Kritika je saet, literarno uoblien sud o delu ili izvoenju Kritika se sa estetikom interferira a istoriju koristi kao izvor

r podataka. Analiza joj je zajednika metoda sa teorijom (Radovanovi, 1971:NZ113114, 147).

Ona (Klasina simfonija) je klasina u najdubljem i najlepem znaenju te rei. Ona je izraz jednog nazora na svet koji je dubok, zanimljiv i u mnogo emu pouan. Nalepljivati takvoj simfoniji, i takvom nazoru na svet, jednostrane i neodgovorne etikete znai vriti atak na samo delo, na njegovu velianstvenu humanistiku poruku (41) Nije li klasina simfonija delo epigonskog karaktera ili ista igrarija hajde-da-stvaramo-Hajdna? Ne. Ovu simfoniju nije pisao umetnik-restaurator, nego genijalni sintetiki duh koji je ostvario jedan od najlepih spojeva starog i novog u naem veku (Mihalek, 1976: NZ2, 43).

Nemojmo nadalje smetnuti s uma injenicu, da je upravo demokratski razvoj jugoslovenskog drutva kroz pomenuta podruja i delatnosti muzike kulture omoguio muzikim stvaraocima nae zemlje sav, upravo epohalni razvoj njihova stvaralatva, ime je u relativno kratkom razdoblju prevladan predesetogodinji zaostatak za svetskom muzikom i njenim kretanjima (30) ... U ovom asu velikih dutvenih preobraaja i naeg socijalistikog drutva u samoupravno-socijalistiko drutvo, svetskih kretanja i pokreta slobodoljubivog sveta progresa, u procesu oslobaanja ogromne stvaralake energije u svim sferama stvaralatva i rada, naa muzika ne sme i ne moe ostati nezainteresovana, ravnodu na i izolovana (31) Pri tome smatramo da umetnost i muzika u kulturi mogu dosei puninu svog umetnikog bia i dati smisao egzistenciji umetnikog dela samo ako neprestano tragaju za vlastitim umetnikim identitetom, ne odbacujui ni jedan plodni uticaj sa bilo koje strane, ali pomno uvajui svoju vlastitu fizionomiju i individualnost (Brui, 1977: NZ4, 31 32).

uvajui slobodu stvaralatva u tematskom i sadrajnom pogledu, potrebno je ipak uoiti za slobodnu razmenu osnovnu postavku zadovoljavanja kulturnih potreba udruenog rada. Polazei od vizije glazbenog stvaralatva u kretanju prema sve potpunijem oslobaanju ovjeka u okviru samoupravnog razvoja naeg socijalistikog drutva, potrebno je nadalje uoiti injenicu bitnog, u stvari revolucionarnog preloma s dosadanjim, naslijeenim shvatanima i odnosima glazbenog stvaralatva, koja su shvaanja i odnosi formirani razvojem kapitalistikih postavki graanskog drutva. Umjesto glazbenog stvaraoca osamljenog u njegovoj drutvenoj izolaciji pa ak na odreeni nain i suprotstavljenog tom drutvu koje samovoljno i esto s nerazumijevanjem njegov rad prihvaa ili ne, u

samoupravnom socijalistikom drutvu mjesto skladatelja u samim drutvenim zbivanjima, dakle u udruenom radu; udruujui dogovorno svoje stvaralatvo u smislu zadovoljavanja kulturnih potreba udruenog rada, glazbeni stvaralac ne samo to nije odjeljen od drutva, nego postaje, kao subjektivni faktor, jednim od vanih sudionika u kreiranju svakodnevnih kulturnih sadraja u ivotu radnog ovjeka (Turkalj, 1977: NZ4, 27).

TREI PROGRAM

Ikar ne stremi put avangarde. Ali kada to kaem ne mislim da je, recimo, sad prilino aktualna minimalna muzika avangardna. Danas nema avangarde u muzici, ak iako je moe biti u umetnosti. Preostaje da se neko vreme tekovine razvijaju (Ozgijan, 29.12.1978: 3P RB, 3).

Sve to je izvanredno uravnoteeno sa dva sredinja stava koja na izvestan nain predstavljaju intermeca drugi smirujui, a trei jednu skerco epizodu. Kada govorimo o ovoj spoljanjoj uravnoteenosti kvarteta treba odmah istaknuti i prirodost ovako zamiljenog i ostvarenog puta. Ja bi ga definisao kao put od dramatskog ka lirskog (Ozgijan, 17.3.1978: 3P RB, 1).

Dananji umetniki putevi Petra Ozgijana stekli su se u Simfoniji 75 kao u fokusu, nerazluivi, neodvojivi u dejstvu jednog novog kvaliteta, samim tim u otvaranju novih perspektiva autorovog muzikog miljenja. Ne samo po komponentama njegove tehnike zasnovanosti i zanatskih uslova opstanka, nego i po nekoj apstraktnoj misaonoj nadgradnji (Veselinovi, 24.3.1977: 3P RB, 1).

Meutim, vrlo je malen broj kompozitora ove, novim zvukom obogaene muzike, koji su osetili, intuitivno i nepogreno, da je epoha akumuliranja novih zvukovnih vrednosti zavrena i da je pristiglo muziko vreme kada sve nove zvune pronalaske treba ukljuiti u muziku kao posebni nain ljudskog miljenja i oseanja, kao nova sredstva ljudskog izraavanja tonovima, zvucima, umovima, praskovima i drugim auditivno opazivim entitetima (Stefanovi, 4.1.1974: 3P RB, 2).

Muzika sturktura, pa ak i sam jedan muzki ton, ima svoj vie-manje odreen karakter, koji nas podsea na doivljaje iz vanmuzikog iskustva, pogotovu ona koja su ostavila emocionalnog traga u nama muzika struktura je samo zvuna ara i nita vie, tonska arabeska, koja moe biti prijatna uhu

i sluhu (Stefanovi, 1975: 3P 25, 311).