Dimitrije Mitrinovi - Mit o dobrom Evropljaninu

PROGRAM PLANETARNE UTOPIJE

ei deo poslova i inicijativa kojima se Dimitrije Mitrinovi bavio tokom svoga dugog boravka u Engleskoj, proizaao je neposredno iz njegovog uarenog mladalakog programa preureenja sveta i budunosti, za koji je jo poetkom 1914. godine u Minhenu pridobio ruskog slikara Vasilija Kandinskog i nemakog pesnika Eriha Gutkinda. Na prvom mestu, ispoljio se snaan Mitrinoviev zaokret u odnosu na raniju nacionalnu akciju i jugoslovenski politiki rad, kao i na njegov bujni zavereniki zamah u Bosni i razgranatu borbu za narodno ujedinjenje. Tu je zatim mogla da se vidi razraena ideja sveoveanske prosveenosti, duhovnog spoznanja i moralnog preobraenja; potom, napor za upoznavanjem skrivenih i zapretanih moi u oveku, oslobaanje i podizanje psihike energije, udruivanje i prosvetljenje u malim krugovima posveenika, ezoterino, pomalo mistino okupljanje u grupama za izuavanje drugih znanja, okultnih uenja i onostranih iskustava. U Mitrinovieve akcije tokom boravka u Engleskoj spada i organizovani zajedniki rad za zajedniku stvar, izlazak u javnost preko drutava i kola za socijalne i psiholoke studije, raznih predavanja i grupnih eksperimenata, duhovnih vebi, drutvenih inicijativa, javnih izjava i strunih publikacija. Posebno, bili su zapaeni politiki pokuaji da se meuratno britansko drutvo prilagodi novom vremenu i novom poretku, koji se tih godina raao u Evropi. Nacionalni odnosi na Balkanu, Mlada Bosna, avangardna pobuna, srpsko pitanje, sporazum sa Hrvatima, jugoslovenska misao i narodno ujedinjenje, iz te nove britanske perspektive postali su za Mitrinovia suvie sporedni, mali i lokalni u poreenju sa velikim planetarnim zamislima, koje su posle Prvog svetskog rata zaokupljale njegovu proroku matu. U Mitrinovievoj glavi tada su, kako je o njemu iz prve ruke posvedoio engleski pesnik Edvin Mjur, postojali samo veliki vremenski tokovi i apokaliptike vizije buduih milenijuma, i to tako upeatljive i toliko pribliene da su izgledale kao sutranjica. Prvi i odluujui korak na novom Mitrinovievom putu od nacionalne dogme do planetarne utopije bila je njegova saradnja u listu Novo doba (The New Age), ostvarena kroz prijateljstvo sa uglednim novinarom A. R. Oraom. Pod pomalo udnim i simbolinim pseudonimom M.M. Cosmoi, u redovnoj rubrici Svetska zbivanja (The World Affairs), koju je neto due od godinu dana, kroz 54 nastavka, vodio od 19. avgusta 1920. do 13. oktobra 1921, Mitrinovi je izloio gotovo sve svoje glavne ideje i vee zamisli kojima se u toku narednih trideset godina bavio u Engleskoj. Iz tih zapaanja o stanju sveta i mnotva predloga o buduem ovenijem organizovanju ljudskog roda, potekla je Mitrinovieva ideja o Evropskoj Federaciji i Savetu Evrope. Punih osamdeset godina o toj ideji se sasvim malo znalo i jo manje govorilo, sve dok se na poetku novog XXI veka nije postavilo pitanje ukljuenja Srbije i Jugoslavije u Evropsku uniju. Zanimljiva kao deo Mitrinovievog irokog utopijskog programa i njegovog radikalnog avangardnog nezadovoljstva, ideja o evropskoj zajednici privlaila je dugi niz godina samo njegove najblie saradnike i prijatelje, meu kojima je odluujuu ulogu imao A. R. Ora, ovek koji je ostavio jak peat i vidljiv trag u javnom ivotu britanske edvardijanske epohe. Vezu sa urednikom londonskog lista Novo doba A. R. Oraom, Mitrinovi je uspostavio tokom Prvog svetskog rata, preko Pola Selvera, publiciste i prevodioca srpskih narodnih pesama, kome je kao emigrant ponekad pomagao u radu. Ora je tih godina bio istaknut engleski novinar u najelitnijem krugu liberalno i levo orijentisanih intelektualaca sa razvijenim smislom za socijalne odnose. Blizak levim fabijanistima, neposredno suoen sa plamenom boljevike revolucije, Ora se bio poneto udaljio od krajnje levice, zaplaen pretnjom da bi jedna nasilnika ideologija, makar u osnovi bila

pravedna, mogla zavladati svetom. Smatrao je da Zapad treba da ue u dijalog sa Istokom i da pripremi svoj odgovor na izazov Ruske revolucije, odgovor koji nee biti nikakvo borbeno prestrojavanje buroazije u sukobu sa proleterskom klasom, nego jedan novi alternativni napor prosveenih duhova, napor koji bi moda mogao dovesti do novog poretka u svetu. Svojom uzbudljivom vizijom sveoveanske budunosti, koju je reito izlagao kao duhovnu protivteu totalitarizmu, Mitrinovi je, u tim danima kada se tek raao komunistiki svet, smelim idejama i prorokim miljenjem o celini sveta sasvim oarao i pridobio Oraa. Obuzet takvim hrabrim vizionarstvom, Ora je predloio da njih dvojica, pod zajednikim pseudonimom M. M. Cosmoi, u njegovom listu otvore i vode novu rubriku Svetska zbivanja i da preko stranica uglednog i tiranog londonskog nedeljnika ponude drukiju sliku budunosti ljudskog roda. Mitrinovi je tedro rasipao futuroloke ideje i smelo razbacivao neoekivana, nadahnuta, paradoksalna i neizvodljiva reenja, sluei se usijanim, tekim, orakulskim stilom monstruozne lepote, drukijim od svega to se dotad moglo itati. Ora je smirivao razbarueni proroki stil uspaljenog srpskog avangardnog pesnika sa Balkana, koji je za sobom ve imao jedan uzbudljiv futuristiki projekat u Estetikim kontemplacijama iz 1913. godine i neostvarenu gromadnu zamisao pokreta Osnove budunosti, za koji je imao podrku Kandinskog, njegovih saradnika iz minhenskog kruga Plavi jaha i kontakte o saradnji sa desetinom vodeih evropskih intelektualaca. Prva etiri meseca Ora je preraivao Mitrinovieve lanke, delei s njim ne samo pseudonim M. M. Cosmoi ve i mnoge ideje o stanju i preobraaju sveta. Na kraju Prvog svetskog rata taj svet se naao u korenito izmenjenim prilikama, bez dotadanjih velikih imperijalnih sila - Nemake, Austrougarske, Rusije i Otomanskog carstva - koje su pre toga upravljale Evropom. Uzdrmana komunistikom pobedom u Rusiji, suoena sa rastuom plimom stalnih politikih promena, privrednih kriza i socijalnih nemira, a pogotovu sa sve jasnijim levim i desnim totalitarizmom koji je iznikao, bujao upravo na njenom tlu, Evropa je bila bez pravog moralnog oslonca, kakav je ranije imala u svojoj hrianskoj veri i svome materijalnom bogatstvu. Sumrak Zapada video se na itavom horizontu. Podjednako izgubljenim, otuenim i izneverenim oseali su se i pobeeni i pobednici. Prvi zapis o stanju sveta, sudei po idejama, bio je nesumnjivo Mitrinoviev, sa jasnim odblescima njegovih ve ranije izraenih stavova: Zato bi svet, mislimo svi mi, trebalo da tei miru? Odgovor je: svetski mir je apsolutni uslov za individualnu sreu, i to e se sve vie potvrivati to se svet vie bude pokazivao kao jedan. Tvrdnju da je oveanstvo jedna vrsta, treba dopuniti tvrdnjom da je oveanstvo Jedan ovek; a ovo opet treba dopuniti tvrdnjom da je svaki ovek - taj ovek. Svaki ovek je istovremeno individualan i univerzalan, i ovek i oveanstvo. Ispod individualne svesti i iza naih individualnih organa i funkcija lei kolektivna, rasna, a moda ak i dublja svest, u kojoj se svako od nas kree, ivi i ima svoje bie. Istina je da taj na mali mehuri svesti o sebi, koji pluta po okeanu svesti o svetu, nije svestan najveeg dela zajednikog ivota kojem pripada; on i ne poima samosvesno da se cela vasiona mui, da stenje i da se poraa u sebi. Ali, nedavna istraivanja su pokazala da nema rase, nacije, niti pojedinca na svetu koji nije doprineo ili nee doprineti samoj materiji od koje je sazdan ljudski um. Poto je jedinstvo svesti zajedniko za vasceli ivot, pojedinac je potpun samo kada samostalno sudeluje u svemu: Svi su odgovorni svima za sve, kae Dostojevski. Drugi fragmenat, koji postavlja zahtev za adekvatnim odgovorom Zapada na izazov komunizma, odgovarao je vie Orau: Liga naroda je tipian deli sklopljene buroaske mainerije kome je glavni cilj da svet zadri onakvim kakav jeste. To je negacija progresa, harmonija bez pokreta. Mi nismo pozvani da diemo revoluciju protiv ruske revolucije zbog nje same, ve zbog sutine - naa duhovna revolucija mora biti revolucija razumevanja, zasnovana na svetskoj politici u kojoj svaka rasa i svaka nacija ima svoje mesto, jer je svet jedan i jedinstven. Ruski doprinos svetu je otkrovenje o pogrenosti sveta, uinjeno po cenu ogromnih sopstvenih rtava. Nema potrebe da ijedan narod ponovo isto dokazuje, iako e se to svakako ponoviti ako svetu bude potrebno. Pruen je najjasniji mogui dokaz da je stari svetski poredak zastareo, da je, ako hoete, i Bog njime nezadovoljan; izazov ne zahteva ponavljanje dokaza, ve nov svetski poredak koji e svako ponavljanje uiniti nepotrebnim i nemoguim.

Ve u treem zapisu iz Svetskih zbivanja, obe ruke se dopunjuju: Jedina alternativa je: primena funkcionalnog principa na poimanje sveta kao jedinstvenog organizma u razvoju koji se najpre ostvaruje na psiholokom planu. Prema svedoenju Oraovog biografa Filipa Merea, sviranje u etiri ruke prekinuo je Dimitrije Mitrinovi, kada je Ora u svojoj sopstvenoj rubrici itaoci i pisci, do koje je silno drao, objavio ironian komentar o uzavrenom prorokom stilu M. M. Cosmoi-ja. Mitrinovi se nije dao pokolebati, ostao je veran sebi i otad bio je iskljuivi autor Svetskih zbivanja. Rubrika se odrala sve dok tira lista nije poeo ozbiljno da pada, to je ilo uporedo sa otporima koji su se uli sa svih strana, ak i iz britanskog Parlamenta. Naavi se na nizbrdici, Novo doba se vie nije moglo zaustaviti. Godinu dana posle razlaza sa Mitrinoviem i gaenja rubrike Svetska zbivanja, Ora je napustio Novo doba da bi na slinim osnovama deset godina kasnije pokrenuo drugi list Novi engleski nedeljnik (New English Weekly). Alfred Riard Ora (1873-1934), smatran je udnom i pomalo tajanstvenom pojavom britanskog javnog ivota s kraja XIX i poetka XX veka. Sirotinjsko dete bez vieg obrazovanja, u mladosti bio je uitelj, raspet izmeu protivrenih krajnosti - laburizma i teozofije. Otvorenog uma, pun nepresune duhovne gladi i intelektualne radoznalosti, ukljuio se u grupu lokalnih filozofa, otkrio bezmerni svet ideja i nepresunu snagu ljudskog duha koju je tek trebalo spoznati i shvatiti. Kada je iz Lidsa preao u London, pristupio je fabijanistima, iji mu je voa, proslavljeni dramski pisac D. B. o, zamanom sumom novca pomogao da kupi klonuli list Novo doba i da novinama udahne romantine liberalne ideje prosveenog socijalizma. U drutvu istaknutih britanskih intelektualaca, koji se smatraju vanim tvorcima miljenja onoga vremena - kao to su D. B. o, H. D. Vels, G. K. esterton, Arnold Benet, Hilari Belok - Ora je smelo otvorio vrata novoj generaciji pisaca, meu kojima su bili Ezra Paund, Edvin Mjur, Edit Sitvel, Herbert Rid, Ketrin Mensfild. Pomagao je irenju avangardnih pokreta i kola koje su dolazile iz Evrope: kubizmu, futurizmu, bergsonizmu, frojdizmu. Pod njegovim urednitvom, asopis je u poetku napredovao i ubrzo postao prestina londonska tribina graanske intelektualne elite, liene aristokratskog sjaja i ekskluzivnosti Blumsberija. Iako nije plaao honorare saradnicima, asopis je okupio znaajna imena onoga vremena i za kratko vreme postigao tira od nekoliko hiljada primeraka, to je u ono vreme bilo vie nego dovoljno za takav elitni asopis, otvoren prema svim novim umetnikim tendencijama. Urednici su po ceo dan bili u redakciji, druili se sa saradnicima kao da su jedna velika porodica. Preuzeli su iz Evrope boemsku naviku okupljanja po kafanama, uno su razmatrali knjievne pojave i tokove, mudrovali i vodili beskrajno duge razgovore u oblinjem restoranu Ej-Bi-Si na enseri Lejnu, gde je Ora znao da provodi sate i sate, gde je primao stranke i ponekad ak drao sastanke redakcije. Svetska zbivanja dosad nisu ozbiljnije razmatrana u srpskoj knjievnosti. Iako su bila vaan deo celokupnog Mitrinovievog knjievnog i javnog rada, temelj njegovih inicijativa za vreme boravka u Engleskoj, ak moda i najdalji duhovni domet jednog srpskog mislioca na modernoj evropskoj sceni, za Svetska zbivanja se u jugoslovenskoj i srpskoj javnosti nije ni znalo sve dok o Mitrinoviu nije napisana prva vea studija. ak i oni koji su o njemu pre toga davali opte enciklopedijske podatke, koji su se suprotstavljali njegovom jugoslovenstvu, podsmevali njegovom misticizmu ili ga smatrali fantastom, opsenarom, guruom, mistagogom, belim magom ili prevarantom, ak ni oni nikada nigde nisu pomenuli njegovu saradnju u listu Novo doba - jer za to naprosto nisu znali, niti su ih zanimali takvi proroki predlozi. Videli su ga tamo gde su ga sami smestili, u ulozi koju su mu sami odredili; sudili su o njemu onako kako su ga, iz svoga kosog i memljivog ugla, uskogrudo i pristrasno sami videli. Svetska zbivanja, dodue, ni u Engleskoj nisu bila objavljena u zasebnoj knjizi, iako tamo due od pedeset godina postoji zadubina koja se stara o njegovom nasleu. Kompletirani su jedino u okviru njegovih odabranih spisa, ali i tu nepotpuno, sa skraenjima. U njegovim Sabranim djelima, koja su izala poetkom 1991. godine u izdanju sarajevske Svjetlosti, Svetska zbivanja su, posle punih dvadeset godina munog natezanja s izdavaima, mogla biti doneta samo u krtom izboru, tek kao naznaka za ono ta u sebi sadri ta velika koara ideja (Mitrinoviev zibaldone), puna raznovrsnih zapaanja, pogleda, komentara, ocena i predloga o tome kako bi globalnu situaciju sveta posle velikog svetskog rata konano trebalo sagledati i srediti iz jedne opte oveanske perspektive.

Iako duboko i tragino podeljen politikom, verama, rasama i interesima, svet je, po miljenju Mitrinovia, bio i ostao jedinstven planetarni organizam u vlasti ljudske vrste. Ljudska vrsta upravlja zemaljskom kuglom, kontrolie oko 80 odsto ukupne povrine sveta i svih zemaljskih dobara, ali stalno svekoliki ljudski rod izlae krvavim istorijskim promenama, velikim drutvenim pokretima, plimama i osekama civilizacijskih uspona i padova. Time se neposredno ugroava sudbina oveanstva, pa i sam ivot na Zemlji. ovekov duh je, smatra Mitrinovi u Svetskim zbivanjima, osnovni pokreta svesnoga ivota, alternativna trea velika sila koja, pored dve druge sile prirodnog nagona za odranjem i navikavanja na drugog - odreuje globalnu sudbinu sveta, utvruje opta merila ponaanja i delovanje volje svakog pojedinca. ovek je poetak i kraj svega to je ljudsko, jedini svesni i odluujui inilac svetskih zbivanja. Kada bi svaki ovek shvatio da je on oveanstvo i da je sveoveanstvo u njemu, da je svako ljudsko bie deo istog jedinstvenog organizma i da svakom oveku pripada jednako pravo na ono to je zajedniko, ve samo to duhovno saznanje uinilo bi ga Sveovekom i ispunilo snagom savesti, u kojoj su sjedinjena glavna oveanska i boanska naela - Misao i Mudrost, Logos i Sofija. Bez obzira na to to se u Mitrinovievoj korpi pomealo mnotvo optih, esto protivrenih filozofskih, religijskih, eshatolokih i pragmatikih doktrina, koje od pamtiveka krue po svetu sa Dalekog istoka i iz Sredozemlja, iz stepa i pustinja, evropskih katedrala i amerikih banaka, lako pada u oi da je on u Svetskim zbivanjima dobro naslutio neke istorijske tokove. Predvideo je binarnu opoziciju suprotnosti i korenito preustrojstvo sveta posle Drugog svetskog rata, pomeranje teita svetske politike ka Istoku, hladni rat Istoka i Zapada, uspon atlantske kulture, poraz levog i desnog totalitarizma olienog u faizmu i boljevizmu, okupljanje tzv. treeg sveta, islamsku ekspanziju i zaotravanje jevrejskog pitanja, pobunu i uspon crnog stanovnitva, ekoloku opasnost, feminizam i borbu za ravnopravnost polova. S naroitim arom zalagao se za ujedinjenje Evrope i predlagao jedinstvenu pravnu, ekonomsku, privrednu i politiku zajednicu evropskih drava sa jedinstvenim monetarnim i administrativnim sistemom uprave, zajedniku parlamentarnu uniju na elu sa Evropskim savetom (Senatom). Mitrinovi je 1921. godine predloio ak i naziv budue evropske zajednice: Sjedinjene Drave Evrope - kao opoziciju i ravnoteu Sjedinjenim Amerikim Dravama, jer one predstavljaju novu monu civilizaciju u usponu, a potom i kao evropski odgovor na moguu atlantsku globalizaciju. Mitrinovieva pompezna mesijanska i profetska retorika, nalik na daleku tutnjavu eona, njegov nejasan i mutan metaforiki stil, koji je podseao na sibilske knjige i indijske vede, njegove odsene tvrdnje, pretei ton i britki zakljuci bez pogovora, sve to, kao magijsko proroanstvo udnog balkanskog varvarina, svakako nije moglo biti dobro primljeno niti imati veeg odjeka u hladnom, sreenom i proraunatom anglosaksonskom svetu, gde se za lopatu kae lopata, gde se u javnosti koristi jasan upravni govor, tani pojmovi i logiki red rei u reenici, dok se retorike metafore, pompa, zveket i ukrasi ostavljaju zanesenjacima, pesnicima, glumcima i propovednicima. irila se i pria da je Mitrinovi svojim stilom i idejama neposredno doprineo padu ugleda Novog doba, iji je tira u njegovo vreme pao na najnie grane. Bilo je onih koji su, kao Vila Mjur, supruga pesnika Edvina Mjura, verovatno preterivali kada su tvrdili da je Mitrinovi tekim optereenjem svojih rei u rubrici Svetska zbivanja najvie uzrokovao potapanje Novog doba. Osetan pad tiraa zabeleen je jo u ratu, pre nego to se Mitrinovi tamo pojavio, i to, reklo bi se najvie zbog napadnog i nedvosmislenog zauzimanja A. R. Oraa za leviarske ideje zadrunog socijalizma, monetarne reforme i drutvenih zajmova. Ipak, ni najumereniji i Mitrinoviu naklonjeniji hroniari toga doba, nisu sasvim potcenili uticaj udnog stila kojim se on sluio u izlaganju svojih jo udnijih ideja. Mitrinovi je i ranije, dok je pisao na srpskom jeziku, rado kombinovao podignuti proroki nain obraanja, krcat nejasnim simbolima i eliptiko-metaforikim uoptavanjima, sa preciznim i jasnim logikim definicijama, do kojih su se itaoci katkad s mukom probijali, prolazei kroz pravu praumu rei i umne vodopade penuave retorike. ak je i njegovim najbliim prijateljima i sledbenicima bilo strano to neobino dvojstvo Mitrinovievog naina izraavanja, s jedne strane u obinom usmenom razgovoru i sa druge u pisanim tekstovima, pogotovu kada je govorio o svetskim zbivanjima. U ovoj tematici on se izraavao neboderskim metaforama, metafizikim aluzijama i izvanrednim neologizmima

- stilom koji bi, u najboljem sluaju, mogao predstavljati neku vrstu udovine lepote, sline krilatom slonu, ili neto sasvim drukije od svega to se dotad italo. Ora je, takoe, smatrao da su Mitrinovieve ideje same po sebi bile dovoljno neobine i sloene i da je ih uvijanje u tako egzotian stil uinilo jo vie nejasnim. Zato mu je u poetku kao urednik i pomagao da ih organizuje i da lanke sredi na nain prihvatljiv za iru publiku. Engleski istoriar Endru Rigbi, koji je nedavno napisao dobru i iscrpnu knjigu o Mitrinovievom ivotu i radu, objanjava taj teak jezik i stil Mitrinovievih zapaanja njegovim odnosom prema samim izvorima ljudskog delovanja. U svakodnevnom ivotu, obine racionalne ideje priznaju se samo ako su prihvaene kao paradigme ustaljenog miljenja, dok se nepraktine ideje, vizionarski ili utopijski poduhvati, koji po pravilu odudaraju od vladajueg miljenja, mogu nametnuti jedino ako do svesti ljudi dopru nekom vrstom emotivnog udara ili psiholokim okom, preko emocija koje kod obinog sveta najpre treba dobro razdrmati. Poreklo takvih ideja lei u nadahnuu vie nego u ovozemaljskim racionalnim procenama. Zato u svojim Svetskim zbivanjima on i nije toliko raunao na razum, koliko na one nivoe svesti ispod ili iznad racionalnosti. tavie, nerazumljivost njegovog jezika je odraavala njegov odnos prema prirodnim kompleksnostima i protivrenostima ljudskog ivota i drutva. Da se izraavao jednostavno i prosto (kao to je znao kada su prilike to zahtevale), da je jasno izlagao misli koje se lako mogu razumeti kod prvog itanja, znailo bi priznati da je ivot sam po sebi otvoren i jasan i da su sva temeljna naela, po kojima se upravljamo, svima sasvim lako dostupna, pa ih se svako moe doepati bez ikakvog napora ili borbe. Trudei se da shvati Mitrinovievu utopijsku misao i da prevratniki karakter njegovog programa za opte preureenje sveta povee sa zahtevima avangardne duhovne elite sa kapije budunosti, Rigbi je izvorite Mitrinovievih ideja naao u futuristikom eseju Estetike kontemplacije iz Bosanske vile 1913. godine, koji je neposredno prethodio utopijskom projektu Osnove budunosti, izloenom Kandinskom i Gutkindu u Minhenu poetkom 1914. godine. U Estetikim kontemplacijama naena je pokretaka energija uporedne apstraktne i konkretne akcije, koreni matovitih futuristikih oekivanja i praktinog revolucionarnog programa za ustrojstvo jednog istinski novog, prosveenog sveoveanskog svetskog poretka. Rigbi je tu osetio i profetsku samouverenost avangarde, prkos izabrane manjine, miropomazane i prosveene elite, pozvanih i samozvanih izabranika i spasilaca sveta, uznesenih proroka i gordih aristokrata duha, koji svima nameu svoja merila i sve kriterijume istine odreuju prema svojoj volji i potrebi. Citirao je mladog Mitrinovia: Istinitost ili neistinitost stvari i dogaaja zavisi od nae volje: volja verovati, kriterij je saznanja. Rigbi je dao detaljnu i opsenu analizu Svetskih zbivanja i dobro uao u razueni eklektiki sistem Mitrinovievog naina miljenja. Povezao je njegov avangardni futuristiki program nove umetnosti sa eshatolokim projektom budueg preureenja sveta. Ukazao je na mnoge vane izvore Mitrinovieve futuroloke antropofilozofije, kako u oblasti apstraktnog miljenja tako i na polju drutvenih reformi, socijalne prakse i meunarodnih odnosa. Rigbi zakljuuje: Ako je svet jedinstven ivi organizam u kojem su razliite rase njegovi prirodni organi, onda sve elije u tome organizmu, kao i organizam sam po sebi, odreuju da svaki pojedini deli pripada nekoj drugoj vrsti. Sam organizam se ne moe menjati bez promena u elijama toga organizma, a elije se ne mogu menjati dok su zajedno delovi jednog tela sa kojim dele istu nedeljivu sudbinu i budunost. Najvei deo Mitrinovieve energije tokom dvadesetih i tridesetih godina bio je posveen radu sa drugima na zajednikom putu da se razvije takva superoveanska svest. U Novom dobu dao je skicu velike sheme svetskog konteksta i otad krenuo smerom Duhovnost-SocijalizamSveoveanstvo, kako bi sa pojedinim prijateljima i saradnicima sve do izbijanja Drugog svetskog rata bio u matici javnih inicijativa.

MIT O DOBROM EVROPLJANINU

osle Nenada V. Petrovia, koji je na te Mitrinovieve spise prvi skrenuo panju, od srpskih autora zapaenu raspravu o Svetskim zbivanjima i Mitrinovievom programu budunosti, napisao je Duan Pajin. Razmatrajui u grubim potezima Mitrinoviev javni rad u Engleskoj, u razdoblju izmeu dva rata - od Svetskih zbivanja i saradnje u Novom dobu, preko Adlerovog drutva za individualnu psihologiju koje je osnovao 1926, godine, zatim na socijalnom projektu Nove Britanije u vreme ekonomske krize i dolaska nacista na vlast u Nemakoj, pa sve do ratne i poratne vizije Nove Evrope kao korektiva novog totalitarizma, koji bi se kao svojevrsni globalizam mogao razviti u rastuoj Atlantskoj civilizaciji - Pajin je zapazio da je u Svetskim zbivanjima, izloenim 1920/21. na stupcima Novog doba, Mitrinovi-mistik dobio protivteu (iz samog Mitrinovia) u Mitrinoviu-racionalisti, a nacionalista je dobio protivteu u dobrom Evropljaninu. U drugom svome ogledu o Mitrinoviu, saoptenom na Meunarodnoj konferenciji Ideje o Evropi, koja je, u organizaciji Centra za evropske studije Univerziteta u Navari, odrana u paniji povodom 50-godinjice osnivanja Evropske zajednice, Pajin je ak naveo neke kljune Mitrinovieve stavove o ujedinjenju Evrope iz nekadanjeg Novog doba i uporedio ih sa dananjim zvaninim naelima i programom Saveta Evrope i Evropske unije. Istraivanje Duana Pajina dalo je naknadni, potpuno novi kvalitet svim dosadanjim tumaenjima Mitrinovievog rada i delovanja. To je ujedno bio i vidan zaokret u prouavanju i poznavanju Mitrinovieve antropofilozofske misli, pokuaj da se u primenjenoj utopiji potrai uinak njegovih ideja, kao to je bilo uinjeno kod izuavanja Mitrinovievih doprinosa srpskoj knjievnoj avangardi. Kako je njegov knjievni rad ve bio poznat i procenjen, javila su se nastojanja da se njegovo proroko vizionarstvo i rad na psiholokom upoznavanju oveka smeste u dotad malo znane tokove novije kulturne antropologije i revolucionarnog milenarizma dananjih preporoditelja sveta. Naroito upeatljivo delovali su uporedni navodi iz Mitrinovievih prorokih vizija i kasnijih zvaninih dokumenata Evropske unije, Parlamentarne skuptine i Saveta Evrope, gde se danas odmerava da li i kako Srbija i Jugoslavija treba da budu ukljuene u evropsku zajednicu. Znatan deo svojih razmatranja u listu Novo doba, Mitrinovi je, sasvim prirodno, posvetio Velikoj Britaniji i njenome mestu u projektovanoj viziji Evrope i sveta. Srbija, Bosna i Jugoslavija bile su 1920. godine njegov ispunjeni san. Jugoslovenstvo je bilo ostvarena ideja iji se budui raspad nije ni nasluivao, dok je, na drugoj strani, pravi evropski mesijanski pokret tek trebalo razgoreti. To je, verovatno, i bio jedan od razloga zato je Mitrinovi, kao ideolog jugoslovenstva i vatreni nacionalni radnik Mlade Bosne, posle stvaranja jugoslovenske drave odluio da ostane u Engleskoj. Usijana avangardna mesijanska energija, pokrenuta u predratnom oslobodilakom pokretu na Balkanu, nije se tek tako mogla zaustaviti i zajaziti, nego je kao nadola voda traila nove tokove. Velika Britanija, koja mu je u ratu pruila prijatno utoite, bila je u to vreme, jedino preivelo veliko carstvo stare Evrope. Engleska je bila jedina zapadna kultura koja se odrala i koja je svojim socijalnim reformama mogla izgraditi jasnu alternativu pred boljevikim internacionalizmom. Mada je bio dosta kritian prema zvaninoj engleskoj politici, podjednako na meunarodnom i na domaem planu, pogotovu iz ugla levih fabijanista i umerenih socijalista iz krugova prolaburistike inteligencije, Mitrinovi je insistirao na tome da upravo Velika Britanija, kao pobednika zapadna imperija i nosilac anglosaksonske civilizacije, mora da prihvati svoju obavezu prema Evropi i modernom oveanstvu. Posebnu vanost pridavao je snazi engleskog jezika, jer ga je naslutio kao nosioca budue planetarne kulture i objediniteljsku silu sutranjega sveta. Engleski jezik video je kao epigenezu prosveenog sveoveanstva, klicu budueg svetskog jezika, kao glavni tehnoloki oblik velike duhovne sinteze civilizovanog sveta i jezik opte komunikacije koji bi mogao postati jezik budueg oveanstva.

Britanija je, smatrao je Mitrinovi, ona kolevka iz koje je izrasla mona atlantska civilizacija Zapada, glavna centrifugalna i centripetalna sila koja je zapadnjaku misao i kulturu putem svoga jezika posejala i proirila po svetu i koja zato u buduem svetu ima misiju monoga dina, ije bi greke i promaaji mogli biti kobni za ceo svet. Ono to svet zahteva nije ni haos nereda niti opti parohijalizam, ali ni internacionalistiko bratstvo; nego mu treba funkcionalna organizacija. Ljudska tragedija Engleske i kosmika kob njenog tela lee u onom istom izazovu koji je nemaki narod doveo do zloina i kazne - u potrebi da se svet organizuje. Belo oveanstvo mora voditi svet tako da mu prui red i organizaciju. Britansko carstvo je neostvareni zahtev svetskog uma da taj posao obavi britanski narod. Ako Engleska bude uspela da svetu donese duhovnu revoluciju, da ostvari razlog i samodisciplinu, ona e biti najmoniji pripadnik sveoveanstva i ostvarie svoju sopstvenu sveoveansku funkciju. Ve smo rekli da je opti problem sveta jedan i jedinstven i zato to je jedinstven, reenje svakog pojedinanog problema izaziva posledice u svakoj drugoj oblasti, kao i samoj celini. Razmatranja o Velikoj Britaniji - kao i njegov nekadanji srpski i jugoslovenski nacionalni program u pokretu Mlade Bosne - bili su usputna stanica na Mitrinovievom vizionarskom putu ka ujedinjenoj Evropi. Temeljni duh Evrope je socijalizam, u tome smislu da taj pojam pokriva i izraava sve ono najbolje i veno u snagama kao to su: demokratija, liberalizam, individualizam. Sa oigledno jakom linom socijalnom sveu i ivim oseanjem za drutvene i ekonomske odnose u modernom svetu, Mitrinovi je pripadao generaciji koja je prola kroz kolu socijalne utopije. U srpskoj tradiciji bio je dosta blizak socijalistikim shvatanjima Svetozara Markovia i Jovana Skerlia. To se najbolje pokazalo kada je na kraju Prvog svetskog rata priao Srpskoj socijaldemokratskoj stranci i stupio u neposrednu saradnju sa njenim sekretarom Duanom Popoviem. U londonskom klubu izbeglih srpskih socijaldemokrata, Mitrinovi je 1918. godine odrao jedno zapaeno predavanje o Karlu Marksu i povodom Marksove stogodinjice pripremao izdavanje posebne broure sa radovima o Marksovom odnosu prema Srbima i Srbiji, gde je on sam nameravao da pie o Marksovom internacionalizmu. Kada je, krajem te godine, Duan Popovi iznenadno umro u Londonu, Mitrinovi se lino pobrinuo o njegovoj sahrani na Hajgetskom groblju u severnom Londonu, nedaleko od groba samog Marksa. Kao saradnik lista Novo doba, iza kojeg su stajali liberalni leviari, fabijanisti, laburisti i sindikalisti, Mitrinovi je imao dobre veze i sa britanskim tredjunionima, naroito sa onima koji su se zanimali za monetarnu reformu, drutvene kredite i radniku kontrolu u industriji. Ti socijalisti mahom nisu odobravali nasilne metode boljevike revolucuje, ali su odluno zahtevali korenite drutvene reforme u Britaniji i za svoje ideje lako dobijali podrku intelektualaca i obrazovanih srednjih graanskih krugova. U svojim socijalnim i reformistikim poduhvatima, projektujui ak utopijsku socijalistiku Britaniju kao nosioca evropske integracije, Mitrinovi je u svoj krug doveo priznate radnike voe Toma Mana i Bena Titeta. Njegova glavna deviza: Treba promeniti sebe da bi se promenio svet, podrazumevala je istovremenu promenu individualne i socijalne svesti. Obe te akcije on je vodio uporedo, ne prekidajui ni za asak zamah svojih velikih mesijanskih poduhvata. Nekoliko godina posle prekinute saradnje u listu Novo doba Mitrinovi je u Londonu 1926. osnovao Grupu Nova Evropa, a potom englesku sekciju Adlerovog Meunarodnog udruenja za individualnu psihologiju. Odatle se najpre izdvojila mala socioloko-politika endos Grupa, na koju se potom nadovezao iroki socijalni i politiki Pokret Nova Britanija. U programu toga pokreta lako se mogu prepoznati Mitrinovieve misli, mada su ih potpisali njegovi saradnici. Meu njima i pukovnik D. V. Delahej, koji je tih dana napisao: Ono to je nama potrebno, to je sveopta revolucionarna promena. Mi smo bolesni, i kulturno, i politiki, i ekonomski. Nae voe se bave simptomima, dok treba napasti samu bolest. Mora se izgraditi novi put ivota i rada. Svaki pojedinac mora nastojati da promeni sopstvene poglede, umesto da nagovara druge da oni naine prvi korak. I poto je ujedinjenje sveta naa konana vizija, na neposredni cilj je Nova Britanija, a Nova Evropa je stvarnost koja e se morati prihvatiti.

Za vou Grupe Nova Evropa Mitrinovi je pridobio uglednog engleskog hemiara, lana Kraljevskog drutva, profesora Frederika Sodija, dobitnika Nobelove nagrade za hemiju 1921. godine, sa kojim je u nepomuenom prijateljstvu ostao do kraja svog ivota. Na elu Pokreta Nova Britanija, po Mitrinovievom pozivu, bio je proslavljeni naunik Patrik Gedis, socijalni antropolog i istoriar kulture, jedan od prvih istraivaa urbane kulture i gradske civilizacije. Jedan za drugim, pod Mitrinovievim staranjem pokretani su kratkoveni asopisi i raskone publikacije: Nova Britanija (1932-1933, druga serija 1934), Nova Atlantida (1933-1934), Novi Albion (1934), Nova Evropa (1934), Poslednji as (1934), kao i neobjavljeni almanah Novi poredak oveka (1936) koji je sauvan u slogu i na probnim tabacima. Mitrinovi se u tim listovima retko sam oglaavao, ali su sadraj i oblik publikacija imali njegov izrazit i jak peat. Format asopisa bio je neuobiajeno veliki folio, nepraktian, izazovno avangardan i drsko nametljiv; grafika napadna, slova velika, izmeana, u maniru dadaista i zenitista; slog razbaruen, ilustracije esto neprikladne: usred praktinih i krepkih socijalnih britanskih i atlantskih tema - mamutske Metrovieve mitske figure, raene po motivima srpskog nacionalnog epa. U jednom od tih asopisa, koji je imao naziv Nova Atlantida. Revija za obnovu Zapada i svetski socijalizam, Mitrinovi je oktobra 1933. godine istupio sa svojim znamenitim Hitnim obraanjem Adolfu Hitleru, koji je upravo te godine doao na vlast u Nemakoj i krenuo u opasno ostvarivanje nacistikog Novog poretka. Shvativi da se obe strane slue istim pojmovima i sloganima - Novi poredak, Arijska Evropa, kultura rase itd. - Mitrinovi je svojim hermetinim, tekim, podignutim i dvosmislenim prorokim stilom rekao stvari koje su se kasnije pokazale tanim: da se Hitler ponaa kao zli natovek, da je bez logikog i etikog integriteta i bez, za novu Evropu nunog, civilizacijskog oslonca u atlantskom savezu; da nacistiki krvavi put nasilja, ako se ne zaustavi ili ne promeni, Evropu sigurno vodi do njenoga samounitenja. Dejvid Dejvis, jedan od bliskih Mitrinovievih saradnika toga doba, u svojoj autobiografiji napisao je da je otvoreno pismo Hitleru iz 1933. godine bilo tipian primer Mitrinovieve fatalne i temeljne slabosti: zadrte upornosti i bujne fantazije, ali istovremeno i dokaz njegovog istinskog smisla za politike analize. U nedeljniku Nova Britanija Mitrinovi je u leto te iste godine obnovio i rubriku Svetska zbivanja, koju je ranije vodio u listu Novo doba. Mada je ovoga puta bio ozraen i politiki neposredno motivisan jednim nacionalnim pokretom, koji je trebalo da doprinese vodeoj britanskoj inicijativi na elu nove evropske kulture i atlantske civilizacije, on je ipak parcijalnim zahtevima za preporod klonulog Albiona pretpostavio globalnu viziju planetarne celine. Pristup mu je dodue bio neto drukiji nego nekada u listu Novo doba, blai, manje kritian i uglavnom naelne prirode. Moda i zato to Mitrinovi, makar i pod svojim prepoznatljivim pseudonimom M. M. Cosmoi, ovoga puta nije istupao u lino ime nego kao prorok iz senke, povueni ideolog razvijenog politikog i socijalnog pokreta za drutvene reforme u Velikoj Britaniji. NADZOR NAD BOGATSTVOM LJUDSKOG RODA - pisao je on u novim Svetskim zbivanjima - poveren je oholosti nekolicine, a sinteza znanja, staranje o istini, povereni su mnotvu neukih, onima koji ne poznaju sutinu, sistem, naelo. ak i u naoj modernoj eri, koja raspolae divovskim znanjima o pojedinanim i nebitnim stvarima, neophodni su seme saznanja, sposobnost sintetikog sagledavanja, i duhovnost. Nacije su od ovoga sveta. Crkve su od ovoga sveta. Masonerija je od ovoga sveta. Kremaljska Internacionala i svetski komunizam pripadaju samo tom instrumentalnom svetu delova i funkcija celine. Istinska celovitost nalazi se jedino u linosti. Nacije i internacije, klase, institucije, nemaju svoje sredite. Boje sredite, i vrednost sutina, pripadaju jedino individualnosti. Prema tome, ne treba oboavati narode, ni klase, ni polove, niti ijedno doba ljudskog ivota. Nijedna zajednica, ni mase ni blokovi, ne treba da budu zakonodavci niti su vredni oboavanja i prave ljubavi. Pojedinci su bitni. U velikoj meri bitna je sloboda. Bitni su sloboda i samoostvarenje pojedinaca. Na svet je postao istorijski jedan svet. Mi otkrivamo da je ovaj svet na zajedniki dom i da je zaista jednorodan. Nae carstvo postaju zajednica i porodica; republika i zajednika stvar. Za nau duhovnu vrednost i na materijalni opstanak neophodna je asna i potena organizacija. Zbog toga patriotizam mora da odumre. Zbog toga moramo prestati da oboavamo ono to je prolazno i instrumentalno: vrhovnu vlast plemenskih duhova. Zar onda prijateljstvo sovjetske Rusije prema Novoj Evropi nije neophodno? Zar Konfederacija Evrope

nije imperativna potreba ljudske organizacije? Federacija Evrope je moguna. Dostojanstvo zapadnog oveka jeste ugroeno; meutim, Atlantski savez iz i oko jedinstvene Evrope je neophodan i mogu. Glavni problem svetske krize je raanje Duha celine u naim pojedinanim duama. Od Novog roenja u pojedincima zavisi doba koje je pred nama - vreme svetskog planiranja i planetarne izgradnje, bogato obilje materijalnih dobara i doba zrelosti, uzvieno vreme pripremanja sveta da iz istorije pree u Evoluciju. Pokret, iza kojeg je, sa takvim Mitrinoviem u senci, stajala iva leviarska Nova Britanija, osnovan je 1933. To je, kae njegov biograf Endru Rigbi, bila trea godina velike depresije, a takoe i godina Hitlerovog dolaska na vlast. Pored pretnje novim ratom u Evropi, postojala je mogunost da se narodi okrenu graanskom razdoru izmeu levih i desnih snaga, faizma i komunizma. Obe te struje, prema Mitrinoviu, sadravale su neke elemente istine. Komunizam je propovedao socijalizam i ravnoravnost i bio je sasvim na mestu ako bi se primenio u ekonomskoj sferi. Faistika opsednutost hijerarhijom moi i superiornou jednih nad drugima delovala je ispravno samo u sferi kulture, jer nisu svi jednako obdareni kada je re o kreativnosti ili u odnosu prema kreativnosti. Ali, i faizam i komunizam bili su opasno pogreni kad se primene na celinu optega ivota. Nova Britanija se zalagala za socijalnu dravu, javne kredite, zadruni sistem, radniku kontrolu u industriji, administrativnu reformu, izmenu poreskog sistema, demokratizaciju uprave, osnivanje javnih slubi, glavnog senata, politike, ekonomske i kulturne komore, itd. arls Prudom, koji je kasnije postao jedan od glavnih aktivista Pokreta, bio je od poetka zadivljen opsegom Mitrinovievih ideja i praktinih predloga. Uvek prisutan, davao je odmah brze i konane odgovore na sva pitanja koja sam postavljao i prema tim stavovima mogao sam raditi. Novcem jedne imune donatorke iz kruga saradnika, pokrenut je nedeljnik Nova Britanija u kojem Mitrinovi pie drugu seriju svojih Svetskih zbivanja, pokuavajui da politikom radu britanskog nacionalnog pokreta obnove naznai gornju projekciju sveoveanske sinteze i izvue najvii opti smisao u jedinstvu sveta. Vredi pomenuti da se Pokret Nova Britanija razvijao bre nego to je iko oekivao. Za kratko vreme prerastao je u politiku snagu koja je imala solidnu podrku meu studentima na najuglednijim univerzitetima, kao to su Oksford i Birmingem, dok su se predavanja, debatni skupovi i javne rasprave redovno drali po mnogim gradovima. Za kratko vreme je u Engleskoj bilo osnovano preko 60 ogranaka i grupa Nove Britanije, od ega 13 u samom Londonu. Pored omladine, pokretu su najvie prilazile ene, obrazovaniji srednji graanski slojevi, tehnika inteligencija i levi intelektualci, simpatizeri ili lanovi Nezavisne laburistike stranke - mahom onakav svet od kakvog se, tih istih tridesetih godina, pred rastuom opasnou od faizma u Evropi obrazovao Narodni front. Tira listova, kojima je Mitrinovi esto menjao ime i izgled, poetnih 2.000 primeraka meseno popeo se na 32 000 primeraka nedeljno. Od prve londonske konvecije, kojoj je u jesen 1933. godine prisustvovalo 50 delegata, ve u prolee 1934. druga konferencija je okupila vie od 300 delegata. Oni su podrali zahteve za radnikom kontrolom i upravljanjem u industriji i traili da Pokret Nova Britanija izgradi novu dravu - Socijalistiku Britaniju. PRERASTAJUI U POLITIKU STRANKU, POKRET se Mitrinoviu izmakao iz ruku i on se, potisnut uurbanim radom i ambicijama novih aktivista, mirno povukao u stranu. Drao se poetnog naela da to bude duhovni pokret za novog oveka i njegovo sveoveansko prosvetljenje, a ne politika partija koja ima svoju hijerarhiju i strogu unutranju organizaciju, i koja se uobiajenim parlamentarnim putem bori za vlast. Njegovi biografi smatraju da je to povlaenje iz politikog pokreta Nova Britanija bilo posledica Mitrinovievog veeg utopistikog afiniteta za Bakunjinov konspirativni, nevidljivi, pojedinani rad u malim grupama posveenih, nego za Marksov zatalasani masovni i organizovani revolucionarni pokret. S druge strane, na to povlaenje mogla je uticati i injenica da je u vreme irenja pokreta Nova Britanija Mitrinovi u Engleskoj bio jugoslovenski dravljanin - to je i ostao do kraja ivota - pa mu nije bilo ni mesto ni priliito da u stranoj zemlji vodi opozicionu politiku akciju. Pogotovu to ga nijedna parcijalna i ua nacionalna problematika, jednako ni britanska ni jugoslovenska, u osnovi nije odvie zanimala i privlaila. Bio je obuzet velikim utopijskim programom sveoveanskog preobraaja i ujedinjenja, koje je trebalo da zapone u Evropi, a u tome je Velika Britanija, po njegovom sudu, trebalo da odigra presudnu ulogu.

EVROPA JE EGO SVETA

Objavljujemo da je Evropa sinteza i svest itavoga sveta. Evropa je norma i entelehija sveta, vodea snaga oveanstva. Problem modernoga sveta, njegov primordijalni problem, sadran je u tome kako da Evropa povrati svest i kako da je u potpunosti odmah unapredi Mitrinovieva misao o Evropskoj Federaciji, koja je najpre bila naznaena u Svetskim zbivanjima 1920/21. godine, dobila je jae ubrzanje upravo u godinama uoi izbijanja rata, koji je 1939. i poeo u Evropi. Da bi se oekivani rat izbegao, Britanija je, po njegovom miljenju, bila duna da preduzme odlunu meunarodnu inicijativu i da predloi stvaranje Sjedinjenih Drava Evrope, kako bi se budui agresor suoio ne sa mlakim Drutvom naroda i rascepkanim, neslonim kontinentom, nego sa jedinstvenim i vrstim blokom razumne i napredne evropske civilizacije. U tome bloku on je video mesto i za ogromne i mone atlantske i slovenske ljudske zajednice Amerike, Engleske, Rusije i Balkana, tvrdei da je iskasapljeno telo Evrope jedna dua i jedan organizam. Mitrinoviev vizionarski radikalizam, koji je utopiju doivljavao kao dogmu, a dogmu prilagoavao utopiji, pred poetak Drugog svetskog rata, kroz delovanje Grupe Nova Evropa, vratio se starim predlozima za jednu istinski novu evropsku integraciju. Polazei od uverenja da je Evropa, kao najsvesniji i najprosveeniji deo oveanstva, od pamtiveka teila iroj i obuhvatnoj sintezi i spajanju rasa u njenom umu i da je glavna zasluga Evrope u njenoj duhovnosti i otkriu sklada i celovitosti, ravnotee i mere, odnosno da je Evropa ego sveta ije je mesijanstvo od kosmikog i planetarnog znaaja, uvereno je propovedao da je upravo Federacija Evrope, sinteza Evrope, prvi uslov za Savez oveanstva i svetsku sintezu. Evropa je ia i svest ovekovog kraljevstva: Evropa je svesnost. Objavljujemo da je Evropa sinteza i svest itavoga sveta. Evropa je norma i entelehija sveta, vodea snaga oveanstva. Problem modernoga sveta, njegov primordijalni problem, sadran je u tome kako da Evropa povrati svest i kako da je u potpunosti odmah unapredi. Naa kriza je napor da oveanstvo dosegne svoj fokus, koji je Evropa, i da u potrazi za Evropom nae naelo sveoveanskog reda. Razlikujui se od ostalih rasa, oveanstvo Evrope je uvek raalo svoje suprotnosti i uvek sa izgledom za njihovo reavanje u vioj sintezi. Evropski um je negovao, instinktivno i od pamtiveka, razlike koje dostiu vrhunac u suprotnostima i protivrenostima, tako da, posmatrajui bilo koje razdoblje evropske istorije i bilo koju oblast misli, uvek otkrivamo, slojevito jedne naspram drugih, velike ljude i velike pokrete antitetikog karaktera, mentaliteta i pravca. Misticizam i Racionalizam, Religija i Nauka, Naturalizam i Umetnost, Imperija i Komonvelt - to su samo neke protivrenosti stalno prisutne u Evropi; i upravo oseaj da se neto pogreno radi izaziva napregnutost evropskog uma. To se moe smatrati evropskom vrlinom par excellence, dokazom da Evropa jeste ovaploenje i centar ravnotee u svetskoj dui. Ali, ove se napetosti moraju odravati u relativnoj ravnotei i neprestanoj sintezi da se njihov sukob ne bi zavrio razorno; i, uporedo sa razvitkom tih parova suprotnosti u evropskom duhu, istorija nam otkriva stalne napore ka evropskoj sintezi, i svaki od njih nagonski je usmeren da se sve vie i vie ukljui u opti evropski um. Rimsko carstvo, carstvo Karla Velikog, Sveto rimsko carstvo, sve do Napoleonovog pokuaja da naini Evropu jednom dravnom zajednicom sa jednim jezikom, nisu nita drugo do neprestani napori zajednikog evropskog uma da sebe ostvari kao jedinstvenu organsku celinu. Posmatrana psiholoki, istorija Evrope i nije nita vie do naizmenino smenjivanje perioda analize sa periodima sinteze; perioda u kojima su se negovale suprotnosti i perioda u kojima su vreni pokuaji njihovog izmirenja u jednoj vioj sintezi. Mitrinoviev proroki evropocentrizam postavljao je pred Evropu velike zahteve. Ako hoe, Evropa jedina moe isprobati funkcionisanje svetske organizacije. Evropa zastupa harmoniju, kompetentnost i funkcionalizam. Bez obzira na oviniste i imperijaliste, ostaje injenica da se Evropa antropoloki, istorijski, kulturno, po regijama i geografiji, pokazuje sudbinski predodreenom da odigra

10

vodeu ulogu u funkcionalnom organizovanju sveta. Moglo bi se rei da je Evropa otkrila svet i da je to otkrie skoro ravno stvaranju. U stvari, koncepciju sveta kao jedinstva mi dugujemo evropskoj misli;... ak bi se moglo rei da ljudska istorija poinje u Evropi: hrianstvo je izraslo u Evropi kao sublimacija semitskoga kulta. ... Svetu je potrebna duhovnost Evrope, Evrope savesne i samosvesne, Evrope iji delovi slobodno uivaju u harmoniji hrianstva, Evrope dostojne potvrenih svetskih vrednosti. Na tome se gradi ideja nove Evrope. Evropa ima duhovni zadatak da ispuni svoje poslanje, da, pre nego to postane kasno, na prvom mestu stvori jednu sveobuhvatnu evropsku kulturu, ne da bi je suprotstavila svetu nego da je uklopi u opta svetska merila. Prirodno je da e na tome zadatku svaka nacija imati svoju ulogu, ne iskljuujui ni vanevropske narode, iji je interes takoe u tome da se u svetu odre sva najvia merila vrednosti. Evropa je odgovorna i za ravnoteu izmeu Dalekog Istoka i Dalekog Zapada, izmeu, moe se rei, pod-svesti i nad-svesti sveta. U Mitrinovievim starim vizijama iz Novog doba bile su, gotovo doslovno, sadrane pokretake ideje Grupe Nova Evropa. Grupa je svojim proglasom jo 1931. godine ponovila i pojaala njihovu proroku vidovitost. Tu su jezgrovito parafrazirane mnoge Mitrinovieve misli iz Novog doba i, odevene u novo ruho, skrojeno uz njegovo neposredno uee, ponovo putene u javnost. Nepotpisani proglas Grupe Nova Evropa izlae programske osnove koje se malo razlikuju od naela dananje Evropske unije: Evropa je krajnje kompleksan entitet. Njena kompleksnost - zapravo veliko bogatstvo ljudskih vrednosti koje je sainjavaju - ujedno je njena najvea vrednost. Oni koji danas otvaraju pitanje njene integracije ne bi smeli da budu shematini utopisti, mislei da se prostim ujedinjenjem mogu izbrisati sve postojee razlike kada se dovedu u okvire nekog gotovog ustava. Nova koncepcija Evrope donosi novi nacionalizam. Federacija ne zahteva ni od jedne nacije da se odrekne svoje legitimne autonomije, a jo manje svoje teritorije, kulture, jezika ili obiaja. Ali e svakako znaiti odricanje od meusobne agresije, bilo vojne ili ekonomske, pogotovu kod onih nacija koje i dalje dre do svojih klonulih snaga da izdvoje svoj suverenitet i sada ugroavaju jedna drugu obostranim zaverama. Svaka nacija mora se najpre osposobiti da osmisli svoj doprinos Federaciji, u skladu sa najviom slavom svoga regiona. Istinske snage regionalnog ponosa i patriotizma moraju zato biti drukije od imperijalistikog iskoriavanja zajednikog razvitka. Moraju postojati ljudi koji punim srcem ele tu zajednicu i koji svesno ne idu ispod te mere. U svakoj dravi mora se nai jedan broj graana koji oseaju potrebu za novim svetskim poretkom; koji su, idui ispred svoga vremena, reeni da se Evropa ujedini u zasebnu celinu. Nesumnjiva je slinost izmeu ovih Mitrinovievih postavki o ujedinjenoj Evropi i evropskoj federaciji, sa zvaninim stavovima elnika dananje Evropske Unije. Govorei na turneji po Americi 1997. godine o karakteru ujedinjene Evrope, o atlantskoj inicijativi i perspektivi evropskog poretka, Klaus Hen, lan i predsednik Evropskog parlamenta, kao da je modernim renikom i u novom kontekstu ponavljao proroke rei Mitrinovieve: Ovo je prilika da se obnovi i na ceo kontinent proiri naelo solidarnosti, na kojem se izvorno zasniva Evropska zajednica. Stvaranje zone mira i stabilnosti na itavom kontinentu bie divovski doprinos za svakog od nas. To e biti naa prilika da Evropu sauvamo za demokratiju. Zatvorena tvrava Evrope nije u naem interesu. Izolacija i nacionalizmi nisu odgovor na globalizaciju. Ne moemo se boriti protiv terorizma ratnom avijacijom, niti protiv rasizma bojnim brodovima. Najbolji tit je izgraditi demokratiju i civilno drutvo, obezbediti socijalni napredak i stabilnost, potovati ljudska prava. To je ono to moramo uiniti na svome sopstvenom tlu i za nae susede. To je ono to Evropa mora uiniti za sebe kako bi obezbedila svoj zasebni doprinos optem zajednitvu. Evropa ne tei da bude i nikada nee biti velika sila koja sanja o moi, slavi i vladanju. Ali zbog mnogih istorijskih veza sa dravama lanicama i sa drugim delovima sveta, zbog svojih razliitih kultura i svoga relativnog bogatstva, Evropa moe dati dragocen doprinos redu, miru i prosperitetu na svome kontinentu i u itavom svetu. U evropskim poslovima Evropa mora imati vodeu ulogu. Evropska federacija bila je za Mitrinovia odluujui korak ka ujedinjenju sveta. Po miljenju njegovog britanskog biografa, znaaj Evrope bio je u tome to je upravo na tom kontinentu bila najvie razvijena individualna samosvest. Preobraaj evropskog stanja - kae Endru Rigbi - zahtevao je svojevrsnu revoluciju poretka, planiranu dobrovoljnu revoluciju voenu po srodnim naelima odricanja i federacije. Re je o jedinstvu dva suprotna naela-blizanca na kojima poiva svako ljudsko

11

organizovanje - o snazi kohezije koja dri na okupu sve pojedinane razlike i slobodu. Prenos nadlenosti i odricanje, kao primena naela razlinosti, podrazumeva da svaka odluka mora biti prihvaena u svakoj, ak i najmanjoj jedinici onih koje je primenjuju, kao i onih na koje ona utie. Takvo odstupanje, ako nije posledica haosa, mora biti u skladu sa federacijom gde svi zajedniki interesi, ostvareni radom, mestom stanovanja ili kulturnim delovanjem, pomau svima da zajedno postignu dogovor o stvarima koje su zajednike. Ideal odricanja podrazumeva potpunu slobodu svakog pojedinca. Ideal federacije podrazumeva puni sklad izmeu svih ljudi i svih grupa, sve do samog vrha svetske federacije gde e volja vee celine ili grupe uvek nastojati da pretegne nad manjim. Iako pesnik i vizionar, Mitrinovi se nije ustruavao od predloga za praktinu organizaciju uprave budueg nadnacionalnog i sveoveanskog saveza, koji je nazivao Drutvenom Dravom. Na elu zajednice on je zamiljao jedno izvrno telo koje je nazvao Senat i koje, u nekim nadlenostima, ima dosta slinosti sa dananjim Savetom Evrope. Senat je bio zamiljen kao arbitrarni centar novog poretka sa zadatkom da prvenstveno vodi rauna o celini i da svaki pojedini entitet odmerava prema njegovom funkcionalnom ueu u zajednici. lanovi Senata se u svom radu rukovode snagom i naelom tree sile, koja je u direktnom odnosu sa delovanjem dve druge sile, zasnovane na naelima odricanja i federacije. Prva sila ima zadatak da odri jedinstvo i stabilnost drutvenog organizma. Druga sila treba da potvrdi i sauva autonomiju svih delova u celini. Trea sila, na koju se najvie oslanja senat Drutvene Drave, nije nikakav vrhovni sud, koji nesporazume reava po principu ili-ili, nego je upravno telo koje trai kompromis, sporazum, dogovor, nagodbu, ono to je izvorno oveansko i to je iznad, izmeu i iza krajnosti i suprotnosti. Objanjavajui vanost toga prospekta budunosti, Mitrinovi je svojim saradnicima u vie navrata izlagao filozofiju tree sile, ali zaudo ta naelna i sintetika razmatranja nije ni dovrio ni autorizovao. U belekama, sauvanim i rekonstruisanim po njegovim predavanjima i raspravama, ostalo je zabeleeno da trea sila predstavlja dijalektiki meusobni odnos delova i funkcija u dejstvu. To je sila koja u praksi prevazilazi naizgled nepomirljive sile kontinuiteta i promene. Samo ljudsko telo deluje u skadu sa Treom silom. Ono niti odbacuje niti zapostavlja, nego samo podnosi uznemiravanje koje ga potresa. Trea sila je sila same linosti. To je ona unutranja sila koja je u stanju da, pomou svoje slobodne volje, odredi pravu vrednost suprotnih sila izvan same sebe. To je potreba za celovitou. Kada se ljudi ne udruuju pod pritiskom vlasti pojedinca ili neke zajednice, ve zato to ih sam ivot upuuje na to da zajedniki zadovoljavaju svoje potrebe, onda su oni u stanju da slobodno sarauju tamo gde inae ne bi bili upueni jedni na drugog. Sve tri sile koje su u dejstvu, ispunjavaju glavne potrebe za potpun i slobodan drutveni ivot, smatrao je Mitrinovi. Prva potreba je egzistencija, koja znai borbu za opstanak u prirodi; druga je potreba sama ljudska civilizacija, koja zavisi od uvaavanja volje drugih; trea potreba je kultura i duhovno zdravlje, zajednika svest koja zavisi od toga da li se i koliko prihvataju moralne norme i standardi koji moraju biti iznad samovolje pojedinaca. Svaka sila u senatu Drutvene Drave, prorie Mitrinovi, delovae preko svojih predstavnika. Trea sila je aktivna nepristrasnost. Akcija koja e stvoriti nov poredak nije ni partijskog tipa ni jednostrana, ve je sveobuhvatna i celovita. Postii takvo prirodno nepristrasno stanje, obezbediti delovanje Tree sile, do sada nikada nije bilo moguno. Tek kada Senat budue svetske ili evropske federacije pone da deluje po naelima prosveenosti i stvaralake kritike (koja je jedino sredstvo samospoznanja u budunosti, tj. prevoenje vrednosti iz jedne dimenzije u drugu), tek tada e se uspostaviti puni harmonini odnos delova i funkcija u dejstvu, organsko jedinstvo gledita volje, oseanja i same svesti, to znai potpuno ostvarenje ljudske linosti. Videvi da se u jeku hladnog rata izmeu velikih sila i blokova deava neto sudbinski krupno i dalekoseno, Mitrinovi je krajem 1948. godine nagovorio svoje saradnike da otputuju u Rim na osnivake razgovore o stvaranju Evropske Zajednice. Na elu posmatrake grupe bio je njegov stari prijatelj, nobelovac Frederik Sodi, dugogodinji nominalni predsednik Grupe Nova Evropa. Po povratku iz Rima, Sodi je izvestio Mitrinovia o politikoj reenosti Evrope da pristupi svome ujedinjenju. Ohrabren tim znaajnim podsticajem, Mitrinovi je, iako ve ozbiljno naet boleu,

12

pripremio svoje poslednje obraanje javnosti, kako bi dugo oekivani zametak ujedinjene Evrope povezao sa svojim projektom budunosti. Pod naslovom Predlozi o svetskom sistemu spoljne politike, predavanje je na konferenciji za tampu odrao 17. februara 1950. u Simpsonovom restoranu na Strandu u Londonu, u organizaciji Grupe Nova Evropa, pod predsednitvom prof. Frederika Sodija. Govorim kao Jugosloven po roenju i pripadnik srpskog naroda - rekao je Mitrinovi - Budite sigurni da moji stavovi izraavaju onaj kulturni i duhovni pogled na svet koji je svojstven meumorskim narodima Istone Evrope, rasporeenim izmeu Rusije i centralne Srednje Evrope, narodima na prostoru izmeu Finske i Turske, od Severnog i Baltikog sve do Crnog, Egejskog i Jadranskog mora. Mitrinovieva vizija sveta podeljenog na nove velike blokove - istoni savez na Pacifiku, zapadni savez na Atlantiku i ujedinjenu Evropu kao sponu izmeu tih delova, gde Rusija i slovenski narodi istone i jugoistone Evrope i Balkana imaju funkciju posrednika i katalizatora - nije u potpunosti odgovarala kasnijem rasporedu snaga, ali je ve tada indirektno predvidela buenje treeg sveta, detant i politiku poputanja meu suprotstavljenim blokovima. Polazei od ocene da ni osetljivo balkansko jedinstvo u Evropi ne bi smelo biti narueno, predloio je stvaranje federacije Istone Evrope, naglaavajui da on takvim predlogom u tome asu te zemlje ne preputa komunistikoj dominaciji, nego da se zalae za nedeljivi humanistiki duh i ujedinjeni razum Evrope, koja svojom trezvenou moe smiriti antagonizme, kao to jedina moe spreiti pretee hidrogensko samounitenje planete. Monici i velike nacije dre do svoje snage i trae garancije i zatitnike, ali i mi obini ljudi nita manje ne zasluujemo opstanak ljudskog roda. Kratak, gust i jezgrovit, mada odve apstraktan i retorian, Mitrinoviev poslednji govor iz 1950. nije imao onaj zamah kakav su nekad imale njegove Estetike kontemplacije, program neostvarenog pokreta Osnove Budunosti, prva i druga Svetska zbivanja iz 1920. i 1933. i mnoge druge rasute inicijative koje je stavljao u pogon tokom svoga boravka u Engleskoj. Bio je to, dodue, jedan pronicljiv utopijski pogled u budunost, ali bez nekadanjeg plamena velike proroke vatre i bez one silne tektonske energije kojom je ranije s lakoom pomerao kontinente i razmetao istorijske epohe, strasno verujui u konano samospoznanje i samoostvarenje oveka. Umoran od govora i potroenih rei, na samom pragu ujedinjene Evrope, koja je pred njegovim oima rasla u kolevci kao da se die iz njegovoga sna, Mitrinovi je, jedva izlazei iz senke, dao samo opte naznake svoje proroke sinteze, znajui dobro da veliina proroka nije u slavi nego u ostvarenim predvianjima. Nepoverljiva prema stavovima koji nemaju pragmatiku kartezijansku odreenost, a mogu da poremete njeno gordo samouverenje, zapadna Evropa, po pravilu, najmanje dri do ideja koje dolaze iz nekadanjeg vizantijskog sveta. Nepriznatog proroka sa Balkana u Evropi nisu zato mogli zaboraviti, jer ga nisu valjano ni sasluali, dok na drugom kraju sveta vladaju drukiji obiaji. Kada je pisao o dobrom Evropljaninu, Duan Pajin je, kao strunjak za azijske kulture Dalekog istoka, utvrdio da postoje velike slinosti izmeu Mitrinovievog duhovnog sveoveanstva i kulturnog univerzalizma indijskog mistika i vizionara ri Aurobinda Goze (1872-1950), koji je svoje ideje irio u Indiji u isto vreme kada je, u vremenu izmeu dva svetska rata, Mitrinovi svoj utopijski program ujedinjenja nudio Evropi i Velikoj Britaniji. Slinost se ogleda u mistikom voluntarizmu ovekovog samopoznanja, duhovnog preobraaja i prosveene budunosti, koja se ujedinjuje na jedinstvenim i optim naelima. Razlika je, smatra Pajin, bila jedino u inspiraciji: Onaj prvi svoj plan svetske istorije gradi na idejama hinduistike tradicije, a ovaj drugi na hrianskoj metafizici. Ali, retorika im je gdekad veoma slina - na primer, kad govore o jedinstvu konanog i beskonanog kroz duhovni uspon oveka, koji poinje da ivi boanski ivot. Prema uenju ri Aurobinda, kosmiki poredak se moe postii bramanskim sjedinjenjem dve suprotne sile - jedne koja kao boansko prosvetljenje stie odozgo, i druge koja se odozdo kroz oveansku antitezu uzdie u duhu. Na slinom putu ovekovog planetarnog spasenja, Mitrinovi je video i treu silu prosveene ljudske nepristrasnosti u harmoninoj zajednici. Postoji, takoe, udna dvojakost i u sudbinama ideja dvojice vizionara. Kao to je u junoj Indiji, pored Pondierija u okolini Madrasa, u slavu Aurobinda izgraen meunarodni duhovni centar Aurovil, koji je zamiljen kao kolevka i zametak novog sveta, to je simbolino predstavljeno urnom u koju su doneti uzorci zemlje iz sto dvadeset drava, tako je i u Rimondu pored Londona godinama bilo sedite Fondacije Nova Atlantida. Tu se uvalo i izuavalo ono to je Mitrinovi pisao i radio u

13

Engleskoj. Fondacija se posle preselila u Diling u Saseksu, dok je u Evropi, nezavisno od Mitrinovia, izrasla i sazrela ideja Evropske unije. U Savetu Evrope, gde se danas razmatra dalja sudbina njegovog naroda, verovatno se jedva i zna za utopiju Dimitrija Mitrinovia, srpskog knjievnika koji je sa velikim arom proricao budunost Evropske zajednice.
PREDRAG PALAVESTRA

Kao ideolog Mlade Bosne, Mitrinovi je u poetku bio vatreni zastupnik jugoslovenskog jedinstva; u Bosanskoj vili 1913. godine objavio je zapaeni manifest srpskog futurizma. Posle Prvog svetskog rata nije se vratio iz Engleske, gde je proveo blizu etrdeset godina i pokrenuo vie javnih inicijativa, meu kojima i malo poznati mesijanski projekat za stvaranje nadnacionalne evropske federacije - Sjedinjenih Drava Evrope. Osvrt na taj deo Mitrinovievog rada, NIN donosi iz proirenog izdanja knjige Predraga Palavestre Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovia, koja izlazi u izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva.

14