MI SMO SE SUVIE SRETALI

Mi smo se suvie sretali na raskrima neznanim Mada smo razliitim putevima koraali Tinjalo nebo veernje u iprajima zvezdanim I uvek oblaci dralova sa proleem se vraali. Mi smo se suvie sretali, a rei rekli nismo I u leta kovrdava sa preplanulim licima Pod kapom zelenih dudova za asak zastali smo Pa onda proli, odlutali, svako za svojim vidicima. U novembru su oblaci kao buktinje rudeli I vetar kiama umio sivo popodne ogolelo A putevi se duili i raskra su udela Za neto kratko u susretu to se toliko volelo. U zime snene, pobelele ko tvoji isprani dlanovi Dugo si, dugo ekala, pod jablanom, na smetu I vrat mi goli uvila, maramom svojom lanenom Da sivookom putniku ne bude zima u svetu. Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja Jer znam: na nekom raskru neu te videti vie Pruie nekome dlanove, prestae putovanja I pod krov neki svratie da se skloni od kie. Spustiu tvoju maramu usput kraj putokaza I sa vetrom drugarom otii, nabranih vea Jer meni ivot prestaje ako siem sa staza I pred neijim vratima skinem torbu sa lea. Miroslav Mika Anti