U protivnom trebalo je na drugi nain osigurati c uticaj na formiranje tarifa u austrougarskom saobraaju sa Solunom c na cijeloj buduoj ruti Uvac-Mitrovica-Solun, kao i na liniji od Jadrana c c preko Bitolja do Soluna. Program, medutim, nije uope prejudicirao odluke vlada obiju drava Monarhije o direktnom ili indirektnom ueu z c sc u nansiranju gradnje novih pruga.88) U pogledu samog Soluna Austro-Ugarska je u programu postavila sebi za cilj da se on, bez obzira kojoj e dravi pripasti, proglasi za c z slobodnu luku u kojoj bi Monarhija trebalo da ima odluujui uticaj.89) c c s Programom je dalje bilo predvideno da Austro-Ugarska vri uticaj na to skoriju gradnju: s 1. Zeljeznikog prikljuka Uice-Vardite. U pregovorima sa Srbijom c c z s trebalo je taj problem pokrenuti i uticati da Srbija da sigurne garancije da e u roku od cca 3 godine izgraditi pomenuti prikljuak i c c zakljuiti sa Monarhijom odgovarajue tarifne sporazume, dok bi se c c na austrijski troak u jadranskim lukama preduzele potrebne mjere s za tranzit ive stoke iz Srbije. Ovaj stav mogao je ui u program z c tek nakon postignutog kompromisa austrijske sa ugarskom vladom, koja je ovaj prikljuak smatrala tetnim po ugarske saobraajne inc s c terese. Stoga je u Programu bilo izriito naglaeno da za obavezu c s koju u tom pogledu ima preuzeti Srbija Monarhija ne treba da plati nikakvim posebnim ustupcima.90) 2. Stvaranje jedne nove veze Monarhije sa Carigradom i Solunom kroz Rumuniju i Bugarsku, koje su ve due vremena vodile medusobne c z
88) 89) 90)

Kao napomena 40. Ibidem Ibidem

444

pregovore o uspostavljanju novog eljeznikog prikljuka preko Duz c c nava. Preko njega i postojeih rumunskih i bugarskih linija Austroc Ugarska je mogla da dobije jednu drugu istonu eljezniku vezu sa c z c Solunom i Carigradom nezavisnu od srpskih eljeznica.91) Usposz tavljanje ove nove veze sa Orijentom bilo je openito u skladu sa c Berchtoldovom politikom prema Bugarskoj i Rumuniji, ali se ostvarenju te ideje ubrzo isprijeilo narastanje rumunsko-bugarskog c antagonizma, to je bilo suprotno intencijama austrougarske polis tike na Balkanu. 3. Uspostavljanje prikljuka od grkih eljeznica do linije Skopljec c z Solun.92) Istovremeno u Programu se Austro-Ugarska saglaavala sa grads njom srpske dunavsko-jadranske eljeznice sa ishoditem u jednoj alz s banskoj luci na Jadranu, kao i sa osiguranjem za Srbiju jednog slobodnog podruja u izlaznoj luci.93) Medutim, paralelno s tim imalo c se u vidu preduzimanje niza mjera saobraajne politike koje su trebale c da paraliziraju negativan uticaj kako jadranske eljeznice tako i evenz tualno drugih eljeznikih pruga koje bi bile suprotne austrougarskim z c saobraajnim interesima. c Saobraajni interesi Monarhije na Balkanu bili su do izbijanja rata c 1912. zatieni eljeznikom konvencijom sa Srbijom iz 1880. godine s c z c i analognim odredbama etvorne konvencije izmedu Austro-Ugarske, c Turske, Srbije i Bugarske iz 1883. godine (convention quatre), kojim je c sc c bio utvrden princip najveeg povlaenja za internacionalni saobraaj, paritetan tretman stranih i domaih transporta i sloboda tranzita. Proc gramom je bilo predvideno da se pomenuti sporazumi odre i u skladu z sa novom situacijom dopune, te da se njihova naela priznaju i za one c eljeznike linije od internacionalnog znaaja koje nisu bile obuhvaene z c c c etvornom konvencijom. U odnosu na Srbiju imalo se izdejstvovati c
Mit Hilfe dieses Auschlusses und der bereits bestehenden bulgari schen und rumnischen Linien wre Osterreich-Ungarn die Mglichkeit a a o gebeten, einen zweiten ostlichen und von den serbischen Linien unabhn a gigen Anschluss nach Konstantinopel einerseits und Salonik andrerseits zu erlangen, was verkehrspolitisch von nicht zu unterschtzender Wichtiga keit wre. Ibidem a 92) Ibidem: Zelje bosanske uprave za uspostavljanje eljeznikog priz c kljuka izmedu Loznice i Janje, kao krajnje take jedne linije koja treba c c da se izgradi na bosanskoj strani i povee sa ugarskim eljeznicama Zaz z jedniko ministarsko vijee primilo je na znanje a isto tako i elje u c c z pogledu regulisanja Drine i granice prema Sandaku, razoruanje graz z z ninog stanovnitva i organizacije andarmerije. Medutim, ove elje nisu c s z bile unesene u Program. 93) Ibidem
91)

445

proirenje konvencije iz 1880. na nove linije. U tu svrhu trebalo je s konkretno utanaiti sljedee: c c a) utvrditi princip da balkanske drave prihvate obaveze koje je Turz ska preuzela po etvornoj konvenciji u pogledu linija koje lee na c z podruju koje e njima pripasti; c c b) iskljuiti, bar u importnom pravcu, mogunost da neka balkanska c c eljeznica dade posebno tarifno povlaenje vezano za porijeklo robe z sc iz odredene zemlje, za transport brodovima pod odredenom zastavom ili od strane odredene rme, a takode i za prevoz na odredenoj rijenoj ili pomorskoj relaciji. Nasuprot tome mogle bi balkanske c z c drave proteirati svoj pomorski eksport na odredenim eljeznikim z z prugama. Medutim, to se imalo vezati za uslov da se roba transportira brodovima one drave kojoj pripada utovarna luka.94) Ova z ogranienja imala su prvenstveno smisao da u konkurentskoj borc bi sa drugim dravama jae dode do izraaja prednost geografskog z c z poloaja Monarhije i njene blizine balkanskom tritu.95) z zs c) teiti sklapanju jednog sporazuma o tome da e prilikom reviziz c je postojeih direktnih eljeznikih tarifa izmedu Austro-Ugarske c z c i balkanskih drava unapredenje medusobnog saobraaja biti voz c dee naelo i da sa izmjenom teritorijalnih odnosa nee nastupiti c c c poveanje vaeih tarifa.96) c z c Program je imao u vidu proirenje etvorne konvencije: s c 1. na sve dosad postojee privatne linije u evropskoj Turskoj (osobito c na liniji Solun-Bitolj i Solun-Dedeaga); c 2. na sve linije koje su u Programu navedene da treba da se grade; 3. na sve odvojne linije od eljeznica obuhvaenih etvornom konvenz c c cijom u pravcu luke na egejskom ili jadranskom moru ili prema nekoj taci gore pomenutih privatnih linija; c 4. na sve linije koje polaze od jedne srpske ili bugarske morske ili dunavske luke; 5. na sve grke eljeznice koje uspostavljaju vezu izmedu sjevernih c z prikljunih linija i Pireja.97) c
Ibidem O saobraajnim i tarifnim problemima na Balkanu po uspostavljanju c eljeznike veze Bea sa Carigradom i Solunom i nepovoljnim uslovima z c c za direktan eljezniki promet za Austro-Ugarsku zbog tarifnih kombiz c nacija eljeznica balkanskih drava sa parobrodarskim drutvima drugih z z s zemalja. Vidi: R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnvesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894, str. 186-197. 96) Kao napomena 40. 97) Ibidem
95) 94)

446

Ouvanje prava postojeih privatnih eljeznica u evropskoj Turskoj c c z bio je jedan od ciljeva austrougarske politike kome je bio pridavan naroit znaaj, pa se u Programu posebno podvlailo da balkanske drave c c c z kao pravni nasljednici Turske treba da prime sve ugovorne obaveze koje je u pogledu privatnih eljeznica preuzela Turska.98) Inae, sve obavez c ze, koje su u odnosu na gradnju eljeznica i uope eljezniku politiku z c z c proizilazile za balkanske drave iz Programa, trebalo je da se utvrde z u formi separatno zakljuenih eljeznikih konvencija Austro-Ugarske c z c sa Srbijom, Bugarskom, Crnom Gorom i Grkom. Pri tome ugovori c sa Srbijom i Bugarskom inili bi dopunu ve postojeih konvencija. U c c c pogledu Albanije, koja se jo nije bila konstituisala kao drava, mos z glo se tada planirati samo openito osiguranje austrougarskih prava c predvidenih Programom. Sto se tie rumunsko-bugarskih linija imac lo se u vidu sklapanje jedne konvencije izmedu Austro-Ugarske, Rumunije i Bugarske po uzoru na etvornu konvenciju iz 1883. godine. c Izvan okvira pomenutih konvencija trebalo je posebno sklopiti ugovor izmedu Austro-Ugarske i balkanskih drava o pitanju revizije direktnih z eljeznikih tarifa u smislu kako je to u Programu formulisano.99) z c Program za privredne sporazume sa balkanskim dravama od 16. z i 17.februara 1913. godine upotpunjavali su jo stavovi koji su se ods nosili na potanski i telegrafski saobraaj, plovidbu u obalnim vodama s c i lukama na Levantu, kao i o sklapanju konvencije sa Srbijom o plovidbi na Dunavu. Interesantno je napomenuti da se predvidjelo naputanje postojeih austrijskih potanskih ureda na bivem turskom s c s s podruju, izuzev u Albaniji gdje se imalo u vidu ubudue osnivanje i c c ugarskih potanskih ureda. Takode, planirano je bilo uspostavljanje s jednog podmorskog kabla koji bi vodio od Trsta do Valone u Albaniji, pa onda dodirujui neka mjesta u Grkoj iao dalje do Jafe u Palestini, c c s a odatle do El Aria ili nekog drugog mjesta u blizini Port Saida.100) s Cijelom Programu dale su snaan peat koncepcije grofa Berchtolz c da, koji je eljeznicama namijenio ulogu posebnog spoljno-politikog z c instrumenta. Berchtold je sebi postavio zadatak da politiki i privredni c uticaj Monarhije u balkanskim dravama odrava i jaa, dokle god je to z z c mogue upotrebom mirnih sredstava.101) Tom cilju trebalo je da posc
98) To se odnosilo najpre na orijentalne eljeznice kao i na eljeznike z z c linije Solun - Bitolj i Solun - Dedeaga. Ibidem c 99) Ibidem 100) Ibidem 101) Angesichts der Umsturzbewegung auf dem Balkan habe es sich der Vorsitzende als verantwortlicher Leiter der auswrtigen Politik der Moa narchie zur Aufgabe gestellt, den politischen und wirtschaichen Einuss der Monarchie in den Balkanstaaten, umsolange dies mglich sei, mit frieo dlichen Mitteln aufrechtzuhalten und zu strken. Dies habe den Anlass a dazu gegeben, Mittel und Wege zu suchen, um Osterreich-Ungarn eine Einussnahme auf die dortigen Eisenbahnverhltnisse zu sichern. HHSa tA PA XL, Interna k. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 504, od 21.II 1913.

447

lui i kupovina 51.000 akcija orijentalnih eljeznica od strane jednog z z sindikata austrijskih i ugarskih banaka,102) koju je svesrdno podrao z Bertchold im su njihovi raniji vlasnici, Njemaka banka i vajcarske c c s banke, ponudili da ih prodaju. Traei odmah po usvajanju Programa z c ve u februaru 1913. saglasnost austrijske i ugarske vlade za obavljanje c ove poslovne transakcije, koja je Austro-Ugarskoj trebala da osigura dominantan uticaj na postojee i budue eljeznike veze na Balkac c z c nu, Bertchold ju je na Zajednikom ministarskom vijeu 21.februara c c 1913. godine motivirao sljedeim potrebama:103) c 1. Radi osiguranja slobodnog prolaza za trgovinu Monarhije prema Solunu. Ovaj moment je istican s obzirom na to da e bivi turc s ski teritoriji biti podijeljeni medu raznim dravama, pa je austroz ugarska trgovina u sluaju prikljuka bosanske eljeznike mree c c z c z na liniju Mitrovica-Solun imala ubudue da rauna sa vie tudih c c s teritorija i eljeznikih uprava. To je po Berchtoldovom miljenju z c s bilo mogue preduprijediti odranjem privatne eksploatacije u koc z rist postojeeg drutva ili njegovog nasljednika koga treba da obrac s zuje sindikat austrijskih i ugarskih banaka.104) Dalje, posjed ovih eljeznica, u sluaju ako bi osiguranje privatne eksploatacije nailo z c s na vee tekoe, trebalo je da Austro-Ugarskoj da u ruke ekasno c s c sredstvo da ona utvrdi ili bar utie na uslove odricanja od privatnog c poslovanja. 2. Radi sticanja preimustva u odnosu na druge konkurente koji bi c pretendovali na gradnju pruga preko Albanije, - to se praktino s c odnosilo na Italiju. Drutvo za eksploataciju istonih eljeznica pos c z sjedovalo je koncesiju za gradnju eljeznice prema Jadranu, od Mrz dara ka Pritini i od Skoplja prema Gostivaru, dok je drutvo koje je s s imalo u posjedu prugu Solun-Bitolj raspolagalo slinom povlasticom c za jednu alternativnu liniju od Bitolja u pravcu Valone ili Draa. c Ove koncesije trebalo je da predu na sindikat austrougarskih banaka, jer je Berchtold smatrao neophodnim da Austro-Ugarska uvrsti c svoje pozicije i osigura svoj uticaj na buduu albansku eljezniku c z c mreu. Pri tome je Drutvo za eksploataciju orijentalnih eljeznica z s z trebalo da iz svoje gotovine otkupi akcije pruge Solun-Bitolj, tako
102)

Sindikat je trebalo da sainjavaju Oesterreichische Bodenkreditansc talt Wiener Bankverein, Anglo-Oestereichische Bank, Ungarische Kreditbank i Pester Komerzialbank. Ibidem, Up. Sastav docnije obrazovanog austrougarskog konzorcija i uee pojedinih banaka, Lj. A l e k s i c sc c P e j k o v i , op. cit. str. 740. c 103) Kao napomena 101. 104) Drutvo za eksploataciju istonih eljeznica dobilo je 1908. od Porte s c z koncesiju za gradnju pruge Mitrovica - Uvac.

448

da je za austrijske i ugarske banke dolazio praktino u pitanje samo c otkup 51.000 akcija istonih eljeznica. c z 3. Posjedovanjem akcija pomenutih drutava Austro-Ugarska bi stekla s takve pozicije u rjeavanju eljeznikih pitanja zapadnog Balkana, s z c kakve ne bi mogla ni na kakav drugi nain dobiti. Imajui u posjec c du postojee linije na zapadnom Balkanu stvorilo bi se po zamisli c Berchtolda jedno jezgro, odakle je uz pomo francuskog i belgijc skog kapitala 105) trebalo dalje da se popunjava eljeznika mrea. z c z Berchtold je naglaavao veliku politiku vrijednost utvrdivanja auss c trougarskog uticaja na eljeznice zapadnog dijela Balkanskog poluz ostrva i to specijalno s obzirom na albansku politiku Monarhije. Mada je Berchtoldu, koga je podravao ministar rata Krobatin, z polo za rukom da na kraju dobije saglasnost vlada obiju drava Mos z narhije i koncem aprila 1913. godine realizira otkup akcija orijentalnih eljeznica, to je medutim bilo popraeno prilino jakim otporom i izraz c c zima rezervi kako u pogledu same svrsishodnosti predvidene nansijske transakcije, tako i u odnosu na pojedine dijelove ve usvojenog Prograc ma. Predsjednik austrijske vlade K. Strgkh izraavao je sumnju u to u z da e balkanske drave priznati pravno stanje i odnose kao u doba Turc z ske, koji protivrjee shvatanju dravnog suvereniteta. On je ukazivao c z da e balkanske drave, a osobito Srbija, suprotstaviti se uvrenju c z c sc austrougarskog uticaja na svojim eljeznicama. Strgkh je strahovao z u da bi iz toga mogle nastati komplikacije koje bi ugrozile miran razvoj odnosa sa balkanskim dravama.106) z Slinu bojazan izraavali su i drugi austrijski ministri. Austrijski c z ministar trgovine Schuster upozoravao je da e planirana nansijska c operacija izazvati poveanje nenaklonosti Srbije i Bugarske prema Moc narhiji, negativno uticati na trgovinske pregovore, i oteati ostvarenje z drugih moda znaajnijih privrednih zahtjeva. Predstavnici kako ausz c trijske tako i ugarske vlade izraavali su skepsu da e balkanske drave z c z osobito respektovati povlastice Drutva orijentalnih eljeznica, koje su s z
105)

O odnosima izmedu austrijskih i francuskih nansijskih krugova, posebno u vezi sa projektom internacionalizacije orijentalnih eljeznica u z 1914. godini, Vidi: G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit II Bd. 467, 468 i Lj. A l e k s i - P e j k o v i , op. cit. str. 748 i dalje. O kombinacijac c ma u toku 1912, 1913 i 1914, da francuski kapital uestvuje u nansiranju c izgradnje bosanskih eljeznica, vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje z bosanskohercegovakog eljeznikog programa iz godine 1913, Radovi c z c izd. Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 124125. 106) Hieraus seien Verwicklungen zu bef rchten, welche der politischen u Beziehungen zu den Balkanstaaten gefhrden knnten. HHStA XL PA a o XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GKMPZ 504 od 21.II 1913.

449

i u odnosu na Tursku stajale na slabim nogama. One e insistirati na c podravljenju u emu ih ne spreava zakljuak Londonske konferencije z c c c u pogledu ouvanja prava eljeznikih drutava u Turskoj.107) c z c s Zanimljivo je, da je suprotno Berchtoldovim gleditima austrijski s ministar saobraaja Forster smatrao da u saobraajnom pogledu nema c c potrebe za jednom novom direktnom eljeznikom linijom prema Soluz c nu pod uticajem Monarhije preko Mitrovice, budui da je za Austroc Ugarsku kopneni saobraaj sa Solunom u poredenju sa pomorskim od c manjeg znaaja, a takode i stoga to ve postoji dobra eljeznika veza c s c z c preko Beograda.108) Svaki novi put bio bi dui nego onaj via Beograd, z isticao je Forster, a sandaka eljeznica za oko 200 kilometara. Osim z c z toga on nije preporuivao da se proteira kopneni put prema Solunu, c z jer bi to imalo za posljedicu konkurenciju izmedu egejskih i dalmatinskih luka, koje je austrijska vlada nastojala oivjeti srpskim tranzitom. z Sto se tie ideje o stvaranju jezgra i dalje izgradnje eljeznike mree c z c z na zapadnom Balkanu, Forster je drao da Austro-Ugarska nije tome z dorasla s obzirom na problem nansiranja i neophodnost uea strac sc nog kapitala. Slino stanovite o tome zauzimao je i austrijski ministar c s nansija Zalezski. Austrijski ministar trgovine Schuster bio je miljenja s da put prema Solunu nema vie isti znaaj kao u vrijeme kad je postojas c la mogunost da se osigura direktan tranzit preko jedinstvenog turskog c teritorija. On je podvlaio da sada u prvi plan trgovinske politike ausc trijske vlade dolazi briga za prosperitet vlastitih luka.109) Ovakva stanovita lanova austrijske vlade, koja su se razlikovas c la od ambicioznih planova grofa Berchtolda i vojnih krugova, bila su dobrim dijelom uvjetovana kako njihovom ocjenom realnih nansijskih mogunosti Monarhije tako i posebnim uglom gledanja na rjeavanje c s tekih unutranjih privrednih i politikih problema. Ona su se u sutini s s c s nadovezivala na koncepciju koju je jo tokom pregovora o formuliranju s
107) 108)

Ibidem Der k.k. Eisenbahnminister unterzieht das Projekt zunchst vom o verkehrspolitischen Standpunkte einer Kritik. Im Vordergrunde des Interesse stehe die Idee des Zuganges nach Salonik auf einer neuen, unter dem Einusse der Monarchie stehenden direkten Eisenbahnlinie (Mitrovitza - Salonik). Verkehrspolitisch liege ein Bedarf nach einer solchen Linie nicht vor, da der Landverkehr nach Saloniki im Vergleiche zum Seeverkehr nur von geringer Bedeutung sei und schon gegenwrtig eine a wirklich gute Verbindung mit Salonik uber Belgrad bestehe. Ibidem 109) Der k.k. Handelsminister gibt gleichfalls der Anschauung Ausdruck dass dem Wege nach Salonik heute nicht mehr die gleiche Bedeutung zukomme wie zu jener Zeit, wo die Mglichkeit habe, den direkten Trano sit uber ein einheitliches t rkisches Territorium sicherzustellen. Heute u st nden f r die k.k. Regierung andere handelspolitische Gesichtspunkte u u mehr im Vordegrunde des Interesses in erster Linie die F rsorge f r den u u Hebung der eigenen Seehfen. Ibidem a

450

Programa za privredne sporazume sa balkanskim dravama zastupalo z austrijsko Ministarstvo eljeznica, imajui prvenstveno u vidu ue, nez c z posredne austrijske saobraajno-politike interese. U osnovi te koncepc c cije bio je pojaani austrijski interes za Dalmaciju i njeno povezivanje sa c irim balkanskim zaledem. Na to se nadovezivala ideja o izgradnji onih s linija na Balkanu koje je trebalo da se prikljue na bosanske eljeznice. c z s c Medutim, pritom se ima u vidu odredeni unutranjo-politiki efekat, jer se smatralo to bude vie bosanska eljeznika mrea dobijala na s s z c z znaenju za Austriju povezivanjem sa planiranim eljeznicama na Balc z kanu, to e austrijskoj vladi biti lake da se u Parlamentu usvoji zakon o c s realizaciji programa gradnje novih eljeznica u Bosni i Hercegovini.110) z Stoga je austrijsko Ministarstvo eljeznica stavljalo na prvo mjesto z po vanosti gradnju prikljune linije od Uica do Vardita. Sa stanoz c z s vita produenja dalmatinsko-bosanskih eljeznica smatrala se veoma s z z poeljnom i pruga du obale Jadrana kroz crnogorski teritorij prema z z Skadru. Mada su docnije, kao to je naprijed reeno austrijski ministri s c zauzimali negativan stav prema sandakoj eljeznici, prilikom diskusije z c z o Programu njena gradnja je sa austrijske strane predlagana. Pri tome se predvidalo i eventualno umjereno nansijsko uee Monarhije, mac sc da je i tada ukazivano na opadanje znaaja ove pruge zbog izmijenjenih c politikih prilika.111) c U odnosu na ostale eljeznike projekte na Balkanu austrijsko Miz c nistarstvo eljeznica zauzimalo je prilino rezervisan stav, osobito u z c
110)

Wie Euerer Exzellenz bekannt, haben uber die Regelung dieser Fra ge, speziell uber das Interesse Oesterreichs an den nach Beendigung des Krieges herzustellenden Eisenbahnlinien eingehende Beratungen zwischen den beterligten Ressorts stattgefunden, deren Ergebnis in den beiliegenden Grundstzen f r die Verhandlungen niedergelegt worden ist. a u Wir sind hiebei von dem wohl selbstverstndlichen Prinzipe ausgegana gen, dass in erster Linie jene Bahnen anzustreben sind, an welchen wir vom speziell Osterreichischen Standpunkte aus ein unmittelbares Interesse haben. Ganz besonders glaubte ich als den Ausgangspunkt f r u die Osterreichischen W nsche hinsichtlich der zuk nftigen Gestaltung u u der Bahnen auf dem Balkan die Osterreichische Adriak ste betrachten u zu m ssen, um so einerseits das Interesse Dalmatiens besonders hervoru kehren zu knnen, andererseits aber auch f r die im Osterreichischen o u Parlament einzubringende bosnische Bahnvorlage eine St tze in den an u die bosnischen Bahnen anzuschliessenden auslndischen Verkehrsadern a zu nden. Denn je mehr das bosnische Eisenbahnnetz durch den Zusammenhang mit den am Balkan zu erbauenden Bahnen auch f r Oesterreich u an Bedeutung gewinnt, destomehr scheint mir die parlamentarische Vertretbarkeit des Programes erleichtert. Allgemeines Verwaltungsarchiv Wien (AVW) Prs Nr 553/MP ex 1913. Forster St rkghu 1.II 1913. O a u programu gradnje eljeznica u Bosni i Hercegovini i problemima njegove z realizacije. Vidi: F. H a u p t m a n n, op. cit. str. 119-137. 111) AVW Prs Nr. 553/MP ex 1913 Forster St rkghu 1.II 1913. a u

451

pogledu uea u nansiranju. Tako na primjer, iako je smatralo da c sc je u austrijskom privrednom interesu produenje eljeznike mree Moz z c z narhije prema Albaniji kako do prikljuka na projektovanu srpsku jac dransku eljeznicu tako i na eljeznice koje treba da vode od albanske z z obale prema Grkoj, ono je isticalo pretean znaaj intenzivnog brodc z c skog saobraaja pod iskljuivim austrijskim uticajem. Priznajui poc c c trebu da Monarhija osigura odredeni uticaj na prugu koja bi se gradila od obale Albanije u unutranjost prema Grkoj, austrijsko Ministars c stvo eljeznica je, posebno s obzirom na tehnike tekoe gradnje, bilo z c s c protivno bilo kakvom austrougarskom nansijskom angaovanju. Ono z nije preporuivalo ni da Monarhija jae insistira na gradnji eljeznikih c c z c linija u Grkoj, niti na uspostavljanje nove eljeznike veze izmedu Ruc z c munije i Bugarske, da se ne bi izazvala negativna reakcija pomenutih drava.112) z Ova gledita polazila su vie od neposredne privredne koristi za auss s trijsku polovinu Monarhije i bila su motivirana skromnijim politikim c s pretenzijama. Medutim, stanovita austrijske vlade bila su bitno modicirana u usvojenom Programu od 16. i 17. februara 1913. godine, zbog snanog uticaja kako ugarske vlade tako i drugih faktora. I opoziz cija austrijskih ministara Berchtoldovim koncepcijama, koja je ponovo dola do izraaja na pitanju otkupa akcija istonih eljeznica, ostala je s z c z bez stvarnog efekta. Daljni spoljnopolitiki potezi Monarhije u odnoc su na problem balkanskih eljeznica preduzimani su u duhu intencija z utvrdenih u Programu, ali nisu mogli dovesti ni do kakvih konkretnih rezultata. Tenja Austro-Ugarske da na osnovu kupovine akcija orijentalnih z eljeznica osigura sebi pravo na gradnju pruge Bitolj-Valona izazvaz la je ve u maju 1913. godine protivljenje Italije. To bi po miljenju c s italijanske vlade, koje je izrazio italijanski ambasador u Beu vojvoda c Avarna, obezbijedilo Austro-Ugarskoj preovladujui politiki uticaj u c c Albaniji, to je bilo suprotno sporazumima izmedu Italije i Monarhije. s Stoga je vlada u Rimu izrazila spremnost da revidira svoj stav prema odredbama prvobitnog nacrta statuta Albanije u pogledu daljeg vaenja z koncesija koje je odobrila Turska i da prihvati rusko gledite da takve s koncesije imaju isto moralno znaenje, ukoliko se Italiji ne osigura pac c ritetan uticaj na liniji Bitolj-Valona. Sa austrougarske strane isticalo se, medutim, da u odnosu na Albaniju sporazumi imaju u vidu samo c paritet izmedu obiju sila na politikom polju, a da se ne mogu odnositi na privredna pitanja, u koja spada i gradnja eljeznica. Princip potpuz nog izjednaavanja Austro-Ugarske i Italije, koje su obje sile prihvatile c u januaru 1913. godine u odnosu na projekt srpske jadranske eljeznice z
112)

Stellungnahme des Eisenbahnministeriums zu den vom Handelsministeriums angeregten Balkanfragen (Linienprogramm). Ibidem

452

preko Albanije Berchtold nije bio voljan da prizna kao presedan, jer je ta pruga za Austro-Ugarsku znaila politiki kompromis da bi se posc c tiglo iskljuenje Srbije sa Jadrana, i u njenom sluaju Monarhija nije c c mogla za sebe zahtijevati nikakvu povlasticu.113) Problem izgradnje eljeznikih pruga u Albaniji optereivao je ausz c c troitalijanske odnose i bio predmet medusobnih pregovora tokom 1913. i u 1914. godini. Takode, ni koraci Austro-Ugarske za osiguranje prikljunih linija u Grkoj nisu do izbijanja svjetskog rata dali pozitivne c c rezultate. Pregovore sa Srbijom, koji su vodeni u 1914. godini, prekinuo je sarajevski atentat u momentu kad su se nalazili u zavrnoj fazi i s ve naelno bio postignut sporazum da pruge istonih eljeznica u Src c c z z s c biji predu u dravno vlasnitvo uz odgovarajue kompenzacije AustroUgarskoj na podruju saobraajne politike.114) c c I dok je austrougarska diplomatija preduzimala velike napore da na Balkanu osigura politike i ekonomske pozicije Monarhije kao vec lesile, na teritorijama bive evropske Turske deavale su se znaajne s s c ekonomske promjene. Balkanske drave nisu gubile vremena da izvuku z koristi iz zaposjedanja Makedonije i drugih krajeva koji su ranije bili pod vlau Otomanske carevine.115) sc Austrougarski privredni krugovi pratili su sa velikom panjom raz zvoj privrednih odnosa na tim podrujima pa su nastojali da se nec posredno, na licu mjesta, upoznaju sa novonastalim prilikama. Tako je Ugarski trgovaki muzej poslao u toku 1913. godine tri studijske c komisije i to u Albaniju i krajeve koji su pripali Srbiji i Bugarskoj. Komisije koje su vie sedmica obilazile ova podruja, imale su zadatak s c da rezultate svojih ispitivanja dostave svim zainteresovanim.116) Ovaj
HHStA, Administrative Registratur F 19-13. No 34805 1913 16.V 1270 1913. Zbog suprotnosti izmedu velesila potpuno je otpao prvobitno predvideni tekst 7 Statuta Albanije, koji se odnosio na ouvanje reima c z kapitulacija i privilegije stranom kapitalu. 114) Vidi. V. C o r o v i , op. cit. str. 511-516; c Lj. A l e k s i - P e j k o v i , op. cit. str. 770-800. c c 115) U kojoj se mjeri u Srbiji i Bugarskoj pridavala vanost privrednim z pitanjima pokazuje nekoliko studija koje su izale iz tampe ve 1913. i s s c 1914. godine. Tako knjiga Milivoja M. S a v i a, inspektora Ministarc stva narodne privrede, Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima i zanati u starim granicama Kraljevine Srbije, predstavlja u stvari njegov izvjetaj Ministru, koga je izdalo Ministarstvo narodne privrede u s Beogradu 1914. godine. Knjiga Mite D i m i t r i j e v i a, Privreda c i trgovina u novoj Srbiji, kojoj je napisao predgovor ministar privrede K. S t o j a n o v i , bila je tampana u Beogradu ve 1913. godine. c s c U Soji je 1913. godine izdao D. M i a j k o v knjigu Novit zemi v s stopansko otnoenije i stopanskoto bdeie na Bulgarija. s z s 116) HHStA Administrative Registratur F. 19/30, Bahnbau Serbien 1, 153. Bericht uber die wirtschaftliche Lage in dem neuserbischen und neugriechischen Gebiete. - Abschrift eines Berichtes des Handels und Gewerbkammer f r das Erzherzogtum Oesterreich unter der Enns vom u 12. Jnner 1914 ... an das k.k. Handelsministerium Wien. a
113)

453

poduhvat Ugarskog trgovakog muzeja odraavao je zanimanje ugarc z skih privrednih krugova, a posebno madarske industrije za balkansko trite. Rastua madarska industrija, koja se i kod kue sukobljavala zs c c sa snanom konkurencijom nadmonije austrijske industrije, mogla je z c sa izgledom na uspjeh traiti nova trita samo na istoku u privredno z zs nerazvijenijim zemljama. U komisiji koja je poavi iz Beograda obila Skoplje, Mitrovicu, s s s Prizren, Bitolj, Prilep i Solun uestvovao je sekretar Hrvatsko-slavonc skog industrijskog udruenja iz Zagreba dr M. Mautner i o svojim zaz paanjima uputio izvjetaj Bekoj trgovakoj i industrijskoj komori. z s c c Njegov prvi utisak bio je da poslovne prilike u makedonskim gradovima nisu loe. Dodue trgovci su trpjeli zbog ratnih dogadanja, ali su na s s drugoj strani liferacijama i poveanim prometom napravili viestruko c s dobre poslove i raspolau sa odgovarajuom gotovinom. To je osobito z c vailo za Skoplje, Mitrovicu i Prizren. Sve ove gradove Mautner navodi z kao makedonske.117) U pogledu prilika koje su prethodile ratu Mautner konstatira da je Skoplje u komercijalnom pogledu bilo skoro iskljuivo zavisno od c Soluna. Skopski trgovci bili su osim rijetkih izuzetaka samo lijale solunskih grosista, pa su direktne nabavke za Skoplje stoga predstavljale iznimku.118) Mada je od zakljuenja mira bilo proteklo izvjesno vrijeme, u poc gledu budue komercijalne orijentacije gradova na teritoriji koju je zac posjela Srbija situacija se u 1913. godini jo nije bila iskristalizirala. s Ipak, izvjesne nove tendencije bile su za Mautnera jasno uoljive. On c primjeuje nastojanje skopskih trgovaca da poslije rasparavanja Mac c kedonije i povlaenja novih dravnih granica izvojuju svoju komercic z jalnu samostalnost. Ozbiljna prepreka na tom putu bilo je otsustvo ranijih direktnih kontakata sa stranim fabrikantima. Medutim, mnogo znaajnija pojava bili su pokuaji beogradskog trita da preuzme c s zs ulogu Soluna. Po izvjetaju Mautnera beogradski grosisti jako se ins teresuju za skopsko trite i 1913. godine djelimino su ve bili tamo zs c c osnovali svoje lijale ili predstavnitva.119) s
117) 118)

Ibidem Ibidem 119) Vor allem versucht der Belgrader Platz die Rolle Saloniks zu uber nehmen. Die Belgrader Grossisten interessieren sich sehr f r den dortigen u Markt und haben zum Teil bereits Filialenbetriebe oder Vertretungen dort errichtet. Auf der anderer Seite versuchen die Uesk ber Kaueute, u denen es, wie erwhnt, nicht an Barmitteln fehlt, nunmehr kommerziell a ihre Selbststndigkeit zu erringen, sie allerdings noch mit mancherlei a Vorurteilen in den Kreisen der auslndischen Fabrikanten zu rechnen a haben. Ibidem

454

Ocjene Mautnera u osnovi se slau sa izvjetajem Milivoja M. Saviz s a, koji je dao podrobne podatke o gradskoj privredi u oblastima koje c su pripale Srbiji. I Savi ukazuje kako se po oslobodenju od Turaka c u Skoplju poinje razvijati uvozna trgovina en gros na raun Soluna. c c Pored pojave novih beogradskih i domaih rmi u Skoplju, on spomic nje i doseljavanje 50 jevrejskih rmi iz Soluna, koje su ostvarile velike zarade. One su robu, koju su uvezle po 11% carinskoj tari, prodavale c po cijenama formiranim nakon uvodenja srpske carinske tarife. Inae, do balkanskog rata izvozna trgovina u Skoplju nalazila se je u rukama jevrejskih trgovaca. Osim interesovanja srpskih trgovaca za nove krajeve, Savi navodi kako su i pojedini srpski industrijalci poeli da ih c c obilaze.120) Istovremeno je srpska vlada, prema izvjetaju Mautnera, ve i u s c interesu vlastitih eljeznica nastojala da robni promet Skoplja odvrati z od Soluna i okrene preko Srbije. Medutim, on ukazuje da je za srpsku vladu iskrsao problem kako izai u susret solunskim grosistima, koje je c proteirala grka vlada, a da se ne nanese teta srpskoj trgovini. S tim z c s u vezi postavljalo se i pitanje na koji nain osigurati srpski tranzit preko c solunske luke, koja je imala da slui srpskom izvozu. U srpskim trgoz vakim krugovima smatralo se tada kao najvjerovatnije rjeenje osnivac s nje jedne srpske slobodne zone u solunskoj luci,121) to je bilo docnije u s c 1914. godini i predvideno sporazumom izmedu srpske i grke vlade.122) Time je nanesen teak udarac austrougarskim politikim i privrednim z c planovima. Mautner nas obavjetava i o srpskim eljeznikim planovima u cilju s z c boljeg povezivanja anektiranih podruja sa Srbijom. Prije svega bila je c u najskorije vrijeme predvidena gradnja eljeznice Bitolj-Skoplje, koz ja je imala da vodi du vanih stratekih taaka na albanskoj granici. z z s c Izrada projekta bila je povjerena jednom njemakom drutvu. Osim c s vojno-stratekog, pruga je trebalo da ima i vaan komercijalni znaaj. s z c Povlaenjem srpsko-grke granice Bitolj, koji je vie nego Skoplje bio u c c s pogledu trgovine zavisan od Soluna, naao se izoliran u vrlo tekom pos s loaju.123) Upravo situacija u kojoj se naao poslije balkanskih ratova z s Bitolj moe posluiti kao primjer kako se povlaenje novih granica i poz z c djela Makedonije negativno odraavala na privrednom planu. Mautner z je smatrao da e izgradnjom pruge Bitolj-Skoplje bitno porasti komerc cijalni znaaj Skoplja. U istom smislu imala je da djeluje i predvidena c
120) 121) 122) 123)

M. S a v i , op. cit. str. 117 - 120, 274. c Kao napomena 116. Vidi Lj. A l e k s i - P e j k o v i , op. cit. str. 787-794. c c Kao napomena 116.

455

gradnja eljeznikih veza Srbije sa novim podrujima i to jedna traz c c som planirane dunavsko-jadranske eljeznice do Pritine, i druga od z s Kragujevca preko Kraljeva dolinom Ibra prema Rakoj i Mitrovici.124) s Interesantna je napomena Mautnera da Srbija ima manji interes za izgradnju eljeznike mree istono od Vardara. U krugovima srpskih z c z c politiara i privrednika navodno je vladala bojazan da bi ovo podruje c c moglo pripasti Bugarskoj i da je stoga opreznije i pametnije da se tu previe ne riskira. Ipak, on je raunao sa eventualnou da se izgradi lis c sc nija Custendil-Kumanovo.125) To je bilo poslije drugog balkanskog rata potpuno nerealno oekivati. Na gradnji ove pruge kao dijela planirane c bugarske balkanske transverzale ranije su osobito insistirali bugarski vladajui krugovi.126) c Izgradnjom ve pomenutih linija i ako se realizira projekt sandake c z c eljeznice, zakljuivao je Mautner, postae Skoplje najvaniji saobraajz c c z c ni vor Makedonije. Stoga je on smatrao da industrija i trgovina Moc narhije ima najvei interes da stupi u to ue veze sa skopskim tritem c s z zs c c i specijalno ga obraduje.127) Da e porasti znaaj Skoplja kao privrednog centra ukazivao je i M. Savi, podvlaei potrebu da se poslovni c c c ljudi iz Srbije to vie zainteresuju za Skoplje. Savi je smatrao, da je s s c u interesu Srbije da oni preuzmu tamonju trgovinu u svoje ruke.128) s Inae, izvjetaj Mautnera o stanju trgovine u Makedoniji podudarao se c s je najveim dijelom i sa informacijama kojim je raspolagalo austrijsko c ministarstvo trgovine.129) Zanimljivo je napomenuti da su austrougarske vlasti u Bosni sa velikom panjom posmatrale nastojanje Srbije da pobolja svoje veze sa z s Sandakom i ekonomski ga orijentie prema sebi. Do balkanskih ratova z s Novopazarski sandak je bio neosporno trite Monarhije. Iz Bea, z zs c Budimpete, Trsta i Sarajeva izvoena je u Sandak kafa, eer, petrolej, s z z s c pirit, pivo, brano, pamuk, eljezo, bakar, manufakturna, suknena i s s z kona roba i sl.130) Ovaj eksport iao je veim dijelom preko Sarajeva z s c a manjim preko Soluna. Poetkom 1913. godine okruni predstojnik c z
124) 125)

Ibidem Ibidem 126) R. K a a n i n, Srpsko-bugarski odnosi 1903-1913, Beograd 1960. s (nepublikovana doktorska disertacija) str. 59. Prema S. Sk o k o, op. cit.str. 56-57. 127) Kao napomena 116. 128) M.M. S a v i , op. cit. str. 120. c 129) Kao napomena 116. 130) Obim eksporta preko Sarajeva iznosio je godinje oko 100 vagona s eera, 40 vagona rie, 20 do 30 vagona kafe, oko 1 milion kruna gotovih s c z odjela i ostalih suknenih stvari. ABH, Priv.Reg. 39/1913. Deftedarevic Potioreku, 3.I 1913; Up. M.M. S a v i , op. cit. str. 30-33. c

456

Sarajeva izvjetavao je zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine da je s Srbija u najveoj urbi poela graditi cestu izmedu Pljevalja i Sjenice c z c koja e ii preko Javor planine na Uice, i da ona time eli svu trgovinu c c z z sa Sandakom da privue sebi i Monarhiju potpuno izolira.131) z c Izbijanje balkanskog rata nanijelo je Monarhiji neposredno znatnu ekonomsku tetu zbog potpunog obustavljanja izvoza na Balkan i s moratorija plaanja koji je proglaen u balkanskim dravama. To je c s z oznailo nagli prekid privredne konjukture u Austro-Ugarskoj i nastuc panje perioda teke depresije.132) Spoljno-trgovinski decit Monarhije, s koji se pojavio nakon 1906. godine, dosegao je u 1912. godini rekordnu cifru od 743 miliona kruna.133) Mnoge industrijske grane dospjele su u veoma teak poloaj, a osobito su bile pogodene tekstilna i papirna z z industrija. U ljeto 1914. jo se nije mogao nazrijeti kraj ekonomske s depresije. Izvoz na Balkan jo nije bio pokrenut, investicije u industriji s su prestajale, a masovna nezaposlenost postala hronina pojava, koja c je samo neto opadala iseljavanjem.134) Jedinu kompenzaciju predstavs ljala je orijentacija industrije na ratne potrebe to je opet u krajnjoj s liniji vie tetilo nego pomagalo privredi.135) s s Teko stanje industrije, trgovine i nansija djelovalo je na zaotras s vanje nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Monarhiji i porast opte s unutranjeg nezadovoljstva. Radne mase je osobito pritiskivalo stalno s poveanje ivotnih trokova. Pokuaji Austro-Ugarske u 1913/14. goc z s s dini da za svoju privredu osigura nova podruja djelatnosti ueem c c sc u diobi maloazijske Turske zavrili su se neuspjehom, budui da se s c Njemaka nije pokazala spremnom da joj prepusti jednu interesnu sfec ru u junoj Anadoliji (Alaya).136) S druge strane, Balkan se sve vie z s zatvarao za Austro-Ugarsku, emu je posebno doprinosio francuski kac pital. Tako na pr. u Makedoniji je odmah po zauzimanju Skoplja od strane srpske vojske Francusko-srpska banka otvorila svoju lijalu.137) Austro-Ugarska nije mogla u Srbiji konkurisati francuskom kapitalu, ve je i sama morala pregovarati o kreditima sa francuskim nansijec rima. U politikim zbivanjima na Balkanu austrougarski industrijski i c
ABH Priv.Reg. 39/1913, Deftedarevi-Potioreku, 3.I 1913. c H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der FranzJoseph-Zeit, Wien-M nchen 1953, str. 178-180. u 133) K.H. W e r n e r, Osterreichische Industrie und Aussenhandelspolitik 1848 bis 1948, (u: H. M a j e r, Hundert Jahre osterreichischer Wirtschaftsentwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 439. 134) K.B. V i n o g r a d o v - J.A. P i s s a r e v, op. cit. str. 31. 135) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 375-376. 136) OUA, VII Nr. 9285; K.B. V i n o g r a d o v -J.A. P i s s a r e v, op. cit. str. 14. 137) Lj. A l e k s i - P e j k o v i , op. cit. str. 294-295. c c
132) 131)

457

trgovaki krugovi vidjeli su jedan od glavnih uzroka ekonomskog propac danja Monarhije, pa je upravo u tim krugovima postao glasan poziv za denitivnim razjanjenjem situacije jednim odlunim postupkom.138) s c To je bilo od bitnog uticaja na izbijanje ratnog sukoba 1914. godine. Austrougarske pretenzije na Balkanu doivjele su konaan slom poz c razom dvojne Monarhije u Prvom svjetskom ratu, poslije ega je uslic c c jedilo i njeno rasulo. Medutim, vodee politike i privredne strukture balkanskih drava, zavisne od medunarodnog kapitala, bile su nemone z c i nesposobne da konstruktivno i u duhu zahtjeva modernog vremena rjeavaju probleme koje su nametale potrebe privrednog razvitka s i opteg drutvenog progresa. Stoga i pored progresivnog koraka, koji s s je u podjeljenoj Makedoniji uinjen likvidacijom feudalnih odnosa, proc mjene izazvane balkanskim ratovima nisu dovele do znatnijeg ubrzanja njenog ekonomskog razvitka. Zaostalost je i dalje ostala u najveoj c mjeri konzervirana. Sve je to bilo praeno najgrubljom politikom rec c akcijom, nacionalnim ugnjetavanjem i socijalnim bespravljem.
(Prilozi Instituta za istoriju radnikog pokreta u Sarajevu 5, 1969, str. 165-196) c

138)

H. H a n t s c h, op. cit. Bd. II, str. 522.

458

UTICAJ BALKANSKIH RATOVA 1912/13. NA BOSNU I HERCEGOVINU I NA TRETMAN AGRARNOG PITANJA

Balkanski ratovi predstavljaju jedan od prelomnih dogadaja novije istorije, koji su odluujue uticali na oblikovanje politike karte c c c savremene Evrope i sudbinu naroda u ovom njenom dijelu. Uticaj s c ovih ratova na medunarodne odnose i unutranjopolitiku situaciju u junoslavenskim zemljama daleko je prevazilazio njihove neposredne z rezultate. Promjene na Balkanu dale su snaan podsticaj daljoj koz nvergenciji nacionalnih pokreta kod Junih Slavena na jednoj strani, z ali i zaotravanju nacionalno-konfesionalnih odnosa, kao to je to bio s s poseban sluaj u Bosni i Hercegovini. Budui da su pri tome bili tangic c rani vitalni interesi Austro-Ugarske, njeni mjerodavni faktori nastojali su nizom mjera i reformnih planova parirati novim izazovima. Pojedini vladini funkcioneri u Sarajevu ocjenjivali su poetkom 1913. da se c cjelokupno miljenje, dranje i djelatnost stanovnitva nalazi pod utis z s cajem hipnoze uzrokovane velikim dogadajima na Balkanu.1) Pri tome su posebno Muslimani i Srbi bili poneseni zbivanjima, to se neminovno s c odrazilo i na odnose izmedu njihovih politikih predstavnika. Nakon izbijanja balkanskog rata produbio se jaz izmedu srpske i muslimanske politike u Bosni i Hercegovini, pa su se, prema zapaanju z vladinog komesara za grad Sarajevo barona Collasa, bosanskohercegovaki Hrvati, koji su se kolebali izmedu simpatija za juno - slavenske c z balkanske saveznike i tradicionalne vjernosti Monarhiji, javljali kao vezujui elemenat izmedu srpskog i muslimanskog politikog tabora.2) c c Iako je medu bosanskohercegovakim Hrvatima za vrijeme balkanc skih ratova dolo do ispoljavanja simpatija za Srbiju, a medu inteligens cijom hvatala maha misao o prikljuenju jugoslavenskoj zajednici, ire c s slojeve Hrvata u Bosni i Hercegovini jo nije bila zahvatila ideja slavens ske solidarnosti kako je to bio sluaj u Dalmaciji. Za razliku od srpskog c seljatva, koje je zahvaeno nacionalnim oduevljenjem napustilo ranije s c s inertno dranje i nestrpljivo oekivalo da se ukine davanje haka, kao to z c s
1) Collas Zemaljskoj vladi, Situationsbericht 14.2. 1913. Kriegsarchiv Wien (KA) Miltrkanzlei Franz Ferdinand (MKFF) 1565/1913, 8-1/37. a 2) Ibidem

459

je to bio sluaj u krajevima zaposjednutim od Srbije,3) hrvatsko seosko c stanovnitvo ostalo je potpuno pasivno. Medutim, medu hrvatskim s gradskim stanovnitvom, odnosno njegovim malobrojno obrazovanim s dijelom osjeao se odredeni politiki uticaj iz susjednih jugoslavenskih c c zemalja u prilog balkanskim saveznicima. Tome je posebno doprinosilo i prohrvatsko dranje Srba u Hrvatskoj za vrijeme komesarijata kao z i intenzivno propagiranje sloge Hrvata i Srba od strane zagrebakih c listova.4) Poznato je da se opoziciono i antiaustrijsko raspoloenje dijela musz limanske srednjokolske i akademske omladine izraavalo, naroito nas z c kon aneksije, sve vie u njenom opredjeljivanju za borbeni srpski nas cionalizam i jugoslavensku orijentaciju.5) Iz njenih redova regrutovali su se dobrovoljci u srpskoj i crnogorskoj vojsci za vrijeme balkanskih ratova i u Prvom svjetskom ratu, kao i uesnici u sarajevskom atentac tu. Ove politike tendencije medu muslimanskom inteligencijom bitno c su se razlikovale od raspoloenja koje je vladalo u irim muslimanskim z s slojevima, a posebno od politike muslimanskih predstavnika u Saboru. Tako je po izbijanju balkanskog rata organ Ujedinjene muslimanske organizacije Zeman od 15.oktobra 1912. izraavajui najdublje simpaz c tije sa Turcima najotrije osudivao kao islamske Ejalte one pojedince s medu Muslimanima u Mostaru i Sarajevu koji su svojim telegramima pozdravili srpsku vojsku, osloboditeljicu potlaene brae u Turskoj. c c s Osudivan je i list Dervi-bega Miralema Novi Musavat, koji povodom izbijanja balkanskog rata nije donio ni rijei osude pasjaluka balkanc skih naroda.6) Medutim, saborski klub muslimanskih disidenata nije u svom proturskom stavu zaostao iza saborskog kluba Ujedinjene muslimanske organizacije kad su se odmah po izbijanju tripolitanskog rata, poetkom oktobra 1911. godine, oba kluba u ime Muslimana Bosne i c
3) Izvjetaj generala andarmerije Snjaria Zemaljskoj vladi od 15.12. s z c 1912. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Privatregistratur (Priv. Reg.) 1252/1912. I baron Collas ukazuje na evoluciju nacionalne svijesti kod irokih srpskih masa od uvodenja ustavnosti, te njen enormni s napredak pod uticajem pobjeda Kraljevine Srbije. On konstatuje da se nekada indiferentna narodna masa sada nalazi u drugaijem psihikom c c stanju nego to je to bila za vrijeme aneksione krize u zimu 1908. i 1909. s Collas Zemaljskoj vladi 15. 12. 1912. Priv. Reg. 1251/1912. 4) Izvjetaji okrunih predstojnika Rukavine od 16.2.1913. i Besarovia s z c od 19.2.1913. Zemaljskoj vladi, KA MKFF 1831/1913, 8-1/45. 5) Ibrahim K e m u r a, Uloga Gajreta u drutvenom ivotu Muss z limana Bosne i Hercegovine (1903-1941), (Sarajevo 1986) 55-77; Muhamed H a d i j a h i , Od tradicije do indentiteta, (Sarajevo 1974) z c 179-184. 6) Rat pravoslavlja protiv islama, Zeman 15.10.1912. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH), Zbirka Adalberta Sheka.

460

Hercegovine posebnim telegramima obratila austrougarskom ministru vanjskih poslova Aehrenthalu sa molbom da on intervenie u korist s Osmanskog carstva.7) Nepunih dvije godine dana docnije, krajem jula 1913. godine, Rifat-beg Sulejmanpai i Dervi-beg Miralem ponovo sc s su, ovaj put zajedno, prenosili elje bosanskohercegovakih Muslimaz c na zemaljskom poglavaru da se Monarhija zauzme kako bi Jedrene i ostala podruja, koja su otomanske trupe ponovo zaposjele u drugom c balkanskom ratu, ostala pod Turskom.8) Nasuprot oduevljenju s kojim su Srbi pozdravljali pobjede sunas rodnika i angaovali se na skupljanju pomoi za srpski crveni krst, srz c psku vojsku i dr., u muslimanskom javnom mnijenju naglaeno su pres ovladavali izrazi solidarnosti sa Turskom, koji su praeni i javnim mac nifestacijama kakva je bila masovni ispraaj turskih vojnih obveznika u c oktobru 1912. godine u Sarajevu. Usprkos zabrani skupljanja dobrovoljaca, oni su ilegalno prelazili granicu. Muslimanski dobrovoljci stupali su u tursku vojsku, a pripadnici sve tri vjere, u prvom redu pravoslavni Srbi, u srpsku i crnogorsku. U turskoj vojsci je postojao bosanski baibozuk, formiran od iseljenika iz Bosne, a u srpskoj i crnogorskoj s bile su itave grupe koje su dole iz Sjedinjenih Drava (Amerikanc s z ci). Odjek spoljnopolitikih zbivanja, ratna atmosfera stvorena velic kom koncentracijom austrougarskih trupa (na vrhuncu krize u zemlji je bilo do 190 hiljada vojnika), zaotravanje unutranjih politikih i sos s c cijalnih odnosa, sistiranje ustava i zavodenje izuzetnih mjera u maju 1913. dalo je povoda za ocjenu da je Bosna i Hercegovina doivljavala z ratove na Balkanu kao zaraena strana.9) c Kada je rije o nacionalno-konfesionalnim odnosima, onda je u prc vom redu dolo do daljeg pojaanja muslimansko-srpskog politikog s c c antagonizma i jo veeg pribliavanja muslimanskog politikog vodstva s c z c austrougarskim vlastima. Nadu, da bi Muslimani u Bosni i Hercegovini mogli nakon aneksije postati centripetalni elemenat, izraavao z je jo u ljeto 1910. godine general Auenberg, istiui da bi to bio s c c najljepi uspjeh austrougarske uprave od poetka emancipacije Balkas c na. Bosanskohercegovaki Muslimani kao vjerni podanici, kao austroc ugarski imperijalisti bili bi, po Auenbergu, elemenat reda i dobitak
7) Zemaljska vlada Zajednikom ministarstvu nansija, telegrami od 5. c i 10.oktobra 1911. ABH, Zajedniko ministarstvo nansija (ZMF) Pr c BH 1301 i 1305 iz 1911. 8) Potiorek Bilinskom 30.7.1913. KA Nachlass Potioreks (N1 Pot..) A/3 Fasz 1, 339. 9) Milorad E k m e i , Uticaj balkanskih ratova 1912 - 1913. na c c drutvo u Bosni i Hercegovini, u: Marksistika misao 4 (1985), 137-158. s c

461

za poloaj Monarhije na evropskom Orijentu.10) Zbog sloma Turske z u balkanskom ratu Muslimani u Bosni i Hercegovini bili su deprimirani i zbunjeni. U svom povjerljivom izvjetaju baron Karlo Collas s z s uporedivao je poloaj u kome su se nali Muslimani sa ovcama koje je vuk natjerao u tor Monarhije. U Muslimanima on je vidio vrijednu protivteu dranju Srba kao i uopte Jugoslavena.11) Kao odgovor na z z s deklaraciju srpskih poslanika Bosanskohercegovakog sabora povodom c izbijanja srpske vojske na Jadran i omladinskih demonstracija u Sarajevu, koje su organizovali Srbi u novembru 1912. protiv balkanske politike Austro-Ugarske, priredene su muslimanske protudemonstracije koje su dale punu podrku politici Monarhije u albanskom pitanju.12) s U tuzlanskom okrugu su gradska zastupstva, svugdje gdje su Muslimani imali veinu, izglasala novane priloge za austrougarske trupe, koje su c c boravile u Bosni i Hercegovini, odnosno priloge za porodice pozvanih rezervista.13) Dok su podrune vlasti u pretenom dijelu zemlje ocjenjivale da, c z i pored velike promjene u stanju duhova pod uticajem ratnih zbivanja, ipak najvei dio stanovnitva gleda svoga posla u borbi za ivot,14) c s z izvjetaji iz Bosanske krajine ukazivali su da je tamo bila stvorena ozs biljnija politika situacija nego u drugim krajevima. Za razliku od mirc nog dranja srpskog gradskog stanovnitva, pravoslavni seljaci i seoski z s svetenici pokazivali su u Krajini vidne znakove svoga nezadovoljstva. s Na podruju Kljua, Petrovca i Drvara irile su se vijesti medu sec c s ljacima, navodno fanatizovanih od popova, da e umarirati srpska c s vojska i osloboditi ih plaanja rente zemljoposjednicima. Bila je stvorec na takva atmosfera u kojoj su se ponavljale masovne tue izmedu Srba c i Muslimana. Vlasti su u pomenutim mjestima pribjegle najviim pos licijskim kaznama, ali i nekim vanrednim sredstvima izvan zakonskih okvira, kao i za vrijeme seljakog trajka 1910. godine. Ranije su c s zatvarane gradske pijace, da bi se seljaci odstranili iz grada, gostionice
10) Auenberg: Memoire uber die politische Situation nach Schluss der ersten Saborsession. Sarajevo im August 1910. Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien, Nachlass Franz Ferdinand K. 18. Izraz imperijalisti i imperijalizam u tekstu memoara se ne upotrebljava u znaenju ekspanzionic zam nego u smislu privrenosti ideji Carevine. z 11) Kao nap.1. 12) Vidi Hamdija K a p i d i , Bosna i Hercegovina pod austrougarz c skom upravom (lanci i rasprave), (Sarajevo 1968) 119-129. c 13) U Bijeljini 3.000 k, u Tuzli 5.000 k, u Zvorniku 800 k itd. Okruni z predstojnik Baron Zemaljskoj vladi 22.2.1913. KA MKFF 1831/1913, 8-1/45. 14) Ibidem; okruni predstojnik Deftedarevi Zemaljskoj vladi 27.2.1913. z c KA MKFF 1843/1913, 8-1/44 i kao napomena 4.

462

su zatvarane ve u 6,30 h navee, a na javnim mjestima bilo je zabrac c njeno voditi politike razgovore. Uzroci stvorenog stanja traeni su u c z jakom kmetskom pokretu, izrazito srpskom karakteru ovog podruja i c odsustvu vojnih garnizona.15) Oito je da su se i u ovom sluaju soc c s cijalne suprotnosti izmedu age i kmeta znatno ire transponovale kao suprotnosti izmedu Srba i Muslimana. Rat na Balkanu bio je praen nizom pojava, od kojih su neke, doc datno potencirane antisrpskom propagandom tampe bliske vlastima u s mnogom uticale i na politiku klimu u Bosni i Hercegovini. c Mada se u srpskoj gradanskoj politici jo u XIX vijeku pojavljuje s nastojanje da se borba protiv Turske, koja je u ranijim razdobljima s c vodena na religioznoj ideolokoj osnovi (geslo za krst asni i slobodu zlatnu nasuprot geslu za din devlet), vodi u ime modernog naela c narodnosti, ipak su u zbivanjima na Balkanu 1912/13. doli vidno do s izraaja i elementi vjerskog rata. I samo naelo narodnosti, na koje su z c se, inae, pozivali balkanski saveznici, bilo je, kada je rije o Albancima c c i Makedoncima, grubo ignorisano na raun dravnih interesa saveznika. c z Posebno nije moglo ostati bez krajnje nepovoljnog odjeka u Bosni i Hercegovini masovno pokrtavanje stanovnitva islamske vjere, a dijelom i s s prekrtavanje katolika u prvim mjesecima po izbijanju rata na teritoriji s koja je pripadala Crnoj Gori. Ono je vreno uz upotrebu drastinih s c nasilnih metoda i bilo je praeno ubistvima, pljakama, paljenjem sela c c i drugim represalijama. Nasilno prevodenje u pravoslavlje izvreno je u s Beranama, u Plavu i Gusinju i u okolini Pei. Albansko muslimansko c stanovnitvo bjealo je zbog nasilnog pokrtavanja sa crnogorske na s z s srpsku teritoriju. Pomenuti postupci, koji su naili i na osudu srpske s vlade,16) bili su jedan od uzroka priliva u Bosnu muslimanskih izbjeglica iz podruja zahvaenih ratnim zbivanjima, u prvo vrijeme prvenstveno c c iz graninih podruja susjednog Sandaka. Taj priliv je smanjen kac c z da je dolo do izmjene dranja crnogorskih vlasti prema stanovnitvu s z s 17) islamske vjere. Iako su austrougarske vlasti ubrzo zatvorile granicu
15) Richard Riedl: izvjetaj iz Otrelja 9.11.1912. KA MKFF Mb/11s s 1912 - 134. 16) Milorad E k m e i , Ratni ciljevi Srbije, (Beograd 1973) 128-130; c c up. Branko B a b i , Politika Crne Gore u novooslobodenim krajevic ma 1912 - 1914, (Cetinje 1984); Mustafa M e m i , Plav i Gusinje u c prolosti, (Beograd 1989.) 199-213. s 17) Izvjetaji okrunog predstojnika Deftedarevia od 24. i 30. oktobra s z c 1912. sa granice na Metaljci i iz Uvca. KA N1 Pot A/3 Fasz 1, Nr 133 a i 152. Vidi Ejup M u o v i , Etniki procesi i etnika struktura stas c c c novnitva Novog Pazara, (=SANU Etnografski institut Beograd 1979) s 44 i 105-106; Mustafa M e m i , Bonjaci-Muslimani Sandaka i Crne c s z Gore, (Sarajevo 1996) 232-244.

463

prema Sandaku, ipak je preko nje neposredno poslije izbijanja rata z prebjeglo u Bosnu oko 1000 lica.18) Bosanski Muslimani, ranije iseljeni u vilajete Skoplje, Solun i Bitolj, kao i Novopazarski sandak, vraaju se dijelom u Bosnu i Hercegovinu, z c a dijelom uestvuju u masovnoj seobi muslimanskog stanovnitva u druc s ge krajeve Turske. Glavni uzrok ovog pokreta bile su nevolje kojima su bili izloeni bosanski naseljenici u toku rata i neizvjesnost u poz gledu njihovog budueg poloaja pod vlau pobjednikih hrianskih c z sc c sc drava. Repatrijacija se odvijala brodovima iz Soluna u Trst, a odaz tle eljeznicom u Bosnu. Ovim pravcem se vratilo oko 5.000 osoba z u razdoblju od polovine novembra 1912. do sredine maja 1913, kada je bosanska uprava obustavila masovni povratak o zemaljskom troku. s Povratnici su naseljavani na erarnom zemljitu uz nansijsku potporu s vlasti, a u njihovom zbrinjavanju uestvovalo je i muslimansko stanovc 19) nitvo. s Muslimanski prvaci Safvet-beg Baagi i Rifat-beg Sulejmans c pai pokrenuli su sredinom novembra 1912. pitanje da se erarno zemsc ljite dodjeljuje po konfesionalnom kljuu i u tom su smislu namjeravali s c podnijeti rezoluciju u Saboru. Tome se usprotivio zemaljski poglavar, general Oskar Potiorek, jer je smatrao da bi to zaotrilo odnose sa srs pskim poslanicima i onemoguilo rad Sabora, koji je trebalo da uskoro c usvoji zakon o izgradnji novih eljeznikih pruga od vojno-stratekog z c s znaaja za Monarhiju. Naseljavanje repatriraca dodatno je zaotravalo c s politike odnose u zemlji. Snaan otpor naseljavanju pruala su sela iz c z z kojih porijeklom nisu bili povratnici, kao i nemuslimanska sela. I neki srpski listovi, kao na pr. Narod, odluno je istupao protiv povratc nika nazivajui ih nepouzdanim elementima, problematinim tipovima c c i sankilotima. Nasuprot tome Srpska rije se ogradivala od takvog c pisanja, zalaui se i poslije sloma Turske za dobre odnose sa Muslimaz c nima u Bosni i Hercegovini.20) * * * Mada su se prvih godina nakon okupacije vodei faktori Austroc Ugarske izjanjavali pro foro interno za ukidanje kmetstva, zbog pos manjkanja potrebnih nansijskih sredstava za otkup kmetovskih selita, s rjeenje tog vitalnog privrednog i drutvenog problema bilo je odloeno s s z
18) Tomislav K r a lj a i , Povratak muslimanskih iseljenika iz Bosc c ne i Hercegovine u toku prvog balkanskog rata, (u: Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo 1990) 157. 19) Ibidem, 151-162. 20) Ibidem, 158-160; E k m e i , Uticaj balkanskih ratova, 140. c c

464

na neodredeno vrijeme.21) Reim je nastojao da izvri modernizaciz s ju privrede i drutva ostavljajui da se otkup kmetova odvija na bazi s c dobrovoljne pogodbe izrazito sporim tempom. Pred Prvi svjetski rat c kmetovi su jo uvjek obradivali jednu treinu cjelokupne obradive pos vrine u zemlji, a njihov broj je bio blizu broja slobodnih seljaka. s Postojanje kmetstva koje je bilo osnovna karakteristika bosanskohercegovakog agrara, imalo je pored ekonomskih, dalekosene socijalne c z i politike reperkusije, posebno na podruju nacionalno-konfesionalnih c c odnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sa kmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravoslavni, 21,49% katolici i 4,58% muslimani.22) Begovi i age bili su kod bosanskih Muslimana, u otsustvu brojnijeg modernog gradanstva, dominantna drutvena i politika snaga. Tako su medu muslimanskim s c poslanicima izabranim u Bosanskohercegovaki sabor 1910. godine izc razitu prevagu imali zemljini veleposjednici i posjednici. Od 24 muss limanska poslanika 14 su bili veleposjednici (od kojih su nekolicina bili ujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik), a trojica su bili posjednici, a ostalih sedam muslimanskih poslanika bili su intelektualci. Iako je austrougarska vlast naelno priznala zateeno stanje na poc c druju agrara, ono se u praksi ipak mijenjalo. Brzo je napredovalo slabc ljenje prava vlasnitva aga. Bila je prisutna tendencija da se kmetsko s pravo sve vie pretvara u vlasniko pravo kmeta nad zemljom koju s c je on drao kao iuk. Aga, koji je bio skuen na begluk i zavisio od z c c haka, nije mogao osigurati svoju poziciju u novim privrednim i socijalnim kretanjima. On se nije mogao pretvoriti u kapitalistikog agrarnog c preduzetnika, jer to nije dozvoljavala ni povrina begluka, koji je po s c pravilu bio neznatan. Zivei veinom daleko od posjeda u gradu, aga c je ostao uivalac naturalne rente, dok je kmet koristio novu situaciju z da smanji svoje obaveze. Agrarni odnosi nisu zadovoljavali ni agu ni kmeta, pored toga to su stajali na putu optem poveanju proizvodnje s s c hrane, potrebne zbog porasta broja stanovnitva. Od kada je razvojem s saobraaja stvoreno ire trite za agrarne proizvode, a osobito kada se c s zs otvorila mogunost i prodaje drveta iz privatnih uma, znatno je poc s rasla vrijednost zemljita. To je doprinijelo da se politiki aktualizirao s c problem regulisanja umskih posjeda i izluenje privatnih i optinskih s c s uma i panjaka iz posjeda drave. Cilj aga je bio da svoju privatnu s s z umu oslobode servituta koji bi bili prebaeni na erarne i optinske s c s
21) Vidi Hamdija K a p i d i , Agrarno pitanje u Bosni i Hercegoviz c ni za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), u: Radovi ANUBiH XLIX/16 (1973) 93 i dalje. 22) A. F e i f a l i k, Ein neuer aktueller Weg zur Lsung der bosnio schen Agrarfrage, (=Wiener Staatswissenschaftliche Studien XII/3, Wien-Leipzig 1916) 136-137.

465

ume. Teei reviziji agrarnih odnosa i ksiranju novih propisa begos z c vi i age su bezuspjeno nastojali da smanje kmetovsko pravo na iuk s c kako bi postigli vei radni efekat kmeta, te ga po potrebi mogli lake c s maknuti sa posjeda ili ga pretvoriti u obinog zakupnika.23) c U novim okolnostima razliito su prolazili krupni i sitni posjednici, c koji su i kao sitni obrtnici, duandije, bili izloeni konkurenciji inc z z dustrijske robe iz Monarhije. Zemljoposjednik, beg i aga, sve se vie s zaduivao i propadao, to osobito vai za sitnog agu. Paralelno sa otz s z kupom kmetskih selita, koji je bio pospjeen angaovanjem sredstava s s z iz zemaljskog budeta za dodjelu zajmova kmetovima na osnovu zakoz na iz 1911, prezadueni muslimanski zemljoposjednici prodavali su po z pravilu, pored iuka, i one dijelove begluka koje su kmetovi obradivali c kao zakupci ili pod najam.24) Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski rat ve poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno poveanjem cijena c c zemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad, osobito je mlada generacija sve vie gubila zemlju i bila bi, po ocjeni sas vremenih austrijskih posmatraa, u sluaju obligatnog otkupa kmetova c c brzo zahvaena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samo c da se ovaj proces otegne. O drutvenim i politikim konsekvencama s c ovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao je 1912. bivi podgradonaelnik Sarajeva dr Vladimir Nie. On je smatrao s c c da e propau muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i konc sc zervativni elemenat koji je bitno pomagao i olakavao vodenje politike, s te da bi bila zahvalna dravnika zadaa ako bi se omoguilo stvaraz c c c nje jedne takve drutvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svih s konfesija i takode obuhvatala ekonomski snaniji dio Muslimana.25) z Ta nova klasa, koja bi naslijedila begovat, trebala je po miljenju s dr V. Niea da, kao i muslimanski elemenat uopte, postane oslonac za c s neutraliziranje separatistikih tendencija srpstva i hrvatstva i protutea c z srpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude liena svih s privilegija i stalekih razlika postala bi po svom uvjerenju demokratski s socijalni sloj, koji uslijed toga saosjea sa ostalim dijelovima stanovc nitva i u realnoj politici zauzima konstruktivno stanovite. Medutim, s s
F. H a u p t m a n n, Die Osterreich-Ungarische Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918, Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung (Graz 1983) 90-158. 24) Ibidem; D. J u z b a i , Neke napomene o problematici etnikog z s c c i drutvenog razvitka u BiH u periodu austrougarske uprave, u: Institut s za istoriju u Sarajevu, Prilozi 11-12 (1975-1976) 306-309. 25) Promemoria des gew. Viceb rgermeisters Dr. Nie ABH Priv. Reg. u c 441/1912.
23)

466

ovakva razmatranja prelaze na teren politike fantastike i bila su daleko c od bosanske stvarnosti. Zemaljski poglavar general Oskar Potiorek i zajedniki ministar c nansija Bilinski smatrali su potrebnim da se Muslimanska centralna banka, osnovana 1911. godine, povee sa austrijskim kapitalom. Cilj z im je bio da se ova mlada kreditna institucija uvrsti i time pomognu c interesi muslimanskih zemljoposjednika. Kako je Osterr. Lnderbank a poetkom 1912. godine pokazala interesovanje za Bosnu, to su uz posrec dovanje Bilinskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Medutim, Muslimanska centralna banka, koja je stvarno otpoela sa rac dom tek od septembra 1912, postala je u tolikoj mjeri zavisna od Lnderbanke da je od Potioreka jednostavno tretirana kao njena lia jala.26) Inae, brojni nacionalni kreditni zavodi u Bosni i Hercegovini c raspolagali su obino malim sopstvenim sredstvima, pa su stoga obilc no poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od veih novanih zavoda u zemlji ili Monarhiji. I druge vodee nacionalc c c ne banke bile su usko povezane sa stranim kapitalom, koji je u tom povezivanju vidio znaajnu ansu za svoju dalju ekspanziju. U tom poc s gledu kao ozbiljan konkurent austro-njemakom i madarskom kapitalu c pojavljuje se u Bosni i Hercegovini, kao i na cijelom junoslavenskom z podruju, eki kapital. Ovo povezivanje imalo je i politiki znaaj, te c c s c c je esto bilo inspirisano konkretnim politikim motivima. c c Tenja muslimanskog politikog vodstva bila je da se novac, koji z c posjednici dobiju otkupom kmetova, koncentrie u Muslimansku cens tralnu banku i upotrebi za nansiranje proirenja beglukih posjeda s c z i unapredenje proizvodnje na njima. Ove tenje podudarale su se sa eljama austrougarske uprave da nakon otkupa kmetova veleposjed, koz jim bi se uspjeno gazdovalo, ostane u muslimanskim rukama. s Usprkos oslonca na Lnderbank, Muslimanska centralna banka nije a mogla jo zadugo raunati na to da stvori poseban hipotekarni institut s c koji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnih kredita u mnogim sluajevima muslimanski zemljoposjednici nisu mogli poc miljati na proirenje begluka. Zato su predstavnici Muslimanskog sas s borskog kluba u drugoj polovini 1912. godine zahtjevali od funkcionera bosanskohercegovake uprave, uz olakice pri kupovini begluka, da se i c s jedan austrijski novani zavod angauje u pruanju hipotekarnih kredic z z ta muslimanskim zemljoposjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledu nudile madarske banke nisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenje ovog i jo nekih drugih zahtjeva moglo djelovati i na dranje muslimans z skih poslanika u Saboru, Bilinski je na traenje Potioreka pokuao da z s
Potiorek Bardollfu 13.3.1913. KA MK FF 2385/1913, 8 16/13 ex 1913.
26)

467

preko Lohnsteina, generalnog direktora Lnderbank, utie da bi se na a c ovom poslu angaovala Osterr. Zentralbodenkreditbank iz Bea, koja z c je u stvari bila tvorevina Lnderbank.27) a Za uspjeh kombinacija da se u Sarajevu osnuje nova banka, koja bi bila u uskim odnosima sa Muslimanskom centralnom bankom i koja bi muslimanskim zemljoposjednicima davala jeftin hipotekarni kredit, bila je, osim vodeih linosti bosanskohercegovake uprave, zainteresovana c c c i Vojna kancelarija prijestolonasljednika nadvojvode Franza Ferdinanda. Kod pomenutih faktora bilo je prisutno strahovanje od socijalnih i politikih posljedica propadanja muslimanskih zemljoposjednika c i oslobodenih kmetova. Pri tome je osobito u vojnim krugovima izraavana bojazan da e Srbi znatno poveati svoje zemljine posjede i z c c s time ojaati svoj uticaj. Da bi se to sprijeilo, imalo se u vidu da nova c c agrarna banka, na koju bi vlada imala odluujui uticaj, uestvuje i c c c u kupovini zemljita od muslimanskih posjednika u sluajevima kada s c se pokae da se prodaja ne moe vie odlagati. Banka je trebalo da z z s kupuje zemlju i od drugih prodavalaca u cilju eventualnog stvaranja novih austrijskih kolonija u Bosni.28) Medutim, ostvarenju ovih planova nije se moglo pristupiti. Razlog je bio kako nedostatak sredstava, zbog velike potranje kapitala na novanom tritu, tako i pomanjkanje z c zs odgovarajueg interesa austrijskih banaka da nakon izbijanja rata na c Balkanu ulau novac u Bosnu i Hercegovinu. z c Ratni dogadaji na Balkanu i njihov politiki odjek u Bosni i Hercegovini nagnali su vodee linosti austrougarske uprave, Bilinskog i c c Potioreka, da se pored ostalog ponovo pozabave i agrarnim pitanjem, otvarajui pri tome problem revizije dotadanje agrarne politike. To su c oni inili u okviru planova koncipiranih s ciljem da se paralie narasli c s politiki uticaj Srbije. Ministar Bilinski je po okonanju skadarske kric c ze u maju 1913. ocjenjivao da je neposredna konfrontacija sa Srbijom odloena, ali da se Monarhija mora sistematski pripremati za budui z c s veliki rat. Smatrao je da u meduvremenu treba rijeiti jugoslavensko pitanje u Monarhiji, pri emu je pridavao poseban znaaj privrednom, c c nacionalnom i politikom uzdizanju Bosne i Hercegovine c U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potioreku od 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rjeenje tada s
Devad J u z b a i , Izvjetaj Hermanna von Sautera o odnosima z s c s Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, u: Godinjak Drutva istoriara BiH 18 (1968-1969) 73-74. s s c 28) Sef Vojne kancelarije Franza Ferdinanda, pukovnik Bardollf, obratio se direktoru Kreditanstalta Dr. Alexandru Spitzm lleru u martu 1913, u traei da se ova austrijska banka angauje na pomenutim poslovima. z c z Kao nap.26. Vidi: Devad J u z b a i , O austrougarskoj kolonizaz s c cionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksije, u: Prilozi 11-12 (1968-1969) 325-331.
27)

468

vrlo aktuelnog jezikog pitanja, postepeno zaposjedanje najviih mjesta c s u zemaljskoj upravi od strane domaih ljudi, reformu dravnopravnog c z poloaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako to bi ona bila sa po tri z s predstavnika predstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osnivanje lozofskog fakulteta, sa osloncem na Zemaljski muzej i Institut za balkanska istraivanja, i pravnog fakulteta, dok je na privrednom planu z predvidao investicije i obligatni otkup kmetova.29) Ne ulazei u kontroverze izmedu Bilinskog i Potioreka u ocjeni unuc tranje i vanjskopolitike situacije, i razlike u njihovim pogledima na s c pojedine take citiranog programa,30) zadraemo se samo na odnoc z c su glavnih aktera austrougarske politike u Bosni i Hercegovini prema agrarnom pitanju. Potiorek je, izrazio ozbiljnu rezervu prema ideji Bilinskog o rjeas vanju agrarnog pitanja, koje je s obzirom na postojee stanje tangiralo c prvenstveno politiku prema Srbima i srpsko-muslimanske odnose. Potiorekov politiki cilj je bio da se najvei dio pasivne mase srpskog c c seoskog stanovnitva zadri i dalje u njihovom letarginom stanju, te s z c da se sprijei da hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligenc cija predu u srpski tabor i osujeti ujedinjenje svih Junih Slovena na z antidinastikoj osnovi. Smatrao je da se prema srpskoj inteligenciji i c poluinteligenciji zemaljska vlada treba odnositi sa najveim oprezom, c i kad je potrebno sa najveom strogou. I njima je trebalo izlaziti u c sc susret, ali sa samo onoliko koliko to ne bi moglo izazvati nezadovoljstvo Hrvata i Muslimana zbog breg napredovanja u slubi veeg procenta z z c Srba. Poslije ukidanja izuzetnih mjera Potiorekov stav je bio da se u zemlji openito, a u Saboru posebno, treba vladati uz oslonac na Hrvate c i Muslimane, a srpsku opoziciju primiti kao neto neizbjeno.31) Ovo s z je bilo suprotno kako ranijoj politici ministra Burina tako i naelnom a c opredjeljenju ministra Bilinskog da u vladinoj veini u Saboru treba c da uestvuju predstavnici sve tri konfesije, pa stoga nije ni moglo biti c prihvaeno. c Mada je Potiorek bio za blagonaklon odnos Zemaljske vlade prema srpskom seljatvu, o ijim je ekonomskim interesima trebalo maksis c malno voditi rauna, on se istovremeno, krajem maja 1913, izjasnio c
29) Potiorek: Persnliche Vormerkungen (PVM) XV/1913, KA N1 Pot o A/3 Fasz 5. 30) Vidi K a p i d i , Bosna i Hercegovina, 119-132, 155-197, 310z c 313; D. J u z b a i , Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih kruz s c gova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Nauni skup poc sveen 80. godinjici aneksije BiH (ANUBiH Posebna izdanja XCIX/29, c s Sarajevo 1991) 73-80; i s t i, Nacionalno-politiki odnosi u Bosanskoc hercegovakom saboru i jeziko pitanje (1910-1914), (ANUBiH Djela c c LXXIII/42, Sarajevo 1999) 128-141, 161-168. 31) Kao nap. 29.

469

protiv toga da se u skorije vrijeme pokree pitanje obligatnog otkuc pa kmetova. Naglaavao je da je i sam za obligatni otkup kmetova, s ali tek onda kada se spoljnopolitika kriza denitivno rijei. On je to c s rjeenje vidio u oruanom obraunu sa Srbijom, za koji se, kao to je s z c s poznato, zajedno sa ponovo postavljenim efom Generaltaba Conras s dom von Htzendorfom, svesrdno zalagao. Dok se pomenuto rjeenje o s c odgada, Potiorek je bio protiv obligatnog otkupa, imajui u vidu unutranjopolitike razloge, a u prvom redu obzire prema muslimanskim s c zemljoposjednicima. Zemaljski poglavar je podsjetio ministra kako je njegova izjava u delegacijama 1912. izazvala nezadovoljstvo muslimanskih poslanika Sabora, kada je Bilinski samo indirektno nabacio pitanje obligatnog otkupa kmetova. Osim toga, Potiorek je ukazao na nedostatak nansijskih sredstava kao prepreku da bi se realizovao obligatni otkup kmetova. Izdaci za naoruanje i drugi rashodi u vez zi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izdaci za izgradnju novih eljeznikih pruga i druge investicije angaovae prema Potioreku z c z c nansijski potencijal zemlje do krajnjih mogunosti.32) U stvari, i bez c pomenutih novih optereenja zemaljski budet bio je jo od ranije prec z s napregnut. Tome su posebno doprinosili, osim trokova za bh. trupe i s andarmeriju anuiteti za izgradnju stratekih eljeznikih linija (Gabela z s z c - Boka Kotorska i Sarajevo - istona granica) kao i sasvim neodgovarac jua nadoknada Bosni i Hercegovini za gubitak carinskih prihoda. c Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutranjoj bos sanskohercegovakoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarno c pitanje ponovo u centar politike panje. Nakon iznenadnog polagac z nja mandata od strane poslanika grupe oko Srpske rijei odgodeno je c formiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu Muslimanskog i Hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva, koja se nije ustruavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova proc grama nove srpske stranke na elu sa dr Danilom Dimoviem i dr Milac c nom Jojkiem bilo je agrarno pitanje. Stranka se naelno deklarisala za c c obligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da drava umjesto z kmetova preuzme plaanje kamata na zajmove za otkup kmetovskih c selita, koje su iznosile 4,50%. Ministar Bilinski drao se naela da s z c se vladina radna veina u Saboru treba da sastoji od poslanika sve c tri konfesije, pa je Vlada sa Dimovievom grupom postigla komproc mis. Dogovoreno je da e Vlada pripremiti zakonski nacrt po kome c bi kamate na zajmove kmetovima, im to nansijske prilike dopuste, c pale u cijelosti na teret zemaljskog budeta. Do tog momenta, koji je z bio krajnje neizvjestan, trebalo je da se kamate bar od 1.januara 1915. reduciraju na polovinu, t.j. na 2,25%. Ovo je utvrdeno pod predpostavkom da poslanici sve tri konfesije na prvim sjednicama predstojee c
32)

Ibidem

470

saborske sesije usvoje rezoluciju kojom bi zatraili da se u gore navedez nom smislu novelira agrarni zakon iz 1911. godine. Pokrie u budetu c z zbog snienja kamata trebalo je osigurati tako to bi poslanici izglasali z s zakone o poveanju toarine i o uvodenju poreza na vozne karte, jer se c c na poveanje direktnih poreza nije moglo raunati.33) c c s c Medutim, realizacija ovog sporazuma naila je naroito na otpor zemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik muslimanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpai je smatrao da nije sc dobro da se zbog deset Srba, koji bi uli u vladinu veinu, barka u s c agrar.34) U redovima muslimanskih zemljoposjednika bila je rairena s sumnja da bi izmjena Zakona o otkupu kmetova, prema intencijama Dimovia, mogla odvesti na put obligatnog otkupa. Predvodnici u otporu c novim mjerama agrarne politike bili su Adem-aga Mei i Hamdi-beg sc Dini, koji su razvili intenzivnu agitaciju medu begovima. z c Begovska opozicija koju su sainjavali, kako lanovi Ujedinjene musc c limanske organizacije tako i grupe Dervi-bega Miralema, prijetila je da s osujeti vladine politike kombinacije sa Dimoviem. U toj situaciji nuc c dio se Vladi muslimanski prvak Serif Arnautovi da se sa uim krugom c z svojih starih pristaa suprotstavi begovima, ijeg se tutorstva ve due s c c z vremena elio osloboditi. Namjeravao je da na novim izborima u Sabor z uvede napredne elemente kako bi se Muslimani oslobodili od reakcionarne i egoistike politike begova. Smatrao je da za takvu akciju c postoji raspoloenje medu naprednim Muslimanima koji otvoreno goz vore o nunosti obligatnog otkupa kmetova.35) z Nastojei da slomi begovsku opoziciju Potiorek je poetkom novemc c bra 1913. u razgovoru sa lanovima saborskog Predsjednitva dr Nikoc s lom Mandiem i dr Safvet-begom Baagiem ukazao da je neophodno c s c izmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da e agrarno pitanje biti c brzo i radikalno rijeeno na ranijim turskim teritorijama koje je dobila s Srbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije izloiti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da sa tom neizmjenjivom z injenicom moraju raunati nai muslimanski veleposjednici. Njih je c c s Potiorek stavio pred alternativu ili saradivati sa Vladom u savezu sa
33) Up. Karl K a s e r, Die serbischen politischen Gruppen, Organisationen und Parteien und ihre Programme in Bosnien und der Herce govina 1903-1914, Phil.Diss. (Graz 1980) 273-182; Marta M. C u p i c A m r e i n, Die Opposition gegen die osterreichisch-ungarische Her rschaft in Bosnien-Hercegovina (1878-1914), (Bern 1987) 193-210. O privrednim i socijalnim rezultatima otkupa kmetova poslije 1911. vidi H a u p t m a n n, Herrschaft, 193-210. 34) Dimovi Ceroviu 21.10.1913. ABH GFM Pr BH 1442/1913. c c 35) Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2, 544 i 546.

471

Hrvatima, i tako imat ansu za odbranu svojih interesa, ili oponiras ti. Posebno je dr Nikoli Mandiu Potiorek skrenuo panju da Hrvati u c z hrvatsko-muslimanskom paktu imaju vodeu ulogu, dok bi u savezu sa c Srbima, koji bi Hrvatima bio nametnut muslimanskom tvrdoglavou sc s u kmetovskom pitanju, vodstvo prelo na Srbe. Zato je zahtjevao da Hrvatski saborski klub u svom vlastitom interesu uini sa svoje strac ne sve da se ponovo uvrsti pakt sa Muslimanima koji je bio trenutno c ugroen. Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava, z koja je nastala pod uticajem razvoja politikih dogadanja. Medutim, c iako se Potiorek angaovao da se begovska protivladina agitacija suzz bije, on je izriito traio da se sa begovima konano ne prekida, dok to c z c ne bude po volji Vladi.36) s c Potkraj 1913. uspjeno su prebrodene tekoe u procesu obrazovas nja vladine radne veine, i ona je usvojila u Saboru rezoluciju o agraru, c kojom je traeno da se novelira zakon o otkupu kmetova. Povodom z izrade nacrta novele Potiorek je krajem januara 1914. u pismu ministru Bilinskom izrazio nadu da e u ne tako dalekoj budunosti moi c c c prii i obligatnom otkupu.37) Medutim, on je bio svjestan opasnosti c od proletarizacije, koja je prijetila muslimanskim zemljoposjednicima, ime bi po njegovoj ocjeni, politiki uticaj i pouzdanost Muslimana c c pretrpila veliku tetu. Pri tome nije iskljuivao mogunost da dode s c c do poboljanja odnosa izmedu Srba i Muslimana i da se izmedu njih s stvori savez.38) Potiorek je bio posebno zainteresovan da se srpskomuslimanski politiki odnosi koji su se poslije aneksije zbog agrarnog c pitanja, a naroito povodom rata na Balkanu, izrazito pogorali, vremec s nom ne poboljaju i uspostavi srpsko-muslimanska koalicija na opozis cionoj osnovi. Stoga i protivrjenosti u austrougarskoj politici u Bosni c i Hercegovini, te kolebanja i dozirani oprez u odnosu kako prema begovima tako i prema srpskim seljacima. Pri tome iz Potiorekovih stavova nedvosmisleno proizilazi da je bio spreman rtvovati materijalne interez se begova onda kada mu oni, i uopte Muslimani, ne budu vie potrebni s s kao protutea Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samo nakon z obrauna sa Srbijom. Medutim, i ve sama odluka da se objavi rat c c Srbiji, u iji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povoda da c preduzme inicijativu u pogledu rjeavanja agrarnog pitanja. s Potiorek je 27.jula 1914, nakon to su prethodnog dana proglaene s s izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela
Potiorek Zemaljskoj vladi 10.11.1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2 547, PVM XXIX/1913 Fasz 5. 37) Potiorek Bilinskom 25.1.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 2. 38) Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wirken als Chef der Landesregierung fr Bosnien und die Herzegowina in u Sarajevo 1910-1914, Phil.Diss. (Wien 1964) 358-359.
36)

472

kojom se smanjuju kamate na zajmove kmetovima, ozakoni putem vladarevog runog pisma i zaloio se za radikalno rjeenje cjelokupnog c z s kmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebom da se suzbis je agitacija medu srpskim seoskim stanovnitvom.39) Zajedniki ministar nansija Bilinski je, medutim izrazio rezervu c prema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom momentu mogao pogreno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskom s tendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrijske tampe u kojima je Bilinskom prebacivano da atentat ne bi bio s mogu da nije Bilinski, za razliku od Potioreka, navodno povladivao src pstvu. Bilinski je pak podsjeao Potioreka da on nije nikada u krupnim c politikim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta, i to kako kod c osnivanja Dimovieve stranke tako i kod imenovanja viih inovnika iz c s c redova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, ako bi on usred rata podnio vladaru prijedlog zakona po kome bi bile zaobidene ustavne odredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na apsolutistiki c nain, za ije usvajanje nije prije atentata postojala sigurna saborska c c veina. Potiorekov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako iz c politikih tako i iz dravnopravnih razloga. Inae, naelno uzevi bio c z c c s je i za Bilinskog obligatni otkup kmetova politiki i socijalno poeljan. c z c c On je, medutim, izrazio bojazan da e bosanskohercegovake nansije i nekoliko godina poslije okonanja rata jedva moi da obezbjede sredc c stva od 10 miliona kruna godinje za otkup kmetova, t.j. onu sumu s koja je na osnovu zakona o fakultativnom otkupu bila predvidena kao maksimalna.40) To je bila perspektiva rjeavanja agrarnog pitanja u Bosni i Herces govini pod austrougarskom upravom.
(Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 12, 2000, str. 195-206, i na njemakom u c Zeiten Wende Zeiten, Festgabe fr Richard Plaschka zum 75. Geburtstag, Frankfurt u an Main 2000, str. 57-71)

Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 3, 560. Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina. Politik, Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 (1929) 337.
40)

39)

473

474

PRILOZI

475

476

 O NEKIM TUMACENJIMA KARAKTERA OTPORA OKUPACIJI BOSNE I HERCEGOVINE 1878. GODINE

Sigurno je jednostrano otpor muslimanskog stanovnitva austros ugarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine tumaiti iskljuivo tenjom ovog c c z stanovnitva da sauva svoj relativno privilegovan poloaj u zemlji. s c z Problem je, svakako, daleko kompleksniji, ali ipak u njemu dominira pitanje odnosa muslimansko stanovnitva prema dolasku pod vlast jeds ne hrianske drave. Treba imati u vidu ta je openito na Balkanu sc z s c u ranijim zbivanjima znailo za muslimansko stanovnitvo povlaenje c s c Turske, kao i to da se na Berlinskom kongresu posebnim klauzulama nastojalo regulisati poloaj stanovnitva islamske vjere u balkanskim z s nacionalnim dravama koje su stekle nezavisnost. z Kada je rije o odnosu bosanskohercegovakih Muslimana prema c c Turskoj u dogadajima u ljeto 1878, smatram neprihvatljivim gledite s da je sukob sa funkcionerima i organima turske uprave, do kojeg je dolo s u nekim mjestima, i formiranje Narodnog odbora i Narodne vlade u Sarajevu znaio za Muslimane u Bosni i Hecegovini raskid sa Otomanskim c Carstvom i kidanje sa turskom dravnom tradicijom. Naprotiv, oni nisu z tada, kao ni ranije vidjeli rjeenje poloaja Bosne i Hercegovine izvan, s z ve samo u okviru otomanske drave i njenog drutvenog sistema. Zbog c z s toga su i doli u sukob sa politikom koja je pod pritiskom medunarodnih s faktora preputala Bosnu Austro-Ugarskoj. Pa i pod austrougarskom s okupacijom osnovni pravac muslimanske politike insistirao je na sultanovom suverenitetu nad Bosnom i Hercegovinom, te na odranju i z uvrivanju veza sa Carigradom. Jedna od posljedica okupacije bila c sc je i masovno iseljavanje Muslimana u Tursku. Impuls za posljednji val ove seobe, koja je imala svoje dublje drutveno-ekonomske razloge, das la je aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine. Sve to svjedoi da je c proces distanciranja bosanskohercegovakih Muslimana od Turske bio c dugotrajan. Otpor ulasku austrougarskih trupa u Bosnu i Hercegovinu uklapa se u iri okvir otpora koje stanovnitvo islamske vjere openito na Balkanu s s c prua sprovodenju odredaba Berlinskog kongresa. Medutim, mislim da z se zbivanja u Bosni i Hercegovini mogu tretirati kao pravi rat. Ipak nikako se ne bih mogao sloiti sa ocjenama da se, s obzirom na izvjesno z
477

uee hriana radi o svenarodnom ratu, te da se za oruane snage koje c sc sc z su se borile protiv austrougarske vojske upotrebljava naziv narodna vojska. Prethodni diskutanti dobro su ukazali na razliite interese i c tenje pojedinih dijelova i slojeva bosanskohercegovakog stanovnitva. z c s Kada je rije o nemuslimanskom stanovnitvu, zapaeno je odredec s z c no uee srpskog gradanstva u pokretu otpora, naroito u Sarajevu. c sc I u Krajini takode, u ratnom vijeu u Bihau bilo je i predstavnika c c hriana. Medutim, situacija je u raznim krajevima bila vrlo razliita, sc c pa se prilike i odnosi u Sarajevu ili istonoj Hercegovini ne mogu aplic cirati na itavu zemlju, kako se to nerijetko ini. Tako je, npr., general c c Filipovi 1.septembra 1878. iz Sarajeva javljao carskoj vojnoj kancelac riji da u vojsci muftije Semsikadia u dolini Spree nema vie hriana, c c s sc - to je u poetku silom potjerano, poslije je pobjeglo. U izvjetaju s c s 79. pjeadijske regimente, od 19.avgusta 1878, kae se da pravoslavci s z maglajske nahije oekuju odobrenje da se okrenu protiv Turaka kod c Graanice. Jedan, pak, podatak govori kako su Muslimani iz Sanc skog Mosta, nakon to su ih austrougarske trupe razbile u borbi pod s Kljuem, prilikom povlaenja preko Vrpolja bili napadnuti iz zasjede od c c strane ekije, srpskih ustanika sa Grmea, i gotovo potpuno uniteni. s c s Medutim, na drugoj strani, npr. u Sarajevu, imali smo odrede sastavljene od hriana koji su zajedno sa muslimanskim odredima ili u sc s borbu protiv okupatora.Inae, hriani su u toj borbi uestvovali bez c sc c dovoljno oduevljenja, a esto su bili na to i prisiljeni. U to doba narods c ne snage u Bosni i Hercegovini nisu se mogle okupiti pod jednu zastavu niti je pokret protiv okupacije mogao dobiti jedan zajedniki, za sve c prihvatljiv, program. U pogledu raspoloenja hrvatskog katolikog stanovnitva, karakz c s teristino je da se u nekim izvjetajima primjeuju prva razoarenja u c s c c okupaciju, i to mjestimino jo u doba dok su vodene ratne operacije. c s Tako je komanda mjesta u Kotorskom kod Doboja u svom izvjetaju s od 7.IX 1878. konstatovala da su na njenom podruju katolici, koji c su inae bili naklonjeni okupaciji, postali nepovjerljivi nakon pojave c proklamacije po kojoj se i dalje morala plaati turska desetina. To c je shvaeno tako kao da Austrija pomae Turskoj da utjeruje porez i c z izraena je bojazan da je okupacija, u koju su polagane neopravdane z nade, privremena. Hrvatsko stanovnitvo ovog dijela Bosne alilo se i s z zbog pritiska rekvizicija za austrougarsku vojsku i unitavanja ljetine s na poljima logorovanjem vojske. Istovremeno ono je bilo prinudeno da kao i za plodnih godina udovolji svim obavezama prema muslimanskim zemljoposjednicima. Za vrijeme ratnih operacija ustanici su odravali tajne veze sa musz limanskim stanovnitvom na okupiranom podruju u rejonu Doboja, s c aljui agitatore koji su pozivali na otpor i obavjetajce u cilju prikups c s ljanja podataka. Da bi osujetila pomenute veze, komanda mjesta u
478

Kotorskom pribjegla je uzimanju talaca. Za taoce su uzimani naroito c lanovi porodica onih istaknutih ljudi koji su prebjegli ustanicima i koji c su vaili kao vode. z Kada je rije o begovatu i njegovom ueu u borbi protiv okupacije, c c sc izgleda da je to uee bilo znatnije u Bosanskoj krajini, dok su muslic sc manski donji drutveni slojevi doli do izraaja specijalno u Sarajevu. s s z U Bosanskoj krajini Muslimani istupaju slonije i uz uee begova i z c sc nije sluajno to je tamo otpor tako dugo trajao. Mislim da bi nac s uka trebalo da objasni radikalizam niih muslimanskih slojeva i njihov z fanatizam. Taj, kako bih rekao, konzervativni radikalizam ispoljavao se, naroito na poetku pokreta, u naglaenom antihrianskom raspoc c s sc loenju i odbacivanju novina koje su donijele reforme. Medutim, za z ocjenu cjelokupnog pokreta daleko je vaniji njegov objektivni znaaj u z c istorijskim zbivanjima od subjektivnih motiva uesnika i voda pokreta. c Poznato je da su austrougarske trupe nemilosrdno krile otpor na s koji su nailazile. Zelio bih da ukaem na to da je teror, koji se mjesz timino javio u cilju slamanja otpora, postao sastavni dio strategije c okupatora. Stradanja civilnog stanovnitva zbog bombardovanja i pas ljevine naselja nisu bili dogadaji koji su se samo sticajem okolnosti u toku borbi nepredvideno deavali. Tako, npr., u okviru operacionog s plana protiv ustanikih snaga na podruju Posavine i u dolini Spree, c c c koji je izraden u osvojenom Sarajevu 31.avgusta 1878. godine, general Filipovi je naredio da IV armijski korpus forsira Savu kod Brkog i c c istovremeno preporuio da se prelaz preko rijeke snano pripremi svom c z raspoloivom artiljerijom, po potrebi i artiljerijom V armijskog korpuz sa. Cilj je bio da se muslimanski dio Brkog zapali i izazove strah i c panika medu stanovnitvom. Citiram: Es empehlt sich den Ubergang s
durch Entwicklung aller Artilleriekrfte, wozu-wenn notwending - die Corpsa artillerie des 5. Armee-Corps in Einvernehmen mit FML. Baron Ramberg herangezogen werden kann, krftig vorzubereiten und bei dieser Gelegenheit a in Brka, welches in einen ganz geschiedenen mohamedanischen und einen c christlichen Stadtteil zerfllt, den ersteren in Brand zu stecken und dadura ch Frucht und Schrecken zu verbreiten. Uslijedila je kanonada koja je

trajala nekoliko dana. U gradu je izbio poar u kome je izgorjelo oko z stotinu magacina, duana, stambenih kua i ostalih zgrada. Ovo je bilo c c bombardovanje u cilju slamanja borbenog duha stanovnitva. s Dva su referata prezentirana na ovom skupu u kojima se tretira vojna problematika. Mislim da se ne moe apsolutno tvrditi da su z okupacione snage nametnule ustanicima svoj nain borbe od samog c poetka. Npr., u jednom austrougarskom vojnom izvjetaju se istie c s c da su ustanici pod komandom muftije Semsikadia u periodu od 15.avc gusta do 4.septembra 1878. u arkama izmedu isturenih dijelova vodili c
479

borbu na svojevrstan nain. Svakog dana su na drugoj taki napac c dali pozicije okupacionih trupa i pri tome su u napadima uvijek postizali brojnu nadmo, dok su na drugim mjestima ostavljali samo slabe c osmatrake grupe. Semsekadi je, inae, imao plan da uspostavi vezu c c c sa snagama koje su pruale otpor u Bosanskoj krajini i to je bio smisao z neuspjelog pokuaja prodora preko rijeke Bosne. Muftiju Semsikadia s c kao vojskovodu, cijenio je i neprijatelj. Interesantan je jedan detalj o stratekim planovima Krajinika. Kas s da se poslije neuspjeha kod Banjaluke glavnina ustanikih snaga povukc la prema Bihau, u Bihau je uoi bitke kod Zegara, koja se odigrala c c c 7.IX 1878. godine, odran sastanak ustanikog ratnog vijea. Na sasz c c tanku je na insistiranje Hadi-Ibrahima Medinlije izmijenjen prvobitni z zakljuak o slanju pomoi Kljuu i Sanskom Mostu, koju su traili izc c c z aslanici ovih gradova. Usvojeno je Medinlijino gledite da se uopte sva s s mjesta istono od Bihaa prepuste svojoj sudbini, a sve raspoloive snac c z ge da se koncentriu na liniji Biha - Peigrad. Njihov manji dio trebalo s c c je, po Medinlijinoj zamisli, da prua otpor austrougarskim trupama, do z posljednjeg ovjeka, dok je glavnina trebalo da preduzme ofanzivu prec ma Hrvatskoj i da arei i palei prodre preko Slunja prema Karlovcu, z c c a po mogunosti i dalje. Ako bi neki od gradova pruio suvie jak otpor c z s i ne bi mogao biti osvojen, trebalo je da se ustanici povuku u ume i da s ga ponovo nou napadnu. Mada je bilo izvjesno da bi u borbi konano c c podlegli, cilj operacije je bio da se dobije na vremenu jer je postojala nada da e se nai neka sila koja e intervenisati. Plan je bio usvojen c c c od strane cijelog skupa, pa je Medinlija dao da se zakljuak i pismec no formulie. Medutim, tada su mnogi od prisutnih voda odbili da na s njega stave svoje potpise, a dalji razvoj dogadaja pokazao je koliko je ovaj plan bio nerealan. U protuokupacijskom pokretu u Bihakom sandaku postojala je c z i tendencija da se otpor austrougarskim trupama prua dok ne padnu z vei gradovi u Bosni, a da se onda poloi oruje. Jedno izaslanstvo c z z Bihakog sandaka pregovaralo je u Zavalju sa austrijskim generalom c z Zachom i 28.avgusta s njim postiglo sporazum da se poalje deputas cija u Sarajevo koja bi se uvjerila da je grad zaista pao. Dogovoreno je da do povratka deputacije iz Sarajeva vlada mir. Medutim, dok se deputacija nalazila na putu, 7.septembra je uslijedio iznenadni austrij ski napad na Zegar. Nakon bitke kod Zegara, u Zavalju su slijedeih c dana obnovljeni pregovori u kojima je petolano izaslanstvo iz Bihaa c c predvodio zamjenik mutesarifa bihakog sandaka Hasan. Konani rec z c zultat pregovora bio je negativan, jer umjerena struja u Bihau, ni c nakon to je potvrdena vijest o padu Sarajeva, nije uspjela da ubijes di Krajinike da poloe oruje. Otpor je i dalje nastavljen, mada su s z z tokom daljih dogadaja bojno polje napustili mnogi Biani i neki prsc vaci pokreta, kao, npr., Hasan-beg Privilica i Husejn-beg Karabegovi c
480

te najvei broj pripadnika redife, naroito ociri koji su inae pokazali c c c malo volje za borbu. I poslije pada Bihaa muslimanski Krajinici su c s z c z pod komandom svojih radikalnih voda Hadi-Hasana Salkia, HadiIbrahima Medinlije i Hadi-Ahmeda Musia nastavili sa borbom dok z c njihov otpor nije bio slomljen od strane nadmonijih austrougarskih c trupa. Pridruio bih se miljenju prof. Cubrilovia da treba nastaviti isz s c traivanja austrougarskih izvora o ratnim operacijama 1878. jer se ne z moemo zadovoljiti publikacijom Ratnog arhiva u Beu iz 1879. godine. z c Potrebno je prouiti originalne izvjetaje komandanata sa bojnog polja, c s kao i izvjetaje koje su austrougarske vojne vlasti prikupile od svojih s podrunih organa poetkom 1879. o toku dogadaja na ustanikoj strac c c ni, brojnom stanju ustanika i njihovim gubicima u mrtvim i ranjenim i dr. Mislim da e to doprinijeti da se unekoliko izmijeni i dopuni dac nanja predstava o zbivanjima u redovima ustanika. Tako, npr., ini s c mi se da se danas operie preuvelianim brojem ustanika u pojedinim s c bitkama. Pukovnik Boji u svom referatu preuzima podatak od austrijc skih autora da je u bici kod Zegara 7.septembra uestvovalo oko 15.000 c ustanika. Medutim, prema podacima koje je prikupio major Ferdinand Rzehak i 30.marta 1879. godine, uputio Komandi 72. pjeadijske brigas de u Bihau, u bici kod Zegara uestvovalo je oko 5-6 hiljada ustanika. c c Po njegovim procjenama, koje se podudaraju sa podacima iz izvjetaja s koje su u isto vrijeme uputili drugi austrougarski ociri, ukupan broj ustanika u Bihau i okolini na dan 18.septembra 1878. godine, dakle c neposredno pred pad grada, iznosio je 12.000 ljudi. Nikada se nee moi ustanoviti potpuno taan broj ustanika ni njic c c hovi stvarni gubici i podaci koje su austrougarski vojni organi prikupili mogu nam dati pribline cifre i biti od koristi za globalnu orijentaciz ju. Inae, u toku samih ratnih operacija austrougarsko vojno vodstvo c esto nije raspolagalo preciznim informacijama o brojnom stanju proc tivnikih snaga. Tako je general Filipovi 31.avgusta 1878. godine pisao c c da muftija Semsekadi pod svojom komandom ima navodno 12 do 15 c hiljada pobunjenika u dolini Spree, dok je vojna komanda u Doboju, c na osnovu naknadno prikupljenih podataka gotovo godinu dana docni je, procjenjivala da su ustanici pod Semsekadievim vodstvom dosegli c najvei broj od oko 8.000 ljudi, i to poetkom septembra 1878. godic c ne. Gubici ove ustanike grupacije, prema istoj procjeni, iznosili su u c borbama od 15.avgusta do 3.septembra 700 mrtvih i 1200 ranjenih. U dvodnevnim borbama 4. i 5. septembra u dolini rijeke Bosne snage kojim je komandovao pljevaljski muftija imale su 300 mrtvih i 700-800 ranjenih, to svjedoi o estini borbi. Sve navedene podatke crpio sam s c z zc iz neobjavljene grade koju je preminuli prof. dr Hamdija Kapidi prikupio u Ratnom arhivu u Beu. c
481

 Zelio bih jo samo ukazati na neke reperkusije otpora u Bosni s na austrougarsku politiku. U vezi sa tekoama na koje je naila s c s Andrssyjeva orijentalna politika i velikim nansijskim izdacima za a okupaciju uslijedila je, pod pritiskom javnog mnjenja u Ugarskoj, 28.IX 1878. ostavka ugarskog ministra nansija Kolomana v. Szella. Sam Szell je, kako to navodi Wertheimer, svoju ostavku motivirao i drugim dubljim politikim razlozima. On se time elio suprotstaviti planovima c z vojnih krugova da iz Bosne produe osvajaki pohod prema Solunu. z c Poznato je, takode, da je ove planove ratne stranke otvoreno zagovarao general Filipovi. Ti planovi bili su ponovo aktualizirani poslije c zakljuenja Novopazarske konvencije. Protivnik planova vojnih krugoc va bio je ne samo Andrssy nego i ministar rata Bylandt-Rheydt i ef a s Generaltaba Schnfeld. Interesantno je da je ef austrougarskog Ges o s neraltaba FML Schnfeld u svom memoaru o vojnoj situaciji u Bosni s o i pitanju zaposjedanja Novopazarskog sandaka od 6.IX 1878. pledirao z ne samo da se austrougarske trupe zaustave na Drini nego da se uopte s odustane od zaposjedanja Sandaka. Pod utiskom estokih borbi koje z z c z su vodene u Bosni, stanju komunikacija i politikog vrenja u Sandaku i medu Albancima, Schnfeld je doveo u pitanje i Andrssyjevu politio a ku dranja otvorenih vrata prema Istoku kroz Novopazarski sandak. z z Predimenzirajui znaaj otpora sprovodenju odluka Berlinskog kongrec c sa on je oekivao ofanzivu muslimanskih snaga sa podruja Sandaka i c c z raunao na dalje pribliavanje Srbije i Crne Gore Monarhiji i da bi ova c z mogla osigurati mnogo pogodniji put do Soluna kroz savezniku i prema c sebi obaveznu Srbiju nego kroz usko novopazarsko grlo. Schnfeld je, o osim toga, uopte osporio vojno strateki znaaj Sandaka za austros s c z ugarsku politiku, anticipirajui u tom pogledu donekle i Aehrenthalovo c gledite. Mada je usvojen njegov stav da se 1878. godine austrougarske s trupe zaustave na Drini, Schnfeldovi pogledi nisu uticali na politiku o zaposjedanja Sandaka, koje je uslijedilo u drugim politikim okolnostiz c ma poslije aprilske konvencije sa Turskom 1879. godine. Dakle, kako iz izloenog moe da se vidi, dogadaji iz 1878. godine u Bosni i Hercegovini z z dovodili su u pitanje neke osnovne postulate austrougarske balkanske politike koje je bio formulisao grof Andrssy. a
(Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, Nauni skup c (Sarajevo 23-24. oktobra 1978), ANUBiH Posebna izdanja XLIII/8, Sarajevo 1979, str. 400-404)

482

USTANAK 1882. GODINE I PROBLEM ANEKSIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Mislim da ovaj simpozij obogauje naa saznanja o ustanku i da je c s u tom pogledu dao korisne doprinose. Medutim, tek sad kad razmatramo ovu problematiku vidimo kolika je veliina djela prof. Hamdije c Kapidia, koje ima iri znaaj od toga to je autor uspjeno obradio zc s c s s sam ustanak. U Kapidievom djelu je na irokom planu izloeno etabizc s z liranje austrougarske vlasti i otvorena obrada niza problema iz perioda austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini. Za mene je posebno zanimljiv referat profesora Ekmeia, koji je cc dao znaajan novi doprinos naroito izuavanju spoljnih okolnosti u c c c kojima se razvijao ustanak. Panju privlai osobito evolucija turske z c politike, i to gledajui ire ne samo prema ustanku u Bosni nego i c s prema Albanskoj ligi. Istraivanja u ruskim arhivima omoguila su z c da pisac dode do novih saznanja. Naroito su interesantni podaci o c austro-turskom sporazumu o nainu sprovodenja Vojnog zakona u Bosc ni i Hercegovini, to do sada nije bilo poznato u literaturi. Mislim da s bi podatke o pomenutom sporazumu trebalo potraiti i u Arhivi ausz trougarskog Ministarstva spoljnih poslova u Beu. Ne sumnjam da su c Rusi bili vrlo dobro obavijeteni o svemu to se dogadalo na carigrads s skom dvoru, ali bi bilo interesantno da se vidi ta je o tome Kalice javio s Klnokyju. To bi bili podaci iz prve ruke. S tim u vezi htio bih neto a s rei o pitanju aneksije Bosne i Hercegovine. c Iako je niz mjera preduzetih poslije okupacije bio na liniji faktikog c inkorporiranja Bosne i Hercegovine u Monarhiju, nemamo podataka o tome da bi do ustanka 1882.bilo govora o nekoj neposrednoj i aktuelnoj namjeri Austro-Ugarske da proglasi formalnu aneksiju Bosne i Hercegovine. Tako je carinsko prikljuenje Bosne i Hercegovine Austroc Ugarskoj, koje je izvreno krajem 1879, i proglaenje Vojnog zakona u s s jesen 1881, de facto bilo usmjereno na negiranje sultanovog suvereniteta, koji je de jure bio priznat u konvenciji sa Turskom od 21.aprila 1879. Stavie imamo i takvu praksu: kada se 1879. ograniava i postepeno s c ukida upotreba turskog novca u Bosni i Hercegovini te ve na startu c kri konvencija sa Turskom, u Zakonu o ukljuenju Bosne i Hercegovis c ne u zajedniko austrougarsko carinsko podruje recipiraju se odredbe c c
483

iste konvencije tako to se u posebnom paragrafu utvrduje da u zemlji, s pored austrougarskog novca, i turski novac vai u opticaju kao zakoz nito plateno sredstvo. Karakteristino je kako je za spoljnopolitiku z c c upotrebu naroito vis vis Turske objanjeno ukljuenje Bosne i Herc a s c cegovine u carinsko podruje Monarhije. Austrougarskim diplomatama c data je instrukcija da tumae kako carinsko prikljuenje samo po sebi c c nema politiki znaaj i ne tangira problem suvereniteta. Koliko znac c mo, Turska nije ni protestovala protiv toga akta, a namjeru da javno protestuje ispoljila je jedino Velika Britanija imajui u vidu svoje trc govake interese. Tada je Haymerle podsjetio Salisburyja kako su sve c sile na Berlinskom kongresu smatrale da je odluka u pogledu Bosne i Hercegovine denitivna i da je umjesto aneksije izabrana okupacija samo da bi se pribavila saglasnost Porte. Medutim, iako do 1882. nema podataka o aktuelnoj namjeri da se formalno proglasi aneksija, bio je u toku proces pretvaranja medunarodnog statusa Bosne i Hercegovine u jedan dravnopravni odnos unutar Monarhije, paralelno sa pripremama z na spoljnopolitikom planu koje bi u pogodnom momentu obezbijedic le proglaenje aneksije. Tako je ugovorom o Trocarskom savezu 1881. s Rusija, kao i 1878. priznala Austro-Ugarskoj pravo da anektira Bosnu i Hercegovinu. Medutim, moramo se podsjetiti sa kakvim je velikim tekoama unutranjopolitike prirode bilo povezano usvajanje provis c s c zornih rjeenja u pogledu uklapanja Bosne i Hercegovine u dualistiku s c strukturu Monarhije. Ukazao bih samo na stanovite ugarske vlade kos ja se prvobitno 1878. usprotivila i ukljuenju Bosne i Hercegovine u c austrougarsko carinsko podruje, i to sa motivacijom da je rije o okuc c paciji a ne o aneksiji. Treba imati na umu da je ne samo otpor Turske nego i protivljenje u Monarhiji, a osobito u Ugarskoj, doprinijelo tome da se 1878. na Berlinskom kongresu Austro-Ugarska opredijelila samo za okupaciju a ne i za aneksiju Bosne i Hercegovine. Istina, od Berlinskog kongresa i okupacije do 1882. dolo je do s odredene evolucije unutranje i vanjskopolitike situacije. Medutim, s c ipak ne bih mogao, s obzirom na ono to je u literaturi ve poznato s c (G.Jaki i V.Vukovi, H. Kapidi), da prihvatim Ekmeiev zaksc c c zc cc ljuak kako su upravo ustanak 1882. i s njim u vezi ustupci Austroc c Ugarske Turskoj o nainu sprovodenja Vojnog zakona onemoguili proc glaenje aneksije. (M. Ekmei, Ustanak u Hercegovini 1882. i istorijske s cc pouke, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19/1982, str. 64-66, 7071). Takode smatram da Turskoj 1882. godine, u vezi sa sprovodenjem Vojnog zakona, nije bio potreban novi pismeni sporazum o priznanju sultanovog suvereniteta nad Bosnom i Hercegovinom, kada je samo tri godine ranije u Novopazarskoj konvenciji sultanov suverenitet bio formalno ve priznat. Isto tako, mislim da se koncesije Porti u pogledu c c sprovodenja Vojnog zakona ne mogu tumaiti kao stvarno odricanje
484

Austro-Ugarske od aneksije. Priznanjem, inae, da su uinjeni ustupc c ci i obeanja u pogledu ouvanja statusa quo-a u Bosni i Hercegovini c c oteavali spoljnopolitiki poloaj Monarhije vis vis Turske i poveavali z c z a c prepreke za izvodenje aneksije. Sporazum sa sultanom bio je tada za austrougarske dravnike conditio sine qua non da bi se sprovela anekz sija, jer oni su smatrali da su sve zainteresovane sile, izuzev Turske, jo s na Berlinskom kongresu dale svoj pristanak da Austro-Ugarska anektira Bosnu i Hercegovinu, ne ulazei u to da li ta saglasnost jo uvijek c s vai. z Nasuprot Ekmeievoj tvrdnji da izbijanje ustanka ... nagoni cc Austro-Ugarsku da se odrie .... planova o aneksiji, (ibidem, str. c 64) ukazao bih na poznate injenice da je ustanak nametnuo da se u c vrhovima Monarhije razmatra pitanje aneksije i da je ono bilo osobito aktuelno u drugoj polovini 1882. godine. Upravo kada je, prema ruskim izvorima, ve bio postignut sporazum izmedu austrougarske i turske dic c c plomatije o sprovodenju Vojnog zakona, Zajedniko ministarsko vijee Austro-Ugarske razmatralo je 3.juna 1882. Kllayev memoar u kome a je traeno da se aneksija ne posmatra kao teoretski cilj politike nego z da se to prije provede u djelo. Taj kurs je bio i prihvaen, ali su na s c putu njegove realizacije iskrsle velike tekoe. U centru panje bilo je s c z pitanje ta uiniti sa Bosnom i Hercegovinom poslije aneksije i kako s c denitivno rijeiti njen dravnopravni status u Monarhiji. Ve samo s z c pitanje koje se odnosila na modus procendi, - da li prethodno izmijeniti provizorni Zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom pa potom izvriti aneksiju, davalo je povoda za divergentne stavove austrijske i s ugarske vlade. Uz to su obnovljene i neke dileme koje su bile aktuelne 1878/79. godine kada se raspravljalo o bosanskom zakonu. Rije je c bila, u prvom redu, o problemu tretmana pitanja koja se tiu Bosne i c Hercegovine u okviru zajednikih pragmatikih poslova za cijelu Monarc c hiju i eventualnom proirenju kompetencije delegacija. Ugarska vlada, s koja je openito nerado gledala na proirenje djelokruga zajednikih c s c organa Monarhije, bila je odluno protiv jaanja ingerencija delegacija c c pri upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Strahujui za dualizam, grof c K.Tisza je odbijao rjeenje prema kome bi Bosna i Hercegovina poslis je aneksije imala status carevinske zemlje i predlagao je njenu podjelu izmedu Austrije i Ugarske. Medutim, 1882. pretrpjela su neuspjeh nastojanja da se izmedu mjerodavnih faktora postigne saglasnost o modalitetima ukljuenja Bosne i Hercegovine u okvire Monarhije, iako je c i sam car insistirao da se to pitanje raisti prije proglaenja aneksisc s je. Zato su predstavnici austrijske i ugarske vlade 12.novembra 1882. usvojili zakljuak da e nastaviti razmjenu miljenja o uredenju odnosa c c s izmedu Bosne i Austro-Ugarske onda kada aneksija postane svren in. s c Malo se zna o koracima koje je austrougarska diplomatija preduzimala u drugoj polovini 1882.da bi pripremila aneksiju. Klnoky je a
485

ekao pogodan momenat da bi poveo diplomatsku akciju i pri tome c imao u vidu mnoge tekoe koje stoje na putu do sporazuma sa Turs c skom.Zna se samo da je ambasador Kalice sondirao teren u Carigradu. On je krajem novembra 1882. u audijenciji kod cara predlagao da u cilju priprema pregovora treba pridobiti, u skladu sa obiajima zemlje, c ne samo turske ministre nego i njihove protivnike. Takode je preporuivao da njemaka ambasada posreduje kod sultana. Po miljenju c c s velikog vezira, kao kompenzacija za aneksiju mogla bi eventualno da poslui garancija sultana da e ga Austro-Ugarska pomoi u odbrani z c c njegovih interesa u Egiptu. Distanciranje sultana od ustanka i pribliavanje Austro-Ugarske i Turske bilo je u proljee 1882, kako sada z c doznajemo iz rada profesora Ekmeia, takode ostvareno uz posredstvo cc Njemake. Tada je Austro-Ugarska zajedno s Njemakom pruila poc c z mo Turskoj protiv britanskog pritiska u Egiptu. Zelim da naglasim c kako je time u novim okolnostima Klnoky odstupio od obeanja, koje a c je poetkom 1880. Haymerle dao Salisburyju, da e Austro-Ugarska c c gdje god bude mogla podravati britanske interese, molei istovremeno z c vladu Velike Britanije da ne protestuje protiv carinskog prikljuenja c Bosne i Hercegovine. Pored tekoa da se postigne sporazum sa sultanom, postojala je i s c bojazan da austrolski reim kralja Milana ne bi mogao preivjeti anekz z c siju. Strahovalo se, takode, da bi pod uticajem panslavistikih krugova kao odgovor na aneksiju Bosne i Hercegovine moglo doi do ruske proc tuakcije u balkanskim zemljama, i to osobito u godinama nakon to s je dolo do raspada Trocarskog saveza. Medutim, pridruujem se onim s z miljenjima koja, openito uzevi, smatraju da u unutranjo-politikom s c s s c sklopu Monarhije i nemogunosti da se postigne sporazum izmedu ausc trijske i ugarske vlade lee glavni uzroci da aneksija 1882/83. nije z izvrena nego odloena za kasnije. Poznato je da je tek 1896/97. u vezi s z sa nemirima koji su potresli Tursku Austro-Ugarska ispoljila namjeru da u momentu oekivanog raspada Otomanskog carstva anektira Bosnu c i Hercegovinu.Medutim, njoj nije polo za rukom da 1897. u ugovoru s sa Rusijom o odranju status quo-a na Balkanu ponovo osigura saglasz nost Rusije da moe sprovesti aneksiju, kao to je to bio ranije sluaj z s c 1878, 1881. i 1884. godine. Rusija je 1897. pitanje Bosne i Hercegovine tretirala kao evropski problem koji se ne moe regulisati bilateralnim z sporazumom, a deceniju kasnije pokuala da svoju naelnu saglasnost za s c aneksiju trampi za austrougarsku podrku pri reviziji reima Moreuza. s z Tada je ve problem aneksije zauzimao centralno mjesto u planovima c za rjeenje jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije. Pri tome su ekss tremni militaristiki krugovi, na elu sa Conradom von Htzendorfom, c c o insistirali da, u cilju suzbijanja opozicionog pokreta u zemlji i pripreme za rat protiv Srbije, zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine kao vojni zapovjednik dobije sva ona ovlatenja u pogledu uprave koja je s
486

imao prvih godina okupacije do Kllayeve upravne reforme i uvodenja a funkcije civilnog adlatusa 1882. U svom cinizmu Conrad je iao dotle s da je smatrao kako bi bilo korisno kad bi se pojedini pokuaji ustanka s primjerno kaznili. Vojni faktori ponovo su zagovarali upotrebu istih metoda upravljanja koji su bili na snazi trideset godina ranije, neposredno poslije ratnih operacija 1878, iako objektivno pred aneksiju 1908. nisu postojali uslovi za dizanje ustanka u zemlji. Medutim, austrijski generali imali su pravo kada su u povjerljivim memoarima tvrdili da austrougarska uprava nije uspjela razumjeti narod niti zadobiti njegovo povjerenje i simpatije. Sada neto o ideji o politikoj autonomiji Bosne i Hercegovine i s c njenoj evoluciji u srpskoj gradanskoj politici. Pitanje autonomije Bosne i Hercegovine u srpskoj nacionalnoj politici i odnos prema Muslimanima u ustanku 1882. profesor Ekmei cc je vrlo uspjelo osvijetlio i doveo u vezu sa novom liberalnom panslavistikom politikom koja je poslije Berlinskog kongresa zagovarala c stvaranje autonomnih drava na Balkanu pod sultanovim suverenitez tom. Ovo je od posebnog znaaja i za politike programe autonomnih c c pokreta Srba i Muslimana koji se javljaju krajem XIX vijeka. Mada je ovim pokretima i njihovim medusobnim odnosima u posljednje vrijeme u literaturi posveena osobita panja, problem uticaja sa strane c z uglavnom je do sada marginalno tretiran. Mislim da bi i u ovom razdoblju trebalo osvijetliti uticaje ruske ocijelne i neocijelne politike na pomenute pokrete, koji su, kako neke indicije ukazuju, vreni pres ko vojvodanskih i srbijanskih radikala, s jedne, i Cetinja i Carigrada, s druge strane. Primijetio bih da je zahtjev za ostvarenje politike c autonomije Bosne i Hercegovine pod suverenitetom sultana bio znatno vie prisutan i potpunije formulisan u pokretu Srba i Srpskoj narodnoj s organizaciji nego u muslimanskom pokretu i Muslimanskoj narodnoj organizaciji. Ideju politike autonomije Bosne i Hercegovine zastupali c su, u prvom redu, oni faktori u muslimanskom pokretu koji su se zalagali za politiki savez sa Srbima. Uoi aneksije prvi puta je srpska c c i muslimanska opozicija istupila zajedniki sa zahtjevom za uvodenje c ustava bez izmjene dravnopravnog poloaja zemlje. Poslije aneksije srz z pski gradanski politiari se u Saboru izjanjavaju za autonomiju Bosne c s s c i Hercegovine u okviru dualistiki uredene Monarhije (Srkieva izjac va u Saboru). Razvojem dogadaja, nosioci srpske gradanske politike evoluirali su dalje, da bi poslije 1918. postali najgorljiviji zagovornici centralizma u novoj jugoslovenskoj dravi. z Napomenuo bih da su 1884. prilikom izgradnje eljeznike pruge z c Metkovi-Mostar austrougarske vlasti imale u vidu odredene vojnostrac teke momente, uzimajui u obzir iskustva iz ustanka 1882. Mada se s c poslije tih dogadaja nije raunalo da e biti nuno da se iznenada interc c z venie sa veim vojnim snagama, smatrano je da su kratke eljeznike s c z c
487

pruge od izvanrednog znaaja da se, ako se ukae potreba, izvri brc z s zo pomjeranje pojedinih bataljona. Imalo se u vidu da e nova pruga c ubrzati dolazak u Mostar trupa iskrcanih u Metkoviu za 1 - 2 dana c i da bi to u odredenim okolnostima moglo imati presudnu ulogu. Pri tome je Mostaru, kao bazi i ishodinoj taki za vojne operacije u Hers c cegovini, pridavan isti vojnostrateki znaaj kakav je Sarajevo imalo za s c jedan dio Bosne. Osim toga, od pruge se oekivala i politika korist. c c Okupaciona uprava je vjerovala da e poslije izgradnje pruge doi do c c znatnog poboljanja uslova ivota stanovnitva, to e ga uiniti manje s z s s c c pristupanim agitaciji usmjerenoj na nasilne promjene. Kao primjer c se navodila situacija u krajevima koji su leali u saobraajnom podruju z c c eljeznike pruge u dolini Bosne, to se oito odnosilo na njihovo mirno z c s c dranje za vrijeme ustanka 1882. z Na kraju, mislim da bi bilo korisno da istoriari NOR-a obrate c panju na uticaj tradicije ustanka iz 1882. Koliko mi je poznato, poz tomci poznatih begovskih porodica Cengia i Filipovia, iji su preci c c c sudjelovali, a neki i imali znaajnu ulogu, u ustanku 1882. opredijelili c su se tokom posljednjeg rata za narodnooslobodilaki pokret i u tom c smislu djelovali na svoju okolinu. Neki, kao na primjer, lanovi porodice c Filipovi iz Zagorja, odigrali su pozitivnu ulogu u spreavanju planoc c va ustaa da 1941. godine u tom kraju antagoniziraju muslimansko i s srpsko stanovnitvo. s
(100 godina ustanka u Heregovini 1882. godine, Nauni skup (Sarajevo 21-22. X c 1982), ANUBiH Posebna izdanja LXIV/11, Sarajevo 1983, str. 227-230)

488

O ISELJAVANJU IZ BOSNE I HERCEGOVINE POSLIJE ANEKSIJE 1908. GODINE

Prvo bih napomenuo da nisam negirao uticaj psiholokih i religiozs nih faktora na iseljavanje Muslimana iz Bosne i Hercegovine u Tursku. Izjasnio sam se samo protiv njihovog apsolutiziranja. Da je socijalno raslojavanje pod uticajem razvitka robno-novane privrede bio veoma c znaajan razlog za iseljavanje, o tome je do sada ve pisalo nekolic c ko autora (Vojislav Bogievi, Hamdija Kapidi, Iljas Hadibegovi, c c zc z c Tomislav Kraljai i dr.) U zadnjem najjaem valu iseljavanja Muslicc c mana u Tursku, koji se javio poslije aneksije a ugasio tek izbijanjem balkanskog rata, u razdoblju od 1.1.1909. do 30.6.1912, iselilo se prema zvaninim podacima 5.255 porodica. Inae, samo 1910. iz BiH se c c iselilo, kako navodi Nikola Jarak, 17.191 lice, od toga 17.044 Muslimana, 146 Srba i 1 Hrvat. Medu iseljenima bili su najbrojniji slobodni seljaci (72,76%) i poljoprivredni radnici (13,15%), a potom radnici i posluga (5,79%) zanatlije (3,62%), trgovci (1,11%), kmetovi (0,75%), zemljoposjednici (0,57%), i ostala lica (2,20%). Prema drugom izvoru austrougarske provenijencije, koji donosi Hamdija Kapidi, odnos zc zemljoradnika prema drugim profesijama kod 16.979 iseljenih Muslimana 1910. godine u Tursku iznosio je 89:11. Pomenute godine iseljeniki c val je dosegao svoj vrhunac. Odnos iseljenih zemljoradnika i drugih zanimanja bio je 1908. godine 95:5, (591 iseljenik), 1909. godine 71:29 (2.538 iseljenika), 1911. godine 80:20 (11.404 iseljenika). Slobodno seljatvo bilo je najjae izloeno procesu proletarizacije, s c z dok je zadravanje kmetovskih odnosa usporavalo socijalnu diferenciz jaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji, kojoj je pripadalo najvie slobodnih seljaka (56,65% svih domainstava slobodnih seljaka) s c bezzemljai su bili najbrojniji. Njihov broj je, kako je to ukazao Fers do Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih ostalih bezzemljaa s (9.226 starjeina porodica muslimanske vjere prema 6.266 pravoslavnih, s 4.189 katolika i 769 ostalih). I procentualni udio bezzemljaa unutar pos jedine konfesije bio je kod muslimana najvei i iznosio je 8,73%, dok je c kod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika 7,36%. S druge strane, kada je rije o broju domainstava muslimanskih bezzemljaa (9.226), on je c c s
489

1910. godine bio gotovo isti kao broj onih muslimanskih zemljoposjednika, starjeina porodica, koji su imali kmetove (9.537). Medutim, broj s muslimana radnika bio je i relativno i apsolutno manji od broja radnika kako pravoslavne tako i katolike vjere. Svega 22,6% najamnih radnika c u Bosni i Hercegovini bili su u 1907. godini muslimani (11.886) dok je muslimansko stanovnitvo, prema popisu iz 1910, iznosilo 32,25% s stanovnitva zemlje. Psiholoki, odnosno optecivilizacijski, religijski s s s i politiki momenti bili su presudni da su siromani i proletarizovani c s slojevi muslimanskog stanovnitva, seljaci, zanatlije i drugi, u manjoj s mjeri popunjavali redove radnike klase u BiH, a vie su bili usmjereni c s na to da iseljavanjem u Tursku trae rjeenje svojih egzistencijalnih proz s blema. Okruna oblast u Bihau objanjavala je izbijanje iseljenikog z c s c pokreta medu muslimanima nakon aneksije njegovim snanim potiz skivanjem proteklih godina, ime se skupio rezervoar proleterizovanog c nezadovoljnog elementa. Sa ovakvom ocjenom sloila se i Zemaljska z vlada u svom izvjetaju od 17.9.1910.1) s U nizu izvjetaja podrunih organa vlasti iz Bosanske krajine i s c Hercegovine, koje je najjae zahvatio iseljeniki pokret, ukazuje se da c c je iseljavanje obuhvatilo gotovo iskljuivo siromanije slojeve musc s limanskog stanovnitva, ljude slabog imovnog stanja i ekonomski s inferioran elemenat. Istovremeno se konstatuje da se veleposjednici iseljavaju samo u rijetkim sluajevima, kao npr. iz Bosanskog Novog, c te da uopte bolje stojei i radno aktivni elemenat ostaje u zemlji. s c Sumirajui momente koji su u cijeloj Bosni i Hercegovini registrovani c da potiu iseljavanje, Zemaljska vlada je u svom izvjetaju od 24.marc s ta 1911. godine navela slijedee: primamljiva pisma iseljenih, odnosno c agitatora za iseljavanje, vijesti o tome da se iseljenicima u Turskoj dodijeljuje 4-5 dunuma zemlje i par volova, te glasine o trogodinjem roku s poslije kojeg nee se moi vie niko iseliti i sl. I predstojee uvodenje c c s c obaveznog osnovnog kolovanja sluilo je agitatorima kao sredstvo za s z zastraivanje zaostalog stanovnitva. s s Ocjene vladinih funkcionera u Bosni i Hercegovini u pogledu uzroka iseljavanja potvrduju i austrougarski diplomati u Turskoj. Tako npr. austrougarski vicekonzul u Skoplju, Adamkiewicz, u pismu Aehrenthalu od 9.2.1910. posebno apostrora da su iseljenici fanatina i neuka lica c koja pripadaju najniim slojevima stanovnitva. Kako su im potrebe z s veoma male,to im dobro dolazi da u zaviaju prodaju svoj posjed i c u Turskoj dobiju besplatan smjetaj i snabdijevanje, a vremenom i s
1) Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv, XL Interna Kat. 227, Liasse XLVII/3. Auswanderungsbewegung der Mohamedaner BH nach der T rkei. I druge u ovom tekstu citirane podatke o iseljavanju u Muslimana crpio sam na istom mjestu.

490

zemljini posjed ili neki posao. Takode relativno nie javne dabine u s z z Turskoj imale su odredeni znaaj za iseljenike. c s Aneksija je medu muslimanskim stanovnitvom u BiH izazvala psihiki ok i veliko razoarenje. Uz postojee dublje uzroke, u austroc s c c ugarskim dokumentima navode se i takvi povodi za iseljavanje kao to s je naseljavanje inovjernika u muslimanskim naseljima, loi lokalni polis tiki i konfesionalni odnosi (kao npr. u Nevesinju, zbog majoriziranja c od strane hriana u optinskom zastupstvu i nesloge izmedu muslisc s manskih stranaka, te u kotaru Gacko zbog koritenja panjaka i uma), s s s izbjegavanje regrutacije, agitacija da e se kmetsko pitanje rijeiti nec s povoljno za age i dr. Bila je stvorena atmosfera u kojoj su mnogi medu Muslimanima nagovjetavali da e se iseliti. Na suzbijanju ovog, kako s c se kae psihikog oboljenja muslimanskog stanovnitva, angaovali z c s z su se ne samo organi vlasti nego i muslimanski prvaci. U tu svrhu pojedina mjesta su obilazili saborski poslanici dr Safvet-beg Baagi i s c Sefkija Gluhi, te reis-ul ulema Sulejman Sarac i direktor vakufa. Ausc trougarske vlasti su u nastojanjima da suzbiju pokret za iseljavanje poslije aneksije uivale podrku svih muslimanskih politikih linosti, z s c c bez obzira na stranako opredjeljenje. c Neodriva je teza da je pokret za iseljavanje Muslimana iz Bosne z i Hercegovine bio u interesu Austro-Ugarske. Srpska nacionalna propaganda tvrdila je da su austrougarski politiari poticali na iseljavac nje i ili na ruku kolonizacionim planovima mladoturaka u Makedoniji, s jer su teili da muslimanski element lie posjeda i stvore prostor za z s naseljavanje kolonista iz drugih zemalja Monarhije. O tome je pisao Jovan Cviji 2) kao i cjelokupna tadanja srpska tampa. Oni su apec s lovali na Bosance da ne naputaju zaviaj, stavljajui pri tome teite s c c zs na psihiku stranu iseljenikog pokreta. Interesantno je da je i glavni c c protagonista mladoturskih kolonizacionih planova, dr Nazim-bej, bio uvjeren da je iseljavanje Muslimana iz BiH u Tursku u interesu AustroUgarske.3) Sa ovim stanovitem susreemo se ak i danas u literaturi. s c c Zajedniki ministar nansija Istvan Burin, kao ef bh. uprave, jo c a s s je 12.aprila 1909. ukazao ministru inostranih poslova Aehrenthalu na opasnost da se u BiH inscenira iseljeniki pokret, ime bi se mogla c c pogorati povoljna proporcija muslimanskog elementa prema drugim s konfesijama. On je traio od Aehrenthala da skrene panju Porti da z z to ne bi bilo ni u njenom interesu, i da ne daje potporu takvim pokretima i mahinacijama. Aehrenthal je ve 21.4.1909. dao instrukciju c Pallaviciniju da, ako opazi da mladoturci i vladini krugovi agituju za iseljavanje, intervenie kako se takvoj djelatnosti sa turske strane ne s
2) 3)

O iseljavanju bosanskih muslimana, SKG, 1910, knj. XXIV. Para Aehrenthalu, Solun 28.1.1910.

491

bi davala podrka. Austrougarski diplomati u Turskoj, iz ambasade s u Carigradu i niza konzulata, razvili su u smislu dobijenih instrukcija intenzivnu djelatnost u vezi sa iseljavanjem iz BiH. Oni su podrobno izvjetavali Be o turskoj kolonizacionoj politici i mjerama, motivima s c iseljenika da napuste zemlju, o njihovom ekonomskom i socijalnom poloaju u novoj sredini, o odnosima sa lokalnim stanovnitvom i dr. z s Megalomanski kolonizacioni planovi mladoturaka, usmjereni na to da Makedonija dobije predominantno muslimansko obiljeje, naili su z s ve prilikom prvih koraka za njihovu parcijalnu realizaciju na neprec mostive prepreke. Brojni iseljenici iz Bosne, naroito oni koji su bili c naseljeni u irem podruju Soluna nali su se u gotovo bezizlaznom s c s poloaju. Mnogi su bili smjeteni u atore ili kue koje nisu bile za z s s c stanovanje. Vladala je neimatina, glad, ed, bezposlica, harala je dis z zenterija, ljudi su umirali. Vijesti o tome stizale su u Bosnu, pa su se muslimanske politike linosti obraale vlastima da se izdejstvuje odoc c c brenje za povratak onih koji su nastojali da se vrate, a otomanske im vlasti pravile prepreke. Burin se 24.11.1910. i 1911. obratio Aehrenthalu sa molbom da a se bh iseljenicima, koji ele da se vrate, prui zatita austrougarskih z z s predstavnitava i iz humanih obzira preduzmu koraci kod Turske da im s se odobri povratak. Ukazivao je da je veliki broj iseljenika razoaran c i da ivi u krajnjoj bijedi. U starom zaviaju oni su imali da se bore z c sa manje tekoa za egzistenciju nego u Turskoj. Tamo se zbog razlika s c u jeziku osjeaju kao stranci, premda religiozni momenat predstavlja c jaku vezu koja ih vee za novu zemlju. Ovo osobito vai u sluaju kada z z c moraju ivjeti, kao i u Bosni i Hercegovini, u neposrednom susjedstvu z sa hrianskim stanovnitvom. Mnogi iseljenici znali su samo za primisc s tivnu zemljoradnju, ne raspolau kapitalom, a pomo turske vlade bila z c je nedovoljna za najneophodnije investicije. Medutim, Aehrenthal je izrazio rezervu u pogledu intervencije u korist legalno iseljenih lica, koja su kao ovlateni iseljenici u smislu alineje s 2 l. III austro-turskog protokola od 26.2.1909. prelaskom granice moc gla biti od turskih vlasti tretirana kao otomanski dravljani, za razliku z od neovlatenih iseljenika koji su se i dalje, dok se ne zavri odgovarajui s s c postupak, smatrali bh. zemaljskim pripadnicima. Aehrenthal je osim toga smatrao da bi repatrijacija bez otpusta iz turskog dravljanstva z dovela do nepoeljnog poveanja broja turskih dravljana u Bosni i z c z Hercegovini.4) Inae, Zemaljska vlada je strahovala da brojni proletac rizovani povratnici, sada formalno stranci, ne padnu na teret zemaljske blagajne.
4) Aehrenthal Burinu 24.12.1910. Pallavicini Aehrenthalu 23.2. a 26.3.1910. i Aehrenthal Pallaviciniju 16.3.1910.

492

Burin je, medutim, pod uticajem muslimanskih politikih krugoa c va u zemlji, insistirao kod Aehrenthala da se ovaj obrati Porti kako bi ona iz humanitarnih razloga uinila odredene izuzetke u pogledu prava c na povratak, bez obzira to Austro-Ugarska formalno to prema tekss tu austro-turskog protokola nije imala pravo da zahtijeva. Sigurno, da Burinovi motivi nisu bili samo humanitarnog karaktera, nego su bili a u pitanju i politiki rezoni i obziri prema muslimanskim politiarima u c c saboru. U pregovorima austrougarskih diplomata i predstavnika turske vlade o ovom pitanju u prvi plan je sa turske strane istaknut materijalni interes, s obzirom na okolnost da je veina iseljenika primila od c otomanskih vlasti vee novane iznose u svrhu naseljavanja. Otomanc c ska vlada je 1.4.1911. dala izjavu da nee sprjeavati povratak iseljenih c c Bosanaca samo ako prethodno naknade one svote koje su primili za naseljavanje i izdravanje u Turskoj.5) Prema podacima u tabeli koju je z objavio Hamdija Kapidi u 1908. godini od 591 iseljenika u Tursku u zc zemlju se vratilo 117 lica, 1909. godine od 2.538 iseljenika vratilo se 133 lica, 1910. godine od 16.979 iseljenika vratilo se 1.943 lica i 1911. godine od 11.404 iseljenika zabiljeen je 951 povratnik. Inae je poznato da u z c literaturi preovladava ocjena kako su austrougarski zvanini podaci o c iseljavanju i useljavanju nepotpuni, pa se u tom pogledu daju razliite c aproksimativne procjene o ukupnom broju iseljenih i useljenih osoba u Bosnu i Hercegovinu. Pitanje povratka odredenog broja muslimanskih iseljenika, muhadira i njihovog socijalnog zbrinjavanja u Bosni i Hercegovini nakon z izbijanja balkanskog rata, prijetilo je da postane ozbiljan unutranjos politiki problem. Muslimanski politiari isticali su zahtjev da se ubuc c due erarno zemljite dodjeljuje interesentima po konfesionalnom kljuu c s c i na taj nain rjeava problem muhadira. Ovo je bilo neprihvatljivo za c s z tadanjeg zemaljskog poglavara generala Oskara Potioreka, jer je sigurno bio svjestan kako bi to izazvalo nezadovoljstvo medu nemuslimanskim stanovnitvom. s Kada je rije o odnosu vlasti prema iseljavanju Muslimana, vrijec di zabiljeiti da je Zemaljska vlada poetkom 1910. odbila prijedlog z c Okrune oblasti u Banjaluci da otkupi parcele emigranata. Vlada je z smatrala da bi to pojaalo iseljeniki pokret, a ona se izloila prigovoc c z rima da protjeruje islam. S druge strane, vlasti nisu htjele da administrativno sputavaju pokret za iseljavanje i time izazovu brojne albe z onih koji hoe da se isele. Stav Vlade je bio da u zemlji treba zadrati c z onaj muslimanski elemenat koji vidi svoju budunost, ne u nekom svom c
5) Pallavicini Aehrenthalu 15.2.1911, Zajedniko ministarstvo nansija c Ministarstvu inostranih poslova 23.6.1912.

493

posebnom poloaju, nego u sudjelovanju sa ostalim u razvoju svoga zaz viaja.6) c Namjera austrougarske uprave poslije aneksije bila je daleko od toga da putem kolonizacione politike vri germanizaciju odnosno madarizas ciju zemlje. S tim u vezi karakteristian je odnos ministra Burina c a prema zahtjevu kolonista da im se u bh. Saboru obezbjede dva manc a data, koji pominje kolega dr Dorde Miki u svom referatu. Burin se ovom zahtjevu suprotstavio, uprkos tome to ga je podravala austrijs z ska vlada. Na sastanku zajednikih ministara 6.9. 1909. on je izloio c z gledite da su kolonisti u Bosni i Hercegovini konfesionalno, jeziki i s c nacionalno heterogen elemenat, te da poeljan proces njihove asimilaz cije sa autohtonim stanovnitvom ne treba vjetaki usporavati. Na s s c Zajednikom ministarskom vijeu 18.9.1909. Burin je isticao da je c c a u vlastitom interesu kolonista da se ne separiu i da bi bilo poeljno s z da to prije nestanu u domaem elementu. Prisutni ministri prihvatili s c su Burinovu argumentaciju pa kolonisti nisu dobili posebna mjesta u a zemaljskom Saboru. Proces asimilacije doseljenika bio je uoljiv jo u c s doba austrougarske uprave. Pri tome je daleko jaim intenzitetom bilo c zahvaeno gradsko stanovnitvo, dok je nain ivota na selu pogodoc s c z vao ouvanju etnikih osobina kolonista. Kombinacije austrougarskih c c vojnih krugova da realizuju ideju o naseljavanju dinastiji vjernih bivih s podocira, pripadnika slovenskih nacionalnosti, pretrpjele su neuspjeh. Ministarstvo rata nije bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna novana sredstva za kupovinu zemljita. U ustavnom periodu izmijenili c s su se uslovi za realizaciju kolonizacionih planova u odnosu na situaciju iz predustavnog doba, kada se u odsustvu bilo kakvog predstavnikog c tijela u zemlji moglo samovoljno raspolagati cjelokupnim zemaljskim novcem i imetkom.
(Migracije i Bosna i Hercegovina. Materijali s Naunog skupa Migracioni procesi i c Bosna i Hercegovina od ranog srednjeg vijeka do najnovijih dana - njihov znaaj i c posljedice na demografska kretanja i promjene u naoj zemlji (odranog u Sarajevu s z 26-27. oktobra 1989. godine), Sarajevo 1990, str. 616-621)

6)

Akt ZMF od 2.3.1910. i ZV od 22.2.1910.

494

O AUSTROUGARSKOJ KOLONIZACIONOJ POLITICI U BOSNI I HERCEGOVINI POSLIJE ANEKSIJE

Smatram vrlo znaajnim da se posveti panja i pitanju kako su se c z austrougarske vlasti odnosile prema iseljavanju i kakvu su kolonizacionu politiku vodile. To je potrebno analizirati u svakom vremenskom razdoblju posebno da bi se pokazala i odredena evolucija te politike, te da bi se izbjegle izvjesne vulgarizacije koje se i danas pojavljuju u literaturi. Inae, koliko znamo, globalno uzevi, austrougarske vlasti c s su nepovoljno gledale na iseljavanje, posebno na iseljavanje Muslimana u Tursku. Tako su austrougarski organi u zemlji nastojali da suzbiju pokret za iseljavanje poslije aneksije i u tom pogledu su uivali podrku z s svih muslimanskih politikih linosti, bez obzira na stranako opredjec c c ljenje, a takode i uleme.1) Medutim, gotovo istovremeno su vojne vlasti pokrenule pitanje kolonizacije isluenih podocira na zemljite iseljenika, kao i na erarno z s zemljite. Ideju da se islueni podociri naseljavaju u Bosni i Herces z govini, kako se vidi iz dokumenata koje je objavio prof. Hamdija Kapidi,2) iznio je jo prije aneksije, u proljee 1908. godine, komandant zc s c XV korpusa general Auenberg u vezi sa svojim prijedlogom o potrebi materijalnog i brojanog jaanja katolikog elementa. Koliko su vojni c c c vrhovi bili podozrivi prema prelasku zemljita u vlasnitvo Srba, vidi se s s po tome kako su reagovali na podatak da se 1909. godine otkupilo 1.231 pravoslavnih i 288 katolikih kmetova. Ministar rata Schnaich, na c o poticaj efa Generaltaba Conrada von Htzendorfa, skrenuo je zajeds s o nikom ministru nansija Burinu i armijskom inspektoru u Sarajevu c a generalu Vareaninu panju na ovu disproporciju u odnosu na procenat s z pravoslavnog i katolikog stanovnitva. On je isticao veliki vojni znaaj c s c ovog pitanja i traio da se prilikom oslobadanja kmetova u prvi plan z unese politika pouzdanost kandidata.3) c
Kriegsarchiv Wien (KA) Prs 81-7/74 ex 1909. Zemaljska vlada a Zajednikom ministarstvu nansija, prepis izvjetaja 30/11 1909. c s 2) Ispisi iz bekih arhiva o predistoriji Prvog svjetskog rata, Glasnik c ADA BiH X/XI, 1970/71, 480-481. 3) KA KM Prs, 81.4/1 ex 1910. Schnaich zajednikom ministru a o c nansija i armijskom inspektoru u Sarajevu 5/2 1911.
1)

495

Nakon aneksije, u 1910, 1911. i 1912. godini, austrougarsko Ministarstvo rata i Generaltab insistirali su na ostvarenju plana o nases s ljavanju isluenih, a i mladih bivih podocira. To je trebalo da bude z jedna od mjera kojima su oni pridavali osobiti vojno-politiki znaaj i c c u svojoj politikoj zaslijepljenosti gledali su na njenu realizaciju kao na c bitan momenat za konsolidovanje pozicije Austro-Ugarske Monarhije u Bosni i Hercegovini.4) Pri tome je Ministarstvo rata u poetku ispoljilo c tenju da se gotovo svi trokovi oko ostvarenja ovog poduhvata prez s bace na teret anektirane zemlje i da Zemaljska vlada obustavi dodjelu erarnog zemljita u druge svrhe.5) s Pri razmatranju austrougarske kolonizacione politike u Bosni i Hercegovini nuno je ukazati na injenicu, koja se konstatuje u zvaninim z c c aktima, da su austrougarske vlasti zakljuno sa 1905. godinom prestale c sa dodjelom zemlje stranim kolonistima. Ovo opet ne znai da je sasvim c prestao priliv naseljenika, posebno u gradove, ali to naseljavanje treba razlikovati od kolonizacije koju je organizovala Vlada. Osim toga, elim z da ukaem da otvaranjem Bosanskohercegovakog sabora 1910. godine z c nastaje jedan veoma znaajan novi momenat za kolonizacionu politic ku. I ranije je austrougarska kolonizaciona politika bila otro napadana s od strane domae opozicije, a po otvaranju Sabora morala je Vlada c obeati da e raspoloivo erarno zemljite, pogodno za obradu, rezerc c z s visati za dodjelu domaim porodicama koje nemaju zemlje. Inae, po c c zemaljskom statutu, oktroisanom 1910. godine, ( 42.taka 3) zemaljski c imetak je bilo mogue otuditi samo uz saglasnost Sabora. Zato, iako je c pozdravila inicijativu vojnih faktora za naseljavanje bivih podocira, s Zemaljska vlada, imajui u vidu ove politike momente, smatrala je da c c se plan moe realizovati samo ako Ministarstvo rata preuzme na sebe z obavezu otplate anuiteta za hipotekarne kredite koji bi bili odobreni u svrhu kupovine zemljita za naseljenike. s Koliko je austrougarsko Ministarstvo rata bilo beskrupulozno pokazuje njegov zahtjev da se izigra obeanje dato Saboru u pogledu dodjele c erarnog zemljita, i to tako to bi se njegova klauzula o zemljitu podess s s nom za obradu interpretirala u korist podocira. Jo cininije je bilo s c traenje da se utede u tada preoptereenom zemaljskom budetu, do z s c z kojih bi eventualno dolo narednih godina ako se usvoje zahtjevi Sas bora za pojednostavljenje upravnog aparata, upotrijebe za nansiranje naseljavanja podocira. Pri tome je, osim vojno-politikih motiva, bila c
4) KA KM Prs, 81-43/1 ex 1910, Conrad Schnaichu 1/12 1910, Beia o lage 3; Arhiv BiH, ZMF Pr BH Nr 698/1911. Schnaich Burinu 15/5 o a 1911, Beilage 1; up. H. K a p i d i , op. cit. 505-511. z c 5) KA MKSM 97-2/3 ex 1910. Auszug aus dem a.e. Einsichtsakt Prs No 10645 vom Oktober 1910 des Reichskriegsministeriums; up. H. a K a p i d i , op. cit. 505-511. z c

496

prisutna i tenja da se jedno socijalno pitanje rjeava na teret anektiz s rane zemlje. General Marijan Vareanin, koji je bio armijski inspektor u Saras jevu i ujedno ef Zemaljske vlade, nastojao je nai izvjesne modalitete s c kako bi iziao u susret zahtjevima vojnog vodstva, a da pri tome ne s c dode u konikt sa Saborom. Tako je on poetkom 1911. godine polagao izvjesnu nadu u akciju nekih poslanika da se Saboru podnese rezolucija o naseljavanju u svako mjesto u Bosni i Hercegovini po nekoliko naprednih poljoprivrednika iz Monarhije, koji bi bili domaem stanovnitvu c s uzor u racionalnom privredivanju. U sluaju da se ovakva rezolucija c usvoji, Vareanin je vidio priliku za naseljavanje bivih podocira. On s s je ujedno istakao stanovite Zemaljske vlade da za ovu akciju dolaze u s obzir samo pripadnici slavenskih nacionalnosti, pri emu bi se u mjestic ma sa preteno rimokatolikim stanovnitvom naseljavali kolonisti iste z c s konfesije, a u mjestima sa stanovnitvom preteno srpsko-pravoslavne s z vjere takode samo pravoslavni kolonisti.6) s c c Medutim, Vareanin je bio i sam skeptian da e Sabor usvojiti pomenutu rezoluciju, jer je veliki dio vodeih poslanika bio protiv i c izraavao nepovjerenje da Vlada pod platom podizanja kulture ne z s iskoristi rezoluciju za privlaenje i proteiranje elemenata iz Monarhije c z na tetu domaih ljudi. Ako Sabor ostane pri svom stanovitu u pogledu s c s dodjele zemljita, Vareanin je smatrao da Zemaljska vlada nee moi s s c c staviti na raspolaganje nikakve erarne parcele za naseljavanje bivih s podocira.7) Zelim da naglasim da je u to vrijeme u Bosni i Hercegovini vladala prava glad za zemljom, to je dolazilo do izraaja i u hiljadama s z molbi upuenih Saboru za dodjelu erarnog zemljita. S druge strane, c s raniji pokuaji interne kolonizacije, koje je organizovala Vlada, bili su s c neuspjeni. Kako je to kolega Sehi ukazao, radilo se o naseljavanju s ljudi u novi ambijent, u drugom kraju zemlje. Bezemljai i seljaci sa s malo zemlje traili su dodjelu erarnog zemljita u mjestu gdje su ivjeli. z s z Po miljenju generala Vareanina, za naseljavanje bivih podocira s s s dolazila je u obzir samo kupovina zemlje iseljenika. Ali on je savjetovao da se pri tome mora oprezno postupati preko posrednika, eventualno preko Privilegirane zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu, kojoj bi Ministarstvo rata stavilo na raspolaganje potrebna nansijska sredstva. Kotarski uredi trebalo je da informiu banku o mogunostima kupovine s c i ponudi seljakih posjeda na prodaju, ali direktno angaovanje vlasti c z u ovom poslu nije dolazilo u obzir. Vareanin se bojao da bi politike s c
KA KM Prs. 81-47/2 ex 1911, Vareanin Ministarstvu rata 7/3 a s 1911. 7) Ibidem
6)

497

stranke mogle optuiti Vladu da pomae iseljavanje kako bi jeftino dola z z s do zemljita za strane koloniste.8) s Stanovite Vareaninovog nasljednika, generala Oskara Potioreka s s prema naseljavanju bivih podocira, bilo je u sutini isto kao i njegos s vog prethodnika. Ali mada je i on isticao da je Vlada u pogledu dodjele zemljita vezana obeanjem Saboru, Potiorek je ipak namjeravao s c da uskoro pokua sa naseljavanjem bosanskohercegovakih andarma, s c z a imao je u vidu da to proiri i na podocire bosanskohercegovakih s c regimenti. Potiorek je krajem 1911. smatrao politiki nepodobnim c forsiranje rezolucije u Saboru o naseljavanju naprednih poljoprivrednika. On je Ministarstvu rata ukazao i na okolnost da je zemaljski posjed koji se nalazi unutar pojedinih optinskih podruja optereen s c c merematskim servitutom i relativno malen, te da e jedva biti dovoljan c za predstojee izluenje baltalika i mera. Nakon to se ovo izluenje izc c s c vede, ostae u zemaljskom posjedu, prema tadanjoj Potiorekovoj ocjeni, c samo velike ume i nekultivisane krake povrine, koje nisu podesne za s s s kolonizaciju. U pogledu kupovine privatnog zemljita, Potiorek je, kao s i Vareanin, bio miljenja da je iz politikih razloga iskljueno direktno s s c c posredovanje Zemaljske vlade pri takvim transakcijama. On je predlagao novoosnovanu Banku za trgovinu i obrt. D.D. u Banjaluci za nosioca novih poslova u banjalukom okrugu.9) c Austrougarsko Ministarstvo rata pozdravilo je Potiorekove namjere u vezi sa naseljavanjem bosanskohercegovakih andarma i podocira c z bh. regimenti i pokazalo interesovanje za dodjelu zemljinih povrina u s s okolini Capljine bivim podocirima iz Monarhije, nakon to se izvre s s s planirani melioracioni radovi. Ministarstvo rata se isto tako interesovalo za kupovinu zemljita onih poljskih kolonista u okolini Banjaluke s koji su ispoljili namjeru da se vrate u Galiciju. Medutim, nije se moglo uopte prii realizaciji plana o naseljavanju bivih podocira iz Monars c s hije u Bosni i Hercegovini, jer Ministarstvo rata nije bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna novana sredstva za kupovinu zemlje.10) c Ovaj sluaj rjeito govori kako su se u ustavnom periodu izmijenili c c uslovi za realizovanje austrougarskih kolonizacionih planova u odnosu na situaciju u predustavno doba, kada se, u otsustvu bilo kakvog predstavnikog tijela u zemlji, moglo samovoljno raspolagati cjelokupnim c zemaljskim novcem i imetkom.
Ibidem KA KM Prs. 81-47/2 ex 1911, Potiorek Ministarstvu rata 2/12 a 1911. 10) KA KM Prs. 81-47/1 ex 1911. Ministarstvo rata armijskom insa pektoru u Sarajevu 18/11 1911; KM Prs. 81-47/2 ex 1911, isti istom, a 16/3 1912.
9) 8)

498

Htio bih neto da kaem i o akciji za povratak poljskih koloniss z ta u Galiciju, koja je primijeena sredinom 1911. godine u poljskim c kolonijama u blizini Banjaluke. Pokret za repatrijaciju je nastao u Miljevcima (kotar Bosanska Gradika) i Gornjim i Donjim Bakincima s (Kotar Banjaluka), ali on je ostao bez ozbiljnog odjeka kod najveeg c dijela poljskih kolonista koji su bili koncentrisani u kolonijama prnjavorskog kotara. Pa i veina kolonista koja je izrazila namjeru da se iseli c eljela je da time, prema ocjeni okrunog predstojnika Jakubovskog, z z samo manifestuje svoje nezadovoljstvo sa crkveno-kolskim prilikama i s izdejstvuje da se one poprave, kao i da se ispune njihovi zahtjevi za boljim lokalnim komunikacijama, obrazovanjem posebnih katastarskih i seoskih optina za koloniste i dr.11) s Na raspoloenje poljskih kolonista djelovalo je, prema zapaanjima z z organa lokalnih vlasti, i pisanje poljskih listova Pravde i Glasa naroda iz Krakova i Ilustrovanog tjednika iz Bea, koji su donosili c lanke o tekom poloaju Poljaka u Bosni i zapostavljanju poljskog jec s z zika i narodnosti. Ima indicija da su i neki poljski poslovni krugovi iz pekulantskih razloga bili zainteresovani za repatrijaciju poljskih kolos nista. Trebalo je da kolonisti prodaju imanja u Bosni i kupe zemlju u Galiciji. Zato su, izgleda, imale posebno interesa dvije poljske banke Bank krayowa i Bank hipotekarny in Lancut, koje su dole do velikih s zemljinih povrina, kupujui jeftino zemlju od iseljenika u sjevernu s s c Ameriku i Brazil. s Medutim, mada nije dolo do pojave iseljavanja poljskih kolonista, pored ostalog i zbog toga to nije bio pogodan trenutak za prodaju s njihovih posjeda, jer su veleposjednici nudili tada vrlo jeftino begluka c imanja, uzroci njihovog nezadovoljstva privlae panju. Oni pokazuju c z da se radilo i o otporu protiv nacionalne asimilacije. Pri tome su, u nedostatku inteligencije iz redova poljskih naseljenika, nosioci ovog otpora bili Poljaci na slubi u Bosni, kao to je bio vojni kapelan iz z s Banjaluke Johan Vojik i sekretar suda u Prnjavoru Aleksandar Drozd. c Njihova djelatnost bila je u vezi i sa nacionalnom agitacijom iz Galicije koja se primjeivala medu poljskim kolonistima poslije aneksije.12) c Poljski kolonisti doli su u sukob sa biskupom Markoviem i hrs c vatskim katolikim sveenstvom, a takode i sa Hrvatskom narodnom c c zajednicom. Oni su optuivali biskupa Markovia i Hrvatsku narodnu z c zajednicu da nastoje svim snagama da kroatiziraju koloniste i prebacivali im da u odnosu na poljske koloniste provode iste metode kao Rusi i Nijemci prema Poljacima i Madari prema Slovacima.13)
11) KA KM Prs. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/10 a 1911. Prepis. 12) KA KM Prs. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/9 a 1911. Prepis. 13) Ibidem

499

Poljski kolonisti su eljeli da imaju poljske sveenike, osobito od z c vremena kada su rutenski kolonisti dobili grko-katolike sveenike iz Gac c licije i kada su osnovali separatne crkvene upe. Poljaci su bili upueni z c na sveenike hrvatske nacionalnosti, koji su jedva neto znali poljski i c s koji nisu poznavali prirodu i obiaje poljskih seljaka. Naroito je bilo c c veliko ogorenje poljskih kolonista protiv biskupa Markovia, koji ne c c samo to se suprotstavio njihovim molbama u pogledu sveenstva poljs c ske nacionalnosti nego ak nije dozvolio ni da poljski sveenici dodu c c na krae vrijeme o vlastitom troku i vre crkvene obrede na poljskom c s s jeziku. Njemu se pripisivalo da je udaljio i poljske asne sestre iz reda c sv. Feliksa, koje su bile otvorile djevojaku kolu u koloniji Rakovac. c s Zelja poljskih kolonista je bila da imaju kole, poput onih u ugars skoj koloniji Vujak u prnjavorskom kotaru. Oni se nisu protivili da c im djeca ue srpskohrvatski, ali su traili da se bar u prva dva razreda c z paralelno ui poljski jezik i da nastava vjeronauke bude na poljskom c jeziku. Pod tim uslovima bili su spremni i da sami znatnim iznosima uestvuju u trokovima odravanja kola. Medu njima je vladalo c s z s veliko ogorenje zbog zakljuka Bosanskohercegovakog sabora da se c c c iz zemaljskih sredstava mogu izdravati, odnosno subvencionirati samo z kole sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. Inae, u selu Bakincis c ma vojni sveenik J. Vojik osnovao je analfabetsku kolu sa jednom c c s poljskom uiteljicom.14) c Svoje nezadovoljstvo crkveno-kolskim prilikama izrazili su poljski s kolonisti iz Miljevaca i Bakinaca predajom predstavke biskupskom ordinarijatu u Banjaluci, u kojoj su najavili svoj istup iz sastava dijeceze i izrazili namjeru da osnuju posebnu poljsku crkvenu zajednicu. c Medutim, ordinarijat nije tome pridavao neki znaaj, jer takvo crkveno odvajanje nije bilo kanonski dopustivo.15) Banjaluki okruni predstojnik Jakubovski je smatrao da bi i djelic z mino ispunjenje postavljenih zahtjeva u doputenim granicama zac s dovoljilo koloniste i veinu potpuno odvratilo od planova za repatric jaciju.16) Medutim, on je istovremeno zastupao gledite da e rasuto s c naseljeni poljski kolonisti u Bosni vremenom morati biti asimilirani od strane hrvatske veine koja ih okruuje, slino kao to se to zbiva c z c s u Galiciji sa mjestimino naseljenim Slovenima, na primjer Cesima. c Jakubovski je primjeivao da ve stari kolonisti upotrebljavaju mnoge c c srpskohrvatske rijei, a da njihova djeca bolje govore srpskohrvatskim c nego poljskim jezikom. Stoga je bio miljenja da e se proces asimilacije s c poljskih kolonista sa autohtonim slovenskim stanovnitvom izvriti sam s s
14) 15) 16)

Ibidem Ibidem Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/10 1911.

500

po sebi, usprkos poljskoj nacionalnoj propagandi. On je smatrao da e c osnivanje poljskih kola tu malo pomoi, najvie toliko da se ovaj proces s c s c c uspori. Jakubovski je bio ubijeden da e sinovi poljskih kolonista ve u srednjoj koli, poeti da se sa malim izuzecima osjeaju kao Hrvati, s c c kao to se to ve moglo esto primjetiti kod djece inovnika koja su u s c c c Bosni bila rodena i odgojena.17) s s Medutim, kao to znamo nije dolo do primjetnijeg nacionalnog asimiliranja poljskih, kao ni drugih kolonista od strane domaeg elemenc ta. Proces kroatizacije katolikih doseljenika iz Monarhije, koji je u c gradovima bio i za savremenike uoljiv, nije mogao ni priblino takvim c z intenzitetom zahvatiti selo, gdje je nain ivota pogodovao ouvanju c z c etnikih osobina kolonista. Primjeri koje sam iznio pokazuju da se ni c sami kolonisti nisu mirili s tim da budu asimilirani nego su pruali otz por. Ipak, za svestraniju ocjenu ovih pojava bila bi potrebna potpunija istraivanja odnosa doseljenika sa domaim stanovnitvom, stavova poz c s jedinih politikih stranaka prema kolonistima i uopte doseljenicima, c s a takode crkvenih i kulturno-prosvjetnih prilika u mjestima gdje su doseljenici ivjeli. z
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 1975-1976, str. 325-331)

17)

Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/9 1911.

501

502

 O NACIONALNOJ POLITICI PETRA KOCICA

Smatram opravdanim to je ovaj nauni skup unio u svoj program i s c teme koje se odnose na djelatnost Petra Koia. Koi i njegova grupa cc cc okupljena oko lista Otadbina bila je, zbog svog radikalnog opoziciz onarstva i demokratizma, ona struja u bosanskoj politici koja je bila najblia radnikom pokretu. Pri tome ona u svojim koncepcijama nije z c izlazila izvan ideolokih okvira gradanskog drutva, to je i u referatu s s s dr Envera Redia dovoljno naglaeno. zc s Zelim neto rei o stavovima Petra Koia i njegove grupe prema s c cc nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini i konceptu njihove nacionalne politike, koji je dotican u oba referata posveena Koiu. Tako se c cc u referatu dr Stojana Tomia Sistem vrijednosti i politika ponaanja c c s z cc u djelima Petra Koia, izmedu ostalog, kae da je Koi bio za nacc cionalnu ravnopravnost, za jednakost nacija i za vjersku toleranciju. Tomi dalje navodi kako je Koi smatrao da su Bosna i Hercegovina c cc po nacionalnom obiljeju srpske zemlje, ali da se Koi i njegovi saz cc radnici odriu toga da se ikome namee srpsko ime, zalau se za ideju c c z jugoslovenske zajednice, za slogu i poten sporazum s Muslimanima. s Za Koiev nacionalni program autor veli da je izrazito jasan, da bi na cc kraju zakljuio kako su Koi, njegovi iskreni saradnici i istomiljenici c cc s ..... spajali lino i nacionalno i internacionalno. c Smatram da je ovakav pristup Koievoj nacionalnoj politici nekricc tian, jednostran i statian. Plediram za jedan takav kritiki pristup c c c koji bi prikazao evoluciju gledita Koieve grupe u vezi sa cjelokupnim s cc drutvenim i politikim kretanjima. Plediram za takvu interpretaciju s c Koievih stavova koja ne bi znaila apliciranje dananjih naih shvacc c s s tanja na ranije istorijske periode, ali koja bi morala pri davanju ocjena uzeti u obzir i tekovine istorijskog razvitka, kao najkompetentnijeg verikatora ispravnosti odredenih ideja. Medutim, nuno je napomenuti z da ni jedna politika struja u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom c upravom, ukljuujui i Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovic c ne, nije bila u stanju da prui adekvatne odgovore na sloena pitanja z z s c iz oblasti medunacionalnih odnosa, to je djelimino bilo i objektivno uslovljeno.
503

Govorei o Koievim pogledima na nacionalno pitanje, autor cic cc tiranog referata se zapravo poziva na program objavljen u prvom, vidovdanskom broju Otadbine iz 1907. godine pod naslovom Naa z s rije.1) Mada se u pomenutom programu istie naelo vjerske toleranc c c cije kao i stanovite da se nikome nee nametati srpsko ime ve neka se s c c zove kako ko hoe i miluje, ipak to u politikoj praksi Koieve grupe c c cc u predaneksionom periodu nije znailo i priznavanje nacionalne ravnoc pravnosti. Polazei od teze da je Bosna i Hercegovina srpska zemlja c i da su njeni stanovnici Srbi triju vjera, Otadbina nije, u stvari, z priznavala Hrvate u Bosni dok je Muslimane smatrala Srbima. Ovaj stav doao je do izraaja ve u ljeto 1907. godine, kada je Otadbina s z c z u svom desetom broju od 17.avgusta pisala kako se do prije trideset godina nije znalo za neku bosansku ili hrvatsku narodnost nego je sva Evropa bila uvjerena da su svi Bosanci i Hercegovci Srbi triju vjera. Da bi omela slogu Srba pravoslavnih i muslimana, vlada je, prema Otadbini, po kolama napravila fabricirane Hrvate, koji su z s poeli svoju okolinu pohrvaivati, pa su danas ve svi varoani katolici c c c s 2) postali Hrvatima u neku ruku. O Hrvatima u Bosni kao tvorevini i instrumentu austrijske politike slino je pisala Otadbina i u poznac z tom lanku Mirie barut, koji je iziao 29.februara 1908. po starom, c s s a 12.marta po novom kalendaru, u vrijeme kad se Petar Koi nalacc zio u zatvoru.3) Tako je ideja jugoslovenske zajednice u interpretaciji Koieve Otadbine u doba pred aneksiju bila, kada je u pitanju cc z Bosna i Hercegovina, antihrvatski intonirana. Stavovi prema Hrvatima u Otadbini iz 1907. i 1908. godine imaju z svoje dodirne take s politikom koju je vodila Srpska rije u to vric c jeme. Srpska rije je izriito negirala pravo bosanskohercegovakim c c c katolicima da se nazivaju Hrvatima i teila je da se oni, kao i Musz limani, srbiziraju. Pri tome ni Srpska rije nije dovodila u pitanje c slobodu vjeroispovijesti i naelo vjerske tolerancije.4) c
1) Vidi: B. C u b r i l o v i , Petar Koi i njegovo doba, Banja Luka c cc - Zagreb 1934, str. 43-45; M. I m a m o v i , Pravni poloaj i unuc z tranji politiki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1814, Saras c jevo 1976, str. 159. 2) Citirano prema M. I m a m o v i u, op. cit., str. 159, napomena c 50. 3) .....Prije okupacije nije se znalo u Bosni i Hercegovini za narod Hrvati, danas je cijela dravna uprava nalegla na tu narodnost. Pomou z c nje se i odrava. I ona je desna ruka u izvodenju paklenih namjera .... z Mirie barut, Otadbina Nr 8 od 29/2. 1908. s z 4) Vidi: M. I m a m o v i , op. cit. str. 151-153, 165; uporedi: Grosc serbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkrieges. I Der Fall Jeftanovi - Sola - Gavrila, Verentlichungen des Reichsarc o chivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 91, str. 99-100, 114-115, 131-132.

504

Postavlja se pitanje kako objasniti pomenuta stanovita u srpskoj s gradanskoj politici prema nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini, pa i u pisanju Koieve Otadbine. Bez pretenzije da dajem gotove cc z odgovore, elim da ukaem na neke relevantne okolnosti koje se moraz z ju uzeti u obzir pri interpretaciji ove politike. Ta interpretacija moe z uslijediti samo u kontekstu optih politikih i drutvenih prilika u Boss c s ni i Hercegovini i susjednim jugoslovenskim zemljama u periodu pred aneksiju i neposredno poslije nje. Smatram da pri tome treba imati na umu: Neravnomjernost i nedovrenost istorijskih procesa u nacionalnom s razvitku pojedinih naroda u Bosni i Hercegovini, pri emu su Srbi po c stepenu razvitka nacionalne svijesti izrazito prednjaili. Dr. Pavlievi c c c nam je iznio ilustrativne podatke kakva je u tom pogledu bila situacija 1879. godine, u asu izvodenja okupacije. c Suprotnost nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske buroazije u odz nosu prema Bosni i Hercegovini. Dok je krajnji cilj srpske gradanske politike bilo pripajanje Bosne Srbiji kao jugoslovenskom Pijemontu, a autonomija zemlje samo etapa na putu do tog cilja, hrvatski politiki c faktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, bili su za aneksiju i prikljuenje Bosne Hrvatskoj. Oni su pothranjivani trijalistikim iluzic c jama, bili za rjeenje hrvatskog nacionalnog pitanja u okviru Austros Ugarske Monarhije. Nasuprot tezi da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, stajala je teza da su Bosna i Hercegovina etniki i dravnopravno hrvatske zemc z lje, koja je u ekskluzivnoj interpretaciji nadbiskupa Stadlera i njegove docnije formirane klerikalne Hrvatske katolike udruge dovodila i do nec giranja postojanja u Bosni i Hercegovini bilo kog drugog naroda osim Hrvata, dok je Hrvatska narodna zajednica zauzimala u tom pogledu elastinije stanovite i bila deklarativno za najbolje odnose sa Srbima c s na bazi strogog reciprociteta. Medutim, i za Zajednicu su bosanskohercegovaki Muslimani bili neprijeporni Hrvati.5) c Kako klerikalna, tako i liberalno-gradanska struja u hrvatskoj politici u Bosni i Hercegovini vodila je proreimsku real-politiku. Tu nije z stvorena hrvatsko-srpska koalicija kao u Hrvatskoj, nego je odredene oblike srpsko-muslimanske saradnje na opozicionoj osnovi, u predaneksionom periodu i u doba aneksione krize, zamijenio, u vrijeme Sabora, hrvatsko-muslimanski pakt na bazi saradnje s Vladom.
Vidi: M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1879. do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje 20-30, 40-42; L. D a k o v i , Formiranje politikih stranaka kod bosanskoc c hercegovakih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, str. 105-107, 251-257. c (Rukopis doktorske disertacije).
5)

505

Medutim, nakon aneksije evidentna je dalja politika evolucija u c jugoslovenskim zemljama Habsburke Monarhije, naroito poslije uvos c z denja Cuvajeva reima u Hrvatskoj i pod uticajem balkanskih ratova, u pravcu pribliavanja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta i z jaanja jugoslovenske ideje. Ovaj politiki razvitak osjetio se i u Bosni c c i Hercegovini, i to prvenstveno kod omladine, ali je donekle zahvatio i izvjesne opozicione strukture u Bosanskohercegovakom saboru. Ovo c je najjae dolo do izraaja u Koievoj grupi. Sam Petar Koi se c s z cc cc povezuje s omladinom i, prema podacima austrougarskih vlasti, javlja se kao jedan od inspiratora antiaustrijskih demonstracija u Sarajevu 17.novembra 1912. godine, koje su organizovane u znak protesta protiv balkanske politike Monarhije i njenog protivljenja izlasku Srbije na Jadran. Na omladinu koja je uestvovala u demonstracijama uplivisao je, c prema izvjetaju vladinog povjerenika za grad Sarajevo, Petar Koi i s cc zagrebaki krugovi, a demonstranti su pjevali pjesme Lijepa naa c s domovina, Onamo, onamo, Ej Sloveni, Sumi Marica i uzvikivali Zivila sloga Slovena, Zivio, balkanski savez, Zivilo Jugoslovensko 6) carstvo, Zivio kralj Petar i Dole Austrija. Mislim da u ovo doba nema bitne ideoloke razlike u shvatanju s jugoslovenstva od strane grupe oko Otadbine i nacionalno-revoluz cionarne omladine, budui da je kako za jedne, tako i za druge polazna c osnova bio srpsko-hrvatski nacionalni unitarizam. Stoga ne bih mogao prihvatiti ocjenu da se jugoslovenstvo Koieve grupe razlikovalo od cc jugoslovenstva Mlade Bosne, iji su pripadnici bili, osim srpskih, i c hrvatski i muslimanski omladinci. Ideologija unitaristikog jugoslovenstva postala je sastavni dio proc gramske orijentacije grupe oko Otadbine. Tako je krajem 1913, kad z se Koi ve povlai s politike pozornice, novi lider grupe dr Dorde Lacc c c c zarevi istupio u Saboru i, ukazujui na primjer sloge u Dalmaciji, pledic c rao za srpsko-hrvatsko narodno jedinstvo, osudivi ovinistiko pisanje s s c Srpske rijei i Hrvatskog dnevnika. Njemu se u ime hrvatske opoc zicione grupe pridruio Duro Damonja, koji je osporio novoj vladinoj z z koaliciji iskrenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. Dr Dorde Lazarevi je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sa dva ravnopravna c imena i, citirajui brouru Milana Marjanovia Narod koji nastaje, c s c smatrao je takode da je taj narod koji nastaje srpsko-hrvatski narod, te da od srpstva i hrvatstva danas dolazimo do unitarizma.7)
6) Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek A/3 Fasz. 1, Nr 192. Prepis izvjetaja vladinog povjerenika za grad Sarajevo, 18/11 1912. s 7) Stenografski izvjetaj II sjednice Sabora Bosne i Hercegovine drane s z 30.decembra 1913, str. 16 do 22, 35 do 37; uporedi: B. C u b r i l o v i , c op. cit. str. 136, 137; vidi: M. M a r j a n o v i , Narod koji nastaje. c Zato nastaje i kako se formira jedinstveni srpsko-hrvatski narod, Ris jeka 1913.

506

Stanovite da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarevi i u Nas c crt stranakog programa, koji je objavljen u Otadbini od 28.marta c z (10.aprila) 1914. godine. Polazei od naela narodnog jedinstva, u Nac c crtu se isticala potreba zajednikog i sporazumnog rada srpskih i hrc vatskih narodnih stranaka, kao i pribliavanje, a po mogunosti i ujediz c njenje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udruenja z naroito, srpskog i hrvatskog sokolstva.8) c Zelim da istaknem znaajnu ulogu koju je ideologija integralnog c jugoslovenstva odigrala u stvaranju prve jugoslovenske drave. Unitaz ristiko jugoslovenstvo, koje se javlja pred Prvi svjetski rat u Bosni i c c c c Hercegovini u djelatnosti odredenih politikih snaga, ukljuujui tu i Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovine, znailo je pozitivnu c pojavu u odnosu na ekskluzivno srpstvo i hrvatstvo. Medutim, njeno pozitivno djejstvo bilo je istorijski usko ogranieno. Ova ideologija nije c adekvatno odraavala stvarnost postojeih nacionalnih odnosa koji su z c nastali kao tekovine istorijskog razvitka. Ona nije dovoljno uvaavala z znaaj stvorenih razlika izmedu pojedinih jugoslovenskih naroda koc je su bile posljedica njihove specine istorije. Notorna je stvar kako c je unitaristiko jugoslovenstvo poslije Prvog svjetskog rata sluilo kao c z paravan za hegemonizam i politiku nacionalnog ugnjetavanja. z Medutim, grupa oko Otadbine nije bila idejno koherentna kad je bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo istovremeno kada je dr Dorde Lazarevi istupao sa svojim stavovima o srpsko-hrvatskom c narodnom jedinstvu, dr Zivko Njei, potpredsjednik kluba poslanika zc oko Otadbine, u Saboru je nazvao Hrvate katolikim Srbima ne z c priznavajui im nacionalnu posebnost, to je izazvalo buran protest c s prisutnih hrvatskih poslanika. Ovo se desilo na sjednici od 29.decembra 1913, prilikom diskusije o Dimovievom prijedlogu agrarne rezolucije, c protiv koje su istupili pripadnici grupe Narod i Otadbina.9) z Jo bih se zadrao na stavu Petra Koia i njegove politike grupe s z cc c prema Muslimanima. Koi se, zastupajui interese kmetova, u doba Sabora otro succ c s kobljavao s feudalnim muslimanskim vodstvom. U toj politikoj borbi, c koja je nastavljena i poslije izglasavanja zakona o nansiranju otkupa kmetova, izgledalo je ponekad da je Koi protivnik svih Muslimana i cc da ih izjednaava s begovatom. U toku polemike s muslimanskim listoc vima Koi je smatrao potrebnim da sam precizira svoj odnos prema cc Muslimanima, pa je to uinio u uvodniku Otadbina od 14.decembra c z 1911. godine. On istie kako borbu za obligatorno rjeenje agrarnog c s
Up. B. C u b r i l o v i , op. cit. str. 199, 200. c Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek, A/3 Fasz 2, 632, Rohonyi Bilinskom 31/12 1913, - prepis pisma.
8) 9)

507

pitanja ne smatra nikako ni vjerskim ni nacionalnim, nego jedino socijalnim pitanjem. Koi je protiv aga dok god stoje na suprotnom cc stanovitu, tj. dok god su za fakultativno rjeenje. Za njega je ireles s vantno jesu li te age Muslimani ili pravoslavni ili katolici. Koi dalje, cc s izmedu ostalog, pie: Mi nismo vjerski fanatici, i ako smo dobri pravoslavci zato i ne moemo mrziti druge vjere. Mi isto tako potujemo z s islam kao i katoliku vjeru; i ne borimo se protiv njih ..... I stoga ovdje c jednom za svagda izjavljujemo da mi protiv naih Muslimana nemamo s nita. Mi znamo da su oni istog jezika i krvi, i da bi trebali, da je sree, s c da smo jedan narod, ali kad nai Muslimani hoe da budu anacionalni, s c mi ih ne moemo siliti da postanu Srbi; ma da su to zaista po krvi, z jeziku i porijeklu. Hoemo i u tome da budemo liberalni.10) Tako je c Koi u odnosu na nacionalni karakter bosanskohercegovakih Muslicc c mana, iako u liberalnoj formi, zastupao staru tezu srpske gradanske politike. Inae, u pogledu dranja Petra Koia u Saboru prilikom debac z cc te o zakonu o nansiranju otkupa kmetova, slaem se sa dr Enverom z Rediem da su umjereniji stavovi o agraru u Koievom govoru od zc cc 4.aprila 1911. bili u datom momentu izraz politikog oportuniteta, a c ne njegovo naelno opredjeljenje. To vai u odredenoj mjeri i za dranje c z z ostalih srpskih poslanika, ukljuujui i one koji su s Gligorijem Jeftac c noviem na elu glasali za fakultativni otkup. Danas nam je poznato iz c c dokumentacije o Eisnerovoj zbirci (koja se uva u biblioteci Akademije c nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine u Sarajevu, a koritena je u cis tiranoj knjizi dr M. Imamovia str. 244-245), kao i iz ranije publikovane c s grade,11) da je takvo ponaanje srpskih poslanika bilo dobrim dijelom rezultat uputstava iz Beograda, koja im je prenosio dr Emil Gavrila. Cilj je bio da se izbjegne, ili bar koliko toliko ublai, konfrontacija s z muslimanskim predstavnicima i umanji efekat hrvatsko-muslimanskog pakta, na koji se, pored ostalog, gledalo kao na korak u pravcu kroatizacije Muslimana. Stanovite Koieve grupe prema Muslimanima ksirano je i u Nas cc crtu stranakog programa objavljenom u proljee 1914, a u vezi je sa c c evolucijom njene nacionalne politike u pravcu srpskohrvatskog nacionalnog unitarizma. U pomenutom Nacrtu se kae: Stranka dri da nai z z s nacionalni, politiki i kulturni interesi trae to skorije i to pravilnije c z s s nacionalizovanje Muslimana, pa e i sama raditi oko toga i svaki prac vilan rad u tom pravcu podupirati. Taj rad ne smije nipoto biti takav s s da izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hrvata. Uopte Muslimane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego za napredno Srpstvo i Hrvatstvo, koje stoji na stanovitu narodnog jedinstva. s
10) 11)

Up: B. C u b r i l o v i , op. cit. str. 144-145. c Grosserbische Umtriebe ... S. 134-136, 167.

508

 Pred izbijanje Prvog svjetskog rata Sukrija Kurtovi je medu Musc limanima bio jedan od onih koji se zalagao za nacionalizovanje Muslimana u srpskom smislu, polazei od teze: Srbi i Hrvati su jedan c c s narod ali dva plemena.12) Medutim, ostavljajui po strani pitanje ta je u tadanjim konkretnim istorijskim okolnostima znailo orijentisanje s c pojedinaca medu Muslimanima u smislu srpstva ili hrvatstva, takvo nacionalizovanje Muslimana se na kraju pokazalo kao potpun promaaj i iluzija. To su spoznali i neki nekadanji njegovi protagonisti s s ukljuujui i samog Sukriju Kurtovia, koji se u posljednjim decenijac c c ma ivota radikalno odrekao ranijih svojih gledita. Pokazalo se, takode z s kao zabluda da se rad na pridobijanju Muslimana za srpstvo, odnosno hrvatstvo moe obavljati tako da se ne izazivaju trvenja i nesuglasice z izmedu Srba i Hrvata bez obzira na to s kakvih mu se pozicija prilazilo. Mislim da se iz ovih nekoliko fragmentarno nabaenih napomena c vidi kako je neophodno da se nacionalna politika Petra Koia i njegove cc grupe oko lista Otadbina podrobnije istrai i kritiki osvijetli. z z c Na kraju elim jo da ukaem da je dobro to smo na ovom naunom z s z s c skupu imali i dva referata koji se odnose na politiki odjek banjalukog c c c veleizdajnikog procesa. Smatram, medutim, da postoji nauna potrec ba da se sam banjaluki proces i njegova pozadina svestrano istrae i c z osvijetle, i to ne samo u pogledu intencija austrougarske politike, koje su manje vie poznate. Za politiku istoriju Bosne i Hercegovine prije s c Prvog svjetskog rata od interesa je da se realno prikau i odredeni oblici z antiaustrijske djelatnosti gradanskih politikih krugova i inteligencije i c kritiki ocijeni njihova idejno-politika platforma. To se odnosi i na c c aktivnost Narodne odbrane, koja e i poslije Prvog svjetskog rata, u c izmijenjenim drutvenim i politikim prilikama, nastaviti svoje djelos c vanje.
(Banja Luka u novijoj istoriji (1878-1945), Zbornik radova s naunog skupa odrac z nog u Banjoj Luci od 18-20. novembra 1976. godine, Sarajevo 1978, str. 725-729)

12) S. K u r t o v i , O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo 1914, c str. 50.

509

510

 KRITICKE NAPOMENE NA TEKSTOVE KOJI SE ODNOSE NA ISTORIJU PERIODA AUSTROUGARSKE UPRAVE I NACIONALNE ODNOSE U BOSNI I HERCEGOVINI U SEPARATU SR BIH IZ II IZDANJA ENCIKLOPEDIJE JUGOSLAVIJE, (Zagreb 1983)

Svi znamo da je daleko lake kritikovati tude radove nego ih sam s napisati. Ipak, uz sve obzire i uz puno potovanje napora koje su autori s enciklopedijskih jedinica uloili, sebi bih dozvolio da iznesem izvjesne z primjedbe, prvenstveno na tekstove koji se tiu austrougarskog perioda c istorije Bosne i Hercegovine. Govoriu o nekim pitanjima iz materije c koja je rasporedena u nekoliko poglavlja, i to Historija (str. 101-115), Dravni razvoj i drutveno-politiki sistem (str. 129-137), Narodi i z s c narodnosti (str. 137-145) i Ekonomika (str. 146 i dalje). Prvo to bih mogao primjetiti jeste da esto postoji disproporcija s c izmedu obima pojedinih tekstova i znaaja materije koju oni obraduju. c Tako je ustanak u Bosni 1875-1878 (str. 100) vrlo koncizno obraden u okviru enciklopedijske jedinice Razdoblje turske (osmanske vlasti). Na isti nain tretiran je i sarajevski atentat i izbijanje Prvog svjetskog c rata (str. 104-105), u jedinici Austrougarska uprava 1878-1918, a da nije naznaeno da li e ova tematika, kao i Mlada Bosna, dobiti poc c sebne enciklopedijske jedinice. Nasuprot tome, Agrarni pokret 1910 (str. 108), koji je daleko manjeg znaaja u odnosu na ranije spomenuta c zbivanja, prikazan je ire i to u posebnoj enciklopedijskoj jedinici. Sis gurno da disproporcije u prostoru koji se posveuje pojedinim temama c mogu biti uslovljene i stanjem u nauci, te stepenom istraenosti pojediz nih problema, ali ovdje to nije sluaj. Takode postoji znatna razlika u c nainu kako je prikazan muslimanski i srpski autonomni pokret, kao i u c obimu tekstova o jednom i drugom pokretu. Nova enciklopedijska jedinica Borba za vjersko-prosvjetnu autonomiju bosanskohercegovakih c Muslimana (Autonomni pokret Muslimana BiH) str. (106-108), napisana je uz uvaavanje najnovijih rezultata naunih istraivanja. Pri z c z tome je navedena i relevantna literatura. Medutim, iz ranijeg izdanja Enciklopedije preuzeta je jedinica Borba za crkveno-kolsku autonos miju Srba u BiH (str. 105-106), koju je svojevremeno napisao Todor Kruevac. Po obimu, ona je znatno kraa od jedinice o muslimanskom s c
511

pokretu i zasnovana je na starijoj literaturi. U pomenutoj jedinici nec dovoljno je obraden politiki i socijalni aspekt srpskog autonomnog pokreta. Trebalo je da Redakcija insistira da se napie nova enciklos pedijska jedinica i o srpskom autonomnom pokretu, tim prije to je s z z o pomenutom pokretu u meduvremenu Boo Madar napisao iscrpnu monograju, koja se u navedenoj literaturi uopte ne spominje. s Iako postoje osjetne razlike u nivou obrade pojedinih enciklopedijskih jedinica, koje se odnose na period austrougarske uprave, one su, uzevi u cjelini, u enciklopedijskom separatu vie-manje uspjeno date. s s s Ipak, moglo se izbjei izvjesno ponavljanje nekih stvari na vie mjesta c s u raznim poglavljima. Osim toga, na nekim mjestima potkrale su se grube faktografske greke i neprihvatljive ocjene kojima nije mjesto u s Enciklopediji. Da su tekstovi o kojima je rije prije publikovanja bili c podvrgnuti adekvatnom recenzentskom i redakcijskom postupku, uvjeren sam da bi se izbjegli mnogi propusti. Na neke od njih u konkretno c ukazati, i to idui redom po stranicama onako kako slijede. c Netano je da je naredbom od 24.12.1879. Bosna i Hercegovina c ukljuena 1.1.1880. u zajedniko austrougarsko carinsko podruje (str. c c c 101). Pomenuto ukljuenje izvedeno je, kako je to opte poznato, na c s osnovu posebnog paralelnog austrijskog i ugarskog zakona (RGBL Nr od 20.XII 1879. i ugarski zakonski lan LII: 1879). c Ni tvrdnja da su carine donosile znatan prihod zemaljskim nansijama (str. 101) ne bi se mogla odrati onako kako je formulisana u z Enciklopediji. Ukljuenjem u austrougarsko carinsko podruje Bosna c c i Hercegovina je, s obzirom na ustanovljeni princip samonansiranja uprave, dobijala iz zajednikih carinskih prihoda Austro-Ugarske Moc narhije godinju paualnu naknadu za gubitak prihoda od carine. Mada s s ta naknada (tzv. carinski aversum) u iznosu od 600 hiljada forinti ni u doba kada je ustanovljena nije bila adekvatna, ona je ipak u prvim godinama nakon okupacije inila vrlo znaajnu stavku u zemaljskom c c budetu, iji se iznos kretao oko 7 miliona forinti. Poznato je, medutim, z c da je na kraju XIX vijeka iznos spomenutog carinskog pauala bio pres polovljen, a njegov udio u budetskim prihodima zemlje u godinama z pred Prvi svjetski rat pao je na manje od 1%, dok se istovremeno spoljnotrgovinski promet Bosne i Hercegovine i uvoz robe iz inostranstva znatno poveao. Time su bosanske nansije bile osjetno prikraene, pa c c je problem poveanja carinskog aversuma izrastao u krupno politiko c c pitanje. Iako je van diskusije ocjena da je osnovni teret nansiranja bosanskohercegovake uprave snosio bosanski seljak, neposredni porezi i c c osnovni medu njima porez na zemlju, desetina, nisu bili najznaajniji izvor budetskih prihoda (str. 101). Zna se da su uskoro po okupaciji z prihodi od indirektnih poreza postali vei od prihoda koji su se dobijali c na osnovu direktnog oporezivanja.
512

Ne stoji ni konstatacija da su u skalnoj politici Zemaljske vlade znaajno mjesto, pored ostalog, imala i sredstva dobijena od zajedc nike vlade u oblasti okupacionog kredita .... (str. 101). Poznato c je, naprotiv, da je tzv. okupacioni kredit, koje su dotirale delegacije austrijskog i ugarskog parlamenta iz zajednikih sredstava Monarhije, c sluio za pokrie trokova nastalih dislociranjem austrougarskih truz c s pa u Bosni i Hercegovini (do 1908. i u Novopazarskom sandaku), z kao i za izgradnju fortikacija i odravanje vojnih objekata. Kretanje z ovih izdataka u pojedinim godinama zavisilo je od unutranjih prilika s u zemlji i vanjsko-politike situacije. Samo su izuzetno, neposredno po c ulasku austrougarskih trupa 1878, zbog poremeaja u ubiranju zemaljc skih prihoda trokovi civilne uprave u Bosni i Hercegovini podmirivani s iz okupacionog kredita, ali je njih, po odluci zajednike vlade, trebalo c posebno knjiiti i svojevremeno refundirati Ministarstvu rata. I dok je z c za 1879. godinu bilo predvideno da se za potrebe bosanskohercegovake uprave iz okupacionog kredita da predujam od oko 2 miliona forinti, ve c za 1880. godinu bosanskohercegovakom budetu nije bila predvidena c z nikakva dotacija ili pozajmica sa strane. Upotreba okupacionog kredita za civilnu upravu i investicione izdatke u Bosni i Hercegovini bila je onemoguena i posebnim zakljukom delegacija. Ministarstvo rac c ta je, medutim, i dalje vrilo ulaganja u poboljanje dotad izgradenih s s eljeznica koje su bile vlasnitvo vojnog erara, odnosno nalazile su se z s pod vojnom upravom (Bos. Brod - Zenica, Dobrljin - Banja Luka). U sluaju pruge Bosanski Brod - Zenica svi ti trokovi bili su docnije c s sumirani i iskazani kao izdaci za gradnju i kada je ova eljeznica prela z s u zemaljsko vlasnitvo oni su bili stavljeni na teret bosanskohercegos vakih nansija. c Ne samo da civilnoj upravi nisu odobravana sredstva iz okupacionog kredita, ve su zemaljske nansije snosile niz trokova isto vojne c s c prirode, kao to je gradnja kasarni, puteva do vojnih objekata i dr. s Konstantno su rasli izdaci zemlje za bosanskohercegovake trupe, koc ji su zajedno s trokovima za andarmeriju iznosili, npr. 1911. godine, s z 14,3% cijelog zemaljskog budeta za spomenutu godinu. Bosna i Hercez govina je bila posebno teko nansijski optereena izgradnjom na njen s c raun skupih stratekih eljeznikih pruga krajem XIX i poetkom XX c s z c c vijeka. Ovo iznosim ne zato to smatram da bi sve te pojedinosti, inae s c dobro poznate u literaturi, trebalo da nadu mjesta u enciklopedijskom tekstu, koji je prostorno ogranien, nego mi je namjera da ukaem koc z liko je manjkava prezentirana opta slika nansijskog poloaja Bosne i s z Hercegovine pod austrougarskom upravom. Neprihvatljivo je da se bosanski kmet oznaava bez ikakve ograde c kao zakupnik (str. 102). Poznato je da su upravo veleposjednici nasc c tojali da se odnos izmedu iuk-sahibije i kmeta tretira iskljuivo kao
513

privatno-pravni odnos i da kmeta svedu na prostog zakupnika zemlje. Takvu interpretaciju iukih odnosa nije prihvatila ni austrougarska c c uprava. Pretjerana je tvrdnja da su otvorene prozelitistike tenje slubene c z z katolike hijerarhije esto podravane od vlasti(str. 103). Danas znac c z mo, posebno na osnovu istraivanja Tomislava Kraljaia, da je reim z cc z sputavao netaktino i agresivno dranje katolikog klera i nadbiskupa c z c Stadlera u sprovodenju konverzija premda u tom pogledu nije bio uvijek dosljedan. Ukupnom politikom reima poloaj katolike crkve, kao z z c njegovog snanog oslonca, bio je veoma ojaan, ali se ne moe rei da z c z c je vlast neposredno podravala katoliku propagandu koja joj je praz c vila politike neprilike i izazivala veliko nezadovoljstvo muslimanskog i c srpskog stanovnitva. s Ve odavno je u literaturi vrlo dobro poznato kakva su stanovita c s poslije sarajevskog atentata zauzimale pojedine vodee politike linosti c c c u Austro-Ugarskoj prema pitanju objave rata Srbiji. Zato veoma zauduje podatak da je zajedniki austrougarski ministar nansija i ef c c s bosanskohercegovake civilne uprave Leo Bilinski bio protiv rata (str. c 105). Iako je poslije atentata izmedu Bilinskog, s jedne, i vojnih faktora, s druge strane, dolo do razmimoilaenja u odnosu na dalji unutranjos z s politiki kurs u Bosni i Hercegovini i nastavak rada Sabora, nikako se ne c bi moglo rei da je Bilinski bio protivnik objave rata Srbiji. On se, istic na, u poetku zalagao za nastavak saborske djelatnosti, za diferencirani c odnos prema Srbima u Bosni i Hercegovini i odvajanje lojalne veine c od veleizdajnikih elemenata, smatrajui da se, i pod pretpostavkom c c da je rat neizbjean, u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo drugaije posz c tupati nego u drugim zemljama Monarhije. Medutim, Bilinski je vrlo brzo izmijenio svoja prvobitna stanovita i prihvatio gledite da tres s ba zakljuiti rad Sabora. On je na sjednici Zajednikog ministarskoga c c vijea, 7.jula 1914, izriito podravao shvatanje, koje je zastupao posc c z ljednjih godina general Potiorek, da se Austro-Ugarska mora obraunati c sa Srbijom kako bi mogla zadrati u svojim rukama Bosnu i Hercegoz vinu. Uostalom, sam Bilinski je vjerovao da je odluujua borba prije c c ili kasnije neizbjena. Evoluirajui u svojim pogledima, smatrao je z c da su poslije pogroma u Sarajevu svi Srbi u Bosni i Hercegovini vrlo c z s uzbudeni i ogoreni, pa se ne moe vie razlikovati ko je medu njima lojalan a ko je velikosrbin. U ratu protiv Srbije vidio je tada jedino sredstvo da se postojea situacija u zemlji sanira. Zato se Bilinc ski, zajedno s ministrom vanjskih poslova Berchtoldom, ministrom rata Krobatinom i predsjednikom austrijske vlade Strgkhom, suprotstavio u gleditu predsjednika ugarske vlade Tisze, da Austro-Ugarska, prije nes go to bi se latila oruja, pokua na drugi nain podii svoj presti na s z s c c z Balkanu. Tisa je davao prednost diplomatskoj akciji koja bi dovela do
514

velikog ponienja Srbije. Nasuprot tome, Bilinski je izrazio miljenje z s da diplomatski uspjeh ne bi u Bosni ostavio nikakav utisak, jer Srbin samo silu uvaava. Citirani zapisnik Zajednikog ministarskog vijea z c c s Austro-Ugarske objavljen je jo izmedu dva rata u vietomnoj zbirci dos kumenata Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise 1908 bis zum Kriegsausbruch 1914, a u nas ga je publikovao Hamdija Kapidi u Glasniku ADA IV-V/1965, str. 402-411. Otkrie o zc c Bilinskom kao protivniku rata ne moe nai oslonca u nauci. z c Nastanak radnike klase i razvoj socijalistikog radnikog pokreta c c c 1878-1918 (str. 108-113) uspjeno je i iscrpno obraden u tekstu koji s zauzima nesrazmjerno vie prostora u odnosu na druge enciklopedijs ske jedinice. Medutim, tu je sasvim isputeno da se navedu podaci o s literaturi. Inae, kod navodenja literature postupalo se veoma neujedc naeno u pojedinim enciklopedijskim jedinicama. Na nekim mjestima c napravljeni su kardinalni propusti, o emu u poslije jo neto rei. c c s s c Samo donekle stoji ocjena data u enciklopedijskoj jedinici Nacionalni pokreti i stranke za austrougarske vladavine da Austro-Ugarska nije u trenutku okupacije imala izgraden koncept nacionalne politike u BiH (str. 113). Neki koncept je, ipak, i tada u optim crtama ve s c postojao. Sef careve vojne kancelarije, general Beck sainio je 19.juc la 1878. politiku instrukciju za vrhovnog komandanta okupacionih c trupa, generala Josipa Filipovia, u kojoj je bilo skicirano kakav treba c da bude odnos nove vlasti prema stanovnitvu. Filipoviu je naloeno s c z da posveti osobitu panju katolikom elementu i muslimanima. Njemu z c je preporueno da dovede muslimane u blii kontakt sa katolicima i c z da naroito sprijei pribliavanje ili savez muslimanskog s pravoslavc c z nim stanovnitvom ... ... Tokom vremena, nacionalna politika okus pacione uprave doivljavala je odredene oscilacije i promjene, ali je z kao konstanta ostao njen negativan odnos prema eventualnom srpskomuslimanskom politikom savezu. Takode, i u kasnijim razdobljima, c aktualizirana je tenja da se Hrvati i Muslimani priblie i suprotstave z z Srbima. Ovdje ne bih elio da podrobnije polemiem s tezom da je Musliz s manska narodna organizacija bila gradanska stranka (str. 113). Svoje rezerve prema toj tezi izrazio sam jo onda kada se ona kod nas prvi s put pojavila i o tome sam prije nekoliko godina pisao. Ne osporavam autoru pravo da i dalje zastupa svoje stanovite, ali smatram da mu s kao vrlo problematinom nije mjesto u Enciklopediji. c Kao datum osnivanja Hrvatske narodne zajednice naveden je 21.II 1908 (str. 114). Tada je zapravo odrana konstituirajua sjednica Srez c dinjeg odbora Hrvatske narodne zajednice, ime je proces organizas c cionog ustrojstva Hrvatske narodne zajednice ulazio u zavrnu fazu. s
515

Inae, skuptina u Docu kod Travnika, 16.X 1906, uzima se kao dan c s kada je udaren temelj Hrvatskoj narodnoj zajednici. U vezi s formiranjem Srpske narodne organizacije mogu primijetiti da je datum donoenja Sarajevske rezolucije, 11. V 1907, kao i s vrijeme odravanja osnivake skuptine Srpske narodne organizacije 27 z c s - 31. X 1907 (str. 114) navedeno po starom, julijanskom, kalendaru, mada to nije posebno naznaeno. Ovo moe zapaziti samo strunjak c z c upuen u materiju. Kod ireg kruga italaca to e izazvati nepotrebc s c c nu zabunu, jer je datiranje svih ostalih dogadaja izvreno po vaeem, s z c gregorijanskom kalendaru. Grupa od 12 srpskih poslanika okupljenih oko lista Srpska rije c nije poloila svoje mandate 13. IX 1913. (str. 114). Odluku da poloi z z mandate pomenuta grupa je donijela na konferenciji 19. IX 1913. Dranje Dervi-bega Miralema i njegove grupe u Saboru poslije z s izbora krajem 1913. ne moe se izjednaiti s opozicionim stavom srpz c skih grupa oko Naroda i Otadbine i trojice hrvatskih disidenata z (str. 114-115). Dervi-beg Miralem je jo u jesen 1912. pripadao vlas s dinoj radnoj veini zajedno sa Hrvatskim i Muslimanskim saborskim c klubom i grupom oko Srpske rijei. Mada krajem 1913. godine nic je sa svojom grupom pristupio sporazumu s ministrom Bilinskim, koji je sklopila nova radna veina, Dervi-beg Miralem je docnije fungirao c s kao jedan od stranakih lidera koji su sainjavali pomenutu veinu. U c c c tom svojstvu je poslije sarajevskog atentata 1914. Miralem primljen od strane zemaljskog poglavara generala Potioreka, zajedno s prvakom Muslimanskog kluba Rifat-begom Sulejmanpaiem. sc Neodriva je tvrdnja, iznesena u poglavlju Dravni razvoj i druz z s tveno-politiki sistem - Historijski pregled, da je Bosna i Hercegovic na nakon aneksije smatrana krunskom zemljom Habsburgovaca, kojom po ovlatenju vladara upravljaju vlade Austrije i Ugarske (str. 133). s Uprava i vrhovni nadzor nad Bosnom i Hercegovinom spadali su po izriitim odredbama zakona iz 1880, koji je ostao na snazi do propasc ti Monarhije, u nadlenosti Zajednikog austrougarskog ministarstva, z c tj. zajednike vlade. O tome, kao i o posebnim ingerencijama austrijc ske i ugarske vlade u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, isti autor pie na str. 101 i 132, pa je gornji citat u kontradikciji sa onim s to je prethodno napisano. Inae, trebalo je u prikazu dravnopravnog s c z poloaja Bosne i Hercegovine u razdoblju 1878-1918. bar neto najz s openitije rei i o zakonodavnoj vlasti monarha do bosanskohercegoc c vakog ustava 1910. i poslije, kao i o kompetencijama predstavnikih c c organa Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Nemogue je prihvatiti gledite da je sa stanovita unutranjeg c s s s pravnog poretka BiH ....bila trea drava unutar Monarhije (str. 133). c z Iako se njen pravni sistem razlikovao od austrijskog i ugarskog, Bosna
516

i Hercegovina nije bila drava nego samo posebno upravno podruje z c Austro-Ugarske. Ovo u nauci uopte nije sporno. s Neprihvatljiva je formulacija u enciklopedijskoj jedinici Bosna i Hercegovina u socijalistikoj Jugoslaviji koju je potpisala Redakcija, c da se prvo zasjedanje ZAVNOBiH-a smatra ..... aktom osnivanja federalne Bosne i Hercegovine te nastavkom nekadanje njene srednjovjes kovne dravnosti na novim socijalistikim osnovama. (str. 127) Pitam z c se zar je mogue na takav nain povezivati ZAVNOBiH i srednjevjekovc c nu bosansku dravnost? Osim toga, netano je i neznalaki napisano: z c c Socijalistika federativna (sic) republika Bosna i Hercegovina nastala c je 27.XI 1943. (!) u Mrkonji-Gradu na Prvom zasjedanju ZAVNOBiHc a (Isto). U tekstu koji se bavi ustavnim razvojem Bosne i Hercegovine ukazuje se, pored ostalog, na tradicije bosanske drave i bosanskog ejaleta z kao na veoma znaajan faktor narodne svijesti o potrebi i nunosti c z jedinstvenog dravno-politikog okvira BiH. (str. 133). Mislim da bi z c se daleko suzdranije i kritinije moralo pisati o pomenutoj tradiciji. z c Podsjeam da je profesor Anto Babi svojevremeno skrenuo panju na c c z to kako je u narodu veoma slabo sauvana tradicija o srednjovjekovnoj c bosanskoj dravi. On je to nastojao objasniti karakterom bosanskog z feudalizma, koji nije omoguavao da se armie jaka kraljevska vlast i c s razvije svijest o dravnoj cjelini. z Drutveno-politiki najdelikatnija i u naunom pogledu, zbog ods c c sustva odgovarajuih sinteza, najsloenija problematika tretirana je u c z poglavlju VII Narodi i narodnosti Bosne i Hercegovine (str. 137145). Taj tekst su, na osnovu istorijske i etnografske literature pisali autori koji nisu istoriari. U pojedinim segmentima teksta tretirana c tematika vie-manje je uspjeno sintetizirana, ali se istovremeno na nes s kim mjestima mogu uoiti kardinalni promaaji i improvizacije. Tako c s c c veoma zauduje tvrdnja da se ve od VIII stoljea imena Srba i Hrvata c nalaze u dokumentima o Bosni (str. 137). U osnovnoj koli se ui da se s c imena oba naroda prvi puta u dokumentima spominju tek u IX vijeku, i to Srbi 822. godine u franakim analima koji se pripisuju Ajnhardu, a c Hrvati 852. u povelji kneza Trpimira. Iz stilizacije teksta se vidi da nije rije o sluajnom lapsusu. Propusti ove vrste nedopustivi su u jednoj c c enciklopediji. Ukazao bih, takode, da se u tekstu govori kako je za osmanske vladavine uslijedila postepena asimilacija Vlaha u sve tri religioznoetnike grupacije, i posebno da su asimilacijom Vlaha i doseljavanje u c tom periodu jaali Srbi (str. 141-142). Medutim, zna se da je proces c slaviziranja Vlaha kod nas u biti zavren jo u srednjem vijeku i da su s s u turskom periodu vlasi u prvom redu socijalna a ne etnika kategorija. c
517

Karakteristika priloga o narodima i narodnostima Bosne i Hercegovine kao cjeline jeste da su u njemu nali mjesto samo oni rezultati s i pogledi iz istoriograje koji su se uklapali u koncept autora. To se osobito odnosi na jednostrano korienje i pristrasnu selekciju rezultata sc istraivanja i ocjena izvjesnog broja istoriara publikovanih u Priloziz c ma Instituta za istoriju u Sarajevu broj 11-12/1975-1976, pod naslovom Problemi etnikog razvitka u Bosni i Hercegovini. c U enciklopedijskom tekstu su svi narodi posmatrani u istoj ravni, bez obzira to je nauno verikovana injenica da je formiranje nacis c c onalne svijesti i nacionalni razvitak kod pojedinih dijelova stanovnitva s u Bosni i Hercegovini bio izrazito neravnomjeran i specian. Tako se, c na primjer, prikaz razvitka Hrvata u Bosni i Hercegovini zavrava ilis rizmom. Tu se istie zakljuak da je katoliko stanovnitvo u Bosni c c c s znatno razvilo svoju narodnu svijest do XIX st. i osobito u XIX st., kada se ona identicira s opom hrvatskom narodnosnom svijesti. Isc tovremeno se naglaava da je hrvatski narod Bosne uspio doekati s c novo doba spreman da se ukljui u borbu za nacionalno oslobodenje c i ujedinjenje BiH sa ostalim naim zemljama, na programu ilirizma s ..... (str. 142) Ne elim ovdje raspravljati o karakteru i dubini uticaja z ilirskog pokreta u Bosni i Hercegovini. Ograniiu se samo na to da cc napomenem da je potpuno prenebregnuto da se ukae na znaaj utiz c caja pravake ideologije, a zatim i Radieve seljake stranke na razvoj s c c nacionalne svijesti Hrvata u Bosni i Hercegovini. Citirane ocjene iz Enciklopedije pokazuju kako su ignorisani rezultati jugoslovenske istoriograje u odnosu na problem razvitka nacionalne svijesti kod Hrvata u Bosni i Hercegovini. Dok je krajem XIX vijeka uglavnom bio zavren s proces formiranja nacionalne svijesti pravoslavnog srpskog stanovnitva s u Bosni i Hercegovini, isti proces je kod katolikog hrvatskog stanovc nitva bio tek u toku i odvijao se sa znatnim zakanjenjem u poredenju s s sa susjednim zemljama gdje ive Hrvati. z Ocjena da je nacionalna identikacija Muslimana u XIX st. bila u punom jeku, potkrepljuje se tvrdnjom da tada Muslimani u Bosni u nizu akcija (1829, 1831, 1839, 1850-51, 1878) raskidaju interesne i emocionalne veze sa Turskom, i da su se u doba Berlinskog kongresa i austrougarske okupacije ponaali ..... kao zaseban politiki i s c kulturni entitet. (str. 143-144). S tim u vezi, prvo bih elio da kaem z z da je nauno nezasnovana tvrdnja o raskidanju emocionalnih i interesc nih veza bosanskohercegovakih Muslimana sa Turskom u XIX vijeku. c Otpor reformama i sukobi sa politikom turske centralne vlasti neosporno imaju svoje mjesto u politikom proliranju bosanskohercegovakih c c Muslimana i razvoju njihove individualnosti. Medutim, ta zbivanja nisu, ne samo za vodei feudalni sloj, koji je izgubio raniju politiku c c mo, nego ni za ire muslimanske mase znaila raskid sa Otomanskim c s c
518

carstvom i njegovom dravnom tradicijom. Naprotiv, Muslimani nisu z tada, kao ni ranije, mogli vidjeti rjeenje poloaja Bosne i Hercegovine s z izvan, ve samo u okviru otomanske drave i njenog drutvenog sistema. c z s Zbog toga su 1878. i doli u sukob s politikom Porte koja je, pod pritis s skom medunarodnih faktora, preputala Bosnu i Hercegovinu Austro Ugarskoj. Pa i pod austrougarskom okupacijom, osnovni pravac muslimanske politike insistirao je na sultanovom suverenitetu i uvrivanju c sc veza s Carigradom. Tada dolazi i do masovnog iseljavanja Muslimana u Tursku, a impuls za zadnji val seobe, koja je imala svoje dublje drutveno-ekonomske uzroke, dala je aneksija Bosne i Hercegovine 1908. s Sve to svjedoi da je proces distanciranja bosanskohercegovakih Musc c limana od Turske bio dugotrajan. U tom pogledu prelomni uticaj imali su rezultati balkanskih ratova, kao i Prvog svjetskog rata. Kada je rije o Muslimanima, mislim da se ne moe polaziti sa stac z novita da oni u ovom periodu predstavljaju formiranu modernu naciju. s Zato ne stoji ocjena da je kod Muslimana krajem XIX i poetkom XX c vijeka postojala jasna svijest o posebnosti (njihovog) nacionalnog bia c i interesa. (str. 144). Mada se etnika, politika i kulturna indivic c dualnost Muslimana u periodu austrougarske uprave, kao i u razdoblju koje mu je neposredno prethodilo, ne moe dovoditi u pitanje, tu indiz vidualnost nije karakteriziralo postojanje moderne nacionalne svijesti. Sve je to bilo u najuoj svezi sa socijalnom strukturom muslimanskog z stanovnitva u Bosni i Hercegovini, njegovim specinim poloajem i s c z razvitkom. Koncizan i dosta uspio prikaz tog razvitka do XIX stoljea c u enciklopedijskom tekstu dat je na osnovu nekih ocjena Branislava Durdeva i Nedima Filipovia. Medutim, autori teksta nisu mogli nai c c ozbiljno uporite u literaturi za izvjesne svoje tvrdnje koje se odnose s na nacionalni razvitak Muslimana u XIX i poetkom XX vijeka, pa su c pribjegli konstrukcijama i proizvoljnim zakljucima. c U istom poglavlju govori se o narodnosnim grupama doseljenim u Bosnu i Hercegovinu poslije austrougarske okupacije. Pri tome se navode izvjesni openiti podaci o doseljenicima u sjeverozapadnoj Bosni, uz c konstataciju da se zbog koncentracije na tom prostoru oni nisu asimilirali (str. 144). Mada se to eksplicitno ne kae, oito je da se izlaganje z c ograniava samo na seljake - koloniste naseljene krajem XIX vijeka, koji c su, ukoliko se nisu docnije iselili, zadrali do danas svoja odredena naz cionalna obiljeja. O migracijama stanovnitva u Bosni i Hercegovini u z s tom periodu i njihovom uticaju na demografske promjene i etnike odc nose nita drugo nije reeno. S obzirom na nacionalni razvitak u Bosni i s c Hercegovini, proputeno je da se neto kae ne samo o stranim seljacima s s z - kolonistima, nego i o ostalim doseljenicima. Vie od polovine svih dos seljenika, kojih je 1910. godine bilo 114.591, ili 6,04% ukupnog civilnog stanovnitva Bosne i Hercegovine, bili su Hrvati, Srbi i Slovenci, dok su s
519

ostali bili stranci raznih nacionalnosti, ali najveim dijelom katolike c c vjere. Konfesionalna pripadnost, koja je u Bosni i Hercegovini sticajem istorijskih okolnosti postala determinantna za nacionalnu pripadnost domaeg stanovnitva, igrala je presudnu ulogu i u procesu nacionalne c s asimilacije stranih naseljenika. Tako je proces kroatizacije nehrvatskih katolikih doseljenika iz Austro-Ugarske jo prije Prvog svjetskog rata c s u gradovima ubrzano napredovao, pa je i za savremenike bio uoljiv. c z Medutim, on nije mogao ni priblino istim intenzitetom zahvatiti selo, gdje je nain ivota pogodovao ouvanju nacionalnih osobina kolonisc z c ta. U enciklopedijskom tekstu trebalo je, pored ostalog, ukazati na migraciona kretanja i druge fenomene koji su, npr. doprinijeli da je za vrijeme austrougarske uprave i docnije dolo do odredenih promjena u s nacionalnoj i konfesionalnoj strukturi bosanskohercegovakog stanovc nitva. s Neto u da kaem i o tekstu o privrednom razvoju Bosne i Hercegos c z vine u doba austrougarske uprave, koji je prikazan u poglavlju IX Ekonomika. U pregnantnom izlaganju dat je niz korisnih obavjetenja, s ali osim rezultata istraivanja samog autora, tekst ni u najopenitijem z c obliku ne odraava respektabilna dostignua poslijeratne istoriograje z c na ovom podruju. Tako je, nasuprot onome to je u nauci poznato, c s moglo da se napie: Prirodno bogatstvo BiH privuklo je od poetka s c okupacije u znaajnom obimu strani privatni i dravni kapital. (str. c z 149). Zna se, medutim, da su austrougarski i uopte strani kapitaliss tiki krugovi dugo vremena po okupaciji bili krajnje uzdrani u pogledu c z investicionih ulaganja u Bosni i Hercegovini. Izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po okupaciji, Austro - Ugarska se sve do pred Prvi svjetski rat ograniila na to da sopstvena dravna sredstva daje samo c z za pokrie vojnih potreba. Zato se okupaciona uprava, kojoj je bio c nametnut princip samonansiranja, samo orijentisala na otvaranje izvora prihoda u zemlji i sticajem okolnosti postala najvaniji privredni z faktor. Iako se docnije, naroito nakon aneksije 1908, angauje strani c z privatni kapital, osnovno obiljeje bosanskohercegovakoj privredi daz c valo je i dalje veliko uee zemaljskog erara. Kada pogledamo koja se c sc djela u popisu literature (str. 155) odnose na ekonomsku istoriju Bosne i Hercegovine u razdoblju od 1878. do 1918. vidimo da se iz posljeratne istoriograje pominje jedino knjiga samog pisca teksta. Kako je bilo mogue ne pomenuti autore kao to su Peter F. Sugar, Ferdo Hac s uptmann, Branislav Begovi i jo neki drugi, koji su zadnjih decenija, c s na osnovu temeljitih arhivskih istraivanja, dali radove i monografska z djela iz ekonomske istorije Bosne i Hercegovine ovog perioda? Inae, kada je uopte rije o navodenju literature uz enciklopedijske c s c jedinice koje se odnose na istoriju, imamo pojavu da se nerijetko zaobilaze i preuuju relevantni istorijski radovi. S druge strane, ponegdje se s c
520

INDEKS IMENA
A Abdul Hamid 196 Adamkiewicz 490 Adamovi, Danko 215 c Aehrenthal, Alois Laxa 106, 167, 249-250, 252, 256-260, 267, 269-273, 276, 279, 283284, 293, 296, 301, 357, 461, 490-492 Agapeje (general) 198 Ahmetaevi, Muhamed 237 s c Alajbegovi, Salih ef. 206, 222-223, 234c 235, 239 Aleksandar, Obrenovi 185, 201 c Aleksi- Pejkovi, Ljiljana 101, 110, 137, c c 424, 428, 436, 439, 448-449, 453, 455, 458 Alibegovi, Fehim-beg 204, 210 c Alkalaj, Vito 375, 381-382 Andrssy, Gyula (Julius) 12-13, 16-20, 23a 25, 28-29, 44, 54, 57, 64, 67, 79, 81, 83, 96, 139, 156, 267, 270, 482 Arnautovi, Serif 115, 136-137, 152, 200, c 202-206, 210, 215, 218, 220, 226, 232, 240, 314, 344, 364, 368, 408, 471 Asboth, Johann 371 Atanackovi, Savo 202 c Atanackovi, Stevan 202 c Auersperg, Adolf 20, 23-24, 44 Auenberg - Kommarw, Moritz 253, 260o 261, 289, 295, 297-298, 300, 311, 361, 461462, 495 B Babi, Anto 517 c Babi, Branko 192, 196, 463 c Babi, N. 347, 352 c Bacquehem, Oliver 165 Badeni, Kasimir 168 Baernreither, Joseph Maria 88, 106-107, 119, 164, 251-254, 291, 428, 431 Bahtijarevi, Hifzi 204, 210, 218 c Bajki, V. 50 c Baki, Mitar 197 c Bali, Mujaga 239 c Balint, Imre 126 Banac, Ivo 395 Bany, Desider 104, 164, 166, 168 Bardol, Carl 303, 308-309, 468 Baagi, Safvet-beg 231, 315, 317, 344, s c 366, 409, 464, 471, 491 Batthyany, Tivadar 276 Beck, Wladimir 105, 166, 182, 272, 515 Begovi, Branislav 141, 147, 153, 334, 520 c Benckendor , Alexandar Konstantinovi c 435 Benedikt, Heinrich 55, 61, 89, 91-92, 100, 102, 120, 124, 135, 457 Benko, Isidor 223, 274, 279, 281-283, 292, 304-305, 308, 344, 358, 365, 368, 379, 389, 407 Berchtold, Leopold 120, 167, 261, 262, 312, 427, 429-430, 435, 440-441, 443, 448-450, 452-453, 514 Berend, Ivan 93, 424 Bernatzik, Edmund 24-25, 47, 256 Besarovi, D. Risto 190 c Besarovi, Vojislav 87 c Biaki, Salih-aga 190, 194, 197, 202, 205c cc 208, 220-221, 223, 231-234, 236

523

Bienerth, Richard 251-254, 259, 359, 369, 397 Bilinski, Leon 43, 98, 100, 115-116, 118, 127-128, 136, 169, 260, 261, 263-264, 306310, 312-313, 315-318, 350, 411-412, 415, 417-418, 429, 461, 467-470, 472-473, 514515 Biogradlija, Ahmed-beg 203 Bismark, Otto 61, 67, 89, 341 Bievi, Vas-beg 368 sc c Blaskovich, Sandor 208 Blau, Otto 73 Bogievi, Vojislav 49, 73, 178-179, 197, c c 205, 219, 226, 232, 276, 278, 319, 415, 489 Boji, Mehmedalija 481 c Boog (potpukovnik) 295 Boi, Kosta 338 zc Boi, Risto 369 zc Bradvarevi, Nenad 203 c Braji, Sulejman 203 c Brauner, Josef 45, 316-318, 473 Brodnik, Franz 407 Brosch, Alexander 295, 300 Brozovi, Dalibor 395 c Bruck, Karl 54, 55 Bchelen, Carl 156 u Bugarski, Ranko 384 Buol - Schauenstein, Ferdinand Karl 54 Burin, Istvn (Stephan) 105-106, 114, a a 122, 125, 151, 174, 239, 249, 251, 257-258, 261-262, 268-270, 273-275, 277-283, 285286, 289, 294, 296-297, 300-306, 308, 317, 325, 336, 356, 358-360, 364-365, 369-370, 379, 388, 396, 399, 407, 420, 469, 491-496 Bylandt-Rheidt, Arthur 36, 156, 232, 482 C Cambon, Paul 438, 440 Carlgren, W. M. 167, 268 Cavalletto (poslanik) 84 Ceri, Husein-beg 204 c Ceri, Sulejman-beg 202-203, 210, 220, c 228, 230, 235-236 Charmatz, Richard 27, 43

Chlumecky, Johann 34-35, 67, 70, 72, 78, 96 Chlumecky, Leopold 275, 284 Collas, Karl 459-460, 462 Conrad v. Htzendorf, Franz 267, 271, o 275, 277, 284, 287, 291, 293, 295-298, 300301, 303, 310, 428, 470, 486-487, 495-496 Cviji, Jovan 491 c Cvjetianin (potpukovnik) 284 c Czedik, Alois 252 Czrnig, Karl 54 o C Cabraji, Luka 351 c s c z Cauevi, Demaludin 405, 419 Cengi, Ibrahim-beg 239 c Cernjajev (general) 82 Cirkinagi, Omer 202, 204, 216, 223, 228, c 230, 234-235, 237 Cubrilovi, Branko 321, 350, 410, 481, 504, c 506-508 Cupi-Amrein, Martha M. 348, 471 c cc Curi, Fehim ef. 380 C Cerovi, Boidar 136 c z Cirkovi, Sima 180 c Corovi, Vladimir 137, 170, 179, 428, 431c 432, 443, 453 D Daniel, Ernest 164 Danilo (sin Nikole - prijestolonasljednik) 195 Danon 376 Dantscher v. Kollesberg, Theodor 40, 44 Dedijer, Jefto 344 Dedijer, Vladimir 108, 180, 284, 311 Deftedarevi, Ibrahim-beg 442, 462 c Despot, Mirjana 52 Dimitrijevi, Lazar 319-320, 351 c Dimitrijevi, Mito 426, 428, 442, 453 c Dimitz, Ludwig 158

524

Dimovi, Danilo 115, 152, 314, 328, 350, c 377, 410, 470-471, 473 Dimtscho, Radoslave M. 52, 104, 132, 156, 166, 446 Disraeli, Benjamin 83 Drozd, Aleksandar 499 Dumba, Nikolaus 46 Duranda di Cavaliere 95 DZ Dabi, Ahmed ef. 206, 220-223, 225-228, z c 231-234, 236-238 Dabi, Ali Fehmi ef. 195, 199-200, 202, z c 205-206 Daja, Sreko M. 384, 387, z c Damonja, Duro 336, 351, 410, 506 z Dini, Hamdi-beg 471 z c Dini, Mahmut-beg 202, 204, 209, 228, z c 234, 240 Dini, Ragib-beg 207, 228 z c Duverovi, Josip 131 z c D Dakovi, Luka 125, 127, 180, 187, 212, c 249, 322-323, 505 c Dorde ( grki princ) 192 c Dordevi, Dimitrije 90, 101-102, 124, 137, 170, 193, 424, 426, 428-429, 431, 433, 438439, 443 c Dordevi, Vladan 191, 193, 201, 229 - urdev, Branislav 187, 352, 384, 519 D c Durdevi, Nikola 192, 201, 204, 209-210, 220, 237 Duri, M. 209, 213 c - urii, M. 440 D sc Durkovi, Maksim 330 c E Ehli, Islam 198, 203 Egerton 81 Eisenman, L. 24, 27 Eisler, Robert 119 Ekmei, Milorad 53, 180, 182-183, 265, cc 269, 280, 299, 315, 318, 384, 408, 461, 463464, 483-487

Elliot 81 Erakovi, Sima 362-363, 369 c Eskinazi, S. Albert 380 F Fabris, Antun 233, 234 Fadilpai, Mahmud-beg 208, 240 sc Faladi, Sulejman ef. 214 zc Falk 44 Feifalik, A. 465 Fidahi, Semsi-beg 208 c Filan 236, 238 Filipovi, Josip 17, 157, 159, 182, 392, c 478, 481-482, 515 Filipovi, Muhamed-beg 137 c Filipovi, Nedim 384, 519 c Firdus, Ali-beg 177, 179-181, 202, 207, 216-217, 223, 227-229, 231, 235, 237-240, 368, Fischer - Reinau 126 Fischer, Josef 380 Forster, Zdenko 450-452 Fournier, August 13, 58, 119 Franz Ferdinand, v. Habsburg Este 27, 252, 263, 266-267, 275, 283-284, 292, 300, 303, 308-309, 311-312, 357, 413, 459, 462, 468 Franz Joseph I (Franjo Josip I ) 22, 30, 121, 157, 192, 254, 264, 267, 279, 414 Fu, Nikola 211 c Fhr, Christoph 280 u Frth, Hugo 118 u G Garaanin, Ilija 182 s Gai, Gavro 335, 363, sc Gavranovi, Berislav 54, 55 c Gavrila, Emil 180, 192-193, 200-201, 213214, 230, 238, 508 Gazi, Husref-beg 190 Geri, Gligorije 185 sc Gjebi - Marui, Kosta 336, 343 c sc Gladstone, William Ewart 83, 183, 197

525

Glodo, Mujaga 239 Gluhi, Sefkija 491 c Goluchowski, Agenor 167 Gonda, Josef 158 Gradaevi, Beir-beg 368 sc c c Grailer, Iring 53 Grdi, Sepan 129 c c c Grdi, Vasilj 351 Gross, Mirjana 111, 135, 179, 186-187, 253, 265-266, 268, 271-272, 276, 284, 289, 291, 311-312, 332, 361, 402, 409, 506 Grnberg, Karl 125 u Grnfeld 376 u Guttenberg, Emil 165 H Hadibegovi, Iljas 141, 151, 187, 319, 322z c 323, 328, 334-336, 338, 341, 345, 372-373, 376, 379, 498 Hadidamjanovi, Risto 210 z c Hadijahi, Muhamed 177, 180, 182, 189, z c 191, 195-196, 200, 224, 385, 404, 460 Hazadi, Ahmed-beg 202, 204-206, 215, c 218-219, 225-226, 228 Hazadi, Haim-beg 388 c s Halaevi, Junuz 208 c c Halilbai, Mustaj-beg 239, 366 sc Hallgarten, Georg W.F. 89, 100-111, 156, 426, 438-440, 449, 457 Hamm, Josip 395 Hanak, Peter 25-27, 88-89, 91, 256 Hanki, Serif-aga 204 c Hantsch, Hugo 43, 45, 54, 120, 139, 283, 426-429, 432, 442, 458 Hasanpai, Hamdi-beg 203, 205-206, 212, sc 215, 219-221, 223-224, 232, 235-236 Haselsteiner, Horst 317 Hauke 12 Hauptmann, Ferdo (Ferdinand) 11, 28, 35, 39, 50, 55, 58, 74, 76, 80, 82, 85, 90, 99100, 108, 131, 137-139, 143, 145, 148, 150151, 156, 160, 169, 176, 178, 202, 249, 296, 312, 317, 333, 371-372, 385, 390, 449, 451, 466, 471, 489, 520

Haymerle, Heinrich 54-55, 80, 82, 84, 143, 484, 486 Hegeds, Alexander 161 u Hellbling, E.C. 25 Henda, Ahmed-aga 197, 202, 206-207, 223, 227-228, 234-237, 239 Hertz, F. 102 Hofmann, Leopold 18, 71-72, 74, 162 Hofmeister, H. 341 Holtz, G. 371 Horvth 44 a Hrelja, Kemal 99, 132, 147, 172 Hribar, Ivan 136 c Husedinovi, Hamid 208 I Ibrahimpai - Kukavi, Mustaj-beg 219, sc cc 225-226, 228, 234, 388 Imamovi, Mustafa 180, 185, 187-189, 191, c 211, 214, 224, 229, 240, 274, 320, 324, 332, 358, 379, 409, 504, 508 Islamov, Tok M. 107, 268 Ismail (kediv) 84 J Jahi, Devad 387 c z Jaki, Aleksa 184, 197 sc Jaki, Grgur 11, 484 sc Jaki, Sreten 339, 351 sc Jakubovski, Franz 499-500 Jankijevi, Viktor 366 c Jankovi, Milan 131 c Jarak, Nikola 489 Jeftanovi, Gligorije 115, 136-137, 152, c 177, 179-180, 189-190, 194, 197, 208-210, 214, 218-220, 223, 233, 235, 238-239, 329, 377, 508 Jelinovi, Zvonimir 162 c Jellinek, Georg 40 Joakim III (patrijarh) 235 Jojki, Milan 314, 350, 470 c Jokanovi, Vlado 187, 387 c Jovanovi, Dorde 119 c -

526

Jovanovi, Lazo 220 c Jovanovi, Slobodan 185, 191, 194, 201, c 229 Juzbai, Devad 49, 55-58, 68-69, 75, 85, sc z 98, 108, 119, 137, 143, 145-146, 148, 152, 156, 158-160, 163, 166-171, 173, 199, 247248, 250, 254, 262-264, 289-291, 293, 297298, 309, 312, 324, 332, 346, 348, 357, 365, 379, 388, 390, 399, 403, 408, 412, 419, 466469 K Kajtaz, Husaga 206, 222 Kajtaz, Ibrahim 234 Kalice, Heinrich 483, 486 Kllay, Benjamin 55, 85, 107-108, 126, 131, a 145-147, 149, 151, 160-168, 170, 185-186, 188, 194-197, 199, 201, 216-218, 221, 227, 230, 232, 238, 249, 268, 285-287, 392, 399, 485 Klnoky, Gustav 483, 485-486 a cc Kaluderi, Stevo 363 Kann, Robert A. 26 Kantz 44 Kapetanovi, Mehmed-beg Ljubuak 387 c s Kapidi, Hamdija 11, 13, 18, 28, 37, 55, zc 66, 85, 99, 104, 108, 122, 130, 134, 136137, 144, 170, 179, 181-184, 198, 247, 251, 253-254, 263, 265, 269, 272, 274, 277-278, 288-289, 291, 295, 299, 306, 309, 314, 318, 325, 327, 332, 357, 364, 378-379, 428, 432, 443, 462, 464, 469, 481, 483-484, 489, 493, 515 Kapor, Savo 328, 351 Karabeg ef. Ahmed 202, 206-207, 209, 216, 223, 235 Karabegovi, Husein-beg 481 c Karadi, Vuk Stefanovi 190 zc c Kroly, Mihly (Michael) 81 a a Kaser, Karl 319-321, 330, 351, 401, 471 Kaanin, R. 456 s Kaikovi, Nikola 194 s c Kazazovi, Salih 202-203, 211, 219, 231 c Kemny (baron) 71 e

Kemura, Ibrahim 460 Khuen - Hedrvry, Kroly 128, 369-370 e a a Kiszling, Rudolf 311 Kobinger 277 Koi, Petar 276, 305, 330, 338-340, 351, cc 410, 503-504, 507-509 Koerber, Ernest 164, 167-168, 418, 420 Komadina, Mujaga 202, 206-209, 216-217, 223, 235 Komjthy, Mikls 25, 256, 317-318 a o Konstatinovi, Natalija 196 c Konta, Ignaz 158 Korb von 75 Kosier, Ljubomir St. 114, 133, 136 Kossuth, Ferencz 276 Kraljai, Tomislav 284, 376, 387, 464, cc 489, 514 Kraljevi, Andrija 190 c Kramar, Karl 429 Krasojevi, Duro 192, 201, 209, 213 c Kreevljakovi, Hamdija 125, 127, 136, 376 s c Krobatin, Alexander 415, 449, 514 Kronawetter, Ferdinand 45, 77 Krulj, G. 99 Kruevac, Todor 114, 132, 135-136, 183, s 185-186, 189-201, 220, 239, 276-277, 332, 338-339, 374, 376, 392, 511 Kuukali, Ibrahim 119 c c Kuukali, Salih-aga 368 c c Kudrjavcev, 73 Kuh-Chrobak, Paul 100, 116 Kujundi, Kosta 192, 208, 220 zc Kulenovi, Ahmed-beg 211 c Kulenovi, Muhamed-beg 225, 388 c Kulenovi, Skender-beg 206, 235, 236 c Kulovi, Esad ef. 376, 380 c Kuluglija, Hajri-beg 228 Kuljanin, Vukan 330 Kuna, Herta 387, 395 Kuranda, Felix 118 Kurtovi, Sukrija 409, 509 c Kutschera, Hugo 197, 206, 216, 222, 232

527

L Lakii, Hasan-beg 206, 222, 234, 239 sc Lamp, Karl 292, 331 Lange, Fridrich 138, 175, 296 Latas, Omer-paa 51, 195 s Lazarevi, Dorde 350-351, 410-411, 506c 507 Leveleye, E. 371 Lohnstein 100, 116, 467 Lovreni, Rene 205 cc LJ Ljubibrati, Mio 184 c c Ljubibrati, Savo 336 c M Madar, Boo 343, 417, 419, 512 z z c Madarevi, Junuz-aga 239 Mahmutehaji, Rusmir 387 c c Majer, H. 457 Majki, Kosta 363 c Malbaa, Ante 85, 107, 177, 185, 187, 189, s 392 Mandi, Nikola 135, 152, 309, 315, 317, c 336-337, 361-362, 364, 366-367, 414, 417, 471 Marcus 44 Marjanovi, Milan 410, 506 c Markovi, Marijan 114, 134-135, 499-500 c Mrz, Eduard 91-92, 94, 102-103 a Masarik, Toma G. 328, 429 s Mai, Mujaga 205, 208, 237 sc Mautner, M. 454-456 Mechtler, Paul 175 Medinlija hadi Ibrahim 480-481 z Memi, Mustafa 463 c Mensdorf - Pouilly - Dietrichtstein, Albert 432, 435-437, 440-441 Mei, Adem-aga 115, 136-137, 152, 180, sc 471 Miedlig, Michael 384 Miki, Dorde 494 c Miklos, Karl 126

Milan, Obrenovi (kralj) 184, 191, 486 c Mileti, Svetozar 198, 203 c Milievi, Franjo 185, 196 c c Miralem, Dervi-beg 204, 206-207, 209s 210, 212, 218-219, 223, 225-226, 234, 240, 314, 368-369, 388, 404-406, 460-461, 471 Miralem, Hamza-beg 219, 225 Miralem, Ibriim-beg 234 s Mirko (sin knjaza Nikole) 196 Miskolczy, Julius 58, 61, 96, 103 Miajkov, D. 453 s Mitrovi, Andrej 270 c Mrlji, Petar 329, 337-338 c Musi hadi Ahmed 481 c z Muovi, Ejup 463 s c N Napoleon I Bonaparta 63 Nazei, Salko 269 cc Neuwirth 53 Nezirhodi, Hasan 227 zc Nie, Vladimir 116-117, 466 c Nikola, Petrovi (knjaz Crne Gore) 194c 196, 233 Noot, Hugo 118 Nrdling, Wilhelm 156 o Novakovi, Jovan 235 c Novakovi, Stojan 191, 193 c Nuri - Hadi, Osman 177-180, 196-197, zc 210, 217, 231 NJ Njei, Zivko 343, 363, 369, 411, 507 zc

528

O Okuka, Milo 391, 395 s Omanovi, Fata 199, 206 c Opai, Petar 299 cc Orbin, Mavar 384 P Pallavicini, Johann 492 Papi, Mitar 129, 392, 395 c Paskaleva, Virinija 101-102, 425 z Pai, Osman-beg 207, 368 sc Pai, Zijad-beg 207-208 sc Pavlievi, Dragutin 49, 52-53, 505 c c Pechy (ugarski ministar saobraaja) 44 c Peco, Asim 389 Pejanovi, Dorde 127, 381 c - . 131 Perin, D Petrovi, Diogen 329 c Petrovi, Rade 59 c Petrovi, Stana (kerka knjaza Nikole) 196 c c Pinto, Avram 372 Pissarev, J.A. 102, 429, 457 Pitner, Karl 197, 364 Pittreich, Heinrich 280 Plener, Ernest 41-42, 45-46 Plenker, Georg 50, 85 Pleterski, Janko 266 Poincar, Raymond 438 e Popovi, J. 131 c Popovi, Matija 363 c Pschel, Moritz Ritter 221, 250 o Potemkin, V.P. 84 Potiorek, Oskar 115-116, 118, 126-128, 134, 136, 169, 263-264, 265, 287, 300-307, 309-313, 316-317, 397, 399, 410, 412, 414, 416-417, 427, 432, 442-443, 461, 464, 466473, 493, 498, 514, 516 Prci, Osman ef. 202, 204, 209, 220, 223, c 232, 235, 236 Privilica, Dervi-beg 204 s Privilica, Hasan-beg 481 Prunk, Janko 266

Purivatra, Atif 387 R Radeni, Andrija 271, 275 c Radovi, Vladimir 192, 194 c Radulovi, Risto 377, 381-382 c Raki, Lazar 192-193, 205 c Ranky, Gyrgy 93, 424 o Ranatovi, Novak 194, 201 z c Rechberger, Walther 52, 155 Redlich, Joseph 25, 107, 248, 256, 281, 289, 397-398, 428, 431, 443 Redi, Enver 352, 385, 387, 503, 508 zc Regele, Oskar 284 Reinhl, Fritz 193, 328, 378 o Reiter, Norbert 384 Renner, Karl 26-27, 103 Riedl, Richard 463 Rieger, Frantiek 43, 45 s Risti, Vasa 114, 133, 135-136 c Rizvanbegovi-Stoevi, Mehmed Ali-paa c c c s 194-195 Rizvi, Muhsin 408 c Rohonyi, Julius 308 Roskiewicz, Johan 50-52, 73, 95, 132 Rotkopf, Moritz 379-380 Rdit, (baron) 116 u Rukavina, Mihajlo 195, 216, 219, 231 Rumpler, Helmult 270 Rzehak, Ferdinand 481 S Salamunovi, Ivan 328 c Sali, Muhamed 204, 239 c Salis, J.R. 83-84, 89 Salisbury, Robert Cecil 81-83, 484, 486 Salki hadi Hasan 481 c z Salom, D. Avram 380 Salom, Jeua 119, 342, 374, 376, 379-380 s Salvator, Leopold 127 Sndor, Vilmos 424 a Sndor, Pal 89, 102, 110-111 a Sara, Suljaga 204 c

529

Sari, Murat 368, 404 c Sarkoti, Stjepan 269, 416-420 c Sauter, Hermann 49, 57, 69, 85, 87-88, 92, 97-98, 103, 107, 109, 111-115, 117-118, 134, 139, 171, 247, 332 Savi M. Milivoj 426, 453, 455-457 c Schemua, Blasius 288, 298, 300, 311 Schieder, Theodor 384 Schiessel, Franz 192 Schmarda, Josip Baptista 119, 127 Schmid, Ferdinand 11-12, 38, 42, 85, 9799, 113, 117, 123, 125, 129, 132, 137-139, 171-172, 175, 247, 256, 292, 296-297, 331, 373-375 Schneller, Rudolf 11 Schnaich, Franz 260, 275, 277-280, 282, o 287, 292-298, 301-302, 357-360, 397, 495496 Schnfeld, F.M.L. 482 o Schulz (konzul) 80 Schuster, Rudolf 450 Schwarz, Adolf 236 Schwarz, Karl 159 Schwarzenberg, Felix 54 Schwegel, Joseph 56, 70, 73-74, 78, 81 Shek, Adalbert 288, 368, 460 Sieghart, Rudolf 25, 90, 256, 326 Simi, Dorde 191 c Simi, Jovo 329, 363, 410 c Singer, Bernhard 156 Skari, Vladislav 51, 177, 201, 220, 235, c 239, 376 Skene, Alfred 44, 45 Skoko, Savo 425, 436, 438-439, 456 Smailkadi, Rifat 227 c Softi, Isa 204 c Somogyi, Eva 250, 267, 293 Sosnosky, Theodor 427, 438, 440 Spahi, Mehmed ef. 195, 196 c Spaho, Mehmed 87 Spalajkovi, Miroslav 198 c Spitzmller - Harmersbach, Alexander u 250, 468

Srki, Milan 338, 348, 351, 361, 364, 409, s c 487 Stadler, Josip 186, 212, 505, 514 Stani, Ljiljana 386-387, 391, 395 cc Stojanevi, Vladimir 182, 214 c c Stojanovi, K. 425, 453 c Stojanovi, Nikola 122, 177, 179, 363, 366, c 368 Stojevi, Stojan 330 c c Stokanovi, Pero 333 c Stremayr, Karl 27, 30 Strgkh, Karl 413, 449, 451-452, 514 u Sueska, Avdo 187, 384 c Suess, Eduard 46 Sugar, Peter 20, 42, 85, 127-128, 131-132, 146, 151, 160, 520 Sulejmanpai, Ali-beg 207 sc Sulejmanpai, Rifat-beg 137, 314, 366, sc 388, 461, 464, 471, 516 Sunari, Jozo 317, 367 c Suppan, Arnold 266, 271, 280-281 Svrzo, Ahmed 197 Szpary, Frigyes Friedrich 34, 71-72 a Szell, Klmn (Koloman) 19, 167-168, 208, a a 482 S Sabanovi, Hazim 136 c Sahinagi, Avdaga 239 c Santi, Aleksa 194 c Sarac, Sulejman 225, 491 c Sari, Ivan 337 c Sehi, Nusret 181, 188, 200, 203-204, 207, 212, 215-220, 228, 230-231, 233-234, 236237 Sehovi ef. Jusuf 239 c Semsikadi (muftija) 478-481 c Skalji, Nezir 231 c Snjari (general) 460 c Sogolj, Salih 205 Sola, Vojislav 136-137, 177, 179-180, 192, 194, 209-210, 220-221, 329, 363, 377 Sunji, Marko 387 c

530

T Taae, Eduar 27, 30, 35, 43-45, 163-164, 341 Tadin, Kalist 411 Talloczy, Ludwig 317 Tauanovi, Kosta 192 s c Tejlor, D. A. 83, 425, 436, 439 z Tepi, Ibrahim 49-50, 52, 73, 85, 142 c Teskeredi, Rifat-beg 234 zc Teuk (kediv) 84 Teuk-bej 227 Tezner, Friedrich 25, 42 Thmmel, Gustav 49, 94 o Tisza, Istvn (Stefan) 316-317, 416-417 a Tisza, Klmn (Koloman) 13, 19-21, 23, a a 27-29, 31-32, 34-35, 43-44, 67, 70-73, 78, 157, 165, 485 Todorovi, Svetozar 49, 73 c Tomai, Nikola 402 sc Tomi, Jaa 201, 203, 205, 209, 213, 219 c s Tomi, Stojan 503 c Topal, Osman-paa 52, 387 s Trifkovi, Stjepo 194, 198, 203, 219, 235, c 238 Troyer 351 Tuzli, Bakir-beg 180-181, 202, 204, 206c 207, 209, 216-218, 235, 238 U Uebersberger, Hans 442-443 Uhlirz, Karl 12, 27, 43 Ulbrich, Joseph 25 Uianin, Omer-aga 197, 239 zc V Vago, Josip 87 Vareanin, Marijan 278, 285-287, 293-295, s 297, 299-301, 359, 365, 495, 497-498 Vasiljevi, Vaso 330 c Vejzovi, Suljaga 330 c Verosta, Stephan 284, 299 Veselinovi 201 c

Vesni, Milenko 201 c Vinaver, Vuk 194 Vinogradov, K. B. 102, 265, 270, 284, 429, 457 Visontay, Samuel 208 Vojik, Johan 499-500 c Vojvodi, Mihajlo 191, 431 c Vukovi, V. J. 11, 484 c c Vukanovi, Savo 381 c W Wank, Solomon 268 Weinwurm, Franz 265, 300, 312, 315, 318, 472 Wekerle, Sndor (Alexander) 104-105, 174, a 251, 255, 263, 272, 276, 290-291 Werner, Karl Heinz 53, 61, 89, 91-92, 94, 100-103, 457 Wertheimer, Eduard 12-13, 16, 20, 58, 96, 139, 482 Wessely, Karl 414 Wimpen 84 Winzor, Anton 277-282, 388 Wolski 64 Wurmbrand, Nobert 11-12, 42, 292, 331 Wrtenberg, Wilhelm 84, 159 u Z Zahari, Jeftomir 195, 221 c Zaimovi, Dervi-beg 237 c s Zajimovi, Semsi-beg 203 c Zalezski (austrijski ministar nansija) 450 Zaplata, Rudolf 51, 54 Zarzycki, Miron 389 Zeli - Buan, B. 59 c c Zllner, Erich 27 o Zuruni, Teodor 309 c Z Zeraji, Bogdan 327 c Zivanovi, M.Z. 327 c Zolger, Ivan 24-25, 256

531

citiraju i u naunom pogledu promaene knjige. To je kod nas donekle c s c postao ve manir, iza koga se mogu nazirati i odredeni lini animoc ziteti, odnosno aniteti. Nedostaci ove vrste morali su se otkloniti u redakcijskom postupku. Smisao navodenja literature uz enciklopedijske jedinice nije samo u tome da se oznai odakle je autor uzeo podatke za c svoj tekst, nego i da uputi itaoca na najbitnija nauna djela i radove c c o odredenom pitanju. Steta to su ovakvi i slini propusti umanjili nesumnjivu vrijednost s c ovog zamanog naunog poduhvata. s c
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. 271-282)

521

INDEKS IMENA
A Abdul Hamid 196 Adamkiewicz 490 Adamovi, Danko 215 c Aehrenthal, Alois Laxa 106, 167, 249-250, 252, 256-260, 267, 269-273, 276, 279, 283284, 293, 296, 301, 357, 461, 490-492 Agapeje (general) 198 Ahmetaevi, Muhamed 237 s c Alajbegovi, Salih ef. 206, 222-223, 234c 235, 239 Aleksandar, Obrenovi 185, 201 c Aleksi- Pejkovi, Ljiljana 101, 110, 137, c c 424, 428, 436, 439, 448-449, 453, 455, 458 Alibegovi, Fehim-beg 204, 210 c Alkalaj, Vito 375, 381-382 Andrssy, Gyula (Julius) 12-13, 16-20, 23a 25, 28-29, 44, 54, 57, 64, 67, 79, 81, 83, 96, 139, 156, 267, 270, 482 Arnautovi, Serif 115, 136-137, 152, 200, c 202-206, 210, 215, 218, 220, 226, 232, 240, 314, 344, 364, 368, 408, 471 Asboth, Johann 371 Atanackovi, Savo 202 c Atanackovi, Stevan 202 c Auersperg, Adolf 20, 23-24, 44 Auenberg - Kommarw, Moritz 253, 260o 261, 289, 295, 297-298, 300, 311, 361, 461462, 495 B Babi, Anto 517 c Babi, Branko 192, 196, 463 c Babi, N. 347, 352 c Bacquehem, Oliver 165 Badeni, Kasimir 168 Baernreither, Joseph Maria 88, 106-107, 119, 164, 251-254, 291, 428, 431 Bahtijarevi, Hifzi 204, 210, 218 c Bajki, V. 50 c Baki, Mitar 197 c Bali, Mujaga 239 c Balint, Imre 126 Banac, Ivo 395 Bany, Desider 104, 164, 166, 168 Bardol, Carl 303, 308-309, 468 Baagi, Safvet-beg 231, 315, 317, 344, s c 366, 409, 464, 471, 491 Batthyany, Tivadar 276 Beck, Wladimir 105, 166, 182, 272, 515 Begovi, Branislav 141, 147, 153, 334, 520 c Benckendor , Alexandar Konstantinovi c 435 Benedikt, Heinrich 55, 61, 89, 91-92, 100, 102, 120, 124, 135, 457 Benko, Isidor 223, 274, 279, 281-283, 292, 304-305, 308, 344, 358, 365, 368, 379, 389, 407 Berchtold, Leopold 120, 167, 261, 262, 312, 427, 429-430, 435, 440-441, 443, 448-450, 452-453, 514 Berend, Ivan 93, 424 Bernatzik, Edmund 24-25, 47, 256 Besarovi, D. Risto 190 c Besarovi, Vojislav 87 c Biaki, Salih-aga 190, 194, 197, 202, 205c cc 208, 220-221, 223, 231-234, 236

523

Bienerth, Richard 251-254, 259, 359, 369, 397 Bilinski, Leon 43, 98, 100, 115-116, 118, 127-128, 136, 169, 260, 261, 263-264, 306310, 312-313, 315-318, 350, 411-412, 415, 417-418, 429, 461, 467-470, 472-473, 514515 Biogradlija, Ahmed-beg 203 Bismark, Otto 61, 67, 89, 341 Bievi, Vas-beg 368 sc c Blaskovich, Sandor 208 Blau, Otto 73 Bogievi, Vojislav 49, 73, 178-179, 197, c c 205, 219, 226, 232, 276, 278, 319, 415, 489 Boji, Mehmedalija 481 c Boog (potpukovnik) 295 Boi, Kosta 338 zc Boi, Risto 369 zc Bradvarevi, Nenad 203 c Braji, Sulejman 203 c Brauner, Josef 45, 316-318, 473 Brodnik, Franz 407 Brosch, Alexander 295, 300 Brozovi, Dalibor 395 c Bruck, Karl 54, 55 Bchelen, Carl 156 u Bugarski, Ranko 384 Buol - Schauenstein, Ferdinand Karl 54 Burin, Istvn (Stephan) 105-106, 114, a a 122, 125, 151, 174, 239, 249, 251, 257-258, 261-262, 268-270, 273-275, 277-283, 285286, 289, 294, 296-297, 300-306, 308, 317, 325, 336, 356, 358-360, 364-365, 369-370, 379, 388, 396, 399, 407, 420, 469, 491-496 Bylandt-Rheidt, Arthur 36, 156, 232, 482 C Cambon, Paul 438, 440 Carlgren, W. M. 167, 268 Cavalletto (poslanik) 84 Ceri, Husein-beg 204 c Ceri, Sulejman-beg 202-203, 210, 220, c 228, 230, 235-236 Charmatz, Richard 27, 43

Chlumecky, Johann 34-35, 67, 70, 72, 78, 96 Chlumecky, Leopold 275, 284 Collas, Karl 459-460, 462 Conrad v. Htzendorf, Franz 267, 271, o 275, 277, 284, 287, 291, 293, 295-298, 300301, 303, 310, 428, 470, 486-487, 495-496 Cviji, Jovan 491 c Cvjetianin (potpukovnik) 284 c Czedik, Alois 252 Czrnig, Karl 54 o C Cabraji, Luka 351 c s c z Cauevi, Demaludin 405, 419 Cengi, Ibrahim-beg 239 c Cernjajev (general) 82 Cirkinagi, Omer 202, 204, 216, 223, 228, c 230, 234-235, 237 Cubrilovi, Branko 321, 350, 410, 481, 504, c 506-508 Cupi-Amrein, Martha M. 348, 471 c cc Curi, Fehim ef. 380 C Cerovi, Boidar 136 c z Cirkovi, Sima 180 c Corovi, Vladimir 137, 170, 179, 428, 431c 432, 443, 453 D Daniel, Ernest 164 Danilo (sin Nikole - prijestolonasljednik) 195 Danon 376 Dantscher v. Kollesberg, Theodor 40, 44 Dedijer, Jefto 344 Dedijer, Vladimir 108, 180, 284, 311 Deftedarevi, Ibrahim-beg 442, 462 c Despot, Mirjana 52 Dimitrijevi, Lazar 319-320, 351 c Dimitrijevi, Mito 426, 428, 442, 453 c Dimitz, Ludwig 158

524

Dimovi, Danilo 115, 152, 314, 328, 350, c 377, 410, 470-471, 473 Dimtscho, Radoslave M. 52, 104, 132, 156, 166, 446 Disraeli, Benjamin 83 Drozd, Aleksandar 499 Dumba, Nikolaus 46 Duranda di Cavaliere 95 DZ Dabi, Ahmed ef. 206, 220-223, 225-228, z c 231-234, 236-238 Dabi, Ali Fehmi ef. 195, 199-200, 202, z c 205-206 Daja, Sreko M. 384, 387, z c Damonja, Duro 336, 351, 410, 506 z Dini, Hamdi-beg 471 z c Dini, Mahmut-beg 202, 204, 209, 228, z c 234, 240 Dini, Ragib-beg 207, 228 z c Duverovi, Josip 131 z c D Dakovi, Luka 125, 127, 180, 187, 212, c 249, 322-323, 505 c Dorde ( grki princ) 192 c Dordevi, Dimitrije 90, 101-102, 124, 137, 170, 193, 424, 426, 428-429, 431, 433, 438439, 443 c Dordevi, Vladan 191, 193, 201, 229 - urdev, Branislav 187, 352, 384, 519 D c Durdevi, Nikola 192, 201, 204, 209-210, 220, 237 Duri, M. 209, 213 c - urii, M. 440 D sc Durkovi, Maksim 330 c E Ehli, Islam 198, 203 Egerton 81 Eisenman, L. 24, 27 Eisler, Robert 119 Ekmei, Milorad 53, 180, 182-183, 265, cc 269, 280, 299, 315, 318, 384, 408, 461, 463464, 483-487

Elliot 81 Erakovi, Sima 362-363, 369 c Eskinazi, S. Albert 380 F Fabris, Antun 233, 234 Fadilpai, Mahmud-beg 208, 240 sc Faladi, Sulejman ef. 214 zc Falk 44 Feifalik, A. 465 Fidahi, Semsi-beg 208 c Filan 236, 238 Filipovi, Josip 17, 157, 159, 182, 392, c 478, 481-482, 515 Filipovi, Muhamed-beg 137 c Filipovi, Nedim 384, 519 c Firdus, Ali-beg 177, 179-181, 202, 207, 216-217, 223, 227-229, 231, 235, 237-240, 368, Fischer - Reinau 126 Fischer, Josef 380 Forster, Zdenko 450-452 Fournier, August 13, 58, 119 Franz Ferdinand, v. Habsburg Este 27, 252, 263, 266-267, 275, 283-284, 292, 300, 303, 308-309, 311-312, 357, 413, 459, 462, 468 Franz Joseph I (Franjo Josip I ) 22, 30, 121, 157, 192, 254, 264, 267, 279, 414 Fu, Nikola 211 c Fhr, Christoph 280 u Frth, Hugo 118 u G Garaanin, Ilija 182 s Gai, Gavro 335, 363, sc Gavranovi, Berislav 54, 55 c Gavrila, Emil 180, 192-193, 200-201, 213214, 230, 238, 508 Gazi, Husref-beg 190 Geri, Gligorije 185 sc Gjebi - Marui, Kosta 336, 343 c sc Gladstone, William Ewart 83, 183, 197

525

Glodo, Mujaga 239 Gluhi, Sefkija 491 c Goluchowski, Agenor 167 Gonda, Josef 158 Gradaevi, Beir-beg 368 sc c c Grailer, Iring 53 Grdi, Sepan 129 c c c Grdi, Vasilj 351 Gross, Mirjana 111, 135, 179, 186-187, 253, 265-266, 268, 271-272, 276, 284, 289, 291, 311-312, 332, 361, 402, 409, 506 Grnberg, Karl 125 u Grnfeld 376 u Guttenberg, Emil 165 H Hadibegovi, Iljas 141, 151, 187, 319, 322z c 323, 328, 334-336, 338, 341, 345, 372-373, 376, 379, 498 Hadidamjanovi, Risto 210 z c Hadijahi, Muhamed 177, 180, 182, 189, z c 191, 195-196, 200, 224, 385, 404, 460 Hazadi, Ahmed-beg 202, 204-206, 215, c 218-219, 225-226, 228 Hazadi, Haim-beg 388 c s Halaevi, Junuz 208 c c Halilbai, Mustaj-beg 239, 366 sc Hallgarten, Georg W.F. 89, 100-111, 156, 426, 438-440, 449, 457 Hamm, Josip 395 Hanak, Peter 25-27, 88-89, 91, 256 Hanki, Serif-aga 204 c Hantsch, Hugo 43, 45, 54, 120, 139, 283, 426-429, 432, 442, 458 Hasanpai, Hamdi-beg 203, 205-206, 212, sc 215, 219-221, 223-224, 232, 235-236 Haselsteiner, Horst 317 Hauke 12 Hauptmann, Ferdo (Ferdinand) 11, 28, 35, 39, 50, 55, 58, 74, 76, 80, 82, 85, 90, 99100, 108, 131, 137-139, 143, 145, 148, 150151, 156, 160, 169, 176, 178, 202, 249, 296, 312, 317, 333, 371-372, 385, 390, 449, 451, 466, 471, 489, 520

Haymerle, Heinrich 54-55, 80, 82, 84, 143, 484, 486 Hegeds, Alexander 161 u Hellbling, E.C. 25 Henda, Ahmed-aga 197, 202, 206-207, 223, 227-228, 234-237, 239 Hertz, F. 102 Hofmann, Leopold 18, 71-72, 74, 162 Hofmeister, H. 341 Holtz, G. 371 Horvth 44 a Hrelja, Kemal 99, 132, 147, 172 Hribar, Ivan 136 c Husedinovi, Hamid 208 I Ibrahimpai - Kukavi, Mustaj-beg 219, sc cc 225-226, 228, 234, 388 Imamovi, Mustafa 180, 185, 187-189, 191, c 211, 214, 224, 229, 240, 274, 320, 324, 332, 358, 379, 409, 504, 508 Islamov, Tok M. 107, 268 Ismail (kediv) 84 J Jahi, Devad 387 c z Jaki, Aleksa 184, 197 sc Jaki, Grgur 11, 484 sc Jaki, Sreten 339, 351 sc Jakubovski, Franz 499-500 Jankijevi, Viktor 366 c Jankovi, Milan 131 c Jarak, Nikola 489 Jeftanovi, Gligorije 115, 136-137, 152, c 177, 179-180, 189-190, 194, 197, 208-210, 214, 218-220, 223, 233, 235, 238-239, 329, 377, 508 Jelinovi, Zvonimir 162 c Jellinek, Georg 40 Joakim III (patrijarh) 235 Jojki, Milan 314, 350, 470 c Jokanovi, Vlado 187, 387 c Jovanovi, Dorde 119 c -

526

Jovanovi, Lazo 220 c Jovanovi, Slobodan 185, 191, 194, 201, c 229 Juzbai, Devad 49, 55-58, 68-69, 75, 85, sc z 98, 108, 119, 137, 143, 145-146, 148, 152, 156, 158-160, 163, 166-171, 173, 199, 247248, 250, 254, 262-264, 289-291, 293, 297298, 309, 312, 324, 332, 346, 348, 357, 365, 379, 388, 390, 399, 403, 408, 412, 419, 466469 K Kajtaz, Husaga 206, 222 Kajtaz, Ibrahim 234 Kalice, Heinrich 483, 486 Kllay, Benjamin 55, 85, 107-108, 126, 131, a 145-147, 149, 151, 160-168, 170, 185-186, 188, 194-197, 199, 201, 216-218, 221, 227, 230, 232, 238, 249, 268, 285-287, 392, 399, 485 Klnoky, Gustav 483, 485-486 a cc Kaluderi, Stevo 363 Kann, Robert A. 26 Kantz 44 Kapetanovi, Mehmed-beg Ljubuak 387 c s Kapidi, Hamdija 11, 13, 18, 28, 37, 55, zc 66, 85, 99, 104, 108, 122, 130, 134, 136137, 144, 170, 179, 181-184, 198, 247, 251, 253-254, 263, 265, 269, 272, 274, 277-278, 288-289, 291, 295, 299, 306, 309, 314, 318, 325, 327, 332, 357, 364, 378-379, 428, 432, 443, 462, 464, 469, 481, 483-484, 489, 493, 515 Kapor, Savo 328, 351 Karabeg ef. Ahmed 202, 206-207, 209, 216, 223, 235 Karabegovi, Husein-beg 481 c Karadi, Vuk Stefanovi 190 zc c Kroly, Mihly (Michael) 81 a a Kaser, Karl 319-321, 330, 351, 401, 471 Kaanin, R. 456 s Kaikovi, Nikola 194 s c Kazazovi, Salih 202-203, 211, 219, 231 c Kemny (baron) 71 e

Kemura, Ibrahim 460 Khuen - Hedrvry, Kroly 128, 369-370 e a a Kiszling, Rudolf 311 Kobinger 277 Koi, Petar 276, 305, 330, 338-340, 351, cc 410, 503-504, 507-509 Koerber, Ernest 164, 167-168, 418, 420 Komadina, Mujaga 202, 206-209, 216-217, 223, 235 Komjthy, Mikls 25, 256, 317-318 a o Konstatinovi, Natalija 196 c Konta, Ignaz 158 Korb von 75 Kosier, Ljubomir St. 114, 133, 136 Kossuth, Ferencz 276 Kraljai, Tomislav 284, 376, 387, 464, cc 489, 514 Kraljevi, Andrija 190 c Kramar, Karl 429 Krasojevi, Duro 192, 201, 209, 213 c Kreevljakovi, Hamdija 125, 127, 136, 376 s c Krobatin, Alexander 415, 449, 514 Kronawetter, Ferdinand 45, 77 Krulj, G. 99 Kruevac, Todor 114, 132, 135-136, 183, s 185-186, 189-201, 220, 239, 276-277, 332, 338-339, 374, 376, 392, 511 Kuukali, Ibrahim 119 c c Kuukali, Salih-aga 368 c c Kudrjavcev, 73 Kuh-Chrobak, Paul 100, 116 Kujundi, Kosta 192, 208, 220 zc Kulenovi, Ahmed-beg 211 c Kulenovi, Muhamed-beg 225, 388 c Kulenovi, Skender-beg 206, 235, 236 c Kulovi, Esad ef. 376, 380 c Kuluglija, Hajri-beg 228 Kuljanin, Vukan 330 Kuna, Herta 387, 395 Kuranda, Felix 118 Kurtovi, Sukrija 409, 509 c Kutschera, Hugo 197, 206, 216, 222, 232

527

L Lakii, Hasan-beg 206, 222, 234, 239 sc Lamp, Karl 292, 331 Lange, Fridrich 138, 175, 296 Latas, Omer-paa 51, 195 s Lazarevi, Dorde 350-351, 410-411, 506c 507 Leveleye, E. 371 Lohnstein 100, 116, 467 Lovreni, Rene 205 cc LJ Ljubibrati, Mio 184 c c Ljubibrati, Savo 336 c M Madar, Boo 343, 417, 419, 512 z z c Madarevi, Junuz-aga 239 Mahmutehaji, Rusmir 387 c c Majer, H. 457 Majki, Kosta 363 c Malbaa, Ante 85, 107, 177, 185, 187, 189, s 392 Mandi, Nikola 135, 152, 309, 315, 317, c 336-337, 361-362, 364, 366-367, 414, 417, 471 Marcus 44 Marjanovi, Milan 410, 506 c Markovi, Marijan 114, 134-135, 499-500 c Mrz, Eduard 91-92, 94, 102-103 a Masarik, Toma G. 328, 429 s Mai, Mujaga 205, 208, 237 sc Mautner, M. 454-456 Mechtler, Paul 175 Medinlija hadi Ibrahim 480-481 z Memi, Mustafa 463 c Mensdorf - Pouilly - Dietrichtstein, Albert 432, 435-437, 440-441 Mei, Adem-aga 115, 136-137, 152, 180, sc 471 Miedlig, Michael 384 Miki, Dorde 494 c Miklos, Karl 126

Milan, Obrenovi (kralj) 184, 191, 486 c Mileti, Svetozar 198, 203 c Milievi, Franjo 185, 196 c c Miralem, Dervi-beg 204, 206-207, 209s 210, 212, 218-219, 223, 225-226, 234, 240, 314, 368-369, 388, 404-406, 460-461, 471 Miralem, Hamza-beg 219, 225 Miralem, Ibriim-beg 234 s Mirko (sin knjaza Nikole) 196 Miskolczy, Julius 58, 61, 96, 103 Miajkov, D. 453 s Mitrovi, Andrej 270 c Mrlji, Petar 329, 337-338 c Musi hadi Ahmed 481 c z Muovi, Ejup 463 s c N Napoleon I Bonaparta 63 Nazei, Salko 269 cc Neuwirth 53 Nezirhodi, Hasan 227 zc Nie, Vladimir 116-117, 466 c Nikola, Petrovi (knjaz Crne Gore) 194c 196, 233 Noot, Hugo 118 Nrdling, Wilhelm 156 o Novakovi, Jovan 235 c Novakovi, Stojan 191, 193 c Nuri - Hadi, Osman 177-180, 196-197, zc 210, 217, 231 NJ Njei, Zivko 343, 363, 369, 411, 507 zc

528

O Okuka, Milo 391, 395 s Omanovi, Fata 199, 206 c Opai, Petar 299 cc Orbin, Mavar 384 P Pallavicini, Johann 492 Papi, Mitar 129, 392, 395 c Paskaleva, Virinija 101-102, 425 z Pai, Osman-beg 207, 368 sc Pai, Zijad-beg 207-208 sc Pavlievi, Dragutin 49, 52-53, 505 c c Pechy (ugarski ministar saobraaja) 44 c Peco, Asim 389 Pejanovi, Dorde 127, 381 c - . 131 Perin, D Petrovi, Diogen 329 c Petrovi, Rade 59 c Petrovi, Stana (kerka knjaza Nikole) 196 c c Pinto, Avram 372 Pissarev, J.A. 102, 429, 457 Pitner, Karl 197, 364 Pittreich, Heinrich 280 Plener, Ernest 41-42, 45-46 Plenker, Georg 50, 85 Pleterski, Janko 266 Poincar, Raymond 438 e Popovi, J. 131 c Popovi, Matija 363 c Pschel, Moritz Ritter 221, 250 o Potemkin, V.P. 84 Potiorek, Oskar 115-116, 118, 126-128, 134, 136, 169, 263-264, 265, 287, 300-307, 309-313, 316-317, 397, 399, 410, 412, 414, 416-417, 427, 432, 442-443, 461, 464, 466473, 493, 498, 514, 516 Prci, Osman ef. 202, 204, 209, 220, 223, c 232, 235, 236 Privilica, Dervi-beg 204 s Privilica, Hasan-beg 481 Prunk, Janko 266

Purivatra, Atif 387 R Radeni, Andrija 271, 275 c Radovi, Vladimir 192, 194 c Radulovi, Risto 377, 381-382 c Raki, Lazar 192-193, 205 c Ranky, Gyrgy 93, 424 o Ranatovi, Novak 194, 201 z c Rechberger, Walther 52, 155 Redlich, Joseph 25, 107, 248, 256, 281, 289, 397-398, 428, 431, 443 Redi, Enver 352, 385, 387, 503, 508 zc Regele, Oskar 284 Reinhl, Fritz 193, 328, 378 o Reiter, Norbert 384 Renner, Karl 26-27, 103 Riedl, Richard 463 Rieger, Frantiek 43, 45 s Risti, Vasa 114, 133, 135-136 c Rizvanbegovi-Stoevi, Mehmed Ali-paa c c c s 194-195 Rizvi, Muhsin 408 c Rohonyi, Julius 308 Roskiewicz, Johan 50-52, 73, 95, 132 Rotkopf, Moritz 379-380 Rdit, (baron) 116 u Rukavina, Mihajlo 195, 216, 219, 231 Rumpler, Helmult 270 Rzehak, Ferdinand 481 S Salamunovi, Ivan 328 c Sali, Muhamed 204, 239 c Salis, J.R. 83-84, 89 Salisbury, Robert Cecil 81-83, 484, 486 Salki hadi Hasan 481 c z Salom, D. Avram 380 Salom, Jeua 119, 342, 374, 376, 379-380 s Salvator, Leopold 127 Sndor, Vilmos 424 a Sndor, Pal 89, 102, 110-111 a Sara, Suljaga 204 c

529

Sari, Murat 368, 404 c Sarkoti, Stjepan 269, 416-420 c Sauter, Hermann 49, 57, 69, 85, 87-88, 92, 97-98, 103, 107, 109, 111-115, 117-118, 134, 139, 171, 247, 332 Savi M. Milivoj 426, 453, 455-457 c Schemua, Blasius 288, 298, 300, 311 Schieder, Theodor 384 Schiessel, Franz 192 Schmarda, Josip Baptista 119, 127 Schmid, Ferdinand 11-12, 38, 42, 85, 9799, 113, 117, 123, 125, 129, 132, 137-139, 171-172, 175, 247, 256, 292, 296-297, 331, 373-375 Schneller, Rudolf 11 Schnaich, Franz 260, 275, 277-280, 282, o 287, 292-298, 301-302, 357-360, 397, 495496 Schnfeld, F.M.L. 482 o Schulz (konzul) 80 Schuster, Rudolf 450 Schwarz, Adolf 236 Schwarz, Karl 159 Schwarzenberg, Felix 54 Schwegel, Joseph 56, 70, 73-74, 78, 81 Shek, Adalbert 288, 368, 460 Sieghart, Rudolf 25, 90, 256, 326 Simi, Dorde 191 c Simi, Jovo 329, 363, 410 c Singer, Bernhard 156 Skari, Vladislav 51, 177, 201, 220, 235, c 239, 376 Skene, Alfred 44, 45 Skoko, Savo 425, 436, 438-439, 456 Smailkadi, Rifat 227 c Softi, Isa 204 c Somogyi, Eva 250, 267, 293 Sosnosky, Theodor 427, 438, 440 Spahi, Mehmed ef. 195, 196 c Spaho, Mehmed 87 Spalajkovi, Miroslav 198 c Spitzmller - Harmersbach, Alexander u 250, 468

Srki, Milan 338, 348, 351, 361, 364, 409, s c 487 Stadler, Josip 186, 212, 505, 514 Stani, Ljiljana 386-387, 391, 395 cc Stojanevi, Vladimir 182, 214 c c Stojanovi, K. 425, 453 c Stojanovi, Nikola 122, 177, 179, 363, 366, c 368 Stojevi, Stojan 330 c c Stokanovi, Pero 333 c Stremayr, Karl 27, 30 Strgkh, Karl 413, 449, 451-452, 514 u Sueska, Avdo 187, 384 c Suess, Eduard 46 Sugar, Peter 20, 42, 85, 127-128, 131-132, 146, 151, 160, 520 Sulejmanpai, Ali-beg 207 sc Sulejmanpai, Rifat-beg 137, 314, 366, sc 388, 461, 464, 471, 516 Sunari, Jozo 317, 367 c Suppan, Arnold 266, 271, 280-281 Svrzo, Ahmed 197 Szpary, Frigyes Friedrich 34, 71-72 a Szell, Klmn (Koloman) 19, 167-168, 208, a a 482 S Sabanovi, Hazim 136 c Sahinagi, Avdaga 239 c Santi, Aleksa 194 c Sarac, Sulejman 225, 491 c Sari, Ivan 337 c Sehi, Nusret 181, 188, 200, 203-204, 207, 212, 215-220, 228, 230-231, 233-234, 236237 Sehovi ef. Jusuf 239 c Semsikadi (muftija) 478-481 c Skalji, Nezir 231 c Snjari (general) 460 c Sogolj, Salih 205 Sola, Vojislav 136-137, 177, 179-180, 192, 194, 209-210, 220-221, 329, 363, 377 Sunji, Marko 387 c

530

T Taae, Eduar 27, 30, 35, 43-45, 163-164, 341 Tadin, Kalist 411 Talloczy, Ludwig 317 Tauanovi, Kosta 192 s c Tejlor, D. A. 83, 425, 436, 439 z Tepi, Ibrahim 49-50, 52, 73, 85, 142 c Teskeredi, Rifat-beg 234 zc Teuk (kediv) 84 Teuk-bej 227 Tezner, Friedrich 25, 42 Thmmel, Gustav 49, 94 o Tisza, Istvn (Stefan) 316-317, 416-417 a Tisza, Klmn (Koloman) 13, 19-21, 23, a a 27-29, 31-32, 34-35, 43-44, 67, 70-73, 78, 157, 165, 485 Todorovi, Svetozar 49, 73 c Tomai, Nikola 402 sc Tomi, Jaa 201, 203, 205, 209, 213, 219 c s Tomi, Stojan 503 c Topal, Osman-paa 52, 387 s Trifkovi, Stjepo 194, 198, 203, 219, 235, c 238 Troyer 351 Tuzli, Bakir-beg 180-181, 202, 204, 206c 207, 209, 216-218, 235, 238 U Uebersberger, Hans 442-443 Uhlirz, Karl 12, 27, 43 Ulbrich, Joseph 25 Uianin, Omer-aga 197, 239 zc V Vago, Josip 87 Vareanin, Marijan 278, 285-287, 293-295, s 297, 299-301, 359, 365, 495, 497-498 Vasiljevi, Vaso 330 c Vejzovi, Suljaga 330 c Verosta, Stephan 284, 299 Veselinovi 201 c

Vesni, Milenko 201 c Vinaver, Vuk 194 Vinogradov, K. B. 102, 265, 270, 284, 429, 457 Visontay, Samuel 208 Vojik, Johan 499-500 c Vojvodi, Mihajlo 191, 431 c Vukovi, V. J. 11, 484 c c Vukanovi, Savo 381 c W Wank, Solomon 268 Weinwurm, Franz 265, 300, 312, 315, 318, 472 Wekerle, Sndor (Alexander) 104-105, 174, a 251, 255, 263, 272, 276, 290-291 Werner, Karl Heinz 53, 61, 89, 91-92, 94, 100-103, 457 Wertheimer, Eduard 12-13, 16, 20, 58, 96, 139, 482 Wessely, Karl 414 Wimpen 84 Winzor, Anton 277-282, 388 Wolski 64 Wurmbrand, Nobert 11-12, 42, 292, 331 Wrtenberg, Wilhelm 84, 159 u Z Zahari, Jeftomir 195, 221 c Zaimovi, Dervi-beg 237 c s Zajimovi, Semsi-beg 203 c Zalezski (austrijski ministar nansija) 450 Zaplata, Rudolf 51, 54 Zarzycki, Miron 389 Zeli - Buan, B. 59 c c Zllner, Erich 27 o Zuruni, Teodor 309 c Z Zeraji, Bogdan 327 c Zivanovi, M.Z. 327 c Zolger, Ivan 24-25, 256

531

ISPRAVKE
Strana 4 12 17 17 18 nap.17 20 21 22 22 23 25 26 27 27 28 29 29 29 nap.47 31 nap.55 32 33 33 33 34 37 38 39 nap.79 Red 8 odozdo 19 odozgo 14 odozgo 27 i 28 odozgo 4 odozdo 2 odozdo 11 odozdo 7 odozgo 7 odozgo 9 odozdo 3 odozdo 21 odozgo 10 odozdo 5 odozdo 11 odozgo 1 odozgo 14 odozgo 12 odozdo 12 odozdo 5 odozdo 14 odozgo 6 odozdo 5 odozdo 7 odozdo 9 odozdo 1 odozgo 5 odozgo Pogreno knj.114 ovih obeana organizuju komisije land delegacije pritom pravo odlui legislativa parlamenta znaila parlamentu njemake bosanska postupaka smisla fortfren sterr. dala a vlada uporednog Neretve i ovih der beiden Entschliessung Ispravno knj.116 obiju odbaena organizuje komisija Land delegacija pri tom pravo parlamenata odluuje legislative parlamenata znaila kraj u parlamentu nenjemake Bosanska postupka smisao fortfhren sterr. drala za predstavnika vlada paralelnog Morave obiju der beiden Staaten der Monarchie woraus folgt, dass es von der eigenen Entschliessung der Geseztgebungen bzw. der Regierungen. Bahnen razbijena oba doma parlamenta povlatenih povlatenja Kabinettsarchiv status quo-a politika batina u Bugarskoj komercijalni u Bosni i Hercegovini monopoliziranja nalazio Austro-Ugarska izvoz v. vojna interesovanje austro-ugarskoj nesolidnosti vlastitim Stoga mit Freunden u biti zavisan

40 nap.81 44 46 nap.104 60 61 62 nap.44 79 80 nap.90 82 82 84 91 91 92 94 94 nap.28 95 100 nap.46 108 113 115 116 119 nap.105 119 nap.105 143 143

5 odozdo 13 odozgo 6 odozdo 19 odozdo 11 odozdo 8 odozdo 19 odozgo 6 odozdo 8 odozdo 1 odozdo 9 odozgo 1 odozgo 4 odozgo 22 odozgo 3 odozdo 5 odozdo 14 odozgo 12 odozdo 6 odozgo 7 odozgo 20 odozgo 13 odozgo 6 odozdo 6 odozdo 11 odozgo 14 odozgo

bahnen razvijena oba parlamenta ovlatenih ovlatenja Kabinettsarchive statusa qvo politika Bugarskoj komunikaconi Austro-Ugarske politiziranja nalazi austrougarska uvoz V. dvojna interesova austrougarskoj nesolidarnosti vlatitim S toga wit Freunde bitan zavidan

Strana 148 149 149 172 197 199 202 214 214 219 220 223 nap.141 229 243 248 253 256 256 262 264 271 274 288 308 316 317 nap.167 330 348 351 nap.74 352 365 369 381 393 401 403 405 414 424 nap.2 425 426 nap.15 426 nap.15 430 nap.28 430 nap.28 442 445 451 451nap.110 451nap.110 492 498 528 531 531

Red Pogreno 5 odozdo muslimanske 6 odozgo stimulacije 19 odozdo austro-ugarske 11 odozdo ustim 3 odozgo i ako 6 odozdo i 8 odozgo Ekzekutivni 16 odozgo Isto 14 odozdo dokumenata 21 odozgo U koliko 2 odozgo velike njemake 18 odozdo perhorresciren 10 odozgo 1910. 8 odozdo ureeni 15 odozgo zajednikog 13 odozdo 1901. 6 odozdo miljenje 3 odozdo pritome 11 odozdo pootravanjem 17 odozgo Bosna i Hercegovina 3 odozdo i 12 odozgo i militaristiki 10 odozdo grupe 9 odozdo Rohony 14 odozdo dravno pravnih 2 odozdo Prosch 14 odozgo Vejzovi 9 odozdo poslanika 4 odozdo politik 4 odozdo bosanskohercegovaki sabor 13 odozdo Izvora 5 odozdo Hedervary 17 odozdo 1909. 12 odozdo interesno 10 i 23 odozgo i 6 odozdo muslimanske 4 odozgo zvanian 12 odozgo kole 13 odozdo Gv Ranky 17 odozgo Monarhija 10 odozdo sterreichisch-ungarische 9 odozdo ergehmen 15 odozdo sterreichischen 12 odozdo solagge 7 odozdo izvoza 2 odozdo convention quatre 13 odozgo pritom 19 odozdo beterligten 12,13 i 15 odozdo sterreichischen 18 odozgo 1911. 21 odozgo novih 13 odozdo Mrz 4 odozgo Talloczy 3 odozdo Vejzovi

Ispravno islamske akumulacije austro-bosanske istim iako ih Egzekutivni Ilo dokumenta Ukoliko velikonjemake perhorrescieren 1901. uroeni Zajednikog 1910. miljenju pri tome zaotravanjem Bosni i Hercegovini I militaristiki trupe Rohonyi dravnopravnih Prasch Vajzovi poslovnika Politik Bosanskohercegovaki sabor Izbora Khuen Hedrvry 1913. interno I islamske zvaninog kola Gy. Ranky Makedonija sterreichisch-ungarische ergeben sterreichischen solange izvoz conventio quatre pri tome beteiligten sterreichischen 9.01.1911. ovih Mrz Thallczy Vajzovi