Artur Klark, DUH SA GREND BENKSA Preveo Zoran Jaki PRELUDIJUM 1. LETO '74.

Mora da postoje bolji naini, govorio je sebi Jason Bredli, za proslavu dvadeset prvog roendana od prisustvovanja masovnoj sahrani: ali bar u sve to nije bio emotivno ukljuen. Pitao se da li su rukovodilac operacije DENIFER ili njegovi pratioci iz CIA-e ikada saznali imena ezdeset trojice ruskih mornara koje su sada predavali dubinama. itava ceremonija delovala je u potpunosti nestvarno, a prisustvo ekipe kamermana prualo je dodatnu dimenziju fantastinosti. Jason se javio utisak da je statista u nekom holivudskom filmu i da e svakog asa neko povikati: "Snima se!" dok su omotani leevi klizili u more. Na kraju krajeva, bilo je sasvim mogue - ak verovatno - da je Hauard Hjuz bio lino u avionu koji je kruio iznad njih pre par sati. Ukoliko to nije bio Stari, mora da je posredi bio neki drugi buda iz Suma Korporacije; niko drugi nije znao ta se deava na tom samotnom potezu Tihog okeana, hiljadu kilometara severozapadno od Havaja. to se toga tie, ak ni operativni tim Glomar Eksplorera - paljivo izolovan od ostatka posade - nije znao nita o misiji dok se nije ve naao na moru. To da pokuavaju dotad neprevazienu operaciju spasavanja bilo je oigledno, a veti kladioci naginjali su verovanju da je re o izgubljenom osmatrakom satelitu. Niko nije ni sanjao da e podii itavu rusku podmornicu iz vode sa dve hiljade hvati dubine - sve skupa sa nuklearnim bojevim glavama, ifrarnicima i kriptografskom opremom. I, razume se, posadom... Sve do tog jutra - da, ba je to bio roendan i po! - Jason nikada nije video smrt. Moda ga je morbidna radoznalost naterala da se prijavi kao dobrovoljac kada su sanitetlije zatraile pomo za iznoenje tela iz mrtvanice. (Planeri u Langliju mislili su na sve; obezbedili su friidere za tano stotinu tela.) Zapanjio se - i osetio olakanje - kada je otkrio kako je veina leeva dobro ouvana posle est godina na dnu Tihog okeana. Mornari zarobljeni u hermetinim odeljcima, gde ih nikakav grabljivac nije mogao dohvatiti, delovali su kao da su usnuli. Jason oseti kako bi, da samo zna na ruskom da kae: "Probudite se!", to neodoljivo uzviknuo. Na brodu je u svakom sluaju bilo nekoga ko je znao ruski i govorio ga je divno, jer itava pogrebna sluba drana je na tom jeziku; tek sada, na samom kraju, korien je engleski kada je kapelan Eksplorera doao do zavrnih rei koje su ile uz sahrane na moru.

Nastala je duga tiina posle zavrnog "Amin", koju je sledila kratka zapovest poasnom vodu. A onda, dok je jedan po jedan mornar klizio preko ruba, poe muzika koja e opsedati Jasona Bredlija do kraja ivota. Bila je tuna, pa ipak nimalo nalik nijednoj pogrebnoj melodiji koju je ikada uo; u laganom, neumoljivom toku sadravala je svu silinu i tajanstva mora. Jason nikada nije bio mnogo matovit mladi, ali ipak je imao utisak da oslukuje zvuk talasa to veno mariraju uz neku kamenitu obalu. Proi e mnogo godina pre nego to sazna koliko je prikladno ta muzika bila odabrana. Tela su bila optereena tekim balastom, tako da su ulazila u vodu nogama napred uz najmanji mogu pljusak. Potom su trenutno nestajala; stii e do konanog boravita nedirnuta, pre nego to ajkule koje su kruile po okolini stignu da ih unakaze. Jason se pitao da li su istinite glasine da e filmski snimak ceremonije biti poslat u Moskvu kada za to doe as. Bio bi to civilizovani gest - ali i pomalo dvosmislen. A sumnjao je da e ga bezbednost odobravati, koliko god da se veto obradi. Kada je poslednji mornar vraen moru, opinjavajua muzika pretoila se u tiinu. Kao da se tog asa oseaj usuda koji je toliko dana visio nad Eksplorerom rasplinuo, poput maglenog fronta razvejanog vetrom. Dugi trenutak vladala je potpuna tiina; onda jedna jedina re, "Voljno", doe iz razglasnog sistema - ne na uobiajeni otri nain, ve tako tiho da je prolo neko vreme pre nego to se stroj vojnika u stavu mirno poremetio i poeo da se osipa. A sada, pomisli Jason, mogu da priredim roendansku zabavu kako prilii. Nije ni sanjao da e jednog dana ponovo koraati tom palubom - na drugom moru i u drugom veku. 2. BOJE BESKRAJA Donald Krejg mrzeo je te posete, ali znao je da e se nastaviti sve dok su oboje u ivotu; ako ne kroz ljubav (da li je ikada postojala?), onda bar kroz samilost i zajedniki bol. Zbog toga to je toliko teko videti ono oigledno, proli su meseci pre nego to je shvatio pravi razlog svog nespokoja. Klinika Torington bila je vie nalik na de luks hotel nego na centar za leenje psihikih poremeaja, na svetskom glasu. Ovde se nikada nije umiralo; medicinski leajevi nikada nisu gurani od bolnikih soba do operacionih sala; nije bilo doktora u belim mantilima koji su pavlovljevski reagovali na svoje bipere, pa ak ni bolesnici nikada nisu nosili bolnika odela. Pa ipak, to je, u sutini, bila bolnica; i to bolnica u kojoj je petnaestogodini Donald gledao kako mu se otac bori za dah dok je polako umirao od prve od dve velike poasti koje su harale dvadesetim vekom. "Kako joj je jutros, Dolores?" upita on sestru, poto se prijavio na recepciji.

"Ba je vesela, gospodine Krejg. Traila je da je povedem u kupovinu - eli da kupi novi eir." "Kupovinu! To je prvi put da makar samo upita za izlazak!" Trebalo je da Krejgu bude drago, pa ipak, on oseti titraj nezadovoljstva. Edit sa njime nikada ne bi progovorila; zaista, izgledalo je da uopte nije svesna njegovog prisustva: gledala je kroz njega kao da ga uopte nema. "ta je rekao dr Daferdi? Je li bezbedno da izie iz klinike?" "Bojim se da nije. Ali to je dobar znak: ponovo poinje da se zanima za svet oko sebe." Novi eir, pomisli Krejg. Bila je to tipino enska reakcija - ali nije bila nimalo tipina za Edit. Uvek se odevala - pa, pre racionalno nego moderno, zadovoljavajui se time da haljine naruuje na uobiajeni nain, telekupovinom. Nekako nije mogao da je zamisli u nekoj ekskluzivnoj Mejferovoj trgovini, okruenu kutijama sa eirima, ukrasnim papirom i predusretljivim prodavcima, ali ako je to elela, onda neka joj bude; sve je bilo dobro to e joj pomoi da pobegne iz matematikog lavirinta koji je, sasvim bukvalno, bio beskonanih dimenzija. A gde je bila sada, u svojim beskrajnim istraivanjima? Kao i obino, sedela je pogrbljena u stolici za ljuljanje, dok se na metar irokom ekranu koji je preovlaivao zidom njene odaje gradila slika. Krejg je video da je u modu visoke rezolucije - svih dve hiljade linija - tako da je ak i superkompjuter radio do iznemoglosti kako bi obojio po piksel svakih nekoliko sekundi. Nepaljivom posmatrau izgledalo bi da je slika zamrznuta u delimino dovrenom stanju; tek paljivo razgledanje pokazalo bi da dno donje linije lagano mili preko ekrana. "Otpoela je taj program", proapta sestra Dolores, "rano jue izjutra. Razume se, nije tu sedela sve vreme. Sada dobro spava, ak i bez sredstava za umirenje." Slika nakratko zatrepta, kada je jedna linija skaniranja dovrena, a nova poela da mili sleva nadesno preko ekrana. Sada je bilo prikazano vie od 90 procenata slike; donji deo, koji se i dalje generisao, pokazae malo toga zanimljivog. Iako je Donald Krejg gledao desetinama - ne, stotinama - puta kako se stvaraju te slike, one nikada nisu izgubile mo da ga opine. Deo toga poticao je od znanja da posmatra neto to ljudsko oko nikada nije videlo - niti e ikada ponovo videti, ukoliko koordinate nisu snimane u kompjuteru. Bilo kakva nasumina potraga za izgubljenom slikom bila bi daleko zaludnija od potrage za usamljenim zrncetom peska u svim pustinjama sveta. A gde je sada bila Edit, u svojim beskrajnim istraivanjima? On baci pogled na mali ekran ispod glavnog monitora i proveri veliinu ogromnih brojeva koji su marirali preko njega, brojka za neumitnom brojkom. Bili su grupisani po pet da bi ih ljudsko oko lake obuhvatilo, iako nije bilo naina da to uini i ljudski um. ...est, sedam, osam grupa - ukupno etrdeset brojeva. To je znailo...

On obavi brzi mentalni proraun - zanemarena vetina u ovo doba, na ta je bio neizmerno ponosan. Ishod je bio upeatljiv, ali ga nije iznenadio. U ovim razmerama, prvobitna osnovna slika bila je mnogo vea od Galaksije. A kompjuter je mogao da nastavi da je proiruje, sve dok ne postane vea od kosmosa, iako bi pri tom uveanju raunanje makar i samo jedne zasebne slike moglo trajati godinama. Donald Krejg je dobro razumeo zbog ega je Dord Kantor, pronalaza (ili je bio izumitelj?) brojeva iza beskonanosti, proveo poslednje godine ivota u mentalnoj bolnici. Edit je pola prvim koracima tog istog beskrajnog puta, uz pomo mainerije koja je prevazilazila snove svih matematiara devetnaestog veka. Kompjuter koji je stvarao te slike izvodio je bilione operacija u sekundi; za nekoliko sati, obradie vie brojeva nego itava ljudska rasa, jo od kako je prvi kromanjonac poeo da broji kamenie na podu peine. Iako se likovi koji su se otvarali nikada nisu tano ponavljali, ulazili su u malu grupu lako prepoznatljivih kategorija. Bile su tu viekrake zvezde estog, osmog i veeg stepena simetrije; spirale koje su ponekad podseale na trupove slonova, a u drugim prilikama na pipke oktopoda; crne amebe povezane mreama izvitoperenih pipaka; facetne, sloene oi insekata... zbog toga to apsolutno nije bilo nikakvog oseaja razmere, neke slike stvarane na ekranu mogle su se podjednako dobro protumaiti kao bizarne galaksije - ili mikrofauna u kapi barske vode. I ponovo, zauvek, dok je kompjuter poveavao stepen uveanja i zaranjao dublje u geometrijske bezdane koje je istraivao, prvobitni neobini oblik - nalik upavom broju '8' oborenom na bok - u kome je sadran sav taj kontrolisani haos, opet e se pojaviti. Onda e beskrajni krug ponovo otpoeti, iako sa varijacijama toliko finim da su uzmicale oku. Svakako, pomisli Donald Krejg, Edit mora da shvati, nekim delom svog uma, da je zarobljena u beskrajnoj petlji. ta se dogodilo divnom mozgu koji je izumeo i konstruisao faga '99, to ju je, u ranim asovima 1. januara 2000, nakratko uinilo jednom od najslavnijih ena na svetu? "Edit", ree on blago, "ja sam, Donald. Postoji li neto to mogu da uinim?" Sestra Dolores gledala ga je sa nedokuivim izrazom lica. Nikada se nije stvarno ponaala neprijateljski, ali njenim pozdravima uvek je nedostajala toplina. Ponekad se pitao da li njega okrivljuje za Editino stanje. Bilo je to pitanje koje je i sam postavljao sebi svakoga dana u mesecima posle tragedije. 3. POBOLJANA KLOPKA ZA MIEVE Roj Emerson smatrao je sebe, sa pristojnom tanou, srazmerno dobroudnim, ali postojala je jedna stvar zbog koje je uistinu mogao da se razbesni. Dogodila mu se prilikom nastupa na televiziji, za koji se zakleo da e mu niti poslednji; u jednoj emisiji koja je ila u sitne sate voditelj ga je, sa sraunatom

zlobom, upitao: "Naravno, naelo talasnog brisaa veoma je jednostavno. Kako to da ga ve neko nije izmislio?" Ton voditeljevog glasa savreno je jasno pokazivao njegovo miljenje: "Razume se da sam to i ja mogao da smislim, da nisam imao vanija posla." Emerson se uzdra od iskuenja da odgovori: "Samo da ste imali priliku, siguran sam da biste postavili Ajntajnu, Edisonu ili Njutnu isto pitanje." Umesto toga, odgovorio je prilino blago: "Pa, neko je morao da bude prvi. Izgleda da sam ja bio taj srenik." "ta vas je navelo na tu pomisao? Jeste li iznenada iskoili iz kade i viknuli: 'Eureka'?" Da nije bilo domainovog cininog dranja, pitanje bi bilo prilino bezazleno. Razume se, Emerson ga je uo hiljadama puta ranije. On se prebaci na automatski reim i pritisnu dugme 'pokret'. "Ono to me je navelo na tu pomisao - iako to tada nisam shvatio - bila je vonja brzim patrolnim amcem obalske strae u okolini Ki Vesta, tamo negde '03..." Iako ga je dovelo do slave i bogatstva, Emerson se ak i sada radije nije priseao nekih vidova tog putovanja. U to vreme inilo mu se kao dobra zamisao kratko krstarenje, zadovoljstva radi, starim stazama koje je utabao Hemingvej, na poziv roaka u obalskoj strai. Kako bi Ernest bio zapanjen onim to je predstavljalo predmet njihovih antikrijumarskih aktivnosti - blokovima kristala, otprilike veliine kutije za ibice, koji su stizali iz Hong Konga preko Kube. Ali ti TIM-ovi - terabajtne interaktivne mikrobiblioteke - ostavili su toliko amerikih izdavaa bez posla, da je kongres izvukao iz praine zakon koji je datirao jo iz cvetnih dana prohibicije. Da, zvualo je veoma privlano - dok je jo bio na terra firma. Ono to je Emerson zaboravio (ili se roak nije pobrinuo da mu kae) bilo je da krijumari najradije rade tokom najgorih meteorolokih prilika koje su mogli nai, izuzev zalivskog uragana. "Bilo je to gadno putovanje, a jedina stvar koje sam se potom seao bila je naprava na mostu koja je dozvoljavala kormilaru da vidi pred sobom, uprkos bujicama kie i rasprene morske vode koje su pljutale po nama. Bio je to naprosto stakleni disk koji se okretao velikom brzinom. Voda se nije mogla zadrati na njemu due od delia sekunde, pa je zbog toga uvek bio savreno providan.Tada sam pomislio da je to daleko bolje od brisaa vetrobranskog stakla na kolima; a onda sam sve zaboravio." "Koliko je dugo ta zaboravnost potrajala?" "Stidim se da kaem. Oh, moda nekoliko godina. Onda sam jednog dana vozio kroz gadni pljusak po nekom seoskom kraju u Nju Derziju, kada su mi se brisai iznenada zaglavili: morao sam da siem sa puta i stanem sve dok oluja nije prola. Proveo sam tu moda jedno pola sata; a na kraju tog vremena, itava stvar bila mi je bistra u glavi."

"Toliko je ukupno bilo potrebno?" "Plus svaki cent do koga sam mogao da doem i dve godine po sedam dana nedeljno, svakog dana po petnaest sati u mojoj garai. (Emerson bi moda dodao: "I moj brak", ali podozrevao je da domain to ve zna. Bio je znamenit zbog svojih pomnih priprepmih istraivanja.) "Vrteti ceo vetrobran - ili makar i jedan njegov deo - oigledno nije bilo praktino. Odgovor su bile vibracije; ali koje vrste? Najpre sam pokuao da pokreem itav vetrobran kao membranu zvunika. To je u svakom sluaju uklanjalo kiu, ali dolazilo je do problema sa bukom. Zato sam preao na ultrazvuk; bili su potrebni kilovati snage - a svi psi po susedstvu sasvim bi pomahnitali. Jo gore, malo vetrobrana je izdralo due od nekoliko sati pre nego to se pretvorilo u stakleni prah. Onda sam probao infrazvuk. On je radio bolje - ali je izazivao gadnu glavobolju posle nekoliko minuta vonje. Iako ga niste mogli uti, mogli ste ga osetiti. Mesecima sam tapkao u mestu i gotovo sam odustao od itave stvari, kada sam shvatio svoju greku. Pokuavao sam da vibriram itavu masivnu ploi bezbednosnog multipleks stakla - ponekad itavih deset kilograma. A trebalo mi je samo da aktiviram tanki spoljanji sloj; iako je debeo samo nekoliko mikrona, drae kinicu podalje od sebe. I tako sam proitao sve to sam naao o povrinskim talasima, pretvaraima, usaglaavanju impedanse..." "Auf! Moemo li da dobijemo sve te rei u jednom slogu?" "Iskreno, ne. Samo mogu da kaem da sam otkrio nain da usredsredim niskoenergetske vibracije na veoma tanki povrinski sloj, ostavljajui glavnu masu vetrobrana nedirnutu. Ukoliko elite pojedinosti, upuujem vas na osnovne patente." "Drago nam je to smo sa vama popriali tome, gospodine Emersone. A sada, na sledei gost..." Moda zbog toga to je intervju uprilien u Londonu, gde radovi novoengleskih transcendentalista nisu bili svakodnevno tivo, Emersonov domain nije uspeo da uspostavi vezu sa svojim slavnim imenjakom. Nijedan ameriki voditelj intervjua, razume se, nije proputao priliku da pohvali Roja (ni u kakvom srodstvu, bar koliko mu je bilo poznato) zbog toga to je izumeo apokrifnu poboljanu klopku za mieve. Automobilska industrija zaista je utabala put do njegovih vrata: u nekoliko godina, gotovo svi svetski milioni metronomskih otrica zamenjeni su brisaem vetrobrana sa soninim talasima. Jo vanije, izbegnuto je na hiljade saobraajnih nesrea zahvaljujui poboljanju vidljivosti tokom vonje po loem vremenu.

Dogodilo se da je prilikom testiranja poslednjeg modela svoga izuma Roj Emerson napravio novi proboj - i ponovo je imao sree da se toga niko nije setio pre njega. Njegov mercedes-hidro iz '04 kruio je u blaenoj tiini niz Park Aveniju, u skladu sa slavnim sloganom: 'Moete piti nae izduvne gasove!' Centar grada kao da je zahvatio monsun: uslovi su bili savreni za probu talasnog brisaa 'tip V'. Emerson je sedeo pored vozaa - vie nije sam vozio, razume se - i tiho diktirao primedbe dok je podeavao elektroniku. Izgledalo je kao da kola klize kroz kiom zapljuskivane zidine staklenog kanjona. Emerson se u istovetnim uslovima vozio i stotinama puta ranije, ali tek sada ga je ono to je bilo zaslepljujue oigledno pogodilo paraliuom snagom. Kada mu se vratio dah, on ree u kolakom: "Daj mi Doa Vikrama." Njegovog advokata, koji se sunao na jahti pored Velikog Koralnog Grebena, poziv je donekle iznenadio. "Ovo ima da te kota, Roj. Upravo sam se spremao da izvuem sabljarku." Emerson nije bio raspoloen za takve beznaajnosti. "Reci mi, Do - da li patent pokriva sve primene - a ne samo vetrobranska stakla?" Don je zvuao povreeno nagovetenom kritikom. "Razume se. Zbog toga sam dodao lan o adaptivnim kolima, pa se moe automatski podesiti na bilo koji oblik i veliinu. Razmilja o novom tipu sunanih naoara?" "Zato da ne? Ali imao sam na umu neto malice vee. Kao to zna, brisa ne samo to skida vodu - on stresa svaku prljavtinu koja se tamo ve nalazi. Sea li se kada si poslednji put video kola sa stvarno prljavim vetrobranom?" "Ne, kada si to ve pomenuo." "Hvala: to je sve to sam eleo da znam. Srean ribolov." Roj Emerson se zavali u sedite i obavi u glavi par prorauna. Pitao se da li svi vetrobrani svih kola u gradu Njujorku mogu po povrini da se uporede sa staklom jedne jedine zgrade pored koje je sada vozio. Upravo se pripremao da uniti itavu jednu profesiju: vojske peraa prozora uskoro e traiti druge poslove. Sve do sada, Roj Emerson bio je samo milioner. Uskoro e postati stvarno bogat. I dosaivae se... 4. SINDROM STOLEA Kada su asovnici otkucali pono 31. decembra 1999, teko da je uopte bilo obrazovanih ljudi koji nisu shvatali da dvadeset prvi vek nee poeti jo itavu

godinu dana. Nedeljama su svi mediji objanjavali da zbog toga to je zapadni kalendar otpoeo godinom 1, a ne 0, dvadeseti vek mora da traje jo dvanaest meseci. Bilo je svejedno; psiholoki efekat te tri nule bio je previe moan, a fin-desiFcle ugoaj previe obuhvatan. Ovo je bio onaj bitni vikend; 1. januar 2001. bie antiklimaks, izuzev za nekolicinu zaljubljenika u stare SF filmove. Postojao je i jedan veoma praktian razlog zbog koga je 1. januar 2000. stvarno bio bitan datum, a taj razlog nikome nije mogao pasti na pamet pre samo etrdeset godina. Poev od ezdesetih, sve vei i vei deo raunovodstvenih poslova na svetu preuzimali su kompjuteri, a sada je taj proces bio, uopte uzev, dovren. Milioni optikih i elektronskih memorija drali su uskladitene bilione transakcija bukvalno sve poslove planete. I, razume se, veina unosa nosila je datum. Kada se otvorila poslednja decenija veka, neto poput udarnog talasa prolo je kroz svet finansija. Iznenada, i prekasno, shvatilo se da veini tih datuma nedostaje jedan vitalni sastojak. Ljudski bankarski inovnici koji su obavljali ono to se i dalje nazivalo 'knjigovodstvo' retko su se zamajavali da napiu '19' ispred dve brojke za godinu koje su uneli. Ono se dralo za neto to se podrazumeva; bila je to stvar zdravog razuma. A zdravi razum, na nesreu, bio je ono to je kompjuterima tako oigledno nedostajalo. Sa prvom zorom godine '00, nebrojeni elektronski moroni rei e sebi: "'00 je manje od '99. Prema tome, danas je ranije nego jue - za tano devedeset devet godina. Preraunajmo sve hipoteke, zaduenja, kamatne raune po toj osnovi..." Ishod e biti meunarodni haos dotad nevienih razmer, koji e pomraiti sva ranija dostignua Vetake Gluposti - ak i crni ponedeljak 5. juna 1995, kada je neispravan ip u Cirihu povisio bankarsku kamatu na 150 posto umesto 15 posto. Nije bilo dovoljno programera na svetu da provere sve milijarde finansijskih dokumenata koje su postojale i da dodaju arobni prefiks '19' tamo gde je to bilo potrebno. Jedino reenje bilo je stvoriti naroiti softver koji e moi da obavi taj zadatak tako to e biti ubrizgan - poput dobroudnog virusa - u sve ukljuene programe. Tokom poslednjih godina stolea, veina svetskih programera vrhunske klase ukljuena je u trku oko razvoja 'vakcine '99'; to je postalo neka vrsta svetog grala. Nekoliko neispravnih verzija objavljeno je jo 1997. - i zbrisalo one kupce koji su pourili da ih probaju pre nego to su napravili valjane rezervne kopije. Advokati su lepo zaradili od potonjih tubi i protivtubi. Edit Krejg pripadala je malom panteonu slavnih ena-programera, koji je poinjao Bajronovom traginom kerkom Adom, ledi Lavlejs, nastavio se preko kontraadmirala Grejs Hoper i kulminirao dr Suzanom Kalvin. Uz pomo samo desetak asistenata i jednog Superkreja, ona je dizajnirala etvrt miliona redova koda programa DVE NULE koji e pripremiti svaki dobro organizovan finansijski sistem da bi se bezbedno suoio sa dvadeset prvim vekom. Umeo je ak da se snae i sa loe

organizovanim sistemima i da ubacuje kompjuterski ekvivalent crvenih zastavica na takama opasnosti, tamo gde bi ljudski upliv mogao i dalje biti neophodan. Bilo je ba dobro to je taj 1. januar 2000. padao u subotu; vei deo sveta imao je itav vikend da se oporavi od mamurluka - i da se pripremi za trenutak istine u ponedeljak izjutra. Sledea nedelja doekala je rekordni broj bankrotstava meu firmama iji su spiskovi pod stavkom 'rauni za naplatu' u trenutku pretvoreni u ubre. Oni dovoljno mudri da investiraju u DVE NULE preiveli su, a Edit Krejg je postala bogata, slavna - i srena. Od to troje samo e bogatstvo i slava potrajati. 5. CARSTVO STAKLA Roj Emerson nikada nije oekivao da e postati bogat, tako da se nije valjano pripremio za sve te muke. Najpre je naivno zamiljao da e moi da unajmi strunjake da mu se staraju za bogatstvo koje se brzo uveavalo, ostavljajui ga da radi ta mu drago u slobodno vreme. Uskoro je otkrio da je to samo delimino istina: novac je mogao da obezbedi slobodu, ali je dovodio sa sobom i odgovornost. Postojale su nebrojene odluke koje je samo on mogao doneti, a razoaravajui broj asova morao se traiti sa advokatima i raunovoama. Na pola puta do svoje prve milijarde, on je postao predsedavajui saveta. Kompanija je imala samo pet direktora - njegovu majku, starijeg brata, mlau sestru, Doa Vikrama i njega. "Zato ne i Dijana?" upitao je on Doa. Njegov advokat pogleda ga preko naoara koje su mu, kako je ponosito verovao, davale izgled posebnosti u ovo doba desetminutne korektivne hirurgije oka. "Roditelji, braa i sestre tvoji su za venost", ree on. "ene dolaze i odlaze - ti bi trebalo to da zna. Razume se, nije re o tome da ti predlaem..." Do je bio u pravu; Dijana je zaista otila, kao i Gledis pre nje. Bio je to prilino prijateljski, iako skup odlazak, a kada su potpisani poslednji dokumenti, Emerson se izgubio u radionicu na nekoliko meseci. Kada se ponovo pojavio (bez ikakvih novih izuma, jer je bio previe zauzet otkrivanjem naina kako da upravlja svojom divnom novom opremom da bi je zaista upotrebljavao), Do ga je ekao sa novim iznenaenjem. "Nee ti oduzeti mnogo vremena", ree on, "a velika je poast. Parkinsonovi su jedna od najcenjenijih firmi u Engleskoj, osnovana pre vie od dve stotine godina. A to je prvi put uopte da primaju direktora spolja - da i ne pominjemo strance." "Ha! Pretpostavljam da im je potrebno jo kapitala." "Razume se. Ali to je u obostranom interesu - a oni te stvarno potuju. Zna ta si uinio za staklarske poslove irom sveta." "Hou li morati da nosim cilindar i... kako ono bee... kamane?"

"Samo ako eli da bude predstavljen na dvoru, to ti oni lako mogu srediti." Na svoje prilino iznenaenje, Roj Emerson je otkrio da je novo iskustvo bilo ne samo prijatno nego i podsticajno. Sve dok nije stupio u upravni odbor Parkinsonovih i poeo da dolazi na njegove dvomesene sastanke u londonskom Sitiju, mislio je da zna neto o staklu. Veoma brzo je uvideo svoju greku. ak i obino prozorsko staklo, koje je itavog ivota uzimao zdravo za gotovo - i koje je stvorilo najvei deo njegovog bogatstva - imalo je istoriju koja ga je zapanjila. Emerson se nikada nije pitao kako se ono proizvodi, pretpostavljajui da se istiskuje iz rastopljene sirovine izmeu dinovskih valjaka. Tako je zaista i bilo, sve tamo do sredine dvadesetog veka - a dobijenim grubim ploama trebalo je posvetiti sate skupog glaanja. Onda je neki ludi Englez rekao: zato ne bismo pustili da itav posao obave sila tee i povrinski napon? Neka staklo pluta na reci rastopljenog metala: to e mu automatski dati savreno glatku povrinu... Posle nekoliko godina i nekoliko miliona funti, njegove kolege odjednom su prestale da se smeju. Preko noi, 'flot staklo' istrebilo je sve druge metode proizvodnje. Na Emersona je taj deo istorije tehnologije ostavio veliki utisak, jer je prepoznao paralelu sa sopstvenim probojem. I bio je dovoljno poten da prizna da je sve to zahtevalo daleko vie hrabrosti i predanosti od njegovog skromnog izuma. Bio je to lep primer razlike izmeu genija i talenta. Takoe ga je opinila drevna stakloduvaka vetina, koju tehnologija nije u potpunosti zamenila, a verovatno nikada i nee. ak je otiao u posetu Veneciji, koja je sada nemirno strepela iza svojih nasipa u holandskom stilu, i zuriou prefinjena udesa muzeja stakla. Ne samo da je bilo nemogue zamisliti kako su neka od njih proizvedena - bilo je nemogue zamisliti kako su ak i preneta nedirnuta sa mesta na kome su nastala. Izgledalo je da nema granica stvarima koje se mogu uraditi sa staklom, a novi naini upotrebe i dalje su se otkrivali posle dve hiljade godina. Taj posebni sastanak odbora bio je jedan od najdosadnijih meu onima koje je Emerson pamtio i on je tokom njega bukvalno sanjario, divei se oblinjoj kupoli katedrale svetog Pavla sa jednog od retkih mesta koja su preivela trgovaku pohlepu i arhitektonski vandalizam. Jo dve take dnevnog reda, a one mogu da budu na bilo koju temu; potom e svi poi na izvrstan ruak koji ih je ekao u apartmanu u potkrovlju. Rei 'etiri stotine atmosfera' naterae ga da digne pogled. Ser Roder Parkinson itao je pismo koje je drao kao da je posredi neka vrsta do tada nepoznatog insekta. Emerson brzo prelista sopstvenu debelu fasciklu materijala vezanog za dnevni red i nae svoj primerak.

Bio je odtampan na upeatljivom obrascu za memorandume, ali uobiajeno dugako formalno ime nije mu nita znailo; meutim, primetio je sa odobravanjem da je adresa bila Linkolns In Filds. Na dnu lista, poput diskretnog kaljucanja, stajao je ispis: 'Osnov. 1803', slovima jedva vidljivim golim okom. "Ne daju ime klijenta", ree mladi (trideset pet godina u najmanju ruku) Dord Parkinson. "Zanimljivo." "Ko god da je to", ubaci se Vilijem Parkinson-Smit - tajno oboavana crna ovca porodice, vrlo omiljen kod kanala ogovaranja zbog estih domaih potresa, "izgleda da ne zna ta hoe. Zato bi traio fakture za toliki opseg veliina? Od milimetarskog poluprenika, za ime boje, pa do pola metra." "Ta gornja veliina", ree Rupert Parkinson, slavni uesnik u trkama jahti, "podsea me na one japanske ribarske plovke koje talasi nose po itavom Tihom okeanu. ine sjajne ornamente." "Na pamet mi pada samo jedan nain upotrebe za najmanju veliinu", ree Dord zlokobno. "Fuziona energija." "Besmislica, ujae", umea se Glorija Vindzor-Parkinson (srebrna na 100 metara, olimpijada 2004). "Od laserskog aktiviranja odustalo se pre toliko godina - a mikrosfere za to bile su siune. ak bi i milimetar bio preveliki - ukoliko ne elite domau H-bombu." "Osim toga, pogledajte zahtevane koliine", ree Arnold Parkinson (svetski autoritet za prerafaelovsku umetnost). "Dovoljno da se popuni Albert Hol." "Nije li to naslov neke pesme od Bitlsa?" upita Vilijem. Nastade zamiljena tiina, zatim hitro grabljenje tastatura. Glorija je, kao i obino, bila prva. "Lep pokuaj, Bile. To je sa Narednika Pejpera - 'Dan u ivotu'. Nisam imala pojma da voli klasinu muziku." Ser Roder pusti da se proces slobodnih asocijacija nastavi bez zaustavljanja. Mogao je smesta okonati sastanak odbora podizanjem jedne obrve, ali bio je previe mudar da bi to uinio - za sada. Znao je koliko esto su ta asociranja - 'modane oluje' - dovodila do kljunih zakljuaka, ak i odluka, koje prosta logika nikada ne bi otkrila. A ak i kada bi omaila, pomagala su lanovima porodice rasutim po itavom svetu da se bolje meusobno upoznaju. Ali Roj Emerson (nazvan Amerom) bio je taj koji e, jednom nadahnutom pretpostavkom, zapanjiti Parkinsonove. Poslednjih nekoliko minuta u zaleu njegovog uma obrazovala se jedna ideja. Rupertovo pominjanje japanskih ribarskih plovaka dalo je prvi nejasni nagovetaj, ali nita se ne bi izrodilo bez jedne od onih izuzetnih podudarnosti kakve nijedan romanopisac sa imalo samopotovanja ne bi dopustio u svom knjievnom delu. Emerson je sedeo gotovo suoen sa portretom Bejzila Parkinsona, 1874-1912. A svi su znali gde je on umro, iako su tane okolnosti predstavljale predmet legende i najmanje jednog sudskog procesa.

Bilo je onih koji su govorili da je pokuao da se prerui u enu, ne bi li uspeo da ue u jedan od poslednjih amaca za spasavanje. Drugi su ga videli u ivoj raspravi sa glavnim konstruktorom Endrjusom, u potpunosti nezainteresovanog za ledenu vodu koja mu se dizala oko lanaka. Ova verzija smatrana je - bar u porodici za daleko verovatniju. Ta dva blistava inenjera uivala bi jedan u drutvu drugog tokom poslednjih minuta svojih ivota. Emerson proisti grlo, malo nervozno. Moda pravi budalu od sebe... "Ser Rodere", ree on. "Upravo mi je pala na pamet jedna luda zamisao. Svi ste videli propagandu i spekulacije u vezi sa stogodinjicom, sada kada je ostalo samo pet godina do 2012. Par miliona kugli od kaljenog stakla bilo bi upravo onoliko koliko treba za posao o kome svi govore. Mislim da je naa tajanstvena muterija krenula po Titanik." 6. NO ZA DUGO SEANJE Iako je najvei deo ljudske rase video delo njegovih ruku, Donald Krejg nikada nee biti tako slavan kao njegova ena. Pa ipak, znanje programiranja uinilo ga je jednako bogatim i susret im je bio neizbean, jer oboje su koristili superkompjutere da bi reili probleme osobene za kraj dvadesetog veka. Sredinom devedesetih, filmski i TV studiji iznenada su shvatili da se suoavaju sa krizom koju niko do tada nije predvideo, iako je trebalo da bude oigledna godinama ranije. Mnoga od klasinih bioskopskih dela - glavna blaga ogromne industrije zabave - postajala su bezvredna, zbog toga to je sve manje i manje ljudi moglo da podnese da ih gleda. Milioni gledalaca iskljuivali bi se zgaeno pred vesternom, trilerom sa Dejmsom Bondom, komedijom Nila Sajmona, ili nekom dramom o suenju - iz razloga koji bi bio nezamisliv pre samo jednog pokolenja. Prikazivali su ljude kako pue. Epidemija side iz devedesetih godina bila je samo delom odgovorna za tu revoluciju u ljudskom ponaanju. Druga kuga dvadesetog veka bila je dovoljno jeziva, ali od nje je stradalo samo nekoliko postotaka od ukupnog broja onih koji su umirali, jednako uasno, od bezbrojnih bolesti to ih je otpoinjao duvan. Donaldov otac bio je meu njima, te je tako bilo izvesne poetske pravde u injenici da mu je sin zgrnuo pravo bogatstvo 'ienjem' klasinih filmova da bi se mogli prikazati novoj publici. Iako su neki bili toliko ovenani dimom da su bili van svakog iskupljenja, u iznenaujuem broju sluajeva veto kompjutersko procesiranje moglo je da ukloni nepristojne cilindre iz ruku i usta glumaca i da zbrie pepeljare sa stolova. Tehnike koje su naizgled bez ikakvih avova stopile stvarne i izmiljene svetove u takvim filmovima-meaima kao to je Ko je smestio zeki Roderu? imale su bezbrojne druge primene - ne sve legalne. Meutim, za razliku od video ucenjivaa, Donald Krejg je mogao da tvrdi kako obavlja korisnu drutvenu funkciju.

Sreo je Edit tokom prikazivanja preiene Kazablanke, a ona mu je smesta pokazala kako ju je mogao popraviti. Iako su se u brani alili da se oenio sa Edit zbog njenih algoritama, spajanje je bilo uspeno i na linom i na profesionalnom planu. Ili bar tokom prvih nekoliko godina... "Ovo e biti vrlo jednostavan posao", ree Edit Krejg kada su poslednje poruke skliznule sa monitora. "Ima samo etiri scene u itavom filmu koje predstavljaju problem. A kakvo e uivanje biti rad u dobroj staroj crno-beloj tehnici!" Donald je i dalje bio utljiv. Film ga je potresao vie nego to je hteo da prizna i obrazi su mu i dalje bili vlani od suza. ta je to, upita se on, to me toliko pogaa? injenica da se sve to zaista desilo i da su imena svih stotina ljudi koje je gledao kako umiru - makar i u studijskom oivljavanju - i dalje pamena? Ne, moralo je posredi biti neto vie od toga, zato to nije bio od one vrste ljudi koji lako plau... Edit nita nije primetila. Pozvala je prvu obeleenu scenu na ekranu monitora i zamiljeno posmatrala stop kadar. "Poinjemo sa sliicom 3751", ree ona. "Evo ga - ovek pali cigaru - ovek na desnom ekranu isto - kraj na sliici 4432 - itava sekvenca etrdeset pet sekundi koji su zahtevi muterije u pogledu cigara?" "OK, ako je istorijska nunost; seti se retrospektive o erilu? Nema naina da se pretvaramo kako on nije puio." Edit se kratko nasmeja na onaj nain, vie nalik na kevtaj, koji je Donalda sada sve vie nervirao. "Nikada nisam bila u stanju da zamislim Vinstona bez cigare - a moram rei da izgleda da je cvetao od njih. Na kraju krajeva, iveo je do devedesete." "Imao je sree; pogledaj jadnog Frojda - godine agonije pre nego to je zatraio od svog doktora da ga ubije. A pred kraj, toliko je smrdeo da ak ni njegov pas nije hteo da mu prie." "Onda, ne misli da se grupa milionera iz 1912. kvalifikuje kao 'istorijska nunost'?" "Ne, osim ako ne utie na priu - a ne utie. I zato glasam za ienje." "Vrlo dobro - algoritam 6 e to izvesti, sa dva potprograma." Editini prsti nakratko zaplesae nad tastaturom dok je unosila naredbu. Nauila je da nikada ne dovodi u pitanje partnerove odluke u tim stvarima; i dalje je bio previe emocionalno vezan, iako je sada prolo ve skoro dvadeset godina otkako je posmatrao kako mu se otac bori za jo jedan udisaj. "Sliica 6093", ree Edit. "Kartaro erupa bogate rtve. Neki od onih sleva imaju cigare, ali ne mislim da e to mnogi primetiti." "Slaem se", odgovori Donald, uz neto oklevanja. "Ako moemo da iseemo onaj oblak dima zdesna. Pokuaj da ga jednom proe algoritmom za izmaglicu."

Bilo je to udno, pomisli on, kako jedna stvar moe da dovede do druge, pa do sledee, pa do sledee - i konano do cilja koji na prvi pogled nema nikakve vidljive veze sa poetnom takom. Naizgled teko reiv problem eliminisanja dima i vraanja skrivenih piksela na delimino unitenim slikama doveo je Edit do sveta teorije haosa, diskontinualnih funkcija i transeuklidovskih metageometrija. Odatle je hitro prela na fraktale, koji su dominirali matematikom poslednje decenije dvadesetog veka. Donald je poinjao da se brine zbog vremena koje je provodila istraujui neobine i divne imaginarne predele, bez ikakve praktine vrednosti - po njegovom miljenju - za bilo koga. "Dobro", produi Edit, "da vidimo kako se potprogram 55 snalazi sa time. A sada sliica 9873 - neposredno poto su naleteli na breg, ali jo ne shvataju da je brod osuen. Onaj ovek se igra paretom leda na palubi - ali pogledaj posmatrae sleva." "Nije vredno truda. Dalje." "Sliica 21.397. Nema naina da sauvamo ovu scenu! Ne samo cigarete, nego i oni posluitelji to ih pue sigurno nemaju vie od esnaest ili sedamnaest. Sreom, scena nije bitna." "Pa, to je lako; naprosto emo je isei. Jo neto?" "Ne - osim zvunog snimka na sliici 52.763 - u amcu za spasavanje. Iznervirana dama vie: 'Onaj ovek tamo - pui cigaretu! Mislim da je to odvratno, u ovakvom asu!' Ali mi ga, zapravo, ne vidimo." "Donald se nasmeja." "Lep efekat - naroito u takvim okolnostima. Ostavi ga." "Slaem se. Ali shvata li ta to znai? Za itav posao bie potrebno samo par dana - ve smo dovrili analogno-digitalno prebacivanje." "Da - ne smemo dozvoliti da izgleda previe lako! Kada ga muterija eli?" "Prvi put da ne bude za prolu nedelju. Na kraju krajeva, tek je 2007. Jo pet godina do stogodinjice." "To me ba zbunjuje", ree Donald zamiljeno. "Zato tako rano?" "Zar nisi gledao vesti, Donalde? Niko jo nije nita obnarodovao, ali ljudi prave planove na duge staze - i pokuavaju da pokupe pare. A mnogo toga moraju da urade - pre nego to budu u stanju da pokupe i Titanik." "Nikada nisam uzimao te vesti ozbiljno. Na kraju krajeva, prilino je gadno izrazbijan - i prepolovljen na dva dela." "Kau da e to olakati itavu stvar. A mogue je reiti svaki inenjerski problem - samo ako ubrizga u njega dovoljno gotovine." Donald je utao. Jedva da je uo Editine rei, jer jedna od scena koje je gledao iznenada mu se ponovo odigrala u seanju. Kao da ju je opet gledao na ekranu: i sada je znao zato je plakao u mraku. "Zbogom, dragi moj sine", rekao je aristokratski mladi Englez dok je usnuli deak koji vie nikada nee videti oca prebacivan u amac za spasavanje.

Pa ipak, pre nego to je umro u ledenim vodama Atlantika, taj ovek je imao i voleo sina - i Donald Krejg mu je zavideo. ak i pre nego to su poeli da se razulaze, Edit je bila neumoljiva. Dala mu je kerku; ali Ada Krejg nikada nee imati brata. 7. TREI VOA Iz londonskog Tajmsa (Hardkopi i NjuzSat), 15. april 2007. NO KOJU TREBA ZABORAVITI? Neki artefakti imaju mo da izlude oveka. Moda najslavniji primeri jesu Stonhend, piramide i jezivi kipovi sa Uskrnjih ostrva. Sumanute teorije - ak i kvazireligijski kultovi - cvetali su oko sva tri spomenika. Sada imamo jo jedan primer te neobine opsednutosti ostacima prilosti. Za pet godina bie tano vek od najslavnije od svih pomorskih nesrea, potapanja luksuznog putnikog broda Titanik na njegovom prvom putovanju 1912. Tragedija je nadahnula desetine knjiga i najmanje pet filmova - kao i sramotno slabu pesmu Tomasa Hardija: 'Susretanje para'. Sedamdeset tri godine veliki brod poivao je na dnu Atlantika, spomenik za 1500 dua izgubljenih sa njim; inilo se da je van svakog ljudskog dosega. Ali 1985, zahvaljujui revolucionarnom napretku podmorske tehnologije, ipak je otkriven i stotine njegovih tunih ostataka vraene su na svetlost dana. ak i u to vreme, mnogi su na to gledali kao na neku vrstu skrnavljenja. Sada, ako je verovati glasinama, preduzimaju se mnogo preduzimljiviji planovi; razliiti konzorcijumi - za sada neidentifikovana - obrazovani su da bi se brod podigao i pored znatnih oteenja. Iskreno, takav projekat deluje u potpunosti besmisleno i uzdamo se da nijedan na italac nee biti naveden da ulae novac u njega. ak i kada bi se svi inenjerski problemi mogli prevazii, ta bi spasioci uinili sa etrdeset ili pedeset hiljada tona starog gvoa? Podmorski arheolozi znaju godinama da se metalni predmeti - izuzev, razume se, zlata - brzo raspadaju kada se dovedu u dodir sa vazduhom posle dugog boravka pod vodom. Zatita Titanika mogla bi biti skuplja nego njegovo izvlaenje. Nije re o tome - kao kod Vaze ili Meri Rouz - da je on 'vremenska kapsula' koja nam omoguuje pogled na izgubljeno doba. Dvadeseti vek je valjano - ponekad i previe valjano dokumentovan. Ne moemo nauiti nita to ve ne znamo na osnovu ostataka sa dubine od etiri kilometara tamo kod Grend Benksa kraj Njufaundlenda. Nema potrebe da se ovde ponavlja kako treba pamtiti najbitniju lekciju kojoj nas je poduio Titanik - opasnosti od prevelike samouverenosti, tehnolokog hubrisa.

ernobilj, elender, Lagran 3 i Eksperimentalni fuzor Jedan pokazali su nam kuda to moe da odvede. Razume se da ne treba da zaboravimo Titanik. Ali treba ga ostaviti da poiva u miru. 8. PRIVATNI PODUHVAT Roj Emerson se dosaivao, kao i obino - iako je to bila injenica koju je mrzeo da prizna, ak i samome sebi. Bilo je vremena kada je lutao kroz svoju izvanredno opremljenu radionicu, sa blistavim mainama-alatljikama i kolopletima elektronske opreme, potpuno nemoan da odlui kojom bi sada eleo da se igra od svojih skupocenih elektronskih igraaka. Ponekad bi poeo da radi na projektu koji je predloio neki od bezbrojnih 'asopisa' u mrei, pridruivi se grupi slino opredeljenih hobista rasutih svuda po svetu. Retko im je znao imena - samo njihove esto aljive pozivne signale - a pazio je da ne obznani sopstveno. Otkako se naao na listi sto najbogatijih ljudi u Sjedinjenim Dravama, otkrio je vrednost anonimnosti. Meutim, posle nekoliko nedelja poslednji projekat izgubio bi ar novine, pa bi se zato otkaio od nevidljivih kolega, izmenivi pozivnu ifru tako da niko vie ne moe da stupi u vezu s njim. Nekoliko dana pio bi previe i traio vreme na istraivanje linih poruka, ija bi sadrina zgrozila stare pionire elektronske komunikacije. Povremeno - poto se napaeni Doe Vikram iskljuio - javljao se na oglase u 'Linim vestima' koji su ga zanimali. Rezultati su retko bili zadovoljavajui, a nisu nita doprinosili oporavku njegovog samopotovanja. Novost da se Dijana upravo ponovo udala jedva da ga je iznenadila, ali ga je ostavila potitenog nekoliko dana, iako je pokuao da je postidi vulgarno skupim venanim poklonom. Stalna igra i nimalo rada nainili su od Emersona jednog vrlo turobnog Roja. A onda, preko noi, poziv Ruperta Parkinsona sa palube trkakog trimarana na junom delu Tihok okeana, iznenada mu je izmenio ivot. "Koja ti je telefonska ifra?" bila je neoekivana Rupertova izjava na poetku razgovora. "Zato - obino ne marim za to. Ali mogu da se prebacim na NSA 2 ukoliko je stvarno vano. Jedini problem - voli da isecka govor na prekomorskim vezama. I zato ne priaj prebrzo i ne preteruj sa tim oksfordskim naglaskom." "Kembrid, moliu - i Harvard. Hajdemo." Usledila je pauza od pet sekundi, ispunjena udnim pitanjem i cvrkutanjem. Onda se Rupert Parkinson, i dalje prepoznatljiv, iako blago izoblien, vratio na vezu. "uje li me? Fino. A sada, sea li se poslednjeg sastanka odbora i take o staklenim mikrosferama?"

"Razume se", odgovori Emerson, malo nervozno; opet se pitao da li je napravio budalu od sebe. "Nameravao si da se pozabavi time. Da li mi je nagaanje bilo ispravno?" "Po sred srede, stari moj - da se starinski izrazim. Nai advokati bili su na par skupih rukova sa njihovim advokatima, pa smo zajedniki sabrali neke stvari. Nisu nam otkrili ko im je muterija, ali to smo sasvim lako pronali. Britanska video mrea... nije bitno koja... mislila je da e od svega napraviti sjajnu seriju - u realnom vremenu, da bi sve kulminiralo stvarnim podizanjem. Ali izgubili su zanimanje kada su otkrili koliko bi kotalo, i ugovor je otpao." "teta. A koliko bi kotalo?" "Samo izrada dovoljno sfera da se podigne pedeset kilotona, najmanje dvadeset miliona dolara. Ali bio bi to tek poetak. Mora da ih spustu dole, valjano rasporeene. Ne moe tek da ih istrese na trup; ak i kada bi tamo ostale, ubrzo bi rasturile brod. A govorim samo o prednjem delu - raznesena krma je drugi problem. Onda treba da ga odglavi sa dna mora - napola je zariven u mulj. To e znaiti mnogo posla sa podmorskim vozilima, a nema ih mnogo koja su u stanju da rade na etiri kilometra dubine. Ne verujem da bi mogao da obavi posao za manje od sto miliona. Moda bi bilo i nekoliko puta vie." "Znai, posao je otpao. Zato me onda zove?" "Mislio sam da nikada nee pitati. Malo sam se upustio u privatne poslove; na kraju krajeva, mi, Parkinsonovi, imamo zakonito pravo na to. Pradeda je tamo dole ili bar njegov prtljag, u kabini tri, desno." "U vrednosti od sto megasoma?" "Mogue - ali to nije bitno; neke stvari nemaju cenu. Jesi li ikada uo za Andreu Belinija?" "Zvui kao igra bezbola." "Bio je najvei staklar koga je Venecija ikada stvorila. Do danas ne znamo kako je napravio neke od svojih rukotvorina - kako god bilo, jo sedamdesetih godina devetnaestog veka uspeli smo da otkupimo krem kolekcije muzeja staklarstva; na svoj nain to je bilo podjednako dragoceno kao elginske skulpture. Godinama su nas iz Smitsonijana molili da im ih pozajmimo, ali uvek smo odbijali - bilo je previe rizino slati tako skupocen tovar preko Atlantika. A onda, vie nismo imali izgovor." "Divotno - a kad si to ve pomenuo, seam se da sam video poneto od Belinijevih radova kada sam poslednji put bio u Veneciji. Ali zar nee biti sve u pariima?" "Gotovo sigurno ne: bilo je struno zapakovano, kao to moe da zamisli. Uostalom, hrpe brodskog posua preivele su, iako su bile u potpunosti nezatiene. Sea se servisa za ruavanje Vajt Star prodatog na licitaciji kod Sotbija pre nekoliko godina?"

"Okej - to u ti poverovati. Ali ini mi se krajnje ekstravagantnim dii itav brod zbog nekoliko tacni." "Razume se. Ali to je jedan od velikih razloga zato bi Parkinsonovi trebalo da se umeaju." "A ostali?" "Dovoljno si dugo u ekipi da zna kako malo publiciteta nikada nije na odmet. itav svet bi znao iji je proizvod obavio podizanje." I dalje nije dovoljno dobro, ree Emerson sebi. Parkinsonovi su poslovali veoma lepo - a publicitet po svaku cenu ni u kom sluaju nije bio poeljan. Za mnogo ljudi ta olupina bila je gotovo sveta; one koji su akali po njoj svrstavali su u pljakae grobova. Ali znao je da ljudi esto prikrivaju - ak i ne uspevaju da prepoznaju - svoje prave pobude. Otkako je stupio u odbor, upoznao je Ruperta i zavoleo ga, iako teko da bi ga nazvao bliskim prijateljem; za oveka spolja bilo je teko da se zblii sa Parkinsonovima. Rupert je imao sopstveni nesreeni raun sa morem. Pre pet godina uzelo mu je divnu jahtu Aurora, dugaku dvadeset pet metara, kada joj je neoekivani nalet oluje otrgnuo katarku kod ostrva Scili i razbio je na surovom stenju koje je uzelo toliko etava kroz vekove. istim sluajem on nije bio na brodu; bila je to rutinska plovidba - od Kovsa do Bristola radi reglae. itava posada je izgubljena ukljuujui kapetana. Rupert Parkinson nikada to nije u potpunosti preboleo; istovremeno je izgubio brod i, kao to je bilo dobro znano, ljubavnicu. Lik plejboja koji je sada nosio kao samoodbranu bio je samo povrinski. "Sve je to vrlo zanimljivo, Ruperte. Ali ta tano ima na umu? Svakako ne oekuje da se i ja umeam!" "I da i ne. Trenutno, sve je to - kako se ono kae? - misaoni eksperiment. Voleo bih da se napravi studija izvodljivosti i spreman sam da je lino finansiram. A onda, ako projekat ima imalo smisla, izneu ga na odboru." "Ali sto miliona! Kompanija ni u kom sluaju ne bi rizikovala toliko. Deoniari bi nas gurnuli iza reetaka za tili as. Da li u buvaru ili ludnicu, to ne znam." "Moglo bi biti i skuplje - ali ne oekujem da Parkinsonovi uloe itav kapital. Moda dvadeset ili trideset miliona. Imam prijatelje koji bi mogli da namaknu toliko." "I dalje nije dovoljno." "Tano." Nastala je duga tiina, isprekidana samo slabanim pevuckavim pitanjem sistema za deifrovanje u realnom vremenu dok je ovaj uzalud tragao za neim to bi dekodirao.

"Vrlo dobro", ree Emerson najzad. "Idem pola-pola sa tobom - bar to se tie izvetaja o izvodljivosti. Ko ti je strunjak? Da li ga poznajem?" "Mislim da ga poznaje. Jason Bredli." "Oh - ovek sa dinovskim oktopodom." "To je bila tek vaarska predstava. Ali pogledaj koliko je doprinela njegovom ugledu u javnosti." "I njegovim prihodima, ubeen sam. Jesi li se uo sa njim? Da li je zainteresovan?" "Veoma - ali, sa druge strane, to je sluaj sa svakom firmom za okeanski inenjering. Siguran sam da e neke od njih biti spremne da uloe sopstveni novac ili bar da rade na neprofitnoj osnovi, isto za publicitet." "Okej - nastavi. Ali iskreno, mislim da je re o traenju novca; zavriemo sa veoma skupom lektirom kada gospodin Bredli bude zavrio izvetaj. Ionako ne vidim ta bih sa pedeset hiljada tona, ili koliko ve ima, zaralog starog gvoa." "To prepusti meni - imam jo nekoliko zamisli, ali jo ne bih da priam o njima. Ukoliko neke upale, projekat bi se isplatio - na kraju. Moda bi ak mogao da doe do profita." Emerson je sumnjao da je to 'ti' tek onako izletelo. Rupert je funkcionisao veoma glatko, a tano je znao ta radi. I svakako je znao da bi njegov slualac bio u stanju da potpie itavu operaciju - kada bi eleo. "Jo samo jedna stvar", nastavi Parkinson. "Dok ne kaem OK - a to nee biti dok ne dobijem Bredlijev izvetaj - ni re nikome. Naroito ne ser Roderu - mislie da smo ludi." "Hoe da kae", odvrati Emerson, "da postoji i najmanja mogua sumnja u tom pogledu?" 9. PROROCI SA ODREENIM UGLEDOM Prima: Urednik, Tajms alje: Lord Oldis od Brajtfonta, OM, Predsednik Emeritusa, svetske asocijacije za naunu fantastiku Dragi gospodine, Va trei uvodnik (15. april 07) u vezi sa planovima za podizanje Titanika svedoi o tome kakav je udarac ta katastrofa - ni u kom sluaju najgora u istoriji pomorstva - imala na matu oveanstva. Jedan neobian vid te tragedije jeste da je opisana sa avolskom preciznou etrnaest godina unapred. Prema klasinom izvetaju o ovoj katastrofi iz pera Valtera Lorda pod naslovom Nezaboravna no, jo 1898. 'jedan energini autor po imenu Morgan Robertson napisao je roman o slavnom prekoatlantskom putnikom brodu, daleko veem od ijednog do tada izgraenog. Robertson ga je napunio bogatim i

samozadovoljnim ljudima, a onda ga potopio jedne hladne aprilske noi pri sudaru ledenim bregom.' Taj knjievni putniki brod bio je gotovo tano veliine Titanika, a imao je istu brzinu i gaz. Takoe je nosio tri hiljade ljudi i imao je amaca za spasavanje za samo jedan deo njih... Puka podudarnost razume se. Ali postoji jedna sitna pojedinost od koje mi se ledi krv u ilama. Robertson je svoj brod nazvao Titan. Voleo bih takoe da skrenem panju na injenicu da su dva pripadnika profesije koju imam ast da predstavljam - pisaca naune fantastike - otila na dno sa Titanikom. Jedan, ak Fitrel, sada je gotovo zaboravljen, i ak mu je i nacionalno poreklo nesigurno. Ali postigao je dovoljno uspeha u trideset sedmoj godini delima kao to su Gospodar dijamanata i Maina koja misli da je mogao da putuje prvom klasom sa enom (koja je, poput 97 posto dama iz prve klase i samo 55 posto onih iz tree, preivela potapanje.) Daleko slavniji je ovek koji je napisao samo jednu knjigu, Putovanje na druge svetove: romansa budunosti, izvorno tampanu 1894. To donekle mistino putovanje po Sunevom sistemu, godine 2000, opisuje antigravitaciju i druga udesa. Arkam Haus je objavila novo izdanje te knjige na stogodinjicu njenog prvobitnog izlaska iz tampe. Opisao sam autora kao 'slavnog', ali to je krupno potcenjivanje. Ime mu je jedino koje se pojavljuje iznad ogromnog naslova u Njujork Amerikanu za 16. april 1912: 'IZMEU 1500 I 1800 MRTVIH'. Bio je to multimilioner Don Dekob Astor, ponekad oznaavan kao 'najbogatiji ovek na svetu'. Bio je svakako najbogatiji autor naune fantastike koji je ikada iveo - injenica koja bi mogla da zgrozi oboavaoce pokojnog Rona L. Habarda, ako ih jo ima. Poaen sam da budem, Ser Iskreno va Oldis od Brajtfonta, OM Predsednik emeritus, SFWA 10. 'OSTRVO MRTVIH' Svaka struka ima znane predvodnike, ija se slava retko prua van granica profesije. U bilo kom trenutku samo nekolicina ljudi moe da navede prvog svetskog raunovou, zubara, ubretara, preduzetnika osiguranja, pogrebnika... da pomenemo samo aicu nimalo blistavih, ali neophodnih poziva. Meutim, postoje neki naini zaraivanja za ivot koji su toliko vidljivi da oni koji ih upranjavaju postaju domaa imena u svakom domu. Prve su, razume se, izvoake umetnosti, u kojima svako ko stekne slavu zvezde moe smesta postati

prepoznatljiv velikom delu ljudske rase. Sport i politika su blizu iza njih; ba kao i, mogao bi da tvrdi neki cinik, zloin. Jason Bredli nije spadao ni u jednu od tih kategorija i nikada nije oekivao da bude slavan. Epizoda sa Glomar Eksplorerom zbila se pre vie od tri decenije, a ak i da nije bila obavijena velom tajne, njegova uloga ostala je previe opskurna da bi zavreivala pomena. Iako su mu se nekoliko puta obraali pisci u nadi da pronau novi ugao gledanja na operaciju DENIFER, iz njihovih napora nikada nije proizilo nita. Izgledalo je verovatno da je, ak i u to doba, CIA smatrala da je i ona jedna knjiga na tu temu suvina, pa je preduzela korake da obeshrabri druge autore. Nekoliko godina posle 1974. Bredlija su poseivala anonimna, ali uglaena gospoda koja su ga podseala na dokumente koje je potpisao kada je osloboen dunosti. Uvek su dolazila po dvojica i ponekad su mu nudili posao neodreene prirode. Iako su ga ubeivala da bi bio 'zanimljiv i dobro plaen', tada je zaraivao dobre pare na naftnim platformama na Severnom moru i nije doao u iskuenje. Sada je prolo ve vie od jedne decenije od poslednje posete, ali on nije sumnjao da ga Kompanija i dalje pomno dri u ogromnim bankama podataka u Lengliju - ili gde god to bilo tih dana. Nalazio se u svom uredu na etrdeset estom spratu Tigovog tornja - sada patuljastog u poreenju sa kasnijim podignutim oblakoderima Hjustona - kada je primio zadatak koji e ga uiniti slavnim. Dogodilo se da je datum bio 22. april i Bredli je najpre pomislio da je njegova povremena muterija Def Rolings zakasnio za jedan dan. I pored zastraujuih odgovornosti koje je imao kao izvrni direktor platforme Hibernija, Def je bio poznat po smislu za humor. Ovog puta nije se alio; pa ipak, prolo je poprilino vremena pre nego to je Jason mogao ozbiljno da shvati njegov problem. "Oekuje li od mene da poverujem", ree on, "da ti je platformu od milion tona blokirao - oktopod!" "Ne itavu operaciju, razume se; samo spojnicu 1 - naeg najboljeg proizvoaa. etrdeset kilobarela dnevno. Pet dotoka ulazilo je u nju, svi pod punim zamahom. Do jue." Projekat Hibernija, iznenada pade na pamet Jasonu, imao je istu optu konstrukciju kao oktopod. Pipci - ili cevovodi - pruali su se po morskom dnu od sredinjeg tela prema dvanaest izvoda izbuenih kroz tri hiljade metara peara bogatog naftom. Pre nego to dostignu glavnu platformu, linije iz nekoliko pojedinanih izvora sastavljale su se na proizvodnoj spojnici - i na samom morskom dnu, na dubini od gotovo stotinu metara. Svaka spojnica bila je automatizovani industrijski kompleks veliine prostrane stambene zgrade i sadravala je svu specijalizovanu opremu neophodnu za rukovanje meavinom gasa, nafte i vode pod visokim pritiskom, koja je eruptirala iz rezervoara

daleko u dubini. Pre desetina miliona godina, priroda je stvorila i uskladitila to skriveno blago; nije bilo jednostavno otgrnuti ga iz njenog okrilja. "Reci mi ta se tano dogodilo." "Je li ova mrea bezbedna?" "Naravno." "Pre tri dana poeli smo da dobijamo pogrena oitavanja sa instrumenata. Protok je bio savreno normalan i zbog toga se nismo previe zabrinuli. Ali onda je odjednom dolo do prekida dotoka podataka; izgubili smo svaku mogunost nadgledanja. Bilo je oigledno da je glavni optiki vod prekinut, pa su automati, razume se, sve iskljuili." "Nije posredi bio problem sa otputanjem kabla?" "Ne; titnik je radio savreno - bar jednom." "A onda?" "Standardna procedura - poslali smo dole kameru - Oko tip 5. I pogodi ta je bilo." "Baterije su crkle." "Ne. Kabl se zakaio za spoljanju platformu jo pre nego to smo i mogli da uemo i da pogledamo okolo." "ta se dogodilo vozau?" "Pa, kuhinja nije potpuno mehanizovana, a ef Diboa uvek voli da upotrebi i malo nekvalifikovane radne snage." "Znai, izgubili ste kameru. ta se onda desilo?" "Nismo je izgubili - tano znamo gde je - ali nam jedino prikazuje mnogo riba. Zato smo poslali dole ronioca da raspetlja stvari - i da vidi ta moe da nae." "Zato ne DUV?" Na svakoj okeanskoj buotini bilo je nekoliko podvodnih robota - Daljinski Upravljanih Vozila. Stari dani kada su ljudski ronioci obavljali sav posao davno su postali prolost. Na drugom kraju linije zavladala je nelagodna tiina. "Plaio sam se da e me to pitati. Imali smo par nezgoda - dva DUV-a se remontuju - a ostala se ne mogu odvojiti od hitnih poslova na platformi Avalon." "Nije ti srean dan, ha? Znai, zato slogan 'Korporacije Bredli' glasi: 'Nijedan posao nije previe duboko.' Priaj mi jo." "Potedi me tog izanalog slogana. Poto je dubina bila samo devedeset metara, poslali smo dole ronioca sa standardnom helijumsko-kiseonikom opremom... Jesi li ikada uo oveka kako vriti u helijumu? Nije ba lep zvuk... Kada smo ga izvukli i kada je ponovo bio u stanju da govori, rekao je da je itavu konstrukciju pokrio jedan oktopod. Kleo se da u preniku ima sto metara. Smeno, rezume se - ali nema sumnje da je pravo udovite."

"Koliko god da je veliki, malo pakovanje dinamita trebalo bi da ga ubedi da ode." "Previe opasno. Zna kakav je raspored tamo dole - na kraju krajeva, ti si pomagao da se instalira!" "Ukoliko kamera i dalje radi, zar ne prikazuje neman?" "Zaista smo videli deo pipka - ali nikako ne moemo da mu procenimo veliinu. Mislimo da je ponovo otiao unutra - plaimo se da ne poupa jo kablova." "Ne misli da se moda zaljubio u cevovode?" "Ba si duhovit. Ja pretpostavljam da je naao besplatan ruak. Zna - prokleti efekat oaze kojim se odeljenje za javnost uvek razmetalo." Bredli je zaista znao. Daleko od toga da oteuju okolinu, bukvalno svi podvodni artefakti bili su neodoljivo privlani za podmorski ivot, tako da su esto postajali meta ribarskih brodova i raj za pecaroe. Ponekad se pitao kako su ribe uopte uspevale da preive pre nego to je ljudska vrsta velikoduno prekrila olupinama dna svetskih mora. "Moda bi tap za podbadanje stoke obavio posao - ili estoka doza infrazvuka." "Ba nas briga kako e se stvar obaviti - sve dok nema oteenja opreme. Kako izgleda, posredi je posao po tvojoj meri - i po Dimovoj, razume se. Da li je on spreman?" "On je uvek spreman." "Koliko brzo moe da doe do Sen Dona? U Dalasu je evronov mlaznjak moe te pokupiti za jedan sat. Koliko je Dim teak?" "Jednu i po tonu." "Nema problema. Kada e biti na aerodromu?" "Daj mi tri sata. Ovo mi nije uobiajeni posao - moram prvo malo da istraujem." "Uobiajeni uslovi?" "Da - sto 'K' plus trokovi." "A bez uinka nema ni plaanja?" Bredli se nasmei; vekovima stara spasilaka formula verovatno nikada nije izgovorena u ovakvom sluaju, ali izgledalo je da je primenljiva. U svakom sluaju, posao je izgledao lak. Sto metara, nije nego! ista besmislica... "Razume se. Pozvau te za jedan sat da potvrdim. U meuvremenu, poalji mi faksom planove spojnice, da bih osveio seanje." "Vai - i videu ta jo mogu da pronaem dok ekam tvoj poziv." Nije bilo potrebe da se vreme trai na pakovanje; Bredli je uvek imao dve spremne torbe - jednu za tropske krajeve, drugu za Arktik. Prva je koriena veoma retko; izgledalo je da je veina njegovih poslova u neprijatnim krajevima sveta, a ni

ovaj nee biti izuzetak. Severni Atlantik u ovo doba godine bie hladan i verovatno uzburkan; premda to nije bilo mnogo bitno na dubini od sto metara. Oni koji su Jasona smatrali tvrdim, praktinim naftaem iznenadili bi se njegovim sledeim postupkom. Pritisnuo je dugme na konzoli na svom radnom stolu, zavalio se u stolicu koja je delom mogla da se spusti i sklopio oi. Za itav spoljanji svet spavao je. Prole su godine pre nego to je otkrio identitet opsedajue muzike koja je zapljusnula palubu Glomar eksplorera i potekla preko nje pre gotovo pola njegovog ivotnog veka. ak i tada, znao je da mora da je bila nadahnuta morem; lagani ritam talasa bio je nepogreiv. I kako je odgovarajue bilo to to je kompozitor Rus najpotcenjeniji od trojice titana koje je dala velika zemlja, retko pominjan istim dahom kad ajkovski i Stravinski... Kao to se dogodilo sa Sergejom Rahmanjinovom pre mnogo godina, Jason Bredli takoe je stajao opinjen pred 'Ostrvom mrtvih' Arnolda Beklina, a sada ga je ponovo gledao okom svoga uma. Ponekad je poistoveivao sebe sa tajanstvenom, ogrnutom prilikom koja je stajala na lai; ponekad je bio krmano (Haron?), a ponekad jezivi teret, noen do poslednjeg poivalita pod empresima. Bio je to tajni obred koji je nekako sazreo u njemu tokom godina i za koji je on verovao da mu je vie nego jednom spasao ivot. Jer dok je sedeo utonuo u muziku, njegov podsvesni um - koji se, izgleda, nije zanimao za takve beznaajnosti - bio je zaista veoma zauzet, analizujui posao koji je poivao pred njim i predviajui probleme koji bi mogli da iskrsnu. Bar je takva bila Bredlijeva vie nego napola ozbiljna teorija, koju nikada nije eleo da opovrgne prebliskim istraivanjem. Konano se uspravio, iskljuio muziki modul i okrenuo stolicu prema jednoj od est tastatura. 'NeXT' tip 4, koji mu je uskladitavao veinu datoteka i informacija, teko da je bio poslednja re kompjuterske tehnike, ali Bredlijev posao razvio se uz njega i zato je on odoleo svim osavremenjavanjima, drei se zdravog naela: "Ako radi, ne popravljaj ga." "Tako sam i mislio", promrmljao je dok je prelazio pogledom enciklopedijsku stavku 'OKTOPOD'. "Maksimalna veliina kada se u potpunosti oprui moe biti do deset metara. Teina od 50 do 100 kilograma." Jason nikada nije video oktopoda koji se makar probliio toj veliini i poput veine ronilaca smatrao ih je draesnim i bezopasnim stvorenjima. Da mogu biti agresivni, a jo manje opasni, takvu mogunost nikada nije uzimao za ozbiljno. 'Videti i stavku Sport, podvodni.' Zatreptao je dvaput na tu poslednju referencu, trenutno je prihvatio i proitao sa meavinom zabave i iznenaenja. Iako se esto okuavao u sportskom ronjenju, oseao je tipini profesionalni prezir prema amaterskim ljudima abama. Previe mu ih se obraalo u potrazi za poslom, blaeno nesvesni injenice da je najvei deo

njegovog posla obavljan u vodi predubokoj za nezatienog oveka, esto sa nultim osvetljenjem pa ak i sa nultom vidljivou. Ali morao je da se divi neustraivim roniocima Padit Saunda, koji su se rvali sa protivnicima znatno teim od sebe, koji su uz to imali etiri puta vie ruku - i iznosili ih na povrinu, ne povredivi ih pri tom. (To je, izgledalo je, bilo jedno od pravila igre; ukoliko povredi oktopoda pre nego to ga vrati u more, diskvalifikovan si.) Kratka video sekvenca u enciklopediji bila je graa nonih mora: Bredli se upita koliko Padit Saunderi imaju spokojan san. Ali ta sekvenca pruila mu je kljunu informaciju. Kako su ti ludi sportisti - i sportiskinje: bilo je poprilino ena - uspevali da nateraju miroljubivog mekuca da izie iz jazbine u stupi u borbu prsa u pipke? Jedva da je mogao da poveruje da je odgovor toliko jednostavan. Zastavi tek toliko da doda nekoliko neuobiajenih stavki svojoj standardnoj opremi, dograbio je prtljag i krenuo na aerodrom. "Najlakih sto 'K' koje sam ikada zaradio", ree Jason Bredli sebi. 11. ADA Dete dvoje blistavih roditelja ima dvostruki hendikep, a Krejgovi su jo vie oteali ivot svojoj kerci time to su joj dali ime Ada. Ta dobro reklamirana posveta prvom svetskom kompjuterskom teoretiaru sabirala je njihove ambicije u vezi sa budunou deteta; bie, svim arom su se nadali, srenija od tragine kerke lorda Bajrona, Ade, ledi Lavlejs. Bilo je stoga veliko razoaranje kada Ada nije ispoljila nikakav poseban dar za matematiku. Do este godine, alili su se prijatelji Krejgovih, trebalo je da u najmanju ruku otkrije prosto pravilo trojno. Ispostavilo se da je koristila kompjuter bez ikakvog pravog zanimanja za njegov nain rada; bila je to samo jo jedna od kunih naprava, poput vidfona, daljinskih upravljaa, sistema upravljanih glasom, zidnog TV, kolorfaksa... ak je izgledalo da ima problema sa jednostavnom logikom, jer su je I, NILI i NI kola u potpunosti zbunjivala. Smesta je omrznula Bulove operetarore i jednom je briznula u pla pred simbolom IF/THEN operatora. "Daj joj vremena", ubeivao je esto Donald nestrpljivu Edit. "Nita ne nedostaje njenoj inteligenciji. Imao sam najmanje deset godina pre nego to sam razumeo rekurzivne petlje. Moda e biti umetnica. Poslednji put imala je same petice iz likovnog, vajanja..." "I jedinicu iz aritmetike. Jo gore - izgleda da ju je ba briga! Eto ta me toliko brine." Donald se nije slagao, ali znao je da e samo poeti novu svau ako to bude rekao. Voleo je Adu previe da bi video ma kakvo nesavrenstvo u njoj; sve dok je

bila srena i prolazila srazmerno dobro u koli, nita mu drugo nije bilo bitno. Ponekad je eleo da je nisu opteretili tim evokativnim imenom, ali Edit je, izgleda, i dalje bila reena da ima kerku genija. To je sada bilo jo najmanje od njihovih neslaganja. Zaista, da nije bilo Ade, razveli bi se jo odavno. "ta emo da radimo u vezi sa kuetom?" upita on, eljan da promeni temu. "Ima jo samo tri nedelje do njenog roendana - a obeali smo joj." "Pa", ree Edit, omekavi na trenutak, "jo se nije odluila. Nadam se samo da nee poeleti neto ogromno - kao veliku dogu. Uostalom, to nije bilo obeanje. Rekli smo joj da e to zavisiti od njenog sledeeg testa u koli." Ti si joj rekla, uzvrati Donald nemo. Koji god bio ishod, Ada e dobiti to kue. Makar i poelela irskog vujaka - koji bi, na kraju krajeva, i bio odgovarajui pas za toliko imanje. Donald i dalje nije bio siguran da li je ta zamisao bila dobra, ali kupovinu su mogli lako dopustiti sebi, a on je davno odustao od rasprave sa Edit poto se ona jednom odlui na neto. Roena je i vaspitana u Irskoj i bila je vrsto reena da i Adi prui istu prednost. Zamak Konroj bio je zaputen vie od pola veka i neki delovi sada su bili u ruevinama. Ali ono to je preostalo bilo je vie nego prostrano za jednu modernu porodicu, a tale su bile u naroito dobrom stanju, jer ih je odravala lokalna jahaa kola. Posle estokog trljanja i opsenog hemijskog ratovanja, pruile su izvrstan smetaj za kompjutere i komunikacionu opremu. Lokalni itelji smatrali su to bednom zamenom. U celini, meutim, bili su dosta prijateljski raspoloeni: na kraju krajeva, Edit je bila Irkinja koja se snala u ivotu, iako se udala za Engleza. I srano su odobravali napore Krejgovih da slavnim vrtovima povrate bar deo njihove devetnaestovekovne slave. Jedan od Donaldovih prvih poteza, poto su prizemlje zapadnog krila uinili nastanjivim, bila je opravka camere obscure ija je kupola bila poznoviktorijanska primisao (neki su govorili 'izraslina') na grudobranima zamka. Postavio ju je lord Frensis Mekinoj, radoznali amaterski astronom i tvorac teleskopa, tokom poslednje decenije ivota; kada se paralizovao, a budui odve ponosit da bi dopustio da ga guraju po imanju u kolicima, provodio je sate nadgledajui svoje carstvo iz te osmatranice - i dajui naredbe vojsci batovana uz pomo zastavica. Vek stara optika bila je i dalje u iznenaujue dobrom stanju i davala je blistavu sliku spoljanjeg sveta u vodoravnom vidnom polju. Adu je opinio taj instrument i oseaj moi koji joj je pruao dok je pregledala terene zamka. Bilo je to, izjavila je, mnogo bolje od televizije - ili dosadnih, starih filmova koje su joj roditelji stalno gledali. A tamo gore, na grudobranima, nije mogla da uje zvuk njihovih ljutitih glasova.

12. MEKUAC NEUOBIAJENIH RAZMERA Prve loe vesti stigle su ubrzo poto se Bredli dao na zadocneli ruak. 'evron Kanada' hranio je dobro svoje VIP-ove, a Jason je znao da im stigne do Sen Dona nee imati mnogo vremena za bezbrine redovne obroke. "Izvinite to vas uznemiravan, gospodin Bredli", ree stjuard, "ali imate hitan poziv iz glavnog ureda." "Zar ga ne mogu primiti ovde?" "Bojim se da ne - imate i video poruku. Morate da poete pozadi." "Prokletstvo", ree Bredli i proguta jo jedan brzi zalogaj izvanrednog teksakog bifteka. Uz oklevanje je odgurnuo tanjir i otiao do komunikacione kabine u zadnjem delu aviona. Video je bio jednosmeran i zbog toga nije imao oseaj krivice to i dalje vae dok je Rolings podnosio izvetaj. "Malo smo istraivali, Jasone, oko veliina oktopoda - narod na platformi nije bio ba srean kada si se nasmejao na njihovu procenu." "teta. Proverio sam u enciklopediji. Najvei oktopod ima manje od deset metara u preniku." "Onda bolje pogledaj ovo." Iako je slika koja je blesnula na ekranu oigledno bila veoma stara fotografija, izgledala je izvanrednog kvaliteta. Prikazivala je grupu ljudi na plai oko bezobline mase otprilike veliine slona. Sledilo je nekoliko drugih fotografija u brzom nizu; sve su jednako jasno prikazivale - ali ta to, bilo je nemogue rei. "Kada bi trebalo da uloim pare na to", ree Bredli, "nagaao bih da je re o gadno raspadnutom kitu. Video sam - i osetio zadah - nekolicine. Izgledali su upravo tako; ukoliko nisi pomorski biolog, nikada ga ne bi prepoznao. Tako je roena morska zmija." "Lep pokuaj, Jasone. To je u to vreme rekla veina strunjaka - uzgred, bilo je to 1896. A mesto je bilo Florida - plaa Sent Ogastin, da budemo precizni." "Biftek mi se hladi, a ovo ba ne doprinosi mom apetitu." "Neu jo dugo. Taj komadi imao je oko pet tona; sreom, jedno pare sauvano je u Smitsonijanu, tako da su pedeset godina kasnije naunici mogli da ga ponovo pogledaju. Nema sumnje da to jeste bio oktopod; i mora da je imao raspon krakova od gotovo sedamdeset metara. Znai da procena naeg ronioca moda i nije bila ba toliko preterana." Bredli je utao nekoliko trenutaka, varei tu prilino neoekivanu - i nedobrodolu - informaciju. "Verovau kada ga budem video", ree on, "iako nisam siguran da to elim." "Uzgred", ree Rolings, "nikome nisi govorio o ovome?" "Razume se da nisam", zarea Jason, iznerviran samom pomisli.

"Pa, mediji su se dokopali informacije; naslovi na faksvestima ve ga zovu Oskar." "Dobar publicitet: zato se brine?" "Nadali smo se da e se otarasiti nemani, a da ti niko ne viri preko ramena. Sada moramo da budemo paljivi; ne smemo povrediti slatkog, malog Oskara. Ljudi iz 'Svetske Divljine' pomno posmatraju. Da i ne pominjemo 'Plavi Mir'." "Ti ludaci!" "Moda. Ali SD treba uzeti ozbiljno: seti se ko im je predsednik. Ne elimo da uznemirimo dvorac." "Uradiu to mogu da budem nean. U svakom sluaju neu koristiti nuklearno oruje - ak ni ogranienog dejstva." Prvi zalogaj sada mlakog bifteka dozva neprijatno seanje. Nekoliko puta, priseti se Bredli, jeo je oktopoda - i ba uivao u tome. Nadao se da e moi da izbegne obrnuti scenario. 13. MO PIRAMIDE Kada je Ada, jecajui, poslata u svoju sobu, Edit i Donald Krejg piljili su jedno u drugo u obostranoj neverici. "Ne shvatam", ree Edit najzad. "Nikada pre nije bila neposluna; u stvari, uvek se veoma dobro slagala sa gospoicom Ajvs." "A ovo je ba ona vrsta testova u kojima je obino veoma dobra - nema formula, samo viestruki izbori i lepe slike. Daj da proitam to pismo jo jednom..." Edit mu ga prui, nastavljajui da prouava ispitni list koji je prouzrokovao sve nevolje. Dragi gospodine Krejg, Veoma mi je ao to moram da vas izvestim da sam bila prisiljena da udaljim Adu zbog neposlunosti. Jutros je njenom razredu dat priloeni standardni test vizuelne percepcije. Bila je izuzetno dobra (95 posto) sa svim problemima izuzev broja 15. Na moje iznenaenje, bila je jedini uenik u razredu koji je dao pogrean odgovor na to veoma jednostavno pitanje. Kada sam joj to pokazala, glatko je porekla da nije u pravu. ak i kada sam joj pokazala tampani odgovor, odbila je da prizna greku i tvrdoglavo govorila da su svi ostali pogreili! Na toj taki postalo je neophodno, zbog razredne discipline, da je poaljem kui. Zaista mi je ao, jer obino je tako dobra devojica. Moda ete vi razgovarati sa njom i nagnati da se urazumi. Iskreno, Elizabet Ajvs (razredni stareina) "Izgleda gotovo", ree Donald, "kao da se namerno trudila da ne uspe."

Edit zavrte glavom. "Ne verujem. ak i sa tom grekom, prola bi dobro." Donald je piljio u mali niz blistavo obojenih geometrijskih figura koje su izazvale itavu nevolju. "Postoji samo jedna stvar", ree on. "Idi, porazgovaraj sa njom i smiri je. Daj mi deset minuta sa makazama i malo hamera - onda emo srediti stvar jednom za svagda, da ne bi bilo dalje rasprave." "Bojim se da e samo akati po simptomima, a ne po bolesti. elimo da znamo zato je uporno tvrdila da je u pravu. To je - gotovo patoloki. Moda emo morati da je poaljemo psihijatru." Ta misao ve je pala Donaldu na pamet, ali ju je smesta odbacio. Tokom potonjih godina esto e se seati ironije tog trenutka. Dok je Edit smirivala Adu, on brzo odmeri potrebne trouglove uz pomo olovke i lenjira, isee ih od hamera i spoji ivice, dobivi tako tri primerka najjednostavnijih geometrijskih tela - dva tetraedra i jednu piramidu, sve sa jednakim stranicama. To je delovalo kao detinjasta igra, ali bilo je najmanje to je mogao da uini za voljenu i uznemirenu kerku. "15 (a)", itao je on. "Data su dva istovetna tetraedra. Svaki ima 4 jednakostranina trougla za stranice, to ini zbir od 8. Ukoliko se bilo koje dve njihove povrine sastave, koliko e stranica imati novo telo?" Bio je to toliko jednostavan misaoni eksperiment da bi svako dete trebalo da je u stanju da ga obavi. Poto su dve od osam strana progutane u novom telu dijamantskog oblika, odgovor je oigledno bio est. Ada je bar to uradila dobro... Drei ga izmeu palca i kaiprsta, Donald zavrte mali kartonski dijamant nekoliko puta, a zatim ga sa uzdahom ispusti na sto. On se smesta raspade na dva sastavna dela. "15 (b) Dati su tetraedar i piramida, svaki sa ivicama iste duine. Meutim, piramida ima kvadratnu osnovicu i etiri trougaone stranice. Prema tome, dve figure zajedno imaju 9 stranica. Ukoliko se dve trougaone stranice spoje, koliko e stranica imati tako dobijena figura?" Sedam, razume se, promrmlja Donald, poto e dve od prvobitnih devet biti izgubljene u novom telu... Lenjo je okretao mala kartonska tela dok se dva trougla nisu spojila. Zatim je zatreptao. A onda mu se usta otvorie. Sedeo je utke jedan trenutak, proveravajui dokaz sopstvenim oima. Lagani osmeh proiri mu se preko lica i on tiho ree u kuni komunikator: "Edit - Ada imam neto da vam pokaem."

Onog asa kada je Ada ula, crvenih oiju i jo jecajui, on prui ruke i zagrli je. "Ada", proapta, neno joj milujui kosu, "veoma se ponosim tobom." Zapanjenost na Editinom licu ozarila ga je vie nego to je trebalo. "Ne bih poverovao", ree on. "Odgovor je bio toliko oigledan da se ljudi koji su sastavljali test uopte nisu potrudili da ga provere. Gledaj..." On uze petostranu piramidu i prisloni etvorostrani tetraedar uz jednu njenu trougaonu stranicu. Novo telo imalo je samo pet stranica - a ne 'oiglednih' sedam... "Iako sam naao odgovor", nastavi Donald - a u glasu mu se razabirao prizvuk strahopotovanja dok je gledao kerku koja se sada smeila - "ne mogu to da vizualizujem mentalno. Kako si znala da se druge strane tako spajaju?" Ada je delovala zbunjeno. "A ta bi drugo radile?" odgovori ona. Nastala je duga tiina dok su Donald i Edit upijali taj odgovor i gotovo istovremeno stigli do istog zakljuka. Ada se moda nije najbolje snalazila u logici ili analizi - ali njen oseaj za prostor, njena geometrijska intuicija, bili su u potpunosti izuzetni. Sa samo devet godini, daleko je nadmaala svoje roditelje. A da se i ne pominju oni koji su sastavili test... Napetost u odaji polako je nestajala. Edit poe da se smeje i ubrzo se sve troje zagrlie sa gotovo detinjastom radou. "Jadna gospoica Ajvs", zakikota se Donald. "ekaj dok joj samo kaemo da u razredu ima Ramanudana geometrije!" Bio je to jedan od poslednjih srenih trenutaka u njihovom branom ivotu; esto su se vraali seanjima na njega u gorkim godinama koje e uslediti. 14. POZIVANJE OSKARA "Zbog ega se te stvari uvek zovu Dim?" upita reporter koji je presreo Bredlija na aerodromu Sent Don. Bio je iznenaen to je stigao samo jedan, imajui u vidu uzbuenje koje je, kako izgleda, izazivala njegova misija. No, i jedan je, razume se, esto vie nego dovoljno: ali, najzad, nije bilo demonstracija 'Plavog Mira' sa kojima se trebalo nositi. "Dobile su naziv prema prvom roniocu koji je nosio oklopljeno odelo kada su izvlaili zlato sa Luzitanije, tamo negde tridesetih godina. Naravno, od tada su ih neizmerno poboljali..." "Kako?"

"Pa, imaju sopstveni pogon, a ja bih mogao da ivim u Dimu pedeset sati, na dva kilometra dubine - iako mi ba ne bi bilo mnogo zabavno. ak i sa servo pokretanim udovima, etiri asa je maksimalno delotvorno radno vreme." "Mene ne biste naterali u takvu stvar", uzvrati reporter, dok je hiljadu pet stotina kilograma titana i plastike, koje je pratilo Bredlija od Hjustona, paljivo ubacivano u evronov helikopter. "Sam pogled na to izaziva mi klaustrofobiju. Naroito kad se prisetim..." Bredli je znao ta dolazi, pa je to izbegao tako to je mahanuo u znak pozdrava i uputio se prema helikopteru. Isto pitanje postavilo mu je, u ovom ili onom obliku, najmanje deset voditelja TV intervjua u nadi da e izvui neku reakciju. Svi su bili razoarani i prisiljeni da potom smiljaju matovite naslove kao: "Gvozdeni ovek u odei od titana". "Zar se ne plaite duhova?" pitali su ga - ak i drugi ronioci. Oni su bili jedini kojima je odgovarao ozbiljno. "Zato bih?" uvek je uzvraao. "Ted Kolijer mi je bio najbolji prijatelj; samo Bog zna koliko smo pia podelili." ("I devojaka", mogao je da doda.) "Ted bi bio oduevljen; u ono vreme ni na koji drugi nain nisam mogao da priutim sebi Dima - a dobio sam ga za etvrtinu cene njegove izrade. I to najsavremeniji model nijednom jo nije imao mehaniki kvar. Tedu je naprosto srea okrenula lea: naao se beznadeno zarobljen u sruenoj konstrukciji, tako da nije bilo vremena da ga izvuku. A, znate, Dim ga je drao ivot tri sata due nego to je to jemila garancije. Jednog dana moda i meni zatrebaju ta tri sata." Ali ne, nadao se, na ovom poslu - ukoliko njegov tajni sastojak bude delovao. Sada je bilo prekasno izvlaiti se; jedino mu je preostalo da se uzda da je enciklopedija, koja ga je, izgleda, neprijatno izneverila u vezi sa jednom bitnom pojedinou, ipak tana u drugim stvarima. Kao i uvek, Jasona je impresionirala ista veliina platforme Hibernija, iako je samo jedan njen deli bio vidljiv iznad nivoa mora. Betonsko ostrvo od milion tona delovalo je kao tvrava, a njegovi izlomljeni obrisi otvarali su vatreno polje na sve strane. I zaista, bilo je sazdano da odbije neumoljivog, premda ne i ljudskog neprijatelja - ogromne bregove koji su se lagano sputali iz arktikog rasadnika. Inenjeri su tvrdili da zdanje moe da izdri maksimalni mogui udar. Nisu im ba svi verovali. Nastala je neznatna stanka dok se helikopter primicao platformi za sletanje na viespratnoj zgradi na vrhu; na njoj se ve nalazio helikopter RAF-a, koji je morao da se odgura u stranu pre nego to su mogli da se spuste. Bredli baci pogled na njegove oznake i nemo zajea. Kako su saznali toliko brzo? upita se on. Predsednik 'Svetske Divljine' ekao ga je im je kroio na vetrom brisanu platformu, jo dok su se veliki rotori lagano zaustavljali.

"Gospodine Bredli? Poznat mi je va ugled, razume se - i drago mi je to sam vas upoznao." "Ovaj - hvala, vaa visosti." "Taj oktopod - da li je stvarno toliko veliki kao to kau?" "To nameravam da otkrijem." "Bolje vi nego ja. A kako nameravate da postupite sa njime?" "Ah - to je tajna firme." "Nita nasilno, nadam se." "Ve sam obeao da neu koristiti nuklearno oruje... ser." Princ se ovlano nasmeja, a zatim uperi prst u donekle ulubljeni aparat za gaenje poara koji je Bredli paljivo nosio u naruju. "Mora da ste prvi ronilac koji nosi jednu od tih stvari pod vodu. Hoete li ga koristiti kao hipodermiku iglu? Pretpostavimo da se pacijent pobuni?" Nije ba loe nagaanje, pomisli Bredli; zasluuje esticu od moguih deset. Ali nisam graanin Britanije; ne moe da me poalje u Tauer zbog odbijanja da odgovaram na pitanja. "Neto nalik tome, vaa visosti. I nee izazvati nikakve trajne posledice." Bar se nadam, dodade on nemo. Bilo je i drugih mogunosti; Oskar e moda biti u potpunosti ravnoduan - ili e se iznervirati. Bredli se uzdao da e biti savreno bezbedan unutar Dimovog metalnog oklopa, ali ne bi bilo prijatno da ga oktopod baca tamo amo poput graka u mahuni. Princ je i dalje delovao zabrinuto, a Bredli je bio sasvim uveren da ta briga nije usmerena na ljudskog protagonistu predstojeeg susreta. Njegova kraljevska visost brzo je potvrdila tu uverenost. "Molim vas, upamtite, gospodin Bredli, da je to stvorenje jedinstveno - ovo je prvi put da je vien jedan takav ivi primerak. Verovatno je re o najveoj ivotinji na svetu. Moda najveoj koja je ikada postojala. Oh, neki dinosauri svakako su imali veu teinu - ali nisu pokrivali toliku teritoriju." Bredli je stalno mislio na te rei dok je lagano tonuo prema morskom dnu i dok je oko njega bleda suneva svetlost severnog Atlantika nestajala do potpunog crnila. Vie su ga uzbuivale nego plaile; ne bi se bavio tim poslom da se lako plaio. A oseao je da nije sam; dva dobroudna duha putovala su sa njime u dubine. Jedan je bio prvi ovek koji je ikada iskusio taj svet - heroj njegovog detinjstva, Vilijem Bib, koji je dodirnuo granicu bezdana svojom primitivnom batisferom, tamo jo tridesetih godina. A drugi je bio Ted Kolijer, koji je umro u istom ovom prostoru to ga je Bredli sada zauzimao - tiho, bez buke, zbog toga to nije mogao da uini nita drugo. "Dno se primie; vidljivost oko dvadeset metara - jo ne vidim instalaciju." Tamo gore, svi e ga posmatrati na sonaru, a im doe dole - kroz onesposobljenu kameru.

"Meta na trideset metara, smer dva dva nula." "Vidim je; struja mora da je bila jaa nego to sam mislio. Sada stiem do dna." Nekoliko sekundi sve je bilo skriveno u oblaku mulja; kao to je uvek inio u takvim trenucima - on se priseti 'Podizanja malice praine' sa misije Apola 11. Struja je brzo poistila izmaglicu koja je zakanjala vidik i sada je bio u prilici da osmotri masivni inenjerski kompleks koji se uzdizao u dvostrukom snopu Dimovog spoljanjeg osvetljenja. Izgledalo je kao da je to neka hemijska fabrika priline veliine isputena na morsko dno da bi postala sastajalite za mirijade riba. Bredli je video manje od etvrtine itave instalacije, jer najvei njen deo ostajao je skriven u daljini i tami. Ali precizno je poznavao raspored, budui da je proveo dobar deo svog skupocenog, nervirajueg i ponekad opasnog vremena u takvim konstrukcijama. Masivni okvir od elinih cevi, debljih od oveka, obrazovao je otvoreni kavez oko skupine ventila, cevi i ureaja pod pritiskom, opleten kablovima i raznovrsnim manjim cevima. Izgledalo je kao da je nabacan bez pravila ili logike, ali Bredli je znao da je svaka stavka paljivo planirana kako bi se uhvatila ukotac sa ogromnim silama usnulim daleko u dubini. Dim nije imao noge - pod vodom, kao i u svemiru, ee su bile smetnja nego korist - a pokretima mu se upravljalo uz pomo mlaznica niskog pritiska. Prolo je vie od godinu dana otkako je Bredli poslednji put obukao svoj pokretni oklop i stoga je u prvi mah reagovao pomalo neskladno, ali stare vetine brzo su se vraale. Pustio je Dima da blago pluta prema cilju, lebdei na nekoliko centimetara iznad morskog dna kako ne bi uzburkao mulj. Bila je ovo situacija u kojoj je dobra vidljivost bila bitna i bilo mu je drago to mu je Dimova poluloptasta kupola pruala vidno polje u punom krugu. Prisetivi se sudbine kamere - leala je na nekoliko metara odatle upletena u kablau tanku poput olovke - Bredli zastade neposredno pored strukture spojnice, razmiljajui o tome koji bi bio najbolji nain da ue u nju. Prvi cilj bio mu je da nae prekid u fiber-optikoj vezi; znao je njen taan poloaj, tako da to ne bi trebalo da bude nikakav problem. Drugi mu je bio isterivanje Oskara; to moda nee biti tako lako. "Idemo", javio je gornjoj strani. "Ulazim kroz trgovaki prilaz - pristupni tunel B... Nema ba mnogo prostora za manevrisanje, ali nee biti problema..." Zastrugao je jednom, veoma blago, po metalnom zidu krunog hodnika, a kada je to uradio, postao je svestan ravnomernog, niskofrekventnog 'tump, tump, tump...' koje je dopiralo negde iz lavirinta rezervoara i cevi oko njega. Oigledno je neki element opreme i dalje radio; mora da je u okolini bilo mnogo bunije kada je sve radilo pod punim pogonom...

Ta pomisao prizva mu davno zaboravljeno seanje. Prisetio se kako je, kao mali deak, utiao zvunike razglasa lokalnog vaara dobro naciljanim hicima iz oeve puke - a onda je nedeljama iveo u strahu da e ga otkriti. Moda je i Oskara iznervirao taj razgalamljeni upada u njegovu oblast, pa je preduzeo sline odlune mere da vaspostavi mir i tiinu. Ali gde se deo Oskar? "Zbunjen sam - sada sam unutra - i vidim itav raspored. Mnotvo mesta za skrivanje - ali nijedno dovoljno veliko da se sakrije ita krupnije od oveka. Svakako ne veliko poput slona. Ah - evo onoga to ste traili!" "ta si to naao?" "Glavni sistem kablova - izgleda kao tanjir pageta koji je ispustio nepaljivi konobar. Zacelo je bila potrebna poprilina snaga da se raspori; moraete da promenite itav odeljak." "ta je to moglo da uini? Gladna ajkula?" "Ili gladna murina. Ali nema tragova zuba - oekivao bih ih. I zube, kada je ve re o tome. Oktika je i dalje najsigurniji ulog. Ali ko god bio, sada nije kod kue." Ne urei, Bredli stade da paljivo pregleda instalaciju, ali nije mogao da uoi nikakve druge tragove oteenja. Uz malo sree, jedinica bi trebalo da postane funkcionalna za nekoliko dana - ukoliko tajni saboter ne udari ponovo. U meuvremenu, nije mogao da uini nita vie; poeo je paljivo da upravlja mlaznicama, uputivi se nazad odakle je doao; uvodio je Dima u lavirint nosaa i cevi i ponovo ga izvodio. Jednom je uznemirio neku malu, bezolinu masu koja je zaista bila oktopod - moda metar u preniku. "Tebe mogu da precrtam sa liste osumnjienih", promrmlja on za sebe. Gotovo da je iziao iz spoljanjeg okvira masivnih cevi i nosaa kada je shvatio da se predeo izmenio. Pre mnogo godina, bio je mali, stidljivi deak na kolskoj ekskurziji do slavne botanike bate u junoj Dordiji. Nije se seao gotovo niega od itave posete, ali postojala je jedna stvar koja je, iz nekog razloga, ipak ostavila trajni utisak na njega. Nikada nije uo za banjan i zapanjio se kada je otkrio da postoji drvo koje moe da ima ne jedno stablo, ve na desetine njih - a svaki zasebni stub sluio je kao oslonac zajednikoj, prostranoj kupoli satkanoj od granja. U ovom sluaju, razume se, bilo ih je tano osam; znao je to, iako ih uopte nije prebrojao. Samo je piljio u divovske oi, crne poput noi, nalik bezdanim lokvama mastila, koje su ga bezoseajno posmatrale. Bredlija su esto pitali: "Da li si se ikada uplaio?" a on je uvek davao isti odgovor: "Boe, da - mnogo puta. Ali svaki put tek kada bi sve bilo gotovo - zato sam i dalje ovde." Iako to niko ne bi nikada poverovao, sada se nije ni najmanje uplaio - jedino je osetio strahopotovanje, kao to bi to iskusio pred nekom

neoekivanom divotom. I tako, njegova prva reakcija bila je: "Dugujem izvinjenje onom roniocu." A druga: "Da vidimo da li ovo radi." Cilindar aparata za gaenje poara ve je bio u zahvatu Dimovog levog spoljanjeg manipulatora i Bredli ga okrenu servoom navie do poloaja za nianjenje. Istovremeno, pokrenuo je desni krak, tako da su mehaniki prsti mogli da povuku obara. Za itavu operaciju bilo je potrebno samo nekoliko sekundi; ali Oskar je reagovao prvi. Izgledalo je da oponaa Bredlijeve pokrete, nanianivi mesnatom cevi na njega - kao da takoe dri na brzinu prepravljen aparat za gaenje poara. Hoe li to on poprskati neim mene? upita se Bredli. Nikada ne bi poverovao da neto toliko veliko moe da se kree tako brzo. ak i unutar oklopa, Bredli oseti udar mlazne struje kada se Oskar prebacio na pogon za sluaj opasnosti; nije bilo vremena za koraanje po dnu poput osmonogog stola. Onda sve nestade u oblaku crnila, toliko gustog da su Dimovi reflektori velike snage bili potpuno beskorisni. Na sporom putu prema povrini, Bredli blago proapta mrtvom prijatelju: "Pa, Tede, ponovo smo uspeli - ali ne mislim da smo mnogo zasluni za to." Sudei po nainu na koji je Oskar otiao, nije verovao da e se vratiti. Shvatao je taku gledanja ivotinje - ak je i saoseao sa njom. Tu je sedeo i mirno se bavio svojim poslom da sprei pretvaranje severnog Atlantika u vrstu masu bakalara. Iznenada, niotkud, pojavila se udovina prikaza, blistajui svetlima i maui zlokobnim dodacima. Oskar je uinio ono to bi uinio svaki inteligentan oktopod. Shvatio je da se u moru nalazi neko stvorenje mnogo opasnije od njega samoga. "Moje estitke, gospodin Bredli", ree Nj. K. V. dok je Jason lagano izlazio iz oklopa. Bila je to uvek teka i nedostojanstvena operacija, ali ga je drala u dobroj kondiciji. Kada bi nabacio jo koji centimetar, nikada ne bi uspeo da se provue kroz kruni otvor zaptivaa lema. "Hvala, ser", odvrati on. "Sve to spada u rok slube." Princ se zakikota. "Mislio sam da mi, Britanci, imamo monopol na potcenjivanje. I pretpostavljam da niste spremni da otkrijete svoj tajni sastojak?" Jason se nasmei i zavrte glavom. "Jednog dana moda mi ponovo ustreba." "ta god to bilo", primeti Rolings sa osmehom, "staje nas lepu paru. Dok smo Oskara pratili na sonaru - zapanjujue kako daje slab odjek - oigledno je bilo da se hitro kretao prema dubokim vodama. Ali pretpostavimo da se vrati kada ponovo ogladni? Nigde drugde na severnom Atlantiku pecanje nije toliko plodno."

"Da se dogovorimo", odvrati Jason i pokaza na svoj ulubljeni cilindar. "Ukoliko to uini, poslau vam svoj arobni metak - pa moete da uputite sopstvenog oveka da se pozabavi njime. Nee vas stajati ni pare." "Ima tu negde neki tos", ree Rolings. "Nemogue da je toliko lako." Jason se nasmei, ali ne odgovori nita. Iako je igrao tano po pravilima, osetio je blagu - vrlo blagu - griu savesti. Slogan 'Bez uinka nema ni plaanja' znaio je da e pare dobiti po delotvorno obavljenom poslu bez dodatne obaveze da odgovara na postavljanja pitanja. Zaradio je svoje pare, a ako ga neko bude pitao kako je to uinio, uzvratie: "Zar ne znate? Oktopode je lako hipnotisati." Postojao je samo jedan blagi razlog za nezadovoljstvo. Zaalio je to mu se nije ukazala prilika da proveri jedan uzgredni nagovetaj u staroj knjizi aka Kustoa koju mu je enciklopedija briljivo navela. Bilo bi zanimljivo saznati da li octopus giganteus osea podjednaku odbojnost prema koncentrisanom bakar-sulfatu kao i njegov patuljasti, desetmetarski srodnik,octopus vulgari. 15. ZAMAK KONROJ Mandelbrotov skup - nadalje oznaen kao M-skup - jedno je od najizuzetnijih otkria u itavoj istoriji matematike. To je smela tvrdnja, ali nadamo se da emo je opravdati. Zapanjujua lepota slika koje on tvori znai da im je privlanost i emocionalna i opta. One bez izuzetka izazivaju uzdahe divljenja kod onih koji se nikada ranije nisu susreli sa njima; videli smo ljude gotovo hipnotisane filmovima napravljenim pomou kompjutera, koji istrauju njihovo - sasvim doslovno - beskonano grananje. Zbog toga, nimalo nije iznenaujue to to je, samo jednu deceniju poto je Benoa Mandelbrota otkrio ovaj niz 1980. godine, on poeo da vri snaan uticaj na vizuelne umetnosti i vetine, kao to su dezeniranje tkanina, tepiha, tapeta, pa ak i nakita. Razume se, holivodske fabrike snova takoe su ubrzo poele da koriste ovo otkrie (kao i njegove srodnike) dvadeset i etiri asa dnevno... Psiholoki razlozi tog dejstva i dalje predstavljaju tajnu i moda e zauvek tako ostati; nije iskljueno da u ljudskom umu postoji nekakvo ustrojstvo, ukoliko moemo da upotrebimo taj izraz, koje rezonantno deluje na are M-skupa. Karl Jung bio bi iznenaen - i obradovan - kada bi doznao da e, trideset godina posle njegove smrti, kompjuterska revolucija, do ijih je poetaka upravo poiveo, dati novi zamah njegovoj teoriji o arhetipovima i njegovom verovanju u postojanje 'kolektivne podsvesti'. Mnogi likovi M-skupa veoma podseaju na dela islamske umetnosti; moda je najbolji primer u ovom pogledu poznati 'Pejsli al' - dezen u obliku zareza. Ali postoje i drugi oblici koji podseaju na organske strukture - pipke, sloene oi insekata, vojske morskih konja, trupove slonova - a onda se naglo pretvaraju u kristale i pahuljice iz sveta pre nego to je poeo bilo kakav ivot.

Pa ipak, svojstvo M-skupa koje moda najvie zapanjuje jeste njegova sutinska jednostavnost. Za razliku od svega drugog u modernoj matematici, svaki uenik moe da razume kako se on proizvodi. Njegovo stvaranje ne zahteva nita naprednije od sabiranja i mnoenja; ak ne nalae ni oduzimanji ili delenje, a jo manje neke sloenije funkcije... U naelu - iako ne u praksi! - ovaj niz mogao je biti otkriven im su ljudi nauili da broje. Ali ak i da se nikada nisu zamarala i nikada pravili greku, sva ljudska bia koja su ikada postojala ne bi bila dovoljna za obavljanje elementarne aritmetike neophodne da se obrazuje M-skup sasvim skromne veliine... (Iz 'Psihodinamike M-skupa' Edit Krejg i Donalda Krejga, u Eseji u poast profesoru Benoa Mandelbrotu povodom njegovog 80. roendana: MIT Press, 2004.) "Plaamo li za psa, ili za pedigre?" upita Donald Krejg sa tobonjom ozlojeenou kada mu je uruen propratni raun sa impresivnom specifikacijom trokova. "Ta kuja ak ima i heraldiki grb, za ime sveta!" Bila je to ljubav na prvi pogled izmeu ledi Fione Mekdonald od Glena Aberkrombija - upavih pola kilograma kernskog terijera - i devetogodinje devojice. Na iznenaenje i razoaranje suseda, Ada se nije zanimala za ponije. "Ogavna, smrdljiva stvorenja", rekla je Patriku O'Brajenu, glavnom vrtlaru, "sa ugrizom na jednoj strani i ritanjem na drugoj." Starca je okirala tako neprirodna reakcija jedne mlade dame, pogotovo stoga to je ona bila napola Irkinja. Takoe nije bio u potpunosti zadovoljan nekim projektima novih vlasnika u vezi sa imanjem na kome je njegova porodica radila ve tokom pet pokolenja. Razume se, bilo je divno to je pravi novac ponovo doticao u zamak Konroj, posle decenija siromatva - ali pretvaranje tala u kompjuterske odaje! Bilo bi to dovoljno da otera oveka u pie, ako mu ve nije bio predan. Patrik je uspeo da osujeti nekoliko nastranih zamisli Krejgovih pomou konstruktivne sabotae, ali su oni - ili zapravo gospoa Edit - bili nepopustljivi u vezi sa preoblikovanjem jezera. Poto je dno oieno i poto je uklonjeno nekoliko stotina tona vodenog zumbula, gospoa je pokazala Patriku neobinu mapu. "Hou da jezero izgleda ovako", rekla je tonom koji je Patrik u meuvremenu i predobro upoznao. "ta bi to trebalo da predstavlja?" odgovorio je sa oiglednim gaenjem. "Neka vrsta bube?" "Mogao bi ga tako nazvati", odgovori Donald, glasom koji je istovremeno saoptavao: 'Ne krivi mene, sve je to Editina ideja'. "Mandelbuba. Reci Adi da ti objasni jednog dana."

Nekoliko meseci ranije O'Brajan bi se naljutio na tu primedbu kao na omalovaavajuu, ali sada je bio bolje upuen u stvari. Ada je bila neobino dete, ali istovremeno i neka vrsta genija: Patrik je osetio da ju je oboje blistavih roditelja gledalo kako sa divljenjem, tako i sa strahopotovanjem. A Donald mu se dopadao znatno vie nego Edit; za jednog Engleza, nije bio previe lo. "Jezero nije problem. Ali presaivanje svih tih odraslih stabala empresa - bio sam jo deak kada su posaena! To bi ih moglo ubiti. Moram da porazgovaram sa umarskim odeljenjem u Dablinu." "Koliko e vremena biti potrebno?" upita Edit, nimalo ne obraajui panju na njegove primedbe. "Hoete li da bude brzo, jeftino ili dobro? Mogu vam obezbediti bilo koje dve stvari od toga." Bila je to sada ve stara ala izmeu Patrika i Donalda, a odgovor je bio onaj koji su obojica oekivali. "Prilino brzo - i jako dobro. Matematiar koji je ovo otkrio ve je u osamdesetim godinama ivota - tako da bismo voleli da to vidi to je pre mogue." "Ja se nimalo ne bih ponosio takvim otkriem." Donald se nasmeja. "To je samo gruba aproksimacija. ekaj dok ti Ada pokae pravu stvar na kompjuteru; iznenadie se. Ba sumnjam, pomisli Patrik. Promuurni stari Irac nije esto greio. Ovo je bio jedan od retkih sluajeva. 16. KIPLINGOV APARTMAN Jason Bredli i Roj Emerson imaju mnogo toga zajednikog, pomisli Rupert Parkinson. Obojica su bila lanovi ugroene, ako ne i izumirue, vrste - sopstvenim snagama sazdanog amerikog preduzimaa koji je stvorio novu industriju ili postao voa stare. Divio im se, ali im nije zavideo: bio je sasvim zadovoljan, kao to je to esto govorio, to je 'roen u biznisu'. Njegov odabir Kiplingovog apartmana za taj sastanak bio je sasvim hotimian, iako on nije imao pojma koliko su, zapravo, njegovi gosti znali o tom piscu. U svakom sluaju, i na Emersona i na Bredlija soba je ostavila snaan utisak, sa istorijskim fotografijama po zidovima i samim stolom za kojim je veliki ovek nekada radio. "Nikada nisam mnogo mario za T. S. Eliota", poe Parkinson, "sve dok nisao naiao na njegov Izbor Kiplingovih stihova. Seam se kako sam rekao svome poduavaocu iz engleske knjievnosti da pesnik koji voli Kiplinga ne moe biti potpuno lo. To mu nije zvualo smeno." "Bojim se", ree Bredli, "da nikada nisam mnogo itao poeziju. Jedina stvar koju znam od Kiplinga jeste Ako."

"teta; on je ba ovek za vas - pesnik mora i inenjerske vetine. Stvarno morate proitati Mekendruovu himnu; iako je njena tehnologija zastarela za stotinu godina, nikada niko nije nadmaio takvo odavanje poasti mainama. A napisao je i pesmu o kablovima u dubokom moru, koja e vam se zacelo dopasti. Ide ovako: Olupine se rastau nad nama; prah im nadole kaplje iz velikih daljina... Do mesta gde slepe i bele guje morske bdiju, do tame potpune, do tmastih dubina. Nema ni zvuka, nit' odjeka zvuka u pustinji to bezdani je kriju, Il' po ravnicama mulja sivim i silnim gde kablovi se pod koljkama viju." "Svia mi se", ree Jason. "Ali pogreio je da 'nema ni odjeka zvuka.' More je vrlo buno mesto - ukoliko imate pravu opremu za sluanje." "Pa, to teko da je mogao da zna tamo negde u devetnaestom veku. Bio bi potpuno opinjen naim projektom - naroito zato to je napisao roman o Grend Benksu." "Je li?" uskliknue i Emerson i Bredli istovremeno. "Ne naroito dobar - ni blizu Kima - ali ta jeste blizu ovom delu? Kapetan hrabrost pria o njufaundlendskim ribarima i njihovim tekim ivotima; Hemingvej je obavio mnogo bolji posao, pola veka kasnije i dvadeset stepeni junije..." "To sam itao", ree Emerson ponosno. "Starac i more." "Najbolji u razredu, Roj. Uvek sam smatrao za pravu tragediju to to Kipling nikada nije napisao epsku pesmu o Titaniku. Moda je i nameravao, ali ga je Hardi preduhitrio." "Hardi?" "Nije bitno. Molim te, izvini nas, Radjarde, dok se pozabavimo poslom..." Tri ravne ploe displeja (kako bi samo one opinile Kiplinga!) iskoie istovremeno. Bacivi pogled na svoju, Rupert Parkinson poe: "Imamo tvoj izvetaj od 30. aprila. Pretpostavljam da nema novih unosa?" "Nita bitno. Moje osoblje proverilo je jo jednom sve brojke. Mislim da bismo ih mogli malo popraviti - ali vie nam se dopada da budemo konzervativni. Nikada nisam uo za neku veliku podvodnu operaciju koja nije krila neka iznenaenja." "ak i tvoj slavni susret sa Oskarom?" "Najvee iznenaenje od svih. Prolo je ak i bolje nego to sam oekivao." "Kako stoji sa Eksplorerom?" "Bez promena, Rupe. I dalje je u naftalinu u zalivu Suisun." Parkinson se jedva primetno tre 'Rupe'. Ali bar je bilo bolje od 'Parki' - to je dozvoljavao samo prisnim prijateljima.

"Teko je poverovati", ree Emerson, "da je tako vredan - tako jedinstven brod nekada korien." "Preveliki je da bi bio ekonomian za korienje za bilo koji komercijalni projekat. Samo ga je CIA mogla dopustiti sebi - pa ju je kongres lupio po prstima." "ini mi se da su jednom pokuali da je iznajme Rusima." Bredli pogledla Parkinsona i nasmei se. "Znai, zna za to." "Razume se. Prilino smo istraivali pre nego to smo doli do tebe." "Izgubljen sam", primeti Emerson. "Kako bi bilo da i mene ukljuite." "Pa, tamo negde 1989. godine jedna od najnovijih ruskih podmornica..." "Jedina klase 'M' koju su ikada izgradili." "...potonula je u Severnom moru, a neki blistavi momak iz Pentagona dosetio se: 'Moda bismo mogli da povratimo neto novca!' Ali nita nije proizalo iz svega toga. Odnosno, da li je tako bilo, Jasone?" "Pa, to nije bila zamisao Pentagona; tamo nema nikoga sa toliko mate. Ali mogu vam rei da sam proveo prijatnu nedelju u enevi sa direktorom jednog odseka CIA-e i tri admirala - jednim naim i dvojicom njihovih. To je bilo - ah, na prolee 1990. Upravo kada je reformacija otpoinjala, tako da su svi izgubili zanimanje. Igor i Aleksej odluili su se da preu na uvozno-izvozne poslove. I dalje dobijam boine estitke iz njihovog ureda u Lenjin... hou da kaem, Sent Pitu. Kao to kae, nikada nita nije proizalo iz te zamisli. "Znam te restorane po enevi. Ukoliko bi poeleo da dovede Eksplorera u plovno stanje, koliko bi ti vremena bilo po trebno?" "Ako ja odaberem ljude - tri do etiri meseca. To je jedina vremenska procena u koju mogu biti siguran. Sputanje do olupine, proveravanje njenog stanja, graenje dodatnih strukturnih oslonaca, sputanje milijardi vaih staklenih balona do nje iskreno, ak i te maksimalne brojke koje sam stavio u zagrade predstavljaju samo nagaanje. Ali moda u moi da ih poboljam posle poetnog izvianja." "To mi deluje vrlo razumno; cenim tvoju iskrenost. U ovom trenutku, jedino elimo stvarno da znamo da li je projekat uopte verovatan - u datom vremenskom okviru." "to se vremena tie - da. U pogledu cene - ko zna? Koji vam je plafon, uostalom?" Rupert Parkinson pretvarao se da se trgao na otvorenost ovog pitanja. "Jo zbrajamo - zar ne, Roje?" Izmeu njih proe nekakav signal koji Bredli nije bio u stanju da protumai, ali Emerson ga je naveo na trag svojim odgovorom. "I dalje sam spreman da pratim sve to odbor odlui, Ruperte. Ukoliko operacija uspe, sve u to vratiti u planu B."

"A ta je, mogu li da pitam, taj plan B. I kada smo ve kod toga - ta je plan A? Jo mi niste rekli ta nameravate da uinite sa trupom broda, poto ga jednom oteglite do Njujorka. A Vaza?" Parkinson die ruke u lanom oajanju. "Nanjuio je ta je plan C", zajea on. "Da, razmiljali smo o tome da ga stavimo na izlobu poto ga dovezemo do Menhetna - sa sto godina zakanjenja. Ali zna ta se deava sa brodom od gvoa posle nekoliko decenija pod vodom - ve i zatita drvene lae dovoljno je gadna. Kiseljenje Titanika u pravim hemikalijama uzelo bi decenije - i verovatno bi kotalo vie od podizanja." "Znai, ostaviete ga u pliaku. to znai da ete ga prebaciti do Floride, ba kao to je reeno na televiziji." "uj, Jasone - i dalje ispitujemo sve opcije: Diznivorld je jedna od njih. Neemo ak biti razoarani ni ukoliko budemo morali da ga ostavimo na dnu - sve dok smo u stanju da izvuemo ono to je u pradedinom apartmanu. Srea to je odbio da ostavi u brodsko skladite te sanduke; u svom poslednjem markonigramu alio se na to da u kabini nema dovoljno prostora za zabavu." "I uveren si da e sve to krhko staklo i dalje biti nedirnuto?" "Devedeset posto. Pre mnogo vekova Kinezi su otkrili da njihova roba moe bezbedno da preputuje itav put svile - ukoliko je zapakuju u ajne listie. Niko nije naao nita bolje sve dok se nije pojavila stiroporska pena; a, razume se, uvek da proda aj i stekne finu zaradu i od toga." "Sumnjam, bar to se tie ove posebne isporuke." "Bojim se da si u pravu. teta, bio je to lini poklon od ser Tomasa Liptona najbolji aj sa njegovih cejlonskih plantaa." "Sasvim si siguran da je mogao da upije udarac?" "Sa lakoom: brod je zaorao u meko blato pod uglom, uz brzinu od oko trideset vorova na sat. Proseno usporenje dva ge - maksimum pet." Rupert Parkinson spusti plou displeja i zatvori to udo elektronske inteligencije koje je sada sasvim normalno prihvatano, kao i telefon pre jednog pokolenja. "Pozvaemo te ponovo pre kraja nedelje, Jasone. Sutra je sastanak odbora i nadam se da e to srediti stvari. Jo jednom, mnogo hvala na izvetaju; ukoliko odluimo da produimo, moemo li raunati na tebe?" "U kom pogledu?" "U O.i.C. operacijama, razume se." Nastala je duga pauza; malo preduga, pomisli Parkinson. "Polaskan sam, Rupe. Moram da razmislim - da vidim kako to da uklopim u svoju satnicu." "Zaista, Jasone - ne bi trebalo da ima nikakvu satnicu ukoliko ovo krene. To je najvei posao koji ti je ikada ponuen." Zamalo je dodao: moda preveliki, ali se

onda predomislio. Jason Bredli nije bio od vrste koju bi ovek voleo da naljuti, naroito ukoliko se spremao za posao s njime. "Sasvim se slaem - i voleo bih da ga prihvatim. Ne samo zbog novca - a siguran sam da e ponuda biti u redu - ve i zbog izazova. Dobija ili gubi. Ba mi je drago to sam se video sa obojicom - moram da pourim." "Zar nee da vidi ba nita u Londonu? Mogu da ti nabavim karte za novu predstavu Endrua Lojda Vebera i Stivena Kinga. Nema mnogo ljudi koji su to u prilici." Bredli se nasmeja. "Voleo bih da idem - ali uspeli su da srede ista kablova na Orknijskom polju, pa sam obeao da u biti u Aberdinu danas popodne." "Vrlo dobro. uemo se..." "ta misli, Roj?" upita Parkinson kada je odaja ponovo postala tiha. "ilavi oveuljak, je li? Misli da eka najboljeg ponuaa?" "Upravo sam se to pitao. Ukoliko to radi, nee imati sree." "Oh - tvoje advokatske orluine obavili su domai zadatak?" "Gotovo; jo ima malo neraspetljanih krajeva. Sea li se kada sam te vodio do Lojda?" "Svakako." Bio je to zaista upeatljiv dogaaj za posetioca sa strane; ak i u dvadeset prvom veku, 'nova' zgrada Lojda delovala je neosporno futuristiki. Ali na Emersona je najvei utisak ostavila knjiga udesa - registar nesrea. Niz masivnih tomova zabeleio je sve najdramatinije trenutke pomorske istorije. Vodi im je pokazao stranicu za 15. april 1912, a filigranski precizni rukopis ovekoveio je vesti koje su zapanjile svet. Iako je itanje tih rei zaustavljalo dah, one su na Roja Emersona ostavile manji utisak od jedne jezive sitnice koju je primetio, prelistavajui ranije tomove. Izgledalo je da su svi unosi, u razdoblju od preko dve stotine godina, pisani istim rukopisom. Bio je to primer tradicije i kontinuiteta koje bi bilo veoma teko nadmaiti. "Pa, tata je vekovima lan Lojda, te zbog toga tu imamo... ovaj... izvestan uticaj." "To mogu da poverujem." "Hvala. Uglavnom, odbor se posavetovao sa meunarodnim vlastima za morsko dno. Postoje na desetine konkurentskih zahteva i advokati imaju pune ruke posla. Oni su jedini koji ne mogu da izgube - ta god da se desi." Roja Emersona je Rupertova okolinost dovodila do oajanja; izgledalo je da se ovaj nikada ne uri da pree na stvar. Bilo je teko poverovati da bi bio u stanju da dela brzo u sluaju opasnosti - pa ipak, spadao je u red najboljih jahtaa na svetu.

"Bilo bi lepo kada bismo mogli da postavimo ekskluzivni zahtev za vlasnitvo - na kraju krajeva, bio je to britanski brod..." "...Sagraen amerikim novcem..." "Pojedinost na koju emo zamuriti. Trenutno ne pripada nikome i to e morati da se sredi na svetskom sudu. A to bi moglo potrajati godinama." "Nemamo toliko na raspolaganju." "Tano. Ali smatramo da moemo izdejstvovati sudsku zabranu za sve ostale koji bi poeleli da ga izvade - dok bismo mi u meuvremenu tiho nastavili sa sopstvenim planovima." "Tiho! Mora da se ali. Zna li koliko sam u poslednje vreme odbio zahteva za intervjue?" "Verovatno isto koliko i ja." Rupert baci pogled na sat. "Ba u pravi as. Da li bi voleo da vidi neto zanimljivo?" "Razume se." Emerson je znao da e ono to Parkinson nazove 'zanimljivim', ta god ve bilo, verovatno predstavljati neto to vie nikada nee moi da vidi u ivotu. Pravi krunski dragulji, moda; ili Bejker Strit broj 221B; ili one knjige u Britanskom Muzeju koje su, udnovato, nazivane udnovatim i nisu navoene u glavnom katalogu... "Tu je, odmah preko puta - moemo stii peice odavde za dva minuta. Kraljevska institucija. Faradejeva laboratorija - tamo gde je roen veliki deo nae civilizacije. Preureivali su eksponate, kada je neki tupan uspeo da ispusti retortu koju je ovaj koristio prilikom otkria benzola. Direktor bi da zna moemo li da slepimo staklo i da je popravimo tako da niko nikada ne primeti ta se dogodilo." ovek ne dolazi svakog dana u priliku, ree Emerson u sebi, da poseti laboratoriju Majkla Faradeja. Preli su usku ulicu Albmarl, sa lakoom izbegavajui spori saobraaj, i otpeaili nekoliko metara do klasine fasade kraljevske institucije. "Dobar dan, gospodin Parkinsone. Ser Ambroz vas oekuje." 17. DUBOKO SMRZAVANJE "Nadam se da nemate nita protiv toga to smo sastanak upriliili na aerodromu, gospoo Krejg - Donalde - ali saobraaj u Tokiju pogorava se svakog dana. Isto tako - to nas manje ljudi vidi, to bolje. Siguran sam da shvatate." Dr Kato Micumasa, mladi predsednik Nipon-Tarnera, bio je kao i obino besprekorno odeven u saviljsko odelo koje e ostati moderno sledeih dvadeset godina. Isto tako kao i obino, pratila su ga dva samurajska klona koja su ostajala u pozadini i koja nee izgovoriti ni re tokom itavog susreta. Donald se ponekad pitao da li je japanska robotika ak i vie napredovala nego to se to inae verovalo. "Imamo nekoliko minuta pre nego to stignu drugi gosti, pa bih zbog toga voleo da razmotrimo nekoliko pojedinosti koje se tiu samo nas...

Najpre, obezbedili smo svetska prava za kablovsku i satelitsku televiziju za vau bezdimnu verziju Nezaboravne noi za prvih est meseci '12, sa opcijom proirenja na sledeih est meseci." "Sjajno. Nisam uopte verovao da ete to uspeti, Kato - ali trebalo je da znam." "Hvala; nije bilo lako, to ree je svojoj devojci." Tokom godina svog zapadnog obrazovanja - londonska kola ekonomije, zatim Harvard i Anenberg - Kato je razvio smisao za humor koji je esto delovao sasvim neprimereno u odnosu na njegov trenutni poloaj. Kada bi Donald zatvorio oi, teko bi mogao da poveruje da slua roenog Japanca, budui da je Katoov srednjeatlantski naglasak bio toliko savren. Ali svaki as ispalio bi neki luckasti vic ili neuvenu dosetku koji su bili jedinstveni za njega i nita nisu dugovali ni istoku ni zapadu. ak i kada su delovali neukusno - to ba i nije bilo retko - Donald je podozrevao da je Kato tano znao ta radi. To je gonilo ljude da ga potcene; a to ih je moglo navesti da poine veoma skupe greke. "A sada", ree Kato odseno, "drago mi je to mogu da kaem da su se nae kompjuterske probe i testovi u rezervoarima pokazali zadovoljavajui. Ukoliko smem tako da kaem, ono to nameravamo jedinstveno je i zaokupie matu itavog sveta. Niko, ba niko vie ne moe ak ni da pokua da digne Titanik onako kako mi nameravamo!" "Samo jedan njegov deo. Zato ba krmu?" "Nekoliko razloga - neki praktini, neki psiholoki. Re je o mnogo manjem od dva dela - ispod petnaest hiljada tona. I poslednji je potonuo, tako da su tu bili okupljeni svi preostali ljudi. Ubaciemo scene iz Nezaboravne noi. Razmiljali smo o ponovnom snimanju - o kolorisanju originala..." "Ne!" rekoe oboje Krejgovih istovremeno. Kato je delovao zapanjeno. "Posle svega to ste mu vi uinili? Ah, nedokuivi zapad! Svejedno, poto je re o nonoj sceni, podjednako je delotvorna i u crno-beloj tehnici." "Postoji jo jedan problem doterivanja koji nismo reili", ree Edit naglo. "Plesni orkestar Titanika." "ta je s njime?" "Pa, u filmu svira temu Blie Tebi, moj Boe." "Pa?" "To je mit - i re je o potpunoj besmislici. Posao orkestra bio je da ohrabri putnike i sprei paniku. Poslednja stvar koju bi svirali bila bi turobna himna. Neki od brodskih oficira ustrelio bi ih da su tako netopokuali." Kato se nasmeja. "I sam sam se esto slino oseao prema plesnim orkestrima. Ali ta su zaista svirali?" "Potpuri popularnih melodija, a verovatno su zavrili valcerom Jesenja pesma."

"Shvatam. To je blie istini - ali ta da radimo sa Titanikom koji tone uz muziku valcera, za ime sveta. Ars longa, vita brevis, kako su to maltene govorili u MGM-u. U ovom sluaju, umetnost pobeuje, a ivot zauzima drugo mesto." Kato baci pogled na sat, zatim na jednog od klona, koji krenu do vrata i nestade niz hodnik. Nepun minut kasnije, vratio se u pratnji jednog niskog, snano graenog mukarca sa univerzalnim simbolima globalnog izvrioca - u jednoj ruci torba svatara, a u drugoj elektronska aktovka. Kato ga toplo pozdravi. "Veroma mi je drago to smo se upoznali, gospodin Bredli. Neko je jednom rekao kako je tanost kradljivac vremena: nikada u to nisam verovao i drago mi je da se i vi slaete. Jason Bredli - ovo su Edit i Donald Krejg." Dok su se Bredli i Krejgovi rukovali sa blago zbunjenim izrazima ljudi kojima se ini da se poznaju, ali nisu sasvim sigurni, Kato pouri da razjasni stvari. "Jason je okeanski inenjer broj jedan na svetu..." "Pa naravno! Onaj dinovski oktopod..." "Umiljat kao mae, gospoo Krejg. Nita posebno." "...dok Edit i Donald prepravljaju stare filmove da budu dobri poput novih - ili ak jo bolji. Da vam objasnim zbog ega sam vas spojio, i to jo tako na brzinu." Bredli se nasmei. "Nije mnogo teko pogoditi, gospodin Micumasa. Ali zanimale bi me pojedinosti." "U to sam uveren. Sve ovo, razume se, strogo je poverljivo." "Razume se." "Najpre nameravamo da dignemo kobilicu i da snimimo spektakularnu TV specijalku kada ona izroni na povrinu. Potom emo je odvui do Japana i postaviti kao deo trajne izlobe u Tokiju na moru. Bie napravljena pozornica od 360 stepeni, publika e sedeti u amcima za spasavanje koji e se ljuljukati na vodi... divna zvezdana no... gotovo na taki smrzavanja... podeliemo im kapute... a onda e videti i uti poslednje minute dok brod tone pod vodu. Potom e moi da se spuste u velikom rezervoaru i posmatraju kobilicu kroz prozore za osmatranje na raznim dubinama. Iako je ona tek oko jedne treine itavog broda, toliko je velika da je ne moete videti itavu odjednom - ak i u destilovanoj vodi kakvu emo koristiti, vidljivost e biti manja od stotinu metara. Olupina e naprosto nestajati u daljini zbog ega onda podizati vei deo broda? Posmatrai e imati savrenu iluziju da se nalaze na dnu Atlantika." "Zvui logino", ree Bredli. "I, razume se, dizanje kobilice bie najlake. Ve je dobro izrazbijana - moete je dizati u delovima od po samo par stotina tona, pa ih kasnije sastaviti." Nastade neugodna tiina. Onda Kato ree: "To ne bi delovalo ba velianstveno na televiziji, zar ne? Ne - imamo preduzimljivije planove. Taj deo je

strogo poverljiv. Iako je kobilica raznesena u parad, dii emo je u jednoj operaciji. Unutar ledenog brega. Ne smatrate li to poetskom pravdom? Jedan ledeni breg ju je potopio - drugi e je vratiti natrag na svetlost dana." Ukoliko je Kato oekivao da e mu gost biti iznenaen, bio je razoaran. Do tog trenutka Bredli je uo otprilike svaki plan za vaenje Titanika koje su domiljati umovi mukaraca i ena mogli da smisle. "Nastavite", ree on. "Bie vam potrebno postrojenje za hlaenje, zar ne?" Kato se slavobitno nasmei. "Ne - zahvaljujui poslednjem otkriu na polju tranzistorske fizike. uli ste za Peltijeov efekat?" "Razume se. Hlaenje koje dobijate kada pustite elektrinu struju kroz neke materijale - ne znam tano koje. Ali svaki zamrziva u domainstvu zavisi od njega jo od 2001, otkako su zakoni o ouvanju okoline zabranili fluorougljenike." "Tako je. No, obini ili kuhinjski Peltijeov sistem nije naroito delotvoran, ali i ne mora to biti, sve dok neupadljivo proizvodi ledene kockice bez buenja rupa u jadnom starom ozonskom sloju. Meutim, nai fiziari otkrili su novu vrstu poluprovodnika - posredi je ogranak revolucije superprovodnika - koja die delotvornost nekoliko puta. to znai da je svaki zamrziva na svetu zastareo, poev od prole nedelje." "Ubeen sam"", nasmei se Bredli, "da se zbog toga japanskim proizvoaima srce para od alosti." "Jurnjava za patentnim dozvolama odigrava se upravo u ovom trenutku. A nismo prevideli ni propagandnu zvrku - kada na povrinu bude izronila najvea ledena kocka na svetu - nosei u sebi Titanik." "Impresioniran sam. Ali kako stoji stvar sa napajanjem?" "To je drugi ugao koji se nadamo da iskoristimo - maevi kao plugovi, iako je metafora pomalo neprilina u ovom sluaju. Nameravamo da koristimo dve neupotrebljavane nuklearne podmornice - jednu rusku, jednu ameriku. One mogu da generiu sve megavate koji su nam potrebni - i to sa dubine od nekoliko stotina metara, tako da mogu da rade i tokom najgorih atlantskih oluja." "A planovi u pogledu vremena?" "est meseci za instaliranje gvourije na dnu mora. Onda dve godine za Peltijeovo hlaenje. Prisetite se - dole je gotovo taka smrzavanja. Samo treba da spustimo temperaturu za nekoliko stepeni i na ledeni breg poee da se obrazuje." "A kako ete spreiti da otplovi navie pre nego to budete spremni?" Kato se nasmei. "Nemojmo zalaziti u pojedinosti na ovom stepenu - ali uveravam vas da su nai inenjeri razmiljali i o toj sitnoj stavci. Uglavnom, to je mesto gde vi stupate na scenu - ukoliko hoete."

Zna li on za Parkinsonove? - upita se Bredli. Vrlo verovatno; a ak i ako nije siguran, po svoj prilici je pretpostavio da su ve napravili ponudu. "Oprostite na trenutak", ree Kato izvinjavajuim glasom, okrete se u stranu i otvori aktovku. Kada se ponovo okrenuo svojim posetiocima, jedva pet sekundi kasnije, bio je preobraen u gusarskog zapovednika. Samo je jedva vidljiva nit koja je vodila do tastature u njegovoj ruci otkrivala da je pokrivka za oko koju je nosio bila, zapravo, plod visoke tehnologije. "Plaim se da ovo dokazuje da nisam pravi Japanac - znate, loi maniri. Moj otac i dalje koristi laptop, pozna dinastija Ming. Ali monok je toliko pogodniji i ima tako izvanrednu rezoluciju." Bredli i Krejovi nisu mogli da se ne nasmee jedno drugome. Ono to je Kato rekao bilo je savrena istina; mnogi prenosivi video ureaji sada su koristili kompaktne mikroekrane koji su teili ne mnogo vie od obinih naoara i, zapravo, su esto ugraivani u njih. Iako je monok bio samo na centimetar ispred oka, veto postavljeni sistem soiva inio je da slika veliine potanske marke deluje onoliko velika koliko je to potrebno. Bio je to sjajan izum za potrebe zabave - ali jo korisniji za poslovni svet, advokate, politiare i svakog ko je eleo da pristupi poverljivim informacijama u potpunoj privatnosti. Nije bilo naina za pijuniranje elektronskog monokla druge osobe - izuzev prislukivanja iste linije podataka. Glavni nedostatak bio mu je to to je preterana upotreba dovodila do novih tipova izofrenije, na silnu radost istraivaa pojave 'rascepljenog mozga'. Kada je Kato zavrio litaniju o megavat-asovima, koeficijentima kalorija po toni i stepena po mesecu, Bredli je na trenutak sedeo i nemo procesirao podatke koji su mu ubaeni u mozak. Mnoge pojedinosti bile su previe tehnike da bi bile upijene prilikom prvog kontakta, ali to je bilo nebitno; mogao ih je prouiti kasnije. Nije sumnjao u to da e prorauni biti tani - ali i dalje bi moglo biti nekih sutinskih taaka preko kojih se prelo previdom. Toliko puta je video da se to deava... Meutim, instinkt mu je rekao da je plan vrst. Nauio je da ozbiljno prima prve utiske - naroito kada su bili negativni, makar i ne bio u stanju da odredi taan uzrok svog predoseanja. Ovog puta nije bilo ravih vibracija. Projekat je bio fantastian - ali mogao je da upali. Kato ga je posmatrao iz prikrajka, oigledno pokuavajui da mu proceni reakcije. Umem da budem prilino neitljiv kada to hou, pomisli Bredli... Osim toga, moram da mislim i na svoj ugled. Onda mu Kato, sa prisenkom osmeha, prui malo pare hartije, presavijeno nadvoje. Bredli je odugovlaio sa otvaranjem. Kada je video brojke, shvatio je da ak i u sluaju da projekat bude potpuna katastrofa, nema potrebe da brine za svoju dalju profesionalnu karijeru. Usled prirodnog toka stvari, nije mogla da potraje jo mnogo godina - a ovoliko nije utedeo tokom itavog ivota.

"Polaskan sam", ree on tiho. "Vie ste nego velikoduni. Ali i dalje treba da sredim neka druga posla pre nego to budem mogao da vam dam konaan odgovor. Kato je delovao iznenaeno. "Koliko dugo?" upita on prilino otro. Smatra da i dalje pregovaram sa jo nekim, pomisli Bredli. to je savrena istina... "Dajte mi jednu nedelju. Ali mogu vam rei smesta - sasvim sam siguran da se niko ne moe pribliiti vaoj ponudi." "Znam", ree Kato i zatvori aktovku. "Imate li primedbi - Edit, Donalde?" "Ne", ree Edit, "izgleda da ste na sve mislili." Donald ne ree nita, ve samo klimnu u znak slaganja. udan je to ortakluk, ree Bredli u sebi, i ne naroito srean. Smesta mu se dopao Donald, koji je delovao kao topla, blaga vrsta osobe. Ali Edit je bila tvrda i dominantna - gotovo agresivna; oigledno je ona bila ef. "A kako je ono divno udo od deteta koje vam je sluajno kerka?" upita Kato Krejgove kada su se spremali da pou. "Prenesite joj da je volim." "Hoemo", odvrati Donald. "Ada je dobro i uivala je u putovanju do Kjota. Bila je to mala promena u odnosu na istraivanja Mandelbrotovog skupa." "A ta je zapravo", upita Bredli, "taj Mandelbrotov skup?" "Mnogo lake je pokazati ga nego opisati", odgovori Donald. "Zato nas ne posetite? Voleli bismo da vas provedemo po naem studiju - zar ne, Edit? Naroito ukoliko budemo radili zajedno - kao to se nadam." Samo je Kato primetio Bredlijevo trenutno oklevanje. Onda se ovaj nasmei i odgovori: "Uivau u tome - idem za kotsku sledee nedelje i mislim da bih to mogao da uklopim. Koliko vam je stara kerka?" "Ada ima gotovo devet godina. Ali ako je upitate za starost, verovatno e vam rei 8,876545 godina." "Bredli se nasmeja. "Ona zaista zvui kao udo od deteta. Nisam siguran da sam u stanju da se suoim sa njom." "I to je", ree Kato, "ovek koji je preplaio oktopoda od pedeset tona. Nikada neu razumeti te Amerikance." 18. U IRSKOM VRTU "Kada sam bio deai", ree Patrik O'Brajan enjivo, "voleo sam da dolazim ovde gore i gledam arobne slike. Delovale su mnogo blistavije - i mnogo zanimljivije - od stvarnog sveta napolju. U to vreme nije bilo televizije - a putujui bioskop u atri dolazio je u selo otprilike jednom meseno." "Ne verujte ni re, Jasone", ree Donald Krejg. "Pat nema sto godina." Iako bi mu Bredli dao otprilike sedamdeset pet, O'Brajen je moda bio dobro zaao u osamdesete. Znai, mora da je roen tokom tridesetih godina prolog veka -

moda ak i dvadesetih. Svet njegove sopstvene mladosti ve je delovao nezamislivo daleko; svako preterivanje bilo je majuno, naroito po irskim standardima. Pat tuno zavrte glavom i nastavi da povlai kabl koji je okretao velika soiva na pet metara iznad njihovih glava. Na mat belom stol oko koga su stajali, travnjaci, cvetnjaci i poljunane staze zamka Konroj izvodili su elegantne piruete. Sve je bilo neprirodno blistavo i otro i Bredli je lako mogao da zamisli kako je za deaka ova divna stara maina sigurno preobraavala poznati spoljanji svet u zaaranu zemlju iz bajki. "Prava je teta, gospodin Bredli, to gospodin Donald ne prepoznaje istinu kada je uje. Mogao bih da mu priam prie o starom gospodaru - ali emu?" "Pria ih Adi, u svakom sluaju." "Naravno - i ona mi veruje, pametna devojica." "A i ja - ponekad. Kao onu o lordu Dansaniju." "Tek poto ste proverili kod oca Mekmalena." "Dansani? Pisac?" upita Bredli. "Da - itali ste ga?" "Ovaj - ne. Ali bio je veliki prijatelj dr Biba - prvog oveka koji se spustio do dubine od pola milje. Tako sam uo za ime." "Pa, trebalo je da itate njegove prie - naroito one o moru. Pat kae da je esto dolazio ovamo da igra ah sa lordom Konrojem." "Dansani je bio velemajstor Irske", dodade Patrik. "Ali bio je i veoma dobar ovek. I zato je stalno putao starog lorda da pobeuje - to je bilo pravo. Kako bi on voleo da igra protiv vaeg kompjutera! Naroito zato to je napisao priu o maini za igranje aha." "Zaista?" "Pa - ne ba maini; moda o avoliu." "Kako se zove? Moram da je naem." "'Gambit tri mornara' - ah, eno je tamo. Trebalo je da pogodim." Starev glas primetno je omekao kada je mali amac uplovio u vidno polje. Klizio je po lenjivim krugovima na sreditu jezera srednje veliine, a njegov jedini putnik delovao je u potpunosti zadubljeno u knjigu. Donald Krejg podie svoj runi kom i apnu: "Ado - imamo posetioca biemo dole za koji tren." Udaljena prilika mlitavo mahnu rukom i nastavi da ita. Onda je brzo otila u daljinu kako je Donald zumirao soiva camere obscure. Sada je Bredli video da je jezero priblino oblika srca, povezano sa manjim, krunim jezercetom tamo gde je trebalo da bude vrh srca. Ovaj se sa svoje strane otvarao u tree i mnogo manje jezerce, takoe kruno. Bio je to neobian raspored i oigledno tu odnedavno; travnjaci su i dalje nosili oiljke maina za kopanje. "Dobro doli na jezero Mandelbrot", ree Patrik, sa primetnim nedostatkom oduevljenja. "I pazite, gospodin Bredli - ne nagovarajte je da vam ga objasni."

"Ne verujem", ree Donald, "da e biti potrebno ikakvo nagovaranje. Ali, hajde da siemo i da proverimo." Dok joj je prilazio otac sa dva pratioca, Ada ukljui motor majunog amca; pokretala ga je mala sunanai ploa i jedva da je bio u stanju da prati lagani ritam njihovih koraka. Nije se uputila pravo prema njima, ve je upravila amac du sredinje ose glavnog jezera, pa kroz uski kanal koji ga je povezivao sa manjim satelitom. Brzo ga je prela i amac ue u tree i najmanje jezero. Iako je plovilo sada bilo na svega par metara od njih, Bredli nije mogao da uje motor. Njegova inenjerska dua odobravala je takvu delotvornost. "Ado", ree Donald Krejg, viui preko sve manjeg prostranstva vode. "Ovo je posetilac o kome sam ti priao - gospodin Bredli. On e nam pomoi da izvadimo Titanik." Ada, koja se sada pripremala da ue u luku, obznani da je svesna njegovog prisustva samo kratkim klimanjem. Poslednje jezero - zapravo ne vie od malog bazena koga bi pretrpalo tuce pataka - bilo je povezano sa sidrinom kuicom dugakim, uskim kanalom. Ovaj je bio savreno prav i Bredli shvati da se prua tano du sredinje ose tri spojena jezera. Sve je to oigledno bilo planirano, iako nije mogao da zamisli radi ega. Prema zagonetnom osmehu na Patrikovom licu on pogodi da stari vrtlar uiva u njegovoj zbunjenosti. Kanal je sa obe strane bio oivien divnim empresima, viim od dvadeset metara. Bilo je to, pomisli Bredli, poput minijaturne verzije Tad Mahala. To remek delo video je samo jednom, nakratko, pre mnogo godina, ali nikada nije zaboravio predivni prizor. "Vidi, Patrie, sva su stabla sasvim dobro - i pored onoga to si tvrdio." Vrtlar napui usne i kritiki se zagleda u niz stabala. Pokazao je na nekoliko koja se, u Bredlijevim oima, nisu ni po emu razlikovala od ostalih. "Moda e biti potrebno da se ova ponovo zasade", ree on. "Ne recite da vas nisam upozorio - i gospou." Sada su stigli do sidrine kuice na kraju kanala oivienog drveem i stali da ekaju da Ada dovri lagani prilazak. Kada je bila na samo metar rastojanja, iznenada se ulo histerino kevtanje i neto to je veoma podsealo na malu krpu za brisanje poda iskoi iz amca i baci se na Bredlijeva stopala." "Ukoliko se ne miete", ree Donald, "moda e zakljuiti da ste bezopasni i ostaviti vas u ivotu." Dok mu je majuni kernski terijer sumnjiavo njukao stopala, Bredli je paljivo posmatrao njegovu gospodaricu. Primetio je, sa odobravanjem, paljivi nain na koji je Ada privezala amac, iako je to bilo potpuno nepotrebno; bila je, to

je ve mogao da kae, izuzetno dobro organizovana mlada dama - prava suprotnost svom histerinom ljubimetu, koje se u trenutku prestrojilo u isplaeno umiljavanje. Ada podie Ledi jednom rukom i zagrli kue dok je posmatrala Bredlija pogledom otvorene radoznalosti. "Hoete li nam zaista pomoi da podignemo Titanik?" upita ona. Bredli se, u neprilici, prebaci sa noge na nogu, izbegavajui taj zbunjujui pogled. "Nadam se", rekao je, izvrdavajui otvoren odgovor. "Ali ima mnogo stvari o kojima najpre treba da porazgovaramo." A ovo, dodade on nemo, nije ni vreme ni mesto. Morae da prieka dok se ne pridrue gospoi Krejg, a tom susretu nije se ba u potpunosti radovao. "ta si to itala u amcu, Ado?" upita on lako, pokuavajui da promeni temu. "Zato hoe da zna?" odvrati ona pitanjem. Bilo je to savreno uglaeno pitanje, bez ikakvog nagovetaja nepristojnosti. Bredli se jo petljao sa pronalaenjem odgovarajueg odgovora kada se Donald Krejg urno umea: "Bojim se da moja kerka nije imala mnogo vremena da stekne prikladne drutvene manire. Ona smatra da u ivotu postoje vanije stvari. Kao to su fraktali i neeuklidovska geometrija." Bredli pokaza na kue. "Ovo mi ne deluje mnogo geometrijski." Na njegovo iznenaenje, Ada mu podari armantni osmeh. "Trebalo bi da vidite Ledi kada se osui posle kupanja, pa joj dlake tre u svim pravcima. Onda sainjava predivan 3-D fraktal." Vic je potpuno promaio Bredlija, ali se on pridrui optem smehu. Ada je imala iskupljujuu osobinu smisla za humor; mogao bi da je zavoli - sve dok bude pamtio da prema njoj postupa kao prema nekom dvaput starijem nego to izgleda. Uz silnu smelost, on se usudi na jo jedno pitanje. "Taj broj, '1,999', napisan na sidritu", ree on. "Pretpostavljam da se odnosi na slavni program tvoje majke za kraj stolea." Donald Krejg se zakikota. "Lep pokuaj, Jasone; to veina pretpostavlja. Iznesi mu to polako, Ado." Strana gospoica Krejg odloi kue na travu, a ovo otrka da istrauje podnoje najbliih empresovih stabala. Bredli je imao neugodan oseaj da Ada pokuava da mu odmeri koeficijent inteligencije pre odgovora." "Ukoliko paljivo pogledate, gospodin Bredli, videete da je pred brojem znak minusa, a iznad poslednje devetke taka." "Pa?" "Znai da je to, u stvari, minus jedan zarez devet devet devet devet - u beskraj." "Amin", ubaci Pat.

"Zar ne bi bilo jednostavnije napisati minus dva?" "Upravo ono to sam ja rekao", zakikota se Donald Krejg. "Ali nikada ne recite to pravom matematiaru." "Mislio sam da ste vi jedan od njih - i to prilino dobar." "Boe, ne - u poreenju sa Edit ja sam samo pretura bajtova sa upavim zglavcima." "I sa ovom mladom damom, pretpostavljam. Znate, poinjem da se oseam van svog elementa. A u mom zanimanju to nije dobra zamisao." Adin smeh pomogao je da se ukloni neobini oseaj nelagodnosti koji je Bredlija obuzeo poslednjih nekoliko minuta. Postojalo je neto turobno u vezi sa itavim ovim mestom - neto zlokobno, to se uzdizalo odmah iza obzorja svesti. Nije vredelo pokuavati sa usredsreivanjem na to svesnim inom volje - varljivi traak spomena beao je im bi pokuao da ga dokui. Morae da eka; izii e sam kada bude spreman. "Pitali ste me koju knjigu sam itala, gospodin Bredli..." "Molim te, zovi me Jason..." "...pa, evo je." "Trebalo je da pogodim. I on je bio matematiar, zar ne? Ali stidim se da priznam da nikada nisam itao Alisu. Na najblii ekvivalent jeste arobnjak iz Oza." "itala sam i to, ali Dodson - Kerol - je mnogo bolji. Kako bi se njemu ovo dopalo!" Ada mahnu prema jezerima neobinog oblika i sidrinoj kuici sa zagonetnim natpisom. "Vidite, gospodin Bred... gospodine Jasone - to je daleki zapad. Minus dva je beskonanost M-skupa - iza nje nema apsolutno nieg. Ono du ega sada koraamo jeste iljak - a ovo jezerce je poslednji od podskupova na negativnoj strani. Jednog dana posadiemo ivicu od cvea - zar ne, Pate? - koja e vam doarati predstavu fantastinih pojedinosti oko glavnih krila. A tamo, preko, na istoku - iljak na kome se spajaju dva vea jezera - to je dolina morskih konjica, na minus zarez sedam etiri pet. Koordinatni poetak - nula, nula - razume se - jeste u sreditu velikog jezera. Skup se ne prostire toliko daleko na istok; iljak na Prelazu slonova - tamo preko, odmah ispred zamka - nalazi se u okolini plus nula zarez dva sedam tri." "Prihvatiu to kako si rekla", odgovori Bredli, u potpunosti izgubljen. "Zna savreno dobro da nemam ni najblau ideju o emu govori." To nije bilo u potpunosti istina: bilo je dovoljno oigledno da su Krejgovi iskoristili svoje bogatstvo da bi oblikovali ovaj predeo u obliku neke bizarne matematike funkcije. To je delovalo kao prilino bezopasna opsesija; bilo je mnogo gorih naina za troenje novca, a mora da je metanima obezbedilo poprilino posla.

"Mislim da je dovoljno, Ado", ree Donald Krejg sa mnogo vie vrstine nego to je do tada pokazivao. "Hajde da najpre pruimo gospodinu Jasonu priliku da rua - pre nego to ga naglavce bacimo u M-skup." Naputali su aveniju oivienu stablima, tamo gde se uski kanal otvarao u najmanje jezero, kada Bredlijev mozak otvori svoje zaptivene zdence. Razume se mirno vodeno prostranstvo, amac, empresi - sve su to bili kljuni elementi Beklinove slike! Neverovatno da nije ranije shvatio... Opinjujua muzika Rahmanjinova stade da navire iz dubina njegovog uma umirujua, poznata, ohrabrujua. Sada kada je prepoznao uzrok slabanog nemira, senka mu se odigla sa duha. ak i kasnije, nijednom nije ozbiljno poverovao da je posredi bilo predoseanje. 19. DIITE TITANIK Lagano, uz oklevanje, hiljade tona metala poee da se komeaju, poput nekog podmorskog udovita probuenog iz sna. Eksplozivni naboji koji su pokuavali da ga iupaju sa morskog dna odigli su ogromne oblake mulja, koji su skrivali olupinu u uskovitlanoj izmaglici. Decenijama stari zahvat blata poe da poputa; ogromne lopatice odigoe se sa okeanskog dna. Titanik otpoe uspon prema svetu koji je napustio pre jednog dugog ljudskog veka. Na povrini, more je ve kljualo od komeanja daleko u dubini. Iz vrtloga pene izroni vitka katarka - i dalje nosei vranino gnezdo iz koga je Frederik Flit davno telefonom javio kobne rei: "Ledeni breg pravo napred!" A onda prova poput noa zasee navie - unitena nadgradnja - itavo prostranstvo paluba - divovska sidra za ije je pokretanje bila potrebna zaprega od dvadeset konja - tri tornja dimnjaka i patrljak etvrtog - silna litica elika, izbuena okruglim prozorima - i, najzad: TITANIK LIVERPUL Ekran monitora se isprazni. U studiju nastade trenutna tiina, izazvana meavinom zapanjenosti, potovanja i istog divljenja pred specijalnim efektima filma. Rupert Parkinson, kome rei nikada nisu nedostajale, tuno primeti: "Plaim se da nee biti ba tako dramatino. Razume se, kada je film napravljen, nisu znali da je brod u dva dela. Niti da su svi dimnjaci nestali - iako je to trebalo da bude oigledno."

"Da li je istina", ree domain Kanala deset, Markus Kilford - 'Ljigavac' ili 'Ubica radosti' za svoje neprijatelje, kojih je bila itava legija - "da je model korien u filmu kotao vie od originalnog broda?" "uo sam tu priu - moglo bi biti istina, s obzirom na inflaciju." "A vic..." "Da bi bilo jeftinije spustiti nivo Atlantika? Verujte mi, prepriavanje toga me zamara!" "Onda ga neu pominjati, razume se", ree Kilford, vrtei zloglasni monokl koji mu je bio zatitni znak. Mnogi su verovali da ta razmetljiva antika slui samo za hipnotisanje gostiju i da nema ba nikakvih optikih svojstava. Odeljenje za fiziku Kraljevskog koleda u Londonu ak je izvelo kompjutersku analizu odraenih slika kada bi ovaj uhvatio svetlosti studija i tvrdilo da je to ustanovilo sa sigurnopu od 95 odsto. Stvar bi bila konano reena tek kada bi neko zaista uspeo da ukrade taj predmet, ali svi dotadanji pokuaji zavrili su neuspehom. inilo se da je ovaj neodvojivo prikaen za Markusa, a on je upozorio nesuene kidnapere da je opremljen minijaturnim ureajem za samounitenje. Ukoliko bi se ovaj aktivirao, on ne bi bio odgovoran za posledice. Razume se, ba niko mu nije verovao. "U filmu", produi Markus, "neto se nejasno govori o upumpavanju pene u trup da bi se olupina digla. Da li bi to upalilo?" "Zavisi od toga kako bi bilo uraeno. Pritisak je toliko ogroman - etiri stotine puta vei od atmosferskog! - da bi sve obine pene smesta kolabirale. Ali u sutini isti ishod dobijamo naim mikrosferama - svaka sadri svoj mali mehur vazduha." "Jesu li dovoljno jake da izdre taj ogromni pritisak?" "Da - probajte samo da razbijete koju!" Parkinson rasu pregrt staklenih klikera preko stoia za kafu u studiju. Kilford podie jedan i zazvida sa neglumljenom zapanjenou. "Jedva da ima ikakvu teinu!" "Poslednja re tehnike", odgovori Parkinson ponosno. "A testirane su sve do dna Marijanskog kanala - tri puta dublje od Titanika." Kilford se okrete drugim gostima. "Mogli ste da iskoristite ovo na Meri Rouz, tamo 1982. - zar ne, doktore Tornli?" Pomorski arheolog zavrte glavom. "U stvari, ne - bio je to u potpunosti drugaiji problem. Meri Rouz nalazila se u pliaku i nai ronioci bili su u stanju da postave mreu ispod nje. Onda ju je podigla najvea plovna dizalica na svetu." "Bilo je to prilino rizino, zar ne?" "Da - mnogi ljudi zamalo to nisu doiveli srani udar kada su metalne veze popustile."

"To mogu da poverujem. Taj trup stoji na Sautemptonskom doku ve etvrt veka - i jo nije spreman za javnu izlobu. Hoete li na Titaniku obaviti bri posao pod pretpostavkom da ga zaista izvuete?" "Svakako; posredi je razlika izmeu drveta i elika. More je imalo vekove vremena da se upije u drvenariju Meri Rouz - nikakvo udo da su potrebne decenije da se iz nje izvue. Sve drvo na Titaniku je nestalo - o tome ne treba da se brinemo. Na problem je ra; a na toj dubini ima je veoma malo, zahvaljujui hladnoi i nedostatku kiseonika. Najvei deo olupine je u jednom od dva stanja: izvanredno - ili uasno." "Koliko e vam tih malih... mikrosfera... biti potrebno?" "Oko pedeset milijardi." "Pedeset milijardi! A kako ete ih spustiti tamo dole?" "Vrlo jednostavno. Baciemo ih." "Sa po malim tegom prikaenim za svaku - jo pedeset milijardi?" Parkinson se nasmei, mada prilino oporo. "Ne ba. Na gospodin Emerson izumeo je tehnike toliko jednostavne da niko ne veruje da e upaliti. Imaemo cevi koje e voditi od povrine do olupine. Voda e biti ispumpana - i naprosto emo sipati mikrosfere u nju sa vrha, a skupljati ih na dnu. Bie im potrebno svega par minuta da obave to putovanje." "Ali sigurno nee..." "Oh, moraemo da koristimo posebne vazdune komore na oba kraja, ali u sutini posredi e biti neprekidni proces. Kada stignu, mikrosfere e se pakovati u blokove, svaki po jedan kubni metar zapremine. To e dati plovnost od jedne tone po jedinici - pogodna veliina za rukovanje uz pomo robota." Markus Kilford okrete se ve dugo utljivom arheologu. "Dr Tornli", upita on, "mislite li da e delovati?" "Pretpostavljam", ree ovaj uz oklevanje, "ali nisam strunjak za te stvari. Nee li ta cev morati da bude veoma jaka da bi izdrala ogromni pritisak na dnu?" "Nema problema; koristiemo isti materijal. Kako to kae slogan moje kompanije: SA STAKLOM MOETE DA UINITE SVE TA GOD..." "Nemojte vie reklama, molim vas!" Kilford se okrete prema kameri i sveano objavi, iako sa titrajem u oku: "Mogu li da iskoristim ovu priliku za poricanje zlobnih glasina da je gospodin Parkinson primeen u garderobi BBC-a kako mi prua kutiju za cipele punu ve upotrebljavanih novanica." Svi se nasmejae, iako je iza debelog stakla kontrolne sobe producent proaptao svom pomoniku: "Ukoliko jo samo jednom upotrebi taj vic, posumnjau da je istina." "Mogu li da postavim jedno pitanje?" ree dr Tornli neoekivano. "Kako stoji stvar sa vaim... da tako kaem... takmacima? Mislite li da e vas oni preduhitriti?"

"Pa, nazovimo ih prijateljskim takmacima." "Zaista?" ree Kilford skeptino. "Ko god iznese svoj deo na povrinu prvi, pokupie sav publicitet." "Mi na stvar gledamo dugorono. Kada nai unuci dou na Floridu da bi ronili po Titaniku, njih nee biti briga da li smo ga podigli 2012. ili 2020. - iako se, razume se, nadamo da stignemo za stogodinjicu." On se okrete arheologu. "Gotovo da poelim da odaberemo Portsmaut i da uredimo istovremeno otvaranje. Bilo bi lepo imati Nelsonovu Viktoriju, Meri Rouz Henrija VIII i Titanik jedno uz drugo. etiri stotine godina britanske brodogradnje. Kakva zamisao." "I ja bih otiao tamo", ree Kilford. "Ali sada bih voleo da postavim nekoliko ozbiljnijih pitanja. Najpre, i dalje se mnogo pria o - ovaj, svetogre izgleda prejaka re, ali ta biste rekli ljudima koji Titanik smatraju grobnicom i kau da bi ga trebalo ostaviti na miru?" "Potujem njihovo gledite, ali sada je malice kasno. Do njega se ronilo ve stotinama puta - kao i do bezbrojnih drugih brodova koji su potonuli uz velike gubitke ivota. Ljudi se, izgleda, protive samo u sluaju Titanika! Koliko je putnika izginulo na Meri Rouz, dr Tornli? A da li se iko pobunio zbog vaih radova?" "Oko est stotina - gotovo polovina stradalih na Titaniku - i to na brodu koji je bio znatno manji! Ne - nikada nismo imali ozbiljnih pritubi; zapravo, itava zemlja je odobravala tu operaciju. Na kraju krajeva, uglavnom je finansirana od strane privatnih fondova." "A druga taka koju mnogi ne shvataju", dodade Parkinson, "jeste da je, zapravo, vrlo malo ljudi izginulo na samom Titaniku; veina je skoila u more i tamo se podavila ili posmrzavala." "Nema izgleda da se nau tela?" "Ba nikakvih. Tamo dole ima mnogo veoma gladnih stvorenja." "Pa, drago mi je to smo se otresli te turobne teme. Ali postoji neto moda jo vanije..." Kilford podie jednu od malih staklenih sfera i zavrte je izmeu palca i kaiprsta. "Sipaete milijarde ovakvih kuglica u more. Neizbeno e ih mnogo biti pogubljeno. ta je sa ekolokim dejstvom?" "Vidim da ste itali literaturu 'Plavog Mira'. Pa, nee biti nikakvog dejstva." "ak ni kada budu nanete na obalu - i plae nam prekrije razbijeno staklo." "Voleo bih da ustrelim prepisivaa koji je skovao tu frazu - ili da ga zaposlim kod sebe. Najpre, bie potrebni vekovi - moda milenijumi - da se ove sfere raspadnu. I, molim vas, upamtite od ega su napravljene - od silikata! Znai, kada se najzad budu raspale, shvatate li u ta e se pretvoriti? U onog dobro poznatog zagaivaa plaa - pesak!"

"Dobra poenta. Ali ta je sa drugim primedbama? Pretpostavimo da ih pojede riba ili neka morska ivotinja?" Parkinson podie jednu mikrosferu i zavrte je izmeu prstiju isto onako kako je to uinio Kilford. "Staklo je potpuno neotrovno - hemijski inertno. Svako stvorenje dovoljno veliko da proguta jednu od ovih kuglica nee biti ni najmanje povreeno." I on ubaci sferu u usta. Iza komandne table producent se okrete Roju Emersonu. "To je bilo sjajno - ali i dalje mi je ao to niste i vi uestvovali." "Parki se dobro snaao i bez mene. Mislite li da bih uspeo da ubacim imalo vie rei od jadnog dr Tornlija?" "Verovatno ne. I bio je to dobar tos, da proguta mikrosferu - ne verujem da bih ja uspeo. Kladim se da e ih od sada svi zvati Parkijeve pilule." Emerson se nasmeja. "Ne bih bio iznenaen. A od njega e traiti da ponovi taj in svaki put kada se bude pojavio na televiziji." On pomisli kako je nepotrebno da doda da je, pored mnogobrojnih drugih talenata, Perkinson bio prilino dobar amater maioniar. ak i sa stop kadrom, niko nee biti u stanju da opazi ta se stvarno dogodilo sa pilulom. A postojao je jo jedan razlog zbog koga mu se vie dopadalo da ne uestvuje u panel diskusiji. Bio je stranac, a ovo su bila porodina posla. Iako su ih razdvajali vekovi, Meri Rouz i Titanik imali su mnogo toga zajednikog. Obe lae predstavljale su spektakularni trijumf britanskog brodograditeljskog genija - koje su potopili jednako spektakularni primeri britanske nesposobnosti. 20. KA UNUTRANJOSTI M-SKUPA Bilo je teko poverovati, ree Jason Bredli sebi, da su ljudi stvarno ovako iveli pre samo nekoliko pokolenja. Iako je zamak Konroj bio vrlo skroman predstavnik svoje vrste, njegove razmere i dalje su bile veoma upeatljive onome ko je itav ivot proveo po pretrpanim uredima, motelskim sobama, brodskim kabinama - da se i ne pominju minipodmornice za dubinsko ronjenje, toliko natrpane da je lina higijena saputnika postajala stvar od kljune vanosti. Soba za ruavanje, sa ornametirano rezbarenom tavanicom i ogromnim zidnim ogledalima, mogla je komotno da primi bar pedeset ljudi. Donald Krejg oseti da je neophodno da objasni mali sto sa etiri mesta koji je delovao usamljeno i izgubljeno u njenom sreditu. "Nismo imali vremena da kupimo odgovarajui nametaj - stvari iz zamka bile su u uasnom stanju - najvei deo trebalo je spaliti. A bili smo i previe zauzeti da se mnogo zabavljamo. Ali jednoga dana, kada se konano uspostavimo kao lokalno plemstvo..."

Izgledalo je da Edit ne odobrava mueljevo brbljanje i Bredli je ponovo imao utisak da je ona voa tog poduhvata, sa Donaldom kao oklevajuim - ili u najboljem sluaju pasivnim - sauesnikom. Mogao je da pogodi scenario: ljudi sa dovoljno novca za traenje na skupocene igrake esto su otkrivali da bi bili sreniji bez njih. A zamak Konroj - sa jutrima koja su ga okruivala i osobljem za odravanje - mora da je bio zaista skupocena igraka. Kada je posluge (posluga! - to je bila druga novotarija) raistila ostatke izvrsne kineske veere dopremljene helikopterom specijalno iz Dablina, Bredli i njegovi domaini povukoe se do skupine udobnih naslonjaa u susednoj prostoriji. "Neemo vas pustiti da odete", ree Donald Krejg, "a da vam ne pruimo deji vodi po M-skupu. Edit je u stanju da opazi Mandel-devicu sa stotinu metara." Bredli nije bio siguran da li odgovara tom opisu. Najzad je prepoznao udni oblik jezera, iako je zaboravio njegov tehniki naziv dok ga nisu podsetili. Tokom poslednje decenije dvadesetog veka postalo je nemogue izbei vidove ispoljavanja mandelbrotovog skupa - pojavljivale su se sve vreme po video displejima, tapetima, tkanini, na bukvalno svim tipovima dizajna. Bredli se priseti da je neko skovao re 'mandelmanija' da opie akutnije simptome; on poe da sumnja da je ta re moda primenljiva na ovo udno domainstvo. Ali bio je sasvim spreman da sedi sa uglaenim izrazom zanimanja kroz sve lekcije ili demonstracije kakve god su mu domaini pripremali. Shvatio je da su i oni uglaeni na svoj nain. Bili su eljni da saznaju njegovu odluku, a on je bio jednako eljan da je prui. Nadao se samo da e poziv koji je oekivao doi pre nego to napusti zamak... Bredli nikada nije sreo tradicionalnu ambicioznu majku, ali ih je viao po filmovima kao to je... kako se zvae onaj stari? Ah, Slava. Ovde je postojala ista takva strasna odlunost roditelja da im dete postane zvezda, makar i ne imalo primetnog talenta. No, u ovom sluaju, nije sumnjao u to da je vera bila u potpunosti opravdana. "Pre nego to Ada pone", ree Edit, "volela bih da naglasim nekoliko stvari. M-skup je najsloeniji entitet u itavoj matematici - pa ipak ne ukljuuje nita naprednije od sabiranja i mnoenja - ak ni oduzimanje ili delenje! Zbog toga mnogi ljudi sa dobrim poznavanjem matematike imaju tekoa da ga pojme. Naprosto ne mogu da poveruju da neto sa previe pojedinosti da bi se moglo istraiti pre kraja Vaseljene moe da bude stvoreno bez korienja logaritama, trigonometrijskih ili viih transcendentalnih funkcija. Ne deluje razumno da se sve to ini jednostavnim sabiranjem brojeva." "Ne deluje razumno ni meni. Ako je stvarno toliko jednostavno, zato stvar neko nije otkrio vekovima ranije?" "Veoma dobro pitanje! Zbog toga to je ukljueno toliko mnogo sabiranja i oduzimanja, sa toliko ogromnim brojevima, da smo morali da ekamo na kompjutere

velikih brzina. Da ste podelili raunaljke Adamu i Evi i svim njihovim potomcima sve do danas, ne bi bili u stanju da nau neke od slika kakve vam Ada moe pokazati pritiskanjem nekoliko dirki. Poni, duo..." Holoprojektor je bio lukavo skriven; Bredli nije mogao ak ni da pretpostavi gde se nalazi. Bilo bi lako uiniti da ovaj zamak postane opsednut duhovima, pomisli on, i prestraviti svakog nezvanog gosta. To bi nadmailo provalni alarm. U vazduhu se pojavie dve ukrtene linije obinog x/y koordinatnog sistema, sa nizom celih brojeva 0, 1, 2, 3, 4... koji su marirali u sva etiri pravca. Ada uputi Bredliju onaj zbunjujue otvoreni pogled, kao da ponovo pokuava da mu proceni IQ, kako bi valjano kalibrisala svoje zlaganje. "Svaka taka u ovoj ravni", ree ona, "moe se oznaiti sa dva broja - njenom x i y koordinatom. OK?" "OK", odgovori Bredli sveano. "M-skup poiva u veoma maloj oblasti u blizini koordinatnog poetka - ne prua se iza plus ili minus dva ni u jednom smeru, tako da moemo da zanemarimo sve vee brojeve." Celi brojevi razbeae se du etiri ose i ostavie samo brojeve 1 i 2 da oznaavaju rastojanje od sredinje nule. "A sada pretpostavimo da odaberemo bilo koju taku unutar ove mree i da je spojimo sa sreditem. Odmerimo to rastojanje - i oznaimo ga sa 'r'." Ovo, pomisli Bredli, ne predstavlja veliko naprezanje mojih mentalnih sposobnosti. Kada emo prei na onaj nezgodan deo? "Oigledno, u ovom sluaju 'r' moe imati bilo koju vrednost od nule do neto malo manje od tri - oko 2.8, da budemo precizni. OK?" "OK." "Dobro. A sada, veba 1. Uzmi vrednost 'r' bilo koje take i kvadriraj je. Nastavi da je kvadrira. ta se deava?" "Nemoj da ti kvarim zabavu, Ado." "Pa, ukoliko je 'r' tano jedan, ono ostaje na toj vrednosti - koliko god puta da ga kvadrira. Jedan puta jedan puta jedan puta jedan - uvek je jedan." "OK", ree Bredli, pobedivi Adu za dlaku. "Ali ukoliko je makar za deli ispod 1, pa nastavi da tu vrednost kvadrira, pre ili kasnije ona e odleti do beskonanosti. ak i ukoliko desno od decimalne take ima milion nula. Samo e biti potrebno neto vie vremena. Ali ako je broj manji od jedan - recimo 0.999999999... sa milion devetki dobie suprotno. Moda e vekovima ostati blizu 1, ali ako nastavi da ga kvadrira, iznenada e kolabirati i skupiti se do nule - OK?" Ovoga puta Ada je bila prva i Bredli je samo klimnuo. Do tog trenutka nije video svrhu te elementarne aritmetike, ali sve je to oigledno nekuda vodilo.

"Ledi - prestani da gnjavi gospodin Bredlija! I tako, vidi, prostim kvadriranjem brojeva - i nastavljanjem kvadriranja, ponovo i ponovo - deli ih u dva odvojena skupa..." Krug se pojavi na dve ukrtene ose, sa sreditem u koordinatnom poetku i sa poluprenikom jednakim jedinici. "Unutar tog kruga su svi brojevi koji nestaju kada nastavi da ih kvadrira. Napolju su svi oni koji skoe do beskraja. Mogao bi rei da je krug poluprenika 1 ograda - okvir - granica - koja razdvaja dva skupa brojeva. Dopada mi se da je nazivam K-skup." "K kao kvadriranje?" "Narav... da. A sada, ovo je bitna stvar. Brojevi sa svake strane su u potpunosti razdvojeni; pa ipak, iako nita ne moe da proe kroz nju, granica nema nikavu debljinu. To je naprosto linija - mogao bi da je uveava koliko god hoe i ona bi uvek ostajala linija, iako bi uskoro delovala kao prava zbog toga to ne bi bio u stanju da joj vidi zakrivljenost." "To moda ne deluje naroito uzbudljivo", ubaci se Donald, "ali je aspolutno sutinsko - ubrzo e videti zato - izvini, Ado." "A sada, da bismo dobili M-skup, napraviemo jednu malu, malecku izmenu. Neemo naprosto kvadrirati brojeve. Kvadriraemo i dodavati, kvadrirati i dodavati. Pomislio bi da to i nije neka razlika - ali otvara itavu novu Vaseljenu... Recimo da ponovo krenemo od 1. Kvadriraemo ga i dobiti 1. Onda to saberemo da dobijemo 2. 2 na kvadrat je 4. Dodaj opet poetno 1 - odgovor je 5. 5 na kvadrat je 25 - doda 1 - dobije 26. 26 na kvadrat je 676 - vidi ta se deava! Brojevi skau fantastinom brzinom. Jo nekoliko puta po petlji i preveliki su da bi stali u bilo koji kompjuter. A opet, poeli smo sa 1. To je dakle prva velika razlika izmeu M-skupa i K-skupa, ija je granica na 1. Ali ukoliko ponemo sa mnogo manjim brojem od 1 - recimo sa 0.1 verovatno pogaa ta se deava." "Nestaje u nitavilo posle prvih nekoliko ciklusa kvadriranja i sabiranja." Ada mu uputi jedan od svojih retkih, ali zaslepljujuih osmeha. "Obino. Ponekad se vrti oko male, zaokruene vrednosti - u svakom sluaju, zarobljen je unutar skupa. Tako da ponovo imamo mapu koja razdvaja sve brojeve u ravni u dve klase. Samo ovoga puta granica nije tako elementarna kao krug." "To moe slobodno da ponovi", promrmlja Donald. Edit ga je namrgoeno pogledala, ali on je gurao dalje. "Pitao sam poprilino ljudi ta misle kakav bi lik trebalo da se dobije; veina je predlagala neku vrstu ovala. Niko se nije ni primakao istini: niko nikada nije ni mogao. U redu, Ledi! Neu vie prekidati Adu!"

"Evo prve priblinosti", nastavi Ada, podigavi razmetljivo kue jednom rukom dok je drugom kuckala po tastaturi. "Ve si je video danas." Poznati obrisi jezera Mandelbrot pojavie se docrtani na mreu jedininih kvadrata, ali sa daleko vie pojedinosti nego to je Bredli video u vrtu. Sa desne strane bila je najvea slika, u grubom obliku srca, zatim manja slika koja ju je dodirivala, mnogo manja koja je dodirivala ovu - i uski iljak koji je iao krajnje levo i zavravao se sa -2 na x-osi. Ali sada je Bredli video da su glavne slike naikane - bila je to metafora koja mu je smesta pala na pamet - nebrojenim manjim, bonim krugovima, od kojih su se sa mnogih pruale kratke, izlomljene linije. Bio je to mnogo sloeniji oblik od lika koji su obrazovala jezera u vrtu - neobian i zagonetan, ali svakako ne divan. Meutim, Edit i Ada gledale su ga sa nekom vrstom zanesenog strahopotovanja, koje Donald, izgleda, nije u potpunosti delio. "Ovo je potpuni skup bez poveanja", ree Ada, glasom koji je sada bio malo manje samouveren - zapravo, gotovo priguen. "Ali ak i u ovim razmerama moe da vidi koliko je drugaiji od proste krunice nulte debljine koja ograniava K-skup. Nju bi mogao da uveava do venosti i uvek bi ostala linija - nita vie. Ali granica M-skupa je upava - sadri bezbroj pojedinosti: moe da ue u nju gde god eli i da je uveava koliko god hoe - i uvek e otkrivati neto novo i opinjujue - gledaj!" Slika se proiri; zaranjali su u procep izmeu glavne kardioide i krunice koja ju je dodirivala. Bilo je to, ree Bredli sebi, prilino nalik posmatranju otvaranja rajsferlusa - osim to su zupci ovoga rajsferlusa imali najneobinije oblike. Najpre su podseali na slonovske bebe sa kojih su se pruala siuna stabalca. Onda se stabalca pretvorie u pipke. Potom se na pipcima pojavie oi. Zatim, dok se slika sve vie irila, oi se otvorie u crne virove bezdane dubine... "Uveanje je sada milionima puta", proapta Edit. "Slika sa kojom smo poeli ve je vea od Evrope." Promakli su pokraj virova, obili tajanstvena ostrva koja su uvali koralni grebeni. Flotile morskih konjica promicale su u dostojanstvenoj povorci. Tano u sreditu ekrana pojavila se siuna crna mrlja, poela da se iri, da deluje opinjujue poznato - i nekoliko sekundi kasnije otkrila se kao tana replika prvobitnog skupa. Ovo je, pomisli Bredli, mesto od koga smo krenuli. Ili moda nije? Nije mogao da bude sasvim siguran; izgledalo je da ima malih razlika, ali porodina slinost bila je nepogreiva. "Sadaje ", nastavi Ada, "naa prvobitna slika iroka kao orbita Marsa - znai da je ovaj mini skup u stvarnosti daleko manji od atoma. Ali oko njega ima isto toliko pojedinosti. I tako to ide do venosti."

Uveavanje se zaustavi; na trenutak je izgledalo da primerak ipke, pun prefinjenih petlji i krajeva koji su visili okolo, poiva sleen u prostoru. A onda, kao da je kofa sa bojom prosuta preko njega, jednobojna slika rasprsnu se u boje toliko neoekivane i toliko zaslepljujue lepe, da Bredli jeknu od zapanjenosti. Zumiranje ponovo krenu, ali u obrnutom smeru i u mikrovaseljeni sada preobraenoj u boje. Niko nije rekao ni re dok se nisu vratili do prvobitnog celokupnog M-skupa, sada zlokobno crnog, uokvirenog uskom granicom zlatne vatre, sa reckavim mlazevima plave i ljubiaste. "A odakle", upita Bredli kada mu se povratio dah, "stigoe sve te boje? Nismo ih videli prilikom ulaska." Ada se nasmeja. "Ne - one, zapravo, nisu deo skupa - ali zar nisu bajne? Mogu da naloim kompjuteru da napravi da budu kakve god hou." "Iako su stvarne boje potpuno proizvoljne", objasni Edit, "pune su znaenja. Znate za nain na koji tvorci mapa stavljaju nijanse plave i zelene izmeu konturnih linija da bi naglasili razlike u nivou?" "Razume se: radimo upravo istu stvar i u okeanografiji. to tamnija plava, to je dublja voda." "Tako je. U ovom sluaju, boje nam govore koliko puta je kompjuter morao da proe petlju pre nego to je odluio da li broj definitivno odgovara M-skupu - ili ne. U graninim sliajevima morao je da obavlja kvadriranje i sabiranje hiljadama puta." "I esto sa brojevima od stotinu cifara", dodade Donald. "Sada shvata zbog ega skup nije otkriven ranije." "estoko dobar razlog." "A sada gledaj ovo." Slika oive kada talasi boje potekoe prema napolje. Izgledalo je da se granice skupa stalno ire - a ipak ostaju na istom mestu. Onda Bredli shvati da se zapravo nita ne kree; samo su boje kruile po spektru da bi proizvele taj potpuno uverljiv privid kretanja. Poinjem da shvatam, pomisli Bredli, kako neko moe da se izgubi u toj stvari - ak i da je pretvori u nain ivota. "Gotovo sam siguran", ree on, "da sam video ime ovog programa u svojoj kompjuterskoj biblioteci - uz jo nekoliko hiljada drugih. Sreom, nikada ga nisam pokrenuo. Vidim kako lako moe da izazove naviku." On primeti da je Donald Krejg bacio otar pogled prema Edit i shvatio da je napravio netaktiku primedbu. Meutim, ona je i dalje delovala zadubljena u protok boja, iako mora da je videla tu sliku nebrojeno puta. "Ado", ree ona sneno, "navedi gospodin Jasonu na omiljeni Ajntajnov citat."

To je veliki zahtev za jedno devetogodinje dete, pomisli Bredli - ak i za ovakvo; ali devojica nije oklevala i nije bilo ni traga mehanikom ponavljanju u njenom glasu. Razumela je rei i govorila ih iz srca: "Najlepa stvar koju moemo iskusiti jeste tajanstvenost. Ona je izvor sve prave umetnosti i nauke. Onaj kome je to oseanje strano, koji vie ne ume da zastane da se oduevi i da iskusi divljenje, kao da je mrtav." Sa time u se sloiti, pomisli Bredli. On se seti mirnih noi na Tihom okeanu, sa nebom punim zvezda i svetlucavim tragom bioluminescencije iza broda; spomenuo se prvog pogleda baenog na uzavrele ivotne oblike - tuinske poput onih sa druge planete - okupljene oko uzavrelog roga galapagoske okeanske spojnice, tamo gde su se kontinenti polako razdvajali; i nadao se da e u ne tako dalekoj budunosti ponovo osetiti divljenje i zapanjenost, kada se ogromna otrica prove Titanika ukae, masivna, iz morskog bezdana. Ples boja se prekide: M-skup nestade. Iako tu niega nije stvarno bilo, nekako je oseao da je virtualni ekran holografskog projektora iskljuen. "I tako, sada", ree Donald, "zna vie o Mandelbrotovom skupu nego to eli." On na trenutak baci pogled na Edit, a Bredli ponovo oseti onaj titraj naklonosti prema njemu. To uopte nije bilo oseanje koje je oekivao kada je dolazio u zamak Konroj: zavist bi bila bolja re. Bio je to ovek ogromnog bogatstva, sa divnim domom, nadarenom i privlanom porodicom - sve su to bili sastojci koji je trebalo da jeme sreu. Pa ipak, neto je oigledno krenulo kako ne treba; pitam se, pomisli Bredli, koliko ima otkako su poslednji put poli zajedno u krevet. Nije iskljueno da je stvar naprosto u tome - iako je to, razume se, retko kada bilo prosto... Ponovo je bacio pogled na sat; mora da misle kako namerno izbegava temu - i bili su savreno u pravu. Pouri, gospodine generalni direktore, preklinjao je nemo. Kao da je to bio znak, on oseti poznato golicanje u zglavku. "Izvinite", ree Bredli domainima. "Imam veoma vaan poziv. Bie mi potreban samo minut." "Naravno - ostaviemo vas samog." Koliko je samo miliona puta taj obred sada sprovoen svakog dana! Stroga etikecija nalagala je da svi prisutni ponude da iziu iz sobe kada doe lini poziv; pristojnost je nalagala da samo onaj ko je primio poruku izie, sa izvinjenjem svima. Postojale su nebrojene varijacije u zavisnosti od okolnosti i narodnosti. U Japanu, kako se Kato sa ponosom alio, formalnosti su esto trajale toliko dugo da je poziva gnevno prekidao vezu. "Izvinite zbog prekida", ree Bredli kada se vratio kroz balkonska vrata. "Bilo je to u vezi sa naim poslom - nisam vam mogao saoptiti svoju odluku dok mi ovo nisu javili." "Nadam se da je vest povoljna", ree Donald Krejg. "Potreban si nam."

"I ja bih voleo da radim sa vama - ali..." "Parki je dao bolju ponudu", ree Edit sa jedva skrivenim prezirom. Bredli je staloeno pogleda i odgovori bez gorine. "Ne, gospoo Krejg. Ponuda Parkinsonove grupe bila je izdana - ali domaila je samo polovinu vae. A ponuda koju sam upravo primio mnogo je manja od desetine onoga to vi nudite. Svejedno - ipak je razmatram vrlo ozbiljno." Nastade zvonka tiina, koju prekide tek netipini Adin kikot. "Mora da ste ludi", ree Edit. Donald se samo nasmei. "Moda ste u pravu. Ali stigao sam do stepena kada mi novac nije neophodan, iako ga je uvek dobro imati pri ruci." On zastade i blago se zakikota. "Ne treba preterivati. Ne znam da li ste uli za izreku jedne od najslavnijih rtava Titanika, D. D. Astora: 'ovek koji ima milion dolara isto je onako dobro obezbeen kao i onaj koji je bogat.' Pa, ja sam sakupio par miliona tokom svoje karijere, a deo toga i dalje je u banci. Stvarno mi vie nije potrebno; a kada bi i bilo, uvek bih mogao da siem i zagolicam jo nekog oktopoda. Nisam ovo planirao - bio je to grom iz vedra neba - pre dva dana ve sam se oduio da prihvatim vau ponudu." Edit je sada delovala vie zbunjeno nego neprijateljski. "Moete li nam rei ko je bio... gori ponua... od Nipon-Tarnera?" Bredli zavrte glavom. "Dajte mi par dana; i dalje ima nekih problema, a ja ne elim da padnem izmeu tri stolice." "Mislim da shvatam", ree Donald. "Postoji samo jedan razlog da ovek radi za sitne. Svaki ovek duguje neto svojoj profesiji." "To zvui kao citat." "I jeste: dr Donson." "Dopada mi se; moda u ga mnogo koristiti u sledeih nekoliko nedelja. U meuvremenu, pre nego to donesem konanu odluku, potrebno mi je malo vremena da razmislim o mnogim stvarima. Ponovo vam mnogo hvala na gostoprimstvu - da i ne pominjemo vau ponudu. Moda u je prihvatiti - ali ako ne, nadam se da moemo da ostanemo prijatelji." Dok se dizao od zamka, potisak helikoptera nabirao je vode jezera Mandelbrot i razbijao odraze empresa. Razmiljao je o najveem lomu u svojoj karijeri; pre nego to donese odluku, bie potrebno da se u potpunosti opusti. A tano je znao kako e to uiniti. 21. KUA NA DOBROM GLASU ak ni dolazak hipersoninog prevoza nije mnogo doprineo promeni poloaja Novog Zelana; za veinu ljudi to je naprosto bila poslednja stanica pre Junog pola. Velika veina Novozelanana bila je sasvim zadovoljna time.

Evelin Merik bila je jedan od izuzetaka i odluila se u zrelo (u njenom sluaju, veoma zrelo) doba od sedamnaest godina da potrai sreu negde drugde. Posle tri venanja koja su je ostavila emocionalno uzdrmanom, ali finansijski obezbeenom, otkrila je svoju ulogu u ivotu i bila je onoliko srena koliko se to razumno moglo oekivati. Vila, kako je bila znana raznorodnoj klijenteli to ju je pohaala, nalazila se na divnom imanju u jednom od jo nepokvarenih delova Kenta, zgodno blizu aerodroma Getvik. Njen prethodni vlasnik bio je slavni medijski magnat koji se opkladio na pogrean sistem kada je televizija visoke definicije pomela sve pred sobom krajem dvadesetog veka. Kasniji pokuaji da povrati bogatstvo poli su naopako i sada je bio gost vlade Njenog Velianstva na sledeih pet godina (raunajui i pomilovanje zbog dobrog vladanja). Budui da je spada u ljude visokih moralnih merila, bio je ogoren zbog naina na koji je madam Eva sada koristila njegovo vlasnitvo, i ak je pokuao da je iseli. Meutim, Evini advokati bili su dobri koliko i njegovi; moda i bolji, budui da je ona i dalje bila na slobodi i bila reena da to tako i ostane. Vila je voena sa temeljitom panjom - devojaki pasoi, poreske prijave, uplate za zdravstveno i penzijsko osiguranje, medicinski kartoni i tako dalje u svakom trenutku bili su dostupni svakom vladinom inspektoru, a njih je, primeivala je ponekad oporo madam Eva, izgleda uvek bilo u viku na zalihama. Ukoliko je ijedan doao nadajui se da e se lino proslaviti, bio je alosno razoaran. U celini, bila je to uspena karijera, puna emocionalnih i intelektualnih podsticaja. U svakom sluaju, Evelin nije imala etikih problema, jer je jo davno zakljuila da je prihvatljivo sve u emu uivaju odrasli koji su stasali za glasanje, sve dok nije opasno, nehigijensko i ne goji. Glavni razlog njenih pritubi bila je injenica da je uputanje sa muterijama prouzrokovalo visok stepen protonosti osoblja, ija su posledica bili veliki trokovi za venane poklone. Takoe je primetila da su venanja proistekla iz Vile bila, izgleda, dugotrajnija od onih konvencionalnijeg porekla, a nameravala je da objavi statistiki pregled o tome im bude sasvim sigurna u svoje podatke; trenutno je koeficijent korelacije i dalje bio ispod nivoa znaajnog. Kao to se moe oekivati u njenoj profesiji, Evelin Merik bila je ena mnogih tajni, uglavnom tuih: ali imala je i jednu sopstvenu, koju je uvala sa naroitom panjom. Iako nita nije moglo biti vie duno potovanja, kada bi se proula, mogla bi biti rava po posao. Poslednje dve godine koristila je svoje opseno - moda jedinstveno - poznavanje parafilije da bi dovrila doktorsku tezu iz psihologije na Oklendskom univerzitetu. Nikada nije susrela profesora Hintona, osim preko video mree - pa ak je i to bilo veoma retko, poto su oboje vie voleli digitalnu bezlinost izmene kompjuterskih datoteka. Jednog dana - moda deceniju poto se bude povukla - teza e joj biti tampana, iako ne pod njenim imenom, i sa istorijatima sluaja prikrivenim

do neprepoznatljivosti. ak ni profesor Hinton nije znao identitet obuhvaenih pojedinaca, iako ih je pronicljivo odgonetnuo u nekoliko sluajeva. "Subjekat O. G", otkuca Eva. "Starost 50. Uspean inenjer." Paljivo je posmatrala ekran. Inicijali su, razume se, izmenjeni u skladu sa njenom jednostavnom ifrom, a starost zaokruena na najbliu punu deceniju. Ali poslednji podatak bio je apsolutno taan: zanimanje je odraavalo ovekovu linost i nije ga trebalo prikrivati ukoliko to nije bilo apsolutno neophodno da bi se izbeglo prepoznavanje. ak i tada, to je trebalo uraditi sa oseajem, tako da pomak ne bude prekomeran. U sluaju muziara na svetskom glasu, Eva je izmenila 'klavirista' u 'violinista', a podjednako slavnog vajara preobrazila je u slikara. ak je jednom pretvorila politiara u dravnika. "...Kao deaka, O. G.-a su proganjale i ponekad zarobljavale uenice oblinje devojake kole, koje su ga koristile kao (prilino dobrovoljnog) subjekta pouka iz medicinske nege i muke anatomije. esto su ga uvezivale u zavoje od glave do pete, pa iako on sada tvrdi da u to nisu bili ukljueni nikakvi erotski elementi, u to je prilino teko poverovati. Kada bi bio pritisnut, samo bi slegao ramenima i uzvraao: 'Naprosto se ne seam.' Kasnije, kao mladi, gospodin O. G. bio je oevidac posledica velike nesree sa mnogo nastradalih. Iako sam nije bio povreen, izgleda da je to iskustvo uticalo na njegove seksualne fantazije. On uiva u raznim oblicima povezivanja zavojima (videti listu A) i stekao je blagi sluaj kompleksa Svetog Sebastijana, najslavnije iskazanog kod Jukia Miime. Meutim, za razliku od Miime, gospodin O. G. u potpunosti je heteroseksualan i na standardnom Mepltorpovom testu dobija samo 2,5 +/- 0,1. Ono to ini matricu ponaanja gospodina O. G. toliko zanimljivom i moda neobinom jeste to da je on aktivna i, zapravo, donekle agresivna linost, kako ve prilii direktoru organizacije u zahtevnom i takmakom poslu. Teko ga je zamisliti da igra pasivnu ulogu u bilo kojoj sferi ivota, pa ipak njemu se dopada da ga moje osoblje uvije u zavoje poput egipatske mumije, sve dok nije u potpunosti bespomoan. Samo na taj nain, posle znatne stimulacije, u stanju je da doivi zadovoljavajui orgazam. Kada sam nagovestila da to moda radi iz udnje za samounitenjem, nasmejao se, ali nije pokuao da porie. Posao mu je esto povezan sa fizikom opasnou, to je moda razlog koji ga je najpre i privukao njemu. Meutim, dao je alternativno objanjenje koje, sigurna sam, sadri podosta istine. 'Kada ima odgovornosti vezane za milione dolara i ivote mnogih ljudi, ne moe zamisliti koliko je divno biti potpuno bespomoan na neko vreme - da ne bude u stanju da kontrolie ono to se deava oko tebe. Razume se, ja znam da je sve samo gluma, ali uspevam da se pretvaram da nije. Ponekad se pitam da li bih uivao u situaciji da je stvarna.'

'Ne bi', rekla sam mu i on se sloio." Eva prelista unos, u potrazi za naznakama koje bi mogle otkriti identitet gospodina O. G. Vila se specijalizovala za slavne linosti i zbog toga je bilo pametnije postupati prekomerno oprezno nego obrnuto. Isto je vailo i za same slavne linosti. Jedino pravilo Vile bilo je 'bez krvi po tepisima' i ona se seti, sa grimasom gaenja, efa drave iz treeg sveta ija je mahnitost povredila jednu devojku. Eva je prihvatila njegova izvinjenja, kao i ek, sa hladnom uzdranou, a zatim ustro pozvala ministarstvo inostranih poslova. Genral bi bio veoma iznenaen - i uplaen - da je znao zbog ega je tano britanski ambasador sada nalazio toliko razloga za odlaganje njegove sledee posete Ujedinjenom Kraljevstvu. Eva se ponekad pitala ta bi draga sestra Margarita mislila o trenutnom zanimanju svoje najbolje uenice; poslednji put je zaplakala kada joj je stigla vest o smrti stare prijateljice preko vrhovne majke. Prisetila se tog asa, uz enjivi osmeh, pitanja koje je jednom bila u iskuenju da postavi tutorki: zbog ega bi zavet vene estitosti trebalo smatrati imalo plemenitijim - i svetijim - od zaveta venog neobavljanja velike nude? Bilo je to savreno ozbiljno pitanje, ni najmanje sa namerom da se zgrozi stara asna sestra ili da joj se pokolebaju vrsti temelji vere. Ali, u celini uzev, moda je bilo bolje ne postavljati ga. Sestra Margarita ve je tada znala da mala Evelin Merik nije bila za crkvu: ali ova je i dalje slala velikodune poklone crkvi Svete Judite svakog Boia. 22. BIROKRATA LAN 156 Uspostavljanje uprave 1. Ovim se uspostavlja meunarodna uprava za morsko dno, koja e funkcionisati u skladu sa dole navedenim dokumentom. 2. Sve drave-lanice jesu ipso facto lanovi Uprave. ... 4. Sedite Uprave bie na Jamajci. LAN158 Organi uprave 2. Ovim se uspostavlja Preduzee, organ preko koga e Uprava sprovoditi funkcije pomenute u lanu 170, paragraf 1. (Povelja Ujedinjenih nacija o zakonu o pomorstvu, potpisana u zalivu Montego na Jamajci, 10. decembra 1982.)

"Oprostite zbog honorara", ree generalni direktor Vilbor Janc izvinjavajuim glasom. "Ali on je odreen propisima UN." "Sasvim razumem. Kao to znate, nisam ovde zbog novca." "A postoje znatne dopunske pogodnosti. Najpre, imaete rang ambasadora..." "Hou li morati da se odevam u skladu s time? Nadam se da ne - ak i nemam frak, da i ne pominjem ostatak tih vrajih besmislica." Janc se nasmeja. "Bez brige - mi emo se pobrinuti za takve pojedinosti. A, razume se, svuda ete biti VIP - to ume da bude prilino prijatno." Ima ve dugo vremena, pomisli Bredli, otkako uivam povlastice koje idu uz VIP, ali bilo bi prilino netaktino to rei. I pored sveg iskustva, bio je nov u ovoj sredini; moda nije trebalo da ispali ni onu mudroliju o ambasadorima... Generalni direktor prelazio je pogledom listing na stonom displeju, s vremena na vreme zadajui komandu 'pauza' da bi neku stavku pogledao detaljnije. Bredli bi bio spreman da vrati znatni deo honorara novim poslodavcima za povlasticu da proita tu datoteku. Pitam se da li znaju, pomisli on, o onome kada smo Ted i ja 'zasolili' onu olupinu kod Delosa lanim amforama? Ali nemam griu savesti zbog toga: to je uzrokovalo mnogo nevolja ljudima koji su ih debelo zasluili. "Mislim da bi trebalo da vam kaem", ree generalni direktor, "da smo zaista imali jedan mali problem - iako ne treba da brinete zbog toga. Neke od naih... ovaj... agresivnije nezavisnih drava moda nee biti preterano srene zbog vaih veza sa CIA-om." "Bilo je to pre vie od trideset godina! I nisam ak ni znao da je posao za CIAu sve do podugo posle potpisivanja - kao obian mornar, za ime sveta... Mislio sam da stupam u Hjuz Suma Korporaciju - a i jesam." "Nemojte da vam to remeti san; pominjem to samo u sluaju da neko potegne stvar. Nije mnogo verovatno, jer u svim ostalim pogledima kvalifikacije su vam izvanredne. To je priznao ak i Balard." "Oh, je li?" "Pa, rekao je da ste najbolji od itave te nesposobne bande." "To zvui poput Boba." Generalni direktor nastavi da razgleda listing, a zatim ostade da sedi jedan trenutak sa zamiljenim izrazom lica. "Ovo nema nikakve veze sa vaom prijavom i molim vas da izvinite ukoliko deluje da se meam tamo gde ne bi trebalo. Govorim sa vama kao mukarac sa mukarcem..." Do avola, pomisli Jason, znaju za Vilu! Pitam se kako li su se probili kroz Evino obezbeenje? Ali posredi je bilo mnogo vee iznenaenju od toga... "Izgleda da ste izgubili kontakt sa sinom i njegovom majkom pre vie od dvadeset godina. Ukoliko elite, moemo vas povezati."

Na trenutak Bredli oseti stezanje u grudima; bilo je to gotovo kao da mu se neto dogodilo sa zalihama vazduha. I previe dobro je poznavao to stanje i zato poe da osea lepljivi poetak onesposobljujue panike koja je najgori neprijatelj svakog ronioca. Kao to je to uvek uspevao ranije, on povrati kontrolu laganim, dubokim udisajima. Generalni direktor Janc, shvativi da je otvorio neku staru ranu, ekao je pun sauea. "Hvala", ree Bredli najzad. "Vie bih voleo da to ne uinite. Jesu li - dobro?" "Da." Bilo je sve to je trebalo da zna. Bilo je nemogue vratiti sat unatrag: jedva da se seao kakav je ovek - momak! - bio u dvadeset petoj, kada je najzad otiao na studije. I kada se, prvi i poslednji put u ivotu, zaljubio. Nikada nije saznao o ijoj se greki radilo i moda sada nije bilo ni bitno. Mogli su ga lako nai da su to hteli. (Da li je Jason Junior ikada pomislio na njega i prisetio se vremena kada su se igrali zajedno? Bredlija zapekoe oi i on okrete um od tih seanja.) Ponekad se pitao da li bi uopte prepoznao Duli kada bi se sreli na ulici; poto je unitio sve njene fotografije (zato je zadrao onu jednu sa Jasonom Juniorom?) vie nije mogao jasno da joj se seti lica. Meutim, nije bilo sumnje da je to iskustvo ostavilo neuklonjive oiljke na njegovoj psihi, ali je nauio da ivi sa njima - uz pomo, suvo je priznao, madam Eve. Obred koji je uspostavio u Vili donosio mu je mentalno i fiziko olakanje i doputao mu da delotvorno funkcionie. Bio je zahvalan na tome. A sada je imao novi interes - novi izazov - kao oblasni direktor (za Atlantik) Meunarodne uprave za morsko dno. Mogao je da zamisli kako bi Ted pukao od smeha na taj preobraaj. Pa, bilo je podosta istine u onoj staroj izreki da su varalice najbolji uvari igre. "Zamolio sam dr Cvikera da doe da se pozdravite, jer ete tesno saraivati. Jeste li ga ve upoznali?" "Ne - ali, razume se, esto sam ga viao. Poslednji put tek jue, na Kanalu naunih vesti. Analizirao je Parkinsonov plan - i nije imao Bog zna kakvo miljenje o njemu." "Meu nama, on nema Bog zna kakvo miljenje ni o emu to nije sam izumeo. I obino je u pravu, to ga ne ini nimalo omiljenijim meu kolegama." Veina ljudi smatrala je pomalo smenim to to je vodei okeanograf sveta roen u alpskoj dolini, pa je tako nastalo nebrojeno vicema o provama vajcarske mornarice. Ali nije bilo bekstva od injenice da je batiskaf izumljen u vajcarskoj, a dugaka senka Pikara i dalje se pruala preko tehnologije koju su zasnovali. Generalni direktor baci pogled na sat i nasmei se na Bredlija.

"Kada bi mi savest dozvoljavala, mogao bih da dobijam opklade na ovaj nain." On poe tiho da odbrojava, ali tek to je stigao do 'jedan' kada se zau kucanje na vratima. "Vidite ta sam hteo da kaem?" ree on Bredliju. "Kao to to oni rado kau: 'Vreme je vajcarski proizvod.'" Onda doviknu: "Uite, France." Nastade trenutak nemog potovanja pre nego to su se naunik i inenjer rukovali: obojica su poznavala ugled onoga drugoga i svaki se pitao: 'Hoemo li biti kolege - ili protivnici?' Onda profesor Franc Cviker ree: "Dobro doli na palubu, gospodin Bredli. Treba da razgovaramo o mnogo toga." PRIPREME 23. KONTAKT PROGRAM "Ne moe biti mnogo ljudi", ree Markus Kilford, "koji ne znaju da je ostalo samo etiri godine do stogodinjice Titanika - ili koji nisu uli za planove o vaenju olupine. Jo jednom, srean sam to su sa mnom tri predvodnika tog projekta. Razgovarau sa svakim od njih. Onda ete imati priliku da ih pozovete i postavite im kakva god pitanja elite. Kada za to doe as, broj e se pojaviti na dnu ekrana. Gospodin sa moje leve strane jeste slavni podvodni inenjer Jason Bredli; njegov susret sa dinovskim oktopodom na njufaundlendskoj naftnoj buotini sada je deo okeanskog folklora. On je trenutno lan Meunarodne uprave za okeansko dno i odgovoran je za nadgledanje operacija na olupini. Pored njega je Rupert Parkinson, koji prole godine zamalo to nije doneo kup Amerike u Englesku. (Ba mi je ao, Ruperte). Njegova firma bavi se vaenjem prednjeg dela olupine - veeg od dva dela na koja se brod prelomio. Sa moje desne strane je Donald Krejg, koji je u vezi sa Nipon-Tarner korporacijom - trenutno najveim medijskim lancem na svetu. On e nam govoriti o planovima za podizanje krme, koja je poslednja potonula - ponevi sa sobom najvei deo izgubljenih te nezaboravne noi pre devedeset est godina. Gospodine Bredli - da li bi bilo u redu da vas nazovem sudijom koji e se starati da ne bude varanja u trci izmeu ova dva gospodina?" Kilford je morao da podigne ruku da bi zaustavio istovremene proteste ostala dva gosta. "Molim vas, gospodo! Obojica ete stii na red. Neka prvo govori Jason." Sada kada sam preruen u diplomatu, pomisli Bredli, najbolje bi bilo da pokuam da odigram svoju ulogu. Znam da Kilford pokuava da nas podbode - to mu je posao - pa u zato taktino. "Ja to ne smatram trkom", odgovori on paljivo. "Obe strane predale su planove koji predviaju podizanje sredinom aprila 2012." "Ba petnaestog? Obe?"

Bila je to osetljiva stvar, o kojoj Bredli nije imao nameru da javno raspravlja. Ubedio je glaveine iz MUOD-a da se nipoto ne sme dozvoliti nekakav foto-fini. Dve velike operacije spasavanja nikako se nisu mogle odigrati istovremeno, na manje od jednog kilometra rastojanja. Opasnost od nesree - uvek velika briga - neizmerno bi se uveala. Pokuaj izvoenja dva velika posla odjednom bio je dobar nain da se ne ostvari nijedan. "Sluajte", ree on strpljivo, "nisu to operacije od jedan dan. Titanik je stigao na dno u nekoliko minuta. Bie potrebni dani da se vrati na povrinu. Moda nedelje." "Mogu li ja neto da kaem?" upita Parkinson i spremno to i uini. "Mi nemamo nameru da dignemo svoj deo olupine na povrinu. Uvek e ostati u potpunosti pod vodom, da bi se izbegla opasnost od trenutne korozije. Mi ne elimo da uestvujemo u TV spektaklima." Paljivo je izbegavao da pogleda prema Krejgu; kamera u studiju bila je manje obzirna. Ba mi je ao Donalda, pomisli Bredli. Trebalo je da ovde doe Kato; on i Parki bili bi odgovarajui par. Moda bismo videli malice pravog vatrometa, dok bi obojica pokuavala da budu sarkastinije pristojna od onog drugog - na, razume se, najdentlmenskiji mogu nain. Bredli poele da moe da pomogne Donaldu, prema kome je poeo da gaji toplo, gotovo oinsko oseanje, ali morao je da upamti da je sada prijateljski neutralan. Donald Krejg neudobno se promekolji na stolici i uputi Parkinsonu povreen pogled. Kilford je, izgleda, uivao. "Ali, gospodin Krejg, zar vi ne elite da snimite kako se kobilica die iz vode, sa vaim sintetikim ledenim bregom koji se uzdie nad njom?" Bilo je to upravo ono to je Kato nameravao, iako to nikada nije obnarodovao. Ali to nije bila vrsta tajne koja se mogla drati due od nekoliko milisekundi u elektronskom globalnom selu. "Pa... ovaj", poe Donald nespretno. "Ukoliko mi i dignemo svoj deo iznad nivoa mora, to nee biti ba zadugo..." "...ali dovoljno dugo za malice spektakularnih snimaka?" "...zbog toga to emo ga, ba kao to to i vi nameravate, Ruperte, tegliti pod vodom do konanog poivalita u Tokiju na moru. I nee biti opasnosti od ranja; najvei deo gvourije bie i dalje zatvoren u ledu, a itava e biti na taki mrnjenja." Donald zastade na trenutak; onda mu se lagani osmeh rairi licem. "I uzgred", nastavi on, oigledno zadobijajui samopouzdanje, "zar se ve uveliko ne pria o tome da vi planirate TV spektakl? Kakve su to glasine o sputanju ljudi-aba do olupine im ova bude dostupna? Na kolikoj e to dubini biti, gospodin Bredli?"

"Zavisi od toga ta e udisati. Trideset metara sa vazduhom. Stotinu ili vie sa meavinama. "Onda sam siguran da bi polovina sportskih ronilaca sveta volela da doe u posetu - znatno pre nego to stignete do Floride." "Hvala na predlogu, Donalde", ree Parkinson slatko. "Svakako emo razmisliti o tome." "Pa, sada kada smo probili led - ha, ha! - da se damo na posao. Voleo bih Donalde, Ruperte - da mi svako od vas objasni kako va projekat stoji u ovom trenutku. Ne oekujem da odajete ikakve tajne, razume se. Potom u zamoliti Jasona da da primedbe - ukoliko to eli. Poto K dolazi pre P, ti e prvi, Donalde." "Pa - ovaj - problem sa krmom ogleda se u tome to je gadno razbijena. Zatvaranje u led je najrazumniji nain rukovanja njom kao jedinstvenom celinom. A, razume se, led plovi - kao to je kapetan Smit, izgleda, zaboravio 1912. Moji prijatelji u Japanu razradili su veoma delotvoran metod smrzavanja vode korienjem elektrine struje. Tamo dole ve je gotovo nula stepeni, tako da je potrebno vrlo malo dodatnog hlaenja. Izradili smo neutralne nosake kablove i termoelektrine elemente, a nai podvodni roboti poee da ih postavljaju za koji dan. I dalje pregovaramo u vezi sa elektrinom energijom i nadamo se da emo veoma skoro imati potpisane ugovore." "A kada budete napravili svoj dubinski ledeni breg, ta onda?" "Ah - pa - o tome trenutno radije ne bih govorio." Iako to nije znao niko od prisutnih, Donald nije izbegavao odgovor. Stvarno nije nita znao - ak je bio i zbunjen. ta je Kato zaista mislio tokom njihovog poslednjeg razgovora? Svakako se alio; zaista, nije bilo ba pristojno ostavljati partnere da tapkaju u mraku... "Vrlo dobro, Donalde. Komentari, Jasone?" Bredli zavrte glavom. "Nita bitno. Plan je smeo, ali nai naunici ne mogu nai greke u njemu. A, razume se, ima u njemu - kako se ono kae - poetske pravde." "Ruperte?" "Slaem se. Zgodna zamisao. Jedino se nadam da e proraditi." Parkinson je uspeo da doara iskreno oseanje aljenje zbog neuspeha koji je oigledno oekivao. Bila je to maestralna predstava. "Pa, red je sad na tebe. Kako vi stojite?" "Mi koristimo neposredne tehnike - nita egzotino! Budui da je vazduh pod etiri stotine puta vein pritiskom na dubini Titanika, nije praktino pumpati ga tamo dole da bi se olupina digla. Zbog toga koristimo uplje staklene sfere; one imaju isti uzgon na svakoj dubini. Bie povezane - na milione - u pakovanja odgovarajue veliine. Neke e moda bii smetene po brodu na stratekim takama, uz pomo

malih DUV-a - izvinite, daljinski upravljanih vozila. Ali veina e biti povezana za nosa koji sputamo ispod trupa." "A kako ete", umea se Kilford, "povezati trup za nosa?" Oigledno se dobro pripremio, pomisli Bredli zadivljeno. Veina nestrunjaka prihvatila bi takvu stvar zdravo za gotovo, kao taku koja nije vredna posebne panje; ali bio je to klju itave operacije. Rupert Parkinson se iroko nasmei. "Donald ima svoje male tajne; isto tako i mi. Ali uskoro emo poeti da vrimo probe, a Jason je ljubazno pristao da ih nadgleda - zar ne?" "Da - ukoliko nam mornarica SAD bude unajmila Marvina na vreme. MUOD nema sopstvenih dubinskih podmornica, avaj. Ali radimo na tome." "Mislim da bih voleo da jednog dana zaronim sa vama", ree Kilford. "Moete li da spustite video vezu do olupine." "Bez problema, sa optikim kablovima: ve imamo nekoliko kola za nadgledanje." "Sjajno: poeu da nagovaram producenta. Pa, vidim da trepu mnoge svetiljke. Prvi nas je pozvao gospodin - izvinite, mislim da je to gospoica - andrika de Silva iz Noting Hil Gejta. Samo napred, andrika..." 24. LED "Izbili smo na pravo trite", ree Kato sa neprikrivenom zluradou. "Mornarice SAD i SSSR pokuavaju da obore cenu jedna drugoj. Kada bismo bili nepopustljivi, mislim da bi nam obe strane platile da im uklonimo radioaktivne igrake iz ruku." Na drugoj strani sveta, Krejgovi su ga posmatrali preko jednog od poslednjih uda komunikacione tehnologije. POLAR 1, otvoren uz veliku halabuku pre samo par nedelja, bio je prvi optiki kabl poloen ispod arktike kape. Eliminisanjem dugog povezivanja sa geostacionarnom orbitom i njenog malog, ali nervirajueg kanjenja, globalni telefonski sistem bitno se popravio; govornici vie nisu sve vreme prekidali jedan drugog, ili traili vreme na ekanje odgovora. Kao to je generalni direktor INTELSAT-a rekao, hrabro nasmeen kroz suze: "Sada moemo posvetiti komsate poslu koji im je Bog namenio - pruanju usluga avionima, brodovima i automobilima - i svakome ko voli da malo izie na sve vazduh." "Jeste li sklopili ugovor?" upita Donald. "Bie sreen do kraja nedelje. Jedan Bauka, jedan Amer. Onda e se nadmetati da vide koji e nam bolje obaviti posao. Nije li to bolje od toga da bacaju nuklearne bombe jedni na druge?" "Mnogo bolje."

"Britanci i Francuzi takoe pokuavaju da se ukljue u igru - to pomae naem poloaju pri cenkanju, razume se. Moda ak i unajmimo jednu od njihovih, onako za rezervu. Ili u sluaju da odluimo da ubrzamo operaciju." "isto onako da biste bili jednaki sa Parkijem i kompanijom? Ili da dignete na deo prvi?" Nastade kratka tiina - otprilike upravo onoliko koliko bi bilo potrebno da pitanje otputuje do Meseca i nazad. "Zaboga, Edit!" ree Kato. "Mislio sam samo na neoekivane tekoe. Upamti, mi se ne trkamo - Boe sakloni! I jedni i drugi obeali smo MUOD-u da emo dizanje poeti izmeu 7. i 15. aprila '12. elimo da obezbedimo ispunjenje plana - to je sve." "Pa, hoete li?" "Da vam pokaem na mali kuni video - cenio bih ukoliko biste izili iz moda za snimanje. Ovo nije konana verzija, pa bih voleo vae primedbe na ovom stepenu." Japanski studiji, priseti se Donald, uivali su dugotrajni i zaslueni ugled majstora za rad sa maketama i specijalnm efektima. (Koliko puta su Tokio unitila raznorazna udovita?) Pojedinosti broda i morskog dna bili su toliko savreni da nije bilo nikakvog utiska da je sve smanjeno; ko god nije znao da vidljivost pod morem nikada ne prelazi stotinu metara - u najboljem sluaju - mogao bi da pomisli kako je posredi stvarnost. Zdrobljen zadnji deo Titanika - otprilike treina njegove pune duine - leao je na ravnoj, muljevitoj povrini okruen komadima koji su padali kao kia kada se brod prepolovio. Sama krma bila je u prilino dobrom stanju, iako je paluba delom bila pokidana, ali dalje napred izgledalo je kao da je dinovski eki tresnuo olupinu. Samo polovina krmila virila je iz morskog dna; dve od tri ogromne elise bile su u potpunosti pod zemljom. Njihovo vaenje bie samo za sebe veliki problem. "Deluje kao pravi haos, zar ne?" ree Kato veselo. "Ali, pazite." Jedna lenja ajkula propliva ispred, iznenada opazi imaginarnu kameru i panino se udalji. Zgodan detalj, pomisli Donald, nemo odajui poast animatorima. Sada se vreme ubrzavalo. Brojevi koji su oznaavali dane sevali su na desnoj strani slike: po dvadeset etiri asa prolazilo je svake sekunde. Tanki nosai sputali su se iz tenog neba i sastavljali u otvorenu skelu koja je okruivala olupinu. Debeli kablovi poput zmija uvukoe se u razbijeni trup. Dan 400. (Prolo je vie od godinu dana). Sada je voda, do tada potpuno nevidljiva, poela da postaje mlena. Najpre gornji deo olupine, zatim iskrivljena oplata trupa, onda ceo ostatak do samog dna lagano su nestali u ogromnom bloku svetlucave beline. "Dan 600", ree Kato ponosito. "Najvea kocka leda na svetu - osim to ba nije sasvim u obliku kocke. Pomislite samo na sve friidere koje e to prodati."

Moda u Aziji, pomisli Donald. Ali ne u Velikoj Britaniji - naroito ne u Belfastu. Tamo je ve bilo protesta, povika: 'Skrnavljenje!' i ak pretnji bojkotovanjem svega japanskog. Pa, predstavljalo je to Katoov problem, a on ga je svakako bio potpuno svestan. "Dan 650. Do tog trenutka i morsko dno treba da je ovrslo, sve do nekoliko metara ispod trostrukih zavrtnja. Sve e biti vrsto zatvoreno u jedan blok. Samo treba da ga dignemo na povrinu. Led e obezbediti samo deo uzgona koji nam je potreban. I zato..." "I zato ete zamoliti Parkija da vam proda par milijardi mikrosfera?" "Verovao ili ne, Donalde, pomislili smo da napravimo svoje. Ali da kopiramo zapadnu tehnologiju? Boe skloni!" "Pa ta ste onda izmislili umesto toga?" "Neto vrlo jednostavno; pribei emo zaista visoko tehnolokom pristupu. Nikome ne govorite o tome za sada - ali dii emo Titanik uz pomo raketa." 25. JASON JUNIOR Bilo je trenutaka kada oblasni direktor (za Atlantik) Meunarodne uprave za okeansko dno nije imao slubenih dunosti, jer su obe polovine operacije Titanik glatko proticale. Ali Jason Bredli nije bio od onih ljudi koji uivaju u nedelatnosti. Poto nije morao da brine o izdravanju do kraja ivota - prihod od njegovih ulaganja bio je nekoliko puta vei od dohotka od MUOD-a - smatrao je sebe u prilinoj meri slobodnim strelcem. Drugi su moda bili zarobljeni u svojim ladicama organizacione sheme Uprave; Jason Bredli lutao je kako mu se svidi i poseivao sva odeljenja koja su mu se inila zanimljiva. I obino su ga doekivali dobrodolicom, jer slava mu je svugde prethodila i drugi rukovodioci odeljenja smatrali su ga vie egzotinim posetiocem nego takmacem. Sva etiri ostala oblasna direktora (Tihi okean, Indijski, Antarktik, Arktik) bila su sasvim voljna da mu pokau ta se dogaa u njihovim okeanskim carstvima. Bili su, razume se, sada ujedinjeni protiv zajednikog neprijatelja - globalnog porasta nivoa okeana. Posle vie od decenije esto ogorenih rasprava, sada se dolo do saglasnosti da ovaj porast iznosi izmeu jednog i dva centimetra godinje. 'Plavi Mir' i druge grupe za zatitu ivotne sredine krivili su oveka; naunici nisu bili tako sigurni. Bilo je istina da su milijarde tona CO2 iz termoelektrana i automobila imali izvesnog doprinosa zloglasnom 'efektu staklene bate', ali majka Priroda moda je i dalje bila glavni krivac; najjunakiji napori oveanstva nisu se mogli uporediti sa zagaenjem koje izazove jedan veliki vulkan. Sve te rasprave zvuale su veoma akademski ljudima iji e domovi moda nestati jo tokom njihovih ivota. Glavnog naunika MUOD-a, Franca Cvikera, mnogi su smatrali vodeim svetskim okeanografom - miljenje koje on nije mnogo pokuavao da obeshrabri.

Prva stvar koju je veina posetilaca primeivala poto bi mu ula u ured bile su korice asopisa Tajm sa naslovom 'Admiral okeana'. A nijedan posetilac nije uspevao da pobegne bez lekcije, ili bar reklame, o operaciji NEPTUN. "To je skandal", voleo je da kae Cviker. "Imamo fotografske prikaze Meseca i Marsa koji pokazuju detalje sve do razmera male kue - ali najvei deo nae planete i dalje je potpuno nepoznat! Troe se milijarde za kartografisanje ljudskog genoma, u nadi da e to dovesti do napretka medicine - jednog dana. U to ne sumnjam; ali kartografisanje morskog dna sa rezolucijom od jednog metra smesta bi se isplatilo. Uz pomo kamere i magnetometra locirali bismo sve olupine koje su ikada potonule, jo od kako je ovek poeo da gradi brodove!" Onima koji su ga optuivali da je monomanijak rado je upuivao slavni odgovor Edvarda Telera: "To naprosto nije istina. Ja imam nekoliko monomanija." Meutim, nije bilo sumnje da je operacija NEPTUN bila glavna meu njima i posle nekoliko meseci izloenosti Cvikeru, Bredli je poeo da je deli - bar kada nije bio obuzet Titanikom. Ishod, posle meseci mozganja i gigabajta CADCAM-a, bio je eksperimentalno dalekometno autonomno vozilo za osmatranje tip I. Slubeni akronim EDAVO preiveo je samo otprilike jednu nedelju; a onda, preko noi, bio je zamenjen... "Uopte ne lii na oca", ree Roj Emerson. Bredlija je taj vic ve poinjao da zamara, iako iz razloga koji nijedan od njegovih kolega - izuzev generalnog direktora - nije mogao da zna. Ali obino mu je uspevalo da se kiselo nasmei kada bi prikazivao najnovije udo laboratorije VVIPovima. Obinim VIP-ovima bavio se direktor odeljenja za odnose sa javnou. "Niko mi nee poverovati da nije nazvan po meni, ali to je istina. istom igrom sluaja, robot mornarice SAD koji je prvi obavio pregled unutranjosti Titanika zvao se Jason Junior. I tako je ime ostalo. Ali na J. J. mnogo je sloeniji - i potpuno nezavistan. Ume danima da upravlja sam sobom - ili nedeljama - bez ikakvog ljudskog meanja. Nije nalik prvom J. J.-u, koji je bio upravljan preko kabla; neko ga je opisao kao kue na uzici; ovaj J. J. u stanju je da lovi preko svakog okeanskog dna sveta i da njuka sve to mu deluje zanimljivo." Jason Junior nije bio mnogo vei od oveka i bio je oblikovan u vidu debelog torpeda, sa kamerama koje su gledale napred i nanie. Glavni pogon bio mu je obezbeen jednom turbinskom elisom, a nekoliko malih mlaznica za skretanje omoguavalo mu je menjanje pravca kretanja. Bilo je raznoraznih zaobljenih ispupenja u koja su bili smeteni instrumenti, ali nikakvih spoljanjih manipulatora koji se mogu nai na veini DUV-a. "ta, nema ruke?"

"Nisu mu potrebne - na taj nain imamo mnogo istiji dizajn, sa veom brzinom i dometom. J. J. je isto sredstvo za izvianje; uvek moemo da se kasnije vratimo i pogledamo sve ono zanimljivo to je naao na morskom dnu. Ili ispod dna, zahvaljujui njegovom magnetometru i sonaru." Emerson je bio impresioniran; bila je to ona vrsta maine kakva je pogaala icu njegovih naklonosti prema raznoraznim napravama. Kratkotrajna slava koju mu je doneo talasni brisa davno je isparila - iako ne, sreom, i bogatstvo koje je dolo uz nju. Bio je, izgledalo je, ovek od jedne ideje; svi njegovi kasniji izumi pokazali su se kao promaaji, a njegov mnogo reklamirani eksperiment sa bacanjem mikrosfera do Titanika kroz cev ispunjenu vazduhom bila je sramotni poraz. Emersonova 'rupa u moru' tvrdoglavo je odbijala da ostane otvorena; sfere u padu zaguivale su se na pola puta u njoj, izuzev ukoliko je protok bio toliko mali da je postajao beskoristan. Parkinsonovi su se prilino uzrujali i naterali su jadnog Emersona da se osea neugodno na poslednjem sastanku odbora, na naine koje je engleska via klasa jo davno usavrila; tokom nekoliko nedelja, ak je i njegov dobri prijatelj Rupert bio upadljivo hladan. Ali mnogo gore stvari tek su dolazile. Satirini vaingtonski autor crtanih filmova stvorio je aavog 'Tomasa Alvu Emersona' iji su iaeni izumi postideli i samog Ruba Goldberga. Poeli su motorizovanim rajsferlusom, nastavili se preko digitalne etkice za zube, da bi stigli do pejsmejkera sa sunanom baterijom. U asu kada je na red doao Brajev brzinometar za slepe motoriste, Roj Emerson je stupio u vezu sa sa svojim advokatom. "Dobijanje sudskog spora protiv neke TV mree", ree Do Vikram, "podjednako je lako kao i, recimo, ispisivanje Oenaa po zrnu pirina istroenim perom. Branitelj e se pozvati na slobodu javnog oglaavanja i javni interes i navodie nadugako i nairoko povelju o ljudskim pravima. Razume se", dodade on pun nade, "biu veoma srean da probam to da slomim. Uvek sam eleo da imam sluaj pred vrhovnim sudom." Emerson je mudro odbio ponudu i iz itavog napada proisteklo je bar neto dobro. Svi Parkinsonovi, do poslednjeg mukarca - i ene - osetili su da to nije poteno i ujedinili se oko njega. Iako vie nisu mnogo ozbiljno prihvatali njegove inenjerske predloge, ohrabrivali su ga da se upuuje u misije pronalaenja injenica poput ove. Skromni Centar Uprave za istraivanje i razvoj na Jamajci nije imao tajni i bio je otvoren za svakoga. Bio je - bar teorijski - nepristrasni savetnik za sve one koji se bave morem. Parkinsonovi i grupa Nipon-Tarner bili su sada daleko najvidljiviji u javnosti od svih takvih kandidata i esto su dolazili u posete radi saveta za sopstvene operacije - kao i, ukoliko je mogue, da provere koliko je odmakla konkurencija. Paljivo su izbegavali preklapanje termina, ali ponekad je bilo omaki i uglaenih

razmena rei, u stilu: 'Neverovatno da tebe sretnem ovde!' Ukoliko Roj Emerson nije pogreio, primetio je jednog od Katoovih ljudi na odeljenju za polaske aerodroma Kingston, upravo kada je dolazio. MUOD je, razume se, bila u potpunosti svesna tih skrivenih tokova i davala je sve od sebe da ih iskoristi. Franc Cviker je naroito voleo da ubacuje sopstvene projekte - i da navodi druge da ih plaaju. Bredliju je bilo drago da sarauje, naroito kada je u pitanju bio J. J, i podjednako je voleo da dri male govore za javnost i deli blistavu brouru o projektu NEPTUN. "Jednom kada se softver usavri", ree Bredli Emersonu, "tako da moemo da izbegnemo sve prepreke i da se uhvatimo ukotac sa vanrednim okolnostima, pustiemo ga da ide sam. Bie u stanju da mapira dno sa vie pojedinosti nego to je to iko do sada uinio. Kada dovri posao, izronie, a mi emo ga izvui, napuniti mu akumulatore i preuzeti sve podatke. Onda ide pravo nazad." "A ta ako, recimo, sretne veliku belu ajkulu?" "ak smo i na to mislili. Ajkule retko napadaju nepoznate stvari, a J. J. svakako izgledom ba ne otvara apetit. Njegov sonar i elektromagnetne emisije preplaie veinu grabljivaca." "Gde nameravate da ga isprobate - i kada?" "Poev od idueg meseca, na nekom od dobro mapiranih lokaliteta. Onda do kontinentalne ploe. A potom - do Grend Benksa." "Ne mislim da ete pronai mnogo toga novog oko Titanika. Obe sekcije fotografisane su do u milimetar." "Istina je; one nas, u stvari, ne zanimaju. Ali J. J. moe da sondira najmanje dvadeset metara ispod povrine dna - a to niko do sada nije uinio na tom polju punom rasutih delova. Bog zna ta je sve i dalje tamo sahranjeno. ak i ako ne pronaemo nita uzbudljivo, stvar e ipak pokazati sposobnosti J. J. - i dati veliki zamah projektu. Idem na Eksplorera sledee nedelje da obavim potrebne dogovore. Proli su vekovi otkako sam bio na njemu, a Parki - Rupert - kae da ima neto da mi pokae." "Ima, zaista", ree Emerson sa smekom. "Ne bi trebalo ovo da ti govorim - ali nali smo pravo blago na Titaniku. Tano tamo gde je i trebalo da bude." 26. MEDIIJEV PEHAR "Pitam se da li shvata", dreknu Bredli da bi se uo kroz urlanje i zveket mainerije, "koliki ste popust dobili. Njegova gradnja kotala je gotovo etvrt milijarde - i to u vreme kada je milijardu dolara bilo prava para." Rupert Perkinson je nosio fino jahtako odelo koje je - naroito ovako krunisano lemom - delovalo malo neprikladno ovde dole pored ronilakog otvora u Glomar Eksploreru. Uljem pokriveni pravougaonik vode - vei od teniskog igralita bio je okruen tekom opremom za izvlaenje i rukovanje, od ega je najvei deo bio

naet zubom vremena. Svuda su se videli tragovi opravki vrenih na brzinu, mrlje antikorozivne boje i zlokobni natisi U KVARU. Pa ipak, izgleda da je dovoljno toga radilo; Parkinson je tvrdio da zapravo napreduju u odnosu na plan. Teko je poverovati, ree Bredli u sebi, da je prolo trideset godina otkako sam stajao ovde, zagledan u isti ovaj crni pravougaonik vode. Ne oseam se trideset godina stariji... ali ne seam se mnogo toga o utokljunom mladiu koji je upravo potpisao za svoj prvi veliki posao. On svakako ne bi ni sanjao o onome koji sada imam. Pokazalo se da je sve ilo bolje nego to je oekivao. Posle decenija borbi protiv advokata UN i itave alfabetne papazjanije vladinih odseka i uprava za zatitu okoline, Bredli je poinjao da uvia kako su oni nuno zlo. Dani divljeg zapada na okeanima bili su gotovi. Postojalo je vreme kada je bilo veoma malo zakona na dubini od preko stotinu hvati; sada je on bio erif i, na vlastito prilino iznenaenje, poinjao je da uiva u tome. Jedan znak njegovog novog poloaja - neke njegove stare kolege nazivale su ga 'preobraenje' - bio je uramljena povelja 'Plavog Mira' koja mu je sada visila sa zida ureda. Nalazila se odmah pored fotografije koju mu je pre mnogo godina poklonio slavni vatrogasac poara na naftnim buotinama, 'Crveni' Ader. Na toj fotografiji bio je ispis: 'Jasone - nije li sjajno kada te ne gnjave prodavci polisa za ivotno osiguranje? Sve najbolje - Crveni.' Navod Plavog mira bio je malo dostojanstveniji: JASONU BREDLIJU - U ZNAK PRIZNANJA ZA OVENI POSTUPAK SA JEDINSTVENIM STVORENJEM, OCTOPUSOM GIGANTEUSOM VERILLOM Najmanje jednom meseno Bredli je naputao ured i leteo do Njufaundlenda oblasti koja je ponovo opravdavala svoje ime. Otkako su operacije poele, sve vei i vei deo svetske panje okretao se drami koja se odigravala na podruju Grend Benksa. Odbrojavanje do 2012. je poelo i ve su se polagale opklade na pobednika u 'Trci za Titanik" A postojala je jo jedna ia zanimanja, ovog puta morbidna... "Ono to me nervira", ree Parkinson kada su napustili buni i zveketavi haos ronilakog otvora, "jesu zlodusi koji me stalno pitaju: 'Jeste li ve nali leeve?'" "I ja stalno dobijam isto pitanje. Jednog dana odgovoriu: 'Da - vi ste prvi.'" Parkinson se nasmeja. "Moram to i ja da probam. Ali evo koji odgovor ja dajem. Zna da i dalje pronalazimo cipele i izme po morskom dnu - u parovima, po nekoliko centimetara razdvojene? Obino su jeftine i prilino iznoene, ali prolog meseca naili smo na divan primerak najboljeg engleskog koarstva. Deluje kao da su stigle pravo od obuara - i dalje je itljiv natpis koji kae 'odobrenjem njenog velianstva'. Oigledno jedan od putnika iz prve klase...

Stavio sam ih u stakleni koveg u svom uredu, a kada me pitaju za trupla pokaem prema cipelama i kaem im: 'Pogledajte - unutra nije ostalo ni parence kosti. Tamo dole je gladan svet. I koa bi otila, da nije taninske kiseline.' To im ustro zapui usta." Glomar Eksplorer nije bio sazdan za lagodan ivot, ali Rupert Parkinson je uspeo da preobrazi jednu od njegovih privatnih kabina u krmnom delu, odmah ispod helikopterskog sletita, u valjanu imitaciju luksuznog hotelskog apartmana. To je Bredlija podsealo na njihov prvi susret, tamo na Pikadiliju - vekovima ranije, kako je sada izgledalo. Meutim, u prostoriji se nalazila stvar koja je delovala izrazito neprikladno u takvoj okolini. Bio je to drveni sanduk, otprilike metar visok, koji je izgledao gotovo nov. Ali kada se primakao, Bredli prepozna poznati i nepogreivi miris - metalni vonj joda, dokaz dugog potapanja u moru. Neki ronilac - da li je to bio Kusto? - jednom je upotrebio frazu 'miris blaga'. I eto, bio je ovde, visio u vazduhu - i terao da mu krv bre zastruji u venama. "estitam, Ruperte. Znai, dospeo si u pradedin apartman." "Da - dva dubinska DUV-a ula su tamo pre nedelju dana i obavila poetna ispitivanja. Ovo je prva stvar koju su iznela napolje." Na sanduku je i dalje stajao - slovima tako odtampanim da nisu izbledela ni posle jednog veka u bezdanu - donekle zbunjujui natpis: CEJLONSKI AJ IMANJE GORNJI GLENKERN MATAKELE Parkinson die poklopac, uz gotovo pobono potovanje, i povue u stranu pokriva od metalne folije ispod njega. "Standardni koveg cejlonskog aja od 80 funti", ree on. "Desilo se da je bio odgovarajue veliine, pa su ga naprosto prepakovali. I nisam imao pojma da su koristili aluminijumsku foliju, tamo 1912! Razume se, aj ne bi sada postigao naroito dobru cenu na aukciji u Kolombu - ali odlino je obavio posao. Dostojno divljenja." Paretom krutog kartona Parkinson je stao da paljivo uklanja gornji sloj natopljene, crne mase; delovao je, pomisli Bredli, tano kao podvodni arheolog koji vadi pare grnarije sa morskog dna. Meutim, ovo nije bila grka amfora stara dvadeset pet vekova, ve neto daleko sloenije. "Mediijev pehar", proapta Parkinson gotovo pobono. "Niko ga nije video stotinu godina; niko nije oekivao da e ga ikada vie videti." Otkrio je samo gornjih nekoliko ina, ali i to je bilo dovoljno da pokae krug od stakla unutar koga su bile ugraene raznobojne niti u sloenoj ari. "Neemo ga vaditi dok se ne naemo na kopnu", ree Parkinson, "ali evo kako izgleda."

Otvorio je tipinu salonsku umetniku knjigu na kojoj je stajao naslov Velianstvenost venecijanskog stakla. Fotografija preko itave strane prikazivala je neto to je, na prvi pogled, delovalo poput svetlucavog vodoskoka sleenog usred vazduha. "Ne mogu da poverujem", ree Bredli, posle nekoliko sekundi zapanjenog piljenja razrogaenih oiju. "Kako je iko mogao da pije iz toga? Jo bitnije - kako je to iko mogao da napravi?" "Dobra pitanja. Najpre, stvar je isto ornamentalna - predviena da se gleda, a ne da se koristi. Savreni primer Vajldove izreke - 'Sva umetnost u potpunosti je beskorisna.' A voleo bih da mogu da odgovorim na tvoje drugo pitanje. Naprosto, ne znamo. Oh, razume se da moemo da nagaamo o nekim tehnikama koje su koriene - ali kako je stakloduva uspeo da izvede da se ti ornamenti isprepleu? A pogledaj kako su te male lopte ugnedene jedna u drugu! Da ih nisam video sopstvenim oima, zakleo bih se da su se neki od tih primeraka mogli sastaviti samo pod nultom gravitacijom." "Znai, zato su Parkinsonovi rezervisali prostor na Skajhabu 3." "Koja smena glasina; ne vredi je ni pobijati." "Roj Emerson mi je rekao da jedva eka svoje prvo putovanje u svemir... za postavljanje laboratorije u besteinskom stanju." "Poslau Roju faksom pristojnu poruku u kojoj u mu rei da zaepi ta prokleta usta. Ali kada si ve potegao tu temu - da, smatramo da postoje mogunosti za duvanje stakla pod nultom gravitacijom. Moda nee ba pokrenuti revoluciju u industriji, kao flot-staklo tokom poslednjeg veka, ali vredi pokuati." "Ovo verovatno nije pristojno pitanje - ali koliko vredi ovaj pehar?" "Pretpostavljam da ne pita slubeno i zato ti neu dati brojku koju bih voleo da vidim u izvetaju kompanije. Uostalom, ti zna kako je aav svet umetnosti - vie uspona i padova nego na berzi! Pogledaj samo te megadolarske mazarije sa kraja dvadesetog veka koje sada ne moe ni da pokloni. A u ovom sluaju stvar je vezana sa istorijom - kako da tome pripie vrednost?" "Ipak, otprilike." "Bio bih veoma razoaran bilo ime ispod pedeset miliona." Bredli zazvida. "A koliko toga jo ima tamo dole?" "Mnogo. Ovde je kompletna lista, spremljena za izlobu koju je planirao Smitsonijan. Koju i dalje planira - samo sa kanjenjem od stotinu godina." Bilo je vie od etrdeset stavki na listi, sve sa visoko tehnikim italijanskim opisima i sa desetak znakova pitanja pored njih.

"Ovde ima malice misterije", ree Parkinson. "Dvadeset dve stavke nedostaju - ali znamo da su bile na brodu i sigurni smo da ih je pradeda imao u kabini, jer se alio zbog prostora koji zauzimaju - nije mogao da priredi urku." "I onda - ponovo e da optui Francuze?" Bio je to stari i prilino opor vic. Jedna od francuskih ekspedicija do olupine u godinama odmah posle otkria 1985. napravila je znatnu tetu prilikom pokuaja da donese artefakte. Balard i njegove kolege nikada im nisu oprostili. "Ne - pretpostavljam da imaju solidan alibi; mi smo nepobitno prvi koji su uli unutra. Moja teorija je da ih je pradeda izneo u susednu kabinu ili hodnik. Siguran sam da nisu daleko. Nai emo ih ranije ili kasnije." "Nadam se; ukoliko ti je procena ispravna - a na kraju krajeva ti si strunjak te kutije staklarije isplatie itavu operaciju. A sve ostalo bie isti bonus. Lep posao, Ruperte." "Hvala. Nadamo se da faza dva ide podjednako dobro." "Krtica? Primetio sam je pored otvora. Ima li ita novo od tvog poslednjeg izvetaja - koji je bio prilino tur?" "Znam - bili smo usred hitnih poslova kada je tvoj ured poeo da pravi gadnu galamu o planovima i rokovima. Ali sada smo se izborili sa problemom - nadam se." "Da li i dalje nameravate da napravite probu, na potezu otvorenog morskog dna?" "Ne. Idemo na rizik; pouzdajemo se da su svi sistemi OK, pa onda zato ekati? Sea li se ta se dogodilo programu Apolo, '68? Jedna od najsmelijih tehnolokih kocki u istoriji... Veliki Saturn V leteo je prethodno samo dvaput - bez posade - a drugi let bio je delimini neuspeh. Pa ipak, NASA je pola na sraunati rizik; sledei let ne samo da je bio sa posadom - iao je pravo na Mesec! Razume se, mi ne igramo na tako visoke uloge, ali ukoliko Krtica ne bude radila - ili je izgubimo - biemo u pravoj nevolji; itava operacija zavisi nam od toga. to pre budemo uli za bilo kakve prave probleme, utoliko bolje. Niko ranije nije pokuao neto ba kao ovo; ali na prvi pokuaj bie prava stvar - i voleli bismo da je ti nadgleda. A sada, Jasone - ta kae na jednu lepu oljicu aja?" 27. UPUTSTVO LAN 1 Razjanjenje termina i delokrug 1. U okviru ove Povelje: (1) "Oblast" oznaava morsko dno, okeansko zemljite i podslojeve poev odatle, a iza granica nacionalne jurisdikcije;

(2) "Uprava" oznaa Meunarodnu upravu za okeansko dno; LAN 145 Zatita podmorske okoline Neophodne mere bie preduzete u skladu sa ovom Poveljom a u pogledu aktivnosti u Oblasti da bi se obezbedila delotvorna zatita pomorske sredine od kodljivih posledica do kojih moe doi dejstvom ovih aktivnostia. U tu svrhu Uprava e usvojiti odgovarajue propise, zakone i procedure za inter alia: (a) spreavanje, smanjenje i kontrolu zagaenja i drugih rizika za pomorsku sredinu... pri emu se naroita panja poklanja potrebi za zatitom od kodljivih dejstava takvih aktivnosti kao to su buenje, uklanjanje zemljita, odlaganje otpadaka, konstrukcije i operacije ili odravanje instalacija, cevovoda i drugih naprava vezanih za te aktivnosti. (Povelja Ujedinjenih nacija o Pomorskom zakonu, 1982) "U gadnoj smo nevolji", ree Kato iz ureda u Tokiju, "i ovo nije vic." "U emu je problem?" upita Donald Krejg koji se odmarao u vrtu u zamku. Voleo je da s vremena na vreme prui priliku oima da se usredsrede na neto to je udaljenije od pola metra, a ovo je bilo neuobiajeno toplo i sunano popodne za rano prolee. "'Plavi Mir'. Uloili su novi protest kod MUOD-a - i ovog puta bojim se da e nas dobiti." "Mislio sam da smo sve to sredili." "I mi smo to mislili; glave se kotrljaju u naem pravnom odeljenju. Moemo da uinimo sve to smo planirali - osim da stvarno dignemo olupinu." "Malice je kasno za takvo otkrie, zar ne? A uopte mi nisi pominjao da nameravate da obezbedite dodatnu potisnu silu. Razume se, onaj vic o raketama nikada nisam uzimao ozbiljno." "Izvini zbog toga - pregovarali smo sa Diponom, Tiokolom i Junion Karbajdom, kao i sa pola tuceta drugih - nismo eleli da priamo o tome dok ne budemo sigurni ko e nam biti isporuilac." "ega?" "Hidrazina. Raketnog goriva. Tako da nisam previe izvrdavao sa istinom." "Hidrazina? Ali otkud vam... razume se! Tako ga je Kasler podigao u filmu Diite 'Titanik'!" "Da - i ideja je prilino dobra: ovaj se raspada u isti azot i vodonik, plus mnogo toplote. Ali Kasler nije morao da se hvata ukotac sa 'Plavim Mirom'. Nekako su nauli ta to radimo - voleo bih da znam kako - i tvrde da je hidrazin opasan otrov

i da emo ga malo prosuti koliko god paljivo da rukujemo njime, i tako dalje i tako dalje..." "Je li stvarno otrov?" "Pa, ne bih ba voleo da ga pijem. Smrdi kao koncentrisani amonijak, a ukus mu je verovatno jo gori." "I ta ete sada?" "Da se borimo, razume se. I pomisli samo na alternative. Parki e pui od smeha." 28. KRTICA Dubinska minipodmornica za tri lana posade Marvin bila je predviena kao naslednik slavnog Alvina, koji je odigrao tako kljunu ulogu u prvom istraivanju olupine. Meutim, Alvin nije pokazivao nameru da se povlai, iako je gotovo svaka od njegovih prvobitnih komponenti jo davno bila zamenjena. Marvin je bio i mnogo udobniji od svog prethodnika i imao je vee rezerve energije. Vie nije bilo neophodno provesti dosadnih dva i po sata u slobodnom padu do morskog dna; uz pomo motora Marvin je bio u stanju da stigne do Titanika za manje od jednog sata. A u sluaju opasnosti, odbacivanjem sve spoljanje opreme, lopta od titana koja je sadravala posadu mogla je da stigne do povrine u nekoliko minuta - nestiljivi vazduni mehur iz dubina. Za Bredlija, bio je to dvostruki prvi put. Nikada nije video Titanik sopstvenim oima, a iako je upravljao Marvinom tokom proba i treninga do dubine od nekoliko stotina metara, nikada ga nije spustio ravno do dna. Nema potrebe ni da se kae, nadzirao ga je uobiajeni pilot minipodmornice, koji je davao sve od sebe da ne bude samo saputnik sa zadnjeg sedita. "Visina dve stotine metara. Smer prema olupini jedan dva nula." Visina! Bila je to re koja je zvuala udno u uhu jednog ronioca. Ali ovde, unutar Marvinove lopte za odranje ivota, dubina je bila nebitna. Ono to je zaista zanimalo Bredlija bilo je uzdignue nad morskim dnom i dranje dovoljnog razmaka da bi se izbegle prepreke. On se oseti kao da upravlja ne podmornicom, ve niskoleteim avionom - i to onim koji traga za orijentirima u gustoj magli... 'Traganje', dodue, teko da je bila prava re, jer on je tano znao gde mu je meta. Blistavi signal na ekranu sonara bio je pravo pred njima i sada na udaljenosti od samo stotinu metara. Jo samo trenutak i TV kamera e ga uhvatiti, ali Bredli je eleo da koristi sopstvene oi. Nije bio dete video-doba kome nita nije bilo stvarno dok se ne pojavi na ekranu. Konano, pomoli se otrica prove, uzdiui se u blesku Marvinovih svetlosti. Bredli ugasi motor i pusti da malo vozilo lagano pluta prema sve bliim elinim liticama.

Sada ga je od Titanika razdvajalo samo nekoliko centimetara dijamantski vrstog kristala, koji je podnosio pritisak o kome nije bilo pametno ni razmiljati. Suoavao se sa duhom koji je i dalje pohodio okeanske puteve Atlantika posle skoro punog veka; i dalje je delovalo kao da se kree na sopstveni pogon, kao da je na putovanju koje je, ak i sada, tek poelo. Ogromno sidro, napola skriveno zavesom morske trave, jo je strpljivo ekalo da bude sputeno. Pored njega Marvin je delovao gotovo patuljasto, a visee tone mase Titanika izgledale su tako zlokobno da ga Bredli nairoko zaobie dok je lagano plutao mimo niza okruglih prozora koji su mrtvo piljili u nitavilo poput praznih duplji lobanje. Gotovo da je zaboravio svrhu svoje misije, kada ga glas iz gornjeg sveta tre nazad u stvarnost. "Eksplorer Marvinu. ekamo." "Izvini - naprosto se divim pogledu. Brod jeste upeatljiv - kamere su nepravedne prema njemu. Morate ga videti svojim oima." Bila je to stara rasprava, koja je, bar to se Bredlija ticalo, bila odluena jo davno. Iako su roboti i njihove elektronske oi bili nezamenljivi - zaista, potpuno sutinski - kako za osmatranje tako i za stvarne operacije, nikada nisu bili u stanju da prue potpunu sliku. 'Teleprisustvo' je bilo divno, ali ponekad je umelo da predstavlja opasnu iluziju. Mogli ste poverovati da ste iskusili sto odsto neke udaljene stvarnosti, ali bilo je to samo 95 odsto - a onih preostalih 5 odsto moglo je biti od ivotne vanosti: ljudi su umirali zbog toga to i dalje nije bilo naina za prenoenje onih signala upozorenja koje su mogli da se opaze samo ulom mirisa. Iako je video hiljade stop-kadrova i video-snimaka olupine, tek sada je Bredli poeo da je razume. Oklevao je da se otrgne od prizora, shvativi kako mora da se osujeeno oseao Robert Balard kada je na raspolaganju imao samo sekunde za svoje osmatranje olupine. Onda je aktivirao bone mlaznice, skrenuo sa Marvinom dalje od metalne litice koja se uzdizala nad njim i poao prema pravoj meti. Krtica je poivala na nosiljki otprilike dvadeset metara od Titanika, usmerena nadole pod uglom od etrdeset pet stepeni. Delovala je prilino nalik svemirskom brodu okrenutom u pogrenom smeru, to je pruilo povoda za mnotvo neslanih ala o lansirnim rampama koje su izradili inenjeri nekih malih evropskih zemalja. Konusna glava za buenje ve je bila duboko zarivena u sedimente, a nekoliko metara iroke metalne trake, koja je bila Krticin 'korisni teret' protezalo se po morskom dnu iza nje. Bredli okrenu Marvina u poloaj iz koga e imati bolji pogled i prebaci videorekordere va veliku brzinu. "Spremni smo", javi on gornjoj strani. "Ponite odbrojavanje." "Drimo na T minus 10 sekundi. Inercijalno voenje ukljueno... 7... 6... 5.. 4... 3... 2... 1... Poletanje! Izvinite - htedoh rei - zarivanje!"

Builica poe da se okree i gotovo smesta Krticu zaklonie oblaci mulja. Meutim, Bredli je mogao da vidi kako ova nestaje iznenaujuom brzinom; tokom samo nekoliko sekundi izgubila se u okeanskom dnu. "Oslobodili ste rampu", javi on, drei se duha prilike. "Nita ne vidim - lansirna rampa zaklonjena je dimom. To jest, muljem... Sada se razilazi. Krtica je nestala. Ostao je samo mali krater koji se polako ispunjava. Idemo na drugu stranu da je presretnemo." "Bez urbe. Najbra procena je trideset minuta. Najdua pedeset. Prilino opklada uloeno je u ovu spravicu." I prilino miliona dolara, pomisli Bredli, dok je upravljao Marvinom prema provi Titanika. Ukoliko se Krtica zaglavi pre okonanja svoje misije, Parki i kompanija morae da se vrate za crtake stolove. ekao je na levoj strani kada je Krtica izronila posle etrdeset pet minuta. Nije pokuavala da dostigne nikakve brzinske rekorde; njeno deviansko putovanje bilo je u potpunosti uspeno. Sada je prvi od planiranih trideset pojaseva, svaki u stanju da digne hiljadu tona, bio bezbedno postavljen. Kada operacija bude okonana, Titanik se mogao dii sa okeanskog dna poput dinje u pletenoj torbi. To je bila teorija i izgledalo je kao da deluje. Florida je, dodue, i dalje bila daleko, ali sada se bar malo pribliila. 29. SARKOFAG "Nali smo ga!" Roj Emerson nikada nije video Ruperta Parkinsona u tako uzbuenom stanju; bilo je to neopozivo neengleski. "Gde?" upita on. "Jeste li sigurni?" "Devedeset devet - ne, devedeset pet odsto. Upravo tamo gde sam oekivao. Bila je jedna nezauzeta kabina - nije bila spremna na vreme za putovanje. Na istoj palubi kao i pradeda i samo par jardi dalje. Oboje vrata se zaglavilo tako da moramo da proseemo put unutra. DUV se sada sputa dole da malo pogura. Trebalo bi da si ovde." Moda, pomisli Emerson. Ali bila je to porodina stvar i oseao bi se kao uljez. Osim toga, moda je bila i lana uzbuna - poput veine glasina o potopljenom blagu. "Koliko e vam biti potrebno pre nego to prodrete unutra?" "Ne bi trebalo da bude vie od jedan sat - elik je prilino tanak i trebalo bi da ga zaas probijemo." "Pa, sreno - obavetavajte me." Roj Emerson se vrati onome to se pretvarao da radi. Oseao je krivicu kada nije neto izmiljao, to je sada bio sluaj najvei deo vremena. Pokuaj da smanji

elektronski haos u svojim bazama podataka preslaganjem i preureivanjem pruao mu je privid korisnog posla. I tako je propustio sve uzbuenje. Mala grupa u Rupertovom apartmanu na Glomar Eksploreru bila je tako napeto usredsreena na monitorski ekran da su im pia ostala bukvalno zanemarena to nije bila velika teta, jer su, u skladu sa dugom tradicijom na takvim plovilima, sva bila bezalkoholna. Rekordni broj Parkinsonovih - gotovo kvorum, neko je istakao - okupila se za tu priliku. Iako je samo manjina delila Rupertovu uverenost, bio je to dobar izgovor za posetu popritu operacija. Samo je Dord bio tu ranije; Vilijem, Arnold i Glorija bili su novopridolice. Ostatak grupe koja je posmatrala kako DUV 3 nemo klizi nad palubom Titanika sainjavali su brodski oficiri i glavni inenjeri, regrutovani iz nekoliko firmi to su se bavile poslovima vezanim za okean. "Jeste li primetili", proapta neko, "kako je morska trava narasla? Mora da je to zbog naih svetiljki - nije bila takva kada smo poeli operacije - most podsea na visee vrtove Vavilona..." Bilo je vrlo malo drugih primedbi, a jo manje razgovora dok se DUV 3 sputalo u zjapeu upljinu velikog stepenita. Pre jednog veka, otmene dame i njihovi gizdavi pratioci etali su gore-dole po debelom tepihu, ni ne sanjajui kakva e ih sudbina snai - niti zamiljajui da e za malo vie od dve godine topovi avgusta oznaiti kraj zlatne edvardijanske ere koju su tako savreno oslikavali. DUV 3 skrenu u glavni desni hodnik promenadne palube, pored nizova kabina prve klase. Kretao se vrlo lagano u tim skuenim prostorima i TV slika sada je bila ograniena na crno bele stop-kadrove, sa novom slikom svake dve sekunde. Svi podaci i komandni signali sada su se prenosili ultrazvunom linijom preko repetitora postavljenog na palubu. S vremena na vreme dolazilo je do nervirajuih stanki, kada se ekran gasio, a jedini znak da DUV 3 i dalje postoji bilo je visoko pitanje. Neka prepreka upijala je nosei talas i uzrokovala trenutni prekid veze. Dolazilo je do kratkih intervala elektronskog 'rukovanja' i ispravljanja greke; onda se slika vraala i pilot DUV 3, na etiri kilometra iznad njega, mogao je da nastavi napredovanje. Ti prekidi nimalo nisu doprinosili smanjenju napetosti; prolo je ve nekoliko minuta otkako je iko u Parkinsonovoj kabini izgovorio neku re. Zau se opti uzdah olakanja kada robot zastade pred ravnim, neoznaenim vratima, ija je bela boja bila zaslepljujue blistava u farovima DUV 3. Dekorateri kao da su otili tek jue; izuzev nekoliko oljutenih komadia, gotovo sva boja i dalje je bila nedirnuta. Sada DUV 3 otpoe sloeni, ali neophodni zadatak ukotvljenja pored radnog mesta - postupak koji je pod vodom bio isto toliko vaan koliko i u svemiru. Najpre

je ispalio dva eksplozivna zakivka u vrata, pa se pritegao uz njih, tako da je bio vrsto prikaen za radnu povrinu. Blesak lune toplotne builice preplavi hodnik, inei svetiljke DUV 3 slabanim u poreenju sa sobom. Tanki metal vrata nije pruao otpora kada plameni no - omiljena alatka pokolenja obijaa sefova - zareza u njega. Za manje od pet minuta krug koji je imao gotovo metar u preniku bio je iseen i lagano je pao napred, digavi mali oblak mulja kada se sruio na pod. DUV 3 se otkai i die nekoliko centimetara da bi mogao da proviri kroz rupu. Slika zatitra, a zatim se smiri kada se automatska ekspozicija podesila na novo stanje. Skoro smesta Rupert Parkinson zadovoljno se oglasi. "Eno ih!" dreknu on. "Ba kao to sam rekao - jedan.. dva... tri-etiri-pet... okrenite kameru nadesno - est... sedam - malo gore... Moj Boe - ta je to?" Niko se nije mogao setiti ko je prvi poeo da vriti. 30. PIJETA Jason Bredli video je ranije neto slino tome u jednom svemirskom filmu ijeg naziva nije mogao da se seti. Tamo je mrtvi astronaut opruen u mehanikim rukama bio noen prema zvezdama... Ali ova robotska Pijeta dizala se iz dubina Atlantika, prema gumenim amcima koji su kruili gore i ekali da je prime. "Ovo je poslednji", ree Parkinson turobno. "Devojica. I dalje joj ne znamo ime." Ba kao oni ruski mornari, pomisli Bredli, koji su poreani po istoj ovoj palubi pre vie od trideset godina. Nije mogao to da izbegne: aavi klie blesnu mu u glavi: 'Tu sam ja stupio na scenu.' Kao i veina mornara iznetih u operaciji DENIFER, i ovi mrtvi delovali su kao da samo spavaju. To je bio najvie zapanjujui - zapravo, sablasni - vid itave stvari, koji je zarobio matu sveta. Posle svih nevolja koje smo proli, objanjavajui zbog ega nije mogue da je preostalo ni parence kosti... "Iznenaen sam", ree on Parkinsonu, "da ste bili u stanju da ih identifikujete posle svih tih godina." "Novine iz toga doba - porodini albumi. ak i siromani irski imigranti obino su se bar jednom fotografisali za ivota. Naroito kada su zauvek naputali dom. Ne verujem da u Irskoj postoji tavan koji mediji nisu preturili tokom poslednjih nekoliko dana." DUV 3 izrui svoje breme roniocima u gumenim odelima koji su kruili u amcima. Ovi ga podigoe paljivo - neno - do nosiljke koja je visila niz bok broda, obeena o jednu od Eksplorerovih dizalica. Teret je oigledno bio veoma lak; jedan ovek bio bi u stanju da bez muke rukuje njime. Gonjeni zajednikim, nemim porivom, i Parkinson i Bredli pomerie se od okvira; videli su dovoljno od tog tunog obreda.

Tokom poslednjih etrdeset osam sati, pet mukaraca i jedna ena izneti su iz materice u kojoj su leali gotovo itavo stolee - naizgled van upliva vremena. Kada su okupili u Parkinsonovoj kabini, Bredli prui mali kompjuterski modul. "Sve je ovde", ree on. Laboratorija MUOD radila je prekovremeno. I dalje ima zbunjujuih pojedinosti, ali opta slika deluje jasno. Ne znam jesi li ikada uo priu o Alvinu. Nedugo poto je uveden u upotrebu, bio je izgubljen u dubokoj vodi. Posada je jedva uspela da se iskobelja napolje ostavivi nedovreni ruak za sobom. Kada je podmornica spasena nekoliko godina kasnije, posadin ruak bio je u dlaku onakav kakvog su ga ostavili. To je bio prvi nagovetaj da u hladnoj vodi, sa niskim sadrajem kiseonika, organsko raspadanje ume da bude sporo do neprimetnosti. A iz olupina u Velikim jezerima vadili su tela koja su delovala sasvim svee posle vie decenija - i dalje si mogao videti izraze iznenaenja na licima mornara! Dakle - prvi zahtev je da le bude u zatvorenoj sredini, tamo gde ga morski organizmi ne mogu dohvatiti. To se desilo ovde; ti ljudi zarobljeni su dok su pokuavali da nau izlaz. Jadnici, mora da su se izgubili na teritoriji prve klase! Slomili su bravu na prvim vratima kabine - ali nisu mogli da otvore druga pre nego to ih je voda dohvatila... Ali ima jo toga osim hladne, nepokretne vode. A to je stvarno opinjujui deo prie. Jesi li ikada uo za ljude iz movare?" "Nisam." "Nisam ni ja, sve do jue. S vremena na vreme danski arheolozi nalaze gotovo savreno ouvane leeve - obredne rtve, oigledno - stare vie od hiljadu godina. Svaka pora, svaka vlas su nedirnuti - deluju kao skulpture neverovatno bogate pojedinostima. Razlog? Bili su sahranjeni u tresetitima i tanin ih je zatitio od raspadanja. Seti se izama i cipela rasutih oko olupine - sva koa bila je nedirnuta." Parkinson nije bio budala, iako se ponekad pretvarao da je lik iz tekstova P. G. Vudhausa; bilo mu je potrebno samo sekundi da povee stvari. "Tanin? Ali kako? Naravno... sanduci sa ajem!" "Tano; nekoliko ih se razbilo od udara. Ali nai hemiari kau da je tanin moda samo deo prie. Brod je bio svee obojen, razume se, pa uzorci vode koje smo analizirali pokazuju priline koliine arsenika i olova. estoko nezdrava okolina za bilo kakvu bakteriju." "Siguran sam da je to odgovor", ree Parkinson. "Kakav neverovatan obrt sudbine! Taj aj delovao je mnogo bolje nego to je iko zamiljao - ili je uopte mogao da zamisli. I bojim se da nam je pradeda doneo malice veoma loe sree. Upravo kada su stvari ile glatko."

Bredli je tano znao na ta misli. Staroj optubi o skrnavljenju istorijskog hrama sada je dodato i pljakanje grobova. I to, udnim paradoksom, naizgled sveih grobova. Davno zaboravljeni Tomas Konlin, Patrik Duli, Martin Galager i njihovo troje za sada jo anonimnih pratilaca preobrazili su itavu situaciju. Bio je to paradoks koji bi, sigurno, oduevio svakog pravog Irca. Otkriem njegovih mrtvih, Titanik je odjednom oiveo. 31. STVAR MEGAVATA "Imamo odgovor", ree umorni, ali trijumfalni Kato. "Pitam se da li je to sada bitno", odgovori Donald Krejg. "Oh, sva ta histerija nee potrajati. Nai momci iz propagandnog ve su se dali na posao - a i Parkijevi. Imali smo nekoliko susreta na vrhu kako bismo isplanirali zajedniku strategiju. Moda ak okrenemo stvar u obostranu korist." "Ne vidim..." "Oigledno e, zahvaljujui naem... ovaj, Parkijevom - paljivom istraivanju, ti jadni ljudi najzad dobiti hriansku sahranu u sopstvenoj zemlji. Ircima e se to dopasti. Nikome ne govori, ali ve pregovaramo sa papom." Donalda je Katoov olaki pristup stvarima poprilino nervirao. Svakako bi uzrujao Edit; ona je delovala opinjeno draesnim detetom-enom koju je svet prozvao Kolina. "Bolje pripazite. Moda su neki od njih protestanti." "Malo verovatno - svi su se ukrcali daleko na jugu, zar ne?" "Da - u Kvinstaunu. Ali nee to mesto nai na mapi - takvo ime nije bilo popularno posle proglaenja nezavisnosti. Sada se zove Kob." "Kako se to pie?" "C-O-B-H." "Pa, popriaemo sa arhibiskupima, ili s kim ve treba, kao i sa kardinalima, tek da pokrijemo sve baze. Ali dozvoli mi da ti kaem ta su skuvali nai inenjeri. Ukoliko proradi, bie mnogo bolje od hidrazina. I ak bi trebalo da natera 'Plavi Mir' da uzvikuje parole u nau korist." "To bi bila lepa promena. Zapravo, udo." "uda su na posao - zar nisi znao?" "Koje su pojedinosti ovog posebnog?" "Najpre, napraviemo vei ledeni breg, da dobijemo vei potisak. Kao ishod toga, bie nam potrebno samo oko deset k-tona dodatnog uzgona. Mogli smo da idemo Parkijevim putem i najpre smo se plaili da emo i morati. Ali postoji zgodniji - i istiji - nain da se gas spusti tamo dole. Elektroliza. Cepanje vode na vodonik i kiseonik."

"To je stara zamisao. Zar nee biti potrebne ogromne koliine struje? I ta je sa rizikom od eksplozije?" "Luckasto pitanje, Donalde. Gasovi e ii do posebnih elektroda i imaemo membranu koja e ih razdvajati. Ali u pravu si to se tie struje. Gigavat-asovi! Ali imamo ih - kada nae nuklearne podmornice zavre posao sa Peltijeovim elementima, prebaciemo se na elektrolizu. Ali moda emo morati da unajmimo jo jedan brod zato podmornice uvek nazivaju 'brodovima'? Rekoh ti da Englezi i Francuzi hoe da stupe na scenu, tako da to nije problem." "Vrlo elegantno", uzvrati Donald. "I vidim na ta si mislio onim o zadovoljavanju 'Plavog Mira'. Svi vole kiseonik." "Tano - kada poaljemo balone na put navie, itav svet disae malo lake. Bar e tako tvrditi propaganda." "A vodonik e otii pravo u stratosferu, ne uznemirivi pri tom nikoga. Oh, ta je sa jadnim, starim ozonskim slojem? Ima li opasnosti da se naprave nove rupe?" "Proverili smo to, razume se. Nee biti gore nego to je sada. to, priznajem, ne kazuje Bog zna ta." "Da li bi imalo smisla da se gas sabije u boce na putu navie? Poinjete sa stotinama tona oksi-vodonika na etiri stotine atmosfera. To mora da je prilino vredno; zato ga odbaciti?" "Da - razmiljali smo i o tome. Zanemarivo je - poveana sloenost, cena prevoza posuda i tako dalje. Moda bi vredelo probati na bazi testa - i pruiti nam odstupnicu ukoliko se lobi za zatitu ivotne sredine ponovo razgoropadi." "Na sve ste mislili, je li?" ree Donald sa iskrenim divljenjem. Kato lagano zavrte glavom. "Na prijatelj Bredli jednom mi je rekao: 'Kada si sve smislio, more e smisliti neto novo.' Rei mudrosti i ja ih nikada nisam zaboravio. Moram sada da prekinem. Oh, prenesi moje pozdrave Edit." OPERACIJE 32. OVDE NEMA NIKOG OSIM NAS ROBOTA Sve do prve decenije novog veka, velika olupina i otpaci koji su je okruivali ostajali su gotovo nepromenjeni, iako ne nedirnuti. Sada, kako se primicala 2010, bila je to konica aktivnosti - ili, radije, dve konice, razdvojene hiljadu metara. Okvir skela oko pramanog dela bio je gotovo dovren, a Krtica je uspeno poloila dvadeset pet masivnih vezova ispod trupa: preostalo je jo samo pet. Najvei deo mulja koji se digao oko prove kada se ova zabila u morsko dno oduvan je monim vodenim mlaznicama i ogromna sidra vie nisu bila dopola zarivena u blato. Obezbeeno je vie od dvadeset hiljada tona uzgona uz pomo isto toliko kubnih metara upakovanih mikrosfera, strateki razmetenih oko skela, kao i na

nekoliko mesta unutar olupine, tamo gde je struktura mogla bezbedno da primi optereenje. Ali Titanik se jo nije pomerio sa svog poivalita - niti je to i trebalo da uini. Bilo je neophodno jo deset hiljada tona potisne sile da bi se iupao iz blata i zapoeo dugi uspon prema povrini. A to se tie razbijene krme - ova je ve nestala pod blokom leda koji je lagano rastao. Mediji su rado navodili Hardijeve stihove: 'U tiini senovitoj breg ledeni je rastao' - iako pesnik nikada nije mogao ni da zamisli ovakvu primenu svojih rei. Pretposlednji stih takoe je esto navoen, premda podjednako van konteksta. I konzorcijum Parkinson i Nipon-Tarner ve je prilino zamaralo da im govore kako Pognuti behu Putevima istim Jer behu bratske pole jednog uzvienog ina. Nadali su se da e in biti 'uzvien', ali ne i da e se kretati, ukoliko na to ikako budu u stanju da utiu, putevima istim. Bukvalno je sav posao na oba dela olupine izvoen uz pomo daljinskog upravljanja sa povrine; ljudska bia bila su neophodna na seditu samo u kritinim sluajevima. Tokom poslednje decenije, tehnologija podvodnih robota odmakla je ak daleko iznad upeatljivih dostignua pomorskih naftnih buotina iz prolog veka. Zarada e biti ogromna - iako e, kako je to Rupert Parkinson esto suvo primeivao, najvei njen deo otii drugim ljudima. Bilo je, razume se, problema, nezgoda - ak i nesrea, iako nijedna nije dovela do gubitka ivota. Tokom jedne ozbiljne zimske oluje Eksplorer je morao da napusti stanicu, na ogorenje njegovog kapetana, koji je to smatrao profesionalnom uvredom. Putnici zahvaeni povraanjem nisu u potpunosti prihvatali njegovu taku gledanja. Ali ak i to iskazivanje opakosti severnog Atlantika nije prekinulo operacije na krmi. Dve stotine metara nie, demobilisane nuklearne podmornice, sada ponovo krtene prema jednom pioniru okeanografije i jednom slavnom brodograditelju, Metju Fonten Mori i Petar Veliki, jedva da su bile svesne oluje. Njihovi reaktori neprekidno su odailjali megavat za megavatom niskonaponske struje prema morskom dnu - stvarajui u tom procesu stub tople vode koji se dizao prema povrini dok je toplota pumpana iz olupine. Ta vetaka struja tople vode stvorila je neoekivanu korist time to je podizala na povrinu hranljive materije koje bi inae ostale zarobljene na dnu. Cvetanje planktona koje je usledilo kao posledica ovoga veoma su cenile lokalne riblje populacije i poslednja etva bakalara bila je rekordna. Vlada Njufaundlenda formalno je zatraila da podmornice ostanu na poloaju i poto budu ispunile ugovor sa Nipon-Tarnerom.

Sasvim odvojeno od svih tih aktivnosti u blizini Grend Benksa, ogromne sume novca i napora ulagali su se hiljadama kilometara odatle. Dole na Floridi, nedaleko od lansirnih rampi koje su ispratile ljude na Mesec - i sada ih gledale kako se pripremaju za Mars - kopanje i gradnja za Titanikov podvodni muzej dobrano su odmakli. A sa druge strane globusa, Tokio na moru pripremao je jo sloeniju izlobu, sa providnim panoramskim hodnicima za posetioce i, razume se, stalnim predstavama onoga za ta su se nadali da e biti istinski spektakularan film. Ogromne svote izlagane su riziku i po drugim mestima - naroito u zemlji koja se ponovo zvala Rusija. Zahvaljujui Petru Velikom, deonice pomonih kompanija Titanika bile su veoma popularne na moskovskoj berzi. 33. SUNEV MAKSIMUM "Druga moja monomanija", ree Franc Cviker, "jeste ciklus Sunevih pega. Naroito ovaj trenutni." "ta je to posebno u vezi sa njime?" upita Bredli dok su zajedno silazili u laboratoriju. "Najpre, dostii e maksimum - pogodio si! - 2012. Ve je premaio maksimum iz 1990. i primie se rekordu iz 2001." "Pa?" "Dakle, meu nama govorei, bojim se. Toliko je ve arlatana pokualo da povee dogaaje sa jedanaestogodinjim ciklusom - koji, uostalom, i nije uvek jedanaestogodinji! - da se brojanje Sunevih pega ponekad svrstava u astrologiju. Ali nema sumnje da Sunce utie praktino na sve na Zemlji. Ubeen sam da je odgovorno za neobino vreme kakvo smo imali tokom poslednjih etvrt veka. U nekoj meri, u svakom sluaju; ne moemo za sve optuiti ljudsku rasu, koliko god bi to 'Plavi Mir' i kompanija voleli." "Mislio sam da bi trebalo da si na njihovoj strani!" "Samo ponedeljkom, sredom i petkom. Ostalim danima oprezno posmatram majku Prirodu. A ponaanje vremena nije jedina nenormalnost. Izgleda da seizmika aktivnost raste. Pogledaj samo Kaliforniju. Zato ljudi i dalje grade kue u San Francisku? Zar 2002. nije bila dovoljno gadna? A jo ekamo na Veliki..." Jason se oseao povlaen to deli naunikove misli; dva oveka, toliko razliitog obrazovanja i karaktera, nauila su da potuju jedan drugog. "A postoji i neto drugo to mi povremeno izaziva more. Dubinske eksplozije - moda zapoete zemljortesima. Ili ak od strane oveka." "Znam za nekoliko. Ona velika iz '98. na luizijanskom polju. Otpisala je itavu buotinu." "Oh, bilo je to tek blago podrigivanje! Govorim o pravoj stvari - kao to je onaj krater koji su naunici 'el Oila' nali dva kilometra niz Zaliv jo u osamdesetim

godinama. Zamisli eksploziju koja je to prouzrokovala - iskopano je tri miliona tona morskog dna! Ekvivalent atomskoj bombi dobre veliine." "I ti misli da bi se to moglo da ponoviti?" "Siguran da hoe - ali ne znam kada i gde. Stalno upozoravam ljude gore u Hiberniji da ne akaju zmaja po repu. Ukoliko je Tomi Gold u pravu - a bio je u pravu o neutronskim zvezdama, iako je zakazao sa Meseevom prainom i modelom stacionarnog stanja! - jedva da smo zagrebali Zemljinu koru. Sve to smo do sada izmuzli sitno je curenje iz pravih rezervoara ugljovodonika na deset ili vie kilometara dubine." "Koje curenje! Gura nam civilizaciju poslednja dva veka." "Jesi li rekao gura - ili rastura? Pa, evo tvog najboljeg aka. Kako idu asovi?" J. J. je leao u transportnoj nosiljki, veoma nalik ribi izvan vode. Bio je spojen na niz kompjutera neim to je Bredliju delovalo kao besmisleno tanak kabl. Budui da je odrastao uz bakarne ice, nikada se nije sasvim privikao na revoluciju fiberoptike. Izgledalo je kao da se nita ne deava; zaduena tehniarka urno je sakrila mikroknjigu koju je itala i brzo pogledala ispis na monitoru. "Sve je u redu, doktore", ree ona veselo. "Upravo ide verifikacija baze podataka ekspertnog sistema." Taj deo se tie mene, pomisli Jason. Proveo je sate u simulatorima ronjenja, dok su kompjuterski programeri pokuavali da kodiraju i zabelee njegove s mukom izvojevane vetine - samu sutinu veterana okeanskog inenjerstva Jasona Bredlija. Sve vie i vie je poinjao da se osea kao da mu, bar u psiholokom smisli, J. J. postaje zamena za sina. To oseanje postajalo je najjae kada bi uestvovali u direktnom razgovoru. Bio je to stari vic u brani da su ronioci imali renik od samo par stotina rei - jer je to bilo sve to im je bilo potrebno za posao. J. J. je imao dovoljno vetake inteligencije da to prevazie za komotnu marginu. Laboratorija se nadala da e iznenaditi Jasona korienjem njegovog glasa kao matrice za sintisajzer govora J. J.-a, ali Bredlijeva reakcija bila je razoaravajua. aljivdije su zaboravile da je samo mali broj ljudi u stanju da prepozna sopstveni glas kada je snimljen, naroito ukoliko izgovara reenice koje sami nikada nisu izgovorili. Jason nita nije shvatio sve dok nije opazio iscerena lica oko sebe. "Ima li razloga, Ana, zbog kojih ne bismo mogli da ponemo probe u moru prema planu?" upita Cviker. "Ne, doktore. Izgleda da algoritam opoziva za sluaj opasnosti i dalje ne funkcionie ispravno, ali, razume se, on nam nee biti potreban za probe." Iako provodnici zvuka nisu bili konstruisani za funkcionisanje u vazduhu, Jason nije mogao da odoli a da ne prozbori nekoliko rei sa Juniorom. "Zdravo, J. J. uje li me?"

"ujem te." Rei su bile prilino izvitoperene, ali sasvim razumljive. Pod vodom e kvalitet govora biti mnogo bolji. "Da li me prepoznaje?" Nastala je duga tiina. Onda J. J. odvrati: "Nisam razumeo pitanje." "Priite blie, gospodin Bredli", posavetovala ga je tehniarka. "Van vode prilino je gluv." "Da li me prepoznaje?" "Da. Vi ste Don Maksvel." "Nazad za radni sto", promrmlja Cviker. "A ko je", upita Bredli, vie zabavljen nego ozlojeen, "taj Don Maksvel?" Devojka je bila vrlo postiena. "On je ef podeljenja za prepoznavanje glasa. Ali nema problema - ovo nije fer proba. Pod vodom e vas prepoznati sa pola kilometra rastojanja." "Nadam se. Dovienja, J. J. Vidimo se kasnije - kada ne bude toliko gluv. Da vidimo da li je dubinski dip u boljem stanju." Dubinski dip bio je drugi glavni projekat laboratorije, u nekim pogledima gotovo isto toliko zahtevan. Reakcija veine posetilaca prilikom prvog pogleda bila je: 'Da li je to podmornica ili ronilako odelo?' A odgovor je bio: 'Oboje.' Opsluivanje podvodnih vozila za tri putnika, kao to je to Marvin, i upravljanje njima bilo je skup posao: jedno jedino ronjenje stajalo je stotinu hiljada dolara. Ali bilo je mnogo prilika kada je mnogo manje sloeno vozilo za jednog oveka bilo dovoljno. Skrivena namera Jasona Bredlija bila je ve dobro znana itavoj laboratoriji. Nadao se da e dubinski dip biti spreman na vreme da ga spusti do Titanika - dok je olupina i dalje na okeanskom dnu. 34. OLUJA Proi e decenije pre nego to meteorolozi budu u stanju da dokau da je velika oluja iz 2010. bila jedna iz niza koji je poeo osamdesetih godina prethodnog stolea, nagovetavajui klimatske promene sledeeg milenijuma. Pre nego to je iscrpla energiju udarajui o zapadne zidine Alpa, Glorija je nanela tete za dvadeset milijardi dolara i odnela vie od hiljadu ivota. Meteoroloki sateliti, razume se, dali su upozorenje nekoliko sati unapred inae bi etva smrti bila jo vea. Ali, neizbeno, bilo je mnogo onih koji nisu uli prognozu, ili je nisu uzeli ozbiljno. Naroito u Irskoj, koja je bila prva to e primiti udarac maljem sa nebesa.

Donald i Edit Krejg ureivali su poslednje filmske zapise sa operacije 'Duboko smrzavanje' kada je Glorija udarila zamak Konroj. Nisu nita uli niti osetili unutar masivnih zidova - ak ni tresak kada je camera obscura zbrisana sa grudobrana. Ada je sada veselo priznavala da je beznadena u istoj matematici - onoj vrsti koja, prema slavnoj zdravici G. H. Hardija, nee nikada biti od koristi nikome. Iako Hardi to nikada nije doznao - budui da su tajne razbijanja ifara uz pomo ENIGME otkrivene tek nekoliko decenija kasnije - jo se za njegovog ivota pokazalo da je spektakularno pogreio. U rukama Alana Turinga i njegovih kolega, ak i neto tako apstraktno kao to je teorija brojeva moglo je da dobije rat. Najvei deo aritmetike i vie trigonometrije, kao i bukvalno sva simbolika logika za Adu su bile zatvorene knjige. Naprosto je nisu zanimali; srce joj je bilo sa geometrijom i svojstvima prostora. Ve se petljala sa pet dimenzija, jer se pokazalo da su etiri previe jednostavne. Poput Njutna, najvei deo vremena 'jedrila je udnovatim morima misli - sama'. Ali danas se vratila u obini 3-D prostor, zahvaljujui poklonu koji joj je ika Bredli upravo poslao. Trideset godina posle prvog pojavljivanja, Rubikova kocka vratila se - u daleko smrtonosnijoj mutaciji. Budui da je bila isto mehanika naprava, prvobitna kocka imala je jednu slabost, zbog koje su njeni zavisnici bili iskreno zahvalni. Za razliku od svojih suseda, est sredinjih kocki na svakoj strani bile su nepokretne. Ostalih etrdeset osam kvadrata mogli su da orbitiraju oko njih, da bi stvorili moguih 43.252.003.274.489.856.000 razliitih likova. Tip II nije imao takvih ogranienja; svih pedeset etiri kvadratia bili su u stanju da se kreu, tako da nije bilo nepokretnih centara koji bi pruili kakva-takva uporita izluenim rukovaocima kocke. Samo je razvoj mikroipova i displeja sa tenim kristalima omoguavao takvo rasipnitvo; nita se nije stvarno pokretalo, ali raznobojni kvadrati ipak su se mogli okretati oko lica kocke prostim dodirivanjem vrhom prsta. Oputena u amiu sa Ledi, udubljena u novu igraku, Ada je sporo opazila kako se nebo mrai. Oluja je gotovo stigla do nje kada je pokrenula elektromotor i krenula u sklonite. Nije joj ni na pamet palo da bi moglo biti ikakve opasnosti; na kraju krajeva, jezero Mandelbrot bilo je duboko samo tri stope. Ali nije volela da se kvasi - a Ledi je to mrzela. Do trenutka kada je stigla do prvog zapadnog ogranka jezera, urlik bure bio je gotovo zagluujui. Ada je bila oduevljena; to je bilo stvarno uzbudljivo! Ali Ledi se prestravila i pokuavala je da se skloni ispod sedita. Dok se kretala u pravcu iljka, posred avenije empresa, bila je delom zaklonjena od punog besa oluje. Ali tada je prvi put osetila strah; velika stabla sa obe strane stala su da se njiu napred-nazad poput trske.

Nalazila se na samo desetak metara od bezbednosti kuice za amce, daleko na krajnjem zapadu M-skupa i blizu granice beskonanosti na minus 1.999, kada su se strahovi Patrika O'Brajena vezani za presaene emprese tragino obistinili. 35. ARTEFAKT Jedno od najdirljivijih arheolokih otkria koja su se ikada dogodila zbilo se u Izraelu tokom niza iskopavanja koja su vodili naunici sa Hebrejskog univerziteta i Francuskog centra za preistorijska istraivanja u Jerusalimu. Na logoritu starom 10.000 godina otkrili su kostur deteta sa jednom rukom prislonjenom uz obraz. U toj ruci bio je drugi kostur: kostur kueta starog otprilike pet meseci. Posredi je najraniji poznat primer da ovek i pas dele isti grob. Mora biti da postoje i mnogi, mnogi kasniji. (Iz knjige ovekovi prijatelji Rodera Karasa. 'Simon & Schuster', 2001.) "Moda e vas zanimati da saznate", ree dr Daferdi sa onom klinikom ravnodunou koja je Donalda toliko nervirala (mada, kako bi inae psihijatri ostajali normalni?) "da Editin sluaj nije jedinstven. Jo od kako je M-skup otkriven 1980, ljudi su uspevali da postanu opsednuti njime. Obino su to kompjuteski hakeri, iji je dodir sa stvarnou esto prilino slabaan. Sada u bazama podataka imamo najmanje ezdeset tri sluaja mandelmanije." "Ima li ikakvog leka?" Dr Daferdi se namrti. 'Lek' je bio re koju je retko koristio. 'Prilagoenje' je bilo pojam koji je vie voleo. "Recimo da je u osamdeset odsto sluajeva subjekt bio u stanju da produi... ovaj... normalan ivot, ponekad uz pomo lekova ili elektronskih implanta. Prilino ohrabrujua brojka." Izuzev, pomisli Donald, za onih dvadeset odsto. U koju kategoriju spada Edit? Prve nedelje posle tragedije bila je neprirodno mirna; posle sahrane, neke od njihovih zajednikih prijatelja okirao je njen naizgled potpuni nedostatak oseanja. Ali Donald je znao koliko je teko ranjena i nije ga iznenadilo kada je poela da se ponaa iracionalno. Kada je stala da luta po zamku nou, tragajui kroz prazne odaje i vlane prolaze koji nikada nisu obnovljeni, shvatio je da je vreme da dobije savet lekara. Pa ipak, odlagao je to, u nadi da e se Edit normalno oporaviti od prvih stadijuma bola. Zaista, izgledalo je da se to deava. Onda je umro Patrik O'Brajan. Editin odnos prema starom batovanu uvek je bio bockav, ali potovali su jedno drugo i delili zajedniku ljubav prema Adi. Smrt deteta bila je isto toliko

razoran udarac za Pata kao i za Adine roditelje. Samo da je odbio da presadi te emprese - samo da je... Ponovo je poeo da se napija i sada je retko bio trezan. Jedne hladne noi, poto ga je krmar kod 'Crnog labuda' blago izbacio, uspeo je da se izgubi u selu u kome je proveo itav ivot i sutradan izjutra nali su ga smrznutog. Otac Mekmalen smatrao je da bi presuda pre trebalo da glasi samoubistvo nego nesrean sluaj; ali ukoliko je bilo greh pruiti Patu hriansku sahranu, ve e on to raspraviti sa Bogom kada za to doe vreme. Ba kao i stvar sa malim klupkom koje je Ada drala u rukama. Dan posle druge sahrane Donald zatee Edit kako sedi pred monitorom visoke rezolucije i prouava jednu od beskonano minijaturnih verzija skupa. Nije htela da razgovara sa njim i on je polako shvatio, na svoj uas, da to ona traga za Adom. Tokom potonjih godina Donald Krejg esto e razmiljati o odnosu koji se razvio izmeu njega i Jasona Bredlija. Iako su se sreli samo pet-est puta i to gotovo uvek poslom, osetio je onu vezu obostrane naklonosti koja se ponekad razvije izmeu dva mukaraca i ume da bude gotovo isto toliko jaka kao i seksualna, ak iako nema ba nikakvog erotskog sadraja. Moda je Donald podseao Bredlija na njegovog izgubljenog partnera Teda Kolijera, o kome je esto priao. U svakom sluaju, obojica su uivala u drutvu onog drugog i sretala se ak i kada to nije bilo sasvim neophodno. Iako je vrlo mogue da su Kato i sindikat Nipon-Tarner postali zbog toga sumnjiavi, Bredli nikada nije kompromitovao svoju MUOD-ovsku neutralnost. A Bredli je jo manje pokuavao da je iskoristi; mogli su izmenjivati line tajne, ali ne i profesionalne. Donald nikada nije saznao koju je ulogu, ukoliko je takve uopte bilo, Bredli odigrao u odluci Uprave da zabrani upotrebu hidrazina. Posle Adine sahrane - zbog koje je Bredli preleteo pola sveta, samo da bi joj prisustvovao - jo su se vie zbliili. Obojica su izgubila enu i dete; iako su okolnosti bile razliite, dejstvo je bilo prilino slino. Postali su jo prisniji, delei tajne i ranjive take koje nijedan od njih nije nikada otkrio bilo kojoj drugoj osobi. Kasnije se Donald udio zbog ega nije sam doao na tu pomisao; moda je bio toliko blizu da nije video sliku od linija skaniranja. Pali empresi su raieni i njih dvojica etala su pored jezera Mandelbrot poslednji put, kako se pokazalo, za obojicu - kada je Bredli ocrtao scenario. "Nije to moja ideja", objasnio je prilino izvinjavajuim tonom. "Dobio sam je od jednog prijatelja psihologa." Prolo je dugo pre nego to je Donald otkrio ko je taj 'prijatelj', ali smesta je sagledao sve mogunosti. "Da li stvarno misli da bi upalilo?"

"To je neto o emu treba da porazgovara sa Editinim psihijatrom. ak ako i jeste dobra ideja, moda nee pristati na nju. To ti je NIO sindrom, zna." "Nacionalni institut za odbranu?" "Ne - Nije Izmiljeno Ovde." Donald se nasmeja bez mnogo veselja. "U pravu si. Ali najpre da vidim da li mogu da izvedem svoj deo. Nee biti lako." Bilo je to potcenjivanje, jer bio je to najtei zadatak koga se poduhvatio u itavom ivotu. esto je morao da prekine rad, zaslepljen suzama. A onda su, na sopstveni tajanstveni nain, skrivena kola njegove podsvesti pokrenula seanje koje mu je omoguilo da nastavi. Negde, pre vie godina, naiao je na priu o hirurgu u nekoj zemlji treeg sveta koji je vodio banku oiju to je vraala vid siromanima. Da bi presaivanje bilo uspeno, upotrebljiva ona soiva trebalo je skinuti sa davaoca tokom nekoliko minuta posle njegove smrti. Taj hirurg mora da je imao mirnu ruku dok je sekao oi sopstvene majke. Ne smem uiniti nita manje, ree Donald sebi turobno dok se vraao za ureivaki sto za kojim su on i Edit proveli toliko vremena zajedno. Dr Daferdi pokazao se iznenaujue prijemiv. Upitao je na blago ironian, ali sasvim saoseajan nain: "Odakle vam ta ideja? Neka pop-psiho video-drama?" "Znam da tako zvui. Ali izgleda mi da vredi pokuati - ukoliko dozvoljavate." "Ve ste napravili disk?" "Kapsulu: voleo bih sada da je pustim - vidim da imate hibridni reproduktor u spoljanjem uredu." "Da - mogu da se putaju ak i VHS trake! Pozvau Dolores - mnogo se oslanjam na nju." Oklevao je na as, zamiljeno gledajui Donalda, kao da namerava da kae jo neto. Umesto toga, pritisnuo je dugme i blago rekao u kliniki pejder: "Sestro Dolores - hoete li, molim vas, da doete u moj ured? Hvala." Edit Krejg je i dalje negde u toj lobanji, pomisli Donald dok je sedeo sa dr Daferdijem i sestrom Dolores, zagledan u priliku koja je kruto sedela za velikim monitorom. Mogu li da razbijem tu nevidljivu, pa ipak nepropustivu prepreku koju je podigao bol i da je vratim u svet stvarnosti. Poznata crna slika nalik buba-vabi zalebde na ekranu, zraei pipcima koji su je povezali sa ostatkom Mandelbrotove Vaseljene. Nije bilo naina da se makar i naslute razmere, ali Donald je ve opazio koordinate koje su odreivale veliinu te posebne verzije. Kada bi ovek mogao da zamisli itav skup protegnut izvan monitora, ovaj bi ve bio vei od kosmosa koji je do sada otkrio ak i Hablov svemirski teleskop. "Jeste li spremni?" upita dr Daferdi.

Donald klimnu. Sestra Dolores, koja je sedela smesta iza Edit, baci pogled prema kameri da pokae da ga je ula. "Onda krenite." Donald pritisnu dugme 'Izvrenje' i potprogram poe da radi. Abonosna povrina simuliranog jezera Mandelbrot poe da podrhtava. Edit ispusti uzdah iznenaenja. "Dobro!" proapta dr Daferdi. "Reaguje!" Vode se razdvojie. Donald se okrete; nije mogao da podnese da ponovo gleda trijumf svoje vetine. Pa ipak, i dalje je mogao da vidi Adinu sliku dok joj je glas blago govorio: "Volim te, majko - ali ovde me ne moe nai. Postojim samo u tvojim seanjima - i uvek u biti tamo. Zbogom..." Dolores uhvati Editino padajue telo dok je poslednji slog zamirao u neopozivoj prolosti. 36. POSLEDNJI RUAK Bila je to zgodna ideja, iako se nisu svi slagali da je zaista upalila. Dekor za unutranjost jedine turistike dubinske podmornice na svetu pozajmljen je direktno iz Diznijevog klasika 20.000 milja pod morima. Putnici koji bi se ukrcali na Pikar (luka registrovanja eneva) nali bi se u raskonoj, srednjeviktorijanskoj, dnevnoj sobi, premda neobinih razmera. To je trebalo da prui trenutni oseaj oputenosti i da skrene misli sa nekoliko stotina tona pritiska na svakom od malih prozora koji su pruali ogranieni pogled na spoljanji svet. Najvei problem sa kojim su se suoili graditelji Pikara nije bio konstruktorski, ve pravni. Samo je londonski Lojd bio spreman da osigura trup; putnike nije hteo da osigura niko, a oni su uglavnom bili VIP-ovi astronomskih kreditnih kotiranja. Zbog toga su, pre svakog ronjenja, prikupljane potpisane izjave o skidanju odgovornosti, koliko god je to diskretnije mogue. Obred je bio jedva neto malo vie uznemirujui od stjuardove vesele litanije o moguim katastrofama koje su putnici na prekookeanskim letovima trpeli decenijama. Znaci 'Zabranjeno puenje', razume se, vie nisu bili neophodni; Pikar nije imao ni sigurnosne pojaseve niti pojaseve za spasavanje - koji bi bili otprilike isto toliko korisni kao i padobrani na komercijalnim vazduhoplovima. Njegove brojne ugraene sigurnosne mere bile su neupadljive i automatske. Ukoliko bi dolo do najgoreg, nezavisne dvosede kapsule za spasavanje odvojile bi se od putnikog odeljenja i svaka bi poela slobodni uspon prema povrini, dok bi ultrazvuni markeri mahnito pitali. Ovo ronjenje bilo je poslednje u sezoni: godina se primicala kraju i Pikara e uskoro vazduhom prebaciti do mirnijih mora june polulopte. Iako u dubinama na

kojima je podmornica radila leto i zima nisu nita vie znaili od dana i noi, ravo vreme na povrini moglo bi uiniti putnike vrlo, vrlo nesrenim. Tokom trdesetominutnog slobodnog pada do poloaja olupine, Pikarovi cenjeni gosti gledali su kratki video koji je prikazivao trenutno stanje operacija, kao i mapu planiranog ronjenja. Tokom sputanja u tamu nije se moglo videti nita drugo, izuzev poneke svetlee ribe koju bi privukao taj neobini uljez na njenoj teritoriji. A onda, odjednom, izgledalo bi kao da odozdo poinje da se raa sablasna zora. Sva svetla na Pikaru, izuzev slabih svetiljki za sluaj opasnosti, bila bi tada pogaena i Titanikova prova ukazala bi se pred njima. Gotovo svima koji bi je videli na um je padala ista pomisao: mora da je brod izgledao prilino slino ovome u brodogradilitu Harlanda i Volfa pre stotinu godina. Ponovo je bio okruen sloenom mreom elinih skela, dok su se radnici rojili oko njega. Meutim, radnici vie nisu bili ljudska bia. Vidljivost je bila izvrsna, a pilot je upravljao Pikarom tako da su putnici sa obe strane kabine mogli da dobiju najbolje mogue vidno polje kroz uske, okrugle prozore. Izuzetno je vodio rauna o tome da izbegne vredne robote, koji nimalo nisu obraali panju na podmornicu. Ona nije predstavljala deo svemira sa kojim su bili uvebani da se nose. "Ukoliko pogledate desno", ree vodi ture - mladi diplomac sa Vuds Hola koji je na ovaj nain zaraivao malo novca tokom raspusta - "videete kabl 'nadole' koji se prua sve do Eksplorera. A tamo je modul koji se upravo sputa, sa protivtegom. Izgleda da je re o dvotonskoj jedinici. Eno robota koji ide da ga presretne - sada je modul otkaen - vidite da ima neutralni uzgon, kako bi mogao lako da se pomera. Robot e ga na odneti do take na nosiljci za podizanje za koju treba da bude spojen i zakaiti ga na nju. Onda e dvotonski protivteg koji ga je spustio dole biti otkaen, spojen na kabl 'nagore' i poslat na Eksplorera da bi bio ponovo upotrebljen. Kada to budu ponovili deset hiljada puta, moi e da podignu Titanik. Odnosno, bar ovaj njegov deo." "Zvui kao prilino okolian nain za obavljanje stvari", primeti jedna od VIPovki. "Zato naprosto ne koriste sabijen vazduh?" Vodi je to uo ve desetinu puta, ali je nauio da pristojno odgovara na takva pitanja. (Plata je bila dobra, a takve su bile i dodatne pogodnosti). "Mogue je, madam, ali previe je skupo. Pritisak je ovde ogroman. Pretpostavljam da svi znate za standardne boce ljudi-aba - one se obino dre na dve stotine atmosfera. Kada biste ovde dole otvorili jednu od njih, vazduh ne bi iziao. Voda bi pojurila unutra - i ispunila pola boce!" Moda je malo preterao; neki putnici delovali su malo zabrinuto. Zbog toga je urno produio, u nadi da im skrene misli: "Mi zaista koristimo neto vazduha pod pritiskom za podeavanje i fino upravljanje. A u poslednjim stepenima uspona on igra glavnu ulogu.

A sada e nas kapetan usmeriti do krme, du promenadne palube. Onda e ii unatrag, da biste svi imali podjednako dobar vidik. Neko vreme neu vie govoriti..." Veoma polako, Pikar se kretao du ogromne, senovite gromade. Najveim delom bila je u tami, ali neki otvoreni poklopci prosipali su dramatine lepeze svetlosti tamo gde su roboti radili u unutranjosti, privrujui module za uzgon gde god su snage dizanja mogle dejstvovati. Niko nije prozborio ni re dok su algama ovenani elini zidovi klizili pokraj njih. Bilo je veoma teko pojmiti razmere olupine - i dalje, posle stotinu godina, ovo je bio jedan od najveih brodova ikada sagraenih. I najluksuzniji, ve iz samih razloga iste ekonominosti. Titanik je oznaio kraj jedne ere; posle rata koji je dolazio, niko vie nee imati priliku da sebi dozvoli takvo rasipnitvo. Niti e, moda, iko mariti da to rizikuje, kako takva drskost ne bi ponovo izazvala zavist bogova. Planina od elika nestade u daljini; izvesno vreme nimbus svetlosti koji ju je okruivao i dalje je bio slabano vidljiv. Onda je tu ostalo samo pusto morsko dno koje je klizilo pod Pikarom, pojavljivajui se i nestajui u dvostrukim ovalima njegovih prednjih svetiljki. Iako je bilo pusto, nije bilo bezoblino; bilo je izbrazdano i izbueno, ispresecano cik-cak jarcima i oiljcima dubinskih iskopavanja. "Ovo je polje otpadaka", ree vodi, najzad prekidajui utanje. "Bilo je prekriveno predmetima sa broda - posuem, nametajem, kuhinjskim alatkama - ta god vam drago. Svi su prikupljeni dok su Lojd i kanadska vlada vodili parnicu oko toga. Kada je presuda doneta, ve je bilo prekasno..." "ta je ono?" upita iznenada jedna putnica. Opazila je titraj kretanja kroz svoj mali prozor. "Gde? Da vidim. Ah, to je J. J." "Ko?" "Jason Junior. Najnovija igraka MUOD-a - izvinite, Meunarodne uprave za okeansko dno. Ispprobavaju ga - to je robot za automatsko istraivanje. Nadaju se da naprave malu flotu da bi se dno svih mora mapiralo sa rezolucijom od jednog metra. Onda emo poznavati okeane onako kao to poznajemo Mesec." Pred njima se pojavljivala jo jedna oaza svetlosti i uskoro pretvorila u prizor u koji je i dalje bilo teko poverovati, koliko god puta ga ovek gledao na fotografijama ili video-ekranima. Vie nije bio vidljiv nijedan deo krme: itava je bila zatvorena u ogromni, nepravilni blok leda koji je poivao na morskom dnu. Iz leda je virilo na desetine stubova, a na mnoge su, uz pomo kabloma razliite duine, bili zakaeni polunaduvani baloni.

"To je veoma nezgodan posao", ree mladi vodi sa oiglednim divljenjem. "Veliki problem je spreavanje leda da se lomi i pluta navie sam od sebe. Zbog toga ima mnogo unutranjih struktura koje ne vidite. Kao i neka vrsta krova na vrhu." Jedan putnik, koji oigledno nije pazio tokom upoznavanja na poetku, upita: "Ti baloni - zar niste rekli da ne mogu da pumpaju vazduh do ove dubine?" "Ne dovoljno da bi se podigle ovolike mase. Ali to nije vazduh. Te lebdee vree sadre H2 i O2 - vodonik i kiseonik koje oslobaa elektroliza. Vidite li one kablove? Oni dovode milione - ne, milijarde amper-sati iz dve nuklearne podmornice na etiri kilometra iznad nas. Dovoljno elektriciteta da se pokree jedan gradi." On pogleda na sat. "Bojim se da ovde nema mnogo toga da se vidi. Napraviemo po jedan krug u oba smera, a onda kreemo nazad." Pikar odbaci dodatne balaste - ovi e biti uzeti kasnije i poslati eskalatorskim kablom 'nagore', koji je poinjao pramcu Titanika. Bilo je vreme za potpisivanje suvenirske broure; a ova je, za veinu putnika, predstavljala prilino iznenaenje... D.S.V. 'PIKAR' R.M.S. 'TITANIK' 14. oktobar 2011. 14. april 1912. PREDJELA ConsommQ Fermier Cockie leekie Fileti od ribe list Jaje a l'Argenteuil Piletina a la Merilend Usoljena govedina, povre, knedle ROTILJ Jagnjetina na aru Krompir pire, peeni i preni krompiri Puding od pavlake Jabuke sa kremom Peciva HLADNI BIFE Losos u majonezu Lonac od raia Sardele po norveki Haringe u sosu Obine & dimljene sardine Telei odrezak Pikantni rolat od govedine Pateta od teletine i unke unka Virdinija & Kamberlend Bolonjska kobasica Pihtije Piletina u elatinu

Usoljeni volujski jezik Zelena salata Rotkvice Paradajz SIREVI eajr, stilton, gorgonzola, Edam Kamember, rokfor, San Ivel Kedar Ledeno toeno minhensko pivo 3 & 6 p krigla "Bojim se da poprilino stavki nedostaje u meniju", ree mladi vodi tonom aljivog izvinjavanja. "Kuhinjske pogodnosti na Pikaru prilino su ograniene. ak ne koristimo ni mikrotalasnu pe - vukla bi previe snage. Zbog toga, molim vas, ne obraajte panju na jela s rotilja; uveravam vas da je hladni bife izvrstan. Imamo i neke od sireva - ali samo one blae. Gorgonzola ne deluje kao Bog zna kako dobra zamisao u ovim zatvorenim prostorijama... Oh, da - pivo - originalno je, pravo iz Minhena! I kota nas poprilino vie od tri penija po krigli. ak vie i od est. Uivajte, dame i gospodo. Biemo na povrini za samo jedan sat." 37. VASKRSENJE Nije je bilo lako organizovati, a bili su potrebni meseci raspravljanja preko granice. Meutim, zajednika pogrebna sluba protekla je dovoljno glatko; bar jednom, dok su delili istu tragediju, hriani su bili u stanju da pristojno razgovaraju sa hrianima. injenica da je jedan od mrtvih dolazio iz Severne Irske prilino je pomogla; kovezi su se mogli poloiti u zemlju istovremeno u Dablinu i Belfastu. Dok je 'Lux aeterna' Verdijeve Mise rekvijem lagano zamirala, Edit Krejg se okrete Dolores i upita: "Da kaem sada dr Daferdiju? Ili e misliti da sam ponovo poaavila?" Dolores se namrti, a onda odvrati onim pevuckavim, karipskim naglaskom koji joj je jednom pomogao da dosegne udaljeno mesto na kome se skrivao Editin um: "Molim te, duo, nemoj da koristi tu re. Da, mislim da treba to da uini. Otprilike je vreme da ponovo porazgovaramo sa njime - zabrinue se. On nije poput nekih lekara koje bih mogla da pomenem - on vodi rauna o pacijentima i posle leenja. Oni za njega nisu samo sluajevi sa rednim brojem." Dr Daferdiju je zaista bilo drago to mu se Edit javila; pitao se odakle, ali mu ona to nije otkrila. Video je da sedi u nekoj velikoj prostoriji sa nametajem od bambusa (ah, verovatno tropi - Doloresino rodno ostrvo?) i bio je srean da primeti kako je delovala u potpunosti oputeno. Na zidu iza nje bile su dve velike fotografije i on prepozna obe - Ada i 'Kolin'. Lekar i bivi pacijent pozdravie se toplo; onda Edit ree malo nervozno:

"Moda ete pomisliti da sam se dala na novu beznadenu potragu - i moda ste u pravu. Ali bar ovog puta znam ta radim - a radiu sa nekim od vodeih svetskih naunika. Izgledi su jedan prema milion da uspem. Ali to je beskonano sasvim doslovno mislim: beskonano - bolje nego... nego... nalaenje onoga to vam je potrebno u M-skupu." Ne onoga to ti je potrebno, pomisli dr Daferdi: onoga to eli. Ali samo je rekao, i to prilino oprezno: "Samo napred, Edit. Zainteresovan sam - i potpuno u tami." "ta znate o krionici?" "Ne mnogo. Znam da su mnogi ljudi bili smrznuti, ali nikada nije dokazano da mogu da se... oh! Shvatam na ta cilja. Kako fantastina ideja!" "Ali ne i smena?" "Pa, tvoja procena o jedan prema milion moda je optimistika. Ali za neto to bi se toliko isplatilo - ne, ne bih rekao da je to smeno. A ukoliko se brine da u zatraiti od Dolores da te stavi na prvi avion nazad za kliniku - nema nikakve bojazni. ak i ukoliko ti projekat ne uspe, to bi mogla biti najbolja mogua terapija." Ali samo ukoliko, pomisli Daferdi, ne bude previe pogoena neizbenim neuspehom. Pa ipak, to je jo godinama daleko... "Drago mi je to tako mislite. im sam ula da e zadrati Kolin u nadi da e moi da je identifikuju, znala sam ta da radim. Ne verujem u sudbinu - ili usud - ali kako sam mogla da odbijem takvu priliku?" Kako, zaista? - pomisli Daferdi. Izgubila si jednu kerku; nada se da dobije drugu. Uspavanu lepoticu, koju e probuditi ne mladi princ, ve ostarela princeza. Ne, nego vetica - i to dobra, ovog puta! - koja poseduje moi u potpunosti izvan poimanja bilo koje irske curice roene u devetnaestom veku. Ukoliko - ukoliko! - to upali, sa kako udnim novim svetom e se Kolin suoiti! Ona e biti ta kojoj e biti potrebna paljiva psiholoka nega. Ali sve je to bila najnesputanija mogua ekstrapolacija. "Ne elim da sipam ledenu vodu na tvoju zamisao", ree Daferdi. "Ali svakako, ak i ukoliko moe da oivi telo - zar posle stotinu godina nee biti nepopravljivih oteenja mozga?" "To je tano ono ega sam se i ja plaila kada sam poela da razmiljam o tome. Ali ima mnogo istraivanja koje itavu stvar ine vrlo moguom - bila sam i sama prilino iznenaena. Vie od toga - impresionirana. Jeste li ikada uli za profesora Ralfa Merklea?" "Neto neodreeno." "Pre vie od trideset godina on i dva druga mlada matematiara napravili su revoluciju u kriptografiji pronalaenjem univerzalnog kljua za ifre - neu se uputati u podrobna objanjavanja, ali ovo je preko noi uinilo zastarelim sve maine za ifrovanje na svetu, kao i mnoge pijunske mree.

A onda, 1990. - izvinite, 1989. - objavio je klasini lanak pod naslovom 'Molekularna opravka mozga'..." "Oh, taj tip!" "Tako je - bila sam ubeena da mora da ste uli za njegov rad. On je pokazao da ak i ukoliko bi postojala velika oteenja mozga, mogla bi se otkloniti mainama molekularne veliine za koje je bio sasvim siguran da e biti izmiljene u sledeem veku. Sada." "A jesu li?" "Mnoge. Pogledajte kompjuterski upravljane mikropodmornice koje hirurzi sada koriste da proiste arterije rtava srane ili modane kapi. Ovih dana ne moete da gledate nijedan nauni TV kanal, a da ne vidite poslednja dostignua nanotehnologije." "Ali opravka itavog mozga, molekul po molekul! Pomislite na same brojeve koji su tu u pitanju!" "Otprilike deset na dvadeset treu. Beznaajan broj." "Zaista." Daferdi nije bio siguran da li se Edit ali. Ne - bila je savreno ozbiljna. "Vrlo dobro: pretpostavimo da zaista opravite mozak, sve do poslednje pojedinosti. Hoe li to vratiti osobu u ivot? Zajedno sa seanjima? Oseanjima? I svim ostalim - ta god to bilo - to ini odreenu samosvesnu jedinku?" "Moete li mi pruiti dobar razlog zbog ega ne bi? Ne verujem da je mozak ita tajanstveniji od tela - a mi znamo kako ono dejstvuje, u naelu, ako ve ne u pojedinostima. Kako god bilo, postoji samo jedan nain da to pronaemo - a tom prilikom mnogo emo nauiti." "ta mislite, koliko e dugo potrajati?" "Pitajte me za pet godina. Onda u znati da li e nam biti potrebna jo jedna decenija - ili stolee. Ili venost." "Mogu samo da vam poelim sreu. To je opinjujui projekat - a imaete mnogo problema osim isto tehnikih. Njene rodbinske veze, na primer, ukoliko ikada budu utvrene." "Ne deluje verovatno. Poslednja teorija glasi da je bila slepi putnik i zato ne na listi putnika." "Pa, crkva. Mediji. Hiljade sponzora. Pisci pod lanim imenom koji e poeleti da napiu njenu autobiografiju. Ve poinjem da alim jadnu devojku." I nije mogao da se uzdri da ne pomisli, iako to nije rekao glasno: nadam se da Dolores nee biti ljubomorna. Donald je, razume se, bio zapanjen i ljut; to se uvek deava sa muevima (i enama) u takvim prilikama. "Nije ak ni ostavila neku poruku?" ree on u neverici.

Dr Daferdi zavrte glavom. "Nema potrebe da se brinete. Javie vam se im se bude sredila. Trebae joj neko vreme da se prilagodi. Dajte joj nekoliko nedelja." "Da li znate kuda je otila?" Doktor nita nije odgovorio, to je bilo dovoljan odgovor. "Jeste li bar sasvim sigurni da je dobro?" "U to nema nikakve sumnje; u izuzetno je dobrim rukama." Psihijatar napravi jednu od onih poduih pauza koje su bile deo njegove vetine. "Znate, gospodin Krejg, trebalo bi da se naljutim na vas." "Zato?" upita Donald, iskreno zapanjen. "Kotali ste me najboljeg lana mog osoblja - ene koja mi je bila desna ruka." "Sestra Dolores? Pitao sam se zbog ega je nisam video - eleo sam da joj se zahvalim za sve to je uinila." Jo jedna od tih proraunatih pauza; onda dr Daferdi ree: "Pomogla je Editi vie nego to moete da zamislite. Oigledno, nikada na to niste pomislili i ovo e moda biti ok za vas. Ali dugujem vam istinu - pomoi e vam u vaem sopstvenom prilagoavanju. Editina osnovna orijentacija nije prema mukarcima - a Dolores ih aktivno prezire, iako je ponekad bila dovoljno ljubazna da napravi izuzetak u mom sluaju... Bila je u stanju da uspostavi vezu sa Edit na fizikom nivou ak pre nego to smo se povezali na mentalnom planu. Bie veoma dobre jedna za drugu. Ali nedostajae mi, prokletstvo." Donald Krejg na trenutak je zanemeo. Onda promrmlja: "Hoete da kaete - da su se zaljubile jedna u drugu? A vi ste to znali?" "Razume se da sam znao; moj posao kao lekara jeste da pomaem pacijentima na svaki nain na koji sam u stanju. Vi ste inteligentan ovek, gospodin Krejg iznenaen sam to vam to deluje kao ok." "Pa to je u svakom sluaju - neprofesionalno ponaanje!" "Kakva besmislica! Upravo obrnuto - vrhunski je profesionalno. Oh, tokom varvarskog dvadesetog veka mnogi bi se sloili. Moete li da poverujete da je u tim danima za osoblje mentalnih institucija bio zloin da imaju ikakve seksualne odnose sa pacijentima za koje su se starali, iako bi to esto bilo za njih najbolja mogua terapija? Postoji jedna dobra stvar koja je proizala iz epidemije AIDS-a - ona je prisilila ljude da budu iskreni: obrisala je poslednje zaostatke puritanskih poremeaja. Moje hinduistike kolege - sa svojim prostitutkama iz hramova i erotskim skulpturama - sve vreme su imali pravu ideju. teta to je zapadu bilo potrebno tri hiljade godina bede da bi ih stigao." Dr Daferdi zastade da doe do daha i prui priliku Donaldu Krejgu da sredi sopstvene misli. Ovaj nije mogao da ne pomisli kako je doktor izgubio deo svoje

profesionalne izdvojenosti. Da li je bio erotski zainteresovan u nedostupnu sestru Dolores? Ili je imao dubljih problema? Ali, razume se, svi su znali zbog ega, u stvari, ljudi postaju psihijatri... Uz neto sree, mogao bi da izlei sebe. A ukoliko ne uspe, posao je bio zanimljiv - a prinadlenosti izvrsne. FINALE 38. OSAM RIHTERA Jason Bredli bio je na palubi Glomar Eksplorera i posmatrao napredovanje J. J.-a po morskom dnu, kada je osetio iznenadni, otri trzaj, slian udarcu ekia. Dva elektroniara koja su bila zadubljena u posmatranje ekrana nita nisu primetila; verovatno su mislili da je posredi neka promena neprekidnog ritma brodske mainerije. Pa ipak, na jedan ledeni trenutak Jason se seti momenta od pre skoro jednog veka, koji je proao isto tako neprimeen kod veine putnika... Ali, razume se, Eksplorer je bio usidren (u vodi dubokoj etiri kilometra - kako bi to samo zapanjilo kapetana Smita!) a nijedan ledeni breg ne bi mu se mogao privui neopaeno pored radara. Niti bi pri svojoj plovnoj brzini izazvao ita gore od malo ljutenja boje. Pre nego to je Jason stigao makar i da pozove komunikacioni centar, jedna crvena zvezdica poe da trepe na ekranu satfaksa. Kao dodatak tome, prodorni zvuni alarm, koji je zajemeno nagonio zube da zabride dok je zavijao gore-dole kroz opseg od jednog kiloherca, zaori se iz retko korienog zvunika plovila. Jason udarcem prekide zvuk i usredsredi se na poruku. Sada su ak i dvojica utokljunaca pored njega shvatila da neto nije u redu. "ta je to?" upita jedan bojaljivo. "Zemljotres - i to veliki. Mora da je bio blizu." "Ima li opasnosti?" "Ne za nas. Pitam se gde li je epicentar..." Morao je da saeka nekoliko minuta dok je seizmografsko-kompjuterska mrea obavila proraune. Onda se na ekranu faksa pojavi poruka: PODMORSKI ZEMLJOTRES PROCENA 7 RIHTERA EPICENTAR PRIBL. 55 Z 44 S UPOZORENJE SVIM OSTRVIMA I OBALSKIM PODRUJIMA SEVERNOG ATLANTIKA Nekoliko sekundi nita se nije dogodilo, a onda se pojavi jo jedan red: ISPRAVKA: NOVA PROCENA 8 RIHTERA

etiri kilometra nie, J. J. je strpljivo i delotvorno obavljao svoj posao, klizei nad dnom na visini od deset metara i brzinom od ugodnih deset vorova na sat. (Neke nautike tradicije odbijale su da izumru; vorovi i hvati preiveli su ulazak u metriko doba). Navigacioni program bio je tako podeen da se osmatranje obavlja u potezima koji su se delimino preklapali; nalikovalo je to na rad oraa koji vozi napred-nazad preko polja to ga priprema za sledeu etvu. Prvi udarni talas nije uznemirio J. J.-a nita vie nego Eksplorera. ak i dve nuklearne podmornice ostale su u potpunosti nedirnute; bile su sazdane da izdre i daleko gora uznemirenja - iako su njihovi zapovednici proveli nekoliko zabrinutih sekundi razmiljajui o neoekivanim dubinskim minama. J. J. nastavi svoj automatski pohod, svake sekunde prikupljajui i zapisujui megabajte podataka. Devedeset devet odsto tih zapisa nee nikada nikoga nimalo zanimati - a moda e proi vekovi pre nego to se u preostalom postotku pronae neko nauno zlato. Za oko video kamere dno je delovalo gotovo potpuno bezoblino, ali bilo je paljivo odabrano. Prvobitno 'polje otpadaka' oko oteene krme davno je poieno od svih zanimljivih stavki; ak i parad uglja koja je poispadala iz skladita izvaena je i pretvorena u suvenire. Meutim, pre samo dve godine magnetometrijska pretraga otkrila je nepravilnosti u blizini pramca, koje je moda vredelo ispitati. J. J. je bio pravi izbor za taj posao; za nekoliko sati dovrie potragu i vratiti se u ploveu bazu. "Izgleda kao da 1929. ponavlja", ree Bredli. U MUOD-ovoj laboratoriji dr Cviker zavrte glavom. "Ne - mnogo je gore, bojim se." U Tokiju, na drugom voritu urno sazvane konferencije, Kato upita: "ta se dogodilo 1929?" "Zemljotres na Grend Benksu. Pokrenuo je muljeviti talas - nazovite ga podvodnom lavinom. Kidao je jedan telegrafski kabl za drugim, kao da su od pamuka, dok je jurio preko dna. Tako mu je proraunata brzina - ezdeset kilometara na sat. Moda je bila i vea." "Onda bi do nas mogao stii za - moj Boe - tri ili etiri sata. Koja je verovatnoa oteenja?" "U ovom stadijumu nemogue je rei. U najboljem sluaju - vrlo mala. Potres iz 1929. nije dodirnuo Titanika, iako je mnogo ljudi mislilo da je zatrpan: sreom, bilo je to nekoliko stotina kilometara zapadno. Najvei deo sedimenata skrenuo je u jedan kanjon i potpuno promaio olupinu." "Izvinite", ree Rupert Parkinson, "upravo smo saznali da je jedan od naih noseih modula izronio na povrinu. Iskoio je dvadeset metara iz vode. I izgubili smo telemetriju na olupini. Kako je sa tobom, Kato?"

Kato je oklevao samo na trenutak; onda je doviknuo neto na japanskom kolegi van ekrana. "Proveriu sa Petrom i Mori. Doktore Cviker - kako glasi vaa analiza za najgori mogui sluaj?" Naa preliminarna osmatranja navode nas na zakljuak da ima nekoliko metara sedimenata. Za jedan sat imaemo bolji kompjuterski model." "Jedan metar ne bi bilo odve ravo." "To bi nam moglo unititi planske rokove, prokletstvo." "Izvetaj sa Mori, gospodo", ree Kato. "Nema problema - sve je normalno." "Ali koliko dugo? Ukoliko ta - lavina - stvarno juri prema nama, trebalo bi da izvuemo koliko god opreme moemo. ta vi savetujete, doktore Cviker?" Naunik je upravo hteo da progovori, kada mu Bredli neto hitro proapta u uvo. Ovaj je delovao zapanjeno, zatim turobno - onda uz oklevanje klimnu da se slae. "Ne mislim da smem vie da govorim, gospodo. Gospodin Bredli je iskusniji u ovoj oblasti od mene. Pre nego to dam ikakav odredjeni savet, moram se posavetovati sa naim pravnim odeljenjem." Nastade tiina puna neverice; onda Rupert Parkinson brzo ree: "Svi smo svetski ljudi: razumemo da MUOD ne eli da se upetlja u pravne probleme. Zbog toga nemojmo da traimo vreme. Izvlaimo sve to moemo. I savetujem tebi, Kato, da uini isto - za sluaj da je najgori scenario dr Cvikera tek samo umereno rav." Bilo je to upravo ono ega se naunik plaio. Podmorski zemljortes bio je dovoljno upeatljiv; ali - kao to fisiona bomba slui samo kao detonator za fuzionu mogao bi naprosto delovati kao obara za oslobaanje jo veih sila. Milioni godina suneve energije bili su uskladiteni u petrohemikalijama pod dnom Atlantika; ovek je izvukao jedva jednovekovnu vrednost. Ostatak je jo ekao. 39. ZABLUDELI SIN Na dnu Atlantika, roboti vredni milijardu dolara spustili su alatke i poeli da plutaju prema povrini. Nije bilo velike urbe; ivoti nisu bili ugroeni, iako bogatstva jesu. Deonice Titanika ve su padale na svetskim berzama i davale medijskim humoristima priliku za previe oigledne viceve. Velike morske naftne buotine takoe su igrale na sigurno. Iako su Hibernija i Avalon, u srazmerno plitkoj vodi, morale tek malo da se plae muljevitih talasa, prekinule su sve operacije i dvostruko su, pa i trostruko, proveravale sigurnosne i rezervne sisteme. Sada se nije moglo uiniti nita drugo izuzev ekati - i diviti se velianstvenim predstavama polarne svetlosti koje su ovaj ciklus Sunevih pega ve uinile najspektakularnijim od svih to su ikada zabeleeni.

Neposredno pre ponoi - niko se nije mnogo naspavao - Bredli je stajao na helikopterskom sletitu Eksplorera i posmatrao ogromne zavese rubinske i smaragdne vatre koje su se prevlaile preko severnog neba. Nije bio lan posade; ukoliko je bio potreban kapetanu ili nekome drugome, stajao bi na raspolaganju u roku od nekoliko sekundi. Zaposleni ljudi, naroito u vanrednim situacijama, nisu ba voleli da imaju posmatrae iza lea - koliko god ovi bili dobronamerni ili visokokvalifikovani. Ali poziv, kada je najzad doao, nije stigao sa komandnog mosta, ve iz centra za operacije. "Jasone? Ovde centar za operacije. Imamo problem. J. J. nee da prihvati na signal za opoziv." Bredli oseti neobinu meavinu oseanja. Najpre je tu bila briga da se ne izgubi jedan od delova laboratorijske opreme koji su najvie obeavali - i bili najskuplji. Onda se javio neizbeni mentalni znak pitanja: 'ta li je moglo da poe kako ne valja?' - a za njim je smesta sledilo: 'ta bismo mogli da uinimo oko toga?' Ali bilo je i neega dubljeg. J. J. je predstavljao ogromno lino ulaganje vremena, napora, misli - ak i posveenosti. Seao se svih viceva o oinstvu nad tim robotom; bilo je u njima neto istine. Stvaranje pravog sina (ta li je sa J. J. od krvi i mesa?) zahtevalo je mnogo manje energije. Do avola, ree Jason sebi, to je samo maina! Mogla se ponovo napraviti; i dalje smo imali sve programe. Nita ne bi bilo izgubljeno izuzev podataka prikupljenih na sadanjoj misiji. Ne - mnogo toga bilo bi izgubljeno. ak je bilo mogue da bi itav program bio naputen; razvoj J. J.-a napregao je MUOD-ove fondove i zalihe do krajnjih granica. U najmanju ruku, projekat NEPTUN bio bi odloen godinama - moda ak due od Cvikerovog ivota. Naunik je bio prgavi, matori, kukin sin, ali Jason ga je voleo i divio mu se. Gubljenje J. J.-a slomilo bi mu srce... Jo dok je jurio prema centru za operacije, Bredli je sakupljao i prouavao podatke preko svog runog komunikatora. "Sigurni ste da J. J. dejstvuje normalno?" "Da - marker ispravno radi - poslednji redovni izvetaj pre petnaest minuta govorio je da su svi sistemi normalni - da se nastavlja pretraga. Ali naprosto nee da odgovori na signal za opoziv." "Prokletstvo! Laboratorija mi je rekla da je taj algoritam popravljen. Pokuavajte i dalje. Pojaajte snagu koliko god moete. ta ima novo o zemljotresu?" "Loe vesti - planina Pele tutnji - Martinik se evakuie. A upozorenja o cunamiju odaslata su na sve strane, razume se." "Ali ta je sa Grend Benksom? Ima li znakova da lavina polazi?"

"Svi seizmografi skau - niko nije sasvim siguran ta se, do avola, deava. Samo as, dok dobijem najnovije podatke. Ah, evo neeg. Mornarika protivpodmornika mrea - nisam znao da i dalje radi! - sva je rasturena. A i atlantski kablovi - ba kao '29. Da - dolazi ovamo." "Koliko jo ima pre nego to nas zahvati?" "Ukoliko joj ne ponestane gasa, najmanje tri sata. Moda i etiri." Dovoljno vremena, pomisli Bredli. Tano je znao ta treba da radi. "Otvor za ronjenje?" pozva on. "Otvorite dubinski dip. Idem dole." Stvarno uivam u ovome, ree Bredli sebi. Prvi put imam besprekorni izgovor da spustim dubinski dip do olupine, a da ne moram da podnosim zvaninu prijavu, i to u tri primerka. Kasnije e biti mnogo vremena da se sreuje papirijada - ili da se odailju elektronski memorandumi... Da bi mu se ubrzalo sputanje, dubinski dip bio je teko optereen; ovog puta nije bilo vremena za brige o zagaenju dna odbaenim balastom. Samo dvadeset minuta poto je blistavi sjaj polarne svetlosti izbledeo u vodama nad njim, Bredli ugleda prvi fosforescentni nimbus oko prove Titanika. Nije mu to bilo potrebno, razume se, jer znao mu je taan poloaj, a olupina mu ak i nije bila cilj; ali bilo mu je drago to su svetlosti ponovo bile ukljuene ekskluzivno za njega. J. J. je bio samo pola kilometra daleko i obavljao je svoj posao sa glupavom usredsreenou i predanou. Jednolini 'ping... ping-ping' pozivni signal njegovog markera ispunjavao je mali mehur vazduha dubinskog dipa svakih deset sekundi, a plovilo je bilo i jasno vidljivo na sonaru za pretragu. Bez mnogo nade, Bredli ponovo uputi niz signala opoziva za sluaj opasnosti i nastavi to da ini dok se primicao neposlunom robotu. Nije bio ni iznenaen, ni razoaran potpunim odsustvom bilo kakvog odgovora. Bez brige, ree on sebi; imam ja jo mnogo trikova u rukavu. Sauvao je sledei za trenutak kada su se nali razdvojeni svega desetak metara. Dubinski dip mogao je lako da prestigne J. J.-a i Bredli nije imao problema da postavi vozilo nasred robotovog unapred proraunatog puta. Takva podvodna suoavanja esto su organizovana da bi se oprobali J. J.-ovi algoritmi za izbegavanje prepreka - a bar su oni radili tano onako kako je planirano. J. J. se potpuno zaustavi i osmotri stanje. Na tom rastojanju 'prsa u prsa' Bredli je bio u stanju da razabere vlastitim uima, bez pomagala, subharmonike sline pikolu, na samoj granici ujnosti, dok je robot pregledao prepreku pred sobom i pokuavao da je prepozna. On iskoristi priliku da opet poalje naredbu za opoziv, ali ni ovoga puta nije bilo reakcije. Bilo je besmisleno ponovo pokuavati; problem je morao biti u programu.

J. J. se okrete devedeset stepeni ulevo i poe pod pravim uglom u odnosu na prvobitni kurs. Iao je samo deset metara, onda se okrete starom smeru, u nadi da e izbei prepreku. Ali Bredli je ve bio tamo. Dok je J. J. razmiljao o tome, Bredli oproba novi gambit. On se prebaci na spoljanji prenosnik zvuka. "J. J.", ree on. "uje li me?" "Da", odgovori robot spremno. "Prepoznaje li me?" "Da, gospodine Bredli." (Dobro - nekud dospevamo...) "Ima li problema?" "Ne. Svi sistemi su normalni." "Poslali smo ti opoziv - potprogram 999. Jesi li ga primio?" "Ne. Nisam ga primio." (ta god pisci naune fantastike tvrdili, roboti ne lau - izuzev ukoliko su programirani da to ine. A sa J. J.-om niko nije odigrao taj prljavi trik - nadam se...) "Jedan ti je poslat. Ponavljam: posluaj ifru 999. Potvrdi." "Potvrujem." "Onda izvri." "Naredba nerazumljiva." (Prokletstvo; idemo u krugovima. A mogli bismo to i bukvalno, sve dok obojici ne ponestate napajanja - ili strpljenja.) Dok je Bredli razmiljao o sledeem koraku, Eksplorer prekide dijalog. "Dubinskom dipu - ao nam je to do sada niste imali sree. Ali imamo novih podataka za vas - i poruku od profesora." "Samo napred." "Proputate pravi pravcati vatromet. Dogodio se - pa, jedina re je proboj - oko 40 zapadno i 50 severno. Sreom, preduboko za ikakva ozbiljna oteenja okeanskih naftnih platformi - ali ugljovodonini gas kulja navie u milionima kubnih metara. I upalio se - vidimo blesak odavde - potpuno je nadmaio auroru! Treba da vidite fotografije sa Ertsata: deluje kao da je severni Atlantik u poaru." Siguran sam da je vrlo spektakularno, pomisli Bredli. Ali kakvog to uticaja ima na mene?" "A koja je poruka od dr Cvikera?" Zamolio nas je da vam kaemo da je Tomi Gold bio u pravu. Rekao je da ete razumeti." "Iskreno, trenutno me ne zanima dokazivanje naunih teorija. Koliko jo ima pre nego to budem morao gore?" Bredli nije oseao uzbunjenost - samo hitnju. Mogao je da odbaci preostale balaste i odvoji rezervoare u nekoliko sekundi i da bude bezbedan na putu navie

znatno pre nego to bi podmorska lavina stigla da ga pokrije. Ali bio je odluan da okona misiju, iz razloga koji su sada bili isto toliko lini koliko i profesionalni. "Poslednja procena je jedan sat - moda imate vie. Potrajae prilino pre nego to stigne ovamo - ukoliko uopte stigne." Sat je bio previe; pet minuta moglo bi biti dovoljno. "J. J.", naredi on. "Dajem ti novi program. Naredba 527." To je bilo prekidanje glavnog napajanja energijom, koje je trebalo da mu ostavi u pogonu samo rezervne sisteme. Onda J. J. ne bi imao izbora nego da izroni. "Naredba 527 prihvaena." Dobro - upalilo je! J. J.-ova spoljanja svetla zatreptae, a male elise za podeavanje visine usporie i zaustavie se. Na trenutak, J. J. je bio mrtav u vodi. Nadam se da nisam preterao, pomisli Bredli. Onda se svetla ponovo upalie, a elise opet poee da se okreu. Pa, bio je to lep pokuaj. Ovog puta nita nije polo kako ne treba, ali nije bilo mogue setiti se svega u sistemu toliko sloenom kao to je to J. J.-ov. Bredli je naprosto zaboravio jednu sitnu pojedinost. Neke naredbe delovale su samo u laboratoriji; na operativnim misijama bile su iskljuene. Premotenje je automatski premoteno. To je ostavljalo samo jednu mogunost. Ukoliko je blago ubeivanje doivelo neuspeh, morae da koristi grubu silu. Dubinski dip bio je mnogo jai od J. J.-a ovaj u svakom sluaju nije imao udova kojima bi mogao da se brani. Svaka rvaka borba bila bi vrlo neravnopravna. Ali bila bi i nedostojanstvena. Postojao je bolji nain. Bredli pokrenu dubinski dip unatrag, tako da minipodmornica vie nije zatvarala put J. J.-u. Robot je nekoliko sekundi razmatrao novo stanje, a onda se ponovo dao na svoje obilaske terena. Takva posveenost zaista je bila dostojna divljenja, ali mogla je biti i preterana. Da li je bilo istina da su arheolozi nali u Pompeji rimskog vojnika koji je i dalje bio na straarskom mestu, zatrpan pepelom Vezuva zbog toga to oficir nije doao da ga oslobodi dunosti? To je veoma podsealo na ono to je J. J. sada, kako izgleda, odluio. "Izvini zbog ovoga", promrmlja Bredli kada je dohvatio mainu koja nita nije sumnjala. On ugura manipulatorsku ruku dubinskog dipa u glavnu elisu i parad metala rasprta se u svim smerovima. Pomone elise okrenue J. J.-a u polukrug, a onda se usporie do potpunog mirovanja. Postojao je samo jedan put iz te situacije i J. J. se nije zaustavio da bi se upustio u raspravu. Isprekidani signal markera prebaci se na stalni poziv u pomo - robotski SOS koji je znaio: "Doite i pokupite me!"

Poput bombardera koji odbacuje teret, J. J. otpusti gvozdeni balastni teg koji mu je davao neutralnu potisnu silu i poe na brzi uspon prema povrini. "J. J. se kree navie", javi Bredli Eksploreru. "Trebalo bi da stigne gore za dvadeset minuta." Sada je robot bio bezbedan; Pola tuceta sistema pratie ga im izbije na pobrinu vode i on e se nai u ronilakom otvoru poprilino pre dubinskog dipa. "Nadam se da shvata", promrmlja Bredli dok je J. J. nestajao u tenom nebu u visini, "da me ovo boli mnogo vie nego tebe." 40. INSPEKCIJSKI OBILAZAK Jason Bredli upravo se pripremao da odbaci sopstveni balast i da krene za J. J.om do povrine kada je Eksplorer ponovo pozvao. "Lep posao, Jasone - pratimo J. J.-a na putu nagore. Gumeni amci ga ve ekaju. Ali jo ne odbacujte balaste. Ima jedan mali posao koji bi grupa N-T volela da obavite - bie potrebno najvie pet minuta." "Imam li toliko?" "Nema problema - ne bismo to inae ni zatraili. Preostalo je dobrih etrdeset minuta pre nego to talas naleti - na naim kompjuterskim simulacijama deluje kao front nevremena. Daemo vam bezbedno upozorenja." Breldi razmoptri stanje. Dubinski dip lako je mogao da stigne do radilita Nipon-Tarnera za pet minuta, a i on bi voleo da poslednji put baci pogled na Titanik na oba dela, ukoliko je to mogue. Nije bilo rizika; ak i ukoliko je procena dolaska bila debelo pogrena, i dalje je imao nekoliko minuta vremena posle upozorenja i mogao je da pree hiljadu metara navie pre nego to lavina protutnji pod njim. "ta elite da uradim?" upita on i okrenu dubinski dip tako da je krma prekrivena ledom bila pravo napred na pokazivau sonara. "Mori ima problema sa kablovima za napajanje - ne moe ih dii na povrinu. Mora da su se negde zakaili. Moete li da proverite?" "Hou." Bio je to razuman zahtev, budui da je bio bukvalno na licu mesta. Masivni kablovi neutralnog uzgona koji su odailjali ogromnu amperau do olupine stajali su milione doara; nije nikakvo udo to su podmornice pokuavale da ih namotaju. Pretpostavio je da je Petar Veliki to ve uspeo. Imao je samo sopstvene svetiljke dubinskog dipa za osvetljavanje ledene planine koja je i dalje bila pribijena za dno, ekajui trenutak oslobaanja koji sada moda nikada nee doi. Paljivo se kreui da bi izbegao ice koje su je povezivale sa napregnutim kiseoniko-vodoninim balonima, obilazio je masu dok nije doao do dva debela kabla za napajanje koji su se protezali do podmornice daleko u visini.

"Ne vidim nita neispravno", ree on. "Probajte da jo jednom dobro potegnete." Svega nekoliko sekundi potom, ogromni kablovi velianstveno zatitrae, poput ica nekog divovskog muzikog instrumenta. Bredliju se uini da osea talas infrazvuka koji se irio iz njih. Ali kablovi su ostali tvrdoglavo nategnuti. "Izvinite", ree on. "Nita ne mogu. Mora da je udarni talas zaglavio mehanizam za otputanje." "To misle i ovde gore. Pa, mnogo hvala. Bolje poite kui - i dalje imate obilje vremena, ali poslednja procena je da pola milijarde tona mulja juri prema vama. Kau da izgleda kao Misisipi u punom naletu." "Koliko minuta pre nego to stigne ovamo?" "Dvadeset - ne, petnaest." Voleo bih da posetim provu, pomisli Bredli enjivo, ali neu da izazivam sreu. Makar time propustio priliku da budem poslednji ovek koji je ikada bacio pogled na Titanik. Uz oklevanje, on odbaci balastni teg broj jedan i dubinski dip poe da se die. Poslednji put uputio je pogled na ogromno ustrojstvo okovano ledom dok se dizao od njega; onda se usredsredio na dva kabla koja su svetlucala u snopovima njegovih prednjih svetiljki. Ba kao to lanac sidra prua oseaj sigurnosti oveku abi, obezbeivali su Bredliju dobrodolu vezu sa svetom daleko nad njime. Upravo se spremao da odbaci drugi teg i povea brzinu uspona, kada su stvari pole kako ne valja. Mori je i dalje puna nade trzala kablove, pokuavajui da povrati skupocenu gvouriju, kada je neto koano popustilo. Ali ne, na alost, ono to je trebalo. Zau se glasno 'ping' iz protivsudarnog sonara, a zatim tresak koji prodrma dubinski dip i tre Bredlija u sigurnosnim pojasevima. On nakratko ugleda ogromnu belu masu koja se brzo uzdizala pored njega prema visinama. Dubinski dip poe da tone. Bredli odbaci preostala dva balastna tega. Brzina tonjenja se smanji gotovo na nulu. Ali ne sasvim; i dalje je tonuo, vrlo sporo, prema dnu. Bredli je sedeo u tiini nekoliko minuta. A onda, uprkos samome sebi, on poe da se smeje. Nije bilo neposredne opasnosti, a ovo je stvarno bilo smeno. "Eksploreru", ree on. "Neete poverovati. Upravo sam se sudario sa ledenim bregom." 41. SLOBODNI USPON ak i sada Bredli nije smatrao da je u pravoj opasnosti; bio je vie iznerviran nego uzbunjen. Pa ipak, kada se pravo pogleda, stanje je delovalo dovoljno dramatino. Bio je zaglavljen na okeanskom dnu, izgubivi sav uzgon. Udarac postrance miniledenog brega u usponu mora da je odvalio deo modula za lebdenje dubinskog dipa. A kao da to nije bilo dovoljno, najvea podvodna lavina ikada

zabeleena ustremila se na njega i sada je trebalo da stigne za deset ili petnaest minuta. Nije mogao da se ne oseti poput junaka jednog starog filma Stivena Spilberga. (Prvi korak: videti da li pogonski sistem dubinskog dipa moe da obezbedi dovoljno podizanja da me izvue iz ovoga...) Podmornica se na kratko pokrenu i podie masu mulja koja ispuni okolnu vodu zaslepljujuim oblakom odraene svetlosti. Dubinski dip die se nekoliko metara, a zatim se vrati. Akumulatori e biti prazni znatno pre nego to stigne do povrine. (Mrzim to moram ovo da radim. Par miliona pravo u ubre - ili bar na morsko dno. Ali moda moemo da izvuemo ostatak dubinskog dipa kada sve bude gotovo - upravo kao to su to jednom davno uinili sa dobrim starim Alvinom.) Bredli dohvati 'kukaviji prekida' i skide zatitni poklopac. "Dubinski dip poziva Eksplorera. Moram da poem na slobodni uspon; neete me uti dok ne stignem na povrinu. Dobro me pratite sonarom - stizau brzo. Upalite skretne motore, za sluaj da morate da mi se sklanjate s puta." Prorauni su pokazali - a probe potvrdile - da e bez pratee opreme dubinski dip dostii brzinu od etrdeset kilometara na sat i isskoiti dovoljno visoko iz vode da sleti na palubu svakog broda koji bi se zatekao u blizini. Ili, razume se, da ga probui ispod linije gaza, ukoliko bi imao peh da ga zadesi direktan pogodak. "Srpemni smo, Jasone. Sreno." Okrenuo je mali crveni klju i svetla zatreptae kada jaka struja potee kroz detonatore. Postoje neki inenjerski sistemi koji se nikada ne mogu u potpunosti isprobati pre trenutka kada zatrebaju. Dubinski dip bio je dobro sazdan, ali isprobavanje mehanizma za beg pod pritiskom od etiri stotine atmosfera zahtevalo bi najvei deo budeta MUOD-a. Dvostruki eksplozivni naboj odvojio je plovnu sferu od ostatka vozila, ba kao to je planirano. Ali, kao to je Jason esto govorio, more e uvek smisliti neto novo. Trup od titana ve je bio napregnut do maksimalne bezbedne vrednosti; a udarni talasi, koliko god da su bili srazmerno slabi, sakupili su se i susreli u istoj taki. Bilo je prekasno za strah ili za aljenje; u deliu sekunde koji mu je preostao pre nego to je lopta implodirala, Jason Bredli imao je samo vremena za jednu jedinu misao: dobro mesto za umiranje. 42. VILA, U SUTONU Dok je vozio unajmljena kola pored ornamentirane gvozdene kapije, divno potkresano drvee i cvetnjaci dozvae naas jedan spomen. Odlunim naporom volje,

Donald Krejg potisnu nadirua seanja na zamak Konroj. Vie ga nikada nee videti; to poglavlje njegovog ivota bilo je gotovo. Tuga je i dalje bila tu, a jedan njen deo uvek e biti sa njim. Pa ipak se oseao i osloboeno; nije bilo prekasno - kako bee ona Miltonova najzloupotrebljavanija fraza? - za potragu za sveim umama i panjacima novim. Pokuavam da reprogramiram sebe, pomisli Donald suvo. Da otvorim novu datoteku... Na nekoliko metara od elegantne dordijanske kue ekao ga je prostor za parkiranje; on zakljua unajmljena kola i prie ulaznim vratima. U nivou oiju stajala je nova bakarna ploica, odmah iznad prekidaa za zvono i reetke zvunika. Iako Donald nije video soiva kamere, nije sumnjao da ga jedno upravo posmatra. Na ploi je bio ispisan jedan red, kitnjastim slovima: Doktor psihologije Evelin Merik Donald je zamiljeno posmatrao natpis nekoliko sekundi, a onda se nasmei i posegnu za dugmetom zvona. Ali vrata su ga oekivala. Zau se slabo kljocanje kada su se otvorila; onda madam Eva ree onim ispitujuim, pa ipak saoseajnim glasom koji e ga esto podseati na dr Daferdija: "Dobro doli na palubu, gospodine Krejg. Svaki Jasonov prijatelj je i moj prijatelj." 43. ISTERIVANJE AVOLA 15. APRIL 2012, 02.00 Bilo je to ravo vreme za medijske mree - prerano za amerike, nedovoljno kasno za veernje eurovesti. U svakom sluaju, bila je to pria iji je vrhunac proao; malo se ljudi sada zanimalo za trku koja je tako dobro i u potpunosti izgubljena. Svake godine, ve itavo stolee, obalska straa sputala je venac na ovo isto mesto. Ali ova stogodinjica bila je veoma posebna - ia tolikih iezlih nada, snova - i bogatstava. Glomar eksplorer okrenuo se nasuprot vetru, tako da je njegova pramana kuica pruala cenjenim gostima malo zatite od ledenih naleta vetra sa severa. Pa ipak, nije bilo onako hladno kao one blistave noi pre stotinu godina, kada je ceo severni Atlantik rasprostro itavu Danaju zvezdama. Na palubi nije bilo nikoga od onih koji su bili prisutni kada je Eksplorer poslednji put odavao poast izginulima, ali mnogi mora da su se seali one tajne svetkovine sa druge strane sveta, u krvlju ukaljanom veku koji sada kao da je pripadao nekom drugom dobu. Ljudska rasa malo je sazrela, ali i dalje je imala da pree dug put pre nego to bude mogla da ustvrdi kako je civilizovana. Lagani stav Elgarove druge simfonije ieze u tiinu. Nikakva druga muzika ne bi vie odgovarala od tog opinjujueg 'zbogom' edvardijanskoj eri, komponovanog u istim godinama tokom kojih je Titanik rastao u brodogradilitu u Belfastu.

Sve oi bile su uprte u visokog, sedog oveka koji je digao jedan jedini venac i blago ga spustio preko ograde. Dugo je utke stajao; iako su svi njegovi sadruzi sa te vetrom ibane palube delili njegova oseanja, za neke su ona bila naroito puna znaenja. Bili su sa njime na palubi Knora, kada je TV monitor pokazao prve ostatke olupine u rano jutro 1. septembra 1985. A bio je tu i jedan ovek od ije je pokojne supruge burma baena u iste te vode, pre etvrt veka. Ovog puta, Titanik je bio zauvek izgubljen za rasu koja ga je zaela i sagradila; ljudske oi vie nikada nee pogledati njegove rastute komade. Mnogo vie od nekolicine ljudi bilo je najzad osloboeno ivotne opsesije. 44. EPILOG: DUBINE VREMENA Zvezda koja se nekada zvala Sunce malo se promenila od davnih dana kada su je ljudi oboavali. Dve planete su nestale - jedna zbog inenjerskog delovanja, druga usled katastrofe - a Saturnovi prstenovi izgubili su veliki deo sjaja. Ali, u celini, Sunev sistem nije bio mnogo oteen tokom kratkog boravka u njemu jedne vrste koja je ovladala putovanjem kroz svemir. Zaista, neke oblasti i dalje su pokazivale znakove nekadanjih poboljavanja. Marsovski okeani smanjili su se do grupice plitkih jezera, ali velike ume mutiranih borova jo su preivljavale u polutarnom pojasu. U potonjim vekovima, odravae i titie ekologiju za ije su stvaranje sazdane. Venera - nekada nazvana Novi Eden - ponovo se pretvorila u nekadanji pakao. A od Merkura nita nije ostalo. Zlatnu ilu tekih metala za itav sistem potpuno su iskopali milenijumi astroinenjeringa. Poslednji ostaci jezgra - sa neoekivanim i dragocenim darom magnetnih monopola - iskorieni su za gradnju brodova-svetova izbeglike flote. Plutona je, razume se, progutao zastraujui singularitet koga su najbolji naunici ljudske rase i dalje uzaludno pokuavali da razumeju ak i dok su beali u potrazi za bezbednijim suncima. Nije bilo ni traga od te drevne tragedije kada se Traga uputio iz dubokog svemira prema Zemlji, sledei nevidljivi trag. Meuzvezdana sonda koju je ovek lansirao prema jezgru Galaksije obila je desetak zvezda pre nego to je na njene signale naila druga civilizacija. Traga je znao, uz odstupanje od neku desetinu svetlosnih godina, poreklo te primitivne maine iju je putanju sledio. Istraio je uz put gotovo stotinu sunevih sistema i mnogo toga je otkrio. Planeta kojoj se sada primicao bila je malo razliita od mnogih drugih koje je ispitao; nije bilo razloga za uzbuenje, ak i da je Traga bio sposoban za takvo oseanje. Radio-spektar bio je nem, izuzev siktanja i praskanja kosmikog zalea. Nije bilo blistavih mrea koje su prekrivale none krajeve veine tehnoloki razvijenih

svetova. Niti je, kada je uao u atmosferu, Traga pronaao hemijske tragove industrijskog razvoja. Automatski, on pree na standardnu rutinu potrage. Rasuo se u milione delova, koji se razioe po itavom licu planete. Neki se nikada nee vratiti, ve e samo odaslati nazad podatke. Bilo ih je prilino malo; megagodine vetrova i kie zbrisale su sve ljudske gradove, a lagano drobljenje tektonskih ploa u potpunosti je izmenilo oblike kopna i mora. Kontinenti su postali okeani; morska dna pretvorila su se u ravnice, koje su se potom nabrale u planine... ...Anomalija je bila najslabiji odjek na neutrinskom skaneru, ali je smesta privukla panju. Priroda se grozila ravnih linija, pravih uglova, likova koji se ponavljaju - izuzev u razmerama kristala i snenih pahuljica. Ovo je bilo milionima puta vee; zaista, prema tome je ak i Traga delovao patuljasto. Moglo je to biti samo delo inteligencije. Objekat je leao u srcu planine, pod kilometrima sedimentne stene. Za njegovo dosezanje bile bi potrebne samo sekunde; iskopavanje bez ikakvog oteenja da bi mu se otkrile sve tajne moglo bi zahtevati mesece ili godine. Slika se ponovi sa veom rezolucijom. Sada je primeeno da je objekat napravljen od legura gvoa krajnje jednostavnog tipa. Nijedna civilizacija koja bi bila u stanju da napravi meuzvezdanu sondu ne bi koristila tako grube materijale. Traga gotovo oseti razoaranje... Pa ipak, koliko god da je objekat bio primitivan, nije pronaen nijedan drugi artefakt uporedljive veliine i sloenosti. Mogao bi, na kraju krajeva, ipak biti vredan nevolja koje su pratile vaenje. Tragaevi sistemi visokog nivoa razmatrali su problem mnogo, mnogo mikrosekundi, analizirajui sve mogunosti do kojih bi moglo doi. Konano Glavni Poveziva donese odluku: "Ponimo." IZVORI I ZAHVALNICE P.K.P. Titanik progonio me je itavog ivota, kao to je to prikazano u sledeem odlomku iz knjige Letopisi Artura Klarka o neobinom i tajanstvenom (Collins, 1987): Moja prva naunofantastina pria pune duine (sreom davno unitena) imala je za temu tipinu nesreu u svemiru - sudar, naime, meuplanetnog putnikog broda i velikog meteorita - ili male komete, ukoliko vam se tako vie dopada. Bio sam ponosan na naslov, Ledeni bregovi kosmosa - i ne sanjajui u to vreme da takve stvari zaista postoje. Uvek sam malo previe voleo iznenaenja na zavretku. U

poslednjem redu otkrivao sam ime unitenog svemirskog broda. Bio je to - pazite dobro - niko drugi do... Titanik. Vie od etiri decenije kasnije vratio sam se toj temi u knjizi Matica zemlja (1976), u kojoj donosim olupinu u Njujork 2276. prigodom proslave petstogodinjice. U vreme pisanja ovog dela, razume se, niko nije znao da se brod raspolutio na dva gadno oteena dela. U meuvremenu sam upoznao Bila Mekkvitija, irskog filmskog stvaraoca (i jo mnogo toga), kome je ova knjiga posveena. Sledei uspeh svog izvanrednog Nezaboravna no (1958), Bil je bio reen da snimi film prema motivima mog roman Pad Meseeve praine, iz 1961; meutim, producentska kua Rank odbila je da se petlja u fantazije (ljudi na Mesecu, nije nego!) i projekat je odbijen. Drago mi je to mogu da kaem roman dakako sada pretvara u mini TV seriju jedan moj drugi blizak prijatelj, Majkl Dikin. Ukoliko se pitate kako smo uspeli da naemo mora praine na Mesecu, ostavile televizor ukljuen. Takoe me je Bil Mekkviti zaduio fotografijama, planovima, crteima i dokumentima P.K.P. Titanika - a naroito jelovnikom reprodukovanim u 36. poglavlju, 'Poslednji ruak'. Bilova divna knjiga, Irski vrtovi (tekst Edvard Hajams; Macdonald, London, 1967) takoe je pruila mnogo nadahnua. Prijatno je zabeleiti da je Bilov direktor fotografije bio Defri Ansvort - koji je, jednu deceniju kasnije, uestvovao kao snimatelj u radu na filmu Odiseja u svemiru 2001. I dalje se seam kako je Defri lutao po studiju sa blago zbunjenim izrazom lica i priao svima: "Bavim se ovim poslom etrdeset godina - a Stenli me je upravo nauio neemu to nisam znao." Majkl Krejton podsetio me je da je film Supermen posveen Defriju, koji je preminuo tokom njegove snimanja, oaljen od strane svih koji su radili sa njime. Ovaj roman ne bi bio mogu, razume se, bez priloga iz dve klasine knjige o toj temi, Nezaboravne noi Voltera Lorda (Allen Lane, 1976) i Otkrie Titanika Roberta Balarda (Medison Press Books, 1987); oba ova dela od neprocenjive su vrednosti. Postoje jo dve knjige koje takoe smatram veoma vrednim: posredi su skoranji 'nastavak" Voltera Lorda, No jo ivi (William Morrow, 1986) i Ime mu je - Titanik arlsa Pelegrina (Avon, 1990). Takoe sam zahvalan arliju (koji se pojavljuje u 43. poglavlju) na ogromnoj koliini tehnikih informacija o 'Podizanju maleckog' - poduhvatu na koga obojica gledamo sa veoma meovitim oseanjima. Knjiga Martina Gardnera Brodolom Titanika proreen? (Prometheus Books, 1986), ponovo objavljuje izuzetni roman Morgana Robertsona, Brodolom Titana (1898!) koji lord Oldis pominje u 9. poglavlju. Martin hvali Robertsonovo inteligentno predvianje; pa ipak, ne mogu da okrivim nikoga ko i dalje smatra da to mora da je dejstvovala nekakva povratna sprega iz 1912...

Poto su se mnogi dogaaji iz ovoga romana ve odigrali - ili e se uskoro odigrati - esto je bilo neophodno upotrebiti postojee linosti. Nadam se da e uivati u mojim povremenim ekstrapolacijama njihovih aktivnosti. 'Sindrom stolea' (4. poglavlje) ve brine mnoge ljude, iako emo morati da saekamo do 01.01.'00. da vidimo da li su stvari toliko rave kao to ja nagovetavam. Dok sam pisao ovu knjigu, moj dugogodinji ameriki prijatelj, dr arls Fauler (GCA, 1942 - iako nijedan od nas dvojice nije u stanju da sasvim poveruje u to) poslao mi je lanak iz Boston globa pod naslovom: 'Raunarski sistemi imaju problem sa godinom 2000'. Tu se navodi vic u struci koji glasi da e se svi penzionisati 1999. Videemo... Taj problem se nee, razume se, pojaviti u 2099. Do tada, kompjuteri e se starati sami o sebi (kao i H. Sap, ukoliko on/ona i dalje bude prisutan). Nisam izmislio neobino krupnog mekuca iz 12. poglavlja Pojedinosti (sa fotografijama) te grozne nemani mogu se nai u knjizi Tajanstvenim svet Artura Klarka (Collins, 1980). Octopusa giganteusa prvi put su nepobitno identifikovali F. D. Vud i dr Dozef Denaro (Natural History, mart 1971) i drago mi je to sam obojicu doveo pred kamere za moju TV seriju 'Tajanstveni svetovi'. Koristan savet o alergijama na oktopode (odnosno, ta da radite ukoliko zateknete jednog u toaletu) potie iz knjige Oktopodi i lignje: meka inteligencija ak-Iva Kustoa i Filipa Diola (Kasel, 1973). Ovde moram navesti neto to me zbunjuje mnogo godina. U toj knjizi ak tvrdi da iako su se njegovi ronioci igrali sa hobotnicama (u redu: oktopodima) stotinama puta, nikada nisu bili ugrizeni - i nikada nisu ak ni uli za takvu nezgodu. Pa...jedini put kada sam ja uhvatio jednog, tamo kod istone obale Australije, ovaj me ugrizao! (Videti knjigu Koralna obala, Harper and Row, 1956). Potpuno sam nemoan da objasnim taj potpuni slom zakona verovatnoe. Prema asopisu Omni, pitanje opisano u 13. poglavlju zapravo se nalo u srednjokolskom testu inteligencije i samo je jedan uenik genijalnog formata primetio da je tampani odgovor pogrean. I dalje to smatram zapanjujuim; skeptici mogu korisno provesti nekoliko minuta sa makazama i kartonom. Jo neverovatniju pria o Srinivasi Ramanujanu, pomenutom passim u istom poglavlju, nai ete u malom klasiku G. H. Hardija Apologija jednog matematiara, a ak i zgodnije u prvom tomu Sveta matematike Dejmsa Njumena. Za kritine stvari pri okeanskim operacijama vaenja nafte moram zahvaliti svom dugogodinjem prijatelju sa Sri Lanke Katbertu arlsu i njegovim kolegama Volteru Deksonu i Deniju Stivensu (svi iz firme 'Braun end Rut Vikers Ltd') i Brajanu Redenu (direktoru tehnikog servisa 'Vartona Vilijemsa'). Oni su me spreili (nadam se) da ne napravim previe flagrantnih greaka, a ni na koji nain nisu odgovorni za lue ekstrapolacije njihovih zaista zapanjujuih dostignua - ve

uporedivih sa onim to emo raditi u svemiru tokom sledeeg veka. Izvinjavam se to sam im uzvratio ljubaznost sabotiranjem tolikog dela njihovih ruku. Cela pria o 'Operaciji DENIFER' iz 1974. nikada nije ispriana, a verovatno nikada i nee. Na moje iznenaenje, pokazalo se da mi je njen upravnik jedan stari poznanik i zahvalan sam mu za okoline, ali ne i odmaue odgovore na moja raspitivanja. U celini, vie mi se dopada da ne znam previe o dogaajima tog dalekog leta, tako da mi puke injenice ne zadaju previe glavobolje. Dok sam pisao ovaj roman, zabavio me je susret sa jo jednim knjievnim delom u kome se pominje Glomar Eksplorer, iako (sreom!) u sasvim drugaijem kontekstu: posredi je Brod od zlata Tomasa Alena i Normana Polmara (Macmillan, 1987). Zahvaljujem se i raznoraznim poznanicima iz CIA i KGB, koji bi najradije da ostanu anonimni. Jedan od informatora za koje e mi biti drago da ih identifikujem jeste profesor Vilijem Or, odsek za geoloke nauke, Oregonski univerzitet, moj ozbiljni cimer u ploveem kampusu S.S. Univerzum. Planovi i dokumentacija koje je obezbedio u vezi sa Glomar Eksplorerom (koji sada poiva u zalivu Suisan u Kaliforniji, izmezu Valjeha i Martineza - moete ga viditi sa auto-puta 680) predstavljali su dragocenu grau. Otkrie velikih eksplozija na okeanskom dnu, koje se pominje u 33. poglavlju, prijavili su Dejvid B. Prajor, Erl H. Dojl i Majkl D. Kaluza u asopisu SajensD, tom 243, sveska 27, januar 1989, strane 517-519, pod naslovom 'Dokazi sedimentne erupcije na dubokomorskom dnu, Meksiki zaliv'. Istog dana kada sam vrio konane ispravke na ovom rukopisu, saznao sam da sada postoje jaki dokazi da buenje nafte moe da izazove zemljotrese. Sajens Njuz od 28. oktobra 1989. navodi lanak Pola Sigala iz 'Amerikom geolokom nadzora', koji to tvrdi u broju asopisa Diolodi od oktobra 1989. Izvetaj o neolitskom grobu naveden u 34. poglavlju moi e da se nae u asopisu Nejr, broj 276 (strana 608), iz 1978. lanak Ralfa S. Merkla, 'Molekularna opravka mozga', koji zaista izaziva vrtoglavicu, prvi put se pojavio u oktobarskom broju za 1989. asopisa Krajoniks (objavljuje ALCOR, 12327, Doherty St, Riverside, Ca. 92503) kome sam zahvalan za primerak poslat pre objavljivanja. Dr Don Mani, jedan od mojih mnogih prijatelja u bolnici Dons Hopkins u Baltimoru, zaduio me je korisnim izrazom 'parafilija' (21. poglavlje). Zahvaljujem se Kumaru itiju za informacije u vezi sa poveljom UN o zakonu o moru; sprovoenjem ove povolje dugo godina upravljao je pokojni ambasador irli Hamilton Amarasinge. Velika je tragedija to irli (iju sam gostoljubivost u stanu u Park Aveniji esto uivao tokom sedamdesetih godina) nije doiveo da vidi kulminaciju svojih napora. Bio je izuzetno umean u ubeivanju ljudi i da je poiveo

moda bi ak spreio ameriku i britansku delegaciju da ne saseku jedna drugu do kolena. Naroito sam zahvalan svom saradniku Dentriju Liju (Kolevka, trilogija Rama) zato to je tako organizovao svoje planove rada da ja mogu da usredsredim svu energiju na samostalni (najnoviji) roman. Naroitu zahvalnost dugujem Vavamu i Sali Tambaja - da ne pominjemo Tau i Sindi - za gostoljubivost, VORDSTAR i faksove... I, konano: odajem poast mom dragom prijatelju, pokojnom Redinaldu Rosu, koji me je, pored mnogih drugih usluga, upoznao sa Rahmanjinovim i Elgarom pre pola veka i koji je umro u 91. godini dok je pisana ova knjiga. MANDELMEMO Literatura o Mandelbrotovom skupu, najpre predstavljenom ne-IBM svetu u tekstu 'Kompjuterska zabava' A. K. Djudnija (Sajentifik Ameriken, avgust 1985, str. 16-25) sada je ogromna. Majstorova sopstvena knjiga, Fraktalna geometrija prirode (W. H. Freeman, 1982) visoko je tehnika, a veliki deo nedostupan je ak i onima koji se zavaravaju da se snalaze u matematici. Svejedno, dobar deo teksta u njoj ipak je informativan i matovit, tako da je vredi prelistati. Meutim, ona sadri samo najkrae pominjanje M-skupa, ije istraivanje jedva da je poinjalo 1982. Lepota fraktala (H. O. Pajtgen i P. H. Rihter, Springer-Verlag, 1986) bila je prva knjiga koja je prikazala M-skup u velianstvenom tehnikoloru, a u njoj je i opinjavajui (i esto zabavni) esej samog dr M. o tome kako je skup otkriven. Kasniji rad na njemu on opisuje u knjizi Nauka fraktalnih slika (prireivai H. O. Pajtgen i Ditmar Zaupe: Springer-Verlag, 1988). Ali oba ova dela visoko su tehnika. Mnogo pristupanija prosenom - mada odlunom - itaocu jeste knjiga Vaseljena iz naslonjae A. K. Djudnija (W. H. Freeman, 1988). Ona sadri originalni lanak iz asopisa Sajentifik Ameriken iz 1985, sa novitetima i obavetenjima o softveru koji stoji na raspolaganju za PC raunare. Ja sam veoma zadovoljan programom MandFXP, od firme 'Cygnus Software', (1215 Davie St, P. O. Box 363, Vancouver BC, V6E 1N4, Canada) i koristio sam ga poprilino na svojoj AMIGI 2000. Dok sam pravio TV dokumentarac, Bog, Vaseljena i sve ostalo za britanski 'Kanal 4', imao sam retku povlasticu da pokaem Stivenu Hokingu neke divne 'crne rupe' koje sam otkrio dok sam razvijao skup sve dok ovaj ne bi ispunio Marsovu orbitu. Drugi snabdeva programima za M-skup (za MAC i IBM) jeste 'Sintar Software', (1001, 4th Ave., Suite 3200, Seattle, WA 98154, USA). Nema ni potrebe rei, postoje glasila poklonika Mandelbrotovog skupa, koji sadre savete o ubrzavanju rada programa, pisma istraivaa dalekih oblasti skupa pa ak i primere novog knjievnog anra, fraktalne knjievnosti. Glavni 'fenzin' na tom polju jeste 'Amigdala'; njegov urednik Rolo Silver isporuuje i softver (Box 111, San Cristobel, NM 87564).

Van sumnje najbolji nain da se stekne pravi utisak o skupu jeste preko video traka koje su napravljene o njemu, obino sa prateom muzikom. Najslavnija je 'Nita osim zuma' firme 'Art Matrix', (P. O. Box 880, Ithaca, NY 14851). Uivao sam i u 'Baletu fraktala' firme 'Fractal Stuff Company', (P. O. Box 5202, Spokane, WA 99205-5202). Strogo govorei, 'krajnji zapad' M-skupa tano je na -2, a ne na -1.9999... do beskonanosti, kao to se tvrdi u 18. poglavlju. Da li iko eli da ustanovi zato? Ne znam da li je bilo sluajeva mandelmanije u pravom ivotu, ali oekujem da dobijem izvetaje o tome im se ova knjiga pojavi - i unapred skidam sa sebe svaku odgovornost. Dodatak BOJE BESKRAJA Novembra 1989, dok sam primao nagradu za posebna dostignua od Udruenja istraivaa svemira u Rijadu, Saudijska Arabija, imao sam povlasticu da se obratim najveem skupu astrunauta ikada okupljenom na jednom mestu. (Njih vie od pedeset, ukljuujui tu Baza Oldrina i Majka Kolinsa sa 'Apola 11', kao i prvog 'svemirskog etaa', Alekseja Leonova, koji se vie nema neprilika zbog toga to deli posvetu za roman 2010: Druga odiseja sa Andrejom Saharovom.) Odluio sam da im proirim vidike uvoenjem u neto to je stvarno veliko i, sa astronautom princom Sultanom bin Salmanom bin Abdul Azizom kao predsedavajuim, odrao sam bogato ilustrovano predavanje: 'Boje venosti: istraivanje Vaseljene fraktala'. Materijal koji sledi izvadak je iz mog govora; drugi deo pojavljuje se na poetku 15. poglavlja. Jedino mi je ao to ne mogu da ga ilustrujem velianstvenim 35-milimetarskim slajdovima - i video-snimcima - koje sam koristio u Rijadu. Danas svi znaju za dijagramima - naroito za onaj na kome je vreme prikazano na vodoravnoj osi, a trokovi ivota koji se neprekidno penju na uspravnoj. Zamisao da se bilo koja taka jedne ravni moe izraziti pomou dva broja, obino zapisana kao x i y, sada izgleda toliko oigledno da deluje prilino iznenaujue da je svet matematike morao da saeka do 1637. kako bi Dekart izmislio ovaj sistem. I dalje otkrivamo posledice te naizgled jednostavne zamisli, a najneverovatnija meu njima stara je tek deset godina. Naziva se Mandelbrotov skup (nadalje: Mskup) i uskoro ete je sretati svuda - u dezenu tkanina, tapeta, nakita ili linoleuma. I, bojim se, iskakae pred vas sa TV ekrana u svakoj drugoj reklami. Pa ipak, svojstvo M-skupa koje najvie zapanjuje jeste njegova sutinska jednostavnost. Za razliku od svega ostalog u savremenoj matematici, svaki uenik u stanju je da razume kako se on stvara. Njegovo generisanje ne ukljuuje nita naprednije od sabiranja i mnoenja; nema potrebe za tako sloenim stvarima kao to

je oduzimanje ili - Boe sakloni! - deljenje, a da i ne pominjemo egzotinije zverinje iz matematike menaerije. Ne moe biti mnogo ljudi u civilizovanom svetu koji nisu naili na slavno Ajntajnovo E = mc2, ili koji su ga smatrali beznadeno sloenim da bi ga shvatili. Pa, jednaina koja definie M-skup sadri isti broj lanova i zaista deluje veoma slino. Evo je: Z = z2 + c Nije ba zastraujua, zar ne? Pa ipak, ivotni vek itave Vaseljene ne bi bio dovoljan da se istrae sve njene granice. z-ovi i c u Mandelbrotovoj jednaini svi su brojevi, a ne (kao kod Ajntajna) fizike veliine poput mase i energije. To su koordinate koje odreuju poloaj take, a jednaina kontrolie nain na koji se ova kree da bi ocrtala odreeni lik. Postoji veoma jednostavna analogija koja je svima poznata - one deje knjige sa praznim stranicama poprskanim tu i tamo brojevima, koji kada se spoje na pravi nain otkrivaju skrivene - i esto iznenaujue - slike. Slika na TV ekranu proizvedena je sloenom primenom tog istog naela. Teorijski, svako ko je u stanju da sabira i mnoi moe da nacrta M-skup olovkom ili perom na listu milimetarskog papira. Meutim, kao to emo videti kasnije, postoje odreene praktine tekoe - naime, injenica da ljudski ivot retko iznosi vie od stotinu godina. Zbog toga se skup bez izuzetka stvara kompjuterski i obino prikazuje na jedinici vizuelnog displeja. Postoje dva naina da se locira taka u prostoru. Uobiajeniji nain koristi neku referencijalnu mreu - zapad-istok, sever-jug ili, na hartiji za dijagrame, vodoravna X-osa i okomita Y-osa. Ali postoji i sistem koji se koristi na radaru, sada poznat veini ljudi zahvaljujui bezbrojnim filmovima. Ovde je poloaj objekta odreen (1) njegovim rastojanjem od koordinatnog poetka i (2) njegovim smerom, ili kompasnim pravcem. Uzgred budi reeno, to je prirodni sistem - onaj koji koristite automatski i nesvesno kada igrate bilo koju igru sa loptom. Tada vodite rauna o rastojanju i uglovima, a vi ste koordinatni poetak. Zbog toga, razmiljajte o kompjuterskom monitoru kao o radarskom ekranu, sa samo jednim odrazom na njemu, iji e pokreti ocrtati M-skup. Meutim, pre nego to ukljuimo radar, elim da jo vie pojednostavim jednainu, samo na oblik: Z = z2 Na trenutak sam odbacio c i ostavio samo z-ove. Sada mi dopustite da ih malo preciznije odredim.

Malo z je prvobitno rastojanje odraza - rastojanje sa kojim ono poinje. Veliko Z je krajnje rastojanje od koordinatnog poetka. Zbog toga, ukoliko je ono prvobitno bilo na 2 jedinice od njega, potujui ovu jednainu ono e spremno skoiti na rastojanje od 4. Nita zbog ega bi se trebalo uzbuivati, ali sada dolazi izmena koja stvara itavu razliku: Z = z2 Dvostruka strelica je saobraajni znak za oba smera, koji naznauje da brojevi protiu obostrano. Ovog puta, ne zaustavljamo se na Z = 4; uiniemo njega jednakim novom z - koje nam smesta daje drugo Z jednako 16, i tako dalje. as posla stvorili smo niz: 256;65.536;4.294.967.296. a taka koja je krenula sa udaljenosti od samo 2 jedinice od centra uri prema beskonanosti ogromnim koracima koji se sve vreme poveavaju. Taj proces ide u krug po petlji koja se naziva 'iteracija'. Nalik je psu koji progoni sopstveni rep, osim to pas ne dospeva nikuda. Ali matematika iteracija moe da nas odvede do nekih zaista veoma udnovatih mesta - kao to emo vrlo skoro otkriti. Sada smo spremni da ukljuimo svoj radar. Veina displeja imaju krugove rastojanja na 10, 20,... 1000 kilometara od sredita. Nama e biti potreban samo jedan krug, na rastojanju 1. Nema potrebe da odreujemo jedinice, jer se bavimo istim brojevima. Neka budu centimetri ili svetlosne godine, kako god vas je volja. Pretpostavimo da je prvobitni poloaj naeg odraza bilo gde na tom krugu sam poloaj nije bitan. Dakle, z je 1. A zbog toga to je 1 na kvadrat i dalje 1, toliko e biti i Z. A ovo ostaje na toj vrednosti, zbog toga to koliko god puta da kvadrirate 1, ono uvek ostaje tano 1. Odraz moe da skae i skae po krugu, ali uvek ostaje na njemu. Razmotrimo sada sluaj u kome je prvobitno z vee od 1. Ve smo videli koliko brzo odraz skae do beskonanosti ukoliko je z jednako 2 - ali ista stvar dogodie se pre ili kasnije, ak i ukoliko je ono samo za mikroskopsku trunicu vee od 1: recimo, 1,00000000000000000001. Pogledajte: Prvim kvadriranjem, Z postaje 1,00000000000000000002 a onda

1,00000000000000000004 1,00000000000000000008 1,00000000000000000016 1,00000000000000000032 i tako stranicama listinga. Za sve praktine primene, vrednost je i dalje 1. Taka se nije pomerila vidljivo prema napolje ili unutra; i dalje je na krugu ija je vrednost 1. Ali te nule polako otpadaju, kao brojevi nezaustavljivo mariraju sa desne strane. Odjednom, neto se pojavljuje na treem, drugom, prvom decimalnom mestu - i brojevi eksplodiraju posle veoma malo dodatnih kvadriranja, kao to ovaj primer pokazuje: 1,001 1,002 1,004 1,008 1,016 1,032 1,066 1,136 1,292 1,668 2,783 7,745 59,987 3.598,467 12.948.970 167.675.700.000.000 28.115.140.000.000.000.000.000.000.000 (Van opsega) Moe da bude milion - milijardu - nula sa desne strane, ali ishod e uvek biti isti. Konano e brojevi poeti da se primiu decimalnoj taki - a onda e Z munjevito uzleteti do beskonanosti. A sada razmotrimo drugi sluaj. Pretpostavimo da je z za mikroskopski iznos manje od 1 - recimo: 0,99999999999999999 Kao i pre, nita posebno se ne deava zadugo dok idemo po petlji, osim to brojevi sa desne strane ravnomerno postaju sve manji. Ali posle nekoliko hiljada ili miliona iteracija - katastrofa! Z se iznenada smanjuje ni do ega, rastapa se u beskrajni niz nula... Proverite na svom kompjuteru. On ume da radi samo sa dvanaest brojki? Pa, koliko god ih imate za igru, uvek ete dobijati isti odgovor. Verujte mi... Ishod ovog 'programa' moe se uobliiti u tri zakona koja mogu delovati previe trivijalno da bi ih uopte vredelo formulisati. Ali nijedna matematika istina nije trivijalna, a kroz jo nekoliko koraka ti zakoni odvee nas u Vaseljenu vrtoglavih udesa i lepote. Evo tri zakona programa 'Kvadriranje':

1. Ukoliko je ulazno z jednako nuli, izlazno Z uvek ostaje 1. 2. Ukoliko je ulaz vei od 1, izlaz na kraju postaje beskonaan. 3. Ukoliko je ulaz manji od 1, izlaz na kraju postaje nula. Taj krug prenika 1 je prema tome neka vrsta mape - ili, ukoliko tako vie volite, ograde - koja razdvaja ravan u dve nezavisne teritorije. Van nje, brojevi koji potuju zakon kvadriranja imaju slobodu beskonanosti; brojevi unutar nje su zatvorenici, utamnieni i osueni na konano istrebljenje. U ovoj taki, neko bi mogao da kae: "Govorili ste samo o razmacima - o rastojanjima od koordinatnog poetka. Da biste utvrdili poloaj odraza, potreban vam je i njegov ugao. ta je s njime?" Sasvim tano. Sreom, u ovom procesu odabiranja - deljenju z-ova u dve odvojene klase - uglovi su nebitni; ista stvar se deava bez obzira na to u kome pravcu je upereno r. Za ovaj jednostavni sluaj - nazovimo ga K-skupiom - moemo ih zanemariti. Kada doemo do sloenijeg sluaja M-skupa, gde ugao jeste bitan, postoji veoma zgodan matematiki trik koji se stara o tome, korienjem kompleksnih ili imaginarnih brojeva (koji, u stvari, uote nisu kompleksni, a jo manje imaginarni). Ali ovde nam nisu potrebni i ja obeavam da ih vie neu pominjati. K-skup poiva unutar mape, a granica mu je krug koji je obuhvata. Taj krug je naprosto neprekidna linija bez ikakve debljine. Ukoliko ga pogledate pod mikroskopom beskonanog uveanja, on e uvek izgledati isto. Moete da irite Kskup do veliine Vaseljene; granica e mu i dalje biti linija nulte debljine. Pa ipak, u njoj nema rupa; to je apsolutno neprobojna prepreka, koja zauvek razdvaja z-ove manje od 1 od onih veih od 1. A sada, konano, spremni smo da se pozabavimo M-skupom, gde se te zdravorazumske zamisli okreu naglavce. Priveite pojaseve. Tokom sedamdesetih godina, francuski matematiar Benoa Mandelbrot, koji je radio na Harvardu i u IBM-u, poeo je da istrauje jednainu koja ga je uinila slavnim i koju u ja sada napisati u dinamikom obliku: Z = z2 + c Jedina razlika izmeu ove jednaine i jednaine koju smo koristili da opiemo K-skup jeste lan c. Ovaj lan - a ne vie z - sada je poetna taka za nau operaciju stvaranja mape. U prvom prolasku petljom uzima se da je z jednako nuli. To deluje kao beznaajna promena i niko nije bio u stanju da zamisli Vaseljenu koju je ona otkrila. Ni sam Mandelbrot nije stigao do prvih grubih uvida u nju sve do prolea 1980, kada su nejasni oblici poeli da se pojavljuju na kompjuterskim listinzima. Poeo je da viri kroz Kitsov

Okvir arobnih ini, otvoren ka peni Opakih mora, u vilinskim zemljama izgubljenim... Kao to emo videti, re 'pena' ovde je iznenaujue prikladna. Nova jednaina postavlja isto pitanje kao prethodna i odgovara na njega: kakvog oblika je 'teritorija' koja se ocrtava kada u njoj smenjujemo brojeve? Za Kskup bio je to krug poluprenika 1. Da vidimo ta se deava kada ponemo sa tom vrednou za c u M-jednaini. Trebalo bi da ste u stanju da to uinite napamet - za prvih nekoliko koraka. Posle nekoliko desetina, meutim, ak i superkompjuter moda ugasi sveu. Za poetak: z = 0, c = 1. Znai Z = 1 Prva petlja: Z = 12 + 1 = 2 Druga petlja: Z = 22 + 1 = 5 Trea petlja:Z = 52 + 1 = 26 etvrta petlja: Z = 262 + 1... i tako dalje. Jednom sam ostavio kompjuter da izraunava vie lanove (otprilike granica mojih programerskih sposobnosti) i ovaj je proizveo samo jo dve vrednosti pre nego to je poeo da rauna priblino: 1, 2, 5, 26, 677, 458.330 21.006.640.000 4.412.789.000.000.000.000.000 U toj taki odustao je, jer nije verovao da postoje brojevi sa vie od 38 brojki. Meutim, ak i prva dva ili tri lana sasvim su dovoljna da prikau kako Mskup mora imati sasvim drugaiji oblik od savreno krunog koji se javlja kod Kskupa. Taka na rastojanju 1 je unutar K-skupa; ona mu, naime, odreuje granicu. Taka na istom rastojanju moe biti izvan granica M-skupa. Primetiete da sam rekao 'moe biti', a ne 'mora'. Sve zavisi od prvobitnog smera, ili ugla poetne take, koga smo do sada mogli da zanemarujemo, jer nije uticao na nau raspravu o (savreno simetrinom) K-skupu. Kao to se pokazuje, Mskup je simetrian samo oko X-ose ili vodoravne ose. To bi se moglo pretpostaviti na osnovu prirode jednaine. Ali niko ne bi mogao da pogodi pravi oblik ovog skupa: da mi je to pitanje postavljeno u devianskim premandelbrotovskim danima, verovatno bih rizikovao i rekao: 'Neto nalik na elipsu, zgnjeeno du Y-ose.' Moda bih ak (iako sumnjam u to) ispravno pogodio da bi bio pomeren u levi, odnosno minus smer.

U ovoj taki voleo bih da uz vau pomo preduzmem jedan misaoni ogled. Budui da je M-skupo bukvalno neopisiv, evo mog pokuaja da ga ipak opiem: Zamislite da gledate pravo niz jednu prilino gojaznu kornjau koja pliva prema zapadu. Ona je ukrtena sa ribom sabljarkom, tako da ima uski iljak koji viri iz nje. Po itavoj spoljanjosti ukraena je bizarnim morskim rastinjem - i mladim kornjaama razliitih veliina, po kojima raste jo manja morska trava... ikam vas da pronaete takav opis u bilo kojoj matematikoj knjizi. A ukoliko budete smatrali da biste umeli uspenije poto vidite neman, samo izvolite da pokuate. (Podozrevam da svet insekata moda prua bolje analogije: nije iskljueno da negde u brazilskim tropskim umama vreba Mandelbrot-buba. teta to to nikada neemo saznati.) Evo prve grube aproksimacije, liene pojedinosti - prilino sline 'Jezeru Mandelbrot' iz zamka Konroj (18. poglavlje). Ukoliko vam se dopadne da popunite praznine omiljenom reenicom srednjevekovnih kartografa 'Ovde moda ima zmajeva', teko da ete preterivati. Najpre ete primetiti da je - kao to sam ve istakao - pomerena ulevo (ili prema zapadu, ako vam se tako vie svia) u odnosu na K-skup, koji se, razume se, prua od +1 do -1 du X-ose. M-skup stie samo do 0,25 udesno po X-osi, dok iznad i ispod te ose tri do otprilike iza 0,4. Sa leve strane, mapa se prua do oko -1,4, a zatim isputa neobini iljak - ili antenu - koji dostie tano -2,0. Za M-skup, iza te take nema niega; ona je rub Vaseljene. Mandelbrotovi oboavaoci nazivaju je 'krajnji zapad', a vi biste moda voleli da vidite ta se deava kada uzmete da je c jednako -2. Z ne tei nuli - ali ne juri ni do beskonanosti - tako da taka pripada skupu - ba na granici. Ali ukoliko uzmete da je c malice vee, na primer -2,00000...00000001, pre nego to to i opazite proiaete pored Plutona i hitati prema kvazarskom zapadu. A sada dolazimo na najbitniju razliku izmeu dva skupa. K-skup ima za granicu lepu, istu liniju. Granica M-skupa je, da kaemo najblae, upava. Koliko upava, to ete uvideti kada budemo poeli da je 'zumiramo'; tek tada emo videti neverovatnu floru i faunu koja cveta na toj spornoj teritoriji. Granica - ukoliko se moe tako nazvati - M-skupa nije puka linija; ona je neto to Euklid nikada nije zamiljao i za ta nema rei u obinom jeziku. Mandelbrot, ije je snalaenje sa engleskim (i amerikim) oajno, prekopao je renik u potrazi za sugestivnim imenicama. Evo nekoliko primera: pena, spuve, praina, pauine, mree, ugruci. On sam skovao je tehniki naziv fraktal i sada ustro brani svakome da pokua da je definie previe precizno. Kompjuteri lako mogu da naprave 'snimke' M-skupa sa bilo kojim uveanjem, a ak i u crno-belom oni su opinjavajui. Meutim, prostim trikom mogu se obojiti i preobraziti u objekte zapanjujue, ak nadrealne lepote.

Prvobitna jednaina, razume se, ne bavi se bojama nita vie od Euklidovih Elemenata geometrije. Ali ukoliko kaemo kompjuteru da oboji svaku datu oblast u skladu sa brojem puta koliko je z prolo kroz petlju pre nego to je odluio da li taka pripada ili ne pripada M-skupu, ishodi su uistinu boanstveni. Boje, stoga, iako proizvoljne, nisu besmislene. Tana analogija nalazi se u kartografiji. Pomislite na konturne linije na mapi reljefa, koje prikazuju nadmorsku visinu. Prostor izmeu njih esto je obojen da bi oko lake prihvatilo informaciju koju one nose. Isto je sa batimetrijskim kartama; to dublji okean, plavo je tamnije. Tvorac mape moe da izabere kakve god boje hoe, a pri tom ga vodi estetika isto toliko koliko i geografija. To vai i ovde - izuzev to se ove konturne linije postavljaju automatski brzinom izraunavanja - ali neu zalaziti u pojedinosti. Nisam otkrio koji je genije prvi doao na tu ideju - moda msje M. lino, ali ona pretvara fraktale u fantastina umetnika dela. A treba da ih vidite kada su animirani... Jedna od mnogih neobinih primisli koje izaziva M-skup jeste i ova. U naelu, on je mogao biti otkriven im je ljudska rasa nauila da broji. U praksi, budui da ak i 'malo uveanje' zahteva milijarde proraunam, nije bilo naina na koji se mogao makar i baciti pogled na M-skup pre nego to su izmiljeni kompjuteri! A takvi filmovi kao to je 'Nita osim zuma' Art Matriksa zahtevali bi da svi ljudi koji trenutno ive na svetu raunaju dan i no godinama - ne nainivi pri tom ni jednu jedinu greku u mnoenju biliona brojeva sa po stotinu brojki... Poeo sam reima da je Mandelbrotov skup najizuzetnije otkrie u istoriji matematike. Jer ko je mogao i da pomisli da tako apsurdno jednostavna jednaina moe da stvori tako - bukvalno - beskonanu sloenost i tako nezemaljsku lepotu. Mandelbrotov skup je, kao to sam pokuao da objasnim, u sutini mapa. Svi smo imali prilike da itamo prie o mapama koje otkrivaju poloaj skrivenog blaga. Pa, u ovom sluaju - sama mapa jeste blago! Kolombo, ri Lanka: 28. februar 1990.