Destinacije

Ledena avantura

Antarktik
Tekst i fotografije: Mario Zuljan

Antarktik. Kontinent ekstrema i kraj sveta. Najhladniji, najvetrovitiji, najsuvlji, najizolovaniji i niz drugih superlativa vezano je za ovaj kontinent. Zemlja snega i leda, ptica koje ne mogu leteti (pingvini) i sisara koji ne mogu hodati (foke)
44
TRAVEL MAGAZINE

Pogled na zaliv Andvord

TRAVEL MAGAZINE

45

Destinacije

M
46

oj pohod na taj nenaselje ni kontinent zapoinje u Uuaji (Ushuaia), najjunijem gradu na sve tu, smetenom na samom jugu Argentine. U luci, usidren na doku, kraj drugih brodova, ekao nas je ekspedicijski brod i tek pogledom na njega, shvatam u to se uputam. Dok ho dam prema ulazu u na novi dom, obuzima me pozitivna nervoza. Doekani smo na bro du i nakon to smo se smestili i raspremili u TRAVEL MAGAZINE

naim kabinama, upueni smo u konferenci jsku dvoranu. Nedugo po ukrcavanju organi zovana je veba spasavanja. Isprobavali smo vodonepropusna odela i amce za spasavan je, jer vas u hladnim antarktikim vodama Junog okeana samo minuti dele od sigurne smrti izazvane hipotermijom. U sluaju kompanije sa kojom sam ja plovio na ledeni kontinent opreza nikad dosta - njihov pre thodni brod potonuo je u dubine kraj Antar ktika pre tri godine, udarom u ledenu santu. Sreom, svih stotinak putnika je spaseno, ka

petan je na vreme poslao SOS poziv, i nakon to su est sati plutali okeanom u gumenim amcima, najblii brod, udaljen stotinak kilometara, pristigao im je u pomo. Imali su i veliku sreu da je more bilo neuobiajeno mirno za ovaj deo planete, tako da osim velikog oka i straha putnika, veih posle dica nije bilo. Tano u 18.00h zadnje ue je odvezano sa doka i naa avantura je mogla da pone. Brod je krenuo prema slikovitom kanalu Bigl (Beagle), sa leve strane nam je bila Argentina, a sa desne ile. Tokom noi,

Ledena santa neuobiajenog oblika

Visoka ledena obala Prospekt Pointa

Plava ledena santa stara preko 10.000 godina

Travel Tips Antarktik

VODII
Razni strani vodii, u tampanom i Internet izdanju, obrauju Antarktik ne samo kao kontinent, ve i kao turistiku destinaciju. Detalje vezane za putovanje posebno dobro obrauju Lonely Planet i Wikitravel, u kojima se moe nai niz korisnih saveta za pripremu puta. Postoje i razni vodii pojedinih autora koji su proputovali Antarktik, veinom su na engleskom jeziku i mogu se naruiti preko Interneta.

POPUSTI

Na aranmane za Antarktik tokom godine ima raznih popusta. Ako se aranman uplati pola godine ili godinu dana ranije, mogu se dobiti popusti od 5 do 10%. Kada sezona ve pone, agencije koje poseduju brodove u sluaju nepopunjenosti kapaciteta esto snize cenu i do 50%, jer im se vie isplati da popune brod po nioj ceni, nego da on plovi poluprazan. Moj aranman je, na primer, bio 35% jeftiniji od standardne cene. Inae, ako uspete da uhvatite jeftiniji put na Antarktik, budui da brodovi najee kreu iz Uuaje, moe se desiti da avio kartu do najjunijeg grada na svetu platite vie, tako da uteda moda i nee biti znaajna, iako mislim da se isplati rizikovati.

BEZBEDNOST

ZABRANE

Budui da je Antarktik nenaseljen kontinent, nepotrebno je troiti rei o sigurnosti. Opasnost eventualno moe pretiti od povreda na brodu tokom olujnog nevremena, u sluaju visokih talasa, prilikom ukrcavanja i iskrcavanja iz amca kojim se ide na kopno ili neadekvatne odjee. Postoji opasnost od stradanja na ledu ili pada u pukotine, ali prilikom svakog iskrcavanja vodii proveravaju teren, tako da je mogunost za to minimalna, iako postoji.

Na Antarktiku postoji niz pravila kojih se prilikom posete treba pridravati. Osnovno pravilo je da nakon posete Antarktiku za vama mogu ostati jedino tragovi izama u snegu. To znai da nema hrane i pia, nema puenja, obavljanja nude i slinih aktivnosti koje bi mogle naruiti netaknutost eko-sistema i upuivati na ljudsku aktivnost. ivotinjski svet se ne sme uznemiravati pa od ivotinja treba drati distancu najmanje deset metara.

RADNO VREME
Na kontinentu ne postoje objekti i delatnosti zbog kojih bi trebalo napominjati radno vreme.

TRAVEL MAGAZINE

47

Destinacije

Znatieljna foka rakojed pored ostrva Fi

argentinski navigator koji je koordinirao plovidbom broda u ovim vodama, iskrcao se s broda neto pre nego to smo uplovili u otvoreno more. Nakon uzbudljivog dana, jo pod utiskom da je naa pustolovina napokon poela, bilo je olakanje otii u kabinu na poinak i nadati se mirnoj plovidbi preko Drejkovog prolaza (Drakes Passage). Sve u svemu, no je bila prilino mirna za plovidbu, nije bilo uzburkano kao to su to mnogi od nas oekivali. Ali niko nije bio uveren da e tako i ostati, jer je u ovom

delu planete vreme jako promenljivo. Nisu iskljuene ni oluje koje se mogu pojaviti bre nego to moete da zamislite. Kako nije bilo vetrovito, uspeli smo da vidimo dve vrste albatrosa u letu. Danas je bio i na prvi dan edukacije i predavanja o Antarktiku, koja e biti sastavni deo dnevnog programa na bro du. Prvo predavanje bilo je o pticama koje smo videli tokom puta, ali i o onima koje nas tek oekuju i za koje se nadamo da emo ih videti. Drugo predavanje bilo je o fokama, objanjena nam je razlika meu njima, kako

ive i ime se hrane. Na veinu putnika ostavio je utisak morski leopard, najstraniji antarktiki predator, pa smo se svi nadali da emo imati priliku da ga vidimo i izbliza, ali opet sa dovoljne udaljenosti da bismo bili sigurni od njegovog monog ugriza. Tokom dana, putnici su se upisali u knjigu u kojoj smo probali da predvidimo kada emo proi antarktiku konvergenciju, prirodnu granicu gde se hladna antarktika voda sudara sa relativno toplom subantarktikom. Kasno tokom noi napokon smo proli i tu liniju pa

48

TRAVEL MAGAZINE

Foka rakojed na santi leda

Morski leopard se odmara na lednoj santi

smo svakom nautikom miljom bili sve blie zaleenom kontinentu. Nakon doruka, u konferencijskoj dvo rani odran je vaan sastanak o tome kako treba da se ponaamo dok boravimo na Antarktiku. Postoje odreena pravila kojih se svi posetioci moraju strogo pridravati, kako zbog sopstvene sigurnosti, tako i zbog ouvanja kontinenta, da bi Antarktik i za budue generacije ostao jedan od retkih ne taknutih predela nae planete. U popodne vnim satima odrano je zanimljivo preda vanje iz geologije, o nastanku Antarktika i njegovom geolokom razvoju kroz istoriju. Tokom predveerja se spustila magla pa je vazduh na palubi bio sve i prilino hladan. To je dobar znak, skoro da mogu da osetim Antarktik. Dok plovimo sve junije na kraj sveta, brojimo zadnje sate do iskrcavanja. Buenje drugog jutra bilo je neto pose bno. Iskoio sam iz kreveta kao malo dete koje se veseli otvaranju poklona za Boi, i odmah bacio pogled kroz prozor u sobi. Oko mene su sa jedne strane bili more i kolo salne sante, a sa druge strane visoke, strme obale Antarktika, prekrivene metrima i metrima snega i leda - neto neopisivo lepo. Antarktiki krug smo proli ve u zoru, u 05.00h. Jo koju nautiku milju plovidbe i to je najjunije to brodom moemo ui u vode Antarktika, jer je opasan led svuda oko nas. Nakon doruka, koji je zbog nervoze i iekivanja iskrcavanja trajao krae nego inae, svi smo se sjurili u sobu u kojoj smo se oblaili i pripremali za izlazak na kopno. Radi bolje organizacije i breg transporta s ekspedicijskog broda, podeljeni smo u etiri grupe nazvane po velikim polarnim istraivaima. Meni je pripala ast da budem u grupi Amundsen, nazvanoj po norvekom istraivau koji je 1911. prvi osvojio Juni pol i pobedio Britanca Skota, u uvenoj trci za osvajanje najjunije take nae planete. Prilikom odlaska s broda, svaki od put nika mora u sobi za pripremu iskrcavanja da promeni boju svoje ploice iz bele u plavu, to predstavlja znak da nismo na brodu. Tako voa ekspedicije zna kada na brodu nedostaje putnik i ukrajinski kapetan ne kree dalje sa plovidbom dok svi nisu na okupu. Putniku koji ostane zaglavljen na kontinentu, budunost nije obeavajua. Okrenuo sam ploicu, obuo gumene izme u kojima sam prethodno morao da proem kroz deo sa dezinfekcionim sredstvom radi spreavanja unoenja bakterija na kopno, i avantura je mogla da pone. Poto na Antar ktiku nema luka i ureenih pristanita, brod se usidrio u vodama oko ostrva Detaj (Detai

Travel Tips Antarktik

KUHINJA
Kuhinja vezana za Antarktik ne postoji. Na ekspedicijskom brodu se pripremaju raznovrsna jela, iako preovladava filipinsko kuhinjsko osoblje.

REKREACIJA

Na Antarktiku je mogunost rekreacije ograniena zbog sloenosti takve organizacije i negostoljubivosti kontinenta. Od dodatnih sadraja koje nude ekspedicijski brodovi izdvojio bih mogunost skijanja, planinarenja, hodanja, kampovanja i vonje kajaka, a sve te aktivnosti, osim naravno hodanja, dodatno se plaaju.

OPING

Osim male suvenirnice i bara u kojem se mogu naruiti pia, na brodu ne postoji mogunost troenja novca. Jedino mesto na Antarktiku gde biste mogli ii u oping je suvenirnica, a ujedno i pota u sklopu istraivake baze Port Lokroj. Tamo radi etvoro britanskih naunika, koji u periodu kada navrati ekspedicijski brod otvaraju tu radnjicu od tridesetak kvadrata, i u njoj prodaju antarktike suvenire kao to su oljice, kape, majice, posteri i slino.

ZABAVA

Zabava na brodu je ograniena, budui da brodovi koji plove na Antarktik nisu kruzeri, ve mali brodovi koji su u prolosti esto sluili u istraivake svrhe. Pogotovo su esti ruski brodovi. Samim tim, nema disko klubova niti neke druge zanimacije osim bara. Naunici su na brodu drali dva predavanja dnevno, pa smo na taj nain neto nauili, a i oni su se tako trudili da nas zabave.

RAZNO

Za ljude koji nemaju puno vremena ili bi eventualno hteli da izbegnu muninu prelaska najopasnijeg mora na svetu, zloglasnog Drejkovog prolaza, postoji i mogunost dolaska avionom na dan ili dva, na ostrvo King Dord koje je od Antarktika udaljeno stotinak kilometara. Iako boravkom na tom ostrvu tehniki niste na Antarktiku, ono ima sve to je potrebno da biste se oseali kao da ste na kraju sveta - pingvine, led i istraivake baze iz ak deset zemalja. Ali budui da je cena takvog aranmana od dan ili dva slina ceni posete Antarktiku ekspedicijskim brodom u trajanju od dve nedelje, moja preporuka je definitivno poseta brodom i provoenje to vie vremena na ovom spektakularnom kontinentu.

TRAVEL MAGAZINE

49

Destinacije

lle), kojih stotinak metara od obale. Na kop no smo krenuli gumenim amcima koje smo koristili pri svakom daljem izlasku sa broda. To je esto bila velika avantura, jer po uz burkanom moru, visokim talasima, snanom hladnom vetru, prskanju mora i izbegavajui ledene sante, vonja amcem nije uvek bila najprijatnije iskustvo. Ali to je ipak sastavni deo nezaboravnog boravka na Antarktiku. Francuski istraivai otkrili su ostrvo Detaj poetkom 20. veka, a 1956. Britanci su na njemu postavili nauno-istraivaku bazu, koju su ve 1959. zatvorili, jer je zbog pot cenjivanja ekstremnih uslova na Antarktiku, kao i zbog leda i nemogunosti dolaska bro da za snabdevanje, dalji boravak naunika

u bazi postao nemogu. Posada naeg broda je u naputenoj bazi ostavila nekoliko kutija namirnica unutar objekta. U sluaju da retki brodovi koji plove ovim delom sveta upadnu u neku nevolju, tu mogu nai spas i probati da preive dok pomo ne pristigne. Ve prvog dana shvatio sam koliko je opasno hodati Antarktikom po predelima prekrivenim debelim snegom. Na delu za koji sam smatrao da nije toliko opasan, nekoliko metara od litice na obali ostrva, hodajui, odjednom sam jednom nogom pro pao do struka u sneg. Sreom, rukama sam uspeo da se izvuem iz te pukotine u snegu. Mnogi naunici i istraivai su u prolosti na slian nain nesreno zavrili svoje ivote u

pukotinama u snegu. Na ostrvu smo videli vedelove foke i krznate foke, koje su lekarile i hvatale retke suneve zrake na ovom izolo vanom ostrvu. Osim sa njima, prvi put sam doao u kontakt i sa pingvinima, za sada samo sa vrstom adelijski pingvin, nazvanom po eni jednog od ranih osvajaa kontinenta. Ove ptice su potpuno crno-bele. Hodali smo ostrvom u drutvu foka, pingvina i nekoliko drugih ptica, posmatrajui ledene sante koje su nas okruivale. Netaknuti eko-sistem nas je ostavio bez rei. Nakon ruka na brodu, posle podne smo se opet ukrcali u gumene amce u zalivu Hanus (Hanusse) pa smo kruili izmeu bezbrojnih ledenih santi. Sante su

50

TRAVEL MAGAZINE

Plovidba u zalivu Hanuse

Predveerje na antarktikom poluostrvu

Britanska baza Port Lokroj

uglavnom bile bele, boje snega, ali u daljini se isticala prekrasna velika santa izrazito plave boje. Kada smo se pribliili, plava boja je postala jo intenzivnija, a naunici su nam objasnili da je ta santa stara nekoliko hiljada godina i da je tokom vremena iz nje istisnut sav vazduh, dajui joj tako intenzivnu boju. Za brodove su najopasnije bezbojne sante koje se bojom stapaju sa morem, pa ih je skoro nemogue opaziti na vreme. Uda rom u njih, ako trup broda nije ojaan za polarne krajeve, postoji velika mogunost havarije. Kruenjem oko santi uspeli smo da se pribliimo i fokama rakojedima, koje su se na njima spokojno odmarale i tu i tamo lenjo zevale, verovatno odmarajui do novog

obroka. Na povratku sa kruenja po zalivu, iako smo u daljini videli brod, vraanje na toplo i suvo je potrajalo. Zbog vetra je led polako poeo da se zbija, tako da smo esto morali da se zapoetim putem vraamo na zad, traei istiji put kojim bi se probili do broda. Po povratku putnika, brod je krenuo junije uz antarktiko poluostrvo. Nakon prolaska 67. stepena geografske irine, nazdravili smo tom uspehu sa kapetanom, razgovarajui o velianstvenom danu koji je bio za nama. U predveerje sam izaao na palubu i uivao u pogledu na strme planine okovane snegom i ledom uz prolaz Kristal (Crystal), kao i nijansama boja koje je sunce na zalasku stvaralo odbljeskom od tih neos

vojenih vrhova. Bio je to dug dan i veina nas je krenula na spavanje s upeatljivim uspomenama na prvi dan na kraju sveta. Glas voe ekspedicije nas je preko zvunika u sobi pozvao da se probudimo i izaemo iz soba, kako bismo posmatrali izla zak sunca koji u ovom ledenom okruenju ima posebnu ar i lepotu. Probudili smo se kod vrha Prospekt (Prospect) i pogledom kroz brodski prozor videli vrh planine obas jan suncem. Nije bilo vetra i led je okruio brod dok smo se pripremali za iskrcavanje. Parametri kretanja su ve bili pripremlje ni, tako da smo mogli da slobodno hoda mo ostrvom i gledamo usamljenu krznatu foku i veliki broj adelijskih pingvina koji su TRAVEL MAGAZINE

51

Destinacije

sedeli na dioritu, vrsti stene koja je izbila na povrinu. Stena je imala puno tamnih, uglas tih oblika, pa je izgledom malo podseala na leoparda. Verovatno je formirana od svetlije stene koja je bila ubaena u tamniju, ali asi milacija oigledno nije skroz uspela. Vreme je bilo sunano i lepo tokom celog dana, tako da su putnici fotografi sa velikim zadovoljs tvom ispucavali sliku za slikom. Originalna britanska baza na vrhu Prospekt zatvorena je krajem pedesetih godina prolog veka, nakon to su naunici obavili istraivanja. Iako naputena, ostala je u dobrom stanju, ali je zbog potovanja Antarktikog ugovora morala biti uklonjena, jer je tim ugovorom propisano da se uklone sve baze i objekti koji se ne odravaju, a da se teren na kojima su

bili oisti. Popodne smo amcima kruili po okolnom podruju zvanom ostrva Fi (Fish). Led je bio svuda oko nas pa smo lenjo kruili zalivom i kraj ostrva, divei se velikim lede nim santama, fokama rakojedima i jakim morskim strujama, ija snaga je bila vidljiva i samim posmatranjem brzine kretanja leda po zalivu. Dan je bio izrazito sunan, tako da je krema za zatitu od sunca bila neophodna, kao i zatitne naoare. Tokom veeri, brod je krenuo uz poluostrvo i dalje na sever u jo jedan uzbudljivi dan. Sledeeg jutra pro budili smo se blizu mesta iskrcavanja kraj ostrva Peterman (Petermann). Napolju je bilo oblano i tmurno, u skladu sa vremen skim uslovima koje smo oekivali u ovom kraju sveta. Kad smo stigli na obalu, prvo to

smo spazili bili su papuanski pingvini kraj naeg mesta iskrcavanja. Zadivljeno smo posmatrali mladunce koji su ganjali svoje roditelje i molili ih za hranu. Sve se dogaalo odjednom, skue (morske ptice) su nas zlokobno nadletale, vrebajui bespomonu mladunad, ali su odrasli uspeno branili svoj podmladak. Mladunci su znatieljno prilazili i kljucali nae jakne i pantalone, a to je bio pravi doivljaj za nas koji smo imali strpljenja da ih doekamo. Hodanje du ostrva je bilo bizarno, sva ula su bila dovedena do vrhunca, dok su fotoaparati neprekidno kljocali. Dok smo hodali preko planina i istraivali ostrvo na kome je fran cuski istraiva arko (Charcot) prezimio 1910. godine, videli smo nekoliko adelijskih

52

TRAVEL MAGAZINE

Mladune utonogog pingvina

Plovidba kanalom Lemer

utonogi pingvini na ostrvu Peterman

pingvina i plavooke vrance, vrstu kormora na. Na mestu iskrcavanja bili smo zaokuplje ni vedelovim fokama koje su nas posmatrale, a nekoliko nas je videlo foku leoparda, koja je znatieljno izvirila pa opet nestala u dubi nama okeana. U popodnevnim satima smo kruili u aleji ledenih santi kraj ostrva Pleno (Pleneau Island). Uivali smo plovei izmeu santi i otkrivajui razliite vrste divljeg sveta kojim obiluje surova divljina Antar ktika. Spazili smo veliki broj foka rakojeda i nekoliko nas dolo je nadomak morskom leopardu, dok se on odmarao na santi leda. Veliki broj nas posmatrao je velike burnjake (morske ptice) koji su jeli poluraspadnu tu vedelovu foku. Bio je poseban doivljaj gledati velikog burnjaka dok je zavlaio okr

vavljenu glavu u utrobu raskomadane foke i sladio se svojom nagradom. Vratili smo se na brod oduevljeni prizorima kojima smo imali priliku da prisustvujemo prvi put u ivotu. Put smo oprezno nastavili kroz slikoviti ka nal Lemer (Lemaire Channel), koji je Adrien de erla (Adrien De Gerlache) nazvao u ast belgijskog istraivaa arla Lemera (Char les Lemaire). Na put izmeu tih strmih i visokih stena bio je spor, ali je u isto vreme i oduzimao dah. Na svom najuem delu kanal je bio irok jedva 500 metara, a sa obe nje gove strane uzdizali su se planinski lanci koji su dosezali i do 1.000 metara visine i ponira li do 300 metara u dubinu. Ulazei u kanal, uoili smo kljunastog kita koji nas je zatim celim putem pratio i zabavljao svojim per

formansom izbacivanja vode. Nastavili smo put plovei prema luci Lokroj (Port Lockroy), da bismo videli da li nam uslovi dozvoljavaju noenje na otvorenom. To bi trebalo da bude sutranje mesto iskrcavanja. Kampovanje se te veeri ipak nije ostvarilo, zbog mraka koji je pao pre nego to su kamperisti stigli da se spreme. Vee smo zavrili sa naunicima iz Lokroja koji su posetili brod i veerali s nama. Od njih smo dobili odgovore na pitanja o surovom ivotu i uslovima rada na Antarktiku. Tako se zavrio jo jedan u nizu od uzbudljivih dana. Kamperisti su se vratili u rano jutro, a ostatak ekspedicije na brodu je probudio glas voe ekspedicije. Stigli smo na ostrvo Kuvervil (Cuverville), jedno od najnaselje TRAVEL MAGAZINE

53

Destinacije

utonogi pingvini na ostrvu Danko

nijih obitavalita papuanskih pingvina na Antarktiku. Kada smo stigli na obalu, veina nas se popela na vrh brda s kojeg smo imali pogled na ceo zaliv. Ostatak ekipe otiao je da posmatra pingvine koji su sedeli u svojim gnezdima i obavljali svakodnevnu rutinu. Mladunci koji su bili u fazi razvoja, naalost nisu uspeli da se razviju zbog velike koliine snega koji je napadao te zime. Naim malim pernatim prijateljima za polaganje jaja i da lje podizanje mladih trebaju stene koje nisu prekrivene snegom. Svuda oko nas primetili smo zeleni sneg i uskoro smo od naunika saznali da ta neobina pojava potie od zelenih algi koje su se formirale u snegu. Nekoliko krznatih foka dralo se podalje od nas dok smo hodali uz obalu, a u isto vreme smo imali priliku da vidimo grbave kitove

kako se hrane u daljini. Zbog popodnevnog iskrcavanja pomakli smo se nekoliko stotina metara dalje, do nae sledee postaje, ostrva Danko (Danco). Plovili smo du stenovite obale i nakon iskrcavanja veina se uputila na planinarenje da bi dobili novu perspek tivu kanala Erera (Errera Channel). Pogled sa vrha bio je prava poslastica za planinare i one koji su se odvaili da se na leima otkli zaju niz strmu padinu, zavejanu snegom. Ostali su imali vremena za razmiljanje, odmarajui se na steni i gledajui kako pingvini pristiu u velikim jatima na obalu. Zbog oseke, na obali je ostao zarobljen veliki broj blokova leda i to je bio idealan prizor za odlinu fotografiju. Zbog pogoranja vreme na vratili smo se u sigurnost toplog broda i smestivi se tik uz prozore, osigurali dobar

pogled dok smo plovili uz tesnac erla (Gerlache Strait). Nedugo zatim oglasio se voa ekspedicije i obavestio nas o velikom broju grbavih kitova koji su sporo kruili oko broda. Bio je uitak gledati te velianstvene divove i uti snagu njihovih plua dok su se glasali u vodi. Veeras kreemo put severa, plovei prema ostrvu Disepen (Deception) na koje emo se sutradan iskrcati. Narednog dana usledilo je iskrcavanje na ostrvo u arhipelagu Juni etland (South Shetland Islands), tanije na vulkansko ostrvo Disepen. Tu bi trebalo da bro dom pristanemo u zaliv, u stvari na mesto kratera koji je nastao erupcijom vulkana, a zatim potapanjem mora, kasnih ezdesetih godina prolog veka. Uzak prolaz u zaliv zove se Neptunova rika, poto u njemu esto

54

TRAVEL MAGAZINE

Utabani putevi hodanja pingvina

Nepristupane obale Antarktika

duvaju snani vetrovi. Prolaz je irok manje od 500 metara, a prolazak oteava neko liko prepreka, meu kojima su i podvodne iljate stene i olupine, zbog kojih je potrebna precizna navigacija. Nakon to je kapetan veto proao kroz prolaz, usidrili smo se u Zalivu kitolovaca (Whalers Bay). Tamo smo se na obalu iskrcali gumenim amcima, dok su nas krznate foke i papuanski pingvini posmatrali u udu. Disepen je verovatno najneobinije ostrvo na Antarktiku, budui da je aktivni vulkan. Pre erupcije na ostrvu su postojale nauno-istraivake baze ilea i Velike Britanije, ali nakon unitenja su od tih baza ostali samo naputeni objekti. Neki od ovih objekata su naunog pore kla, a neki su ostali od kitolovaca koji su na ostrvu nali jedno od najsigurnijih utoita

na Antarktiku, kada su u prvoj polovini 20. veka poeli sa ubijanjem kitova radi ulja i mesa. Kitove su kuvali u velikim bojleri ma i tako iz njih izvlaili ulje, koje su posle skladitili u metalnim tankovima. Za vreme velike depresije cena ulja je toliko pala da je proizvodnja postala neisplativa, tako da su i kitolovci zatvorili postrojenja i otili s ostrva. Ipak, mnoge njihove graevine, kao i tankovi u kojima su uvali ulje, jo uvek su prisutni na ostrvu, iako sada ve u jako raspadnom stanju. Seizmika aktivnost vulkana danas se prati iz nauno-istraivakih baza Argentine i panije, ali samo tokom leta, jer su zimi te baze zatvorene. Inae, nije nam bilo potre bno nauno obrazovanje da bismo zakljuili da vulkanska aktivnost postoji, jer iz vruih izvora na obali izlazi para i osea se inten

zivni miris sumpora. Zanimljiva stvar kod posete ovom specifinom ostrvu je prilika za polarno kupanje u bazeniima na obali, u kojima temperatura vode moe dostii i 70 stepeni, iako esto nije ba toliko visoka. Pre zaleta i uskakanja u ledenu vodu od koje sta je srce, napravili smo male bazenie i vrue kupke, u kojima smo se po povratku na oba lu ugrejali. Dok smo uivali u akuziju koji nam je podarila majka priroda, posmatrali smo vrhove zavejane snegom. ak ni kia koja je padala nije uspela da nam pokvari taj poseban doivljaj na kraju sveta. Tokom po podneva, nakon ruka, otplovili smo brodom neto manje od 7 kilometara unutar kratera ostrva, u zaliv Telefon (Telefon Bay), koji je ime dobio po brodu za popravke iz vremena francuske ekspedicije s poetka 20. veka. Tamo smo peaili po oblinjim breuljcima i brdima i s vrha gledali podruje koje je eruptiralo pre etrdesetak godina. Ne moe se puno ljudi pohvaliti time da je hodalo unutar kratera vulkana. Nakon prijatne etnje vratili smo se na brod pomalo mokri, jer je lagana kiica neprekidno padala. Veeras emo se usidriti u zavetrini ostrva Livingston, tako da budemo blie mestu sutranjeg iskrcavanja. Pretposlednji dan na Antarktiku je iza nas. Poslednja no koju smo prespavali na brodu u antarktikim vodama protekla je prilino mirno. Nekoliko puta su nas talasi zavaljali i zaljuljali, ali sve u svemu, uslovi su bili prilino dobri za spavanje. Poslednjeg dana smo posetili Ostrvo polumeseca (Half Moon Island), gde nam se ukazala prilika da malo bolje upoznamo ogrliaste pingvine, prepoznatljive po tankoj crnoj crti koja se protee ispod njihove brade i lii na ogrlicu. Meu silnim pingvinima te vrste na vodi je uoio i zalutalog makaroni pingvina, koji se odmarao meu vrstom pingvina kojoj ne pripada, ali uprkos tome, meu njima nije bilo nikakvih sukoba. Na obali smo videli nekoliko vedelovih foka koje su se brkale u pliaku i odmarale nadomak pingvina. Kako je jutro odmicalo, proivljavali smo uzbudljive trenutke hodajui stenovitim ostrvom, izbegavajui da nagazimo krznate foke koje su se tako dobro kamuflirale i stopile s kamenjem. Dok smo sluali tutnjavu ledenih santi koje su okruivale to malo ostrvo, u daljini smo gledali argentin sku bazu koja je ve bila zatvorena, jer leto je bilo na svome kraju. To je bio na poslednji dodir sa Antarktikom, jer ve za koji trenutak krenulo je ukrcavanje u gumene amce i povratak na brod. Bilo je teko oprostiti se od tog predivnog kontinenta i svi su teka srca i sa nekom setom ulazili u amce, jer su znali da je avantura naih ivota sada ve polako iza nas. Po povratku, brod je podigao sidro i polako smo zaplovili. Sa palube smo uivali u poslednjim pogledima na strme obale Antarktika, zavejane snegom. ekala su nas dva dana predavanja, razmenjivanja utisaka i iskustava, i plovidbe preko Drejkovog prolaza, koji se u naem sluaju nije pokazao tako opasnim kako su o njemu kruile prie. Bilo je to putovanje fantastinih prizora i iskustava. TRAVEL MAGAZINE

55

InfoAntarktik
geografski poloaj
Antarktik je kontinent na samom jugu planete, definisan kao celokupno kopno i sve ledene ploe juno od 60. Na njemu se ujedno nalazi i Juni pol, a okruuju ga etiri mora, (Rosovo, Belingshausenovo, Amundsenovo i Vedelovo more) i Juni ili Antarktiki okean. Veliinom je peti po redu, a vei je od Australije i Evrope. 98% kontinenta prekriveno je ledom, koji je na nekim mestima deblji i od etiri kilometra. Time Antarktik uva 90% svetskog leda i 70% zaliha pitke vode.

populacija
Antarktik nema populaciju koja trajno naseljava kontinent, tamo borave iskljuivo naunici i osoblje koje se tokom godine brine o odravanju i funkcionisanju istraivakih baza. Oni se rotiraju pa ih na vrhuncu sezone, leti, ima oko 5.000, dok se zimi veina baza zatvara i broj osoblja pada na oko 1.000 ljudi.

kako stii do...

Do Antarktika se moe stii sa tri kontinenta, zavisno od toga na koji deo ledenog kontinenta elite ii. Prva i najskuplja opcija je iz Junoafrike Republike u privatnoj ekspediciji avionom. U zavisnosti od broja dana provedenih u unutranjosti kontinenta, cene se kreu izmeu 6.000 i 40.000 eura. Druga opcija je polazak brodom iz Hobarta na Tasmaniji. Cena te opcije

kree se izmeu 12.000 i 17.000 eura, ali i ekspedicije traju neto due, skoro mesec dana, jer brodovima treba vie vremena za plovidbu iz Australije do Antarktika i natrag. Najpovoljnija varijanta je polazak iz June Amerike, iz najjunijeg grada na svetu, Uuaje. Ekspedicije brodom od desetak dana kotaju otprilike od oko 4.000 eura, a neto due ekspedicije i preko 30.000 eura. Poslednjih nekoliko godina, zbog globalne ekonomske situacije, postoji mogunost za sniavanje cene aranmana, kod pojedinih operatora ak i do 50 posto. Takav popust nije est, ali moete oekivati desetak, dvadeset posto niu cenu. A pored toga to treba da platite ekspedicijski brod do Antarktika, morate da kupite i avio kartu za let do juga Argentine. Najpovoljnije je da Air France-ovim letom putujete do Buenos Ajresa preko Pariza (polazak iz Beograda u 12.40, sletanje u Pariz 15.10; iz Pariza za Buenos Ajres avion polee u 23.20, a stie u 07.55 narednog dana), a zatim Aerolineas Argentinas-om do Uuaje (poletanje u iz Buenos Ajresa u 15.40, sletanje u Uuaju u 19.15). Cena karte se kree od 874 eura + oko 484 eura za takse i dodatke. Svakako je jeftinije organizovati ekspediciju iz Kejptauna, jer se cena karte za Lufthansa-in let preko Frankfurta kree od 350 eura + oko 478 eura za takse i dodatke. U ovoj varijanti avion iz Beograda kree u 14.10, u Frankfurt slee u 16.25, zatim iz Frahfur-

ta polazi u 22.05, da bi u Kejptaun sleteo sledeeg dana u 10.05h. Inae, osim vonje brodom uz obalu, postoji mogunost posete Junom polu, kao i osvajanje najvie planine Antarktika, Maunt Vinsona. Cena tih avantura lako moe dosegnuti iznos od 60.000 eura.

dokumenta
Za posetu Antarktiku nije potrebno imati paso ili vizu, ali ih morate imati pri ulazu u zemlju iz koje se brodom ili avionom kree na ekspediciju, a to su Australija, Novi Zeland i Junoafrika Republika (za Argentinu i ile viza nije potrebna za boravak do 90 dana).

klima
Antarktik je najhladniji kontinent na svetu. Tu je u ruskoj istraivakoj stanici Vostok 1983. godine izmerena najnia temperatura na planeti, -89,2 C. Poto je Antarktik mogue posetiti samo za vreme leta na junoj hemisferi, temperature su prijatnije nego za vreme hladne zime. Na Antarkitikom poluostrvu one se kreu od -15 C pa sve do 10 C. Klima na delu koji poseuju ekspedicijski brodovi ujedno je i najblaa na celom kontinentu, dok je unutranjost veoma hladna i temperature se na Junom polu retko penju iznad -25 C. Vremenski uslovi su vrlo promenljivi.

predostronostima. Ali nemojte zaboraviti da se radi o Antarktiku, tu nema bolnica, apoteka i doktora u blizini, a i evakuacija u sluaju povrede ili bolesti je pod znakom pitanja zbog udaljenosti i vremenskih neprilika koje mogu onemoguiti spasavanje i prebacivanje u Junu Ameriku. Zato pre puta morate uplatiti osiguranje koje vas pokriva u iznosu od 200.000 amerikih dolara, za sluaj da doe do evakuacije. Budui da sneg reflektuje skoro celokupno ultraljubiasto zraenje, potrebno je nositi zatitne naoare i namazati se dobrom kremom za sunanje, ak i kada je oblano vreme. Ne moram da napominjem da se treba toplo i slojevito obui i pripremiti za hladnou.

novac
Slubena valuta na mom, a na veini ekspedicijskih brodova ameriki dolar.

struja
220V, 50Hz na brodu. Nema potrebe za adapterom, iako to varira od broda do broda.

smetaj
Smetaj je iskljuivo na brodu ili, ako se ide u unutranjost kontinenta, u privatnim kampovima i atorima agencija koje organizuju ekspedicije. Istraivake baze nemaju obiaj da putaju posetioce da spavaju unutar njihovih objekata, osim u hitnim ili sluajevima nude.

vremenska razlika
Svaka istraivaka stanica odreuje vreme po kojem e se ravnati, tako da je ovaj kontinent i po tome poseban, jer u teoriji mogu postojati dve istraivake baze jedna kraj druge, a da se jedna ravna po britanskoj, a druga po ileanskoj vremenskoj zoni. Tako meu njima moe postojati nekoliko sati vremenske razlike. Ali baze najee odreuju vreme po matinim zemljama ili zemljama iz kojih se avionima ili brodovima snabdevaju namirnicama. Poto smo mi na putovanje krenuli iz Argentine, ravnali smo se po argentinskom vremenu, dakle minus etiri sata u odnosu na nau zonu.

informacije
Poeljno je informisati se pre puta - samostalno preko Interneta ili upitom agentu u inostranstvu preko koga putujete. Na samom brodu, ako vas neto zanima, pitanje moete postaviti lanovima naunog osoblja: biolozima, geolozima ili istoriarima i oni e vam rado pojasniti sve u vezi sa Antarktikom.

telefoniranje i internet
Telefoniranje i Internet idu preko satelitske veze, tako da su pozivi iznimno skupi, a Internet spor i s estim potekoama i prekidima.

jezik
Slubeni jezik na brodu je engleski, a velika veina putnika i je iz zemalja engleskog govornog podruja (SAD, Australija, Kanada).

kako se kretati
Kretanje je ogranieno na mesto usidrenja broda. Putnici se gumenim amcima prevoze na obalu pa su slobodni da istrauju ostrvo ili kopno na kojem su pristali. Naravno, postoje neka ogranienja kretanja, jer preti opasnost od pukotina ili provalija u snegu. Pre iskrcavanja, vodii proveravaju podruje i zastavicama oznaavaju sigurno podruje kretanja.

medicinske norme
Ako ne idete na ekspedicije u unutranjost kontinenta, na primer u osvajanje Junog pola peice (u trajanju od dva meseca) ili osvajanje planina, a meu njima i najvie - Maunt Vinsona, onda nema potrebe za dodatnim lekovima ili

56

TRAVEL MAGAZINE