Antike poetike POETIKA- Nauka koja prouava zakone I osobenosti umetnikog stvaranja.

Teorija knjievnosti shvaena kao system koji je zajedniki za sve knjievne pojave I knjievnost kao celinu. Ako je disciplina koja propisuje norme stvaranja, re je o normativnoj poetici, ako se usredsreuje na utvrivanje sistema stvaranja jednog pisca ili kole toje poetika pisca/pravca. Ako komparativno izuava srodne pojave I tipove u komparativnom preseku, to je istorijska poetika. Aristotelova poetika nastoji da zasnuje sistematsku teoriju pesnitva preko pojmaMIMEZIS, shvaenog ne kao puko podraavanje, ve kao ovekovu uroenu predstavljaku aktivnost. On klasifikuje vidove mimezisa ukrtanjem tri osnovna kriterijuma: naina, sredstva I predmeta podraavanja. Podelio je tragediju na kvantitet(paroda, episode) I kvalitet (uzrono- posledini odnos dogaaja). Njegova poetika usredsreena je na uslove koje tragedija treba da ispuni. Ukazuje na vanu razliku izmeu knjievnog I istoriografskog dela. Govori o estetskim I ontolokim posebnostima u umetnosti, ukazuje na njenu psiholoku I gnoseoloku funkciju. Platonovi spisi su u formi dijaloga (postupak majeutika). On prvi definie umetnost kao podraavanje, utemeljuje pojam nadahnua I pravi klasifikaciju knjievnih rodova I vrsta. Po Platonu drava nastaje zato to niko nije sebi dovoljan. injenica je da su ljudi po prirodi odreeni da bolje rade neke poslove, te je ova injenica i podela rada preduslov razvoja drave. Razlog stvaranja drave lei u uzajamnom podpomaganju ljudi radi zadovoljavanja ivotnih potreba, i to na osnovu podele rada, jer svako je razlikuje po prirodnim sposobnostima. Najprostija drava sastoji se iz malog broja graana, od kojih se jedni brinu za hranu, drugi za stan, trei za odeu i obuu itd. Ovo je primer zdrave drave u koju kasnije dolaze doseljenici, te uskoro prostor te drave postaje premalen i to izaziva rat. Celi dravni posao se deli na privredu, odbranu i upravu. Svaki od ovih poslova pripada odreenom staleu, pa je Platon u svojoj idealnoj dravi ljude podelio u tri stalea, a to su : vladari (filozofi), uvari (vojnici) i trei stale ine seljaci, radnici, zanatlije, trgovci, robovi. Platon govori o uvarima drave. Prema njemu uvarima je potrebno da budu vaspitani, da budu prijatelji i da budu nemilosrdni prema

neprijateljima. Da bi to postigli moraju se obrazovati fiziki i muziki.Kao prvi oblik vaspitanja su mitovi, i to samo oni mitovi i prie koje e pogodovati razvoju uvara. Hrabrost, plemenitost, pobonost su vrline uvara.Fiziko vaspitanje slui telu. Ako se uvar previe posveti muzici onda on postaje slab borac, dok e preterivanje u fizikom obrazovanju stvoriti jakog i hrabrog borca. Poto je najbolji u svom poslu onaj koji je u njemu najpogodniji, te e vladar drave biti iz redova uvara. On mora da proe niz provera sposobnosti i otpornosti na poroke. uvari se ne smeju loe ponaati prema graanima. Oni e imati poseban tretman stanovanja, nee imati vlastitu svojinu, a nagrada e im biti ono to im graani donesu kao zahvalnost za slubu. Jee zajedno s drugima, i bie im zabranjeno da koriste zlato i srebro, jer su bogovi u njih ugradili i zlato i srebro. Ako steknu sopstvenu zemlju, postae zemljoradnici i upravnici, umesto uvari i vladari i uz to e postati vie obazrivi na unutranje nego na spoljanje neprijatelje, te e se cela drava poeti raspadati. Svako treba da se bavi onim za to je najsposobniji, a uvari najbolje uvaju kada se potpuno razlikuje npr.zemljoradnika. U dravi ne sme biti bogastva i siromatva, jer i jedno i drugo slabi sposobnost pojedinaca. Problemi: *Gnoseoloki- mo saznanja, negira ga u umetnosti, umetnik pria o medicine, stvaranju sveta, ratovanju, ali ne poznaje te vetine. *Ontoloki- priroda umetnosti *Etiki- moralni *Psiholoki- kako umetnost utie na duu(alegorijski predstavljena- krilata, u obliku koija. Koija je racio, kontrolie obe strane, crnu I belu(svetlost I tamu)). U rimskoj tradiciji najvaniji poetiki spis bila je Horacijeva poslanica Pizonima, poznata I kao Ars Poetika. Umetniko stvaranje zahteva I nadahnue I racionalni rad na tekstu, te je svrha umetnosti da zabavi I podui(dulce et utile).

PODRAAVANJE- jedan od najvanijih pojmova poetike, kojim se oznaava odnos izmeu umetnikog ostvarenja I stvarnosti. Prvi ga razmatraju Platon I Aristotel. Za Platona podraavanje je oponaanje privida stvarnosti, odnosno predmeta iz realnog sveta koji su I sami imitacije onoga to postoji u svetu ideja. Podraavanje tako udaljava umetnost od stvarnog bia, ali I od znanja. Platon ukazuje I na tetno dejstvo podraavanja, koje navodi publiku na empatiju. Poistoveivanje gledaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu kvari njegovu duu, navodei gad a I sam podraava dogaaje I junake knjievnog dela. Kako je podraavanje sutina svake umetnosti, Platon ga uzima kao osnovno merilo klasifikacije knjievnosti I njene genealogije: 1) isto podraavanje (tragedija I komedija); 2) pesnikovo prianje, tj. naracija- dijegeza (ditiramb); 3) meavina jednog I drugog (epske pesme). Po Aristotelu podraavanje je sastavni deo ljudske prirode, osnovno sredstvo uenja(dete dolazi do saznanja podraavanjem roditelja- gnoseoloki momenat). Ono izaziva zadovoljstvo kod oveka, ime ukazuje na njegovu estetsku funkciju. Aristotel pominje sredstva, predmet(karakteri) I nain podraavanja(dramski ili narativni), na osnovu ijih kombinacija izdvaja pojedine knjievne rodove I vrste: pripovedanje o delanju uzvienih linosti (ep), dramsko predstavljanje delanja uzvienih linosti (tragedija), pripovedanje o delanju niskih linosti I predstavljanje dalanja niskih linosti (komedija). Kada je re o ontolokom I gnoseolokom status umetnosti, zakljuke o njihovoj vrednosti Aristotel izvodi na osnovu poreenja knjievnosti I istoriografije. Istorija izlae jedan dogaaj, a pesnitvo ono to se moglo dogoditi prema zakonima verovatnosti I nunosti. Horacije kae da podraavanje nije samo spoljanja realnost, ve su to I uzorna dela iz prolosti.