Pokret antiglobalista Darko Pani, student, Fakultet politikih nauka, Beograd, Srbija Osnovne crte Za antiglobalistiki pokret se moe

rei da preuzima tradiciju i ujedno pripada kompleksu novih drutvnih pokreta (mirovni, feministiki, ekoloki), i ne samo to. Antiglobalistiki pokret, za razliku od drugih novih drutvenih pokreta, nije pokret jedne teme (one issue movement) ve se za njega moe rei da predstavlja sabirni centar za glavninu novih drutvenih pokreta i politikih grupa leve orijentacije. On pod svojim kiobranom obuhvata i borce za zatitu ivotne sredine i branitelje civilnih prava, i mirovne organizacije i anarhistike grupe, i borce za prava radnika i neofeministe. Definicija drutvenih pokreta je: Drutveni pokret je kolektivna, javna, dobrovoljna, masovna, manje ili vie spontana akcija ljudi koja izrasta iz nezadovoljenih potreba, izraava odreene sukobe interesa, pokree reavanje znaajnih drutvenih pitanja i stremi manjim ili veim drutvenim promenama. (Pavlovi, 2003: 107). Pokret antiglobalista je u pravom smislu rei transnacionalan s obzirom na povezanost grupa i organizacija u razliite promotivne mree i praksu odravanja periodinih globalnih foruma. Pripadnici pokreta rado istiu da je njihov otpor internacionalan, kao i kapital. Valja istai jo jednu karakteristiku antiglobalistikog pokreta usmerenost na sistemsku promenu svetskog i nacionalnog drutva. ak i zahtevi pojedinih grupa unutar pokreta za reformisanjem takvih kolosa kao to su MMF, Svetska banka ili STO imaju i vie nego revolucionarno znaenje. Antiglobalizam je politiko stanovite koje se decidno protivi negativnim konsekvencama procesa globalizacije. Sledei Bekovu (Beck) definiciju, globalizacijom emo nazvati proces smanjenja uloge nacionalnih drava ujedno poveanjem uloge i uticaja internacionalnih aktera svih vrsta (Bek, 2003). Antiglobalizam stoji u protivstavu ideji vladavine svetskog trita, odnosno nainu ramiljanja koje u realizaciji globalnog trita nalazi reenje za veinu problema savremenog sveta, a to su pre svega pitanja pospeivanja ekonomskog razvoja i otklanjanja siromatva u zemljama Treeg sveta. Sam termin antiglobalisti je prilino sporan jer je on potekao od mainstream i korporativnih medija i obino ga koriste protivnici pokreta. Treba naglasiti da antiglobalisti nisu protivnici globalizacije po sebi, oni su u opoziciji kapitalistikoj, globalizaciji odozgo, pa se njihov pokret moe nazvati i antikapitalistiki ili antikorporativni. Moda afirmativni pojam alterglobalisti najbolje odslikava nastojanja pripadnika pokreta za jednom novom, drugaijom globalizacijom globalizacijom odozdo, iz srca drutvenog bia, imajui pred sobom cilj ostvarivanja globalne socijalne pravde i solidarnosti, fer trgovine izmeu razvijenih i zemalja u razvoju. Najbolji dokaz mondijalistike opredeljenosti antiglobalista upravo su njihove stalne kampanje sa ciljem pribliavanja ljudi razliitih kultura, kao i zalaganja za prava emigranata i azilanata u razvijenim zemljama zapadne hemisfere. Verovatno su jedini istinski antiglobalisti zapravo pripadnici nacionalistikih grupa i pokreta. Kvalifikacija iz srca drutvenog bia na najbolji nain izraava samonikli karakter pokreta, politiko osveivanje i akciju obinih graana suprotstavljenih birokratskoj okotalosti velikih organizacija, recimo politikih partija i ignorantnosti zvaninih institucija. U ovom radu e termini antiglobalisti i alterglobalisti biti korieni kao sinonimi, jer se termin antiglobalisti, premda kreiran od strane protivnika pokreta, odomaio u politikom, medijskom i kolokvijalnom smislu. Drutveni uslovi koji su pogodovali raanju antiglobalistikog pokreta jeste najpre jaanje neoliberalne logike slobodnog trita , iji su najvaniij postulati sledei: 1. Vladavina trita; to znai smanjiti uticaj vlade (politike) na najmanju moguu meru. Zagovaranje meunarodne trgovine i ulaganje po obrascu NAFTA-e. Smanjenje plata unitenjem sindikata i ustrajanje na trendu smanjenja optih prava radnika. Ukratko, totalna sloboda kretanja kapitala, novca i usluga. 2. Smanjenje javnog izdatka za socijalnu pomo; smanjuju se izdaci za kolstvo i zdravstvo, kao i za pomo siromanima, komunalne potrebe...Naravno, ne odbija se dravna pomo za razvoj biznisa. 3. Deregulacija; smanjenje dravne regulacije u bilo kojem pogledu ili smeru koji bi mogao ugroziti profit, kao to su na primer ouvanje okoline ili sigurnost na poslu. 4. Privatizacija; oznaava tenju da se privatizuju sva dobra i usluni servisi, kao to su banke, najvanije industrije, ceste, kole, bolnice pa ak i voda tamo gde se ve osea oskudica u vodi. esto sakrivena iza potrebe za veom efikasnou, privatizacija zavrava u koncentraciji bogatstva kod sve manje ljudi i poveanju poreza za njihove potrebe. 5. Eliminisanje koncepta ''javnog dobra'' ili ''potreba zajednice''; ovi koncepti se zamenjuju s konceptom ''individualne odgovornosti'' ime se prebacuje krivica na siromane za njihovo stanje.'' (imlea, 1999: 110) Neoliberalna politika globalizacije je na stanovitu da smanjenje javne regulacije i uspenost uspostavljanja sistema slobodne trgovine na globalnom nivou moe samo pogodovati nerazvijenim zemljama emu se antiglobalisti protive odgovarajui da je u pitanju utakmica nejednakih s obzirom na ogromnu prednost razvijenih u tehnologiji i intelektualnoj svojini. Za alterglobaliste, vienja kljunih aktera neoliberalne globalizacije odavno su izgubila prefiks ''demokratska'', s obzirom na vidljiv gubitak demokratskog kapaciteta unutar meunarodnih institucija.