U Srbiju se vratio apsint, zeleno pie koje po mnogima izaziva ludilo-DEMONSKI APERITIV!

Jedan popularni klub u Beogradu bio je poprite promocije neobinog zelenog napitka, jakog kao grom, koji je u devetnaestom veku sluio kao inspiracija umetnicima, ali za mnoge od njih i kao direktan put u alkoholno i narkomansko ludilo. Naravno, u pitanju je apsint, udno estoko pie koje je nedavno legalizovano na prostoru Evropske unije i ubrzo doivelo svoju potpunu renesansu. Tako je evropska omladina, koja i inae ivi kao da su dola poslednja vremena, dobila priliku da zaplovi udnim svetovima u kojima su obitavali Tuluz Lotrek, Pikaso, Van Gog i francuski "ukleti pesnici": Bodler, Rembo, Lotreamon i drugi. SIPAJ DOK NE PADNEM ILI NE POLUDIM! eki apsint koji je uvezla grupa mladih entuzijasta iz Beograda izazvao je oprene reakcije gostiju poznatog nonog lokala ije ime ne moemo objaviti, ali dovoljno je rei da je u pitanju re koja oznaava jedno prevozno sredstvo. "ta je ovo... ima ukus kao lek", rekao je jedan, dok je drugi momak sa licem kao sa poternice stavio ispranjenu au absinta na ank i rekao ankeru: "Samo ti puni, bie dosta kada padnem!". Veselje se produilo do duboko u no. Nekima je veselje preselo, naroito kada se ima u vidu neupuenost naih ljudi u strahovitu snagu ovog zelenog napitka. Ipak, ono to se desilo nekim novopeenim oboavaocima absinta dalo je za pravo onima koji veruju da je ovo pie moralo ostati zabranjeno. Marko P. (34), koji je te veeri bio u popularnom lokalu, ispio je est aica, iako je ankerima, navodno, reeno da ne slue vie od tri ae po oveku. Tada je poelo ludilo koje je nekada nosilo ime "apsintizam". "Izaao sam napolje. Duvao je straan vetar, ali mi nije bilo hladno. Nisam bio pijan, ali sam se oseao kao da se svet nekako proirio. Koraao sam stabilno, meutim, u glavi su mi se rojile najrazliitije misli. Ne seam se svega, osim da sam u etiri ujutru bio na vratima stana moje bive devojke i da sam joj do zore neto objanjavao. Probudio sam se u svom krevetu, bez mamurluka. Kada sam pokuao da pozovem tu devojku, ispostavilo se da je rekla roditeljima da me ni sluajno ne puste ka njoj, ak ni preko telefona. to se absinta tie, od tada ga sanjam svake noi - sanjam taj udan, biljni ukus. Kod nas apsinta nema u maloprodaji, ali sam naruio tri flae preko Interneta, pedeset evra svaka. Ne bojim se da e mi absint uiniti neto loe sipao sam u sebe i gore stvari od toga", zakljuio je Marko preko ae absinta u jednom od etiri beogradska lokala u kojima se trenutno toi to pie. Nastao u vajcarskoj 1792. godine (autor recepta je dr Pjer Ordner, dok je prvu destileriju otvorio Anri Luj Perno), prvi apsint je bio kombinacija mnotva biljaka pomeanih u alkoholni napitak. Vrlo brzo je stekao nadimak "lek za sve", dok je njegov glavni sastojak, pelen (artemisia absinthium), bio posebno pogodan za leenje stomanih tegoba. Kao takav, postao je zvanini lek francuske armije, sve do trenutka kada vojnici vie nisu mogli da se odvoje od jedinstvenog mirisa, ukusa i velikog procenta alkohola ovog avoljeg napitka. Po svemu sudei, ono to izaziva "apsintizam", ili zavisnost od apsinta, jeste aktivan biljni sastojak pelena, zvani tijon. U AMERICI ZABRANJEN USTAVOM Vojnika ljubav prema smaragdnom aperitivu dola je sredinom veka do masa u pariskim kafeima i snobova iz visokog drustva koji su udeli za novim i neuobiajenim nainima trovanja samog sebe. Trite apsinta irilo se ogromnom brzinom, to je dovelo do nastanka treerazrednih proizvoaa kojima nije smetalo da u pie ubacuju nekvalitetne i otrovne sastojke i boje kako bi dobili pravu nijansu zelene.

Do kraja devetnaestog veka, prodaja apsinta u Francuskoj dostigla je milione galona godinje pie nije znalo za diskriminaciju izmeu klasa, mada, kao i obicno, loe i jeftine robne marke su servirane neuhranjenoj sirotinji, dok su privilegovane klase uivale u apsintu koji, ako je ve izazivao ludilo, makar ljude nije inio slepim. "Zelena vila" (jedan od naziva za apsint - govori se da u tom piu obitava vila smaragdne boje) svoju propast je doivela poetkom dvadesetog veka, zahvaljujui raznim religijskim i moralnim pokretima koji su veliku popularnost apsinta videli kao socijalnu i ekonomsku opasnost. Vrlo brzo su im se pridruili i francuski proizvoai vina, kako bi se to pre otarasili nenadanog konkurenta. Trend se proirio i na ostatak kontinenta, pa ak i do Sjedinjenih Amerikih Drava, gde je zabrana apsinta uvedena kao ustavni amandman! Do danas, jedino alkoholno pie ije se ime pominje u zakonima drava je - apsint. Kako je to bilo vreme naunog napretka, bilo kakva kampanja morala je biti podrana dokazima o njegovom tetnom uticaju na zdravlje. Tako su apsint uspevali da poveu sa napadima epilepsije, ludila i agresivnosti, pa je ak bilo i sluajeva u kojima je doveo do smrtnog ishoda. Po sudovima i novinama pojavljivali su se krivini sluajevi u kojima je glavni akter bio "zeleni demon". Svi ti sudski sluajevi u kojima je absint bio proglaavan za glavnog krivca za najtee zloine ubistva, silovanja, razbojnitva i druge - doveli su do otre debate za i protiv slobodne prodaje tog pia. I naunici su se ukljuili u polemiku i zapoeli niz opsenih eksperimenata kojima su eleli da potvrde ili obore navode o tetnosti apsinta. Kao to je gore ve navedeno, sadraj odgovoran za zeleno ludilo nije alkohol ve - tijon. Kada su ga konzumirale u velikim dozama, laboratorijske ivotinje su doivljavale neku vrstu epileptikog napada, uz razne druge simptome. Neki naunici izneli su tezu po kojoj je tijon bezopasan za ljude, budui da je, navodno, potrebna ogromna doza da bi se izazvali isti efekti kao kod ivotinja. POVRATAK "ZELENE VILE" Meutim, ovaj argument pada u vodu kada se ima u vidu da je dejstvo tijona mnogostruko pojaano kada ga uzmu ljudi, jer on deluje na vie funkcije mozga, menjanjui stanja svesti, to je proces koji je kod mieva beznaajan, a kod ljudi dovodi do tekih posledica po zdravlje. Kao posledica ove polemike u kojoj su lekari-protivnici apsinta odneli prevagu, i u svetlu moralne obnove nakon Prvog svetskog rata, koja je dovela do zabrane mnogih opijata, i apsint se naao na meti zakona i 1924. godine je zabranjen u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Borba za opstanak apsinta u Francuskoj je uskoro prestala, dok je "zeleni plamen" nastavio da gori samo u paniji i ekoj Republici. U Francuskoj su se posle rata pojavili razni biljni likeri bez pelena i doiveli relativnu popularnost. Tako je slavno vreme "zelene vile" otilo - dodue, nikada u zaborav. S druge strane, nedostatak apsinta je doveo do nastanka mnogobrojnih predanja i urbanih legendi, od kojih je sigurno najpopularnija ona o jakim halucinogenim svojstvima zelenog aperitiva, u kojoj, po svemu sudei, ima mnogo vie istine nego to misle mnogi ljudi zavedeni marketinkim priama proizvoaa apsinta. Za irenje takvih prie su svakako zasluni najpopularniji konzumenti absinta - umetnici "Belle Epoque", meu kojima su Vinsent van Gog, Artur Rembo, Pol Verlen, Henri Tuluz Lotrek i mnogi drugi. Danasni absintai - oni koji su imali priliku da probaju stare i nove varijante - toliko su zaslepljeni propagandom u prilog ovom piu da u potpunosti odbacuju tvrdnje da absint ima halucinogene efekte, osim uobiajenih efekata konzumacije visokog procenta alkohola. Ipak, ak i oni najzagrieniji meu njima priznaju injenicu da absint, zahvaljujui biljnim

sastojcima, dejstvo alkohola pretvara u mnogo prijatnije stanje od klasinog pijanstva. Tako se za konzumiranje absinta vezuje budnost, razdraganost i drueljubivost - glavni razlozi za ponovnu popularnost tog pia u gradovima Evrope. Marketing je uinio svoje, pa je ovo pie okrueno velom misterije koji ne dozvoljava konzumentima da odmere sve razloge koji doveli do zabrane ovog pia 1924. godine i porazmisle da li je u njihovom interesu da izlau telo ovoj zelenoj opasnosti. Dok drava ne primeti ovaj napitak, sigurno je da e ono postati novi modni hit, kao i mnoge druge pojave uvezene sa Zapada. Ljudi e ga prihvatiti zato to je "ik", a o posledicama - neka brine neko drugi