3

Evropski standardi u Srbiji Zbornik radova

Izdava Fond Centar za demokratiju Marala Birjuzova 16/III Beograd Srbija info@centaronline.org www.centaronline.org Za izdavaa Nataa Vukovi Urednik Jelena Mili DTP PozitivMVP tampa Grafolik Tira 500 Beograd, jun 2009.

Ova publikacija uraena je uz pomo Evropske unije. Sadraj ovog dokumenta je iskljuiva odgovornost Centra za demokratiju i ni u kom sluaju ne predstavlja stavove Evropske unije.

Sadraj
Jelena Beli O projektu Implementacija evropskih vrednosti, politika i standarda u lokalnoj zajednici.................................................................5 Vladimir Pavievi ta je Evropska unija..................................................................................................8 Jelena Mili Evropska unija i Srbija .............................................................................................16 Vladimir Meak Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju - SSP .......................................................23 Sanja Meanovi Uloga civilnog drutva u procesu evropskih integracija Srbije.....................................................................................37 Andrija Pejovi Srbija na putu ka Evropskoj uniji i njenoj zajednikoj poljoprivrednoj politici.......................................................................42 Dragan Mirkovi Standardi Evropske unije u procesu proizvodnje sirovog mleka......................................................................................49 Anelka Mihajlov Optine i gradovi Srbije u ekolokim integracijama na putu ka Evropskoj uniji...............................................................55 Dunja Savi Evropske ekoloke vrednosti za dobrobit graana Srbije, sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom....................................64 Bogdan Popovi, Lela Tasi, Borislava Dejanovi i Edina Popov Prava potroaa u Srbiji..........................................................................................78 Zora Daji Stevanovi Prirodni biljni resursi u funkciji razvoja lokalne zajednice........................................................................................94 Ksenija Petovar, Vesna Joki Obrazovanje stanovnitva u seoskim naseljima u Srbiji..................................................................................108 Kancelarija za evropske integracije O izvetaju o sprovoenju nacionalnog programa integracije Republike Srbije u evropsku uniju.....................................................127
5

Jelena Beli

O projektu Implementacija evropskih vrednosti, politika i standarda u lokalnoj zajednici

Pratei proces pribliavanja Srbije Evropskoj uniji, Centar za demokratiju je septembra 2008. godine zapoeo sa realizacijom projekta Implementacija evropskih vrednosti, politika i standarda u lokalnoj zajednici. Projekat je dizajniran u skladu sa trenutnim statusom Srbije u procesu evro-integracija. Ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju Srbija se obavezala na sprovoenje sveobuhvatnih reformi kroz usklaivanje nacionalnog zakonodavstva sa komunitarnim pravom EU. Akcionim planom za usklaivanje zakona Republike Srbije sa propisima EU za 2007. godinu predviena je prva faza harmonizacije koja podrazumeva izmene i donoenje 44 zakona, koji se najveim delom odnose na oblasti bezbednosti prehrambenih proizvoda, zatite ivotne sredine i zatite potroaa. Novi zakoni predviaju usvajanje evropskih standarda, koji se u velikoj meri razlikuju od postojeih standarda u Srbiji. Sve ove novine bie neophodno sprovesti na svim nivoima, a njihov direktan uticaj najvie e se videti na lokalnom nivou kroz poboljanje kvaliteta ivota graana. Zalaui se za koncept ravnomernog regionalnog razvoja, Centar za demokratiju je nakon uspeno realizovanih projekata Implementacija evropskih strategija i politika u lokalnoj zajednici i Regionalno partnerstvo za razvoj u Zlatiborskom okrugu, odluio da naredni regionalni projekat realizuje u Pomoravskom i Rasinskom okrugu. Locirani u centralnoj Srbiji, du auto-puta Beograd-Ni, ovi okruzi imaju vanu poziciju za razvoj itave Srbije. Prepoznali smo znaajan ekonomski potencijal zasnovan na industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji. Takva privredna struktura opredelila je na izbor, obzirom da su navedene oblasti privrede na osnovu Nacionalne strategije Srbije za pristupanje Srbije Evropskoj uniji odreene kao prioritet u reformama i uvoenju novih standarda. Projekat ima za cilj bolje razumevanje procesa evropskih integracija, kao i efikasniju primenu evropskih vrednosti, politika i standarda, koji se tiu, pre svega, zatite potroaa, ivotne sredine, bezbednosti prehrambenih proizvoda i sl. eleli smo da iniciramo formiranje mree kljunih politikih, ekonomskih i drutvenih aktera u lokalnoj zajednici, koji bi, nakon upoznavanja sa novinama koje donosi harmonizacija, bili osposobljeni da dalje promoviu i implementiraju nove politike i standarde u cilju unapreenja kvaliteta ivota graana odabranih okruga. U mreu lokalnih aktera ukljuili smo: predstavnike lokalnih vlasti, aktiviste lokalnih nevladinih organizacija, privrednike i poljoprivredne proizvoae u cilju promovisanja meusektorske saradnje. Ideja je da se polaznici programa blie upoznaju i sa tehnikama izrade strategije razvoja i razvojnih projekata, kao i da se informiu kako da dou do sredstava za njihovu realizaciju. Kako se bavimo konkretnim evropskim politikama u odreenim oblastima, kao saradnike smo angaovali eminentne strunjake iz nevladinih organizacija koje se direktno bave
7

oblastima obuhvaenim projektom: Ambasadora ivotne sredine, Asocijacije potroaa Srbije i Agromree, te strunjake iz vladine Kancelarije za evropske integracije. U 2008. godini realizovali smo prvi ciklus programa namenjem lokalnim akterima u Pomoravskom okrugu. Nakon selekcije, formirali smo grupu od 87 uesnika, koji su u dvomesenom intervalu pohaali program u Parainu i Jagodini. Program se sastojao iz etiri tematske celine: O Evropskoj Uniji- o istorijatu evro-integracija, institucijama EU, nainima odluivanja, regionalnoj saradnji, odnosima EU sa svetom, Procesu stabilizacije i pridruivanja i trenutnom statusu Srbije, i dr; Srbija na putu ka zajednikoj poljoprivrednoj politici Evropske Unijepredstavljanje novih evropskih standarda koji e biti uvedeni u oblasti bezbednosti i kvaliteta proizvoda, presek aktuelnog stanja u poljoprivredi u Srbiji sa posebnim osvrtom na najvee izazove vezane za implementaciju novih zakona i politika usklaenih sa EU politikom, pretpristupni fondovi EU u poljoprivredi, poseban osvrt na poljoprivredni razvoj Poljske, kao jedne od najproduktivnijih lanica EU u ovoj grani privrede, i dr; Srbija i evropski standardi u zatiti ivotne sredine i potroaa implementacija i izazovi ekoloke vrednosti EU sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom, mesto i uloga inspekcijske zatite ivotne sredine u lokalnim samoupravama i dr; Jaanje kapaciteta lokalnih aktera u promovisanju evropskih vrednosti, politika i standarda- brendiranje optina, izrada projektnog predloga na osnovu standardnog formulara EU, javno zagovaranje, proces komunikacije, i dr. Predavai su birani iz kruga strunjaka koji se posebno bave temama pokrivenim seminarom: Jelena Mili, ef ekspertskog tima na projektu, Sanja Meanovi, Vladimir Ateljevi i Vladimir Meak iz Kancelarije za evropske integracije; Vladimir Pavievi sa Fakulteta politikih nauka; Dragan Mirkovi, savetnik za poljoprivredu potpredsednika Vlade i potpredsednik Agromree; Andrija Pejovi, bivi pomonik ministra poljoprivrede za EU integracije; Marta Zielinska iz Kancelarije za evropske integracije iz Poljske; Dejan Krnjaji, profesor sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu i lan Agencije za akreditaciju; Biljana Jovanovi-Ili iz Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja; Anelka Mihajlov, profesor na Fakultetu zatite ivotne sredine EDUCONS Univerziteta i predsednica Ambasadora ivotne sredine, Zora Daji Stevanovi, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu; Slobodanka uki iz Ministarstva trgovine i usluga; Milena Meanovi, direktor Marketing Kien PR agencije; Aleksandra Galonja iz Centra za alternativno reavanje sukoba, i dr. U cilju sveobuhvatnog irenja informacija kako o samom programu, tako i o temama koje pokriva, tampali smo raznovrstan propagandni i radni materijal. Pored standardnog lifleta, postera i roll-up-a, za potrebe seminara izradili smo poseban prirunik, iji su tekstovi pratili tematske celine seminara. Kako bi u program ukljuili i graane Pomoravskog okruga, organizovali smo dve javne debate. Na prvoj debati pod nazivom O evropskoj poljoprivrednoj politici uestvovali su Marta Zielinska, gostujui predava iz Poljske i Zaharije Trnavevi, novinar RTV B92
8

i ekspert za poljoprivredu. Druga debata pod nazivom Evropski standardi u zatiti potroaa moderirana je od strane Edine Popov iz Asocijacije potroaa Srbije i Jelene Mili iz Centra za demokratiju. Graani su bili u prilici da uju kakve novine nose novi zakoni i u kojoj e meri uvoenje novih standarda uticati na poboljanje kvaliteta ivota. U periodu mart-april 2009. godine realizovali smo drugi ciklus programa u Rasinskom okrugu. Program je delimino ili u celosti pohaalo 85 lokalnih aktera. Obraivane tematske celine poklapaju se sa onima prezentovanim u Pomoravskom okrugu, sa manjim odstupanjima. Takoe, organizovane su dve javne debate emitovane putem lokalne TV Jefimija. Prva debata bila je posveena poljoprivredi i vodili su je Dragan Mirkovi iz Agromree i Jelena Mili. Na drugoj debati Anelka Mihajlov iz Ambasadora ivotne sredine i Jelena Mili pokuale su da pojasne novine koje donosi usklaivanje naih zakona sa zakonima EU u oblasti zatite ivotne sredine. Predstoji i organizovanje jednodnevne konferencije, koja e biti posveena regionalnim potencijalima i prednostima, kao i reformama koje je neophodno sprovesti u cilju njihovog to boljeg korienja. Kao rezultate realizacije projekta Implementacija evropskih vrednosti, politika i standarda u lokalnoj zajednici, navodimo sledee: lanovi lokalnih vlada i odbornici su unapredili svoje znanje, vetine i menaderske kapacitete u formulisanju i implementaciji konkretnih politika u svojim lokalnim zajednicama, koje su u skladu sa evropskim vrednostima i standardima, a tiu se bezbednosti prehrambenih proizvoda, zatite potroaa i ivotne sredine; lanovi lokalnih organizacija civilnog drutva unapredili su svoje znanje u istoj oblasti, kako bi i sami pokrenuli sline projekte i zastupali procese evropskih integracija; lokalni privrednici i poljoprivredni proizvoai bolje razumeju nove politike i standarde, koji e im, kroz nove zakone i propise, nametnuti prilagoavanja i odreene izmene u njihovim poslovnim praksama graani su unapredili svoje razumevanje evropskih politika i standarda i shvatanje da e primena istih omoguiti kvalitetniji i sigurniji ivot za njih i njihovu zajednicu u celini; putem zajednikog uea na seminaru povezali su se razliiti akteri iz lokalnih zajednica stvorivi mogunost pojaane saradnje u pitanjima koja se direktno tiu njihovih zajednica. Na osnovu obraenih evaluacija doli smo do saznanja da je prvi ciklus seminara odran u Pomoravskom okrugu ocenjen sa prosenom ocenom 4,85 , dok je drugi ciklus u Rasinskom okrugu ocenjen sa 4,73. Uesnici su seminar i u neformalnim razgovorima ocenili vrlo korisnim i izrazili nadu da e se ovakvi programi odravati i u budunosti.

Projekat su finansijski podrali Delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Poljske i Fond za otvoreno drutvo.
9

Vladimir Pavievi

ta je Evropska unija
Proces integrisanja evropskih naroda je, sutinski, zapoeo u drugoj polovini 20. veka kada su dravnici est evropskih zemalja (Belgija, Francuska, Italija, Holandija, Luksemburg i Nemaka) odluili da potpiu tekst Ugovora o zajednikom korienju uglja i elika, potom i tekst Ugovora o evropskoj ekonomskoj zajednici. Usledilo je intenziviranje saradnje izmeu evropskih drava da bi poetkom 21. veka drave uesnice procesa integracija postale povezane zajednikim interesima i politikama koje, izmeu ostalih, pokrivaju podruja ekonomije, industrije, socijalnih pitanja, graanskih prava i spoljne politike. Termin Evropska unija uveden je Ugovorom iz Mastrihta 1993. godine i koristi se da oznai entitet koji se vie od pola veka nalazi u neprekidnom procesu menjanja. Ugovorom iz Mastrihta definisano je da Evropska unija poiva na tri stuba: Evropske zajednice, Zajednika spoljna i bezbednosna politika, i Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova. Istovremeno sa uvoenjem novog naziva za organizaciju iji se koreni nalaze u Zajednici za ugalj i elik i Evropskoj ekonomskoj zajednici, postavljeno je pitanje karaktera entiteta koji se u prvoj deceniji 21. veka proirio na 27 drava lanica. Najprecizniji odgovor na pitanje ta je Evropska unija, glasi da je EU meunarodna organizacija sa elementima nadnacionalnosti. Ova definicija iskljuuje mogunost da EU tretiramo kao dravu, ali nam saoptava da ona sadri neke karakteristike moderne drave. Definicija nam, isto tako, saoptava da Evropska unija nije ni klasina meunarodna organizacija poput Organizacije ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope, budui da svojim nadlenostima i strukturom prevazilazi okvir delovanja klasinih meunarodnih organizacija. Potpuno razumevanje delovanja EU pretpostavlja da pre svega istraimo znaenje principa nadnacionalnosti koji Evropsku uniju ini specifinim entitetom u meunarodnim odnosima. Princip nadnacionalnosti se kao karakteristika delovanja Evropskih zajednica prepoznaje u karakteru bazinih institucija Evropske unije i vrsti i nainu odluka koje te institucije donose. Jasnu vezu izmeu ovog principa i EU je, kroz sopstvenu praksu, miljenja i presude, prepoznao i Evropski sud pravde. Uzimajui u obzir sadrinu bazinih ugovora EU i praksu Evropskog suda pravde, moemo da zakljuimo da princip nadnacionalnosti u delovanju Evropske unije ini pet elemenata: 1. primat komunitarnog prava; 2. odluke su obavezujue bez obzira kako je glasala drava lanica; 3. u EU postoje institucije koje primarno tite komunitarne, a ne interese drava lanica; 4. odluke jednako vae za fizika i za pravna lica; 5. u EU postoji obavezujua sudska nadlenost za sporove iz domena Zajednica.
10

Primat komunitarnog prava

Komunitarno pravo je pravo Evropske unije. Njega ine bazini ugovori EU kao primarni izvori prava i instrumenti koje usvaja Savet ministara, a koji imaju karakter zakonskih akata. Dve su vrste instrumenata koje imaju obavezujue dejstvo za drave lanice: regulative i direktive. Za razliku od regulativa i direktiva, preporuke, odluke i miljenja nemaju obavezujui karakter. Kada se saopti da u Evropskoj uniji postoji primat komunitarnog prava, to znai da su pravni propisi Unije nadreeni pravnom sistemu zemalja lanica Unije. Ukoliko bi zakon jedne drave lanice bio u suprotnosti sa sadrinom regulative, direktive ili nekog od bazinih ugovora Evropske unije, onda bi u moguem sporu kao superiorniji izvor prava vaila pravila koja donosi Evropska unija. Institucija koja je nadlena da saopti miljenje povodom primata jednog ili drugog prava je Evropski sud pravde, kome se u posebnom postupku za miljenje moe obratiti neka od institucija Evropske unije (najee Evropska komisija), drava ili najvia sudska instanca u dravi lanici pred kojom se vodi spor, a kojoj je potrebna pomo u postupku odluivanja o hijerarhiji izvora prava.

Odluke su obavezujue bez obzira kako je glasala drava lanica

Naglaeni znaaj komunitarnog prava vai samo u okviru prvog stuba Unije Evropskih zajednica. U okviru ovog stuba, najvei broj odluka se donosi veinskim glasanjem u Savetu ministara. Budui da je broj glasova koje drava lanica ima ponderisan i da najvie zavisi od broja stanovnika u odreenoj dravi, esta je situacija u kojoj se predstavnici zemalja u Savetu ministara ne slau oko sadrine neke odluke. Princip koji kae da su odluke obavezujue bez obzira na to kako je drava glasala, znai da lanice EU unapred pristaju na situaciju u kojoj njihov predstavnik moe biti preglasan u Savetu ministara. Posledica prihvatanja ovog principa je da se drava obavezuje da primenjuje sadrinu odluke ili zakona na svojoj teritoriji uprkos tome to je u instituciji EU koja je o tome odluivala glasala protiv.

U Evropskoj uniji postoje institucije koje primarno tite komunitarne, a ne interese drava lanica
Razvoj evropskih integracija u drugoj polovini 20. veka nametnuo je kao relevantno i pitanje odnosa meuvladinog i nadnacionalnog principa delovanja Evropskih zajednica. I dok su se Evropski savet i Savet ministara jasno izdvojili kao institucije u kojima odluioci prevashodno tite interese drava lanica koje predstavljaju, preostale bazine institucije EU su veoma usmerene ka ostvarenju interesa Unije. Najjae komunitarno telo u strukturi EU je Evropska komisija. Uprkos tome to predsednik Evropske komisije predlae lanove Komisije vodei rauna o zastupljenosti drava lanica, izabrani lanovi Komisije treba da delaju tako da interesima Evropske unije daju prednost u odnosu na interese drave iz koje dolaze. Otud se za lanove Komisije predlau osobe koje su svojim radom pokazale privrenost procesu evropskih integracija i za koje se veruje da svojom aktivnou mogu da osnae ovaj proces.
11

Budui da Evropska komisija priprema predloge zakona, ali i da vodi rauna o tome da drave lanice ili druge institucije EU ne kre komunitarna pravila, ovo telo EU se naziva uvarem ugovora. Pored Evropske komisije, Evropski sud pravde se, takoe, smatra komunitarnim telom. Osnov za odluivanje Sud nalazi u primarnim i sekundarnim izvorima komunitarnog prava i svojim delovanjem vodi rauna o usklaenosti politika ili zakona koje donose drave lanice sa pravnim sistemom Unije. Upravo je Evropski sud pravde kroz presude i miljenja koje je doneo najvie doprineo definisanju nadnacionalnosti kao principa koji Evropsku uniju ini razliitom od drugih meunarodnih organizacija. Evropski parlament je jedino telo ije lanove na direktnim i neposrednim izborima biraju graani zemalja lanica Unije. Izabrani poslanici se u Parlamentu grupiu ne prema svom poreklu tj. dravi iz koje dolaze, ve prema ideolokoj srodnosti sa predstavnicima izabranim u drugim dravama. Ovakva vrsta vezanosti parlamentaraca ini moguim da i Evropski parlament definiemo kao telo iji rad vie poiva na principu nadnacionalnosti nego meuvladine saradnje.

Odluke jednako vae za fizika i za pravna lica

Kao to u bilo kojoj pravno ureenoj dravi postoje zakoni koji se odnose na graane te zemlje, tako se i instrumenti Evropske unije koji imaju karakter zakona primenjuju na graane drava lanica. To znai da je svako lice, koje uiva dravljanstvo neke od 27 drava lanica EU, podlono delovanju komunitarnog prava i da, shodno tome, treba da bude upoznato sa evropskim zakonodavstvom. Praksa Evropskog suda pravde pokazuje da u najveem broju sluajeva, pojedinci reaguju protiv svoje ili druge drave lanice, zbog toga to je ova propustila da primeni neki od zakona Evropske unije. Budui da EU eli da pospei slobodno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga, a da lanice svojim delanjem nekada nastoje da ogranie ove slobode, pojedinci se mogu nai u prostoru koji svojim aktima ureuje i EU i drave lanice, a da delovanje ovih entiteta nije usaglaeno. Primenljivost komunitarnog prava na fizika lica je najoiglednije upravo u ovakvim situacijama, kada se naknadnim delovanjem Evropskog suda pravde ili same drave lanice ustanovi primat komunitarnog nad nacionalnim zakonodavstvom.

U Evropskoj uniji postoji obavezujua sudska nadlenost za sporove iz domena Zajednica

Evropski sud pravde je Ugovorom o Evropskoj uniji definisan kao telo koje treba da reava sporove koji mogu da se jave u okviru prvog stuba Unije. Ovi sporovi se najee odnose na pitanje podele nadlenosti izmeu Unije i drava lanica ili na propuste koje drave lanice ine kada se tie primene pravila koja donose institucije EU. Znaaj Suda se preko ovog elementa principa nadnacionalnosti ogleda u nemogunosti bilo kojeg tela zemalja lanica da ospori presudu Evropskog suda pravde. Evropski sud pravde u ovim sporovima odluuje u poslednjem stepenu. Presude Evropskog suda pravde treba razlikovati od miljenja koja Sud daje na zahtev
12

najvie sudske instance u dravi lanici, a povodom spora koji se odnosi na primat normi nacionalnog ili komunitarnog prava. Miljenje Suda se u ovakvom sluaju uvaava, ali ono ne postaje presuda u sporu koji se vodi pred nacionalnim sudom sve dok taj sud ne donese svoju presudu, koja moe, ali ne mora da sledi miljenje Evropskog suda pravde. I u jednom i u drugom sluaju, Evropski sud pravde se posmatra kao najvia instanca koja je ovlaena da tumai komunitarno pravo.

Pokuaj produbljivanja integracija

Ugovor iz Mastrihta je menjan ugovorima iz Amsterdama (1997) i Nice (2000). Ipak, najvei izazov u procesu evropskih integracija desio se 2001. godine. Na Samitu efova drava i vlada zemalja Evropske unije, odranom u Lakenu u decembru 2001. godine, donesena je odluka da u februaru 2002. godine pone sa radom Konvent. Konvent je inilo 105 lanova i ovim telom je predsedavao bivi francuski predsednik Valeri iskar dEsten. Konvent je imao jasan i ogranien mandat: njegov cilj je bio da pripremi predlog ustava Unije koji bi trebalo da zameni ugovore u kojima su postavljena naela i principi funkcionisanja EU. To znai i da je pitanje jasnog definisanja karaktera integracija evropskih naroda, a time i proirenje delovanja principa nadnacionalnosti na oblasti koje nisu obuhvaene komunitarnim stubom, postavljeno kao osnovno za dalji razvoj Unije. Konventu je poveren i zadatak da nainom rada i krajnjim predlozima povrati legitimitet ukupnom procesu evropskih integracija. Tekst Ugovora o ustavu je Uniju trebalo da uini vie demokratskom, vie transparentnom i efikasnijom. Stvaranje Konventa je bio najznaajniji element institucionalne izgradnje Evropske unije od odravanja prvih neposrednih izbora za Evropski parlament 1979. godine i potpisivanja Ugovora iz Mastrihta 1992. godine.

Stvaranje Konventa - samit u Lakenu

Krajem decembra 2001. godine na isteku predsedavanja Belgije Evropskom unijom odran je redovni sastanak efova drava i vlada zemalja lanica EU. Samit je odran u Lakenu, predgrau Brisela, a najznaajniji rezultat skupa bilo je usvajanje Deklaracije o budunosti Evropske unije, koja sadri razmatranje izazova pred kojima se Unija nalazi, kako u odnosu na spoljni svet, tako i u odnosu na budue proirenje i institucionalnu reformu same Unije. Samit u Lakenu je organizovan u trenutku kada se kako unutar EU tako i van njenih granica deavalo niz znaajnih promena. Jedan od posebno vanih rezultata samita bilo je po prvi put jasno navoenje naziva deset zemalja, koje su u maju 2004. godine trebalo da budu primljene u porodicu do sada privilegovanu za krug zapadno-evropskih naroda. Zajednika imigraciona i politika azila nametnule su se kao pitanje koje je neophodno to pre razmatrati nakon to su teroristike akcije od 11. septembra 2001. godine pokazale koliku vanost za evropsku sigurnost moe imati preuzimanje odgovornosti za obezbeenje mira i stabilnosti u predvorju Unije, bilo na Balkanu ili na Bliskom istoku. Posebno poglavlje u Deklaraciji posveeno je stvaranju Konventa i navoenju kljunih
13

aktera, koji bi trebalo da budu ukljueni u raspravu o budunosti Unije. U Deklaraciji se navodi da je motiv stvaranja Konventa elja da se u okviru jednog tela, na jednom mestu razmatraju sva pitanja od vanosti za razvoj Unije i da se pokuaju artikulisati mogui odgovori na izazove pred kojima se EU nalazi. Kao krajnji rezultat svog rada, Konvent je trebalo da pripremi finalni dokument, koji bi sadrao interpretacije razliitih ideja u pogledu zajednike budunosti evropskih naroda ili jedno usaglaeno miljenje koje e kao preporuka biti uvaeno na meuvladinoj konferenciji zemalja lanica, iji bi zadatak bio da utvrdi jasne smernice daljeg razvoja Evropske unije. Konventu je dato u zadatak da pripremi dokument koji bi mogao zameniti bazine ugovore EU i koji bi jasno naznaio karakter zajednice koja se nalazi u neprekidnom procesu menjanja i uobliavanja ve vie od pola veka.

Struktura Konventa
Evropski savet je izabrao biveg francuskog predsednika iskara dEstena za predsednika Konventa i gospodu ulijana Amata i an-Lik Deana za potpredsednike. Izbor gospodina dEstena simboliki je vezan i za njegov doprinos daljem razvoju procesa evropskih integracija koji je ostvario tokom sedmogodinjeg predsedavanja Francuskom. Vreme koje je dEsten proveo na elu francuske drave (1974-1981) predstavlja izrazito plodan period u smislu jaanja ideja o daljem zbliavanju evropskih drava, potpomognut uvrivanjem franko - nemakog saveza, koji se esto naziva i motorom evropskih integracija. Zajedno sa Helmutom mitom, kancelarom Nemake (19721982), sa kojim je imao i izrazito dobar prijateljski odnos, dEsten je uspeo da dalje pozitivno utie na ujedinjavanje Evrope nizom inicijativa koje su tada nastale. Samit u Parizu 1974. godine iznedrio je ideju o redovnim sastancima efova drava i vlada Zajednice, to je kasnije dobilo i institucionalizovanu formu kroz Evropski savet koji danas predstavlja organ EU, zaduen da daje opte politike smernice razvoju Unije. Iste godine postignut je i dogovor o organizovanju prvih direktnih izbora za Evropski parlament (izbori su odrani 1979. godine), a 1978. dEsten i mit su izali sa zajednikim predlogom za stvaranje Evropske monetarne unije (EMU). U ovom periodu realizovano je i drugo proirenje u istoriji Zajednice, kada je Grka 1981. godine postala njen deseti lan. Imenovanjem gospodina iskara dEstena za predsednika Konventa predoena je elja Evropskog saveta da na elu tela koje treba da kreira ustav EU bude osoba koja je svojom aktivnou u periodu intenzivnog bavljenja politikom doprinela daljem integrisanju zapadnog dela evropskog kontinenta i pribliavanju evropskom graanstvu ideje da ujedinjena Evropa jeste interes svih evropskih drava. Pored predsedavajueg i potpredsednika, Konvent su inila jo 102 predstavnika od kojih su: 15 lanova predstavljali efove drava ili vlada zemalja lanica (po jedan predstavnik iz svake zemlje lanice); 13 lanova predstavljali efove drava ili vlada zemalja kandidata za ulazak u EU (po jedan predstavnik iz svake zemlje);

14

 30 lanova predstavljali nacionalne parlamente zemalja lanica (po dva predstavnika iz parlamenta svake od zemalja); 26 lanova predstavljali nacionalne parlamente zemalja kandidata (po dva predstavnika iz parlamenta svake od zemalja); 16 lanova predstavljali Evropski parlament; 2 lana predstavljala Evropsku komisiju.

Rad Konventa
Aktivnosti Konventa na izradi ustava EU realizovane su kroz tri faze: faza identifikovanja oekivanja koja je podrazumevala iroku raspravu o oekivanjima drava lanica, njihovih vlada i parlamenata u pogledu ideja o ustavu Unije. Osim institucija koje postoje u okviru drava lanica i drava kandidata, te institucija same EU, u ovoj fazi su aktivno ucee uzele i mnoge organizacije, koje promoviu evropske vrednosti i stvaranje evropskog drutva. Ova faza okonana je samitom odranim u Sevilji 21. juna 2002. godine; faza deliberacije - koja je predstavljala pokuaj poreenja razliitih prilaza u razmatranju procesa evropskih integracija, sagledavanje mogunosti da se ti prilazi uine to je mogue vie koherentnim i jasan uvid u posledice koje svaki od njih moe imati po zajedniku budunost evropskih naroda. Faza deliberacije omeena je samitom u Sevilji i poslednjom plenarnom sesijom Konventa odranom u jesen 2002. godine; faza iznoenja predloga - tokom koje je pokuano da se ostvari konsenzus uesnika u radu Konventa o predlozima koji bi, nakon to Konvent okona svoj rad, bili upueni Evropskom savetu na razmatranje. Ova faza je pretpostavljala vaganje prednosti i nedostataka razliitih formula, na osnovu kojih e se usmeravati proces integracije, odabir jedne od njih i artikulacije predloga ustava u duhu formule koja se lanovima Konventa uinila najprihvatljivijom. Faza iznoenja predloga okonana je i razmatrana u prolee 2003. godine na samitu efova drava i vlada zemalja lanica, koji je odran u junu mesecu u Solunu.

Ugovor o ustavu-ta bi bilo drugaije

Odluke unete u Deklaraciju nastalu tokom samita lidera EU u Lakenu predstavljale su pokuaj da se celokupan legislativni aparat Unije pojednostavi i uini blii graanima, te da se napravi skladan balans izmeu razliitih vizija budueg razvoja Unije koje imaju drave lanice. Najznaajniji rezultati rada Konventa oekivali su se po pitanju jasnog utvrivanja nadlenosti i pokuaja da se to preciznije odgovori na pitanje ko radi ta. To, pre svega, podrazumeva jasniju podelu nadlenosti izmeu Unije i drava lanica, reorganizaciju kompetencija u oblasti zajednike spoljne i bezbednosne politike, te unoenje mehanizama kojima bi se regulisalo nadmetanje izmeu Unije, drava i regiona unutar drava oko toga ko e imati kljunu ulogu u donoenju najznaajnijih odluka. Paralelno sa ovim procesom, tvorci Ustava je trebalo da brinu i o simplifikaciji instrumenata koje EU koristi u realizaciji svojih politika i donoenju akata koji imaju
15

legislativni karakter. To znai da je, u najoptijoj podeli instrumenata kojima se Unija slui u kreiranju pravila, trebalo jasnije da bude izvedena definicija regulativa, direktiva i odluka, odnosno, kako je bilo predvieno predlogom Ugovora o ustavu, da se definie novi legislativni okvir sa novim instrumentima. Deklaracija u Lakenu posebno mesto je namenila pitanju demokratinosti, transparentnosti i efikasnosti celokupnog procesa evropskih integracija, koje se navodi kao osnovni nedostatak EU, naroito kada se uvai percepcija celokupnog procesa meu evropskim graanstvom. Rasprava o demokratinosti u centar panje postavlja mogunost uveanja demokratskog legitimiteta postojeih institucija. Najvea zamerka administraciji u Briselu odnosi se na njihovu udaljenost od evropskih graana koji nemaju ama ba nikakvog pristupa telima koja donose odluke koje direktno reguliu njihovo delanje u mnogim poljima. Predlog Ugovora o ustavu iz 2003. godine predviao je ukidanje trostubne podele EU definisane Ugovorom iz Mastrihta i definisao je Evropsku uniju, a ne Evropske zajednice, kao entitet koji uiva meunarodnopravni subjektivitet. Time je preporueno da se napravi korak dalje u produbljivanju procesa evropskih integracija. Osim ove promene, Konvent je tekstom Ugovora predloio i uvoenje institucije predsednika Evropske unije, kao i ministra spoljnih poslova. Iako su efovi drava ili vlada zemalja lanica EU, u oktobru 2004. godine u Rimu, potpisali tekst Ugovora o ustavu Evropske unije, ovaj dokument nije zamenio bazine ugovore na kojima se temelji funkcionisanje EU i danas. Da bi se obezbedila promena bazinih ugovora ili usvajanje novog ugovora, sve drave lanice treba da obezbede ratifikaciju dokumenta u svom zakonodavnom telu. Ovom postupku je, u nekim zemljama EU, prethodilo izjanjavanje graana o prihvatanju Ugovora o ustavu na referendumu. Nakon to su graani Holandije i Francuske na referendumima veinski glasali protiv novog ugovora, proces usvajanja teksta ustava je zamrznut, a EU je nastavila da funkcionie na temelju pravila koja su definisana postojeim bazinim ugovorima.

Lisabonski sporazum
Nakon neuspelog pokuaja da bazine ugovore zamene tekstom Ugovora o ustavu za Evropu, lideri drava lanica Evropske unije su incirali rad na novim izmenama i dopunama prethodnih ugovora. Rezultat ove inicijative predstavlja tekst Lisabonskog ugovora (koji se jo naziva i Reformski ugovor), koji je potpisan 13. decembra 2007. godine u Lisabonu. Ratifikacija ovog sporazuma trebalo bi da bude okonana u svim lanicama tokom 2009. godine, nakon ega bi ugovor trebalo da stupi na snagu. Prema sadrini Reformskog ugovora Evropska unija dobija pravni subjektivitet; eliminie se tzv. podela na stubove u strukturi EU; osniva se institucija predsednika Evropskog saveta; ustanovljava se pozicija lana Komisije koji je nadlean za resor spoljne politke i bezbednosti, koji po funkciji postaje potpredsednik Komisije, a koga na to mesto, za razliku od svih drugih lanova Komisije, postavlja Savet; eksplicitno se navodi primat komunitarnog prava uz jasno razgranienje nadlenosti izmeu institucija Evropske unije i drava lanica; i po prvi put se definie postupak istupanja iz lanstva u organizaciji.

16

Pitanje demokratskog deficita Evropske unije se Ugovorom iz Lisabona ublaava mogunou da parlamenti drava lanica u definisanim okolnostima zatrae preispitivanje, promenu odluke ili u krajnjem da blokiraju odluke evropskih institucija. Do maja 2009. godine Ugovor iz Lisabona je ratifikovan u 24 drave lanice i preostalo je da proces ratifikacije bude zaokruen u Nemakoj, u kojoj se eka odluka Vrhovnog suda o usklaenosti teksta Ugovora sa Osnovnim zakonom; Poljskoj, u kojoj predsednik drave jo uvek nije potpisao tekst Ugovora; i Irskoj, u kojoj e biti organizovan novi referendum, nakon neuspelog pokuaja 2008. godine.

Evropski identitet
Inicijativa o stvaranju ustava EU i produbljivanje integracija Ugovorom iz Lisabona trebalo je da pomognu i razvoj evropskog identiteta, to je tema kojoj su posveeni mnogi tekstovi i analize na univerzitetima irom Evrope i u SAD. Uvrivanje evropskog saveznitva olakalo bi percepciju graana Evrope da svoj identitet u jednom trenutku mogu vezivati za vie entiteta. To znai da se neko ko osea izrazitu pripadnost svom regionu moe istovremeno poistovetiti i sa svojom dravom. Vrsta identifikacije sa ovim ili onim entitetom zavisila bi iskljuivo od okolnosti u kojima se osoba nalazi. Kako veoma dobro primjeuje Tomas Ris, individue poseduju viestruki identitet. itelji Vestfalije mogu paralelno oseati pripadnost gradu u kojem ive, svom regionu, u ovom sluaju Vestfaliji, i dravi iji su graani - u ovom primeru Nemakoj. Koji od moguih identiteta e osobi biti vaniji zavisi od konteksta u kojem ljudi delaju.Ali njegovo evropejstvo e sasvim sigurno prevagnuti kada itelj Vestfalije putuje po Junoj Americi, dok e njegov oseaj pripadnosti Nemakoj biti dominantan kada putuje po Francuskoj. Evropski ustav trebalo je da stvori pretpostavke da oseaj pripadnosti razliitim entitetima koji postoji kod graana Evrope zapravo jeste sasvim prirodna stvar za sve koji razumeju da ive u politiki i kulturno veoma diversifikovanoj zajednici kakva je Evropa danas.

O autoru
Vladimir Pavievi je roen 1978. godine u Kotoru. Diplomirao je na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu i magistrirao na Univerzitetu u Bonu odbranom magistarskog rada Veliki kompromis: iskustva iz procesa konstituisanja Evrope i SAD. Usavravao se u Nemakoj, Austriji i SAD. Trenutno je doktorski kandidat na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu gde je zaposlen kao asistent na predmetu Istorija politikih teorija. U Beogradskoj otvorenoj koli je od 2004. godine angaovan kao programski direktor Odeljenja za napredne dodiplomske studije. Oblasti interesovanja su mu politika teorija, teorija saglasnosti, teorija konstitucionalizma i evropske studije.

17

Jelena Mili

Evropska unija i Srbija

Evropska unija danas
Evropsku uniju (EU) danas ini 27 drava lanica sa oko 480 miliona graana. Ona obuhvata oko 20% svetske trgovine i 25% svetskog bruto proizvoda. EU prua oko 55% ukupne svetske razvojne pomoi. Pola veka evropskih integracija pokazalo je da je EU kao celina vea od zbira svojih delova: ona ima daleko veu ekonomsku, socijalnu, tehnoloku, komercijalnu i politiku mo nego to bi svaka pojedinana zemlja imala kada bi morala da nastupa samostalno.Relevantna svetska istraivanja bazirana na ispitivanjima javnog mnjenja pokazuju da su zemlje EU, pored Norveke, Kanade i Novog Zelanda, meu najvie rangiranima kada se ocenjuje ne samo ekonomski standard ve sveobuhvatni kvalitet ivota. Ono to njih spaja je i posebna panja koja se posveuje uravnoteenom socijalnom i ekonomskom razvoju, ravnomernom regionalnom razvoju i tenja da se ouva zdravo prirodno okruenje. Istraivanja javnog mjenja u zemljama koje su u procesu pribliavanja EU govore da su upravo ovo vrednosti zbog kojih njihovi graani, takoe, ele u EU. Mnogi Evropljani imaju odreene rezerve vezane za konane granice EU, zato to svaka zemlja drugaije vidi svoje geopolitike ili ekonomske interese. Baltike zemlje i Poljska zastupaju ideju lanstva Ukrajine u EU. Geografska lokacija Turske, i njena politika istorija razlozi su zbog kojih je EU dugo oklevala pre nego to joj je pozitivno odgovorila na kandidaturu. Mogu ulazak Turske e postaviti pitanje statusa susednih zemalja Gruzije i Jermenije. Politika situacija u Belorusiji i strateki poloaj Moldavije i dalje predstavljaju problem. Strunjaci smatraju da bi lanstvo Rusije proizvelo disbalans u EU, kako politiki tako i geografski. Ruski zvaninici ponavljaju da nemaju nameru da se ukljuuju u proces, mada su se u nedavnoj prolosti sa obe strane pojavljivale i drugaije ideje. EU i Rusija, trenutno, rade na pripremama za otvaranje pregovora o novom Sporazumu EU i Rusije o ekonomskoj saradnji koji bi definisao i nivo njihovih odnosa. Zvaninici EU ponavljaju da evropska budunost Zapadnog Balkana (ZB)1, pa time i Srbije, nije dovedena u pitanje. U svakoj zemlji EU postoje politike snage koje zagovaraju izlazak iz EU ili insistiraju na uspostavljanju specijalnih odnosa. Posle neuspeha referenduma o novom ustavu EU u Francuskoj i Holandiji, lansirana je uvena fraza zamor od proirenja. Odnos sa SAD jedna je od redovnih tema oko koje se lome koplja u EU. I oko lanstva Turske u EU postoje ozbiljna razmimoilaenja. Nekoliko zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova. I najnoviji predlog neto labavijeg unutranjeg ureenja EU, Lisabonski sporazum, ve je naiao na prepreke nije proao referendum u Irskoj. EU je nedavno preciznije definisala proceduru izlaska za pojedine zemlje u sluaju da se neka na to odlui. Ipak, u svim zemljama lanicama podrka graana EU je uvek preko pedeset posto. EU je danas i prvi spoljnotrgovinski partner Srbije, na ijem tritu Srbija realizuje vie od 50% svog izvoza. Srbija je trenutno u vrhu liste po visini bespovratne finansijske pomoi iz EU po glavi stanovnika u regionu, to potvruje da je posveenost Unije Srbiji dugorona i vrsta. Veina dilema oko evropskih integracija koje mue neke u Srbiji nemaju mnogo veze
18
1

Pod politiko-geografskim pojmom Zapadni Balkan podrazumevaju se sledee zemlje: Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

sa samim pridruivanjem EU, ve sa potrebom da se unutar naeg drutva postigne konsenzus ta je na nacionalni identitet na koji, sa pravom, moemo da se ponosimo, a ta loe pojave koje su u odreenim periodima uzele suvie maha. Naravno da i u samoj EU postoje negativne pojave poput ksenofobije, rasistikih ili homofobnih ispada. No, ono to je snaga i u emu je veliina EU jeste stalna poruka koja se alje sa mnogih strana o tome ta jeste a ta nije drutveno prihvatljivo, koje su to zajednike vrednosti koje EU podstie i koji su to negativni trendovi koje EU osuuje i protiv kojih se bori. Mnoge aktivnosti EU usmerene su na stvaranje novog ekonomskog rasta koji se zasniva na regionalnim posebnostima i bogatoj raznovrsnosti tradicija i kultura. Proces evropske integracije nije uguio razliite ivotne stilove, tradicije i kulture naroda koji joj pripadaju. ta vie, raznovrsnost EU predstavlja jednu od njenih kljunih vrednosti.

Hronologija odnosa Evropske unije i Srbije

Evropska unija i Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija
Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ) bila je prva socijalistika zemlja sa kojom je Evropska ekonomska zajednica (EEZ)2 uspostavila diplomatske odnose 1967. godine. Tom prilikom SFRJ je otvorila stalnu misiju u Briselu, dok je EEZ misiju u Beogradu uspostavila 1980. godine. Sporazum o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji iz 1980. liberalizovao je izvoz industrijskih proizvoda u EZ, pa su dobijene brojne povlastice za izvoz poljoprivrednih proizvoda. Zahvaljujui ovim olakicama, SFRJ se nala meu deset najvanijih ekonomskih partnera EZ, dok se 44% spoljne trgovine SFRJ odvijalo sa zemljama lanicama EZ. U tom periodu SFRJ je dobijala i znaajnu finansijsku i tehniku pomo. Od 1980. do 1991. godine izmeu SFRJ i EEZ zakljuena su tri finansijska protokola . Drugim protokolom odobrena su sredstva za izgradnju auto-puta Beograd-Zagreb. U tom periodu uspostavljena je i politika saradnja, koja se odvijala kroz poseban organ - Savet za saradnju. Meutim, u vrlo kratkom vremenskom periodu odigrale su se ogromne promene, kako na globalnom planu, tako i unutar SFRJ. Ona je poela da se uruava kroz oruane sukobe izmeu i unutar pojedinih republika lanica. Savet ministara Evropske unije (EU) odluio je 8. novembra 1991. godine da suspenduje Sporazum o trgovini i saradnji i uvede sankcije SFRJ, nakon uvoenja sankcija od strane UN. Delegacija Evropske komisije ostala je u Beogradu i bez prekida nastavila sa svojim delovanjem. Aktivnost EU u reavanju krize u bivoj Jugoslaviji zacrtala je pravac budueg delovanja EU u ovom regionu.

Evropska unija i Savezna Republika Jugoslavija do 2000. godine

Nakon raspada SFRJ i oruanog sukoba koji je usledio u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, EU je zadrala politiko prisustvo u novoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, koju su inile Srbija i Crna Gora, ali su odnosi bili na niskom nivou usled sankcija koje su, iako ukinute za vei deo bive SFRJ, zadrane prema SRJ. Posle krize na Kosovu tokom prve polovine 1999. godine i donoenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, Ujedinjene Nacije su ustanovile privremenu meunarodnu upravu (UNMIK) na Kosovu. EU direktno uestvuje u radu ove administarcije kao ,,etvrti stub odgovoran za ekonomski razvoj.
2

EEZ (Evropska ekonomska zajednica), EZU (Evropska zajednica za ugalj i elik) i EZAE (Evropska zajednica za atomsku energiju), kolokvijalno poznate kao EZ (Evropske zajednice) ine osnovu dananje EU, koja nastaje potpisivanjem Sporazuma o EU, na osnovu koga se podie vii stepen integracije na ekonomsku i monetarnu uniju i ire nadlenosti Zajednica. Sporazum je zakljuen u Mastrihtu 1992. godine, a stupio je na snagu 1993. godine.

19

Srbija je od 1993. do poetka 2000. godine od EU primala samo humanitarnu pomo, koja je bila upuivana rtvama sukoba u regionu i socijalno ugroenim grupama. Istovremeno, EU je odvajala i novanu pomo nezavisnim medijima i nevladinom sektoru, u iznosu veem od 6 miliona evra. Od kraja 1999. godine EU je kroz program Energija za demokratiju davala mazut za 34 optine, u kojima su opozicione stranke bile na vlasti. Ukupna vrednost te pomoi bila je 8.8 miliona evra. Kroz program ,,kole za demokratsku Srbiju od leta 2000. godine stigla je pomo kolama u vrednosti od 3.8 miliona evra.

Evropska unija i Savezna Republika Jugoslavija posle demokratskih promena 2000. godine
Sa pobedom iroke koalicije demokratskih snaga Srbije na saveznim izborima 2000. odnosi sa tadanjom Saveznom Republikom Jugoslavijom ( SRJ) podignuti su na formalni nivo koji su do tada ve dostigli njeni susedi. EU je jo tokom 1999. usvojila Proces stabilizacije i pridruivanja (PSP) koji predstavlja naelni okvir za odnose EU sa zemljama Zapadnog Balkana. Regionalna saradnja, kao jedan od uslova za prijem u EU, predstavlja kamen temeljac PSP-a. Pojam Zapadni Balkan nastao je kao rezultat ve ranije primenjenog modela regionalnog pristupa EU prema zemljama Centralne i Istone Evrope, koje su danas lanice EU. Sve zemlje kandidati za lanstvo u EU, pa i zemlje Zapadnog Balkana, moraju da ispune Kriterijume iz Kopenhagena koji podrazumevaju: stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i potovanje manjina; postojanje delotvorne trine privrede i sposobnost domaih preduzea da izdre konkurenciju prisutnu na zajednikom tritu EU; sposobnost da se prihvate obaveze lanstva, ukljuujui podrku za ciljeve EU, te javnu administraciju koja je u stanju da primeni i u praksi sprovodi zakone EU. EU od zemalja u procesu pridruivanja oekuje i visok stepen regionalne saradnje, a od zemalja uesnica u sukobu na prostoru bive SFRJ i punu saradnju sa Hakim tribunalom. Na samitu EU u Zagrebu novembra 2000. PSP je zvanino odobren, poto je tom prilikom dobijena i saglasnost zemalja regiona. Priprema zemalja Zapadnog Balkana za budue lanstvo u EU relizuje se kroz kombinaciju primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i pruanja znaajne finansijske pomoi. U maju 2003. godine EU je odluila da se politika prema regionu obogati elementima preuzetim iz procesa proirenja, ime je potvrena evropska perspektiva Zapadnog Balkana. Na samitu EU sa zemljama Zapadnog Balkana u junu 2003. godine u Solunu, PSP je potvren kao politiki okvir kursa EU prema zemljama Zapadnog Balkana, sve vreme do njihovog budueg pristupanja. Tom prilikom ustanovljen je i koncept Evropskog partnerstva sa zemljama regiona, kojim se identifikuju kratkoroni i srednjoroni prioriteti koje svaka zemlja pojedinano treba da rei na putu ka EU3. Inae, Solunski samit EU i zemalja Zapadnog Balkana posluio je i da se procene trogodinji rad na stabilnosti, demokratiji i ekonomskom oporavku u svim zemljama regiona, na osnovu ega je usvojena Solunska deklaracija.
3

20

Za Srbiju je sada na snazi Odluka EU o Evropskom partnerstvu sa Republikom Srbijom ukljuujui i Kosovo prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine, usvojena februara 2008. http://web.uzzpro.sr.gov.yu/ kzpeu/dokumenti/ep/ep_2008_sr.pdf Ovo je jedan od najznaajnijih dokumenata za svaku zemlju u procesu pridruivanja u kome tela EU jasno iznose oekivanja o zadacima koje treba ispuniti.

Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je 14. oktobra 2004. Rezoluciju o pridruivanju EU. Ovaj dokument od sutinske je vanosti za dalje postizanje drutvenog i politikog konsenzusa o ulasku Srbije u EU. Rezolucija sadri smernice za rad zakonodavne i izvrne vlasti Republike Srbije s ciljem dostizanja Kriterijuma iz Kopenhagena. U svojoj Studiji o izvodljivosti iz aprila 2005. Evropska komisija je zakljuila da su Srbija i Crna Gora dovoljno pripremljene za pregovore o Sporazumu za stabilizaciju i pridruivanje (SSP) sa EU. U skladu sa pristupom dvostrukog koloseka, pregovori sa Dravnom Zajednicom Srbije i Crne Gore i dve republike u njenom sastavu zapoeti su u oktobru 2005. godine. EU je tom prilikom jasno stavila do znanja da e nastavak i tempo razgovora zavisiti od napretka Srbije i Crne Gore u reavanju pitanja koje su istakli Komisija i Savet EU, ukljuujui postizanje pune saradnje sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju (Hakim tribunalom) bez odlaganja. Proces praenja reformi na Kosovu je postao poseban nakon 2003. godine i formiranja Mehanizma praenja (Tracking Mechanism), bez prejudiciranja budueg statusa Kosova. Meutim, kako Srbija nije ispunila svoje obaveze u vezi sa saradnjom sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju, Evropska komisija je 3. maja 2006.odluila, a Evropski savet podrao tu odluku, da prekine pregovore o SSP, ali je naglasila svoju spremnost da nastavi pregovore im se postigne puna saradnja sa Hakim tribunalom.

Republika Srbija i Evropska unija

Dravna zajednica Srbije i Crne Gore prestala je da postoji 2006. godine. Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, u februaru 2007. godine EU je odluila da nastavi pregovore sa novom vladom pod uslovom da ona pokae jasnu opredeljenost i preuzme konkretnu i delotvornu akciju u pravcu pune saradnje sa Hakim tribunalom, to se i realizovalo u junu te godine.

Nacionalni program za integraciju Srbije u Evropsku uniju

U junu 2008. poela je javna rasprava o nacrtu Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU. Takav dokument do sada su pripremale zemlje kandidati za ulazak u EU, kao dokaz da su spremne za poetak pregovora o ulasku u Uniju. Taj dokument ima 1000 stranica i predstavlja detaljan plan kako da se do 2012. godine dostignu svi kriterijumi neophodni da bi drava postala lanica EU, od politikih i ekonomskih, do usvajanja zakona i najdetaljnijih standarda koji postoje u EU u oblastima: trgovine, poljoprivrede, zatite ivotne sredine i infrastrukture. Nacionalni program trebalo bi Vladi Srbije i Parlamentu da poslui kao smernica u zakonodavnoj delatnosti u naredne etiri godine.

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju

Narodna skuptina Republike Srbije je 9. septembra 2008. ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum. Time je formalno zavren proces koji je zapoeo 10. oktobra 2005. godine kada su otvoreni pregovori za zakljuenje ovog Sporazuma izmeu Republike Srbije, i Evropskih zajednica i njihovih drava lanica. SSP i Prelazni sporazum su parafirani 7. novembra 2007. godine, a potpisani 29. aprila 2008. godine. SSP e stupiti na snagu nakon to ga potvrde Savet ministara EU4
4

U ovom tekstu se kao glavni akter u donoenju odluka preteno spominje EU a ne njena posebna tela. U ovom pasusu navedena su, zbog aktuelnosti teme, tana tela EU ije se odluke u vezi odmrzavanja Prelaznog sporazuma oekuju u narednom periodu. Do momenta objavljivanja ovog Zbornika, jun 2009, to se jo nije dogodilo.

21

i Evropski parlament i nakon ratifikacije u svim dravama potpisnicama, lanicama EU. Prelazni sporazum e stupiti na snagu nakon to ga potvrde Savet ministara EU i Evropski parlament. Za sada se stupanju na snagu Prelaznog sporazuma suprotstavljaju Holandija i Belgija zbog neispunjavanja preostalih obaveza Srbije prema Hakom tribunalu. Kada SSP stupi na snagu, uspostavie se ugovorni odnos izmeu Srbije i EU putem opsenog sporazuma izmeu EU i njenih drava lanica i Republike Srbije. SlinoEvropskim sporazumima sa zemljama Centralne i Istone Evrope, SSP e pruiti pravni okvir za odnose izmeu EU i Srbije tokom itavog perioda do mogueg budueg pristupanja.

Izvetaji o napretku Evropske komisije

Da bi detaljnije pratila napredak svake zemlje na putu ka punopravnom lanstvu, a po modelima usvojenim ranije, Evropska komisija priprema godinje Izvetaje o napretku u kojima se prati i procenjuje politika i ekonomska situacija, sprovoenje reformi i srodnih mera. Poslednji izvetaj o napretku u Srbiji objavljen je u novembru 2007. godine5, a novi se oekuje u novembru ove godine. Kao prva stavka tog izvetaja navedeno je da je kljuni prioritet Srbije u procesu pridruivanja i stabilizacije puna saradnja s Hakim tribunalom. EK je, kao drugi prioritet, od Srbije oekivala da se konstruktivno ukljui u pregovore o iznalaenju odrivog reenja za status Kosova, zajedno s predstavnicima privremenih organa samouprave iz Pritine. U spomenutom Izvetaju EK je kao prioritete jo izdvojila: nastavak napora u sprovoenju reforme dravne uprave, ukljuujui i plate dravnih slubenika; unapreenje i koordinisanost rada dravne uprave i Skuptine; unapreenje rada pravosudnih organa; garantovanje nezavisnosti, profesionalizma i efikasnosti sudstva; obezbeivanje profesionalnog napretka i izbora sudija i tuilaca zasnovanog na profesionalnim kriterijumima osloboenim politikih uticaja; unapreenje borbe protiv korupcije na svim nivoima kao i razvitak sveobuhvatnog sistema kontrole javnih finansija.

Podrka javnosti u Srbiji procesu pridruivanja

Sve vreme tokom novouspostavljenih odnosa sa EU, u Srbiji postoji veinska podrka ulasku Srbije u EU. U istraivanju javnog mjenja iz maja 2008. godine u Srbiji, koje je za potrebe Kacelarije za evropske integracije sproveo Strategic Marketing, na pitanje: Ukoliko bi sutra bio raspisan referendum sa pitanjem da li podravate ulanjenje nae zemlje u Evropsku uniju kako biste vi glasali?, 67.1% graana izjasnilo se da bi glasalo za, 12.1% bi glasalo protiv a 13.8% ne bi glasalo. Inae, od 2002. podrka javnosti evropskim integracijama nikad nije padala ispod 64% koliko je iznosila u 2005. godini. Postojea predstava o EU kod 39% ispitanika izaziva pozitivnu reakciju, a 43 % je izjavilo da se ve osea EvropljankomEvropljaninom. 42% ispitanika spremno je da u cilju ulaska u EU izmeni dosadanje radne navike poput radnog vremena, godinjeg odmora i drugih beneficija. 60% ispitanika smatra da e u narednih deset godina EU Srbiji doneti bolji kvalitet ivota.

Finansijska pomo EU Srbiji od 2000. godine

Od 2000. godine, kada je poeo proces intenzivnije saradnje, EU je obezbedila vie od dve milijarde evra pomoi za Srbiju , to ne ukljuuje bilateralnu pomo zemalja lanica, pomo za Kosovo u iznosu od 1,4 milijarde evra, kredite Evropske investicione banke (EIB) od 1,3 milijarde evra, kao ni pomo Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Srbija je u vrhu liste po visini pomoi iz EU po glavi stanovnika, to potvruje da je posveenost Unije Srbiji dugorona i vrsta.
22
5

http://web.uzzpro.sr.gov.yu/kzpeu/dokumenti/godisnji_izvestaj_ek_2007_sr.pdf

Evropska agencija za rekonstrukciju u Srbiji (EAR), koja je od 2000.godine do nedavno bila glavna institucija za distribuciju finansijske pomoi EU, upravljala je u tom periodu budetom od blizu 1,3 milijarde evra. Agencija je u Srbiji zapoela aktivnosti u decembru 2000. godine kada je realizovala Program hitne pomoi u iznosu od 182 miliona evra koji je trebalo da pomogne zemlji da ponovo stane na noge. Velika sredstva data su za uvoz struje i za gradske sisteme grejanja kako bi se pomoglo stanovnitvu da prezimi. Kupovani su lekovi na domaem tritu i distribuirani graanima. U tom periodu obezbeivani su subvencionirano jestivo ulje i eer za potroae. Od 2001. godine Agencija je usmerila 193 miliona evra na nekoliko srednjoronih i dugoronih investicija u kljunim sektorima: energije, zdravstva, poljoprivrede i preduzetnitva. Tokom 2002. godine EU je pojaala svoju podrku dugotrajnijim izazovima ekonomskog razvoja, unapreenju dravne uprave i vladavine prava. Te godine Agencija je upravljala programom u vrednosti od 168 miliona evra, ukljuujui projekte za oporavak oslabljene infrastrukture, za podrku malim i srednjim preduzeima, pomo reformama i podrku nezavisnim medijima i civilnom drutvu. Akcenat se u 2003. godini, u kojoj je EAR u Srbiji realizovao 216 miliona evra pomoi, pomerio na teren javnog finansiranja, pravosua i unutranjih poslova, kao i na proces administrativne decentralizacije. Podrka evropskim integracijama takoe se nala visoko na dnevnom redu gde su napori fokusirani na pomo Srbiji da usaglasi institucije i propise sa standardima koji vladaju u EU. U 2004. godini EAR je za rekonstrukciju u Srbiji upravljalo budetom od 206 miliona evra, a u 2005. godini taj budet iznosio je 152 miliona evra. U tom periodu prioritet Agencije bio je uvrivanje partnerskih odnosa sa Vladom u procesu evropskih integracija. Programi su bili usmereni na unapreenje ekonomskog razvoja kao i na utiranje puta inostranim finansijskim institucijama za budue investicije. Reintegracija izbeglica i raseljenih lica po prvi put je ukljuena u program. Reenje tog problema kljuno je za napredak Srbije u kojoj ivi najvei deo stanovnitva koji je napustio svoja ognjita. U 2006. godini Evropska komisija je za potrebe finansijske pomoi Srbiji Agenciji poverila budet od 148 miliona evra. Od 1. septembra 2008. godine nadlenost EAR prelaze u ruke delegacije Evropske komisije u Beogradu. U aprilu 2008. godine potpisan je Sporazum o finansijskoj pomoi EU Srbiji u okviru Instrumenata za predpristupnu pomo - ( IPA)6 fondova, kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomo u vrednosti od priblino 170 miliona evra. Re je o prvoj trani iz spomenutih fondova EU Srbiji, koji iznose milijardu evra za ceo period od 2007. do 2011. godine. Ova sredstva nisu zajam ve bespovratna pomo, koja treba da pomogne zemljama koje je primaju da se reformiu, transformiu i spreme za lanstvo u EU. Pomo od priblino 170 miliona evra za 2007. godinu bie rasporeena na 36 projekata koji e direktno pomoi boljem ivotu graana Srbije. Planira se da oko 40 miliona evra bude iskorieno za ravnomerni lokalni i regionalni ekonomski razvoj Srbije, pre svega za manje razvijene delove nae zemlje, dok je za podrku izbeglicama i interno raseljenim licima planirano 10 miliona evra. Za reformu hitne medicinske slube bie izdvojeno takoe 10 miliona evra, za informacioni sistem na Dunavu 11 miliona evra, a za smanjenje emisije tetnih gasova iz Termoelektrane Nikola Tesla12 miliona evra. Odreena sredstva bie iskoriena i za jaanje kapaciteta dravne administracije, poboljanje uslova za izdravanje zatvorskih kazni, reformu srednjeg strunog obrazovanja, poboljanje standarda kontrole granica i mnoge druge projekte.
6

IPA fond je novi institucionalni okvir za pruanje spoljne finansijske pomoi EU za budetski period od 2007-2013. godine, namenjen zemljama Zapadnog Balkana i Turske

23

2008-2009. godina -proces intenzivne zakonodavne aktivnosti i mogua kandidatura

Sporije kretanje Srbije na putu ka EU znai i manje mogunosti da se koriste sredstva koje EU namenjuje kandidatima i onima koji se spremaju da to postanu, a samim tim i manje sredstava koja mogu podrati ekonomske i politike reforme zbog kojih graani i ele u EU.7 Druge zemlje iz regiona su ispred nas u procesu pribliavanja EU. Hrvatska je kandidat i pregovara o ulasku u lanstvo, Makedonija je stekla status kandidata i eka otpoinjanje pregovora, Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina su potpisale, ratifikovale SSP i za njih je on stupio na snagu. Od jeseni 2008. godine za Vladu i Skuptinu Republike Srbije nastaje period intenzivne zakonodavne aktivnosti kako bi se usvojili novi i uskladili postojei zakoni u skladu sa zakonodavstvom EU. Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije je kao prioritetne istakla zakone o: trgovini, tehnikim propisima, kontroli subvencija, bezbednosti hrane, zatiti konkurencije, zatiti potroaa, dravnoj granici, kreditiranju i boravku stranaca, te set zakona iz oblasti ivotne sredine i zakon o Skuptini. Vlada je kao svoj prioritet istakla i usvajanje pripremljenih zakona koji su potrebni da bi se nastavilo sa liberalizacijom viznog reima8. I pored zastoja u odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, u Srbiji postoji vrsta politika volja i plan da Srbija tokom 2009. godine dobije status kandidata za lanstvo u EU.

O autoru
Jelena Mili, 1965, matematika gimnazija u Beogradu, Elektrotehniki fakultet u Beogradu, se vie od deset godina bavi politikom analitikom, a posebno regionalnim i evroatlantskim integracijama Srbije. Dugogodinji je lan prestinog Foruma za meunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. Radila je u nizu meunarodnih i lokalnih organizacija: UNHCR, OSCE, UNMIK i Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Od 2001. do 2003. godine radila je kao istraiva i analitiar u beogradskoj kancelariji Meunarodne krizne grupe. Od 2005. do kraja 2007. radila je kao pomonik Predsedavajueg prvog radnog stola Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, Gorana Svilanovia. Od 2008. je na elu Centra za evroatlantske studije iz Beograda. Jelena Mili desetak godina objavljuje autorske tekstove u dnevnim novinama Danas iz Beograda i Dnevnik iz Novog Sada, te u nedeljniku Gazeta Java iz Pritine. Redovni je sagovornik Radija slobodna Evropa i Doje Vele. Pie jedan od najitanijih blogova na sajtu B92.

24

7 Fond za otvoreno drutvo i Evropski pokret u Srbiji zajedniki su objavili Vodi kroz Instrument za pretpristupnu pomo EU 2007-2013, u kome se detaljno govrio o tome ta nam je na raspolaganju u trenutnoj fazi procesa integracije, kako da to to bolje iskoristimo, i samim tim, to pre se naemo u mogunosti da koristimo znaajna sredstva iz novog programa pomoi. Prireiva ovog Prirunika toplo preporuuje ovaj Vodi ne samo onima koji rade u oblasti evropskih integracija ve i svima onima koji ele da osnae argumentaciju o potrebi ubrzanja puta Srbije u EU. Vodi se moe nai na sledeoj Internet adresi: http://www.emins.org/publikacije/knjige/pdf%20files/ipa.pdf 8 Sporazum o viznim olakicama izmeu Srbije i EU, zajedno sa jedinstvenim Sporazumom o readmisiji sa EU, stupio je na snagu 1. januara 2008. godine. Sporazum o viznim olakicama regulie olakavanje procedura izdavanja viza u smislu manjeg broja dokumenata a dueg vremena trajanja viza, ali samo za odredjene kategorije: dravnu administraciju, studente, eksperte, poslovne ljude, lanove porodice lica koja su legalno zaposlena na teritoriji EU, i sl.

Vladimir Meak

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju - SSP

Srbija je 7. novembra 2007. godine parafirala, a 29. aprila 2008. godine i potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskim zajednicama i njihovim dravama lanicama.1 Ovaj Sporazum predstavlja kvalitativno novi nivo u odnosima Srbije i Evropske unije (EU ), budui da njime Srbija i EU po prvi put ulaze u fazu odnosa ureenih jednim sveobuhvatnim ugovorom. Ovim Sporazumom se reguliu skoro svi aspekti meusobnih odnosa EU i Srbije, a iznad svega meusobni ekonomski odnosi. Dosadanji odnosi Srbije i EU su zasnovani na jednostranim izjavama volje dveju strana. Svrha ovog Sporazuma jeste da se dravi koja ga potpisuje, tj. Srbiji, garantuje perspektiva lanstva u Evropskoj uniji, to je i osnovna razlika izmeu sporazuma o pridruivanju i svih drugih sporazuma koje Evropske zajednice zakljuuju sa treim dravama. Ovim Sporazumom, Srbija postaje drava pridruena EU, sa jasnom perspektivom lanstva u EU. Sutinski element ovog Sporazuma jeste stvaranje zone slobodne trgovine izmeu Evropske unije i Srbije i obavezivanje Srbije da usklauje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU (acquis communautaire). Ta zona e biti stvorena u prelaznom periodu od est godina od dana stupanja na snagu Sporazuma, a usklaivanje od momenta potpisivanja SSP nadalje. Ovim Sporazumom se obezbeuje slobodan pristup tritu Evropske unije robi poreklom iz Srbije to e neminovno dovesti do promene u nainu poslovanja i pozicioniranja domaih preduzea na tritu EU.

Ciljevi sporazuma o pridruivanju

Evropska unija kao meunarodna organizacija nema pravni subjektivitet,2 nije pravno lice i kao takva ne moe sklapati meunarodne sporazume, ve u njeno ime to ine Evropske zajednice, u domenu koji je u njihovim nadlenostima i drave lanice u svim ostalim domenima obuhvaenim sporazumom. Zbog toga, Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju potpisuju Evropske zajednice i sve drave lanice EU sa dravom koja se pridruuje. U skladu sa ugovornim kapacitetom Evropskih zajednica, u oblasti ekonomije, postoje tri vrste sporazuma koje trea drava moe potpisati sa Evropskim zajednicama, sa ili bez drava lanica: 1. Sporazum o trgovini, koji potpisuje samo EZ i koji definie iskljuivo trgovinsku razmenu (carine, kvote itd), i koji kao takav ne vodi ka lanstvu u EU. Ovakav Sporazum je potpisala SFRJ 1970. i 1973. godine; 2. Sporazum o saradnji i trgovini, koji potpisuju EZ i drave lanice i koji pored definisanja trgovinskih odnosa ureuje i druge oblike saradnje (ekonomija, industrija, tehnika i nauna saradnja, transport itd). Ovakve sporazume sa EU imaju drave Mediterana (Alir, Maroko, Tunis, Izrael, Jordan...), sve drave biveg SSSR (ukljuujui Belorusiju) i Mongolija, a 1980. godine ga je potpisala i SFRJ, meutim ovi sporazumi takoe ne vode ka lanstvu. U ovu grupu sporazuma spada i Sporazum o stratekoj saradnji koji je Rusija zakljuila sa Evropskom unijom 1997. godine, u trajanju od 10 godina. Pregovori o novom sporazumu bi trebalo da ponu tokom 2009. godine. Imajui u vidu razvijenost odnosa EU sa treim dravama, do potpisivanja SSP, aprila 2008. godine, samo Republika Srbija
1 2

Sporazum je objavljen u Slubenom glasniku RS, broj 83/08 i moe se nai na sajtu Narodne skuptine, www.parlament. gov.rs i Kancelarije za evropske integracije www.seio.gov.rs Ratifikacijom i stupanjem na snagu Lisabonskog sporazuma (Reformski ugovor), EU bi postala pravno lice

25

i Bosna i Hercegovina nisu imale strateki sporazum sa EU u regionu Evrope, Mediterana i centralne Azije; 3. Sporazum o pridruivanju zakljuen na osnovu lana 310. Ugovora o stvaranju EZ je sporazum koji se sklapa sa Evropskim zajednicama i njihovim dravama lanicama, kojim se uspostavljaju vrste veze izmeu ugovornih strana, kako ekonomske tako i politike. Time se meu ugovornim partnerima uspostavlja odnos pridruivanja, najpovlaeniji odnos koji prema EU moe imati drava koja nije njena lanica. Pravno govorei, ovim sporazumom se ne garantuje lanstvo u EU dravi koja ga potpisuje (sa izuzetkom Turske koja je ovaj sporazum potpisala 1963. godine), ali je politiki gledano ovaj sporazum prva stepenica ka lanstvu u EU. Mora se naglasiti da ne postoje rokovi za stupanje u lanstvo i da status pridruene drave moe ostati za dugi niz godina, to primer Turske najbolje oslikava. Brzina pristupanja EU zavisi iskljuivo od brzine i efikasnosti reformi koje sprovodi drava koja eli da postane lanica EU. Sporazum o pridruivanju su do sada sa EU potpisale: Grka 1961, Turska 1963, Malta 1970, Kipar 1972, sve drave istone i centralne Evrope koje su postale lanice EU 2004. godine i 2007. godine (njihovi sporazumi o pridruivanju su se zvali Evropski sporazumi) i sve drave zapadnog Balkana.3 Ciljevi sporazuma o pridruivanju jesu pre svega postepeno razvijanje zone slobodne trgovine izmeu strana, unapreivanje ekonomskih odnosa dve strane, razvijanje politikog dijaloga izmeu EU i drave potpisnice sporazuma i poetak postepenog usklaivanja domaeg zakonodavstva drave potpisnice s propisima EU. Budui da je ekonomski odnos izmeu EU i drave koja ga potpisuje uvek na strani EU, kao jedne od najjaih ekonomskih grupacija na globalnom nivou, ovakav pristup postepenog ukljuivanja u ekonomske tokove EU ima blagotvorno dejstvo na privredu tree drave, omoguavajui joj prilagoavanje ekonomskim tokovima u okruenju. Pored navedenih ciljeva, koji su svojstveni svim sporazumima o pridruivanju, SSP ima jo jednu bitnu ulogu, a to je stabilizacija regiona zapadnog Balkana kao postkonfliktnog podruja i jaanje regionalne saradnje.

Elementi Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju

Najbitniji politiki element SSP jeste to ovim Sporazumom Srbija dobija status drave pridruene EU i po prvi put, kao nezavisna drava, ulazi u jedan sveobuhvatan ugovorni odnos sa EU, u kome su obaveze dvostrane i jasno definisane. Status pridruene drave je status najbliih veza sa EU koji drava nelanica moe imati. Dobijanje takvog statusa znai stabilizaciju prilika u dravi i jasno definisanje pravca u kom e se drava kretati. Takva jasna orijentacija se pre svega oslikava na stabilizaciju privrednih kretanja u dravi. Mora se jasno istai da voenje ekonomske, fiskalne i monetarne politike ostaje u rukama Vlade i Narodne Banke Srbije, ali se ovim Sporazumom jasno utvruju strateki pravci kretanja privrede Srbije. Srbija dobija potvrdu uspenosti svojih reformi i stabilnosti, to je najbitniji uslov za priliv investicija, dugorona ulaganja i otvaranje novih radnih mesta. Budui da SSP u ime Evropske unije potpisuju Evropske zajednice i sve drave lanice, procedura ratifikacije i stupanja na snagu SSP je vrlo komplikovana i dosta dugo traje. Ovo je posledica injenice da sve potpisnice moraju da ga ratifikuju (Evropske zajednice, 27 drava lanica EU i Srbija) to ponekad traje i po tri godine4.
3

26

Pridruivanje Evropskoj uniji, Tanja Mievi, ESPI institut, Beograd, 2005, str. 46-57

Da bi se prevazila ovako sloena i dugotrajna procedura, iz SSP se na osnovu lana 139. uzimaju delovi koji su u nadlenosti Evropske zajednice (ceo Naslov 4, slobodan protok robe, sa odgovarajuim protokolima i aneksima, i deo Naslova 6, usklaivanje zakonodavstva, odredbe o konkurenciji i dravnoj pomoi (lanovi 73 i 74) i zatiti prava intelektualne svojine (lan 75) sa odgovarajuim protokolima i aneksima) i od njih se formira tzv. Prelazni sporazum, (Interim Agreement) za ije stupanje na snagu nije potrebna ratifikacija drava lanica, ve samo Evropske zajednice i Srbije. Ovaj sporazum je potpisan istog dana kada i SSP. Njime stupaju na snagu najbitnije, ekonomske, odredbe SSP. Prelazni sporazum vai do momenta stupanja na snagu SSP, kada njegovo vaenje prestaje, a dalje vai SSP, sa svim obavezama i pravima koje iz njega proizlaze. SSP se zakljuuje na neodreeno vreme. Osnovni ekonomski element Sporazuma jeste stvaranje zone slobodne trgovine izmeu Srbije i EU. To praktino znai da Srbija svojoj privredi obezbeuje trite od pola milijarde potroaa, budui da momentom stupanja na snagu Prelaznog sporazuma uz SSP, EU ukida carine i kvote za robu iz Srbije, sa manjim izuzecima. Srbija ve sada ima mogunost bescarinskog izvoza skoro svih proizvoda na trite EU, ali na osnovu jednostrane izjave volje same EU, a koja se moe jednostrano i menjati, usvajanjem Autonomnih trgovinskih mera (ATM) 2000. godine. ATM se usvaja na period od 5 godina, a sadanji reim vai do 31. decembra 2010. godine kada e EU razmotriti potrebu za njegovim produenjem. Sa druge strane, Srbija e fazno, a najkasnije u prelaznom periodu od est godina od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma uz SSP, ukinuti carine na industrijsku robu i carine za oko 75% poljoprivrednih proizvoda poreklom iz EU. Prelazni period od est godina znai da e este godine od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, carina biti potpuno ukinuta. Budui da je Srbija poela sa primenom Prelaznog sporazuma 1. januara 2009. godine, najkasnije 1. januara 2014. godine carine e biti ukinute. Srbija moe izvriti liberalizaciju i u kraem roku ako proceni da je to svrsishodno. Prilikom odreivanja prelaznog perioda za liberalizaciju, vodilo se rauna i o vremenskoj dimenziji procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Strateki cilj Srbije je da bude spremna za lanstvo u EU krajem 2012. godine, to znai da u tom trenutku (2012) Srbija treba da zakljui pregovore o lanstvu ili da je pri kraju pregovora. To praktino znai da e Srbija pregovarati lanstvo u Evropskoj uniji, a da svi prelazni periodi za liberalizaciju iz SSP nisu okonani i da zona slobodne trgovine nije u potpunosti uspostavljena. Kako bi omoguila funkcionisanje zone slobodne trgovine Srbija se obavezala da e sa svoje strane usklaivati svoje zakonodavstvo sa propisima EU. Ta obaveza je detaljno razraena za najbitnija poglavlja pravnih tekovina EU (acquis communautaire) koja su od presudne vanosti za slobodnu trgovinu, a to su: konkurencija i dravna pomo, zatita potroaa, pitanje standardizacije i tehnikih propisa, zatita prava intelektualne svojine i pristupa javnim nabavkama. SSP predstavlja jedan od tri strateka stuba politike spoljne trgovine RS. Srbija je 2006. godine postala lanica Centralno evropske zone slobodne trgovine (CEFTA), ime je zamenjen sistem dotadanjih bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovini koje je Srbija imala sa dravama regiona. Ovim sporazumom, Srbija je utvrdila svoju poziciju na tritu regiona. Potpisivanjem SSP, Srbija obezbeuje za svoju privredu trite EU (tj.
4

U sluaju Hrvatske, ratifikacija je trajala 39 meseci, a u sluaju Makedonije 35 meseci.

27

kontinenta), a krajem 2009. godine se moe oekivati da Srbija postane lanica Svetske trgovinske organizacije (STO), ime e definisati odnose i na svetskom nivou. U ovom trouglu region-kontinent-svet, Srbija dalje razrauje odnose na bilateralnoj osnovi sa dravama koje predstavljaju atraktivne partnere poput: Rusije, Belorusije (sa kojima ve imamo sporazume o slobodnoj trgovini) ili sa dravama sa kojima su pregovori u toku ili se predviaju (Turska, Iran...). Ipak, SSP predstavlja kljuni deo ove strategije, budui da oko 85% izvoza iz Srbije odlazi u zemlje EU i CEFTE (tj. u drave koje e pre ili kasnije postati lanice EU). Sledei korak nakon potpisivanja SSP jeste podnoenje zahteva za prijem u lanstvo EU i dobijanje statusa kandidata za lanstvo u EU. Meutim, imajui u vidu da je na insistiranje Holandije, primena Prelaznog sporazuma zamrznuta na strani EU, Srbija nije u mogunosti da taj korak uini dok Prelazni sporazum ne bude odblokiran. Budui da je za dobijanje statusa kandidata potrebno dokazati da je drava koja se prijavljuje za lanstvo sposobna da ispunjava obeveze preuzete u SSP i da za to treba oko godinu dana, Vlada Srbije je, u nameri da skrati vreme izmeu odblokiranja Prelaznog sporazuma i dobijanja statusa kandidata, odluila da Srbija pone sa primenom Prelaznog sporazuma od 1. januara 2009. godine, kao da nije dolo do njegovog zamrzavanja. U tom smislu, Vlada Srbije je donela odluku o poetku liberalizacije trgovine, tj. postepenog smanjivanja carina na robu iz EU prema dinamici predvienoj u SSP, izjednaavanju putarina za domaa i strana vozila, a utvreni su i Predlozi zakona o zatiti konkurencije i zakona o kontroli dravne pomoi i upueni Narodnoj skuptini na usvajanje, kao obaveze koje proistiu iz Prelaznog sporazuma. Prvi podaci o poetku liberalizacije uvoza (februar-mart 2009) govore da e gubitak budeta RS usled smanjenja naplate carine biti manji od 60 miliona evra u toku 2009. godine.

Naslov IV iz SSP- Slobodan protok robe

Pregovori za zakljuivanje SSP u odnosu na slobodno kretanje roba voeni su odvojeno o industrijskim i odvojeno o poljoprivrednim proizvodima. Imajui u vidu da je Srbija lanica CEFTA sporazuma, ime je naa privreda ve dobrim delom otvorena za konkurenciju iz inostranstva, kao i da je prosena carinska zatita za industrijsku robu ve pre poetka pregovora bila relativno niska, dinamiku pregovora i duinu prelaznog roka za stvaranje zone slobodne trgovine sa EU diktirala je, s obzirom na osetljivost i strateki znaaj za Srbiju, mogunost poljoprivrednog sektora da izvri liberalizaciju. Pregovori o zakljuenju SSP su i zavreni zatvaranjem poglavlja o poljoprivredi septembra 2007. godine, imajui u vidu da su ostali delovi Sporazuma bili skoro dogovoreni i pre zamrzavanja pregovora, maja 2006. godine. Posebna panja je bila posveena zatitnim merama i prateim procedurama namenjenim reavanju sporova nastalih u primeni SSP, kao i odgovarajuim vremenskim okvirima za primenu zatitnih mera, dok je poseban akcenat bio stavljen na odredbe vezane za pravila o poreklu robe (uvoenje i primena dijagonalne kumulacije porekla robe). SSP u odnosu na slobodno kretanje roba uspostavlja zonu slobodne trgovine sa Evropskom unijom u prelaznom periodu od est godina od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, tj. prvog dana este godine primene, trgovina svim industrijskim proizvodima izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice odvijae se bez carina. Naslov IV. slobodan protok robe obuhvata lanove 18. do 48, kao i Anekse I do V Protokole 1, 2. i 3.
28

Industrija
Odredbe o slobodnom kretanju industrijske robe odnose se na proizvode poreklom iz Evropske zajednice ili iz Srbije. SSP je asimetrian sporazum u korist Srbije, prema kome Evropska zajednica odmah po stupanju na snagu Prelaznog sporazuma ukida sve carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije, kao i dabine koje imaju isto dejstvo i sva koliinska ogranienja i mere koje imaju isto dejstvo na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije. Srbija sa druge strane, ukida sve carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Zajednice u Srbiju danom stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, osim onih navedenih u Aneksu I SSP, kao i dabine koje imaju isto dejstvo. Carine na uvoz industrijskih proizvoda u Srbiju poreklom iz Zajednice, navedene u Aneksu I, postepeno e se smanjivati i ukidati u skladu sa vremenskim rasporedom navedenim u tom Aneksu. Srbija, takoe danom stupanja na snagu Prelaznog sporazuma, ukida sva koliinska ogranienja i mere koje imaju isto dejstvo na uvoz industrijskih proizvoda u Srbiju poreklom iz Zajednice. Radi ispravnog tumaenja potrebno je istai da se pod carinama i dabinama koje imaju isto dejstvo podrazumevaju i druge takse i dabine na uvoz ili izvoz, ali ne i dabine u unutranjem oporezivanju, kao ni antidampinke ili kompenzatorne dabine. Imajui u vidu praksu EU da trai bru liberalizaciju u prvim godinama, to moe predstavljati problem po budetske prihode usled smanjenja naplate carine, ali i problem u manje konkurentnim industrijama, odlueno je da se odmah liberalizuju oni proizvodi koji imaju carinsku zatitu do 5%, to su zapravo proizvodi koji se u Srbiji ne proizvode i ija carina ima iskljuivo fiskalni efekat. Time je otvoren manevarski prostor da se izbori zatita za bitne proizvode, tj. proizvode u kojima Srbija moe biti konkurentna na srednji i dui rok. Sa tim ciljem su definisane tri liste proizvoda sa razliitom dinamikom liberalizacije. Proizvodi koji se ne nalaze na ovim listama se smatraju neosetljivim i liberalizuju se danom stupanja na snagu Prelaznog sporazuma. Ovi proizvodi (3,832 tarifnih linija) ine 46.25% uvoza iz EU. Osetljivi proizvodi iz Liste A liberalizuju se nakon dve godine od poetka primene Prelaznog sporazuma. U prvoj godini primene naplauje se 70% od bazne carine, u drugoj godini 40% od bazne carine, a u treoj godini dolazi do pune liberalizacije, tj. primenjena carina je 0%. Ovi proizvodi (755 tarifnih linija) ine 13.93% uvoza iz EU. Veoma osetljivi proizvodi iz Liste B liberalizuju se nakon etiri godine od poetka primene Prelaznog sporazuma. U prvoj godini primene naplauje se 80% od bazne carine za odreeni proizvod, u drugoj godini primene naplauje se 60% od bazne carine, u treoj godini primene naplauje se 40% od bazne carine, u etvrtoj godini primene naplauje se 20% od bazne carine, a u petoj godini dolazi do pune liberalizacije, tj. primenjena carina je 0%. Ovi proizvodi (1,361 tarifnih linija) ine 27.95% uvoza iz EU. Najosetljiviji proizvodi iz Liste V liberalizuju se nakon pet godina od poetka primene Prelaznog sporazuma. U prvoj godini primene naplauje se 85% od bazne carine za odreeni proizvod, u drugoj godini primene naplauje se 70% od bazne carine, u treoj godini primene naplauje se 55% od bazne carine, u etvrtoj godini primene naplauje se 40% od bazne carine, u petoj godini primene naplauje se 20% od bazne carine, a u estoj godini dolazi do pune liberalizacije, tj. primenjena carina je 0%. Ovi proizvodi (614 tarifnih linija) ine 11.86% uvoza iz EU.

29

U dosadanjoj praksi pregovora o SSP obino bi postojale 2 liste proizvoda (osetljivi i veoma osetljivi) gde je period liberalizacije bio 3 odnosno 6 godina ili 5 odnosno 10 godina. Uvoenje tree liste (liste A), to je originalna ideja srpskog pregovarakog tima, omoguilo je smanjenje udara na budet Srbije u prvim godinama primene SSP usled smanjenja prihoda od carine, budui da su na Listi A proizvodi ija carina ima iskljuivo fiskalni, a ne zatitni efekat. Time je, takoe, omogueno produenje prelaznog perioda za Listu B, sa tri na pet godina, budui da je postojanjem liste A koja obuhvata 11.51% svih industrijskih proizvoda i injenica da je 58.4% svih industrijskih proizvoda proglaeno za neosetljivo (zajedno skoro 70% svih industrijskih proizvoda) potovan zahtev EU za brzom liberalizacijom uvoza u Srbiju. Na listi veoma osetljivih i najosetljivijih proizvoda (Liste B i V) nale su se industrije koje su u fazi restrukturiranja i oporavka i kojima je potrebno jo neko vreme za prilagoavanje uslovima otvorene konkurencije, poput: industrije automobila, hemije, nametaja, igraaka, keramike itd. Ovaj model su u kasnijim pregovorima za zakljuenje SSP preuzele Crna Gora i BiH. Trgovina tekstilom i tekstilnim proizvodima, inae uobiajeni deo sporazuma o pridruivanju, nije ukljuena u SSP Srbije i EU budui da je ova materija ve regulisana Sporazumom izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice o trgovini tekstilnim proizvodima, potpisanim 31. marta 2005. godine5. Sporazum je stupio na snagu 01. jula 2005. godine, ime su ukinuta sva koliinska ogranienja (kvote) za izvoz naeg tekstila u EU. S druge strane, Republika Srbija se obavezala da e postepeno, do 1. januara 2008. godine, ukinuti carine na uvoz tekstilnih proizvoda iz EU. S obzirom da Srbija jo uvek nije postala lanica Svetske trgovinske organizacije (STO), ovaj Sporazum je od velikog znaaja za tekstilnu industriju Srbije (od 1. januara 2005. godine, sve zemlje lanice STO su meusobno ukinule kvote za tekstil), a Srbija je zadrala zatitu prema EU do 1. januara 2008. godine. Poglavlje IV obuhvata odreena pitanja opteg karaktera koja se odnose na trgovinu i industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Najvei deo odredbi koje reguliu trgovinu izmeu EZ i Srbije zapravo predstavljaju pravila trgovine koja vae u okviru STO. Ovde emo objasniti odredbe koje najdirektnije utiu na privredu Srbije. SSP predvia zabranu fiskalne diskriminacije (lan 37), tj. da e se obe ugovorne strane uzdravati od uvoenja svih mera ili praksi unutranje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminiu u odnosu na sline proizvode koji potiu sa teritorije druge strane. Istovremeno sve takve postojee mere ukinue se stupanjem na snagu Prelaznog sporazuma. U cilju potovanja ove odredbe Srbija je od 1. januara 2008. godine ukinula razliku - diskriminaciju izmeu visine akciza na domae i strane cigarete. Sporazumom se ne iskljuuje zadravanje postojeih i uspostavljanje novih carinskih unija, zona slobodne trgovine ili sporazuma o prekograninom prometu (lan 39), u meri u kojoj se ne menjaju trgovinski dogovori predvieni ovim Sporazumom. To znai da svi sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima ili e sklopiti u budunosti (npr. sporazum sa Rusijom, Belorusijom i CEFTA sporazum) ostaju na snazi do momenta stupanja Srbije u lanstvo Evropske unije, kada e biti raskinuti i Srbija ulazi u opti spoljno-trgovinski reim koji vai za celu EU, tj. poinju da se primenjuju sporazumi koje EU ima sa ovim dravama. Srbija e postepeno prilagoditi sve dravne monopole komercijalnog karaktera (lan
30
5

Zakon o ratifikaciji Sporazuma o trgovini tekstilnim proizvodima izmeu Republike Srbije i Evropske zajednice (Slubeni glasnik RS, broj 45/05)

43) kako bi obezbedila da, do isteka 3 godine od stupanja SSP/Prelaznog sporazuma na snagu, vie ne postoji diskriminacija izmeu dravljana drava lanica EU i Srbije u pogledu uslova pod kojima monopoli nabavljaju i prodaju robu. Ovde je re o prelaznom periodu do uspostavljanja sistema bez dravnih monopola prema sistemu vaeem u EU i prema principima Svetske trgovinske organizacije (STO). Praktino ova odredba se odnosi na trini poloaj Naftne industrije Srbije (NIS), koja prema vaeim propisima ima monopol u uvozu naftnih derivata. Sporazumom je omoguen prelazni rok od 3 godine (01.01.2012.) za prilagoavanje NIS uslovima trine utakmice.

Poljoprivreda
Za razliku od industrijske proizvodnje koja je ve u trenutku pregovora bila otvorena za konkurenciju, poljoprivreda se nalazi pod solidnim reimom zatite (21% u proseku). Zbog osetljivosti i stratekog znaaja poljoprivrede, pregovori o ovom delu SSP su trajali najdue. Bitno je napomenuti da za razliku od pregovora o liberalizaciji industrijskih proizvoda, gde se na kraju prelaznih perioda oekuje puna liberalizacija trgovine, u poljoprivredi je mogue zadravanje odreenog nivoa zatite i nakon isteka prelaznog perioda. Srbija je u pregovorima uspela da dogovori da oko 23.5% poljoprivrednih proizvoda zadri odreeni stepen zatite i nakon protoka prelaznog perioda.6 U delu poljoprivrede, svi proizvodi su podeljeni na: primarne poljoprivredne proizvode, preraene poljoprivredne proizvode, ribu i riblje proizvode i vina i alkoholna pia. Trgovina poljoprivrednim proizvodima regulisana je lanovima 24. do 33. SSP. Svi lanovi predstavljaju standardne odredbe kojima se regulie trgovina poljoprivrednim proizvodima i upuuju na anekse i protokole kojima se detaljno regulie dinamika liberalizacije. lan 26. Koncesije Zajednice na uvoz poljoprivrednih proizvoda poreklom iz Srbije sadri koncesije koje EU odobrava Srbiji i obavezuje se na ukidanje carina, kvantitativnih ogranienja i drugih dabina s jednakim dejstvom od strane EU za sve primarne poljoprivredne proizvode, sa izuzetkom junetine i eera kojima se Srbiji dodeljuje godinja kvota za junetinu od 8.700 tona i preferencijalna carina od 20% od primenjene u EU, kao i za eer, za koji se utvruje reim bescarinske kvote na nivou od 180.000 tona. Ovaj lan zapravo potvruje poziciju koju Srbija ima u skladu sa sistemom ATM. Novitet u odnosu na ranije SSP jeste lan 33. kojim se Srbija obavezuje da obezbedi zatitu oznaka geografskog porekla koje su registrovane u Evropskoj zajednici na osnovu Uredbe EZ 510/2006 o zatiti geografskih indikacija i oznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode6. Srbija se obavezuje da zabrani na svojoj teritoriji neovlaenu upotrebu imena zatienih komunitarnom oznakom geografskog porekla za uporedive poljoprivredne proizvode koji nisu u skladu sa specifikacijom geografske oznake. Zatita oznake se mora odnositi na obeleavanje odreenih proizvoda i u odnosu na njih vai njeno iskljuivo dejstvo kao i u odnosu na sline, uporedive proizvode, odnosno proizvode koji mogu biti zamenljivi na tritu (npr. sirevi i neki drugi mleni proizvodi). Posledica ove odredbe SSP je da e u Srbiji postepeno iz prometa biti uklanjani proizvodi iji nazivi su odomaeni, odnosno
6 7

Druge drave koje su potpisale SSP nisu prele 20% proizvoda sa obezbeenom zatitom Council Regulation (EC) No 510/2006 of 20 March 2006 on the protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products and foodstuffs

31

koji se redovno poistoveuju sa komunitarnom oznakom geografskog porekla. To bi se moglo odnositi na domae proizvode koji koriste naziv feta koji treba da ukae na odreenu vrstu sira, a koji je originalno naziv za grki tradicionalni prehrambeni proizvod. Trgovina poljoprivrednim i ribljim proizvodima u SSP obuhvaena je sadrajem etiri aneksa i dva protokola. Aneksi obuhvataju: Aneks II Definicija proizvoda od junetine baby beef utvruje kvotu od 8700 tona godinje; Aneks IV i V sadre meusobne koncesije za ribe i preraevine od riba utvruje kvotu za izvoz iz Srbije od 60 tona za arana i 15 tona za pastrmku i dinamiku liberalizacije uvoza u Srbiju iz EU do nivoa od 70% carine istekom 5. godine; Aneks III Carinske koncesije za poljoprivredne proizvode, koje Srbija daje za uvoz iz Evropske zajednice. Sadraj Aneksa III su carinske koncesije za poljoprivredne proizvode koje Srbija daje za uvoz iz Evropske zajednice, odnosno dinamika sniavanja carina Srbije na uvoz iz Evropske zajednice. Ove koncesije su u Sporazumu sadrane u etiri liste, i to: Aneks III(a), Aneks III(b), Aneks III(v) i Aneks III(g). Aneks III ne sadri listu proizvoda za koje se carine ne sniavaju ni u toku ni nakon tranzicionog perioda, jer Srbija za te proizvode nije dala EU koncesije. To su: jestivo ulje od suncokreta; eer i glikozni sirup, fruktoza i fruktozni sirup, eer i duvan. U ovu grupu proizvoda spadaju i proizvodi iz Protokola 1 - cigarete i duvan za puenje i ostali preraeni duvani. Aneks III(a) - Potpuna liberalizacija danom stupanja na snagu trgovinskog dela SSP Bez carine za neograniene koliine od dana stupanja na snagu Sporazuma za uvoz iz Evropske unije. Aneks III(b) - Za proizvode navedene u ovom Aneksu carine e biti smanjene i ukinute u toku tranzicionog perioda po dogovorenoj dinamici. Aneks III(v) - Carine (ad valorem i/ili specifine carine) za proizvode navedene u ovom Aneksu bie smanjene u skladu sa dogovorenom dinamikom uz zadravanje sezonskih carina (20%), koje e se primenjivati u toku i nakon tranzicionog perioda. Sadri sledee proizvode: Dinamika smanjivanja carina tokom pet godina tranzicionog perioda,uz zadravanje sezonske carine u svim godinama i nakon tranzicionog perioda Paradajz 95% 80% 65% 40% 30% 20% Slatka paprika 80% 70% 60% 50% 40% 30% Svee groe 80% 70% 50% 30% 15% 0% Jabuke 90% 80% 60% 40% 20% 0% Vinje 80% 60% 45% 30% 15% 0% ljive 90% 75% 60% 40% 20% 0% Jagode 90% 80% 60% 40% 20% 0%
32

Zadravanje zatite za odreene proizvode putem sezonskih carina za odreeni broj proizvoda nije sadrao ni jedan do sada potpisani SSP koji je EU potpisala sa drugim dravama zapadnog Balkana . Aneks III(g) Sniavanje carina po dogovorenoj dinamici do odreenog nivoa na kojem se zadravaju i po isteku tranzicionog perioda. Protokol 1 o trgovini preraenim poljoprivrednim proizvodima, potvruje bescarinski uvoz robe iz Srbije sa izuzetkom robe koja je na posebnom reimu (preraevina od ribe i vina i svi prehrambeni proizvodi, pia i duvan) i utvruje dinamiku liberalizacije uvoza u Srbiju. Protokol 2 o vinima i estokim alkoholnim piima. Aneksom I ovog protokola Srbiji je omoguen bescarinski izvoz 63.000 hektolitara godinje na trite Evropske unije i to 53.000 hektolitara za vina punjena u originalno pakovanje i 10.000 hektolitara za vina u rinfuzi. Srbija je obezbedila opciju prilagoavanja kvote, tj. da moe koliine odreene za vina punjena u originalno pakovanje menjati za koliine vina u rinfuzi, u zavisnosti od trenda izvoza i interesa Republike Srbije, uz uslov da ukupna kvota ostane nepromenjena. Aneks II ovog protokola regulie uzajamno priznavanje, zatitu i kontrolu imena vina, alkoholnih pia i aromatizovanih vina koja su proizvedena u stranama ugovornicama. Da bi se smatralo da je vino proizvedeno u strani ugovornici, proizvodni proces u celini mora biti na njenoj teritoriji i groe korieno u proizvodnom procesu iskljuivo ubrano na njenoj teritoriji. Za alkoholna pia i aromatizovana vina jedino proizvodni proces mora biti na teritoriji strane ugovornice. Stupanjem na snagu Prelaznog sporazuma, Zajednica se obavezuje da efektivno titi geografske oznake iz Srbije taksativno nabrojane na B listi, Prilog 1. i spreava njihovo korienje za vina, alkoholna pia i aromatizovana vina koja nisu obuhvaena relevantnom oznakom. Geografske oznake sa pomenute liste iskljuivo su rezervisane za proizvode sa teritorije Srbije i mogu se koristiti samo pod uslovima koje postavljaju zakoni i drugi propisi Srbije, pri emu je ostavljena mogunost kasnijeg proirivanja liste zatienih pia pod uslovom njihove zatite u samoj Srbiji. Na listi naziva alkoholnih pia iz Srbije koji e biti priznati u zemljama EU se nalaze: Srpska ljivovica, Lozovaa iz Pomoravlja, Vraka lozovaa, Timoka lozovaa, Smederevska lozovaa, Vraka komovica, upska komovica, Jastrebaka komovica, umadijski aj, Lincura iz umadije, Pirotska lincura, Travarica sa Homolja, Travarica iz Toplice i Klekovaa Bajina Bata.

Usklaivanje zakonodavstva
Drugi sutinski element Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, pored stvaranja zone slobodne trgovine, jeste injenica da Srbija preuzima obavezu da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije (acquis communautaire). Ova obaveza je predmet regulisanja Naslova II SSP, lanovi 72-79. Usklaivanje zakonodavstva sa propisima EU je neophodno kako bi se omoguilo ispravno funkcionisanje zone slobodne trgovine izmeu Srbije i EU. Praktino bi bilo nemogue stvaranje funkcionalne zone slobodne trgovine, ako bi dva pravna sistema, srpski i sistem EU, funkcionisali na razliitim principima. Sa tim ciljem, Sporazumom su jasno definisane obaveze Srbije u pogledu rokova i oblasti pravnih tekovina EU
33

sa kojima e uskladiti svoje zakonodavstvo. Te oblasti su odreene imajui u vidu da one predstavljaju sr funkcionisanja jedinstvenog trita same Evropske unije, i to su pravila o: zatiti konkurencije i kontroli dravne pomoi (lanovi 73. i 74), zatiti prava intelektualne svojine (lan 75), dodeli javnih nabavki (lan 76), standardizaciji i usklaenosti tehnikih propisa (lan 77) i zatiti potroaa (lan 78). 7 Svaka od ovih oblasti predstavlja jednu od 35 poglavlja pravnih tekovina Evropske unije. Da bi jedna drava postala lanica Evropske unije mora uskladiti svoje zakonodavstvo sa svih 35 poglavlja pravnih tekovina. U ostalim poglavljima pravnih tekovina Evropske unije, a koja nisu pomenuta u Naslovu VI, Srbija preuzima obavezu da e raditi na postepenom usklaivanju, ali bez postavljanja rokova u kojima e se usklaivanje obaviti. U tim poglavljima pravnih tekovina Evropske unije, Srbija e saraivati sa Evropskom unijom na nain koji je definisan Naslovom VIII SSP Politike saradnje, lanovi 88-114. Inae, modalitet usklaivanja, vremenski okvir u kome e se usklaivanje obaviti i eventualni izuzeci, tj. prelazni rokovi, od obaveze usklaivanja u preostalim oblastima pravnih tekovina EU, jeste predmet pregovora o lanstvu u Evropskoj uniji, koje e Srbija u poslednjoj fazi pristupanja Evropskoj uniji voditi. Bitno je napomenuti da se usklaivanjem ne smatra samo zakonodavna aktivnost, tj, donoenje zakona i podzakonskih akata, nego i efikasna primena tih akata, koja zahteva prethodnu izgradnju administrativnih i sudskih kapaciteta za njihovu primenu. Da bi se smatralo da je drava usklaena sa propisima EU, mora imati i praksu (upravnu i sudsku) koja dokazuje da se usklaeni propisi efektivno i primenjuju. Jedna od najbitnijih posledica SSP po pravni sistem Srbije jeste omoguavanje direktne primene komunitarnih pravnih pravila od strane organa Republike Srbije. Ova mogunost se predvia lanom 73. stav 2.8 kojim se regulie pitanje zatite konkurencije i kontrole dodele dravne pomoi. U sluajevima u kojima se kre pravila o konkurenciji, navedena u lanu 73. stav 1. a koji imaju uticaja na trgovinu izmeu ugovornih strana mogu se direktno primeniti odgovarajui lanovi Ugovora o stvaranju EZ (81, 82, 86. i 87.) i instrumenti za njihovo tumaenje (sekundarno zakonodavstvo EZ i principi definisani u presudama Evropskog suda pravde). Inae, imajui u vidu veliinu srpske ekonomije, teko se moe desiti da neki sluaj bude zanimljiv sa stanovita konkurencije, a da ne utie na trgovinu izmeu Srbije i EU. Ova, inae standardna klauzula u sporazumima o pridruivanju, omoguava da komunitarno pravo postane direktno primenjivo u Srbiji i pre momenta ulaska Srbije u lanstvo EU.

Zatita konkurencije
Pravila o zatiti konkurencije i o kontroli dravne pomoi predstavljaju najbitnija pravila za stvaranje jedinstvenog trita Evropske unije. Imajui u vidu njihov znaaj ta pravila su nala svoje mesto u osnivakom ugovoru Evropske zajednice iz 1957. godine. Danas je ova oblast regulisana lanovima 81. do 93. Ugovora o stvaranju Evropske zajednice, i sekundarnim aktima koje donose organi Evropske unije. O znaaju ove oblasti za funkcionisanje Evropske unije govori i injenica da su ovlaenja Evropske komisije, kao izvrnog organa EU, u ove dve oblasti najjaa, u oblasti kontrole dodele dravne pomoi su ak i iskljuiva.
7 8

34

Na ovom mestu emo se fokusirati na dve, ekonomski, najbitnije oblasti usklaivanja zakonodavstva: oblast konkurencije i kontrole dravne pomoi i na oblast standardizacije. Svako postupanje suprotno ovom lanu ocenjivae se na osnovu kriterijuma koji proistiu iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju u Zajednici, naroito iz lanova 81, 82, 86. i 87. Ugovora o EZ i instrumenata tumaenja koje su usvojile institucije Zajednice. - lan 73. stav 2. SSP

lanom 73. Sporazuma regulisano je da sporazumi izmeu preduzea, odluke udruenja preduzea i usaglaena praksa izmeu preduzea, iji je cilj ili posledica spreavanje, ograniavanje ili naruavanje konkurencije, zloupotreba dominantnog poloaja od strane jednog ili vie preduzea na teritorijama Zajednice ili Srbije, u celini ili na njihovom znaajnom delu, nisu u skladu sa pravilnim funkcionisanjem Sporazuma u meri u kojoj moe uticati na trgovinu izmeu Zajednice i Srbije. Ovim lanom se u sprovoenje Sporazuma direktno uvodi zabrana sklapanja restriktivnih sporazuma iz lana 81. Ugovora o stvaranju EZ i zabrana zloupotrebe dominantnog poloaja iz lana 82 Ugovora o stvaranju EZ. Lista sporazuma i aktivnosti koje predstavljaju krenje ovih pravila je vrlo dugaka, ali meu njima se najee javljaju sledee aktivnosti: dogovaranje o visini cena, tj. fiksiranje cena; podela trita; ograniavanje proizvodnje i/ili prodaje; razmena informacija o kretanju cena; fiksiranje minimalne prodajne cene; nametanje izvozne zabrane (apsolutna teritorijalna zabrana). Ova materija je u Srbiji regulisana Zakonom o zatiti konkurencije (Slubeni glasnik RS 79/20059) na isti nain kao u pravnom sistemu EU. Bitno je napomenuti da je donoenjem Zakona o zatiti konkurencije ovakva praksa po prvi put u Srbiji zabranjena, i da Srbija ima veoma kratku istoriju institucionalizovane borbe protiv monopola, a da su gorenavedene aktivnosti bile i dalje jesu esta pojava na srpskom tritu. lanom 73. se regulie da e ovakvo ponaanje biti zabranjeno ako utie na trgovinu izmeu Zajednice i Srbije. Imajui u vidu veliinu srpske ekonomije, moe se oekivati da e svi restriktivni sporazumi koji dolaze pod udar domaeg zakonodavstva i svaki sluaj zloupotrebe dominantnog poloaja imati takav prekogranini efekat i samim tim e dolaziti pod udar zabrane iz ovog lana. To praktino znai da borba protiv monopolskog ponaanja u Srbiji vie nije samo obaveza drave prema graanima nego i njena meunarodna obaveza. lanom 73. stav 3. Srbija je preuzela obavezu da formira operativno nezavisno telo koje e imati ovlaenja za efektivnu zatitu konkurencije na tritu Srbije. Takvo telo, tj. Komisija za zatitu konkurencije, je osnovano Zakonom o zatite konkurencije, aprila 2006. godine. Komisija za zatitu konkurencije ima ovlaenja da pokree i sprovodi istragu u pitanjima naruavanja konkurencije na tritu Srbije. Novim Zakonom o zatiti konkurencije, koji je Vlada usvojila u martu 2009. godine, predvieno je da Komisija moe i da izrie kazne za krenje ovog Zakona u visini do 10% godinjeg prometa preduzea koje je prekrilo Zakon. Stupanjem na snagu ovog Sporazuma, Komisija za zatitu konkurencije e imati mogunost i da u sluajevima koji mogu uticati na slobodnu trgovinu sa EU, to znai u skoro svim sluajevima, direktno primenjuje i sve instrumente tumaenja pravila o zatiti konkurencije koja postoje u EU, dovodei do daljeg usklaivanja domae prakse sa praksom u EU. lan 74. Sporazuma nalae da se nakon isteka prelaznog perioda od tri godine od dana stupanja na snagu Prelaznog sporazuma pravila konkurencije primenjuju i na javna preduzea i preduzea sa posebnim pravima u skladu sa pravilima Evropske zajednice nadevenim u lanu 86. Ugovora o stvaranju EZ. To praktino znai da e se nakon isteka
9

Vlada Srbije je marta 2009. godine utvrdila predlog novog Zakona o zatiti konkurencije, koji obezbeuje efikasniju primenu SSP i dalje usklaivanje sa pravnim tekovinama EU i uputila ga Narodnoj skuptini na usvajanje

35

roka, pravila konkurencije primenjivati i na javna preduzea, ali u meri u kojoj primena ovih pravila ne bi ugrozila misiju koja je tim preduzeima poverena. Materijalno-pravno govorei ova dva lana ne donose Srbiji nikakvu novu obavezu u pogledu zatite konkurencije, budui da su ista reenja ve sadrana u Zakonu o zatiti konkurencije10. Ono to donosi ovaj Sporazum, budui da je primena pravila o konkurenciji od stupanja na snagu Sporazuma meunarodna obaveza Srbije, jeste injenica da e primenu ovih pravila od sada nadzirati i Evropska komisija u sklopu nadzora nad pravilnom primenom celog SSP i da e primena ovih pravila biti predmet razmatranja Odbora za stabilizaciju i pridruivanje.

Kontrola dodele dravne pomoi

Za razliku od pravila o zatiti konkurencije koja su ve regulisana Zakonom o zatiti konkurencije, pravila o kontroli dravne pomoi u Srbiji nisu regulisana sistemskim zakonom11 i ta materija predstavlja novinu u srpskom pravom sistemu, kao direktna posledica Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i celog procesa evropske integracije Srbije. lan 73.1.iii. predvia da svaka dravna pomo koja naruava ili preti da narui konkurenciju davanjem prednosti odreenim preduzeima ili odreenim proizvodima, nije u skladu sa pravilnim funkcionisanjem Sporazuma, u meri u kojoj moe uticati na trgovinu izmeu Zajednice i Srbije. Ovim lanom se u sprovoenje Sporazuma direktno uvodi lan 86. Ugovora o stvaranju EZ kojim se regulie pitanje kontrole dravne pomoi na tritu EU. Predvieno je da Srbija, u roku od godinu dana od stupanja na snagu SSP, formira operativno nezavisno telo (Komisiju za kontrolu dodele dravne pomoi) koje bi vrilo nadzor nad dodelom dravne pomoi i koje bi imalo ovlaenja da naredi povraaj protivzakonito dodeljene dravne pomoi. Ova Komisija bi dakle vrila prethodnu i naknadnu kontrolu dodele dravne pomoi. Usvajanje ovog zakona ne znai da e Srbija prestati da daje subvencije privredi, nego da e se te subvencije dodeljivati nediskriminatorno i na sistemski ureen nain.

Standardizacija
SSP za srpske industrijske proizvode trajno uklanja carinske barijere i odreene forme tradicionalnih vancarinskih barijera za izvoz na unutranje trite EU. Uklanjanjem ovih prepreka, meutim, ne prestaje dejstvo unutranjih pravila EU koja reguliu uslove stavljanja u promet na unutranjem tritu odreenih proizvoda, prema njihovim tehnikim karakteristikama i osobinama. Ovde govorimo o efektima sekundarnog zakonodavstva EU (uredbe, uputstva, odluke), unutranjim jedinstvenim i/ili harmonizovanim pravilima EZ koji reguliu jednake uslove uea na tritu za sve igrae i njihove proizvode bez diskriminacije po osnovu sedita i porekla. Pomenute norme sa stanovita spoljne trgovine mogu imati dejstvo tehnikih, necarinskih barijera trgovini. Cilj SSP je uspostavljanje zone slobodne trgovine (lan 18. SSP), a ne zajednikog trita sa EU. Otuda, SSP ne uvodi pretpostavku uzajamnog priznavanja tehnikih propisa
36
10 11

lanovi 4, 7. i 9. Zakona o zatiti konkurencije (Slubeni glasnik RS, 79/2005) Zakon o kontroli dodele dravne pomoi je Vlada utvdila decembra 2008. godine i uputila Narodnoj skuptini na usvajanje

strana ugovornica, dakle SSP ne podrazumeva pretpostavku usaglaenosti srpskih proizvoda sa propisima EU i obratno. Dakle, nije dovoljno da domaa roba ispunjava vaee domae tehnike propise i standarde i da je praena domaim sertifikatima koji to potvruju da bi joj bio otvoren put na trite EU. Pretpostavka usaglaenosti na jedinstvenom tritu vai za konkretan srpski proizvod tek od trenutka kada je legalno stavljen prvi put u promet u nekoj od drava lanica EU. Tom inu prethodi provera njegove usaglaenosti sa tehnikim propisima EU, odnosno sa tehnikim propisima konkretne drave pre njegovog stavljanja u promet. Tek posle prolaska uspene provere usaglaenosti, za taj srpski proizvod vie ne postoje dodatne tehnike barijere slobodnom kretanju na celokupnom prostoru EU trita. lan 77. SSP, iako ne predvia pretpostavku usaglaenosti, ostavlja za sobom putokaz kako tu pretpostavku osvojiti za konkretne kategorije proizvoda i pre stupanja u lanstvo EU. Prema stavu 2(g) strane ugovornice se obavezuju da e nastojati da zakljue Sporazum o oceni usaglaenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda onog trenutka kada su zakonski okvir i postupci u Srbiji dovoljno usklaeni sa propisima Zajednice i tamo gde je na raspolaganju odgovarajua strunost za njihovo sprovoenje. Za to je potrebno prethodno uskladiti tehnike propise i standarde za industrijske proizvode sa propisima EU u odreenom sektoru i uspostaviti kompatibilnu infrastrukturu kvaliteta kroz usklaivanje propisa o procedurama ocene usaglaenosti industrijskih proizvoda, to podrazumeva razvijenu mreu osposobljenih, kompetentnih, nezavisnih i nepristrasnih tela koja e te procedure sprovoditi. Bitno je naglasiti da usaglaavanje domaih propisa sa propisima EU u ovoj oblasti vodi ka tome da proizvoai koji ne mogu da zadovolje standard EU ili tehniki propis, ne samo da nee moi da izvoze u EU nego nee moi da izau ni na domae, srpsko, trite, budui da je domai propis usaglaen sa propisom EU. Ovo neminovno vodi ka poveanju kvaliteta i konkurentosti domae robe i eliminaciji nekonkurentnih proizvoaa sa trita.

Zakljuak
Iako je Srbija ve primenom ATM dobila bescarinski pristup tritu EU od kraja 2000. godine, zakljuenjem SSP, Srbija je uinila bitan formalni korak za institucionalizaciju odnosa sa EU. Slobodan izvoz na trite EU vie nee biti posledica jednostrane izjave volje lanica EU, ve ugovorna obaveza sa jasnim pravima i obavezama obe strane. SSP predstavlja najbitniji sporazum koji e Srbija zakljuiti sa Evropskom unijom do momenta pristupanja ovoj organizaciji. Ovim Sporazumom se na najsveobuhvatniji nain reguliu svi aspekti odnosa Srbije i Evropske unije i Srbiji garantuje budue lanstvo u Evropskoj uniji. Dobijanjem statusa drave pridruene Evropskoj uniji i pravilnim sprovoenjem ovog Sporazuma Srbija e na najbolji nain obezbediti rast i razvoj svoje privrede i drutva u celini, obezbeujui sigurnost plasmana domae robe na trite od 500 miliona potroaa sa visokom kupovnom moi. Potpisivanje Sporazuma neminovno dovodi do porasta investicija, ekonomske razmene sa EU, to dovodi do stvaranja novih radnih mesta i u krajnjoj liniji dovodi do porasta standarda ivota graana Srbije. Svetska ekonomska kriza e naravno umanjiti pozitivne efekte SSP, ali na srednji i dui rok pozitivni efekti SSP e biti jasno vidljivi.
37

Sa druge strane, usklaivanje domaeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU vodi ureivanju pravnog sistema Srbije na nivou koji kvalitativno odgovara jednoj razvijenoj trinoj privredi sa efikasnim institucijama, visokim stepenom pravne sigurnosti i zatite za mala i srednja preduzea i potroae. Za neke segmente naeg prava ovo e, za poetak, znaiti dostizanje nivoa koji je u dravi postojao do kraja osamdesetih godina, najvie u oblasti standardizacije i zatite potroaa, dok e za neke oblasti to znaiti ureivanje po prvi put, poput kontrole dodele dravne pomoi, ali e u svim oblastima, usklaivanje neminovno znaiti dostizanje kvalitativno vieg nivoa ureenosti i stvaranje ureenog okruenja u kome se tano znaju prava i obaveze svakog, kako pojedinaca i privrednih drutava, tako i drave.

O autoru
Vladimir Meak roen je 1976. godine u Beogradu i zaposlen je kao vii savetnik u Kancelariji za evropske integracije Vlade Srbije, na poslovima usklaivanja domaeg zakonodavstva sa propisima EU, od septembra 2003. godine. U toku pregovora za zakljuenje SSP bio je koordinator pregovora od juna 2005. godine sve do ratifikacije, 8. septembra 2008. godine. Autor je zavrio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000. godine, magistrirao na Fakultetu politikih nauka i diplomatije Univerziteta u Bolonji 2002. godine na temu Regionalna politika Evropske unije, specijalizovao pravo konkurencije EU na Univerzitetu u Oksfordu 2004. godine i prijavio doktorsku tezu na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu. Govori engleski i italijanski jezik. lan je ivning alumni organizacije i Mense Srbija.

38

Sanja Meanovi

Uloga civilnog drutva u procesu evropskih integracija Srbije

Razvijeno civilno drutvo je odlika modernih demokratija. Postojanje organizacija civilnog drutva prua mogunost graanima da se udruuju u cilju artikulacije, predstavljanja i odbrane svojih legitimnih interesa u javnom i politikom ivotu. Za razliku od naela reprezentativne demokratije, koja se ostvaruje kroz postojanje politikih stranaka, organizacije civilnog drutva su glavni eksponenti onoga to nazivamo participativnom demokratijom. Kroz njihovo postojanje i delovanje jami se jedno od osnovnih naela EU - pravo graanina da uestvuje u demokratskom ivotu Evropske unije. 1 Razvoj i postojanje organizacija civilnog drutva zauzimaju znaajno mesto u novijoj istoriji razvoja demokratije u Srbiji. One su tokom dugog perioda nedemokratskih reima uvale i sauvale seanje na osnovne demokratske i evropske vrednosti, gajile ih i unapreivale u tekim uslovima nerazumevanja i este represije. Doprinele su uspostavljanju politike kulture kroz edukaciju, nezavisne medije i monitoring izbora. Civilno drutvo imalo je i znaajnu ulogu u obaranju reima Slobodana Miloevia i uspostavljanju demokratije u Srbiji. Njihov znaaj nije opao niti je zanemaren ni posle promena oktobra 2000.godine. O tome svedoi i Godinji izvetaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija objavljen novembra 2008. godine: Organizacije civilnog drutva nastavljaju da igraju znaajnu ulogu u socijalnom, ekonomskom i politikom ivotu Srbije. Ipak dugoroni zakonodavni nedostaci nisu jo obraeni na adekvatan nain. Ovo se odnosi na pravni status nevladinih organizacija i njihovo finansiranje, ukljuujui restriktivne i nepovoljne poreske uslove koji se primenjuju ad hoc i na proizvoljnoj osnovi. Civilno drutvo Srbije se, tokom 2008, nalo pod prizmom i Evropskog komiteta za ekonomiju i drutvo (EKOSOK). Posle pisma od 18. juna 2007. godine kojim su komesarka Margo Vlastorm i komesar Oli Ren zatraili preliminarno miljenje o ulozi graanskog drutva u procesu evropskih integracija u Srbiji, delegacija EKOSOKa, na ijem elu je bio Sepo Kalio, koji je ujedno bio i izvestilac, posetila je Srbiju u cilju prikupljanja potrebnih informacija. Tom prilikom susreli su se sa predstavnicima Vlade i nevladinih organizacija a rezultat njihove misije bilo je Miljenje o Odnosima EU Srbija: odnosi graanskog drutva, usvojeno na plenarnoj sednici EKOSOKa maja 2008. godine. Krajem iste godine Miljenje je predstavljeno srpskoj javnosti. Miljenje sadri preporuke upuene institucijama i telima EU, preporuke Vladi Srbije i preporuke samim organizacijama civilnog drutva. Mi emo se u ovom tekstu zadrati na nekim preporukama vlastima i organizacijama civilnog drutva.

Reprezentativnu i participativnu demokratiju kao osnovna demokratska naela na kojima se zasniva EU navodi i tekst Lisabonskog sporazuma (Za tekst sporazuma v. OJ EU no. C 306-10 od 17.12.2007)

39

Preporuke Vladi Srbije:

Treba to pre doneti zakon o Udruenjima civilnog drutva i odgovarajuu pravnu regulativu, naroito poreske zakone. Treba razviti strategiju razvoja graanskog drutva, time e se stvoriti osnova za snano graansko drutvo kao nuan element zrelog demokratskog drutva. Sa predstavnicima organizacija civilnog drutva treba odravati sistemski dijalog o pitanjima koje se tiu tih organizacija. Vlada bi trebalo da odrava kontakt sa irim krugom organizacija civilnog drutva. Organizacijama civilnog drutva treba ponuditi razliite podsticaje, ukljuujui finansijske, da bi se podrao njihov razvoj i odrivost njihovih aktivnosti. Treba razviti transparentu shemu dotacija koja e organizacijama graanskog drutva omoguiti da se prijavljuju za dotacije finansirane iz dravnog budeta.

Preporuke organizacijama graanskog drutva u Srbiji:

Treba institucionalizovati platformu za stalne sastanke i razmenu ideja. Treba unaprediti upravljake vetine predstavnika organizacije civilnog drutva putem njihovog uea u raznim programima obuke. Treba ojaati saradnju sa medijima i unaprediti sliku organizacija civilnog drutva u javnosti kroz promovisanje projekata i dostignua organizacija graanskog drutva. Imajui u vidu ove preporuke zadraemo se na analizi odnosa Vlade i organizacija civilnog drutva u Srbiji. Istorijski gledano demokratske politike snage okupljene oko koalicije DOS i organizacije civilnog drutva bile su saveznici i partneri u obaranju reima Slobodana Miloevia i uspostavljanju demokratije u Srbiji. Posle promena oktobra 2000. godine, dobri poznanici i partneri morali su se prilagoditi novonastalim uslovima: jedni su preuzeli institucije vlasti dok su drugi nastavili da zastupaju ideje graanskog aktivizma. Drugim reima, trebalo je da i jedni i drugi pronau i uspostave nove modalitete komunikacije i saradnje do tada nepoznate drutvenom i politikom sistemu Srbije. DOS je, doavi na vlasti, nasledio dravnu strukturu iz prethodnih vremena, nenaviknutu na transparentnost, otvorenost i saradnju. S druge strane nevladine organizacije, na poziciji vlasti nisu vie imali ogorene protivnike, ve svoje saveznike i saborce. U to vreme u Srbiji svako je, manje vie, bio u procesu uenja, primene novosteenih znanja i snalaenja u novoj ulozi, u okviru koje je trebao da doprinese stvaranju modernog demokratskog drutva. I kako su oekivanja dobrih znalaca i saboraca bila velika na obe strane, tako su i razoaranja zbog usporenog procesa uspostavljanja saradnje i institucionalnog mehanizma, bila vea. Ipak, saradnja se razvijala i danas se razvija i unapreuje, ali jo uvek na ad hoc osnovi. Jedan od prvih dravnih organa koji je institucionalizovao svoju saradnju sa civilnim drutvom bila je Kancelarija za evropske integracije, tako da ona danas ima potpisan Memorandum o saradnji u procesu evropskih integracija sa preko 80 organizacija civilnog drutva irom Srbije, Univerzitetima i sindikatima. Na projektnom nivou, ovaj
40

vid saradnje razvili su i Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva i Ministarstvo za sport i omladinu. Poslednji primer dobre prakse je uspostavljanje saradnje Ministarstva za ljudska i manjinska prava sa organizacijama civilnog drutva koje sa bave ljudskim pravima. Time su stvoreni preduslovi za uspostavljanje dijaloga u ovoj oblasti gde saradnje do sada nije bilo, to je bila jedna od zamerki u Izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2008. godinu. Takoe, od oktobra 2000. godine, Vlada i organizacije civilnog drutva bile su partneri u izradi velikog broja nacionalnih i lokalnih strategija. Meu njima su Strategija za smanjenje siromatva, Strategija odrivog razvoja, Nacionalni plan akcije za decu, Strategija o starenju, Strategija za mlade. Saradnje je sve vie i u postupku donoenja zakona. Primeri dobre prakse su svakako Zakon o udruenjima, Zakon o zadubinama i fondacijama, Zakon o volonterima i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Vremenom drava je, u meri u kojoj je to bilo mogue, poela da brine o finansiranju civilnog sektora. Jedan od prvih i uspenijih projekata Vlade koji ima za cilj da finansijski pomogne civilni sektor je Fond za socijalne inovacije. Kroz njega Ministarstvo za rad i socijalnu politiku finansira projekte organizacija civilnog drutva koji pospeuju reformu socijalne zatite. Takoe, 2004. osnovan je Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine, prvi fond ovog tipa u Srbiji. On ima za cilj unapreenje civilnog drutva i uspostavljanje saradnje sa lokalnim vlastima. Na kraju, i pojedini gradovi poput Beograda, Nia, Novog Sada i Zrenjanina imaju svoje fondove za unapreenje civilnog drutva. Izvestan napredak uinjen je i na polju institucionalizacije odnosa kroz formiranje saveta, tela i foruma na nivou Kabineta Predsednika Republike, Vlade i Skuptine. Savet pri Kabinetu Predsednika Republike postoji ve dve godine sa zadatkom da savetuje Predsednika Republike Srbije u oblasti saradnje sa organizacijama civilnog drutva. Na nivou Vlade Republike Srbije Savet za evropske integracije ustanovljen je u jo u vreme Zorana inia. Savet predstavlja meovito telo, sastavljeno od predstavnika Vlade i predstavnika civilnog sektora, crkve i sindikata koje ima za cilj da obezbedi to vei drutveni konsensus za proces evropskih integracija. Posle ubistva Zorana inia Savet nije bio sazivan, da bi krajem 2008. godine premijer Mirko Cvetkovi, u okviru proevropske agende svoje Vlade, formirao Savet za evropske integracije. Na kraju, i Odbor za smanjenje siromatva Narodne skuptine Republike Srbije pokrenuo je tematski Forum za konsultacije u cilju to bolje razmene informacija vezanih za primenu Strategije za smanjenje siromatva. Stalni uesnici ovog Foruma jesu predstavnici organizacija civilnog drutva. I mada se, na oigled i na dobrobit drutva, saradnja dravnih organa i organizacija civilnog drutva razvija, Srbija jo uvek nema sistemsko reenje za njihov kontinuirani dijalog. Na tom polju uveliko kasnimo za ostalim susedima u regionu. Hrvatska je meu prvima osnovala Kancelariju za saradnju sa civilnim sektorom a u kasnijoj fazi i Fondaciju za razvoj civilnog sektora, dok iste institucije imaju Crna Gora i Makedonija. Ekspoze premijera Mirka Cvetkovia od 7. jula 2008 godine, u kome je istaknuto da e obezbeivanje odgovarajuih mehanizama saradnje izmeu drave i civilnog drutva imati odgovarajue mesto u okviru izgradnje pravne drave, otvorio je mogunost

41

daljem razvoju odnosa Vlade i civilnog drutva. Ubrzo je usledila inicijativa Tima potpredsednika Vlade za smanjenje siromatva i Kancelarije za evropske integracije o poetku procesa uspostavljanja sistematskog dijaloga izmeu Vlade i organizacija civilnog drutva. Ekspertska analiza i javna rasprava koja je usledila pokazale su neophodnost osnivanja Kancelarije za saradnju sa civilnim drutvom sa zadatkom da kontinuirano unapreuje dijalog sa civilnim drutvom, koordinira i ohrabruje saradnju i ministarstava i drugih tela Vlade. Na alost, oekivano je da nepostojanje novog zakonskog okvira, smanjenje republikog budeta i ekonomska kriza uspori proces formiranja ovog novog tela Vlade. Preduslov za osnivanje Kancelarije za saradnju sa civilnim drutvom je donoenje novog Zakona o udruenjima. Donoenje modernog zakonodavnog okvira za funkcionisanje civilnog drutva jeste jedna od naih neispunjenih obaveza pomenutih u Izvetaju o napretku i Miljenju EKOSOKa. Seamo se da je ovaj zakon uao u skuptinsku proceduru krajem 2008. godine proao debatu, ali je pred dan za glasanje povuen. Razlog povlaenja bio je hitnost usvajanja budeta Republike Srbije i, s tim u vezi zakazivanje vanredne sednice, ali i opstrukcija odreenog broja poslanika koja je dovodila do potpune blokade parlamenta i znaajnog kanjenja zakonodavnih aktivnosti. Izmene Poslovnika o radu skuptine koje su ve na snazi i novi Poslovnik o radu koji e biti usvojen juna 2009.godine omoguie efikasniji rad Narodne skuptine, pa je za oekivati da, kada se pomenuti nacrt zakona ponovo nae pred parlamentom on bude i usvojen. Pored toga pred Vladom je i projekat regulisanja finansijskog statusa organizacija civilnog drutva, kao i regulisanje poreskog sistema koji bi motivisao potencijalne donatore da ulau u civilni sektor i njihove projekte. Time bi se diversifikovao izvor donacija i obezbedila vea sigurnost i odrivost civilnog sektora, koji se ovog trenutka u Srbiji, uglavnom oslanja na strane donatorske izvore. Pored koraka koje ini Vlada, za uspenu saradnju neophodna je i transformacija civilnog sektora. To se pre svega odnosi na profilisanje organizacija civilnog drutva, profesionalizacije i unapreenje ljudskih resursa. Takoe, u skladu sa preporukom EKOSOKa, civilni sektor treba da razmisli o institucionalizovanju platforme za stalne sastanke i razmenu ideja, u okviru koje bi unapreivali saradnju meu sobom ali i stvarali interesne koalicije u okviru kojih bi istupali u odnosu na Vladu. Treba unaprediti upravljake vetine predstavnika organizacije civilnog drutva putem njihovog uea u raznim programima obuke i time ojaati i unapreivati ljudske resurse. U tom smislu, unapreenje civilnog sektora, neobino je vano za itavo drutvo jer moe biti znaajan izvor poveanja radnih mesta i mogunosti zapoljavanja. Prema nekim pokazateljima volonterski sektor je u Velikoj Britaniji tokom 2006. godine zapoljavao preko 600.000 ljudi.

Saradnja Vlade i organizacija civilnog drutva u procesu evropskih integracija

Proces evropskih integracija je proces tranzicije i sprovoenja reformi drutva, uz praenje modela Evropske unije, koje vode izmeni pravnog, politikog i ekonomskog
42

sistema. S toga, ovaj proces jeste pre svih odgovornost politike elite Vlade kroz ispunjavanje formalnih koraka i primenu tehnikih standarda i Narodne skuptine kroz proces harmonizacije zakonodavstva i ostvarivanja politikog konsenzusa. Meutim, evropske integracije jesu i optedrutveni koncept promene jednog sistema vrednosti i zato mora biti podran od svih. Najuspenije drave u procesu evropskih integracija jesu bile one koje su imale najsnaniji politiki i nacionalni konsensus. Upravo zbog toga saradnja drave i organizacija civilnog drutva je u ovoj oblasti prirodna i neminovna. Civilno drutvo moe i mora uestvovati u dogovaranju o prioritetima, praenju sprovoenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, u pregovorima, informativnim kampanjama i kampanjama koje ire i unapreuju evropske vrednosti, u regionalnoj saradnji, promociji uspenih primera iz Srbije u Briselu i u okviru zemalja lanica u jednoj koordiniranoj i sinhronizovanoj akciji, zajedno sa dravnim institucijama. Srbija ima primere dobre prakse i u ovom domenu. Kancelarija za evropske integracije tesno sarauje sa civilnim sektorom u promociji evropskih vrednosti i edukaciji graana. Odreeni broj organizacija civilnog drutva pruile su veoma znaajnu ekspertsku pomo dravnim organima, pre svega u oblasti vizne liberalizacije sa zemljama EU, dok su, neke od njih, veto i uspeno lobirale za reim viznih olakica u Briselu. Ovakva vrsta sinergije bie sve potrebnija Srbiji na putu ka punopravnom lanstvu. to vie Srbija bude odmicala u procesu integracija to e ona neminovno biti prisutnija u Briselu, a njen glas e morati sve vie da se uje. Zato emo morati da racionalno i efikasno upotrebimo sve kapacitete jedne male zemlje kakva je naa. Ve primena SSP jo vie e otvoriti vrata, ne samo dravnim organima, ve i organizacijama civilnog drutva. U okviru EKOSOKa bie oformljen Zajedniki konsultativni komitet (Joint Consultative Committee) kao forum kroz koji e se obavljati razmena miljenja izmeu organizacija civilnog drutva u Srbiji i EU. Organizacije civilnog drutva moraju biti spremne za taj formalni korak, koji e im omoguiti ravnopravno prisustvo u jednoj otvorenoj areni i vrlo sloenom okruenju u kome su zastupljeni razliiti interesi.

O autoru
Sanja Meanovi je diplomirala i magistrirala istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i zavrila Diplomatsku akademiju Ministarstva spoljnih poslova. Po zavretku studija radila je, kao istraiva, u Vizantolokom institutu SANU, a zatim je izvesno vreme provela u inostranstvu. Posle povratka u zemlju radila je kao koordinator programa u Fondu Centar za demokratiju, gde je koordinirala projekte iz oblasti evropske politike jednakih mogunosti i evropskih integracija. Od 2006. zaposlena je u Kancelariji za evropske integracije Vlade i, u zvanju samostalnog savetnika, radi u odseku za Politike kriterijume, pravdu, slobodu i bezbednost. Specijalizaciju u oblasti evropskih integracija stekla je kroz obuke i seminare, meu kojima je i seminar Evropskog koleda u Briu. Tehnike pregovaranja savladala je u okviru obuke UNITARa i Diplofondacije a pohaala i i Regionalni program ljudskih prava za ene u Raul Valenberg institutu u Lundu (vedska). Objavila je naune radove iz oblasti istorije i prevela Prirunik za posmatranje uea ena u izbornom procesu u izdanju OEBSa.

43

Andrija Pejovi

Srbija na putu ka Evropskoj uniji i njenoj Zajednikoj poljoprivrednoj politici

Pre nego sto objasnimo ta je zapravo Zajednika poljoprivredna politika (ZPP) Evropske unije, bilo bi korisno da vam najpre pruimo informacije gde se naa zemlja nalazi na putu ka Evropskoj uniji i koji su to koraci koje treba preduzeti ka punopravnom lanstvu. Posmatrano kroz promene u poljoprivredi, prvi znaajniji dogaaji u vezi sa Evropskom unijom su se odigrali krajem 2000. godine, kada je Evropska unija odluila da jednostrano otvori svoje trite za poljoprivredne proizvode iz Srbije, to zapravo znai ukidanje carinskih stopa, osim za mladu junetinu (tzv. bejbi bif ), vino i neke riblje proizvode (to se odnosi na Crnu Goru), za koje su uvedene kvote, odnosno ograniene koliine proizvoda koje Srbija moe da izveze u EU. Nakon toga, tadanja Savezna Republika Jugoslavija je odluila da izvri liberalizaciju spoljne trgovine, tj. da otkloni sve administrativne prepreke za uvoz i izvoz proizvoda i da smanji carinske stope i za poljoprivredne proizvode, to je delimino dovelo do pogoranja odnosa razmene sa EU. Relativno niska ponuda poljoprivrednih proizvoda na inostranom tritu, s obzirom na potencijale, se moe posmatrati kao rezultat nedostatka konkurentnih proizvoda (i cenom i kvalitetom), koji je, izmeu ostalog, prouzrokovan sporim tempom uvoenja EU standarda u proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda u Srbiji.

ta je sledei korak
Nakon dobijanja pozitivne Studije o izvodljivosti i poetka pregovora o zakljuenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju u aprilu 2005. godine, Srbiju eka period pregovaranja pomenutog sporazuma, koji moe da traje od est meseci do godinu dana, to je pre svega uslovljeno ispunjenjem politikih preduslova u vezi sa ovim pregovorima.

ta je Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i kako e on uticati na srpsku poljoprivredu

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju je posebna vrsta sporazuma o pridruivanju koje Evropska unija sklapa sa dravama koje se nalaze u procesu stabilizacije i pridruivanja i predstavljae prvi ugovorni odnos izmeu Srbije i Crne Gore i Evropske unije. Ovim sporazumom se reguliu pitanja politikog dijaloga, usklaivanje zakonodavstva, podsticanje ekonomskih odnosa, razvoj zone slobodne trgovine, osiguravanje regionalne saradnje i saradnja u drugim oblastima.
44

Deo koji se odnosi na poljoprivredu je pitanje razvoja slobodne trgovine u ovom sektoru, to znai da je Srbija na potezu u pogledu sniavanja carinskih stopa i njihovog izjednaavanja sa stopama EU. Ipak, u pregovorima, koji e zapoeti krajem ove godine, je potrebno da pregovaraki tim Srbije zauzme stav o posebnom statusu poljoprivrede. Hrvatska je uspela da u pomenutim pregovorima dobije poseban status za svoju poljoprivredu, odnosno poljoprivreda je identifikovana kao osetljiviji sektor u odnosu na industrijski, tako da je dobila prelazni period tokom kojeg treba da radi na uspostavljanju vee konkurentnosti sektora. Ukoliko u tom prelaznom periodu Srbija uspe da se izbori i za status kandidata za lanstvo u EU, bie joj na raspolaganju finansijska sredstva za unapreenje konkurentnosti i uvoenje evropskih standarda u poljoprivredi (fond SAPARD kojeg 2007. zamenjuje Pretpristupni instrument - komponenta ruralni razvoj). Prelazni periodi koje su nai susedi dogovorili su est godina u sluaju Hrvatske, odnosno deset godina u sluaju Makedonije. Drugi znaajan element je pitanje regulisanja prava osnivanja i poslovanja preduzea iz Evropske unije. Naime, Sporazumom se predvia izjednaavanje prava stranih i domaih preduzea koja se odnose na korienje i kupovinu zemljita. Ipak, Hrvatska je u pregovorima utvrdila da, nakon sklapanja Sporazuma, strane kompanije nee imati ista prava u odnosu na prirodna bogatstva, poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite, s tim to je predvieno preispitivanje ovakvog odnosa nakon etiri godine. Ovakva diskriminacija stranih kompanija ne postoji u sluaju Makedonije.

Istorijski osvrt na nastanak i reforme Zajednike poljoprivredne politike

Zajednika poljoprivredna politika EU je nastala u zapadnoj Evropi poetkom 60-ih godina XX veka (1962), u okruenju koje je jo uvek karakterisao oporavak privrede i drutva od posledica II svetskog rata, ukljuujui i poljoprivredu koja je bila opustoena i koja nije mogla da prui stabilne isporuke hrane za stanovnitvo, to je imalo odluujuu ulogu u oblikovanju tadanje politike. Osnovne karakteristike, tada poetne, ZPP su bile obezbeenje bolje produktivnosti poljoprivrednog sektora, adekvatne isporuke hrane za potroae po pristupanim cenama i oivljavanje samog sektora. Finansijska podrka je pruana za restrukturiranje poljoprivredne proizvodnje kroz investicije za proizvodnju, unapreenje veliine poseda, unapreenje tehnologije proizvodnje itd. To je obezbeivano pruanjem subvencija i garantovanjem cena, to je podsticalo farmere da poveaju proizvodnju. Ipak, iako je EU ostvarila glavni cilj - samodovoljnost u pogledu poljoprivrednih proizvoda, ona se poetkom 80-ih nala u problemu vika poljoprivrednih proizvoda, koji su delimino bili izvoeni na inostrana trita uz znaajne subvencije, a delimino uskladitavani ili unitavani, to je opet znaajno optereivalo budet Evropske unije. Krajem 1979. godine, 75,5% ukupnog budeta Evropske unije je odlazilo na sprovoenje agrarne politike. Sve ovo je imalo za posledicu veliki pritisak na budet i poremeaje na svetskom tritu, a istovremeno nije uvek doprinosilo poboljanju blagostanja poljoprivrednih proizvoaa, niti je nailazilo na odobravanje poreskih obveznika.
45

Devedesetih godina prolog veka, Zajednika poljoprivredna politika je pretrpela znaajne promene (tzv. Mekarijeve reforme ZPP, 1992-1993). Uvedena su ogranienja u proizvodnji, a naglasak je stavljen na ekoloki odrivi razvoj poljoprivrede.. Ogranienja proizvodnje omoguila su smanjenje vikova, dok je novi akcenat stavljen na ekoloku poljoprivrednu proizvodnju. Proizvoai su morali da obraaju mnogo vie panje na trite i da odgovore na menjanje prioriteta u javnom mnjenju da bi dobijali direktnu podrku. Ovaj zaokret u prioritetima ukljuio je novi element ruralnu razvojnu politiku, kojom se ohrabruju inicijative i istovremeno pomae poljoprivrednim proizvoaima da diversifikuju proizvodnju, poboljaju marketing svojih proizvoda i na druge naine restrukturiraju sopstveni biznis. Plafoniran je budet za ZPP da bi se poreski obveznici uverili da trokovi ZPP nee izmai kontroli. Najavljene su nie cene, uvedene su mere stavljanja zemljita van upotrebe u cilju smanjenja proizvodnje i direktna plaanja poljoprivrednim proizvoaima nevezana za proizvod, to je sve predstavljalo veliku novinu i nailo na veliki otpor, ali je uprkos tome nastavljeno Planom iz 2000. (Agenda 2000), kojom je uveden Evropski model poljoprivrede. Osnovni ciljevi Evropskog modela poljoprivrede su: konkurentan poljoprivredni sektor (nezavistan od subvencija); proizvodne metode koje vode ka kvalitetnim proizvodima i koje doprinose ouvanju ivotne sredine; diversifikacija poljoprivrede koja doprinosi lepoti okruenja; aktivna ruralna zajednica koja stvara i odrava zaposlenost; jednostavnija i razumljivija poljoprivredna politika; jasnije razdvajanje odgovornosti izmeu EU i drava lanica i jasna korist za drutvo od troenja poljoprivrednog budeta. Iako je ovim promenama EU elela jednostavniju i jasniju poljoprivrednu politiku, ta politika je u stvari postala sloenija, time to je ostavila mogunost zemljama lanicama da biraju za koje e se mere opredeliti. Time je zapravo napravljen prvi korak u razdvajanju Zajednike poljoprivredne politike, tako to su okvirna pravila i finansiranje ostali isti, a zemljama lanicama je ostavljeno da se same opredele ta ele da finansiraju, tj. vei akcenat je stavljen na trite.

Reforme iz 2003. godine

Sutina reformi iz 2003. godine, koje su poele da se sprovode 2005. godine, je da su direktna plaanja vezana za proizvodnju odreenih kultura zamenjena za plaanja po domainstvu, koja e, pak, biti vezana za prethodna (istorijska) plaanja koja su domainstva dobijala u periodu 2000-2002. godine. Ovakav nain plaanja je nazvan Jedinstvena ema plaanja (JP). U JP, poljoprivrednik dobija podrku bez obzira na proizvodne aktivnosti, ali u sluaju da su ispunjeni sledei uslovi: ouvanje dobrog proizvodnog stanja zemljita; postupanje u skladu sa zahtevima ouvanja ivotne sredine (zatita divljih ptica, zagaenje vode i tla, prirodna stanita, eko-sistemi); postupanje u skladu sa zahtevima zdravstvene zatite ljudi i ivotinja (obeleavanje stoke, upotreba hemikalija u proizvodnji, upotreba sredstava za
46

pospeivanje rasta, bezbednost hrane, kontrola bolesti ludih krava i kontrola ostalih bolesti ivotinja); postupanja u skladu sa zahtevima dobrobiti ivotinja; stavljanje zemljita izvan upotrebe za povrine pod itaricama (povrine utvrene na osnovu istorijskih podataka); povrine pod trajnim panjacima iz 2003. ne smeju u budunosti postati oranice; odreeni proizvodi koji ranije nisu bili u reimu podsticaja ne smeju da se proizvode na povrinama za koje se mogu ostvariti podsticaji (osim pod odreenim uslovima). Na osnovu navedenog se zakljuuje da postoje dva uslova koja moraju biti zadovoljena da bi poljoprivrednik ostvario pravo na podsticaj: posedovanje prava i korienje zemljita za koje se moe ostvariti podsticaj. Pravo ostvaruje poljoprivrednik koji je dobio bilo kakvo direktno plaanje u periodu 2000-2002. godine; poljoprivrednik koji je nasledio zemljite od poljoprivrednika koji je dobio direktno plaanje u 2000-2002; poljoprivrednik koji je kupio ili unajmio gazdinstvo koje je ostvarilo podsticaj pre 2005. godine; poljoprivrednik kome je pravo dato iz nacionalne rezerve i poljoprivrednik koji je dobio plaanje za mleko od 2004. godine. Podsticaj se ostvaruje na osnovu prosenog istorijskog podsticaja po hektaru i maksimalnog broja hektara koje su drave pojedinano ispregovarale, pri emu su obe komponente utvrene godinjim prosenim podsticajima i povrinom na kojoj se mogao ostvariti podsticaj u periodu 2000-2002. g. (iskljuujui zemljite koje je bilo izvan upotrebe). Ipak, stvarni podsticaj gazdinstvu zavisi od toga koliko hektara, koji zadovoljavaju uslove, ima u godini prijave. Proizvoa ne moe dobiti vie nego to mu pripada, a primie manje novca ukoliko mu je aktuelna povrina, koja zadovoljava uslove, manja od njegovog prava. Ovo se moe desiti ukoliko proizvoa proda ili iznajmi deo zemljita ili promeni namenu oranice u umu, vonjak, vinograd ili neki drugi trajni zasad. Hektari za koje se moe ostvariti pravo ukljuuju samo jednogodinje oranine kulture i trajne panjake. Proizvoai iz EU koji se ne prijave do 15. maja 2005. gube pravo. Sve navedeno vai iskljuivo za stare lanice Evropske unije, tzv. EU-15, ali postavlja se pitanje kako su prole nove lanice, takozvane EU-10? U samom procesu pregovora pristupanja novih lanica, Evropska unija je skrenula panju da one ne mogu da raunaju na isti nivo podrke po samom pristupanju, ve da je potrebno da proe odreeni prelazni period pre nego to postanu punopravni lanovi, barem u ovom smislu. Koji su razlozi za to? Pre svega, nove zemlje lanice nisu nikada imale tako visok nivo cenovne i druge podrke poljoprivrednim proizvoaima. Ako se podsetimo da je plaanje vezano za istorijske podatke, nesumljiv zakljuak je da nivo podrke koji mogu da oekuju iz budeta EU ne moe biti visok. Zatim je EU iznela stav da bi pruanje istog nivoa podrke novim lanicama dovelo do pada produktivnosti i privida konkurentnog sektora poljoprivrede, to bi rezultiralo u nejednakosti izmeu pojedinih podruja u novim zemljama lanicama kao rezultat veih podsticaja za ruralna podruja. Dodatni argument u rukama Evropske unije je bio postojee budetsko ogranienje - Evropska unija je u toku pristupanja novih lanica ve planirala budet za period od 2000. do 2006. godine. Sve navedeno je rezultiralo sporazumima sa novim lanicama EU.
47

Sporazum o poljoprivredi izmeu EU-15 i novih lanica pokriva tri glavna podruja: veliine nacionalnih kvota i zbirna nova prava na podsticaje (u tonama, litrama ili hektarima); visinu jedininih podsticaja ( po toni, itd.) ; finansiranje ruralnog razvoja. Prvo je EU odluila da podaci o proizvodnji, povrinama i podaci u stoarstvu u periodu 1995-1999. godine odrede nivo prava. Zatim je predvieno, iz ve pomenutih razloga, da se ne isplauje ukupan nivo podsticaja kao u starim lanicama, ve da se pone sa nivoom od 25%, koji bi se poveavao do punog iznosa u 2013. godini. Najznaajnije je da su odreene kompenzacije izvrene pruanjem podrke za ruralni razvoj. Generalni zakljuak koji se moe izvui iz ishoda pregovora za nove zemlje lanice je da i nije bilo ba mnogo pregovora, ve je usvojeno ono to je EU odredila. Glavni prigovori su se odnosili na kvote i na nivo podrke, to je rezultat istorijski mnogo veih vrednosti EU-15 u odnosu na EU-10. Zapravo, novim lanicama je obraun vren upravo u onom periodu kada su se one nalazile u procesu tranzicije, privatizacije, niske produktivnosti i iskorienosti kapaciteta. Kakve e ovo posledice imati na ekonomsku situaciju u EU25 pokazae vreme. Imajui u vidu komplikovanost primene JP, Evropska komisija je ponudila novim lanicama pojednostavljenu verziju pod nazivom ema jedinstvenog plaanja po povrini (JPP). Ovaj sistem plaanja omoguuje novim dravama lanicama da agregiraju dogovorena direktna plaanja (povrina pod kulturama i broj grla stoke pomnoe se sa jedininim podsticajem i procentom koji se plaa za svaku godinu) i obraunaju proseni podsticaj po povrini koji treba isplatiti za svo poljoprivredno zemljite za koje se moe ostvariti podsticaj, bilo da je pod odreenim usevom ili da se radi o panjacima. Ovakav podsticaj bio bi stoga odvojen od proizvodnje bilo koje odreene kulture ili stoke. U okviru JPP, procedure prijava i kontrole su pojednostavljene, s obzirom da ne postoji potreba za kontrolom odreene kulture ili broja stoke, ali kontrola plaanja ostaje na snazi. Nakon 2008. godine, sve nove drave lanice koje koriste JPP moraju da se prilagode standardnim metodama ZPP (JP). Ako to ne uine zbog administrativnih prepreka, mogu da se opredele da nastave primenu JPP, ali e im podsticaji ostati na nivou 2008. godine. Tabela 1: prikaz opcija odabira sistema po zemljama EU-10 JP Slovenija Malta JPP Maarska Slovaka eka Litvanija Estonija Letonija Kipar Poljska

48

Ruralni razvoj
Kako bi delimino kompenzovala nejednakosti u primeni prvog stuba Zajednike poljoprivredne politike (Direktni podsticaji i plaanja), Evropska unija je odluila da ponudi novim lanicama znaajnu podrku kroz ruralni razvoj, od ega je iz budeta EU pokriveno 80%, a ostatak finansiraju zemlje lanice. Mere koje se finansiraju u okviru ruralnog razvoja su: ranije penzionisanje poljoprivrednika; podrka podrujima s teim uslovima privreivanja; agro-ekoloki programi; poumljavanje poljoprivrednog zemljita; specifine mere za gazdinstva koja proizvode uglavnom za vlastite potrebe; uspostavljanje proizvoakih grupa; tehnika pomo; posebna pomo kako bi se dostigli EU standardi i nadoknada za direktna plaanja (ogranien iznos do maksimalnih 20% ukupnog budeta za ruralni razvoj). Ostale aktivnosti u sklopu mera ruralnog razvoja se finansiraju kao i u zemljama EU-15, odnosno u onim podrujima (regionima) u kojima je prosean dohodak ispod 75% proseka Evropske unije: investicije u poljoprivredna gazdinstva; pomo mladim poljoprivrednicima; obuka i dodatno osposobljavanje; ostale mere u umarstvu; unapreenje prerade i marketinga; prilagoavanje i razvoj ruralnih podruja; obnova i razvoj sela; zatita i ouvanje ruralnog naslea; poboljanje zemljita; upravljanje vodama za potrebe poljoprivrede; razvoj infrastrukture potrebne u poljoprivredi; podrka razvoju turizma i prometa; komasacija; uspostavljanje slubi za pomo poljoprivrednicima i slubi za upravljanje gazdinstvima; marketing kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda; osnovna infrastruktura potrebna ruralnom gazdinstvu i stanovnitvu; diversifikaciju poljoprivrednih i dopunskih aktivnosti radi poveanja dohotka ili ostvarenja alternativnog dohotka; zatita ivotne sredine u vezi sa poljoprivredom, umarstvom i ouvanjem ruralnog podruja; unapreenje dobrobiti ivotinja i vraanje potencijala poljoprivredne proizvodnje naruenog prirodnim katastrofama, kao i uvoenje odgovarajuih preventivnih instrumenata.
49

Sprovoenje ovih mera zahteva veoma sloenu administrativnu strukturu koja mora da zadovolji kompleksne kriterijume planiranja, kontrole i finansiranja. Mere sline ovima koje dobijaju zemlje lanice se finansiraju i u periodu prikljuenja Evropskoj uniji kroz tzv. Program SAPARD, koji e od 2007. godine biti preimenovan i prilagoen u Pretpristupni instrument - komponenta ruralni razvoj. Cilj pretpristupnih fondova je unapreenje konkurentnosti dotine poljoprivrede i upoznavanje sa procedurama i pravilima koje vae u zemljama lanicama. Druga, ne tako dobra, strana ovog instrumenta je izuzetna komplikovanost, na koju ukazuje upotreba sredstava koja su zemlje kandidati za lanstvo, sada EU 10, imale na raspolaganju. Do 2002. godine, nivo upotrebe raspoloivih sredstava za EU-10 je iznosio svega 20%. O autoru Andrija Pejovi....nadam se da ce stici skoro JM

50

Dragan Mirkovi

Standardi Evropske unije u procesu proizvodnje sirovog mleka

Ovaj tekst je pokuaj pribliavanja jednog segmenta politike Evropske unije (EU) u prometu mleka i mlenih proizvoda koji se odnosi na same proizvoae mleka. Naravno da je ova oblast mnogo ira i da se mora gledati kao integrisan sistem standardizacije i kontrole prometa mleka i mlenih proizvoda, u kome pored proizvoaa mleka uestvuje i preraivaka industrija, a u najveoj meri inspekcijski organi Ministarstva poljoprivrede. Akcenat je stavljen na postizanje standarda proizvodnje sirovog mleka obzirom da se on odnosi na poljoprivredne proizvoae koji moraju da steknu nova saznanja i da ih primene u svojim proizvodnjama.To e biti proces koji e pored osnovnog znanja o neophodnom kvalitetu mleka, zahtevati i dodatna investiciona sredstva za dostizanje istih.Obzirom na duine proizvodnog i reproduktivnog ciklusa u mlenom govedarstvu, u delu investicija e biti velika uloga drave zbog neisplativosti uzimanja komercijalnih kredita za ovaj vid proizvodnje. Osetljivost odranja ovog vida proizvodnje zahteva posebnu panju, obzirom da je to najzahtevnija poljoprivredna proizvodnja koja zahteva visok nivo specijalizacije, strunosti kao i velika poetna investiciona sredstva, iji povraaj se pod normalnim i kontinuiranim cenama repromaterijala kao i otkupnim cenama mleka moe oekivati tek nakon pete godine poslovanja. Proizvodnja mleka osim svog komercijalnog aspekta ima veliki znaaj u politici razvoja i opstanka ruralnih zajednica. Ovo podrazumeva ulazak u dublju socijalno ekonomsku oblast opstanka i unapreenja ivota na selu, gde dranje i bavljenje proizvodnjom mleka ini okosnicu ekonomije, s obzirom da je to finalni proizvod sitnih gazdinstava kroz koji oni jedino mogu da kapitalizuju ratarsku proizvodnju sa svojih malih poseda. Imajui u vidu da je ruralni razvoj bitan stub zajednike poljoprivredne politike EU (CAPCommon Agriculture Policy) neohodno je da se uini sve da se naprave preduslovi za jaanje ovog sektora i da se mali proizvoai i preraivai pripreme za te procese. Konstantna edukacija i stalno prisustvo strunih slubi na terenu koje imaju dovoljno znanja o standardima u proizvodnji, nainu njihovog dostizanja kao i modelima trinog poslovanja je jedini put koji nae proizvoae moe uvesti na trite EU. Vrlo brzo e se proizvoai mleka podeliti na one koji mogu ispuniti propisane zahteve po pitanju standarda kvaliteta, i one koji ekonomski ne mogu opstati u toj trinoj utakmici. Jako je bitno da ova druga grupa proizvoaa pronae svoje mesto u pravljenju proizvoda od mleka sa dodatom vrednou (proizvodi sa zatienim geografskim poreklom), i da uz pomo drave svoje proizvodne procese usmere u tom pravcu, jer u suprotnom e biti izloeni mogunosti gaenja proizvodnje.
51

U razvijenim drava lanicama EU, sve gore navedene poslove i pravljenje stratekih okvira, izmene legislative, pregovore sa preraivakom industrijom, vode jake asocijacije proizvoaa. U Republici Srbiji trenutno ne postoje organizacije koje bi uspele da okupe dovoljan broj proizvoaa mleka, kako bi artikulisali sopstvene interese. Ovakva situacija e sigurno voditi u pravcu da e samo mali broj poljoprivrednika uspeti da ostane u proizvodnji sirovog mleka. Na celokupan proces prometa mleka i proizvoda od mleka se odnosi vei broj direktiva i odluka EU, ali predmet ovog teksta je sirovo mleko tako da kljuni pravni okvir ini sledee: Standardi u proizvodnji sirovog mleka su definisani Direktivom Evropske komisije br. 853/2004/EC. Sve zemlje lanice su obavezne da u prometu mleka primenjuju ove standarde, kao to e i proizvoai u naoj zemlji morati u narednim godinama da posvete punu panju ovim propisima. Osvrnimo se prvo na situaciju na terenu.U ovom trenutku, proizvoai moda nisu ni svesni da su sa mlekarama uglavnom potpisali ugovore o kvalitetu isporuenog mleka. To je klauzula kojom se zahteva da mleko mora da odgovora sledeim standardima: Antibiotika Somatskih elija Bakterija manje od 0,004g do 400 000 u ml do 100 000 u ml

Ovo na prvi pogled izgleda jednostavno, ali proizvoai moraju da budu svesni da je dostizanje ovih standarda, ije neispunjavanje mlekare trenutno toleriu, veoma dug i skup proces. Pre svega, podrazumeva potpuno novu organizaciju u proizvodnji, kako bi se rizici oboljenja ivotinja smanjili na minimum, a time i upotreba antibiotika. Problem su, takoe, i somatske elije, tj pojava mastitisa. Za dostizanje ovog standarda, neophodno je, pored adekvatne opreme za muu, tretirati vime i konstantno odravati njegovu higijenu, to opet zahteva savremene proizvodne objekte sa odgovarajuim leitima, koja su dovoljno uzdignuta od prljavog hodnika da vime ne ostvaruje kontakt sa fekalijama, to je est sluaj kod nas. To nas dovodi i do treeg standarda, po pitanju bakterija, koje mogu biti razliitog porekla (sa povrine vimena od fekalnih otpada ili posledica mastita). Direktive se, naravno, odnose i na procese proizvodnje, kvalitet objekata, uslove dranja ivotinja, zatitu ivotinja prilikom postupanja s njima, ali se sve to moe ispraviti ukoliko zadovoljite higijenske standarde. Pogledajmo zbog ega se akcenat stavlja na spomenute standarde. Mlekare koje prerauju mleko u finalne prozvode vrlo brzo e krenuti da uvode kvalitativne standarde u sopstvenoj proizvodnji, iz elje da to bre izau na druga trita. Neminovno e morati da poboljaju kvalitet ulaznih sirovina koje im proizvoai predaju. U kvalitetnoj proizvodnji nema mesta za mlene proizvode koji su svaki dan razliitog ukusa zbog
52

prisustva antibiotika koji remete fermentaciju, ili greke u zrenju sira i sl. U narednih nekoliko godina je neophodna vrlo bliska saradnja prerade i proizvoaa mleka po pitanju kvaliteta mleka, jer u ovom periodu oni imaju zajedniki interes. Nadamo se da mlekare nee samo finansijskim ucenama primoravati proizvoae na kvalitet, ve da e uz pomo strunih slubi unapreivati farmsko dranje kod svojih kooperanata, a dodatnim finansijskim garancijama omoguiti nabavku opreme za muu i rashladnih ureaja. Zadraemo se kratko na svakoj od ovih komponenti pojedinano.

Antibiotici-Manje od 0,004g
I do sada su proizvoai bili upoznati sa propisanim karencama za predaju mleka nakon terapije ivotinja antibioticima i uglavnom ih se pridravali, tako da ispunjenje ovih standarda nee predstavljati vei problem u naoj proizvodnji. Vei je problem koje vrste testova e mlekare koristiti na terenu da bi se to preciznije utvrdilo sa ije farme je mleko koje sadri antibiotike. Uglavnom se koriste brzi testovi ili se sakupljaju uzorci mleka, pa se naknadno kanjavaju oni koji su kontaminirali ceo tank svojom neodgovornou. Testovi koji se najvie koriste u EU su Delvo P i Delvo SP. S obzirom na sve novije generacije antibiotika i pojavu onih za koje ne postoji karenca za mleko, nosilac dostizanja ovih standarda treba da bude dobro obuena veterinarska sluba koja e pratiti najnovija kretanja u farmakologiji.

Somatske elije-Do 400.000 u ml

Somatske elije su, pre svega, leukociti, makrofage i epitelne elije same ivotinje koje su poreklom iz vimena i koje predstavljaju odbrambene elije organizma u sluaju pojave mastitisa. Problem somatskih elija se, dakle, vezuje za mastitis i to uglavnom subkliniki, tj. onaj koji sam farmer ne primeuje, jer prolazi bez klinikih simptoma zapaljenja vimena. Broj somatskih elija u zemljama EU predstavlja jako bitan faktor za cenu mleka. Iako je dozvoljena koliina do 400 000 u ml, takvo mleko skoro da se ne otkupljuje. Za mleko do 200.000 somatskih elija dobija se premija 3-5%, regularna cena za blizu 200.000 elija u ml, a za koliinu od 250.000 do 400.000 odbija se 5-10 % od normalne cene. Za preko 400.000 elija mogue je nai trite za nusprodukte u mlenoj industriji, ali dobijate samo 40% od normalne cene mleka. Mlekare manje plaaju ovakvo mleko iz vie razloga, a glavni su naravno ekonomski, odnosno problemi u proizvodnji. Zbog veeg broja somatskih elija, manja je koliina sira koja se dobija iz mleka i on je znatno slabijeg kvaliteta. Takoe, somatske elije koje unitavaju bakterije u vimenu ostavljaju iza sebe enzime koji su otporni na pasterizaciju i koji naknadno unitavaju masti i proteine mleka. Inae, teta za same farmere u sluaju poveanja broja somatskih elija, pored nie otkupne cene, je i ta to takva grla daju (pogotovu u laktacijama posle prve) nekoliko litara mleka manje dnevno u odnosu na svoj potencijal.
53

Rezultati po ovom pitanju u zemljama EU su razliiti. Austrija je, u proseku, zemlja sa najkvalitetnijim mlekom, sa neto preko 100.000 somatskih elija u ml u proseku, a zatim sledi niz zemalja, kao to su Holandija, Nemaka, Velika Britanija, sa oko 200.000 u ml. Postoji neto to je mnogo znaajnije u ovoj statistici. U ovim zemljama uvek ima oko 1% proizvoaa koji ne ispunjavaju standarde, ali koji to reavaju u kratkom periodu, to znai da su imali trenutni problem na farmi i uspeno ga sanirali. Taj procenat je konstantno oko 50% u zemljama tranzicije, to ukazuje na probleme vezane za uslove dranja ivotinja, zdravstvenu brigu o ivotinjama i niza greaka koje se ine u okviru rukovoenja farmom i organizacije farme. U prevenciji reavanja broja somatskih elija, glavnu ulogu e imati uslovi dranja, iskustvo vlasnika da primeti i najmanje promene u vimenu, kao i struna veterinarska sluba, koja e redovno edukovati farmere po ovom pitanju. Interesantno je navesti jedan primer poveanja broja elija u EU - kod farmera koji potuju pravila organske proizvodnje mleka. Oni ne smeju da koriste antibiotike u proizvodnji, kao ni dezificijense za vime. Takoe, ne koriste ni standardne postupke pri zasuenju, tako da imaju konstantan problem u broju somatskih elija u mleku, to mnoge dovodi i do bankrota. Merenje broja somatskih elija u mleku se obavlja pomou veeg broja metoda od kojih moemo da izdvojimo CMT (Kalifornija mastitis test), WMT (Wisconsin mastitis test), kao i elektronsko brojanje elija.

Bakterije-Do 100.000 u ml
Merenje bakterija u mleku se uglavnom vri putem Bactoscan tehnologije. Ispunjenje standarda od maksimalno 100.000 u ml ne predstavlja problem u veini zemalja EU. Moemo rei da srednja vrednost broja bakterija uglavnom ne prelazi 50.000 u ml, s tim to je njihov broj najmanji u letnjem periodu. Kontrolni mehanizmi se razlikuju od zemlje do zemlje, ali, u sluaju velikih preraivaa, kontrola se podrazumeva kao rutinski postupak pri otkupu mleka, s obzirom na kvalitet koji potroai zahtevaju na njihovim tritima. Za manje preraivae i proizvoae mleka, postoje posebne inspekcijske slube koje vre kontrolu broja bakterija da bi se to pre uveli standardi propisani direktivama EU, a sve u cilju zatite zdravlja potroaa. Da bi njihovo mleko postiglo najviu trinu cenu, brojna udruenja farmera sama plaaju slube koje vre kontrolu i ukazuju na greke u proizvodnji. Za ovu stavku u standardima mleka, svakako da primarni znaaj ima uticanje na bezbednost hrane, s obzirom da se na ovaj nain vri najbolja zatita potroaa od bolesti koje se prenose sa ivotinja na ljude (zoonoze). Odreene bakterije koje su otporne na pasterizaciju prave i tehnoloke probleme u preradi mleka. Za poetak,
54

mleko mora da potie iz zapata koji su slobodni od tuberkuloze i bruceloze, to je i kod nas sluaj, s obzirom da se ovo testiranje vri u okviru godinjeg programa mera suzbijanja zaraznih bolesti Veterinarske uprave Republike Srbije. Mleko krava koje reaguju na tuberkulozni test ne moe se koristiti za proizvode od mleka bez termike obrade (pasterizacija).

Limiti za odreene bakterijske vrste (cfu/ml)

Sirovo mleko za pie - bakterija <20 000 - S. aureus <500 - Salmonella - 0 - Coliforms <100 Pasterizovano mleko - Bakterija < 5 000/50 000 - Coliforms <5 Sirovo mleko za preradu - bakterija <100 000 - S. aureus <2000 Korienje ili kupovina sirovog mleka sa farmi je dozvoljena samo u nekim oblastima EU, a u veini je zabranjena. Osim S. aurens, ostale bakterije se mogu nai u mleku iskljuivo zbog loih higijenskih uslova dranja ivotinja na farmi, ili, ukoliko se nau u pasterizovanom mleku, loih higijenskih uslova u mlekari, odnosno naknadne kontaminacije mleka u procesu prerade, pakovanja itd. Direktive EU jasno govore da, prilikom mue, vime mora biti suvo i isto, ime bi trebalo da se eliminie svaka kontaminacija, osim one izazvane mastitisima. Tabela 1: izvora kontaminacije mleka Izvor kontaminacije S. aurens Listeria/Salmonella E. coli Koa vimena Vime fekalna kontaminacija Uslovi dranja/hrana Mua/maine Ureaji za uvanje mleka Voda Mastitis/mleko Mastitis/elije Prerada + + +++ +++ + + + + ++ +++ +++ ++ ++ ++ + +++
/tuberkoloza/

M. bovis + ++ -

/paratuberkoloza/

M. para TB ++ ++ ++ + ++ -

55

Zakljuak
Pravila EU po pitanju standarda u proizvodnji i preradi mleka su rigorozna, kako za drave lanice, tako i za drave koje imaju nameru da izvoze na trite EU. Osnova za njihovo donoenje je briga za zdravlje potroaa i postizanje maksimalnog kvaliteta sirovina. Naalost, prilikom donoenja pravila, ne obraa se mnogo panje na same proizvoae i na to da li oni imaju snage da ispune te uslove, pre svega u finansijskom smislu, tako da mnogi odustaju od dalje proizvodnje. Pored finansijskog optereenja, kod nas e problem predstavljati i nedostatak strunih slubi koje bi vodile nae farmere ka dostizanju standarda EU u proizvodnji mleka. Namere za uvoenje standarda su dobre i korisne za dravu, samo je neophodno sagledati sve slabosti domaih proizvoaa i napraviti jasnu strategiju i dinamiku sprovoenja reformi u ovoj oblasti poljoprivrede.

O autoru
Dragan Mirkovi, roen 1969, zavrio je Fakultet veterinarske medicine u Beogradu. Od 1992. je u privatnom poslu vezanom za razne vidove poljoprivrednih delatnosti. Pohaao je vei broj seminara i edukacija iz oblasti poljoprivredne politike EU.Od 2000 -2001. godine bio je ef kabineta saveznog ministra poljoprivrede. 2002-2003. godine u okviru Ministarstva finansija Republike Srbije pokree projekat Agencija za ruralni razvoj kao pripremu za proces integracija Republike Srbije u okvire zajednike poljoprivredne politike EU. 2002. godine sa grupom saradnika osniva nevladinu organizaciju Agromrea u okviru koje je radio na realizaciji velikog broja projekata iz oblasti agrobiznisa i ruralnog razvoja. Od 2007. godine se nalazi na mestu savetnika za poljoprivredu i ruralni razvoj potpredsednika Vlade zaduenog za evropske integracije.

56

Anelka Mihajlov

Optine i gradovi Srbije u ekolokim integracijama na putu ka Evropskoj uniji

Evropske ekoloke vrednosti
Polako ali sigurno nauka o zatiti ivotne sredine, nalazi u zemljama EU svoj put ka ekonomiji, energetskoj bezbednosti, obezbeivanju hrane. EU poinje da prihvata u praksi koncept odrivog razvoja, koji ukazuje da ekonomski dugoroni razvoj nije mogu bez (istovremenog) potovanja ivotne sredine i socijalne pravde. Neke od osnovnih izazova za sistem zatite ivotne sredine na putu ka Evropi su: poboljanje i proirenje vodosnabdevanja i distributivne mree bezbedne vode za pie u svim urbanim celinama; poboljanje i proirenje sakupljanja otpadnih voda i postrojenja za njihov tretman; osiguranje da se smanje emisije zagaujuih materija u vazduh iz velikih termoenergetskih i drugih postrojenja; poboljanje kvaliteta vazduha, posebno u mnogim urbanim centrima; osiguranje da su isputanja opasnih hemikalija iz instalacija kontrolisana i da je rizik od udesa minimizovan; obezbeenje sakupljanja, tretmana i odlaganja otpada iz domainstava, industrije i medicinskih ustanova; obezbeenje sanacije negativnog ekolokog naslea: kontaminirana zemljita i reke u kojima je kvalitet vode neprihvatljiv; obezbeenje zatite ekosistema, stanita i vrsta od pritiska ekonomskog rasta i promena ivotne sredine; obezbeenje smanjenja emisije zagaujuih materija, kako iz putnikih automobila, tako i iz drugih vozila u saobraaju; obezbeenje emisije zagaujuih materija iz industrija, kao to su veliki industrijski kompleksi, rudarske aktivnosti i poljoprivreda. Sve ovo napred navedeno doprinosi: boljem i poboljanom javnom zdravlju usled izlaganja zagaivanju, odnosno smanjen broj respiratornih obolenja i sluajeva sa smrtnim ishodom; manjem oteenju na umama, ribljem fondu, geolokom bogatstvu, poljoprivrednim povrinama, poljima i ribolovnim vodama, kao i zgradama i spomenicima, kroz smanjenje kiselih kia i drugih oblika zagaivanja to sve vodi do irokih ekonomskih dobiti (kao na primer poveanje prinosa) i smanjenih trokova (na primer due trajanje fasada na zgradama); smanjenom riziku (nepovratnog) naruavanja prirodnih resursa, kao to su na primer sistemi podzemnih voda; boljoj zatiti prirodnih ekosistema i (zatienih) vrsta; promociji turizma kao rezultatu istije ivotne sredine (ume, voda za kupanje, prirodni rezervati);

57

 smanjenju rizika od bolesti izazvanih (ne)kvalitetom voda i poboljanju kvaliteta voda za pie i kupanje; poveanju ekonomske efikasnosti i produktivnosti kao rezultatu uvoenja modernijih i istijih tehnologija, podravajui konkurentnost industrije; smanjenju trokova proizvodnje i odravanja zbog raspoloivosti iste vode, odnosno smanjenju potreba za predtretmane; smanjenju potronje primarnih materijala, kao rezultata efikasnijeg korienja i vieg nivoa ponovnog korienja i reciklae; podravanju zapoljavanja (na primer otvaranjem novih fabrika za tretman otpada i otpadnih voda), kao i lokalnog i regionalnog razvoja preduzea; poboljanju kulturnog imida kroz bolje shvatanje ivotne sredine i rizika, kroz pristup da se smanje rizici i na pravi nain reaguje na eventualne udese; socijalnom poboljanju kroz vee i ire uenje, pozornost, ukljuivanje i odgovornost, vezano za pitanja ivotne sredine (na primer socijalna odgovornost za postupanje i ukljuivanje u proces separacije i reciklae otpada). Oblast ivotne sredine prema acquis obuhvata meusobno harmonizovano: horizontalno zakonodavstvo (procena uticaja na ivotnu sredinu, strateka procena uticaja, pristup informacijama i uee javnosti u odluivanju, naini i standardizacija izvetavanja, monitoring i intersektorske aktivnosti, kao to su uslovi odrivog korienja prirodnih bogatstava i resursa, odgovornost za ekoloku tetu nanetu ivotnoj sredini, i dr.) i zakonodavstvo po oblastima (kvalitet vazduha i klimatske promene, upravljanje otpadom, zatita i upravljanje vodama, zatita prirode i biodiverziteta, kontrola industrijskog zagaenja i upravljanje rizikom, genetiki modifikovani organizmi, hemikalije, buka). Harmonizacija zakonodavstva u oblasti ivotne sredine takoe omoguava bolje funkcionisanje internog evropskog trita i poboljanje uslova ivota graana, ne samo za zemlje lanice, ve i u pripremnom procesu pridruivanja EU.

(Ne)vanost sektora ivotne sredine u regionu i Srbiji

ivotnu sredinu treba shvatiti kao mogunost regionalne saradnje. Regionalna saradnja u oblasti ivotne sredine je uslov uspeha/neuspeha u izgradnji sistema zatite ivotne sredine u svakoj pojedinanoj zemlji. Spoljnopolitika ekoloka diplomatija je jedan od monih instrumenata da graani Srbije to je pre mogue ive bolje. Oblast ivotne sredine je vaan faktor u realizovanju regionalne i prekogranine saradnje u slivu Dunava, u basenu reke Save, realizaciji integrisanog regionalnog energetskog trista i regionalne saobraajne mree, Crnomorskoj ekonomskoj saradnji, prekograninoj saradnji regiona, postizanje ekoloke bezbednosti u regionu i dr. Znaajan doprinos ovoj saradnji ini i NALAS mrea asocijacija lokalnih samouprava u jugoistonoj Evropi. Kako je sprovoenje ratifikovanih meunarodnih ugovora iz oblasti ivotne sredine u zemljama regiona slabo i kako neke od znaajnih meunarodnih ugovora jo nisu ratifikovani od svih zemalja u regionu, potencijali za ovu saradnju su nedovoljno iskorieni.
58

Ko je odgovoran to ivotna sredina u regionu nije prioritet , i to se ne koristi potencijal zelene diplomatije? Meu odgovornima su svakako lideri na nivou regiona, donosioci odluka u pojedinanim zemljama (svi nivoi, ukljuujui optinski), politike partije , kao i sami graani. Sprovoenje zakona (gde spadaju i zakoni o ratifikaciji meunarodnih konvencija) u Srbiji je neefikasno, i da to proizilazi, ali se ne ograniava na nedostatak ljudskog kapaciteta. Optereenje ne odgovara kapacitetima administracije i ogranienom broju slubenika koji su ukljueni u proces izrade i sprovoenja. U ovom kontekstu i ogranieni kapacitet za prihvat prethodno obezbeenih finansijskih sredstava u sektoru ivotne sredine, treba istai i sa aspekta nedovoljnog broja i/ili neadekvatnih struka ljudskog kapaciteta u vladinim i drugim institucijama na svim nivoima (ukljuujui i gradski i optinski). Strateki okvir sistema zatite ivotne sredine uokviren je dokumentima: Nacionalna strategija pristupanja Srbije EU, Studije izvodljivosti i prioriteta definisanih Evropskim partnerstvom, Strategija smanjenja siromatva, Strategija upravljanja otpadom, Strategija odrivog razvoja, Vodoprivredna osnova Srbije, Predlog Nacionalnog programa zatite ivotne sredine, Plan Vlade Republike Srbije za sprovoenje prioriteta iz Evropskog partnerstva, i dr. Zakonski okvir za zatitu ivotne sredine koji je u saglasnosti sa EU Direktivama poeo je da se usvaja u Srbiji 2004. godine, sa znaajnim napretkom 2009. godine. Usvajanje savremenih zakonskih reenja u oblasti ivotne sredine bio bi kontinuirani proces napretka da je sektor ivotne sredine bio/jeste meu prioritetima razvoja. Obzirom da nakon 2003. godine (kada je ivotna sredina bila prioritet podrke ekonomskom razvoju22 ) sektor ivotne sredine nije meu prioritetima, zakoni iz ove oblasti su se od 2001. pa do danas (2009. godina) samo tri puta nali na dnevnom redu Skuptine (tako da ima primera zakona koji su usvojeni 2009. godine, a bili su pripremljeni jo 2002. godine).

Kada emo se pribliiti

Prema oceni Evropske komisije, napredak Srbije u procesu evropskih integracija u oblasti ivotne sredine, se moe sumirati na sledei nain: Tabela 1: Napredak u procesu EU integracija u oblasti ivotne sredine Period: 2001-2004. 2005. 2006. 2007. 2008.
1

Ocena Evropske Komisije za sektor ivotne sredine (Studija izvodljivosti i izvetaji o napredovanju) Zapoeo ambiciozan proces Izvestan pomak Osrednje napredovanje Slab napredak Mali napredak
59

Pripremni dokumenti Vlade Srbije za Samit o odrivom razvoju 2002. godine

Treba istai da se ova ocena odnosi preteno na napredak u harmonizaciji propisa. Meutim, proces pribliavanja EU sadri paralelno: harmonizaciju propisa; izgradnju institucija i ljudskih kapaciteta; pratee ekonomske instrumente. Okvire sektora za ivotnu sredinu jo uvek u Srbiji ne treba poistoveivati sa nadlenou ministarstva nadlenog za ivotnu sredinu, iako kljunu institucionalnu odgovornost u oblasti ivotne sredine ima ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu (koje nije jo postiglo kontinuitet organizovanja i struktuiranja). Tabela 2: Institucionalni i administrativni okvir u oblasti ivotne sredine (od 2001. do danas) Institucija Napomena Ministarstvo Ministarstvo zdravlja i zatite ivotne 2001-2002. nadleno za okoline (sa unutranjom jedinicom ivotnu sredinu Uprava za zatitu ivotne okoline) Ministarstvo za zatitu prirodnih bogatstava 2002-2004. i ivotnu sredinu (sa unutranjom jedinicom Uprava za ume) Ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine 2004-2007. (sa unutranjim jedinicama: Uprava za zatitu ivotne sredine i Agencija za zatitu ivotne sredine) Ministarstvo za zatitu ivotne sredine 2007-2008. (sa unutranjom jedinicom Agencija za zatitu ivotne sredine) Ministarsto ivotne sredine i prostornog planiranja 2008-nadalje (sa unutranjom jedinicom: Agencija za zatitu ivotne sredine) Agencija za Agencijske poslove za zatitu ivotne zatitu ivotne sredine je obavljao tadanji Savezni sredine hidrometeoroloki zavod 2001-2003. nezavisna (osnovana Uredbom Vlade) decembar unutranja jedinica ministarstva nadlenog 2003-mart za ivotnu sredinu 2004. 2004nadalje Fond za osnovan Zakonom o zatiti ivotne sredine poeo sa radom zatitu (2004); poetna sredstva za rad Fonda maja 2005. ivotne sredine obezbeena su od strane Ministarstva finansija godine Direkcija za vode unutranja jedinica Ministarstva za 2001-nadalje poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu Zavod za zatitu posebna organizacija , iji je status praktino 2001-nadalje prirode precizno utvren zakonom iz 2009. godine
60

Ministarstvo sprovoenje sanitarnih propisa koji se odnose 2001- nadalje zdravlja na zatitu ivotne sredine Ministarstvo Nadlenost upravljanja radioaktivnim 2001-nadalje nadleno za nauku otpadom i nuklearna sigurnost Uprava za unutranja jedinica Ministarstva za poljoprivredu, 2001-nadalje zatitu bilja umarstvo i vodoprivredu; kontrolu proizvodnje, prometa, uvoza, skladitenja, i primene sredstava za zatitu i ishranu bilja Uprava za ume unutranja jedinica Ministarstva za poljoprivredu, 2001-2002. umarstvo i vodoprivredu unutranja jedinica Ministarstva za zatitu prirodnih bogatstava i 2002-2004. ivotne sredine unutranja jedinica Ministarstva za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu 2004-nadalje Ministarstvo energetska efikasnost, dozvole za eksploataciju 2001-nadalje (rudarstva i) mineralnih resursa, osim podzemnih voda, energetike obnovljivi izvori energije Institut za Standardi iz oblasti ivotne sredine (Institut je 2006-nadalje standardizaciju proistekao iz biveg Saveznog zavoda za standardizaciju) Republiki Poslovi monitoringa inilaca ivotne sredine, 2001- nadalje hidrometeoroloki prema zakonu kojim se regulisu hidro-meteoroloki zavod poslovi Regulatorna tela Osnovana za sprovoenje zakona usvojenih 2009. godine 2009-nadalje Razliite institucije Za reagovanje u sluaju hemijskih udesa, 2001-nadalje (akreditovane monitoring inilaca ivotne sredine, itd /ovlaene), kao na primer zavodi za javno zdravlje, brod laboratorija ARGUS, itd Institucionalna organizovanost u oblasti ivotne sredine nije adekvatna i postoji nedostatak horizontalne koordinacije. Postoji i nedovoljna institucionalna koordinacija i pokrivenost aktivnosti monitoringa ivotne sredine u Srbiji. Nedostatak postojeeg sistema monitoringa je mali broj akreditovanih laboratorija u oblasti ivotne sredine (ak i organizacija koja ima dosta ovlaenja kao to je Republiki hidrometeoroloki zavod nema jo akreditovane laboratorije) i nedostatak rigoroznih procedura za prikupljanje, obradu i saoptavanje podataka. Ipak, uz uzimanje u obzir napred reenog, monitoring kvaliteta ivotne sredine je prilino dobro pokriven za razliku od sopstvenog monitoringa zagaivaa. Sprovoenje zakona u Srbiji je neefikasno, to proizilazi iz pravnih nedostataka i nekonzistentnosti, nedovoljnih i neodgovarajuih institucionalnih kapaciteta, nedostatka inspekcijskog nadzora i niskim kaznama, kao i dugotrajnim sudskim procesima.
61

Nacionalna strategija Srbije za pristupanje EU jasno istie da zakonodavno usklaivanje sa EU treba da ide u skladu sa realnim mogunostima primene novih zakona. Zbog toga je sprovoenje primene propisa glavni problem sa kojim se ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu suoava, jer nisu izgraene adekvatne institucije i sistem koji prati sprovoenje zakona. Dodatno, uz zakone je potrebno doneti veliki broj podzakonskih akata koje treba izraditi u kratkom periodu. Optereenje ne odgovara kapacitetima ministarstva i ogranienom broju slubenika koji su ukljueni u proces izrade. Tabela 3: Primeri partnerstva ministarstva nadlenog za ivotnu sredinu Industrija Savet za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj Privredne komore Srbije Lokalna samouprava Savet za zatitu ivotne sredine Stalne konferencije gradova i optina Graani i njihova udruenja i druga partnerstva -Od sluaja do sluajaPostoji pozitivan doprinos demokratskoj praksi ukljuivanja predstavnika nevladinih organizacijia (NVO) u zvaninu dravnu delegaciju (Johanesburg 2002, Kijev, 2003), odnosno u tela na nacionalnom nivou (Savet za odrivi razvoj, Odbor za pripremu konferencije Beograd 2007, Savet ministarstva ivotne sredine 2007, 2008). Meutim, ova praksa nije postala pravilo i nedefinisani su kriterijumi izbora reprezentativnih predstavnika NVO u ovakva tela.

Prema Nacionalnoj strategiji pribliavanja EU (2005), za harmonizaciju poglavlja ivotne sredine sa regulativom EU potrebno je, izmeu ostalog : analizirati sprovodljivost donetih zakona i usavravati ih kroz izmene i dopune; poboljati integraciju ivotne sredine u ostale sektorske politike; na najirem planu podizati nivo ekoloke svesti kod svih struktura drutva. Ostali zahtevi, pored zakonodavnih, u sektoru ivotne sredine: jaati administrativne i ljudske kapacitete za strateko planiranje u oblasti ivotne sredine, razliite vrste dozvola, inspekciju, monitoring inilaca ivotne sredine, kao i za upravljanje projektima; oformiti institucije koje e efikasno pratiti i sprovoditi poslove pribliavanja EU i obezbediti im prostorne i tehnike uslove. Pri tome, kada se govori o institucionalnim i ljudskim kapacitetima, misli se i na lokalni nivo. Autor ovog teksta procenjuje da e nakon usvajanja seta zakona iz oblasti ivotne sredine u 2009. godini, ocena napretka Srbije u pribliavanju EU za sektor ivotne sredine biti: Znaajan napredak u usaglaavanju zakonodavstva.
2

62

Zakonom je predvieno ukljuivanje pravnih i fizikih lica u sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, u skladu sa zahtevima EU Strategija pribliavanja Srbije Evropskoj Uniji (usvojena juna 2005. od strane Vlade Republike Srbije)

Primena e zavisiti od: izgradnje institucija (i ljudskih kapaciteta): Ministarstvo, Agencije, optinski organi za ivotnu sredinu, fakulteti, naune institucije, nevladine organizacije i druge; prateih ekonomskih mehanizama. Sve vei znaaj e dobijati i pitanje kvaliteta odnosa izmeu graana i vlasti, odnosno stepena uea graana u politikom procesu odluivanja o pitanjima ivotne sredine i odrivog razvoja. Mora se jo mnogo raditi na izgradnji partnerstva izmeu vladinih i nevladinih institucija, odnosno udruenja graana, a u vezi ivotne sredine. U jaanju participativne politike kulture i svesti o graanskom aktivizmu veliku ulogu ima saradnja lokalne samouprave sa NVO. Sistem ekonomskih instrumenata jo uvek nije razvijen i ne omoguava dovoljan podsticaj za smanjenje zagaenja. Finansiranje zatite ivotne sredine na lokalnom nivou predstavlja problem zbog nedostatka sredstava. Razlog su uglavnom niske naknade za komunalne usluge, nepostojanje dugoronog lokalnog finansijskog plana i slino. Lokalna samouprava ulae u zatitu ivotne sredine na osnovu godinjih finansijskih planova. Investiciona ulaganja se izvode na godinjem nivou, u zavisnosti od postojanja finansijskih sredstava u optinskom budetu. Krediti se retko uzimaju zbog nepostojanja namenskih raspoloivih sredstava, zbog visokih kamatnih stopa komercijalnih kredita i administrativnih zabrana. Na lokalnom nivou postoji samo nekoliko formiranih eko-fondova za zatitu ivotne sredine (aak, Uice, Valjevo, Ni, Obrenovac i sl.) iji su izvori propisani lokalnim podzakonskim aktima kao to su razne takse, kao i primena principa zagaiva plaa. Novim zakonskim reenjima lokalne samouprave se upuuju na osnivanje lokalnih eko-fondova, iju efikasnost e biti interesantno pratiti u narednom periodu.

Odgovornost optina i gradova u ekolokim EU integracijama

Radi obezbeenja stratekog opredelenja za pristupanje EU, potrebno je obezbediti odgovarajue tehnike i ljudske (pored institucinalnih) kapacitete i za obezbeivanje sprovoenja zakona. Postoje ozbiljni institucionalni i drugi problemi u sprovoenju propisa na nivou organa lokalne samouprave. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi (lan 58), statutom optine moe se predvideti da se u optinskoj upravi postavi pomonik predsednika optine za zatitu ivotne sredine, meutim nije poznat primer optine koja je ovo uinila. Propisana je obaveza dravnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave, kao i organizacije ovlaene za obavljanje poslova zatite ivotne sredine da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno obavetavaju javnost o stanju ivotne sredine. Sprovoenje novousvojenih zakona e zahtevati jo vee napore i obaveze lokalne samouprave. U tom kontekstu, predstojei izazov je izgradnja kapaciteta u upravama na lokalnom nivou za primenu novih obaveza u oblasti zatite ivotne sredine.

63

Uraeno je nekoliko analiza o sadanjim kapacitetima i procenama potreba optinskih slubi za ivotnu sredinu. Prema preporuci ministarstva nadlenog za ivotnu sredinu (2008/09) potrebno je u okviru optinske uprave gradova i veih optina obrazovati posebnu organizacionu jedinicu za vrenje poslova iz oblasti ivotne sredine, kao i posebnu inspekcijsku slubu za poslove ivotne sredine. Na bazi analize veliina optinskih slubi u zemljama koje imaju efikasno sprovoenje zakona, potreban broj izvrilaca u slubi ivotne sredine za gradove i vee optine bi bio 3-5 izvrilaca, plus 3-5 lokalnih inspektora ivotne sredine. Za manje optine (ispod 27.000 stanovnika) potrebno je 1-2 izvrilaca u slubi ivotne sredine (izdavanje dozvola procene uticaja, vazduh, otpad, itd), plus 1-2 lokalnih inspektora ivotne sredine. Nekoliko manjih optina se mogu udruiti i formirati Odsek za odrivi razvoj i ivotnu sredinu.

Zakljuna razmatranja
Ukazano je da je sprovoenje zakona (gde spadaju i zakoni o ratifikaciji meunarodnih konvencija) u Srbiji neefikasno, i da to proizilazi, ali se ne ograniava na nedostatak (ili neadekvatnost) ljudskih kapaciteta, ukljuujui i lokalni nivo. Konstatujui da nivo svesti o znaaju pitanja sprovoenja propisa nije zadovoljavajui, potrebno je preduzeti odgovarajue mere radi izgradnje adekvatnog obrazovnog okvira koji bi obezbedio, izmeu ostalog, funkcionalnije obrazovanje kadrova u oblasti ivotne sredine. Posebno treba istai potrebu edukacije - senzibilizacije donosilaca odluka za pitanja ivotne sredine. Reavanje problema ivotne sredine doprinosi odrivom razvoju i poboljanju ivota graana Srbije, ostvaruju se bolji uslovi svakodnevnog ivota, koji ukljuuje nain kolovanja, pitanja sela i ruralnog razvoja, naina industrijske proizvodnje, ispravnosti hrane, odrivosti korienja prirodnih resursa i smanjuje se stepen siromatva.

Literatura
Macura, Anelka Mihajlov, B. Grupkovi, D. Tati, D. Vuji, E. Jakopin, F. Stankovi, G. Bai, G. Danilovi-Grkovi, M. Vid: Human Development Report Serbia 2008 Regional Cooperation, Beograd, UNDP Srbija, 2008. 235str., ISBN 978-86-7728-103-8 Mihajlov A, S.Milutinovi, Lars Vang, Peter Hejdenstrom, Jelena Markovi, Jasmina Kijevanin, Marija Jevti, Duan Stoki, Milo Kati (Book Edited by S. Milutinovi), Local Sustainable Development Challanges for Local Planing, Standing Conference of Towns and Municipalities (In Serbian), Beograd 2006. Mihajlov A, Sustainable Development and Enviroment Towards EU in 95 steps
64

(book in English), Environmental Ambassadors/Serbian Chamber of Commerce, Beograd (2006); (edited and supported by Canada Fund) Mihajlov A., Osnove analitikih instrumenata u oblasti ivotne sredine, EDUKONS Univerzitet/Ministarstvo nauke Republike Srbije, u pripremi (2009) Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU-National Strategy for Serbian EU Accession, Institute for Economy for The Government of Serbia Studija izvodljivosti (2005) o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zakljuivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom , SEC (2005) 478 final

O autoru
Anelka Mihajlov, predsednica je UNEP akreditovane organizacije Ambasadori ivotne sredine,redovni je profesor i dekan Fakulteta zatite ivotne sredine EDUKONS Univerziteta. Naunica je, doktor tehnikih nauka, diplomirani inenjer tehnologije smera za hemijsko inenjerstvo. Od 2005. godine je lan Saveta za ivotnu sredinu i socijalnu politiku Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj sa sedistem u Londonu (EBRD ESAC). Od strane UNEP (Programa UN za ivotnu sredinu) 2006. godine identifikovana je kao jedna od ena u svetu koja je dala znaajni doprinos u oblasti ivotne sredine, kao lider u oblasti zivotne sredine Zapadnog Balkana. Bila je Ministarka za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine u Vladi Srbije (2002-2004). Predaje i na Fakultetu tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu, a po pozivu predaje na razliitim univerzitetima u svetu. Ima vie od 200 naunih referenci. Okviri profesionalne orijentacije su joj: ivotna sredina i evropske integracije, strateko planiranje u oblasti ivotne sredine, odrivi razvoj, upravljanje otpadom- posebno upravljanje opasnim otpadom, odriva potronja, ekoloka konkurentnost, upravljanje ivotnom sredinom, ekoloka bezbednost i diplomatija, meunarodna saradnja u oblasti odrivog razvoja i ivotne sredine. Ekspert je EU i UN.

65

Dunja Savi

Evropske ekoloke vrednosti za dobrobit graana Srbije, sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom
U zemljama lanicama EU zatita ivotne sredine predstavlja osnovu kvaliteta ivota sadanjih i buduih generacija. Prioritetni cilj u EU je savladavanje klimatskih promena, zatita biodiverziteta, smanjenje uticaja zagaenja na zdravlje stanovnitva i efikasnije korienje prirodnih resursa. Visoki standardi u oblasti ivotne sredine stimuliu nove poslovne mogunosti i inovacije, tako da ne postoji protivrenost izmeu zatite ivotne sredine i kontinualnog ekonomskog razvoja. EU ima veoma razvijenu politiku i pravno regulisanje u oblasti ivotne sredine. Politika EU je usmerena na ouvanje, zatitu i poboljanje kvaliteta ivotne sredine (i upravljanja otpadom) i zatitu zdravlja ljudi. Od poetka sedamdesetih godina prolog veka, pa sve do danas, usvojeno je est akcionih programa o ivotnoj sredini, kao i preko 300 razliitih izvora prava sa velikim brojem dokumenata relevantnih za oblast ivotne sredine. [2] U osnovi najviih pravnih i zakonskih akata je pravo graana na ivot u zdravoj ivotnoj sredini, kao i njihova obaveza da je tite i unapreuju. EU tei ujednaavanju kriterijuma sa zahtevima u pogledu ouvanja i podizanja kvaliteta ivotne sredine. Veoma je vana injenica da se u Evropi integriu ekonomski i ciljevi zatite ivotne sredine, te istiu mere preventivnog delovanja. Upravo ta integracija moe postati osnova za konsenzus u pogledu razvojnih ciljeva u Evropi. Nastojanje Republike Srbije da pristupi EU iziskuje dodatne napore za reavanje brojnih problema u ovoj oblasti. Iako je u naoj zemlji tranzicija u oblasti ivotne sredine poela jo 2001. godine, kada su uraeni izvetaji o stanju ivotne sredine i prirodnih resursa, sa okvirnim prioritetima i predlozima zakonodavnog, institucionalnog, i tehnikog organizovanja i unapreenja, napredak u ovoj oblasti je slabo vidljiv. U Izvetaju Komisije Evropske zajednice o napretku Srbije, koji se odnosi na period od oktobra 2007. do oktobra 2008. godine, konstatuje se da je Srbija u oblasti ivotne sredine doivela mali napredak. Jedan od kljunih izazova evropskih zemalja u tranziciji, pa tako i Srbije, jeste harmonizacija zakonodavstva u oblasti ivotne sredine sa daleko razvijenijim i savremenijim zakonodavstvom EU, to predstavlja preduslov za saradnju u oblasti ivotne sredine, kao i za dobijanje statusa kandidata i otpoinjanja procesa priprema za lanstvo. [2] Iako je Srbija jo 2004. godine usvojila etiri zakona: Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (EIA), Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (SEA) i Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (IPPC) koji su u potpunosti harmonizovani sa odgovarajuom legislativom EU, sada je jedan veliki set zakona u fazi usvajanja (Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o upravljanju otpadom,

66

Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja, Zakon o ambalai i ambalanom otpadu itd.). Primenjivost postojeih propisa iz oblasti ivotne sredine nije na zadovoljavajuem nivou i uoljiv je nedostatak institucionalne efikasnosti za njihovo sprovoenje. Znaaj pribliavanja Srbije ekolokim vrednostima EU je neosporan, a najpre se ogleda u injenici da je za reavanje veine aktuelnih problema u ovoj oblasti Srbiji pomo i podrka EU neophodna. Neadekvatno postupanje otpadom jedan je od kljunih problema u oblasti zatite ivotne sredine u Republici Srbiji. Godinama se generie sve vea koliina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlae na postojea smetlita u optinama. Ovakva praksa onemoguava iskoriavanje energetskih potencijala iz otpada, odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Iako su poslednjih godina uoeni napori drave da se ovaj problem blagovremeno rei i zadovolje standardi razvijenih zemalja EU, jo uvek smo daleko od ostvarenja krajnjeg cilja - ivota u zdravoj i ouvanoj ivotnoj sredini. Dugorona strategija nae zemlje u oblasti zatite ivotne sredine, zasnovana na principima odrivog razvoja, praktino je neostvariva bez sagledavanja problema i planskog razreavanja neadekvatnog postupanja sa otpadom. Kao jedan od inicijalnih koraka, za prevazilaenje problema u oblasti upravljanja otpadom, je Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliivanja EU, Vlade Republike Srbije od 4. jula 2003. godine. Predstavlja bazni dokument kojim se definiu ciljevi, principi i opcije upravljanja otpadom. Pored toga, ona razmatra potrebe za institucionalnim i zakonodavnim jaanjem, edukovanjem i razvijanjem javne svesti stanovnitva, kao i finansijskim mehanizmima potrebnim za njenu uspenu implementaciju. Sastavni deo Strategije predstavlja i akcioni plan prioritetnih zakonodavnih, institucionalnih, organizacionih, operativnih (tehnikih), ekonomskih i mera za razvijanje javne svesti stanovnitva sa predvienim vremenskim okvirima za njihovu implementaciju do 2010. godine. Dananja analiza ovih mera ukazuje da su neke planirane aktivnosti tek otpoele, iako je rok za njihovu implementaciju davno proao. Primera radi, Strategijom je predvieno da se 2010. godine izgrade regionalne deponije za odlaganje prethodno tretiranog, neinertnog i neopasnog otpada u skladu sa savremenim tehnologijama deponovanja predvienim strogim standardima EU. Danas, na pragu 2010. godine, u Srbiji su pojedine optine tek pristupile formiranju meuoptinskih regiona za upravljanje vrstim komunalnim otpadom i u mnogima su otpoele aktivnosti na izgradnji regionalnih sanitarnih deponija, ali se jo uvek eksploatiu postojea, neureena odlagalita.

Adekvatno upravljanje otpadom kao uslov za dostizanje ekolokih vrednosti EU

Upravljanje otpadom u EU- stanje i perspektive
Sa porastom broja stanovnika u Evropi se iz godine u godinu poveava koliina proizvedenog otpada. Po podacima Evropske agencije za zatitu ivotne sredine (EEA), svake godine se u zemljama lanicama EU odbaci 1,3 milijarde tona otpada, od ega oko 40 miliona tona spada u kategoriju opasnog otpada, a preko 700 miliona

67

tona otpada je poreklom iz poljoprivrede. S obzirom na koliinu i sastav otpada koji se proizvodi, pred zemlje EU se postavlja sve vei izazov tretman i odlaganje otpada bez negativnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Po podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u Evropi se u periodu od 1990. do 1995. godine koliina proizvedenog otpada poveala za 10%. 67% otpada se spaljivalo u insineratorima ili se odlagalo na deponije. Meutim, primenom obe od pomenutih alternativa su uoeni negativni efekti na ivotnu sredinu. Deponovanje otpada ne samo da zahteva sve vie dragocenog zemljinog prostora, ve uzrokuje zagaenje vazduha, vode i zemljita, emisiju metana (CH4) i ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu, hemikalija i pesticida u zemljite i podzemne vode. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je procenila da bi ovakav porast generisanja otpada u EU doprineo poveanju koliine otpada za 45% do 2020. godine u odnosu na 1995. godinu. Uoivi ovaj problem zemlje lanice EU su u estom akcionom programu za ivotnu sredinu (6th EAP) kao jedan od etiri glavna prioriteta istakle prevenciju stvaranja otpada, kao i znaaj adekvatnog upravljanja otpadom. Primarni cilj ovog programa je da se upola smanji proizvodnja otpada nastalog usled ekonomskih aktivnosti, odnosno da ekonomski napredak ne znai nuno i rapidno poveavanje stvaranja otpada. Danas u EU postoje jasne naznake da se smanjuje proizvodnja komunalnog otpada, a u prilog tome govori injenica da se u Nemakoj i Holandiji njegova proizvodnja znatno smanjila u odnosu na devedesete godine prolog veka. Posmatrano na nivou svih zemalja lanica EU 49% komunalnog otpada se odlae na deponije, 18% se spaljuje u insineratorima, a 33% se reciklira ili kompostira. Iako se u novim lanicama EU oblast upravljanja otpadom rapidno razvija, jo uvek je dominantno odlaganje otpada. Takoe postoje velike razlike u korienim opcijama tretmana otpada izmeu lanica. Dok se u nekim dravama 90% odlae na deponije, a svega 10% reciklira ili energetski iskoriava, u drugim se svega 10% odlae, a ak 65% reciklira, odnosno 25% iskoriava u svrhu proizvodnje energije. Dananja politika EU o otpadu je bazirana na konceptu poznatom kao hijerarhija upravljanja otpadom (Slika 1). U vrhu hijerarhije upravljanja otpadom su prevencija i minimizacija stvaranja otpada koje predstavljaju najprihvatljivije opcije sa stanovita zatita ivotne sredine, jer se njihovom primenom minimalizuje korienje prirodnih resursa, smanjuje ukupna koliina i opasne karakteristike otpada. Ponovna upotreba, reciklaa i energetsko iskorienje otpada kroz proizvodnju biogasa i slino, su opcije koje je neophodno primeniti da bi se spreilo ili minimalizovalo odlaganje na deponije. Konano odlaganje predstavlja najneprihvatljivije reenje za ivotnu sredinu i ujedno se na taj nain gubi velika koliina resursa. Tenja EU ka sve veem stepenu uvoenja reciklae je u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom, ija je implementacija dugotrajan proces sa jedne strane, a sa druge put ka smanjenu korienja ogranienih prirodnih resursa, smanjenju koliine otpada koju treba odloiti na deponije, ostvarenju ekonomske dobiti, obezbeivanju sekundarnih sirovina, utedi energije, smanjenju trokova proizvodnje, otvaranju novih radnih mesta i ouvanju ivotne sredine. Primera radi, danas se u zemljama lanicama EU 50% papira, 43% stakla i 40% neferomagnetnih metala proizvodi od recikliranih materijala.
68

Slika 1. Hijerarhija upravljanja otpadom

Inicijative za prevenciju stvaranja otpada, efikasnije korienje resursa i podsticanje odrive potronje predstavljaju samo neke od mehanizama EU za smanjenje proizvodnje otpada. Pristup zemalja lanica EU upravljanju otpadom je baziran na tri kljuna principa: Prevencija stvaranja otpada-predstavlja kljuni faktor u svim stratekim dokumentima koji se odnose na oblast upravljanja otpadom. Ovaj princip se na prvom mestu zasniva na smanjenju stvaranja otpada, kao i na smanjenju prisustva opasnih supstanci u proizvodima koji e nakon zavretka upotrebnog veka postati otpad. Prevencija stvaranja otpada je blisko povezana sa poboljanjem proizvodnih metoda, uvoenjem istijih tehnologija i usmeravanjem potroaa ka zelenijim proizvodima. Reciklaa i ponovna upotreba- predstavlja princip koji se primenjuje tek ukoliko nije mogue primeniti prevenciju stvaranja otpada, a tie se mogunosti ponovnog iskorienja materijala primenom reciklae. Komisija EU je za nekoliko tokova otpada (ambalani otpad, otpadna vozila, baterije, otpad od elektrine i elektronske opreme) utvrdila kao prioritetni cilj visok stepen reciklae i eliminisanje negativnih uticaja na ivotnu sredinu koji se mogu javiti usled njihovog neadekvatnog tretmana. Direktivama EU se od drava lanica zahteva uvoenje nacionalnih zakonskih propisa o sakupljanju, ponovnoj upotrebi, reciklai i odlaganju ovih tokova otpada. U skladu sa ovim zahtevima se danas u nekoliko zemalja lanica EU reciklira preko 50% ambalanog otpada. Poboljanje finalnog odlaganja i monitoring- predstavlja princip koji se primenjuje tek ukoliko nije mogue primeniti reciklau, ponovno iskorienje ili spaljivanje otpada u insineratorima, a tie se konanog odlaganja otpada i obaveznog praenja uticaja odlaganja na ivotnu sredinu. Direktivom Saveta 99/31/EC o deponijama otpada se postavljaju striktna uputstva za upravljanje deponijama, zabranjuje odlaganje pojedinih tokova otpada (npr. otpadnih automobilskih guma) i postavlja za cilj smanjenje odlaganja biorazgradljivog otpada. Direktivom Saveta 2000/76/EC o kontrolisanom spaljivanju otpada se za cilj postavlja smanjenje emisije dioksina i kiselih gasova, kao to su azotni oksidi (NOx), sumpordioksid (SO2) i hlorovodonik (HCl), koji mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.

69

Tematska strategija EU o prevenciji i reciklai otpada-COM(2005) 666 final

Strategijom se postavljaju smernice i opisuju mere potrebne da bi se smanjio pritisak na ivotnu sredinu nastao usled proizvodnje i upravljanja otpadom tokom njegovog celokupnog veka trajanja. Ovakav pristup znai da svaki otpadni predmet ne treba posmatrati samo kao izvor zagaenja, ve kao potencijalni resurs koji treba iskoristiti. Strategija takoe predstavlja dokument kojim se dopunjuje postojee zakonodavstvo kako bi se poboljala prevencija stvaranja otpada i promovisala reciklaa. Iako su ciljevi Strategije ogranienje proizvodnje otpada, Aktom se ukazuje da neke tehnike, koje se koriste, mogu imati vie tete nego koristi po ivotnu sredinu. Tematska strategija je fokusirana na smanjenje uticaja otpada i proizvoda, koji e postati otpad, na ivotnu sredinu; a da bi bila efikasnija, ovaj uticaj mora biti redukovan na svim nivoima ivotnog veka proizvoda. Cilj Strategije je i da promovie sektor reciklae kako bi se otpad ponovo uveo u ekonomski ciklus u formi kvalitetnog proizvoda i kako bi se, u isto vreme, minimizirao negativan uticaj na ivotnu sredinu. Ciljevi reciklae mogu na kraju biti postavljeni na odgovarajue nivoe, uzimajui u obzir karakteristike svakog materijala i opseg mogunosti za njegovu reciklau. Strategija obezbeuje i druge mere, kao to je razmena informacija o dravnim taksama za odlaganje otpada i o trinim mehanizmima, koji bi trebali da pokau neadekvatnost u porastu reciklae. Kao rezultat implementacije ove Strategije oekuje se manje otpada za konano odlaganje, poveanje proizvodnje komposta i energije, efikasnija reciklaa, ekonomska dobit, smanjenje emisija zagaujuih materija i sl. Na primer, uvoenje i razvoj sistema reciklae znaajno poveava broj radnih mesta. Ilustracije radi, reciklaa 10.000 tona reciklabila zahteva oko 250 radnih mesta, to je daleko vie u poreenju sa brojem radnih mesta potrebnih za insineraciju ili reciklau pomenute koliine otpada. Insineracija 10.000 tona otpada zahteva od 20 do 40 radnih mesta, a odlaganje svega 10.

Posebni tokovi otpada

U skladu sa politikom upravljanja otpadom u EU, posebno se izdvajaju sledei tokovi otpada: kuni, komercijalni i neopasan industrijski otpad; otpad od ambalae; korieni akumulatori i baterije; neupotrebljiva ili isluena vozila; stare gume; otpadna ulja; PCB otpad; opasan otpad; elektronska oprema i mulj iz postrojenja za preiavanje otpadnih voda. Upravljanje posebnim tokovima otpada je u zemljama lanicama EU pravno regulisano na takav nain da je za svaki tok ponaosob propisana zasebna direktiva kojom se blie utvruju ciljevi i preporuke za adekvatno postupanje.

Upravljanje otpadom u Republici Srbiji: stanje i perspektive

Procenjeno je da u Srbiji ukupna godinja teta, prouzrokovana nepropisnim upravljanjem otpadom (ukljuujui emisije u vazduh i procedne vode sa deponija, emisije od paljenja otpada u dvoritima, tete zbog nepropisnog odlaganja opasnog
1

70

PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil-tetrahlorodifenilmetani, monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibromodifenilmetani ili bilo koja smea koja sadri neku od ovih materija u koncentraciji veoj od 0,005 procentnog masenog udela; a PCB otpadi jesu otpadi, ukljuujui ureaje, objekte, materijale ili tenosti koje sadre, sastoje se ili su kontaminirani PCB.

otpada, letei pepeo i gubitak resursa) iznosi izmeu 98 miliona i 276 miliona .

Zakonodavno-pravni okvir upravljanja otpadom u Republici Srbiji

Odgovornosti i nadlenosti u upravljanju otpadom su podeljene izmeu Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave. Dok je Vlada Republike Srbije odgovorna za donoenje zakona i podzakonskih akata, lokalna samouprava je odgovorna za njihovo sprovoenje, ureenje i obezbeenje uslova za obavljanje i razvoj delatnosti upravljanja komunalnim otpadom. U Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom su detaljno navedeni svi nacionalni propisi kojima se ureuje oblast upravljanja otpadom. Deo propisa je donela SRJ, a deo Republika Srbija. Njima se parcijalno ureuje oblast upravljanja otpadom i, u zavisnosti od vrste i svojstava otpada, propisuju mere zatite ivotne sredine od tetnog uticaja otpada. Iako postoji mnotvo propisa kojima se direktno ili indirektno ureuje oblast upravljanja otpadom, njihova primenjivost je na nezadovoljavajuem nivou. Osnovni problem predstavlja nedostatak efikasnih instrumenata za njihovo sprovoenje. Novi Zakon o upravljanju otpadom trebalo bi da osigura uslove za: prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i racionalnim korienjem prirodnih bogatstava, kao i smanjenje opasnih karakteristika otpada iji se nastanak ne moe izbei; ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korienje otpada kao energenta; odlaganje otpada; sanaciju neureenih odlagalita otpada. Osim potrebe za jaanjem zakonske osnove u oblasti upravljanja otpadom, neophodno je i jaanje drugih mehanizama, odnosno jaanje efektivne konkurencije i ukljuenje privatnog sektora u organizaciju upravljanja otpadom, a sa ciljem obezbeivanja materijalno-tehnikih uslova za podizanje kvaliteta usluga.

Upravljanje komunalnim otpadom: stanje

Jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti komunalnih usluga je broj stanovnika obuhvaen organizovanim sakupljanjem otpada u gradskim i seoskim naseljima. Poznato je da Javno-komunalna preduzea (JKP) sakupljaju otpad iz gradskih naselja u optinama, dok su seoska naselja uglavnom neobuhvaena. Razlozi loe pokrivenosti uslugama u seoskim naseljima su raznoliki, a tiu se najpre nedostatka adekvatne tehnike opremljenosti, koja bi mogla da podnese proirenje kapaciteta usluga; takoe je lo i sistem naplate, karakteristian za seoska podruja. Sakupljanje i transport otpada u seoskim naseljima se uglavnom organizuje na nivou mesnih zajednica. Najee se otpad odlae na lokalna smetlita, spaljuje, zakopava, odbacuje u prirodne recipijente ili stare bunare. Preciznih podataka o broju stanovnika obuhvaenih organizovanim sakupljanjem otpada u Srbiji nema, a procena je da proseni obuhvat prikupljanja otpada iznosi oko 60%. Sutinski problem u oblasti upravljanja otpadom predstavlja nepostojanje preciznih podataka o koliinama generisanog otpada, a nariito pri izradi regionalnih planova
71

upravljanja otpadom. JKP ne sprovode postupak merenja, niti poseduju adekvatnu opremu, kako bi se ovaj postupak primenio. Gotovo da ni na jednom odlagalitu otpada ne postoji vaga, kao ni evidentiranje posebnih tokova otpada, te se pri posmatranju ukupnih godinjih koliina otpada uzimaju u obzir, pored komunalnog, i drugi tokovi otpada. Podaci o koliinama otpada dostupni u JKP predstavljaju paualne procene i nisu zasnovani na egzaktnim merenjima i praenju kroz dui vremenski period. Uglavnom se u svim JKP vri procena koliine generisanog komunalnog otpada na osnovu broja odvezenih tura i nosivosti kamiona za transport otpada do odlagalita. Prikupljanje podataka o generisanim koliinama komunalnog otpada u Republici Srbiji izvreno je poslednji put u toku 2007. godine, kada je Agencija za zatitu ivotne sredine prikupila podatke iz 95% optinskih JKP. Na osnovu ovih podataka ukupna koliina generisanog komunalnog otpada na teritoriji Republike Srbije u 2006. godini iznosila je 1,73 miliona tona, a koliina prikupljenog i deponovanog otpada oko 1,04 miliona tona. Srednja dnevna koliina komunalnog otpada po stanovniku za 2006. godinu iznosila je 0,63 kg, a srednja godinja koliina po stanovniku je priblino iznosila 230 kg. Veoma je teko proceniti sastav otpada, koji se generie u naoj zemlji, jer ne postoje precizni podaci o koliinama otpada koji se dovozi na odlagalita i ne vri se njegova separacija. Razpoloivi podaci su zasnovani na proceni nadlenih u JKP, a predstavljeni su u Izvetaju o stanju ivotne sredine za 2006. godinu. Analiza frakcija komunalnog otpada, koju je realizovala Agencija za zatitu ivotne sredine, je obuhvatila podatke o udelima pojedinih frakcija otpada (Tabela 1.). Pouzdanost ovih podataka je naruena injenicom da se zbir udela frakcija, koji treba da iznosi 100%, u pojedinim optinama kree od 73 do 179%. Tabela 1: Udeli pojedinih vrsta otpada u ukupnoj koliini komunalnog otpada Frakcija minimalni udeo (%) papir 0 staklo 0 plastika 0 guma 0 Fe metali 0 Al metali 0 organski otpad 0 graevinski otpad 0 tekstil 0 ostalo 0 maksimalni udeo (%) srednja vrednost (%) 54,0 16,4 20,0 5,2 50,0 12,9 23,1 3,4 19,5 4,8 12,8 2,5 73,1 29,6 50,4 11,6 15,0 3,6 42,2 14,4

72

Stanje opreme za sakupljanje otpada nije na zadovoljavajuem nivou iz vie razloga: u veini naseljenih mesta ne postoji dovoljan broj kontejnera; u veini seoskih naselja ne postoje nikakve posude; postojee posude su uglavnom dotrajale i neophodno ih je zameniti; samo u centrima pojedinih gradova postoje specijalizovani kontejneri za sakupljanje reciklabila; loe je odravanje prostora sa kontejnerima; ne postoje specijalizovane posude za sakupljanje medicinskog otpada i sl. Znaajan je problem

zastarelosti mehanizacije koja se koristi za transport otpada. Veina vozila je starija vie od deset godina, a esto se koriste vozila koja nisu predviena za ovu namenu, to u velikom meri smanjuje uinak JKP i frekvenciju odvoza komunalnog otpada. Veliki problem predstavlja i nereeno pitanje odvoza reciklanog, opasnog otpada iz domainstava, bolnica i industrija, kao i nereeno pitanje odvoza kabastog otpada od elektrine i elektronske opreme, otpadnih guma i ulja. Delatnosti JKP su mnogostruke, a upravljanje otpadom predstavlja samo jednu od mnogobrojnih njihovih nadlenosti. U gotovo svim optinama, tarife za usluge odnoenja otpada su vezane za veliinu prostora korisnika usluga i naplauju se meseno. Prednost ovakvog sistema najpre se moe nai u njegovoj jednostavnosti. Sa druge strane, sistem je destimulativan za prevenciju stvaranja otpada. Korisnici plaaju fiksnu nadoknadu, koja ne zavisi od koliine otpada koju generiu, niti od naina na koji ga odlau. JKP kao problem istiu da postojee cene usluga pod kontrolom lokalnih vlasti nisu dovoljne za pokrie trokova koji bi obezbedili poeljan i potreban kvalitet zbrinjavanja otpada. Osnovni metod tretmana otpada jeste odlaganje. Komunalni otpad koji sadri i opasan otpad iz domainstava transportuje se direktno na deponije. Iako u bazi podataka Agencije za reciklau postoji mnotvo registrovanih preduzea za prikupljanje i promet sekundarnih sirovina, reciklaa veoma loe funkcionie u praksi. Izuzetak ini postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu. Kapacitet industrijske prerade recikliranog otpada je veoma ogranien. Srbija ne poseduje postrojenje za spaljivanje (insineraciju) otpada i otpad se uglavnom ne koristi kao alternativno gorivo (npr. u fabrikama cementa ili elezarama). Otpad se odlae na optinska odlagalita, koja su u veoj ili manjoj meri neureena, zagauju ivotnu sredinu i predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi. U materije koje u najveoj meri zagauju vazduh, a emituju se sa deponija spadaju azotni i sumporni oksidi, dioksini, furani, praina i teki metali. Sa komunalnih deponija se emituje i deponijski gas, kao produkt procesa razgradnje organskog otpada, koji sadri oko 50% metana. Pored toga, emituju se i neprijatni mirisi, koji imaju znaajan uticaj na kvalitet ivota u okolini deponija. Neadekvatno deponovanje otpada dovodi do zagaivanja zemljita i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju tetne materije, ime se zagauju i zemljite i podzemne vode. Dodatni problem je da zagaivanje tla nema iskljuivo lokalni karakter, nego dolazi do zagaivanja tla i podzemnih i povrinskih voda na irem prostoru, a posredno i do ugroavanja flore i faune u i na tlu. Kao dodatni problem javlja se zagaivanje zemljita u okolini, otpadom noenim vetrom. Agencija za zatitu ivotne sredine je u elji da formira bazu podataka o odlagalitima otpada realizovala projekat Inoviranje katastra odlagalita otpada i registrovala 164 deponije koje koriste JKP za odlaganje otpada sa sledeim karakteristikama: smetene su uglavnom na zemljitu koje je u dravnom vlasnitvu; starost im varira od 5 do preko 50 godina; prekrivanje zemljom ili inertnim materijalima se vri na 117 deponija (na 15 svakodnevno, a na 101 jednom meseno ili po potrebi); za razgrtanje, ravnanje i zbijanje otpada se najee koriste buldoeri, dok se na svega 10 deponija za sabijanje otpada koriste kompaktori; 12 ih se nalazi na udaljenosti manjoj od 100 m od naselja; 25 deponija se nalazi na udaljenosti manjoj od 50m od vodotoka, dok se 14 praktino nalazi

73

na samoj obali; pored komunalnog na deponije se odlae metalni otpad i delovi kunih aparata; havarisana vozila, ambalani otpad, poljoprivredni, graevinski, elektronski, opasan, medicinski, ivotinjski otpad, otpadne gume, zeleni otpad koji se sakuplja sa javnih povrina i otpad iz industrije, praenje moguih uticaja deponije i deponovanog materijala na okolinu se sprovodi sporadino, iako monitoring spada u osnovne principe upravljanja otpadom koji su zastupljeni u EU. Poseban problem u naoj zemlji predstavlja postojanje velikom broja divljih deponija koje je veoma teko identifikovati. U veini sluajeva se divlje deponije nalaze u seoskim sredinama i posledica su, u prvom redu, nedostatka sredstava za poboljanje kvaliteta sistema prikupljanja otpada, ali i loe organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou. Takoe se esto formiraju du saobraajnica u putnom pojasu i najee su zbog velikog nagiba terena nedostupne za ukljanjanje. Poraavajui podatak je da je samo na teritoriji AP Vojvodine u 2008. godini registrovano 569 divljih smetlita, odnosno proseno 12,5 po optini.

Upravljanje komunalnim otpadom: perspektive

Strategijom upravljanja otpadom Republike Srbije (koju je potrebno aktuelizovati) se, kao jedina odriva opcija, predvia formiranje meuoptinskih regiona sa izgraenim sanitarnim deponijama, mreom transfer-stanica i reciklanih centara rasporeenih meu optinama. Upravljanje otpadom u lokalnim zajednicama bi trebalo imati regionalni pristup, jer bi se time ostvarila: bolja kontrola celog sistema upravljanja otpadom, zatita i ouvanje ivotne sredine, laka (jeftinija) primena novih tehnologija, ukupno snienje trokova, dostigao bi se vei obim separacije korisnih sastojaka, a u krajnjoj instanci dolo bi i do ostvarenja profita prodajom sekundarnih sirovina. Kao osnovni kriterijum za utvrivanje regiona za upravljanje vrstim komunalnim otpadom, kako predvia Strategija upravljanja otpadom, navodi se broj stanovnika u regionu (najmanje 200.000), saobraajna povezanost i udaljenost optina od regionalne deponije i transfer-stanica (najvie 80km). Tako je u Srbiji, na osnovu utvrenih kriterijuma, planirana izgradnja 29 regionalnih deponija za 160 optina. U skladu sa predstavljenim preporukama, mnoge optine su pristupile meuoptinskom udruivanju, formiranju regiona za upravljanje vrstim komunalnim otpadom, a u nekim optinama su poele aktivnosti na izgradnji regionalnih sanitarnih deponija. Kljuni napredak u upravljanju komunalnim otpadom bi se postigao ukoliko bi se organizovanim sakupljanjem otpada obuhvatila sva urbana i neurbana naselja u Srbiji za ta je neophodno modernizovati postojeu infrastrukturu (posude, vozila i dr.), izgraditi transfer-stanice (TS) za opsluivanje regionalnih deponija. Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom se predvia izgradnja TS na lokacijama udaljenim vie od 20 km od regionalnih deponija. TS se smatraju najprihvatljivijim reenjem iz vie razloga: njihovom izgradnjom se redukuje zagaenje vazduha i potronja goriva, s obzirom da se poveava efikasnost u sakupljanju i transportu otpada i na taj nain se redukuje potronja energije; budui da se na TS moe vriti izdvajanje korisnih komponenti, kao i uklanjanje kabastog materijala i opasnog kunog otpada, time se redukuje korienje goriva koje bi bilo potrebno za njegov transport i poveava mogunost povraaja materijala; kontrolisanim izdvajanjem se obezbeuje mogunost zdravstvene zatite sakupljaa, koja je daleko vea nego pri sakupljanju na otvorenim deponijama; regionalne deponije

74

mogu biti postavljene u daleko bezbednijim zonama, koje mogu biti udaljene od mesta sakupljanja; izgradnjom TS redukuje se transportno optereenje na regionalnim deponijama; na TS graani mogu i sami donositi izdvojene reciklabilne komponente i sortirati ih u specijalne kontejnere. Za potrebe transporta otpada od TS do regionalne deponije se preporuuje primena transportnih vozila velike nosivosti (preko 20 t). Pomenuta vozila poseduju specijalizovane mehanizme za podizanje i utovar transportnih kontejnera, koji se prevoze do regionalne deponije. Pranjenje transportnih kontejnera se vri na deponiji. Transportni kontejneri predstavljaju specijalizovane posude u kojima se otpad transportuje specijalizovanim vozilima na velike udaljenosti, odnosno od TS do regionalne deponije. U tu svrhu se najee koriste rolo-kontejneri zapremina od 12,5, 20, 32 m3. Transportni kontejneri, ukoliko se u njih ne tovari ve kompaktovan otpad, treba da poseduju ureaj za presovanje koji omoguava da se u jednoj turi preveze vea koliina otpada i tako racionalizuju transportni trokovi. Sama tehnologija pretovara sakupljenog otpada, koji se dovozi na TS moe biti raznovsna. U EU se esto primenjuju TS sa direktnim pretovarom otpada. Sam postupak rada ovako projektovane stanice podrazumeva da se komunalni otpad ubacuje u kanal koji se nalazi direktno iznad stacionarnog kompaktora. Za ubacivanje otpada u kanal esto se koristi sistem pokretnih traka. Otpad se iz sakupljakih vozila, pokretnim trakama, transportuje do stacionarnog kompaktora, koji je povezan sa transportnim kontejnerom. Za sabijanje otpada u transportne kontejnere se koriste hidrauline prese. Konstrukcija transportnih kontejnera mora biti dovoljno vrsta da podnese pritisak sabijanja. Nakon punjenja, transportni kontejner se transportuje do regionalne deponije, a na njegovo mesto se postavlja prazan kontejner, spreman da primi nove koliine otpada. Prema tehnikim i operativnim zahtevima Direktive 99/31/EC o deponijama otpada neophodno je da se u Republici Srbiji uspostave regionalne sanitarne deponije za svaki region, a da se postojea smetlita permanentno zatvaraju, a zagaene lokacije rekultiviu. Deponije predstavljaju prilino zahtevne objekte u smislu neophodnosti oprema za spreavanje negativnih uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Kljuni principi sanitarne deponije podrazumevaju: primenu dnevnog prekrivaa, zatitu povrinskih i podzemnih voda od procednih voda (filtrata) iz deponije, kontrolu (monitoring) deponijskog gasa i zabranu otvorenog (nekontrolisanog) paljenja otpada. Savremena tehnologija deponovanja sa iskorienjem deponijskog gasa u svrhu proizvodnje elektrine energije, u skladu sa odredbama Direktive 99/31/EC, podrazumeva postojanje: zatitne prekrivke: - kada se zavri eksploatacija dela deponije, neophodno je na povrinskom zemljitu zasaditi travu i bunaste biljke da bi se to zemljite i dalje moglo koristiti; - povrinska zemljana prekrivka potpomae rast vegetacije, obezbeujui joj potrebnu vlanost i hranjive materije; - zatitni prekrivni sloj zemlje predstavlja gornju granicu deponije i obezbeuje dodatno zadravanje vlage, neophodno za normalan rast i razvoj biljaka.
75

 kompozitnog prekrivnog sistema: - drenani sloj predstavlja sloj peska ili ljunka ili guste plastine mree koji odvodi viak tenosti iz zatitnog prekrivnog sloja; - geomembrana predstavlja plastini, zatitni sloj koji spreava prodor atmosferskih padavina i formiranje procednih voda; - sloj kompaktovane gline se postavlja preko odloenog otpada i predstavlja gornji, zatitni sloj, kada se dostigne dozvoljena visina deponije. radne povrine deponije: - dnevna prekrivka predstavlja sloj zemlje ili drugog inertnog materijala koji se postavlja na kraju svakog operativnog dana. Debljina dnevnog nanosa iznosi izmeu 15 i 30cm; - doveen otpad se rasprostire u slojevima i kompaktira, da bi mu se smanjila zapremina i produio vek eksploatacije deponije. sistema za sakupljanje procednih voda: - sloj sakupljanja procednih voda se sastoji iz sloja peska ili ljunka ili guste plastine mree koji omoguava sakupljanje procedne vode i njeno usmeravanje ka sistemu za sakupljanje procednih voda; - filter geotekstil se postavlja iznad sistema za sakupljanje procednih voda, a sa ciljem obezbeenja razdvajanja vrstih estica od tenosti; - sistem za sakupljanje procednih voda se sastoji od perforiranih cevi, okruenih slojem ljunka, koje transportuju procedne vode u posebno dizajnirane nie take gde pumpe uklanjaju procedne vode i transportuju ih do postrojenja za tretman ili dispoziciju. kompozitnog zatitnog sistema: - geomembrana predstavlja debeo plastini sloj koji predstavlja zatitu od isticanja procednih voda i zagaenja ivotne sredine; - sloj gline predstavlja dodatnu zatitnu barijeru od zagaenja zemljita i podzemnih voda, kontaminiranim procednim vodama; - zatitni sloj od nepropusnog materijala se postavlja pre poetka eksploatacije deponije. Sanacija smetlita se moe ostvariti primenom razliitih postupaka. Prvi pristup podrazumeva uklanjanje celokupnog otpada i zagaujuih materija na sanitarnu deponiju. Iako ovaj pristup daje najbolje rezultate, ujedno je najskuplji i najtee primenjiv, jer zahteva vei angaman ljudi i vie mehanizacije, kao i znatno vee transportne trokove. Drugi pristup podrazumeva zatvaranje lokacija. Nakon zatvaranja, odnosno prestanka odlaganja otpada, na smetlitu je neophodno izvriti razastiranje i prekrivanje otpada, kako bi se postigla stabilnost, a potom je neophodno izvriti prekrivanje kontaminirane povrine inertnim materijalom. Trei pristup podrazumeva zatvaranje i sanaciju starijih delova lokacije, ali ostavlja mogunost dalje eksploatacije drugih delova lokacije sve do izgradnje TS ili regionalne deponije. Utvrivanje konkretnih mera sanacije moe da usledi tek nakon detaljnog ispitivanja kontaminirane lokacije i izrade projekta sanacije. Jedino tako bi mogle da se utvrde sve specifinosti odreenog odlagalita i najpogodnija metodologija sanacije. U optem sluaju sanacija treba da podrazumeva prvenstveno prekrivanje slabo propusnim materijalom sa nanoenjem sloja zemlje, da bi se omoguio rast vegetacije, izgradnju sistema biotrnova sa pumpama za evakuaciju gasova, sakupljanje i tretman procednih voda iz tela deponije, izvoenje barijera i profilisanje terena u cilju poboljavanja stabilnosti deponije.
76

Takoe je znaajno poveati stopu ponovnog iskorienja i reciklae ambalanog otpada, kao i posebnih tokova otpada koji potiu iz domainstava, ali i iz industrije. Najprihvatljivije reenje je izdvajanje reciklabila na izvoru, odnosno na mestu nastanka otpada (tzv. primarna reciklaa). Prednosti ovog pristupa su: izdvajanje se vri blizu mesta generisanja otpada, te je znatno umanjena kontaminacija okolnog prostora; ovako izdvojene komponente su manje zaprljane, te postiu bolju cenu na tritu sekundarnih sirovina i mogu se odmah preraivati; smanjuje se cena transporta, tretmana i odlaganja ukupne koliine otpada nakon izdvajanja reciklabila; uvoenje sistema primarne separacije otpada podrazumeva razvijanje javne svesti ljudi o vanosti izdvajanja korisnih komponenti iz otpada i nakon izdavanja korisnih komponenti mora se predvideti njihov dalji tretman, kao i postupanje sa ostatkom iz procesa tretmana. Druga alternativa je izdvajanje reciklabila iz ukupne mase otpada na specijalnim postrojenjima za reciklau (tzv. sekundarna reciklaa). Takoe je veoma znaajno formirati sabirne ili sakupljake centre, odnosno objekte na kojima bi se vrilo privremeno skladitenje sakupljenih reciklabilnih i kabastih komponenti otpada. Za razvoj sistema reciklae, odnosno izdvajanja korisnih komponenti iz vrstog komunalnog otpada, neophodno je u Srbiji razviti trite sekundarnih sirovina. Ustanovljavanje trita sekundarnih sirovina je mogue samo ukoliko se razvije adekvatan informacioni sistem izmeu proizvoaa i potroaa sekundarnih sirovina o stvarnim, evidentiranim koliinama reciklabilnih komponenti otpada; odnosno o tritu na kome bi se dobijali podaci o ponudi i potranji sekundarnih sirovina.

Zakljuak
Evropske zemlje koje vide svoju budunost u EU, meu kojima je i Republika Srbija, moraju da usklade svoje zakonske propise iz oblasti zatite i unapreenja ivotne sredine sa postojeom legislativom zemalja lanica. Transponovanje evropskog u domae zakonodavstvo ne podrazumeva samo puko prepisivanje zakonskih akata, ve i mehanizme za njihovu uspenu implementaciju i primenu. Mnotvom propisa EU u oblasti upravljanja otpadom se sadanje, ali i potencijalne lanice obavezuju na dostizanje visokih standarda zatite ivotne sredine, ali pre svega na: spreavanje zagaenja podzemnih i povrinskih voda procednim deponijskim vodama; spreavanje emisije metana, s obzirom na obavezu njegovog sakupljanja, spaljivanja i/ili iskorienja; unapreenje ili zatvaranje postojeih odlagalita i divljih deponija, primenom odgovarajuih mera sanacije; proizvodnju energije iz otpada primenom Direktive 2000/76/EC o kontrolisanom spaljivanju-insineraciji otpada; poveanje efikasnosti u upotrebi materijala i smanjenje proizvodnje primarnih materijala podizanjem nivoa reciklae; nie cene sakupljanja, tretmana i odlaganja otpada smanjenjem stvaranja otpada; adekvatno upravljanje i monitoring posebnih tokova otpada; spreavanje zagaenja: vazduha, vode, zemljita i negativnog uticaja na zdravlje ljudi na lokacijama tretmana neopasnog i opasnog otpada; smanjenje respiratornih i drugih oboljenja lokalnog stanovnitva i rizika po zdravlje usled zagaenja vazduha, vode i zemljita i sl.

77

Ciljevi Srbije za ostvarenje evropskih vrednosti u upravljanju otpadom su: uskladiti nacionalne propise iz oblasti upravljanja otpadom sa zakonodavstvom EU; razviti regionalne planove upravljanja otpadom za sve regione u skladu sa okvirnom Direktivom o otpadu 75/442/EEC; proiriti obuhvat stanovnitva uslugama organizovanog sakupljanja otpada; izgraditi postrojenje za tretman opasnog otpada; razviti program upravljanja otpadom animalnog porekla; uvesti izdvojeno sakupljanje i tretman opasnog otpada iz domainstava; izgraditi regionalne sanitarne deponije za sve regione u skladu zahtevima Direktive o deponijama otpada 99/31/EC; obezbediti kapacitete za tretman organskog otpada iz industrije; obezbediti kapacitete za tretman medicinskog otpada; podsticati korienje otpada kao alternativnog goriva u cementarama i elezarama; izvriti sanaciju postojeih smetlita koja predstavljaju najvei rizik po ivotnu sredinu; jaati profesionalne i institucionalne kapacitete za upravljanje otpadom; poveati stope ponovnog iskorienja i reciklae ambalanog otpada; uvesti tretman isluenih vozila u skladu sa odredbama Direktive 2000/53/EC; podsticati reciklau elektrinog i elektronskog otpada u skladu sa odredbama Direktive 2002/96/EC; uvesti kompostiranje zelenog otpada.

Literatura
Mihajlov, A; Ili, M; Stevanovi-arapina, H; Toovi, S; Jovovi, A: Englesko-srpski renik terminologije u oblasti upravljanja otpadom, Beograd, OSCE, 2004, ISBN 86-85207-03-07. Directive 2008/1/EC of the European Parliament and of the Council of 15 January 2008 concerning integrated pollution prevention and control, Official Journal of the European Union L 24/8 Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, Vlada Republike Srbije, Kancelarija Vlade Republike Srbije za pridruivanje Evropskoj uniji, jun 2005. godine Izvetaj o napretku Srbije za 2008. godinu koji prati komunikaciju Komisije u Evropskom parlamentu i Savetu: Strategija proirenja i glavni izazovi u periodu 2008-2009. godine COM(2008)674, Komisija Evropske zajednice, Brisel, novembar 2008, SEC(2008) 2698 final Savi, D: Magistarski rad: Doprinos regionalnom planiranju upravljanja vrstim komunalnim otpadom u Regionu Sombor, Apatin, Kula, Odaci i Ba, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2008. Stevanovi-arapina, H: Dostizanje EU standarda u zatiti ivotne sredine-izazov i uslov za odrivi razvoj, Regionalna konferencija ivotna sredina ka Evropi, Beograd, jun 2005. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom pribliavanja EU, Ministarstvo za zatitu prirodnih bogatstava i ivotne sredine, Beograd, 2003.
78

 Commision Communication of 21 December 2005: Taking sustainable use of resources forward: A Thematic Strategy on the prevention and recycling of waste, Commission of the European Communities, Brussels, december 2005, COM(2005) 666 final Nacionalni program zatite ivotne sredine Republike Srbije-nacrt, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije, Uprava za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2007. Nacrt zakona o upravljanju otpadom, 2009. Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2007. godinu, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2008. Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2006. godinu, Ministarstvo zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2007. Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2005. godinu, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2006. http://www.sepa.sr.gov.yu/ Identifikacija i kategorizacija divljih deponija, procena finansijskih sredstava za njihovu sanaciju-remedijaciju na teritoriji AP Vojvodine, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehnikih nauka, Departman za inenjerstvo zatite ivotne sredine, oktobar 2008. izmi, M.; Vuji, G.; Radivojevi, T.; Rankov, S.; Tubin, T.; Dolga, M.; Marinkov, M.; Mlinko, S.; armati, Z.:Regionalni plan upravljanja otpadom za optine Subotica, Senta, Kanjia, oka, Baka Topola i Mali Io, Subotica, 2007. Varney, W. R.; Bisbee, G. D.; O Brien, P. J.: Transfer Station and Recycling Center-Design and operations, New Hampshire Department of Environmental Services, State of New Hampshire, 2001. http://www.wmdisposal.com/ Savi, D; Stevanovi-arapina, H; Stepanov, J: Doprinos regionalnom planiranju upravljanja vrstim komunalnim otpadom u Zapadno-bakom regionu i optini Ba, Meunarodna konferencija: Otpadne vode, vrst komunalni otpad i opasan otpad, Zlatibor, april 2009, pp. 203-207 (in Serbian)

O autoru
Dunja Savi, magistar nauka, diplomirani je inenjer inenjerstva zatite ivotne sredine. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Tokom Poslediplomskih studija, kao stipendista Ministarstva nauke, bila je angaovana na nekoliko projekata iz oblasti energetskih tehnologija. Od oktobra 2008. godine je zaposlena na EDUCONS Univerzitetu u Sremskoj Kamenici, Fakultetu zatite ivotne sredine, kao saradnik u nastavi. Ima objavljenih vie naunih radova iz oblasti upravljanja otpadom, obnovljivih izvora energije i klimatskih promena. Kao ekspert i istraiva uestvuje na projektima: Bezbednost ivotne sredine u lokalnoj zajednici i Analitiko istraivanje uticaja zagaenja na stanje populacije u izabranim urbanim lokacijama.

79

Bogdan Popovi, Lela Tasi, Borislava Dejanovi i Edina Popov

Prava potroaa u Srbiji

Zato su vani potroai
Zamislite pijacu ( trite) u vaem gradu na kojoj nema kupaca-potroaa. Zamislite proizvoae, trgovce i bankare koji nemaju kome da prodaju svoju robu. Potroai su dakle, zajedno sa proizvoaima, trgovcima, bankarima, i drugim ponuaima roba i usluga uesnici na tritu. Trebalo bi da su sa njima ravnopravni i da imaju ista prava i mogunosti za zatitu svojih interesa. O tome brine onaj ko pravi red na tritu - drava. Moete li da zamislite sebe obinog potroaa- ravnopravnog sa bankarima, trgovcima, elektrodistribucijom, monopolistima? Moete naravno, to vam garantuju zakonom utvrena prava, ali znate da je bez pomoi drave to nemogue realizovati u praksi. Za razliku od potroaa u Srbiji, potroa u Evropi ima efikasnu i delotvornu zatitu svoje drave. Razvijene drave tite potroae, ne zato to ih vole vie od drugih uesnika na tritu nego to znaju da nema uspenog razvoja i pravedno ureenog trita ako svi njegovi uesnici nemaju ista prava i podjednaku korist. A to se moe obezbediti jedino ako se valjano i efikasno zatiti najslabiji uesnik na tritu potroa. Evropa je to razumela ve sedamdesetih godina prolog veka, jer je njeno ujedinjenje i poelo sa zajednikim ureivanjem pojedinih trita. Tada su donete i prve direktive (zakoni) koje su titile potroae. Danas Evropa ima veliki broj direktiva koje tite interese potroaa na tritu, kojih su duni da se pridravaju i proizvoai i trgovci. Veoma su znaajne one koje se odnose na zatitu zdravlja i bezbednosti potroaa i ouvanje ivotne okoline i doprinose razvoju drutveno odgovornog poslovanja. Obavezu da tite potroae imaju i zemlje koje ele u Evropu. Evo kako je te obaveze definisala Evropska Komisija u Beloj knjizi, jo 1995. godine: Evropska unija je uoila potrebu da se ispune izvesni uslovi da bi se zakonodavstvo sprovelo u delo: (i) Prvo, priznavanje temeljnih prava potroaima, koja su priznata akcionim programima Zajednice u korist potroaa od 1975. godine. (ii) Drugo, formiranje adekvatne institucionalne strukture nadlene za pitanja u vezi sa potroaima, ukljuujui i dodelu opte i horizontalne odgovornosti za pitanja u vezi sa potroaima jednom odreenom organu vlasti, u ijoj e nadlenosti biti preduzimanje inicijativa u toj oblasti i koordinacija akcija preduzetih od strane drugih organa vlasti na osnovu drugih politika; na nivou Evropske unije, Sluba za politiku zatite potroaa igra tu ulogu i zvanino je priznata potreba da se politika zatite potroaa integrie u druge politike Unije, kao to su konkurencija i unutranje trite; (iii) Tree, formiranje konsultativnih struktura, optih (Potroaki komitet za konsultacije) ili posebnih (u sektorima kao to su lekovi, hrana, kozmetika), koje e predstavljati interese potroaa i obezbediti uee potroaa u procesu donoenja odluka;

80

(iv) etvrto, razvoj informativnih i obrazovnih programa iji je cilj poveanje svesti potroaa: (v) Peto, obezbeivanje efikasnih mehanizama za naknadu koji e omoguiti potroaima da efikasno ostvare svoja prava. Neki od tih mehanizama predloeni su u Zelenoj knjizi Komisije o pristupu pravdi iz novembra 1993. godine; (vi) Konano, unapreenje i pomaganje razvoja organizacija potroaa koje nisu javna tela. Ovi principi razraeni su u l. 78. Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju koji je Srbija potpisala sa EU:Ugovorne strane e saraivati kako bi usaglasile standarde zatite potroaa u Srbiji sa standardima u Zajednici. Delotvorna zatita potroaa je nuna kako bi se obezbedilo valjano funkcionisanje trine ekonomije i ta zatita e zavisiti od razvoja administrativne infrastrukture radi osiguranja nadzora nad tritem i sprovoenje zakona u ovoj oblasti. U tom cilju, a u njihovom zajednikom interesu, strane e podsticati i obezbediti: politiku aktivne zatite potroaa u skladu sa komunitarnim pravom, ukljuujui veu informisanost i razvoj nezavisnih organizacija; usklaivanje zakonodavstva o zatiti potroaa u Srbiji sa zatitom koja je na snazi u Zajednici; delotvornu pravnu zatitu potroaa radi poboljanja kvaliteta potroake robe i odravanja odgovarajuih standarda bezbednosti; nadzor nad sprovoenjem pravila od strane nadlenih organa i omoguavanje pristupa pravdi u sluaju spora; razmenu informacija o opasnim proizvodima. Srbiji naravno ostaje da ove preuzete obaveze i realizuje, a donese veliki broj zakona i propisa, to je laki deo posla, i obezbedi njihovu primenu u praksi, to ini sutinu evropskih integracija.

Ko je potroa
U Evropi se smatra da je potroa samo fiziko lice. U naem Zakonu o zatiti potroaa (Sl.Glasnik RS, br.79/05) u lanu 2. pie: Potroa u smislu ovog zakona jeste svako fiziko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za line potrebe ili potrebe svog domainstva. Potroa jeste i privredno drutvo, preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik, kada kupuje proizvode ili koristi usluge za sopstvene potrebe. Novi Zakon e ovo pitanje regulisati u skladu sa evropskom direktivom, ali nije sve tako jednostavno. U Srbiji ima veliki broj malih poljoprivrednih proizvoaa, koji kad kupe neki proizvod, kao fizika lica, ( ubrivo, seme, mainu) koriste ih i za potrebe sopstvenog domainstva, ali i za proizvodnju roba koje prodaju na tritu. Ako kupljeni proizvod nije garantovanog kvaliteta (povueno ubrivo sa trita zbog loeg kvaliteta, lo napon struje zbog koga se pokvari maina, maina sa nedostatkom i dr) kakva je ansa ovih potroaa da ostvare pravo na reklamaciju ili obeteenje? U Srbiji naalost veoma mala i oekuju se znaajna zakonska poboljanja. A kako to funkcionie u Evropi ( verujemo da e uskoro i u Srbiji) pokazuje i presuda Evropskog suda pravde u sluaju gospodina Grubera (Case C-464/01, Johann Gruber
81

v Bay Wa AG,): Gospodin Gruber ivi i radi u jednom manjem mestu u Gornjoj Austriji, nedaleko od nemake granice. Bavi se svinjogojstvom na farmi koja ima oko dve stotine grla. Jednog dana doneo je odluku da zameni crep na kui, ali i na prostorijama gde dri svinje rukovodei se praktinim razlozima, poto sve prostorije zajedno predstavljaju celinu. Informiui se preko reklamnih kataloga i broura i nakon nekoliko telefonskih razgovora sa zaposlenima iz firme Bay Wa ( firma koja posluje i ima sedite u Nemakoj, ali je trino orijentisana i ka Austriji), gospodin Gruber se odluio da lino pregleda materijale koji su mu ponueni u batenskom centru ove firme u Nemakoj blizu granice sa Austrijom. Poto je bio zadovoljan uslovima i onim to je video, sledeeg dana je telefonski obavestio firmu u Nemakoj da prihvata njihovu ponudu. Tek nakon to je crep postavljen, gospodin Gruber zapaa da je boja crepa uprkos garanciji izrazito neujednaena Gospodin Gruber je zapoeo spor u Austriji pred niim regionalnim sudom, nastavljen je pred viim, zavrio se na Vrhovnom sudu Austrije. koji donosi odluku da saeka na odgovor od Evropskog suda pravde na nekoliko pitanja koja su upuena, a koja se svode na jedno: Da li je gospodin Gruber u ovom poslu kupovine potroa ili ne (Case C-464/01, Johann Gruber v Bay Wa AG,). U sluaju da je gospodin Gruber potroa, onda mu kao slabijoj strani pripada pravo na mesnu nadlenost suda prema mestu prebivalita ( nadlenost suda Austrije ), dok je u suprotnom nadlenost odreena prema mestu tuenog (Nemaka). Iako izraeno u procentima povrina objekata koji se koriste u cilju profesionalne delatnosti (uzgoj svinja) ne prelazi 40 posto, stanovite Evropskog suda pravde je da ipak nije re o kategoriji potroaa kako je to predvieno slovom zakona. Evropski sud pravde je uzeo u obzir sve okolnosti i zakljuio da samo zanemarljiv obim profesionalne delatnosti moe biti prihvatljiv kao udeo u ukupnom poslu. etrdeset posto u sluaju gospodina Grubera je previe da bi bilo zanemarljivo. Prethodni primer u prvi plan istie veoma usko tumaenje kategorije potroaa. Ovo je razumljivo pre svega zbog potrebe da se efikasna zatita prui samo pravim potroaima. Ovaj primer smo naveli jer bi lokalne samouprave mogle znaajno doprinet da potroaima pravda bude dostupnija i to kroz formiranje arbitranih tela na kojima bi se mogla reavati ovakva i slina pitanja. Tu mogunost lokalnoj samoupravi daje i Zakon o arbitrai u l. 51. (Sl. Glasnik RS, br. 46/06, kao i Zakon o zatiti potroaa l. 61. i 66. (Sl. glasnik RS, br. 79/2005).

Koja su prava potroaa

O pravima potroaa prvi je ezdesetih godina prolog veka govorio predsednik Amerike Don Kenedi. Ujedinjene nacije (UN) su definisale osam prava potroaa svojom Rezolucijom 39/248 davne 1985. godine. Osam prava potroaa iz Rezolucije UN preneta su 2005. godine i u na Zakon o zatiti potroaa. U osnovna potroaka prava spadaju pravo na: zadovoljavanje osnovnih potreba-dostupnost najnunijih proizvoda i usluga, hrane, odee, obue i stambenog prostora, zdravstvene zatite, obrazovanja i higijene; Kako ovo pravo funkcionie u praksi najbolje ilustruje sadraj potroake korpe. Prosena potroaka korpa (postoji i minimalna) sadri spisak proizvoda i usluga za koje drava smatra da su dovoljne etvorolanom domainstvu da zadovolji svoje osnovne potrebe i uporeuje se sa prosenom zaradom. U prosenoj potroakoj
82

korpi nalazi se osamdesetak proizvoda i nekoliko usluga. Malo i veoma skromno jer smo siromana zemlja, kae drava. Ali kada se radi o cenama iz potroake korpe situacija je sasvim obrnuta. One su vee nego u najrazvijenijim zemljama. Drava dakle priznaje minimalna prava potroaa (sadraj potroake korpe), i maksimalne obaveze (kroz previsoke cene koje potroa u Srbiji mora da plati jer nema izbora). Kvalitet proizvoda iz potroake korpe se nigde ne spominje; sigurnost - zatita od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga tetnih po ivot i zdravlje; U Srbiji tek treba da se donesu zakoni koji reguliu ova pitanja. To su Zakon o optoj bezbednosti proizvoda, Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o upravljanju hemikalijama, Zakon o ambalai i mnogi drugi. Zatim se moraju doneti i podzakonska akta i osposobiti nadleni organi koji e to sprovoditi. Ovi propisi nisu vani samo za potroae, ve i za konkurentnost i kvalitet proizvoda iz Srbije; informisanost - raspolaganje injenicama od znaaja za pravilan izbor i zatitu od nepotene oglasne poruke ili oznake na proizvodima koje mogu potroaa da dovedu u zabludu; Evropski potroa ove informacije dobija od svojih nezavisnih organizacija potroaa putem specijalizovanih asopisa, broura, sajtova, radom savetodavnih centara i na druge naine. I na Zakon o zatiti potroaa (l.68) takoe regulie ovo pravo kao nadlenost organizacija potroaa. Za razliku od Evrope u Srbiji jo uvek nisu ureena osnovna pitanja neophodna za organizovanje i rad nezavisnih organizacija potroaa, niti je Zakon predvideo obeveze drave da finansijski pomae rad ovih organizacija. A to je neophodno da bi ove organizacije razvile sopstvene kapacitete (strune slube i timove) i kako bi mogle potroaima da daju valjane i nezavisne informacije. izbor - mogunost izbora izmeu vie proizvoda i usluga, po prihvatljivim cenama i uz garantovano dobar kvalitet; Ovo pravo u Srbiji se sada primenjuje delimino. Potroai Srbije svakim danom imaju mogunost sve veeg izbora i roba i usluga, ali ne po prihvatljivim cenama, niti uz adekvatno garantovan kvalitet. Mnogi domai i uvozni proizvodi imaju u Srbiji veu cenu u odnosu na cene u Evropi. Krediti su u Srbiji mnogo skuplji, usluge telefoniranja takoe, a o kvalitetu niko ne govori, niti ga dovodi u vezu sa cenama Tako je potroa Srbije dvostruko oteen; kroz previsoke cene i kupovinom robe i usluga negarantovanog kvaliteta, jer ima veoma male mogunosti izbora. glas potroaa - zastupljenost interesa potroaa u procesu donoenja i sprovoenja politike zatite potroaa, kao i u postupku uvoenja novih proizvoda i usluga; Ovo pravo potroaa tek treba da se primeni u praksi. Za sada predstavnika potroaa ima samo u Savetu ministra trgovine za zatitu potroaa. Savet ima savetodavnu funkciju i trebao bi da omogui da se uje glas organizovanih potroaa. Meutim, sastav lanova Saveta i nain odluivanja (regulisan Poslovnikom) ne omoguavaju predstavnicima organizacija potroaa da utiu na donoenje odluka. Naime Savet broji 15 lanova od ega su 5 predstavnici organizacija potroaa, a odluke se donose veinom, to znai da za odluku mora glasati 8 lanova. Primera radi u Makedoniji i Hrvatskoj predstavnici potroaa uestvuju u radu skuptinskih tela, formirani su lokalni saveti, a predstavnici potroaa uestvuju i u radu slubi koje pruaju usluge od opteg interesa i njihovim slubama za reklamaciju.

83

 obeteenje - dobijanje pravine naknade za lano prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetne proizvode ili nezadovoljavajue usluge; Ovo pravo potroai Srbije mogu ostvariti u redovnom sudskom postupku, a ceo teret dokazivanja lei na njima. Pored toga, sudska praksa u Srbiji ne poznaje i ne primenjuje Direktivu 93/13 EEC koja se odnosi na nepotene odredbe u ugovorima sa potroacima i i institute zatite slabije strane u sporu - potroaa. Ove injenice ukazuju da pravda potroau nije dostupna i da ima minimalne anse, uz velike trokove, da ostvari pravo na reklamaciju i obeteenje. obrazovanje potroaa - sticanje osnovnih znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, znanja o osnovnim pravima i odgovornostima potroaa i nainima kako se ta znanja mogu ostvarivati; I ovo pravo u Srbiji tek treba da se primeni u praksi, za ta je neophodan valjan i celovit program nadlenih dravnih organa. zdravu ivotnu sredinu - ivot i rad u okruenju koje ne predstavlja opasnost za zdravlje potroaa; Bra primena evropskih standarda u oblasti zatite ivotne okoline i obaveze proizvoaa da o tome brinu, bile bi od opte koristi za Srbiju. Ova pitanja tek treba urediti i doneti niz zakona i obezbediti njihovu primenu u praksi.

Ko titi potroae
Sistem zatite potroaa podrazumeva: dravnu, vladinu, zatitu i nevladinu zatitu samoorganizovanje potroaa u nezavisne organizacije potroaa.

Vladina zatita
Vladina zatita potroaa ostvaruje se kroz donoenje zakona, njihovu primenu u praksi i radom nadlenih dravnih organa (institucija). Pravni okvir -prava potroaa u Srbiji regulisana su: Ustavom - u lanu 90. pie Republika Srbija titi potroae. Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potroaa, kao i sve neasne radnje na tritu; Posebnim Zakonom - u septembru 2005. donet je prvi republiki Zakon o zatiti potroaa (Sl.glasnik RS, br 79/2005), ime je prestao da vai savezni Zakon o zatiti potroaa (Sl. list br. 37/02), koji nikad nije primenjen u praksi; Strategijom- na samom kraju mandata Vlada je 18. januara 2007. godine donela Uredbu (05 broj 110-121/2007-002) o utvrivanju Nacionalnog programa zatite potroaa za period od 2007. do 2012. godine; Ostalim zakonima: o zatiti konkurencije, oglaavanju, trgovini, zdravstvenoj zatiti, turizmu, cenama, bankama, osiguranju, arbitrai, saobraaju, komunalnim delatnostima, prevozu putnika, obligacionim odnosima i dr; Mnogobrojnim podzakonskim aktima i pravilnicima. Ovoliki broj zakona u kojima se spominju prava potroaa ne znai da su potroai u Srbiji adekvatno zatieni.
84

Prvi razlog je to to su u mnogim od njih prava potroaa neadekvatno regulisana. Takav je sluaj i sa krovnim Zakonom o zatiti potroaa. Prilikom njegovog donoenja 2005. godine, organizacije potroaa imale su veliki broj primedbi, ali one naalost nisu prihvaene. Da su one itekako bile opravdane, potvrdila je i EU, koja putem projekta ZAP (www.zap-serbia.com) pomae nadlenom Ministarstvu trgovine. Drugi razlog je injenica da kada su prava i dobro regulisana, ne sprovode se u praksi. To je recimo sluaj sa Zakonom o cenama. (Sl.glasnik RS, br. 79/05). lan 7. regulie:Ako je posebnim propisom odreeno da vlada daje saglasnost na cene odreenih proizvoda i usluga, predlog vladi za davanje saglasnosti podnosi ministarstvo nadleno za odgovarajuu oblast, uz prethodno pribavljeno miljenje ministarstva. Ministarstvo je duno da pre dostavljanja miljenja iz stava 1. ovog lana pribavi miljenje organizacije potroaa. Ova odredba nikada nije spovedena u praksi, mada se radi o istom ministarstvu i za cene i za zatitu potroaa - Ministarstvu trgovine i usluga. Drugi primer je Zakon o javnim agencijama. lan 18. predvia: Predstavnici korisnika mogu biti imenovani u upravni odbor kad je to odreeno aktom o osnivanju javne agencije i mogu imati do polovine lanova upravnog odbora. Predstavnike korisnika imenuje u upravni odbor osniva na predlog interesnih udruenja, ako su korisnici organizovani u interesna udruenja, a inae na osnovu javnog konkursa. Korisnici mogu sami da imenuju svoje predstavnike u upravni odbor neposrednim izborima i tajnim glasanjem, kad je to odreeno aktom o osnivanju javne agencije. ZAP ( zatita potroaa ) je dvogodinji projekat finansiran od strane Evropske komisije namenjen jaanju kapaciteta Ministarstva trgovine i usluga, kao i organizacija potroaa. Nain na koji osniva prikuplja predloge interesnih udruenja korisnika, postupak javnog konkursa, nain na koji korisnici imenuju svoje predstavnike u upravni odbor i merila za imenovanje ureuju se aktom o osnivanju javne agencije. Nezavisne organizacije potroaa nemaju svoje predstavnike u javnim agencijama za lekove, telekomunikacije i drugim slinim telima, niti postoji procedura konsultacija sa njima.

Institucionalna vladina zatita

Za zatitu potroaa u Srbiji na institucionalnom nivou nadleno je Ministarstvo trgovine i usluga, u okviru koga je formiran poseban Odsek za zatitu potroaa. Nadlenosti ministarstva utvrena su l. 64. Zakona o zatiti potroaa: Ministarstvo, u oblasti zatite potroaa, obavlja sledee poslove: 1) predlae donoenje Nacionalnog programa i donosi godinje programe zatite potroaa; 2) prouava i daje predloge za pravno ureivanje pitanja koja se odnose na potroae, kao i primenjivanje zakona i drugih propisa koji se tiu potroaa; 3) prati tehnoloki, privredni i pravni razvoj u sektoru potronje; 4) prati sprovoenje tipskih ugovora sa stanovita postojanja odredbi ugovora kojima se naruavaju prava potroaa; 5) prati i ocenjuje da li u oglasnoj poruci ima elemenata zloupotrebe; 6) prouava i daje predloge za naine i oblike obrazovanja potroaa;
85

7) odrava kontakte sa potroaima; 8) sarauje sa odgovarajuim telima u republikama i optinama; 9) sarauje sa udruenjima, organizacijama potroaa i sredstvima javnog informisanja u zemlji; 10) sarauje sa meunarodnim institucijama i organizacijama koje se bave zatitom potroaa. Ove uoptene nadlenosti nisu precizirane adekvatnim podzakonskim aktima ili dobrom praksom, kao to je interresorska saradnja i procedura konsultacija sa organizaciama potroaa. Pri ministarstvu je formiran i Savet ministara za zatitu potroaa, kao savetodavno konsultativno telo, ali naalost, predstavnici potroaa ne ine veinu, niti mogu uticati na donoenje odluka. Ni jedna lokalna zajednica nije formirala poseban organ za zatitu potroaa, ali su neke optine formirale posebna radna tela koja se bave javnim i komunalnim pitanjima u kojima ima i predstavnika organizacija potroaa.

Nevladina zatita
Nevladina zatita se ostvaruje preko nezavisnih organizacija potroaa. Pravo potroaa na udruivanje, radi zatite svojih interesa regulisano je Zakonom o zatiti potroaa. l. 67: Radi zatite svojih prava i interesa, potroai mogu osnivati udruenja, pokrete, centre, saveze i druge oblike udruivanja potroaa (u daljem tekstu organizacije potroaa), u skladu sa zakonom. Organizacije potroaa dostavljaju Ministarstvu obavetenje o osnivanju i upisu u odgovarajui registar. Ministarstvo vodi evidenciju organizacija potroaa. Ministar nadlean za poslove trgovine propisuje sadrinu evidencije iz stava 3. ovog lana. U Srbiji trenutno postoji blizu 70 organizacija potroaa i nekoliko saveza meu kojima su: SOPS (Savez organizacija potroaa Srbije), APOS (Asocijacija potroaa Srbije), NOPS ( Nacionalna organizacija potroaa Srbije), CZPS (Centar za zatitu potroaa Srbije) i NAPS ( Nacionalna asocijacija potroaa Srbije ). Dve organizacije, Pokret za zatitu potroaa Beograd i Asocijacija potroaa Srbije postale su u 2008. godine pridrueni lanovi Svetske organizacije potroaa (CI). Sve organizacije su registrovane i organizovane u skladu sa starim zakonima o udruenjima. Za razliku od drugih udruenja, organizacije potroaa nakon registracije po Zakonu o udruenjima, prijavljuju se nadlenom Ministarstvu trgovine, kako bi bile evidentirane kao relevantne organizacije potroaa. Kriterijume za evidentiranje treba da propie nadleni ministar trgovine kako regulie l. 67. Zakona o zatiti potroaa. Iako je Zakon donet 2005. godine ovaj lan nikad nije sproveden u praksi, tako da u Srbiji ne postoji javna evidencija civilnih organizacija potroaa. Podaci o organizacijama potroaa koji se nalaze na sajtu nadlenog Ministarstva trgovine ne mogu se smatrati evidencijom organizacija iz sledeih razloga: nisu u skladu sa l. 67. Zakona o zatiti potroaa, ne odgovaraju stvarnom stanju i nisu u skladu sa pravilima svetske (CI) i Evropske organizacije potroaa (BEUC)1 Nadlenosti organizacija potroaa regulisane su l. 68. Zakona o zatiti potroaa na sledei nain:
1

86

Consumers International (CI) je globalni savez potroakih organizacija, ima status konsultativnog tela u Ujedinjenim nacijama i sarauje sa OECD -om i Svetskom trgovinskom organizacijom, www.consumersinternational.org Bureau Europeen des Unions de Consommateurs (BEUC) ine nacionalne potroake organizacije Evropske unije i neke organizacije potroaa zemalja pristupnica EU, www.beuc.org

Organizacije potroaa: 1) obezbeuju zatitu pojedinanih i zajednikih interesa potroaa; 2) pruaju potroaima informacije, savete i drugu vrstu pomoi za ostvarivanje njihovih prava; 3) organizuju obrazovanje potroaa; 4) obavetavaju potroae o cenama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti proizvoda i usluga na tritu; 5) sprovode nezavisnu kontrolu kvaliteta i sigurnosti ponuenih proizvoda, odnosno usluga; 6) podnose prijave nadlenim dravnim organima sa dokazima o proizvodima ili uslugama koji ne odgovaraju propisanom kvalitetu i drugim propisanim uslovima; 7) obavetavaju potroae o mogunostima vansudskog reavanja sporova; 8) podnose tubu nadlenom sudu radi zatite prava potroaa; 9) uestvuju u radu nadlenog organa kad se razmatraju pitanja koja se odnose na potroae; 10) ostvaruju saradnju sa odgovarajuim organima i organizacijama u zemlji i inostranstvu. Za razliku od evropske prakse, drava Srbija nije Zakonom o zatiti potroaa preuzela obavezu da finansira rad nevladinih organizacija potroaa, svejedno to im je u nadlenost dat ovako veliki broj poslova od javnog interesa. Ovo je poseban problem, jer, za razliku od drugih nevladinih organizacija, organizacije potroaa ne mogu dobijati sredstva od ponuaa roba i usluga, ne mogu biti umeane u komercijalne interese, niti objavljivati reklamiranje. Ovakav odnos drave prema organizovanim potroaima za posledicu ima krajnje usitnjene i nerazvijne kapacitete organizacija potroaa u Srbiji.

Stanje zatite potroaa u Srbiji

Ocena EU
U Izvetaj EU o napretku Republike Srbije u 2007. god data je sledea ocena o stanju zatite potroaa u Srbiji: U oblasti zatite potroaa, Srbija je zabeleila napredak uspostavljanjem Saveta za zatitu potroaa. U januaru 2007. godine, vlada je usvojila Nacionalni program zatite potroaa, koji ocenjuje trenutnu situaciju i odreuje ciljeve politike zatite potroaa u periodu 2007-2012. Meutim, Srbija jo treba da radi na unapreenju svog regulatornog okvira politike zatite potroaa tako to e usvojiti novi zakon o bezbednosti proizvoda.

87

Miljenje Vlade Srbije

U Nacionalnom programu zatite potroaa (strana 10) Vlada Srbije je u januaru 2007. godine ovako ocenila stanje u oblasti zatite potroaa: Dananji nivo razvijenosti zatite potroaa u Republici Srbiji i ocena stanja u oblasti zatite potroaa u Republici Srbiji moe se sagledati kroz jednogodinju primenu Zakona o zatiti potroaa (Slubeni glasnik RS, br.79/05), viegodinju primenu drugih propisa kojima se reguliu pitanja zatite potroaa i rezultate delovanja organizacija, udruenja i pokreta potroaa. Donoenjem prvog Zakona o zatiti potroaa u Republici Srbiji obezbeen je zakonski okvir za koji je reeno da osigurava uvoenje najviih standarda EU u oblasti zatite potroaa u praksu srpskog trita i usluga. Meutim, ugradnjom jednog dela smernica i uputstava EU o zatiti potroaa u Zakon o zatiti potroaa, iako ne u potpunosti, postavljen je samo pravni okvir za uspostavljanje sistema, kako kroz institucinalne dravne organe, tako i kroz samostalne organizacije potroaa, a kojima je cilj uspostavljanja i ostvarivanje aktivne zatite potroaa. Ocena strunjaka koji predstavljaju organe EU o trenutnom nivou pripremljenosti sistema zatite potroaa u Republici Srbiji jeste da se priznaje napredak u zakonodavnom usklaivanju, ali se takoe i jasno stavlja do znanja da je zatita potroaa sa take gledita izgradnje institucija i sprovoenja i dalje slaba i da administrativni kapaciteti moraju da se pojaaju u Srbiji i Crnoj Gori kako bi se usvojeni zakoni pravilno implementirali i sproveli.

Analiza nevladine organizacije Asocijacija potroaa Srbije (APOS)

Nacionalni program zatite potroaa za period od 2007. do 2012. godine, koji je usvojila Vlada Srbije 30. januara 2007. godine, nije na dobrobit potroaa i ne uvaava ih kao ravnopravne uesnike na tritu, kojima kao i monim uesnicima treba obezbediti zatitu njihovih ekonomskih interesa i dostupnost pravdi, te bi ga trebalo menjati zajedno sa Zakonom o zatiti potroaa. Neadekvatan poloaj potroaa u Srbiji ilustruju i sledee injenice: previsoke cene i domae i uvozne robe negarantovanog kvaliteta. Drava i moni uesnici na tritu Srbije (od kojih su mnogi monopolisti) ne smanjuju svoje trokove i ne usklauju ih sa evropskim i ne odriu se svojih prevelikih prihoda (carina, mari...). Svi zajedno preko nerealnih cena naplate to naplauju od najslabijeg uesnika na tritu potroaa, koji snosi najvei teret tranziconih tekoa; nesrazmera u zakonskom ureivanju prava monih uesnika na tritu i potroaa u raznim oblastima ( finasije, turizam, zdravstvo, javne usluge ...); nemogunost samozatite, jer drava nije obezbedila ni minimum uslova za rad oranizacija potroaa, niti se njihov glas uje u institucijama gde se donose odluke bitne za njih, kao to su skuptinski odbori, tela za reklamaciju, javne usluge i agencije, Savet ministra za zatitu potroaa; nedostupnost pravdi zbog toga to teret dokazivanja lei na potroau, ne postoje nepotene odredbe u tipskim ugovorima u skladu sa Evropskom direktivom (93/13 EEC), sudovi ne pribegavaju institutu zatita slabije strane u sporu (potroaa), ne postoje arbitrae i sporovi se vode pred redovnim sudovima uz plaanja svih taksi i trokova, nema mogunosti zatite kolektivnih interesa potroaa.
88

ta moe da uradi lokalna zajednica

Nesporno je da lokalne zajednice u Srbiji imaju velikih problema. I to je jedan od razloga za preovlaujue miljenje da se sa zatitom potroaa u lokalnoj zajednici moe saekati, i da je to evropski luksuz koji sebi jo uvek ne moemo dozvoliti. injenica je meutim da Evropa, a i nai susedi, smatraju da je zatita potroaa javni interes i da svoju ulogu u tome imaju i lokalne zajednice. APOS smatra da bi uz malo dobre volje (jer zakonske mogunosti postoje) u lokalnim zajednicama u Srbiji moglo da se: Formiraju Arbitrana tela -odosno alternativni naini reavanja potroakih sporova to treba da doprinese da zatita potroaima Srbije bude dostupnija. Evo primera kako to funkcionie u Evropi, kroz presudu Evropskog Suda pravde u sluaju gospoe iz panije koja nije redovno plaala telefonsku pretplatu. Gospoa Klaro je odluila da zakljui ugovor sa telefonskom kompanijom Movil. Prema ugovoru u sluaju spora predviena je nadlenost arbitrae AEADE. Kako gospoa Klaro nije potovala odredbu ugovora o obaveznom roku pretplate, mobilni operater je pokrenuo postupak pred nadlenom arbitraom protiv gospoe Klaro. U pismu koje joj je kompanija uputila ostavljen je rok od deset dana predvien za neprihvatanje arbitrae. Gospoa Klaro je odluila da se upusti u spor pred arbitraom jer nije elela da negira njen znaaj, ali je u postupku iznela injenice koje je smatrala od sutinskog znaaja za ostvarivanje svojih prava u ovom sporu. Arbitrana odluka je doneta u korist mobilnog opeatera, a protiv gospoe Klaro. Uviajui da je vrag odneo alu a verujui da je u pravu, gospoda Klaro je posegla za sudskom zatitom napadajui arbitranu odluku. Tvrdila je da odluka arbitrae proistekla iz nepravinog (nefer) arbitranog sporazuma koji je kao takav nitavan. Sudu u Madridu nije preostalo nita drugo nego da postavi pitanje Evropskom sudu pravde u cilju razjanjenja dileme kako da protumai Direktivu 93/13 EEC koja se odnosi na nepotene odredbe u ugovorima sa potroacima. Prema ovoj Direktivi, a na osnovu tumaenja ESP, nadlean nacionalni sud je u postupku za ponitenje arbitrane odluke duan da utvrdi osnovanost navoda u pogledu nitavosti arbitranog sporazuma, da poniti arbitranu odluku u sluaju da ustanovi da arbitrani sporazum sadri nepravine odredbe nepovoljne po potroaa. Ovo je obaveza nadlenog nacionalnog suda ak i kada stranka u sporu (potroa) nije pokrenula ovo pitanje tokom arbitranog postupka.Treba napomenuti da u ovom sluaju nije bilo rei o specijalizovanoj arbitrai za potroacku vrstu sporova. Iz izloenog se vidi da odsustvo odgovarajue zatite potroakih prava vrea javni poredak EU, a time stvara uslove za neposrednu primenu odredbi komunitarnog prava od posebnog znaaja. Dakle, ak i kada nacionalna norma predvia sasvim suprotno reenje, nacionalni sudovi su duni da pronau nain koji garantuje zatitu proklamovanih vrednosti na nivou Evropske unije. Prethodno opisani sluaj ilustruje koliko je sistem zatite potroaa sloen i koliko mu se posebna panja posveuje u EU. Pravo Srbije jo uvek ne poznaje nepotene ugovorne odredbe u smislu zatite potroaa, niti sudovi u Republici pribegavaju ovakvim presudama zatita slabije strane u sporu (potroaca). Sudovi su spori i pretrpani tako da je i dalje
89

veoma prisutna potreba da se zatita potroaa izmesti van okvira postojeeg sistema zatite. Na alost, u Srbiji jo uvek nisu formirane posebne arbitrae koje bi reavale sporove izmeu potroaa i druge strane. Ova zakonska mogunost zasluuje da se uloi vie energije kako bi se na jedan ekonomian nain unapredila zatita potroaa, a sa druge strane rasteretili sudovi. Formiraju Saveti za zatitu potroaa-samo nekoliko lokalnih zajednica donelo je odluke da predstavnici organizacija potroaa prisustvuju sednicama skuptine ili lokalne vlade kada se radi o pitanjima (najee komunalnim) koja su u nadlenosti optine, a od znaaja su za potroaa. Ukljue predstavnici potroaa u Upravne odbore i slube za reklamaciju javnih preduzea koja su u njenoj nadlenosti.

Evropski standardi
Termin evropski standardi upotrebljavamo i kad govorimo o njihovim direktivama, tehnikim propisima ili dobroj praksi. Srbija e, kao to to ine i ostale zemlje u procesu pridruivanja, ove direktive usvajati i primenjivati u praksi. Kada su potroai u pitanju, voleli bismo da u Srbiji to pre pone da se koristi i primenjuje evropska praksa vezana za RAPEX i Direktivu 93/13EEC (nepravedne odredbe u tipskim ugovorima), jer bi to bilo na optu korist. RAPEX (Community Rapid Information System) je jedinstven sistem brzog upozorenja za opasne proizvode iroke potronje (sa izuzetkom farmaceutskih i medicinskih proizvoda) ustanovljen u januaru 2004. godine pri Evropskoj komisiji, u okviru Generalnog direktorata za zdravlje i zatitu potroaa. RAPEX obavezuje zemlje lanice da svaku informaciju vezanu za pojavu proizvoda opasnog po zdravlje i bezbednost, razmene sa ostalim lanicama. U sistem su ukljueni proizvoai, trgovci, distributeri, potroai i naravno dravni organi, a cilj je da se sa trita to pre povuku proizvodi koji mogu ugroziti zdravlje i bezbednost potroaa. Zemlje lanice takoe moraju da obaveste i Komisiju o merama preduzetim sa ciljem da spree, ogranie ili nametnu posebne uslove na plasman ili koritenje proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje i bezbednost potroaa. Na sajtu RAPEX-a: http://ec.europa.eu/consumers/dyna/rapex/rapex_archives_ en.cfm svake nedelje se objavljuje lista takvih proizvoda , sa detaljnim opisom rizika, fotografijom proizvoda, zemljom porekla i poduzetim merama. Naalost, neke od tih proizvoda viamo i u naim prodavnicama. Ali da bi potroai i u Srbiji bili zatieni kao u Evropi, neophodno je doneti jo niz zakona (o otoj bezbednosti proizvoda, bezbednosti hrane, hemikalijama, ambalai i dr), podzakonskih akata i formirati institucije za njihovu praktinu primenu. Nepravedne odredbe u tipskim ugovorima Direktiva 93/13 EEC - tipski ugovori su vani za potroae jer su sastavni deo kupovine roba, bez kojih potroa ne moe (struja, plin, telefon, kredit i dr). Nezavisno sa kim i zbog ega potroa sklapa tipski ugovor, injenica je da je druga strana daleko jaa i bolje informisana. Da bi obezbedila ravnoteu u pravima i obavezama
90

ugovornih strana, Evropa je 1993. godine donela Direktivu (93/13 EEC) koja to obezbeuje i taksativno nabraja ta se smatra nepotenim odredbama u tipskim ugovorima i koji su pravno nitavni. to je posebno znaajno, lista nije konana i dopunjava se s obzirom na praktine probleme sa kojima se potroai susreu. Zakon o zatiti potroaa Srbije definisao je tipske ugovore kao...... ugovor koji je bez uea potroaa unapred formulisao prodavac, odnosno davalac usluge, zakljuujui ugovor identinog sadraja sa odreenim brojem ili neogranienim brojem potroaa, ali nije preneo evropske standarde i nije definisao ta se smatra nepotenim i nitavnim odredbama u tipskim ugovorima. Pitanje je koliko bi tipskih ugovora banaka i javnih preduzea u Srbiji bilo na sudu pravno valjano da se na njih primene nepotene odredbe kako je definisao crnogorski Zakon o zatiti potroaa. Prenosimo ih u celini verujui da e i na novi Zakon o zatiti potroaa to regulisati u skladu sa evropskom direktivom.2 Nepotenim ugovornim odredbama naroito se smatraju odredbe kojima se: 1) iskljuuje ili ograniava odgovornost trgovca za sluaj smrti ili povrede potroaa izazvanih injenjima ili neinjenjima trgovca; 2) iskljuuju ili ograniavaju prava potroaa za sluaj potpunog ili deliminog neizvrenja ugovornih obaveza od strane trgovca; 3) ugovara fakultativno pravo trgovca u pogledu izvrenja ugovorene usluge, a potroa obavezuje na izvrenje ugovorene obaveze; 4) utvruje pravo trgovca da zadri sredstva plaena od strane potroaa koji je odustao od zakljuenja ili izvrenja ugovora, pri emu isto pravo nije utvreno za potroaa ukoliko trgovac odustane od zakljuenja ili izvrenja ugovora; 5) obavezuje potroaa da plati nesrazmjerno visoku kaznu u odnosu na stvarnu tetu u sluaju neizvrenja ugovorene obaveze; 6) utvruje diskreciono pravo trgovca na jednostrani raskid ugovora bez utvrivanja istog prava za potroaa; 7) utvruje pravo trgovca da zadri sredstva plaena za usluge koje nije izvrio, a ugovor je raskinut na njegovu inicijativu; 8) utvruje pravo trgovca na raskid ugovora zakljuenog na neodreeno vrijeme bez blagovremenog obavijetenja potroaa, osim u izuzetno opravdanim okolnostima; 9) utvruje pravo trgovca na automatsko produenje ugovora zakljuenog na neodreeno vrijeme ako potroa ne izjavi da raskida ugovor, a ugovoreni rok za izjavu o raskidu je nerazumno kratak; 10) obavezuje potroa na prihvatanje obaveza sa kojima nije imao priliku da bude upoznat prije zakljuenja ugovora; 11) utvruje pravo trgovca da jednostrano izmijeni ugovorne odredbe bez opravdanog, ugovorom predvienog razloga; 12) utvruje pravo trgovca da bez opravdanog razloga jednostrano izmijeni osobine proizvoda koji je predmet ugovora; 13) utvruje pravo trgovca da visinu cijene proizvoda odredi u momentu isporuke ili povea cijenu proizvoda bez utvrivanja prava potroaa na raskid ugovora ukoliko je konana cijena vea od prvobitno ugovorene; 14) utvruje pravo trgovca da ocjenjuje da li isporueni proizvod odgovara ugovorenom kvalitetu; 15) utvuje iskljuivo pravo trgovca da tumai ugovorne odredbe;
2

Izvor Zakon o zatiti potroaa Crne Gore

91

16) obavezuje potroaa na izvrenje svih ugovornih obaveza, bez obzira na to da li je trgovac ispunio svoje ugovorne obaveze; 17) iskljuuje ili ograniava odgovornost trgovca za obaveze koje su za njega preuzeli njegovi zastupnici, da potuje ugovorne obaveze koje su u njegovo ime preuzeli njegovi agenti ili uslovljava potovanje tih obaveza ispunjenjem odreenih formalnosti od strane potroaa; 18) utvruje pravo trgovca da bez predhodnog pristanka potroaa vri prenos ugovornih prava i obaveza na tree lice, ime se potroa dovodi u nepovoljniji poloaj; 19) iskljuuje ili ograniava pravo potroaa na srazmjerno snienje ukupnog troka kredita u sluaju vraanja kredita prije ugovorenog roka; 20) potroa odrie prava utvrenih ovim zakonom; 21) iskljuuje ili ograniava pravo potroaa na zatitu prava pred sudom.

Zakon o zatiti potroaa

U toku je donoenje novog Zakona o zatiti potroaa, koji bi trebalo da omogui bolju zatitu prava potroaa u praksi. Do tada, potroai u Srbiji moraju da se oslone na vaei Zakon o zatiti potroaa ( Sl. Glasnik RS br. 79/ 2005) i koriste prava i mogunosti koje im nudi. A da bi potroa zatitio svoj interes i ostvario svoje pravo, neophodno je da zna koja prava i obaveze ima prilikom kupovine robe i usluga.

Prava potroaa pri kupovini roba i usluga

Potroa pri kupovini roba i usluga ima sledea prava: na raun obavezno ga uzmite i proverite njegov sadraj jer samo uz potpun raun moete da stavite prigovor (reklamaciju) na robu koju ste kupili, i ostvarite prava po toj osnovi. Raun mora da sadri: datum prodaje, vrstu i koliinu robe i usluga, svojstva (naznaku ako je proizvod polovan ili sa nedostatkom) i druge podatke u skladu sa posebnim propisom. Ako ste kupili kabastu robu, traite od trgovca da na raunu upie i rok isporuke. Jedino tako moete traiti povraaj novca ili naknadu tete ako kupljenu robu ne dobijete na vreme, pod uslovom da sami za to niste krivi (dali ste pogrenu adresu, niste bili kod kue u naznaeno vreme, itd..); na garantni list obavezno ga traite i uzmite ako se izdaje uz proizvod koji kupujete. Samo sa njime i zajedno sa raunom moete da stavite prigovor (reklamaciju) na robu koju ste kupili, i ostvarite prava po toj osnovi. Garantni list mora da sadri: -naziv i sedite davaoca garancije: -podatke kojima se identifikuje proizvod: -duinu garantnog roka: -izjavu o garanciji i uslovima garancije uz odgovornost prodavca i proizvoaa za ispravnost kupljenog proizvoda u garantnom roku: -spisak servisa; -naziv i sedite prodavca; -datum prodaje, peat i potpis ovlaenog prodavca; -druge podatke, u skladu sa zakonom. Pre kupovine obavezno proverite uslove garancije, jer za istu robu ne daju svi iste
92

garancije. Birajte za sebe najpovoljniju opciju. Garancija mora biti na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u Republici Srbiji. na kompletnu dokumentaciju za tehniki proizvod obavezno je traite i proverite ta vam nude. Ukoliko je proizvod uvozni, pre kupovine proverite koliko je prevod za vas razumljiv, jer treba da vam omoguiti da lako i pravilno rukujete tehnikim proizvodom koji ste kupili. Ako kvar nastane zbog nepravilnog rukovanja, u tom sluaju ne moete ostvariti pravo na reklamaciju i obeteenje. Dokumentacija za tehniki proizvod mora da sadri: - deklaraciju, garantni list, atest, sertifikat, tehniko uputstvo, uputstvo za upotrebu i druge podatke i oznake u skladu sa zakonom i standardima; - rezervne delove, prikljune aparate, pribor i druge proizvode bez kojih se tehniki proizvod ne moe koristiti prema svojoj nameni u roku ne kraem od pet godina; - kontinuirani tehniki servis, odnosno odravanje i popravku u roku ne kraem od tri godine. na isporuku kupljene kabaste robe na adresu pod kabastom robom se podrazumeva nametaj, tehnika roba, ogrev, graevinski materijal i slino. Pravo da mu se kupljena kabasta roba isporui na adresu potroa moe ostvariti samo u sluaju ukoliko je mesto otpreme i mesto prijema kupljene robe na podruju iste optine ili grada. Obavezno, pre kupovine, proverite ta vam trgovac nudi-da li se obavezuje da isporui kupljenu robu do ulaza ili da je unese u kuu (stan) i odakle robu otprema, jer mesto prodaje i mesto otpreme robe ne moraju da se poklapaju. da se roba posebno upakuje to vam moe biti naplaeno najvie do iznosa prodajne cene materijala za pakovanje, koji ne moe bitnije da utie na kupljenu neto masu. Pravo na prigovor ( reklamaciju) i povraaj novca: Ako roba koju ste kupili (a nema garantni list) ima nedostataka ili se on pojavi u roku od est meseci od dana kupovine, takvu robu moete reklamirati samo ako sami niste krivi za nastali nedostatak, ali morate priloiti i raun. Robu koja ima garantni list, reklamirate po uslovima iz garantnog lista; Prigovor podnosite na mestu gde je roba kupljena ili na drugom mestu uz vau saglasnost. Trgovac treba da vam odgovori istog dana, a najkasnije u roku od osam dana. Ako ne dobijete odgovor, sluaj prijavite trinom inspektoru i traite da donese reenje kojim e se naloiti trgovcu da odgovori na va zahtev. I za to ima rok od 30 dana. Ukoliko prodavac prihvati prigovor (ako smatra da potroa nije kriv za nedostatke) imate pravo: na zamenu za isti ili slian proizvod; da vam se vrati novac u iznosu koji odgovara ceni na dan vraanja; da u servisu otklone nedostatke na kupljenom proizvodu. U ovom sluaju prodavac treba da vam da potvrdu da je robu primio, naznai rok isporuke i izjavu o trajanju garancije. Ukoliko prodavac ne prihvati va prigovor, jer oceni da ste sami prouzrokovali
93

nedostatak, a vi smatrate da niste i da ste pretpeli tetu, imate pravo da traite naknadu tete pred nadlenim sudom i pri tome ste sami duni da dokaete tetu koju ste pretrpili.

Oekivanja od novog Zakona o zatiti potroaa

U novi zakon treba da se ugrade odredbe iz sledeih evropskih direktiva: O sudskim zabranama - 98/27/ EC; O medijaciji - 2008/52/ EC; O nepravednim odredbama u tipskim ugovorima - 93/13/ EEC; O oznaavanju cena - 98/6/EC; O prodaji van poslovnih prostorija - 98/6/EC; O prodaji na daljinu - 97/EC; O elektronskoj trgovini - 2000/31/EC; O prodaji robe i prateim garancijama - 99/44/EC; O prodaji finasijskih usluga na daljinu - 2002/65/ EC; O potroakim kreditima - 2008/48/ EC; O paket aranmanima - 90/314/ EC; O timesharing-u - 2008/122/ EC; O univerzalnim uslugama - 2002/22/ EC; O elektrinoj energiji - 2003/54/ EC; O prirodnom gasu - 2003/55/ EC. Novi zakon bi trebao da stvori pravni osnov za bolju zatitu potroaa. U tom smislu, pored ostalih neophodne su sledee promene: prenoenje tereta dokaza sa potroaa na trgovca, to e zajedno sa novim odredbama o prateoj dokumentaciji i garancijama omoguiti potroau efikasno funkcionisanje prava na relamaciju i obeteenje: vea dostupnost pravdi kroz odredbe o mogunostima vansudskog reavanja sporova, zatiti kolektivnih interesa potroaa i primena direktive o nepravednim odredbama u tipskim ugovorima; utvrivanje obaveznih elemenata ugovora o potroakim kreditima i drugim finansijskim uslugama kao i obaveze obavetavanja o svim bitnim elementima pre sklapanja ugovora, kako bi svi trokovi bili unapred poznati; da novi zakon omogui da se uje glas organizovanih potroaa u procesu donoenja i sprovoenja politike zatite potroaa; urede i obezbede osnovni uslovi za rad organizacija potroaa. Donoenje novog zakona je znaajno, ali to je samo prvi korak, jer je neophodna i njegova praktina primena, to nije sluaj sa vaeim Zakonom o zatiti potroaa koji je veoma malo primenjen u praksi. Neophodno bi bilo da se zajedno sa novim Zakonom donese i nova Strategija zatite potroaa, jer sadanja nije na dobrobit potroaa.

94

O autorima
Bogdan Popovi iz Novog Sada zaposlen je kao asistent na Privrednoj akademiji u Novom Sadu od avgusta 2007. godine. Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu zavrio je 1998. godine, a magistrirao je na Pravom fakultetu Univerziteta u Amsterdamu 2007. godine. Pravni je savetnik u Asocijaciji potroaa Srbije(APOS) od 2005. godine, lan redakcije asopisa Potroaki Reporter i predstavnik APOS-a u Svetskoj organizaciji potroaa. Lela Kosti Tasi je roena 1970. godine u Odacima. Saradnik je u Asocijaciji potroaa Srbije za kvalitet i bezbednost proizvoda i usluga. Zavrila je Viu tehniku kolu (smer Inenjer prehrambene tehnologije) u Zrenjaninu 1997.godine, zatim Teniki fakultet (smer dip.ing proizvodnog menadmenta) u Zrenjaninu 2005. lan je redakcije lista Potroaki Reporter. Borislava Tokovi Dejanovi, penzioner, roena je 1941.godine u Vatinu, optina Vrac. Zavrila je Ekonomski fakultet u Beogradu 1964. godine. Puni radni sta provela je na strunim i rukovodeim poslovima, preteno u oblastima vezanim za javnu potronju i razvoj obrazovanja i zdravstva. Od 2002. godine aktivno radi u oblasti zatite potroaa. Autor je broure Kako potroiti novac koga nemate koju je izdao APOS. lan je redakcije asopisa Potroaki reporter. Edina Popov roena je 1951. godine u Trebinju, BiH. Fakultet politikih nauka zavrila je u Sarajevu 1974 godine. Radila je u obrazovanju, dravnim slubama a sada je zaposlena kao saradnik u Centru za kulturu Novosadskog otvorenog univerziteta. Volonterski je angaovana na poslovima zatite potroaa od 2002. godine. Uesnik je brojnih seminara, predsednik je Upravnog odbora Asocijacije potroaa Srbije, urednik je asopisa Potroaki reporter i lan je Saveta ministra trgovine za zatitu potroaa.

95

Zora Daji Stevanovi

Prirodni biljni resursi u funkciji razvoja lokalne zajednice

Uvod
Prirodni resursi predstavljaju veoma znaajnu komponentu razvoja drave i drutva. Pod prirodnim resursima podrazumevamo: a) neobnovive prirodne resurse , kao to su rude i fosilna goriva, vazduh i vode, i b) obnovive resurse, meu kojima su zemljite i bioloki resursi, odnosno flora, fauna i stanita, ekosistemi i predeli u celini. Biljni resursi su komponenta biolokih resursa i obuhvataju raznovrsnost biljnog sveta na svim nivoima, kao to je specijski (nivo vrste ili flora), genetiki (biljni genetiki resursi) i ekosistemski, pod kojim, najee, podrazumevamo biljne zajednice, odnosno vegetaciju. Biljni resursi obuhvataju, kako prirodne biljne resurse, odnosno samonikle biljne vrste i biljne zajednice, tako i antropogeno uslovljenu floru, vegetaciju i stanita, odnosno sve elemente agrobiodiverziteta (pre svega, gajene biljke, ali i korovske vrste, agroekosisteme i sva druga stanita nastala aktivnostima oveka). Podruje Srbije i odgovarajui makroreljef se sa aspekta bogatstva i korienja biljnih resursa, pre svega, u poljoprivredi, moe ralaniti na ravniarsko podruje Panonske nizije (podruje Vojvodine), sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i brdskoplaninsko podruje, gde dominira ekstenzivna poljoprivreda. Osnovna pretpostavka za odvijanje privrednih delatnosti na nivou lokalnih zajednica i regiona uopte, treba da bude zasnovana na evaluaciji potencijalnih resursa: prirodnih resursa, ljudskih resursa, kao i infrastrukture i postojeih kapaciteta. U tom smislu, veoma je vano izvriti i kvalitativnu (analiza tipa vegetacije, vrsta i njihovih ekolokih karakteristika kao bioindikatora zemljita i stanita) i kvantitativnu procenu (analiza brojnosti, zastupljenosti, rasprostranjenja i stanja populacija vrsta i tipova i karakteristika vegetacije) biljnih resursa odreenog podruja u cilju planiranja najracionalnijih aktivnosti u kojima se oni koriste.

Bogatstvo prirodnih biljnih resursa

Kao deo Balkanskog poluostrva, Srbija se karakterie velikim bogatstvom biolokih resursa, kako prirodnih (autohtona flora i fauna), tako i antropogeno uslovljenih (agrobiodiverzitet), kao posledice uticaja razliitih faktora. Iako Srbija sa 88.361 km2 ini samo 2,1% kopna Evrope, bioloka raznovrsnost razliitih grupa ivih bia je veoma visoka. Na podruju Srbije sa tako nalazi: 39 % vaskularne flore Evrope; 51 % faune riba Evrope; 49 % faune gmizavaca i vodozemaca Evrope; 74 % faune ptica Evrope; 67 % faune sisara Evrope.
96

Do sada je u Srbiji zvanino registrovano oko 44.200 taksona (vrsta). S obzirom da mnoge grupe organizama nisu dovoljno istraene, pretpostavlja se da u Srbiji ivi oko 60.000 recentnih taksona. Od ukupnog broja vrsta, 1.600 ima status meunarodno znaajnih. Shodno poslednjim procenama, flora Srbije obuhvata 3.662, odnosno 3.272 vrste i 390 podvrsta, svrstanih u 766 rodova u okviru 141 familije (Stevanovi i sar, 1995). Indeks biodiverziteta (logaritamski odnos izmeu veliine teritorije i broja vrsta) koji za floru Srbije iznosi 0,718 je, u poreenju sa ostalim evropskim zemljama visok. Tako na primer, ova vrednost za Grku iznosi 0,707, za Maarsku 0,701, Francusku 0,691, Italiju 0,684, Holandiju 0,675, Nemaku 0,660 i Britaniju 0,601. Vei indeks biodiverziteta imaju npr. Crna Gora (0,884), Portugalija (0,787), Austrija (0,778), panija (0,723) i Bugarska (0,721). Smatra se da visokoplaninska i planinska oblast Srbije predstavljaju jedan od est centara evropskog i jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta (Stevanovi i saradnici, 1995). Pored visokog floristikog diverziteta, Srbija se odlikuje visokim diverzitetom vegetacije, sa oko 1200 opisanih biljnih zajednica, svrstanih u 40 klasa (Lakui, 2004), meu kojima su umske, bunaste, razliiti tipovi zeljastih zajednica, ukljuujui i ruderalne (na naputenim zemljitima, pored puteva, na gaenim povrinama, nasipima, itd.) i korovske zajednice. Veliki znaaj sa aspekta biodiverziteta imaju i specifini ekosistemi manjeg rasprostranjenja na veoma vlanim, zaslanjenim i pearskim stanitima. Na osnovu analize fitocenolokih, ekolokih i biogeografskih podataka, kao i drugih relevantnih podataka o prirodi Srbije, formiran je prvi integralni Pregled stanita Srbije. Sistem klasifikacije stanita Srbije je baziran na EUNIS sistemu klasifikacije stanita. Osnovni tipovi stanita na podruju Srbije su: kopnena povrinska vodena stanita; movarna, tresavska i ritska stanita; travna stanita i stanita visokih zeleni; vritine, bunasta stanita i tundra (na planinskim vrhovima); ume i umska stanita i druge poumljene povrine; unutarkopnena stanita sa slabo razvijenom vegetacijom; redovno ili skoro kultivisana agrikulturna, hortikulturna ili domaa stanita; konstrukcije, industrijska i druga vetaka stanita. Centri diverziteta su stanita na kojima se razvija najvei broj biljaka i biljnih zajednica. Na podruju Srbije, kao centri diverziteta prirodnih biljnih resursa mogu se izdvojiti: visokoplaninske oblasti i planinske tresave; kanjoni i klisure; movarna, barska i ritska stanita; stepe, peare i slatine; ouvane umske sastojine (kanjon Tare, Golija...).
97

Opta karakteristika biodiverziteta u Srbiji je veliki genetiki, specijski i ekosistemski diverzitet, ali su bioloki resursi, kako potencijalni, tako i oni koji se koriste, relativno ogranienih kapaciteta. Uzroci velikog biodiverziteta vezani su za geografski poloaj, orografske i edafske faktore, klimu, kao i istorijske faktore razvoja ivog sveta. Genetiki potencijal balkanskih populacija biljnih i ivotinjskih vrsta nije jo uvek detaljno analiziran i vrednovan. Kvalitativni pokazatelji biodiverziteta flore je i broj vrsta od meunarodnog znaaja, koji obuhvata 243 vrste vaskularnih biljaka. U tom smislu, veliki znaaj imaju endemine (koje se nalaze samo na odreenom podruju/podrujima), reliktne (ostaci stare flore i vegetacije) i retke biljne vrste i biljne zajednice. Na Balkanskom poluostrvu, kao jednom od centara svetskog biodiverziteta, registrovano je ak 1754 endeminih biljnih vrsta, dok ih u Srbiji ima preko 300, to je posledica geografske, ekoloke i genetike izolacije. Broj lokalnih endemita, koji se javljaju samo na podruju Srbije, je oko 60. Pri tome, za pojavu endemizma su od najveeg znaaja visokoplaninski endemizam (pojava endeminih vrsta na stanitima na visokim planinama) i edafski endemizam (pojava endeminih vrsta na razliitim i specifinim zemljitima). Centri endemine flore i vegetacije u Srbiji su: ara, Koritnik, Kopaonik, Tara, Zlatibor, planine istone i jugoistone Srbije (Rtanj, Ozren, Veliki Kr, Stara planina, Suva planina) i, naroito, klisure i kanjoni. Meutim, usled razliitih uticaja, mnoge biljne vrste su postale ugroene, dok je 27 biljaka sa podruja Srbije iezlo, a za 22 se smatra da su iezle (Stevanovi, ur, 1999).

Korienje biljnih resursa

Savremeni koncepti ouvanja biodiverziteta zasnovani su na modelima njegovog odrivog korienja. Jasno je da neodrivo i neadekvatno korienje prirodnih resursa i biodiverziteta vodi naruavanju ekosistema, ugroavanju opstanka populacija i itavih organskih vrsta. Sa druge strane, odsustvo upravljanja ekosistemima, stanitima i biljnim resursima, dovodi do spontanih promena i regresija ekosistema, ime se, esto, gube mnoge vrste. Pored toga, rast ljudske populacije i sve vee potrebe za hranom, biomasom i sirovinama prirodnog porekla, nameu potrebu racionalnog iskoriavanja postojeih biolokih resursa. Odrivo korienje prirodnih resursa, ukljuujui i biljne resurse, podrazumeva analizu osnovnih komponenti odrivog razvoja, kao to su ambijentalna (stanje ivotne sredine), ekonomska i socijalna. To znai da procena optimalnog iskoriavanja resursa treba da ima u vidu uticaj na ivotnu sredinu (ukljuujui i biodiverzitet), ekonomske efekte i uticaje na dobrobit zajednice i drutva u celini. Biljni resursi koriste se direktno i indirektno. Direktno korienje prirodnih biljnih resursa vezano je za poljoprivredu (gajenje biljaka, pretvaranje nepoljoprivrednih stanita i zemljita u poljoprivredna, livade i panjaci u stoarstvu, sakupljanje lekovitog bilja, pelarstvo, korienje autohtonih vrsta i genetikih resursa za potrebe selekcije i oplemenjivanja, itd.), umarstvo (npr. eksploatacija drvne grae za ogrev, sakupljanje sporednih umskih proizvoda gljiva i umskih plodova) i nekim granama industrije koje poivaju na preradi sirovina biolokog porekla (drvna, tekstilna, prehrambena, farmaceutska...). Indirektno korienje biljnih resursa vezano je za tzv. usluge ekosistema, kao to su lov, turizam, sport i rekreacija, ali i obrazovanje i
98

nauku. Koncept odrivog korienja biljnih resursa doprinosi lokalnom, regionalnom i ukupnom razvoju drutva.

Postojei okvir zatite i korienja biljnih resursa: strateki i zakonski okvir

Strateki okvir u oblasti korienja biljnih resursa (prirodnih i antropogenih) vezan je za potpisana i/ili ratifikovana meunarodna dokumenta, kao to su: Konvencija o biodiverzitetu (CBD), 1993; Kartagena protokol o biosigurnosti, 2003; CITES konvencija (konvencija o meunarodnom prometu ugroenih vrsta flore i faune), 1975; Ramsarska konvencija o movarnim stanitima, 1971; Konvencija o zatiti svetske kulturne i prirodne batine; Direktiva Evropske komisije o genetikim resursima, 2008; Globalni akcioni plan za ouvanje i odrivo korienje biljnih genetikih resursa za hranu i poljoprivredu, FAO 1996; Meunarodni sporazum o genetikim resursima za hranu i poljoprivredu, 2004; A) Strateki okvir u oblasti pristupa, korienja i ouvanja biljnih resursa u Republici Srbiji ine sledei dokumenti: Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji iz 2005. godine postavlja za glavni cilj poveanje stope rasta bruto domaeg proizvoda kroz direktne investicije, zasnovane na principima odrivog razvoja. U dokumentu se navode i prioritetne aktivnosti, meu kojima su i: zavretak izrade i usvajanje stratekih dokumenata (NESAP, o odrivom razvoju, o klimatskim promenama, umama, otpadnim vodama, zatiti vazduha od zagaenja, odrivom korienju vodnih resursa, strategije o zatiti prirode i biodiverziteta, odrivom korienju prirodnih resursa i druge od znaaja u izgradnji sistema zatite ivotne sredine); Nacionalna strategija odrivog razvoja Srbije usvojena je 2008. godine i ona definie principe zasnovane na tri osnovna stuba odrivosti: ivotna sredina, drutvo i ekonomija. Kao sektorski ciljevi u oblasti biodiverziteta, navedeni su: donoenje zakona o zatiti prirode i ratifikacija meunarodnih sporazuma, izrada Nacionalne strategije ouvanja biodiverziteta i akcionog plana, poveanja podruja prirode pod zatitom do 10% teritorije zemlje, uspostavljanje biomonitoringa, informacionog sistema, inventara, monitoringa biodiverziteta, kontrole genetiki modifikovanih organizama (GMO), formiranje Banke gena; Nacionalna strategija zatite ivotne sredine i akcioni plan kreirani su u okviru Programa jaanja kapaciteta ivotne sredine u Srbiji koji je finansirala Evropska komisija. Program je trajao od 2003. do 2007. godine. Vlada Republike Srbije je, na sednici odranoj 2006. godine, donela Predlog odluke o utvrivanju Nacionalnog programa zatite ivotne sredine i uputila ga u skuptinsku proceduru. Program definie ciljeve koje je preuzela Nacionalna strategija odrivog razvoja;
99

 Nacionalna strategija odrivog korienja prirodnih resursa zapoeta je u okviru Programa jaanja kapaciteta ivotne sredine u Srbiji i detaljnije se bavi problemom biodiverziteta. Dokument je jo u fazi izrade; Strategija poljoprivrednog razvoja Republike Srbije, usvojena 2005. godine, predvia instrumente za obezbeenje adekvatnog nivoa zatite i kontrole pri radu sa GMO, obavezuje relevantne institucije da usaglase zakonodavstvo u oblasti GMO sa zakonodavstvom EU. Akcioni plan Strategije predvia donoenje Nacionalnog programa za ouvanje i odrivo korienje genetikih resursa u poljoprivredi, prilagoavanje postojee nacionalne baze podataka o biljnim i ivotinjskim genetikim resursima meunarodnim standardima, podrku proizvodnji zasnovanoj na autohtonim rasama domaih ivotinja i sorti biljaka, prouavanje agrobiodiverziteta, stavljanje u funkciju nacionalne banke biljnih gena, itd; Strategija razvoja umarstva iz 2005. godine, postavlja ouvanje i unapreenje biodiverziteta u umskim podrujima kao deo koncepta odrivog gazdovanja umama. Do sada u Srbiji nije postojala Strategija razvoja lova, ve je ona definisana kroz zakonsku regulativu i pojedine strateke dokumente. Legalni okvir politike lova je Prostorni plan Republike Srbije, kao i Zakon o lovu. U okviru stratekih dokumenata pripremljeni su i Akcioni plan ouvanja movarnih podruja u Republici Srbiji, kao i Program razvoja i unapreenja stoarstva u Republici Srbiji za period 2008-2012. godine. B) Zakonski okvir i raspodela nadlenosti Do 90-tih godina prolog veka u Srbiji, oblast ouvanja biolokih resursa, institucionalno, a i zakonski, bila je podeljena izmeu sektora poljoprivrede, umarstva i kulture. Tek osnivanjem Ministarstva ivotne sredine, najvei deo nadlenosti se prebacuje u taj sektor, a pokuaji da se podele nadlenosti nad umama i vodama nisu, do sada, bili uspeni. Zakonski okvir bio je sadran u Zakonu o zatiti ivotne sredine, Zakonu o nacionalnim parkovima i brojnim podzakonskim aktima. Novim Zakonom o zatiti ivotne sredine (2004) nije obuhvaena oblast zatite prirode (pa ni biodiverzitet), te je jo uvek na snazi deo starog Zakona koji ureuje ovu oblast. U procesu stabilizacije i pridruivanja EU, 2004. godine, zapoeo je proces izrade Nacionalne strategije ivotne sredine i akcionog plana, koji obuhvata i ovu oblast. Do sada su izvrene naknadne revizije, ali strategija nije jo uvek formalno usvojena od strane Vlade. Korienje i stavljanje u promet divlje flore i faune, kao najdirektnije korienje biodiverziteta, regulisano je Uredbom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune (2005) i Uredbom o izmenama ove uredbe (2007), pri emu se definiu kvote divlje flore i faune, odnosno koliine koje se mogu sakupljati iz prirode. Za svaku godinu Zavod za zatitu prirode Srbije predlae dozvoljene koliine koje se mogu sakupljati i prometovati. Na ove koliine se unapred plaa taksa, bez obzira na realizaciju kvota. Taksa se plaa prema jedinici robe (kilogramu suve biljne mase, odnosno jedinki ivotinje). Ovome treba dodati injenicu da se na veliki broj vrsta ne plaa nikakva taksa, tako da se te biljne vrste mogu sakupljati u neogranienim koliinama, preraivati i prometovati.
100

Osnovne nadlenosti su u okviru Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja. Ovaj sektor je od osnivanja (1991) doiveo mnoge transformacije (dodeljivan je drugim sektorima, sveden na nivo direktorata, itd.), vrlo esto marginalizovan i posmatran kao troak od strane donosioca odluka na najviim nivoima i drugih ekonomski jaih sektora. To se odraavalo i na finansiranje u oblasti zatite biolokih resursa. Tek osnivanjem Fonda za ivotnu sredinu, aktivnosti u ovoj oblasti poinju da se finansiraju na organizovan nain, pored redovnog budetskog izdvajanja za rad nadlenih institucija. U veini sektora biodiverzitet se jo uvek samo deklarativno smatra ekonomskom kategorijom, tako da sutinskih promena u stratekim opredeljenjima nema. Uopteno govorei, finansiranje projekata u oblasti ouvanja ivotne sredine i biodiverziteta je nedovoljno. Glavne aktivnosti u oblasti ouvanja biodiverziteta sprovodi Zavod za zatitu prirode Srbije (struni poslovi zatite prirodnih dobara, istraivanje i prouavanje prirodnih dobara radi stavljanja pod zatitu, sprovoenja reima zatite, pripremanje elaborata za predlaganje zatite i vrednovanje prirodnih dobara, praenje stanja ugroenosti prirodnih dobara i predlaganja mera njihove zatite, utvrivanje uslova zatite i davanje podataka o zatienim prirodnim dobrima u postupku izrade prostornih i drugih planova i vrenje drugih poslova utvrenih propisima). Nadlenost Agencije za ivotnu sredinu, osnovane 2004. godine je, uglavnom, izvetavanje. Poslednjih godina jaa saradnja i sa drugim vladinim i sektorskim institucijama, univerzitetima, strunom javnosti i nevladinim organizacijama. Mnoge lokalne samouprave uzele su uee u stratekom planiranju zatite biodiverziteta u svojim zajednicama kako bi osigurale razvoj zasnovan na principima odrivosti.

Zatiena prirodna dobra i zatiene vrste

Sistem zatite prirode u Srbiji, kao i osnova kategorizacija zatienih dobara, definisani su Zakonom o zatiti ivotne sredine iz 1991. godine, koji je u svim delovima, osim u delu zatite prirode, stavljen van snage donoenjem novog Zakona o zatiti ivotne sredine 2004. godine. U Srbiji je zatieno 481 prirodno dobro: 5 nacionalnih parkova; 15 parkova prirode; 18 predela izuzetnih odlika; 53 stroga rezervata prirode; 20 specijalnih rezervata prirode; 262 dendro-botanikih spomenika prirode; 66 spomenika prirode-objekata geonaslea; 42 okoline oko spomenika kulture i znamenitih mesta. Ukupna povrina koju obuhvataju ova prirodna dobra iznosi 6,14% teritorije Srbije. Prostornim planom Republike Srbije predvia se da do kraja 2010. godine bude zatieno 11% teritorije Srbije.
101

Deo najvrednijih prirodnih dobara Srbije je na predlog Zavoda za zatitu prirode Srbije, dobio meunarodni status, ili je u proceduri dobijanja. Na preliminarnoj listi predloga za UNESCO svetsku batinu nalazi se pet prirodnih dobara: nacionalni parkovi erdap, Tara, ar planina, spomenici prirode avolja varo i rezervat prirode Deliblatska peara. U okviru UNESCO pograma ovek i biosfera (Man and Biosphere-MAB), 2001. godine, park prirode Golija postao je deo mree rezervata biosfere pod nazivom GolijaStudenica. Za nominaciju za rezervate biosfere predloeno je jo 9 podruja prirode. Na osnovu Ramsarske konvencije o zatiti vodenih stanita, devet prirodnih dobara dobilo je status Ramsarskih podruja (specijalni rezervati prirode Obedska bara, Carska bara, Ludako jezero, Slano kopovo, Labudovo okno, Gornje Podunavlje i Zasavica, predeo izuzetnih odlika Vlasinsko jezero i Karajukia bunari na Peterskom polju). Pored zatienih prirodnih dobara prostornih celina, u Srbiji se pod zatitom nalazi i veliki broj divljih biljnih i ivotinjskih vrsta. Pod specijalnim reimom zatite se nalazi ukupno 215 biljnih vrsta. Isti ili slian reim zatite je uspostavljen i na stanitima 428 ivotinjskih vrsta (Uredba o prirodnim retkostima, Sl.Gl.RS, broj: 50/93, 93/93). Pored toga, identifikovana su podruja biljnog diverziteta od meunarodnog znaaja (Important Plant Areas) u cilju implementacije Uputstva Saveta 92/43/EEC i Konvencije o biodiverzitetu, kao i podruja ptica od meunarodnog znaaja (Important Bird Areas) u cilju implementacije Uputstva Saveta 79/409/EEC, Konvencije o movarnim podrujima, Bernske i Bonske konvencije.

Pristup biodiverzitetu i korienje biljnih resursa: stanje

Bez obzira na postojei okvir zatite biodiverziteta i biolokih resursa, oni se, naalost, u nas ne koriste na odriv i adekvatan nain.

Poljoprivreda
Biodiverzitet i biljni resursi se na svim nivoima najvie koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Prema podacima statistikog godinjaka Jugoslavije (2001) veliina poljoprivrednog zemljita Srbije je: 5,109.177 ha, od ega oranice ine 3.356.484 ha, vonjaci 244.639 ha, vinogradi 70.634 ha, livade 586.960 ha, panjaci 815.379 ha. itarice se gaje na oko 2,047.741 ha, industrijsko bilje na 363.216 ha, povre na 295.091, krmno bilje na 480.000 ha. Prosena povrina poljoprivrednog gazdinstva je oko 3 ha. Po strukturi vlasnitva nad zemljitem 87% je u privatnom vlasnitvu. Udeo poljoprivrede u drutvenom proizvodu iznosi preko 20%. Pored povrina pod gajenim biljkama agroekosistemi (njive, vonjaci, vinogradi, povrtnjaci, bate, lucerita, itd.), najvei resurs za poljoprivredu (stoarstvo, pre svega) predstavljaju prirodni i poluprirodni travnjaci. Prema poloaju, obuhvataju dolinske, brdske, planinske i visokoplaninske (alpijske) travnjake, koji se veoma razlikuju prema floristikom sastavu i time, ukupnom biodiverzitetu, ali i kvalitetu. injenica je da je prekomerna ispaa u prolosti izrazito negativno uticala na biodiverzitet i kvalitet prirodnih travnjaka u brdskom i brdsko-planinskom regionu nae zemlje, to je pogodovalo sukcesiji travnjaka dobrog i/ili srednjeg kvaliteta u pravcu pojave travnjaka loijeg ili slabog kvaliteta, smanjenju brojnosti, pa i iezavanju mnogih vrsta
102

flore i faune, eutrofizaciji i promeni strukture i sastava zemljita. Sa druge strane, usled neadekvatnog upravljanja i odsustva ispae i koenja, kao posledice redukcije stonog fonda i depopulacije ruralnih podruja, biodiverzitet i kvalitet travnjaka se naruavaju irenjem nepoeljnih vrsta bunova, drvea i otrovnih biljaka (Daji Stevanovi et al, 2008). Time dolazi do pojave zarastanja travnjaka i gubitka diverziteta velikog broja livadskih i panjakih biljnih vrsta, ali i faune, posebno opraivaa i ptica. Resursi travnjaka se koriste i u tzv. herbalnom sektoru, odnosno sakupljanju, preradi i prometu lekovitog i aromatinog bilja. Tako na primer, veliki broj vrsta se na tritu pojavljuje iskljuivo sakupljanjem sa livada i panjaka (Daji et al, 2000), kao npr. kantarion, majina duica, hajduka trava, petrovac, suruica, dunjica, podubica, trava iva, ivanjsko cvee, maslaak, sveica, bokvica, jagorevina, i mnoge druge. Meutim, prekomerno sakupljanje mnogih lekovitih vrsta dovelo je, i dalje dovodi do njihovog ugroavanja, jer se u praksi ne potuju zakoni, a inspekcija i kontrola nisu na zadovoljavajuem nivou. Tako se na tritu pojavljuju vrste ije je sakupljanje zabranjeno, kao to je lincura, ija se droga (suv koren) esto pojavljuje na lokalnim pijacama i slobodno prometuje. Najvei uticaj koji poljoprivreda ima na biodiverzitet i prirodne biljne resurse su intenzivna poljoprivredna proizvodnja, postojanje velikih povrina pod monokulturama, prevoenje nepoljoprivrednog zemljita u poljoprivredno i upotreba hemijskih sredstava. Dodatni pritisak na biodiverzitet predstavlja i ubrzana privatizacija poljoprivrednog zemljita, pri emu nisu jasno definisane obaveze novih vlasnika o primeni mera koje ublaavaju negativne uticaje po biodiverzitet. Nedovoljno obrazovanje i nizak ekonomski standard poljoprivrednih proizvoaa predstavlja stalnu opasnost po odravanje principa bioloke sigurnosti u dravi.

umarstvo
Poetkom 19. veka pod umama je bilo 75-80% ukupne povrine centralne Srbije. umovitost se do polovine 20. veka smanjila na 21,4%, iskreno je 2/3 uma, a znatne povrine su degradirane. Fragmentacija umskih stanita i ugroavanje biodiverziteta umskih ekosistema se nastavlja i u prvoj polovini 20. veka. Prema Politici razvoja umarstva Republike Srbije, ukupna povrina uma u Srbiji iznosi 2.360.400 ha, a umovitost 26,7%, to je neto nie od prosene umovitosti Evrope. Opte stanje uma nije sasvim zadovoljavajue, zbog starosne strukture (ume su generalno podmlaene), nedovoljno izraene spratovnosti i, time, generalno, smanjenog biodiverziteta, nepovoljnog sastojinskog stanja - veliko uee sastojina prekinutog sklopa i zakorovljenih povrina, nezadovoljavajueg zdravstvenog stanja, kao i efekata tzv. multipnog stresa na umske sastojine (zagaenja, suenje uma, tetoine). Stalna potreba za umskim resursima, koja u mnogim sluajevima dovodi do prekomerne eksploatacije uma, opadanja kvaliteta umskih zajednica, poremeaja strukture, a na kraju i do smanjenja umovitosti, predstavlja jednu od najveih pretnji po bioloku raznovrsnost. Kao jedna od znaajnih mera integracije principa ouvanja biodiverziteta u gazdovanje umama je i proces sertifikacije uma koji je u poodmakloj fazi u JP Vojvodinaume, a u procesu sertifikacije je i gazdovanje uma u okviru JP Srbijaume.
103

umski bioloki resursi i umski genetiki resursi najvie se eksploatiu u korienju drvne biomase za ogrev i potrebe drvne industrije. Sporedni umski proizvodi koriste se direktno u ishrani i/ili preradi, kao to su gljive, puevi, lekovito i aromatino bilje i divlje vone vrste, ukljuujui borovnicu, kleku, umsku jagodu, divlju malinu, kupinu, upurak, glog, zovu, jarebiku, drenjinu i druge. Biodiverzitet umskih i travnjakih ekosistema koristi se i u pelarstvu.

Indirektno korienje
Biodiverzitet i bioloki resursi uopte, koriste se i na indirektan nain. To se u najveoj meri odnosi na turizam (eko-, etno-, zdravstveni, sportski turizam), lov, sport i rekreaciju, ali i obrazovanje i nauku. U tom smislu najvei znaaj imaju zatiena prirodna dobra, nacionalni parkovi, rezervati prirode, ali i sva podruja koja se odlikuju prisustvom dobro razvijenih i ouvanih umskih sastojina, livadama i panjacima, kao i specifinim stanitima na kojima se spontano razvijaju, u velikoj broju sluajeva, lokalno retke, endemine, reliktne i druge specifine vrste. U Srbiji je ustanovljeno ukupno 323 lovita, koja obuhvataju ukupnu povrinu 8.828,29 ha. injenica je da se kada je re i o direktnom i indirektnom korienju biljnih resursa, oni ne koriste na odriv nain. Sa jedne strane, postoji opasnost od ugroavanja i nestanka populacija, pa i itavih biljnih vrsta (krenje uma, poari, gubitak i fragmentacija stanita), nepovoljnih promena i regresije stanita (zarastanje travnjaka, zagaenja, klimatske promene), irenja invazivnih vrsta (koje naruavaju ekosisteme i prete opstanku autohtonih biljaka i ivotinja, ine ogromne ekonomske tete i u nekim sluajevima naruavaju zdravlje ljudi, npr. ambrozija) i time, smanjenja kvaliteta i kvantiteta biljnih resursa. Sa druge strane, nedovoljna iskorienost i nezadovoljavajua afirmacija bogatstva i specifinosti biolokih resursa, ne stvara profit i ne vodi drutvenom razvoju u meri u kojoj je to mogue. Staraoci uglavnom nemaju dovoljno osposobljenog kadra i opreme za kreiranje planova zatite, njihovo sprovoenje i nadzor na terenu. Poto je veina javnih preduzea u nadlenosti Republike, saradnja sa lokalnom zajednicom je izuzetno loa, to dovodi do mnogih problema. Lokalna zajednica uglavnom nema ulogu u upravljanju resursima koji se nalaze na njenoj teritoriji, pa je raspodela dobiti neravnomerna. Osnovni problemi u neadekvatnom korienju prirodnih biljnih resursa i njihovim neiskorienim potencijalima u Republici Srbiji su vezani za: Nedostatak monitoringa; Problem kapaciteta, infrastrukture i investicija; Odsustvo strategije, zakona i/ili njihove neadekvatne primene, nedostatak lokalnih akcionih planova; Odsustvo inicijative; Nedostatak znanja i usavravanja kadrova; Odsustvo koordinacije izmeu zainteresovanih strana (ministarstva, univerzitet, strune poljoprivredne slube, Srbijaume, instituti, poljoprivredna gazdinstva i preduzea, nevladin sektor, lokalna uprava...); Nisku javnu svest u oblasti odrivog razvoja.
104

Potencijali odrivog korienja prirodnih biljnih resursa u razvoju lokalne zajednice i primeri dobre prakse iz Evrope
Potencijali biljnih resursa u razvoju lokalne zajednice se moraju sagledati sa aspekta analize: a) biodiverziteta (kvalitet i kvantitet flore i vegetacije odreenog podruja), b) kvaliteta i tipa zemljita, klime i vodnih resursa, c) infrastrukture i ljudskih resursa, d) obnovljivosti prirodnih biljnih resursa i pronalaenja optimalnih naina eksploatacije (odrivog korienja), a u cilju: rejonizacije (odreena podruja odgovaraju uzgoju odreenih useva, kultura i sorti); diverzifikacije poljoprivrede (uslonjavanje poljoprivrede, organska poljoprivreda, odriva poljoprivreda, diverzifikacija poljoprivrednih proizvoda); kreiranja i marketinga lokalnih brendova (hrana, pie, med i pelinji proizvodi, proizvodi od umskih plodova, gljiva i lekovitog bilja, proizvedeni od biljaka i ivotinja datog podruja); uvoenja novih tehnologija u gajenju postojeih kultura i gajenja novih kultura (biljke za biomasu, biogas i biogoriva, gajenje cvea, zainskog i lekovitog bilja); savremenog i odrivog upravljanja travnjacima (biofarme, golf tereni, optimizacija ispae); ouvanja i promocije vrednosti autohtonih i starih lokalnih sorti gajenih biljaka i njihovih proizvoda (primer heljde); podizanja novih umskih zasada, ukljuujui i brzorastue ume za biomasu; sakupljanja i prerade lekovitog bilja, umskih plodova i gljiva; promovisanja bogatstva i specifinosti prirode lokalnog podruja u turizmu (zdravstveni turizam, ekoloki turizam, etnoturizam), lovu, sportu, rekreaciji i obrazovanju. Odrivo i multifnkcionalno korienje prirodnih resursa u Evropi i svetu, snano doprinosi ruralnom i ukupnom drutvenom razvoju u tim zemljama. Tako na primer, prirodni i semi-prirodni travnjaci u EU se istovremeno koriste za potrebe stoarstva (ispaa i/ili proizvodnja sena), proizvodnji krmnog bilja, dobijanju energije iz spaljivanja biomase, fermentaciji biomase u fabrikama za biogas, proizvodnji baze za vlakna, proteine, mlenu kiselinu i amino kiseline, kompostiranje i proizvodnju bioubriva, turizam i promociju vrednosti predela i biodiverziteta. Proizvodnjom i korienjem biomase za obnovive izvore energije (biomasa za grejanje, za biogas, bioetanol, biodizel i biometan) postie se: ouvanje energije i smanjenje emisije CO2, podizanje i razvoj biofarmi (korienje stajnjaka za fermentaciju biomase i reciklaa otpada), stvaranje novih mogunosti i dohotka u manje razvijenim podrujima stvaranjem malih pogona za biogas, korienje loijih zemljita i stanita nepogodnih za gajenje standardnih useva, oivljavanje poljoprivrede i ouvanje ivotne sredine.

105

Herbalni sektor kao primer odrivog korienja biljnih resursa u razvoju lokalne zajednice
Poslednjih decenija i godina, rapidno raste potranja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u razvijenim zapadnoevropskim zemljama, Americi i Kanadi. Evropska unija predstavlja najvee jedinstveno svetsko komercijalno trite za lekovito i aromatino bilje sa uvozom od oko 120.000 tona u vrednosti od US$ 200 miliona za period od 1991. to 2000. (Lange,1998). Stopa godinjeg rasta se procenjuje na 5 do 10%. Evropska unija je i najvei proizvoa lekovitog i aromatinog bilja, sa ukupno 62.700 hektara pod ovim kulturama, gde najvei udeo imaju Francuska i panija i, zatim, Nemaka. Iako je biva Jugoslavija bila glavni snabdeva lekovitog i aromatinog bilja Evropske unije, Srbija, od perioda sankcija, ima minornu ulogu u ovoj vrsti delatnosti, sa 0.43% ukupnog uvoza u EU. Trita koje je ranije naa zemlja imala, zauzele su istonoevropske zemlje Bugarska, Poljska, Maarska, Slovaka i Albanija. Veliko floristiko bogatstvo Srbije i postojanje znaajnih prirodnih nalazita lekovitog bilja (700 vrsta lekovitog bilja, od ega je blizu 300 u prometu) dozvoljava njihovu eksploataciju, ali uz mere zatite, po principima odrivog razvoja (Daji i Ili, 2005). injenica je da se neracionalnim, nekontrolisanim i nestrunim sakupljanjem, veliki broj populacija lekovitih vrsta iz spontane flore smanjuje (kantarion, kiica, iirot, beli slez, medvee groe i druge vrste), a mnoge biljke postaju ugroene, smanjenih i potisnutih areala, i na granici potpunog nestanka. Takav sluaj je sa nekim vrstama, kao to su: rosulja, lincura, bour, mnoge orhideje, smilje, izop, preica, gorocvet, kalj, slatki koren, brusnica, itd (Daji i Drai, 2003). Sakupljanje samoniklog lekovitog bilja na njegovim prirodnim stanitima, a posebno u najsiromanijim delovima Republike, ne moe biti neogranieno i neophodno je uvaiti principe odrivog korienja prirodnih resursa. Stoga je nepophodno da postoji vei stepen edukacije stanovnitva u delatnosti sakupljanja iz prirode, kao i vea finansijska podrka drave individualnim projektima za otvaranje plantaa lekovitog bilja. Istovremeno, treba implementirati principe dobre poljoprivredne (GAP) i preraivake prakse (GMP) i postojee zakone usaglasiti sa zakonima i regulama EU. To je posebno aktuelno ukoliko se ima na umu da ni na nivou Evropske zajednice jo nema jedinstvene zakonske regulative u oblasti lekovitog bilja, poto se droga i preparati od lekovitih i aromatinih biljkaka negde tretiraju kao dodaci hrani (food supplement), a negde kao lekovi (pharmaceuticals). U tom smislu, vano je pratiti trendove u EU u ovoj oblasti i blagovremeno otpoeti sa donoenjem zakona i standarda. Kreiranje i sprovoenje zakona zahteva saradnju izmeu institucija, vlade, meunarodne i lokalne zajednice, beraa, preraivaa, izvoznika i svih ostalih faktora ukljuenih u herbalni sektor, posebno naune i strune javnosti. Esencijalno je poznavanje odnosa izmeu stanja populacija, produkcije u prirodi i potranje. Odriv razvoj herbalnog sektora je nezaobilazna komponenta u odrivom razvoju poljoprivrede, organskoj poljoprivredi i proizvodnji zdrave hrane uopte. Iako mere ekonomske politike Republike Srbije u vezi sa sakupljanjem, prometom i preradom lekovitog bilja imaju za cilj kontrolisano sakupljanje lekovitih i aromatinih biljnih vrsta, kako bi se eksploatacija resursa vrila racionalno i umereno, potrebno je pojaati kontrolne mehanizme nad sakupljaima, otkupnim stanicama, preraivaima i
106

izvozom i primeniti evropske standarde. Evropski standardi ukljuuju ekoloke standarde (standarde vezane za korienje uma, voda i zemljita i ouvanje stanta), standarde fer trgovine, organske sertifikacije, kao i standarde kontrole kvaliteta (Daji i Ili, 2005). U odrivom razvoju sektora lekovitog i aromatinog bilja sigurno najveu ulogu ima podsticanje plantanog gajenja vrsta koje imaju znaaja, bilo sa aspekta tranje (ime se smanjuje pritisak na prirodne populacije), bilo sa aspekta zatite prirode. U toku 2007. godine prijavljena je 91 plantaa lekovitog bilja to predstavlja mnogo vei broj prijavljenih u odnosu na prethodne godine. U odnosu na sakupljanje biljaka iz prirode, plantano gajenje lekovitih biljaka ima vie prednosti: (Daji i sar., 2005): a) gajenjem se dobija sirovina standardnog kvaliteta, posebno kada su potrebne vee koliine ujednaene droge za potrebe farmaceutske i njoj srodnih industrija (kvalitet zavisi od genotipa, hemotipa, ekotipa - stanita, klime, godine); b) lake se koriste prednosti ve postojee agrotehnike, tj. mehanizacije, strukture setve, mere zatite, dorade i prerade lekovitog bilja; c) racionalnije se koriste poljoprivredni zemljini resursi, jer se koriste i zemljita loijeg kvaliteta; d) anulira se radna snaga potrebna za sakupljanje; e) ekonomski efekti su vei u poreenju sa gajenjem standardnih kultura; f ) kvalitet sirovine lake se moe usaglasiti sa farmakolokim standardima; g) uvaju se retke, endemine, ugroene vrste od iezavanja, posebno one ije je sakupljanje zabranjeno ili strogo ogranieno, i h) oivljavaju se neiskorieni resursi, nepogodni za ostale privredne i poljoprivredne delatnosti (zemljita brdsko-planinskog podruja, plavna zemljita, zemljita sklona eroziji, teritorije nacionalnih parkova i rezervata prirode). Gajenjem i preradom lekovitog bilja dobijaju se i znaajne koliine otpadnog materijala, koji se moe koristiti kao prirodno ubrivo u organskoj poljoprivredi (kompost i razliita biodinamika ubriva) ili stona hrana. Selekcijom biljnih vrsta, izborom zemljita, klime, primenom odgovarajue tehnologije gajenja, suenja i, eventualne, dalje prerade, mogu se dobiti droge boljeg i znatno ujednaenijeg kvaliteta, u poreenju sa drogama iz samoniklog lekovitog bilja. Gajenje lekovitog bilja u naim krajevima vezuje se za poetak ovog veka. Intenzivnije plantairanje datira od 50-tih, a od 70-ih neke lekovite i aromatine vrste se u potpunosti uvode u kulturu, to znai da je njihovo poreklo na tritu iskljuivo iz plantane proizvodnje (nana, timijan, odoljen, kamilica, ubar, melisa, bora, neven), dok se neke vrste sve vie gaje, a manje sakupljaju i/ili uvoze (beli slez, ehinacea, kim, korijander, selen, anis). Razlozi to se, za sada, samo fragmentarno i sporadino pojavljuju povrine pod lekovitim biljem na podruju Srbije (izuzev Vojvodine), lee u injenici da poljoprivreda u brdsko-planinskom podruju nije intenzivna, ve stihijska, tradicionalna, vezana za mali posed i dramatino smanjenu i ostarelu ruralnu populaciju. Opte siromatvo, politika nestabilnost, nedostatak obrtnih sredstava, nemogunost kreditiranja, migracije, odsustvo strategije privrednog razvoja, ukljuujui i poljoprivredu (na lokalnom nivou), slaba ili nikakva edukacija i nedostatak informacija, jesu kljune i ozbiljne prepreke u otpoinjanju novih aktivnosti, kao to je plantano gajenje lekovitog i aromatinog bilja. Tome treba dodati skepticizam i strah od novog, kao i objektivne tekoe vezane za: upoznavanje sa tehnologijom gajenja, nabavku kvalitetnog semenskog i sadnog materijala, kao i opreme za sticanje vika vrednosti
107

(suare, magacini za uvanje robe, oprema za destilaciju, seenje, pakovanje i drugo), a poseban problem predstavlja nesigurnost otkupa, nestabilno trite, niske cene, odsustvo sertifikata i primene standarda kvaliteta (Daji i sar, 2005). Da bi se ostvarili preduslovi za odrivo sakupljanje, preradu i/ili plantano gajenje lekovitog bilja na nivou lokalne zajednice, zajedno sa ocenom ekonomske isplativosti ovakve investicije, neophodno je sagledati elemente biznis plana i studije izvodljivosti, ukljuujui sledee: 1) evaluacija prirodnih resursa lekovitog bilja na terenu; 2) definisanje postojeih kapaciteta (postojea mehanizacija i pratea oprema, objekti za suenje, pakovanje i skladitenje, mogunosti prilagoavanja postojeih kapaciteta, ili projektovanje novih, ukljuujui i kapacitete za preradu); 3) rekognosciranje terena i ostalih okolnosti (utvrivanje veliine plantae, njene ekspozicije, kao i tipa i kvaliteta zemljita, mogunosti navodnjavanja); 4) priprema zemljita (oranje, tanjiranje, ubrenje); 5) nabavka odgovarajueg semenskog i sadnog materijala ili njegova blagovremena proizvodnja; 6) upoznavanje sa najboljom tehnologijom gajenja; 7) obezbeivanje potrebne radne snage; 8) saradnja sa postojeim drutvenim i privatnim organizacijama koje se bave prometom, otkupom i preradom lekovitog bilja, radi plasmana robe, tj. ugovaranje otkupa i utvrivanje cena; 9) analiza ekonomske opravdanosti - elje i mogunosti, mogui rizici (velika fluktuacija cena, koliina, labilno trite - ponuda i tranja), cene dorade i prerade; 10) upoznavanje sa svetskim standardima kvaliteta, primerima dobre prakse, neophodnom prateom dokumentacijom, certifikacijom, ukljuujui i organsku certifikaciju. Sadanje stanje prerade lekovitog bilja i njegova finalizacija nisu adekvatni sirovinskoj bazi. Upravo kada se radi o finalnim proizvodima i viim fazama prerade lekovitog i aromatinog bilja, u odnosu na razvijene zapadne zemlje se najvie zaostaje i, za sada, se nudi samo sirovina, koja u poreenju sa finalnim proizvodima (razliiti tipovi galenskih preparata) ima daleko niu cenu. Razvojem plantanog gajenja i poveanjem sirovinske baze, potreba za preradnim kapacitetima i osvajanjem tehnologija finalnih proizvoda bie sve vea. Proizvodnja etarskih ulja, razliitih vrsta ekstrakata i preparata od lekovitog bilja, moe i treba da bude izuzetno interesantna delatnost za mala i srednja preduzea i razvoj lokalne zajednice uopte, a koja bi trebalo da bude kreditirana od strane drave, koja upravo svojim programima insistira na ekolokoj i organskoj poljoprivredi i odrivom razvoju u celini, a u vezi sa buduim stratekim pravcima ekonomskog razvoja Republike Srbije. To ukljuuje i stvaranje proizvoda sa geografskim poreklom i razvijanje etnoturizma, kroz diverzifikaciju ponude i promociju lokalnih obiaja, tradicije i kulture.

Literatura
Daji, Z, Fabri, S, Maksimovi, S. and Vrbnianin, S. 2000, Analysis of medicinal plants on meadows and pastures in Serbia. Proceedings of the First Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries & VI Meeting Days of medicinal Plants 2000, Aranelovac, Institute for Medicinal Plant Research Dr Josif Panci, Belgrade and Federal Institute for Plant and Animal Genetic Resources, Belgrade, (ed.): D. Sekulovi, S. Maksimovi and J. Kigeci, 139-149. Daji, Z., Drai, S. 2003. Genetiki resursi lekovitog i aromatinog bilja Srbije i Crne Gore, Genetiki resursi za poljoprivredu i ishranu Srbije i Crne Gore, Jugoslovenska inenjerska Akademija, Beograd, Bilten 1, 21-25. Daji Stevanovi, Z., Ili, B. 2005, Odrivi razvoj prirodnih resursa lekovitog i

108

aromatinog bilja na podruju Srbije, Proceedings of papers of Symposium with international participation Environment for Europe, Belgrade, June 5-8., 83-89. Daji Stevanovi, Z, Vrbnianin, S, Ili, B,2005, Ruralni razvoj u Srbiji i odrivost prirodnih resursa lekovitog i aromatinog bilja, Zbornik radova Ruralni razvoj i zatita ivotne sredine,Vlasotince, 1-3. 09, Jugoslovensko udruenje za sociologiju sela i poljoprivrede, Balkanska asocijacija za za sociologiju sela i poljoprivrede, Zavod za sociologiju sela, Beograd, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 68-77. Daji Stevanovi, Z, Peeters, A, Vrbnianin, S, otari, I, Ai, S. 2008, Long term grassland vegetation changes: Case study Nature Park Stara Planina (Serbia). Community Ecology 9 (Supplement 1) 23-31. Lakui, D. (ur), 2004, Habitats of Serbia, The results of the Project Harmonization of National Habitats Classification Nomenclature with European Community Standards, Institute of Botany and Botanical Garden Jevremovac, Faculty of biology, University of Belgrade, Ministry of Environment of the Republic of Serbia, http://www.ekoserb.sr.gov.yu/projekti/stanista/, http://habitat.bio.bg.ac.yu/ Lange, D. 1998, Europes medicinal and aromatic plants; their use, trade and conservation, Traffic International, Cambridge, UK, 77. Stevanovi, V. (ur)1999, Crvena knjiga flore Srbije 1. Ministarstvo za ivotnu sredinu R. Srbije, Bioloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zatitu prirode Republike Srbije Stevanovi, V, Jovanovi, S, Lakui, D, Niketi, M. 1995, Diverzitet vaskularne flore Srbije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja, st:183-217.U: Biodiverzitet Jugoslavije sa pregledom vrsta od meunarodnog znaaja (ur. V. Stevanovi i V. Vasi). Ekolibri i Bioloki fakultet, Beograd

O autoru
Zora Daji Stevanovi roena je 1962. godine u Beogradu. Diplomirala je 1987. godine na Prirodnomatematikom fakultetu, Odsek za Bioloke nauke, magistrirala 1991. godine i doktorirala 1996. godine na istom fakultetu. Od 1990. godine radi na Katedri za Botaniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od 2008. godine u zvanju redovnog profesora. Postdoktorsku specijalizaciju obavila je tokom 1997. i 1998. godine u Velikoj Britaniji, kao stipendista fondacije British Royal Society. Zora Daji Stevanovi je bila uesnik na vie domaih i meunarodnih naunih projekata, kao i nacionalni konsultant u tri projekta finansirana od Svetske banke. Trenutno je angaovana na jednom meunarodnom, dva nacionalna i projektu izrade Strategije ouvanja biodiverziteta u Republici Srbiji. Osnovni pravci njenih istraivanja vezani su za prouavanje flore i vegetacije, lekovitog i aromatinog bilja, kao i uticaje stresa soli na samonikle i gajene biljne vrste. Zora Daji Stevanovi je objavila ukupno 145 naunih i strunih radova (15 u meunarodnim asopisima, tri nacionalne monografije, 15 poglavlja u monografijama, od ega je jedno samostalno poglavlje u meunarodnoj monografiji, publikovano od vodeeg meunarodnog izdavaa, Springer). Zora Daji Stevanovi je nacionalni i regionalni koordinator za genetike resurse lekovitog bilja u Razvojnoj mrei za biljne genetike resurse jugoistone Evrope (SEEDNet) i Evropskom kooperativnom programu za biljne genetike resurse (ECP/GR), predsednik je Asocijacije za lekovito i aromatino bilje zemalja jugoistone Evrope (AMAPSEEC), lan Resornog odbora za odriv razvoj Demokratske stranke i lan Saveta Ministarstva ivotne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.

109

Ksenija Petovar, Vesna Joki1

Obrazovanje stanovnitva u seoskim naseljima u Srbiji

Rezime U radu se analizira obrazovna struktura stanovnitva Srbije s obzirom na tip naselja. Polazi se od prava na obrazovanje kao osnovnog ljudskog prava koje drava garantuje na osnovu utvrenih obaveza u nacionalnom pravu (ustav, zakoni) i meunarodnom pravu (ratifikovani meunarodni paktovi i konvencije). Prema analiziranim podacima pokazuje se da je znaajno smanjen procenat stanovnitva sa nezavrenom osnovnom kolom u mlaem i sredovenom kontingentu. Drugi znaajan podatak je da ene u mlaim kontingentima imaju bolju obrazovnu strukturu u poreenju sa svojim vrnjacima. Ostale su, meutim, jo uvek velike razlike izmeu obrazovne strukture stanovnitva u gradskim i ostalim/seoskim naseljima, koje pokazuju neprilagoenost obrazovnog sistema uslovima u lokalnim zajednicama sa niskim gustinama izgraenosti i malim brojem stanovnika, na jednoj strani, kao i nisku dostupnost obrazovnih ustanova za uenike i studente koji ne stanuju u naselju u kome se nalazi kola. Nedostupnost obrazovanja za ne mali broj graana, kao i ogromne razlike u kvalitetu i uslovima obaveznog obrazovanja, ukazuju na decenijsko prenebregavanje odgovornosti javnog sektora u oblasti obrazovanja, kao i na krenje osnovnih ljudskih prava, ije garantovanje preuzima drava svojim ustavnim odredbama i ratifikacijom meunarodnih paktova i konvencija koje postuliraju dostupnost obrazovanja kao neotuivo pravo svakog graanina. Kljune rei: dostupnost obrazovanja, seoska naselja

Uvodne napomene
U Srbiji neto manje od polovine stanovnitva (43,6%, Popis 2002) ivi u naseljima koja se u statistikim publikacijama svrstavaju u kategoriju ostala, odnosno negradska. Ova kategorija obuhvata prigradska naselja, seoska naselja kao i optinske centre koji nemaju status gradskog naselja. Opte je prihvaena ocena da su seoska podruja u Srbiji nerazvijena i zaostala, u demografskoj recesiji i sa malim razvojnim izgledima. Tek je, meutim, u poslednjih nekoliko godina potvreno u razliitim istraivanjima da je siromatvo rasprostranjenije u seoskom podruju u poreenju sa stanjem u gradskim naseljima2, to za posledicu ima neto vee usmeravanje panje ka programima i projektima za unapreenje uslova ivota u seoskim podrujima. Predmet ovog rada je analiza obrazovne strukture stanovnitva i dostupnosti obrazovanja za mlade koji ive u seoskim naseljima u Srbiji. Nema potrebe da se
1 2

110

dr Ksenija Petovar, redovni profesor Arhitektonskog i Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; Vesna Joki, dipl. prostorni planer, vii struni saradnik, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd Merenje ivotnog standarda/Living Standard Measurement Survey i druga istraivanja Stratekog marketinga; Stuck in the Past. Energy, Environment and Poverty. Serbia and Montenegro - UNDP; Istraivanja Centra za prouavanje alternative i Instituta za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Strategija za smanjenje siromatva. U svim ovim istraivanjima ustanovljen je vei obim siromatva u seoskim naseljima u Srbiji.

posebno objanjava znaaj obrazovanja graana za ekonomski, socijalni i kulturni razvoj lokalne zajednice. Dovoljno je podsetiti da je kvalitetno obrazovanje: (a) uslov socijalne promocije pojedinca i individualnog blagostanja, (b) indikator socijalne ukljuenosti i socijalne kohezije, (c) indikator za merenje progresa i drutvenog blagostanja, (d) uslov za napredovanje, razvoj i blagostanje lokalne zajednice, (e) nuan uslov za smanjenje siromatva, (f ) mehanizam za poveanje samopouzdanja siromanih i ranjivih drutvenih grupa i njihovog aktivnog uea u procesima drutvene integracije i drutvenog razvoja. Pristup analizi obrazovne strukture stanovnitva u seoskim naseljima u Srbiji polazi od hipoteze o visokom stepenu anomije u drutvima u kojima su disfunkcionalni osnovni sistemi u okviru kojih se ostvaruju ljudska prava, garantovana osnovnim nacionalnim dokumentima, kao to su Ustav i zakoni, te meunarodnim paktovima i konvencijama koje je drava ratifikovala. Anomine drutvene zajednice ak i ne prepoznaju svoje obaveze koje su prihvatile usvajanjem meunarodnih dokumenata, kako u domenu ostvarivanja institucionalnih uslova za sprovoenje tih dokumenata, tako i na planu praenja njihove primene. Te obaveze se ne reflektuju u sistemu vrednosti, modelima poeljnog ponaanja, niti institucionalnim procedurama. Samim tim nema ni takozvane politike volje koja je presudni inilac u kretanju zajednice ka promeni. Kako pokazuje V. Stambolovi, na globalnom nivou, danas, uveliko dominira uticaj anomije izraen kroz sveobuhvatni talas neoliberalne ekonomske globalizacije (Petovar i Stambolovi, 2007). Ovoj dominaciji anomije su donekle mogle da odole zemlje koje su, osveene uasima Prvog, odnosno Drugog svetskog rata, prole kroz period epimeletske orijentacije i u prilinoj meri zadrale neke njene elemente. Otuda su njihova socijalna izdavanja iz nacionalnog proizvoda i dalje visoka (Danska 29,2%, vedska 28,9%, Francuska 28,5% Nemaka 27,4%).3 U veoma su ozbiljnoj situaciji, meutim, nerazvijene zemlje, odnosno takozvane zemlje u tranziciji. I to ne samo usled siromatva u resursima. U tim zajednicama, pritisci neoliberalne ekonomske globalizacije, delujui u smislu jaanja prava sfere kapitala, uz istovremeno smanjivanje prava u sferi rada, dovode do dodatnog rasplamsavanja anomijske orijentacije dok, istovremeno, usled poveanja nezaposlenosti, poveanja siromatva i poveanja socijalnih razlika uzrokuju i poveanje socijalnih potreba i poveanje socijalne iskljuenosti.4 Prema istraivanjima V. Stambolovia, Srbija je tipina zemlja u tranziciji, sa znaajnim socijalnim problemima, pa tako i problemima socijalne iskljuenosti sa jedne strane, kao i pod znaajnim pritiskom neoliberalne globalne ekonomije, sa druge strane. Uz to za nju je karakteristian stepen psihosocijalne egzistencije u okviru koga dominira anomijska orijentacija.5 Takva pozicija podrazumeva da bilo kakav ozbiljan angaman na poboljanju socijalne zatite, kao i socijalne ukljuenosti mora da podrazumeva i angaman na promenama vrednosne, intencionalne, bihevioralne i strukturalne orijentacije.

Raphael D., The social determinants of health: what are the key roles for health promotion, Health Promotion Journal of Australia, 2006, 17:167-169. Navarro V., Neoliberalism, Globalization, unemployment, inequalities and the welfare state, u Navarro V. ed. The Political Economy of Social Inequalities, Baywood Publishing Company, Inc. Amityville, 2002 str 45. 5 Stambolovi V., The case of Serbia/Yugoslavia: an Analysis through Spiral Dynamics, Medicine, Conflict and Survival, 2002, 18: 59-70
3 4

111

Dostupnost obrazovanja
Analiza uslova i dostupnosti obrazovanja i obrazovne strukture graana u Srbiji ukazuje na znatan obim socijalne iskljuenosti u socijalnom polju obrazovanja. Objanjenje se izvesno ne moe svesti samo na dramatino ekonomsko propadanje i siromaenje drutva u poslednjoj deceniji 20. veka, te je nuno u analizu ukljuiti i druge faktore, kao to su obeleja drutvenog sistema, strukturni inioci, ideologija i drutvene vrednosti. Za socijalno polje obrazovanja analiza nuno mora obuhvatiti dostupnost usluga obrazovanja za pojedine drutvene i teritorijalne grupe. Takoe, obrazovanje je dugotrajna aktivnost koja trai istorijsku perspektivu i iz tog ugla procenjivanje dominantnih razvojnih paradigmi i razumevanje izvora sadanje dominacije anomijske paradigme u savremenom drutvu u Srbiji. Posle Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji je uspostavljen koncept dravne brige u svim oblastima javnog ivota, ukljuiv obrazovanje, zdravstvenu zatitu, socijalnu zatitu, stanovanje i dr. Takav sistem je pored znaajnog broja inovacija i unapreenja na planu opteg podizanja kvaliteta ivljenja, pokazao i znaajne disfunkcionalnosti. Za nau temu od posebnog znaaja su dva bitna disfunkcionalna obeleja/svojstva tog sistema. Prvo obeleje je kontinuiran proces iskljuivanja mnogih drutvenih grupa iz procesa irenja socijalnog blagostanja, odnosno institucionalizovanje nejednake pozicije (startne i strukturalne pozicije) pojedinih drutvenih grupa i njihove mogunosti/izglede da koriste usluge i slube sistema drutvenog blagostanja. Zaposlenost u drutvenom/dravnom sektoru bilo je izvor obimnih privilegija koje su indirektno dimenzionisale i pristup obrazovnim ustanovama. Iskljuenost, odnosno nedostupnost drutvenog blagostanja, pokazivala se na nekoliko nivoa: (1) U prostornoj nedostupnosti zbog velike udaljenosti javnih slubi i usluga od mesta stanovanja graana, neprilagoene organizacije javnih slubi obelejima lokalnih zajednica i odsustva organizovanog javnog prevoza, to je pogaalo stanovnitvo seoskih naselja, naroito onih u brdsko-planinskim podrujima i udaljenim od saobraajnica, ali i graane u rubnim zonama gradova. To je, izmeu ostalog bila posledica izrazito urbocentrinih modela organizacije javnih slubi prilagoenih gradskim naseljima; (2) U institucionalnoj nedostupnosti, zato to su neka fundamentalna prava bila uskraena pojedinim profesionalnim grupama, kao to je bilo pravo na obaveznu socijalnu i zdravstvenu zatitu i penziono osiguranje koje je za poljoprivrednike uvedeno tek 1980. godine, ili uskraivanje prava na upis u vrtie deci iji roditelji nisu zaposleni i sl; (3) U kulturnoj nedostupnosti odnosno barijerama koje su bile posledica jezikih ogranienja i neprihvatanja razliitih stilova i modela ponaanja, koje je nametao veinski/dominantni model vrednosti. U takve primere moemo ubrojati jezike barijere kod dece Romske etnike grupe prilikom upisa u osnovnu kolu, zbog ega su ona u nesrazmerno velikom broju upisivana u specijalne osnovne kole i/ili su pribegavala apsentizmu i naputanju obaveznog obrazovanja. Drugo obeleje politikog sistema i formiranja drutvenih vrednosti u drugoj polovini 20. veka je stalno umanjivanje individualne odgovornosti za dobrobit drutvene (lokalne) zajednice, potiskivanje i marginalizovanje vrednosti empatije, podrke, pomoi i solidarnosti sa drugima. Takve forme meuljudskih odnosa postojale su u tradicionalnim vrednostima srbijanskog drutva. Jedan od znaajnih indikatora za
112

procenu znaaja i rairenosti obeleja socijalne solidarnosti i drutvenih vrednosti okrenutih ka pomoi i podrci slabijim i nemonijim je institucija Zadubinarstva, po kojoj se Srbija u periodu brzog privrednog, socijalnog i kulturnog razvoja u prvoj polovini 20. veka, izdvajala u poreenju sa svim ostalim podrujima tadanje Kraljevine Jugoslavije, kao i ostalim dravama u Jugoistonoj Evropi. Primera radi, prema evidenciji iz 1940. godine, po vrednosti svojih zadubina, Beogradski univerzitet je bio meu prvih pet u tadanjoj Evropi. Svrha osnivanja zadubina bila je poveanje socijalnog i kulturnog blagostanja i naroito pomo slabijim, siromanijim, bolesnim i nezatienim (izgradnja i finansiranje rada bolnica, akih i studentskih domova, sirotita, biblioteka, socijalnog stanovanja itd.). Od posebnog znaaja je bio doprinos zadubina kolovanju graana iz seoskih naselja i siromanih porodica. Iako je nova vlast, posle Drugog svetskog rata, nacionalizacijom i preuzimanjem imovine de facto ugasila zadubine, neke forme zadubinarstva su opstale i za oekivati je da e jaanjem poverenja u pravni sistem i pravnu dravu institucija zadubinarstva ponovo postati vaan inilac socijalnog i kulturnog razvoja u Srbiji. Treba meutim podsetiti da u Srbiji jo uvek nisu doneti novi zakoni o zadubinama, fondacijama i, uopte o neprofitnim organizacijama, iako su tokom poslednje decenije poveane aktivnosti i programi organizacija civilnog drutva u oblasti socijalne zatite i organizovanja socijalnih usluga, to znaajno ograniava polje i obim rada u ovom sektoru koji, u velikom delu, ne moe da bude ekonomski odriv pod trinim uslovima/kriterijumima i cenama. U organizovanju javnih slubi posle Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji su postepeno naputane pozitivne prakse i mehanizmi koji su se pokazali plodotvornim za unapreenje socijalnog razvoja u siromanim sredinama i nerazvijenim podrujima. Pomenimo, na primer, tamparov model u organizovanju usluga od javnog interesa, koji je bio zasnovan na statusnom napredovanju strunjaka koji su odlazili na rad u seoska naselja i nerazvijena podruja. Ili organizovanje internata, akih domova i drugih formi koje su poveavale pristupanost obrazovnih ustanova (osnovno, srednje i univerzitetsko obrazovanje) deci iz manjih naselja i/ili siromanijoih porodica. Sistem stipendiranja, kreditiranja i druge forme podrke uspenim uenicima i studentima iz siromanijih porodica je vremenomo redukovan, a budet porodice je postajao sve znaajniji faktor u sticanju obrazovanja. Treba imati u vidu da u Srbiji vie od 40% stanovnitva ivi u seoskim naseljima, koja su podstandardno opremljena svim vrstama socijalnih usluga, ukljuiv zdravstvenu zatitu, socijalnu zatitu i mizerne iznose penzija poljoprivrednih osiguranika. Tokom poslednjih nekoliko decenija na delu su velike razmere raslojavanja viegeneracijskih porodica uz istovremeni proces demografskog starenja. U gotovo svim seoskim naseljima indeks starenja je vei od 1 (odnos starosnog kontingenta 0-19 godina i starosnog kontingenta preko 65 godina starosti), a u ne malom broju seoskih naselja udeo graana starijih od 65 godina premauje 50% ukupnog stanovnitva. Procesi demografskog starenja i procesi razaranja nuklearizovanih porodica, sa sve veim udelom samakih i starakih domainstava, kao i domainstava samohranih roditelja, je obeleje i gradskih naselja u Srbiji. Treba imati na umu da tradicionalne forme samoorganizacije i meusobne ispomoi nisu mogle da pokriju neke znaajne sektore socijalnog i kulturnog razvoja, kao to je obrazovanje. Otuda je odgovornost javnog sektora u oblasti obrazovanja neupitna, a kvalitet i dostupnost obrazovanja su meu bazinim indikatorima razvijenosti i blagostanja jedne drave.
113

Javne slube, ukljuiv i ustanove obrazovanja finansiraju se iz javnih fondova uz mogunost uea korisnika i drugih izvora, te su po tom osnovu dostupne svim zainteresovanim graanima, odnosno pripadnicima ciljne grupe. Obaveze javnog sektora u oblasti socijalnih i kulturnih prava graana utvrene su u meunarodnim dokumentima koje je drava ratifikovala6 i nacionalnim dokumentima (zakoni, propisi...). Jedan broj socijalnih i kulturnih prava graana temelji se na odredbama Ustava Republike Srbije (obavezno obrazovanje, osnovna/primarna zdravstvena zatita pojedinih drutvenih grupa), dok se znaajan broj ovih prava smatra civilizacijskom tekovinom koja se podrazumeva u razvijenim (evropskim) demokratskim pluralistikim dravama. U Ustavu Republike Srbije navedeno je osnovno/obavezno obrazovanje kao pravo koje se jemi svakom graaninu Republike, a u lanu 71 kae se da da svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. U Evropskoj socijalnoj povelji i u drugim meunarodim dokumentima postulira se da svaka drava definie minimalne standarde u ostvarivanju pojedinih prava i da odgovarajuim politikama i merama omoguava (stvara uslove za) ostvarivanje ovih standarda za svoje graane. Definicija javnih slubi, odnosno usluga od opteg interesa u meunarodnim dokumentima ukazuje na dva njihova bitna obeleja: (1) jednakost, odnosno jednak pristup za sve i (2) razumni uslovi dostupnosti, budui da je veina javnih usluga subvencionirana zbog toga to nisu profitabilne (Evropska konferencija ministara nadlenih za prostorno planiranje. Lisabon, 2006). U terminologiji dokumenata EU javne slube nazivaju se uslugama od opteg interesa (Public Services of General (Economic) Interest). Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Slubeni glasnik RS, 62/2003 i 64/2003; izmene 55/2004 i 62/2004) u lanu 2 utvruje da se sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbeuje: (1) dostupnost obrazovanja i vaspitanja, (2) mogunost za obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima i na ekonomski nedovoljno razvijenim podrujima, kao i u socijalno, odnosno kulturno manje podsticajnim sredinama, (...). Uslovi nastave u jednom broju osnovnih kola u Srbiji znatno su poboljanji u poslednjoj deceniji. Projektom kole za demokratiju, koji je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju, obuhvaeno je oko 1000 osnovnih kola, od toga polovina u seoskim naseljima. Pored ovih kola, sredstvima drugih meunarodnih organizacija i vlada, kao i resornog Ministarstva obnovljen je i opremljen jo jedan broj osnovnih kola. Najtei problemi u sektoru osnovnog/obaveznog obrazovanja u Republici su: (1) izrazito nejednaki uslovi i kvalitet obaveznog obrazovanja i (2) rad veine osnovnih kola u gradovima u dve smene, a nekih i u tri smene. Nejednaki uslovi obaveznog obrazovanja obuhvataju razlike u opremljenosti kola, kapacitetu kolskog prostora, prateim prostorijama, komunalnoj opremljenosti i graevinskom bonitetu objekata,
6

114

Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropska socijalna povelja, Konvencija o pravima deteta, Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena, Konvencija Meunarodne organizacije rada o minimalnim standardima socijalnog obezbeenja, Preporuke Svetske zdravstvene organizacije i dr. U veini nedovoljno razvijenih optina sredstva koja se izdvajaju za osnovno obrazovanje po ueniku su iznad republikog proseka (65 393 dinara). U pojedinim optinama ta suma je znaajno iznad republikog proseka (Gadin Han 120 043 dinara, Raka - 118 960 din., Medvea 115 694 dinara, Rekovac 151 290 dinara, Crna Trava 204 861 dinar) (Izvor: Optine u Srbiji, 2007. Beograd: Republiki zavod za statistiku, Tabela 22-3.). Ovaj podatak upuuje da postoje ekonomske mogunosti za uvoenje i finansiranje unapreenih oblika nastave u podrunim kolama, sa manjim brojem uenika, s ciljem da se pobolja kvalitet nastave (mobilne nastavniki timovi, mobilna nastavna sredstva kao to su vozila opremljena kompjuterima, laboratorijama, bibliotekama i sl.). S druge strane, vii trokovi izdvajanja po ueniku u nekim gradskim optinama, to je verovatno posledica rada kola u jednoj smeni, ne bi trebalo da bude razlog za zatvaranje tih kola, odnosno uvoenja nastave u dve smene. Taj problem se pre svega moe reavati uvoenjem participacije roditelja za rad u sistemu celodnevne nastave i/ili produenog boravka, i ukljuivanjem neprofitnog sektora u aktivnosti produene nastave.

reimu nastave, obuenosti i kvalitetu nastavnika i dr. Uslovi i kvalitet obaveznog kolovanja su naroito podstandardni u etvororazrednim podrunim kolama, sa malim brojem uenika7. Slabo se koriste sredstva za poboljanje kvaliteta nastave u ovim kolama, kao to su pokretne uionice, mobilni nastavniki timovi i sl. kojima se bitno mogu poboljati uslovi i kvalitet obaveznog obrazovanja u malim podrunim kolama u rubnim zonama gradova i seoskim naseljima8. Rad u smenama je jo uvek najei nain organizovanja nastave u veini osnovnih kola u gradskim naseljima, ali i u rubnim zonama gradova, sa intenzivnom stambenom izgradnjom. Ova tema se potiskuje i ne pominje u izvetajima o uslovima osnovnog obrazovanja u Republici, ali ni u odgovarajuim strategijama. Podaci o radu kola u smenama gotovo uopte se ne prate, to bi bilo nuno budui da je usklaivanje radnog vremena osnovne kole i (zaposlenih) roditelja jedan od uslova za bezbedno odrastanje i zatitu dece. Znamo da u gradskim naseljima postoji deficit produenog boravka i celodnevne nastave, ali ne postoje podaci o obuhvatu dece ovim formama nastave, a procena je da ih je manje od 5% u ukupnom kontingentu obaveznog obrazovanja. U Strategiji razvoja predkolskog i osnovnog obrazovanja u Srbiji 2005. do 2010. godine, tema celodnevne nastave i produenog boravka pominje se samo usput9. Prema podacima slube statistike, u Republici est procenata uenika osnovnih kola (39.940 uenika) ima obezbeen besplatan prevoz (Vojvodina 4%, Centralna Srbija 7%, grad Beograd 5%). Razlike izmeu optina su velike. U pojedinim optinama vie od petine uenika koriste besplatan prevoz (Obrenovac 40%, Mladenovac 25%, Lazarevac 22%, Sopot 21%, Veliko Gradite 30%, agubica 21%, Kni 21%, Bor 22%, Kladovo 21%, Majdanpek 43%, Boljevac 32%, Sokobanja 23%, Raka 26%, Ni Crveni krst 24%, Gadin Han 24%, Meroina 28%, Raanj 31%, Blace 22%, Bojnik 23%). Na drugoj strani je veliki broj optina u kojima uopte nema uenika kojima je obezbeen besplatan prevoz (Mali Io, Kikinda, Bela Crkva, Kovaica, Opovo, Baki Petrovac, Vrbas, abalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik, Raa, Lapovo, Rekovac, Arilje, Prijepolje, Varvarin, itoraa, Bosilegrad, Bujanovac, Vladiin Han). (Saoptenje SRB 40 DD10. Republiki zavod za statistiku. Beograd, 2008).

Uee i prostorni raspored graana bez zavrene osnovne kole

Prema podacima iz popisa 2002. godine, u Srbiji 21,8% odraslog stanovnitva (15 i vie godina starosti) je bez zavrene osnovne kole (u gradskim 11,2% i ostalim naseljima 35,7%). Obavezno osmogodinje obrazovanje utvreno je zakonom 1959/60 godine. Meu generacijama kolovanim nakon donoenja tog zakona, udeo graana bez
Prosean broj uenika po odelenju u osnovnim kolama u Srbiji je 21. U Vojvodini je neto nii (20,6), a u Beogradu iznad proseka (24,1). Budui da optinski prosek sadri prosean broj uenika po odelenju i u matinim i u podrunim (etvororazrednim) kolama, ne moe se dobiti realan uvid u prosenu veliinu odelenja u isturenim, podrunim kolama. U nekoliko optina prosean broj uenika po odeljenju je manji od 15, to ukazuje na visoko uee kola sa manjim brojem uenika, koje zavreuju posebnu panju zbog potrebe podizanja kvaliteta nastave i ostvarivanja cilja ujednaavanja uslova obaveznog obrazovanja. Optine koje se posebno izdvajaju prema ovom obeleju su: Brus i Rekovac (14 uenika po odelenju), Babunica (13), Bosilegrad (12), Trgovite (12), Gadin Han (11), Medvea (9), Crna Trava (5). 9 U ovom dokumentu se teme radnog vremena i reima rada osnovnih kola u smenama, kao i irenje celodnevne nastave i produenog boravka u kontekstu usklaivanja radnog vremena roditelja i kole ne pominju, ve se celodnevna nastava i produeni boravak pominju sporadino i u drugom kontekstu. Aktivnost Razvijanje vaspitne funkcije kole, se konkretizuje kao Podsticanje i koordiniranje razvoja socijalne funkcije kole, i kao jedna od moguih mera navodi se efikasno organizovanje produenog boravka uenika i/ili celodnevne nastave za uenike prvog ciklusa... . U okviru Aktivnosti koja se odnosi na Stvaranje kole kao prijatnog mesta, ambijenta za uenje i razvoj dece, kao konkretna aktivnost navodi se Iniciranje odreivanja optimalnih standarda za otvaranje novih odelenja u osnovnoj koli (redovnih odelenja, kombinovanih odelenja, celodnevne nastave i produenog boravka. (Strategija razvoja predkolskog i osnovnog obrazovanja u Srbiji od 2005. do 2010. godine. Sektor za predkolsko vaspitanje i obrazovanje. Beograd, maj 2005).
8

115

zavrene osnovne kole manji je od pet procenata. Na Grafikonu 1, prikazano je uee lica bez zavrene osnovne kole prema starosnim kontingentima 16-19 godina, 20-39 godina, 40-59 godina i 60 i vie godina u gradskim i ostalim naseljima. U mlaem i srednjem kontingentu (16-39 godina starosti), bez zavrene osnovne kole je ukupno 80121 graana, odnosno oko 3,4%. Kada analiziramo teritorijalnu distribuciju graana bez zavrene osnovne kole u ovom, mlaem kontingentu (16-39 godina), vidimo da je u 77 optina (48 na podruju Centralne Srbije i 29 u Vojvodini) procenat ovih graana iznad republikog proseka, a u 32 optine dvostruko vei od proseka oko 7% u optinama Vladiin Han, Lebane, Ljubovija i Vrac; 7,58 % Boljevac, Ub, Sjenica, Despotovac, Oseina, Alibunar, Kovin, Beej, Kanjia, Novi Beej i Ba; 8,18,5 % Oseina, Vladimirci, oka, Bela Crkva, Seanj, Ada, itite i Senta; 9,8 % Preevo; 10 11 % Petrovac, Koceljeva, Tutin, Surdulica, Medvea, Novi Kneevac i Nova Crnja i najvie u optinama Bujanovac (14,4%) i Bojnik (16,5%). U ne malom broju optina, u ostalim naseljima, procenat stanovnita sa nezavreenom osnovnom kolom u ovom kontingentu prelazi 10% (Koceljeva 10,9%, Petrovac 13,2%, Despotovac 10,2%, Negotin 10,2%, Sjenica 12,8%, Tutin 13,8%, Bojnik 16,5%, Medvea 13,1%, Surdulica 13,5%, Nova Crnja 11%, Ade 20,4%, Kanjia 10,4%, Novi Kneevac 19%, Senta 18,9%, oka 10%, Alibunar 10,9%, Bela Crkva 12%, Vrac 13,2%, Kovin 10,1%, Ba 11,8%, Beej 13%).

80 70 60 50 40 30 20 10 0
21.8 11.2 3.9 2.9 5.3 UKUPNO 16-19 godina 3.3 2.0 5.2 20-39 godina 13.3 5.2 40-59 godina 35.7 24.9 33.7 57.7

80.8

60 godina i vie

Republika Srbija

gradska naselja

ostala naselja

Grafikon 1. Uee graana bez zavrene osnovne kole po tipu naselja i po starosnim grupama, Popis 2002

116

Zanimljivi su podaci o polnoj strukturi odraslih lica sa nezavrenom osnovnom kolom. U najstarijem kontingentu, ene su ubedljivo brojnije od mukaraca. Meutim, u kontingentu 16-19 godina, neto je vii udeo mukaraca bez zavrene osnovne kole (4,0% : 3,8%), ak i u seoskim naseljima (5,5% : 5,2%) (Grafikon 2).

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
11.2 9.5 4.0 3.1 3.8 3.4 44.7 45.3 43.5 67.6 69.6

89.6

33.0 27.2 16.9 6.7 18.4 27.6 17.4

15.1 6.7 2.8 2.0

2.9 1.9 3.5

5.5 4.8

5.2 5.6

muko

ensko

muko

ensko

muko

ensko

Republika Srbija

gradska naselja

ostala naselja

UKUPNO

16-19 godina

20-39 godina

40-59 godina

60 godina i vie

Grafikon 2. Uee graana bez zavrene osnovne kole po tipu naselja, polu i starosnim grupama, Popis 2002

Uee lica bez zavrene osnovne kole u starosnim grupama 16-19 godina i 20-39 godina prikazan je na kartogramima 1-4

117

Kartogram 1 Bez zavrene osnovne kole starosna grupa 16-19 godina, Nivo OPTINA, Popis 2002
118

Kartogram 2 Bez zavrene osnovne kole starosna grupa 16-19 godina, Nivo OSTALA NASELJA, Popis 2002
119

Kartogram 3 Bez zavrene osnovne kole starosna grupa 20-39 godina, Nivo OPTINA, Popis 2002.
120

Kartogram 4 Bez zavrene osnovne kole starosna grupa 20-39 godina, Nivo OSTALA NASELJA, Popis 2002
121

Obuhvat srednjokolskog kontingenta koji pohaa srednju kolu

O dostupnosti srednjokolskog obrazovanja za uenike iz seoskih naselja, odnosno gradskih naselja u kojima ne postoji odgovarajua srednja kola, imamo vrlo oskudne izvore podataka. Prema podacima iz Popisa 2002. godine u Srbiji je 73% srednjokolskog kontingenta pohaalo srednju kolu (u gradskim naseljima 79,1%, a u ostalim 64,8%). Devojke u veoj meri nastavljaju kolovanje u srednjoj koli od svojih vrnjaka Srbija 74,8% i 71,6%, u gradskim naseljima 80,4% i 77,9%, a u ostalim 66,9% i 66,2% (Grafikon 3).

90 80 70 60 50 40 30 20 10 0
Republika Srbija gradska naselja ostala naselja
73.2 71.6 74.8 79.1 77.9 80.4 66.9

64.8

62.7

svega

muko

ensko

Grafikon 3. Uee uenika koji su pohaali srednju kolu u srednjokolskoj populaciji, Popis 2002 U odnosu na republiki prosek (73%), u 95 optina je manji obuhvat mladih koji su nastavili srednju kolu, od toga u 41 optini ovaj procenat je ispod 65% (60-65% u optinama Ljig, Novi Beej, Negotin, Kovin, Doljevac, Bojnik, oka, Titel, Kanjia, Boljevac, Mionica, Despotovac, Peinci, Seanj, Varvarin, Beej, Sjenica, Ba, Ub, Krupanj, itite, Vladimirci, Srbobran, Bogati i Koceljeva; 50-59% u optinama Novi Pazar, Golubac, agubica, Oseina, Kovaica, Raanj, Opovo, Kuevo, Medvea, Veliko Gradite, abari, Preevo i Petrovac; a u optinama Bujanovac i Malo Crnie 49% i Tutinu 41%). Obuhvat mladih koji pohaaju srednju kolu po optinama (ukupno i ene) prikazan je na kartogramima 5 i 6.

122

Kartogram 5 Procenat uenika koji pohaa srednju kolu, Nivo OPTINA, Obuhvat - Ukupno, Popis 2002
123

Kartogram 6 Procenat uenika koji pohaa srednju kolu, Nivo OPTINA, Obuhvat - ene, Popis 2002
124

U srednjem obrazovanju evidentan je nedostatak usluga koje poveavaju gravitaciono podruje srednje kole i omoguavaju kolovanje deci ija porodica ne stanuje u naselju u kome se nalazi srednja kola (internati, aki domovi, umreen smetaj u privatnom sektoru, subvencionirano stanovanje uenika i dr.). Prema statistikim podacima, aki domovi u Srbiji mogu da prime tek 3,2% uenika koji trenutno pohaaju srednju kolu (286.851 uenik u kolskoj 2005/2006. godini). Kapacitet domova je 9.248 korisnika, od kojih 75% plaaju punu cenu smetaja. Ovako oskudni kapaciteti akih domova i neumreena i neorganizovana ponuda privatnog sektora u smetaju srednjokolaca, suava gravitaciono podruje veine srednjih kola na dnevnu putnu/prevoznu distancu, i na taj nain liava veliki broj mladih koji ive u naseljima u kojima ne postoji (odgovarajua) srednja kola da nastave kolovanje posle zavrene male mature. U takvoj situaciji, pitanje mogunosti izbora srednje kole i izbora budue profesije se ne postavlja ni kao minimalno izgledna opcija. U Republici postoji tek nekoliko srednjokolskih centara sa kompleksnom ponudom nastave, smetaja, ishrane, prostorija za uenje, sport, zdravstvenu zatitu i kulturne aktivnosti. U urbanistikim planovima ne planiraju se namene prostora za takve aktivnosti, a lokalne vlasti jo uvek ne prepoznaju mogue ekonomske, socijalne i kulturne koristi od ponude za organizovanje ovakvih obrazovnih centara.

Uee i prostorni raspored graana sa visokim obrazovanjem

Prema Popisu 2002. godine u Srbiji je 6,5% graana imalo visoko obrazovanje (u gradskim naseljima 10,4%, a u seoskim 1,5%). Prema oekivanju obrazovna struktura mlaih kontingenata je neto bolja, ali ne bitno u poreenju sa najstarijim kontingentom. Nema sumnje da je to najveim delom posledica egzodusa mladog obrazovanog stanovnitva iz Srbije, u poslednjoj deceniji 20. veka, ali i nakon promena 2000. godine. U mlaim kontingentima povean je procenat stanovnitva sa visokim obrazovanjem u ostalim naseljima (Grafikon 4). Uprkos tome, prema ovom indikatoru jo uvek je velika razlika izmeu gradskih i ostalih naselja, to dodatno potvruje slabe razvojne potencijale i nizak humani kapital u seoskom podruju. Od ukupnog kontingenta 20-39 godina u gradskim naseljima ivi 59,3%, a u ostalim 40,7%, a u tom kontingentu visoko obrazovanje u gradskim naseljima ima 13,4%, a u ostalim 2,8%, tj. skoro pet puta manje. 15% 12 9 6 3 0
UKUPNO
Republika Srbija

25-39 godina
gradska naselja

40-59 godina

60 godina i vie

ostala naselja 125

Grafikon 4. Uee graana sa visokim obrazovanjem po tipu naselja i po starosnim grupama, Popis 2002

Posmatrano prema polnoj pripadnosti, u mlaem kontingentu 25-39 godina vei je procenat ena sa zavrenim fakultetom i u gradskim i u ostalim naseljima (Grafikon 5).
16 14 12 10 8 6 4 2 0
2.6 10.0 7.3 7.6 8.3 8.8 10.5 7.8 12.8 12.5 9.1 15.6 15.7 15.2 12.0

5.0 1.8 2.4 2.7 1.2 3.2 1.2 1.5 0.7

muko ensko Republika Srbija

UKUPNO

muko ensko gradska naselja

25-39 godina 40-59 godina

muko ensko ostala naselja

60 godina i vie

Grafikon 5. Uee graana sa visokim obrazovanjem po tipu naselja, polu i starosnim grupama, Popis 2002 Jedan od uzroka niskog procenta mladih iz ostalih naselja sa zavrenim visokim obrazovanjem je slaba dostupnost ovih ustanova za uenika iz seoskih naselja ili manjih gradova. U Srbiji ne postoji ni jedan univerzitetski kampus, u kome bi bili objedinjeni svi potrebni sadraji (predavaonice, biblioteke, kafeterije, objekti za stanovanje studenata, pomonog osoblja i gostujuih nastavnika, sportske i rekreativne prostorije i tereni, razliite vrste usluga - pranje, hemijske istione, bioskopi, drutveni centri za okupljanje.). Sigurno je da bi trokovi kolovanja u takvim kampusima bili znatno nii i tako dostupniji za mlade koji ne stanuju u dnevnoj izohroni fakulteta. Kampusi su pogodna forma za organizovanje obrazovnih, naunih i multidisciplinarnih centara. Nekoliko gradova u dravama nastalim na podruju bive Jugoslavije je nekadanje vojne kasarne dalo na korienje za univerzitetske kampuse i srednjokolske centre (Banja Luka, Ljubljana, aak....). Takvo iskustvo bi vredelo koristiti u definisanju statusa i namene vojnih kasarni koje se nalaze, po pravilu, na prestinim i ekoloki bezbednim i kvalitetnim lokacijama u gradovima, pogodnim za formiranje obrazovnih i naunih kampusa i dugih centara sa uslugama od javnog interesa. Visoko obrazovanje moe da postane jedan od zatitnih znakova gradova, ukljuiv i onih sa manjim brojem stanovnika. Gradska naselja imaju interes da podre formiranje univerzitetskih i srednjokolskih kampusa razliitim merama (lokalne takse i porezi, davanje prostora/ terena i objekata u zakup pod povoljnim uslovima i sl.). Brojna studentska populacija pored doprinosa ekonomskom razvoju grada, moe pozitivno da utie i na njegov socijalni i kulturni razvoj.

126

Zakljune napomene
U radu je analiziran samo jedan aspekt obrazovanja, odnosno obrazovna struktura s obzirom na starost, pol i tip naselja. Izostala je analiza kvaliteta obrazovanja, koja bi pokazala da su uslovi i dostupnost obrazovanja u seoskim naseljima jo tei, nego to to pokazuju izneti brojevi. U Srbiji se ne koriste modaliteti kojima se poveava dostupnost i kvalitet usluga u podrujima niske gustine naseljenosti i malog broja stanovnika, odnosno potencijalnih korisnika usluge. Mobilni tip usluga kao to su pokretne uionice, biblioteke, mobilni nastavniki timovi i sl. kojima se znaajno poboljavaju uslovi i kvalitet obaveznog obrazovanja u malim podrunim etvororazrednim osnovnim kolama u rubnim zonama gradova i seoskim naseljima su nain za poboljanje kvaliteta usluge. Takoe, i korienje kolskih autobusa i organizovanog prevoza je praksa koja se u Srbiji tek sporadino primenjuje. Nedostupnost obrazovanja za ne mali broj graana, kao i ogromne razlike u kvalitetu i uslovima obaveznog obrazovanja ukazuju na decenijsko prenebregavanje odgovornosti javnog sektora u oblasti obrazovanja, kao i na krenje osnovnih ljudskih prava, ije garantovanje preuzima drava svojim ustavnim odredbama i ratifikacijom meunarodnih paktova i konvencija koje postuliraju dostupnost obrazovanja kao neotuivo pravo svakog graanina.

Literatura:
Navarro V., Neoliberalism, Globalization, unemployment, inequalities and the welfare state, u Navarro V. ed. The Political Economy of Social Inequalities, Baywood Publishing Company, Inc. Amityville, 2002 str 45. Petovar K. i Stambolovi V. (2007), Koncepcija socijalnog razvoja Beograda. U: Odrivi prostorni razvoj gradova. Tematski zbornih radova, drugi deo. Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (str. 43-62) Raphael D., The social determinants of health: what are the key roles for health promotion, Health Promotion Journal of Australia, 2006, 17:167-169. Stambolovi V., The case of Serbia/Yugoslavia: an Analysis through Spiral Dynamics, Medicine, Conflict and Survival, 2002, 18: 59-70. Strategija razvoja predkolskog i osnovnog obrazovanja u Srbiji od 2005. do 2010. godine. Sektor za predkolsko vaspitanje i obrazovanje. Beograd, maj 2005. Merenje ivotnog standarda/Living Standard Measurement Survey (2002), Beograd: Strateki marketing Stuck in the Past. Energy, Environment and Poverty. Serbia and Montenegro (2004) Belgrade:UNDP;

127

O autorima
Ksenija Petovar je diplomirala, magistrirala i doktorirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao korisnik Fulbrajtove stipendije, provela je 1976-77. godinu na Univerzitetu u Bostonu, SAD, na Programu za loklne zajednice. Preko dvadeset godina je radila kao istraiva i vii nauni saradnik u Centru za stanovanje Instituta za ispitivanje materijala Srbije i Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije. Od 1997. godine radi kao profesor na Arhitektonskom i Graevinskom fakultetu u Beogradu, na predmetima sociologija i urbana i ruralna sociologija. Oblast ekspertize joj je program socijalnog razvoja u prostornim i urbanistikim planovima. Direktor je, kao i ko-autor kurikuluma i broura edukativnog prgrama u Centru za demokratiju. Autor i ko-autor je monografija i radova u oblasti urbanistikog i prostornog planiranja, socijalnog razvoja, javnih slubi, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava i siromatva, meu kojima izdvajamo: Nai gradovi izmeu drave i graana( 2003), Prostorni plan Republike Srbije, skraena verzija (1997), Siromana podruija Beogada (1997) i Studija o energiji, ivotnoj sredini i siromatvu u SCG (UNDP, 2004). Od 2000. do 2004. godine bila je odbornik i lan Izvrnog odbora Skuptine optine Savski venac.

Vesna Joki diplomirala na Prirodno matematikom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Odsek za geografiju i prostorno planiranje. Zavrila je poslediplomske studije na Geografskom fakultetu. Od 1990. godine zaposlena je u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, u zvanju vieg strunog saradnika. Uestvovala je u izradi prostornih i urbanistikih planova i studija, meu kojima izdvajamo: Prostorni plan Republike Srbije (1995), Prostorni plan optine Valjevo (2005/2005), Prostorni plan Kolubarskog lignitskog basena (2008), Stuck in the Past. Energy, Environment and Poverty. Serbia and Monetenegro (UNDP, 2004), Studija uslova preseljenja naselja Vreoci (2005) i Generalni urbanistiki plan Bara (2007). Ko-autorje u monografijama Transformation of Settlements and Population in Large Lignite Basins. Case Study of Kolubara Basin, (2007) i Prostorni razvoj u zonama obimne eksplotacije mineralnih sirovina, (2007). Koautor i autor je vie radova objavljenih u zbornicima i asopisima. Oblasti kojima se posebno bavi su demografski i socijalni razvoj, stanovanje, informatika podrka za prostorno i urbanistiko planiranje, baze podataka o prostoru, razvoj sistema indikatora i digitalna grafika obrada planova i karata.

128

Kancelarija za evropske integracije

Izvetaj o sprovoenju nacionalnog programa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), za period jul decembar 2008.

130

Kancelarija za evropske integracije

Izvetaj o sprovoenju nacionalnog programa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), za period jul decembar 2008.
Informacija Izvetaj o sprovoenju nacionalnog programa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), Za period jul decembar 2008.
Vlada je Zakljukom 05 broj: 011-8137/2007-10 od 9. oktobra 2008, usvojila Nacionalni program integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI) i istim aktom zaduila Kancelariju za evropske integracije da joj do kraja januara 2009, radi razmatranja i usvajanja, uputi izvetaj o sprovoenju Programa. Izvetaj pokriva drugu polovinu 2008. Kancelarija je poetkom decembra 2008. dostavila dopis kojim je traila priloge ministarstava i posebnih organizacija, pri emu su dostavljene i tabele u kojima su za svaku instituciju navedeni zakonski i podzakonski akti, planirani za usvajanje do kraja 2008. i 2009, budui da su u NPI prioriteti uglavnom definisani kao kratkoroni (2008-2009.) i srednjoroni (2010-2012.). Tabele su, dakle, sainjene na osnovu samog teksta NPI, ali je koriena i baza planiranih propisa, koja je sastavni deo NPI, budui da ona sadri preciznije, kvartalne odrednice za planirano usvajanje. Prilozi institucija su pristigli polovinom januara 2009. i Kancelarija je na osnovu njih sainila Izvetaj, koji je sastavljen iz tri dela: 1) Analize ispunjenosti planiranih zakonodavnih aktivnosti, 2) Priloga 1 - Tabele usvojenih i neusvojenih propisa prema sledeim poglavljima NPI: a) politiki kriterijumi, b) ekonomski kriterijumi i v) preuzimanje obaveza iz lanstva u EU, odnosno pravno usklaivanje, i 3) Priloga 2 - Prilozi ministarstava i posebnih organizacija, na osnovu kojih je sainjen izvetaj. Kao kriterijum uspenosti u sprovoenju NPI uzet je kriterijum koji primenjuje i sama Evropska komisija, prilikom ocenjivanja napretka zemlje u svojim Godinjim izvetajima, a to su samo usvojeni zakonski i podzakonski akti. Jedino odstupanje od ovog pravila je dato kod dela izvetaja o zakonima, kod kojih su dati i datumi utvrivanja predloga zakona od strane Vlade, jer uspenost Narodne skuptine u zakonodavnom procesu zavisi i od efikasnosti same Vlade. Kancelarija e sledei izvetaj o sprovoenju NPI, kojim e biti pokriven prvi kvartal 2009, Vladi dostaviti do kraja aprila.

131

Izvetaj

Izvetaj o sprovoenju nacionalnog programa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), Za period jul decembar 2008.
1) Analiza ispunjenosti planiranih zakonodavnih aktivnosti Zakoni Nacionalnim programom je planirano da Narodna skuptina u izvetajnom periodu usvoji 64 zakona. Vlada je utvrdila predloge 49 zakona, od ega je Skuptina usvojila 171. Izraeno u procentima, Narodna skuptina je usvojila 35% dostavljenih predloga zakona na usvajanje, dok je Vlada utvrdila 77% predvienih predloga zakona. U pogledu usvojenih zakona, Nacionalni program je ispunjen 27% (17/64). Pregled planiranih predloga zakona, utvrenih predloga zakona i usvojenih zakona u Narodnoj skuptini, po ministarstvima2:

Naziv ministarstva

Planirano

od strane Vlade V 1 2 3 15

Usvojeno u Narodnoj skuptini G 0 2 1 14

Realizacija (%) Vlada D (V/B h 100) 100% 0 66% 75% 65% Narodna skuptina 100) % 100% 33% 93%

A Ministarstvo spoljnih poslova Ministarstvo unutranjih poslova Ministarstvo pravde

B 1 3 4 23

Zakon o izmenama i dopunama zakona o finansiranju politikih stranaka, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o zatiti dravne granice, Zakon o strancima, Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivina dela, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, Zakon o potvrivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o zatiti lica u odnosu na automatsku obradu linih podataka, u vezi sa nadzornim organima i prekograninim protokom podataka, Zakon o zatiti podataka o linosti, Zakon o ureenju sudova, Zakon o izmenama i dopunama zakona o prekrajima, Zakon o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava, Zakon o Dravnom veu tuilaca, Zakon o javnom tuilatvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o sudijama, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o izmeni Zakonika o krivinom postupku. (Usvojeni zakoni o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju i o potvrivanju Prelaznog sporazuma nisu predvieni Nacionalnim programom.) Za detaljniji uvid u konkretne zakonske projekte pojedinanih ministarstava pogledati Prilog 2.

132

usvojenih zakona, po mesecima i kvartaliima

Izvetajni period (druga polovina 2008.) Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Ukupno: predloga zakona od strane Vlade Po mesecima 10 2 13 14 3 7 49 24 25 Kvartalno Broj usvojenih zakona u Narodnoj skuptini Po mesecima 0 0 0 8 0 9 17 17 0 Kvartalno Realizacija u procentima Po mesecima 0% 0% 0% 57% 0% 129% 35%
133

Kvartalno

0%

71%

Podzakonski akti koje usvaja Vlada

Od ukupno planiranih 20 podzakonskih akata (uredbe, odluke, strategije, memorandum o budetu, zakljuci), Vlada je usvojila 7, odnosno procenat realizacije je 35%.

Podzakonski akti koje usvajaju ministarstva

Ministarstva su planirala usvajanje 5 podzakonskih akata (pravilnici i naredbe), a usvojena su 2 , to znai da je uinak ministarstava 40%.

134

3 4

Za detaljniji uvid u konkretne zakonske projekte pojedinanih ministarstava pogledati Prilog 2. Za detaljniji uvid u konkretne zakonske projekte pojedinanih ministarstava pogledati trei deo izvetaja.

Rezime
Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju je u periodu od 1. jula do 31. decembra 2008. u celini ispunjen 29%. Narodna skuptina je usvojila 35% predloga zakona predvienih Programom. Vlada je utvrdila, odnosno usvojila, 66% predvienih predloga zakona i podzakonskih akata.

135

136

Predlozi zakona, uredbe, odluke, strategije, pravilnici i naredbe.

137

138

Predstavljene su one neispunjene obaveze za koje u NPI stoji precizna vremenska odrednica za ispunjavanje u 2008. Obaveze koje su u NPI definisane kao kratkorone (2008-2009), nisu date, budui da rok za njihovo ispunjavanje nije istekao, te e o njihovom ispunjavanju ocena biti data u narednim tromesenim izvetajima, a najkasnije u januaru 2010.

139

PRILOG 1
Tabele usvojenih i neusvojenih propisa prema sledeim poglavljima NPI: a) politiki kriterijumi, b) ekonomski kriterijumi i c) preuzimanje obaveza iz lanstva u EU, odnosno pravno usklaivanje.

140

141

142

143

144

145

146

147

148

149

150

151

152

153

154

155

156

157

158

159

Informacija O izvetaju o sprovoenju nacionalnog programa integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), Za period januar mart 2009.
Vlada je Zakljukom 05 broj: 011-8137/2007-10 od 9. oktobra 2008, usvojila Nacionalni program integracije Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI) i istim aktom zaduila Kancelariju za evropske integracije da tromeseno izvetava Vladu o toku sprovoenja ovog programskog dokumenta. Prvi izvetaj Vlada je usvojila 5. februara 2009, Zakljukom broj: 011-8137/2007-11. Kancelarija je poetkom marta obavestila ministarstva da je usvajanjem Programa rada Vlade za 2009. (Zakljuak 05 broj: 021-707/2009-001 od 26. februara 2009.), taj dokumenat postao osnova za izvetavanje o toku sprovoenja NPI, ali samo za propise koji su oznaeni kao prioriteti u NPI. Naime, zakljukom kojim je usvojen Nacionalni program integracije, organi dravne uprave i slube Vlade obavezani su da prilikom pripreme godinjeg plana rada uzmu u obzir odredbe NPI. Uz pomenuto obavetenje, ministarstvima su dostavljene i tabele sa planiranim propisima za prvo tromeseje i, eventualno, zaostalim obavezama iz prethodnog izvetajnog perioda, radi uvida i moguih ispravki. Krajem marta upuen je dopis ministarstvima, kojim su traeni prilozi za izvetaj, pri emu je svakoj instituciji dostavljena i pratea tabela. Na osnovu dospelih priloga, Kancelarija je pripremila izvetaj koji se sastoji od sledeih delova: 1. Analiza ispunjenosti zakonodavnih aktivnosti za prvi kvartal 2009. 2. Analiza ispunjenosti zaostalih obaveza iz prethodnog izvetajnog perioda 3. Unapred ispunjene obaveze 4. Rezime 5. Prilozi ministarstava Kao kriterijum uspenosti u sprovoenju NPI uzet je kriterijum koji primenjuje i sama Evropska komisija, prilikom ocenjivanja napretka zemlje u svojim Godinjim izvetajima, a to su samo usvojeni zakonski i podzakonski akti. Jedino odstupanje od ovog pravila je dato kod dela izvetaja o zakonima, kod kojih su dati i datumi utvrivanja predloga zakona od strane Vlade, jer uspenost Narodne skuptine u zakonodavnom procesu zavisi i od efikasnosti same Vlade. Kancelarija e sledei izvetaj o sprovoenju NPI, koji bi trebalo da bude generisan iz baze uz NPI i kojim e biti pokriven drugi kvartal 2009, Vladi dostaviti do kraja jula.

160

Izvetaj o sprovoenju nacionalnog programa integracije Republike Srbije U Evropsku uniju(NPI), Za period januar mart 2009. godine
1) Analiza ispunjenosti planiranih zakonodavnih aktivnosti za prvi kvartal 2009. Zakoni
Programom rada Vlade za 2009. planirano je da Narodna skuptina u izvetajnom periodu usvoji 361 zakona, predvienih Nacionalnim programom integracije. Vlada je utvrdila predloge 23 zakona, od ega je Skuptina usvojila osam. Izraeno u procentima, Narodna skuptina je usvojila 35% predloga zakona, dok je Vlada utvrdila 64% predvienih predloga zakona. U pogledu usvojenih zakona, Nacionalni program je ispunjen 22% (8/36).

U ovaj broj urauniti su i zakonski propisi koji su zaostala obaveza Ministarstva pravde iz prethodnog izvetajnog perioda. MUP je za prvi kvartal 2009. planirao utvrivanje predloga tri zakona: o zatiti od poara (zaostala obaveza iz prethodnog izvetajnog perioda), o vanrednim situacijama i o ekplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima. Meutim, nijedna od ovih obaveza nije izvrena, ali je zato unapred utvren Predlog zakona o bezbednosti saobraaja na putevima, inae planiran za septembar. 3 MPV je unapred izvrilo jednu obavezu, jer je Vlada utvrdila Predlog zakona o vinu, koji je planiran za jun. 4 MSPP je unapred izvrilo dve obaveze u pogledu podnoenja predloga zakona Vladi na utvrivanje.
1 2

161

Narodna skuptina je usvojila sledeih osam zakona: 1) Zakon o potvrivanju Konvencije o visokotehnolokom kriminalu; 2) Zakon o potvrivanju Dodatnog protokola uz Konvenciju o visokotehnolokom kriminalu koji se odnosi na inkriminaciju dela rasistike i ksenofobine prirode izvrenih putem raunarskih sistema; 3) Zakon o potvrivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenih kriminalom i o finansiranju terorizma; 4) Zakon o potvrivanju Konvencije Saveta Evrope o spreavanju terorizma; 5) Zakon o potvrivanju Protokola o izmenama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma; 6) Zakon o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima; 7) Zakon o potvrivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima; 8) Zakon o zabrani diskriminacije. Vlada je utvrdila sledee predloge zakona (23): 1) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine; 2) Predlog zakona o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda; 3) Predlog zakona o zatiti prirode; 4) Predlog zakona o zatiti vazduha; 5) Carinski zakon; 6) Predlog zakona o zatiti konkurencije; 7) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima; 8) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljitu; 9) Predlog zakona o potvrivanju Revidirane evropske socijalne povelje; 10) Predlog zakona o potvrivanju Konvencije o prekograninim efektima industrijskih udesa; 11) Predlog zakona o potvrivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagaujuim supstancama; 12) Predlog zakona o zatiti od buke u ivotnoj sredini; 13) Predlog zakona o bezbednosti saobraaja na putevima; 14) Predlog zakona o igovima; 15) Predlog zakona o vinu. Ostalih osam zakona je Narodna skuptina usvojila (pogledati gornji pasus). Predlozi zakona pod rednim brojevima od 11 do 15 su unapred izvrene obaveze MSPP (11 i 12), MUP-a (14) i MPV (15).

Podzakonski akti koje usvaja Vlada

Od ukupno planiranih 28 podzakonskih akata (uredbe, odluke, strategije, zakljuci), Vlada je usvojila 24, odnosno procenat realizacije je 86%.

162

Ministarstvo zdravlja je iz prethodnog izvetajnog perioda prenelo 12 zaostalih obaveza, od kojih je ispunjavanje dve odloilo za jun, a deset ispunilo u prvom tromeseju. Iako su tri, od ovih deset usvojenih propisa, Programom rada Vlade za 2009. planirana za usvajanje u junu, oni se, ipak, ne mogu tretirati kao unapred izvrene obaveze, jer se radi o neizvrenim obavezama iz prethodnog perioda.

Podzakonski akti koje usvajaju ministarstva

Ministarstva i posebne organizacije su planirala usvajanje 4 podzakonska akta (pravilnici i naredbe) i usvojena su sva etiri.

2) Analiza ispunjenosti zaostalih obaveza iz prethodnog izvetajnog perioda

Ministarstvo pravde je od 8 neutvrenih predloga zakona, Vladi dostavilo 7, koje je Vlada utvrdila i dostavila Narodnoj skuptini. Usvojeno je svih 7 zakona. Utvrivanje jednog zakona (o izmenama i dopunama Krivinog zakonika), Programom je predvieno za jun ove godine. Vlada je od 12 propisa Ministarstva zdravlja, zaostalih iz prethodnog perioda, usvojila deset. Raniji Nacrt zakona o uzimanju i presaivanju delova ljudskog tela je podeljen u dva zakona i u toku je javna rasprava o njima. Nacrt zakona o javnom zdravlju je u finalnoj fazi izrade i Programom rada Vlade je predvien za utvrivanje u junu. Ministarstvo rada i socijalne politike je, to se tie usvajanja zaostalih podzakonskih akata, ispunilo svoje tri prestale obaveze, dok je u toku usaglaavanje miljenja na Nacrt zakona o ravnopravnosti polova. Predlog zakona o zatiti prirode je utvren od strane Vlade, ime je Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja ispunilo svoju jedinu zaostalu obavezu. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede nije ispunilo tri zaostale obaveze, s tim to je ispunjavanje jedne od njih, usvajanje Pravilnika o metodama za ispitivanje ubriva, uslovljeno usvajanjem Predloga zakona o sredstvima za ishranu bilja, koji se nalazi u skuptinskoj proceduri. Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj je naziv Strategije naunoistraivakog rada promenilo u Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije i njeno usvajanje predvidelo za jun ove godine. Ministarstvo unutranjih poslova i Ministarstvo finansija nisu ispunili po jednu zaostalu obavezu iz prethodnog izvetajnog perioda.

163

164

165

3) Unapred ispunjene obaveze

Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja je unapred izvrilo dve svoje obaveze.

Utvrivanjem Predloga zakona o bezbednosti saobraaja na putevima od strane Vlade, Ministarstvo unutranjih poslova je unapred izvrilo svoju obavezu, planiranu za septembar. Predlog zakona o vinu je, na predlog Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Vlada utvrdila unapred, iako je kao rok bio utvren jun.

4) Rezime
Posmatrajui propise koji su Programom rada Vlade predvieni za usvajanje u prvom tromeseju 2009, Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju u celini je ispunjen 53%. Narodna skuptina je usvojila 22% predloga zakona predvienih Programom rada Vlade. Vlada je utvrdila, odnosno usvojila, 75% dostavljenih predloga zakona i podzakonskih akata.

166

U ovaj broj nije uraunuta jedna unapred izvrena obaveza

167

Neizvrene obaveze u prvom kvartalu 2009.

Planirani, a neutvreni predlozi zakona: Ministarstvo finansija: 1) Zakon o obaveznom osiguranju u saobraaju; 2) Zakon o javnoj svojini, svojini i drugim imovinskim pravima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; 3) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima; 4) Zakon o izmenama dopunama Zakona o deviznom poslovanju; Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede: 5) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu; 6) Zakon o vodama; 7) Zakon o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti; 8) Zakon o poljoprivrednoj slubi; Ministarstvo unutranjih poslova: 9) Zakon o zatiti od poara; 10) Zakon o vanrednim situacijama; 11) Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima; Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja: 12) Zakon o izmeni i dopuni Zakona o steajnom postupku; 13) Zakon o izmeni i dopuni Zakona o privrednim drutvima; 14) Zakon o izmenama i dopunama Zakon o registraciji privrednih subjekata; Ministarstvo prosvete: 15) Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima Ministarstvo za telekomunikacija i informaciono drutvo: 16) Zakon o elektronskom dokumentu; Ministarstvo rada i socijalne politike: 17) Zakon o ravnopravnosti polova. Planirani, a neusvojeni podzakonski akti koje donosi Vlada: Ministarstvo finansija: 1) Zakljuak o prihvatanju Izvetaja o dodeljenoj dravnoj pomoi u Republici Srbiji u 2007. godini; 2) Uredba o decentralizovanom sistemu upravljanja EU fondovima; 3) Strategija razvoja interne finansijske kontrole u Republici Srbiji Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede: 4) Strategija za ureenje i unapreenje rada savetodavnih slubi u poljoprivredi. Usvajanje Strategije razvoja vodoprivrede, to je bila neizvrena obaveza Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, nije bila planirana Programom rada Vlade za 2009, ali je njena izrada u toku.

168

CIP , 341.217.02 (4 672EU : 497 . 11) (082) 341.176 (4 672EU) (082) 341.232 (4 672EU) (082) EVROPSKI standardi u Srbiji : zbornik radova / [urednik Jelena Mili] , - Beograd : Fond Centar za demokratiju, 2009 (Beograd : Grafolik) . 170 str. : ilustr. : 24 cm Tira 500. Beleka o autoru uz svaki rad. Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija uz veinu radova. ISBN 978-86-83675-13-5 a) - ) COBISS.SR ID 167972108

172