UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADMENT I OSIGURANJE BEOGRAD

Prof. dr Ilija Babi

PRIVREDNO PRAVO
Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje

Beograd, 2006.

PR I V R E D N O P R AV O
Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Autor: Prof. dr Ilija Babi Recenzenti: Prof. dr Slavko Cari Prof. dr Mihailo Velimirovi Izdava: UNIVERZITET SINGIDUNUM Fakultet za nansijski menadment i osiguranje Beograd, Danijelova 32 Za izdavaa: Prof. dr Milovan Stanii Tehnika obrada: Vladimir Staki Godina izdanja: 2006.

PREDGOVOR

Udbenik Privredno pravo prvenstveno je namenjen studentima osnovnih studija na Fakultetu za nansijski menadment i osiguranje Univerziteta Singidunum u Beogradu. U skladu sa nastavnim programom Fakulteta, studenti posebno ne izuavaju Uvod u graansko pravo, Stvarno pravo i Obligaciono pravo, a poznavanje niza instituta iz ovih grana prava, objedinjenih u porodicu Graanskog prava, nuno je za izuavanje Privrednog prava. Stoga sam najvanije institute iz ovih disciplina izdvojio, grupisao i izloio u prvom delu udbenika (Osnovi imovinskog prava), a materiju Privrednog prava, u uem smislu, u drugom delu udbenika (Privredno pravo). Materija Privrednog prava u udbeniku sistematizovana je s obzirom na celoviti program nastave na Fakultetu. Shodno tome, ona ne obuhvata one delove koji se detaljno izuavaju u okvirima drugih disciplina na Fakultetu, ili je tim delovima posveeno manje prostora u udbeniku. Ogranien brojem stranica, predvienih za ovaj udbenik, institute Privrednog prava sam uprostio i nisam ulazio u njihovu detaljnu analizu i teorijske rasprave. Nastojao sam da studente upoznam sa opteprihvaenim i optim institutima Privrednog prava zbog ega ova knjiga nema naune i teorijske pretenzije. Udbenik je usklaen sa zakonima i drugim propisima koji su bili na snazi do septembra 2006. godine. U Beogradu, septembra 2006. godine AUTOR

SADRAJ

P R E D G O V O R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III S A D R A J. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V S K R A E N I C E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .XIX

Prvi deo OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA

Glava prva Uvod u imovinsko i privredno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Odeljak prvi Pojam, predmet, metod i izvori imovinskog i privrednog prava
I. II. III. IV. Izrazi privatno, graansko, civilno i imovinsko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Predmet imovinskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Pojam i predmet privrednog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Metod imovinskog i privrednog prava. Naela regulisanja . . . . . . . . . . . . . . . 6 1. Autonomija volje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Ravnopravnost strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 3. Prenosivost (prometljivost) imovinskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 4. Imovinska sankcija (realna egzekucija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 5. Zatita na privatni zahtev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 6. Naelo dispozitivnosti normi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 7. Kombinacija naela i kumulacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Izvori imovinskog i privrednog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1. Pojam izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. Zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 3. Primena pravnih pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 4. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova privrednog i imovinskog prava . . 10 5. Obiaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5.1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5.2. Privredni obiaj - izvor privrednog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 5.3. Uzanse . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 6. Opti uslovi poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 7. Sudska i arbitrana praksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 8. Precedenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

V.

VI
I.

Odeljak drugi Subjekti i objekti imovinskog i privrednog odnosa

Subjekti imovinskog i privrednog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Fizika lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Pravna sposobnost zikih lica. Sticanje i prestanak . . . . . . . . . . . . . 2.2. Poslovna sposobnost zikih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Deliktna sposobnost zikih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Elementi odreivanja zikih lica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Pravna lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Pojam pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Organizacije sa svojstvom pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Pravno lice i njegovi osnivai i uesnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Podele pravnih lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Osnovna obeleja pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Identikovanje pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.7. Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica . . . . . . . . . . . . . II. Objekti imovinskog i privrednog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 14 14 14 15 17 18 20 20 20 21 21 24 24 25 26

Odeljak trei Pravni poslovi

Pojam pravnog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Podela pravnih poslova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2. Pravni poslovi meu ivima (inter vivos) i pravni poslovi za sluaj smrti (mortis causa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3. Teretni (onerozni) i dobroini (lukrativni) pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . 28 4. Formalni i neformalni pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 III. Sastojci pravnog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 IV. Zastupanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 1. Pojam i dejstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 2. Vrste zastupanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 2.1. Zakonski zastupnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 2.2. Statutarno zastupnitvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 2.3. Zastupanje na osnovu akta dravnog organa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 2.4. Zastupanje na osnovu izjave volje zastupanog (punomostvo) . . . . . 31 V. Forma pravnih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 VI. Nevaei pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2. Nitavi pravni poslovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 3. Pojedini nitavi pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.1. Zabranjeni pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.2. Fiktivni pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 3.3. Zelenaki pravni posao (ugovor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 3.4. Nemogunost ispunjenja pravnog posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 3.5. Krenje propisane ili ugovorene forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 3.6. Pravni poslovi lica koja su potpuno poslovno nesposobna . . . . . . . . . .38 3.7. Pravni poslovi neprotnog pravnog lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 I. II.

4. Ruljivi pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Zabluda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Prevara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Prinuda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

39 39 40 40

VII

Odeljak etvrti Sticanje imovinskih prava

1. Derivativno (izvedeno) sticanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Translativan prenos (sukcesija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Konstitutivan prenos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Originarno sticanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 41 42 42

Odeljak peti Vrste imovinskih prava

1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i lina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 2. Relativna (obligaciona) prava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 3. Imovinska i neimovinska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Glava druga Stvarno pravo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Odeljak prvi Uvod
I. II. III. Pojam i naela stvarnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo. . . . . . . . . . . . . . . . 2. Naela regulisanja stvarnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela stvarnih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Stvari u prometu (res in commercio) i van prometa (res exstra commercium) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles) . . . . . . . 4. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu . . . . . . . . . . . . . . . 5. Zamenljive i nezamenljive stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Potrone i nepotrone stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Deljive i nedeljive stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Pripadak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Plodovi (fructus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Novac i procena vrednosti stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 45 45 47 47 47 48 48 49 49 49 49 50 50 51

Odeljak drugi Dravina

I. II. III. IV. Pojam dravine. Detencija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Subjekti dravine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predmet dravine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vrste dravine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Dravina stvari i dravina prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Iskljuiva (individualna) dravina i sudravina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Zakonita i nezakonita dravina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Savesna i nesavesna dravina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 52 52 53 53 53 53 54

VIII

5. Prava (istinita) i manljiva (neistinita) dravina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Neposredna i posredna dravina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Pribavljanje i gubitak dravine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI. Zatita dravine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

55 55 55 56

Odeljak trei Pravo svojine

Pojam prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sadrina prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obeleja prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sticanje prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Derivativno sticanje prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Nain sticanja nepokretnih stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Nain sticanja pokretnih stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Odraj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Sticanje svojine od nevlasnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Zatita prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Reivindikaciona tuba (actio rei vindicatio). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Publicijanska tuba (actio Publiciana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Negatorna tuba (actio negatoria) - tuba zbog uznemiravanja . . . . . . . . . VI. Susvojina (condominium) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Prava suvlasnika u odnosu na celu stvar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Prava suvlasnika u odnosu na alikvotni deo stvari . . . . . . . . . . . . . . . 3. Prestanak suvlasnike zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VII. Zajednika svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i obeleja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Oblici zajednike svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIII. Etana svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IX. Dravna svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . X. Drutvena svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I. II. III. IV. 57 57 58 59 59 59 59 61 61 63 63 64 64 65 66 66 66 66 67 67 68 68 68 69 69 70

Odeljak etvrti Stvarna prava na tuoj stvari

I. II. Pojam i podela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zalono pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Vrste zalonih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Zalono pravo na osnovu ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Sudsko zalono pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Zakonsko zalono pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naela zalonog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Naelo akcesornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Naelo ocijelnosti i njegovo ogranienje i iskljuenje . . . . . . . . . . . . . . . 4. Naelo specijalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Naelo nedeljivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 70 70 71 71 71 72 72 73 73 73 73 74 74

III.

IV.

V.

Hipoteka (zalono pravo na nepokretnim stvarima) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 2. Naputanje naela ocijelnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 3. Predmet hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.2. Nepokretnosti koje mogu biti predmet hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.3. Nepokretnosti koje ne mogu biti predmet hipoteke . . . . . . . . . . . . . . 79 4. Sticanje hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 4.1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 4.2. Ugovor o hipoteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 4.3. Jednostrana hipoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 5. Upis hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 6. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 7. Prava i obaveze poverioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 8. Izbor sredstva namirenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 9. Vansudski postupak namirenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 10. Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji . . . . . . . . . . . . . . 84 11. Redosled namirenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 11.1. Prestanak hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 11.2. Odricanje od hipoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 11.3. Konfuzija i konsolidacija. Propast nepokretnosti . . . . . . . . . . . . . . . 86 11.4. Prestanak hipoteke u optem interesu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 11.5. Amortizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 11.6. Prodaja predmeta hipoteke radi namirenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 11.7. Centralna evidencija hipoteka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Pravo zaloge na pokretnim stvarima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 2. Predmet zaloge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 3. Runa zaloga (pignus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 3.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 3.2. Ugovor o zalozi (contractus pigneraticius). Pojam i osobine. . . . . . . 89 3.3. Prava i obaveze strana iz ugovora o zalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 3.4. Prenoenje zalonog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 3.5. Prestanak zalonog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 4. Registarsko zalono pravo (hipoteka na pokretnoj stvari) . . . . . . . . . . . . . 91 4.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 4.2. Ugovor o zalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.3. Potraivanje koje se obezbeuje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.4. Dejstvo ugovora o zalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 4.5. Namirenje na objektu zaloge. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 4.6. Nain i redosled namirenja. Prestanak registarske zaloge. . . . . . . . . . . 94

IX

Glava trea Osnovni pojmovi opteg dela obligacionog prava . . . . . . . . . . . . 95

Odeljak prvi Uvod
I. II. III. Pojam i deoba obligacionog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Pojam obligaciongo odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Izvori obligacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

X
I. II. III.

Odeljak drugi Ugovor

Pojam, osobine i znaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Podela ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Zakljuenje ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 1. Saglasnost volja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 1.1. Ponuda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 1.2. Prihvatanje ponude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 1.3. Trenutak zakljuenja ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 1.4. Predugovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 2. Predmet ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 3. Osnov ugovora (kauza). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4. Mane (nedostaci) volje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 5. Forma ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 6. Pojaanje ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 6.1. Kapara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 6.2. Ugovorna kazna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 6.3. Odustanica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Dvostrano obavezni ugovori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 2. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti . . . . . . . . . . 111

IV.

Odeljak trei Prouzrokovanje tete

Pojam tete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vrste tete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odgovornost po osnovu krivice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Objektivna odgovornost (odgovornost za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti) . . . . . . . . . . . V. Odgovornost proizvoaa stvari s nedostatkom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI. Naknada materijalne (imovinske) tete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i vrste naknade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Obim naknade materijalne tete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I. II. III. IV. 112 113 114 115 116 118 118 118

Odeljak etvrti Dejstvo obaveza

I. II. III. IV. Ispunjenje obaveza i posledica neispunjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zatezna kamata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ugovorna kamata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravo zadravanja (ius retentionis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam. Nastanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Predmet i dejstvo prava zadravanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 120 121 122 122 122

Odeljak peti Razne vrste obaveza

I. II. III. Novane obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Deljive obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Nedeljive obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

IV.

Solidarne obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 1. Solidarnost dunika (pasivna solidarna obligacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 2. Solidarnost poverilaca (aktivna solidarna obligacija) . . . . . . . . . . . . . . . 126

XI

Odeljak esti Promena poverioca ili dunika

I. II. Ustupanje potraivanja (cesija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Preuzimanje duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

Odeljak sedmi Prestanak obaveza (obligacija)

I. II. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispunjenje obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Vreme i mesto ispunjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Docnja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Docnja dunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Docnja poverioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III. Prebijanje (kompenzacija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV. Otputanje duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Novacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI. Sjedinjenje (konfuzija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VII. Nemogunost ispunjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIII. Zastarelost potraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Poetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Opti i posebni rokovi zastarelosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Zastoj zastarevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Prekid zastarevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 128 128 129 130 131 131 131 132 134 134 135 135 136 136 136 137 138 139

Drugi deo PRIVREDNO PRAVO

Glava prva Statusno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Odeljak prvi Privredni subjekti
I. II. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Osnovna zajednika pravila o privrednim drutvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143 1. Pojam i obeleja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 2. Razvrstavanje privrednih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 3. Sistem osnivanja privrednog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 4. Osnivanje privrednog drutva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5. Imovina privrednog drutva. Odgovornost osnivaa i drugih lica . . . . . . 146 6. Odgovornost za tetu zbog zloupotrebe drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

XII

7. Identitet privrednog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Delatnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2. Sedite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.3. Poslovno ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Registracija privrednog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1. Pojam. Dejstvo registracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2. Nadlenost organa uprave. Predmet registracije . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3. Postupak registracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.4. Nitavost registracije osnivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Preduzimanje pravnih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9.1. Pravna i poslovna sposobnost privrednog drutva . . . . . . . . . . . . . . 9.2. Zastupanje drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Odgovornost privrednog drutva za obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. Lica koja imaju dunost prema drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

149 149 149 150 153 153 154 154 155 156 156 156 157 158

Odeljak drugi Pravne forme privrednih drutva

I. Ortako drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam. Osnivanje. Razgranienje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Osnivaki akt i ugovor ortaka drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Odnosi izmeu ortaka i ortaka sa ortakim drutvom . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Obaveza unoenja uloga. Raspolaganje udelom . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Upravljanje ortakim drutvom (poslovodstvo) . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Raspodela dobiti i snoenje gubitaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Odgovornost ortaka za obaveze drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Prestanak ortakog drutva i istupanje ortaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komanditno drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Osnivanje komanditnog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Zakljuenje i izmena osnivakog ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Ugovor ortaka drutva. Odnos osnivakog ugovora i ugovora ortaka. . 2.3. Registraciona prijava osnivanja komanditnog drutva . . . . . . . . . . . 3. Odnosi meu ortacima i izmeu ortaka i drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Odnosi komanditnog drutva i ortaka prema treim licima . . . . . . . . . . . 5. Promene u lanstvu i status drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drutvo s ogranienom odgovornou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam. Osnivai drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Osnivanje drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Osnivaki akt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Ugovor lanova drutva. Odnos osnivakog akta i ugovora. . . . . . . 2.3. Osnovne obaveze lanova - ulozi i osnovni kapital . . . . . . . . . . . . . 3. Udeli u drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Sticanje udela. Pravna priroda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Knjiga udela. Znaaj upisa u knjigu udela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Prava po osnovu udela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Sopstveni ulozi drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Osnovna prava lanova drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Pravo raspolaganja udelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Zalaganje udela od strane lana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 159 159 160 160 161 161 161 162 163 163 164 164 165 165 165 166 166 167 167 167 167 168 169 169 169 170 170 170 170 170 171

II.

III.

4.3. Pravo isplate dobiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. Organi drutva s ogranienom odgovornou . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Prestanak svojstva lana drutva i drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV. Akcionarsko drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Osnivanje akcionarskog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Osnivaka skuptina otvorenog akcionarskog drutva . . . . . . . . . . . . . . . 4. Otvoreno i zatvoreno drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Akcije i druge hartije od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Dividende i druge isplate akcionarima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Osnovni kapital drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Vrste uloga i njihovo unoenje u drutvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2. Minimalni osnovni kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Organi akcionarskog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2. Skuptina akcionarskog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3. Upravni odbor, izvrni odbor i direktor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.4. Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora . . . . . . . . . . . . . . . 8.5. Sekretar akcionarskog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Prestanak drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V. Drutveno preduzee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI. Javno predzee . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

171 171 172 173 173 173 174 175 175 176 176 176 176 177 177 177 178 178 179 180 180 181

XIII

Odeljak trei Povezivanje i reorganizacija drutva. Privredne komore

I. Povezivanje drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Nain povezivanja drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Drutva povezana kapitalom. Kontrolno i znaajno uee u kapitalu . . 4. Drutva povezana ugovorom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Reorganizacija privrednog drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Statusne promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Promena pravne forme privrednih drutava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Vrste promene pravne forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Privredne komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Udruivanje u komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Sistem komora. Organi komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Delatnost komore . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 183 184 185 185 185 185 185 187 187 187 187 187 187 188 189

II.

III.

Odeljak etvrti Preduzetnici i zdruge

I. II. Preduzetnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam, registracija i obeleja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Prestanak preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zadruge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam. Principi poslovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Razgranienje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 189 190 191 191 191

XIV
I.

3. Razvrstavanje zadruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Osnivanje zadruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Organi zadruge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Imovina zadruge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

192 192 193 193

Odeljak peti Finansijske i osiguravajue organizacije

Finansijske organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Pojam banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Vrste bankarskih poslova i podela banaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Poslovi koje banka moe obavljati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Osnivanje i poslovanje banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Organizacija i organi banke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Narodna banka Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Organi NBS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Ovlaenja u oblasti monetarne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Pojam i osnivanje berzi. Uprava i akti berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Delatnost berze. Zabranjeni poslovi.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Arbitraa berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. Prestanak rada berze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drutva za osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam. Vrste organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Akcionarsko drutvo za osiguranje. Organi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Drutvo za uzajamno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Agencija za poslove pruanja drugih usluga u osiguranju . . . . . . . . . . . . 194 194 195 195 195 196 196 198 199 199 199 200 201 201 202 202 202 203 203 203 204 204

II.

Odeljak esti Prestanak drutava i preduzetnika

I. II. Pojam i osnovi za prestanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Likvidacija privrednog drutva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 1. Pretpostavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 2. Postupak. Likvidacioni upravnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 3. Radnje likvidacionog upravnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 4. Isplate i okonanje likvidacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 Steajni postupak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 2. Steaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 2.1. Pokretanje postupka steaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 2.2. Organi postupka steaja i otvaranje steajnog postupka . . . . . . . . . . 208 2.3. Pokretanje prethodnog steajnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 2.4. Pokretanje steajnog postupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 2.5. Pravne posledice pokretanja steajnog postupka po steajnog dunika. . .210 2.6. Posledice pokretanja steajnog postupka na potraivanje . . . . . . . . 210 2.7. Ostale vanije posledice pokretanja steajnog postupka . . . . . . . . . 211 2.8. Steajna masa. Utvrivanje potraivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

III.

IV.

2.9. Pobijanje pravnih poslova steajnog dunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.10. Unovenje i deoba steajne mase. Zakljuenje steajnog postupka. . . 3. Reorganizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prestanak preduzetnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

212 212 213 214

XV

Glava druga Industrijska svojina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

I. II. III. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izvori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Podela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Patentno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Patent. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Know - how. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Pravo znakova razlikovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Pravo na ig. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Pravo na dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Pravo na zatitu oznake geografskog porekla . . . . . . . . . . . . . . . . . .

215 216 217 217 217 228 230 230 238 245

Glava trea Ugovori u privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

I. II. III. Pojam ugovora u privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovna obeleja ugovora u privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ugovor o prodaji u privredi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam, osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Sastojci ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Roba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Rizik propasti ili oteenja robe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Cena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Obaveze prodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1. Isporuka robe kupcu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2. Odgovornost za nedostatke stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Obaveze kupca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.2. Isplata cene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.3. Preuzimanje stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Modaliteti ugovora o prodaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Prodaja radi pokria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Kupovina radi pokria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Prodaja sa zadravanjem prava svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Prodaja sa specikacijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Kupovina na probu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ugovor o komisionu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i osobine ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Vrste ugovora o komisionu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Samostalno istupanje komisionara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Obaveze komisionara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Izvrenja naloga kako glasi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 251 253 253 254 254 254 255 256 256 257 260 264 264 264 265 265 265 266 267 268 268 269 269 269 270 272 272 272

IV.

V.

XVI

4.2. Zakljuenje posla sa treim licem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. uvanje interesa komitenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. Saoptavanje komitentu imena saugovaraa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.5. Podnoenje izvetaja i polaganje rauna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Obaveze komitenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1. Omoguavanje komisionaru da izvri nalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2. Plaanje naknade (provizije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.3. Naknada uinjenih trokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4. Obezbeenje potraivanja komisionara prema komitentu . . . . . . . . 5.5. Odnosi sa treim licima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI. Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i osobine ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Vrste trgovinskog zastupanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Obaveze ugovornih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Obaveze zastupnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Obaveze nalogodavca (ovlaenja zastupnika) . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Prestanak ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VII. Ugovor o posredovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i obeleja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Razgranienje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Obaveze ugovornih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Obaveze posrednika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Obaveze nalogodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIII. Ugovor o uskladitenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i obeleja ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Vrste skladita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Obaveze ugovornih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Obaveze skladitara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Obaveze ostavodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IX. Ugovor o graenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam ugovora. Bitni sastojci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Pravna priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Zakljuenje ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Obaveze ugovornih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Obaveze izvoaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Obaveze naruioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Predaja izgraenog objekta naruiocu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. Odgovornost izvoaa radova za tetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . X. Ugovor o pediciji (otpremanju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Obaveze ugovornih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Obaveze peditera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Obaveze nalogodavca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XI. Ugovor o prevozu stvari eleznicom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i obeleja ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Vrste ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Tovarni list . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

273 273 274 274 275 275 275 276 276 277 278 278 279 279 279 282 283 284 284 284 285 285 285 286 286 286 287 287 289 291 291 292 293 294 294 296 297 298 300 300 301 301 303 304 304 305 306

4. Obaveze ugovornih strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Obaveze prevozioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Obaveze poiljaoca (ovlaenja prevozioca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Ugovorna odgovornost prevozioca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XII. Ugovor o prevozu stvari drumom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i obeleja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Obaveze prevozioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Ugovorna odgovornost prevozioca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.Obaveze poiljaoca i primaoca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . XIII. Ugovor o meovitom (kombinovanom) prevozu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Pravna priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Razgranienje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Osnovne obaveze iz ugovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

306 306 309 310 311 311 313 315 316 317 317 318 318 320

XVII

Glava etvrta Hartije od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

Odeljak prvi Osnovna pravila o hartijama od vrednosti
I. Pojam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . II. Izvori prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . III. Bitna obeleja hartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . IV. Razgranienje izmeu hartija od vrednosti i drugih isprava . . . . . . . . . . . . V. Bitni sastojci hartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VI. Pravna priroda hartija od vrednosti i nastanak obaveze . . . . . . . . . . . . . . . . VII. Podela hartija od vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . VIII. Bitna obeleja hartija od vrednosti na donosioca, na ime i po naredbi . . . . 1. Hartije od vrednosti na donosioca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Hartije od vrednosti na ime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Hartije od vrednosti po naredbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 322 322 323 324 325 326 327 327 328 328

Odeljak drugi Pojedine hartije od vrednosti

I. Menica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i funkcije menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Nastanak menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Izvori meninog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Pravna priroda menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Menina naela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Vrste menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Elementi menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Bitni elementi (sastojci) menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2. Nebitni (fakultativni) menini elementi klauzule u menici . . . . . . 8. Menine radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1. Uopte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2. Izdavanje menice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3. Umnoavanje i prepisi menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 329 330 331 332 332 333 334 335 335 336 336 337 338

XVIII

II.

III.

IV.

8.4. Prenos menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.5. Avaliranje menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.6. Akceptiranje menice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Plaanje meninog iznosa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Intervencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11. Protest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.1. Pojam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.2. Vrste protesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11.3. Postupak. Sadraj protestne isprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Notikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13. Regres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14. Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15. Zastarelost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16. Neosnovano obogaenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam i uloga eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Istorijat. Izvori prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Bitni sastojci eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Nebitni sastojci eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Nedozvoljene klauzule u eku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Vrste ekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. ekovne radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Izdavanje eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2. Prenos eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.3. Avaliranje eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.4. Isplata eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.5. Opozivanje eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.6. Regres zbog neisplate eka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.7. Tuba iz osnovnog odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.8. Prestanak prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Skladinica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Pojam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Izdavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Sastojci i sadrina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Prenoenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Protest. Regresni zahtev . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Legitimacione hartije i znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Legitimacioni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Legitimacione hartije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

338 339 340 341 342 342 342 343 343 343 344 344 345 346 346 346 347 347 349 349 350 352 352 352 352 353 353 353 354 354 354 354 354 355 356 357 357 357 358

SKRAENICE

AD OAGZ VPS VSS EIP

Akcionarsko drutvo Opti austrijski graanski zakonik iz 1811 Vii privredni sud Vrhovni sud Srbije Enciklopedija imovinskog prava i prava udruenog rada, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978 Drutvo s ogranienom odgovornou Drutveno preduzee Zakon o bankama, Slubeni glasnik RS broj 107/2005 Zakon o Narodnoj banci Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 72/2003, 55/2004 i 85/2005 drugi zakon. Zakon o oznakama geografskog porekla,Slubeni list SCG, broj 20/2006 Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, Slubeni glasnik RS, broj 57/2003 Zakon o zadrugama, Slubeni glasnik SRS, broj 57/89 i Slubeni glasnik RS, br. 67/93, 46/95 i 101/2005 drugi zakon. Zakon o izvrnom postupku, Slubeni .glasnik RS, broj 125/2004 Zakon o vanparninom postupku, Slubeni glasnik SRS, br. 25/82 i 48/88

DOO DP ZB ZNBS

ZOGP ZZP

ZZS

ZIP ZOVP

Zakon o igovima, Slubeni list SCG, br. 61/2004 i 7/2005 ZOJP Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, Slubeni glasnik RS, broj 25/2000 i 25/2002 ZOK Zakon o koncesijama,Slubeni glasnik RS, broj 55/2003 ZOM Zakon o menici, Slubeni list FNRJ, broj 104/46, Slubeni list SFRJ, br. 16/65, 54/70, 57/89 i Slubeni list SRJ, broj 46/96 ZOO Zakon o obligacionim odnosima, Slubeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 46/85 i 57/89 i Slubeni list SRJ, broj 31/93 ZOPA Zakon o patentima, Slubeni glasnik RS, br. 32/2004 i 35/2004 ZOP RS Zakon o preduzeima Republike Srpske, Slubeni glasnik RS, broj 24/98 ZOS Zakon o osiguranju, Slubeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004, 61/2005 i 85/2005 drugi zakon. ZOSPO Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa, Slubeni list SFRJ, br.6/80 i 36/90 i Slubeni list SRJ, broj 29/96 ZSP Zakon o steajnom postupku Slubeni glasnik RS, broj 84/2004 i 85/2005 drugi zakon.

ZO

XX

ZOT

ZO

ZPZD ZPD ZPN ZPI ZPP ZRPS

ZSO ZTHV

ZUP

ZUPD

ZUP

ISP JP

Zakon o trgovini, Slubeni list SRJ, br. 32/93, 50/93, 41/94, 22/96, 29/96, 37/2002 Zakon o eku, Slubeni list FNRJ, broj 105/46, Slubeni list SFRJ, broj 12/65, 50/71, 52/73 i Slubeni list SRJ, broj 46/96 Zakon o pravnoj zatiti dizajna, Slubeni glasnik RS, broj 61/2004 Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS, broj 125/2004 Zakon o prometu nepokretnosti, Slubeni glasnik RS, broj 42/98 Zakon o planiranju i izgradnji, Slubeni glasnik RS br. 47/2003 i 34/2006 Zakon o parninom postupku, Slubeni glasnik RS, broj 125/2004 Zakon o registraciji privrednih subjekata, Slubeni glasnik RS, br. 55/2004 i 61/2005 Zbirka sudskih odluka Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata, Slubeni glasnik RS, broj 46/2006 Zakon o optem upravnom postupku, Slubeni list SRJ, broj 33/97 i 31/2001 Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, Slubeni list SRJ, broj 26/95 Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju Slubeni list SRJ, broj 26/95 Izbor sudske prakse Javno preduzee

KD NBS OD OIZ OUZ PZ GZRF

ZRPS

ZTDH ZTDF IGZ JTZ NGZ NTZ TZKJ SGZ TZKS TZF FGZ HGZ vZO

Komanditno drutvo Narodna banka Srbije Ortako drutvo Opti imovinski zakonik za Knjaevinu Crnu Goru iz 1888 Opte uzanse za promet robom, Slubeni list FNRJ, broj 15/54 Porodini zakon, Slubeni glasnik RS, broj 18/2005 Graanski zakonik Ruske Federacije (prvi deo stupio na snagu 1. januara 1995, a drugi deo 1. marta 1996) Zakon o registraciji privrednih subjekata, Slubeni glasnik RS, broj 55/2004 Zakon o trgovakim drutvima Hrvatske, Narodne novine, broj 11/93 Zakon o trgovakim drutvima Francuske od 24. jula 1966 Italijanski graanski zakonik iz 1942 Jednoobrazni trgovaki zakonik SAD iz 1962 Nemaki graanski zakonik iz 1896 Nemaki trgovaki zakonik iz 1897 Trgovaki zakonik Kraljevine Jugoslavije iz 1937 Srpski graanski zakonik iz 1844 Trgovaki zakonik Kneevine Srbije iz 1860 Trgovaki zakonik Francuske iz 1808 Francuski graanski zakonik iz 1804 Holandski graanski zakonik iz 1994 vajcarski zakonik o obligacijama iz 1911

Prvi deo

Osnovi imovinskog prava

Glava prva UVOD U IMOVINSKO I PRIVREDNO PRAVO

Odeljak prvi POJAM, PREDMET, METOD I IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA

I.

IZRAZI PRIVATNO, GRAANSKO, CIVILNO I IMOVINSKO PRAVO

Izraz privatno pravo nastao je prevodom latinskih rei ius privatum (privatno pravo). Rimski pravnici su pravna pravila delili na ius publicum (javno pravo) i ius privatum (privatno pravo)1 s obzirom na interes koji se pravnom normom titi.2 Neto potpunija denicija istie da se javno pravo moe opisati kao ono pravo, koje regulie odnose pojedinaca prema dravi kao vlasti, i odnose pojedinih vlasti meu sobom, dok bi privatno pravo bilo ono, koje regulie iskljuivo odnose izmeu samih pojedinaca, ili i pojedinaca i drave, ali ne kao vlasti.3 Ako bi se ova podela prihvatila najznaajniji deo privatnog prava je graansko pravo (prema toj podeli u privatno pravo bi se, danas, pored graanskog prava, uvrtavalo privredno pravo, intelektualno pravo, lino pravo, saobraajno pravo, radno pravo itd),4 to
1

U klasinom dobu rimske drave smatralo se da ius privatum obuhvata: ius civile, ius gentium i ius naturale vidi potpunije: Tasi, ., Uvod u pravne nauke Enciklopedija prava, Beograd, Slubeni list SRJ, 1995, strana 398. Ulpian je, tako, u Institucijama istakao: Javno pravo je ono koje se odnosi na poloaj drave, a privatno na korist pojedinaca.. Barto, M., je u delo Osnove privatnog prava, Beograd, bez godine, uvrstio: Opti deo privatnog prava, Stvarno pravo, Obligaciono pravo, Porodino pravo, Nasledno pravo, Zadruno pravo i Trgovako pravo. Markovi, L. Graansko pravo, prva knjiga, Opti deo i stvarno pravo, Beograd, Narodna samouprava, 1927, strana 18.

je neke pisce opredelilo da privatno pravo izjednae sa graanskim,5 iako je pojam privatno pravo iri od pojma graansko pravo.6 Naziv graansko pravo nastao je prevodom latinskih rei ius civile (one su oznaavale pravo koje je rezervisano samo za rimske graane (cives), a ne za strance (peregrine) tj. graane drugih tadanjih dravica (civitates).7 Danas graansko pravo, kao deo pravnog sistema, obuhvata: uvodni (opti) deo, stvarno pravo, nasledno, porodino i obligaciono. U irem smislu ovaj izraz ima u vidu, pored ovih delova, i novorazvijena prava privredno, intelektualno, radno i dr.8 Imovinsko pravo (u objektivnom smislu) je skup pravnih pravila kojima su regulisani odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih, obligacionih i naslednih prava, i pravni poloaji (statusi) pravnih subjekata (pravnih i zikih lica). Izrazom imovinsko pravo se oznaava najznaajniji deo graanskog prava koji regulie odnose koji nastaju prometom robe ili usluga na tritu, pri emu se novac pojavljuje kao sredstvo plaanja. Ovaj pojam ne obuhvata privredno pravo, koje se izdvojilo iz graanskog prava i formiralo posebnu naunu disciplinu.9 U okviru predmeta Privredno prava izloiemo osnove imovinskog prava. Za potrebe studenata Fakulteta za nansijski menadment i osiguranje iz imovinskog prava izdvojeni su: opti (uvodni deo) imovinskog i privrednog prava, stvarno pravo i opti deo obligacionog prava. Izrazi imovinsko, graansko, privatno i civilno pravo se, neretko, upotrebljavaju kao sinonimi.10

II.

PREDMET IMOVINSKOG PRAVA

Predmet discipline imovinskog prava su odnosi koje ono ureuje. On je raznorodan i obuhvata opti deo imovinskog prava, stvarno pravo, obligaciono pravo i nasledno pravo.11 Opti deo imovinskog prava sadri institute iz posebnih delova imovinskog prava (stvarnog, obligacionog i naslednog) koji su im zajedniki, kao to su: statusi pravnih subjekata, pravni poslovi tih subjekata, njihovo zastupanje, vrste subjektivnih imovinskih prava, povreda i zatita prava itd. Stvarno pravo je
5

6 7 8 9 10

11

Vidi, na primer: orevi, A., Sistem privatnog (graanskog) prava, Beograd, 1996, NIU Slubeni list SRJ, str. 57 65. Vidi: Markovi, L., Graansko pravo, Beograd, Narodna samouprava AD, Beograd, strana 1. Vidi: orevi, A., op. cit., strana 57. Vidi: Vodineli, V.V., Graansko pravo uvodne teme, Beograd, Nomos, 1991, strana 55. Suprotan stav usvaja Stupar, M., u delu Graansko pravo, opti deo, Beograd, 1962, str. 6. Vidi potpunije: Vodineli, V. V., Graansko pravo, Uvodne teme, Beograd, Nomos, 1991. godine, str. 14. i 15. O predmetu imovinskog prava vidi npr: Vedri, M., i Klari, D. P., Osnove imovinskog prava, Zagreb, 1989, str. 6. i Vukovi, M., Opi dio graanskog prava, knjiga prva, Zagreb, 1959, str. 23.

skup pravila kojim su ureeni odnosi pravnih subjekata povodom stvarnih prava. Predmet discipline obligacionog prava, je skup pravnih normi, kojim su regulisani obligacioni odnosi. Obligacioni odnosi sadre imovinska prava i obaveze poverioca i dunika u prometu robe i usluga. Predmet naslednog prava, je skup pravnih normi koje reguliu imovinske odnose nastali posle smrti zikog lica. Izlaganja o institutima naslednog prava nisu predviena programom Fakulteta te su izostavljena.

III.

POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA

Izraz privredno pravo moe oznaavati granu pravnog sistema ili naunu disciplinu. Privredno pravo (kao grana pravnog sistema) obuhvata vaea pravna pravila kojima su regulisani statusi (poloaji) privrednih subjekata (pravnih i zikih lica), i njihovi pravni poslovi koji imaju privredni karakter. Privredno pravo (kao nauna disciplina) prouava i tumai pravna pravila (kojima su regulisani statusi privrednih subjekata i drugih uesnika i njihovi pravni poslovi) primenom vie naunih metoda izuavanja i tumaenja vaeeg prava (de lege lata) pri emu predlae donoenje drukijih, primerenijih reenja (de lege ferenda). Naziv privredno pravo je, sve donedavno, bio opteusvojen u naoj pravnoj literaturi.12 On bi, po miljenju nekih autora, oznaavao da su subjekti privrednog prava samo privredne organizacije (a ne i zika lica koja se profesionalno bave privrednom delatnou) i da je dirigovanje drave osnovno obeleje statusa i poslova privrednih subjekata, dok je u trinim uslovima osnovno obeleje autonomija volje ovih subjekata.13 Termin trgovako pravo (usvojen u pravu prve Jugoslavije) prvenstveno bi imao u vidu status i staleko pravo trgovaca i njihove pravne poslove, a ne i pravne poslove netrgovaca (to savremeni pravni sistemi ne prihvataju). Izraz trgovinsko pravo bi ukazivao da su predmet njegovog regulisanja samo trgovinski odnosi (promet robe), a ne i ostale privredne delatnosti, tako da bi obuhvatalo samo ugovorne odnose.14
12

13

14

Legradi, R., Nauka privrednog prava, Nauna knjiga, Beograd, 1968, Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976. godine, Goldtajn, A., Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, urovi, R., Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986. Vasiljevi, M., Poslovno pravo (trgovinsko i privredno), Savremena administracija, Beograd, 1997, str. 4. Vasiljevi, M., op. cit, str. 4. i 5. i Jankovec, I., Privredno pravo, Slubeni pregled, Beograd, 1996, str. 6.

Danas se sree i naziv poslovno pravo koje, po jednom miljenju, pored pravnih normi o statusu privrednih subjekata i njihovih pravnih poslova, obuhvata npr. i materijalno pravne propise o steaju, nedoputenoj konkurenciji, industrijskoj svojini, poslovima efektnih berzi, menici i eku, drugim hartijama od vrednosti.15 Po drugom miljenju poslovno pravo, osim navedene materije, prouava pravo trita rada (pravni promet radne snage i pravni reim radnih odnosa izmeu poslodavca i zaposlenih) i meunarodno poslovno pravo (meunarodno privredno - pravno poslovanje i druge oblike privrednog poslovanja sa inostranstvom).16 Naziv privredno pravo je usvojen je i u nekim drugim pravnim sistemima (kao npr. u Engleskoj pod nazivom commercial law ili mercantile law, u Francuskoj droit commercial, u Italiji diritto commerciale, u Nemakoj Handelsrcht, a u Rusiji hazjajstvenoje pravo), koja poivaju na razvijenim slobodnim tritima, a ta grana prava po svom predmetu odgovara privrednom pravu u Srbiji.17 Naziv privredno pravo nije naputen ni u savremenom srpskom pravu.18 Predmet privrednog prava su pravila koja reguliu status (pravni poloaj) privrednih subjekata i njihove pravne odnose. Prvi deo privrednog prava se oznaava kao privredno statusno pravo, a drugo kao privredno ugovorno pravo. U privredno statusno pravo se, prvenstveno, uvrtavaju norme (preteno imperativnog karaktera) koje ureuju nastanak, oblike, bitna obeleja, imovinu, organe i zastupanje privrednih subjekata, nadzor nad njihovim radom, udruivanje i prestanak. Privredno ugovorno pravo obuhvata norme (preteno dispozitivnog karaktera) koje reguliu odnose koje uspostavljaju privredni subjekti, voeni autonomijom volje i to: ugovore u privredi, izdavanje hartija od vrednosti, bankarske i druge pravne poslove.

IV. METOD IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA. NAELA REGULISANJA

Metod proistie iz naela koja su zastupljena u regulisanju imovinskog i privrednog odnosa i statusa, prilikom njegovog nastanka, izmene i prestanka; odreivanja uloge, ovlaenja i obaveza strana u odnosu i objekta tog odnosa; sankcije zbog povrede prava i zatite prava.19
15 16

17

18

19

Vasiljevi, M., op. cit. str. 6. Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadment Braa Kari, Beograd, 1994. godine, str. 10. i 11. Velimirovi, M., Privredno pravo, Pravni fakultet u Srpskom Sarajevu, 2001; Jankovec, I., op. cit. str. 5, Vasiljevi, M., op. cit. str. 4, Goldtajn, A., op. cit. str. 1217. Jankovec, I., ibidem i Spirovi - Jovanovi, L., Privredno pravo, prvi deo, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996. i Privredno pravo, drugi deo, Beograd, 1997. Uporedi: Vodineli, V. V., op. cit., strana 59.

Po svom znaaju istiu se naela: 1) autonomije volje, 2) ravnopravnosti strana, 3) prenosivosti (prometljivost) imovinskih prava, 4) imovinska sankcija, 5) zatita na privatni zahtev i 6) dispozitivnosti normi.

1. Autonomija volje
Autonomija volje je mogunost subjekata prava da, po pravilu, po svojoj volji urede svoje odnose te da slobodno odluuju o vrenju prava koja im pripadaju. Autonomija volje obuhvata: a) slobodu zasnivanja pravnih poslova i b) slobodu vrenja prava. Sloboda zasnivanja pravnih poslova podrazumeva slobodu subjekta: da zasnuje ili ne zasnuje pravni posao; da bira stranu sa kojim e zasnovati taj posao i da, eventualno, sa drugom stranom (ako se zakljuuje ugovor ili drugi dvostrani pravni posao) odredi sadrinu pravnog posla. Sloboda vrenja prava je ovlaenje subjekta da o vrenju ili nevrenju prava, nainu vrenja prava, raspolaganju pravima i njihovoj zatiti, odluuje po svojoj volji. Autonomija volje proizilazi iz injenice da su imovinskopravni odnosi preteno regulisani dispozitivnim normama koje se primenjuju kad strane svoj odnos ne urede po svojoj volji. Autonomija volje je ograniena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obiajima.

2. Ravnopravnost strana
Ravnopravnost strana je princip po kome se svi uesnici imovinskog odnosa stavljaju u jednak poloaj. U tom odnosu volja jedne strane nije potinjena volji druge. Fizika i pravna lica, kao uesnici imovinskog i privrednog odnosa, jednaki su u svim pravnim situacijama.

3. Prenosivost (prometljivost) imovinskih prava

Imovinska prava su, po pravilu, odvojena od linosti i mogu sluiti drugome. Veina imovinskih prava su, stoga, po prirodi prenosiva. Voljom njihovog imaoca ili na nain odreen zakonom ta prava se prenose sa jednog na drugog pravnog subjekta. Neka imovinska prava su neprenosiva. Tako je npr. plodouivanje (ususfructus), neprenosivo iako je imovinsko pravo, jer je vezano za linost (traje do smrti plodouivaoca, ako pre toga nije prestalo na nain odreen ugovorom, odlukom suda ili zakonom). Neprenosivo je i zakonsko izdravanje izmeu suprunikava, roditelja i dece i drugih srodnika, poto je zakonom vezano za odreeno lice.

4. Imovinska sankcija (realna egzekucija)

Imovinska sankcija je graanska odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze. Iako se naziva sankcija ona u graanskom pravu nema karakter kazne kao to

je to sluaj u krivinom i upravnom pravu. U savremenim pravima nije predviena sankcija na linim dobrima dunika ni njegovoj imovini. Imovinska sankcija se ispoljava u ekvivalentnosti inidbi - naelu obligacionog prava po kome se strane prilikom zakljuenja dvostranih ugovora rukovode principom jednake vrednosti uzajamnih davanja. Imovinska sankcija se primenjuje i na dunika koji ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem.

5. Zatita na privatni zahtev

Iz naela autonomije volje proistie i naelo pruanja zatite na privatni zahtev titulara tog prava. On moe, a ne mora da titi svoje ugroeno ili povreeno pravo. Dravni organ, po pravilu, ne pokree postupak pred sudom po slubenoj dunosti (ex ofcio) nego po privatnom zahtevu imaoca ugroenog ili povreenog prava (ex privato). Zahtev se, po pravilu, podnosi sudu ali, za zatitu pojedinih subjektivnih prava, i organima uprave.

6. Naelo dispozitivnosti normi

Veina normi imovinskog prava su dispozitivnog karaktera. Subjekti imovinskog odnosa ne moraju prihvatiti dispozitivna zakonska reenja. Strane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je zakonom odreeno.

7. Kombinacija naela i kumulacija

Navedena naela stiu se kumulativno ili samo neki od njih u imovinskopravnom odnosu, sa razliitim domaajima. Svako naelo ima izuzetke. Tako je autonomija volje ograniena prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obiajima (lan 10. ZOO); ravnopravnost strana mogunou jedne, po pravilu, ekonomski jae strane, da unapred pripremi tekst ugovora, naelu prenosivosti suprotstavlja se neprenosivost ak i imovinskih prava, ako su vezana za linost itd.

V.

IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA

1. Pojam izvora

Izraz izvor prava najee se upotrebljava u dva osnovna znaenja.20 Jedan ima u vidu snagu, uzrok koji stvara pravo, a drugi oblike u kojima se pravo ispoljava. Prva pravna pojava se naziva materijalni izvor prava, a druga formalni izvor prava.
20

Paund, R., u svom znamenitom delu Jurisprudencija (knjiga II, Beograd Podgorica, Slubeni list SRJ CID, 2000, str. 203. i 204), istie pet znaenja izraza izvor prava.

Materijalni izvor prava je sutina prava, njen pravi izvor, a sa kauzalno sociolokog gledita se ispituje koji socijalni inioci vre uticaj na zakonodavca i druge autoritete ije odluke imaju obaveznu snagu.21 Formalni izvor prava (oznaava se i kao objektivno pravo) odraava i potvruje materijalni izvor prava kroz opte norme (pravne akte). Opte norme, koje ureuju imovinske i privredne odnose, primenjuju se na sve odnose iste vrste. One se ne iscrpljuju jednom primenom nego se potvruju,22 za razliku od pojedinane norme koja se primenjuje samo na konkretan sluaj nakon ega njena vanost prestaje. Opta norma, sadrana u formalnom izvoru prava, donosi se unapred za sve subjekte ime se obezbeuje ravnopravnost i pravna sigurnost. Najvaniji izvor formalnog imovinskog i privrednog prava je zakon, ali je znaajna i uloga nepisanih i pisanih obiaja, naroito uzansi. Ali, pod odreenim pretpostavkama sudska praksa moe uticati na primenu formalnih izvora prava. Izuzetno na imovinske odnose mogu se primeniti pravna pravila iz zakonika prve Jugoslavije ija vanost je prestala.

2. Zakon
Zakon je najvaniji pisani izvor, a predstavlja sistematizovane pravne norme koje reguliu imovinske i privredne odnose, donesen od najvie zakonodavne vlasti, najvii pravni akt, posle ustava. Veina evropskih drava je donela graanske i trgovake zakonike koji su regulisali imovinske i privredne odnose. Francuska je donela Graanski zakonik - FGZ 1804 (Code civil), Trgovaki zakonik - FTZ 1807. god (Code de commerce), Austrija Opti graanski zakonik - OAGZ 1811, a Trgovaki zakon - ATZ 1897; Srbija, pre nastanka prve Jugoslavije, Graanski zakonik - SGZ 1844, a Trgovaki zakonik - STZ 1860; Crna Gora Imovinski zakonik - OIZ 1888. godine, a Trgovaki zakonik - TZCG 1910; Nemaka Graanski zakonik - NGZ 1896, a Trgovaki zakon - NTZ 1897. godine. vajcarska je donela Graanski zakonik - vGZ 1907 godine (stupio je na snagu 1. januara 1912. godine) ali i poseban Zakonik o obligacijama - vZO od 30. 3. 1911. godine koji je jedinstveno regulisao imovinske i privredne odnose, Holandija Graanski zakonik 1994 (HGZ), Rusija Graanski zakonik - RGZ, prvi deo 1994. godine, a drugi deo 1995. itd. Najvaniji formalni izvor imovinskog i privrednog prava u naoj zemlji su: Zakon o privrednim drutvima, Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO), Zakon u vazdunoj plovidbi, Zakon o ugovorima o
21

22

Tasi, ., Uvod u pravne nauke - Enciklopedija prava, NIU Slubeni list SRJ, Beograd, 1995, str. 304. Stankovi, O. i Vodineli, V. V., op. cit. str. 7.

10

prevozu u eleznikom saobraaju, Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju, Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi itd.

3. Primena pravnih pravila

Svi imovinski i privredni odnosi nisu regulisani pozitivnim propisima (kao to je npr. ugovor o posluzi, poklonu, ortakluku itd). Pod odreenim pretpostavkama na te odnose se mogu primeniti pravna pravila iz graanskih odnosno trgovakih zakonika koji su vaili na podruju prve Jugoslavije (SGZ, OAGZ i OIZ), na osnovu ovlaenja iz Zakona o nevanosti pravnih propisa donetih pre 6. 4. 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.23 Pravni propisi (zakoni, uredbe, naredbe, pravilnici i dr) koje su doneli organi vlasti okupatora i njegovih pomagaa na podruju FNRJ, za vreme neprijateljske okupacije, su proglaeni nepostojeim, dok su pravni propisi koji su bili na snazi na dan 6. 4. 1941. godine izgubili pravnu snagu. Pravna pravila mogu se primenjivati na odnose koji nisu ureeni vaeim propisima, a nisu u suprotnosti sa Ustavom i ostalim pozitivnim propisima. Odgovarajua pravna pravila mogu se primeniti i iz zakonika koji su vaili na drugom podruju prve Jugoslavije, ako je to pravno pravilo primerenije u pojedinom sluaju.

4. Jedinstveno regulisanje pravnih poslova privrednog i imovinskog prava

Pre stupanja na snagu ZOO u Jugoslaviji su za privredno pravo vaili jedni, a za graansko (imovinsko) pravo drugi izvori. Takva pravna situacija postojala je jo od prve Jugoslavije, koja je bila rascepkana na vie pravnih podruja. Na teritoriji Srbije (izuzev Vojvodine) vaio je Srpski graanski zakonik SGZ od 1844, godine i Trgovaki zakonik od 1860. godine. Osnovni izvor trgovakog prava u Crnoj Gori je bio Trgovaki zakon od 1910. godine, a graanskog prava Opti imovinski zakonik - OIZ iz 1888. godine. Hrvatsko - ugarski Trgovaki zakon od 1875. godine primenjivao se na trgovce u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojvodini, dok je graanskopravne odnose regulisao OAGZ. Na ovim podrujima su graanski zakonici primenjivani kao opti, ako drukije nije bilo propisano. Do stupanja na snagu ZOO (stupio je na snagu 1.10.1978.) na pravne poslove privrednog prava se, u vie pravnih situacija, primenjivala pravna pravila iz pomenutih trgovakih zakonika.24 Pravni poslovi privrednog i imovinskog prava su, u naem pravu, jednistveno regulisani. Odredbe ZOO koje se odnose na ugovore primenjuju na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izriito drukije odreeno.
23 24

Slubeni list FNRJ, br. 86/46. Goldtajn, A., Privredno pravo, odrednica u EIP, tom drugi, str. 1219.

5. Obiaji
5.1. UOPTE

11

Obiaji su opte norme i izvor imovinskog i privrednog prava koje nastaju dugotrajnim spontanim ponavljanjem ponaanja ljudi u ovoj oblasti.25 Obiaj nije formalni izvor prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava i zakona i drugih optih akata. ZOO, meutim, obiajima daje znaaj izvora imovinskog, a posebno privrednog prava. Takvo opredeljenje zakonodavca je opravdano jer u ZOO preteu norme dispozitivnog karaktera. Primena obiaja moe proizilaziti iz izriite odredbe zakona u tom pravcu, iz prirode posla ili volje strana. Ako su obiajna pravila u sukobu sa imperativnim (prinudnim) normama ona ne mogu biti izvor prava. Tada e se imperativna norma primeniti bez obzira na volju stranaka.
5.2. PRIVREDNI OBIAJ - IZVOR PRIVREDNOG PRAVA

Obiaji imaju sve vei znaaj za regulisanje privrednih odnosa.26 Dovoljno je da obiaj postoji i da se primenjuje.27 Danas se takvi obiaji lake dokazuju nego to je to ranije bio sluaj.28 U privrednom pravu se ne zahteva dugotrajno vrenje obiaja da bi se pouzdano utvrdilo da on postoji. Obiaji u privredi se tako mogu dokazivati itanjem zbirki sudskih odluka i pravne literature, a u krajnjem sluaju i sasluanjem vetaka.29 Privredni obiaji se, prema podruju za koje vae (teritorijalni kriterijum), mogu razvrstati na opte (primenjuju se na celu zemlju) i lokalne (regionalne) koji su omeeni uim podrujem ili pojedinim mestom. Jau pravnu snagu u odnosu na opti obiaj ima mesni obiaj jer se pretpostavlja da je on poznat ugovornim stranama. Prema materiji koju ureuju obiaji mogu biti horizontalni (vae za sve privredne grane) i obiaji struke - vertikalni (vae za jednu privrednu granu ili deo te grane).
5.3. UZANSE

Uzanse privredni (trgovaki) obiaji koji su skupljeni, sistematizovani i objavljeni od strane za to ovlaenog tela. Dele na opte i posebne (specijalne). Opte uzanse vae za celokupnu oblast trgovinskih (privrednih) odnosa, a posebne samo za pojedine vrste trgovinskih poslova ili pojedinu granu. Znaajne su Opte uzanse za promet robom, Luke uzanse i pojedine posebne uzanse.
25 26 27 28 29

Luki, R. sa Koutiem, B., Uvod u pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1985, str. 26. i 27. Barto, M., Obiaji, uzanse i poslovni moral - rezime referata, Privreda i pravo, br. 1/1968, str. 8. Goldtajn, A., op. cit., str. 1219. Barto, M., ibidem. Goldtajn, A., ibidem.

12

Opte uzanse za promet robom su poslovni obiaji koje je kodikovala Glavna dravna arbitraa Jugoslavije,30 a vaile su (i danas se mogu primenjivati) ne samo na kupovinu i prodaju robe nego i za ostale poslove prometa robom. One su jedinstvene (vaile su na celom podruju druge Jugoslavije), potpune i sadre opte institute koji su zajednike za sve grane prometa robom.31 Biva Glavna dravna arbitraa je 1950. godine donela Luke uzanse32 koje, takoe, imaju obeleja optih uzansi. Posebne uzanse se ne primenjuju na sve obligacione odnose nego samo na odreenu trgovnisku oblast, to se i oznaava u nazivu uzansi. Znaajne su, tako, Posebne uzanse za trgovinu povrem, Posebne uzanse o graenju, Posebne uzanse u prometu na malo itd. Nakon stupanja na snagu ZOO uzanse gube na znaaju. Na obligacione odnose primenjuju se uzanse ako su strane u obligacionom odnosu ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele.

6. Opti uslovi poslovanja

Opti uslovi poslovanja su skup pravila, sadranih u ugovoru ili aktu izvan njega, prethodno pripremljenih u pismenom obliku od jedne strane, koje su izvor ovlaenja i obaveza za obe strane. Nazivaju se i formularni ugovori, ali i opti uslovi poslovanja, jer predstavljaju uslove pod kojima neko drutvo posluje.33

7. Sudska i arbitrana praksa

Sudsku praksu predstavljaju odluke sudova (presude, reenja) koje su se, u istovrsnim sluajevima, ustalile tako da ih jedinstveno primenjuju svi nadleni sudovi. U naem pravu sudska i arbitrana praksa nije formalni izvor prava. Sudovi, naime, sude na osnovu ustava i zakona i drugih optih akata.34 Sudsko tumaenje pravnih normi, na osnovu kojih je donesena pravnosnana odluka, ne obavezuje sud da ubudue na isti nain tumai pravne propise niti da donese takvu odluku u docnijem sporu. Ako je odluku doneo vii sud nii sudovi taj stav u praksi najee prihvataju da ne bi, po pravnim lekovima, odluka bila ukinuta. Ustav i zakoni na posredan nain pridaju znaaj sudskoj praksi. Vrhovni sud utvruje naelne pravne stavove i naelna pravna miljenja radi jedinstvene primene zakona i drugih propisa od strane sudova u Republici.
30 31

32 33 34

Objavljene u Slubenom listu FNRJ, br. 15/54. Goldtajn, A., Jugoslovenske uzance, ope i posebne sa sudskom praksom, Narodne novine, Zagreb, 1962, str. 20. Slubeni list FNRJ, br. 2/51. Vasiljevi, M., op. cit. str. 20. lan 96. stav 1. Ustava RS i lan 100. Ustava RCG.

8. Precedenti
Za razliku od principa da sudska praksa (formalnopravno) nije izvor prava, karakteristinog za kontinentalno (evropsko) pravo u engleskom pravu i pravu zemalja koje su se razvijale pod njegovim uticajem vai suprotno pravilo. Tako je englesko pravo zasnovano na precedentima - na potovanju pravnih principa koji se izvode iz sudskih odluka. Pravno pravilo koje je u pojedinanom sluaju stvorio sudija i koje je primenio postaje, pod odreenim uslovima, izvor prava i ono mora biti potovano od drugih engleskih sudija. Englesko comon law, sistem nepisanog prava, u osnovi je sastavljen od skupa pravnih pravila koje su stvorile engleske sudije prilikom presuivanja sluajeva koji su im bili dati na reavanje.35 Odluke koje donosi Dom lordova (vii sud) predstavljaju obavezne precendente za sve engleske sudove, pa ak i za Dom lordova, a odluke koje donosi Apelacioni sud (Court of Appeal) obavezne su za sve sudove, ukljuujui i sam Apelacioni sud, s izuzetkom Doma lordova. Nije relevantno da li je sudska odluka objavljena u Zbirci sudskih odluka. Mogue je pozvati se na bilo koju u arhivi suda sauvanu odluku (arhiva postoji od 12 veka u Public Record Ofce, u Londonu).36 Odluke koje donosi odeljenje Vrhovnog suda u Londonu nisu obavezne ni za Dom lordova ni za Apelacioni sud. Osim toga, odeljenje Vrhovnog suda nije vezano precedentima koji potiu od njih samih, a posebno precedentima koji su usvojili druga odeljenja Vrhovnog suda. Odluka Vrhovnog suda ima manju vanost i ne uzima se u obzir kao precedent, ako je sudija koji je odluku doneo izriito traio da se njegova odluka ne smatra precedanom.37 Tipu precedentnog prava pripadaju, pored Engleske, SAD, Australija, Novi Zeland, Kanada. Indija i Pakistan su prihvatile precedentno pravo, ali ne primenjuju englesko nasledno i porodino pravo, nego islamsko i hinduistiko. kotska i Severna Irska, iako su u sastavu Velike Britanije primenjuju kontinentalno, a ne precedentno pravo.38 Naime, kotska je recipirala rimsko graansko pravo i njegovu sistematizaciju zasnovala na Justinijanovim Institucijama.39

13

35 36 37 38 39

David, R., Uvod u privatno pravo Engleske, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1960, str. 90. Ibidem, str. 92, 93. i 162. Tanovi, R., Osnove precedentnog prava common law, Zagreb, 1998, strana 21 Ibidem, str. 235 237. Votson, A., Pravni transplanti, Beograd, Pravni fakultet, Institut za uporedno pravo, 2000, strana 71.

14

Odeljak drugi SUBJEKTI I OBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA

I.

SUBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA

1. Pojam

Subjekti (personae) imovinskog i privrednog odnosa su imaoci pravne sposobnosti. Pravna sposobnost je mogunost subjekta da ima prava i obaveze (pravo svojine, pravo zaloge, patentno pravo ili obligaciono pravo, odnosno obavezu). Ova sposobnost se priznaje zikim licima i odreenim organizacijama zikih lica koja se oznaavaju pravnim licima, da bi mogli uestovati u pravnim poslovima. Druga bia nemaju pravnu sposobnost (nisu subjekti prava) kao npr. ivotinje, ali se pojavljuju kao objekti imovinskog i privrednog odnosa.

2. Fizika lica
2.1. PRAVNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA. STICANJE I PRESTANAK

Fiziko lice je svaki iv ovek, ljudsko bie, bez obzira na zdravstveno stanje, pol i starost. Svako ziko lice smatra se pravnim subjektom. Shodno tome savremena prava ne iskljuuju niti ograniavaju sticanje pravnog subjektiviteta pojedinim kategorijama ljudi. Pravnu sposobnost stie lice koje je ivo roeno, a prestaje smru.40 Ona postoji izmeu dve ekstrema - roenja i smrti.41 Trenutak roenja deteta odreuje se prema pravilima medicinske nauke. Da bi novoroene postalo ziko lice potrebno je da je nakon roenja davalo znake ivota (ne mora se oglasiti plaom, kako su to u rimskom pravu zahtevali neki pravni pisci). U sluaju da su navedene injenice sporne sud e ih utvrivati sasluanjem vetaka medicinske struke i ostalim dokaznim sredstvima. Pod odreenim uslovima specinu, ogranienu pravnu sposobnost ima i zaetak. Naime, zaeto dete smatra se kao roeno ako je to u njegovom interesu, a rodi se ivo. Fiziko lice nastaje ako je roeno, pokazuje znake ivota, a potie od ene i mukarca, bez obzira na izgled i vitalitet (da li e vrlo brzo umreti - npr. za nekoliko minuta).
40

41

lan 17. stav 2. Graanskog kodeksa Ruske Federacije (deo prvi) iz 1994. godine, propisuje da pravna sposobnost graanina nastaje u momentu njegovog roenja, a prestaje smru. Vidi potpunije: dr Jean Carbonnier, Droit civil, tome premier, Paris, 1967, str. 170.

Pravna sposobnost zikog lica prestaje njegovom faktinom (telesnom) smru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo. Dejstvo faktike smrti ima i proglaenje nestalog lica za umrlo. Nestalo je ono lice koje nije u svom prebivalitu zakonom odreeno vreme, a neizvesno je gde se nalazi i da li je ivo ili mrtvo. Za umrlo se moe oglasiti lice: a) o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a od ijeg je roenja proteklo sedamdeset godina; b) o ijem ivotu za poslednjih pet godina nije bilo nikakvih vesti, a okolnosti pod kojima je nestalo ine verovatnim da vie nije u ivotu; v) koje je nestalo u brodolomu, saobraajnoj nesrei, poaru, poplavi, zemljotresu ili u kakvoj drugoj neposrednoj smrtnoj opasnosti, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za est meseci od dana prestanka opasnosti i g) koje je nesalo u toku rata u vezi sa ratnim dogaajima, a o ijem ivotu nije bilo nikakvih vesti za godinu dana od dana prestanka neprijateljstava. Predlog za proglaenje nestalog lica za umrlo podnosi se mesno nadlenom optinskom sudu. O pokretanju ovog postupka sud objavljuje oglase. Ako u postupku, posle izvoenja dokaza, utvrdi da su ispunjene pretpostavke za proglaenje nestalog lica za umrlo, sud e doneti reenje kojim e proglasiti da je to lice umrlo. U reenju e se oznaiti dan, a po mogunosti i as, koji se smatra kao vreme smrti nestalog. Pravnosnano reenje dostavlja se matiaru radi upisa u matinu knjigu umrlih, sudu nadlenom za voenje ostavinskog postupka, organu starateljstva i organu koji vodi zemljinu ili drugu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, ako je lice proglaeno za umrlo imalo nepokretnosti. Ako se lice proglaeno za umrlo lino javi sudu sud e, poto utvrdi njegov identitet, bez daljeg postupka svoje reenje o proglaenju tog lica za umrlo ukinuti. Ukoliko je sud, nakon donoenja reenja o proglaenju nestalog lica za umrlo, na bilo koji nain saznao da je nestalo lice ivo, on e po slubenoj dunosti pokrenuti i sprovesti postupak radi ukidanja tog reenja. Ali, moe biti neizvestan trenutak smrti dva ili vie lica (komorijenti - od lat. commori - umreti zajedno s nekim) koja su bila u istoj smrtnoj opasnosti, a ne zna se ko je je od njih ranije umrlo. U naem pravu se smatra da su komorijenti umrli jednovremeno. Ipak, dozvoljeno je dokazivati da je jedno lice umrlo ranije, a drugo kasnije. Zakon nije postavio nikakve pretpostavke.
2.2. POSLOVNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA

15

Poslovna sposobnost je mogunost zikog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze. Ona se ispoljava u mogunosti zikog lica da zakljuuje, menja i gasi pravne poslove zbog ega se i oznaava kao poslovna sposobnost.42 Postojanje pravne sposobnosti je pretpostavka za
42

Vukovi, M., op. cit. str. 251.

16

nastanak poslovne sposobnosti. Dok pravnu sposobnost ziko lice stie roenjem, poslovnu sposobnost stie znatno kasnije. Pravna sposobnost ne zavisi od sposobnosti za rasuivanje i volje zikog lica (i da li je ono preduzima samostalno ili je zastupano), a za pravnu je relevantna upravo volja jer imalac poslovne sposobnosti samostalno preduzima pravne radnje. Za razliku od pravne sposobnosti obim poslovne sposobnosti je kod pojedinih ljudi, zbog njihovog uzrasta i drugih, razliitih svojstava, nejednak. Fiziko lice postaje punoletno kad navri 18 godina ivota, ako nad njim nije produeno roditeljsko pravo ili nije lieno poslovne sposobnosti. Poslovnu sposobnost dete moe stei i pre nego to dostigne punoletstvo pod zakonom odreenim pretpostavkama (emancipacija). Zakonsku emancipaciju dozvoljava sud u vanparninom postupku, maloletnom licu koje je navrilo 16 godina ivota. To lice lino podnosi sudu predlog da mu se dozvoli zakljuenje braka pre punoletstva. Sud moe dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti tom licu ako su ispunjene sledee kumulativne pretpostavke: 1) da je maloletno lice navrilo 16. godinu ivota, 2) da je postalo roditelj i 3) da je dostiglo telesnu i duevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj linosti, pravima i interesima. Emancipacija, naime, proizvodi isto dejstvo kao i punoletstvo tako da pravnosnanou reenja o dozvoli zakljuenja braka prestaje roditeljsko pravo. Na taj nain maloletnik, koji ima branu sposobnost, stie potpunu poslovnu sposobnost koja se (npr. zbog nestupanja u brak ili razvodom braka pre navrenja 18 godina ivota) docnije ne gubi. Potpuna poslovna sposobnost traje do smrti zikog lica. Na obim te sposobnosti ne utie npr. duboka starost i iznemoglost nekog lica, ali ako je zbog toga ono nesposobno za normalno rasuivanje moe se, po odluci vanparninog suda, delimino ili u potpunosti liiti poslovne sposobnosti. Dete koje je navrilo 14 godina ivota (stariji maloletnik), a u Republici Srpskoj, ako je navrilo 15 godina ivota, je ogranieno (delimino) poslovno sposobno. Ogranieno poslovno sposobno je i lice koje je postalo punoletno ali je delimino lieno poslovne sposobnosti (zbog bolesti ili smetnji u psiho - zikom razvoju svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica). Poslovna sposobnost tog lica je jednaka poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika. Reenjem suda, u vanparninom postupku, o deliminom lienju poslovne sposobnosti, odredie se pravni poslovi koje lice delimino lieno poslovne sposobnosti moe odnosno ne moe samostalno preduzimati. Ogranieno je poslovno sposobno i punoletno dete ako je nad njim produeno roditeljsko pravo (zbog bolesti ili smetnji u psiho - zikom razvoju je nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroava sopstvena prava i interese), a reenjem suda je izjednaeno sa ogranieno poslovno sposobnim licem.

Stariji maloletnik moe preduzimati (pored pravnih poslova koje moe preduzimati bez odobrenja ili saglasnosti mlai maloletnik) sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. Raspolaganje nepokretnim stvarima i pokretnim stvarima velike vrednosti, u ime i za raun deteta, ne mogu punovano preduzeti ni roditelji, bez saglasnosti organa starateljstva. Punovanu izjavu volje ogranieno poslovno sposobno lice moe dati ako mu je zaljuivanje tih poslova zakonom dozvoljeno. Ostali pravni poslovi tih lica, ako su zakljueni bez odobrenja zakonskog zastupnika ili staraoca ruljivi su, ali mogu biti osnaeni njegovim naknadnim odobrenjem. Dete koje je navrilo 15. godinu ivota moe preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolae svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenom zaradom. Fiziko lice koje nije navrilo 14 godina ivota (mlai maloletnik), a u Republici Srpskoj, ako nije navrilo 15 godina ivota, je, naelno, potpuno poslovno nesposobno. Mlai maloletnik, ipak, moe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja. Potpuno je poslovno nesposobno i punoletno lica nad kojima je produeno roditeljsko pravo (koje je, zbog bolesti ili smetnji u psiho - zikom razvoju, nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroava sopstvena prava i interese), pa je u reenju o produenju roditeljskog prava izjednaeno sa maloletnikom mlaim od 14 godina (odnosno sa maloletnikom mlaim od 15 godina u pravu Republike Srpske). Sud moe potpuno liiti poslovne sposobnosti punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho - zikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se sama stara o sebi i zatiti svojih prava i interesa. U tom sluaju ovo lice je potpuno poslovno nesposobno, tj. njegova poslovna sposobnost jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika. Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnog lica izvan kruga poslova koje moe preduzimati (a to su poslovi kojima pribavlja iskljuivo prava - na primer: primilo je stvar na poslugu, primilo je poklon; ili kojima ne stie ni prava ni obaveze; ili su pravni poslovi malog znaaja - kupovina stvari manje vrednosti na pijacama, u prodavnicama, karata za bioskop, autobus itd) su nitavi. Poslovno nesposobna lica zastupaju njihovi roditelji odnosno staraoci.
2.3. DELIKTNA SPOSOBNOST FIZIKIH LICA

17

Deliktna sposobnost je mogunost zikog lica da odgovara za prouzrokovanu tetu. Fiziko lice stie potpunu deliktnu sposobnost sa navrenih etrnaest godina ivota. Do navrene sedme godine ivota ziko lice je apsolutno deliktno nesposobno. Za tetu koju bi prouzrokovalo dete do navrene sedme godine ivota

18

odgovaraju njihovi roditelji, bez obzira na to da li su krivi ili ne (izuzev ako postoji osnov za iskljuenje od odgovornosti za tetu) ili drugo lice kome je dete bilo povereno - npr. staraocu, koli ili drugoj ustanovi. Maloletnik od navrene sedme do navrene etrnaeste godine ivota ne odgovara za tetu, osim ako se dokae da je pri prouzrokovanju tete bio sposoban za rasuivanje. Teret obaranja ove pretpostavke - dokazivanja da je maloletnik bio sposoban za rasuivanje, snosi oteeno lice (faktika deliktna sposobnost). Ako je deliktno sposobno lice tetu prouzrokovalo nastaje njegova obaveza da tetu naknadi.
2.4. ELEMENTI ODREIVANJA FIZIKIH LICA

Fiziko lice se konkretizuje (odreuje) na osnovu elemenata koja su relevantna za njegovu pravnu i poslovnu sposobnost. Konkretizacija pravnih subjekata oznaava se i kao individaulizacija (individuatio).43 Najvaniji elementi odreivanja zikog lica su: ime, prebivalite i boravite i dravljanstvo.
2.4.1. Lino ime

Lino ime je naziv zikog lica na osnovu koga se ono blie konkretizuje. Pravo na lino ime je lino, neimovinsko i subjektivno. Naelno, lino ime je neprenosivo. Izuzetno, imalac linog imena moe i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog linog imena ili dela imena u doputene svrhe. Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koje se imaoevo prezime odnosi (suprunik, dete, roditelj i dr.) ako bi upotrebom bilo povreeno pravo tih lica. Lino ime se stie upisom u matine knjige roenih i deluje prema treim licima. Lino ime se sastoji od imena i prezimena. Ime ili prezime moe imati vie rei. Lice ije ime ili prezime, odnosno ime i prezime, sadri vie od tri rei duno je da se u pravnom saobraaju slui skraenim linim imenom. Odluka o skraenom linom imenu saoptava se matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za imaoca prava na lino ime i konstatuje u matinoj knjizi roenih. Svako ziko lice je duno da se slui svojim linim imenom. Lino ime deteta odreuju roditelji. Roditelji imaju pravo da se ime deteta upie u matinu knjigu roenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiajima ili shvatanjima sredine. Organ starateljstva odreuje ime deteta: ako roditelji nisu ivi; ako roditelji nisu poznati; ako roditelji u zakonom odreenom roku nisu odredili ime detetu; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta; ako su roditelji odredili pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine.
43

Vukovi, M., op. cit. str. 297. i Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. str. 63.

Prezime deteta se odreuje prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Roditelji ne mogu zajednikoj deci odrediti razliita prezimena. Organ starateljstva odreuje prezime deteta: ako roditelji nisu ivi; ako roditelji nisu poznati; ako roditelji ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta. Suprunici se mogu prilikom zakljuenja braka sporazumeti da svaki od njih: 1) zadri svoje prezime; 2) umesto svog uzme prezime drugog suprunika; 3) svom prezimenu doda prezime drugog suprunika odnosno prezimenu drugog suprunika doda svoje prezime. U roku od 60 dana od dana prestanka braka, suprunik koji je prilikom zakljuenja braka promenio prezime, moe uzeti prezime koje je ranije ima pre sklapanja braka. Fiziko lice koje je navrilo 15. godinu ivota i sposobno je za rasuivanje ima pravo da promeni lino ime. Dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom linog imena. Nema pravo na promenu linog imena: 1 lice protiv koga se vodi krivini postupak za delo za koje se goni po slubenoj dunosti; 2. lice koje je osueno za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti dok kazna nije izvrena odnosno dok traju pravne posledice osude; 3. lice koje promenom linog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu; 4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine.
2.4.2. Dravljanstvo Dravljanstvo je javnopravni odnos izmeu suverene drave i pojedinca na osnovu koga on ima prema dravi odreene obaveze ali mu postaju dostupna sva prava predviena za graanina te drave bez obzira gde se nalazi. Pravni odnos dravljanstva moe postojati izmeu zikog lica i unitarne drave ili sloene drave. Fizika lica koja nisu domai dravljani su ili stranci (imaju dravljanstvo druge drave) ili apatridi (apatridi nemaju dravljanstvo nijedne postojee drave) ili bipatridi (ako imaju dravljanstvo dve drave istovremeno). Dravljanstvo Republike Srbije stie se: 1) poreklom; 2) roenjem na teritoriji Republike Srbije; 3) prijemom; 4) po meunarodnim ugovorima. Dravljanstvo je relevantno za sticanje i vrenje odreenih imovinskih i privrednih prava. Strana zika i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaa lica. Ona mogu, ako obavljaju delatnost u Srbiji, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Srbije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. Strano ziko lice koje ne obavlja delatnost moe, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i dravljanin Srbije. 2.4.3. Prebivalite i boravite Prebivalite je mesto u koje se odreeno lice nastani (corpus) da u njemu stalno ivi (animus). Fiziko lice moe imati jedno prebivalite - mesto za koje je vezano (tu

19

20

stanuje ili obavlja svoju privrednu delatnost). Tako je za suenje opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite, novane obaveze se prvenstveno ispunjavaju u mestu u kome poverilac imao sedite odnosno prebivalite itd. Boravite je mesto u kome se jedno lice privremeno zadrava, bez namere da tu trajno ostane. Boravite postaje relevantno kada strana u imovinskom odnosu nema prebivalite. Naime, ako tueni nema prebivalite ni u Srbiji niti u kojoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite. Novane obaveze se ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sedite odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita boravite.

3. Pravna lica
3.1. POJAM PRAVNOG LICA

Pravno lice je organizacija kojoj pravni propisi daju sposobnost da bude subjekat prava i ima poslovnu sposobnost. Nuni uslov za nastanak pravnog lica nije postojanje kolektiva ljudi, vie ljudi ili skupova linosti kako to istiu pojedini pravni pisci.44 Naime, moe postojati pravno lice sa samo jednim lanom (jednolano pravno lice - npr. privredno drutvo sa jednim vlasnikom) ako predstavlja organizaciju. Pravno lice je tvorevina pravnog poretka, isto kao i ziko lice.45 Ova organizacija proizvodi pravni znaaj samo kao celina koja se razlikuje od lanova koji je ine. Stvarna je jer postoji kao i ovek odnosno ziko lice iako i pravno i ziko lice poivaju na pravnoj apstrakciji,46 koja vai za bilo kog oveka odnosno bilo koju organizaciju kojoj pravo priznaje status pravnog lica. U naem pravu ziko lice postaje subjekat prava roenjem, dok pravno lice kao organizacija nastaje ispunjenjem vie pretpostavki. Svako pravno lice je jedna organizacija, ali nemaju sve organizacije svojstvo pravnog lica. Da bi odreena organizacija bila pravno lice potrebno je da su ostvarene odreene pretpostavke.
3.2. ORGANIZACIJE SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA

Svaki ovek je od roenja do smrti ziko lice - subjekat prava. Nasuprot tome nema svaka organizacija svojstvo pravnog lica. Status pravnog lica stiu organizacije koje: a) imaju imovinu; b) nisu zabranjene i v) pravni sistem im priznaje da mogu biti imaoci prava i obaveza. Postojanje imovine je neodvojivo od pravnog subjektiviteta. Pravni subjekat je samo onaj koji moe imati prava i obaveze i odgovarati svojom imovinom za preuzete obaveze.
44 45

46

Gams, A. sa urovi, Lj., op. cit. str. 103, Tasi, ., op. cit. str. 384 i Barto, M., op. cit. str. 40. Niko nije lice po prirodi ili po roenju - to ve pokazuje pravna ustanova ropstva - Radbruh, G., Filozoja prava, Nolit, 1980, str. 167. Markovi, L., Graansko pravo, prva knjiga, Opti deo i Stvarno pravo, Beograd, 1927, str. 143.

Svojstvo pravnog lica mogu imati samo one organizacije koje nisu zabranjene imperativnim propisima. Shodno tome nisu dozvoljena udruenja majaa za vrenje krivinih dela; politike stranke koje imaju za cilj otcepljenje dela Srbije itd. Pravno lice je ono koje pravni sistem izriito prizna.47 Vrsta i broj organizacija koje mogu stei svojstvo pravnog lica odreuje se imperativnim propisima poimenino - numerus clausus.
3.3. PRAVNO LICE I NJEGOVI OSNIVAI I UESNICI

21

Pravno lice je razdvojeno i samostalno u odnosu na svoje osnivae i uesnike. Tako je privredno drutvo nezavisno od osnivaa i lanova u svome radu, odgovornosti za obaveze i prestanku. Prava i obaveze drutva nisu prava i obaveze njegovih osnivaa i uesnika. Za dug drutva ne odgovaraju osnivai ni zaposleni nego drutvo svojom imovinom i svojim poveriocima. Pravni poslovi koje preduzmu zika lica kao organi drutva (direktor, lanovi upravnog odbora, prokuristi, punomonici) proizvode dejstva prema drutvu koga zastupaju, a ne prema tim licima. U sluaju spora kao stranka u postupku ne pojavljuje se osniva ili uesnik u svoje ime nego drutvo (nezavisno od toga da li ga zastupa osniva ili uesnik). U javnim registrima vode se prava i obaveze na ime pravnog lica a ne osnivaa ili uesnika. Ime, dravljanstvo i sedite pravnog lica ne odreuje se prema tim atributima osnivaa ili uesnika. Pravno lice je samostalan subjekat ne samo prema treim licima nego i prema uesnicima. Radnik stupa u radni odnos sa pravnim licem i sa njime zakljuuje ugovor o radu, a ne sa ostalim radnicima. Od principa razdvojenosti i samostalnosti pravnih lica od njihovih osnivaa i uesnika u nekim sluajevima postoje zakonom odreeni izuzeci. Tako, lan ortakog drutva koje je insolventno odgovara za obaveze drutva i sopstvenom imovinom solidarno i neogranieno, a na takav nain odgovara i komplementar u komanditnom drutvu.
3.4. PODELE PRAVNIH LICA

Pravna lica se mogu podeliti po nekoliko kriterijuma. S obzirom na pravnu prirodu pravna lica se mogu razvrstati na udruenja (korporacije) i ustanove. Ako je kriterijum podele cilj koji pravna lica ele postii tada se mogu deliti na protna ili neprotna, dok se s obzirom na oblik svojine mogu uvrstiti u jednosvojinska ili meovita.
3.4.1. Udruenja i ustanove Udruenje je organizacija odreenog broja zikih lica - lanova koji ga ine, osnovana radi postizanja dozvoljenog cilja. Izmeu udruenja kao celine i
47

Ibidem, str. 144.

22

pojedinih njegovih lanova postoji naroita linopravna veza i, po pravilu, bez odreenog broja lanova pravno lice ne nastaje. Udruenje deluje u skladu sa ciljevima koje mu postave lanovi. lanovi udruenja taj cilj mogu promeniti ili doneti odluku da udruenje prestane postojati. Ustanova je, za razliku od udruenja, manje vezana za zika lica i postoji nezavisno od njih. Ona nema lanove u svom sastavu nego uesnike (zaposlene) koji ostvaruju cilj koji je postavio osniva. Ali ni osniva ni uesnici ne mogu svojom voljom uticati na promenu cilja ili prestanak ustanove. Ustanova deluje u interesu korisnika.48 Postavljene ciljeve uesnici ustanove ostvaruju iz imovine koja je za to nepovratno namenjena, a suprotno tome uesnici udruenja postiu individualne ciljeve koristei se imovinom udruenja.
3.4.1.1. Ustanove

Ustanove se mogu podeliti na: zadubine i druge ustanove. Zadubina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osniva odredio da slui postizanju unapred odreenih optekorisnih ciljeva (npr. pomaganju stvaralatva i ostvarivanja humanitarnih ciljeva). Pojam zadubine (u irem smislu) obuhvata: zadubinu u uem smislu, fondaciju i fond.49 Svim oblicima zadubine zajedniko je to se sredstva mogu koristiti iskljuivo u svrhe i na nain koje je odredio osniva (tj. za postizanje bilo kojeg optekorisnog cilja) te imaju svojstvo pravnog lica i mogunost raspolaganja pravima i sredstvima i mogu biti imaoci pokretnih i nepokretnih stvari. Zadubina (u uem smislu), fondacija i fond upisuju se u registar zadubina, fondacija i fondova i mogu ostvarivati ciljeve po upisu u registar. Druge ustanove imaju vei znaaj kao npr: dravne: radio televizije, instituti, biblioteke, bolnice, muzeji, fakulteti, od kojih veina stie prihode naplatom pretplate, ulaznica, participacija itd. Suprotno tome, zadubina, fondacija i fond osnivaju se radi pomaganja stvaralatva i ostvarivanja humanitarnih i drugih drutveno korisnih ciljeva i svoje usluge ne naplauju.
3.4.1.2. Udruenja

Udruenje je organizacija sainjena od odreenog broja lanova koji svojim pravilima odreuju nain njenog rada. Istiu se podele udruenja: 1. s obzirom na povezanost izmeu lanova udruenja meusobno i lanova i udruenja (ona se po ovom kriterijumu dele na korporacije i lina udruenja); 2. broju lanova (s obzirom na broj lanova udruenja su jednolana ili vielana) i 3) s obzirom na cilj delatnosti.
48 49

Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. str. 78. U pravnoj literaturi je, opravdano, istaknuto da su zadubine i fondovi razliiti oblici zadubinarstva, vidi: dr Toroman, M., Pravni poloaj zadubina i fondacija u svetu, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1996, str. 16.

3.4.1.3. Korporacije i lina udruenja

Udruenja se mogu razvrstati na korporacije i lina udruenja. Korporacija je organizacija dva ili vie zikih lica koji nisu meusobno a ni sa udruenjem vrsto lino vezani, to se odreuje osnivakim aktom i statutom korporacije. Stoga smrt zikog lica ili njegovo istupanje iz udruenja nema za posledicu prestanak udruenja. Promenom lanova ne menja se identitet korporacije. Odnosi lanova korporacije ureuju se osnivakim aktom. lan upravnog odbora, kao organa upravljanja korporacije moe biti i lice koje nije njen lan, a naziv korporacije ne mora sadrati ime svog lana. Korporacije su: drutvo s ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo, javno (dravno) preduzee, politike stranke, udruenja graana, optine, sindikati, komore, zadruge, ali i verske zajednice. Lino udruenje (udruenje s obzirom na svojstva linosti - intuitu personae) se odlikuje vrstom linom vezom izmeu lanova meusobno i udruenja i njegovih lanova. Poslovno ime udruenja nastaje na osnovu ugovora (saglasnosti) svih zikih lica koja ga osnivaju. Ugovorom se ureju pravni odnosi izmeu lanova, a pravo na upravljanje udruenjem imaju svi lanovi drutva. Za donoenje punovane odluke udruenja, po pravilu, neophodna je jednoglasnost. Svaki lan ili najmanje jedan lan linog udruenja solidarno odgovara i svojom imovinom za obaveze udruenja. Otkaz, iskljuenje lana drutva ili smrt mogu biti razlozi za prestanak linog udruenja. Lina udruenja su: ortako drutvo i komanditno drutvo.
3.4.1.4. Vielana i jednolana udruenja

23

Vielano udruenje ima najmanje dva lana (ortako i komanditno drutvo osnivaju dva ili vie zikih i/ ili pravnih lica). Tako, udruenje uopte moe osnovati najmanje 10 graana; zemljoradniku zadrugu, potroaku zadrugu, zanatsku zadrzugu, zdravstvenu zadrugu i omladinsku i studentsku zadrugu moe osnovati najmanje deset zemljoradnika, stambenu zadrugu najmanje 30 zikih lica itd. Zakon, nekada ograniava broj lanova udruenja. Tako, drutvo s ogranienom odgovornou moe imati najvie 50 lanova. Danas su najznaajnija vielana udruenja. Jednolano udruenje se sastoji od jednog lana koji je jedini imalac prava i obaveza drutva. Drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvomoe osnovati i jedan osniva (ziko ili pravno lice). Pojedina udruenja ne moe osnovati jedan osniva kao npr. ortako drutvo i komanditno drutvo (koje mora imati najmanje dva lana od kojih je jedan komplemantar a drugi komanditor) ili zadrugu.
3.4.1.5. Protna i neprotna pravna lica

Protno pravno lice obavlja delatnost radi sticanja dobiti (prota). Delatnost pravnog lica se moe ispoljavati u proizvodnji i prometu robe i vrenju usluga na

24

tritu u osiguranju, bankarskim poslovima ali i u neprivrednim delatnostima (kulturi, obrazovanju, zdravstvenoj zatiti, zikoj kulturi) kao to su: privatni muzeji; privatne kole; privatne bolnice: sportske kole itd) ako se ona prvenstveno obavlja sa ciljem sticanja dobiti. Neprotno pravno lice prvenstveno obavlja delatnost radi postizanja nekih drugih ciljeva, a ne dobiti. Tako su neprotna pravna lica dravni: kliniki centri, gradske bolnice, radio i televizija, narodni muzej, fakulteti itd. I u oblasti privredne delatnosti mogu se osnovati neprotna pravna lica kao npr. potroake zadruge, stambene zadruge. Da li je pravno lice protno ili neprotno utvruje se na osnovu njegove pretene (jedne ili vie) registrovane delatnosti koju stalno vri.
3.5. OSNOVNA OBELEJA PRAVNOG LICA

Organizacija ima svojstvo pravnog lica samo ako ima sledea osnovna obeleja: 1) da je ureena pravilima (prvenstveno osnivakim aktom); 2) da ima organe (koji ga zastupaju); 3) da tei ostvarenju dozvoljenog cilja (navedenom u optem aktu); 4) da ima imovinu (namenjenu ostvarenju postavljenog cilja); 5) da se moe identikovati u pravnom prometu (da ima naziv, dravljanstvo i sedite) i 6) da je postalo subjekt prava (steklo pravnu, poslovnu i deliktnu sposobnost).
3.6. IDENTIFIKOVANJE PRAVNOG LICA

Identitet pravnog lica odreuju ime, dravljanstvo i sedite pravnog lica.

3.6.1. Ime

Ime neprotnog pravnog lica je naziv, dok protna pravna lica (npr. privredna drutva) imaju poslovno ime (poslovno ime je naziv pod kojim privredna drutva posluju). Na osnovu imena slina pravna lica se razlikuju meusobno i vri njihova klasikacija. Iz imena pravnog lica utvruje se, naime, da li ono predstavlja ustanovu ili udruenje, a u okviru te podele da li je to npr. privredno drutvo, kojom delatnou se bavi (npr. ortako drutvo, komanditno drutvo - u oblasti ugostiteljstva ili trgovine itd). Osnivaki akt pravnog lica i statut (ako je propisima predvien) obavezno sadri ime pravnog lica. Pravno lice je u obavezi da u pravnom prometu koristi ime, ali ima pravo i da titi svoje ime. Poslovno ime ili naziv pravnog lica se upisuju u registar.
3.6.2. Sedite

Sedite pravnog lica je mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu pravno lice nalazi; mesto u kome pravno lice obavlja delatnost ili odakle se upravlja pravnim licem. Sedite pravnog lica se upisuje u registar i moe se promeniti odlukom

organa odreenog osnivakim aktom. Deo pravnog lica koji ima odreena ovlaenja u pravnom prometu nema posebno sedite (nije posebno pravno lice).
3.6.3. Dravljanstvo Dravljanstvo pravnog lica je njegova veza sa dravom. Takva veza (pripadnost odreenoj dravi) se, po pravilu, utvruje na osnovu sedita pravnog lica, ali i po drugim kriterijumima (npr. ueu stranog kapitala). Strana pravna lica ne mogu sticati sva imovinska prava kao i domaa pravna lica. 3.7. PRAVNA, POSLOVNA I DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNOG LICA

25

Pravna sposobnost je mogunost pravnog lica da ima prava i obaveze. Pravna sposobnost pravnog lica razlikuje se od pravne sposobnosti zikog lica. Pravno lice ne moe biti imalac prava i obaveza koja su vezana za prirodu zikog lica, zbog ega se njegova pravna sposobnost moe oznaiti kao posebna (specijalna), u odnosu na optu (generalnu) sposobnost.50 Ostala imovinska prava i obaveze pravno lice, u naelu, moe sticati. Od injenice da li su pravna lica protna ili neprotna zavisi i irina kruga pravne sposobnosti. Pravna sposobnost protnih pravnih lica je ira od pravne sposobnosti neprotnih pravnih lica. Delatnost neprotnog pravnog lica odreena je ciljem radi koga je ono osnovano. Poslovna sposobnost je sposobnost pravnog lica da izjavama volje svojih organa (zikih lica), koje dejstvuju prema tom licu zasniva, menja i gasi prava i obaveze - tj. pravne poslove. Poslovna sposobnost pravnog lica je odreena pravnom sposobnou pravnog lica. Ono moe preduzimati pravne poslove iz sfere svoje delatnosti pomou koje ostvaruje cilj radi koga je osnovano. Pravni posao preduzet izvan te sfere nije punovaan. Naime, pravno lice moe zakljuivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Ako ugovor nije zakljuen u tim okvirima on nema pravno dejstvo. Ovo pravilo prvenstveno vai za neprotna pravna lica (ustanove: npr. dravne fakultete, narodne biblioteke i muzeje, zadubine, fondacije i fondove). Privredno drutvo moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u Registar, ono moe da obavlja i druge delatnosti koje slue delatnosti upisanoj u Registar, koje se uobiajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili privremeno. Ako drutvo, suprotno tome, ipak zakljui pravni posao, on je punovaan izuzev ako je tree lice znalo ili moralo znati za prekoraenje, a pravno lice e se kazniti za privredni prestup.
50

O podeli na specijalnu i optu pravnu sposobnost npr: Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. str. 95. do 97; Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str. 41. i Fingar, A., op. cit. str. 1106. Jeziki je korektnije da se posebna pravna sposobnost suprotstavi optoj, a specijalna generalnoj.

26

Deliktna sposobnost je sposobnost pravnog lica da odgovara za prouzrokovanu tetu. Pravno lice je sposobno da odgovara i bez krivice - za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti (objektivna odgovornost), a i po osnovu krivice (subjektivna odgovornost). Pravno lice odgovara za tetu koju prouzrokuju njegovi organi, odnosno zaposleni, u radu ili u vezi sa radom pravnog lica (a ne privatno). Na osnovu krivice tih zikih lica za prouzrokovanu tetu utvruje se krivica pravnog lice i njegova odgovornost za tetu. Takoe, pretpostavke odgovornosti za tetu od opasne stvari ili opasne delatnosti utvruje se s obzirom na postupanje organa, zaposlednih ili uesnika u pravnom licu.

II. OBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG ODNOSA

Objekti imovinskog i privrednog odnosa su stvari, radnje, lina prava i intelektualna prava. Povodom tih objekata subjekti stupaju u imovinske i privredne odnose. Stvar je materijalni deo prirode u ljudskoj vlasti na kome postoji subjektivno imovinsko pravo.51 Odreenje stvari podrazumeva da materijalni deo prirode mora ispunjavati zike i pravne pretpostavke. Fizika pretpostavka znai da deo prirode moe biti u vlasti (kontroli) oveka. Stoga nebeska tela nisu u vlasti oveka i ne predstavljaju stvar u imovinskopravnom smislu. Stvar nije ni slobodni vazduh (ali, ako je komprimiran postaje stvar), elektricitet u prirodi (npr. loptasta munja), okeani itd. Objekat imovinskopravnog odnosa moe biti stvar koja postoji u vreme zasnivanja pravnog posla ili e, izvesno, nastati u budunosti (npr. predmet prodaje je roba koja e se tek proizvesti) ako se na tom delu materijalne prirode, pod vlau oveka, moe stei stvarno pravo ili neko drugo subjektivno imovinsko pravo. Najee je stvar istovremeno i roba, ali to ne mora biti uvek sluaj (tako se kao objekat pravnog posla moe pojaviti dijamant naen u zemlji, zemljina estica u koju nije uloen nikakav rad). Radnje su aktivna ili neaktivna ljudska ponaanja na koja je dunik obavezan poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Mogu se sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju. Lina prava (prava linosti) su prava imaonika na linim dobrima, kao to su: pravo na ivot, zdravlje, slobodu, ast, ugled, telesni, duhovni i moralni integritet, identitet, privatnost, ime, lik, glas. Lina dobra su nerazdvojno povezana sa zikim licem (ovekom) ili pravnim licem (pravna lica mogu, takoe, imati
51

Paragraf 182. SGZ je, uopteno, odredio: Pod imenom stvari razume se u zakonom smislu sve ono, to nije ovek, ili nije lice, i na potrebu oveku slui.

odreena lina dobra - ast, ugled, identitet, privatnost, ali ne i ona koja su svojstvena zikom licu - pravo na zdravlje, slobodu, lik, glas itd). Lina prava se jednim delom tite imovinskim pravom (zatiena su i ostalim granama prava) i to samo ako se mogu izraziti u imovinskom vidu, nezavisno od okolnosti da li je tetnik obavezan da isplati odreenu novanu satisfakciju ili je mogua naturalna naknada. Intelektualna prava su tvorevine ljudskog uma koje za svoj predmet imaju autorska prava, pronalazaka prava, pravo na uzorak, model, ig, oznaku porekla proizvoda, znak kvaliteta itd. Za razliku od linih prava intelektualna prava se kroz tvorevine (dela) objektiviziraju. Ova prava, pored moralne komponente (npr. pravo na objavljivanje dela, na priznavanje da je autor, pronalaza) ukljuuju u sebi i imovinskopravnu komponentu (npr. iskoriavanje dela ili pronalaska).

27

Odeljak trei PRAVNI POSLOVI

I.

POJAM PRAVNOG POSLA

Pravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim injenicama izaziva nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog imovinskopravnog odnosa. Volja za nastanak, promenu ili prestanak pravnog posla moe se izjaviti usmeno izgovorenim ili napisanim reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti da ona postoji. Izjava volje mora, osim toga, da bude uinjena slobodno i ozbiljno.52

II.

PODELA PRAVNIH POSLOVA

Pravni poslovi se mogu podeliti na: jednostrane i dvostrane, meu ivima i za sluaj smrti, teretne i dobroine, formalne i neformalne, kauzalne i apstraktne.
52

lan 28. a u vezi sa l. 25. st. 3. ZOO.

28

1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi

Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvrena je s obzirom na injenicu da li proizvode dejstvo izjavom volje jedne ili obe strane. Ako je za pravni posao dovoljna volja samo jedne strane on je jednostran (npr. ponuda za zakljuenje ugovora; sainjavanje testamenta). Ukoliko pravni poslovi nastaju saglasnim izjavama volje dve strane (od kojih je jedna poverilac a druga dunik) to su dvostrani pravni poslovi (ugovori). U dvostranom pravnom poslu jedna strana se obavezuje drugoj na odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje. Ugovori se mogu podeliti na dvostrano obavezne i jednostrano obavezne. Dvostrano obavezni ugovor stvara istovremeno kod svake strane uzajamna prava i obaveze, a jednostrano obavezni obaveze samo na jednoj strani.

2. Pravni poslovi meu ivima (inter vivos) i pravni poslovi za sluaj smrti (mortis causa)
Kod pravnih poslova meu ivima pravno dejstvo posla nastupa za vreme ivota strana. To su najrasprostranjeniji pravni poslovi kao to su: prodaja, razmena, zakup, zajam, posredovanje, punomostvo. Nasuprot tome, dejstvo pravnih poslova za sluaj smrti nastupa tek smru strane koja je preduzela pravni posao (testament, poklon za sluaj smrti).

3. Teretni (onerozni) i dobroini (lukrativni) pravni poslovi

Pravni posao je teretan ako za ono to ini jedna strana druga strana daje protivinidbu (npr. prodaja, razmena, zakup). Kod dobroinog pravnog posla strana koja neto prima drugoj strani ne daje nikakvu naknadu (npr. posluga, poklon, zajam bez kamate).

4. Formalni i neformalni pravni poslovi

Pravni posao je formalan ako se zasniva u formi predvienoj zakonom ili voljom strana (u pisanoj formi, pred svedocima, u formi isprave overene pred dravnim organom).53 Neispunjenje predviene forme izaziva odreene posledice. Pravni posao je nitav, ako je forma bitan uslov njegove punovanosti, dok je punovaan ako je za njegov nastanak odreena dokazna forma koja nije potovana, ali se postojanje pravnog posla moe dokazivati samo formom u kojoj ga je trebalo preduzeti.
53

lan 67 - 78. u vezi sa lanom 25. stav 3. ZOO.

Pravni posao je neformalan ako se moe zasnovati na bilo koji nain: reima, uobiajenim znacima, ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti da je nastao.

29

5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi

Kauzalni pravni poslovi su oni kod kojih je izraen osnov i sadrina obaveze jedne ili obe strane - (vidljivo je da se jedna strana obavezuje po osnovu ugovora o poklonu - da na drugu prenese pravo svojine pokretne stvari ili da se obe strane obavezuju u ugovoru o prodaji nepokretnosti). Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov obaveze nije izraen tako da nije poznato da li se obavezuje samo jedna strana ili obe i kakva je sadrina te obaveze (iz menice proizilazi da menini dunik duguje meninom poveriocu odreeni novani iznos ali nije izraen osnov te obaveze i da li je druga strana u obavezi da ispuni odreene prestacije). Apstraktni pravni poslovi su punovani jer se pretpostavlja da obaveza ima osnov iako nije izraen. Pravni posao je nitav ako nema osnova ili je osnov nedoputen. Osnov je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima.

III.

SASTOJCI PRAVNOG POSLA

Voene autonomijom volje strane su slobodne, u granicam prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da zakljue bilo koji pravni posao sa razliitim sastojcima. Sastojci svakog pravnog posla se mogu svrstati u bitne, prirodne i sporedne. Bitni sastojci pravnog posla (essentialia negotii)54 su osnovni sastojci pravnog posla bez kojih on ne moe punovano nastati (nazivaju se, stoga, i nuni sastojci). Pravilo je da strane svojom voljom ne mogu punovano menjati niti izostavljati pojedine objektivno bitne sastojke pravnog posla. Prirodni sastojci pravnog posla (naturalia negotii)55 je nebitni sastojak pravnog posla koji mu je svojstven, tako da ga nije nuno unapred predviati. Sporedni sastojci pravnog posla (accidentalia negotii)56 sluajni sastojci pravnog posla koje strane predviaju svojom voljom (kao to su: uslov, rok, nalog). Za nastanak pravnog posla pravni propisi ne zahtevaju postojanje sluajnih sastojaka i oni se nikad ne podrazumevaju. Sluajni sastojci pravnog posla su punovani ako su mogui i doputeni (nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima).
54 55 56

Lat. essentia - sr, sutina i negotium - posao, radnja. Lat. naturalis - prirodan i negotium - posao, radnja. Lat. accidens, entis - ono to je uzgredno ili sluajno, ono to nije bitno i negotium - posao, radna, pravni posao.

30

IV. ZASTUPANJE
1. Pojam i dejstvo
Pravni posao nastaje izjavom volje pravnog subjekta. Pravni subjekt nekada ne moe sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ili faktikih smetnji. Institutom zastupanja omoguava se svim licima koja pravni posao ne mogu lino preduzeti, da to uine preko zastupnika. Pojedini pravni poslovi se ne mogu preduzimati putem zastupnika. Tako, zastupnik ne moe sainiti testament, podneti predlog radi davanje dozvole za stupanje u brak lica starijeg od 16 godina. Oba budua suprunika ne mogu zakljuiti brak preko zastupnika (moe samo jedan i to u opravdanom sluaju) itd. Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za raun zastupanog zikog ili pravnog lica, na osnovu ovlaenja za zastupanje. Lice koje preduzima pravne poslove je zastupnik, a lice u ije ime i za iji raun se posao preduzima je zastupani (vlastodavac). Pored zastupnika i zastupanog u pravnom poslu se pojavljuje i tree lice sa kojim zastupnik zasniva pravni posao u ime i za raun zastupanog. Zastupanje deluje tako da pravni posao koji preduzeme zastupnik u ime zastupanog lica i u granicama svojih ovlanjja obavezuju neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu. Zastupnik izjavljuje sopstvenu volju koja, zajedno sa voljom treeg lica, zasniva pravni posao. Mora postojati namera zastupanog i druge ugovorne strane da se posao preduzima u ime i za raun zastupanog.

2. Vrste zastupanja
Ovlaenje za zastupanje se zasniva na: 1. zakonu, 2. optem aktu pravnog lica (statutarno zastupnitvo), 3. aktu nadlenog organa ili na 4. izjavi volje zastupanog (punomoje).
2.1. ZAKONSKI ZASTUPNIK

Zakonski zastupnik je ziko lice koje je zakonom ovlaeno da preduzima pravne radnje u ime i za raun zastupanog. Direktno na osnovu zakona maloletnu decu zastupaju roditelji. Zastupanje dece u svim pravnim poslovima i njihovo predstavljanje pred dravnim organima je zakonska dunost i pravo roditelja. Zastupanje deteta traje dok ono ne stekne poslovnu sposobnost. Roditelji, po pravilu, ne mogu zastupati dete u pravnim radnjama koje su vezane strogo za linost maloletnika (npr. podneti predlog za zakljuenje braka pre punoletstva; priznati oinstvo; saglasiti se s priznanjem oinstva; sainiti testament).

Na osnovu zakona privredno drutvo, po pravilu, zastupa direktor. Osnivakim aktom, odnosno statutom drutva moe se odrediti da, pored direktora, drutvo zastupaju i druga lica. Tim aktima moe se ograniiti ovlaenje zastupnika na zakljuivanje odreenih ugovora ili na vrenje drugih pravnih radnji, a moe se odrediti da zastupnik zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje samo uz saglasnost organa upravljanja. Ovlaenja zastupnika drutva, odnosno ogranienja njegovih ovlaenja i prestanak prava zastupanja upisuju se u Registar.
2.2. STATUTARNO ZASTUPNITVO

31

Statutarno zastupnitvo je ovlaenje za zastupanje koje nastaje na osnovu statuta odnosno drugog akta pravnog lica.57 Ovlaenje statutarnog zastupnika moe se ograniiti statutom drutva, i upisati u Registar, na zakljuivanje odreenih ugovora ili na vrenje drugih pravnih radnji, a moe se odrediti da statutarni zastupnik zakljuuje ugovore i vri druge pravne radnje samo uz saglasnost organa upravljanja. Statutarni zastupnik u odnosu na pravno lice koje zastupa duan je da se pridrava ovlaenja odreenih statutom i odlukom nadlenog organa pravnog lica.
2.3. ZASTUPANJE NA OSNOVU AKTA DRAVNOG ORGANA

Sud ili organ uprave je u nekim pravnim situacijama zakonom ovlaen da stranci odredi zastupanika odnosno da postavi staraoca (na primer: privremenog zastupanika, staraoca maloletniku itd.).
2.4. ZASTUPANJE NA OSNOVU IZJAVE VOLJE ZASTUPANOG (PUNOMOSTVO) 2.4.1. Uopte Punomostvo je ugovor izmeu vlastodavca i punomonika kojim se punomonik obavezuje da uz naknadu ili besplatno, u ime (i za raun) vlastodavca, preduzima odreene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i drugu ugovornu stranu. Punomonik moe biti ziko ili pravno lice. Ako je za neki ugovor ili koji drugi pravni posao zakonom propisana forma ista forma vai i za punomoje za zakljuenje ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla. Meutim, ugovor o punomostvu se, i kada nije zakonom propisana forma za pravni posao, najee zakljuuje u pisanoj formi radi toga to se ovom formom isprave, koju punomonik predaje treem licu, najpogodnije dokazuje svojstvo punomonika. Prema obimu ovlaenja punomostvo se deli na opte (generalno), posebno (specijalno), poslovno punomoje i punomoje trgovakom putniku.
57

Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima, Udruenje pravnika u privredi SRJ, Beograd, 1996, strana 52.

32

Punomonik kome je dato opte punomoje ovlaen je preduzimati iri obim poslova u ime i za raun vlastodavca koji se odnose na redovno poslovanje, ali bez mogunosti da preduzme akte raspolaganja (otuenja) stvari iz imovinske mase. Posebno punomoje je ue od opteg i obuhvata samo tano odreene pravne poslove odnosno vrstu poslova koje moe preduzimati punomonik u ime i za raun vlastodavca, a odnose se na raspolaganje imovinskom masom vlastodavca. Tako je za preuzimanje meninih obaveza, zakljuenja ugovora o poravnanju, o izbranom sudu i za odricanje nekog prava bez naknade neophodno posebno punomoje. Ugovor koji neko lice zakljui kao punomonik u ime i za raun drugog, bez njegovog ovlaenja, obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. Vlastodavac i punomonik su ovlaeni da izriito ili preutno odrede obim i trajanje punomoja. Trajanje punomoja se moe vezati za izvrenje odreenog posla navedenog u posebnom punomoju ili poslova koji se odnose na redovno poslovanje. Vlastodavac moe jednostranom izjavom volje, bez posebne forme suziti ili opozvati punomoje ak i ako se ugovorom odrekao tog prava. Ugovor o punomostvu prestaje i: 1. prestankom pravnog lica kao punomonika, ako zakonom nije drukije odreeno; 2. smru punomonika; 3. smru zikog lica odnosno prestankom pravnog lica, kao vlastodavca, osim ako se zapoeti posao ne moe prekinuti bez tete po pravne sledbenike ili ako punomoje vai i za sluaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla. Ugovor o punomostvu se gasi i prestankom poslovne sposobnosti vlastodavca koji ne bi punovano mogao zakljuiti ugovor o punomostvu sa punomonikom ili kada, u toku trajanja ugovora o punomostvu, punomonik postane poslovno potpuno nesposoban.
2.4.2. Posebni oblici voljnog zastupanja 2.4.2.1. Prokura Prokura je punomoje kojim privredno drutvo ovlauje jedno ili vie lica za zakljuivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnou drutva. Prokura je najire ovlaenje za sklapanje svih pravnih poslova iz oblasti delatnosti privrednog drutva, ali ne sadri ovlaenje za zakljuenje koje se odnosi na otuenje i optereenje nepokretnosti. Ona se ne moe dati za odreeno vreme niti se ovlaenja iz prokure mogu ograniiti ili vezati za odreene uslove. Ako je navedeno ovlaenje iz prokure ogranieno to nema dejstvo prema treim licima. Zakonski zastupnik privrednog drutva obavestie Registar o izdavanju prokure. Prilikom registracije prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja oznaava njegovo svojstvo. Ukoliko u prokuri nije izriito navedno da je data za ogranak, smatra se da je prokura data za celo privredno drutvo.

Prokura se moe dati jednom licu ili veem broju lica. Ona moe biti pojedinana ili zajednika. Pojedinana prokura se daje jednom licu ili veem broju lica. Ako je prokura data veem broju lica kao pojedinana, svaki prokurista ima sva zastupnika ovlaenja iz prokure. Zajednika prokura moe se dati dvojici ili veem broju lica zajedno. U tom sluaju, pravni posao je punovaan samo ako postoji saglasna izjava volje svih prokurista, a izjave volje treih lica i njihove pravne radnje koje se uine prema jednom prokuristi, smatra se da su uinjene prema svim prokuristima. Prokura se daje u pisanom obliku, neprensiva je i upisuje u Registar. Prokurista potpisuje privredno drutvo svojim punim imenom, sa jasnom naznakom svog svojstva koje proizilazi iz prokure sa oznakom pp. Privredno drutvo moe opozvati prokuru u svako doba. Privredno drutvo se ne moe odrei mogunosti da opozove prokuru. Ako je prokura opozvana, prokurista moe prema privrednom drutvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano. Zakonski zastupnik privrednog drutva (po pravilu, direktor) izvetava registar o opozivu prokure. Prokura ne prestaje smru ili prestankom jedinog lana ili akcionara drutva koje je dalo prokuru.
2.4.2.2. Punomonik po zaposlenju

33

Punomonik po zaposlenju je lice koje se smatra ovlaeno na preduzimanje pravnih radnji, u ime i za raun vlastodavca, samom injenicom to za njega faktiki vri odreene radne dunosti i poslove iz kojih, po redovnom toku stvari, proizilazi i ovlaenje za zakljuenje, a eventualno, i ispunjenje odreenih ugovora. Tako, prodavci u prodavnicama, lica na poslovima alterske slube u poti, banci i sl. ovlaena su, samim tim, na zakljuenje i ispunjenje tih ugovora. Ovlaenja punomonika po zaposlenju zasnivaju se na izraenoj volji vlastodavca i predstavlja specian oblik voljnog ili ugovornog zastupanja.
2.4.2.3. Ovlaenje trgovinskog putnika

Ugovorom o punomostvu (voljno zastupanje) vlastodavac moe ovlastiti trgovinskog putnika da ga zastupa. Trgovinski putnik najee preduzima pravne poslove u ime i za raun vlastodavca van njegovog sedita. Ako ovlaaenja trgovinskog putnika ne proizilaze jasno iz ovlaenja, odnosno punomoja smatra se da trgovinski putnik nije ovlaen da zakljuuje ugovore, nego samo da prikuplja porudbine. Ali i kada je trgovinski putnik ovlaen da prodaje robu nije ovlaen da naplati cenu, kao ni da prodaje na kredit. Trgovinski putnik je ovlaen da za vlastodavca prima reklamacije zbog nedostatka robe i ostale izjave u vezi sa izvrenjem ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem, kao i da u ime vlastodavca preduzima potrebne mere za ouvanje njegovih prava iz tog ugovora.

34

Ukoliko je, u sluaju neizvesnosti u pogledu sadrine ovlaenja ili protivno ovlaenju, trgovinski putnik zakljuio ugovor on e ostati na snazi ako ga vlastodavac naknadno odobri.
2.4.2.4. Poslovno punomoje

Poslovno punomoje je oblik voljnog zastupanja kojim privredno drutvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ovlauju punomonika da preduzima pravne poslove, uobiajene u vrenju njihove poslovne delatnosti. Za razliku od obinog punomostva koje, po pravilu, prestaje smru vlastodavca poslovna punomo ne prestaje smru preduzetnika, ni kad on bude lien poslovne sposobnosti. Ovlaenje poslovnog punomonika se ne upisiuje u Registar, za razliku od prokure i kada ovu punomo daje pravno lice. Odredbe o poslovnom punomoju se shodno primenjuju i na poslovno punomoje preduzetnika. Obim ovlaenja poslovnog punomonika ogranieno je registrovanom poslovnom delatnou privredno drutvo, drugog pravnog lica, odnosno preduzetnika. Ako poslovno punomoje nije ogranieno pretpostavlja se da ono odgovara optem punomoju.

V.

FORMA PRAVNIH POSLOVA

Pravni posao nastaje izjavljivanjem volje. Unutranja volja ne proizvodi pravna dejstva. U naem pravu prihvaen je princip neformalnosti ugovora - pravilo da se za zasnivanje pravnog posla ne zahteva odreena forma. Ukoliko je za zakljuenje nekog pravnog posla zakonom ili ugovorom strana predviena forma on je formalan. Pravni poslovi se najee zakljuuju u pismenoj formi. Nekada pismena forma nije dovoljna nego je potrebno uee odreenog broja svedoka, overa od strane dravnog organa i sl. Pisana forma ugovora (predviena zakonom ili voljom strana) je ispunjena ako je sadrina pravnog posla izraena pisanim reina - tj. kada je sainjena isprava o pravnom poslu. Pravni posao je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njim obavezuju. Jedan broj pravnih poslova moe se punovano zakljuiti samo u pismenoj formi (i overen u sudu). Tako, ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti, u pismenoj formi moraju biti zakljueni i ugovor o prodaji sa obronim otplatama cene; ugovor o graenju; ugovor o licenci; ugovor o trgovinskom zastupanju; o alotmanu; o jemstvu; o kreditu itd.58 Zahtev zakona da pravni posao bude zakljuen u odreenoj formi (zakonska forma) vai i za sve docnije izmene ili dopune pravnog posla. Punovane docnije usmene dopune o sporednim takama o kojima u formalnom pravnom poslu nije nita reeno ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana. Takoe, punovane su i
58

l. 543, 630. st. 2, 687, 791, 886, 998 i lan 1066. st. 1. ZOO.

docnije usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili druge strane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana. Kada je voljom strana odreena ugovorena forma tada ugovor ili drugi pravni posao moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom. Pismena forma pravnog posla se predvia sa ciljem da, prvenstveno, zatiti ugovorne strane, ali i u javnom interesu.

35

VI. NEVAEI PRAVNI POSLOVI

1. Pojam
Nevaei su oni pravni poslovi koji ne prozvode punovanost zbog toga to im nedostaje neka od pretpostavki odreenih zakonom. Da bi pravni posao proizvodio dejstva potrebno je kumulativno ostvarenje sledeih pretpostavki: poslovna sposobnost subjekta; slobodna, ozbiljna i saglasna izjava volje; mogu, doputen i odreen odnosno odrediv predmet obaveze; doputen osnov i zakonom ili voljom strana predviena forma pravnog posla (kao uslov njegove punovanosti). Nevaei pravni poslovi su: nitavi i ruljivi.

2. Nitavi pravni poslovi

Nitavi pravni poslovi povreuju opte interese. Oni ne proizvode punovana pravna dejstva. Nitavi su: pravni poslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima (lan 103. st. 1. ZOO). Prinudni (kogentni) propisi najee su sadrani u zakonu ali mogu biti odreeni i podzakonskim aktom (uredba, naredba, reenje itd.). Ovi propisi sadre normu koja zabranjuje odreeno ponaanje. Prinudni propisi mogu biti sadrani u propisima graanskog, trgovinskog, krivinog ili upravnog prava. Kao graanskopravna posledica krenja propisane zabrane ponaanja moe biti propisana samo nitavost pravnog posla istovremeno i nitavost i kazna ili samo kazna. Nitavi su pravni poslovi kojima nedostaje forma koja je bitan uslov njihove punovanosti (pravni posao koji nije zakljuen u propisanoj formi ili nije zakljuen u ugovorenoj formi) itd. Javni poredak je sistem propisa koji obuhvataju osnovne principe o ureenju zemlje koje su strane u graanskopravnom odnosu dune potovati. Pored prinudnih propisa javni poredak obuhvata i odgovarajua moralna pravila ponaanja ustanovljena s ciljem zatite javnih interesa i onemoguavanja neovlaene upotrebe sile. Dobri obiaji su nepisana ili pisana (trgovinske uzanse) pravila ponaanja koja su nastala dugotrajnim ponavljanjem istih ponaanja. Samo povreda dobrih obiaja ima za posledicu nitavost pravnog posla a ne i povreda loih (zlih) obiaja.

36

Pravni posao zakljuen protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima je nitav (apsolutna nitavost) u celosti ili delimino. Ukoliko je zakljuenje pravnog posla zabranjeno samo jednoj strani, on e ostati na snazi ako u zakonu nije to drugo predvieno za odreeni sluaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosie odgovarajue posledice (lan 103. st. 2. ZOO).

3. Pojedini nitavi pravni poslovi

3.1. ZABRANJENI PRAVNI POSLOVI

Krenje zabrana propisanih najee zakonom ima za posledicu nitavost pravnog posla. Nitavi su, na primer, ugovori: o nasleivanju, o buduem nasledstvu ili legatu, o sadrini testamenta. Porodini zakon je propisao da je nitav brak ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje suprunika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matiarem; ako brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika; ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog suprunika; ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje, ako su ga sklopili meusobno krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici izmeu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka i ako su ga meusobno sklopili staratelj i tienik.
3.2. FIKTIVNI PRAVNI POSLOVI

Fiktivni pravni posao59 je onaj koji se predstavlja treima, a u stvarnosti nije zasnovan jer ga strane ne ele (svesna nepodudarnost izmeu izjavljene volje i prave volje ugovornih strana). Fiktivni pravni posao je nitav nezavisno od motiva koji je pokrenuo strane da o njemu postignu saglasnost (brak nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika, niti je ona kasnije uspostavljena ve su zakljuenjem braka suprunici eleli da prikriju neki drugi pravni posao, prodavac ktivno kupcu prodaje neku stvar da bi mu javno preduzee izdalo u zakup stan koga bi kasnije otkupio itd.). Fiktivni pravni posao se razlikuje od simulovanog pravnog posla. Simulovan pravni posao se, takoe, zasniva prividno ali prikriva neki drugi posao (disimulovani). Prvi, prividni (simulovani posao) je nitav, a drugi, disimulovani je punovaan ako su ispunjene pretpostavke za njegovu punovanost (strane prividno zakljue ugovor o prodaji, a u stvarnosti su zakljuile ugovor o poklonu sa ciljem da izbegnu plaanje veeg poreza na promet nepokretnosti predvienog za ugovor o prodaji). U pravnoj literaturi se istie da u oba sluaja postoji simulovani pravni posao (ugovor) - simulacija. Simulacija je apsolutna ako je zakljuen prividni pravni posao radi zaobilaenja propisa, prevare treih lica ili zbog kakvog drugog cilja, a relativna ako se prividnim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao.
59

Lat. ctus, part. od ngo - izmiljen, laan, pretvoran.

3.3. ZELENAKI PRAVNI POSAO (UGOVOR)

Zelenaki pravni posao (ugovor) u kome jedna strana, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljim iskustvom, lakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugoj strani dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti (st. 1. l. 141. ZOO). Zelenaki pravni posao (ugovor) slian je prekomernom oteenju. Oba se primjenjuju na dvostrano teretne ugovore sa ciljem zatite jednake vrednosti davanja, a prepoznaju se prvenstveno po oiglednoj nesrazmeri uzajamnih davanja. Za postojanje prekomernog oteenja neophodno je da je, u odreenim ugovorima, oteena strana u zabludi ili da je prevarena. Kod zelenakih ugovora, pored oigledne nesrazmere uzajamnih davanja (objektivni element) u svakom sluaju nuna je namera jedne ugovorne strane (subjektivni elemenat) koja se realizuje u iskoriavanju odreenih okolnosti koje su se stekle kod druge ugovorne strane. Zbog prekomernog oteenja ugovor je ruljiv za vreme od jedne godine od njegovog zakljuenja dok je zelenaki ugovor protivzakonit i nitav, te se na njega shodno primenjuju odredbe ZOO koje reguliu nitavost. Ugovor je zelenaki kada: 1. ugovorne strane zakljue dvostrano obavezni ugovor, 2. postoji oigledna nesrazmera uzajamnih prestacija i 3. oigledna nesrazmera je prouzrokovana namerom i radnjama nesavesne ugovorne strane (zelenaa). Nedoputene radnje zelenaa sastoje se u korienju stanja nude ili tekog materijalnog stanja i nedovoljnog iskustva ili lakomislenosti ili zavisnosti druge ugovorne strane koje za posledicu imaju ugovaranje za zelenaa ili nekog treeg oigledne nesrazmerne koristi. Oteena ugovorne strana moe od suda zahtevati u roku od 5 godina od zakljuenja ugovora smanjenje obaveze na pravian iznos (koji e biti u srazmeri sa prestacijom druge ugovorne strane). Sud e zahtevu udovoljiti ako je to mogue i u tom sluaju ugovor s odgovarajuim izmenama ostaje na snazi (st. 4. i 5. l. 141. ZOO). Zelenaki ugovor je apsolutno nitav tako da se ni nakon isteka roka od 5 godina ne moe konvalidirati, poto se pravo na isticanje nitavosti ne gasi.
3.4. NEMOGUNOST ISPUNJENJA PRAVNOG POSLA

37

Nemogunost ispunjenja je neispunjenje pravnog posla od strane dunika zbog postojanja odreenih, relevantnih okolnosti. Nemogunost ispunjenja utie na sudbinu pravnog posla od njegovog nastanka, za vreme dok traje sve dok ne prestane. Pravni posao moe punovano nastati ako ima, pored ostalog, i mogu predmet. Ako je predmet obaveze nemogu pravni posao je nitav (lan 47. ZOO). Ukoliko pravni posao niko ne moe izvriti postoji objektivna nemogunost, a kada je ne mnoe ispuniti jedna strana, ali moe neko drugo lice, nemogunost je subjektivna. Nemogunost relevantna prilikom nastanka pravnog posla naziva

38

se inicijalnom, poetnom nemogunou. Kada je nemogunost nastupila nakon zasnivanja pravnog posla naziva se naknadna nemogunost. Nemogunost moe biti potpuna i delimina. Dunik odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja (koja je nastala nakon zasnivanja obaveze) i ako tu nemogunost nije skrivio, ako je nastupila posle njegovog dolaska u docnju, za koju odgovara (lan 262. stav 4. ZOO).
3.5. KRENJE PROPISANE ILI UGOVORENE FORME

Pravilo je da se volja za nastanak pravnog posla moe izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem - naelo konsensualizma i da preduizimanje pravnog posla ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno. U odreenim sluajevima zakon propisuje formu (zakonska forma) koja je bitan uslov punovanosti pravnog posla - forma ad solemnitatem. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da posebna forma bude uslov punovanosti njihovog ugovora (ugovorena forma). Pravni posao koji nije preduzet u zakonom propisanoj formi je nitav, ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizilazi to drugo. Takoe, nitav je i ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi, ako su strane punovanost ugovora uslovile posebnom formom.
3.6. PRAVNI POSLOVI LICA KOJA SU POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNA

Dete koje nije navrilo 14. godina ivota (mlai maloletnik) je potpuno poslovno nesposobno. Ono ipak moe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja (lan 64. stav 1. PZ). Pravni poslovi mlaeg maloletnika izvan ovog, dozvoljenog kruga pravnih poslova, su nitavi. Potpuno su poslovno nesposobna i punoletna lica koja su potpuno liena poslovne sopsobnosti. Naime, njihova poslovna sposobnost jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika (lan 146. ZOO). Shodno tome, pravni poslovi lica potpuno lienog poslovne sposobnosti, izvan poslova kojima ono pribavlja iskljuivo prava, kojima ne stie ni prava ni obaveze ili koji su malog znaaja, su nitavi.
3.7. PRAVNI POSLOVI NEPROFITNOG PRAVNOG LICA

Pravilo je da pravno lice u pravnom prometu moe preduzimati pravne poslove u okviru svoje pravne sposobnosti. Pravni posao neprotnog pravnog lica, preduzet izvan tog okvira, je nitav. Savesna strana, u tom sluaju, moe zahtevati naknadu tete koju je pretrpela usled zakljuenja ugovora koji je nitav. Suprotno ovom reenju pravni poslovi protnog pravnog lica - zastupnika privrednog drutva, izvan delatnosti drutva navedenih u osnivakom aktu, punovani su i obavezuju drutvo. Ove obaveze drutvo se moe osloboditi ako dokae

da je tree lice znalo ili je prema okolnostim sluaja moglo znati da su ti poslovi izvan te delatnosti.

39

4. Ruljivi pravni poslovi

Ruljivi su oni pravni poslovi ijim zakljuenjem su povreeni pojedinani interesi te proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poniteni u odreenom roku na zahtev strane u ijem je interesu ustanovljena nitavost. Ruljiv (relativno nitav) je pravni posao: 1) koga je zakljuila ogranieno poslovno sposobna strana, 2) kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana, 3) kao i kad je to zakonom ili drugim propisom odreeno. Za razliku od nitavih pravnih poslova koji se ponitavaju ex tunc (od momenta njihovog nastanka) sporazumom strana moe se odrediti da ponitenje ruljivog pravnog posla deluje ex nunc. Ruljivost moe isticati samo zainteresovana strana. Odluka suda kojom se izrie ponitenje ruljivog pravnog posla ima konstitutivno dejstvo za razliku od odluke suda o nitvosti pravnog posla koja ima deklarativno dejstvo. Zahtev za ponitenje ruljivog pravnog posla moe se podii samo u roku od jedne godine dana od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude. To pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja pravnog posla. Ako u tom roku nije zahtevano ponitenje pravni posao je punovaan od trenutka kada je zakljuen. Ponitenje pravnog posla moe zahtevati strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena - npr. strana koja je pravni posao zakljuila pod prinudom ili u zabludi. Ako je to bilo ispunjeno, u ruljivom pravnom poslu, izvrie se vraanje, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, dae se odgovarajua naknada u novcu prema cenama u vreme vraanja, odnosno donoenja sudske odluke. Kada je ruljiv pravni posao zakljuen od strane ogranieno poslovno sposobnog lica njegov saugovara, u sluaju ponitenja ruljivog posla, moe zahtevati vraanje samo onog dela ispunjenja koji se nalazi u imovini ogranieno poslovno sposobnog lica, ili je upotrebljen u njegovu korist, kao i onog to je namerno uniteno ili otueno. Kada je pravni posao zakljuen pod uticajem pretnje, odnosno prinude prinueni ima pravo na naknadu tete od lica koje je pretnju odnosno prinudu upotrebilo. Pravni poslovi su najee ruljivi zbog mana volje: zablude, prevare, prinude ili prekomernog oteenja. Pravni posao veeg znaaja je, osim toga, ruljiv kad ga je zakljuila strana ogranieno poslovno sposobna.
4.1. ZABLUDA

Zabluda je netano saznanje i predstava o nekoj injenici relevantnoj za punovanost imovinskog odnosa. Zabludu mogu prouzrokovati razne okolnosti kao to su:

40

neobrazovanost, nepoznavanje stanja stvari u prometu, neodlona potreba za sticanjem neke stvari, navike, ukorenjeni obiaj i moralna shvatanja odreene sredine. Zabluda nastaje u svesti lica koje samostalno formira netanu predstavu. Ali, ako jedna strana izaziva kod druge strane zabludu ili je odrava u zabludi u nameri da je time navede na zasnivanje obligacionog odnosa, postoji prevara. Posledice prevare su tee jer prevarena strana moe zahtevati ponitenje ugovora, odnosno drugog pravnog posla i kada zabluda, kvalikovana kao prevara, nije bitna. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zakljuuje ugovor ako se zakljuuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po obiajima u prometu ili po nameri strana smatraju odlunim, a strana koja je u zabludi ne bi inae zakljuila ugovor takve sadrine. Strana koja je bila u bitnoj zabludi moe zbog toga zahtevati ponitenje ugovora, odnosno drugog pravnog posla, izuzev ako pri zakljuenju ugovora nije postupila s panjom koja se u prometu zahteva. Ona je ovlaena da zahteva ponitenje pravnog posla u subjektivnom roku od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, a u objektivnom roku od 3 godine od zakljuenja ugovora.
4.2. PREVARA

Prevara je namerno izazvana ili odravana zabluda kod jedne strane da bi izjavila odreenu volju (za nastanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog posla). Prevara, po pravilu, potie od jedne strane u ugovoru bilo da je ona namerno izazvala zabludu ili je odrava u zabludi. Prevaru moe uiniti i tree lice izazivanjem zablude ili odravanjem u zabludi obe ili samo jedne strane da bi ih naveo na zakljuenje ugovora. Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, a to pravo u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora.
4.3. PRINUDA

Prinuda je zabranjena (protivpravna) sila koja se jednoj strani stavlja u izgled ili se na njoj neposredno primenjuje da bi izjavila odreenu volju. Prinuda moe imati dva oblika: pretnju i ziku prinudu. Fizika prinuda (vis absoluta) je protivpravna zika sila kojom se jedno lice prisiljava da izjavi odreenu volju za nastanak, izmenu ili prestanak nekog pravnog posla. Ona se, kao ozbiljno i protivpravno zlo, preduzima na samoj linosti strane, da bi pod tim uticajem izjavila odreenu volju. Drugi vid prinude se ispoljava u pretnji (psihika, moralna prinuda - vis compulsiva). Za razliku od zike sile koja se realizuje na linosti ugovorne strane u vreme davanja izjave, pretnja je zlo koje se stavlja u izgled (ostvaruje se izazivanjem opravdanog straha). Psihika pretnja postoji ako je strana u obligacionom

odnosu ili neko trei nedoputenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane koji je odluujue uticao na volju (da se npr. zakljui ugovor). Strah je opravdan ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnou ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro ugovorne strane ili treeg lica. Ponitenje ugovora zakljuenog usled prinude moe zahtevati ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost ustanovljena. Pravo zahtevati ponitenje ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti (subjektivni rok), odnosno od prestanka prinude, a u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora (objektivni rok).

41

Odeljak etvrti STICANJE IMOVINSKIH PRAVA

Sticanje imovinskih prava je prelazak subjektivnog imovinskog prava u imovinu subjekta prava (imaonika). Postoji vie podela osnova sticanja imovinskog prava. U savremenoj pravnoj literaturi rasprostranjena je podela svih osnova sticanja imovinskih prava na derivativne i originarne.60

1. Derivativno (izvedeno) sticanje

Ako sticalac subjektivno imovinsko pravo izvodi iz prava prethodnika (u istom ili manjem obimu) postoji derivativno sticanje. Prenosilac ne moe na sticaoca preneti vie prava od onog kojeg ima. Nije punovaan, stoga, ugovor kojim jedno lice (koje nije vlasnik stvari) drugome poklanja knjigu na kojoj nema pravo svojine (knjigu je npr. dobio na poslugu od Narodne biblioteke). Prenosilac je lice koje prenosi neko subjektivno pravo - pravni prethodnik ili auctor, a sticalac tog prava oznaava se kao pravni sledbenik ili successor.
1.1. TRANSLATIVAN PRENOS (SUKCESIJA)

Prethodnik moe na sticaoca preneti pravo u celini koje ima (npr. ugovorom o prodaji preneo mu pravo svojine na odreenoj katastarskoj parceli,
60

Izraz derivativan potie od novolatinske rei derivatus - koji se iz ega izvodi, nastale od latinske rei derivare - odvojiti, izdvojiti; a originaran od latinske rei origo, inis - postanak, roenje, poreklo - oli, J., Renik latinsko srpsko - hrvatski, reprint izdanja iz 1936, Beograd, 1991, str. 138. i 343 i Romac, A., Rjenik rimskog prava, Informator, Zagreb, str. 154. i 386.

42

zajedno sa pripacima). U tom sluaju postoji translativan prenos subjektivnih prava. Translativan prenos se oznaava i kao sukcesija. Sukcesija moe biti singularna i univerzalna. U singularnoj sukcesiji prethodnik na pravnog sledbenika prenosi jedno ili vie tano odreenih (individualnih) prava (i obaveza), ali tako da sledbenik ne stie sva prava (i obaveze) prethodnika - prethodnik pokloni sticaocu jednu ovcu ili mu proda automobil. Univezalna sukcesija predstavlja prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na osnovu jednog akta. Sledbenik postaje imalac imovinskopravne celine u kojoj prava i obaveze nisu individualno odreeni nego na opti nain. Univerzalni sukcesor je naslednik koji sam nasleuje zaostavtinu u celini ili njen idealni deo ali tako da ulazi u sva prava i obaveze koja su ostaviocu pripadala u trenutku njegove smrti. Suprotno tome, singularni sukcesor je legatar kome je zavetalac ostavio jedno ili vie stvari ili prava.
1.2. KONSTITUTIVAN PRENOS

Ako pravni prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u celini nego delimino, odnosno u uem obimu nastaje konstitutivan prenos (npr. pravni prethodnik ugovorom u korist sticaoca konstituie pravo slubenosti na zemljinoj parceli koja ostaje i dalje u njegovoj svojini). U ovoj situaciji sledbenik je istovremeno i singularni sukcesor koji samo delimino ulazi u prava prethodnika.

2. Originarno sticanje
Originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz injenica odreenih zakonom.61 Tako, lice kome je, na osnovu ugovora o prodaji, predata pokretna stvar od strane prodavca koji nije bio vlasnik ne moe postati vlasnik na osnovu tog ugovora. Ali, ako je zakoniti i savesni dralac stvari, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom tri godine. U ovom sluaju sticalac postaje vlasnik na osnovu injenica odreenih zakonom (odraja i kvaliteta dravine).

61

Potpunije Babi, I., Otkup stana - originarni ili derivativni nain sticanja svojine, Zbornik sa naunog skupa Pravni odnosi u stambenoj oblasti, Ni, 1994. godine, str. 164.

Odeljak peti VRSTE IMOVINSKIH PRAVA

Brojna subjektivna imovinska prava teorija klasikuje na razliite naine. Najvanija podela imovinskih prava je na apsolutna i relativna. Ona je izvrena s obzirom na dejstvo subjektivnog prava i njihov objekat. Zavisno od toga da li se subjektivna prava mogu tano iskazati u novanoj protivuvrednosti, ona mogu biti imovinska ili neimovinska.

43

1. Apsolutna prava - stvarna, intelektualna i lina

Apsolutna su ona prava iji imalac (titular) ima neposrednu pravnu vlast nad dobrima koja su predmet tog prava. Iz obog obeleja proizilaze i druga: apsolutna prava deluju prema svim treim licima (erga omnes); trea lica (koja nisu unapred odreena) nisu ovlaena da bez dozvole titulara koriste dobro, u suprotnom se smatra da je povreeno apsolutno pravo i nastaje zahtev za sudsku zatitu; apsolutna prava nisu podlona zastarelosti; itd. Stvarna prava za svoj objekat imaju stvari. Imalac stvarnog prava ima pravnu vlast na stvari. Najznaajnije stvarno pravo je pravo svojine. Pravo svojine sadri najvii stepen dranja, korienja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. Stvarna prava su: slubenost, zaloga, pravo graenja, a po shvatanju nekih pravnih pisaca - zakup i posluga.62 Intelektualna prava su ona koja iji je predmet tvorevina ljudskog uma. Ona obuhvataju: autorsko pravo, pravo industrijske svojine (pronalazako pravo: patent, tehniko unapreenje, know-how i pravo znakova razlikovanja: uzorke i modele, robne i uslune igove i geografske oznake porekla proizvoda). Bitno obeleje intelektualnih prava, kao i ostalih apsolutnih prava, je da deluju prema svima (erga omnes). Lina prava su subjektivna prava neodvojiva od linosti njegovog imaoca (pravo na ivot, ziki i psihiki integritet, slobodu, ast, ugled, ime lik, glas, privatnost, dostojanstvo). U pravnoj knjievnosti se, opravdano, tvrdi da bi najadekvatniji bio naziv prava na linim dobrima, jer su objekti ovih prava lina dobra koja pripadaju i onome ko nije linost (zaeto a neroeno dete), a njihovi titulari su, osim zikih i pravna lica iako nisu linosti.63 Neprikosnovenost ivota, nepovredivost zikog i psihikog integriteta oveka, njegove privatnosti, dostojanstva i, uopte, linih prava, jemi Ustav RS (l. 14 - 20).
62 63

Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1993, str. 3. Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit, str. 123.

44

Titulari linih prava su, uglavnom, zika lica ali i pravna lica (npr. poslovni ugled, rma preduzea itd). Ako je lino dobro ugroeno ili povreeno titular ga moe zatititi podnoenjem tube (zahteva). Predmet izlaganja ovog udbenika, shodno nastavnom planu, nisu lina prava. Ona su predmet izuavanja Graanskog prava.

2. Relativna (obligaciona) prava

Relativna prava nastaju i deluju izmeu tano odreenih lica (inter partes, za razliku od apsolutnih koja deluju erga omnes). Ovlaenja i obaveze tih lica su unapred odreene. Ako ovlaenja i obaveze nisu odreene ili odredive, pravni posao je nitav.64 Titular relativnog (obligacionog prava) je od dunika ovlaen zahtevati odreeno davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje, ali nema neposrednu pravnu vlast na stvari ili drugom dobru kao kod apsolutnih prava. U obligacionom odnosu ono to je ovlaenje za jednu stranu to je obaveza za drugu, tako da izmeu ovlaenja i obaveze postoji odnos korelacije, to nije osobina apsolutnih prava. Kada dunik te obaveze izvri obligacija (relativno) pravo prestaje. Za razliku od stvarnih prava obligaciona prava zastarevaju - tj. protekom vremena prestaje zahtev za prinudno ostvarenje obligacionog prava. Apsolutna prava su, uglavnom, ureena imperativnim propisima koji odreuju njihov naziv i sadrinu (numerus clausus) tako da ih strane ne mogu menjati svojom voljom. U obligacionom pravu vai suprotno pravilo - da su strane u obligacionom odnosu slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obliaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.

3. Imovinska i neimovinska prava

Imovinska su ona prava iji su predmeti iskazani u novanom iznosu, ili se mogu izraziti u novanoj protivvrednosti. Imovinsko je, prema tome, pravo zajmodavca da zahteva od zajmoprimca vraanje odreenog iznosa novca ili prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene, odnosno kupca da zahteva od prodavca predaju stvari odnosno prenoenje prodatog prava. Neimovinska prava nisu iskazana u novanom iznosu i ne mogu se (tano) izraziti u novanoj protivrednosti. Lina prava (prava linosti) su neimovinska prava jer za predmet imaju lina dobra kao to je pravo na ivot, ast, ugled, zdravlje, telesni integritet, slobodu, lik, glas itd. Ali, ako su ta prava povreena moe nastati imovinska i neimovinska teta. Za ovu tetu, koja se ne moe precizno izraziti u novcu, sud e dosuditi pravinu novanu naknadu.
64

l. 46. i 47. u vezi sa lanom 25. stav 3. ZOO.

Glava druga STVARNO PRAVO

Odeljak prvi UVOD

I. POJAM I NAELA STVARNOG PRAVA
1. Objektivno stvarno pravo i subjektivno stvarno pravo
Objektivno stvarno pravo je skup pravnih normi graanskog prava (izraenih u zakonu ili drugom optem aktu) koje reguliu odnose izmeu ljudi, povodom stvari - subjektivna stvarna prava, sa ciljem da se odredi kome ta prava pripadaju. Stvarno pravo u objektivnom smislu je deo imovinskog (i graanskog) prava na koje se primenjuju opta naela ove porodice prava. Norme objektivnog prava odreuju opte pretpostavke pod kojima pravni subjekti stiu ili gube subjektivno pravo na nekoj stvari.65 Kao deo imovinskog (graanskog) prava, nauka Stvanog prava uslovljena je postojanjem grane stvarnog prava (objektivno stvarno pravo). Subjektivno stvarno pravo je imovinsko (graansko) pravo koje svog imaoca ovlauje na neposrednu pravnu vlast na odreenim stvarima. Predmet subjektivnog stvarnog prava je stvar neposredno.

2. Naela regulisanja stvarnog prava

Stvarna prava se odlikuju i samosvojnim naelima koja ih izdvajaju od ostalih imovinskopravnih (graanskopravnih) odnosa. To su: naelo privatnopravne vlasti na stvari, naelo ogranienosti broja stvarnih prava, naelo specijalnosti (odreenosti) stvarnih prava i naelo publiciteta. 1) Naelo privatnopravne vlasti na stvari izraava se u izjednaenosti subjekata u meusobnim pravnim odnosima, na osnovu subjektivnih stvarnih prava.
65

Gavella, N. i grupa autora, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 3.

46

Kada je u ulozi privatnopravnog subjekta drava je izjednaena s ostalim pravnim subjektima i na nju se primenjuju pravila stvarnog prava.66 Vlast koja se vri na stvari je trajne prirode. Stvarnopravni odnos, po pravilu, stvara trajno stanje koje se ne iscrpljuje (ne prestaje) vrenjem, nego se time potvruje. Vlast na stvari je neposredna. Imaocu stvarnog prava stvar pripada neposredno, a ne posredstvom drugog subjekta (na primer da od drugog lica zahteva da mu stvar preda).67 Apsolutno dejstvo pravne vlasti. Subjektivna stvarna prava su apsolutnog karaktera jer deluju prema svima (erga omnes), odnosno protiv svih (contra omnes). Sva trea lica su duna potovati subjektivna stvarna prava. Imalac stvarnog prava ovlaen je da zahtev za njegovu zatitu podnese protiv bilo kog treeg lica koje vrea to pravo. Apsolutno dejstvo stvarnog prava izraava se, prvenstveno, u mogunosti titulara da istie pravo sledovanja i pravo prvenstva. Pravo prvenstva je odlika stvarnog prava da ima veu snagu u konkurenciji sa obligacionim pravom ili stvarnim pravom koje je kasnije nastalo, a pravo sledovanja je ovlaenje titulara stvarnog prava da od bilo kog treeg lica kod koga se njegova stvar nae, trai vraanje te stvari. 2) Naelo ogranienja stvarnih prava. Broj i vrste stvarnih prava odreuje zakonodavac (pravilo numerus clausus) imeprativnim propisima. Ovi propisi odreuju i sadrinu stvarnih prava. Strane nisu ovlaene da svojom voljom oblikuju nove vrste stvarnih prava,68 i mogu prenositi ugovorom samo ona stvarna prava koja zakon dozvoljava. 3) Naelo odreenosti (specijalnosti) stvarnih prava. Stvarna prava se, po pravilu, konstituiu na individualno odreenim stvarima,69 a izuzetno na pravima (npr. na potraivanjima). 4) Naelo publiciteta stvarnih prava. Apsolutno dejstvo stvarnih prava prema treim obavezuje njihove imaoce da prenos tih prava na drugog subjekta, odnosno izmenu stvarnopravnog odnosa izvre na odgovarajui, vidljiv odnosno saznajan nain. Publicitet stvarnih prava na pokretnim stvarima izvodi se iz dravine (faktike vlasti) koja je vidljiva i uobiajena za odreeno stvarno pravo. Fukciju publiciteta za stvarna prava na nepokretnim stvarima imaju javne knjige ili druga odgovarajua formalnost odreena zakonom.
66 67 68

69

Ibidem, strana 15. Gavella, N. i grupa autora, op. cit., strana 17. Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., str. 2. i 3; Stojanovi, D., Stvarno pravo, Beograd, Prosveta, 1968, strana 4, Vedri, M., i Klari, P., op. cit. strana 142 i Vizner, B., op. cit. str. 176. Krneta, S., Stvarno pravo, odrednica u EIP, tom trei, strana 185.

II.

PODELA STVARNIH PRAVA

47

Najznaajniji oblici stvarnih prava su: 1. pravo svojine, 2. pravo slubenosti, 3. pravo stvarnog tereta 4. pravo zaloge i 5. pravo graenja. Pravo svojine predstavlja najviu vlast na stvari. Ta vlast obuhvata najvii stepen dranja, korienja i raspolaganja stvari, u granicama zakona. Zakon moe nametnuti vlasniku stvari odreena ogranienja (javnopravne prirode: npr. da stvar na odreeni nain koristi, da vlasnik trpi odreena ogranienja usled postavljanja podzemnih kablova, stubova, ili privatnopravne prirode: npr. da ne isputa tetne imisije). Pravo slubenosti je stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlauje titulara da na odreeni nain koristi tuu stvar ili ga ovlauje da od vlasnika zahteva da svoju stvar ne koristi onako kako bi mogao. Stvarni (realni) teret je, takoe, stvarno pravo na tuoj stvari. Titular ovog prava je ovlaen da od bilo kog vlasnika optereene nepokretnosti zahteva odreene prestacije (npr. isporuku odreene koliine poljoprivrednih proizvoda, svake godine). U naem pravu jedno lice moe stei stvarni teret na osnovu ugovora: npr. ugovora o doivotnom izdravanju ili ugovora o prodaji (na osnovu koga prodavac za sebe zadri pravo da od kupca zahteva da mu svake godine isporui odreenu koliinu penice ili drva iseenih u prodatoj umi itd). Pravo zaloge je stvarno pravo na tuoj stvari koje ovlauje njenog imaoca da zaloenu (pokretnu ili nepokretnu) stvar izloi prodaji, a zatim iz ostvarene vrednosti naplati svoj dug, pre ostalih poverilaca. Pravo graenja je pravo nekog lica da na tuem zemljitu izgradi objekat, a zatim odreeno vreme bude njen vlasnik (50, 80, 99 godina) posle ega bi objekat postao svojina vlasnika zemljita. U naem pravu se pravo graenja stie na neizgraenom graevinskom zemljitu koje moe biti u dravnoj svojini ili privatnoj svojini.

III.

PODELA STVARI
1. Pojam

Stvari se dele s obzirom na njihova relevantna pravna obeleja. Klasikacija stvari je vana jer se na svim stvarima ne mogu zasnovati identina prava. Ako pripadaju istoj skupini stvari se na isti nain stiu i prenose pravnim poslovima, a istovrsna je i sadrina ovlaenja njegovog titulara.

48

2. Stvari u prometu (res in commercio) i van prometa (res exstra commercium)

Stvari u prometu su one koje mogu biti objekat imovinskog odnosa (tako se npr. pravo svojine na stvari, koje pripada jednom licu, moe prodajom, preneti na drugoga; ili se stvar moe dati na poslugu, u zakup). Roba je stvar koja je uvek u prometu. Stvari van prometa ne mogu biti objekti subjektivnog stvarnog prava (dobra u optoj upotrebi: putevi, vode, luke) na kojima svi subjekti imaju pravo opte upotrebe.70 Dobra u optoj upotrebi su u dravnoj svojini. Stvari mogu biti ograniene u prometu. To su stvari koje bi mogle biti objekat imovinskih odnosa kao i stvari u prometu ali se iz raznih razloga njihov promet ograniava. Tako, vatreno oruje mogu nositi lica sa administrativnom dozvolom, odreeni lekovi se mogu pribaviti samo na lekarski recept. Promet drogom, naoruanjem i vojnom opremom dozvoljava se pojedinim pravnim subjektima.

3. Pokretne stvari (res mobiles) i nepokretne stvari (res immobiles)

Pokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru moe promeniti, a da se time ne povredi njihova bitna osobina. Nepokretne stvari su one iji se poloaj u prostoru ne moe promeniti a da se na taj nain ne povredi njihova bitna osobina. U nepokretne stvari se, prvenstveno, uvrtava zemljite. Nepokretnou se smatra i sve to je sa zemljitem trajno vezano: zgrade, stanovi kao posebni delovi zgrade, bunari, bazeni itd. Smatraju se nepokretnostima i pokretne stvari u funkciji neke druge nepokretnosti - nepokretnosti po nameni. Nepokretnost po nameni je ona pokretna stvar koja ispunjava sledee pretpostavke: a) da je u funkciji nepokretnosti, b) da je tu funkciju odredio vlasnik nepokretnosti i v) da je vlasnik nepokretnosti istovremeno vlasnik pokretne stvari koji joj je odredio takvu funkciju.71 Podela stvari na pokretne i nepokretne vana je zbog razliitog pravnog reima koji se primenjuje na ove stvari npr. prilikom njihovog sticanja ili uloge u pravnim poslovima (stvarna prava na nepokretnostima upisuju se u zemljine knjige, a na pokretnim ne upisuju, zalono pravo na nepokretnostima je hipoteka, a na pokretnim stvarima zaloga - runa zaloga itd).
70 71

Jeli, R., Drutvena i dravna svojina, Nomos, 1995, str. 70. Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 25 i Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str. 62.

4. Individualno odreene stvari i stvari odreene po rodu

Po rodu su odreene one pokretne stvari koje se u pravnom prometu odreuju po nekoj mernoj jedinici (kilogramu, litru, dunom metru, novanim apoenima itd). U ove stvari svrstava se novac, serijski proizvedene maine, nametaj, itarice, brano, eer, alkoholni i bezalkoholni napici itd. Individualno odreena stvar je stvar odreena pojedinano (konkretno) bilo zato to je jedina takve vrste, neponovljiva ili su joj takvo svojstvo dale strane u zakljuenom pravnom poslu (npr. slika poznatog slikara, pisai sto izraen prema odreenom projektu, odreena zemljina parcela, stan, kua). Kada se odreena koliina stvari izdvoji iz roda ona se individualizira i tako postaje individualno odreena (npr. iz gomile jabuka izabrao sam odreenu koliinu, u prodavnici sam isprobao i izdvojio mantil radi kupovine).

49

5. Zamenljive i nezamenljive stvari

Zamenljive stvari su one umesto kojih se, prilikom ispunjenja obaveze, moe predati druga stvar istih karakteristika. Nezamenljiva stvar ne moe biti zamenjena drugom. Stvari odreene po rodu su zamenljive, dok je nezamenljiva stvar individaualno odreena. Ali, individualno odreena stvar moe biti zamenljiva i nezamenljiva. Tako je kamion individualno odreena stvar (ima registarske tablice, broj asije i motora) ali je zamenljiv jer se proizvodi serijski, te se poveriocu moe prodati drugi kamion iste marke, nosivosti i godine proizvodnje.

6. Potrone i nepotrone stvari

Potrone stvari su one koje se jednom upotrebom potroe (unitavaju) ili se njihova supstanca bitno smanji ili su namenjene otuenju. Potrone stvari su npr: prehrambeni proizvodi, gorivo za pogon motornih vozila, industrijsko ulje, ugalj, elektrina energija, novac. Nepotrone stvari se mogu upotrebljavati vie puta ili neogranien broj puta a da im se time bitno ne narui supstanca (npr. zemljite, kua, automobil).

7. Deljive i nedeljive stvari

Deljive stvari su one koje se mogu deliti na vie istovrsnih delova, pri emu njihova supstanca ostaje ista, a manji delovi imaju srazmerno manju vrednost u odnosu na celinu (npr. vagon penice, kontejner eera, odreena koliina novca). Nedeljive stvari su one kod kojih bi se deobom unitila njihova supstanca ili bi se nesrazmerno umanjila vrednost delova dobijenih deobom (npr. iva ivotinja, dijamant, umetnika slika). Mogua je zika, geometrijska i civilna deoba stvari. Fizika deoba je mehanika podela stvari na sitnije delove. Primenjuje se na pokretnim stvarima.

50

Kod nepokretnih stvari delovi se ne mogu odvojiti ziki nego samo markirati linijama. Geometrijskom deobom deli se zemljite linijama na vie parcela. Zgrade se, u naem pravu, mogu podeliti horiznotalno i vertikalno. Civilna deoba je deoba po vrednosti, ako zika deoba nije mogua. Poto se ne moe podeliti dijamant, iva ivotinja, ili nametaj te stvari e se izloiti prodaji, a zatim e se podeliti iznos novca ostvaren prodajom. Podela stvari na deljive i nedeljive naroito je u stvarnom pravu znaajna za suvlasnitvo i zajedniku svojinu.

8. Pripadak
Pripadak je sporedna i samostalna stvar koja olakava ili omoguava korienje glavne stvari. Svojstvo pripatka moe imati samo ziki samostalna stvar, a ne i ona koja je izgubila svoju samostalnost i nalazi se u zikoj vezi sa celom stvari. Tako su tokovi automobila njegov sastavni deo, dok je rezervni toak pripadak automobila; sastavni deo su i brisai vetrobran stakla, a alat pripadak automobila.72 Samo ona sporedna stvar koja trajno slui glavnoj stvari je pripadak, a ne ako se samo privremeno koristi. Stoga nije pripadak televizora koji je u svojini zakupca satelitska antena koju je instalirao zakupodavac i vlasnik stana poto zakupni odnos traje odreeno vreme. Pripadak namenjen iskoriavanju nepokretnosti postaje i sam nepokretna stvar po nameni (npr. poljoprivredni alat, stoka i maine namenjene obradi zemljita, hrana za stoku, seme). Pripadak nastaje voljom vlasnika glavne stvari, a takoe, njegovom voljom to svojstvo gubi i postaje samostalna stvar. Ali, svojstvo pripatka ne moe ni po volji vlasnika dobiti bilo koja stvar, nego samo ona za koju je u pravnom prometu uobiajeno da predstavlja pripadak. Tako, ako bi vlasnik kue i automobila proglasio da je automobil pripadak kue iako se to u pravnom prometu ne smatra pripatkom.

9. Plodovi (fructus)
Plodovi su prihodi koje nastaju od neke stvari. Oni se najee javljaju periodino, namenjeni su za odvajanje i ne iscrpljuju supstancu stvari koja ih daje. Najznaajnija je podela plodova na prirodne, industrijske i civilne. Prirodni plodovi organski proizilaze iz neke stvari, ne umanjuju njenu supstancu, a nastaju bez ulaganja ljudskog rada (npr. divlje kupine, jagode, samoniklo jestivo bilje, trava koja nije posejana). U prirodne se ubrajaju i plodovi
72

Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nomos, Beograd, 1996, str. 11, i Stojanovi, D., Stvarno pravo, Prosvetsa, Beograd, 1968, str. 17.

stvari ija se supstanca odvajanjem plodova umanjuje kao to je rudno blago (organske ili neorganske mineralne sirovine: npr. ugalj i uljni kriljci, nafta, gas, kamena so, pesak). Industrijski plodovi nastaju ulaganjem ljudskog rada i uz pomo prirode (npr. kulture voa i povra) i razlikuju se od industrijskih proizvoda. Pojam industrijskih proizvoda, meutim, nije jednoglasno prihvaen.73 Civilni plodovi ne proizilaze sami iz stvari nego iz nekog pravnog odnosa. Ispoljavaju se u novanom vidu, a izuzetno u vidu drugih stvari odreenih po rodu.74 Vlasnik stana moe izdati stan u zakup ili novac dati na tednju. Zakupnina i kamata koju ostvaruje iz ugovora o zakupu stana ili ugovora o ulogu na tednju predstavljaju civile plodove. Sve dok se ne odvoji plod je sastavni deo stvari i u svojini je vlasnika te stva75 ri. Takvi, visei plodovi (fructus pendentes) dele pravnu sudbinu glavne stvari.

51

10. Novac i procena vrednosti stvari

Novac je telesna stvar koja ima funkciju opteg merila vrednosti robe i usluga na tritu i sredstva plaanja.76 U novanom obliku izraava se vrednost neke stvari (cena). Ali, sve stvari se ne mogu proceniti. Procenjive su one stvari ija se vrednost moe odrediti uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu. Stvari ija se vrednost ne moe odrediti nikakvim uporeivanjem sa drugim stvarima u prometu su neprocenjive. Cena procenjive stvari moe biti obina (redovna) i afekciona. Redovna cena (pretium comune) je normalna cena koja vai na tritu. Utvruje se po objektivnom kriterijumu. Afekciona cena (pretium affectionis ili pretium extraordinarium) je vrednost odreene stvari za vlasnika zbog njegove naklonosti koju ima prema toj stvari tj. neimovinska moralna vrednost za vlasnika (npr. posebno draga fotograja, pismo, originalni i jedini primerak porodinog lma na disku, medalja osvojena na sportskom takmienju). U pravnim poslovima vai, po pravilu, redovna cena dok se afekciona vrednost uzima u obzir samo kod odreenih vidova naknade tete. Pravilo je da se ne moe traiti ponitenje ugovora zbog oigledne nesrazmere uzajamnih davanja i kada je za stvar data cena iz osobite naklonosti.77 Kada je stvar unitena ili oteena krivinim delom sa umiljajem sud moe odrediti visinu naknade prema afekcionoj vrednosti.
73 74 75 76

77

Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. str. 13. Ibidem. lan 136. GKRF. Potpunije npr: Krulj, V., Novac i novane obaveze u unutranjem i meunarodnom pravu, Savremena administracija, Beograd, 1973, str. 3 - 6. lan 139. stav 5. ZOO, par. 935. AGZ i par. 560. SGZ.

52
I.

Odeljak drugi DRAVINA

POJAM DRAVINE. DETENCIJA.

Dravina (possessio) je pravno zatiena faktika vlast (corpus possessionis) nekog lica na stvari. Faktika vlast na stvari je nezavisna od postojanja imovinskog prava na stvar i ona se razlikuje od pravne vlasti koju ima titular subjektivnog prava.78 Stoga dravinu ima i zakupac i ostavoprimac, ali i lopov koji je stvar ukrao. Dravina se razlikuje od slinog odnosa - detencije. I u odnosu detencije vidljiva je injenica faktike vlasti na stvari, ali se ona voljno dri za drugoga. Naime, lice koje po osnovu radnog ili slinog odnosa, ili u domainstvu vri faktiku vlast na stvari za drugo lice, a duno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica, nema dravinu. Dravinsku zatitu u navedenim situacijama ima drugo lice, a ne detentor.

II.

SUBJEKTI DRAVINE

Subjekti dravine mogu biti zika i pravna lica. U ime i za raun pravnog lica dravinu stiu, vre i tite njegovi organi. Pravna i zika lica mogu biti subjekti dravine na onoj stvari na kojoj mogu imati pravo svojine ili neko drugo stvarno ili obligaciono pravo.79 Dravinu moe stei i poslovno nesposobno ziko lice, ako je u konkretnom sluaju, s obzirom na vrstu stvari sposobno da na osnovu svoje odluke stekne faktiku vlast na stvari.

III.

PREDMET DRAVINE

Predmet dravine mogu biti stvari na kojima se moe stei pravo svojine (stvari u prometu) i druga stvarna prava. Stvari van prometa ne mogu biti predmet dravine.80 Zatita dobara u optoj upotrebi je poverena u nadlenost organima uprave i ne ostvaruje se na nain predvien za zatitu dravine. Mogua je dravina na onim javnim dobrima, koja se nalaze pod posebnim upravnim reimom, tako da mogu biti u graanskopravnom prometu kao to su knjige u javnim (dravnim) bibliotekama.81
78 79 80

81

Krneta, K., Posjed, EIP, tom drugi, str. 1010. Stankovi, O., i Miodrag, O., op. cit. str. 39. Gams, A., Osnovi stvarnog prava, Nolit Beograd, 1955, str. 149. i 150, Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str. 148, Stojanovi, D., op. cit. str. 34, Vizner, B., op. cit, str. 174, Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 37. i 38. Gams, A., op. cit. str. 150. Isti stav prihvata i Stojanovi, D. , op. cit. str. 34.

Predmet dravine su individualno odreene i sadanje stvari ali i imovinska prava (iskljuen je npr. posed branog prava, linih prava, naslednog prava).

53

IV. VRSTE DRAVINE

1. Dravina stvari i dravina prava
Dravina stvari po sadrini odgovara pravu svojine. Dravinu stvari ima zakupac, ostavoprimac, ali i lice koje je ukralo stvar. Dravinu stvari ima lice koje na njoj vri faktiku vlast. Dravina stvari ne prestaje kada je dralac spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje (npr. usled snene lavine i nabujalih potoka dralac ne moe koristiti svoju vikendicu). Dravinu prava ima lice koje ga faktiki vri i predstavlja jednu vrstu vlasti na stvari koja je ua od dravine stvari. Ova dravina odgovara nekom drugom stvarnom pravu (na primer.: stvarnoj slubenosti, linoj slubenosti) bez obzira da li lice koje vri dravinu prava ima osnov za to (tako je dralac prava slubenosti i onaj ko nema pravo slubenosti ali je faktiki vri).

2. Iskljuiva (individualna) dravina i sudravina

Zavisno od broja lica koja vre faktiku vlast na istoj stvari postoji iskljuiva (individualna) dravina i sudravina. Iskljuiva dravina je ona koju vri jedno (ziko ili pravno) lice tako da iz dravine stvari ili prava iskljuuje sva druga lica. Postoji iskljuiva dravina kada jedno lice ima dravinu kue, stana, automobila, ali i dela kue ili stana ili realno izdvojenog dela jedne katastarske parcele zemljita (dok na drugom, realno izdvojenom delu iskljuivu dravinu ima drugo lice). Sudravina postoji kad vie lica vri faktiku vlast na istoj stvari ili pravu. Svaki od sudralaca u tom sluaju vri samostalnu faktiku vlast na celoj stvari, ali je ogranien vrenjem faktike vlasti od drugih sudralaca.82 Faktiku vlast na stvari sudraoci mogu vriti na razliite naine: istovremeno, naizmenino ili je mogu predati treem da je koristi. Sudravina prava postoji kada vie lica kao suvlasnici ili zajedniki vlasnici povlasnog dobra koriste pravo stvarne slubenosti puta koji se nalazi na poslunom dobru.

3. Zakonita i nezakonita dravina

S obzirom na osnov i nain sticanja dravine i postojanje odreenih subjektivnih momenata na strani dralaca, dravina se moe podeliti na zakonitu i nezakonitu, savesnu i nesavesnu i pravu i manljivu.
82

Stojanovi, D., op. cit. str. 31.

54

Zakonita dravina se zasniva na punovanom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Za sticanje ove dravine potreban je, naime, isti osnov kao i za sticanje prava svojine ili stvarnog prava slubenosti: pravni poslovi (npr. prodaja, razmena, poklon, zavetanje, legat, nasledstvo), odluke dravnih organa (suda ili organa uprave) ili druge injenice predviene zakonom. Zakonita je, shodno tome, dravina stvari koja je steena ugovorom o prodaji od lica koje nije njen vlasnik. Nezakonita dravina nije zasnovana na punovanom pravnom osnovu za sticanje stvarnog prava. Nezakoniti dralac je npr. lopov, kupac iz ponitenog ugovora o prodaji, lice za koga je u sudskom postupku utvreno da nema svojstvo naslednika. Nezavisno od okolnosti da li je dravina zakonita ili nezakonita ona uiva zatitu. Ovaj kvalitet dravine je relevantan prilikom sticanja prava svojine odrajem. Kada je savestan dralac i zakoniti dralac rokovi za odraj su krai.

4. Savesna i nesavesna dravina

Na osnovu postojanja odreenih subjektivnih momenata na strani dralaca, dravina se moe podeliti na savesnu i nesavesnu. Savesni dralac je onaj koji osnovano smatra da ima punovaan pravni osnov za dravinu stvarnog prava. On je u dobroj veri ali u zabludi - ne zna ili ne moe znati da nije imalac prava iju sadrinu vri (npr. dranjem stvari). Savestan je npr. dralac koji je kupio stvar od lica koje nije vlasnik stvari opravdano verujui (kao dobar domain ili dobar privrednik) da je kupuje od vlasnika i da je na taj nain i on posto vlasnik stvari. Savesnost dravine se pretpostavlja. Lice koje istie da je neija dravina nesavesna mora to i dokazati. Dravina prestaje biti savesna im dralac sazna ili bi trebalo da sazna, s obzirom na okolnosti, da stvar nije njegova.83 Nesavestan dralac je onaj koji zna ili bi morao znati da nema punovaan pravni osnov za dravinu stvari ili prava koju vri. Tako je nesavestan dralac prava slubenosti puta lice koje bez ikakvog osnova koristi put ili kupac koji zna da je stvar kupio od nevlasnika. Savesnost ili nesavesnot pravnog lica ceni se prema savesnosti ili nesavesnosti organa koji ih zastupaju. Savesna dravina moe, meutim, biti zakonita i nezakonita. Tako je savesna i zakonita dravina kupca koji je od nevlasnika, za koga nije znao da je stvar npr. ukrao, kupio stvar. Nezakonita a savesna je dravina lica koje je kupilo stvar od prodavca kome je potpuno oduzeta poslovna sposobnost ili ako je ugovor, iz nekog drugog razloga, docnije poniten. Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja naslea i u sluaju kada je ostavilac bio nesavestan dralac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati.
83

Krneta, S., op. cit. str. 1029.

5. Prava (istinita) i manljiva (neistinita) dravina

Prava dravina je steena na pravno doputen nain. Manljiva dravina je steena na nedoputen nain - silom (vi), prevarom - potajno (clam) ili zloupotrebom poverenja - na izmoljen nain (modo praecario). I dralac koji je dravinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja ima pravo na dravinsku zatitu, osim prema licu od koga je na takav nain doao do dravine.

55

6. Neposredna i posredna dravina

Neposrednu dravinu na stvari ima lice koje neposredno vri faktiku vlast na stvari. Posrednu dravinu ima lice koje faktiku vlast na stvari vri preko drugog lica (a ne neposredno), kome je po osnovu plodouivanja, ugovora o korienju stana, zakupa, uvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu dravinu. Sve dok vlasnik stvari vri na njoj faktiku vlast on je neposredni dralac. Ali, ako na osnovu ugovora o zakupu stvar preda u zakup ili na osnovu ugovora o ostavi na uvanje neposredni dralac postae zakupoprimac i ostavoprimac dok posredni dralac (koji ne vri faktiku vlast na stvari) postaje vlasnik stvari. U ovim situacijama postoje dve dravine na istoj stvari ali se obe mogu sudskim putem zatititi.

V.

PRIBAVLJANJE I GUBITAK DRAVINE

Dravinu, kao faktiku vlast na stvari, mogue je stei i izgubiti na razliite naine. Dravina se moe pribaviti neposredno i posredno. Dravina stvari i prava je pribavljena neposredno ako se zauzmu stvari i prava koja nikome ne pripadaju i nisu ni u ijoj dravini. Takva dravina je uvek samovlasna i ne izvodi se iz dravine prethodnika. Dravina se pribavlja posredno sticanjem faktike vlasti na stvari (odnosno vrenjem prava) koje imaju vlasnika (titulara prava) odnosno draoca. Posredno sticanje moe biti samovlasno (bez volje prethodnika), suprotno njegovoj volji ili se zasnivati na volji prethodnika. Dravina na pokretnim i nepokretnim stvarima se stie na razliite naine. Dravina na pokretnoj stvari stie se predajom. Sticanje dravine na nepokretnostima (npr. zemljitu, zgradama, stanovima) zavisi od vrste nepokretnosti i konkretne situacije. Tako se stanovi, zgrade i poslovne prostorije najee prenose u dravinu sticaoca ispranjenjem i predajom kljueva, a zemljite tako da se sticalac dovede u priliku da pone vriti radnje koje se smatraju kao faktika vlast na stvari.

56

Dravina prava stie se vrenjem sadrine odreenog prava. Dravina se gubi kad dralac prestane da vri faktiku vlast na stvari. Dravina se ne gubi ako je dralac privremeno spreen da vri faktiku vlast nezavisno od svoje volje - zbog, odrona zemljita na umskom putu dralac je onemoguen vie meseci da ide u svoju vikendicu itd. Dravina prava prestaje odricanjem draoca ili zbog nemogunosti vrenja prava.84

VI. ZATITA DRAVINE

Iako dravina nije subjektivno pravo svaki dralac stvari i prava ima pravo na zatitu od uznemiravanja ili oduzimanja dravine. Smetanje dravine, moe biti uinjeno uznemiravanjem ili oduzimanjem dravine. Dravina se moe tititi korienjem samopomoi (vansudski) ili sudskim putem. Samopomo je vid dozvoljene samoodbrane (nune odbrane) koju preduzima dralac da odbije smetanje dravine. Samopomo je dozvoljena samo u sluajevima odreenim zakonom. Nedozvoljeno preduzetom samopomoi ini se krivino delo samovlaa. Samopomo je dozvoljena: 1. kad neposredno preti opasnost povrede prava; 2. ako je takva zatita nuna i 3. ukoliko nain otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. Ove pretpostavke dozvoljene samopomoi moraju biti kumulativno ostvarene. Onaj ko je upotrebio dozvoljenu samopomo i time prouzrokovalo tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije duno naknaditi je. Sudska zatita se ostvaruje podnoenjem tube zbog uznemiravanja ili tube zbog oduzimanja poseda. Tuba zbog uznemiravanja, odnosno oduzimanja dravine moe se podneti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i uinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana nastalog smetanja. Rok od 30 dana je subjektivni rok jer tee od saznanja za smetanje dravine i uinioca, a rok od godinu dana od smetanja dravine je objektivan s obzirom da se rauna od dana nastalog smetanja poseda. Subjektivni rok tee samo u okviru objektivnog roka. Svojstvo tuioca ima poslednji mirni dralac a ulogu tuenog onaj ko je izvrio smetanje (uznemiravanje ili oduzimanje dravine) ili u ijem interesu je ono izvreno. Pravilo je da se u dravinskom sporu ne raspravljaju pravna ve faktika pitanja. Naime, sud prua zatitu prema poslednjem stanju dravine i nastalom smetanju, pri emu nije od uticaja pravo na dravinu, pravni osnov dravine i savesnost draoca. Stoga je tubu ovlaen podneti i dralac koji je dravinu stekao silom,
84

Potpunije: Krneta, S., op. cit. str. 1027.

potajno ili zloupotrebom poverenja, osim prema licu od koga je na takav nain doao do dravine. Dravinsku zatitu ima i posredni dralac prema neposrednom koji prelazi granice svoje neposredne dravine (npr. zakupac, suprotno ugovoru o zakupu, zakupljeni stan pretvara u poslovnu prostoriju ili ga izdaje u podzakup). Svaki sudralac moe protiv treih lica podnositi tubu radi smetanja dravine (uznemiravanja ili oduzimanja dravine), ali i protiv sudraoca koji mu je oduzeo dravinu. Takoe, sudralac uiva zatitu protiv sudraoca koji ga uznemirava u dravini tj. onemoguava u dotadanjem nainu vrenja faktike vlasti na stvari koja je u njihovoj dravini - npr. sudralac stana ugradi bravu na ormaru koga zakljuava i tako onemoguava drugog sudraoca da ga ubudue koristi.

57

Odeljak trei PRAVO SVOJINE

I. POJAM PRAVA SVOJINE

Pravo svojine (dominium, proprietas) je subjektivno stvarno pravo iz koga proizilazi najvia pravna i faktika vlast na stvari. Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom. Titulari prava svojine mogu biti zika i pravna lica i nazivaju se vlasnici ili sopstvenici.

II.

SADRINA PRAVA SVOJINE

Vlasnik stvari je ovlaen da stvar: dri, koristi i njome raspolae u granicama odreenim zakonom. Ovlaenje dranja (ius possidendi) omoguava vlasniku da ima faktiku vlast na stvari - dravinu koja se, takoe, moe tititi. Ovo ovlaenje moe imati i lice koje nije vlasnik. Ovlaenje korienja (ius utendi) je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama vlasnika odnosno radi ubiranje plodova koje stvar daje. Pravo korienja, takoe, moe imati lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o posluzi, zakupu, plodouivanju). Ovlaenje raspolaganja (ius disponendi) obuhvata dve mogunosti vlasnika: da stvarju faktiki i pravno rapolae. Faktiko raspolaganje se ispoljava

58

u preduzimanju materijalnih akata koji utiu na supstancu stvari85 ali tako da se povodom stvari ne zasniva neki pravni odnos86 kao to je popravljanje stvari da bi ispravno funkcionisala (npr. bicikla), rekonstrukcija stvari (npr. stare oteene zgrade) promena namene (stan je preureen u poslovne prostorije) i delimina ili potpuna potronja stvari (npr. stabla su iseena za loenje, seno dato stoci za ishranu). Pravno raspolaganje je mogunost vlasnika da zakljuuje razne pravne poslove koji za predmet imaju stvar. Tako, na osnovu ugovora o prodaji ili razmeni vlasnik moe na drugo lice preneti pravo svojine na celoj stvari tako da on prestaje biti vlasnik. Vlasnik moe preneti ovlaenje dranja i korienja stvari na drugo lice bez prenoenja prava svojine (npr. kod ugovora o zakupu, plodouivanju, posluzi). Pravo raspolaganja ima samo vlasnik stvari.

III.

OBELEJA PRAVA SVOJINE

Pravo svojine je apsolutno (dispozitivno), jedinstveno, jednovrsno, rekadentno, nezavisno i nezastarivo. Apsolutnost prava svojine znai da ona deluje prema svima (egra omnes). Pravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog subjekta. Kada na istoj stvari pravo svojine ima vie lica (susvojina ili zajednika svojina) svi suvlasnici ili zajedniari se smatraju kao jedno lice jer svi zajedno imaju isto pravo svojine koje bi pripadalo i samo jednom vlasniku iste stvari. Izmeu suvlasnika ili zajedniara pravo svojine se ne deli po sadraju, nego po obimu, zbog toga to je sadraj jedinstven. Pravo svojine je jednovrsno i ne moe se, po ovlaenjima deliti izmeu razliitih subjekata kao to je to bilo u feudalizmu. Rekadentnost prava svojine (ius recadentiae) znai da pravo svojine dobija ponovo puni obim kad prestanu njena ogranienja (npr. stvar je bila data na poslugu, u zakup, na njoj je konstituisana hipoteka, runa zaloga ili ustanovljeno plodouivanje, slubenost). Ova osobina se naziva i elastinost prava svojine. Nezavisnost prava svojine je obeleje ovog prava da vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlaenja jer se sadraj prava svojine odreuje neposredno u zakonu.87 Pravo svojine ne moe zastareti bez obzira to vlasnik ne vri svoja ovlaenja. Pravo svojine, izuzetno, moe prestati zbog nevrenja od strane vlasnika pod pretpostavkama da na strani treeg postoje zakonom odreene okolnosti za sticanje prava svojine odrajem ili od nevlasnika (za pokretne stvari).
85 86 87

Stankovi, O. i Vodineli, V., op. cit. strana 57. Vedri, M. i Klari, P., op. cit. strana 177. Vidi potpunije: Stojanovi, D., op. cit. strana 1132.

IV. STICANJE PRAVA SVOJINE

Svi naini stacanja subjektivnih prava, a prvenstveno prava svojine, prema vladajuoj doktrini, mogu se podeliti na originarne i derivativne. Zakoni ne prave takvu podelu. lan 20. ZOSPO propisuje da se pravo svojine stie po samom zakonu, na osnovu pravnog posla, nasleivanjem i odlukom dravnog organa, na nain i pod uslovima odreenim zakonom.

59

1. Derivativno sticanje prava svojine

Ako sticalac pravo svojine izvodi iz prava prethodnika (u istom ili manjem obimu) postoji derivativno sticanje. Pravo svojine na ovaj nain moe se stee ako su ostvarene sledee pretpostavke: da je prethodnik vlasnik stvari, da postoji punovaan pravni osnov (iustus titulus) za sticanje i da je izvren odgovarajui nain sticanja (modus acquirendi). Pravni osnov (iustus titulus) je pravni posao na osnovu koga prenosilac svojom voljom na sticaoca prenosi pravo svojine na nekoj stvari. Najei pravni posao kojim se prenosi svojina je ugovor (dvostrani pravni posao) ali to moe biti i jednostrani pravni posao - testament, lagat, javno obeanje nagrade. Relevantan je onaj pravni posao koji ima za predmet prenoenje prava svojine na sticaoca kao to je ugovor o prodaji, ugovor o poklonu, ugovor o razmeni (trampi). Zasnivanjem pravnog posla koji ima za predmet prenos prava svojine budui sticalac ne stie pravo svojine na stvar nego obligaciono pravo - ovlaenje da u predvieno vreme i na odreenom mestu zahteva predaju stvari. Tek kada je stvar predata sticaocu - nain sticanja, on postaje njen vlasnik. Sticalac postaje vlasnik stvari kada mu je ona predata na odgovarajui nain. Naini sticanja nepokretnih i pokretnih stvari se, meutim, razlikuju.
1.1. NAIN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI

Za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja punovanog ugovora (koji mora biti zakljuen u pismenoj formi i overen u sudu)88 potreban je i odgovarajui nain sticanja. Predaja nepokretnih stvari u dravinu sticaoca nije dovoljan i relevantan nain predaje kao to je to sluaj kod pokretnih stvari. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stie se upisom u javni registar.
1.2. NAIN STICANJA POKRETNIH STVARI

Na osnovu punovanog pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stie se predajom stvari u dravinu sticaoca. Predaja pokretne stvar zavisi od vrste stvari, dogovora strana i prirode posla. Predaja pokretnih stvari smatra se izvrenom i kada iz konkretnih okolnosti proizilazi da je izvrena predaja stvari.
88

lan 4. Zakona o prometu nepokretnosti Srbije.

60

1.2.1. Fizika predaja Odreene, manje stvari se mogu predati iz ruke u ruku (npr. kupovina voa ili povra na pijaci, robe u prodavnicama). Takava predaja pokretnih stvari naziva se zika ili prava predaja (traditio vera). Fizika predaja postoji i kada se stvar ne uzima iz ruke u ruku (npr. zbog toga to je kabasta) nego se sticaicu omoguava da ima faktiku vlast na stvari (prenosilac je dovezao i istovario seno na mesto koje je sticalac oznaio - gde e seno npr. sadeti ili je penica dovezena pred silos sticaoca gde e biti uskladitena). U sluaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvri prevoz stvari, a ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja, predaja je izvrena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu. Predaja je relevantna samo ako je uinjena sa namerom da na sticaoca prenese pravo svojine. 1.2.2. Simbolina predaja Neke stvari se ne mogu predati iz ruke u ruku (npr. teret u utrobi broda) ili su udaljene od ugovornih strana (prodavac prodaje robu koja se prevozi eleznicom ili avionom) ili bi bilo neracionalno da se vri zika predaja (npr. vie hiljada boca ljivovice). U tim situacijama vri se simbolina predaja. Predaja takve pokretne stvari smatra se izvrenom i predajom isprave na osnovu koje sticalac moe raspolagati tom stvari kao to je predaja skladinice, tovarnog lista, kao i uruenjem nekog dela stvari ili ureaja na osnovu koje sticalac moe stupiti u dravinu stvari (npr. predajom kljueva od skladita, tale)89 ili izdvajanjem ili drugim oznaavanjem stvari koje znai predaju stvari. 1.2.3. Fiktivna predaja U odreenim sluajevima pravo svojine se ne stie u momentu predaje stvari nego u trenutku zakljuenja pravnog posla. Fizika predaja je tada suvina, ona se ngira. Predaja kratkom rukom (traditio brevi manu). Ova predaja pokretnih stvari postoji u sluaju kada se stvar nalazi u dravini sticaoca po nekom pravnom osnovu (npr. stvar dri na osnovu ugovora o ostavi, zakupu ili depozitu). Pravo svojine te stvari sticalac stie u trenutku zakljuenja pravnog posla sa vlasnikom stvari na osnovu koga se stie pravo svojine (npr. ugovora o poklonu, razmeni ili prodaji). Prenos prava svojine na sticaoca dok stvar ostaje u dravini prenosioca (constitutum possessorium). Ova predaja je suprotna predaji kratkom rukom. Vlasnik prenosi pravo svojine na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog posla sa njim, a stvar mu ne predaje u dravinu. Stvar ostaje i dalje u dravini prenosioca (koji nije vie vlasnik) npr. po osnovu ugovora o ostavi, ugovora o zakupu, ugovora o posluzi.
89

Stojanovi, D., op. cit., strana 97.

Prenos prava svojine na stvari koja se ne nalazi u rukama vlasnika nego treeg lica (cessio vindicationis). Pravo svojine na pokretnu stvar koju dri tree lice prelazi na sticaoca u trenutku zakljuenja pravnog posla kojim mu je prenosilac preneo pravo da zahteva povraaj te stvari.90 Tree lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao prema ranijem vlasniku.
1.2.4. Predaja stvari bez prenosa prava svojine (pactum reservati dominii) U ugovoru o prodaji prodavac pokretne stvari se moe obavezati da preda stvar kupcu odmah nakon zakljuenja ugovora uz zadravanje prava svojine, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati dominii). Zadravanje prava svojine predvia se posebnom odredbom ugovora o prodaji. Prodajom i predajom stvari kupac stie ovlaenje da je koristi i dri, a ne da i njome raspolae. Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kada mu je stvar predata iako na njega nije preneseno pravo svojine. Ukoliko kupac ne plati cenu koja je dospela prodavac je ovlaen da zahteva njenu isplatu prinudnim putem ili raskid ugovora.

61

2. Pojedini vidovi originarnog sticanja prava svojine

Originarno sticanje postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava prethodnika nego iz injenica odreenih zakonom. Navodimo najznaajnije vidove originarnog sticanja prava svojine.
2.1. ODRAJ

Odraj (usucapio) je dravina stvari koja traje odreeno vreme i na osnovu koje se stie pravo svojine.91 Na osnovu odraja originarno se stie pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. Sticalac svoje pravo ne moe izvoditi iz prava prethodnika jer je njegova faktika (i ekonomska) vlast u suprotnosti sa pravom svojine koju ima prethodnik. Samo ona dravina koja ima zakonom odreene kvalitete je osnov za sticanje prava svojine. Odraj se razlikuje od zastarelosti iako u obe situacije pravna dejstva nastaju zbog nevrenja prava. Zastarelost se primenjuje na obligacine odnose (relativna prava), a odraj na stvarna prava. Poveriocu je dunik poznat zbog ega moe spreiti zastarelost (npr. podizanjem tube), dok vlasnik stvari esto ne zna kod koga se njegova stvar nalazi (npr. stvar koju je izgubio nalo je drugo lice, stvar mu je ukradena, a zatim prodata). Odraj je ustanovljen preteno u drutvenom interesu - da se postigne izvesnost u pravnom prometu. Svako ziko ili pravno lice moe stei pravo svojine odrajem. On proizvodi dejstva samo ako ima odreene kvalitete i traje zakonom odreeno vreme.
90 91

Ibidem, str. 97 - 99. i Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., str. 68 - 70. U jednom delu starije pravne literature dravina je uvrtavana u zastarelost - vidi: Peri, ., Stvarno pravo, Beograd, 1920, strana 57.

62

Dravina mora predstavljati stvarnu faktiku vlast na stvari i trajati svo vreme koje je zakonom odreeno kao rok odraja. Zavisno od kvalikovanosti (kvaliteta) dravine odraj moe biti redovan i vanredan.
2.1.1. Redovan odraj Redovan odraj postoji kada je dravina savesna i zakonita, a traje i zakonom odreeno vreme. Ovo je kvalikovani odraj i zbog toga traje krae vreme od vanrednog. Savestan i zakoniti dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom tri godine, a savestan i zakoniti dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina. Vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj. U vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni i zakoniti draoci. 2.1.2. Vanredni odraj Vanredni odraj je sticanje prava svojine na osnovu savesnog odraja koji je trajao zakonom odreeno vreme. Ovaj odraj je, prema tome, manje kvalikovan od redovnog (ne zahteva se da je dravina i zakonita kao kod redovnog odraja) zbog ega su rokovi za odraj dui. Savesni dralac pokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 10 godina, a savestan dralac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stie pravo svojine na tu stvar odrajem protekom 20 godina. U vreme potrebno za odraj uraunava se i vreme za koje su prethodnici sadanjeg draoca drali stvar kao savesni draoci ili i savesni i zakoniti draoci. Ovo uraunavanje (priraunavanje) vremena odraja prethodnika naziva se akcesija (accessio temporis).92 Naslednik postaje savestan dralac od trenutka otvaranja naslea i u sluaju kada je ostavilac bio nesavestan dralac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati. 2.1.3. Raunanje vremena. Prekid i zastoj odraja. Vreme potrebno za odraj poinje tei onog dana kada je dralac stupio u dravinu stvari, a zavrava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za odraj. Vreme odraja naslednika poinje tei od dana otvaranja naslea (naslee se otvara smru ostavioca, a isto dejstvo ima i proglaenje za umrlo.
92

O priraunavanju vremena odraja kada su dravine razliite po kvalitetu v. Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 93. i 94.

Na prekid, odnosno zastoj odraja shodno se primenjuju odredbe o prekidu, odnosno zastoju zastarelosti potraivanja. Prekid izaziva jedna a zastoj druga dejstva. Posle prekida odraja rok za odraj poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok odraja. Ako odraj nije mogao poeti tei zbog zastoja - zakonom odreenog uzroka, on poinje tei kad taj uzrok prestane. Kada je odraj poeo tei pre nego to je nastao zastoj, on nastavlja da tee kad prestane uzrok zastoja, a vreme koje je isteklo pre nastanka zastoja rauna se u zakonom odreeni rok odraja.
2.2. STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA

63

Sticanje prava svojine od nevlasnika predstavlja odstupanje od pravila da prenosilac drugome ne moe ustupiti vie prava nego to sam ima. Kada to pravilo ne bi dozvoljavalo izuzetke pravni promet bi bio nesiguran i otean, a princip savesnosti i potenja ozbiljno doveden u iskuenje, jer bi sticalac stvari u svakom sluaju morao da utvruje da li je prenosilac zaista vlasnik stvari. Pravo svojine se direktno moe stei od nevlasnika ako su ostvarene odreene opte i posebne pretpostavke. Opte pretpostavke su: 1. da je sticalac savestan (koji ne zna ili prema okolnostima nije morao znati da stvar koju stie nije svojina prenosioca), 2. da je stvar pokretna i 3. da je pravni posao na osnovu koga je prenesena stvar na sticaoca teretan (uz naknadu - npr. prodaja, razmena, ugovor o delu, a ne npr. ugovor o poklonu, posluzi) i 4. da je stvar predata sticaocu. Pored ovih pretpostavki koje se moraju kumulativno stei potrebno je da se ostvari i jedna od sledeih posebnih pretpostavki: 1. da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari (npr. kona tana kupljena u prodavnici tani, iako je ukradena); 2. da je stvar pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u dravinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (npr. na osnovu ugovora o ostavi ostavoprimac se obavezao ostavodavcu sauvati nakit ali ga proda; poslugoprimac je prodao knjigu koju je dobio na poslugu) ili 3. da je stvar kupljena na javnoj prodaji. Raniji vlasnik je ovlaen da od savesnog sticaoca zahteva da mu stvar vrati uz naknadu po prometnoj (trinoj) ceni, ali samo ako ta stvar ima za njega poseban znaaj (npr. oev sat, majin nakit, zlatna medalja osvojenu na dravnom prvenstvu u rukometu) i ako je zahtev podnesen pre isteka jedne godine od sticanja prava svojine od nevlasnika na tu stvar.

V.

ZATITA PRAVA SVOJINE

Pravo svojine je subjektivno apsolutno imovinsko pravo. Svako lice je duno da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica. Ali, pravo svojine moe biti povreeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. U tim situacijama

64

nastaje zahtev vlasnika za zatitu prava svojine - ovlaenje na podnoenje svojinske (petitorne) tube. Vlasnik kome je oduzeta individualno odreena stvar je ovlaen na podnoenje reivindikacione tube (actio rei vindicatio). Zakoniti i savesni dralac stvari (tj. lice ija je dravina podobna za redovan odraj) je, takoe, ovlaen na podnoenje svojinske tube u sluaju oduzimanja stvari - publicijanska tuba (actio Publiciana). Ako tree lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavnjenog vlasnika (na drugi nain a ne oduzimanjem stvari) oni mogu podneti negatornu tubu (actio negatoria).

1. Reivindikaciona tuba (actio rei vindicatio)

Reivindikacionu tubu moe podneti vlasnik individualno odreene stvari koji je prestao biti njen dralac protiv draoca stvari. Tuilac mora dokazati da na stvari iji povraaj trai ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktikoj vlasti tuenog. Pravo na podnoenje ove tube ne zastareva. Ako su nepokretnosti upisane u zemljinom registru ili je izdata tapija, pravo svojine na njima se dokazuje izvodom iz zemljinog registra ili podnoenjem tapije. Ukoliko tuilac nije upisan u zemljini registar ili u tapiju tada se, najee, poziva na odraj (vanredni ili redovni), kada mora dokazati postojanje injenica iz kojih proizilazi da je odrajem postao vlasnik stvari. Tuilac moe zahtevati vraanje samo individualno odreene stvari (species), one iji identitet moe dokazati.Tubom tuilac zahteva od tuenog vraanje stvari te mora dokazati da je stvar u faktikoj vlasti tuenog. Ako je tubeni zahtev usvojen tueni se obavezuje da stvar vrati nazad tuiocu. Savestan dralac predaje stvar vlasniku sa plodovima koji jo nisu ubrani. Suprotno tome nesavestan dralac duan je predati vlasniku stvari sve plodove, naknaditi vrednost ubranih plodova koje je potroio, otuio ili unitio, kao i vrednost plodova koje je propustio da ubere.

2. Publicijanska tuba (actio Publiciana)

Ovu tubu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobila ime. Publicijanskom tubom kvalikovani dralac stvari zahteva vraanje stvari od draoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.93 Ovom tubom se zahteva vraanje individualno odreene stvari od draoca stvari. Publicijanska tuba je svojinska tuba i ne zastareva. Da bi tuilac uspeo sa reivindikacionom tubom mora dokazati da je vlasnik stvari (to je nekada vrlo
93

Ovu tubu je, u rimskom pravu, uveo pretor Publicijus po kome je i dobila ime. Naziva se i Publiciana in rem actio - vidi: Riter, L. A., od Arnesberga, Pandekte ili dananje rimsko pravo, knjiga druga, Stvarno pravo, Beograd, 1892, strana 415; Peri, M. ., op. cit. strana 164; Markovi, L., op. cit., strana 431; Horvat, M., Rimsko pravo, Zagreb, 1974, strana 151. i Stankovi, O., i Orli, M., op. cit. strana 139.

teko), a ako je podneo publicijansku tubu dovoljno je da dokae da ima jai pravni osnov za dravinu stvari. Tuilac je lice koje je pribavilo individualno odreenu stvar po pravnom osnovu (tj. na osnovu pravnog posla) i na zakonit nain, a nije znalo i nije moglo znati da nije postalo vlasnik (savestan dralac), pa je dravinu stvari izgubio. Tueni je lice u ijoj dravini se ta stvar nalazi. Tuilac mora dokazati da je individualno odreenu stvar stekao po punovanom pravnom osnovu i na zakonit nain. Ovom tubom, tuilac dokazuje jae pravo na dravinu. Tuba e biti osnovana ako je tueni (sadanji dralac) nesavestan ili je savestan ali je stvar stekao bez punovanog pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu.

65

3. Negatorna tuba (actio negatoria) - tuba zbog uznemiravanja

Negatorna tuba je svojinska tuba vlasnika - draoca protiv svakog ko ga uznemirava na drugi nain a ne oduzimanjem stvari. Formula ove tube je u rimskom pravu bila sastavljena negativno zbog ega se smatra da je po njoj i dobila ime.94 Negatornu tubu podie vlasnik - dralac kada mu dravina stvari nije oduzeta ali je ometen u vrenju ovlaenja na stvar. Ova tuba je slina tubi zbog smetanja dravine tako da vlasnik dralac moe podneti ili dravinsku tubu ili negatornu tubu. Prednost negatorne tube je to ne zastareva za razliku od dravinske koja se mora podneti u relativno kratkom roku. Negatorna tuba se moe podii ako su ostvarene sledee pretpostavke: 1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili draoca (pretpostavljenog vlasnika) stvari (istiui da ima neko pravo kojim ograniava prava vlasnika - draoca: npr. tvrdi da ima pravo slubenosti i zbog toga prelazi preko zemljita ili sa njegove stvari potiu imisije kao to su: buka, jaka svetlost, a, zagaena voda koje smetaju vlasniku - draocu); 2. da je uznemiravanje neosnovano tj. protivpravno (negatorna tuba se ne moe osnovano podneti kada je vlasnik obavezan da trpi uticaje drugih lica na svoju stvar)95 i 3. da uznemiravanje vlasnika - draoca postoji i u vreme podnoenja tube. Tuilac je dralac strvari. On prethodno mora dokazati da je vlasnik stvari ili pretpostavljeni vlasnik. On ne mora dokazivati pravni osnov sticanja stvari a ni nain njenog sticanja, nego samo dravinu, pri emu se savesnost dravine pretpostavlja.96 Da bi tubeni zahtev bio usvojen tuilac, osim toga, mora dokazati da ga tueni neosnovano (protivpravno) uznemirava.
94

95 96

Horvat, M., op. cit., strana 151. Suprotno tome, istie se manje prihvatljivo miljenje da je ova tuba dobila naziv po tvrdnji tuioca koji negira pretenziju tuenog da mu ogranii njegovu svojinu - Gams, A., op. cit., strana 201. Stojanovi, D., op. cit., strana 109. i Stankovi, O. i Orli, M., op. cit., strana 141. Vedri, M., i Klari, P., op. cit. strana 209 i Stankovi, O., i Orli, M., op, cit. strana 142.

66

VI. SUSVOJINA (CONDOMINIUM)

1. Pojam
Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj ziki nepodeljenoj stvari, iji su delovi odreeni idealno (alikvotno).97 Deo suvlasnika se oznaava najee u razlomcima (1/2, 1/3, 1/4) a moe biti izraen i u procentima (33%, 50%) ili u decimalnim brojevima (1,22, 3,33). Svi suvlasnici zajedno imaju ono pravo svojine koje odgovara pravu svojine jednog iskljuivog vlasnika (ako postoje etiri suvlasnika iji su delovi jednaki - npr. svaki od njih je idealni vlasnik sa 1/4, sabrani razlomci daju rezultat 1/1). Kod susvojine nije podeljena stvar ve pravo izmeu dva ili vie lica. Ali pravo nije podeljeno izdvajanjem svojinskih ovlaenja ve po obimu.98 Poto je stvar ziki nepodeljena pravo susvojine prema alikvotnim delovima prostire se na celu stvar.

2. Prava suvlasnika u suvlasnikoj zajednici

Prava suvlasnika se mogu prostirati na celu stvar ili samo na njemu pripadajui idealni deo.
2.1. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA CELU STVAR

Pravo svojine izmeu suvlasnika je podeljeno po obimu, a ne po sadrini tj. prema pojedinim ovlaenjima (npr. da je jedan ovlaen da stvar dri a drugi da njome raspolae).99 Suvlasnik ima pravo da stvar dri i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu, ne povreujui prava ostalih suvlasnika. Svaki suvlasnik je ovlaen na sudravinu alikvotnog dela stvari. Suvlasnici na razliite naine mogu urediti vrenje dravine: da jedan od suvlasnika vri faktiku vlast na stvari; da je vre naizmenino i da je vre istovremeno (zajedniki). Suvlasnici imaju pravo da zajedniki upravljaju stvarju. Oni mogu poveriti stvar na upravljanje jednom ili nekolicini suvlasnika ili treem licu. Sa stvari se moe upravljati redovno i vanredno. Redovno upravljanje stvarju je npr. popravke oteenih cevi, izmena polomljenih crepova na krovu, popravka oluka na kui itd. Vanredno upravljanje stvarju je ono upravljanje koje prelazi okvir redovnog kao npr. otuenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari itd.
97

98 99

Susvojina se oznaava kao suvlasnitvo i smesnitvo - vidi: Peri, M. ., op. cit., strana 180. i Markovi, L., op. cit. strana 348. Markovi, L., ibidem. Stankovi, O. i Orli, M., op. cit. str. 144. i 145; Gams, A., op. cit. str. 57 i Vedri, M., i Klari, P., op. cit. strana 183.

Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika iji delovi zajedno ine vie od polovine vrednosti stvari. Ako se o tome ne postigne saglasnost, a preduzimanje posla je neophodno za redovno odravanje stvari, o tome odluuje sud. Posao koji prelazi okvir redovnog upravljanja punovano se moe preduzeti samo ako postoji saglasnost svih suvlasnika. Trokove korienja, upravljanja i odravanja stvari i ostale terete koji se odnose na celu stvar snose suvlasnici srazmerno veliini svojih delova.100
2.2. PRAVA SUVLASNIKA U ODNOSU NA ALIKVOTNI DEO STVARI

67

Suvlasnik moe raspolagati svojim alikvotnim delom stvari bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Shodno tome suvlasnik moe svoj deo prodati, razmeniti, pokloniti bez dozvole ili odobrenja ostalih suvlasnika. U sluaju prodaje suvlasnikog dela ostali suvlasnici imaju pravo pree kupovine samo ako je to odreeno zakonom. Suvlasnik nepokretnosti, koji namerava da proda svoj suvlasniki deo, duan da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima. U sluaju smrti suvlasnika njegov idealni deo se prenosi na njegove univerzalne i singularne sukcesore. Takoe, idealni deo moe biti optereen hipotekom i na njemu se moe ustanoviti pravo plodouivanja ili upotrebe i realni tereti.
3. PRESTANAK SUVLASNIKE ZAJEDNICE

Trajanje suvlasnike zajednice zavisi od volje suvlasnika. Suvlasnik, bez obzira na veliinu svog dela, ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na tetu drugih suvlasnika (npr. deobu zemljita za vreme etve ili deobu kue za vreme njene rekonstrukcije), ako zakonom nije drukije odreeno. Deobom stvari suvlasnitvo prestaje, a na realno izdvojenim delovima svaki od suvlasnika postaje iskljuivi vlasnik stvari. Pravo ne deobu ne zastareva. O nainu deobe odluuju suvlasnici sporazumno (jednoglasno). Oni mogu stvar ziki podeliti (naturalna ili zika deoba) tako da svako od njih dobije deo stvari ili je prodati a iznos cene podeliti srazmerno veliini suvlasnikog dela (civilna deoba). U sluaju da suvlasnici ne mogu postii sporazum, o nainu deobe odluuje sud. Sud e odrediti ziku deobu stvari ako je to mogue. Ako je zika deoba nemogua ili je mogua samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari sud e odluiti da se deoba izvri prodajom stvari - sudska javna prodaja.
100

Kad suvlasnik stvari izvri radove koji su nuni radi odravanja stvari u svojini, ima pravo na naknadu izdataka od drugog suvlasnika srazmerno suvlasnikom udelu na stvari - odluka Vrhovnog suda Vojvodine, Rev. 511/88, objavljena u knjizi Aktuelna sudska praksa, op. cit. strana 57.

68

VII. ZAJEDNIKA SVOJINA

1. Pojam i obeleja
Zajednika svojina je pravo svojine dva ili vie lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odreeni. Deo zajedniara u nepodeljenoj stvari nije odreen po obimu ni realno ni po alikvotnim delovima tako da on (za razliku od suvlasnika, iji deo je odreen alikvotno) ne moe raspolagati svojim stvarnim pravom. Zajedniari samo zajedno mogu raspolagati sa stvari (npr. prodati je, kostituisati na njoj zalono pravo, slubenost). Zatitu zajednike svojine, meutim, moe isticati bilo ko od zajedniara prema treim licima (vlasnike i dravinske tube). Deobu zajednike stvari moe zahtevati bilo koji zajedniar. Ona se sastoji u odreivanju alikvotnog dela svakog zajedniara na stvari, kada prestaje zajednika svojina i nastaje susvojina.

2. Oblici zajednike svojine

U trenutku smrti ostavioca zaostavtina prelazi na njegove naslednike. Ako su predmet zaostavtine i stvari (ili samo stvari) naslednici od tog trenutka stiu na njima zajedniku svojinu. Ona postoji do deobe odnosno donoenja reenja o nasleivanju jer se u njemu odreuje suvlasniki deo svakog naslednika. Zajednika svojina postoji (sve dok se ne donese reenje o nasleivanju odnosno izvri deoba) izmeu svih naslednika (zakonskih i testamentarnih) nezavisno od veliine naslednog dela. Stvari koju su suprunici stekli radom u toku trajanja brane zajednice su njihova zajednika svojina. Svojim delom u nepodeljenoj zajednikoj imovini ne moe suprunik ni raspolagati, niti ga moe opteretiti pravnim poslom meu ivima. Zajednikom imovinom suprunici u toku braka upravljaju i raspolau zajedniki i sporazumno. Oni mogu ugovoriti da upravljanje i raspolaganje celokupnom zajednikom imovinom ili njenim delovima, vri jedan od njih. Suprunici mogu u svako doba (za vreme braka i nakon njegovog prestanka) sporazumno izvriti deobu zajednike imovine. U sluaju spora o udelu suprunika u sticanju zajednike svojine odluuje sud, vodei rauna prvenstveno o njihovom doprinosu, ali i o drugim okolnostima. Kada su lanovi porodine zajednice radom stekli stvari u toku trajanja porodine zajednice nastaje zajednika svojina. Imovina steena radom mukarca i ene u vanbranoj zajednici jeste njihova zajednika imovina. Na imovinske odnose vanbranih drugova shodno se primenjuju odredbe PZ o zajednikoj imovini suprunika.

VIII. ETANA SVOJINA

Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai kao posebnom delu zgrade iji titular ima i stvarna prava na zajednikim delovima zgrade i graevinskoj parceli na kome je zgrada podignuta. Svojina na posebnom delu zgrade moe biti susvojina ili zajednika svojina. Etana svojina se stie i prestaje po osnovama i na nain koji vae za sticanje i prestanak svojine na nepokretnostima. Etani vlasnik ima pravo na posebnom delu zgrade, na zajednikim delovima zgrade ili zemljitu. Delovi zgrade koji slue zgradi kao celini ili samo posebnim njenim delovima su zajednika nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova, odnosno vlasnika ijim posebnim delovima slue. Vlasnici posebnih delova zgrade duni su uestvovati u trokovima odravanja zajednikih delova zgrade101 srazmerno vrednosti njihovih posebnih delova prema ukupnoj vrednosti cele zgrade, a ako zajedniki delovi slue samo nekim posebnim delovima zgrade - srazmerno vrednosti njihovih posebnih delova prema ukupnoj vrednosti onog dela zgrade u kome se ti posebni delovi nalaze.102 Titular posebnog dela zgrade ima pravo na upravljanje tom zgradom. Vlasnik posebnog dela zgrade vri o svom troku opravke sa ciljem odravanja svog posebnog dela zgrade u ispravnom stanju.

69

IX. DRAVNA SVOJINA

Dravna svojina je najvia pravna i faktika vlast drave na stvarima. Titula ove svojine je Republika Srbija. Upravljanje i korienje dravnom svojinom je ureeno zakonima, a kada se vri u ime i za raun drave103 kao krajnji titular dravne svojine pojavljuje se drava Republika Srbija. Svojina je dravna i kad jedinice lokalne samouprave koriste dravnu imovinu.104 Predmet dravne svojine su stvari na kojima drava ima pravo svojine - najviu pravnu i faktiku vlast na njima. To su prirodna bogatstva, nepokretnosti i druga sredstva koja koriste Republika Srbija, organi i organizacije tih drava i jedinice lokalne samouprave kao i organizacije koje obavljaju javnu slubu.
101

102

103 104

Zajedniki delovi zgrade su oni koji slue zgradi kao celini - temelji, glavni zidovi, tavan, fasada, stepenice, hodnik, stan namenjen za nastojnika zgrade, dizalice, elektrina, kanalizaciona, vodovodna i telefonska mrea, bunari, prostorije za pranje i suenje rublja, krov, podrum, ureaji za zagrevanje, svetlarnici, dimnjaci i sl. O trokovima odravanja zgrade v. lan 24. Zakona o odravanju stambenih zgrada, Slubeni glasnik RS, br. 44/95. Vidi o Javnom preduzeu Srbijaume l. 9 - 20. Zakona o umama. Vidi lan 1. i 8. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (Slubeni glasnik RS, br. 53/95, 3/96 ispr., 54/96 i 32/97).

70

X.

DRUTVENA SVOJINA

Drutvena svojina je najvia pravna vlast na stvarima koju imaju drutvena pravna lica. Titulari drutvene svojine svedeni su, uglavnom, na drutvena preduzea i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja dok su u drugoj Jugoslaviji predmet drutvene svojine inili objekti koji su prema sada vaeim propisima u dravnoj svojini ili u privatnoj svojini. Postojea drutvena (ali i dravna) preduzea se mogu privatizovati tako da promene vlasnitvo na osnovu jednog od modela privatizacije.105

Odeljak etvrti STVARNA PRAVA NA TUOJ STVARI

I. POJAM I PODELA

Pored stvarnih prava na sopstvenoj stvari (pravo svojine, susvojine, zajednike svojine i etane svojine) postoje i stvarna prava na tuoj stvari. Titulari stvarnih prava na tuoj stvari imaju ua ovlaenja na toj stvari od njenog vlasnika zbog ega se ova prava nazivaju i sektorska prava. Stvarna prava na tuoj stvari optereuju pravo svojine i ovlauju njihovog titulara da tuu stvar koristi za odreene potrebe. U stvarna prava na tuoj stvari uvrtava se pravo slubenosti, zalono pravo, pravo graenja, realni tereti i susedska prava. Za potrebe studenata ovog fakulteta izloeno je zalono pravo.

II.

ZALONO PRAVO
1. Pojam

Zalono pravo je stvarno pravo poverioca na tuoj stvari ili pravu (dunika ili treeg lica). Ono je realna garancija (stvarnopravno obezbeenje) poveriocu da e se, pre ostalih, obinih poverilaca, naplatiti iz vrednosti zaloenih stvari ili prava, ako mu dunik ne ispuni obavezu u vreme dospelosti. Da bi nastalo zalono pravo mora prethodno ili istovremeno postojati obligacioni ugovor ili drugi osnov za to (nareenje zakona, odluka suda). Obligacioni
105

Vidi Zakona o privatizaciji, Slubeni glasnik RS, broj 28/2001.

ugovor ili drugi osnov je glavno pravo, a zalono pravo sporedno (akcesorno) i, uglavnom, deli sudbinu glavnog prava od nastanka, promene i prestanka. Titular zalonog prava je zaloni poverilac, a stvar koja je zaloena oznaava se zaloga (zalog). Zaloni poverilac stie zalono pravo i zadrava potraivanje prema duniku, sve dok mu to potraivanje dunik ne ispuni ili ono ne prestane na drugi nain. Ukoliko dunik ne ispuni potraivanje u roku zaloni poverilac je ovlaen da se naplati iz vrednosti zaloene stvari ili prava. On se ne mora naplatiti iz vrednosti zaloene stvari ili prava, ali u tom sluaju ima poloaj obinog (hirografernog) poverioca (onog koji svoje potraivanje prema duniku nije obezbedio pravom zaloge). Zaloni poverilac je lice koje stie zalono pravo i ovlaenje da se namiri iz vrednosti zaloene stvari. On je istovremeno i poverilac u obligacionom odnosu. Zalonopravni odnos ima dve faze: fazu obezbeenja i fazu namirenja. Faza obezbeenja nastaje ustanovljenjem zaloge i postoji do trenutka dospea obezbeenog potraivanja. Faza namirenja nastaje ako je potraivanje dospelo za izvrenje ali nije ispunjeno. U ovoj fazi zaloni poverilac je ovlaen da realizuje zalono pravo putem suda (naelo ocijelnosti).106

71

2. Vrste zalonih prava

2.1. UOPTE

Ako je kriterijum razvrstavanja zalonog prava priroda objekta (predmeta) zalono pravo se deli na zalono pravo na pokretnim stvarima (runa zaloga - pignus), na nepokretnim stvarima (hipoteka - hypoteca) i pravima. Ako je pravo kao objekat zalonopravnog odnosa upisano u javni registar postoji hipoteka (u uem smislu oznaava samo zalogu na nepokretnostima, a u irem smislu obuhvata i mobilijarnu hipoteku - registarsko zalono pravo na pokretnim stvarima), a ako nije upisano - runa zaloga.107 S obzirom na nain nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja nastaje: na osnovu ugovora; sudske odluke i zakona.
2.2. ZALONO PRAVO NA OSNOVU UGOVORA

Runa zaloga na pokretnoj stvari nastaje najee na osnovu ugovora kojim se zalogodavac obavezuje da preda odreenu pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, zalonom poveriocu da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Nain sticanja rune zaloge je predaja te stvari zalogoprimcu.
106 107

Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998, strana 724. i 725. Vedri, M. i Klari, P., op. cit. strana 224.

72

Registarsko zalono pravo (zalono pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar), takoe, nastaje na osnovu ugovora o zalozi. Tim ugovorom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu prui obezbeenje za njegovo potraivanje, tako to e se poverioevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar zalonog prava (lan 2. Zakona o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ZZP108). Poverilac stie zalono pravo upisom u Registar zaloge, a predmet zalonog prava i dalje ostaje u dravini dunika ili treeg lica. Na osnovu pravnog posla (pravni osnov - iustus titulus) hipoteka se stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom.
2.3. SUDSKO ZALONO PRAVO

Sudsko zalono pravo moe biti prinudno ili sporazumno. Prinudno sudsko zalono pravo na pokretnim stvarima poverilac stie popisom stvari u postupku izvrenja, a ne predajom stvari kao kod rune zaloge ili upisom u Registar zaloge za registarsku zalogu. Kad je popis izvren u korist vie poverilaca, red prvenstva zalonog prava steenog popisom ili zabelekom u zapisniku o popisu odreuje se prema danu kad je predlog za izvrenje primljen u sudu, a ako su predlozi za izvrenje primljeni istog dana, njihova zalona prava imaju isti red prvenstva. Sporazumno sudsko zalono pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima zasniva se ugovorom stranaka da zalonim pravom obezbede odreeno potraivanje. Ugovor stranaka u zapisnik unosi sud. Zapisnik o sporazumu strana o zasnivanju hipoteke ili rune zaloge ima snagu sudskog poravnanja. Sudsko poravnanje se po pravnim dejstvima izjednaava sa pravosnano presuenom stvari. Poverilac moe podneti nadlenom optinskom sudu predlog za izvrenje, na osnovu sporazuma strana o postojanju novanog potraivanja, koji ima snagu sudskog poravnanja. Sud moe odrediti izvrenje samo na osnovu izvrne isprave.
2.4. ZAKONSKO ZALONO PRAVO

Zakonsko zalono pravo stie se u trenutku kad su ispunjene pretpostavke odreene zakonom. Shodno tome zakonsko zalono pravo na pokretnim stvarima moe nastati bez predaje stvari u dravinu zalonom poveriocu i bez upisa u Registar zaloge, a na nepokretnim stvarima bez upisa zalonog prava u zemljini registar. Zakonsko zalono pravo znaajno je za ugovore u privredi. Tako, zakonsko zalono pravo ima: komisionar na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu dok se te stvari nalaze kod njega, trgovinski zastupnik radi obezbeenja naplate svojih dospelih potraivanja nastalih u vezi sa ugovorom na svotama koje je naplatio za nalogodavca itd.
108

Slubeni glasnik RS, broj 57/2003.

III.

NAELA ZALONOG PRAVA

1. Uopte

73

Neka naela su zajednika za runu zalogu, hipoteku i registarsku (mobilijarnu) hipoteku. To su: naelo akcesornosti, naelo ocijelnosti, naelo specijalnosti i naelo nedeljivosti. Naela deluju jednovremeno a imaju razliiti domaaj zavisno od vrste zalonog prava.

2. Naelo akcesornosti
Naelo akcesornosti je obeleje zalonog prava da je sporedno (akcesorno) i zavisno od postojanja potraivanja poverioca kao samostalnog (glavnog) prava - accessorium sequitur principali. Postojanje i punovanost potraivanja kao glavnog prava direktno utie na sudbinu zalonog prava. Samo ako je nastalo glavno potraivanje (obligacija) moe, istovremeno s njim ili docnije, dok glavno potraivanje jo traje, nastati i akcesorno potraivanje. Zalono pravo moe prestati i pre prestanka glavnog potraivanja, ali ne i kasnije.109 Ako je potraivanje poverioca nastalo iz nitavog ugovora nitavo je i zalono pravo. Ukoliko je potraivanje poverioca nastalo iz ruljivog ugovora, punovanost zalonog prava zavisi od okolnosti da li je ruljiv ugovor poniten u zakonom odreenom roku.110 Ponitenje glavnog potraivanja obezbeenog zalogom dovodi do prestanka zaloge kao akcesornog prava. Suprotno naelu akcesornosti, zalono pravo se moe dati za obavezu koja jo nije nastala (budua obaveza), obavezu ije je trajanje neizvesno i oroenu obavezu. Zalono pravo za buduu i uslovnu obavezu gasi se ako glavno potraivanje ne nastane. Ako je potraivanje poverioca prestalo na bilo koji nain, prestaje i zalono pravo i ne moe trajati due od glavnog potraivanja. Kad prestane potraivanje ije je ispunjenje bilo obezbeeno zalogom, poverilac je duan vratiti zaloenu stvar zalogodavcu osnosno brie se zalono pravo iz Registra zaloge, na zahtev zalonog poverioca, dunika ili zalogodavca, kad to nije isto lice. Zaloga se moe dati za zastarelo potraivanje i u tom sluaju proizvodi dejstvo odricanja od zastarelosti.

3. Naelo ocijelnosti i njegovo ogranienje i iskljuenje

Naelo ocijelnosti je pravilo da se zaloni poverilac, kome zaloni dunik nije o roku platio dug, moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u sudskom postupku. Zakon o hipoteci je iskljuio naelo ocijelnosti. Naime, ako dunik ne plati dug o
109 110

Raovi, Z., Stvarno pravo, Slubeni list Crne Gore, Podgorica, 2002, strana 350. Vidi lan 117. Zakona o obligacionim odnosima.

74

dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne odnosno izvrne isprave (koje moraju imati zakonom odreenu sadrinu) moe se namiriti vansudskim putem. Naelo ocijelnosti se, meutim, primenjuje na runu zalogu i zalogu na pokretnim stvarima koja nastaje upisom u registar. Odstupanje od naela ocijelnosti za pokretne stvari predvieno je za ugovore u privredi. Poverilac je, naime, ovlaen da, kad dunik o dospelosti ne namiri potraivanje, pristupi prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji, a da se prethodno ne obraa sudu. U zalonom pravu, kad su zaloene pokretne stvari ili prava, zabranjene su u ugovoru o zalozi klauzule kojima bi se iskljuilo naelo ocijelnosti (tzv. lex commissoria). Nitava je odredba ugovora o zalozi pokretne stvari da e zaloena stvar prei u svojinu poveriocu ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti, kao i odredba da e u tom sluaju poverilac moi, po unapred odreenoj ceni, prodati zaloenu stvar ili je zadrati za sebe. Ali, ako je u zalogu data stvar ija je cena propisana ugovarai se mogu sporazumeti da e poverilac moi prodati zaloenu stvar po propisanoj ceni ili je po toj ceni zadrati za sebe. Naelo ocijelnosti iskljueno je Zakonom o hipoteci. Naime, ako dunik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz verodostojne ili izvrne isprave pokree i vodi vansudski postupak namirenja (v. l. 29 - 38. Zakona o hipoteci).

4. Naelo specijalnosti
Naelom specijalnosti (odreenosti) obeleava se svojstvo zalonog prava da se njime obezbeuje odreeno potraivanje (tano navedeni iznos) jednog poverioca i da moe nastati na stvari koja je odreena (a ne na svim stvarima zalonog dunika). Naelo specijalnosti podrazumeva i odreenost stvari i prava koje su predmet zalonog prava. Sutina zalonog prava i jeste u izuzimanju zaloene stvari iz sudbine preostale imovine dunika. Zalono pravo ne moe nastati na celokupnoj imovini dunika ili uopteno odreenom delu imovine dunika. Ono obezbeuje potraivanje nezavisno od injenice kako je ono nastalo i kakav ima predmet. Iako se zaloga najee konstituie radi obezbeenja novanih obligacija mogue je da se zalogom obezbede i nenovane obaveze bez obzira na njihovu sadrinu: davanje, injenje, neinjenje ili trpljenje.111

5. Naelo nedeljivosti
Naelo nedeljivosti je obeleje zalonog prava da zaloena stvar ili pravo kao celina obezbeuje potraivanje kao celinu. Prema tome, zalono pravo je nedeljivo s obzirom na potraivanje koje obezbeuje i s obzirom na predmet zaloge bez obzira to su potraivanje i predmet zaloge ziki deljivi. Nedeljivost zalonog pra111

Suprotan stav usvaja Gavella, N., op. cit., strana 727.

va usvojena je u interesu obe ugovorne strane.112 Potraivanje zalonog poverioca obezbeeno je zalogom kao celina. Obezbeenje glavnog potraivanja prostire se i na sporedna potraivanja. Smanjenje potraivanja nema za posledicu smanjenje predmeta zaloge. Zaloena stvar, naime, u celini obezbeuje potraivanje poverioca do potpunog namirenja tog potraivanja bez obzira na kasniju podelu stvari. Od naela nedeljivosti postoje odstupanja. Zaloena stvar se moe prodati i pre nego to je potraivanje dospelo. Tako, kad se zaloena stvar kvari ili kad gubi vrednost te postoji opasnost da postane nedovoljna za obezbeenje poverioevog potraivanja, sud moe na zahtev zalogoprimca ili zalogodavca, a po sasluanju druge strane, odluiti da stvar proda na javnoj prodaji, ili po berzanskoj ili trinoj ceni ako je ima, i da se cena ili dovoljan deo cene poloi kod suda radi obezbeenje a zalogoprimevog potraivanja.

75

IV. HIPOTEKA (ZALONO PRAVO NA NEPOKRETNIM STVARIMA)

1. Pojam
Hipoteka113 je zalono pravo na nepokretnim stvarima koje ostaju u dravini zalonog dunika. Ako hipotekarni dunik ne ispuni svoju obavezu po dospelosti, hipotekarni poverilac moe namiriti svoje potraivanje iz vrednosti zaloene nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku (obini, hirograferni poverioci), kao i pre poverilaca koji su hipoteku na njoj stekli posle njega, bez obzira na promenu vlasnika optereene nepokretnosti.114 Za razliku od rune zaloge kod koje se objekat zaloge (pokretna stvar) predaje u dravinu zalogoprimcu zaloena nepokretnost ostaje u dravini zalonog dunika to mu omoguava korienje stvari. Iako zaloni poverilac nema neposrednu pravnu vlast na stvari, hipoteka je stvarno pravo.115 Imalac hipoteke ima apsolutno pravo koje deluje erga omnes.

2. Naputanje naela ocijelnosti

Zakon o hipoteci naputa do sada vladajue naelo - naelo ocijelnosti po kome se zaloni poverilac, kome zaloni dunik nije o roku platio dug, mogao naplatiti iz vrednosti zaloene stvari u sudskom postupku. Osnovni nain namirenja hipotekarnog poverioca je vansudski, ali Zakon ne iskljuuje sudsko namirenje hipotekarnog poverioca.
112 113

114 115

Vidi: Pavlovi, ., Hipotekarno pravo, Dravna tamparija, Beograd, 1868, strana 10. Hipoteka je sloena grka re nastala od prostih: hipo - ispod, pod i tithemi - staviti, potiniti, opteretiti Pavlovi, ., ibidem i Stanojevi, O., ibidem. Vidi lan 63. stav 1. ZOSPO. Suprotna miljenja navcedena su u pomenutom delu, Raovi, Z., str. 455. i 456.

76

3. Predmet hipoteke
3.1. POJAM

Predmet hipoteke su nepokretnosti. Najznaajnija nepokretnost je zemljite. Nepokretnosti su i pokretne stvari koje su trajno spojene sa zemljitem: graenjem objekta, njegovom rekonstrukcijom, dogradnjom, adaptacijom ili sanacijom,116 sejanjem i saenjem. Svojstvo nepokretnosti imaju i odreene pokretne stvari koji slue nepokretnosti. Sve nepokretnosti, meutim, ne mogu biti optereene hipotekom.
3.2. NEPOKRETNOSTI KOJE MOGU BITI PREDMET HIPOTEKE 3.2.1. Uopte Hipotekom se, po pravilu, mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prometu. Zakon o hipoteci predvia da i neke stvari koje nisu u prometu mogu biti predmet hipoteke. Predmet hipoteke mogu biti: 1) nepokretna stvar (pravo svojine na zemljitu, graevinskom objektu i sl.); 2) deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi; 3) susvojinski udeo u nepokretnoj stvari; 4) poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadri pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaa, garano mesto i dr.); 5) pravo na zemljitu koje sadri ovlaenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naroito pravo graenja, pravo pree gradnje, ili raspolaganja u dravnoj, odnosno drutvenoj svojini; 6) objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaa, i dr.), bez obzira da li je ve izgraen, pod uslovom da je izdato pravnosnano odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se ureuje izgradnja objekata. Dozvoljeno je zasnovati hipoteku na nepokretnim stvarima u drutvenoj svojini na kojima pravo raspolaganja ima jedno drutveno pravno lice u korist drugog drutvenog pravnog lica. Mogu se hipotekarno zalagati i nepokretnosti u drutvenoj svojini, koje su u prometu, radi obezbeenja novanog potraivanja, bez ogranienja. Izmeu javnih preduzea, koja za osnovicu imaju dravnu svojinu u prometu, dozvoljeno je danas zasnivati hipoteku na nepokretnosti u dravnoj svojini. 3.2.2. Hipoteka na zemljinoknjinom telu, na zemljitu u susvojini, zajednikoj svojini ili etanoj svojini Nije punovano optereenje hipotekom samo dela stvari, bez prethodne deobe cepanja i izdvajanja iz zemljinoknjinog tela realnog dela koji e biti predmet hipoteke. Zemljinoknjino telo obuhvata jednu ili vie zemljinoknjinih parcela sa trajnim objektima koji se na njima. Jedno zemljinoknjino telo moe obuhvatati samo zemljita koja se nalaze u istoj katastarskoj optini i upisuje se u poseban
116

Vidi denicije pojmova: objekta, graenja, rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i sanacije u lanu 2. ta. 22 - 29. Zakona o planiranju i izgradnji.

zemljino knjini uloak. Da bi se hipotekom opteretila jedna ili vie zemljinoknjinih parcela, ali ne sve iz zemljinoknjinog tela, moraju se prethodno izdvojiti iz zemljinoknjinog tela (na osnovu ugovora o deobi ili odluke suda o deobi) i upisati u novi zemljino knjini uloak. Realni deo nepokretnosti moe se opteretiti samo ako se taj deo realno otcepi od postojeeg zemljinoknjinog tela i formira nova katastarska parcela. Nova parcela e se upisati u novi zemljinoknjini uloak i inie posebno zemljinoknjino telo. Hipoteka moe nastati i na suvlasnikom idealno odreenom delu nepokretnosti. Hipoteku na idealnom delu nepokretne stvari u susvojini vlasnik idealnog dela zasniva bez saglasnosti ostalih suvlasnika, osim ako se hipoteka zasniva na idealnom delu objekta u izgradnji, kada je potrebna saglasnost svih suvlasnika. Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednikoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedniara (suprunici konstituiu hipoteku na zajednikom stanu, naslednici u naslednikoj zajednici, pre donoenja pravosnanog reenja o nasleivanju, hipotekom opterete zemljite i porodinu kuu itd.). Prilikom namirenja hipoteke ostali suvlasnici odnosno zajedniari imaju pravo pree kupovine. Hipoteka se moe ustanoviti i na stanu ili poslovnoj prostoriji koja je poseban deo zgrade.
3.2.3. Simultana (zajednika) hipoteka

77

Za obezbeenje jednog potraivanja hipoteka moe da optereti vie nepokretnosti bez obzira da li pripadaju istom ili razliitim vlasnicima. U tom sluaju poverilac moe potraivanje da naplati po svom savesnom izboru iz vrednosti jedne ili vie nepokretnosti. Simulatana hipoteka se najee zasniva ako jedna nepokretnost ima manju vrednost od potraivanja poverioca, ali i iz drugih razloga (nepokretnost u vreme zasnivanja hipoteke ima veu vrednost od potraivanja poverioca, ali vrednost nepokretnosti pada ili poverilac zahteva dodatno obezbeenje itd.). U zemljinim registrima, kod zajednike hipoteke, jedan zemljinoknjini uloak se oznaava kao glavni, a ostali zemljino knjini uloci kao sporedni. Hipotekarni poverilac se moe namiriti iz bilo kog zemljino knjinog tela, iz vie njih ili svih, bez obzira da li je ono upisano u glavni ili sporedni zemljino knjini uloak.
3.2.4. Prenoenje hipoteke (nadhipoteka i podhipoteka) 3.2.4.1. Cesija i nadhipoteka

Pravo potraivanja prema duniku hipotekovani poverilac moe ustupiti treem licu - cesija. Sa potraivanjem prelazi na tree lice (prijemnika) i hipoteka kao sporedno pravo. Tree lice (prijemnik) stie hipoteku tek kad se ona upie u zemljini registar (zemljine knjige ili katastar nepokretnosti). Nitav je ugovor o

78

prenosu hipoteke bez istovremenog prenoenja potraivanja kao glavnog prava jer je protivan imperativnim propisima. Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika, ali je hipotekarni poverilac duan obavestiti dunika o izvrenom ustupanju. Poverioevo potraivanje sa hipotekom (i ostalim sporednim pravima) prelazi po samom zakonu na lice koje ispuni obavezu umesto poverioca, ako ono ima u tome neki pravni interes (zakonska subrogacija). Hipoteka je sporeno (akcesorno pravo) zavisno od sudbine potraivanja koje obezbeuje. Ona se, naime, moe preneti na drugog samo zajedno sa prenosom potraivanja koje je tom hipotekom obezbeeno. Tada nastaje hipoteka na hipoteci (nadhipoteka). Naime, potraivanje obezbeeno hipotekom moe se zaloiti na osnovu ugovora izmeu hipotekrnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca. Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od drugog zakonom ovlaenog organa. Sadri izriitu i bezuslovnu izjavu poverioca da se nadhipotekarni poverilac moe upisati u tom svojstvu u registar nepokretnosti (clausula intabulandi). Nadhipoteka se konano stie kao i hipoteka - upisom u zemljini registar. Ona proizvodi pravno dejstvo prema treim licima od dana upisa u registar nepokretnosti. Nezavisno od upisa u registar nepokretnosti ugovor izmeu hipotekarnog poverioca i nadhipotekarnog poverioca proizvodi pravno dejstvo prema duniku od dana kada mu stigne pismeno obavetenje o zalaganju potraivanja, od kada dunik obavezu moe ispuniti samo prema nathipotekarnom poveriocu ili po njegovom pismenom nalogu.
3.2.4.2. Preuzimanje duga

Dug prema hipotekarnom poveriocu moe da se prenese ugovorom o preuzimanju duga obezbeenog hipotekom izmeu vlasnika i pribavioca predmeta hipoteke, odnosno ugovorom izmeu vlasnika, pribavioca predmeta hipoteke i dunika ako vlasnik nije hipotekarni dunik. Ugovor o preuzimanju duga zakljuuje se prilikom otuenja predmeta hipoteke, u vidu posebnog ugovora ili u vidu odredbe, odnosno dela ugovora o otuenju predmeta hipoteke. On proizvodi pravna dejstva ako poverilac da svoj pristanak na preuzimanje u pisanom obliku.
3.2.4.3. Podhipoteka

Jedna nepokretnost se moe opteretiti hipotekama radi obezbeenja dva ili vie potraivanja razliitih hipotekarnih poverilaca (podhipoteka). Kad na istoj nepokretnosti postoji vie hipoteka, redosled hipoteka odreuje se prema trenutku njihovog nastajanja (prema danu, asu i minutu, raunajui od momenta prve upisane hipoteke) ako zakonom nije drukije odreeno. Shodno tome, ako prestane da postoji hipoteka koja je prva nastala, na njeno mesto dolazi druga hipoteka (ona koja je, posle prve, upisana u zemljini registar) itd.

3.2.5. Domaaj hipoteke Hipoteka se odnosi na celu nepokretnost na sve njene sastavne delove, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukije odreeno. Prirodni plodovi nastaju bez ulaganja ljudskog rada i ako su postojali u vreme nastanka hipoteke onu su sastavni deo nepokretnosti i dele njegovu pravnu sudbinu. Hipoteka se odnosi i na industrijske plodove (nastaju ulaganjem ljudskog rada) ako su postojali u vreme nastanka hipoteke. Civilni plodovi (proizilaze iz nekog pravnog odnosa kao to su kamata, zakupnina itd) koji bi kasnije nastali nisu sastavni deo predmeta hipoteke. Hipoteka obuhvata i pripatke nepokretnosti ako su odreeni ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini treih lica. Pripaci nepokretnosti koji su stekli to svojstvo posle nastanka hipoteke nisu predmet hipoteke. Naime, ne pretpostavlja se da je dunik od momenta nastanka hipoteke imao nameru da optereti i docnije pripatke jer oni nisu obuhvaeni ugovorom. Docnije nastali pripaci su predmet hipoteke samo ako su strane to predvidele ugovorom. Ukoliko strane to nisu predvidele ugovorom, vlasnik moe izdvojiti pripadak tako da on postane samostalna stvar. Nepokretnosti po nameni (to su po prirodi pokretne stvari u funkciji nepokretnosti) su sastavni deo samostalne nepokretnosti, dele njenu pravnu sudbinu i konstituisana hipoteka na samostalnu nepokretnost prostire se i na njih. Poboljanja i poveanja vrednosti nepokretnosti do kojih je dolo posle zasnivanja hipoteke, takoe, ine predmet hipoteke. Brodovi i vazduhoplovi, iako po prirodi pokretne stvari, u stvarnom pravu se smatraju nepokretnostima i na njima se moe konstituisati hipoteka. 3.3. NEPOKRETNOSTI KOJE NE MOGU BITI PREDMET HIPOTEKE

79

Predmet zalonog prava ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu. One se u izvrnom sudskom postupku ne mogu unoviti. Predmet izvrenja, a ni hipoteke ne mogu biti objekti za potrebe odbrane, dravne i javne bezbednosti. Ne moe biti predmet izvrenja, a ni hipoteke, poljoprivredno zemljite zemljoradnika u povrini do 10 ari, izuzev kad je novano potraivanje obezbeeno ugovornim zalonim pravom na nepokretnostima (hipotekom). Pravo stvarne slubenosti ne moe biti predmet hipoteke. Nije u prometu pravo plodouivanja (ususfructus) kao lina slubenost, jer je strogo line prirode. Titular prava line slubenosti, stoga, ne moe nepokretnosti koje koristi opteretiti hipotekom ne samo zbog prirode linih slubenosti nego i zbog toga to nije vlasnik nepokretnosti koje koristi.

4. Sticanje hipoteke
4.1. UOPTE

Hipoteka je stvarno pravo na nepokretnosti i stie se upisom u zemljini registar (modus acquirendi) ako za to postoji odgovarajui pravni osnov (iustus titulus).

80

Pravni osnovi nastanka hipoteke su: ugovor ili sudsko poravnanje (ugovorna hipoteka); 2) zalona izjava (jednostrana hipoteka); 3) zakon (zakonska hipoteka); 4) sudska odluka (sudska hipoteka). Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukije propisano (lan 8. Zakona o hipoteci).
4.2. UGOVOR O HIPOTECI 4.2.1. Uopte U najiroj primeni je ugovorna hipoteka. Ugovor o hipoteci je ugovor izmeu vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeeno potraivanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nain propisan zakonom. Ugovor o hipoteci moe da zakljui vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji. 4.2.2. Forma i bitni sastojci ugovora Ugovor o hipoteci zakljuuje se u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlaenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti (l. 9. i 10. Zakona o hipoteci). On moe da bude samostalan ili deo ugovora koji ureuje potraivanje (ugovora o zajmu, kreditu, prodaji s obronim otplatama cene i dr.) u vidu jedne ili vie odredaba tih ugovora ili predstavljati docniji sporazum poverioca i dunika. Docniji ugovor o hipoteci moe biti u sastavu nekog drugog ugovora. Kad je drugi ugovor nitav vae odredbe o zalozi ako one nisu zahvaene nitavou. Ugovor o hipoteci proizvodi dejstva ako sadri obavezne bitne sastojke propisane Zakonom o hipoteci. 4.2.3. Lex commissoria i naknadni ugovor Lex commissoria117 oznaava odredbu u ugovoru o zalozi (o hipoteci) kojom zaloni poverilac ugovara za sebe pravo da e, u sluaju neisplate duga o dospelosti, svoje potraivanje namiriti sticanjem prava svojine na zaloenu stvar ili da e tada poverilac po unapred odreenoj ceni moi prodati stvar, zadrati je za sebe, ubirati sa nje plodove ili je iskoriavati na drugi nain. Zakon o hipoteci predvia naknadno ugovaranje lex commissorie izmeu hipotekarnog poverioca i vlasnika nepokretnosti, ali tek po dospelosti obezbeenog potraivanja. Vlasnik nepokretnosti ne mora biti dunik (ako je vlasnik nepokretnosti, kao tree lice, pristalno da se njegova nepokretnost optereti hipotekom). U
117

Lat. lex - zakon, sporazum i commissorius, od commito - predati, prepustiti, poveriti s pouzdanjem v. Mirko Divkovi, Latinsko hrvatski rjenik, reprint izdanja iz 1900. god, Zagreb, 1980, str. 209).

tom sluaju e poverilac bez odlaganja obavestiti dunika o naknadnom ugovoru. Naknadni ugovor moe se zakljuiti samo posle dospelosti obezbeenog potraivanja u pisanoj formi, sa potpisima overenim u sudu, odnosno od strane drugog zakonom ovlaenog organa. Ovim ugovorom se moe ugovoriti: 1) delimini ili potpuni prenos prava svojine, odnosno drugog stvarnog prava na predmetu hipoteke, na poverioca, umesto ispunjenja duga; i 2) svaki drugi posao kojim se postie brisanje hipoteke sa nepokretnosti.
4.3. JEDNOSTRANA HIPOTEKA

81

Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu zalone izjave. Zalona izjava je isprava sainjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeeno potraivanje iz vrednosti te nepokretnosti, na nain propisan zakonom. Zalona izjava se, kao i ugovor, sainjava u pisanoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlaenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Ona mora, osim toga, da sadri i obavezne bitne sastojke propisane za ugovor o hipoteci.

5. Upis hipoteke
Upis u zemljini registar je kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci, jednostranoj hipoteci, nareenju zakona ili odluci suda (pravila o ugovornoj hipoteci se shodno primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drukije propisano). Hipoteka ne moe nastati nezavisno od tih osnova - apstraktno. Upis hipoteke je konano sticanje prava. Ugovor o hipoteci, jednostrana hipoteka i odluka suda je osnov za uknjibu hipoteke u korist hipotekarnog poverioca samo ako sadre clausulu intabulandi odredbu kojom se dunik odnosno vlasnik nepokretnosti obavezuje da e dopustiti upis hipotekarnog prava u zemljini registar u korist hipotekarnog poverioca. Tako, ako je upis hipoteke u zemljini registar izvren na osnovu nitavog ugovora ili jednostrane hipoteke ili ruljivog ugovora (jednostrane hipoteke) koji je u zakonom odreenom roku poniten, on ne proizvodi pravna dejstva. Ugovorna hipoteka e se upisati u registar nepokretnosti na zahtev: vlasnika nepokretnosti, dunika ili poverioca. Upis ugovorne hipoteke objekta u izgradnji, kao i posebnog dela objekta u izgradnji vri se na sledei nain: 1) na zemljitu na kojem se objekat gradi, upisuje se hipoteka na objektu u izgradnji, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgraenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po slubenoj dunosti;

82

2) ako je investitor prodao kupcu objekat u izgradnji, odnosno posebni deo objekta u izgradnji, i hipotekarni poverilac kupca moe da zahteva upis hipoteke na objektu u izgradnji, odnosno posebnom delu objekta, a po upisu objekta u registar nepokretnosti, hipoteka se upisuje na izgraenom objektu, odnosno posebnom delu zgrade, po slubenoj dunosti. Rizik eventualnog ruenja nepropisno sagraenog objekta, na kome je upisana hipoteka, snose vlasnik nepokretnosti, dunik i poverilac, u skladu sa njihovim unutranjim odnosima. Hipoteka se redovno stie u upisom u zemljini registar (zemljine knjige ili katastar nepokretnosti), a u tapijskom sistemu intabulacijom. Na taj nain se publikuje da je odreena nepokretnost optereena hipotekom, pa trea lica ne mogu osnovano isticati da im ta injenica nije bila poznata.118 Hipoteka se ne moe stei prostom predajom nepokretnosti u dravinu poverioca. U tapijskom sistemu nain sticanja (modus acquirendi) zalonog prava na nepokretnosti je intabulacija.

6. Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti

Vlasnik i posle nastanka hipoteke ima pravo da: 1) dri predmet hipoteke; 2) upotrebljava predmet hipoteke prema uobiajenoj nameni; 3) pribira prirodne ili civilne plodove koje predmet hipoteke daje; 4) otui predmet hipoteke i prenese pravo na pribavioca, u kom sluaju se ne menja nita u dunikovoj obavezi i u obezbeenom potraivanju (lan 16. Zakona o hipoteci). Vlasnik nepokretnosti je u obavezi da: 1) ziki ne menja predmet hipoteke (pregraivanje, dogradnja, ruenje, spajanje, deoba, i dr.) bez pismene saglasnosti poverioca, koju poverilac nee odbiti da izda bez opravdanog razloga; 2) uva i odrava predmet hipoteke kao dobar domain, odnosno dobar privrednik, da ne bi svojim postupcima ili propustima umanjio vrednost nepokretnosti; 3) osigura predmet hipoteke od svih uobiajenih rizika pre zakljuenja ugovora o hipoteci. Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, ukljuujui i ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole odravanja ili iz drugih opravdanih razloga, ako je hipoteka zasnovana na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno zalone izjave. Vlasnik, zakupac i svaki drugi neposredni dralac nepokretnosti duan je da sarauje sa poveriocem u postupku prodaje, a naroito da omogui pristup predmetu hipoteke (ulazak u stan i sl.), ako je hipoteka zasnovana na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno zalone izjave.
118

U pravnoj literaturi se navodi da su Grci hipotekovana polja obeleavali malim stubovima sa natpisom, a predstavljao je opomenu na obaveze prema poveriocu - Pavlovi, ., op. cit., strana 6.

7. Prava i obaveze poverioca

Poverilac ima pravo da zahteva da mu dunik prui dodatno obezbeenje slinog stepena sigurnosti: 1) ako je zbog ponaanja, odnosno radnji vlasnika, odnosno neposrednog draoca, vrednost predmeta hipoteke smanjena; ili 2) zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke. Ako je zbog ponaanja (radnji) vlasnika, odnosno neposrednog draoca (na primer: zakupca) vrednost predmeta hipoteke smanjena, a dunik ne prui dodatno obezbeenje, poverilac ima pravo da zahteva naplatu celog potraivanja iz vrednosti nepokretnosti bez odlaganja.

83

8. Izbor sredstva namirenja

Pravo poverioca na hipoteku ne ograniava ga da se obavezno namiri na predmetu hipoteke. Ovo svoje pravo on moe a ne mora koristiti. Ako poverilac namirenje zahteva na preostaloj imovini zalonog dunika imae isti poloaj kao obini (hirograferni) poverioci, zbog ega postoji rizik da svoje potraivanje ne naplati. Zaloni poverilac e se stoga, najee, opredeliti za namirenje na hipotekovanoj nepokretnosti. Zakon o hipoteci hipotekarni poverilac moe da zahteva da svoje dospelo potraivanje namiri: 1) najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dunika; 2) istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dunikove imovine; ili 3) najpre iz dunikove imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti.

9. Vansudski postupak namirenja

Ako dunik ne isplati dug o dospelosti hipotekarni poverilac moe da namiri svoje potraivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, bez obzira u ijoj svojini ili dravini se ona nalazi u tom trenutku. Postupak namirenja sprovodi se u skladu sa Zakonom o hipoteci, Zakonom o izvrnom postupku - ZIP119, kao i zakonom koji ureuje prinudnu naplatu poreskih potraivanja na nepokretnostima. Dug dospeva u skladu sa ugovorom ili drugim pravnim osnovom iz koga proizilazi. Ako dunik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac iz ugovora o hipoteci odnosno zalone izjave (koji imaju svojstvo izvrne isprave prema lanu 15. stav 3. Zakona o hipoteci), poslae opomenu u pismenoj formi istovremeno duniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako su razliita lica), ime se pokree postupak vansudskog namirenja.
119

Slubeni glasnik RS, broj 125/2004.

84

Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene dunik ne isplati dug, poverilac e duniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti koja sadri elemente odreene lanom 30. Zakona o hipoteci. Poverilac e istovremeno poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvri zabeleba hipotekarne prodaje u korist poverioca. Ako dunik ne isplati dug do dana pravosnanosti reenja o zabelebi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog reenja proe rok od 30 dana, poverilac na osnovu reenja moe pristupiti prodaji hipotekovane nepokretnosti putem aukcije ili neposredne pogodbe. Pre pristupanja prodaji poverilac je duan da utvrdi orijentacionu trinu vrednost nepokretnosti angaovanjem ovlaenog sudskog vetaka. Poverilac moe sam organizovati aukcijsku prodaju nepokretnosti ili je moe poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Javni oglas o odravanju aukcijske prodaje mora sadravati propisane elemente i biti na vidan nain objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje. Poetna cena na aukciji ne moe biti nia od 75% procenjene vrednosti. Ako prva aukcija ne uspe, poetna cena na drugoj aukciji ne moe biti nia od 60% od procenjene vrednosti. Poverilac i vlasnik, odnosno dunik mogu, prilikom organizovanja aukcijske prodaje postii drugaiji sporazum. Poverilac moe dati sopstvenu ponudu na aukciji. Poverilac, na osnovu pravnosnanog reenja o zabelebi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja reenja, moe u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je priblina trinoj. Trina cena je uobiajena cena koja se moe postii prodajom te nepokretnosti u dobroj veri, u vreme hipotekarne prodaje. Poverilac moe prodavati nepokretnost samostalno ili uz angaovanje advokata, odnosno agencije za promet nepokretnosti.

10. Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji

Posebna pravila su odreena za namirenje hipoteke na objektu u izgradnji. Prodaja radi namirenja vri se ustupanjem prava gradnje utvrenog pravnosnanim odobrenjem za gradnju, uz naknadu, i prodajom stvari koje su ugraene u objekat u izgradnji. lan 39. stav 2. Zakona o hipoteci propisuje da: Organ koji je izdao odobrenje za gradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdae bez odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i ponititi staro odobrenje za gradnju, a stav 3. istog zakona da: U tom sluaju kupac po samom zakonu stupa u sva prava i obaveze prodavca po osnovu odobrenja i pre izdavanja odobrenja kupcu. Odredbe lana 39. stav 2. Zakona o hipoteci predviaju poseban sluaj nitavosti reenja koji se ne uklapa u nitavost predvienu l. 257. i 258. ZUP - a, a

u suprotnosti je sa pravilima vanparninog odnosno izvrnog postupka, to e u praksi izazvati nejasnoe.

85

11. Redosled namirenja

Kad je jedan predmet hipoteke zaloen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplauju njihova potraivanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke odreuje se prema danu, asu i minutu nastajanja hipoteke (tzv. astronomsko raunanje vremena), raunajui od momenta prve upisane hipoteke. Poverilac e, u roku od sedam dana od dana naplate prodajne cene nepokretnosti, sledeim redom namiriti: 1) trokove prodaje, ukljuujui trokove i honorare treih lica; 2) potraivanje hipotekarnog poverioca; 3) potraivanje hipotekarnog poverioca nieg reda ili drugog poverioca sa jednakim redom obezbeenja; 4) preostali iznos pripada duniku (lan 41. Zakona o hipoteci). Ako je predmet hipoteke u steajnom postupku, poverilac ima razluno pravo zasebnog namirenja iz vrednosti nepokretnosti.
11.1. PRESTANAK HIPOTEKE

Hipoteka kao sporedno pravo deli sudbinu glavnog potraivanja. Shodno tome, pravilo je da prestanak glavnog potraivanja povlai i prestanak hipoteke. Prestanak hipoteke ne nastupa trenutkom prestanka glavnog potraivanja nego tek kad je ona ispisana iz zemljinog registra. Potraivanje obezbeeno hipotekom moe prestati ispunjenjem (tj. kad hipotekarni dunik plati potraivanje obezbeeno hipotekom), kompenzacijom otputanjem duga prenovom, nemogunou ispunjenja, ili smru dunika ili poverioca ako je ugovor zakljuen zbog linih osobina obe ugovorne strane ili dunika. Protekom vremena zastarelosti hipoteka ne prestaje. Hipotekarni poverilac, ije je potraivanje zastarelo, a obezbeeno je hipotekom, moe namiriti samo iz optereene stvari ako je njegovo pravo upisano u javnoj knjizi. Zastarela potraivanja kamata i drugih povremenih davanja ne mogu se, meutim, namiriti ni iz optereene stvari. Ako je hipoteka bila zasnovana radi obezbeenja uslovnog potraivanja ili potraivanja koje traje do odreenog roka, neispunjenje uslova ili protek roka dovodi do prestanka hipoteke.
11.2. ODRICANJE OD HIPOTEKE

Hipoteka moe prestati i nezavisno od postojanja (prestanka) glavnog potraivanja. U sluaju da se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke to ne znai i odricanje od prava da trai ispunjenje glavnog potraivanja (lan 345. ZOO). Prema odredbama lana 51. Zakona o hipoteci odricanje hipotekarnog poverioca od

86

hipoteke je jednostrana izjava volje poverioca. Ona mora biti izraena u pisanom obliku sa potpisom poverioca koji je overen u sudu ili kod kog drugog organa ovlaenog zakonom. Na osnovu jednostrane izjave volje poverioca o odricanju od hipoteke vlasnik moe zahtevati ispis hipoteke. Ako je vlasnik podneo zahtev za ispis iz hipoteke saglasio se sa odricanjem od hipoteke i od tog momenta nastaje ugovor o odricanju od hipoteke.
11.3. KONFUZIJA I KONSOLIDACIJA. PROPAST NEPOKRETNOSTI

Konfuzija nastaje ako se u istom licu stekne svojstvo hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dunika. Konsolidacija nastupa u kad se u istom licu sjedini svojstvo hipotekarnog poverioca i vlasnika hipotekovane nepokretnosti. Hipoteka prestaje i potpunom propau nepokretnosti optereene hipotekom (kua sruena u zemljotresu; klizite je unitilo hipotekovanu nepokretnost). Ukoliko hipotekovana nepokretnost bude obnovljena (npr. na temeljima sruene kue sagraena je nova) hipoteka se ponovo uspostavlja i ponovni upis hipoteke vri se po samom zakonu. Hipoteka se svodi na preostali deo ako predmet delimino propadne, a ispravka upisa vri se po samom zakonu. Pojedini pravni pisci smatraju da, ako se npr. za hipotekovanu sruenu kuu dobije osigurana suma, nastaje po samom zakonu runa zaloga na toj sumi. Sama predaja iznosa novca, meutim, ne stvara runu zalogu. Na taj nain se ne moe konvertovati hipoteka u runu zalogu ako o tome nije zakljuen novi, akcesorni ugovor o runoj zalozi za obezbeenje istog potraivanja.
11.4. PRESTANAK HIPOTEKE U OPTEM INTERESU

Hipoteka prestaje i kad, na osnovu odluke dravnog organa, u optem interesu (eksproprijacija i sl.), pravo vlasnika na predmetu hipoteke pree na tree lice (novi vlasnik). Ispis hipoteke se vri na zahtev novog vlasnik nepokretnosti.
11.5. AMORTIZACIJA

Hipoteka prestaje na osnovu pravosnane sudske odluke kojom se utvruje amortizacija, u skladu sa zakonom, na predlog vlasnika, suvlasnika ili titulara zajednike svojine, ako: je: a) proteklo dvadeset godina od dospelosti obezbeenog potraivanja (stare hipoteke), b) upisani hipotekarni poverilac vie ne postoji ili se ne moe pronai, ni njegovi naslednici (univerzalni sukcesori), ni lica koja su docnije upisana kao prijemnici (cesionari) potraivanja obezbeenog hipotekom; c) za proteklo vreme upisani hipotekarni poverilac nije zahtevao, niti primio isplatu ni glavnog potraivanja ni kamate niti je to zahtevalo bilo koje ovlaeno lice upisano u registar nepokretnosti.

11.6. PRODAJA PREDMETA HIPOTEKE RADI NAMIRENJA

Hipoteka prestaje i kad je izvrena prodaja predmeta hipoteke sa ciljem da se hipotekarni poverilac namiri iz dobijene prodajne cene.
11.7. CENTRALNA EVIDENCIJA HIPOTEKA

87

Centralna evidencija hipoteka je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadleni registar nepokretnosti, radi pretraivanja i prikupljanja informacija o hipotekama. Centralnu evidenciju hipoteka vodi Republiki geodetski zavod - katastar nepokretnosti, u skladu sa zakonom. Katastar nepokretnosti, po slubenoj dunosti, obavlja: 1) unos hipoteka upisanih u nadleni registar nepokretnosti; 2) unos drugih podataka o hipotekama upisanim u nadleni registar nepokretnosti; 3) unos svake promene ili brisanje navedenih podataka, koje su izvrene u nadlenom registru nepokretnosti. Centralna evidencija hipoteka zasniva se na naelu javnosti (dostupna je svim licima, bez ogranienja, radi pretraivanja ili prikupljanja informacija, u svakom trenutku u okviru radnog vremena katastra nepokretnosti ili, putem Interneta, i van radnog vremena, bez naknade).

V.

PRAVO ZALOGE NA POKRETNIM STVARIMA

1. Pojam

Pravo zaloge na pokretnim stvarima je, takoe, stvarno pravo na tuoj pokretnoj stvari. Najvei znaaj u pravnom ivotu ima zalono pravo koje nastaje na osnovu ugovora. Ugovorno zalono pravo ima dve podvrste - runu zalogu i hipoteku na pokretnoj stvari.

2. Predmet zaloge
Predmet zaloge moe biti bilo koja individualno odreena stvar na kojoj postoji pravo svojine, a koja je u prometu. Predmet zalonog prava moe biti i zbir pokretnih stvari kao to je roba u odreenom skladitu, ili prodavnici, inventar koji slui za obavljanje privredne delatnosti i slino. Stvari koje su izuzete iz prometa kao to su prirodna bogatstva i dobra u optoj upotrebi120 ne mogu biti predmet zalonog prava. Predmet zaloge na pokretnoj stvari moe biti suvlasniki udeo stvari ili zbira pokretnih stvari ili bilo koji idealni deo imovinskih prava.
120

Vidi lan 1. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.

88

Po pravilu, predmet rune zaloge je nepotrona stvar. Zaloiti se mogu samo stvari koje imaju imovinsku vrednost pa se mogu unoviti. Tako, predmet zaloge ne mogu biti ni stvari koje imaju iskljuivo afekcionu vrednost za vlasnika kao to su: lina pisma, isprave o identitetu itd.121 Stvari van prometa ili u ogranienom prometu (ako to iskljuuje njihovo unovenje po pravilima zalonog prava), ne mogu biti predmet zaloge jer se ne mogu unoviti. Ne mogu se unoviti pokretne stvari koje se, po pravilima izvrnog postupka, ne mogu izloiti prodaji zbog toga to su izuzete od izvrenja ili ako je na tim stvarima ogranieno izvrenje.122 Zalono pravo na pokretnoj stvari obuhvata sve pripatke i prirataje te stvari, kao i plodove ako nisu odvojeni. Strane mogu ugovoriti posebno zalono pravo na plodovima koji su odvojeni. Predmet zaloge na pokretnoj stvari mogu biti postojee ili budue pokretne stvari i prava sa kojima zalogodavac moe slobodno raspolagati to je ve istaknuto u izlaganju o naelu akcesornosti. Intelektualna svojina moe biti objekat registarskog zalonog prava, s tim to se zaloga na tim pravima upisuje u registar zavoda nadlenog za intelektualnu svojinu, i to: registar igova, registar patenata, registar modela, registar uzoraka i registar geografskih oznaka porekla (lan 14. stav 3. ZZP).123 Takoe, predmet zaloge moe biti pravo potraivanja zalogodavca prema duniku i druga imovinska prava.

3. Runa zaloga (pignus)

3.1. POJAM

Zalono pravo na pokretnoj stvari najee se zasniva na osnovu ugovora. Ugovor o zalozi pokretne stvari je ugovor kojim se dunik ili neko trei (zalogodavac) obavezuje poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda odreenu pokretnu stvar na kojoj postoji pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primeljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu. Runa zaloga (pignus) se stie predajom pokretne stvari u dravinu poverioca i postoji sve dok je poverilac njen dralac
121 122 123

Vidi: Stojanovi, D., Stvarno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, 1998, strana 209. Vidi l. 65, 86. i 87. ZIP. Do donoenja posebnih propisa kojima se blie ureuje upis zalonog prava u registar intelektualne svojine, zalono pravo na pravima intelektualne svojine upisae se u registar zaloge u skladu sa Zakonom o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (lan 66. ZZP).

3.2. UGOVOR O ZALOZI (CONTRACTUS PIGNERATICIUS). POJAM I OSOBINE.

89

Ugovor o zalozi moe biti zakljuen istovremeno kad i glavni ugovor (ugovor o kreditu, ugovor o zajmu, ugovor o prodaji s obronim otpaltama cene) ili posle zakljuenja glavnog ugovora. Najee je ugovor o zalozi regulisan sa jednom ili vie odredaba glavnog ugovora. Ugovorom o zalozi obavezuje se dunik ili neko tree lice (zalogodavac) poveriocu (zalogoprimcu) da mu preda neku pokretnu stvar na kojoj postoji neko pravo svojine, da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti, ako mu potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti, a poverilac se obavezuje da primljenu stvar uva i po prestanku svog potraivanja vrati neoteenu zalogodavcu. Ugovor o zalozi je akcesoran i neformalan. Zaloga se moe dati za buduu, kao i za uslovnu obavezu. Zalogodavac moe zakljuiti punovaan ugovor o zalozi ako ima sposobnost za raspolaganje stvarima koje daje u zalogu.
3.3. PRAVA I OBAVEZE STRANA IZ UGOVORA O ZALOZI 3.3.1. Prava i obaveze zalogodavca Zalogodavac stie zalono pravo tek kada mu stvar koja je predmet ugovora bude predata na nain predvien za predaju te stvari. Ako je stvar ve zaloena drugome zalono pravo na toj stvari nastaje kad zalogodavac obavesti poverioca kod koga se stvar nalazi o zakljuenju ugovora o zalozi sa drugim poveriocem i naloi mu da po naplati svog potraivanja stvar preda novom poveriocu (drugom zalogodavcu). 3.3.2.Prava i obaveze zalogoprimca Osnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata uva sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. Shodno tome, zalogoprimac je duan preduzeti sve pravne i faktike radnje nune za ouvanje svojstava i vrednosti stvari. Zalogoprimac koji nije postupao sa panjom dobrog privrednika odnosno dobrog domaina odgovara za tetu koja je zbog toga nastala na stvari. Zaloni poverilac, po pravilu, nije ovlaen koristiti (upotrebljavati) predmet zaloge niti je moe dati drugome na upotrebu (na primer, ugovorom o posluzi, ugovorom o zakupu) ili zalogu (podzaloga). Poverilac i dunik mogu ugovorom o zalozi predvideti da je zalogodavac ovlaen upotrebljavati (koristiti) stvar, s obzirom da je pravilo o uzdravanju od upotrebe zaloene stvari, dispozitivno. Neovlaeno upotrebljavanje zaloene stvari pootrava zalogoprimevu odgovornost za tetu. Zalogoprimac, po pravilu, ima neposrednu dravinu na stvari. Dravina zalogoprimca je, meutim, nesamostalna jer zaloni dunik ima ovlaenje na

90

samostalnu i posrednu dravinu stvari.124 Zaloni poverilac ne mora, meutim, imati iskljuivu dravinu stvari koja je predmet zaloge. Zalogodavac moe predati kao predmet zaloge suvlasniki deo stvari na kojoj zaloni poverilac (zalogoprimac) stie sudravinu. Jedna stvar se moe vie puta zaloiti i u tom sluaju samo prvi zalogoprimac ima neposrednu dravinu stvari, a ostali zalogoprimci imaju posrednu dravinu. Zalogoprimac moe izgubiti neposrednu dravinu, a zadrati posrednu, posredstvom nekog treeg lica. Naime, sud moe odluiti, po zahtevu zalogodavca, da se zaloena stvar oduzme od zalogoprimca i preda nekom treem licu da je dri za njega, ako zalogoprimac postupa prema zaloenoj stvari protivno ugovoru i zakonu. Ako je dug namiren zalogoprimac je u obavezi da stvar odmah vrati zalogodavcu. Dravina predmeta zaloga obezbeuje poverioca da e se, u sluaju da dunik dug ne plati u vreme dospelosti, naplatiti iz zaloene stvari. Zalogoprimac je ovlaen da zahteva od zalogodavca drugu odgovarajuu zalogu ako se pokae da zaloena stvar ima neki materijalni ili pravni nedostatak, i da ne predstavlja dovoljno obezbeenje naplate potraivanja. Zalogoprimac je ovlaen da se naplati iz vrednosti zaloenih stvari ako dunik (zalogodavac) ne plati dug o dospelosti. U toj situaciji poverilac moe zahtevati od suda odluku da se stvar proda na javnoj prodaji, ili po tekuoj ceni, kad stvar ima berzansku ili trinu cenu. Kod ugovora o privredi poverilac nije duan da se obraa sudu nego moe, pod odreenim uslovima, pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji. Iz cene postignute prodajom zaloene stvari zalogoprimac ima pravo da se naplati pre ostalih poverilaca i to: potraivanje, dunu kamatu, trokove uinjene za ouvanje zaloene stvari, kao i trokove oko ostvarenja naplate potraivanja. Ovo pravo prestaje prestankom njegove dravine, a ponovo nastaje vraanjem dravine stvari.
3.4. PRENOENJE ZALONOG PRAVA

Zalono pravo je akcesorno i ne moe se samo, bez potraivanje iz samostalnog ugovora, prenositi na tree lice. Ako je zaloni poverilac ugovorom o ustupanju na treeg (prijemnika, novog poverioca) preneo svoje potraivanje (cesija), sa potraivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava ukljuujui i zalogu. Na osnovu ugovoru o cesiji prijemnik (novi poverilac) stie prema zalogodavcu (duniku) ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja, a prestaje zalono pravo zalogoprimca. Ukoliko dunik ne plati dug novom poveriocu u vreme dospelosti, prijemnik (novi zaloni poverilac) moe zahtevati da se namiri iz vrednosti zaloene stvari.
124

Gavella, N. i drugi., op. cit., strana 762.

Zalogoprimac nema pravo da zaloenu stvar preda dalje u zalogu (podzalogu), radi obezbeenja plaanja svog duga. Ako to uini bez dozvole zalogodavca odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koja bi se dogodila tom prilikom. Ukoliko je zalogodavac dozvolio zalonom poveriocu da zaloenu stvar preda dalje u podzalogu, radi obezbeenja plaanja svog duga, poverilac zalogoprimca (podzalogoprimac) stie na stvari neposrednu dravinu. Zalogodavac je u obavezi da svoj dug isplati podzalogoprimcu. Ako takva obaveza zalogodavca ne bi postojala moglo bi se desiti da zalogoprimac (kasnije, podzalogodavac) ne plati dug podzalogoprimcu, i da zbog toga on ne vrati stvar podzalogdavcu.125
3.5. PRESTANAK ZALONOG PRAVA

91

Zalono pravo prestaje apsolutno ako vie ne pripada ni jednom subjektu, a relativno ako prestane za dotadanjeg imaoca ali pree na drugog imaoca zalonog prava.126 Zalono pravo prestaje kad zaloni poverilac izgubi dravinu stvari. Prestanak (samostalnog) ugovora ima za posledicu prestanak zalonog prava. Ovo je najei nain prestanka zalonog prava. Potraivanje mora prestati u potpunosti, ukljuujui i sporedna potraivanja (kamate, trokove itd). Zalono pravo prestaje propau predmeta zaloge. Vraanje zaloge zalogodavcu kojom je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai poverioevo odricanje od prava da trai njeno ispunjenje. Vraanjem zaloge zalogodavcu ne prestaje glavno potraivanje. Poverilac se, meutim, vie ne moe naplatiti iz vrednosti zaloene stvari nego namirenje moe zahtevati, kao hirograferni poverilac, na celokupnoj imovini dunika koja nije izuzeta od izvrenja. Zalono pravo prestaje ako uslov nije ispunjen i protekom odreenog roka. Zaloga prestaje i konsolidacijom - ako zalogoprimac postane vlasnik zaloene stvari (na primer, nasleivanjem), a na predmetu zaloge ne postoje zalona prava treih lica.127 Zalono pravo prestaje u sluaju kad je prestalo postojati pravno lice (izgubilo je pravnu sposobnost) iza koga nema univerzalnog sukcesora.

4. Registarsko zalono pravo (hipoteka na pokretnoj stvari)

4.1. POJAM

Registarsko zalono pravo (hipoteka na pokretnoj stvari, mobilijarna hipoteka) je pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u dravinu zalonog poverioca (on nema pravo na dravinu predmeta
125 126 127

Stankovi, O. Orli, M., op. cit., strana 257. Gavella, N. i drugi, Stvarno pravo, Zagreb, Informator, 1998, strana 778. U hrvatskoj pravnoj teoriji istaknuto je miljenj da zalono pravo ne prestaje konsolidacijom Gavella, N. i drugi, op. cit. strana 781.

92

zaloge),128 samim upisom zalonog prava u registar zaloge. Na isti nain nastaje i zaloga na pravu potraivanja i drugim imovinskim pravima (na primer, pravu intelektualne svojine). Nain sticanja zalonog prava (modus acquirendi) na pokretnim stvarima i pravima je, prema tome, upis u registar zaloge, poput sticanja hipoteke (koja za predmet ima nepokretne stvari). Za razliku od rune zaloge, kod koje se publicitet postie predajom pokretne stvari poveriocu, zalono pravo i publicitet na pokretnim stvarima ne postie se predajom stvari poveriocu, nego upisom u registar zaloge, dok dravinu i dalje zadrava dunik. Stvar (pravo) dunik i dalje ima u dravini pa je moe koristiti i njome raspolagati. Korienje i raspolaganje stvari omoguava duniku da stie prihode iz poslovanja i na taj nain povea izglede da uredno otplati kredit.129 Registar zaloge je elektronski registar zalonih prava pravnih i zikih lica koga vodi organ uprave.130 Vodi se u skladu sa naelima jedinstvenosti, dostupnosti i javnosti. Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza podataka za teritoriju Republike Srbije. U centralnoj bazi podataka uvaju se svi uneti podaci. Podaci iz Registra zaloge su javni i svako ima pravo da zahteva pristup podacima upisanim u Registar zaloge, bez dokazivanja pravnog interesa.
4.2. UGOVOR O ZALOZI

Zalono pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se na osnovu ugovora, a stie upisom u registar zaloge, osim ako nije drukije odreeno zakonom. Da li e ovaj ugovor zakljuiti odluuju strane voene autonomijom volje. Ugovor o zalozi zakljuuju zalogodavac i zalogoprimac. Zalogodavac moe biti i tree lice koje prua obezbeenje za tui dug. Ugovor o zalozi nastaje ako su strane postigle saglasnost: o objektu zalonog prava, o potraivanju koje se obezbeuje zalonim pravom i da e se pravo zalonog poverioca upisati u registar zalonog prava (bitni sastojci ugovora). Ugovor mora biti zakljuen u pisanoj formi koja je odreena kao bitan uslov njegove punovanosti.
4.3. POTRAIVANJE KOJE SE OBEZBEUJE.

Registarskom zalogom moe se obezbediti novano potraivanje u domaoj ili stranoj valuti. Novano potraivanje obuhvata iznos glavnog potraivanja, dunu kamatu i trokove, a moe biti budue i uslovno.
128 129

130

Gavella, N. i drugi, op. cit., 781. ulinovi, E. H., Ugovorno osiguranje trabina zalaganjem pokretnih stvari bez predaje stvari u posjed vjerovnika, Rijeka, Pravni fakultet, 1998, strana 390. lanom 10. Zakona o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj 16/2000) propisano je da registar zaloge vodi registarski sud.

4.4. DEJSTVO UGOVORA O ZALOZI

Zakljuenjem ugovora o zalozi izmeu zalogodavca i zalogoprimca nastaju ovlaenja i obaveze. Zalogodavac je u obavezi da uva objekat zalonog prava sa panjom dobrog domaina, odnosno dobrog privrednika i, shodno tome, odrava predmet zalonog prava u ispravnom stanju i vri potrebne opravke na njemu. Ugovorom o zalozi moe se predvideti i obaveza zalogodavca da osigura predmet zalonog prava. Zalogodavac i posle upisa u registar zaloge ima pravo da dri objekat zalonog prava, upotrebljava ga prema njegovoj uobiajenoj nameni i pribira plodove ako objekat zalonog prava daje plodove. Zalogodavac gubi dravinu, ako ne ispuni obavezu prema zalonom poveriocu.
4.4.1. Ovlaenje zalogodavca da raspolae objektom zaloge Zalogodavac je ovlaen da objekat zalonog prava izda u zakup ili ga na osnovu drugog ugovora preda na upotrebu i pribiranje plodova treim licima. On moe otuiti objekat zalonog prava i preneti na njemu pravo svojine na tree lice. Pribavilac stie pravo svojine optereeno upisanim zalonim pravom. Ukoliko zalogodavac objekat zalonog prava prodaje u okviru svoje redovne delatnosti, kupac stie pravo svojine bez tereta. Zalogodavac je duan da, bez odlaganja, podnese zahtev radi upisa zalonog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika. 4.4.2. Dejstvo upisa u registar Zaloni poverilac stie zalono pravo, po pravilu, upisom u registar zaloge. Upis zalonog prava mogu zahtevati poverilac ili zalogodavac. Ako upis zahteva poverilac potrebna je izriita pismena izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upie zalono pravo u registar zaloge. Poverilac koji je stekao zalono pravo upisom u registar postaje zaloni poverilac. Od tog momenta on se moe naplatiti iz vrednosti objekta zalonog prava pre ostalih poverilaca, ako mu njegovo potraivanje ne bude isplaeno o dospelosti. Zalono pravo poverioca deluje i prema treem licu koje je predmet zalonog prava pribavilo od zalogodavca, kao i docnijim pribaviocima objekta zalonog prava (l. 5, 6. i 15. ZZP). 4.5. NAMIRENJE NA OBJEKTU ZALOGE

93

Ako dunik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, zaloni poverilac stie dravinu po samom zakonu i pravo da iz vrednosti objekta zalonog prava namiri svoje glavno potraivanje, dunu kamatu i trokove oko ostvarenja naplate potraivanja. Postupak namirenja poinje kad zaloni poverilac dostavi obavetenje preporuenim pismom duniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge. Zaloni poverilac je duan da zatrai da se u Registar zaloge upie da je zapoeo postupak namirenja. Od dana dostavljanja obavetenja zalonog

94

poverioca duniku i zalogodavcu (kad to nije isto lice), zaloni poverilac stie pravo da objekat zalonog prava uzme u dravinu i da se namiri iz vrednosti objekta zalonog prava. Zaloni poverilac moe sudu podneti zahtev za donoenje reenja o oduzimanju objekta zalonog prava od zalogodavca ili lica u ijoj se dravini predmet zalonog prava nalazi i predaju tog predmeta zalonom poveriocu u dravinu. Ukoliko zalogodavac ima svojstvo pravnog lica ili zikog lica koje se profesionalno bavi trgovinskom delatnou (trgovinsko drutvo, banka, ustanova, preduzetnik itd.) ugovorom o zalozi moe se predvideti da zaloni poverilac ima pravo da objekat zalonog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji, ako njegovo potraivanje ne bude namireno o dospelosti. U sluaju da predmet zalonog prava nema trinu ili berzansku cenu, zaloni poverilac ga moe prodati na nain na koji bi to uinio razuman i paljiv ovek, uvajui interese dunika i zalogodavca, kad to nije isto lice. Ako je zalogodavac ziko lice, koje ugovor o zalozi zakljui izvan okvira trgovinske delatnosti, ugovorom o zalozi se ne moe unapred predvideti da e objekat zalonog prava prei u svojinu zalonog poverioca ili da ga poverilac moe prodati po unapred odreenoj ceni ili zadrati za sebe, ako njegovo potraivanje nije namireno o dospelosti.
4.6. NAIN I REDOSLED NAMIRENJA. PRESTANAK REGISTARSKE ZALOGE.

Posle upisa poetka namirenja u Registar zaloge zaloni poverilac moe zahtevati sudsku prodaju - tj. da sud donese odluku da se objekat zalonog prava proda na javnoj prodaji ili po tekuoj ceni, kad stvar ima trinu ili berzansku cenu. Zaloni poverilac moe pristupiti vansudskoj javnoj prodaji ako je takav nain predvien ugovorom o zalozi. Zaloni poverilac ima pravo da iz cene postignute prodajom objekta zalonog prava naplati svoje potraivanje pre ostalih poverilaca zalogodavca. Ako je jedan objekat zalonog prava, putem upisa u Registar zaloge, zaloen nekolicini poverilaca, red po kome se isplauju njihova potraivanja iz vrednosti tog objekta, odreuju se prema trenutku upisa njihovih zalonih prava u Registar zaloge. Red prvenstva izmeu registarskog zalonog prava i zaloge (koja nastaje predjom zaloene stvari u dravinu poveriocu) odreuje se prema vremenu nastanka. Zalono pravo prestaje brisanjem upisanog zalonog prava iz Registra zaloge. Registarska zaloga se brie ako je: prestalo potraivanja koje ona obezbeuje, propau stvari koja je objekat zaloge, prodajom objekta zalonog prava, protekom roka, konfuzijom, konsolidacijom i odricanjem poverioca od zalonog prava.131
131

O prestanku registrovane zaloge vidi i lan 23. Zakona o registrovanim zalogama na pokretnim stvarima i lanskim udelima Republike Srpske.

Glava trea OSNOVNI POJMOVI OPTEG DELA OBLIGACIONOG PRAVA

Odeljak prvi UVOD

I.

POJAM I DEOBA OBLIGACIONOG PRAVA

Obligaciono pravo je sistem pravnih normi kojima su regulisani obligacioni odnosi (objektivno obligaciono pravo), odnosno nauna disciplina koja prouava veze izmeu pravnih normi obligacionog prava. Izraz obligaciono pravo ima koren u latinskoj rei obligo koja znai privezati, obvezati, vezati, zaduiti.132 Obligaciono pravo oznaava se i kao obvezno pravo, trabeno pravo i dugovinsko pravo. Ovi izrazi su sinonimi i imaju u vidu iste pravne odnose. Iz objektivnog obligacionog prava subjekti prava izvode subjektivno obligaciono pravo.133
132

133

Pojam obligacije odreuje Gaj na sledei nain: Lina tuba je ona koju podiemo protiv nekog koji nam je obavezan ili ugovorom ili deliktom tj. kada u zahtevu stoji treba da nam da (prenese svojinu), uini ili preda (u dravinu) - Gaj, Institucije, Beograd, 1982, str. 247, 4, 2. Prema Justinijanu Obligacija je pravna veza, na osnovu koje smo po pravu nae drave, obavezni da neto izvrimo - Danilovi, J. i Stanojevi, O., Tekstovi iz rimskog prava, Beograd, str. 195, 3, 13. Potpuniju deniciju obligacije dao je Paulus: Sutina obligacije se ne sastoji u tome, da neka stvar ili slubenost postane naa ve da drugoga obavee prema nama na neko davanje, injenje ili neinjenje (Ibid, D. 44. 7. 3.). O pojmu obligacije vidi i Mazeaud, H. i L. i Jean Mazeaud, J. Lecons de droit civil, tome deuxieme, Paris, 1956, str. 7. i Markovi, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Slubeni list SRJ, 1997. godine, strana 31. orevi, . i Stankovi, V., Obligaciono pravo, Beograd, 1987, strana 3. i Loza, B., Obligaciono pravo, opti dio, Sarajevo, 1978, strana 5.

96

Obligaciono pravo se deli na opte i posebno obligaciono pravo. Posebni deo obligacionog prava odreuje pojedine obligacione odnose (najznaajniji su ugovori). Pravila posebnog dela obligacionog prava primenjuju se samo na odnose koje ona ureuje (pravila o prodaji se, u naelu, ne mogu primeniti na odnos nastao zakljuenjem ugovora o poklonu, ali se na oba ugovora primenjuju pojedina pravila o ugovorima uopte, sadrana u optem delu obligacionog prava).

II.

POJAM OBLIGACIONGO ODNOSA

Obligacioni odnos je obligacija zasnovana izmeu poverioca i dunika koja ovlauje poverioca da zahteva od dunika izvrenje obaveze, a obavezuje dunika da tu obavezu ispuni. Poverilac i dunik su strane u tom odnosu. One su dune da izvre svoju obaveze i odgovorne su za njihovo ispunjenje.

III.

IZVORI OBLIGACIJA

Izvori obligacija su relevantne injenice ili skupine injenica za koje objektivno pravo vezuje nastanak obligacionog odnosa. Ako se te injenice ili skupine injenica steknu nastaje (izvire) obligacija. Izvor obligacija se razlikuje od izvora obligacionog prava u formalnom smislu - skupa pravnih normi kojima su regulisane obligacije, objektivno pravo (najvaniji formalni izvori prava su pisani - zakoni i podzakonski akti). Pravne injenice (npr. izjava volje, prouzrokovanje tete, pravno neosnovano obogaenje) se objedinjuju u celine (grupe, skupine) koje se odlikuju zajednikim obelejima i na njih se primenjuju ista osnovna pravila.134 ZOO u izvore obligacija ubraja: ugovor (l. 26 - 153); prouzrokovanje tete (l. 154 - 209); sticanje bez osnova (l. 210 - 219); poslovodstvo bez naloga (l. 220 - 225) i jednostrane izjave volje (javno obeanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti l. 229 - 261), ali to mogu biti i neke druge injenice.

134

Radii, J., Obligaciono pravo, opti deo, Beograd, 1982, str. 67 - 69; Salma, J., Obligaciono pravo (opti deo), Nauna knjiga, Beograd, 1988, str. 86 - 90. i Perovi, S., Obligaciono pravo, knjiga prva, Beograd, 1980, str. 140 - 150.

Odeljak drugi UGOVOR

I. POJAM, OSOBINE I ZNAAJ

97

Ugovor je saglasna izjava volje dva ili vie lica imovinskog karaktera, radi zasnivanja, izmene ili prestanka obligacionog odnosa.135 Ugovor uvek predstavlja dvostrani pravni posao. Suprotno tome, u jednostranom pravnom poslu postoji izjava volje samo jedne strane koja proizvodi obligaciona dejstva (npr. javno obeanje nagrade i izdavanje hartije od vrednosti). Ugovor se, po pravilu, zasniva na naelima autonomije volje i konsensualizma. Autonomija volje je mogunost da se zakljui ili ne zakljui ugovor, da se izabere strana sa kojom e se ugovor zakljuiti te da se, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, on uredi po njihovoj volji. Naelo konsensualizma izraava se u mogunosti strana da ugovor, u principu, zakljue prostom saglasnou volja. Naime, zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno, a volja za zakljuenje ugovora se moe izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti kakva je njena sadrina.136

II.

PODELA UGOVORA

Sloboda ugovaranja omoguava stranama zakljuivanje mnotva razliitih ugovora - i onih koji nisu predvieni dispozitivnim zakonskim odredbama. Pravna literatura klasikuje ugovore u grupe po odreenim kriterijumima. Ova podela ima i praktini znaaj poto se posebna pravila u pogledu prava i obaveza ugovornih strana primenjuju samo na odreenu grupu ugovora. Prema odnosu prava i obaveza ugovori se dele na: jednostrano obavezne i dvostrano obavezne, teretne i dobroine te na komutativne i aleatorne. Jednostrano obavezni ugovori stvaraju jednu ili vie obaveza samo za jednu ugovornu stranu. Obaveze nisu uzajamne nego jedna strana u ugovoru stie prava (poverilac), a druga obaveze (dunik). Jednostrano obavezni ugovori su npr.: ugovor o jemstvu,
135

136

O pojmu ugovora vidi npr: Markovi, L., op. cit. str. 175. i 176; Perovi, S., op. cit. strana 151; Salma, J., op. cit. strana 196; Vukovi, M., Obligaciono pravo, Beograd, Savremena administracija, 1989, strana 39; Pavlovi, ., op. cit. strana 230; Jaki, S., Obligaciono pravo, Sarajevo, 1957, strana 91, Loza, B., Obligaciono pravo, opti dio, Sarajevo, 1978, strana 81 i Miloevi, Lj., Obligaciono pravo, Beograd, 1974, strana 54. lan 67. stav 1. i lan 28. ZOO.

98

ugovor o poklonu,137 ostava u kojoj nije ugovorena naknada za ostavoprimca. I jednostrano obavezni ugovori su dvostrani pravni poslovi poto su potrebne izjave volje obe ugovorne strane za njihovo zasnivanje. Dvostrano obavezni ugovori stvaraju uzajamne obaveze tako da obe ugovorne strane stiu i prava i obaveze. Tako se u ugovoru o prodaji obavezuje prodavac da preda stvar koju prodaje kupcu da na njoj stekne pravo svojine, a kupac se obavezuje da plati cenu. U zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti davanja, dok u jednostrano obaveznom ugovoru samo jedna strana je dunik, a druga poverilac. U teretnom ugovoru (oneroznom, ugovoru s naknadom) ugovorna strana za prestaciju koju prima daje odgovarajuu naknadu. U dobroinom ugovoru (lukrativni, besplatni, bez naknade) jedna ugovorna strana ne daje nikakvu naknadu za prestacije koje prima od druge ugovorne strane. Svi dvostrano obavezni ugovori su istovremeno i teretni, ali svaki jednostrano obavezni ugovor nije besteretan. Ugovor o posluzi i ostavi bez naknade su, takoe, dobroini dok su ugovori: o delu, o prodaji, o razmeni, zakupu itd. teretni. Ako je u trenutku zakljuenja ugovora izvestan odnos i visina obaveza i prava odnosno obaveze jedne strane u dobroinom ugovoru, ugovor je komutativan. U kategoriju komutativnih ugovora svrstava se najvei broj teretnih ugovora (ugovor o prodaji, zameni, delu, zakupu, zajmu s kamatom itd.). U aleatornim ugovorima u trenutku zakljuenja za obe ili jednu ugovornu stranu nisu poznata prava i obaveze, njihov odnos ili visina, nego to zavisi od neke neizvesne okolnosti. Ugovorna strana iz aleatornog ugovora ne moe uspeno zahtevati ponitenje ugovora i u sluaju da iz takvog ugovora ne ostvari oekivanu prestaciju, poto su se strane unapred sporazumele na nejednak odnos prestacija ili da jedna strana iz ugovora ne dobije nita, a druga sve to je predmet ugovora. S obzirom na formu zakljuenja ugovori se dele na formalne i neformalne. U formalnim ugovorima relevantna je volja za zakljuenje ugovora samo ako je izraena u formi propisanoj zakonom ili predvienoj voljom ugovornih strana. Saglasnost o bitnim elementima ugovora mora biti izraena u odreenoj formi. Neformalni ili konsensualni ugovori zakljuuju se prostom saglasnou volja. Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Prema duini trajanja prestacije ugovori se dele na ugovore sa trenutnim izvrenjem i ugovore sa trajnim izvrenjem obaveza. Ugovori sa trenutnim izvrenjem obaveza se izvravaju u jednom trenutku, poto se obaveze iz ugovora sastoje iz jednog (po pravilu, nedeljivog) akta injenja, neinjenja ili proputanja. To su npr: prodaja za gotovo, ugovor o razmeni ako se istovremeno izvravaju. Ugovori sa
137

Na odnose iz ovog ugovora primenjuju se pravna pravila iz par. 566. SGZ, par. 946. AGZ i l. 480. do 493. OIZ.

trajnim prestacijama se izvravaju u vremenu (roku) sa vie akata injenja, neinjenja ili proputanja. Ugovori o zakupu, o osiguranju, itd, su, po prirodi stvari, ugovori kod kojih se zasnovane obaveze mogu izvriti samo u odreenom vremenskom periodu. Brojni su ugovori sa trajnim izvrenjem obaveza, koji se izvravaju u odreenom vremenskom periodu, ponavljanjem prestacija (npr. plaanje zakupnine u ugovoru o zakupu) i prestaju tek sa ispunjenjem poslednje prestacije. S obzirom na sadraj i nain zakljuenja ugovori se mogu grupisati na: ugovore sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovore po pristupu; kolektivne i individualne ugovore i generalne i specijalne (posebne). U ugovorima sa sporazumno odreenom sadrinom ugovorne strane svojom voljom, nakon prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, sporazumno odreuju sadrinu ugovora i kada je on imenovan i ureen propisima. U ugovorima po pristupu jedna ugovorna strana ili tree lice unapred odreuje sadrinu ugovora i on ne nastaje nakon prethodnog pregovaranja o bitnim elementima ugovora, a druga strana moe samo pristupiti tako uinjenoj ponudi ili od nje odustati. Kolektivni ugovor jedna ili obe ugovorne strane zakljuuju u ime i za raun lica koja sainjavaju odreenu grupu (asocijaciju, kolektiv, preduzee, drutvo). Ugovor ne vee samo ugovorne strane nego i pripadnike grupe koju je reprezentovala ugovorna strana i nezavisno da li su oni uestvovali i bili predstavljeni u vreme zakljuenja ugovora. U praksi se zakljuuju i kolektivni ugovori o osiguranju ivota, o osiguranju poljoprivrednih proizvoda kooperanata izmeu poljoprivredne zadruge i osiguravajueg fonda, a takav karakter ima i prinudno poravnanje poverilaca poto on proizvodi dejstvo za sve poverioce istog dunika i one koji su glasali protiv poravnanja, ali su ostali u manjini. Individaualni ugovor zakljuuju dve ugovorne strane neposredno (bez obzira da li su pravna ili zika lica) i dejstvo ugovora se protee na njih, a ne na trea lica koja nisu uestvovala u njegovom zakljuenju. Kolektivnim ugovorom se odreuje sadrina buduih individualnih ugovora, pa je ova podela znaajna kod ocene dejstva i punovanosti ugovora. Naime, odredbe individualnog ugovora ne mogu biti u suprotnosti sa kolektivnim ugovorom koji ima snagu propisa.138 Generalni (optim, okvirnim) ugovorom ugovorne strane ureuju samo opte obaveze iz ugovora. Prestacije iz glavnog ugovora, koji je najee trajan, prostiru se na svo vreme trajanja obligacionog odnosa izmeu stranaka. Specijalnim (individualnim, posebnim) ugovorom se konkretizuju (preciziraju) prava i obaveze ugovornih strana. Specijalni ugovor ne moe biti u suprotnosti sa generalnim ugovorom. Najee se zakljuuje generalni ugovor o graenju objekta, ako izgradnja traje due vremena (npr. nekoliko godina) i moe se ostvariti u odreenim fazama, a specijalnim ugovorom se odreuju radovi koji e se izvesti u kraem vremenskom periodu (od 6 meseci ili jednu godinu).
138

99

Perovi, S., op. cit., str. 225 - 229. i Radii, J., op. cit., str. 139, 140.

100

Na osnovu karaktera prestacije ugovori se mogu podeliti na proste (jednostavne) i sloene (meovite). Prosti (jednostavni) ugovori sastoje se od elemenata karakteristinih za sadrinu samo jednog ugovora (npr. o posluzi, delu, prodaji, zakupu). Sloeni (meoviti) ugovori se sastoje od vie razliitih prostih ugovora koji zajedno ine jednu celinu, jedan novi ugovor (npr. ugovor o ugostiteljskim uslugama). Prema obavezi da se zakljui drugi ugovor ugovori se mogu podeliti na preliminarne ugovore (predugovore) i glavne ugovore. Predugovor (preliminarni ugovor) je ugovor kojim se jedna ili obe strane obavezuju da zakljue drugi, glavni ugovor. Glavni ugovor je drugi ugovor na ije su se zakljuenje obavezale strane u predugovoru. Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora. Kada je kriterijum podele zakonsko regulisanje ugovori se mogu klasikovati na imenovane i neimenovane. Imenovani ugovori su esti u praksi zbog ega je odreena njihova pravna priroda i bitna sadrina imperativnim ili dispozitivnim odredbama zakona. Veliki broj imenovanih ugovora regulie ZOO (prodaja, razmena, zajam, zakup, itd.) ali i drugi zakonski tekstovi. Tako je imenovan ugovor o doivotnom izdravanju (regulisan Zakonom o nasleivanju), ugovor o autorskom delu itd. Neimenovani su ugovori ija sadrina nije unapred odreena u zakonima kao tipina i imenovana. Oni nisu esti u prometu, a imaju sadrinu i prirodu kakvu odrede ugovorne strane u granicama svoje autonomije volja. Kada neimenovani ugovori postanu ei zakonodavac ih, po pravilu, regulie i oni postanu imenovani ugovori. Za punovanost imenovanog ugovora nije neophodno da strane reguliu sve odnose. Dovoljno je da se saglase sa bitnim elementima ugovora, i na njega se primenjuju odgovarajue dispozitivne ili imperativne zakonske odredbe.139 Prema zavisnosti jednog ugovora od drugog ugovori se mogu grupisati na samostalne i akcesorne. Samostalni ugovori nastaju i proizvode dejstva nezavisno od drugog ugovora. U praksi takvi ugovori dominiraju (npr. prodaja, zakup, ostava). Akcesorni ugovori zavise od nastanka, dejstva i prestanka samostalnog ugovora. Bez prethodnog nastanka samostalnog ugovora ne moe nastati ni akcesorni ugovor (stoga je npr. ugovor o ugovornoj kazni, jemstvu i hipoteci zavisan od prethodnog nastanka nekog samostalnog ugovora). Prestankom samostalnog prestaje i akcesorni ugovor (ako se ugasi obaveza glavnog dunika gasi se i obaveza jemca itd).

III.

ZAKLJUENJE UGOVORA

Zakljuenje ugovora je procedura postizanja saglasnosti volja strana da bi nastao ugovor. Obligacioni ugovor kojim se zasniva, menja ili prestaje obligacioni odnos, nastaje i proizvodi dejstva ukoliko su ostvarene opte pretpostavke
139

Jaki, S., op. cit., str. 138. i 139; Perovi, S., op. cit. str. 192 - 194. i dr Jakov Radii, J., op. cit., str. 137. i 138.

u pogledu saglasnosti volja, predmeta, pravne sposobnosti i osnova, te posebne pretpostavke u odnosu na formu ugovora, uslova i davanja saglasnosti za zakljuenje ugovora.140

101

1. Saglasnost volja
Saglasnost volja je prvi i najvaniji sastojak ugovora. Ugovor moe nastati samo o onome o emu se se ugovorne strane sloile (usaglasile). Sadrina ugovora je odreena voljom strana, a eventualno dispozitivnim zakonskim odredbama. Saglasnost volja postoji samo kada su izjave volje ugovornih strana punovane, a ne kada sadre nedostatke. Ne postoji saglasnost volja i ugovor ne moe punovano nastati kad strane veruju da su saglasne, a u stvari meu njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze (lan 63. ZOO). Ugovor je dvostrani pravni posao i da bi punovano nastao nuno je uee volje i jedne i druge strane. Njihove volje, iako motivisane sopstvenim interesima, proizvode dejstvo samo ako su uzajamne i podudarne. Da bi saglasnost tih volja nastala, a na taj nain i ugovor, volje moraju biti ujedinjene i usklaene. Najei nain postizanja saglasnosti volja se odigrava putem ponude i njenog prihvatanja.141
1.1. PONUDA

Ponuda je jednostrana i ozbiljna izjava volje jednog lica, koja sadri sve bitne sastojke ugovora, upuena drugom licu da bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor (lan 32. stav 1. ZOO). Predlog za zakljuenje ugovora (ponuda) proizvodi dejstvo ukoliko sadri bitne sastojke ugovora koga ponudilac namerava zakljuiti, bez obzira to je taj ugovor netano oznaen.142 Ne predstavlja ponudu izjava koja nije jasna odnosno kad sadri rezerve u pogledu bitnih sastojaka ugovora. Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavetenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima. Pravilo je da ponuda mora biti ozbiljna i upuena odreenom licu. Znaaj ponude ima i predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, ukoliko drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja. Izlaganje robe sa oznaenjem cene smatra se kao ponuda ukoliko drukije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja. Ponuda se moe uiniti prisutnom ili odsutnom licu, nekim od posrednih ili neposrednih naina izjavljivanja volje i u bilo kojoj formi. Izuzetno,
140 141

142

Potpunije vidi: Orli, M., Zakljuenje ugovora, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1993. Pavlovi, ., op. cit., str. 214 - 248; Markovi, L., op. cit., str. 175 - 178; Jaki, S., op. cit., str. 97 - 101; Radii, J., op. cit., str. 132 i Perovi, S., op. cit., str. 245. Salma, J., op. cit., str. 210. i 211.

102

ponuda za zakljuenje ugovora za koga zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj formi. Najvanije dejstvo ponude je da, ako bude prihvaena, zasnuje ugovor. Ponuda uinjena i pre nego to je prihvaena, proizvodi dejstvo u odreenom vremenskom periodu. Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da odri ponudu iskljuio, ili ako to iskljuenje proizilazi iz okolnosti posla. Ponudilac koji je vezan ponudom ne moe je opozvati. Izuzetno, ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. Kada je ponuda saoptena prisutnom licu, a u njoj nije odreen rok za prihvatanje, smatra se odbijenom ako nije odmah prihvaena. Prisutno je lice koje se nalazi u istoj prostoriji i takvoj blizini da moe skoro istovremeno, odnosno naizmenino uiniti ponudu i izjaviti da je prihvata. Ponuda uinjena telefonom, telefaksom, elektronskom potom ili slinim sredstvima komuniciranja koja uspostavljaju, uglavnom, istovremenu vezu izmeu ugovornih strana, smatra se kao ponuda prisutnom licu. Ukoliko je u ponudi odreen rok za njeno prihvatanje, bez obzira to su ugovorne strane prisutne ili se smatraju prisutnim, ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka.143 Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatrae se da je taj rok poeo tei od datuma oznaenog u pismu, odnosno od dana kada je telegram predat poti. U sluaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude tee od dana kada je pismo predato poti. Ponuda uinjena odsutnom licu, u kojoj nije odreen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme redovno potrebno da ponuda stigne ponuenome, da je ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.144 Ako je prihvatanje ponude uinjeno sa zadocnjenjem taj akt se smatra kao nova ponuda od strane ponuenog.
1.2. PRIHVATANJE PONUDE

Prihvatanje ponude je izjava volje kojom se jedna strana saglaava sa primljenom ponudom, a na osnovu koje nastaje ugovor. Znaaj prihvatanja ponude ima samo izjava ponuenog koja je saglasna ponudi i ukoliko je uinjena u roku odreenom za njen prihvat. Prihvatanje ponude proizvodi dejstvo ako je uinjeno slobodno i ozbiljno od strane lica sposobnog za zakljuenje tog ugovora, odnosno njegovog zastupnika. Relevantna je ako po sadrini odgovara ponudi u pogledu bitnih sastojaka ugovora, poto ugovorne strane sporedne sastojke ugovora mogu odrediti docnije, nakon zakljuenja ugovora, a ako o njima sami ne postignu saglasnost, uredie ih sud.
143 144

Markovi, L., op. cit., str. 179 Vukovi, M., Obvezno pravo, knjiga druga, Zagreb, 1964, str. 100. i urovi, R. i Dragaevi, M., Obligaciono pravo sa poslovima prometa, Beograd, 1980, str. 99.

Ako ponueni izjavi da prihvata ponudu, ali pod uslovom, rezervom i sl. i istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu. Izjava o prihvatanju ponude moe se uiniti izriito (aktivnim ponaanjem), reima napisanim ili izgovorenim ili odgovarajuim gestovima, konkludentnim radnjama ili preutno, ali tako da po sadrini odgovara ponudi. Prihvatanje ponude ne mora biti izraeno u formi. Kad zakon propisuje posebnu formu ona obavezuje ponuenog da je uini u toj formi. Ponueni moe aktivnim ponaanjem izjaviti da prihvata ili ne prihvata uinjenu ponudu, ali ponueni moe i utati. Pravilo je da utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude.145 Ako bi ponueni bio duan da na svaku ponudu odgovori to bi ga, s obzirom na mogui broj ponudilaca, esto izloilo visokim trokovima. Stoga nemaju dejstva odredbe u ponudi da se utanje ponuenog ili neko drugo njegovo proputanje (npr. ako ne odbije ponudu u odreenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku i sl.) smatra kao prihvatanje. Izuzetno, pasivno ponaanje ponekad ima znaaj prihvatanja ponude. Tako, kada je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na tu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio. Lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga (npr. advokat) duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo. Ako takav nalog nije odbijen smatra se da je ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom. Ponuda za zakljuenje ugovora obavezuje ponudioca do odreenog roka. Zadocnelo prihvatanje nema dejstvo zakljuenja ugovora, nego se smatra kao nova ponuda od strane ponuenog. Izjava o prihvatanju ponude proizvodi dejstvo nastanka ugovora.
1.3. TRENUTAK ZAKLJUENJA UGOVORA

103

Trenutak zakljuenja ugovora je momenat u kome se smatra da su se strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Jedan ugovara, po pravilu, upuuje drugom predlog za zakljuenje ugovora (ponudu). Ponuda mora sadrati sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor. Ako je ponuda uinjena prisutnom licu ponueni je duan da se o ponudi izjasni odmah ili u roku navedenom u ponudi. U sluaju da je ponuda i prihvatanje ponude uinjeno izmeu odsutnih lica ugovor je zakljuen u trenutku kada je ponudilac primio izjavu ponuenog da prihvata ponudu.
145

Vukovi, M., op. cit., str. 104; Radii, J., op. cit., strana 99. i Salma, J., Obligaciono pravo, Beograd, 1988, strana 215.

104

Trenutak zakljuenja ugovora odreuje i mesto zakljuenja ugovora izmeu odsutnih lica. Smatra se da je ugovor zakljuen u mestu u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kada je uinio ponudu. Kada ugovor zakljuuju ziki neposredno prisutna lica on nastaje u mestu u kome su stranke postigle saglasnost volja.
1.4. PREDUGOVOR

Predugovor je ugovor kojim strane preuzimaju obavezu da e docnije zakljuiti glavni ugovor, sa odreenim bitnim elementima. Ugovor o predugovoru obavezuje ako sadri bitne sastojke ugovora koje strane docnije ele zakljuiti. Propisana forma glavnog ugovora vai i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora. Saglasnost o bitnim sastojcima ugovora koji e docnije biti zakljuen je dovoljna da ugovor punovano nastane. Strana koja u ostavljenom roku nije zakljuila glavni ugovor kri predugovor. Osnovni nain prestanka obaveza iz predugovora je zakljuenje glavnog ugovora, dobrovoljno ili po odluci suda. Obaveza na zakljuenje glavnog ugovora moe prestati i protekom prekluzivnog roka od est meseci. Naime, zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za njegovo zakljuenje, a ako taj rok nije predvien, onda od dana kad je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen. Predugovor prestaje i kada se, sve do roka predvienog za zakljuenje glavnog ugovora, okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmene da ne bi bio zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme.

2. Predmet ugovora
Predmet ugovora su akti davanja, injenja, neinjenja ili trpljenja (prestacije) koje jedna strana duguje drugoj, ono na ta se dunik obavezao poveriocu. Zakljuenjem ugovora nastaje obligacioni odnos iji neposredni predmet su navedene prestacije koje su i posredni predmet ugovora. Predmet ugovora moe biti akt predaje stvari (dare), injenje (facere), neinjenje (non facere) ili trpljenje (pati). Izraz davanje (dare) oznaava obavezu dunika da poveriocu preda neku stvar, ne samo sa ciljem prenoenja prava svojine - nego npr. davanja stvari na upotrebu na osnovu ugovora o posluzi (u rimskom pravu izraz dare je oznaavo samo prenoenje prava svojine ili slubenosti na poverioca). injenje (facere) oznaava akte injenja, faktike ili pravne radnje dunika (u ugovoru o delu: izrada ili opravka neke stvari). Neinjenje (non facere) je uzdravanje od odreene radnje koju bi dunik, da nije zakljuio ugovor, mogao preduzimati (npr. susedi se obaveu da nijedan od njih nee saditi ni sejati visoke kulture uz meu kako time ne bi zaklanjali vidik ili pravili senke jedan drugom).

Iz ugovora moe proistei vie obaveza, a svaka obaveza ima posebna predmet. Ugovor o delu ima za predmet obavljanje odreenog posla (izrada ili opravka neke stvari ili izvrenje nekog zikog ili intelektualnog rada i sl.), i plaanje naknade, a ugovor o prodaji predaju stvari i isplatu cene. Jednostrano - obavezni ugovor (npr. ugovor o poklonu) ima za predmet samo jednu obavezu - predaju poklonjene stvari. Predmet je bitna pretpostavka postojanja svakog ugovora. Kada ne postoji predmet ugovor ne nastaje. Predmet punovanog ugovora mora biti mogu, doputen i odreen odnosno odrediv. Ako je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv ugovor je nitav.

105

3. Osnov ugovora (kauza)

Osnov ugovora (kauza) je neposredni pravni cilj obavezivanja strane u ugovoru. On je, sa gledita jedne strane, isti u istoj vrsti ugovora. U ugovoru o prodaji neposredni pravni cilj obavezivanja kupca je sticanje prava svojine na stvari, a prodavca na novcu. Za dobroine ugovore relevantna je namera (motiv) da druga strana dobije neku korist, odnosno poklon (intentio liberalis, animus donandi). Svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov. Osnov obaveze je bitan uslov postojanja svakog ugovora i predstavlja razlog i cilj obavezivanja jedne strane u ugovoru. Ugovor je nitav ako osnov (kauza) ne postoji. Izuzetno, obaveza moe postojati i kad kauza nije vidljiva, jer se njeno postojanje pretpostavlja (apstraktni pravni poslovi). U dvostrano-obaveznim ugovorima jedna ugovorna strana se obavezuje da ispuni svoju obavezu u oekivanju ispunjenja obaveze druge strane. Razlog i cilj obavezivanja prodavca u ugovoru o prodaji je sticanje svojine na odreenoj sumi novca, a kupca prava svojine na kupljenoj stvari. Pravilo je da na punovanost dvostrano - obaveznih ugovora ne utiu pobude zbog kojih je ugovor zakljuen. Osnov (kauza) obaveza je bitan uslov punovanosti i dobroinih ugovora, ali ima drukiju sadrinu. Osnov obavezivanja npr. poklonodavca je motivisan namerom da poklonoprimcu prenese neko imovinsko pravo bez naknade (animus donandi). Motiv je sastavni deo osnova dobroinog ugovora. Kada je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovoraa da zakljui ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor je nitav. Osnov mora biti doputen. On je nedoputen ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Ugovor u kome ne postoji osnov ili je osnov nedoputen je nitav. Tako je bez osnova obavezivanje prodavca da preda kupcu individualno odreenu stvar koja je u vreme zakljuenja ugovora potpuno unitena i takav ugovor je bez dejstva.

106

4. Mane (nedostaci) volje

Mane (nedostaci) volje su nesaglasnost izjavljene i unutranje volje, nedostatak volje, iako su spoljne, izjavljene volje podudarne.146 Stvarna volja se razlikuje od izjavljene ili uopte ne postoji volja za zasnivanje pravnog posla.147 Volja ima mane ako je izjavljena pod uticajem prinude, zablude ili pretnje. Ponitenje ugovora zbog mana volje moe zahtevati samo lice u ijem je interesu ruljivost ustanovljena, u subjektivnom roku od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude, a u objektivnom roku od tri godine od zakljuenja ugovora.

5. Forma ugovora
Za punovaan nastanak nekih ugovora strane moraju izjaviti volju u odreenoj formi. Forma nije uslov nastanka svih ugovora. Naprotiv, pravilo je da zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno. Volja za zakljuenje ugovora se, shodno ovom principu, moe izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti kakva je njena sadrina. Ugovor je formalan ako su strane po zakonu ili sporazumu obavezne izjavu volje dati u odreenoj formi.148 Na formu ugovora primenjuju se pravila izloena u temi Forma pravnog posla.

6. Pojaanje ugovora
Ugovor se moe pojaati ugovaranjem primene odreenih pravnih instituta kojima se obezbeuje izvrenje obaveze dunika u skladu sa ugovorom. Strane su u ugovoru dune ispuniti svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje. Dunik nekada ne ispunjava svoju obavezu, zadocni sa njenim ispunjenjem ili ugovor povredi na neki drugi nain. Poverilac u toj situaciji moe zahtevati raskid ugovora (osim ako raskid ne nastaje po samom zakonu) ili izvrenje ugovora. Zatitu svojih prava poverilac tada mora potraiti u sudskom postupku. Ali, i kada je donesena pravnosnana i izvrna sudska odluka poverilac moe biti insolventan, tako da se ugovor ne moe izvriti ni prinudnim putem. Da bi se obezbedilo izvrenje ugovora strane predviaju stvarna i lina sredstva obezbeenja
146

147

148

U starijoj pravnoj literaturi mane volje su se oznaavale kao nedostatci u saizvolenju i u njih su svrstavani: zabluda, nasilje i prevara - vidi: Pavlovi, ., op. cit., str. 249 - 275. Vidi potpunije: Markovi, L., Graansko pravo, Beograd, 1927, str. 221 - 235. i Pavlovi, ., ibidem. O formi ugovora vidi npr: Aranelovi, D., Osnovi obligacionog prava, Beograd; bez godine, str. 71 - 73; Markovi, L., op. cit. str. 183 - 191; Jaki, S., op. cit. str. 126 - 128; Radii, J., op. cit. str. 111. i 112; Perovi, S., op. cit. str. 338 - 366: O formi u francuskom pravu vidi: Benabent, A., Droit civil, Les obligations, Paris, 1989, str. 47 - 58.

(pojaanja) ugovora, polaganje avansa, proirenje ugovorne odgovornosti, odricanje od prava na isticanje odreenih prigovora ili ugovaranjem da e dva ili vie lica biti solidarni dunici itd. Stvarna sredstva obezbeenja kao to su: hipoteka, zaloga, kaucija ili kapara, ovlauju poverioca da stekne odreena stvarna prava na stvarima dunika ili treeg lica ukoliko dunik ne ispuni svoju obavezu u zakonom predvienom roku. Lina sredstva obezbeenja (npr. jemstvo, ugovorna kazna, odustanica) ovlauju poverioca, ako dunik ne ispuni obavezu, da od dunika ili treeg lica zahteva ispunjenje te obaveze, odreenog novanog iznosa ili neke druge materijalne koristi.149 U pravnom ivotu se, pored hipoteke i zaloge na pokretnoj stvari, esto ugovaraju kapara, ugovorna kazna i odustanica.
6.1. KAPARA

107

Kapara je akcesorni ugovor kojim se dunik obavezuje poveriocu da mu kao znak da je zakljuen ugovor, i sa ciljem stvarnog obezbeenja ispunjenja obaveze, preda iznos novca ili izvesnu koliinu drugih zamenljivih stvari (odreenih po rodu).150 Ugovor se smatra zakljuenim kad je kapara data, ako nije to drugo ugovoreno. Shodno tome strane se mogu sporazumeti da je ugovor zakljuen u momentu kada su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim sastojcima ugovora ili u nekom trenutku koji sledi posle davanja kapare. Ugovor o kapari je akcesoran i deli sudbinu glavnog. Stoga, ako nije punovaan glavni ugovor ni ugovor o kapari nije punovaan. Ako je glavni ugovor formalan u toj formi mora biti postignuta i saglasnost o kapari, a predmet kapare predat poveriocu. Samo sporazum o kapari bez predaje iznosa kapare (s obzirom da je to realan sporazum) je predugovor kojim jedna strana preuzima obavezu da docnije zakljui drugi (glavni) ugovor. Punovaan je i usmeni ugovor o kapari (iako je glavni ugovor formalan), ako je kasnije ispunjen (tj. kapara predata) i tako konvalidiran. Samostalni ugovor se smatra zakljuenim kada je kapara data ako nije to drugo ugovoreno. U sluaju ispunjenja ugovora, kapara se mora vratiti ili uraunati u ispunjenje obaveze. Kada je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana ima pravo izbora: 1. zahtevati ispunjenje ugovora, ukoliko je to jo mogue
149

150

Opravdano je istaknuto da i odustanica slui ojaanju i obezbeenju prava iz ugovora, jer, prvo, onaj koji bi hteo bezrazlono da odstupi od ugovora, zna da mora da plati odustanicu, i to e u mnogim sluajevima zadrati ugovarae od bezrazloen povrede ugovora. Na drugom mestu svrha je odustanice da dade drugoj strani kompenzaciju za izostanak ugovora, i tako posredno ta druga strana dobiva privredno ono, to je uglavnom od ugovora oekivala - vidi: Markovi, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Slubeni list SRJ, 1997, strana 259. Pavlovi, ., op. cit., str. 201 - 205; Markovi, L., op. cit., str. 225 - 229; Jaki, S., op. cit., str. 147 - 149. i Salma, J., op. cit., str. 381. i 382.

108

ili 2. traiti naknadu tete, a kaparu uraunati u naknadu ili je vratiti ili 3. zadovoljiti se primljenom kaparom. Ako je za neizvrenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu druga strana po svom izboru moe: 1. zahtevati izvrenje ugovora, ako je to jo mogue ili 2. traiti naknadu tete i vraanje kapare ili 3. traiti vraanje udvojene kapare. U oba sluaja, kad druga strana zahteva izvrenje ugovora, ima pravo i na naknadu tete koju trpi zbog zadocnjenja. Na zahev zainteresovane strane sud moe smanjiti preterano visoku kaparu.
6.2. UGOVORNA KAZNA

Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je sporazum strana kojim se dunik obavezuje da e poveriocu platiti odreeni novani iznos ili pribaviti neku drugu materijalnu korist ako ne ispuni svoju obavezu, ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem.151 Ona se svrstava u lino sredstvo obezbeenja koje utie na dunika da uredno ispuni poveriocu svoju obavezu i njome se moe obezbediti ispunjenje bilo koje obaveze, izuzev novanih obaveza, poto zbog zadocnjenja u ispunjenju novane obaveze dunik duguje zateznu kamatu. Ugovorna kazna ima i karakteristike naknade tete. Ako je teta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete. Sporazum o ugovornoj kazni mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje odnosi. Ako prestane samostalna obaveza, po pravilu, prestaje i ugovorna kazna. Sporazum o ugovornoj kazni prestaje proizvoditi dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju dolo iz uzroka za koji dunik ne odgovara. Visinu ugovorne kazne strane mogu odrediti u ukupnom iznosu (npr. 5000 dinara) u procentu (npr. za zadocnjenje due od mesec dana 15% od vrednosti glavne obaveze) ili za svaki dan zadocnjenja (npr. 0,5% od vrednosti glavne obaveze) ili na koji drugi nain, unapred pre nego to je dunik povredio svoje obaveze iz ugovora.152 Zbog toga se ona moe kasnije pokazati nesrazmerno visoka s obzirom na znaaj i vrednost predmeta obaveze. U tom sluaju sud e, na zahtev dunika, smanjiti iznos ugovorne kazne. Pravo poverioca zavisi od sporazuma da li je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju obaveze. Ako ta drugo ne proizilazi iz ugovora smatra se da je kazna ugovorna za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem. Ukoliko je kazna ugovorena za sluaj neispunjenja obaveze poverilac je ovlaen zahtevati ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu. Nakon to se opredeli za jedno od ovih ovlaenja poverilac je duan da o tome obavesti na siguran nain dunika s obzirom da je izbor nepoziv. Poverilac koji je zahtevao isplatu ugovorne kazne, naime, gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze.
151 152

O funkciji ugovorne kazne vidi npr: Salma, J., op. cit., str. 383. i 384. Danilovi, T., Ugovorna kazna i njena visina, Pravni ivot, br. 10-12/88, strana 1583.

Za pojedine obligacije zakon propisuje obavezu dunika koji zadocni sa ispunjenjem obaveze ili obavezu ne ispuni da plati odreenu naknadu pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili kojim drugim nazivom. Kada su ugovorne strane, i pored toga, postigle sporazum o ugovornoj kazni, poverilac nije ovlaen zahtevati i naknadu odreenu zakonom i ugovornu kaznu, osim ako je to zakonom izriito dozvoljeno.
6.3. ODUSTANICA

109

Odustanica153 je sporazum kojim se jedna ili svaka ugovorna strana ovlauje da odustane od ugovora davanjem neke stvari.154 Predmet odustanice je najee novac, ali to moe biti bilo koje imovinsko pravo. Kad strana u iju je korist ugovorena odustanica izjavi drugoj strani da e dati odustanicu, ona vie ne moe zahtevati izvrenje ugovora, nego stie ovlaenje na odustanak od ugovora, s tim to je duna dati odustanicu istovremeno s izjavom o odustajanju od ugovora. Ako ugovorai nisu odredili rok do koga ovlaena strana moe odustati od ugovora, ona to moe uiniti sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze. Ovo pravo odustajanja od ugovora prestaje i kad strana u iju je korist ugovoreno pone ispunjavati svoje obaveze iz tog ugovora ili primiti ispunjenje od druge strane, jer je takvim ponaanjem ovlaena strana nedvosmisleno izjavila volju da se nee koristiti ovlaeenjem na odustanak od ugovora. Pravilo da strana koja je dala kaparu ne moe odustati od ugovora ostavljajui kaparu drugoj strani, odnosno to ne moe uiniti druga strana vraanjem udvojene kapare. Strane uz kaparu mogu ugovoriti ovlaeenje na odustanak od ugovora. U ovom sluaju kapara se smatra kao odustanica i svaka strana moe odustati od ugovora. Ako od ugovora odustane strana koja je dala kaparu gubi je, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraa. Kao kapara u funkciji odustanice moe se dati izvestan iznos novca ili koliina drugih zamenjivih stvari. Predmet takvog ugovora je ogranien, za razliku od odustanice, s obzirom na pravilo o udvojenom vraanju kapare kao odustanice od strane koja ju je primila. Kada predmet ugovora o kapari kao odustanici ne bi bio sveden na iznos novca ili neku koliinu drugih zamenjivih stvari, tada bi, u sluaju da je predmet kapare individualno odreena stvar, nastali problemi prilikom vraanja udvojene kapare. S obzirom na funkciju odustanice sud moe, na zahtev zainteresovane strane, smanjiti preterano visoku odustanicu.
153

154

U starom srpskom pravu odustanica se nazivala pimanina ili pimanluk - vidi: paragraf 551. SGZ; Pavlovi, ., op. cit., str. 205. i Bogdan, G. i Nikoli, N., Opte privatno pravo, Panevo, 1925, str. 27. Ugovorna kazna (stipulatio poenae) je u rimskom pravu imala slinu ulogu kao i danas - vidi: Salkovski, S., Institucije s istorijom Rimskog privatnog prava, Beograd, Dravna tamparija Kraljevine Srbije, 1894, str. 361 i Romac, A., op. cit. str. 537.

110

IV. DVOSTRANO OBAVEZNI UGOVORI

Dvostrano obavezni su oni ugovori koji za obe ugovorne strane stvaraju ovlaenja i obaveze. Dvostrano obavezni su ugovori: o prodaji, o delu, o razmeni, o zakupu, o graenju itd. U tim ugovorima nastaju uzajamna prava i obaveze na obe strane. Svaka strana postaje i poverilac i dunik. Nasuprot tome, jednostrano obavezni ugovori stvaraju za jednu (ali ne i drugu) ugovornu stranu jednu ili vie obaveza koje, stoga, nisu uzajamne. U tim ugovorima jedna strana je dunik, a druga poverilac. Tako su jednostrano obavezni: ugovor o poklonu kojim nije poklonoprimcu naloena nikakva obaveza, prodajni nalog, ugovor o jemstvu, ugovor o ostavi koja ne predvia nagradu ostavoprimcu i ugovor o posluzi. Podela ugovora na jednostrano obavezne i dvostrano obavezne ima praktini znaaj. U zasnivanju dvostrano obaveznih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja. Prigovor neispunjenja ugovora je mogue isticati samo u dvostrano obaveznim ugovorima. Naime, u dvostrano obaveznim ugovorima nijedna strana nije duna isuniti svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla. Pravila o odgovornosti za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja, o raskidanju ugovora zbog neispunjenja, o raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti, nemogunosti ispunjenja, prekomernom oteenju, zelenakom ugovoru i ustupanju ugovora mogu se primeniti samo na dvostrano obavezne ugovore. Na obaveze prenosioca u dvostranono obaveznom ugovoru shodno se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje reguliu odgovornost prodavca za materijalne i pravne nedostatke, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano.

1. Raskidanje ugovora zbog neispunjenja

Raskidanje ugovora zbog neispunjenja je jednostrana izjava volje poverioca, koji je svoju obavezu ispunio ili je spreman da je ispuni, upuena duniku zbog neizvrenja njegove obaveze, kojom raskida punovani ugovor, ako raskid na nastupa po samom zakonu.155 Raskid ugovora zbog neispunjenja moe se zahtevati u dvostrano obaveznim ugovorima ali je mogu i kod jednostrano obaveznih ugovora ukoliko su teretni kao to je ugovor o zajmu s kamatom. Pravo na raskid ugovora jedna ugovorna strana stie zbog potpunog ili deliminog neizvrenja obaveze druge strane. Obaveza je ispunjena delimino kada nije izvrena na nain i u obimu predvienom ugovorom.
155

Markovi, L., op. cit., str. 235. i 236; Jaki, S., op. cit., str. 195. i Perovi, S., op. cit., strana 493.

Ako ispunjenje obaveze u odreenom roku predstavlja bitan sastojak ugovora, pa dunik ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Odluka suda o raskidu ugovora ima deklarativno dejstvo. Poverilac moe odrati ugovor na snazi ako, po isteku tog roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora. Dunik je duan ugovor ispuniti u razumnom roku od kada je poverilac zahtevao ispunjenje, a ako to ne uini poverilac ponovo stie pravo da ga vansudski raskine, s tim to ga ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveza. Kad ispunjenje obaveze u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora dunik i dalje zadrava pravo da i posle roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje. Ipak, poverilac ima pravo da se odlui za raskid ugovora kada mora ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje ija duina zavisi od prirode ugovora i okolnosti svakog sluaja. Posle proteka naknadnog roka u kome dunik ne ispuni svoju obavezu nastupaju iste posledice kao i u sluaju kad je rok bitni sastojak ugovora tj. ugovor se raskida po samom zakonu.156 Poverilac nije duan ostaviti duniku naknadni rok za ispunjenje obaveze ako iz dunikovog dranja proizilazi da svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku. U ovom sluaju poverilac moe naknadno raskinuti ugovor bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje. Kad je posle isteka roka za ispunjenje obaveze oigledno da jedna strana nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora, druga strana moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete. Poverilac koji zbog neispunjenja dunikove obaveze raskida ugovor, duan je to saoptiti duniku bez odlaganja, a dunik moe odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje. Raskidom punovano zakljuenog ugovora ugovorne strane se oslobaaju svojih obaveza, izuzev obaveza na naknadu eventualne tete, te se, nakon tog momenta, ne moe uspeno zahtevati izvrenje obaveze.

111

2. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti je prestanak punovanog ugovora jednostranim raskidom ili njegova revizija zbog nastupanja zakonom odreenih injenica. Nakon zakljuenja, a u toku ispunjenja ugovora sa trajnim izvrenjem obaveza, moe biti narueno naelo jednake vrednosti davanja zbog nastupanja promenjenih okolnosti (rebus sic stantibus). Jedna ugovorna strana zbog toga moe zahtevati raskidanje ugovora ukoliko su ispunjene sledee pretpostavke: 1. da su ugovorne strane zakljuile dvostrano obavezni ugovor sa trajnim izvrenjem obaveze; 2. da su pre isteka roka odreenog za ispunjenje obaveze, nastupile okolnosti koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora, a u vreme zakljuenja
156

Markovi, L., op. cit., str. 276; Jaki, S., op. cit. str. 192; Radii, J., op. cit. str. 165; urovi, R. i Dragaevi, M., op. cit., str. 136.

112

ugovora strana koja se na njih poziva nije bila u mogunosti odnosno nije bila duna da ih uzme u obzir, niti ih je mogla izbei ili savladati i 3. da je oigledno da ugovor ne odgovara vie oekivanjima ugovornih strana i da bi, po optem miljenju, bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je. Strana koja je ovlaena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora duna je da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, a ako to ne uini odgovara za tetu koju je druga strana pretrpela zbog toga to joj zahtev nije bila na vreme saoptila. Ugovor se nee raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi pravino izmene. Ukoliko izrekne raskid ugovora sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravian deo tete koju trpi zbog toga.

Odeljak trei PROUZROKOVANJE TETE

I. POJAM TETE

teta je izvor obligacije koja nastaje izmeu lica odgovornog za smanjenje imovine ili onemoguavanje njenog poveanja ili nanoenje zikog ili psihikog bola ili straha i oteenog.157 Meu osnovna naela obligacionih odnosa ZOO je svrstao zabranu prouzrokovanja tete i dunost ispunjenja obaveza. Povreda ovih naela ima za posledicu nastanak tete i graanskopravne odgovornosti za tetu. Prouzrokovanje tete moe biti vanugovorno ili ugovorno (zbog povrede obligacije). Vanugovorna odgovornost za tetu nastaje tetnom radnjom koja stvara obligacioni odnos izemeu tetnika i oteenog, lica izmeu kojih pre nije postojao obligacioni odnos. Ugovorna odgovornost za tetu nastaje zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju postojee ugovorne ili druge obaveze. Obaveza naknade tete nastaje ako je postojala uzrona veza izmeu tete i radnje tetnika i ako je jedno lice odgovorno za tetu. Za tetu jedno lice moe
157

O pojmu tete u pravnoj literaturi ne postoji saglasnost. Odreenje tete je najee uslovljeno teorijom koju autor zastupa - vidi npr: Vukovi, M., op. cit., str. 112. i 113; Jaki, S., op. cit., str. 227; Toroman, M., Odmeravanje naknade tete u graanskom pravu, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1969, str. 11; Radii, J., op. cit., strana 160. i Salma, J., op. cit. str. 387.

odgovarati po principu krivice i bez obzira na krivicu. Po osnovu krivice odgovara tetnik ako je tetu prouzrokovao namerno ili nepanjom, a bez obzira na krivicu odgovara imalac opasne stvari odnosno lice koje obavlja opasnu delatnost i u drugim sluajevima predvienim zakonom. U odreenim situacijama, iako postoje pojedine pretpostavke odgovornosti za prouzrokovanu tetu, tetnik nije u obavezi da naknadi tetu. Postojanje zakonom predvienih injenica iskljuuje, naime, protivpravnost i odgovornost za tetu. tetnik nije duan naknaditi tetu koju je prouzrokovao: 1) napadau u nunoj odbrani (osim u sluaju prekoraenja nune odbrane), 2) u stanju krajnje nude (osim u sluaju prekoraenja krajnje nude) , 3) prilikom vrenja dozvoljene samopomoi, 4) oteenom koji je pristao da tetnik na njegovu tetu preduzme radnju, 5) ako je teta nastala usled vie sile, radnjom treeg lica i u drugim sluajevima odreenim zakonom.

113

II.

VRSTE TETE

teta se moe podeliti na materijalnu (imovinsku) i nematerijalnu (neimovinsku). Materijalna teta nastaje umanjenjem imovine i spreavanjem njenog poveanja i moe nastati kao obina (prosta teta) i izmakla korist. Obina teta je umanjenje imovine, koja postoji u vreme nastanka tete. Ovaj vid tete nastaje npr. unitenjem i oteenjem neke stvari odnosno ogranienjem prava svojine na stvari, neovlaenim oduzimanjem stvari itd. Izmakla korist je spreavanje oekivanog poveanja imovine. Imalac kamiona (ukoliko obavlja privrednu delatnost), koji zbog saobraajne nezgode nije u voznom stanju, trpi ne samo obinu tetu (ispoljava se u stvarnoj vrednosti kamiona, odnosno izdacima za delove i rad, ako se kamion moe popraviti) nego gubi i dobit - oekivanu zaradu u visini koja bi nastala po redovnom toku stvari. Materijalna teta se moe podeliti i na konkretnu tetu i apstraktnu tetu. Konkretna teta se moe dokazati i njena visina precizno utvrditi (u naturi ili novcu), u vreme donoenja sudske odluke. Apstraktna teta se ne dokazuje nego se pretpostavlja, njena visina se odreuje unapred (npr. optim aktom preduzea je propisana visina tete za razbijenu au u restoranu), pre nego to je teta prouzrokovana. Materijalna i nematerijalna teta se, s obzirom na vreme i izvesnost u nastupanju, moe podeliti na postojeu i buduu. Postojea teta je teta ije su posledice nastupile nakon to je preduzeta tetna rada. Budua teta izvesno nastaje u budunosti kao produenje oteenja oteenog ili nekog drugog dobra. U buduoj teti je nekada neizvestan trenutak njenog nastupanja i visina. Nematerijalna teta nastaje nanoenjem drugome zikog ili psihikog bola ili straha. Ona moe nastati i u sluaju oteenja ili unitenja stvari. Tako, kada

114

je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem sud moe odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oteenika. Pravo na naknadu tete oteenik ima ako unitenje ili oteenje stvari izaziva kod njega zike ili psihike bolove ili strah. Nematerijalnu tetu moe pretrpeti ziko lice (npr. zbog povrede ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica), a izuzetno, i pravno lice.158

III.

ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE

Odgovornost po osnovu krivice je obaveza tetnika da odgovara za ugovornu i vanugovornu tetu koju je on prouzrokovao namerno ili nepanjom. Ova odgovornost se oznaava i kao subjektivna odgovornost za tetu.159 Ako je tetnik drugome prouzrokovao tetu krivica se ne pretpostavlja. On ne mora dokazivati da je teta nastala bez njegove krivice. Postojanje tete i krivice o tetnika dokazuje oteeni. Krivica je odnos psihe i volje lica sposobnog za rasuivanje prema radnji kojom je prouzrokovana teta i teti kao posledici te radnje.160 Lice koje usled duevne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nije sposobno za rasuivanje ne odgovara za tetu koju drugome prouzrokuje. Postoji krivica kada je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili nepanjom. Namera se moe ispoljiti kao direktni ili eventualni umiljaj, a nepanja kao gruba nepanja (cupa lata) i obina nepanja (culpa levis). Ne postoji protivpravnost ako je teta prouzrokovana: 1. u nunoj odbrani (izuzev u delu u kojem je nuna odbrana prekoraena; u stanju krajnje nude (kad neko prouzrokuje tetu u stanju krajnje nude oteenik moe zahtijevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete, ili od lica kod kojih je teta otklonjena, ali od ovih posljednjih, ne vie od koristi koju su imali od toga); 3. uz pristanak oteenog (nitava je izjava oteenog kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena); 4. u vrenju javne dunosti, u granicama ovlaenja na osnovu zakona; 5. u vrenju svog prava (tj. kad ne postoji zloupotreba prava); 6. dejstvom sluaja ili vie sile (protivpravna je samo ljudska radnja koja prouzrokuje tetu, a kada nastupi prirodni dogaaj koji ima obleja vie sile ili sluaja ne nastaje odgovornost na osnovu krivice) i 7. vrenjem dozvoljene samopomoi.
158

159 160

Kaloera, M., Naknada neimovinske tete, Zagreb, 1941, str. 1; Toroman, M., ibidem i Petrovi, Z., Naknada nematerijalne tete zbog povrede zikog integriteta linosti, Sarajevo, NIO Slubeni list SR BiH, strana 73. Toroman, M., op. cit., strana 39. Radii, J., op. cit., strana 214.

IV. OBJEKTIVNA ODGOVORNOST (ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI)
Za tetu od opasne stvari ili delatnosti od kojih potie poveana opasnost tete po okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost) i smatra se da potiu od te stvari ili delatnosti (pretpostavka uzronosti).161 Stvari koje po svojim osobinama (npr. ivotinje,162 boce napunjene butan gasom, boice spreja), poloaju (npr. saksija na terasi ili dimnjak) ili upotrebi (motorno vozilo u pokretu) stvaraju povean rizik ili opasnost tete za ljudski ivot ili zdravlje, kao i delatnosti od kojih preti opasnost tete koja prevazilazi uobiajene granice su opasne stvari, a takva delatnost opasna delatnost. Za tetu nastalu u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou vai pretpostavka uzronosti - smatra se da potie od te stvari, odnosno delatnosti izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete.163 Ova odgovornost oznaava se kao objektivna odgovornost ili kao odgovornost bez krivice, poto se ne zasniva na krivici nego na stvorenom riziku. Za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti lice koje se njom bavi. Ukoliko je imaocu opasna stvar oduzeta na protivpravan nain, (nije neophodno da je time izvreno krivino delo), za tetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj ko mu je oduzeo opasnu stvar, ako imalac nije za to odgovoran (npr. odgovorno je lice koje je ukradenim putnikim automobilom prouzrokovalo tetu, a ne vlasnik automobila, ali ako je vlasnik ostavio kljueve u automobilu i on e solidarno sa tetnikom odgovarati za tetu). Kada je imalac stvari poverio stvar drugom licu da se njom slui (npr. na osnovu ugovora o posluzi, zakupu) ili licu koje je duno da stvar nadgleda (npr. na osnovu ugovora o delu predat je sat majstoru na popravljanje), ona odgovaraju kao imaoci stvari. Imalac opasne stvari ili lice koje vri opasnu delatnost moe se osloboditi odgovornosti za tetu ako dokae: 1) da teta potie od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili ukloniti i 2) da je teta nastala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti. Kada je oteenik delimino
161

115

162

163

Markovi, L., op. cit., str. 828 - 831; Jaki, S., op. cit., str. 319. i Radii, J., op. cit., strana 244. Isto stanovite je usvojeno i u sudskoj praksi: Kad je teta nastala od opasne stvari, odnosno od opasne delatnosti, uzronost se pretpostavlja, ali se ta pretpostavka moe obarati protivdokazima - odluka VSS, Rev. 4206/94 od 14. 9. 1994, objavljena u ZSO, knjiga 19, sv. I, odluka broj 97. ivotinja je opasna stvar te se pretpostavlja da je tetu priinila ivotinja kadgod je ona uestvovala u teti - vidi: Andrejevi, M., Odgovornost za tetu koju priini ivotinja, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1969, strana 101. Isti stav prihvata i sudska praksa: teta usled ujeda psa je teta od opasne stvari za koju odgovara njen imalac - odluka VSS, Rev. 2978/95 od 12. jula 1995, knjiga 20, sv. I, odluka br. 97. Kosti, D., Pojam opasne stvari, Beograd, Institut za uporedno pravo, 1985, str. 73 - 75; Jaki, S., op. cit., str. 322 - 325; Salma, J., op. cit., str. 505. i Andrejevi, M., op. cit., str. 29.

116

doprineo nastanku tete, imalac se oslobaa odgovornosti delimino, a ukoliko je nastanku tete delimino doprinelo tree lice, ono odgovara oteeniku solidarno sa imaocem stvari. Ako jednom od njih isplati naknadu stie pravo da od drugog zahteva deo isplaene naknade, srazmerno teini svoje krivice. Kao tree lice koje je doprinelo nastanku tete ne smatra se lice kojim se imalac stvari posluio pri upotrebi stvari (npr. radnik imaoca opasne stvari).

V.

ODGOVORNOST PROIZVOAA STVARI S NEDOSTATKOM

Proizvoa, koji stavlja u promet pokretnu stvar koju je proizveo sa nedostatkom, odgovara za tetu koja je usled toga nastala. Proizvoa je lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove. Kao proizvoa se smatra i lani (fantomski) proizvoa - onaj ko se predstavlja kao proizvoa stavljanjem svog imena, zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na proizvod i lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji (odgovorno lice). Ako proizvod ne sadri podatke o proizvoau, prodavac ima poloaj proizvoaa, osim ako u razumnom roku ne obavesti oteenog o identitetu proizvoaa, odnosno lica od koga je nabavio proizvod. Takoe, ukoliko uvozni proizvod ne sadri podatke o uvozniku, prodavac ima poloaj proizvoaa, iako proizvod sadri podatke o proizvoau.164 Proizvoa odgovara za tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak. Proizvod, za koga odgovara odgovorno lice, je pokretna stvar, odvojena ili ugraena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar, svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja. Karakter proizvoda za iji nedostatak se odgovara nemaju osnovni poljoprivredni proizvodi (proizvodi iz zemljita, stoarstva i ribarstva). Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbeuje sigurnost koja se s pravom oekuje s obzirom na sve okolnosti, ukljuujui i reklamu, svrhu kojoj je namenjen i vreme kada je stavljen u promet. teta, za koju odgovara odgovorno lice, je teta prouzrokovana smru ili telesnim povredama i teta nastala unitenjem ili oteenjem nekog dela imovine, pod uslovom da se on uobiajeno koristi za linu upotrebu ili potronju i da ga je oteeni u tu svrhu koristio. Proizvoa odgovara za tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li je znao za nedostatak. Odgovornost proizvoaa ne moe biti ograniena ili iskljuena propisom ili ugovorom.
164

lan 2. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (Slubeni glasnik RS, broj 101/2005).

teta moe nastati zbog konstrukcijskog, proizvodnog ili instrukcijskog nedostatka stvari.165 Konstrukcijski nedostatak postoji na svakoj stvari serije ili na svim proizvodima. Proizvodni nedostatak nastaje na pojedinim stvarima, zbog iznenadnog otkazivanja rada maine ili izmicanja kontroli radnika pojedinih stvari, a instrukcijski nedostatak moe se ispoljiti i kod stvari koje nemaju nedostatak, ali stvar postaje opasna usled pogrenog naina upotrebe. Zbog toga proizvoa odgovara za opasna svojstva stvari, ako nije preduzeo sve to je potrebno da tetu, koju je mogao predvideti, sprei putem upozorenja, bezbedne ambalae ili drugom odgovarajuom merom. Oteeni ima pravo na naknadu tete ako dokae da je pretrpeo tetu, da je proizvod imao nedostatak i da postoji uzrona veza izmeu proizvoda sa nedostatkom i pretrpljene tete. Proizvoa se moe potpuno osloboditi ove odgovornosti ako dokae da: 1) nije stavio proizvod u promet; 2) nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavio proizvod u promet ili da se pojavio kasnije; 3) on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatnosti; 4) je nedostatak nastao usled usaglaavanja svojstva proizvoda sa propisanim normama; 5) nivo naunog i tehnikog znanja u vreme kada je proizvod stavljen u promet nije omoguavao otkrivanje nedostatka. Proizvoa se moe delimino ili potpuno osloboditi odgovornosti za tetu ako je oteeni ili lice za koje je on odgovoran delimino doprineo nastanku tete. Suprotno tome, ako je nastanku tete od proizvoda sa nedostatkom delimino doprinelo tree lice iskljuivo je odgovoran proizvoa. Proizvoa sastavnog dela proizvoda nee biti odgovoran ako dokae da se nedostatak moe pripisati dizajnu proizvoda ili da je posledica uputstva datog od strane proizvoaa. Odgovornost za stvar sa nedostatkom nastaje ako je ona stavljena u promet (npr. prodata, data na poslugu, poklon). Stvar nije stavljena u promet kada se upotrebljava u krugu fabrike koja je proizvodi ili ako je izloena u samoposluzi, pa je potroai razgledaju i sl. teta koja nastaje zbog stvari sa nedostatkom za lica ili stvari naziva se reeksna, sekundarna, sporedna i posredna teta, a njen proizvoa odgovara bez obzira na krivicu i da li je on znao da ta stvar predstavlja opasnost tete za lica ili stvari. Potraivanje naknade tete od proizvoda sa nedostatkom zastareva u subjektivnom roku za tri godine od kada je oteeni doznao za tetu, nedostatak i identitet proizvoaa.Ovo potraivanje zastareva u objektivnom roku od deset godina od dana kad je proizvoa stavio u promet proizvod sa nedostatkom.
165

117

Radii, J., Odgovornost za tetu koju uzrokuje stvar s nedostatkom, Pravni ivot, broj 1/89, strana 20, Jankovi, D., Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom, Pravni ivot, br. 9-10/92, strana 1301.

118

VI. NAKNADA MATERIJALNE (IMOVINSKE) TETE

1. Pojam i vrste naknade
Naknada (reparacija, otklanjanje) tete je obaveza tetnika odnosno odgovornog lica, koja nastaje kao posledica prouzrokovanja tete. Pravo na naknadu tete dospeva nastankom tete. teta se moe naknaditi uspostavljanjem ranijeg stanja (naturalna naknada, naturalna restitucija) i u novcu (novana naknada). Uspostavljanje ranijeg stanja restitucijom se dobro koje je oteeno dovodi u stanje u kome je bilo pre nastanka tete ili tetnik oteenom daje drugo dobro koje odgovara unitenom. Restitucija moe biti individualna, generina ili se ostvaruje popravkom stvari.166 Individualna restitucija se ispoljava kao vraanje stvari koja je bila oduzeta (npr. ukradena), generina u davanju umesto unitene druge stvari iste vrste i kvaliteta, a popravljanjem se, izvoenjem odreenih radova, stvar dovodi u stanje koje je postojalo pre nastanka tete. Naknadom u novcu oteenom se isplauje ekvivalentan iznos novca kojim se moe kupiti unitena stvar u vreme donoenja sudske odluke.167 Ako je stvar koja je bila oduzeta imaocu na nedozvoljen nain propala usled vie sile odgovorno lice je iskljuivo duno dati naknadu u novcu.

2. Obim naknade materijalne tete

Oteenik ima pravo na naknadu obine tete (stvarna, prosta teta - damnum emergens) i na naknadu izmakle koristi (izgubljena dobit - lucrum cessans). Sa ciljem ostvarenja naela potpunosti naknade tete sud e uzeti u obzir i oklonosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete i dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja (potpuna naknada tete). Naknada obine tete odreuje se u visini stvarnog iznosa tete. Ako se teta naknauje u naturi oteeni e vratiti istu stvar koju je protivpravno oduzeo, izvriti popravljanje oteene stvari ili dati oteenome stvar iste vrste, kvaliteta i koliine. Kada se teta naknauje u novcu visina naknade tete odreuje se prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo. Relevantna je prometna, redovna cena (pretium ordinarium), koja se u odreenom mestu i u odreeno vreme moe postii za oteenu, unitenu ili nestalu stvar. Izmakla korist (dobit) se utvruje u visini oekivane koristi (u civilnim i naturalnim plodovima) koja je izmakla i nakanauje se uspostavljanjem ranijeg stanja i naknadom u novcu. Pri utvrivanju izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se
166 167

Grbin, I., Neka pitanja naknade materijalne tete, Naa zakonitost, broj 10/86, str. 1310. Stankovi, O., Naknada imovinske tete, Beograd, Savez udruenja pravnika Jugoslavije, 1968, str. 40-51.

mogao osnovano oekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije ostvarenje je spreeno tetnikovom radnjom ili proputanjem. Visinu naknade tete sud moe odrediti i po afekcionoj vrednosti (pretium afectionis) tj. vrednosti stvari koja je ona imala za oteenog (subjektivni kriterijum), a ne s obzirom na trinu vrednost stvari, kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem.168

119

Odeljak etvrti DEJSTVO OBAVEZA

I.

ISPUNJENJE OBAVEZA I POSLEDICA NEISPUNJENJA

Obligacija stvara za poverioca ovlaenje da zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je duan ispuniti je savesno i u svemu kako glasi. Obaveze redovno prestaju ispunjenjem, ali i u drugim zakonom odreenim sluajevima (npr. prebijanjem, zastarelou). Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Dunik je odgovoran poveriocu za neispunjenje obaveze ili zadocnjenje u njenom ispunjenju. Neispunjenje obaveze moe biti potpuno ili delimino. Poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze drukije nalae.169 Dunik dolazi u zadocnjenje neispunjenjem obaveze u roku odreenom za ispunjenje. Poverilac zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju stie prema duniku ovlaenje da zahteva naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo. Naknadu tete zbog zadocnjenja sa ispunjenjem ima pravo zahtevati i poverilac koji je duniku dao naknadni primereni rok za ispunjenje, ali i tetu koju je on zbog toga pretrpeo od dana dospelosti obaveze do trenutka izvrenja obaveze i u naknadnom primerenom roku. Poverilac koji zahteva naknadu tete nije duan dokazivati krivicu dunika zbog neispunjenja obaveze ili zadocnjenja u ispunjenju, poto se odgovornost dunika za tetu (po pravilima o ugovornoj odgovornosti) pretpostavlja.
168

169

emi, M., Naknada materijalne tete, Pravni ivot, broj 1/89, strana 88, Delja, ., Utvrivanje visine naknade tete i uticaj inacije, Pravni ivot, broj 1/89, stroj 95; Filipovi, V., Princip integralne naknade materijalne tete, Pravni ivot, br. 9-10/92, strana 1349. Tako je poverilac duan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije - lan 310. stav 2. ZOO.

120

Poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi, koju je dunik u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate. On ima pravo zahtevati naknadu celokupne tete koja je nastala povredom ugovora, ako je teta prouzrokovana prevarom ili namernim neispunjenjem, ili krajnjom nepanjom. Postojanje pretpostavki za takvu odgovornost dunika poverilac mora dokazati. Ugovorne strane ne mogu unapred ugovorom iskljuiti odgovornost dunika za nameru ili krajnju nepanju, nego samo za obinu nepanju. Moe se ugovoriti proirenje odgovornosti dunika i za sluajeve za koje on ne odgovara, ako to nije u suprotnosti sa naelom potenja i savesnosti. Dunik se oslobaa obaveze ako dokae da je nije mogao ispuniti ili da je zakasnio s ispunjenjem zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. Sud e obavezati dunika da snosi srazmerni deo tete ako za nastalu tetu ili njenu veliinu ili oteavanje dunikovog poloaja krivicu snosi i poverilac. Na naknadu tete zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenje ugovora suspidijarno se primenjuju pravila kojima je regulisana naknada vanugovorne tete.

II.

ZATEZNA KAMATA

Zatezna kamata je novana naknada koju je jedna strana duna, na osnovu zakona, dati drugoj za upotrebu (mogunost upotrebe) njenih zamenljivih stvari (glavnice). Ona je akcesorne prirode i, po pravilu, postoji dok i glavni dug, tako da prestankom duga prestaje tei i kamata. Zatezna kamata je regulisana imperativnim propisima i tee nezavisno od volje ugovornih strana. Dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje pored glavnice i zateznu kamatu po stopi odreenoj Zakonom o visini stope zatezne kamate170 lan 277. stav 1. ZOO. Stopa zatezne kamate se sastoji od stope rasta cena na malo i ksne stope od 0,5 % meseno. Obraun duga uveanog za zateznu kamatu vri se tako da se ksna stopa od 0,5% mnoi iznosom glavnog duga uveanog za kamatu po ovoj stopi, primenom konformne metode. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta cena na malo primenjuje se poslednja objavljena mesena stopa rasta cena na malo. U mesecu u kome nema rasta cena na malo (nula) ili je negativna, mesena stopa zatezne kamate jednaka je ksnoj stopi od 0,5 % meseno. Dunik dolazi u docnju kad ne ispuni obaveze u roku odreenom za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije odreen, dunik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapoinjanjem nekog postupka ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Poverilac
170

Slubeni list SRJ, broj 9/2001.

je ovlaen da zahteva zateznu kamatu nezavisno od okolnosti da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje. Ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa koju bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do potpune naknade tete.171 Zakon zabranjuje anatocizam - da na dospelu a neisplaenu ugovornu ili zateznu kamatu, ili druga dospela povremena novana davanja tee zatezna kamata. Ipak, moe se unapred ugovoriti da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme. Zabrana anatocizma ne primenjuje se na kreditne poslove banaka i drugih bankarsih organizacija i u situaciji kada je prestalo glavno novano potraivanje pa su neisplaene kamate obraunate u apsolutnom iznosu. Kamate se mogu zahtevati na tako obraunati iznos kamata od dana kada je sudu podnesena tuba za njenu isplatu, zbog ega se naziva procesna zatezna kamata.172

121

III.

UGOVORNA KAMATA

Ugovorna kamata je novana naknada koju je jedna strana, na osnovu prethodnog sporazuma, duna dati drugoj za upotrebu (mogunost upotrebe) odreene svote novca ili drugih po rodu odreenih stvari (glavnice). Ugovorna kamata se razlikuje od zatezne kamate koju duguje svaki dunik koji padne u docnju sa ispunjenjem novane obaveze ili ako je to zakon propisao.173 Ugovornu kamatu strane, meutim, odreuju svojom voljom. Visina kamatne stope je, ipak, ograniena imperativnim propisima. Stopa ugovorne kamate izmeu zikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. Posebnim zakonom se odreuje visina ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica. Kada su strane predvidele ugovornu kamatu ali nisu odredile visinu kamatne stope ni vreme dospevanja, izmeu zikih lica vai kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni sluaj nije predvieno to drugo. Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene, primenie se najvea dozvoljena stopa kamate (ukoliko je ugovorna kamata nia od zatezne, a dunik padne u
171

172

173

oli, B., Kamata - reenje iz Zakona o obligacionim odnosima i problemi u praktinoj primeni, Pravni ivot, br. 10-12/88, str. 1715, Leki, I., Docnja dunika i pravo poverioca na kamatu, Pravni ivot, 10-12/88, strana 1705 i Babi, I., Nominalizam i valorizam - odnos zatezne kamate i naknade tete, Pravni ivot, 10/95, strana 589. U sluaju docnje dunika u isplati obraunate zatezne kamate (poto je glavnica plaena) poveriocu pripada i procesna kamata od dana podnoenja tube. Procesnu kamatu poverilac moe zahtevati samo u visnini stope zakonske zatezne kamate - presuda Vieg privrednog suda u Beogradu, Pravni ivot, 139394 od 19. 4. 1994, objavljena u ZSP, strrana 84. Tako npr. strana koja, nakon raskida dvostranog ugovora, vraa novac duna je platiti zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila - lan 132. stav 5. ZOO.

122

docnju sa isplatom glavnice on duguje zateznu kamatu; ugovorna kamata moe biti i via od zatezne ali ne via od najvee dozvoljene ugovorne kamate).

IV. PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS)

1. Pojam. Nastanak
Pravo zadravanja je pravo poverioca da privremeno zadri dunikovu stvar, odnosno da uskrati ispunjenje dune inidbe sve dok dunik ne ispuni dospelo i utuivo potraivanje poverioca prava zadravanja. Pravo zadravanja ima dvostruku funkciju i to kao: a) sredstvo prinude na dunika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni i b) sredstvo namirenja potraivanja iz zadrane dunikove stvari, ukoliko dunik i pored zadranja njegovih stvari od retinenta nee da ispuni svoju obavezu. Za vrenje prava zadravanja potrebno je da se ispune sledee pretpostavke: 1) da poverilac (retinent) ima prema duniku iju je stvar zadrao, dospelo i utuivo potraivanje i 2) da poverilac ima dravinu stvari na kojoj moe postojati pravo zadravanja. Smatra se da je potraivanje poverioca dospelo onda kada je nastupio rok za ispunjenje dunikove obaveze koju moe traiti poverilac. Ako je dunik postao nesposoban za plaanje poverilac moe vriti pravo zadravanja iako njegovo potraivanje nije dospelo. Visina dospelog potraivanja ne mora biti jasna i meu stranama nesporna iz ega bi proizilazila osnovanost poverioevog potraivanja. Osim toga, pravilo je da potraivanje bude utuivo, civilno, tj. da se ne radi o npr. zastareloj obavezi. Ipak, pod odreenim pretpostavkama poverilac moe zadrati dunikovu stvar iako je njegovo potraivanje zastarelo. Primena ovog pravila nastaje u sluaju kada su stvari dole u ruke poverioca pre nego to je istekla zastarelost.

2. Predmet i dejstvo prava zadravanja

Predmet prava zadravanja odnosi se na pokretne i nepokretne stvari koje mogu biti predmet pravnog prometa (res in commercio), a ne one koje su izuzete iz pravnog prometa. Poverilac nema pravo zadravanja kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je izala iz njegove dravine protiv njegove volje, ili ako dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili poslugu. On nema pravo zadrati ni punomoje dobijeno od dunika, kao ni druge dunikove isprave, legitimacije, prepisku i ostale sline stvari, kao ni druge stvari koje se ne mogu izloiti prodaji. Ako je poverilac zadrao stvari dunika on moe izbei ostvarivanje prava retencije tako to e poveriocu pruiti odgovarajue obezbeenje njegovog potraivanja. Obezbeenje bi trebalo da bude odgovarajue da bi ga poverilac prihvatio:

na primer, davanjem druge stvari u dravinu poverioca, jemstvo treeg lica itd. Dunik moe ponuditi odgovarajue obezbeenje za poverioevo potraivanje sve dok ne ispuni svoju obavezu. Ukoliko je dunik ispunio svoju obavezu razumljivo je da pravo zadravanja prestaje. Poverilac koji dri dunikovu stvar po osnovu prava zadravanja ima pravo da se naplati iz njene vrednosti na isti nain kao i zaloni poverilac, ali je duan pre nego to pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti dunika.

123

Odeljak peti RAZNE VRSTE OBAVEZA

I. NOVANE OBLIGACIJE

Novane su obligacije one koje za predmet imaju sumu novca. U dvostranoobaveznim ugovorima najee jedna strana duguje sumu novca, a druga prestaciju druge vrste (uslugu ili robu). Obligacioni odnos nekada za predmet moe imati samo novanu obavezu (obaveza izdravanja, isplate ugovorne kazne, odustanice itd.). Prestacija jedne strane u veini obligacionih odnosa je izraena u sumi novca. Ali, u sluaju da je zbog neispunjenja nenovane obaveze poverilac pretrpeo tetu, pod zakonom odreenim pretpostavkama, ta obaveza se pretvara u novanu obavezu naknade tete. Novac je generina stvar te vai pravilo da stvar odreena po vrsti ne propada (genus numquam perit). Dunik koji zadocni za ispunjenjem novane obaveze duguje i kamatu. Na novane obaveze primenjuju se posebna pravila i u pogledu mesta i vremena ispunjenja, valute obaveze, klizne skale i naelo monetarnog nominalizma. Ako obaveza ima za predmet svotu novca dunik je duan isplatiti onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odreuje to drugo (naelo monetarnog nominalizma). Odstupanje od naela monetarnog nominalizma predvia zakon (zakonski valorizam) ili ugovor (ugovorni valorizam). U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene predmete, dozvoljeno je ugovoriti da e cena zavisiti od cene materijala i od rada, kao i od drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, u odreeno vreme, na odreenom tritu (klizna skala). Mogunost ugovaranja klizne skale predstavlja izuzetak od naela monetarnog nominalizma putem ugovornog valorizma.

124

Ako novana obaveza glasi na plaanje u zlatu ili u nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se moe zahtevati u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja.

II.

DELJIVE OBLIGACIJE

Obligacije iji predmet se moe deliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i celi predmet, i ako tom podelom prestacije ne gube nita od svoje vrednosti su deljive obligacije.174 Obligacije sa deljivim predmetom nastaju na osnovu zakona, ugovora ili drugog pravnog posla (npr. testamenta). Kada na taj nain nije odreeno da je obligacija deljiva, pretpostavlja se da je nedeljiva. Suprotno tome, kad u ugovoru u privredi ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi oni odgovaraju poveriocu solidarno. Solidarna odgovornost dunika moe se samo izrino otkloniti. Ukoliko u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika (pasivna deljiva obaveza) ona se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena drukija podela, svaki od njih odgovara za svoj deo obaveze. Kada u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca (aktivna deljiva obaveza), potraivanje se deli meu njima na jednake delove ako nije ta drugo odreeno, i svaki poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja.

III.

NEDELJIVE OBLIGACIJE

Obligacije iji se predmet ne moe deliti i ispuniti u delovima sa istim svojstvima kao i ceo predmet, a da time ne izgube nita od svoje srazmerne vrednosti su nedeljive. Obligacija je nedeljiva prvenstveno zbog prirode predmeta obaveze (ivi konj, brilijant), koji bi, deobom, promenio svoju sutinu ili bi mu se smanjila vrednost. Negativne obligacije su, najee, nedeljive (npr. obaveza trpljenja prolaza preko zemljita). Predmet obligacije moe biti nedeljiv voljom stranaka. U tom smislu strane mogu ugovoriti da prodavac kupcu u celosti i odjednom preda hiljadu kilograma penice, a da kupac prodavcu odjednom isplati cenu, iako su njihove prestacije po prirodi deljive.175 Nedeljive obligacije mogu imati vie dunika (pasivne nedeljive obligacije) i tada se na odnose dunika i poverioca primenjuju pravila o solidarnim obligacijama.
174

175

... razlikovanje jedne obveznosti na deljivu i nedeljivu nema nikakvog interesa, kad se u njoj samo jedan poveritelj i jedan dunik nalaze - Pavlovi, ., op. cit., strana 167. Podela na deljive i nedeljive inidbe jeste isto pravne prirode, i ona ne zavisi od zike deljivosti ili nedeljivosti objekta koji se duguje - Markovi, L., Obligaciono pravo, Beograd, NIU Slubeni list SRJ, 1997, strana 73.

IV. SOLIDARNE OBLIGACIJE

Solidarna obligacija je obligacija u kojoj postoji dva ili vie dunika koji duguju jednom poveriocu obavezu kao celinu, te ako jedan od njih taj dug ispuni, obaveza prestaje za sve (pasivna solidarna obaveza); kad u obligaciji postoji dva ili vie poverilaca od kojih je svaki ovlaen zahtevati od jednog dunika ispunjenje obaveze, pri emu ispunjenje obaveze jednom poveriocu oslobaa dunika obaveze prema svima ostalima (aktivna solidarna obaveza). U naem pravu predmet solidarne obligacije je pravno nedeljiva inidba u kojoj postoji vie subjekata.
176

125

1. Solidarnost dunika (pasivna solidarna obligacija)

U pasivnoj solidarnoj obligaciji postoji vie dunika, a jedan poverilac. Svaki dunik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu. Poverilac je u takvoj obligaciji ovlaen zahtevati ispunjenje obaveze od bilo kog dunika (jednog ili samo nekih) ili od svih solidarnih dunika. Jednom uinjenim izborom poverilac nije vezan tako da umesto od jednog dunika u celosti moe zahtevati ispunjenje obaveze od svih dunika delimino. Pasivna solidarna obligacija moe nastati na osnovu ugovora ako stranke izriito ugovore solidarnost dunika ili to proizilazi iz ponaanja stranaka i prirode posla. Ako u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi ima vie dunika, oni odgovaraju poveriocu solidarno. Pretpostavka solidarnosti dunika iz ugovora u privredi moe se otkloniti samo izriitom izjavom strana. Pasivna solidarnost dunika moe nastati na osnovu zakona. Tako, vie jemaca nekog duga i imaoci menice kao i svi oni koji su je trasirali, indosirali ili avalirali (lan 46. stav 1. Zakona o menici), odgovaraju solidarno. Od vie solidarnih dunika svaki moe dugovati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i sa razliitim odstupanjima. Stoga svaki dunik solidarne obligacije poveriocu moe isticati svoje line prigovore ali ne i line prigovore koje bi mogli istai ostali solidarni dunici. Svaki solidarni dunik, meutim, ima pravo isticati objektivne prigovore koji se odnose na sadrinu obaveze, a deluju i prema ostalim dunicima, poto se sadunici solidarne obligacije meusobno zastupaju. Ispunjenje obaveze od strane jednog dunika proizvodi dejstvo i prema ostalim sadunicima. Dunici solidarne obaveze odgovaraju poveriocu za celu obavezu. Ukoliko jedan solidarni dunik ili vie njih (ali ne svi) ispune poveriocu solidarnu obavezu u celini prestaje obligacioni odnos izmeu dunika i poverioca, a nastaje izmeu solidarnih dunika. Solidarni dunik koji je ispunio obavezu ima pravo zahtevati od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega (pravo na regres).
176

Novolatinski: solidaris - zajedniki, uzajamno odgovoran.

126

2. Solidarnost poverilaca (aktivna solidarna obligacija)

U aktivnoj solidarnoj obligaciji postoji vie poverilaca i svaki od njih ima pravo da od jednog dunika zahteva ispunjenje cele obaveze, a kada dunik ispuni obavezu jednom poveriocu obligacija u potpunosti prestaje i u odnosu na ostale poverioce. Solidarni poverioci se meusobno zastupaju i svaki od njih ima pravo od dunika zahtevati ispunjenje potraivanja u celosti ili delimino. Kada dunik u aktivnoj solidarnoj obligaciji u celosti ispuni obavezu jednom poveriocu, obaveza dunika prestaje i prema ostalim povjeriocima. Dunik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatrai ispunjenje. Aktivna solidarnost moe nastati samo kada je izriito ugovorena ili zakonom odreena, poto se ne pretpostavlja. Suprotno tome, kada ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi (pasivna solidarnost) nastaloj ugovorom u privredi, vai pretpostavka solidarnosti. Dunik moe jednom ili samo nekim solidarnim poveriocima ispuniti celu obavezu. Obaveza dunika i obligacioni odnos sa solidarnim poveriocima se tada gasi. U tom sluaju nastaju unutranji odnosi izmeu poverilaca koji su, najee, predvieni ugovorom ili zakonom. Kada iz zakona ili ugovora solidarnih poverilaca ne proizilazi to drugo, svaki solidarni poverilac ima pravo zahtevati od poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da mu preda deo koji mu pripada. Ukoliko iz meusobnih odnosa poverilaca ne proistie to drugo svaki solidarni poverilac ima pravo od poverioca koji je primio ispunjenje da zahteva jednak deo.

Odeljak esti PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA

I. USTUPANJE POTRAIVANJA (CESIJA)

Ustupanje potraivanja - cesija177 je ugovor ranijeg poverioca (ustupioca, cedenta) sa treim licem, (novim poveriocem, prijemnikom, cesionarom), na osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako da novi poverilac stie prema duniku (cezusu) pravo da zahteva ispunjenje obaveza sa istom sadrinom kao i raniji poverilac. Pravilo je da se mogu na osnovu ugovora prenositi sva potraivanja. Izuzeci od ovog pravila odreeni su zakonom. Nije punovaan ugovor o cesiji ako je cesija
177

Izraz cesija potie od lat. rei cessio - ustupanje, prenos; cedere - predati, ustupiti.

zabranjena zakonom ili vezana za linost poverioca (npr. pravo deteta da zahteva zakonsko izdravanje od strane roditelja) ili koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugoga.178 Poverilac i dunik mogu ugovoriti da poverilac ne moe preneti potraivanje na novog poverioca, ili da ga ne moe preneti bez pristanka dunika. Ugovor o ustupanju potraivanja, ipak, zakljuen sa novim poveriocem ne deluje prema duniku. Dunik i dalje duguje ispunjenje svoje obaveze ranijem poveriocu (ustupiocu, cedentu). Ako poverilac odbije da primi ispunjenje dolazi u docnju te se dunik obaveze moe osloboditi polaganjem dugovane stvari kod suda. Ugovor zakljuen izmeu poverioca i treeg lica (ustupioca i prijemnika) vee ova lica ali ne proizvodi dejstvo ugovora o ustupanju potraivanja. Sa ustupljenim glavnim potraivanjem prelaze na prijemnika sporedna prava kao to su, hipoteka, zaloga, pravo na buduu kamatu, ugovornu kaznu, plodovi.179 Ugovor o ustupanju potraivanja zakljuen izmeu poverioca (ustupioca) i treeg lica (prijemnika) je punovaan, ako se ustupljeno potraivanje moe prenositi. Za prenos potraivanja nije potreban pristanak dunika. Da bi dunik znao da umesto ranijem duguje ispunjenje obaveze novom poveriocu neophodno je da raniji poverilac, na bilo koji pouzdan nain, obavesti dunika (denuncijacija) o izvrenom ustupanju. Ako je dunik pre obavetenja o ustupanju ispunio obavezu ustupiocu, takvo ispunjenje je punovano samo ukoliko nije znao za ustupanje. Kada je dunik znao da je zakljuen ugovor o ustupanju potraivanja (iako ga o tome nije obavestio ustupilac, nego npr. prijemnik) duan je ispuniti obavezu prijemniku. Ustupanjem potraivanja ne menja se sadrina obligacije. Poloaj dunika i nakon ustupanja potraivanja ostaje isti tako da prijemnik prema duniku ima ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja.

127

II.

PREUZIMANJE DUGA

Preuzimanje duga je ugovor izmeu dunika i preuzimaoca (treeg lica) na osnovu koga preuzimalac postaje dunik u obligaciji, a raniji dunik se oslobaa obaveze. Ovaj ugovor proizvodi dejstvo prema poveriocu samo ako je on pristao na promenu dunika u obligaciji, poto time poverilac moe biti doveden u nepovoljniji poloaj (npr. novi dunik je insolventan). Poverilac svoj pristanak na preuzimanje duga moe punovano saoptiti ili duniku ili preuzimaocu. Kada se poverilac saglasi sa preuzimanjem dug sa dunika prelazi sa istom sadrinom na preuzimaoca (novog dunika), koji na taj nain ini poklon ranijem duniku, ispunjava mu raniji dug itd.
178 179

Na primer: ugovor o nalogu - lan 749. ZOO. Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str. 332; Radii, J., op. cit., str. 343. i urovi, R. i Dragaevi, M., op. cit., strana 43.

128

Ugovorom o preuzimanju duga, na koji je pristao poverilac, preuzimalac postaje dunik, a raniji dunik se oslobaa obaveze. Preuzimalac duguje poveriocu obavezu sa istom sadrinom koja je do tada postojala izmeu ranijeg dunika i poverioca. Sa glavnom obavezom na poverioca prelaze i sporedna prava (npr. kamata). Preuzimanjem duga izmeu preuzimaoca i poverioca postoji ista obaveza koja je dotle postojala izmeu ranijih dunika i poverioca. Preuzimalac moe istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog osnova izmeu ranijih dunika i poverioca iz koga potie preuzeti dug (npr. prigovor da je obligacija nitava, da je dug isplaen ili zastareo), ali i line prigovore koje ima prema poveriocu.

Odeljak sedmi PRESTANAK OBAVEZA (OBLIGACIJA)

I. POJAM

Prestanak obaveza je gaenje punovanih obligacija (svih poverioevih prava i dunikovih obaveza) ispunjenjem ili na drugi nain odreen zakonom. Redovan nain prestanka obligacija je njeno ispunjenje.180 Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Zakon je odredio da obaveze prestaju i poravnanjem (kompenzacijom); otputanjem duga; novacijom (prenovom); sjedinjenjem (konfuzijom); nemogunou ispunjenja; protekom vremena na koji je ugovor bio zakljuen; otkazom; smru dunika ili poverioca (samo ako je obaveza nastala s obzirom na line osobine koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dunika).

II.

ISPUNJENJE OBLIGACIJE
1. Pojam

Ispunjenje obligacije je redovan prestanak obligacije izvrenjem dugovanih inidbi od strane dunika, u svemu kako ona glasi. Ispuniti obavezu znai preduzeti radnje injenja, neinjenja ili trpljenja u skladu sa obligacijom tj. u skladu sa ovlaenjima poverioca. Prestankom glavne obaveze gasi se jemstvo, zaloga i druga
180

Radii, J., op. cit. str. 298. i urovi, R., i Dragaevi, M., op. cit., strana 49.

sporedna prava. Obavezu je duan ispuniti dunik ili njegov zastupnik. Poverilac je duan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena, ak i kada se dunik protivi tom ispunjenju. Ako je poverilac sa time saglasan on je duan primiti ispunjenje od treeg lica, bez obzira da li ima za to pravni interes. Dunik je, meutim, obavezu duan ispuniti samo lino, ako ispunjava ugovor u kome su vana svojstva dunika (npr. po ugovoru o delu dunik se, kao poznati slikar, obavezao naslikati sliku). Tree lice bez dunikovog znanja moe poveriocu ponuditi ispunjenje, a poverilac ga moe primiti, i u sluaju da je, nakon toga, dunik obavestio da ne pristaje da tree lice ispuni njegovu obavezu. Poverilac ne moe primiti ispunjenje od treeg lica ako mu je dunik ponudio da sam ispuni odmah svoju obavezu. Trokove ispunjenja snosi dunik, ukoliko ih nije prouzrokovao poverilac. Da bi ispunjenje bilo punovano mora biti izvreno poslovno sposobnom poveriocu ili licu odreenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izmeu poverioca i dunika, ili od strane samog poverioca. Suprotno tome, obavezu moe ispuniti ne samo dunik nego i tree lice. Izuzetno, punovano je ispunjenje i kad je izvreno treem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio. Ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dunika samo ukoliko je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja jo nalazi kod njega. Poslovno sposobni poverilac moe odobriti ispunjenje koje je primio u vreme svoje poslovne nesposobnosti.

129

2. Isplata sa subrogacijom. Predmet ispunjenja

Kada isplatu duga vri isplatilac umesto dunika nastupa personalna subrogacija. Ugovor o subrogaciji moe zakljuiti ispunilac tue obaveze (pre ispunjenja ili prilikom ispunjenja) sa poveriocem, a subrogacija moe nastati i na osnovu zakona.181 Na osnovu tog ugovora ispunjeno potraivanje, u momentu ispunjenja, prelazi na ispunioca sa svima ili samo sa nekim sporednim pravima. Prava poverioca mogu prei na ispunioca i na osnovu ugovora izmeu dunika i ispunioca zakljuenog pre ispunjenja obaveze. Na ispunioca koji ima neki pravni interes da ispuni obavezu po samom zakonu prelaze poverioeva potraivanja sa svim sporednim pravima u vreme ispunjenja poverioevog potraivanja-zakonska subrogacija. Na osnovu ugovorne ili zakonske subrogacije sa poverioca na ispunioca prelazi potraivanje sa nekim ili svim sporednim pravima (ako postoje ta prava). Ispunilac na koga je, na taj nain, prelo potraivanje ne moe zahtevati od dunika vie nego to je isplatio poveriocu. Poverilac koji je primio ispunjenje od treeg lica, meutim, ne odgovara za
181

Radii, J., op. cit., strana 300.

130

postojanje i naplativost potraivanja u vreme ispunjenja. Ovo pravilo ne iskljuuje primenu instituta sticanja bez osnova. Ispunjenje obaveze dunika se sastoji u izvrenju onoga to ini sadrinu obaveze, tj. u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju, odnosno u prestaciji dunika koja predstavlja predmet obaveze. Dunik svoju obavezu ne moe ispuniti neim drugim, a ni poverilac nije ovlaen zahtevati neto drugo. Ako dunik duguje stvari odreene samo po rodu duan je prilikom ispunjenja dati stvari srednjeg kvaliteta. Meutim, ako mu nije bila poznata namena stvari (npr. semenska penica, a ne penica za ljudsku ishranu), duan je dati stvari odgovarajue kakvoe. Poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje obligacije (izuzev ako priroda obaveze drukije nalae), ali je duan primiti delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije. Ugovorne strane mogu se o ispunjenju obaveze dunika i drukije sporazumeti tako da ugovore zamenu ispunjenja ili predaju radi prodaje. Zamena ispunjenja (datio in solutum) je ispunjenje obaveze tako da poverilac umesto ugovorene obaveze od dunika primi drugu inidbu sa ciljem ispunjenja obaveze da bi na taj nain ona prestala. Predaja radi prodaje (datio pro solvendo) je sporazum strana, izmeu kojih ve postoji obligacioni odnos, na osnovu koga dunik predaje poveriocu neku stvar ili mu ustupa neko drugo pravo da ih proda i iz postignutog novanog iznosa naplati svoje potraivanje.182 Davanjem radi ispunjenja duga obaveza ne prestaje, kao to je to sluaj kod davanja na ime dugovanja tj. zamene ispunjenja. Na ovaj nain se obaveza uslovno ispunjava ako je poverilac koji je primio neku stvar ili pravo od dunika uspeo da je proda i naplati se iz postignutog iznosa.Vlasnik stvari ili imalac prava i dalje ostaje dunik i on snosi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari odnosno prava koji su radi prodaje predati poveriocu. Stvar ili koje drugo pravo poverilac je obavezan da proda po srednjoj ceni na tritu predvienim sporazumom sa dunikom, rukovodei se interesima dunika.

3. Vreme i mesto ispunjenja

Vreme ispunjenja je rok ispunjenja obaveze dunika koga ugovorne strane odreuju svojim sporazumom. Kada poverilac i dunik rok nisu odredile, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dunik je ovlaen zahtevati od poverioca da ispunjenje odmah primi. Dunik ima pravo ispuniti svoju obavezu i pre ugovorenog roka, odnosno u odreenim sluajevima poverilac ima pravo zahtevati ispunjenje pre roka. Ukoliko je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ali je duan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme.
182

Zbog toga se naziva i predaja radi prodaje - v. l. 309. ZOO.

Mesto ispunjenja je mesto, odreeno pravnim poslom ili zakonom, u kome je dunik duan ispuniti obavezu, a poverilac primiti ispunjenje. Ako mesto ispunjenja obaveze nije odreeno sporazumom, ono se odreuje s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i ostale okolnosti. Ukoliko se mesto ispunjenja ne moe ni tako odrediti ispunjenje obaveze se vri u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita, svoje boravite. Mesto plaanja je mesto u kome je dunik duan ispuniti novanu obavezu. Ispunjenje novane obaveze virmanom vri se u seditu organizacije koja vodi poverioeva novana sredstva. U sluaju da je poverilac promenio mesto svog sedita, odnosno prebivalita u vremenu kad je obaveza nastala, te su zbog toga poveani trokovi ispunjenja, to poveanje pada na teret poverioca.

131

4. Docnja
Docnja je zakanjenje dunika da ispuni dospelu obavezu ili odbijanje poverioca da od dunika primi uredno ponueno ispunjenje obaveze. U docnji, prema tome, moe biti dunik ili poverilac.
4.1. DOCNJA DUNIKA

Dunik dolazi u docnju (mora debitoris, mora solvendi) kad na vreme ne ispuni svoju obavezu. Kada je rok za ispunjenje odreen tada rok dospolesti opominje dunika (dies interpelat pro homine) i nije potrebno da ga poverilac opominje. Dunik pada u docnju sledeeg dana po nastupanju roka odreenog za ispunjenje obaveze. Nije potrebno opominjati dunika naknade tete jer se obaveza naknade tete, smatra dospelom od trenutka nastanka tete. Ako rok za ispunjenje nije odreen dunik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu t.j. da ga opomene (interpelatio). Relevantna je, po pravilu, objektivna docnja jer dunik pada u docnju nezavisno od svoje krivice. Tako, ako dunik zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrenoj zakonom. Dunik koji je pao u docnju duan je da naknadi poveriocu tetu koja mu je zbog toga nastala i odgovara za nemogunost ispunjenja obaveze. Docnja dunika prestaje kada on ponudi poveriocu ispunjenje glavne obaveze i sporednih koje su nastale zbog docnje (npr. plaanje kamate). Odbijanjem da primi ispunjenje obaveze u docnju pada poverilac. Dunikova docnja prestaje i u sluaju prestanka obligacije npr. zbog nemogunosti ispunjenja i oprotaja duga.
4.2. DOCNJA POVERIOCA

Docnja poverioca (mora creditoris) nastaje kad on bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei. Poverilac, stoga, ne dolazi u docnju ako je osnovano odbio ispunjenje dunikove obaveze jer nije

132

ponudio njeno ispunjenje u svemu kako ona glasi. Tako, poverilac nije duan primiti delimino ispunjenje obaveze osim ako priroda obaveze drukije ne nalae. Dunik ima pravo ispuniti obavezu i pre ugovorenog roka, ako je on ugovoren iskljuivo u interesu dunika, ali je duan obavestiti poverioca o svojoj nameri i paziti da to ne bude u nevreme. Poverilac pada u docnju i kada mu nije ponueno ispunjenje obaveze, ako je vreme izvrenja njegove radnje bilo tano odreeno, protekom samog roka.183 Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene obaveze, a ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze (npr. kupac nije u obavezi da primi stvar koja je predmet prodaje ako prodavac odbije da primi isplatu cene, izuzev kada je to drugo ugovoreno). On, meutim, ne dolazi u docnju ako dokae da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme odreeno za ispunjenje, dunik nije bio u mogunosti da svoju obavezu ispuni. Padanjem poverioca u docnju obligacija ne prestaje a poloaj dunika se pobolj184 ava. Ako je dunik ve bio u docnji, te je ponudio ispunjenje obaveze u svemu kako ona glasi (pored glavne obaveze i sporednu obavezu, kao to je npr. kamate), prestaje docnja dunika, a na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari. Od dana padanja poverioca u docnju prestaje tei kamata na novanu obavezu dunika. Osim toga, poverilac u docnji je duan naknaditi duniku tetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i trokove oko daljeg uvanja stvari. Ako je poverilac u docnji dunik moe poloiti dugovanu stvar kod suda za poverioca. Dunik, osim toga, moe stvar da preda, po odluci suda, drugom licu da je uva ili je, pod odreenim pretpostavkama, moe prodati. Smatra se da je time dunik ispunio obligaciju. Docnja poverioca moe prestati prestankom obligacije, ugovaranjem novog roka ispunjenja i odustajanjem dunika od ispunjenja obaveze.

III.

PREBIJANJE (KOMPENZACIJA)

Prebijanje je nain prestanka dve istorodne i uzajamne obligacije izmeu istih lica. Dunik moe prema svom poveriocu stei potraivanje u istom, veem ili manjem iznosu. Ako su ostvarene i druge pretpostavke takva, uzjamna potraivanja mogu prestati prebijanjem (potiranjem, obraunom-compensatio), tako da
183

184

Radii, J., Obligaciono pravo, Opti deo, Beograd, Nolit, 1979, strana 288. i Vedri, M. i Klari, P., op. cit. str.ana 241. U tom smislu je u presudi Saveznog suda Gzz 12/96 od 27. 6. 1996. godine (objavljene u ISP br. 3/97) istanuto: Kada dunik u okviru ugovornog roka ponudi izvrenje svoje ugovorne obaveze, a poverilac bez osnova odbije da prihvati ispunjenje te obaveze, poverilac pada u poverilaku docnju i time prestaje mogunost dunika da padne u duniku docnju, sve dok poverilac ne prihvati ispunjenje dunikove obaveze.

potraivanje prestaje u celosti (ako su oba iste visine) ili prestaje potraivanje u manjem iznosu, a potraivanje u veem iznosu umanjuje se za iznos manjeg. S obzirom na osnov nastanka kompenzacija moe biti: 1) zakonska (jednostrana), 2) ugovorna (dobrovoljna) i 3) sudska. Za nastanak svake pojedine kompenzacije potrebno je da se, osim uzajamnosti potraivanja, steknu i posebne pretpostavke. Na osnovu zakonske kompenzacije potraivanja (odnosno obaveze) mogu prestati ako su: 1) uzajamna, 2) jednorodna i 3) oba dospela. Uzajamnost potraivanja postoji kada dunik duguje poveriocu ispunjenje obaveze ali ima prema njemu i potraivanje. Potraivanje je uzajamno kada jedno lice (dunik) duguje drugom (poveriocu) 500 dinara, ali mu istovremeno poverilac duguje isti iznos. Uzajamnost nije neophodna u svakom sluaju zakonske kompenzacije. Tako, jemac moe izvriti prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu sa dunikovim potraivanjem od poverioca. Kompenazcijom prestaje obaveza dunika, a na taj nain i obaveza jemca koji se obavezao poveriocu da e ispuniti punovanu i dospelu obavezu dunika, ako to ovaj ne uini. Jednorodna su potraivanja koja glase na novac (potraivanje u stranoj valuti se moe konvertovati u domae sredstvo plaanja, pa su jednorodna i potraivanja koja glase i na razliite valute) ili druge zamenjive stvari istog roda i iste kakvoe. Dospela su potraivanja ako je jedna strana u ugovoru stekla pravo da zahteva ispunjenje obaveze (protekao je rok za ispunjenje ili ako rok nije odreen poverilac ima pravo dunika pozvati odnosno opomenuti da ispuni svoju obavezu). Zakonska kompenzacija ne nastaje im se za to steknu pretpostavke nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vri prebijanje. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog asa kad su se za to stekle pretpostavke. Na osnovu zakonske kompenzacije ne moe prestati: 1. potraivanje koje se ne moe zapleniti; 2. potraivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, ili na poslugu, ili koje je dunik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadrao; 3. potraivanje nastalo namernim prouzrokovanjem tete; 4. potraivanje naknade tete priinjenje oteenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti i 5. potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja. Meu potraivanja koja se ne mogu ugasiti prebijanjem ubrajaju se i potraivanja u pogledu kojih su strane svojom voljom iskljuile prebijanje. Ugovorna kompenzacija nastaje na osnovu sporazuma poverioca i dunika da prebiju svoja uzajamna potraivanja. Ugovorne strane na taj nain mogu prebiti i nedospela, neutuiva, ali i raznorodna potraivanja, ako su uzajamna. Ne mogu se, meutim, prebiti potraivanja ako je prebijanje iskljueno prinudnim propisima. Sudska kompenzacija nastaje odlukom suda, nakon izjave (prigovora) o prebijanju koju tueni istie u parnici - da on prema tuiocu ima protivpotraivanje. Prigovor prebijanja se moe istai do zakljuenja glavne rasprave, a ako

133

134

do tada nije istaknut ne moe se iznositi u albi. Prestanak potraivanja koja se prebijaju ima za posledicu i prestanak akcesornih potraivanja (ugovorne kazne, jemstva, zaloge itd). Ugovorna kompenzacija proizvodi dejstva od trenutka kada to strane odrede. Ako to nisu odredile ugovorna kompenzacija deluje od momemnta zakljuenja ugovora o kompenzaciji. Sudska kompenzacija deluje od trenutka kada odluka o tome postane pravnosnana izuzev kada je sud u odluci odredio da je kompenzacija ranije izvrena.

IV. OTPUTANJE DUGA

Otputanje duga je jedan od naina prestanka obligacije na osnovu sporazuma poverioca i dunika da obaveza prestane iako nije ispunjena. Otputanje duga nastaje na osnovu sporazuma (ugovora) poverioca i dunika da obaveza dunika prestane iako nije ispunjena. Obligacija prestaje u celosti kada poverilac oprosti obavezu dunika u celosti (opte otputanje duga). Kada u obligaciji postoji vie dugova (obaveza), a poverilac otpusti samo jedan ili samo deo duga, obligacija ne prestaje, ali se njen predmet suava (delimino otputanje duga). Otputanjem duga glavnom duniku prestaju akcesorne obaveze (npr. jemstvo). Glavni dunik se ne oslobaa obaveza ako je dug otputen jemcu. Ako ima vie jemaca, a poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca. Sporazum o otputanju duga je neformalan. Stoga se usmenim sporazumom moe otpustiti dug iz pravnog posla za koga je propisana obavezna pisana forma (npr. ugovora o graenju). Vraanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojim je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai odricanje poverioca od prava da trai ispunjenje.

V.

NOVACIJA

Novacija185 je nain prestanka jedne punovane obligacije sporazumom ugovornih strana uz istovremeni nastanak nove obligacije. Ugovor o novaciji je neformalan ukoliko za nastanak nove obligacije nije odreena forma te saglasnosti. Novacija nastaje ako ugovorne strane zakljue ugovor o novaciji u kome izriito izraze volju da izvre prenov (animus novandi), ranije punovane obaveze. Ako je ranija obaveza ve ugaena ili je bila nitava prenov je bez dejstva. Kada je ranija obaveza samo ruljiva, prenov je punovaan ako je dunik znao za nedostatak ranije obaveze.
185

Izraz novacijanastala je od latinske rei novus - nov.

Obligacija je nova ako se od stare razlikuje u pogledu predmeta ili osnova ili predmeta i osnova. Novacija je nain prestanka ranijeg ugovora, zbog ega se on vie ne moe raskinuti. Osnov obaveze je promenjen ako se npr. strane u ugovoru o prenovu sporazumeju da umesto postojee obaveze prodavca iz ugovora o prodaji, da preda stvar kupcu, koja prestaje, nastane nova iz ugovora o ostavi u kome raniji prodavac postaje ostavoprimac. Predmet obaveze je ostao isti, ali je osnov promenjen. Novacija nastaje i kada strane ugovorom o novaciji odrede novi predmet obaveze umesto postojee, a osnov obaveze ostane nepromenjen. Novacija predmeta npr. postoji i ako prodavac obavezu predaje kupcu jednog konja zameni obavezom predaje para volova. Sporazum poverioca i dunika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu, ili o nainu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu, ne smatra se prenovom. Osnovno dejstvo ugovora o novaciji je prestanak ranije i nastanak nove obligacije. Sa ranijom obavezom prestaju zaloga, jemstvo i ostala sporedna potraivanja, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drukije ugovoreno. Ranija obligacija novacijom prestaje te ne proizvode dejstva prigovori koji su se mogli istai u ranijoj obligaciji. Prestankom ranije obligacije novacijom docnja prestaje.

135

VI. SJEDINJENJE (KONFUZIJA)

Sjedinjenje (konfuzija) je nain prestanka obaveza sjedinjenjem potraivanja i duga u istom licu, poto jedno lice ne moe biti poverilac i dunik u istom obligacionom odnosu. Konfuzija najee nastaje kada poverilac nasledi dunika ili dunik poverioca ili se u istom obligacionom odnosu jedno pravno lice (dunik) spoji sa drugim pravnim licem (poverilac). Sjedinjenje izaziva po sili zakona prestanak obligacije u trenutku sjedinjenja. Obaveza glavnog dunika ne prestaje u sluaju da jemac postane poverilac ili kada isto lice postane jemac i glavni dunik. U ovom sluaju prestaje samo jemstvo a ne obligacija. Obaveza upisana u javnu knjigu prestaje sjedinjenjem tek kada se izvri upis brisanja.

VII. NEMOGUNOST ISPUNJENJA

Nemogunost ispunjenja je neispunjenje obaveze iz obligacije od strane dunika zbog postojanja odreenih, relevantnih okolnosti. Nemogunost ispunjenja utie na sudbinu obligacije od njenog nastanka, za vreme dok traje sve dok ne prestane.

136

Ukoliko obligaciju niko ne moe izvriti postoji objektivna nemogunost, a kada je ne mnoe ispuniti ugovorna strana, ali moe neko drugo lice, nemogunost je subjektivna. Ako je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemogue zbog dogaaja za koje nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane, a ako je ova neto ispunila od svoje obaveze moe zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova. Kad ne postoji odgovornost nijedne strane zbog nemogunosti ispunjenja, strana kojoj ne odgovara delimino ispunjenje moe raskinuti ugovor. U sluaju da to ne uini ugovor ostaje na snazi, a strana koja je mogla raskinuti ugovor ovlaena je zahtevati srazmerno smanjenje svoje obaveze.

VIII. ZASTARELOST POTRAIVANJA

1. Pojam
Zastarelost potraivanja (praescripta extinctiva) je prestanak zahteva poverioca, nakon proteka zakonom odreenog vremena (u kome on nije traio ispunjenje obaveze, iako je to mogao uiniti) da dravnom prinudom ostvari ispunjenje obaveze, ako se dunik na tu injenicu pozove. Ona nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Kada zastari glavno potraivanje zastarevaju i sporedna potraivanja (npr. potraivanje kamata, plodova, trokova, ugovorne kazne).186

2. Poetak toka, nastupanje i dejstva zastarelosti

Nastupanjem zastarelosti civilna (utuiva) obligacija pretvara se u naturalnu (neutuivu). Obligacija na taj nain ne prestaje i sud se ne moe obazirati na zastarelost po slubenoj dunosti. Kada dunik ispuni naturalnu obavezu tek tada obligacija prestaje. Dunik ne moe traiti ono to je dato na ime izvrenja te obaveze po pravilima o sticanju bez osnova ak i ako nije znao da je obaveza zastarela. Zastarelost je sankcija za nemarnog poverioca koji ne vri svoja ovlaenja iz obligacije. Ako poverilac zahteva ispunjenje pozitivne obaveze (dare, facere) zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva njeno ispunjenje, ako zakonom za pojedine sluajeve nije to drugo propisano. Naknada tete smatra se dospelom od trenutka nastanka tete, ali zastarelost potraivanja naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godine od kad je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo. Kada se obaveza sastoji u tome da se neto ne uini, da se propusti ili trpi, zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kada je
186

Pomou instituta zastarelosti se, stoga, razreava sukob izmeu fakta i stvarnosti, sa ciljem da se postigne sigurnost pravnog prometa - vidi potpunije M. ubinski, M. A., O zastarelosti u graanskom pravu, Beograd, Geca Kon, 1927, str. 15-24.

dunik postupio protivno obavezi. Zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom odreenog vremena. U vreme zastarelosti uraunava se i vreme koje je proteklo u korist dunikovih prethodnika. Pravila o trajanju zastarelosti potraivanja odreena su prinudnim propisima te se voljom ugovornih strana ne moe odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom, kao ni da zastarelost nee tei za neko vreme (zastoj zastarevanja). Dunik se ne moe odrei zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost. Zastarelost nastupa istekom poslednjeg dana zakonom odreenog vremena. Tek nakon proteka roka odreenog za zastarelost dunik se moe odrei zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze ili davanja zaloge ili drugog obezbeenja za zastarelo potraivanje smatra se kao odricanje od zastarelosti.187

137

3. Opti i posebni rokovi zastarelosti

Opti rok u kome zastarevaju potraivanja iznosi deset godina, ako zakonom nije odreen neki drugi rok zastarelosti. Tako kada je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zahtev za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja, a potraivanje utvreno pred sudom ili drugim nadlenim organima zastareva za deset godina, pa i za ono za koje zakon predvia krai rok zastarelosti. Posebni rokovi zastarelosti traju pet, tri i jednu godinu. Za tri godine zastarevaju: 1. potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kraim odreenim razmacima vremena (kao to je npr. potraivanje kamata, izdravanja, rente) kao i potraivanja anuiteta kojima se u jednakim, unapred odreenim povremenim iznosima, otplauje glavnica i kamate (samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja zastareva za pet godina, raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik vie nije vrio davanja, s tim to ne moe zastareti pravo na izdravanje odreeno zakonom, 2. meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, kao i potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi s tim ugovorima, s tim to zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu, 3. potraivanje zakupnine, bilo da se plaa povremeno ili u ukupnom iznosu, 4. potraivanje naknade prouzrokovane vanugovorne tete. Rok se rauna od kada je oteenik doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo - subjektivni rok (u svakom sluaju potraivanje tete zastareva za pet godina od kada je teta nastala. Kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino
187

Takav je i stav sudske prakse: Priznanje duga posle zastarelosti predstavlja odricanje od zastarelosti, ako je uinjeno u pismenoj formi - odluka VSS, Rev. 4134/95, objavljena u knjizi Aktuelna sudska praksa, op. cit., strana 214.

138

gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, zastarelost nastupa istekom vremena odreenog za zastarelost krivinog gonjenja). Potraivanja naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze ne zastareva za vreme od tri godine nego za vreme odreeno za zastarelost te obaveze. Za jednu godinu zastarevaju: 1. Potraivanje naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i za odravanje istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvrena za potrebe domainstva, 2. potraivanje radio stanice i radio - televizijske stanice za upotrebu radio - prijemnika i televizijskog prijemnika, 3. potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih pregradaka, kao i druga njihova potraivanja koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima, 4. potraivanja pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je publikacija naruena. Zastarevanje tee iako su isporuke ili usluge produene. Zastarelost ugovora o osiguranju ZOO ureuje na specian nain. Potraivanje ugovoraa osiguranja odnosno treeg lica (korisnika, osiguranika) iz ugovora o osiguranju ivota zastarevaju za pet, a iz ostalih ugovora o osiguranju (npr. osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti) za tri godine, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraivanje nastalo. Objektivni rok zastarelosti potraivanja kod osiguranja ivota iznosi deset godina, a kod ostalih ugovora o osiguranju za vreme od pet godina, raunajui od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potraivanje nastalo. Potraivanje osiguravaa iz ugovora o osiguranju (i kada od osiguranika potrauje iznos naknade tete isplaen oteenom) zastareva za tri godine. Neposredan zahtev treeg oteenog lica prema osiguravau zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za tetu.

4. Zastoj zastarevanja
Zastoj zastarevanja spreava poetak toka zastarevanja, ako postoje uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo poeti. Kada je zastarevanje poelo tei pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, zastarelost nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zastoja rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost. Suprotno tome, prekid zastarevanja ima za posledicu da zastarevanje poinje tei iznova. Institut zastoja zastarevanja, opravdano se istie, titi vane interese izmeu poverioca i dunika.188 Zastarevanje potraivanja ne tee (dolazi do zastoja) izmeu: 1. suprunika, od zakljuenja do prestanka braka; 2. roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; 3. tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja
188

Stankovi, F., Zastara potraivanja, Zagreb, Informator, 1969, strana 100.

starateljstva i dok ne budu poloeni rauni o radu staraoca. 4. lica u vanbranoj zajednici dok ta zajednica postoji; 5. lica zaposlenih u tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji zajedno sa njima ive, sve dok taj radni odnos traje. Zastoj zastarevanja nastaje i zbog okolnosti koje postoje na strani poverioca. Tako, zastarelost ne tee protiv lica koje ne moe sudskim putem zahtevati ispunjenje obaveze (non valenti agaere non cursit praescriptio), zbog nesavladivih prepreka (npr. usled poplave, zemljotresa poverilac ne moe doi u grad ni angaovati punomonika, zbog poara sud je prestao sa radom itd.), za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj dunosti. Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira da li imaju zakonskog zastupnika ili ne. Zastarelost potraivanja maloletnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, meutim, ne moe nastupiti dok ne proteknu dve godine od kad su postala potpuno poslovno sposobna (odlukom suda vraena mu oduzeta poslovna sposobnost) ili kad su dobila zastupnika (maloletnik je usvojen ili mu je reenjem organa starateljstva postavljen staralac). Kada je za zastarelost nekog potraivanja odreeno vreme krae od dve godine, a poverilac je maloletnik koji nema zastupnika ili neko drugo poslovno nesposobno lice bez zastupnika, zastarevanje tog potraivanja poinje tei od kada je poverilac postao poslovno sposoban, ili od kada je dobio zastupnika. Prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi ne moe nastupiti zastarelost dok ne proteknu tri meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe. Kada je spreavanje zastarevanja regulisano posebnim zakonima za pojedine odnose primenjuju se odredbe tih zakona, a ne ZOO. Zastoj zastarevanja je u meninom pravu regulisan l. 81. i 82. Zakona o menici, u ekovnom pravu lanom 23. taka 11. Zakona o eku.

139

5. Prekid zastarevanja
Prekid zastarevanja nastaje radnjama poverioca ili dunika a ima za posedicu da zastarevanje, koje je poelo tei, ne proizvodi nikakvo dejstvo te se i ne rauna u zakonom odreeni rok zastarelosti. Stoga, posle prekida, zastarevanje poinje iznova tei. Zastarevanje se prekida kada dunik prizna dug, izjavom poveriocu, ali i na posredan nain, kao to je davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeenja. Nakon proteka vremena odreenog za zastarelost priznanje duga proizvodi dejstvo odricanja od zastarelosti. Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao odricanje od zastarelosti. Isto dejstvo ima i davanje zaloge ili kog drugog obezbeenja

140

za zastarelo potraivanje. Najee se zastarevanje prekida procesnim radnjama poverioca pred sudom (npr. podigne tubu, istakne prigovor prebijanja potraivanja u sporu). Ne smatra se da je nastupio prekid zastarevanja iako je poverilac preduzeo takve radnje ako odustane od tube odnosno druge preduzete radnje, ili je njegov zahtev odbaen ili odbijen, ili ako je izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja ponitena. Zastarevanje prekinuto priznanjem od strane dunika poinje tei iznova od priznanja. Kada je prekid zastarevanja nastao prijavom potraivanja u steajnom postupku ili zahtevom za prinudno izvrenje ili obezbeenje, zastarevanje poinje tei iznova od dana okonanja ovog postupka. Prekinuto zastarevanje navrava se kad protekne vreme zakonom odreeno za zastarelost tog potraivanja. Kada je prekid zastarelosti nastao priznanjem duga od strane dunika, a poverilac i dunik zakljue ugovor o novaciji, novo potraivanje zastareva za vreme odreeno zakonom za njegovu zastarelost.

Drugi deo

Privredno pravo

Glava prva STATUSNO PRAVO

Odeljak prvi PRIVREDNI SUBJEKTI

I.

POJAM

U privrednom ivotu uestvuju dve vrste subjekata - pravna lica i zika lica. Najznaajniji privredni subjekti su privredna drutva koja su uvek pravna lica. Status privrednog subjekta imaju i druga pravna lica kao to su nansijske organizacije (banke, tedionice itd.), organizacije za osiguranje itd. Fiziko lice je privredni subjekat ako stekne svojstvo preduzetnika. Udruivanjem vie zikih lica mogu nastati zadruge - pravna lica iji prvenstveni cilj nije obavljanje privredne delatnosti nego ostvarenje nekih drugih interesa zadrugara.

II.

OSNOVNA ZAJEDNIKA PRAVILA O PRIVREDNIM DRUTVIMA

1. Pojam i obeleja

Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ ili zika lica, radi obavlja delatnost sa ciljem sticanja dobiti. Pojam privrednog drutva je uopten jer obuhvata vie oblika privrednih subjekata. Privredno drutvo je pravno lice. U naem pravu privredno drutvo je pravno lice i ima pravni subjektivitet.189 Privredno drutvo je organizacija zikih lica ili samo jednog zikog lica koja samostalno istupa u pravnom prometu i za obaveze odgovara svojom imovinom, a ne imovinom osnivaa i uesnika.
189

Prema rasprostranjenom miljenju u uporednom pravu preduzee nema pravni subjektivitet nego je objekat prava - npr. prava svojine - vidi ogorov, S., Ortako drutvo - pravni subjektivitet i imovina, Zbornik radova Novi ugovori od znaaja za privredni razvoj Jugoslavije, Institut za uporedno pravo Beograd, 1995. god, strana 252.

144

Privredno drutvo ukljuuje postojanje materijalnog i personalnog sastojka. Materijalni sastojak podrazumeva istovremeno postojanje odgovarajue imovine drutva. Imovinu privrednog drutva ine sva njegova imovinska prava (npr. stvarna prava, pravo industrijske svojine, obligaciona prava). S obzirom da je privredno drutvo subjekat prava ono ima naziv pod kojim posluje - poslovno ime i sedite. Poslovno ime mora sadravati minimalne elemente, a neke dodatne moe sadrati. Odreeni nazivi se ne mogu unositi u poslovno ime dok se pojedini elementi mogu unositi u poslovno ime uz dozvolu odnosno pristanak odreenog lica ili organa. Sedite privrednog drutva je mesto iz koga se upravlja poslovima drutva. Sedite drutva odreuje se osnivakim aktom i se registruje u Registru. Privredno drutvo trajno obavlja privrednu delatnost. Po pravilu, drutvo se osniva na neodreeno vreme, radi trajnog obavljanja privredne delatnosti. Izuzetno, drutvo moe trajati odreeno vreme, do nastupanja odreenog dogaaja ili postizanja odreenog cilja (u tom sluaju duina trajanja drutva odreuje se osnivakim aktom). Delatnou se smatraju proizvodnja i promet robe i vrenje usluga na tritu. Drutvo moe obavljati jednu delatnost ili vie delatnosti ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih delatnosti. Ono moe da zakljuuje ugovore i obavlja druge poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u registar. Bez upisa u registar drutvo moe da obavlja i druge delatnosti koje slue delatnosti upisanoj u registar, koje se uobiajeno obavljaju uz te delatnosti, u manjem obimu ili privremeno. Cilj poslovanja drutva je sticanje dobiti. Drutvo, meutim, zadovoljava i odreene optedrutvene potrebe. Kada, iz razliitih razloga, drutvo ne stie dobit ili je insolventno ono prestaje na zakonom odreen nain.

2. Razvrstavanje privrednih drutava

Pojam privrednog drutva je uopten i obuhvata razliite organizacione forme pravnih lica. Stoga je potrebno izvriti razvrstavanje raznolikih drutava. Ona se mogu grupisati po razliitim kriterijumima. Prema pravnoj formi drutva se dele na: ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Ovu podelu drutava izvrio je ZPD. Ukoliko je kriterijum podele sloenost drutva ona se mogu podeliti na prosta i sloena. Prosta drutva su ona koja ne predstavljaju sastavni deo grupe drutava, dok sloena ili matina drutva upravljaju grupom zavisnih drutava.190 Zavisno od okolnosti da li trajno obavljaju privrednu delatnost ili samo odreeno vreme drutva se mogu razvrstati na stalna i privremena drutva.
190

Vidi: Jankovec, I., Privredno pravo JP Slubeni list SRJ, Beograd 1999., strana 35.

Polazei od oblasti u kojoj drutva posluju ona mogu biti npr. industrijska, poljoprivredna, saobraajna, ugostiteljska, eleznika itd. Na osnovu broja zaposlenih, prihoda i vrednosti imovine po godinjem raunu u poslednjoj poslovnoj godini, drutva se dele u mala, srednja i velika.191 Privredna drutva se, s obzirom na meusobne odnose vlasnika drutva, mogu grupisati na drutva lica ili drutva kapitala (kompanije, korporacije). Drutva lica se dalje dele na ortaka drutva ili komanditna drutva, dok se drutvo kapitala osniva kao akcionarsko drutvo ili drutvo s ogranienom odgovornou.192 S obzirom na formu privredno drutvo se moe razvrstati na: 1) ortako drutvo; 2) komanditno drutvo; 3) drutvo s ogranienom odgovornou i 4) akcionarsko drutvo (zatvoreno i otvoreno). Druge pravne forme drutava, odnosno preduzea, mogu biti odreene posebnim zakonom (kao to je, na primer, javno preduzee).

145

3. Sistem osnivanja privrednog drutva

Privredno drutvo mogu osnovati zika lica i/ ili pravna lica. Zavisno od vrste drutava ona se mogu osnovati po vie sistema. Ipak, preovlauje normativni sistem. Po ovom sistemu zakonom je utvreno koja lica i pod kojim pretpostavkama mogu osnovati odreeno privredno drutvo. Organ koji vri registraciju ocenjuje samo da li su ispunjene zakonske pretpostavke, ali ne ocenjuje celishodnost osnivanja drutva.193 Pravilo je da se postupak za upis u registar pokree registracionom prijavom ovlaenog lica subjekta upisa. Agencija za privredne registre je duna da izvri upis u Registar ako je prijavu s propisanom sadrinom podnelo ovlaeno lice subjekta upisa i ako su ispunjeni uslovi za registraciju.194 Po sistemu koncesije drutvo se moe osnovati samo ako je prethodno dobijena koncesija. Tako, ako je data koncesija Vlada Srbije zakljuuje ugovor sa koncesionarom (lan 23. ZOK). Zakonski sistem se primenjuje u osnivanju javnih preduzea. Prema ovom sistemu preduzea se osnivaju zakonom ili aktom donesenim na osnovu zakona. Tako je Zakonom o umama osnovano javno preduzee za gazdovanje umama u
191

192

193 194

Potpunije o malim preduzeima vidi: Babi, I., Zakon o preduzeima i status malih preduzea, Pravo i privreda br. 5 - 8/1999, strana 97 - 111; Knei - Popovi, D., Mala i srednja preduzea u uporednom pravu i novom jugoslovenskom zakonodavstvu, Pravo i privreda, br. 5 - 8/1997, strana 167. Vidi: Frimerman, A., Poslovno pravo, Fakultet za menadment Braa Kari, Beograd, 1994, str. 35. Slinu podelu usvojio je i lan 2. ZTDH, s tim to se ortako drutvo oznaava kao javno trgovako drutvo, a svako trgovako drutvo je trgovac. Vidi: Jovanovi, V., Organizacija udruenog rada, EIP, tom drugi, strana 582. Vidi l. 22 - 25. ZRPS.

146

dravnoj svojini Srbijaume. Ovaj sistem je dopunjen normativnim sistemom jer se i javna preduzea moraju registrovati. Pojedina pravna lica i preduzea osnivaju se po sistemu dozvole od strane nadlenog organa koji ima diskreciono ovlaenje da ocenjuje opravdanost osnivanja. Tako, osnivai banke podnose Narodnoj banci Srbije (NBS) zahtev za izdavanje dozvole za rad banke, koja je duna da u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva, ocenjuje ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke. O zahtevu guverner NBS donosi reenje.

4. Osnivanje privrednog drutva

Za osnivanje privrednog drutva potrebno je ispunjenje opte materijalne pretpostavke - obezbeenje sredstava za osnivanje i poetak rada.195 Posebne materijalne pretpostavke odnose se npr. na tehniku opremljenost, zatitu na radu i zatitu i unapreivanje ivotne sredine, minimalni osnovni kapital (npr.: za drutvo s ogranienom odgovornou). Formalna pretpostavka zahteva postojanje osnivakog akta privrednog drutva. Privredno drutvo osnivaju osnivai drutva. Privredna drutva osnivaju se osnivakim aktom. Osnivaki akt ima formu ugovora ako ga osniva dvoje ili vie osnivaa, a ako ga osniva jedan osniva osnivaki akt ima formu odluke o osnivanju. Svi osnivai privrednog drutva potpisuju osnivaki akt. Potpisi osnivaa na osnivakom aktu moraju biti overeni. Ortako i komanditno drutvo, pored osnivakog akta (ugovora o osnivanju) mogu imati i ugovor ortaka drutva, drutvo s ogranienom odgovornou i ugovor lanova drutva, a akcionarsko drutvo i statut.

5. Imovina privrednog drutva. Odgovornost osnivaa i drugih lica

Imovina je skup (celina) svih subjektivnih imovinskih prava jednog privrednog drutva. U naem pravu sva privredna drutva su pravna lica. Da bi jedna organizacija zikih lica (ili jedno ziko lice koje osniva jednopersonalno pravno lice) postala privredno drutvo (tj. pravno lice) mora imati svoju posebnu imovinu. Vlasnik imovine je privredno drutvo. Imovina drutva je odvojena od imovine vlasnika drutva. Stoga osnivai drutva i lice na koje je osniva preneo svoj udeo u drutvu nemaju imovinskih ovlaenja prema drutvu.196 Ova lica, po osnovu uloga u drutvo, mogu uestvovati u upravljanju drutvom i u podeli ostvarene dobiti. Imovinu drutva ine sva prava koja drutvo ima na ulozima i imovinska prava koja je drutvo steklo poslovanjem. Osnovni kapital drutva predstavlja razlika izmeu ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza drutva, odnosno ukupna
195 196

Vidi: Vasiljevi, M., Trgovinsko pravo, Savremena administracija, Beograd, 1995, 53. Jankovec, I., Privredno pravo, Slubeni list SRJ, Beograd, 1999, strana 153.

vrednost udela, odnosno akcija u drutvu. Imovina privrednog drutva ima za predmet pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava. Tako se najee od pokretnih stvari unose sirovine, maine, roba, prevozna sredstva itd. Nepokretne stvari se, uglavnom, sastoje od objekata u kojima se obavlja proizvodnja ili plasman robe; zemljita raznog boniteta i kulture na kome se vri proizvodnja, podiu trajniji nasadi, izgrauju razna postrojenja itd. Predmet uloga u drutvo mogu biti i stvari na kojima je konstituisana hipoteka ili zaloga. Ako se u drutvo unose stvari i prava koji imaju imovinsku vrednost, procenjuju se da bi se izrazili novano Za drutva kapitala ZPD je propisao unoenje novanog uloga u visini zakonom propisanog minimuma za osnovni kapital, ali i za ulog svakog osnivaa. Ako osnivaki akt ne predvia uloge u stvarima i pravima nego samo vrednost uloga svakog lana, pretpostavlja se da je ugovoren novani ulog.197 Imovinu drutva ine i hartije od vrednosti (akcije, tovarni listovi, skladinice, menice, ekovi itd) imovinska prava industrijske svojine (pravo na patent, uzorak, model, robni ili usluni ig itd.), ali i imovinska prava javnopravnog karaktera koncesije ako nisu vezane za linost koncesionara.198 Sva potraivanja, nezavisno iz kojeg obligacionog odnosa proistiu, su imovina drutva. Imovinu drutva ine i nedospela, sporna, ali i neutuiva potraivanja, kao to su zastarela potraivanja. Naime, zastarelou samo prestaje zahtev za prinudno ostvarenje prava. Shodno tome, dunik koji plati zastarelu obavezu ne moe uspeno traiti vraanje isplaenog sa tvrdnjom da se poverilac neosnovano obogatio (vidi lan 360. stav 1. a u vezi sa lanom 213. ZOO). Pre nego to je privredno drutvo nastalo osnivai i druga lica preduzimaju niz pravnih poslova. U tom sluaju se smatra da su se sami osnivai odnosno druga lica obavezali prema drugim licima, poto drutvo kao pravno lice jo nije nastalo. U Osnovnim odredbama Prvog dela Zakona o privrednim drutvima, u Odeljku 4 (l. 12 - 15) regulisana je odgovornost osnivaa i drugih lica treim licima za obaveze koje preuzmu u vezi sa osnivanjem o privrednog drutva. Ove odredbe imaju opti domaaj i odnose se na sve pravne forme privrednog drutva, ako to drugo nije propisano posebnim odredbama koje ureuju pojedine forme drutva. U odnosu na reenje ZOP, odgovornost osnivaa i drugih lica za obaveze preuzete pre registracije drutva, je pootrena i sveobuhvatno regulisana. Prema odredbama lana 12. ZPD osnivai drutva i druga lica za preuzete obaveze, u vezi sa osnivanjem privrednog drutva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa treim licima, koja imaju potraivanja po tom osnovu, nije drukije odreeno.
197

147

198

ogorov, S., Predmet uloga u drutvo s ogranienom odgovornou, Pravni ivot, broj 11/2003, strana 18. Ibidem, strana 20.

148

Za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog drutva odgovara privredno drutvo solidarno sa osnivaima ili drugim licima samo ako posle registracije ono preuzme te obaveze. Ortaci, lanovi i akcionari privrednog drutva duni su da uloe svoje ugovorene uloge u imovinu drutva u skladu sa zakonom, osnivakim aktom, ugovorom ili drugim aktom drutva. Ulozi u drutvo mogu biti novani i nenovani. Nenovanim ulozima smatraju se ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama kao i udeli i akcije u drugim drutvima. Vrednost nenovanih uloga ortakog drutva, komanditnog drutva, drutva s ogranienom odgovornou i zatvorenog akcionarskog drutva sporazumno utvruju ortaci, lanovi ili akcionari u skladu s osnivakim aktom. Ako se vrednost nenovanog uloga ne utvrdi na ovaj nain, ortaci, lanovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga poveriti ovlaenom procenjivau ili podneti predlog da ga u vanparninom postupku odredi trgovinski sud. Ukoliko ortaci, lanovi i akcionari ne uloe ugovorene nenovane uloge, po prethodnoj saglasnosti drutva mogu uloiti njihovu protivvrednost u novanom iznosu. Kada je predmet uloga u drutvo pravo svojine svi uneti ulozi u imovinu privrednog drutva postaju svojina drutva i ne mogu biti korieni od ortaka, lanova i akcionara kao njihova imovina. Na osnovu unesenih uloga ortaci odnosno lanovi drutva stiu udeo u drutvi, a akcionari akcije drutva. Ortak, lan i akcionar odgovara za tetu, po optim pravilima odgovornosti za tetu, ako u drutvo ne unese ili blagovremeno ne unese ugovorene uloge. Naknadu tete moe zahtevati drutvo, a ortak, lan i akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapitala drutva.

6. Odgovornost za tetu zbog zloupotrebe drutva

Drutvo ima svojstvo pravnog lica i za sve obaveze nastale radnjama zastupnika odnosno organa pravnog lica odgovara svojom imovinom. Zastupnik privrednog drutva koji prekorai ovlaenje za zastupanje odnosno ogranienja ovlaenja za zastupanje odgovoran je za tetu koju time prouzrokuje privrednom drutvu ili treem licu sa kojim je pravni posao zakljuen. Komanditori komanditnog drutva, lanovi drutva sa ogranienom odgovornou i akcionari akcionarskog drutva treim licima lino odgovaraju za obaveze drutva: 1) ako zloupotrebe privredno drutvo za nezakonite ili prevarne radnje ili 2) ako sa imovinom privrednog drutva raspolau kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno drutvo kao pravno lice ne postoji. Tako preuzete obaveze, naime, nisu obaveze privrednog drutva nego obaveze komanditora, lanova i akcionara pa za njih odgovaraju sopstvenom imovinom. Ako su zloupotrebila drutvo dva ili vie komanditora, lanova drutva s ogranienom odgovornou ili akcionara ona za obaveze odgovaraju solidarno.

7. Identitet privrednog drutva

Privredno drutvo obavlja delatnost radi sticanja dobiti te je zainteresovano da u privrednom ivotu ima svoj identitet - samosvojne osobine koje e ga izdvajati od drugih preduzea. Najvanija samosvojna (induvidualna) obeleja drutva su: delatnost, sedite i poslovno ime. Ona se unose u Registar. Odredbe o identitetu privrednog drutva, po pravilu, primenjuju se i na ostale privredne subjekte.
7.1. DELATNOST

149

Delatnost privrednog drutva su poslovi koje drutvo obavlja sa ciljem sticanja dobiti. To mogu biti poslovi proizvodnje i prometa robe i vrenja usluga na tritu. Vrstu delatnosti odreuje osniva drutva osnivakim aktom, a ako je drutvo osnovano kao akcionarsko drutvo i statutom. Privredno drutvo moe obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti (jednu delatnost ili vie delatnosti, ako ispunjava propisane uslove za obavljanje svake od tih delatnosti). Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta dravnog organa, mogu se obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta dravnog organa.199 Razvrstavanje delatnosti izvreno je Zakonom o klasikaciji delatnosti i o registru jedinica razvrstavanja. Drutvo moe da otpone obavljanje delatnosti, da obavlja delatnost i da menja uslove njenog obavljanja kad nadleni organ donese reenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehnike opremljenosti, zatite na radu i zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i drugi propisani uslovi. Pravilo je da drutvo moe da zakljuuje ugovore i druge pravne poslove prometa robe i usluga samo u okviru delatnosti upisanih u Registar. Okvirom delatnosti drutva odreena je i njegova pravna i poslovna sposobnost. Privredno drutvo moe promeniti delatnost koju je ranije obavljalo (zamena delatnosti), poeti sa obavljanjem jo jedne ili vie delatnosti pored one koju ve obavlja (proirenje delatnosti) ili prestati sa obavljanjem pojedinih delatnosti od vie delatnosti kojim se bavi (suavanje delatnosti).200 Zamena, proirenje ili suenje delatnosti unosi se osnivaki akt drutva i registruje se u Registru.
7.2. SEDITE

Sedite privrednog drutva je mesto iz koga se upravlja poslovanjem drutva. Sedite privrednog drutva odreuje se osnivakim aktom i registruje se u Registru privrednih subjekata.
199

200

Vidi: Vasiljevi, M., Komentar Zakona o preduzeima, Udruenje pravnika u privredi Jugoslavije, Beograd, 1996, strana 31. Vidi: Jankovec, I., op. cit, str. 88 i Vasiljevi, M., op. cit. strana 190.

150

Ogranak drutva - deo drutva koji ima odreena ovlaenja u pravnom prometu - nema posebno sedite (nije posebno pravno lice) nego se u registar upisuje prema seditu drutva koji obavlja poslove iz delatnosti drutva u mestu van sedita privrednog drutva - i u registar prema mestu poslovanja. Privredno drutvo samostalno odreuje da li e obrazovati ogranke, njihov broj i kojim aktom e to uiniti. Drutvo moe obrazovati ogranke aktom o osnivanju, statutom akcionarskog drutva (ako je to drutvo odluilo da ima statut) ili nekim drugim aktom.201 Drutvo moe promeniti sedite odlukom organa odreenog osnivakim aktom. Osnivakim aktom se moe predvideti da se sedite moe promeniti samo uz saglasnost osnivaa. Ove promene se unose u Registar.
7.3. POSLOVNO IME 7.3.1. Pojam. Registracija i rezervacija poslovnog imena Poslovno ime je naziv pod kojim privredno drutvo obavlja poslovnu delatnost. Na taj nain se blie odreuje jedno privredno drutvo da bi se razlikovalo od od drugih drutava. Izgled i sadrina poslovnog imena bi trebalo da kod drugih uesnika stvori jasnu predstavu o pravnom poloaju tog drutva.202 Navoenje poslovnog imena je obavezan sastojak osnivakog akta drutva odnosno statuta. Poslovno ime se upisuje u Registar. U svom poslovanju drutvo koristi poslovno ime u obliku u kome je upisana u Registar. Ogranak drutva u pravnom prometu istupa pod poslovnim imenom drutva i svojim nazivom. Zainteresovano lice moe Registru podneti registracionu prijavu rezervacije odreenog poslovnog imena. Uz prijavu se dostavlja dokaz o uplati naknade za rezervaciju poslovnog imena. Ako Registrator utvrdi da poslovno ime iz prijave nije rezervisano ili registrovano i da je uz prijavu dostavljen dokaz o uplati naknade za rezervaciju naziva, izvrie rezervaciju naziva u korist podnosioca prijave i to na rok od 60 dana od dana podnoenja prijave i taj podatak uneti u Registar. Rezervacija poslovnog imena se moe obnoviti pod istim uslovima, uz dostavu dokaza o ponovnoj uplati naknade za rezervaciju imena u punom iznosu. O rezervaciji poslovnog imena Registrator izdaje potvrdu najkasnije narednog dana od dana podnoenja prijave. Rezervacija poslovnog imena se, dok traje rok rezervacije, moe preneti na drugo pravno ili ziko lice dostavljanjem Registratoru obavetenja o prenosu, sa podacima o privrednom subjektu na koga se vri prenos.
201

202

Potpunije, vidi: Nenadi, B., Pravni poloaj ogranka privrednog drutva, Pravo i privreda, br. 5 - 8/2005, strana 87. Ibidem, strana 53.

7.3.2. Sastojci poslovnog imena Poslovno ime drutva sainjavaju odreene oznake (sadrina poslovnog imena). Pojedine oznake poslovnog imena su nune (obavezni elementi poslovnog imena), druge su neobavezne, a tree se mogu uneti samo po prethodno pribavljenoj saglasnosti. Obavezne sastojke mora sadrati poslovno ime svakog drutva. Poslovno ime ortakog drutva sadri oznaku ortako drutvo ili skraenicu o.d. ili od. Poslovno ime komanditnog drutva sadri oznaku komanditno drutvo ili skraenicu k.d ili kd. Poslovno ime drutva s ogranienom odgovornou sadri oznaku drutvo s ogranienom odgovornou ili skraenicu d.o.o. ili doo. Poslovno ime akcionarskog drutva sadri oznaku akcionarsko drutvo ili skraenicu a.d. ili ad. Sadrina poslovnog imena nuno ukljuuje oznaenje delatnosti i sedite drutva, ali i postojanje posebnog statusa u steaju, u likvidaciji.203 Oznake u poslovnom imenu moraju glasiti na srpskom jeziku i pismu koje je u slubenoj upotrebi. Poslovno ime privrednog drutva moe biti i na stranom jeziku, odnosno moe da sadri i pojedine strane rei, ako one ine ime, odnosno poslovno ime ortaka, lana ili akcionara ili njihov robni ili usluni ig, odnosno ako su uobiajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajue rei u srpskom jeziku, odnosno ako su rei na mrtvom jeziku. Ukoliko poslovno ime ne sadri obavezne elemente sud e reenjem odbaciti registracionu prijavu takvog privrednog subjekta. Privredno drutvo moe u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i jedno ili vie modikovanih i/ili skraenih poslovnih imena, ako su ta imena navedena u osnivakom aktiu, pod istim uslovima i na nain pod kojim se koristi poslovno ime. Neobavezne sastojke poslovno ime ne mora da sadri, ali se pomou njih se drutvo detaljnije oznaava da bi se razlikovalo od drutva koja obavljaju istu delatnost. Tako se za blie oznaavanje naziva drutva mogu koristiti razliiti crtei, slike, ime predela, planine, sela, grada, istorijski datum ili datum osnivanja preduzea. Poslovno ime matinih drutava moe sadrati oznaku holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija drutava, poslovni sistem i matino drutvo. Poslovno ime privrednog drutva moe da sadri ime ili simbol strane drave ili meunarodne organizacije, u skladu sa propisima te drave, odnosno meunarodne organizacije. Neki sastojci se u poslovno ime drutva mogu uneti uz prethodnu saglasnost odreenog organa ili lica. U poslovni naziv se, po pravilu, ne moe uneti naziv Srbije ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i druge dravne ambleme ili oznake koje ih podraavaju. Unoenje ovih sastojaka u poslovno ime mogue je uz prethodnu saglasnost nadlenog organa drave ili teritorijalne jedinice.
203

151

Vidi: Vasiljevi, M., op. cit. str. 182.

152

Poslovno ime privrednog drutva ne moe da sadri ime ili deo imena zikog lica. Ovi sastojci se mogu uneti u poslovno ime drutva samo uz saglasnost tog lica, a ako je umrlo, uz saglasnost svih naslednika prvog naslednog reda. Brisanje imena ili dela imena zikog lica iz poslovnog imena moe zahtevati to lice, odnosno njegovi naslednici ako je ono umrlo, ako drutvo povreuje ast i ugled lica ije je ime uneto u poslovno ime.
7.3.3. Upotreba poslovnog imena Poslovna pisma i drugi dokumenti svakog privrednog drutva, upueni treim licima (klasinim pismomu, faksom, elektronskim putem i na drugi nain), moraju sadrati sledee podatke: 1) poslovno ime i pravnu formu drutva; 2) sedite; 3) registar u koji je registrovano i broj registracije drutva; 4) poslovno ime i sedite banke kod koje ima raun; 5) broj rauna i 6) poreski identikacioni broj. Pored ovih podataka, poslovna pisma i drugi dokumenti drutva s ogranienom odgovornou i zatvorenog i otvorenog akcionarskog drutva, sadre i podatke o osnovnom kapitalu drutva sa naznakom koliko je od toga uplaeni i uneti, a koliko upisani kapital. Poslovna pisma i drugi dokumenti jednolanog drutva s ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva sadre naznaku da je to jednolano drutvo. 7.3.4. Ogranienje prenosa poslovnog imena Poslovno ime se moe promeniti, a pod odreenim uslovima i preneti na drugo lice. Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na nain odreen osnivakim aktom. Tako je privredno drutvo u obavezi da promeni poslovno ime ako je promenjen neki obavezni sastojak poslovnog imena (na primer, forma drutva). Uz registracionu prijavu promene poslovnog imena privrednog drutva prilae se odluka o toj promeni. Poslovno ime privrednog drutva moe se preneti na drugo lice samo zajedno sa prenosom privrednog drutva koje pod tim poslovnim imenom posluje. Ako lan privrednog drutva, ije je lino ime sadrano u poslovnom imenu, prestane da bude lan tog privrednog drutva, ono moe nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu saglasnost. Ako se privredno drutvo prenese na drugo lice, za dalju upotrebu poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica ije je lino ime sadrano u poslovnom imenu ili saglasnost njegovih naslednika do treeg stepena srodstva u pravoj liniji. 7.3.5. Zatita poslovnog imena U privrednom pravu poslovno ime se moe tititi po slubenoj dunosti ili po tubi.

Registrator (ziko lice koje vodi registar) po slubenoj dunosti proverava da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno da li je taj naziv ve registrovan u skladu sa ZRPS, ako se registraciona prijava odnosi na registraciju osnivanja ili promene naziva. Ako Registrator utvrdi da ovaj uslov nije ispunjen donee zakljuak o odbacivanju registracione prijave. U sluaju da je Agenciji za privredne registre podnesena registraciona prijava, a pod istim nazivom i sa seditem u istom mestu je registrovan drugi privredni subjekt, pravo na registraciju u zahtevu navedenog poslovnog imena ima privredni subjekt koji je ranije podneo registracionu prijavu Agenciji za privredne registre po naelu prioriteta - prior tempore potior iure (prvi u vremenu jai u pravu). Shodno tome, Agencija e docnije podnesenu registracionu prijavu kojom se zahteva registracija privrednog subjekta pod istim nazivom, zakljukom odbaciti. Na zakljuak o odbacivanju registracione prijave, podnosilac te prijave moe, preko Agencije, izjaviti albu ministarstvu nadlenom za privredne poslove, u roku od osam dana od dana prijema tog zakljuka. Ako nadleno ministarstvo reenjem odbaci ili odbije albu podnosioca registracione prijave, on moe, u roku od 15 dana od dana prijema reenja pokrenuti upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije. Privredno drutvo koje ima pravni interes moe podneti tubu za utvrenje da je registracija podataka o privrednom subjektu nitava pod uslovima odreenim lanom 69. stav 1. ZRPS. Tuba se podnosi sudu u roku od 30 dana od kada je podnosilac tube saznao za razlog nitavosti, ali se ne moe podneti posle isteka roka od tri godine od dana izvrene registracije. Privredno drutvo koje je pretrpelo tetu zbog neovlaene upotrebe njegovog poslovnog imena moe podneti tubu protiv tetnika i zahtevati naknadu tete po optim pravilima o naknadi tete.

153

8. Registracija privrednog drutva

8.1. POJAM. DEJSTVO REGISTRACIJE

Registracija privrednih subjekata je upisivanje odreenih, relevantnih podataka u registar. Upis u registar je regulisan Zakonom o registraciji privrednih subjekata.204 Registar privrednih subjekata jeste jedinstvena centralna, javna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju Republike Srbije. Registracija privrednih subjkata zasniva se na naelima: javnosti, istinitosti i savesnosti, samostalnosti u reavanju, ekasnosti, dostupnosti, ekonominosti, prioriteta i jedinstva unosa podataka prilikom registracije osnivanja. Upis u registar ima pravno dejstvo prema treim licima od narednog dana od dana kada je registracija te promene obavljena (donoenjem reenja o usvajanju registracione prijave i njegovo objavljivanje istog dana na internet strani Agencije). Smatra se da trea lica znaju za registrovane podatke o privrednom drutvu
204

Slubeni glasnik RS, broj 55/2004.

154

posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda iz tih podataka ili dokumenata na osnovu kojih je izvrena registracija sa upuivanjem na njih. Privredno drutvo ovu pretpostavku moe obarati i dokazivati da su trea lica znala ili prema okolnostima sluaja mogla znati za podatke o privrednom drutvu, posle deponovanja u registar, a pre objavljivanja registrovanih podataka. Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za privredno drutvo se kao taan uzima podatak iz registra. Privredno drutvo u odnosima sa treim ne moe isticati podatke koji su objavljeni, ako su se trea lica pouzdala u podatke iz registra. Stoga savesno lice koje se u pravnom prometu pouzda u tanost podataka upisanih u registar ne snosi tetne pravne posledice koje iz toga nastanu (lan 3. taka 2. ZRPS).
8.2. NADLENOST ORGANA UPRAVE. PREDMET REGISTRACIJE

Registar privrednih subjekata vodi Agencija za privredne registre preko Registratora. Agencija je poseban organ uprave - koja, u postupku registracije, u upravnim stvarima reava o pravima, obavezama i pravnim interesima privrednih subjekata. Registrator, pored ostalog, sprovodi postupak registracije, izdaje potvrde o podnetoj registracionoj prijavi, donosi odluke po registracionoj prijavi, a ima i druga ovlaenja i obaveze. U Registar se registruju: preduzetnik, ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo, zadruga i zadruni savez, i drugi subjekti odreeni zakonom. Predmet registracije je: osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog subjekta, podaci o privrednom subjeku od znaaja za pravni promet, podaci u vezi sa steajnim postupkom, kao i drugi podaci odreeni zakonom.
8.3. POSTUPAK REGISTRACIJE

Postupak registracije se pokree podnoenjem registracione prijave Agenciji. Registraciona prijava podnosi se na propisanom obrascu koji sadri podatke koji se registruju. Ako obrazac nije propisan, registraciona prijava podnosi se kao podnesak u kome se navode podaci koji se registruju. Uz prijavu se prilau isprave odreene lanom 16. stav 2. ZRPS. Registraciona prijava se podnosi Agenciji u jednom primerku, neposredno ili potom. Ako se prijava podnosi elektronskim putem podnosilac unosi podatke u propisani obrazac objavljen na internet strani Agencije, a isprave koje se prilau uz prijavu dostavlja, takoe, u elektronskoj formi na elektronsku adresu Agencije. U tom sluaju podnosilac registracione prijave je duan da, u roku od pet dana od dana podnoenja registracione prijave elektronskim putem, dostavi Agenciji originalnu prijavu i priloi propisane isprave.

O podnetoj registracionoj prijavi Registrator izdaje potvrdu, a zatim proverava da li su ispunjeni uslovi za registraciju iz lana 22. ZRPS. Registrator reava po registracionoj prijavi reenjem ili zakljukom. Ako su ispunjeni uslovi za registraciju Registrator reenjem usvaja zahtev iz registracione prijave. Ovo reenje je konano i protiv njega se ne moe voditi upravni spor. Registrator zakljukom odbacuje prijavu ako nisu ispunjeni uslovi za registraciju. Protiv zakljuka o odbacivanju prijave podnosilac registracione prijave moe, preko Agencije, izjaviti albu ministarstvu nadlenom za poslove privrede, u roku od osam dana od dana prijema tog zakljuka. Protiv reenja Ministarstva o odbacivanju ili odbijanju ove albe podnosilac registracione prijave moe pokrenuti upravni spor. Ako Registrator, u roku od pet dana ne rei registracionu prijavu, smatrae se da je zahtev iz registracione prijave usvojen i duan je da traenu registraciju bez odlaganja sprovede u Registar. Registrovani podaci u Registar se objavljuju na internet strani Agencije istog dana kada je doneto reenje kojim se zahtev iz registracione prijave usvaja. Promena podataka u odnosu na registrovane podatke ima pravno dejstvo prema treim licima od narednog dana od dana kada je registracija te promene obavljena na navedeni nain.
8.4. NITAVOST REGISTRACIJE OSNIVANJA

155

Registracijom privrednih drutava postie se pravna sigurnost u prometu robe i usluga. Na taj nain se trea lica tite od rizika zasnivanja pravnih poslova sa nepostojeim i insolventnim partnerima, odnosno neovlaenim licima. Iako registraciju privrednog drutva u Registar obavlja dravni organ mogue je da se kasnije utvrdi da upis nije izvren u skladu sa zakonom, odnosno da on nitav. Obaveza voenja registra privrednih drutava proistie iz Prve direktive Saveta Evropske unije, od 9. marta 1968. godine, koja je stupila na snagu 12. jula 1972. godine. Ovom direktivom propisani su i sluajevi nitavosti registracije privrednog drutva. Sa ciljem ujednaavanja naeg prava sa navedenom direktivom Evropske unije (EU) u oblasti nitavosti, nai Zakon o privrednim drutvima i Zakon o registraciji privrednih subjekata su, u preteenom delu, doslovno preuzeli reenja Direktive o nitavosti. Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog drutva je nitava: 1) ako su u registracionoj prijavi navedeni neistiniti podaci; 2) ako je registracija izvrena na osnovu lanog dokumenta, dokumenta izdatog u nezakonito sprovedenom postupku ili dokumenta sa neistinitim podacima; 3) ako osnivaki akt nije sastavljen u propisanoj formi; 4) ako je delatnost drutva nezakonita ili je suprotna javnom interesu; 5) ako osnivaki akt ne sadri podatke o poslovnom imenu drutva, vrednosti i vrsti uloga svakog osnivaa ili iznosa osnovnog kapitala koji je propisan ZPD ili o delatnosti drutva; 6) ako minimalni iznos uloga

156

nije uplaen u skladu sa ZPD; 7) ako ne postoji pravna i poslovna sposobnost svih osnivaa i 8) ako je broj osnivaa manji od broja utvrenog ZPD. Tubu za utvrenje nitavosti podnosi lice koje ima pravni interes privrednom sudu u roku od 30 dana od dana kada je podnosilac tube saznao za razlog nitavosti (subjektivni rok), a u objektivnom roku od tri godine od dana izvrene registracije. Tuilac moe zahtevati da Registrator u Registru registruje postojanje ovog spora. Ako je osnov nitavosti registracije privrednog drutva otklonjiv, sud e posle pokretanja postupka odrediti rok od najdue 90 dana za otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom. Ako je presudom utvrena nitavost registracije, sud je duan da je u roku od 15 dana od dana pravosnanosti dostavi Agenciji. Na osnovu te presude Registrator brie nitavu registraciju iz Registra. Kad je pravosnanom presudom utvrena nitavost registracije osnivanja, Registrator u Registar registruje nitavost registracije osnivanja i o tome, bez odlaganja, obavetava privrednog subjekta i organ nadlean za pokretanje postupka likvidacije, odnosno postupka steaja. Nitavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog drutva sa savesnim treim licima. Utvrenjem nitavosti registracije privrednog drutva, lanovi i akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraivanja poverilaca drutva.

9. Preduzimanje pravnih poslova

9.1. PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST PRIVREDNOG DRUTVA

U naem pravu svako drutvo je pravno lice, bez obzira na oblik. To svojstvo ono stie registracijom u Registru, a gubi ga brisanjem iz Registra. Pravila koja vae za pravna lica uopte vae i za privredna drutva. U momentu upisa u Registar privredno drutvo istovremeno stie pravnu i poslovnu sposobnost. Pravna i poslovna sposobnost drutva su jednake po svojoj sadrini.205 Privredno drutvo, domae ili strano, moe obrazovati jedan ili vie ogranaka. Ogranak privrednog drutva nema svojstvo pravnog lica. On ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa treim licima obavlja u ime i za raun privrednog drutva. Pravni poslovi koje preduzima deo drutva su pravni poslovi privrednog drutva.
9.2. ZASTUPANJE DRUTVA

Privredno drutvo je pravno lice (organizacija) koja ne moe neposredno preduzimati pravne radnje nego preko zikih lica. Fizika lica preko kojih drutvo preduzima pravne radnje nazivaju se zastupnici. Ovlaenje za zastupanje zasniva
205

Vidi: Frimerman, A., op. cit. strana 56.

se na zakonu, opem aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili izjavi volje zastupanog (punomoje). Zastupnik privrednog drutva duan je prema privrednom drutvu da potuje sva ogranienja ovlaenja za zastupanje utvrena osnivakim aktom, ugovorom ortaka ili lanova drutva, statutom ili odlukom nadlenog organa drutva. O zastupanju uopte, pa i zastupanju privrednog drutva detaljnije se izlae u prvom delu ove knjige. Koji organ u privrednom drutvu je zakonski zastupnik zavisi od forme drutva. Tako, ovlaenje za zastupanje ortakog drutva na osnovu zakona ima svaki ortak, ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno. U komanditnom drutvu zakonski zastupnik je jedan ili vie komplementara (komplementar ima status ortaka ortakog drutva). Drutvo s ogranienom odgovornou po zakonu zastupa direktor ili upravni odbor. Osnivakim aktom drutva s ogranienom odgovornou se odreuje da li drutvo ima direktora ili upravni odbor. Zatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odbor koji su zakonski zastupnici drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo ima upravni odbor i izvrni odbor. Zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati izvrni odbor. Upravni odbor bira lanove izvrnog odbora. Generalnog direktora akcionarskog drutva bira upravni odbor. Generalni direktor je i predsednik izvrnog odbora. Generalni direktor je zakonski zastupnik (zastupa drutvo bez posebnog punomoja). Akcionarsko drutvo, pored generalnog direktora, mogu zastupati i statutarni zastupnici (drugi lanovi upravnog odbora odnosno izvrnog odbora, ako je tako odreeno osnivakim aktom drutva).

157

10. Odgovornost privrednog drutva za obaveze

Obavljanje delatnosti privrednog drutva povezano je sa zakljuenjem brojnih ugovora i preduzimanjem drugih pravnih poslova (npr. izdavanjem hartija od vrednosti, javnim obeanjem nagrade). Privredno drutvo je pravno lice te samostalno, preko svojih organa, stupa u pravne poslove i preuzima razliite obaveze. Preuzete obaveze drutvo je, po pravilu, duno samo ispuniti savesno i u svemu kako one glase. Obavezu moe ispuniti i tree lice, ali to je retki izuzetak u privrednom pravu. Nezavisno od injenice da li je odgovornost privrednog drutva nastala preuzimanjem ugovorne obaveze ili je ona vanugovorne prirode privredno drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Izvrenje radi ostvarenja novanog potraivanja prema drutvu moe se sprovesti na svim njegovim raunima kod organizacija koje obavljaju poslove platnog prometa i na dinarskoj vrednosti deviznih sredstava koje ono ima na deviznom raunu kod banke.

158

11. Lica koja imaju dunost prema drutvu

Odreena lica privrednog drutva duna su da rade u interesu drutva, a ne u svom linom interesu. Ona svoje poslove moraju izvravati savesno i lojalno, sa panjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog drutva i da uvaju poslovnu tajnu drutva. Dunosti prema privrednom drutvu, prema lanu 31. ZPD, imaju: 1) ortaci ortakog drutva i komplementari komanditnog drutva; 2) lica koja se u skladu sa ZPD smatraju kontrolnim lanovima drutva s ogranienom odgovornou ili kontrolnim akcionarima akcionarskog drutva; 3) zastupnici drutva; 4) lanovi upravnog odbora, lanovi izvrnog odbora, lanovi nadzornog odbora, lanovi odbora revizora i interni revizor drutva s ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva; 5) lica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutva i 6) likvidacioni upravnik privrednog drutva. Navedena lica koja imaju lini interes, duna su biti lojalna, a naroito: da ne koriste imovinu privrednog drutva u linom interesu, ne koriste povlaene informacije u privrednom drutvu za lino bogaenje; ne zloupotrebljavaju pozicije u privrednom drutvu za lino bogaenje; ne koriste poslovne mogunosti privrednog drutva za svoje line potrebe i sl. Lica koja imaju dunosti prema drutvu ne mogu biti direktno ili indirektno angaovana u drugom privrednom drutvu konkurentske delatnosti, izuzev ako za to dobiju odobrenje u skladu sa lanom 35. ZPD. Ortak, lan ili akcionar privrednog drutva ima pravo da podnese individualnu tubu u svoje ime protiv bilo kog lica koje ima dunosti prema drutvu, za naknadu tete koju mu to lice prouzrokuje povredom utvrenih dunosti. U sluaju ortakog drutva, dunosti prema drutvu su istovremeno i dunosti prema ortacima drutva. Komanditor, lan ili akcionar imaju pravo da podnose derivativnu tubu u svoje ime, a za raun drutva protiv bilo kog lica koje ima dunosti prema drutvu, radi naknade tete prouzrokovane privrednom drutvu.

Odeljak drugi PRAVNE FORME PRIVREDNIH DRUTVA

159

I.

ORTAKO DRUTVO
1. Pojam. Osnivanje. Razgranienje.

Ortako drutvo osnivaju dva ili vie zikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, a za dugove drutva odgovaraju solidarno i neogranieno celokupnom svojom imovinom, ako sa poveriocem nije drukije ugovoreno. Osnivaki akt ortakog drutva je ugovor o osnivanju drutva. Pored osnivakog akta ortaci mogu imati i ugovor ortaka drutva.206 Ortako drutvo se razlikuje od graanskog ortakluka. Graanski ortakluk je klasini ugovor obligacionog prava koji, po pravilu, ima konsensualni karakter, a ne upisuje se u Registar. Uspostavljanje graanskog ortakluka moe biti motivisano ne samo sticanjem koristi (vrenjem graansko pravnih poslova) nego i drugim razlozima. Graanski ortakluk u naem pravu nema svojstvo pravnog lica, a sporove izmeu njega i treih lica, kao i njihove meusobne odnose, razreavaju redovni sudovi po optim parninim pravilima. Ortako drutvo je institut privrednog prava koji nastaje na osnovu pismenog ugovora.207 Pravni subjektivitet stie registracijom u Registru,208 ima svojstvo pravnog lica i obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Privredne sporove raspravljaju u naem pravu trgovinski sudovi, a ne sudovi opte nadlenosti.209

2. Osnivaki akt i ugovor ortaka drutva

Osnivaki akt - ugovor o osnivanju ortakog drutva zakljuuje se u pisanom obliku, a potpisi osnivaa overavaju se. Izmene i dopune ugovora vre se uz saglasnost svih ortaka drutva osim kad je tim ugovorom drukije odreeno. Ugovor o
206

207 208 209

Izraz ortakluk potie od turske rei ortak koja oznaava zajedniara, druga u kakvom poslu, kompanjona, ali i suvlasnika, dok se u narodnom govoru koristi da oznai vezu dva ili vie lica uspostavljenu radi voenja nekog preduzetnitva - vidi: kalji, A., Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Svjetlost, Sarajevo, 1989, str. 503. Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., str. 126. Isto reenje usvojio je i lan 70. stav 1. GKRF. Vidi npr: lan 552. stav 2. vZO; paragraf 106. NTZ; l. 73. stav 2. GKRF. O razlikama vidi potpunije: Babi, I., Graanski ortakluk - neka pitanja razgranienja od trgovakog ortakluka, Zbornik radova Novi ugovori... Beograd, 1995. godine.

160

osnivanju ortakog drutva naroito sadri: 1) puno ime i prebivalite svih zikih lica ortaka i poslovneo ime i sedite pravnog lica svakog ortaka; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) delatnost; 4) oznaenje vrste i vrednosti uloga ortaka. Osnivaki akt moe da sadri i druge elemente. Ortako drutvo moe, pored osnivakog akta, da ima i ugovor ortaka drutva. Ugovor ortaka drutva naroito ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. Formalan je jer se sainjava u pisanoj formi i potpisuje ga svaki ortak, ali ne mora biti overen. Na isti nain vre se izmene i dopune ugovora. On je meusobno obavezan i sa naknadom tako da svaki ugovara odgovara za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja. Zakljuuje se s obzirom na linost (intuitu personae) jer su vana lina svojstva lana drutva u kome bi trebalo da vladaju odnosi poverenja. Ugovor je u osnovi komutativan jer je, u vreme njegovog zakljuenja, stranama poznato ta ini predmet njihovih obaveza tj. izvesna je unapred visina i vrednost prestacija svake strane. Dugotrajan je i imenovan, a zasniva se sa ciljem obavljanja privredne delatnosti koja traje relativno due vreme. Ugovor ortaka ortakog drutva ne prilae se uz prijavu za registraciju. Ako postoji suprotnost izmeu ugovora o osnivanju ortakog drutva i ugovora ortaka drutva, primenjuje se ugovor o osnivanju ortakog drutva (osnivaki akt).

3. Odnosi izmeu ortaka i ortaka sa ortakim drutvom

Pravni odnosi ortaka sa ortakim drutvom i odnosi izmeu ortaka ureuju se ugovorom o osnivanju ortakog drutva (osnivaki akt) i ugovorom ortaka drutva, ako je ortako drutvo zakljuilo takav ugovor.
3.1. OBAVEZA UNOENJA ULOGA. RASPOLAGANJE UDELOM

Visinu osnovnog kapitala i uloga svakog lana ortakog drutva odreuju strane ugovorom o osnivanju ortakog drutva.210 Ako osnivakim ugovorom nije uopte predvieno unoenje uloga u ortako drutvo Registrator e e odbiti da na osnovu tog ugovora drutvo registruje u Registru. Ulog ortaka u ortako drutvo moe biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu i uslugama, koji su izvreni ili treba da budu izvreni. U ortako drutvo ortaci ulau uloge jednake vrednosti. Prenos udela je slobodan izmeu ortaka ortakog drutva. Ortak moe preneti svoj udeo treem licu samo uz saglasnost ostalih ortaka. Ortaci ortakog drutva imaju pravo preeg sticanja tog udela. Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela treem licu, a ne iskoriste pravo preeg sticanja, ortak moe preneti svoj udeo treem licu i bez te saglasnosti.
210

lan 70 st. 2. GKRF je odredio da osnivaki ugovor trgovakog ortakluka sadri visinu, sastav, rokove i redosled unoenja uloga u drutvo.

3.2. UPRAVLJANJE ORTAKIM DRUTVOM (POSLOVODSTVO)

Svaki lan drutva ima pravo i dunost da vodi poslove drutva. Nitava je odredba osnivakog akta ili ugovora ortaka drutva kojom se ortak unapred odrie od prava na poslovoenje. Odluke ortaka o pravnim poslovima koji predstavljaju redovnu delatnost donose se veinom od ukupnog broja glasova ortaka. Saglasnost svih ortaka potrebna je za donoenje odluka o poslovima koji su izvan redovne delatnosti drutva, kao i za odluku o prijemu novog ortaka drutva. Voenje poslova drutva moe se osnivakim aktom ili ugovorom ortaka preneti: na jednog lana drutva; na dva ili vie lanova drutva; na prokuristu ili neko tree lice. Ako je osnivakim aktom poslovodstvo preneseno na jednog lana, dva lana ili vie lanova drutva, ostali lanovi drutva nemaju pravo na poslovodstvo. Ortak ortakog drutva moe iz opravdanih razloga (to cene ostali ortaci) odustati od poslovoenja u otkaznom roku koji je odreen osnivakim aktom ili ugovorom ortaka drutva. Ovlaenje za poslovoenje moe se odlukom nadlenog suda oduzeti po tubi drutva ili preostalih ortaka drutva, ako se utvrdi da nije bio sposoban da vodi poslove drutva ili da ini teu povredu dunosti poslovoenja. Ortak ortakog drutva ima pravo na naknadu svih trokova koje je imao u voenju poslova drutva i koji su s obzirom na okolnosti sluaja bili neophodni.
3.3. RASPODELA DOBITI I SNOENJE GUBITAKA

161

Ortako drutvo se osniva sa ciljem sticanja dobiti i njene podele. Stoga je jedno od osnovnih prava svakog lana drutva pravo na dobit. Dobit i gubitak ortakog drutva se raspodeljuje meu ortacima na jednake delove. Ako osnivaki akt ortakog drutva sadri odredbu kojom se odreuje samo udeo u dobiti ili samo udeo u gubitku, smatra se da se ona odnosi i na dobit i gubitak. Na kraju svake poslovne godine ortaci usvajaju nansijski izvetaj kojim se utvruje dobit i gubitak ortakog drutva i uee svakog ortaka u dobiti i gubitku. Deo dobiti koji pripada ortaku ortakog drutva u dobiti ortakog drutva, isplauje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja nansijskog izvetaja. Pravo na deo dobiti (kao imovinsko pravo) moe se preneti na drutvo ili drugo lice (npr. cedirati, zaloiti), ali je iskljuena mogunost prenoenja lanskog poloaja u drutvu, jer je ortakluk drutvo u kome su bitna svojstva svakog lana.
3.4. ODGOVORNOST ORTAKA ZA OBAVEZE DRUTVA

Nae pravo je prihvatilo sistem supsidijarne, solidarne i neograniene odgovornosti lanova drutva za obaveze drutva. Ortako drutvo, naime, ima svojstvo pravnog lica tako da imovina pripada samom drutvu. Zbog toga se ulozi koje je lan ortakog drutva preneo u svojinu drutva ne mogu koristiti kao garancija ili

162

za namirenje potraivanja poverilaca ortaka kao lana drutva. Poverilac ortaka drutva svoje potraivanje moe namiriti i iz potraivanja tog ortaka prema drutvu (to potraivanje, naime, ulazi u imovinu lana drutva) i udela koji pripada tom lanu drutva na osnovu uloga u drutvu. Stoga nije prihvatljivo miljenje koje istie da Na zakon usvaja sistem neposredne solidarne odgovornosti lanova ovog drutva za obaveze drutva...211 Ortako drutvo je pravni subjekat koje ima svoju imovinu i samo odgovara za svoje obaveze. Samo ako se poverioci ne mogu naplatiti na imovini drutva tada odgovaraju (supsidijarno) ortaci drutva. To je, ustvari, odgovornost za tuu obavezu - iz odnosa drutva i poverilaca, a ne odgovornost izmeu poverioca i ortaka drutva. Za dugove drutva odgovaraju oni ortaci drutva koji su to svojstvo imali u momentu nastanka obaveze (a ne u trenutku dospelosti obaveze), iako su u drutvo uli naknadno ili su docnije istupili iz drutva.212 lanovi ortakog drutva odgovaraju za obaveze drutva supsidijarno - ako se poverioci nisu mogli naplatiti na imovini drutva, po optim pravilima o solidarnoj odgovornosti dunika.
3.5. PRESTANAK ORTAKOG DRUTVA I ISTUPANJE ORTAKA

Ortako drutvo kao subjekat prava (pravno lice) prestaje: 1) istekom vremena na koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja; 2) odlukom ortaka o prestanku; 3) steajem drutva; 4) neobavljanjem poslova neprekidno u periodu od dve godine; 5) sudskom odlukom o prestanku; 6) nastupanjem bilo kojeg drugog dogaaja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom ortaka drutva koji ima za posledicu prestanak drutva. Ortako drutvo osnovano na odreeno vreme ili za ispunjenje odreenog cilja prestaje protekom vremena ili ispunjenjem cilja. Ako ortako drutvo nastavi da posluje, smatra se da je drutvo preutno dobilo saglasnost svih ortaka da je osnovano na neodreeno vreme (preutno produenje). Na osnovu tube nekog od ortaka, protiv ortakog drutva i svih drugih ortaka u drutvu, sud e doneti odluku da drutvo prestaje kad za to postoje opravdani razlozi odreeni lanom 83. stav 2. ZPD. Ako tuilac preinai tubu, sud moe, umesto odluke o prestanku ortakog drutva da donese odluku o iskljuenju ortaka iz drutva.
211 212

Vasiljevi, M., op. cit., str. 148. Vidi: Velimirovi, M., Poslovno pravo, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, strana 67., Vasiljevi, M., Privredna drutva, Udruenje pravnika u privredi SR Jugoslavije, Beograd, 1999, strana 120; Barbi, J., Drutvo s neogranienom solidarnom odgovornou lanova, Privreda i pravo, br.1112/90, strana 748. i l. 102. i 145. ZOP. lan 75. sttav 2. GKRF je propisao da lan trgovakog ortakluka koji nije njegov osniva odgovara jednako sa drugim uesnicima za obaveze, nastale posle njegovog ulaska u drutvo. Onaj lan koji je izaao iz drutva odgovara za obaveze drutva nastale do momenta njegovog izlaska iz drutva, jednako sa ostalim lanovima u trajanju od dve godine od dana utvrivanja izvetaja o poslovanju drutva za godinu u kojoj je on izaao iz drutva.

Nastupanje zakonom odreenih okolnosti ima za posledicu prestanak svojstva ortaka. Prestankom svojstva ortaka u ortakom drutvu, po pravilu, ne prestaje ortako drutvo. Kad osnivakim aktom ili ugovorom ortaka drutva nije drukije odreeno, svojstvo ortaka u ortakom drutvu prestaje u sluaju: 1) smrti ortaka; 2) otvaranje steaja nad nekim od ortaka; 3) otkaza nekog ortaka; 4) donoenja odluke ortaka u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka drutva i ZPD; i 5) u drugim sluajevima odreenim osnivakim aktom ili ugovorom ortaka ortakog drutva. Ortako drutvo nastavlja da posluje sa naslednicima preminulog ortaka, ako je tako odreeno osnivakim aktom i uz saglasnost naslednika. Ova prava naslednici mogu vriti od dana saznanja za nasleivanje ili od dana postavljanja zastupnika nasledniku koji nema poslovnu sposobnost. Svaki ortak drutva moe da otkae lanstvo u drutvu podnoenjem pisanog otkaza najmanje est meseci pre isteka poslovne godine, osim ako je osnivakim aktom drukije odreeno. Iskljuenje ili ogranienje prava ortaka na otkaz je nitavo. Ako pojedini ortak ne ispuni obavezu unoenja ugovorenog uloga, odreenog osnivakim aktom ili ugovorom ortaka, ili ako postoje drugi opravdani razlozi (vidi lan 84. stav 2, a u vezi sa lanom 179. stav 2. ZPD) ostali ortaci mogu pred nadlenim sudom pokrenuti postupak iskljuenja tog ortaka iz drutva. Ako se otkazima (ili na drugi nain) broj lanova drutva svede na jedan taj ortak je duan da preduzeme sve neophodne mere da uskladi poslovanje drutva uslovima propisanim ZPD ili da nastavi poslovanje kao preduzetnik, naknasnije u roku od tri meseca od dana kada je ostao jedini ortak drutva. Ako u tom roku jedini ortak ortakog drutva ne uskladi svoj poloaj sa ZPD, ortako drutvo prestaje likvidacijom. Prestanak drutva i istupanje ortaka iz ortakog drutva prijavljuju Agenciji za privredne registre preostali ortaci ovlaeni za zastupanje ortakog drutva. Ako je ortako drutvo prestalo sudskom odlukom, sud po slubenoj dunosti registruje prestanak ortakog drutva.

163

II.

KOMANDITNO DRUTVO
1. Pojam

Komanditno drutvo je privredno drutvo koje osnivaju ugovorom dva ili vie zikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice za obaveze tog drutva odgovara neogranieno (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).213
213

Vidi: lan 23. ZTDF; lan 164. stav 1. ZOP RS; lan 96. stav 1. ZPD FBiH; lan 131. ZTDH.

164

U komanditnom drutvu, prema tome, postoje dve vrste lanova. Jedni lanovi odgovaraju za obaveze drutva neogranieno i nazivaju se komplementari. Odgovornost komplementarna je supsidijarna. Naime, komanditno drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom, a u sluaju da drutvo nema imovine odgovaraju komplementari. Drugi lanovi odgovaraju za obaveze drutva u visini svog uloga i nazivaju se komanditori. Svojstvo komplementara i komanditora moe biti ziko i/ili pravno lice. Ovo drutvo se moe osnovati samo ako postoji barem jedan komplementar i jedan komanditor. U pravnoj nauci opravdano preovlauje stav da je komanditno drutvo drutvo lica.214 Naime, na komanditno drutvo se supsidijarno primenjuju odredbe kojima je regulisano ortako drutvo, a komplemetari, po pravilu, imaju status ortaka ortakog drutva.

2. Osnivanje komanditnog drutva

2.1. ZAKLJUENJE I IZMENA OSNIVAKOG UGOVORA

Komanditno drutvo se osniva ugovorom svih lanova drutva (osnivaki akt). U praksi je ugovor osnovni akt kojim se osniva drutvo. Ovaj oblik drutva mogu osnovati najmanje dva lica, a iskljuena je mogunost da se kao osniva drutva pojavi samo jedan osniva.215 Ugovor o osnivanju komanditnog drutva se zakljuuje u pismenoj formi, a potpisi ugovaraa moraju biti overeni. Forma ovog ugovora je bitan uslov njegove punovanosti (forma ad solemnitatem). Ugovor mora da sadri sledee bitne elemente: 1) puno ime i prebivalite svakog zikog lica i poslovno ime i sedite pravnog lica komplementara i komanditora, kao i oznaenje koje lice ima svojstvo ortaka; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivaa; 4) delatnost komanditnog drutva. Pored ovih, obaveznih elemenata strane mogu ugovorom regulisati i druge odnose kao to su: rok za unoenje uloga u drutvo, ruljivost, duinu trajanja drutva, izmene i dopune ugovora, dejstvo vie sile, raskid ugovora. Na pravne situacije koje strane ne urede odredbama ugovora primenjuju se opte odredbe Zakona o obligacionim odnosima. Pravilo je da se osnivaki ugovor menja saglasnou svih komplementara i komanditora drutva, ako njime nije drukije odreeno. Ako se izmene osnivakog ugovora vre tako da se poveavaju ranije utvrene obaveze ortaka drutva ili se tom ortaku odreuju nove obaveze pored postojeih, one se vre uz saglasnost ortaka drutva na koje se te izmene odnose.
214

215

Uporedi: Barbi, J., Komanditno drutvo, Privreda i pravo, br. 1-2/91, strana 4; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana 85. i Jankovec, I., op. cit., strana 60. Vidi: Malenovi, M., Komanditno drutvo, Pravo i privreda, br. 3-6/95, strana 161.

2.2. UGOVOR ORTAKA DRUTVA. ODNOS OSNIVAKOG UGOVORA I UGOVORA ORTAKA.

165

Pored osnivakog akta, komanditno drutvo moe imati i ugovor ortaka drutva kojim se odreuje, naroito, poslovanje drutva i upravljanje drutvom. Ovaj ugovor mora biti pisan i potpisan od svih ortaka. On se ne mora biti overen i ne prilae se uz registracionu prijavu. Ugovor ortaka komanditnog drutva i promene ugovora imaju pravno dejstvo meu ortacima danom potpisivanja svih ortaka, ako tim ugovorom nije drukije odreeno. U sluaju neusklaenosti izmeu osnivakog akta komanditnog drutva i ugovora ortaka drutva, primenjuje se osnivaki akt (ugovor o osnivanju komanditnog drutva).
2.3. REGISTRACIONA PRIJAVA OSNIVANJA KOMANDITNOG DRUTVA

Uz registracionu prijavu osnivanja komanditnog drutva prilau se: 1) dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa zikog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice); 2) osnivaki ugovor drutva, sa overenim potpisima osnivaa; 3) potvrda banke o uplati novanog uloga komanditora na privremeni raun ili njegova overena izjava o tome da je obezbedio novani ulog; 4) procena ovlaenog procenjivaa vrednosti nenovanog uloga komanditora; 5) odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom i 6) overen potpis zastupnika.

3. Odnosi meu ortacima i izmeu ortaka i drutva

Unoenje uloga komplementara i komanditora u komanditno drutvo, prenoenje udela u drutvu, deoba dobiti i snoenje gubitaka regulie se osnivakim ugovorom ili ugovorom ortaka. U sluaju da tim ugovorima ovi odnosi nisu regulisani primenjuju se sledea dopunsko dispozitivna pravila. Ulog komanditora u komanditno drutvo, isto kao i komplementara, moe biti novani i nenovani, ukljuujui i izvreni rad i usluge u komanditnom drutvu. Nenovani ulog se mora proceniti. Komanditor unosi u komanditno drutvo ceo ugovoreni ulog (novani i nenovani izuzev rada i usluga koje e se tek izvriti) pre sticanja svojstva komanditora. Nije predvien minimalni novani deo osnovnog kapitala koji se mora uneti u komanditno drutvo. Ovo drutvo, meutim, ne moe nastati ako u njega nije unesen nikakav ulog. Komplementari imaju status lanova ortakog drutva te se na njih primenjuju pravila odreena za ortake u ortakom drutvu. Komplementar komanditnog drutva ne moe preneti ceo ili deo svog udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara. Suprotno tome, komanditor komanditnog drutva moe preneti deo ili ceo svoj udeo prodajom, poklonom, nasleem ili na drugi nain.

166

Komanditori i komplementari uestvuju u deobi dobiti i snoenju gubitaka srazmerno procentu udela u drutvu. Komplementar (jedan ili vie) ima pravo da upravlja komanditnim drutvom i vodi poslove drutva - pravo na poslovodstvo. Komanditor ne moe vriti poslovoenje drutva.

4. Odnosi komanditnog drutva i ortaka prema treim licima

Komplementari upravljaju drutvom i vode poslove drutva te su oni ovlaeni da prema treim licima zastupaju komanditno drutvo. Komanditno drutvo mogu zastupati jedan komplementar, neki komplementari kojima je povereno poslovodstvo ili svi komplementari. Ako vie komplementara zastupa komanditno drutvo svaki zastupnik ga zastupa i potpisuje samostalno, osim ako je ugovorom o osnivanju drutva odreeno kolektivno zastupanje, kada se pravni posao moe zakljuiti samo saglasnou svih lanova ovlaenih na kolektivno zastupanje. Komanditor ne moe da zastupa komanditno drutvo, osim po dobijenom punomoju ili prokuri. Komanditor odgovara kao i komplementar prema treim licima ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneseno u poslovno ime komanditnog drutva. Komanditor koji zakljui ugovor s treim licem bez naznake da istupa kao punomonik ili kao prokurist odgovara prema treem savesnom licu kao i komplementar za obaveze koje proisteknu iz tog ugovora. Komaditno drutvo kao pravno lice ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine lanova drutva. Stoga lini poverioci komanditora i komplementara nemaju pravo naplate i obezbeenja plaanja iz imovine komanditnog drutva. Ali, ako imovina komanditnog drutva nije dovoljna za namirenje potraivanja poverilaca drutva, poverioci drutva svoja potraivanja prema komplementarima (shodno njihovoj neogranienoj odgovornosti) ostvaruju ravnopravno s njihovim linim poveriocima.

5. Promene u lanstvu i status drutva

Komanditno drutvo ne prestaje u sluaju smrti komanditora, kao ni u sluaju prestanka komanditora koji nije ziko lice. Ako iz komanditnog drutva istupe svi komplementari, a novi komplementari nisu primljeni u roku od tri meseca od dana istupanja poslednjeg komplementara, komanditori mogu u daljem roku od tri meseca doneti jednoglasnu odluku o promeni pravne forme u drutvo s ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo. Ukoliko komanditori ne postupe na navedeni nain komanditno drutvo prestaje likvidacijom. U sluaju da iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, komanditno drutvo moe nastaviti da posluje kao ortako drutvo ili kao preduzetnik.

III.

DRUTVO S OGRANIENOM ODGOVORNOU

1. Pojam. Osnivai drutva

167

Drutvo s ogranienom odgovornou je forma drutva koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili zikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, a za svoje obaveze ovo drutvo odgovara celokupnom imovinom. Nijedan lan drutva ne odgovara svojom imovinom za obaveze drutva. lan drutva koji u drutvo nije uneo ulog, u skladu sa osnivakim aktom drutva, odgovara za neuneti ulog u imovinu drutva. Drutvo moe osnovati jedno pravno ili ziko lice ili vie pravnih i/ili zikih lica, ali ne vie od 50 lanova. Ako se broj lanova drutva povea iznad 50, ali ne vie od 100 lanova, i ako se taj broj odri u periodu duem od godinu dana, to drutvo menja pravnu formu u formu zatvorenog akcionarskog drutva. Kao osnivai drutva mogu se pojaviti pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost ili neku drugu delatnost, ako to posebnim zakonom nije iskljueno. Fizika lica kao osnivai moraju biti potpuno poslovno sposobna. Osnivanje drutva s ogranienom odgovornou zapoinje zakljuenjem ugovora o osnivanju odnosno donoenjem osnivakog akta, a zavrava se njegovom registracijom kada stie pravni subjektivitet. Osnivanje nije jedini, iako je najei, nain nastanka drutva s ogranienom odgovornou. Ono, naime, moe nastati i pretvaranjem drugog oblika drutva u drutvo s ogranienom odgovornou ili statusnom promenom.216

2. Osnivanje drutva
2.1. OSNIVAKI AKT

Vrsta osnivakog akta odreena je okolnou da li drutvo osnivaju dva ili vie osnivaa ili je osniva drutva samo jedno lice. Ako drutvo osnivaju dva ili vie osnivaa osnivaki akt je ugovor, a kada ga osniva jedan osniva - odluka o osnivanju.217 Zabranjeno je sukcesivno osnivanje ovog drutva.218 ...jer bi to bilo suprotno zatvorenoj prirodi ovog drutva i snanim elementima intuitu personae u njemu.219 Dva ili vie lica osnivaju drutvo s ogranienom odgovornou na osnovu ugovora. Na zakljuenje ugovora primenjuju se opte odredbe ZOO kojima je
216 217

218

219

Videti: Barbi, J., ibidem, strana 499. Ako drutvo osniva jedno lice osnivaki akt drutva je, prema reenju usvojenom u ruskom pravu, statut (lan 89. stav 1. GKRF). ZTDH odreuje da jedan osniva drutva daje izjavu o osnivanju drutva s ogranienom odgovornou kod javnog belenika i da ona zamenjuje ugovor. Zabranu sukcesivnog osniva drutva, naprimer, propisuju paragraf 418. stav 4. TZKJ i lan 387. stav 4. ZTDH. Vasiljevi, M., op. cit. str. 141.

168

regulisano zakljuenje ugovora. Za zakljuenje osnivakog ugovora direktoru nije potrebno posebno ovlaenje ako je po zakonu i statutu pravnog lica ovlaen na zakljuenje tog pravnog posla. Ugovor kao osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou sainjava se u pismenom obliku, a potpisi osnivaa drutva moraju se overiti. Shodno tome i punomoje kojim je osniva ovlastio ziko lice da u ime i za njegov raun zakljui ugovor o osnivanju drutva mora biti sainjeno u pismenom obliku, a potpis vlastodavca (osnivaa) overen pred sudom. Kao ugovorne strane pojavljuju se dva ili vie zikih i/ili pravnih lica koja osnivaju drutvo. Na faze koje prethode zakljuenju ugovora takoe se primenjuju opta pravila obligacionog prava o izjavi volje, o ponudi, prihvatanju ponude, zakljuenju predugovora, odnosno postizanju saglasnosti volja. Osnivaki akt drutva - ugovor ili odluka o osnivanju - naroito sadri: 1) puno ime i prebivalite svakog zikog lica i poslovno ime i sedite svakog pravnog lica lana drutva; 2) poslovno ime i sedite drutva; 3) delatnost; 4) iznos osnovnog kapitala i iznose, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednost nenovanog uloga; 5) nain i vreme unoenja nenovanog uloga, odnosno vreme uplate novanih uloga; 6) ukupan iznos trokova osnivanja; 7) odredbe posebne pogodnosti bilo kom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili u poslovima pre osnivanja drutva ili utvrivanja ispunjenosti uslova za poetak poslovanja. Osnivaki akt moe da sadri i druge odredbe, ukljuujui i one koje moe da sadri i ugovor lanova drutva.
2.2. UGOVOR LANOVA DRUTVA. ODNOS OSNIVAKOG AKTA I UGOVORA.

Za razliku od osnivakog akta koji mora biti donesen odnosno zakljuen, lanovi drutva s ogranienom odgovornou mogu, a ne moraju, da zakljue ugovor. Ugovor lanova drutva ne dostavlja se uz registracionu prijavu drutva. Za punovanost ugovora dovoljno je da je zakljuen u pisanoj formi (ne mora biti overen). Shodno tome, ugovor i njegove izmene i dopune, proizvode dejstvo danom potpisivanja od svih lanova drutva, ako ugovorom nije drukije odreeno. Ugovor lanova drutva naroito sadri odredbe o: obavezama lanova drutva na dodatne uloge pored osnovnih uloga, kao i posebnim naknadama i posledicama u sluaju neispunjenja takvih obaveza; posebnim uslovima i nainu prenosa udela lanova drutva koji se razlikuje od naina regulisanog ZPD; nainu za ostvarivanje prava glasa lanova drutva ili prava na dividendu; postupku odluivanja meu lanovima drutva. Ako su osnivaki akt drutva i ugovor lanova drutva neusklaeni, primenjuje se osnivaki akt drutva.

2.3. OSNOVNE OBAVEZE LANOVA - ULOZI I OSNOVNI KAPITAL

Osnivai mogu osnovati drutvo s ogranienom odgovornou ako ispune pretpostavke u pogledu osnovnog kapitala i uloga u drutvo. Ulog u drutvu s ogranienom odgovornou moe biti novani i nenovani. Nenovani ulog ukljuuje i izvreni rad i pruene usluge drutvu. Ulozi u drutvo se ulau u skladu sa osnivakim aktom drutva. Ako je to odreeno osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva, lanovi drutva mogu doneti odluku o ulaganju dodatnih uloga. Kad osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno, dodatni ulozi lanova drutva srazmerni su udelima. Osnovni kapital drutva formira se od uloga osnivaa. Novani deo osnovnog kapitala drutva s ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi najmanje od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Najmanje polovina ovog iznosa uplauje se na privremeni raun do registracije drutva, a ostatak se uplauje na raun drutva u roku od dve godine od od dana registracije. Relevantan je propisani (zvanini) kurs evra. Za osnivanje nansijskih i osiguravajuih organizacija i privrednih drutava koja obavljaju zakonom odreene delatnosti, kao drutava s ogranienom odgovornou, posebnim zakonom moe se odrediti vei minimalni osnovni kapital. Minimalni iznos osnovnog kapitala ima svrhu da onemogui osnivanje drutva s ogranienom odgovornou koje poveriocima ne daje dovoljno sigurnosti da e svoja potraivanja moi naplatiti od drutva.220 Osnovni kapital drutva moe se odlukom skuptine lanova poveati novim ulozima lanova ili pretvaranjem raspoloivih rezervi za ove namene u osnovni kapital. Osnovni kapital drutva moe da se smanji odlukom skuptine lanova, ali ne ispod iznosa propisanog minimalnog osnovnog kapitala.

169

3. Udeli u drutvu
3.1. STICANJE UDELA. PRAVNA PRIRODA.

lan drutva s ogranienom odgovornou stie udeo u osnovnom kapitalu drutva srazmerno vrednosti unesenog uloga. lan drutva moe imati jedan udeo u drutvu. Ako lan drutva stekne jedan ili vie udela, ti udeli se spajaju sa postojeim udelom i zajedno ine jedan udeo. Udeo moe pripadati jednom licu ili veem broju lica. Kad su dva ili vie lica imaoci udela smatraju se suvlasnicima. Suvlasnici se, u odnosu na drutvo, smatraju jednim lanom. U knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog suvlasnika udela. Suvlasnici udela u drutvu svoja prava glasa i druga prava ostvaruju preko jednog zajednikog punomonika, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno.
220

Pahorukov, N., op. cit., str. 521.

170

Udeli u drutvu nisu hartije od vrednosti. Shodno tome ne mogu se sticati, niti se njima moe raspolagati upuivanjem javne ponude. Drutvo izdaje svakom lanu potvrde kao dokaz lanstva i njegovog udela, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno.
3.2. KNJIGA UDELA. ZNAAJ UPISA U KNJIGU UDELA.

Drutvo s ogranienom odgovornou vodi knjigu udela i duno je da je dri u svom seditu. U knjigu udela upisuju se: ime i prebivalite odnosno poslovno ime; sedite i poreski identikacioni broj svakog lanas drutva, odnosno svakog suvlasnika i njihovog zajednikog punomonika; iznos ugovorenih i uplaenih uloga i eventualne sporedne inidbe i dopunski ulozi pored osnovnog uloga: optereenje udela; broj ili procenat glasova svakog udela, podele i svi prenosi udela ukljuujui i vreme prenosa i ime podnosioca i sticaoca, kao i sve eventualne promene ovih podataka. Drutvo podnosi prijavu Registru radi registracije svih promena podataka upisanih uknjizi udela. U odnosu na drutvo lan drutva je lice koje je kao takvo upisano u knjigu udela, a u odnosu na trea lica, lan drutva je lice koje je kao takvo registrovano u Registru.
3.3. PRAVA PO OSNOVU UDELA

lanovi drutva po osnovu udela imaju: 1) pravo glasa; 2) imovinska prava prema drutvu ukljuujui i uee u dobiti i 3) pravo uea u raspodeli likvidacionog vika. Ova prava srazmerna su udelima lanova u ukupno uplaenom osnovnom kapitalu drutva u vreme ostvarenja tih prava, ako osnivakim aktom nije drukije odreeno.
3.4. SOPSTVENI ULOZI DRUTVA

Sopstvenim udelom drutva s ogranienom odgovornou smatra se udeo koji drutvo stekne od svojih lanova. Od svojih lanova drutvo moe sticati udele koji su u celini uplaeni, kao i udele koji nisu u celini uplaeni. Drutvo moe stei udele kupovinom od lanova drutva po osnovu prinudnog prestanka svojstva lana drutva ili po drugom osnovu. Drutvo po osnovu sopstvenog udela nema pravo glasa, a ti udeli se ne raunaju u kvorum glasova i ne daju pravo na dividendu.

4. Osnovna prava lanova drutva

4.1. PRAVO RASPOLAGANJA UDELOM

Ako Zakonom o privrednim drutvima, osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije ureeno, udeo lana drutva s ogranienom odgovornou moe se slobodno prenositi i to: 1) drugom lanu drutva ili drutvu; 2) supruniku

prenosioca, bratu, sestri, pretku, potomku ili supruniku potomka; 3) zakonskom zastupniku ili nasledniku lana drutva, nakon njegove smrti; 4) statusnom promenom u skladu sa ZPD. lan drutva pre nego to ponudi svoj udeo ili deo udela treem licu, izvan kruga navedenih lica, duan je da taj udeo ili deo udela ponudi drutvu (zakonsko pravo preeg sticanja). Ako drutvo ne iskoristi pravo preeg sticanja u roku odreenim osnivakim aktom ili ugovorom, ponuda se dostavlja drugim lanovima drutva. Ukoliko je ponuda lana drutvu, odnosno lanovima drutva za sticanje udela, odbijena taj lan drutva moe preneti svoj udeo ili deo ponuenog udela treem licu po ceni i u skladu sa drugim uslovima svoje ponude drutvu odnosno lanovima drutva ili po vioj ceni.
4.2. ZALAGANJE UDELA OD STRANE LANA

171

lan drutva s ogranienom odgovornou moe dati udeo u zalogu za obezbeenje kredita ili druge svoje obaveze, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno. Davanje udela u zalogu upisuje se u registar zaloge. Ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno, zalogoprimac nema nikakvo pravo glasa ili pravo upravljanja u drutvu dok ne postane lan drutva.
4.3. PRAVO ISPLATE DOBITI

lan drutva s ogranienom odgovornou ima pravo na isplatu dobiti. Isplata dobiti vri se srazmerno udelu u osnovnom kapitalu drutva, u vreme donoenja odluke drutva o takvoj isplati, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno. lan drutva koji stekne pravo na odreenu isplatu postaje poverilac drutva u odnosu na tu isplatu.
4.4. ORGANI DRUTVA S OGRANIENOM ODGOVORNOU

Drutva s ogranienom odgovornou ima skuptinu, direktora. ili upravni odbor, internog revizora ili odbor revizora ako je tako odreeno osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. Skuptinu drutva ine njeni lanovi. U drutvu s jednim lanom ovlaenja skuptine lanova vri taj lan ili ovlaeno lice. On, po donoenju odluke iz nadlenosti skuptine drutva, sastavlja i potpisuje zapisnik i donete odluke upisuje u knjige odluka. Kad drugaije nje odreeno ZPD, osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva skuptina drutva s ogranienom odgovornou odluuje o: odobravanju poslova zakljuenih u vezi osnivanja drutva pre registracije; izboru i razreenju direktora ili lanova upravnog odbora i utvrivanju njihove naknade, odnono zarade; odobravanju nansijskog izvetaja, donoenju odluke o vremenu i iznosu isplate lanovima drutva; davanju prokure i poslovnog punomoja za sve ogranke

172

drutva; dopunskim ulozima od strane lanova drutva; iskljuenju lana drutva, prijemu novog lana i prenosu udela na trea lica kada je odobrenje drutva potrebno; statusnim promenama, promeni pravne forme i prestanku drutva. Skuptina odluuje i o drugim poslovima odreenim lanom 137. ZPD. Godinja sednica skuptine odrava se najkasnije u roku od est meseci nakon zavretka poslovne godine radi usvajanja nansijskih izvetaja i odluivanja o raspodeli dobiti. Sednice skuptina drutva koje se odravaju izmeu godinjih skuptina su vanredne. lan drutva moe potpisivanjem pisanog punomoja imenovati bilo koje drugo lice da glasa u skuptini za njega, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drukije odreeno. Za odravanje skuptine lanova drutva potrebna je veina od ukupnog broja glasova lanova drutva, ako osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva nije drugaije odreeno. Skuptina lanova drutva odluuje prostom veinom glasova lanova potrebnih za odravanje skuptine. Drutvo s ogranienom odgovornou moe da ima direktora ili upravni odbor, to se odreuje osnivakim aktom drutva. Direktora ili lanove upravnog odbora lanovi drutva biraju na sednici skuptine, osim prvog direktora ili lanova prvog upravnog odbora koji mogu biti odreeni osnivakim aktom. Upravni odbor ima predsednika koga biraju lanovi upravnog odobora, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno. Predsednik upravnog odbora zastupa drutvo. Ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno, direktor ili upravni odbor nadlean je za: zastupanje drutva i voenje poslova drutva, utvrivanje predloga poslovnog plana, sazivanje sednice skuptine lanova drutva i utvrivanje predloga dnevnog reda, sprovoenje odluka skuptine lanova, zakljuenje ugovora o kreditu, davanje i opozivanje prokure. Ovi organi su nadleni i za pitanja odreena osnivakim aktom ili ugovorom i lanom 157. ZPD. Drutvo ima internog revizora. Osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva moe biti odreeno da drutvo ima odbor revizora. Ako drutvo ima odbor revizora on se sastoji od najmanje tri lana. Broj lanova odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je ziko lice koje mora ispunjavati uslove odreene posebnim zakonom. Interni revizor i odbor revizora izvetavaju skuptinu lanova drutva: o raunovodstvu, izvetajima i nansijskom poslovanju drutva i njegovih povezanih drutava, usklaivanju poslovanja drutva sa zakonskim i drugim regulatornim zahtevima.

5. Prestanak svojstva lana drutva i drutva

lanu drutva prestaje svojstvo lana: 1) smru; 2) prestankom pravno lica; 3) istupanjem (povlaenjem) u skladu sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva ili uz povredu osnivakog akta ili ugovora lanova drutva; 4) istupanjem (povlaenjem) u skladu sa sudskom odlukom; 5) iskljuenjem u skladu sa sudskom

odlukom, sa osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva; 6) prenosom udela drugom licu; 7) u sluaju drugih dogaaja odreenih osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva koji vode prestanku svojstva lana drutva. Drutvo s ogranienom odgovornou prestaje: 1) istekom vremena odreenog u osnivakom aktu; 2) odlukom skuptine lanova; 3) statusnim promenama koje vode prestanku drutva; 4) steajem (bankrotstvom); 5) pravosnanom odlukom kojom se utvruje da je registracija drutva bila nitava i odreuje brisanje drutva; 6) nastupanjem dogaaja odreenog osnivakim aktom ili ugovorom lanova drutva. Jednolano drutvo prestaje u sluaju steaja ili likvidacije nad jednim lanom koji nema pravnog sledbenika, odnosno smru lana koji nema naslednika udela.

173

IV. AKCIONARSKO DRUTVO

1. Pojam
Akcionarsko drutvo je drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili zikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije.221 Akcionarsko drutvo ima sledea obeleja: 1) to je drutvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu uestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u osnovni kapital drutva ija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u drutvo unelo (po pravilu ulog ostaje u drutvu i kada se akcionari menjaju);222 2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital drutva odreen je zakonom) podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice; 3) akcionar odgovara za obaveze drutva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom jer je imovina drutva, kao i kod ostalih drutava, odvojena od imovine akcionara; 4) srazmerno kapitalu koga ima u drutvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i 5) akcionarsko drutvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.223

2. Osnivanje akcionarskog drutva

Akcionarsko drutvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osniva - odlukom o osnivanju. Oba osnivaka akta moraju biti sainjena u pisanoj
221

222

223

Vidi: Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana 97, Frimerman, A., op. cit. strana 69, Jankovec, I., op. cit., strana 40; lan 187. ZOP; lan 183. stav 1. ZOP RS; lan 107. ZPD FBiH; lan 159. ZTDH. Vidi: Barbi, J., Dioniko drutvo u Zborniku Zakon o trgovakim drutvima drugi dio, Organizator, Zagreb, 1995, strana 103. Prema odredbama lana 179. stava 3. TZKJ Deoniko drutvo je trgovako drutvo bez obzira na predmet preduzea.

174

formi, a potpisi u ugovoru odnosno odluci o osnivanju overeni. Broj lica koja mogu zakljuiti ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog drutva nije ogranien. Akcionarsko drutvo moe imati i statut drutva. Osnivaki akt akcionarskog drutva sadri naroito: puno ime i prebivalite zikih lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva, poslovno ime i sedite drutva, delatnost, oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno, iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaenog i nain njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog, broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge podatke odreene lanom 185. stav 1. ZPD. Akcionarsko drutvo moe da ima statut. Statut, kao i njegove izmene i dopune, proizvode pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donoenja, ako statutom nije drukije odreeno. Statut akcionarskog drutva sainjava se u pisanoj formi. Statutom se blie ureuje poslovanje u akcionaskom drutvu. U sluaju neusklaenosti osnivakog akta i statuta drutva primenjuje se osnivaki akt drutva.

3. Osnivaka skuptina otvorenog akcionarskog drutva

Osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Sud u vanparninom postupku moe, na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 1/10 upisanih akcija, da produi rok za 30 dana za odravanje skuptine akcionara. Osnivaka skuptina saziva se pisanim pozivom svakom upisniku akcija uz koga se prilae osnivaki akt, izvetaj osnivaa i ovlaenih procenjivaa i druge sastojke odreene lanom 198. stav 3. ZPD. Svi upisnici potpuno uplaenih akcija imaju pravo da uestvuju sa pravom glasa na osnivakoj skuptini. Kvorum za odravanje osnivake skuptine i pravovaljano odluivanje je obina veina uplaenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadlenosti. Ako osnivai akcionarskog drutva ne sazovu osnivaku skuptinu u roku od 60 dana, od isteka roka za upis akcija ili isteka jo naknadnog sudskom odlukom produenog roka, odnosno ako osnivaka skuptina nije odrana u skladu sa ZPD ili nije donela propisane odluke, smatra se da osnivanje drutva nije uspelo. U tom sluaju osnivai odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraaj uplaenih iznosa. Osnivaka skuptina akcionarskog drutva: utvruje da li su propisno upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti nenovani ulozi, u skladu sa ZPD i osnivakim aktom; bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog

odbora, ako to osnivai nisu izvrili u osnivakom aktu i odluuje i o ostalim pitanjima odreenim u lanu 202. ZPD.

175

4. Otvoreno i zatvoreno drutvo

Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom aktu nije navedena vrsta drutva, akcionarsko drutvo je otvoreno. Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njihovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Ono moe imati najvie 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog drutva povea iznad 100 u periodu duem od godinu dana to drutvo postaje otvoreno drutvo. Zatvoreno drutvo ne moe vriti upis akcija javnom ponudom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javnim putem. Ukoliko osnivakim aktom ili statutom zatvorenog drutva nisu odreena ogranienja u prenosu akcija, smatra se da se akcije drutva mogu slobodno prenositi. Otvoreno akcionarsko drutvo je ono koje uini, u vreme osnivanja ili nakon osnivanja, javni poziv za upis i uplatu akcija. Javni poziv vri se javnom ponudom i prospektom u skladu sa ZPD i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. Osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu.

5. Akcije i druge hartije od vrednosti

Akcionarsko drutvo moe izdavati obine (redovne) i preferencijalne (povlaene) akcije. Ono ne moe izdavati akcije na donosioca. Osnivai otvorenog drutva, odnosno otvoreno akcionarsko drutvo, upisuje emisije akcija i drugih hartija od vrednosti izdatih javnom ponudom, u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i aktima Komisije za hartije od vrednosti. Akcionarom u odnosu prema drutvu i treim licima smatra se lice koje je upisano u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom. Svaka obina akcija akcionarskog drutva daje akcionaru ista prava, u skladu sa ZPD, osnivakim aktom i statutom drutva, koja ukljuuju naroito: pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva; pravo uea u radu skuptine drutva; pravo glasa u skuptini drutva tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate preferencijalne akcije u punom iznosu: pravo uea u raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva, a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo kojih preferencijalnih akcija; pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obaveza; pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. Obine akcije akcionarskog drutva ne mogu se pretvarati u preferecijalne akcije ili druge

176

hartije od vrednosti. Prava akcionara sa preferenacijalnim akcijama ukljuuju naroito prednosti u odnosu na obine akcije u pogledu prvenstva isplate dividendi i prvenstva naplate kod likvidacije drutva. Akcionarsko drutvo moe emitovati osim akcija i druge hartije od vrednosti, ukljuujui i zamenljive obveznice i varante, ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno.

6. Dividende i druge isplate akcionarima

Akcionarsko drutvo moe odobriti plaanje dividendi na svoje akcije godinje u skladu sa odlukama redovne godinje skuptine ili u bilo koje vreme izmeu godinjih skuptina, osim ako osnivakim aktom drutva nije drukije odreeno. Po usvajanju nansijskog izvetaja za prethodnu poslovnu godinu dobit te godine rasporeuje se sledeim redom: 1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranijih godina; 2) za zakonske rezerve; 3) za dividendu u skladu sa ZPD; 4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih drutvo utvrdi optim aktom. Dividende se mogu plaati u novcu i u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti drutva ili akcijama tog drutva u drugim drutvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivakim aktom drutva drukije odreeno.

7. Osnovni kapital drutva

7.1. VRSTE ULOGA I NJIHOVO UNOENJE U DRUTVO

Unoenje uloga u drutvo predstavlja najvaniju obavezu akcionara, poto drutvo bez uloga ne moe nastati. Ulog u akcionarsko drutvo u zamenu za izdavanje akcija moe se uneti u novcu ili u stvarima i pravima, ali ne i u radu i uslugama drutva, bilo da su izvreni ili budui. Izuzetno, nenovani ulog u zatvoreno akcionarsko drutvo moe biti u izvrenom radu i uslugama za drutvo, ako je to odreeno osnivakim aktom.
7.2. MINIMALNI OSNOVNI KAPITAL

Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Novani ulog osnovnog kapitala otvorenog drutva na dan uplate iznosi najmanje 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Za osnivanje nansijskih i osiguravajuih organizacija, kao i drutava koja obavljajuu zakonom odreene delatnosti kao akcionarska drutva, moe se odrediti vei novani deo minimalnog osnovnog kapitala. Osnovni kapital otvorenog akcionarskog drutva moe se poveati odlukom skuptine akcionara. Osnovni kapital se moe smanjti ponitenjem sopstvenih akcija. U tom sluaju menja se osnivaki akt drutva.

8. Organi akcionarskog drutva

8.1. UOPTE

177

Zatvoreno akcionarsko drutvo ima skuptinu akcionara, direktora ili upravni odbor, a moe imati izvrni odbor, internog revizora ili odbor revizora. Otvoreno akcionarsko drutvo ima: skuptinu akcionara, upravni odbor (ima najmanje tri lana a najvie 15 lanova), izvrni odbor (bira ih upravni odbor) i sekretara drutva (bira ga upravni odbor drutva), a moe imati internog revizora, nadzoni odbor ili odbor revizora (ovi organi moraju postojati kod kotiranog drutva).
8.2. SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA

Skuptinu akcionarskog drutva ine akcionari. Svaki akcionar, u skladu sa statutom, lino ili preko punomonika ima pravo uestvovanja u radu skuptine akcionara, pravo glasa ako ima akcije sa pravom glasa, pravo podnoenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu sa ZPD. Skuptina moe biti godinja (redovna), vanredna i skuptina po nalogu suda. Godinja skuptina akcionara saziva se i odrava jednom godinje najkasnije u roku od tri meseca od dana podnoenja upravnom odboru nansijskih izvetaja za svaku nansijsku godinu ili est meseci posle zavretka poslovne godine. Godinja skuptina odrava se u seditu drutva (ako osnivakim aktom nije drukije odreeno) na dan i u vreme utvreno osnivakim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa ZPD i osnivakim aktom. Vanrednu skuptinu akcionara akcionarsko drutvo moe sazvati i to: 1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je ovlaeno osnivakim aktom da sazove vanrednu skuptinu; 2) na zahtev likvidatora drutva, ako je drutvo u likvidaciji; 3) po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju predloenom za vanrednu skuptinu. Vanredna skuptina akcionarskog drutva obavezno se saziva bez odlaganja, ako se kod izrade nansijskih izvetaja ili u drugim sluajevima utvrdi da akcionarsko drutvo posluje sa gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala. Vanredna skuptina akcionara zatvorenog akcionarskog drutva odrava se i bez sazivanja i objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom ako joj prisustvuju svi akcionari sa pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, ako osnivakim aktom i statutom nije drukije odreeno. Skuptina po nalogu suda odrava se u sluaju da godinja skuptina akcionarskog drutva nije odrana u propisanom roku. U tom sluaju nadleni sud u vanparninom postupku moe naloiti njeno odravanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na godinjoj skuptini ili direktora, odnosno lana upravnog odbora drutva. Sud ima ovlaenje da imenuje privremenog zastupnika

178

sa ovlaenjem da sazove i predsedava sednici skuptine i utvrdi mesto i datum odravanja, kao i dnevni red sednice u skladu sa ZPD.
8.3. UPRAVNI ODBOR, IZVRNI ODBOR I DIREKTOR

Zatvoreno akcionarsko drutvo ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko drutvo ima upravni odbor. Broj lanova upravnog odbora otvorenog akcionarskog drutva utvruje se osnivakim aktom. U otvorenom akcionarskom drutvu upravni odbor ima najmanje tri lana i najvie 15 lanova. lanovi upravnog odbora akcionarskog drutva: 1) biraju se od strane akcionara na svakoj godinjoj skuptini, i 2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skuptini koja je sazvana radi tog izbora. Mandat direktora ili lanova upravnog odbora akcionarskog drutva, ukljuujui i lanove koji se biraju za upranjeno mesto lana, istie na prvoj sledeoj godinjoj skuptini nakon njihovog izbora. Upranjeno mesto u upravnom odboru popunjava se kooptacijom na prvoj narednoj sednici odbora, ako osnivakim aktom ili statutom drutva nije drukije odreeno. Upravni odbor, veinom od ukupnog broja lanova, bira predsednika upravnog odbora akcionarskog drutva, ako osnivakim aktom ili statutom nije odreena druga veina. Upravni odbor akcionarskog drutva moe da razrei i izabere novog predsednika u bilo koje vreme. Upravni odbor akcionarskog drutva nadlean je naroito za odluivanje o pitanjima koja se odnose na:1) kontrolu tanosti nansijskih izvetaja i informacija; 2) upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i administracije drutva; 3) utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva; 4) sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog reda; 5) davanje i opoziv prokure. Upravni odbor odluuje o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane lanom 313. ZPD i odreene osnivakim aktom i statutom drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo ima izvrni odbor. Zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati izvrni odbor. Upravni odbor bira lanove izvrnog odbora izvrne direktore i generalnog direktora akcionarskog drutva. Generalni direktor akcionarskog drutva je predsednik izvrnog odbora. Nadlean je: da saziva sednice izvrnog odbora i predsedava njima, organizuje njegov rad i stara se o voenju zapisnika sa tih sednica i da zastupa akcionarsko drutvo posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomoja.
8.4. NADZORNI ODBOR, INTERNI REVIZOR I ODBOR REVIZORA

Osnivakim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog drutva moe se odrediti, a kod kotiranog akcionarskog drutva mora se odrediti, da drutvo ima internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora. Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim drutvima koja obavljaju delatnost za koju je to propisano posebnim zakonom. Osnivakim aktom ili statutom

zatvorenog akcionarskog drutva moe se odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor ili odbor revizora imaju najmanje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora ili odbora revizora mora biti neparan. Interni revizor je ziko lice (lan 329. ZPD). Predsednika i lanove nadzornog odbora akcionarskog drutva bira skuptina akcionara, osim prvih lanova koji se odreuju osnivakim aktom drutva. lanovi nadzornog odbora akcionarskog drutva ne mogu biti lanovi upravnog odbora drutva, a svi lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove propisane lanom 310. stav 3. ZPD za nezavisnog lana upravnog odbora. Internog revizora i lanove odbora revizora akcionarskog drutva bira upravni odbor iz reda nezavisnih lanova upravnog odbora akcionarskog drutva. Ako upravni odbor nema takve lanove ili nema dovoljan broj, nedostajui broj bira skuptina drutva. Prvi interni revizor i lanovi odbora revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnom odlukom osnivaa. Interni revizor i lanovi odbora revizora akcionarskog drutva razreavaju se na isti nain na koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove propisane zakonom. Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog drutva nadleni su da izvetavaju skuptinu akcionara o sledeem: 1) raunovodstvenoj praksi, izvetajima i praksi nansijskog izvetavanja drutva i njegovih povezanih drutava; 2) usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim zahtevima regulatornih tela; 3) kvalikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora drutva; 4) ugovorima sklopljenim izmeu drutva i lanova upravnog odbora drutva, kao i sa povezanim licima u smislu ZPD. Delokrug rada nadzornog odbora, internog revizora i odbora revizora obuhvata i druge poslove odreene lanom 332. ZPD. Akcionarsko drutvo ima revizora iji su poloaj i ovlaenja utvreni zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog drutva obavetava se, istovremeno sa obavetavanjem akcionara drutva, o odravanju skuptine akcionara ili odluivanju bez sednice radi uestvovanja u radu skuptine u skladu sa statutom i zakonom.
8.5. SEKRETAR AKCIONARSKOG DRUTVA

179

Otvoreno akcionarsko drutvo ima sekretara, koga bira upravni odbor drutva. Mandat sekretara otvorenog akcionarskog drutva utvruje se statutom. Sekretar akcionarskog drutva je odgovoran za voenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i voenje zapisnika skuptine akcionara i sednica upravnog odbora, izvrnog odbora i nadzornog odbora drutva, registra zapisnika sednica skuptine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i nadzornog odbora drutva i uvanje dokumenata utvrenih ZPD i statutom akcionarskog drutva, osim nansijskih izvetaja. Sekretar otvorenog akcionarskog drutva odgovoran je za organizovanje rada i praenje izvravanja odluka skuptine akcionara, upravnog odbora i nadzornog odbora drutva (lan 337. ZPD).

180

9. Prestanak drutva
Akcionarsko drutvo prestaje: 1) protekom vremena za koje je osnovano; 2) pravosnanom odlukom skuptine akcionara koja se donosi kvalikovanom veinom; 3) pravosnanom odlukom nadlenog suda kojom se utvruje da je registracija bila nitava i odreuje brisanje drutva po slubenoj dunosti; 4) odlukom steajnog vea o otvaranju i zakljuenju steajnog postupka kojom se odbija otvaranje glavnog steajnog postupka zbog nemogunosti da se iz steajne mase pokriju trokovi steajnog postupka; 5) bankrotstvom (steajem); 6) i u drugim sluajevima utvrenim zakonom i osnivakim aktom drutva koji su navedeni kao osnov za prestanak drutva. Po zahtevu manjinskih akcionara koji u drutvu imaju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala drutva nadleni sud moe naloiti prestanak drutva ili druge mere u sluajevima odreenim lanom 346. ZPD.

V.

DRUTVENO PREDUZEE

Drutveno preduzee je preduzee koje u celini posluje drutvenim kapitalom. Ovo preduzee je postojei (zateni) oblik jo uvek znaajnog broja preuzea. Zbog toga je iskljuena mogunost osnivanja novih drutvenih preduzea. Drutvena preduzea se privatizuju u neku pravnu formu drutva. Kapital drutvenog preduzea podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti i upisuje se u Registar. Stoga se drutveno preduzee smatra kao drutvo kapitala koje ima iste organe kao i to drutvo.224 Svako drutveno preduzee mora imati direktora i skuptinu. Postojanje upravnog i nadzornog odbora zavisi od broja zaposlenih. U preduzeu koje ima do 50 zaposlenih ne bira se upravni i nadzorni odbor, ali statut preduzea moe odrediti drugaije. Funkciju upravnog i nadzornog odbora, u drutvenom preduzeu u kome se ti organi ne biraju, vri organ odreen statutom preduzea. Skuptinu drutvenog preduzea ine predstavnici zaposlenih. Broj lanova, nain izbora, mandat, sastav i odgovornost lanova skuptine odreuje se statutom. Upravni odbor (ako se obrazuje u drutvenom preduzeu) bira skuptina. lanovi upravnog odbora biraju se iz redova zaposlenih u preduzeu, a mogu se birati i strunjaci koji nisu zaposleni u preduzeu. Upravni odbor se sastoji od najmanje tri lana. Statutom drutva moe se predvideti postojanje zamenika lanova upravnog odbora.225 Direktor se obavezno bira u svakom drutvenom preduzeu. Direktora drutvenog preduzea bira i razreava upravni odbor. U preduzeu koje ne obrazuje upravni odbor, direktora bira i razreava skuptina. Direktor ima obavezu da svoje funkcije
224 225

Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 157. O delokrugu upravnog odbora vidi lan 395 stav 3, a u vezi sa l. 261 - 273. i lanom 62. ZOP.

obavlja u ineresu preduzea. Statutom drutvenog preduzee moe se predvideti postojanje izvrenog odbora direktora (pomoni i izvrni organ direktora). Postavljanje i razreenje lanova izvrnog odbora direktora utvruje se statutom. Direktor drutvenog preduzea obavlja poslove predviene zakonom, statutom ili drugim optim aktom nisu stavljeni u delokrug skuptine, upravnog odbora i nadzornog odbora. On moe biti razreen dunosti direktora ako postoje gubici u poslovanju, ako prekri pravila klauzule konkurencije i pravila postupanja u sluaju sukoba interesa s preduzeem zbog nesposobnosti, kao i iz drugih razloga utvrenih statutom. Nadzorni odbor drutvenog preduzea (ako je zakonom odnosno statutom predvieno njegovo obrazovanje), kao organ nadzora, ima najmanje tri lana. lanovi nadzornog odbora biraju se iz zaposlenih radnika, a mogu se birati i iz reda strunjaka koji nisu zaposleni u preduzeu. Opti akti drutvenog preduzea su: statut, pravilnik i odluka kojom se na opti nain ureuju odreena pitanja. Osnovni opti akt preduzea je statut, sa kojim moraju biti u saglasnosti svi ostali opti akti.

181

VI. JAVNO PREDZEE

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. Stoga se javno preduzee prvenstveno i osniva radi: obezbeivanja trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga; razvoja i unapreivanja obavljanja delatnosti od opteg interesa i obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja. Ono se, ipak, osniva i radi sticanja dobiti kao i ostvarivanja drugog zakonom utvrenog interesa. Ovaj oblik preduzea se osniva i posluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (Slubeni glasnik RS, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005 i 108/2005 - ispravka) i zakonom kojim se ureuju uslovi i nain obavljanja delatnosti od opteg interesa. Na odnose koji nisu posebno ureeni tim zakonima (kao na primer: poslovno ime, sedite, zastupanje, statusne promene javnog preduzea), shodno se primenjuju odredbe ZPD koje se odnose na drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Delatnosti od opteg interesa odreene su zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije; proizvodnje i prerade uglja; istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tenog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; eleznikog, potanskog i vazdunog saobraaja; telekomunikacija; izdavanja slubenog glasila Republike Srbije; informisanja; izdavanja udbenika; korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg

182

interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, ume, plovne reke, jezera, obale, banje, divlja), kao i komunalne delatnosti. Svojstvo delatnosti od opteg interesa imaju i zakonom utvrene delatnosti od stratekog znaaja za Republiku kao i delatnosti neophodne za rad dravnih organa i organa jedinica lokalne samouprave. Pravilo je da delatnost od opteg interesa obavljaju javna preduzea. Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, meutim, predvia (lan 3) da delatnosti od opteg interesa mogu da obavljaju i privredno drutvo, odnosno drugi oblik preduzea, deo preduzea i preduzetnik, kada im nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti, kada oni imaju isti poloaj kao i javno preduzee, ukoliko odredbama tog zakona nije drukije propisano. Dravni kapital u javnom preduzeu ine novana sredstva uloena od strane drave i pravo korienja nad stvarima i pravima koja su u dravnoj svojini, podeljen je na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti i upisuje se u Registar. Imovinu javnog preduzea i drugih oblika preduzea koja obavljaju delatnost od opteg interesa, ine pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novana sredstva i hartije od vrednosti i druga imovinska prava, ukljuujui i pravo korienja dobara u dravnoj svojini, odnosno dobara od opteg interesa. Ova preduzea, za obavljanje delatnosti od opteg interesa, mogu koristiti i sredstva u dravnoj i drugim oblicima svojine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa, osnivakim aktom i ugovorom. Javna preduzea i privredna drutva sa veinskim ueem dravnog kapitala koja obavljaju delatnost od opteg interesa imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolau u skladu sa zakonom, osnivakim aktom i ugovorom. Privredna drutva sa privatnim kapitalom, odnosno privredna drutva sa veinskim ueem privatnog kapitala, koja obavljaju delatnost od opteg interesa, imaju svoju imovinu kojom upravljaju i raspolau u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava, osnivakim aktom i ugovorom. Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Drugi oblici preduzea koja obavljaju delatnost od opteg interesa za svoje obaveze odgovaraju u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava. Preduzetnik koji obavlja delatnost od opteg interesa za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Organi javnog preduzea jesu: upravni odbor, kao organ upravljanja; direktor, kao organ poslovoenja; nadzorni odbor, kao organ nadzora. Upravni odbor i direktor javnog preduzea ine upravu javnog preduzea. Osnivakim aktom ili statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se u javnom preduzeu bira i izvrni odbor direktora. Direktora, predsednika i lanove upravnog odbora javnog preduzea, kao i predsednika i lanove nadzornog odbora javnog preduzea imenuje i razreava osniva. Osniva moe do imenovanja direktora javnog preduzea da imenuje vrioca dunosti direktora koji moe obavljati tu funkciju najdue jednu

godinu. Predsednik upravnog odbora ima zamenika koga odreuje osniva aktom o imenovanju upravnog odbora. Opti akti javnog preduzea su statut i drugi opti akti utvreni zakonom. Drugi oblici preduzea koji obavljaju delatnost od opteg interesa imaju opte akte u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava. Javna preduzea, kao i drugi oblici preduzea i preduzetnici koji obavljaju delatnost od opteg interesa, registruju se u Registar u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata. Uz registracijonu prijavu osnivanja javnog preduzea Registru se prilau i isprave propisane lanom 43. tog zakona.

183

Odeljak trei POVEZIVANJE I REORGANIZACIJA DRUTVA. PRIVREDNE KOMORE

I. POVEZIVANJE DRUTAVA
1. Pojam
Povezivanje privrednih drutava je udruivanje drutava u sloenije oblike (grupe) tako da drutva koje ulaze u grupu zadravaju svoju pravnu samostalnost, ali se umanjuje ili prestaje njihova ekonomska nezavisnost.226 Povezana privredna drutva ine dva ili vie drutava, koja se meusobno povezuju, i to: 1) putem uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (drutva povezana ugovorom) i 3) putem kapitala i putem ugovora (meovito povezana drutva).
226

Na slian nain povezano preduzee denue pravna teorija i zakonski tekstovi: Krulj, V., Pravni reim i oblici koncentracija u privredi, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1978, strana 80; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1996, strana 214; Strezoski, S., Trgovac, trgovaka drutva i njihovo udruivanje u kapitalistikim zemljama, Novi Sad, 1977, strana 120. lan 105. GKRF odreuje da se jedno privredno drutvo smatra lijalom (doernim) ako se drugo (osnovno - matino) preduzee ili drutvo, snagom vladajueg uea u njegovom osnovnom kapitalu, ili u skladu sa meusobno zakljuenim ugovorom, ili na drugi nain, s obzirom da ima mogunost da utie na donoenje odluka, smatra takvim drutvom. lan 473. ZTDH povezana drutva denie kao pravno samostalna drutva.

184

Drutva koja se poveu u grupu zadravaju svojstvo pravnog lica koje su imala pre povezivanja. Od momenta povezivanja u grupu drutvo, meutim, nije ekonomski nezavisno. Upravljanje drutvom preko organa drutva je, na nivou grupe, u odreenoj meri, jedinstveno. U grupi privrednog drutva koja nastane povezivanjem jedno drutvo ima dominantnu ulogu, a drugo potinjenu. Prvo drutvo se oznaava kao matino drutvo (dominantno, kontrolno, ili drutvo - majka), a drugo zavisno drutvo (dominirano, kontrolisano, potinjeno, ili drutvo: ker, lijala).227 Matino drutvo je vladajue nad potinjenim drutvima. Odnos zavisnosti moe nastati zbog toga to matino drutvo ima veinski kapital (uee) u zavisnim drutvima, ili na osnovu ugovora o voenju poslova zavisnog drutva.228 Grupisanjem drutava na navedeni nain prvenstveno se ostvaruje ekonomski ekasno jedinstvo u odluivanju,229 ali i odreene poreske pogodnosti, podela rizika i racionalizacija poslovanja, lake upravljanje, izbegavanje meusobne konkurencije itd.230

2. Nain povezivanja drutava

ZPD odreuje da se privredna drutva mogu meusobno povezati, i to:1) putem uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima (drutva povezana kapitalom); 2) putem ugovora (drutva povezana ugovorom); 3) putem kapitala i putem ugovora (meovito povezana drutva). Kada je drutvo povezano putem uea u osnovnom kapitalu ili ortakim udelima obuhvataju jedno kontrolno (matino) i jedno ili vie podreenih (zavisnih) drutava. Povezana privredna drutva (putem kapitala, ugovora, meovita) organizuju se kao koncern, holding, grupa drutava ili drugi oblik organizovanja u skladu sa ZPD. Povezana privredna drutva organizuju se kao koncern kada kontrolno drutvo ima za pretenu delatnost neku poslovnu delatnost pored delatnosti upravljanja podreenim drutvima. Kao holding (izraz holding nastao od engleske rei hold = drati, zbog toga to dominantno (kontrolno) drutvo dri akcije zavisnog drutva i tako ostvaruje njegovu kontrolu organizuje se povezano drutvo kada kontrolno drutvo ima iskljuivu delatnost upravljanja i nansiranja podreenim drutvima. Zabranjeno je povezivanje privrednih drutava suprotno propisima kojima se ureuje zatita konkurencije.
227 228

229 230

Krulj, V., op. cit., strana 81. Potpunije videti: Petrovi, S., odrednica u Zakonu o trgovakim drutvima, II, deo, Vodi za itanje Zakona, redaktor Barbi, J., Organizator, Zagreb, 1995, strana 297; Vasiljevi, M., op. cit., strana 214. Krulj, V., op. cit., strana 80. Vasiljevi, M., op. cit., str. 215.

3. Drutva povezana kapitalom. Kontrolno i znaajno uee u kapitalu

Kontrolno uee u kapitalu ima lan ili akcionar drutva s ogranienom odgovornou ili akcionarsko drutvo koje samo ili sa drugim licima koja sa njim deluju zajedno: 1) ima vie od 50% glasakim prava u privrednom drutvu, to u akcionarskom drutvu oznaava vlasnitvo i pravo glasa sa vie od 50% obinih akcija (veinsko uee); 2) na drugi nain vri kontrolni uticaj nad upravljanjem i voenjem poslova privrednog drutva na osnovu svog svojstva lana ili akcionara. Lice koje samo ili sa jednim ili vie drugih lica ima vie od 20% glasova u skuptini privrednog drutva ima znaajno uee u drugom drutvu.

185

4. Drutva povezana ugovorom

Kontrolno i podreeno drutvo mogu zakljuiti ugovor o posebnim odnosima koji obuhvata upravljanje u podreenom drutvu od strane kontrolnog ili o prenosu dobiti podreenog drutva kontrolnom drutvu. U tom sluaju kontrolno drutvo odgovora za tetu koju prouzrokuje podreenom drutvu neizvrenjem ili nepravilnim izvrenjem zakljuenog ugovora u skladu ZPD. Ovaj ugovor registruje se kod podreenog drutva i objavljuje u Registru ime postaje punovaan. Ugovor se sainjava u pisanoj formi, i sadri naroito: prava i obaveze kontrolnog drutva; mere zatite podreenog drutva; obim prenosa dobiti i kompenzacije podreenom drutvu; pokrivanje gubitaka podreenog drutva od strane kontrolnog drutva; zatitu ostalih akcionara ili lanova podreenog drutva; kao i mere zatite poverilaca podreenog drutva po prestanku ugovora. Ugovor usvajaju skuptine kontrolnog i svih podreenih drutava u skladu sa l. 375. i 293. ZPD. Drutva povezana ugovorom prestaju prestankom ugovora kojim su regulisani ovi, posebni, odnosi. Ugovor prestaje: 1) otkazom, 2) istekom roka ili 3) na drugi nain u skladu sa tim ugovorom i Zakonom o obligacionim odnosima. Prestanak ugovora registruje se i objavljuje u Registru.

II.

REORGANIZACIJA PRIVREDNOG DRUTVA

1. Pojam

Reorganizacija privrednog drutva obuhvata: 1) statusnu promenu privrednog drutva i 2) promenu pravne forme privrednog drutva.

2. Statusne promene
Statusna promena jeste: 1) spajanje, 2) podela i 3) odvajanje. U statusnoj promeni mogu se kombinovati statusne promene spajanja i podele ili stusne promene spajanja i odvajanja.

186

Spajanje privrednog drutva jeste: 1) spajanje uz pripajanje i 2) spajanje uz osnivanje. Spajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom jedno drutvo prestaje da postoji bez likvidacije prenosei drugom postojeem drutvu celu svoju imovinu i obaveze, u zamenu za izdavanje akcija ili udela akcionarima ili lanovima drutva prestalog spajanjem od strane drutva sticaoca, a ako je potrebno i novanu doplatu koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija. Spajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom dva ili vie privrednih drutava prestaju da postoje bez likvidacije, prenosei celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje od novog drutva akcija ili udela akcionarima ili lanovaima prestalog drutva i ako je potrebno novanu doplatu, koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija. Podela privrednog drutva jeste: 1) podela uz pripajanje, 2) podela uz osnivanje, 3) podelu uz pripajanje i podelu uz osnivanje. Podela uz pripajanje jeste statusna promena kojom drutvo prestaje da postoji bez likvidacije prenosei na dva ili vie postojeih drutava, sa kojima se spaja uz pripajanje, svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela drutva sticaoca akcionarima ili lanovima drutva prestalog podelom i, ako je potrebno, novano plaanje koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija. Podela uz osnivanje jeste statusna promena kojom drutvo prestje da postoji bez likvidacije, prenosei na dva ili vie novih drutava koja se time osnivaju ili prenosei na dva ili vie drutava koja se spajaju sa do tada postojeim drutvom u nova drutva svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih drutava akcionarima ili lanovima drutva prestalog podelom i ako je potrebno, novanu doplatu koja ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija. Odvajanje privrednog drutva jeste: 1) odvajanje uz pripajanje, 2) odvajanje uz osnivanje, 3) odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje. Odvajanje uz pripajanje jeste statusna promena kojom drutvo deljenik prenosi jedan ili vie delova svoje imovine i pripadajui deo obaveza na jedno ili vie postojeih drutava, pri emu to drutvo ostaje da postoji kao pravno lice. Svi ili deo akcionara, odnosno lanova deljenika postaju akcionari odnosno lanovi drutva sticaoca, uz zamenu akcija/udela akcionarima ili lanovima drutva deljenika, za akcije/udele drutva sticaoca i ako je potrebno, novano plaanje koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija. Odvajanje uz osnivanje jeste statusna promena kojom drutvo deljenik prenosi jedan ili vie delova svoje imovine i pripadajui deo obaveza na jedno ili vie time novoosnovanih drutava ili na jedno ili vie drutava sa kojima se spaja u novoosnovano drutvo, uz zamenu akcija/udela drutva deljenika za izdavanje akcija ili udela novih drutava koja se time osnivaju. Akcionarima ili lanovima drutva deljenika novo drutvo izdaje akcije i ako je potrebno vri novano plaanje, koje ne prelazi 10% vrednosti tako izdatih akcija.

Na odvajanje uz pripajanje i odvajanje uz osnivanje, shodno se primenjuju pravila o podeli uz pripajanje i podeli uz osnivanje.

187

3. Promena pravne forme privrednih drutava

3.1. POJAM

Promena pravne forme je prelazak iz jedne pravne forme u drugu, u skladu sa ZPD. Promena pravne forme registruje se i objavljuje. Posle promene pravne forme privredno drutvo nastavlja da posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme. Na promenu pravne forme drutva primenjuju se shodno odredbe ZPD o osnivanju date forme drutva.
3.2. VRSTE PROMENE PRAVNE FORME

Akcionarsko drutvo moe promeniti pravnu formu u drutvo s ogranienom odgovornou. Predlog odluke o ovoj promeni utvruje upravni odbor akcionskog drutva, a odluku usvaja skuptina akcionara. Na isti nain vri se promena pravne forme drutva s ogranienom odgovornou u akcionarsko drutvo. Akcionarsko drutvo moe promeniti pravnu formu u ortako ili komanditno drutvo jednoglasnom odlukom svih akcionara koji stiu status ortaka s neogranienom odgovornou. Ortako drutvo i komanditno drutvo mogu odlukom svih ortaka ortakog drutva, odnosno svih komplementara promeniti pravnu formu u drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo. Ortaci ortakog i komanditnog drutva koji odgovaraju solidarno za obaveze drutva, ostaju sa istom odgovornou za obaveze koje je drutvo preuzelo do registracije i objavljivanja registracije promene pravne forme, u skladu sa ZPD.

III.

PRIVREDNE KOMORE
1. Udruivanje u komore
1.1. POJAM

Privredne komore jesu interesne, samostalne i poslovno-strune organizacije privrednih drutava, preduzetnika i drugih oblika organizovanja privrednih subjekata, koje povezuje zajedniki poslovni interes na odreenom podruju ili teritoriji u Republici Srbiji. Komora ima svojstvo pravnog lica i sama vodi registar svojih lanova. lanovi komore su privredna drutva drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge nansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica. Preduzetnici koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju

188

privrednu delatnost i njihove zadruge su lanovi komore preko optih udruenja preduzetnika. Zemljoradnike zadruge i drugi oblici organizovanja zemljoradnika su kolektivni lanovi komore preko zadrunog saveza. lanovi komore mogu postati (ne po samom zakonu) i poslovna i struna udruenja i drutva, organizacije koje obavljaju delatnost u oblastima zdravstvene, socijalne, borake, odnosno invalidske zatite, drutvene brige o deci i drugim oblastima, kao to je socijalna sigurnost, obrazovanje, nauka, kultura, zika kultura, kao i organizacije koje svojom delatnou unapreuju rad i poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvrene zakonom, o emu odluku donosi nadleni organ komore. Svi lanovi komore imaju jednaka prava i obaveze. Sredstva za rad komore obrazuju se od lanarine, naknada za usluge i iz drugih izvora. Visinu lanarine i osnovicu na osnovu koje se obraunava lanarina, kao i nain i rokove plaanja lanarine utvruje skuptina komore.
1.2. SISTEM KOMORA. ORGANI KOMORE

U Republici Srbiji osnivaju se: 1) Privredna komora Srbije, sa seditem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije, 2) Privredna komora Vojvodine, sa seditem u Novom Sadu, za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine, 3) Privredna komora Kosova i Metohije, sa seditem u Pritini, za teritoriju Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, 4) Privredna komora Beograda, sa seditem u Beogradu, za teritoriju grada Beograda, i vie regionalnih komora za teritoriju vie optina. lanstvo u privrednoj komori privredni subjekt stie registracijom u Registru (automatski, po Zakonu o privrednim komorama) ako ima sedite odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije. Po istom, teritorijalnom, principu stie se lanstvo u privrednim komorama pokrajina i regionalnim komorama. Organi komore su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik. Skuptina je najvii organ komore. Skuptinu sainjavaju predstavnici lanova komore koji se biraju na nain utvren statutom. Upravni odbor je organ upravljanja komorom. Nadzorni odbor vri kontrolu nad radom komore. Predsednik predstavlja komoru, odgovoran je za zakonitost rada i rukovodi i usklauje njen rad i obavlja druge poslove utvrene akonom i statutom. Radi izvravanja odreenih zadataka i poslova od interesa za lanove u komori se mogu obrazovati i radna tela i organizovati drugi oblici rada. Pri privrednoj komori obrazuje se sud asti. Sud asti odluuje o povredama dobrih poslovnih obiaja, naruavanju jedinstvenog trita i monopolistikim radnjama na tom tritu, o neizvravanju obaveza lanova i odluka komore. Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine i Privredna komora Kosova i Metohije obrazuju stalna izbrane sudove. Stalni izbrani sud odluuje o

meusobnim privrednim sporovima lanova komore, ako stranke pismeno ugovore nadlenost tog suda. Odluka stalnog izbranog suda je konana i ima snagu pravosnane presude.
1.3. DELATNOST KOMORE

189

Privredne komore su spona izmeu privrednih subjekata i drave sa ciljem ostvarenja ciljeva od zajednikog interesa. Delatnosti komore su brojne, a istiu se: 1) pruanje i organizovanje strune pomoi svojim lanovima radi poboljanja i unapreivanja njihovog poslovanja; 2) prouavanje pitanja koja se odnose na privredne grane zastupljene u komori, praenje pojava privrednog ivota i ocenjivanje njihovog dejstva na privredu Republike Srbije, odnosno svoje teritorije ili podruja; 3) unapreivanje i uspostavljanje ekonomske saradnje sa inostranstvom, organizovanje privredne i turistiko-informativne propagande, sajmova, privrednih izlobi i drugih promotivnih aktivnosti za potrebe svojih lanova; 4) predstavljanje domae privrede u zemlji i inostranstvu i ukljuivanje iste u meunarodnu razmenu roba i usluga na nain kojim e se svojim lanovima olakati pristup svetskom tritu; 5) pruanje pravovremenih i kvalitetnih informacija svojim lanovima radi pronalaenja potencijalnih partnera i njihovog meusobnog povezivanja i obavljanje drugih poslova utvrenih lanom 10. Zakona o privrednim komorama.

Odeljak etvrti PREDUZETNICI I ZDRUGE

I.

PREDUZETNICI
1. Pojam, registracija i obeleja

Preduzetnik jeste ziko lice koje je registrovano i koje, sa ciljem sticanja dobiti, u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti. Kao umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti ZPD je primera radi naveo: ligransku delatnost, opanarsku, grnarsku kao i izradu predmeta koji imaju estetsko obeleje narodnog stvaralatva. Fiziko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije ureenu posebnim propisima smatra se preduzetnikom, ako je tim propisima tako ureeno.

190

Preduzetnik je samo ono lice koje se privrednom delatnou bavi u vidu zanimanja - trajno, a ne povremeno ili privremeno. Stoga individualni poljoprivrednik nije preduzetnik u smislu ZPD, izuzev ako je posebnim zakonom drukije odreeno. Iako nema svojstvo pravnog lica preduzetnik mora imati imovinu neophodnu za obavljanje privredne delatnosti. Propisi ne odreuju minimalni poetni kapital kao pretpostavku za upis preduzetnika u registar. Za obaveze preduzetnik odgovara celokupnom svojom imovinom. Preduzetnik samostalno obavlja privrednu delatnost (pri emu je pravilo da zapoljava i odreeni broj radnika). Samo ziko lice koje ima potpunu poslovnu sposobnost moe biti preduzetnik. Pored toga, propisi predviaju i druge posebne pretpostavke koje se moraju ostvariti na strani preuzetnika, zavisno od vrste delatnosti, kao to su: odreena zdravstvena sposobnost, kolska sprema, da mu nije zabranjeno obavljanje odreene delatnosti, da ve nije u radnom odnosu itd. Preduzetnik se upisuje u Registar privrednih subjekata uz dodatak naziva preduzetnik ili skraenice pr za jednu, dve ili vie privrednih delatnosti. Uz registracionu prijavu preduzetnika prilae se dokaz o identitetu preduzetnika (fotokopija line karte ili pasoa). Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom, ve pod drugim nazivom, duan je da registru prijavi taj naziv. Odredbe ZPD o privrednim drutvima, kojima su regulisani: poslovno ime, sedite, delatnost, uslovi za obavljanje delatnosti, zastupanje, likvidacija i zastarelost, shodno se (na odgovarajui nain) primenjuju i na preduzetnika, ako posebnim zakonom ti odnosi nisu drukije ureeni.

2. Prestanak preduzetnika
Preduzetnik se brie iz registra u sluaju: 1) odjave; 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti: 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu; 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme; 5) obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa; 6) kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7) izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost; 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog drutva, u skladu sa ZPD; 9) steaja i likvidacije. Brisanje preduzetnika iz Registra izvrie se na osnovu: 1) registracione prijave od strane preduzetnika i 2) registracione prijave podnete od strane naslednika ili zakonom ovlaenog organa, u sluaju smrti preduzetnika, uz koju se podnosi izvod iz matine knjige umrlih.

II.

ZADRUGE
1. Pojam. Principi poslovanja

191

Zadruga je pravno lice koje nastaje udruivanjem vie zikih lica koji na taj nain ostvaruju svoje odreene ekonomske, socijalne i kulturne interese. Fizika lica mogu udruivati svoj rad i sredstva, odnosno samo rad, ili samo sredstva u zanatsku, stambenu, omladinsku, tedno kreditnu i potroaku zadrugu, zadrugu za pruanje intelektualnih usluga, zemljoradniku zadrugu i druge zadruge za obavljanje proizvodnih ili uslunih delatnosti. Zadruga nastaje sa ciljem meusobnog pomaganja zadrugara tako da je ona po prirodi odnosa uvek vielano udruenje. Shodno tome, propisi odreuju minimalni broj lanova zadruge koji, po pravilu, ne moe biti manji od tri, dok je za pojedine vrste zadruga predvien mnogo vei broj lanova. Tako npr. omladinsku zadrugu moe osnovati najmanje 100 omladinaca. Maksimalan broj lanova omladinske zadruge nije odreen. Ovo pravno lice se zasniva na principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje.

2. Razgranienje
U zadruzi i privrednom drutvu mogu se prepoznati odreeni zajedniki elementi. I zadruga i drutvo su pravna lica koja se registruju u Registru (lan 4. ZRPS). Oba oblika pravnog lica mogu obavljati razliitu delatnost u oblasti proizvodnje i prometa robe i vrenja usluga na tritu. Pravilo je da se na delatnost, sedite, poslovno ime, matini broj, odgovornost organa za nezakonite odluke, odgovornost lanova organa za tetu priinjenu zadruzi, ogranienje izbora za lana upravnog odbora, zastupanje, prokuru, obavetavanje, poslovnu tajnu, klauzulu konkurencije i zastarelost potraivanja, shodno primenjuju odredbe ZPD. U zadruzi preovlauju elementi koji je izdvajaju od privrednog drutva. Po pravilu, zadrugu mogu osnovati samo zika lica, dok drutvo osnivaju zika i/ili pravna lica. Privredno drutvo se osniva sa ciljem obavljanja privredne delatnosti i ostvarenja dobiti, za razliku od zadruge kojoj to nije prvenstveni cilj.231 Naime, u zadruzi zika lica ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese. U upravljanju zadrugom zadrugari imaju jednako pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas), dok u akcionarskom drutvu drutvom upravljaju lanovi koji su uneli najvei kapital u drutvo. Za razliku od osnivaa drutva koji moe prodati svoj deo u drutvu, takvu mogunost nema zadrugar, ali moe istupiti iz zadruge. Zadruga se prvenstveno osniva radi ostvarivanja cilja zadrugara i obavljanja poslova za zadrugare. Ipak, zadruga moe, ako je to u interesu zadrugara, a to je utvreno njenim pravilima,
231

Velimirovi, M., op. cit., strana 91; Jankovec, I., op. cit., strana 77.

192

obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na nain i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana. Osnivai mogu raspolagati svojim udelom u drutvu, a zadrugari ne mogu raspolagati svojim udelom dok su lanovi zadruge.232 Zadruga se ne moe organizovati kao privredno drutvo ili drugi oblik organizovanja, niti da moe pripojiti ili spojiti s drutvom ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.

3. Razvrstavanje zadruga
Zadruge se mogu razvrstati na razliite naine. S obzirom na ciljeve osnivanja, potrebna sredstva za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnovati sa udelima i bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadrunim pravilima. Prema cilju poslovanja zadruge se dele na protne i neprotne. Tako, stambene, tedno - kreditne, potroake i druge zadruge koje se ne osnivaju radi ostvarivanja dobiti za potrebe svojih lanova, obavljaju svoju delatnost na naelima uzajamnosti, solidarnosti i podmirivanju stvarnih trokova. Na osnovu vremenskog trajanja zadruge se mogu osnovati na odreeno vreme, odnosno za izvrenje odreenog posla ili na neodreeno vreme. Zavisno od vrste delatnosti kojom se bave zadruge se osnivaju kao zemljoradnike - opte i specijalizovane (itarske, voarske, vinogradarske, reparske, stoarske, pelarske, domae radinosti i sl), stambene, potroake, zanatske, zdravstvene, tedno - kreditne, omladinske, studentske i uenike kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe i vrenje usluga u skladu sa zakonom. S obzirom na vrstu angaovane svojine i drugih prava zadruga moe poslovati sredstvima u svojini graana, zajednikoj svojini zadrugara, drutvenoj svojini, sredstvima u svojini domaih zikih i graansko - pravnih lica, kao i sredstvima stranih lica na nain utvren u ugovoru o osnivanju i statutom.

4. Osnivanje zadruga
Zadruga se osniva ako su ispunjene zakonom odreene pretpostavke. U pogledu zadruga zakon je, kao i za privredna drutva, usvojio normativni sistem (sistem utvrivanja, deklaracije). Po ovom sistemu zadruga e se registrovati u Registru ako su za to ispunjene zakonske pretpostavke za nastanak zadruge. Mimimalni broj lanova zadruge odreen je propisima. Tako, omladinsku zadrugu mogu osnovati i biti njeni lanovi aci, studenti i druga nezaposlena lica koja nisu mlaa od 15 ni starija od 30 godina. Omladinsku zadrugu moe osnovati najmanje 100 omladinaca, zemljoradniku najmanje deset zemljoranika i drugih zikih lica, zdravstvenu najmanje deset zikih lica od kojih najmanje jedno mora biti lekar itd. Osnivaki
232

Velimirovi, M., op. cit., strana 91.

akt zadruge je ugovor o osnivanju sainjen u pismenom obliku, koji sadri elemente odreene zakonom i potpisan od osnivaa (potpisi osnivaa se overavaju). Na osnivakoj skuptini zadruge donose se zadruna pravila koja reguliu zakonom propisane odnose i vri izbor prvih organa zadruge. Osnivai zadruge mogu odluiti da izbor organa zadruge obave u odreenom roku, a najdocnije u roku od 30 dana od dana odravanja osnivake skuptine. Registraciona prijava za upis podnosi se Agenciji za privredne registre. Uz prijavu za upis u Registar prilau se isprave odreene lanom 41. ZRPS. Zadruga se smatra osnovanom i stie svojstvo pravnog lica ako je zahtev iz registracione prijave reenjem usvojen. Agencija zatim bez odlaganja registruje zadrugu u Registru (vidi l.25. i 26. ZRPS).

193

5. Organi zadruge
Organi zadruge su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor zadruge. Skuptinu zadruge ine zadrugari. Delokrug vanijih poslova koje moe preduzimati skuptina zadrugara odreena je propisima, dok se preostali reguliu ugovorom o osnivanju i zadrunim pravilima. Ako zadruga ima vie od 100 zadrugara, zadrunim pravilima moe se odrediti da se poslovi iz delokruga skuptine zadruge prenesu na skuptinu predstavnika zadrugara. Skuptina se odrava najmanje jedanput godinje. Upravni odbor zadruge sastoji se od najmanje pet lanova koji se biraju iz reda zadrugara. Ako u zadruzi ima vie od 50 zaposlenih koji nisu zadrugari, jedan lan upravnog odbora bira se iz reda tih zaposlenih. Zadruga sa manje od 20 zadrugara ne mora obrazovati upravni odbor. U tom sluaju poslove iz delokruga upravnog odbora obavlja organ zadruge odreen zadrunim pravilima. Delokrug znaajnijih ovlaenja upravnog odbora odreen je zakonom, dok se ostala mogu regulisati ugovorom o osnivanju zadruge i zadrunim pravilima. Nadzorni odbor, kao organ nadzora, sastoji se od najmanje tri lana koji se biraju iz reda zadrugara. Nadlenost nadzornog odbora propisuju zakon i reguliu zadruna pravila. Direktor zadruge, kao organ poslovoenja, organizuje i vodi poslovanje zadruge, stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zadruge i obavlja druge poslove utvrene zakonom, osnivakim aktom i zadrunim pravilima.

6. Imovina zadruge
Imovinu zadruge ine pravo svojine na razliitim stvarima (ukljuujui novana sredstva i hartije od vrednosti), intelektualna prava i obligaciona prava. Na novanim sredstvima postoji pravo svojine, a na hartijama od vrednosti postoji pravo svojine na hartiju (kada je ona predmet stvarnog prava) i prava iz hartije (npr. obligaciono

194

pravo). Obligaciona prava su, po pravilu, znaajan deo imovine svake zadruge te ih ne bi trebalo svrstavati u druga imovinska prava.233 Apsolutna prava su ne samo pravo svojine, nego i intelektualna prava (npr. pravo autorstva ili pravo industrijske svojine) koja su prenesena npr. na knjievnu ili pronalazaku zadrugu. Imovina zadruge obrazuje se iz udela zadrugara ili lanarine zadrugara, sredstava ostvarenih radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga stekla na drugi nain. Tako zadrugari mogu preneti pravo svojine zemljita na zadrugu ili pravo upotrebe odreene poslovne zgrade ili prostorije. Shodno tome, zadruna svojina se ne moe sastojati od obligacionih i intelektualnih prava nego predstavlja poseban oblik svojine.234 Sva navedena prava trebalo je obuhvatiti pojmom zadrune imovine. Svaki zadrugar upisuje jednak udeo u novanim sredstvima. Ako je zadrugar uloito pravo svojine na jednu stvar ili vie stvari ili je dao na upotrebu neku nepotronu stvar ili je uloio potraivanje zadrugar odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari odnosno za naplativost potraivanja. Udeli se ne mogu vraati, zalagati ni biti predmet izvrenja za obaveze zadrugara za vreme trajanja statusa zadrugara. Po prestanku statusa zadrugara, valorizovani udeli vraaju se zadrugarima, odnosno njihovim naslednicima. Oni se ne mogu vraati pre prestanka odgovornosti zadrugara za obaveze.

Odeljak peti FINANSIJSKE I OSIGURAVAJUE ORGANIZACIJE

I.

FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. Uopte

Finansijske organizacije su pravna lica koja obavljaju promet novca i hartija od vrednosti i druge poslove u vezi s tim prometom. One se mogu podeliti na banke i druge nansijske organizacije.
233 234

Vidi: Vasiljevi, M., op. cit, str. 35, Jankovec, I., op. cit. str. 78. Uporedi: Vasiljevi, M., ibidem, Jankovec, I., ibidem.

2. Banke
2.1. POJAM BANKE

195

Banka je akcionarsko drutvo sa seditem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a moe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom (lan 2. stav 1. ZB). Banka u svom poslovnom imenu mora imati re banka. Niko osim banke ne moe u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebiti, odnosno koristiti re banka ili izvedenicu od te rei. Niko osim banke ne moe se baviti primanjem depozita, davanjem kredita ili izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlaen zakonom. Izraz banka nastao je od latinske rijei banco koja je, u poetku, oznaavala klupu, tezgu na kojoj su prvi bankari (menjai) drali posude u kojima su izlagali razne vrste novca.235 Banka je privredni subjekt (ima svojstvo pravnog lica). Osniva se kao akcionarsko drutvo pod pretpostavkama odreenim ZB. Poslovanje banke obavlja se izmeu banke i njenih klijenata koji mogu biti zika ili pravna lica, nezavisno od injenice da li obavljaju registrovanu privrednu djelatnost. U pravnom poslu koji zasnivaju klijent moe biti poverilac banke (uloio je odreeni iznos novca na tednju) ili dunik (podigao je kredit od banke).
2.2. VRSTE BANKARSKIH POSLOVA I PODELA BANAKA

Bankarski poslovi se dele na: 1) pasivne; 2) aktivne; 3) neutralne; 4) sopstvene i 5) vrenje funkcija dravne uprave. U pasivnom bankarskom poslu banka je dunik i na svoj dug plaa kamatu. Banka u aktivnom bankarskom poslu ima ulogu poverioca i na iznose novca date na zajam naplauje kamatu. Prilikom obavljanja neutralnih bankarskih poslova banka nije dunik ni poverilac nego je posrednik, punomonik ili jemac komitenta i za taj svoj posao naplauje odreenu proviziju i trokove. Kod sopstvenog bankarskog posla banka nije posrednik nego posluje za svoj raun. Funkciju dravne uprave u nas obavljaju pojedine banke prilikom devizne kontrole, izvrenja budeta, kontrole poslovanja s inostranstvom itd. S obzirom na vrstu poslovanja banke se uobiajeno dele na: 1) emisione; 2) depozitne; 3) zalone; 4) hipotekarne; 5) poslovne (nansijske ili pekulativne)236 i 6) specijalne.
235

236

Vidi: Banke, odrednica u Enciklopediji Leksikografskog zavoda, 1966, Zagreb, strana 300; Kukolea, S., Organizaciono - pravni leksikon, Zavod za ekonomske ekspertize, Beograd, 1990, tom I, strana 98. Vidi: Antonijevi, Z., Bankarski poslovi, odrednica u EIP, NIU Slubeni list SFRJ, tom prvi, strana 67.

196

Emisione (novanike) banke emituju (izdaju) novac, odnosno druga sredstva plaanja, vre kontrolu poslovanja banaka itd. Narodna banka Srbije je emisiona banka koja utvruje monetarnu politiku, regulie koliinu novca u opticaju, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih nansijskih organizacija. Depozitne banke primaju od klijenata na uvanje novac, hartije od vrijednosti i dragocjenosti. Pod zakonom odreenim pretpostavkama ove banke mogu primati novac na tednju, davati kredite itd. Zalone banke daju kredite korisnicima koji potraivanje banke obezbeuju predajom neke pokretne stvari u zalogu (runa zaloga) ili upisom zalonog prava na pokretnoj strani u Registar. Hipotekarne banke daju dugorone kredite, a korisnik kredita obezbeuje vraanje duga konstituisanjem hipoteke na odreenoj nepokretnosti. Poslovne (nansijske ili pekulativne) banke obavljaju bankarske poslove za privredna drutva odnosno preduzetnike i tako direktno uestvuju u privrednim poslovima zemlje. Specijalne banke obavljaju samo odreene poslove ili posluju samo s odreenim komitentima. Svojstvo specijalne banke imaju: izvozno kreditne, uvozno izvozne, poljoprivredne, industrijske i preduzetnike banke; bankarski konzorcijumi, holding drutva ili drugi oblik povezivanja banaka.237
2.3. POSLOVI KOJE BANKA MOE OBAVLJATI

Banka moe obavljati sledee poslove: 1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita); 2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3) devizne, devizno-valutne i menjake poslove; 4) poslove platnog prometa; 5) izdavanje platnih kartica; 6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.); 7) brokersko-dilerske poslove; 8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9) kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja (faktoring, forfeting i dr.); 10) poslove zastupanja u osiguranju; i druge poslove pedviene zakonom (vidi lan 4. ZB).
2.4. OSNIVANJE I POSLOVANJE BANKE

Osnivai banke mogu biti domaa i strana pravna i zika lica. Domaa banka ima sedite u Republici Srbiji, ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije, a obavlja kreditne i depozitne poslove. Strana banka je pravno lice sa seditem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima drave porekla, osnovano i u registar nadlenog organa te drave upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te drave i koje obavlja depozitne i kreditne poslove.
237

Vidi napr.: Vasiljevi, B., Osnovi povezivanja banaka, Pravo i privreda, broj 5-8/98, str. od 382. do 385.

Osnivai banke obezbeuju sredstva za osnivaki kapital banke. Sredstva mogu biti u novanom i nenovanom obliku (stvari i prava koji su u funkciji poslovanja banke). Novani deo osnivakog kapitala banke ne moe biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaninom srednjem kursu na dan uplate. Osnivai banke ne mogu povlaiti sredstva uloena u osnivaki kapital banke Osnivaki akt banke sadri:1) poslovno ime i sedite pravnog lica osnivaa banke, odnosno ime i prebivalite zikog lica osnivaa banke; 2) poslovno ime i sedite banke; 3) iznos ukupnog osnivakog kapitala banke u novanom i nenovanom obliku, kao i udeo svakog osnivaa u tom kapitalu; 4) rok do kog su osnivai banke duni da uplate novana sredstva, odnosno da nenovana sredstva prenesu u osnivaki kapital banke; 5) prava, obaveze i odgovornosti osnivaa banke; 6) broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koje je banka ovlaena da izda, kao i prava iz akcija svake klase; 7) poslove koje banka obavlja; 8) nain pokria gubitka banke; 9) nain reavanja sporova meu osnivaima banke; i druge sastojke propisane lanom 13. ZB. Banka ima statut. On sadri: 1) organizaciju i nain poslovanja banke; 2) pitanja o kojima odluuje skuptina banke; 3) pitanja o kojima odluuju drugi organi banke, sastav i postupak odluivanja ovih organa, kao i mandat lanova tih organa; 4) mere i odgovornost organa banke za obezbeenje likvidnosti i solventnosti banke; 5) prava, obaveze i odgovornost lanova upravnog i izvrnog odbora banke i drugih lica s posebnim ovlaenjima i odgovornostima utvrenih statutom banke; 6) ovlaenje za potpisivanje i zastupanje banke; 7) nain vrenja unutranje kontrole i unutranje revizije banke i druge sastojke propisane lanom 14. ZB i aktom Narodne banke Srbije. Osnivai banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje za osnivanje banke. Uz zahtev dostavljaju i isprave propisane lanom 15. ZB. O podnesenom zahtevu Narodna banka Srbije odluuje u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva. Osnivai banke duni su da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za izdavanje dozvole za rad banke. Ukoliko osnivai banke zahtev za izdavanje dozvole za rad banke ne podnesu u ovom roku, preliminarno odobrenje prestaje da vai. Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja preliminarnog odobrenja i podnoenja zahteva za davanje ove dozvole. Uz zahtev za davanje dozvole osnivai banke Narodnoj banci Srbije dostavljaju: 1) dokaz o uplati novanog dela osnivakog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovanih sredstava u osnivaki kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava; 2) dokaze o tome da su obezbedili odgovarajue materijalno tehnike uslove za nesmetano poslovanje banke; 3) dokaz o tome da su angaovali spoljnog revizora banke sa liste (iz lana 52. stav 3. ZB) i 4) podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke.

197

198

O zahtevu za izdavanje dozvole Narodna banka Srbije odluuje u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva. Reenje o izdavanju dozvole za rad banke objavljuje se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Ako Narodna banka Srbije odbaci ili odbije zahtev, lice koje ga je podnelo ne moe podneti zahtev za preliminarno odobrenje u roku od godinu dana od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva iz tog stava. Najkasnije u roku od 30 dana od prijema reenja Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad banke, odrava se osnivaka skuptina banke. Osnivaku skuptinu ine osnivai banke. Osnivai banke pravo glasa na osnivakoj skuptini ostvaruju srazmerno visini svog uloga. Na osnivakoj skuptini se, i to dvotreinskom veinom glasova osnivaa banke, donosi statut banke, biraju predsednik i lanovi upravnog i izvrnog odbora banke, usvajaju program aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi odluka o prvom izdavanju akcija. Osnivai banke duni su da akte usvojene na osnivakoj skuptini dostave na saglasnost Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana njihovog usvajanja. Narodna banka Srbije odluuje o davanju saglasnosti na navedena akta u roku od 60 dana od dana prijema akata. Osnivai banke duni su da prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti na akta usvojena na osnivakoj skuprini. Uz ovu prijavu podnosi se reenje Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad banke i saglasnost na akte usvojene na osnivakoj skuptini. Banka stie svojstvo pravnog lica momentom upisa u registar privrednih subjekata. Osnivai banke duni su da reenje o upisu u registar privrednih subjekata dostave Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog reenja (lan 20. ZB). U svom poslovanju, radi ispunjenja obaveza prema poveriocima banka je duna da odrava propisani iznos kapitala (u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu).
2.5. ORGANIZACIJA I ORGANI BANKE

Organizacija banke utvruje se statutom banke. Statutom banke se utvruju lijale banke (nemaju status pravnog lica, a obavljaju poslove koje moe obavljati banka u skladu sa ZB) i predstavnitva (organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Republici Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje moe obavljati banka, ve poslove istraivanja trita, i koji predstavlja banku, odnosno stranu banku iji je deo). Organi banke su: skuptina banke, upravni odbor banke, izvrni odbor banke i drugi odbori (za reviziju, kreditni odbor, odbor za upravljanje aktivom i pasivom). Skuptinu banke ine akcionari banke. Akcionari pravo glasa na skuptini ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika. Skuptina banke je nadlena

da: 1) usvaja poslovnu politiku i strategiju banke; 2) donosi statut banke i usvaja izmene i dopune osnivakog akta i statuta banke; 3) usvaja godinji raun banke i odluuje o upotrebi i rasporeivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriu gubitaka; 4) odluuje o poveanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku ili u druga pravna lica, kao i o visini ulaganja u osnovna sredstva banke; 5) imenuje i razreava predsednika i lanove upravnog odbora banke; 6) odreuje naknadu lanovima upravnog odbora banke; 7) odluuje o statusnim promenama, o prestanku rada banke i drugim pitanjima propisanim ZB i statutom banke. Skuptina banke odrava redovna i vanredna zasedanja. Redovno zasedanje odrava se najmanje jednom godinje, na nain predvien statutom banke. Organi upravljanja bankom su upravni i izvrni odbor banke. Upravni i izvrni odbor banke duni su da preduzimaju mere radi spreavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su tetni ili nisu u najboljem interesu banke i njenih akcionara i koje vre lica koja imaju znatno ili kontrolno uee u toj banci. Upravni odbor banke ini najmanje pet lanova, ukljuujui i predsednika. On je odgovoran da poslovanje banke bude u skladu sa zakonom, drugim propisima i aktima NBS i banaka. Izvrni odbor banke ine najmanje dva lana, ukljuujui i predsednika. Predsednik izvrnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. Banka je duna da obrazuje odbor za praenje poslovanja banke (odbor za reviziju), kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Banka moe obrazovati i druge odbore. Banka prestaje sa radomi: 1) oduzimanjem dozvole za rad; 2) dobrovoljnim prestankom rada banke; 3) statusnom promenom banke; 4) ako se osnivaka skuptina banke ne odri u roku propisanom ovim zakonom; 5) ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku propisanom ZB.

199

3. Narodna banka Srbije

3.1. POJAM

Narodna banka Srbije (NBS) je centralna banka Republike Srbije. Ona ima svojstvo pravnog lica, i ne upisuje se u registar pravnih lica. Sedite NBS je u Beogradu. NBS je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcije utvrene zakonom i za svoj rad odgovara Narodnoj skuptini Republike Srbije. Osnovni ciljevi NBS su postizanje i odravanje stabilnosti cena i ouvanje nansijske stabilnosti.
3.2. ORGANI NBS

Organi NBS su: 1) Monetarni odbor NBS; 2) Guverner NBS i 3) Savet NBS. Monetarni odbor NBS ine guverner i viceguverneri NBS. On utvruje monetarnu politiku, a posebno utvruje: 1) uslove i nain izdavanja kratkoronih hartija

200

od vrednosti; 2) uslove i nain pod kojima NBS sprovodi operacije na otvorenom tritu i obavlja diskontne poslove; 3) politiku odobravanja kratkoronih kredita; 4) politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, reim kursa dinara; 5) nain upravljanja deviznim rezervama; 6) eskontnu stopu i druge kamatne stope NBS; 7) osnovice za obraunavanje obavezne rezerve, stope obavezne rezerve, kao i nain, uslove i rokove izdvajanja i korienja sredstava obavezne rezerve banaka kod NBS; 8) mere za odravanje likvidnosti banaka i drugih nansijskih organizacija. Sednicama Monetarnog odbora prisustvuje ministar nadlean za poslove nansija, bez prava glasa. Guvernera NBS bira Narodna skuptina RS na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za nansije, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Guverner je nadlean i odgovoran za ostvarivanje ciljeva NBS, a posebno za: 1) sprovoenje odluka Monetarnog odbora i Saveta; 2) organizaciju i poslovanje NBS; 3) pripremanje akata iz nadlenosti NBS; 4) donoenje akata iz nadlenosti NBS koji zakonom nisu stavljeni u nadlenost Monetarnog odbora ili Saveta; 5) obavljanje drugih poslova utvrenih zakonom. NBS ima tri do pet viceguvernera. Viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Guverner, radi obavljanja poslova iz nadlenosti NBS, donosi propise i opte akte, kao i pojedinane akte, ako zakonom o Narodnoj banci Srbije nije drukije odreeno. Propisi i opti akti objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Savet NBS ima predsednika i etiri lana koje bira Narodna skuptina, na pet godina, s pravom ponovnog izbora. Narodna skuptina bira predsednika i lanove Saveta na predlog odbora Narodne skuptine nadlenog za nansije. Savet je nadlean da, na predlog guvernera: 1) usvaja nansijski plan NBS; 2) usvaja godinji raun NBS; 3) utvruje jedinstvenu tarifu po kojoj NBS naplauje naknadu za izvrene usluge; 4) utvruje visinu zarada guvernera i viceguvernera NBS; 5) utvruje listu radnih mesta sa posebnim ovlanjima i kriterijume odreivanja visine zarada zaposlenih sa posebnim ovlaenjima NBS; 6) vri izbor ovlanog revizora.
3.3. OVLAENJA U OBLASTI MONETARNE POLITIKE

Narodna banka Srbije obavlja sledee funkcije: 1) utvruje i sprovodi monetarnu politiku; 2) samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, utvruje reim kursa dinara; 3) uva i upravlja deviznim rezervama; 4) izdaje novanice i kovani novac; 5) ureuje, kontrolie i unapreuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom; 6) izdaje i oduzima dozvole za rad, vri kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih nansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti; 7) obavlja zakonom utvrene poslove za Republiku Srbiju; 8) obavlja druge poslove utvrene zakonom u skladu s principima poslovanja centralnih banaka.

4. Berze
4.1. POJAM I OSNIVANJE BERZI. UPRAVA I AKTI BERZE

201

Berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko drutvo koje, u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata (ZTHV), obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim nansijskim instrumentima na berzanskom tritu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tritu. Hartije od vrednosti su, u smislu ZTHV, prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na nansijskom tritu iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa tim zakonom i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti. Drugi nansijski instrumenti su svi ostali nansijski instrumenti koji predstavljaju ugovorni odnos izmeu dve ili vie strana, koji izraavaju ugovoreno pravo ili obavezu, odnosno pravo na naplatu, a po svojoj prirodi su u vezi sa nansijskim tritem. Berze ne obavljaju delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti na koje se ne primenjuje ZTHV kao to su: polise osiguranja osiguravajuih drutava; hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga (menica, ek, pismeni uput - asignacija, konosman, tovarni list, skladinica i druge hartije od vrednosti iji su izdavanje i promet ureeni posebnim zakonom); druge isprave o dugu, novanom depozitu ili tednji koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa tim zakonom (ostale isprave i udeli u drutvima odreene su u lanu 5. ZTHV). Osniva, odnosno akcionar berze moe biti Republika Srbija, domae i strano, pravno i ziko lice. Berza stie svojstvo pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata. Novani deo osnovnog kapitala berze ne moe biti manji od 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaninom srednjem kursu dinara Narodne banke Srbije na dan uplate. Da bi se mogla registrovati u Registru berza mora prethodno dobiti dozvolu za rad. Dozvolu za rad berze izdaje Komisija za hartije od vrednosti (Komisija). Komisija izdaje dozvolu za rad berze na osnovu podnetog zahteva, ako su za njen rad ispunjeni uslovi odreeni u l. 81. i 82. ZTHV. Komisija donosi reenje o davanju dozvole za rad berze u roku od 60 dana od dana podnoenja urednog zahteva. Dozvola za rad berze daje se na neodreeno vreme. Berza je duna da, u roku od 30 dana od dana prijema reenja Komisije o davanju dozvole za rad i reenja o davanju prethodne saglasnosti za izbor, odnosno imenovanje lanova uprave berze, podnese prijavu za upis u Registar privrednih subjekata. Izvod iz upisa u Registar privrednih subjekata berza dostavlja Komisiji, u roku od sedam dana od dana prijema reenja o upisu. Berza ne sme da otpone da obavlja delatnost za koju je dobila dozvolu za rad pre upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata. Berza ima direktora, odnosno predsednika i upravni odbor. Komisija donosi reenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor odnosno imenovanje lanova uprave berze. Berza donosi opte akte i to: statut, pravila poslovanja, pravilnik o tari,

202

pravilnik o listingu i kotaciji i druge opte akte. Ovi akti se se podnose Komisiji uz zahtev za izdavanje dozvole za rad. Za docniju izmenu ovih akata berza je duna da pribavi prethodnu saglasnost Komisije (lan 94. ZTHV).
4.2. DELATNOST BERZE. ZABRANJENI POSLOVI.

Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi obavljaju lanovi berze. Izuzetno, hartijama od vrednosti na berzi mogu trgovati Republika i Narodna banka Srbije. lanovi berze su brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke. Statutom berze propisuju se uslovi za sticanje svojstva lana berze, opta pitanja nadzora koji berza sprovodi nad poslovanjem lana berze, kao i uslovi za iskljuenje lana i prestanak lanstva. Prijem u lanstvo berze vri se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze. Delatnost berze sastoji se u organizovanju trgovine hartijama od vrednosti. Ona obuhvata sledee poslove: 1) organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tranje hartija od vrednosti; 2) objavljivanje informacija o ponudi, tranji i trinoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka znaajnih za trgovinu hartijama od vrednosti; 3) utvrivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; 4) obavljanje drugih poslova u skladu sa ZTHV. Na berzanskom tritu moe se trgovati samo hartijama od vrednosti koje su primljene na listing berze. Berza javno objavljuje, na svojoj internet stranici i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike, listu izdavalaca i vrstu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata za koje je donela reenje o prijemu na listing berze, u roku od dva dana od dana donoenja reenja. Berzi je zabranjeno da trguje hartijama od vrednosti, daje savete koji se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti, kao ni savete o izboru brokersko dilerskog drutva ili ovlaene banke. Berza ne moe obavljati poslove koji su zakonom odreeni kao delatnost brokersko dilerskog drutva, a ni druge poslove (lan 79. ZTHV).
4.3. ARBITRAA BERZE

Radi reavanja sporova izmeu uesnika na berzi proizalih iz poslova zakljuenih na berzi, berza obrazuje arbitrau. Arbitraa berze ima listu arbitara, koji propisuje skuptina berze. lanovi uprave berze ne mogu biti lanovi arbitrae berze. Arbitraa berze donosi pravilnk kojim ureuje nain obavljanja svojih poslova. Odluka arbitrae je konana.
4.4. PRESTANAK RADA BERZE

Berza prestaje sa radom ako joj Komisija za hartije od vrednosti oduzime dozvolu za rad. Komisija oduzima dozvolu za rad berzi: 1) ako berza ne obavlja delatnost due od est meseci; 2) ako je dozvola za rad pribavljena na osnovu neistinitih

podataka; 3) ako berza ne obavlja poslove u vezi sa hartijama od vrednosti i drugim nansijskim instrumentima u skladu sa ZTHV; 4) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad i u drugim sluajevima propisanim lanom 111. ZTHV. Ako Komisija oduzme berzi dozvolu za rad, pokrenue postupak njene likvidacije, odnosno steaja, u skladu sa zakonom. Odluka o otvaranju postupka likvidacije, odnosno steaja nad berzom dostavlja se Komisiji.

203

II.

DRUTVA ZA OSIGURANJE
1. Pojam. Vrste organizacija

Drutvo za osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja imovine i lica. Delatnost osiguranja ine poslovi osiguranja, poslovi saosiguranja i poslovi reosiguranja kao i poslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja. Drutvo za osiguranje se moe osnovati kao akcionarsko drutvo ili drutvo za uzajamno osiguranje.

2. Akcionarsko drutvo za osiguranje. Organi.

Akcionarsko drutvo za osiguranje osnivaju najmanje dva pravna, odnosno zika lica. Osnivaki akt akcionarskog drutva za osnivanje je ugovor o osnivanju koji mora biti sainjen u pismenom obliku, a potpisi osnivaa overeni kod nadleenog suda. Drutvo moe obavljati samo poslove jedne ili vie vrsta osiguranja, u okviru iste grupe osiguranja ili samo poslove reosiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje moe obavljati i poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja. Osnovni kapital akcionarskog drutva za osiguranje ine novani ulozi osnivaa ija visina je odreena lanom 28. Zakona o osiguranju238. O zahtevu za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja, na osnovu ocene ispunjenosti zakonskih uslova i opravdanosti osnivanja akcionarskog drutva za osiguranje, odluuje Narodna banka Srbije reenjem, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva. Osnivai akcionarskog drutva za osiguranje duni su da prijavu za upis u registar nadlenog organa podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja dozvole za obavljanej poslova osiguranja. Uz prijavu za upis u registar podnosi se i dozvola za obavljanje poslova osiguranja. Akcionarsko drutvo za osiguranje duno je da reenje o upisu u registar dostavi Narodnoj banci Srbije, u roku od sedam dana od dana prijema tog reenja. Organi akcionarskog drutva za osiguranje su skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Upravni odbor i direktor drutva ine upravu drutva.
238

Slubeni glasnik RS, br. 55/2004 - ispr., 61/2005 i 85/2005 - dr. zakon.

204

3. Drutvo za uzajamno osiguranje

Drutvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja u interesu svojih lanova (osiguranika) po principu uzajamnosti i solidarnosti. Ovo drutvo mogu osnovati pravna i zika lica i ne moe obavljati poslove reosiguranja. Drutvo se osniva kao drutvo s neogranienim doprinosom ili drutvo s ogranienim doprinosom. Organi drutva za uzajamno osiguranje su skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. Skuptina drutva za uzajamno osiguranje ine osnivai i lanovi (osiguranici). Osnivai i lanovi upravljaju drutvom srazmenrno ulozima i doprinosu.

4. Agencija za poslove pruanja drugih usluga u osiguranju

Agencija za pruanje drugih usluga u osiguranju jeste pravno lice koje obavlja poslove utvrivanja i procene rizika i tete, posredovanja radi prodaje i preduzimanja drugih pravnih poslova. Osniva se kao akcionarsko drutvo ili drutvo s ogranienom odgovornou. Ako se agencija osniva kao a.d., novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 25000 evra u dinarskoj protivuvrednosti po kursu NBS na dan uplate. Ukoliko se agencija osniva kao d.o.o., novani deo osnovnog kapitala ne moe biti manji od 12500 evra u dinarskoj protivuvrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate. Agencija ne moe obavljati poslove osiguranja, poslove posredovanja i poslove zastupanja u osiguranju.

Odeljak esti PRESTANAK DRUTAVA I PREDUZETNIKA

I. POJAM I OSNOVI ZA PRESTANAK

Prestanak drutva je nestanak drutva (iz zakonom odreenih razloga) kao pravnog lica (subjekta prava) tako da ubudue ne moe biti imalac prava i obaveze. Dejstvo prestanka drutva nastaje brisanjem iz Registra. Drutvo moe prestati: 1) po svojoj volji, 2) zbog svoje krivice ili iz 3) objektivnih razloga.239 Drutvo prestaje na osnovu svoje volje koju je izrazilo u aktu o osnivanju ili docnije za vreme postojanja. Na osnovu svoje volje drutvo prestaje: a) istekom vremena za koje je osnovano, b) nastupanjem dogaaja odreenog osnivakim aktom
239

Vidi: Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana 167.

ili ugovorom lanova drutva; c) odlukom skuptine, odnosno lanova; d) ako se broj ortaka u ortakom ili komanditnom drutvu svede na jedan, a nije donesena odluka o promeni pravne forme drutva u DOO ili AD; e) statusnom promenom koja vodi prestanku drutva. Drutvo prestaje na osnovu svoje krivice: a) ako se pravnsnanom odlukom nadlenog suda utvrdi da je registracija drutva bila nitava i odreuje brisanje drutva po slubenoj dunosti; b) ako nije organizovano u skladu sa zakonom; v) ako ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno; g) steajem (bankrotstvom); d) ako je drutvu izreena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga to ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost Drutvo prestaje iz objektivnih razloga: a) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; b) smru lana ortakog drutva, ako ugovorom o osnivanju drutva nije drukije odreeno; v) smru jedinog komplementara u komanditnom drutvu, ako ova drutva nisu promenila u zakonom dozvoljenu pravnu formu; g) smru jednog lana DOO koji nema naslednika udela. Ukoliko drutvo koje prestaje (bez pravnog sledbenika) ima dovoljno imovine da pokrije potraivanja poverilaca sprovodi se postupak likvidacije. Steajni postupak se sprovodi kad je drutvo prezadueno tako da ne moe isplatiti poverioce. Postupak likvidacije ili steaja se ne sprovodi ako se drutvo spoji sa drugim drutvom, podeli na dva ili vie drutava ili promeni oblik. U tom situacijama postoji pravni sledbenik koji preuzima sva prava i obaveze ranijeg drutva.240

205

II.

LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUTVA

1. Pretpostavke

Likvidacija privrednog drutva sprovodi se kada drutvo ima dovoljno nansijskih sredstava da pokrije potraivanja svojih poverilaca, a postoje okolnosti zbog kojih drutvo prestaje. lan 347. ZPD propisuje da se likvidacija drutva sprovodi naroito: 1) ako mu je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog toga to ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost; 2) ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti; 3) istekom vremena za koje je osnovano; 4) ako se broj osnivaa, odnosno lanova privrednog drutva, osim kod akcionarskog drutva i drutva s ogranienom odgovornou svede na jedan, a u roku od est meseci, ako ovim zakonom nije drukije ureeno, registru se ne prijavi novi lan; 5) ako nije organizovano u skladu sa ovim zakonom; 6) ako ne obavlja delatnost due od dve godine neprekidno; 7) u sluaju nitavosti osnivanja drutva u skladu sa zakonom.
240

Jovanovi,V., op. cit., strana 116.

206

2. Postupak. Likvidacioni upravnik

O likvidaciji drutva donosi se odluka ortaka, lanova ili akcionara. Odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog drutva registruje se u Registru. Privredno drutvo je, osim toga, u obavezi da poznatim poveriocima dostavi pisano obavetenje sa kopijom registracione prijave o pokretanju postupka prestanka drutva likvidacijom. Za vreme likvidacije privredno drutvo ne moe preduzimati nove poslove, ve samo poslove vezane za sprovoenje likvidacionog postupka kao to su prodaja imovine, plaanje poverilaca, naplata potraivanja i druge poslove nune za likvidaciju drutva. U postupku likvidacije privrednog drutva ne plaaju se dividende niti se imovina drutva raspodeljuje ortacima, lanovima ili akcionarima pre plaanja svih potraivanja poverilaca. U postupku likvidacije delatnosti i poslove privrednog drutva vode lica koja su imala ista ovlaenja i pre likvidacije. Drutvo moe izabrati drugo lice ili lica da vode poslove drutva. Na zahtev drutva sud moe iz opravdanih razloga imenovati drugog likvidacionog upravnika radi zamene upravnika izabranog od strane drutva ili zajednikog postupanja sa njima. Lice ili lica koja imaju ovlaenja u postupku likvidacije privrednog drutva nazivaju se likvidacioni upravnici. Likvidacioni upravnik moe biti razreen na isti nain na koji je izabran, odnosno imenovan. Izbor, odreivanje ili razreenje likvidacionog upravnika registruje se i objavljuje u Registru. Likvidacioni upravnik privrednog drutva je ovlaen da: zavrava tekue poslovanje drutva, naplauje potraivanja, izmiruje obaveze i unovava imovinu drutva i zastupa privredno drutvo u likvidaciji. On je, u okviru svojih ovlaenja, odgovoran za voenje poslova drutva.

3. Radnje likvidacionog upravnika

Najkasnije tri meseca po otvaranju postupka likvidacije likvidacioni upravnik privrednog drutva sastavlja poetni likvidacioni bilans stanja i podnosi ga ortacima ili komplementarima ili skuptini lanova ili akcionara na usvajanje. U likvidacionom bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive imovine drutva, po trinim cenama ili procenjenoj vrednosti, neophodne radnje za sprovoenje likvidacije i vreme potrebno za zavretak likvidacije. Posle isteka svake poslovne godine, a najkasnije u roku od tri meseca, ako likvidacija traje due od godinu dana, likvidacioni upravnik privrednog drutva podnosi privremeni izvetaj o svojim radnjama. U privremenom izvetaju e obrazloiti razloge zbog kojih se likvidacija nastavlja a nije zavrena, kao i nansijski izvetaj. Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog drutva nije dovoljna za to da se podmire sva potraivanja poverilaca, duan je da odmah obustavi

postupak likvidacije i pokrene postupak steaja (bankrotstva). Likvidacioni upravnik o tome izvetava Registar radi registracije ovih injenica u Registru. Ukoliko je imovina privrednog drutva dovoljna da se namire sva potraivanja, likvidacioni upravnik e ih podmiriti. Likvidacioni upravnik e sastaviti izvetaj o sprovedenoj likvidaciji, zavrni likvidacioni bilans i predlog o podeli likvidacionog ostatka drutva. Izvetaj sadri podatke odreene lanom 359. stav 2. ZPD. Izvetaj i zavrni likvidacioni bilans privrednog drutva usvajaju ortaci, odnosno skuptina lanova ili akcionara, ako u odluci o pokretanju postupka likvidacije ili u odluci nadlenog suda nije drukije odreeno.

207

4. Isplate i okonanje likvidacije

Ako je posle izmirenja potraivanja poverilaca i drugih potraivanja, preostalo imovine drutva, likvidacioni upravnik je raspodeljuje ortacima, lanovima i akcionarima u skladu sa osnivakim aktom, ugovorom ortaka, statutom drutva ili odlukom nadlenog suda. Kad ovim aktima nije drukije odreeno raspodela preostale imovine vri se u skladu sa pravilima prioriteta odreenim u lanu 360. stav 2. ZPD. Likvidacioni upravnik ima pravo da mu se primereno nadoknade trokovi koje je imao u sprovoenju likvidacije kao i na isplatu naknade za rad. Visinu trokova i naknade za rad odreuju ortaci, odnosno skuptina lanova ili akcionara, a u sluaju spora sud. Posle okonanja postupka likvidacije privrednog drutva i odobrenja izvetaja (koje je duan sainiti likvidacioni upravnik) od ortaka, komplementara, odnosno skuptine lanova ili akcionara, likvidacioni upravnik bez odlaganja dostavlja ove izvetaje i odgovarajue odluke u sedite drutva i Registar, zajedno sa zahtevom da drutvo bude brisano iz Registra. Likvidacioni upravnik je lice koje ima dunosti prema drutvu. Stoga odgovara ortacima, lanovima i akcionarima privrednog drutva kao i poveriocima privrednog drutva za tetu koju im prouzrokuje u izvrenju svojih dunosti, u skladu sa odredbama l. 32. do 34. i l. 36. i 37. ZPD. Navedena pravila o likvidaciji privrednog drutva primenjuju se i na preduzetnika, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

III.

STEAJNI POSTUPAK
1. Pojam

Steaj je (u materijalnom smislu) prestanak privrednog drutva, preduzetnika i drugog privrednog subjekta zbog njegove trajne nesposobnosti za plaanje (insolventnosti). U formalnom smislu steaj proglaava sud svojom odlukom, u

208

koji se stavlja subjekt steaja, nad ijom se imovinom vri podjednako namirenje poverilaca.241 Steajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se iskljuivo ili preteno nansiraju iz budeta Republike Srbije odnosno budeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i Narodnoj banci Srbije. Steajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. Bankrotstvo je namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika. Reorganizacija je namirenje poverilaca, na nain i pod uslovom odreenim planom reorganizacije. Bankrotstvo steajnog dunika ili njegova reorganizacija se sprovode nad steajnim dunikom koji je nesposoban za plaanje. Smatra se da je steajni dunik nesposoban za plaanje ako: 1) ne moe odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2) da je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana; ili 3) uini verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu - pretea nesposobnost za plaanje.

2. Steaj
2.1. POKRETANJE POSTUPKA STEAJA

Steajni postupak se pokree predlogom: 1) poverioca; 2) steajnog dunika; 3) nadlenog javnog pravobranilatva u ime pravnih lica koje zastupa po zakonu, a koja su poverioci; 4) nadlenog javnog tuilaca ako uini verovatnim da je steajni dunik nesposoban za plaanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost povezana sa izvrenjem krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti i 5) poreske uprave kad je na to ovlaena zakonom. Uz predlog za pokretanje steajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se moe utvrditi postojanje i visina njegovog potraivanja.
2.2. ORGANI POSTUPKA STEAJA I OTVARANJE STEAJNOG POSTUPKA

Steajni postupak sprovodi trgovinski sud na ijem podruju je sedite steajnog dunika. Organi steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija, steajni upravnik, skuptina poverilaca i odbor poverilaca. Steajno vee sastavljeno je od troje sudija, od kojih je jedan predsednik vea. Steajni sudija ne moe biti lan steajnog vea. Steajno vee, pored ostalog: odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, imenuje i razreava steajnog sudiju i steajnog upravnika, odluuje o prigovorima protiv odluka i zakljuaka steajnog sudije. Steajni sudija, pored ostalog:
241

Ibidem, str. 126; kurla, R., Steaj i socijalna ugroenost, Privreda i pravo, br. 1-2/88, strana 198.

uvodi u dunost steajnog upravnika, odobrava nacrt plana reorganizacije steajnog dunika, vri nadzor nad radom steajnog upravnika. Steajni upravnik se imenuje reenjem o otvaranju steajnog postupka. Za steajnog upravnika moe biti imenovano lice koje ispunjava zakonom odreene uslove. Steajni upravnik odgovara za tetu po principu krivice. Steajno vee moe razreiti steajnog upravnik pod uslovima propisanim lanom 20. Zakona o steajnom postupku. Skuptinu poverilaca ine svi steajni poverioci. Skuptina poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilakom roitu bira odbor poverilaca. Broj lanova odbora poverilaca odreuje skuptina, ali ne moe biti vei od devet i uvek mora biti neparan.
2.3. POKRETANJE PRETHODNOG STEAJNOG POSTUPKA

209

Na osnovu predloga za otvaranje steajnog postupka steajno vee u roku od tri dana donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka i odreuje steajnog sudiju. Istim reenjem steajno vee moe odrediti mere obezbeenja radi spreavanja promene imovinskog poloaja steajnog dunika, odnosno unitavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da e steajni dunik otuiti imovinu odnosno unititi dokumentaciju do pokretanja staajnog postupka. U prethodnom steajnom postupku imenuje se steajni upravnik.
2.4. POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA

Ako je pokrenut prethodni steajni postupak, steajno vee e odrediti roite radi raspravljanja o postojanju steajnog razloga za pokretanje steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka. Ukoliko nije doneseno reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, steajno vee e odrediti roite radi raspravljanja o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka. Na roitu na kom se raspravlja o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka poziva se predlaga, steajni dunik i steajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku. Reenje o pokretanju odnosno odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka steajno vee donosi na roitu o pokretanju steajnog postupka, a najkasnije u roku od dva dana od zakljuenja tog roita. Reenjem o pokretanju steajnog postupka, steajno vee odreuje roite za ispitivanje potraivanja (ispitno roite) i razmatranje nansijskog izvetaja i poverilako roite. Ispitno roite e se odrati u roku koji nije krai od 45 dana i dui od 60 dana od dana isteka roka za prijavljivanje potraivanja (rok za prijavu potraivanja odreuje se reenjem o pokretanju steajnog postupka). Reenje o pokretanju steajnog postupka dostavlja se steajnom duniku, ovlaenom predlagau, poveriocima koji su poznati sudu, nansijskoj organizaciji ili banci kod koje steajni dunik ima raun i odgovarajuim registrima, a

210

drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba. Oglas o pokretanju steajnog postupka izrauje steajni sudija, a objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u Slubenom glasniku Republike Srbije. On se moe objaviti i u domaim i meunarodnim sredstvima informisanja.
2.5. PRAVNE POSLEDICE POKRETANJA STEAJNOG POSTUPKA PO STEAJNOG DUNIKA

Pravne posledice pokretanja steajnog postupka nastupaju, po pravilu, danom isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda. Danom pokretanja steajnog postupka: 1) prestaju prava direktora, zastupnika i punomonika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika i ta prava prelaze na steajnog upravnika; 2) pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajni dunik zakljuio posle pokretanja steajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo; 3) punomoje koje je dao steajni dunik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u steajnu masu, prestaju pokretanjem steajnog postupka; 4) ako je steajni dunik u pravnoj zajednici (susvojina, zajednika svojina i dr.) vri se deoba imovine radi izdvajanja dela steajnog dunika; 5) ukoliko je steajni dunik stekao nasledstvo posle pokretanja steajnog postupka, nasledniku izjavu daje steajni upravnik; 6) steejni upravnik daje otkaz ugovora o radu koji je steajni dunik zakljuio sa zaposlenima (steajni upravnik moe, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja steajnog postupka uz saglasnost steajnog sudije); 7) uz rmu steajnog dunika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka u steaju, sa naznaenjem novog rauna preko kojeg se vri poslovanje steajnog dunika; 8) gase se rauni steajnog dunika i prestaju prava lica koja su bila ovlaena da raspolau sredstvima sa rauna steajnog dunika (nansijska organizacija odnosno banka, koja vri platni promet za steajnog dunika, na zahtev steajnog upravnika, otvorie novi raun preko kojeg e vriti poslovanje steajnog dunika); 9) steajni upravnik uzima u dravinu celokupnu imovinu dunika koja ulazi u steajnu masu i njome upravlja.
2.6. POSLEDICE POKRETANJA STEAJNOG POSTUPKA NA POTRAIVANJE

Posle pokretanja steajnog postupka steajni poverioci svoja potraivanja prema steajnom duniku mogu ostvarivati samo u steajnom postupku. Danom pokretanja steajnog postupka, potraivanja poverilaca prema steajnom duniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim. Nenovana potraivanja steajnog dunika koja nisu dospela smatraju se dospelim i unose u steajnu masu izraenu u novanoj protivvrednosti. Novana i nenovana potraivanja prema steajnom duniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraivanja danom pokretanja steajnog postupka.

Potraivanja u stranoj valuti unose se u steajnu masu u toj valuti, ali se obraunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan pokretanja steajnog postupka. Prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postopji prema steajnom duniku.
2.7. OSTALE VANIJE POSLEDICE POKRETANJA STEAJNOG POSTUPKA

211

Parnice o imovini koja ulazi u steajnu masu, koje su postojale na dan pokretanja steajnog postupka, preuzima steajni upravnik u ime i za raun steajnog dunika (ove parnice se time ne prekidaju). Od dana pokretanja steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvrenje, niti bilo koja mera postupka izvrenja sa ciljem namirenja potraivanja. Ako steajni dunik i njegov saugovara do pokretanja steajnog postupka nisu u celosti ili delimino izvrili dvostranoobavezni ugovor koji su zakljuili, steajni upravnik moe, umesto steajnog dunika, ispuniti ugovor i traiti ispunjenje od druge strane. Ukoliko steajni upravnik odbije ispunjenje, saugovara steajnog dunika moe ostvariti svoje potraivanje kao steajni poverilac. Ako je vreme ispunjenja obaveze iz ksnog ugovora nastupilo posle pokretanja steajnog postupka, saugovora steajnog dunika ne moe traiti ispunjenje, ali moe traiti naknadu zbog neispunjenja, kao steajni poverilac.
2.8. STEAJNA MASA. UTVRIVANJE POTRAIVANJA

Steajna masa je celokupna imovina steajnog dunika (u zemlji i inostranstvu) na dan pokretanja steajnog postupka, kao i imovina koju steajni dunik stekne tokom steajnog postupka. Ovom imovinom, posle pokretnja steajnog postupka, upravlja steajni upravnik. Steajni upravnik je duan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava steajnog dunika sastavi poetni steajni bilans u kome e navesti i uporediti aktivu i pasivu steajnog dunika. Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz naznaenje njihove procene u visini oekivanog unovenja. Ako je to potrebno, steajni upravnik e, uz saglasnost steejnog sudije, procenu vrednosti poveriti vetaku. Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije steajnog dunika, kao i iz prijave potraivanja. Poslovne knjige steajnog dunika posle pokretanja steajnog postupka vodi steajni upravnik ili lice koje on odredi. Poverioci podnose prijavu potraivanja pismeno steajnom sudiji u roku koji je odreen u reenju o pokretanju steajnog postupka. Prijav mora sadrati elemente odreene zakonom. Konana lista o svim prijavama potraivanja

212

sainjava se na ispitnom roitu. Potraivanje se smatra utvrenim ako nije osporeno od strane steajnog upravnika ili od strane steajnih poverilaca u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave. Steajni sudija e usvojiti konanu tabelu na osnovu liste potraivanja koju je sastavio steajni upravnik, i na osnovu izmena iznetih na roitu. Na osnovu ove tabele steajni sudija donosi zakljuak o listi potraivanja i zakljuak o osporenim potraivanjima. Protiv zakljuka se moe izjaviti prigovor steejnom veu. Pravosnana odluka kojom se utvruje potraivanje i njegov isplatni red obavezujua je za steajnog dunika i za sve steajne poverioce. Poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, koju moe da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zakljuka o listi potraivanja. Pravosnana odluka o osporenom potraivanju ima dejstvo prema steajnom duniku i prema svim poveriocima steajnog dunika.
2.9. POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA STEAJNOG DUNIKA

Pravne poslove preduzete pre pokretanja steajnog postupka, kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili oteuju poverioci ili se njima pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj, mogu pobijati steajni upravnik, u ime steajnog dunika i poverioci. Pravni posao steajnog dunika pobija se tubom u rokovima i pod pretpostavkama odreenim zakonom.
2.10. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE. ZAKLJUENJE STEAJNOG POSTUPKA.

Zakljuak o unovenju steajne mase donosi steajni sudija pod uslovima odreenim zakonom. Pre donoenja zakljuka o unovenju imovine, steajni upravnik e obustaviti poslovanje steajnog dunika i bez odlaganja zapoeti postupak unovenja. Prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz steajne mase vri steajni upravnik ili lice koje on ovlasti. Prodaja imovine vri se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom. Predmet prodaje moe biti steajni dunik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca. Posle prodaje steajnog dunika kao pravnog lica, steajni postupak se u odnosu na steajnog dunika obustavlja. Novac dobijen prodajom steajnog dunika ulazi u steajnu masu i steajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu steajnu masu nastavlja namirenjem steajnih poverilaca. Steajna masa se deli steajnim poveriocima (deobna masa). Deobnu masu ine: novana sredstva steajnog dunika na dan pokretanja steajnog postupka, novana sredstva dobijena nastavljanjem zapoetih poslova i novana sredstva

ostvarena unovenjem stvari i prava steajnog dunika, kao i potraivanje steajnog dunika naplaena u toku steajnog postupka. Odluku o deobi po zakljuenju steajnog postupka donosi steajni sudija. Pre deobe steajne mase, steajni upravnik je duan da sastavi nacrt reenja za glavnu deobu deobne mase. Steajno vee donosi reenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu. Zavrnoj deobi steajne mase pristupa se posle zavrteka unovenja celokupne steajne mase odnosno pretenog dela steajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaena celokupna deobna masa. Zvrno roite odreuje reenjem steajno vee. Steajno vee donosi reenje o zakljuenju steajnog postupka na zavrnom roitu.

213

3. Reorganizacija
Steajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu reorganizacije koji se sainjava u pismenoj formi. Plan reorganizacije moe se podneti istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka, pod uslovom da su ispunjenji uslovi odreeni zakonom. Mere za realizaciju plana reorganizacije se preduzimaju sa ciljem da se zadri celokupna imovina iz steajne mase ili njen deo, a dunik nastavio da postoji kao privredni subjekt. Sa tim ciljem se: zatvaraju neprotabilni pogoni ili menja delatnost steajnog dunika, raskidaju ili menjaju optereeni ili nepovoljni ugovori odlae otplata dugova ili obezbeuje otplata u ratama, otputaju zaposleni, uzimaju novi krediti, spajaju ili pripajaju dva ili vie pravnih lica itd. Plan reorganizacije mogu podneti steajni dunik, steajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeenih potraivanja, steejni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeenih potraivanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dunika. On se podnosi steajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja steajnog postupka. Steajni sudija zakazuje roite za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverioca u roku od 20 dana od dana podnoenja plana reorganizacije. Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraivanja. U sluaju kada je potraivanje otvoreno, steajni sudija moe izvriti procenu visine potraivanja u svrhu glasanja. Nain glasanja odreen je zakonom. Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraivanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze steajnog dunika odreene planom reorganizacije ureuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvrne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraivanja koja su u njemu navedena.

214

IV. PRESTANAK PREDUZETNIKA

Preduzetnik prestaje da obavlja delatnost i brie se iz Registra u sluaju:1) odjave; 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti; 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu; 4) isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno vreme; 5) obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadlenog organa; 6) kanjavanja, vie od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove; 7) izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost; 8) promene pravne forme u pravnu formu privrednog drutva, u skladu sa ZPD; 9) steaja i likvidacije (lan 52. ZPD). Steaj preduzetnika predvien je Zakonom o steajnom postupku (ZSP). lan 33. stav 1. ZSP je, naime, propisao da se steajnim dunikom u smislu tog zakona smatra i preduzetnik. ZSP, meutim, posebnim odredbama celovito ne regulie postupak steaja preduzetnika. Shodno tome, opte odredbe o steaju drugih privrednih subjekata se shodno primenjuju i na preduzetnika. Ipak posebna pravila steajnog postupka, koja se primenjuju samo na preduzetnika, predviena su uvoenjem instituta line uprave preduzetnika. Steajno vee moe reenjem o pokretanju steajnog postupka ovlastiti steajnog dunika - preduzetnika da sam upravlja i raspolae steajnom masom (lina uprava preduzetnika) ako: 1) se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak; 2) steajni dunik to sam predloi; 3) je verovatno da odreivanje line uprave nee dovesti do oteenja interesa poverilaca ni do produavanja steajnog postupka. Lina uprava se, meutim, ne moe odobriti ako je steajni postupak pokrenuo nadleni javni tuilac. Lina uprava ovlauje preduzetnika - steajnog dunika da sastavlja popis imovine koja ulazi u steajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa ZSP. Zakonitost ovih radnji preduzetnika kao steajnog dunika kontrolie steajni upravnik. Steajni upravnik uvek moe pregledati popis i pismeno obavestiti steajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa steajni poverioci mogu da izjave prigovor. Na zahtev odbora poverilaca lina uprava se zamenjuje upravljanjem od strane steajnog upravnika. Steajno vee moe obustaviti linu upravu na predlog: 1) odbora poverilaca; 2) poverioca koji je pokrenuo steajni postupak; 3) steajnog dunika; 4) steajnog upravnika i 5) steajnog sudije. Posle donoenja reenja o obustavi line uprave, steajni upravnik preuzima steajnu masu i vri sve radnje propisane l. 140 - 144. ZSP.

Glava druga INDUSTRIJSKA SVOJINA

I.

POJAM

Industrijska svojina je pravno zatiena intelektualna tvorevina koja se moe primeniti i iskoristiti u proizvodnji i prometu robe i usluga.242 Ona obuhvata: patente, industrijske uzorke ili modele, robne igove, uslune igove, geografsku oznaku porekla proizvoda, kao i suzbijanje nelojalne konkurencije.243 U industrijsku svojinu svrstava se i know - how i tehniko unapreenje.244 Industrijska svojina se razlikuje od prava svojine kao najvie pravne i faktike vlasti na stvari (materijalni deo prirode) i nije poseban oblik prava svojine. Izraz industrijska svojina je istorijskog porekla. Prvi patentni zakon od 7. januara 1791 (proglaen za vreme Francuske buroaske revolucije), pod uticajem tada vladajue kole prirodnog prava, je u lanu 1. odredio da je svako otkrie ili svaki novi izum iz bilo koje grane industrije vlasnitvo njegovog autora.245 Subjektivno pravo industrijske svojine nastaje odlukom nadlenog organa uprave, posle sprovedenog upravnog postupka.246 Industrijska svojina se, sa autorskim i srodnim pravima, svrstava u intelektualnu svojinu. Titulari intelektualne svojine su ovlaeni da prisvajaju ekonomsku korist od privrednog iskoriavanja nematerijalnog dobra.247
242

243

244 245 246 247

Vidi: Vasiljevi, M., op. cit. strana 248; Markovi, S., Patentno pravo, Nomos, Beograd, 1997, strana 3, Verona, A., Industrijsko vlasnitvo, odrednica u EIP, tom I, Beograd, strana 617. Vidi lan 1. stav 2. Pariske konvencije za zatitu industrijske svojine (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori broj 5/74). lan 1. stav 3. Konvencije istie: Industrijska svojina se podrazumeva u najirem znaenju i odnosi se ne samo na industriju i trgovinu u pravom smislu te rei, ve i na granu poljoprivrednih i ekstraktivnih industrija i na sve fabrikovane ili prirodne proizvode, na primer: vina, cerealnije, listove duvana, voe, stoku, rude, mineralne vode, piva, cvee, brana. Vidi: Verona, A., ibidem. Ibidem. Markovi, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, Slubeni glasnik, Beograd, 2000, strana 96. Markovi, S., op. cit., strana 4.

216

Prava koja se svrstavaju u industrijsku svojinu su imovinska i, po pravilu, mogu biti u prometu. Tako, prava industrijske svojine mogu biti osnivaki ulog privrednog drutva.248

II.

IZVORI

Izvori prava industrijske svojine su: Zakon o patentima,249 Zakon o igovima250, Zakon o pravnoj zatiti dizajna251, Zakon o oznakama geografskog porekla252. Sastavni deo vaeeg prava (unutranjeg pravnog poretka) Republike Srbije (kao sukcesora Jugoslavije i dravne zajednice Srbija i Crna Gora) su meunarodni ugovori i akti koje je Kraljevina Srbija, a zatim prva, druga i trea Jugoslavija, odnosno dravna zajednica Srbija i Crna Gora, potpisale i ratikovale. Kraljevina Srbija je potpisala Parisku konvenciju za zatitu industrijske svojine od 20. 3. 1883. Konvencija je revidiranu u Briselu 1900, u Vaingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Lisabonu 1958. i Stokholmu 1967.253 Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, potpisana je u Stokholmu 1967,254 a Madridski aranman o meunarodnoj registraciji igova 1891 (revidiran je u Briselu 1900, u Vaingtonu 1911, u Hagu 1925, u Londonu 1934, u Nici 1957, u Stokholmu 1967)255. Nianski aranman o meunarodnoj klasikaciji proizvoda radi registracije igova potpisan je 1957, a revidiran u Stokholmu 1967.256 Lokarnski aranman o ustanovljenju meunarodne klasikacije za industrijske uzorke i modele potpisan je 1968,257 a Ugovor o saradnji u oblasti patenata, zakljuen je 1970. u Vaingtonu, a dopunjen 1979258. U Republici Srbiji vai i Budimpetanski sporazum o meunarodnom priznanju deponovanja mikroorganizama za potrebe postupka patentiranja kome je SRJ pristupila 1994. godine itd.
248

249 250 251 252 253 254 255 256 257 258

Vidi: Tijani, T., Industrijska svojina i autorsko pravo kao osnivaki kapital preduzea, Pravo i privreda, br. 5-8/97, str. 813 - 830. Slubeni list SCG, br. 32/2004 i 35/2004 Slubeni list SCG, br. 61/2004 i 7/2005 Slubeni list SCG, br. 61/2004. Slubeni list SCG, br. 20/2006. Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 5/1974. Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 31/72. Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 2/74. Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 51/74. Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 51/74. Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 3/96.

III.

PODELA

217

U naem pravu industrijska svojina se deli na patentno pravo, pravo iga, pravo uzroraka i modela, pravo zatite geografske oznake porekla. Za patentno pravo znaajno je i pravo know how.

1. Patentno pravo
1.1. PATENT

Patent je subjektivno pravo kojim se pravno titi pronalazak.259 U formalnom smislu patent je isprava koju izdaje dravni organ, a predstavlja dokaz da je odreeno lice imalac prava iz patenta. Pronalazak nastaje stvaralakim radom prvenstveno u oblasti industrijske i zanatske proizvodnje. Neposredni predmet zatite je uspean krajnji rezultat takvog rada - pronalazak.260 Proces ostvarenja pronalaska poinje razmiljanjem o novom reenju tehnikog problema; nastavlja se uobliavanjem pronalazake ideje, da bi se, zatim, ta ideja realizovala. Nerealizovana ideja pronalazaa ne uiva pravnu zatitu sve dok se nalazi u duhovnoj sferi.261 Pravnu zatitu uiva pronalazak koji se ispoljava u nekom mehanizmu, maini, postupku itd., pod uslovom da su ispunjene i ostale materijalne i formalne pretpostavke. Pronalazak se titi patentom ili malim patentom.
1.1.1. Pojam. Patentibilni pronalasci Pronalazak je odgovarajue reenje nekog tehnikog problema kojim se zadovoljava odreena drutvena potreba. Predmet pronalaska koji se titi patentom moe biti proizvod (kao npr. ureaj, supstanca, kompozicija, bioloki materijal) ili postupak. Predmet pronalaska koji se titi patentom moe se odnositi i na: 1) proizvod koji se sastoji od biolokog materijala ili koji sadri bioloki materijal; 2) postupak kojim je bioloki materijal proizveden, obraen ili korien; 3) bioloki materijal koji je izolovan iz prirodne sredine ili je proizveden tehnikim postupkom, ak iako je prethodno postojao u prirodi. Bioloki materijal je materijal koji sadri genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biolokom sistemu (npr. mikroorganizam, biljna ili ivotinjska elijska kultura, sekvenca gena). Predmet pronalaska, meutim, ne mogu biti, naroito: 1) otkria, naune teorije i matematike metode; 2) estetske kreacije; 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova; 4) programi raunara i 5) prikazivanje informacija.
259 260 261

Vidi: Markovi, S., op. cit., strana 2. Vidi: Janji, M., op. cit., strana 1237. i lan 2. stav 2. ZOPA. Ibidem.

218

Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkrie nekog od njegovih elemenata, ukljuujui sekvence ili delimine sekvence gena, ne smatra se pronalaskom. Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehnikim postupkom, ukljuujui sekvence ili delimine sekvence gena, moe biti patentibilan, ak iako je struktura tog elementa identina strukturi prirodnog elementa. Industrijska primena sekvence ili delimine sekvence gena mora biti otkrivena u prijavi patenta na dan njenog podnoenja.
1.1.2. Izuzeci od patentibilnosti Svaka drava odreuje koji se pronalasci, iako tehnike prirode, ne mogu zatititi patentom. Patentom se ne mogu tititi: 1) pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu (s tim da se komercijalna upotreba nee smatrati protivnom javnom poretku ili moralu samo zato to je zabranjena zakonom ili drugim propisom), a naroito sledee: postupci kloniranja ljudskih bia, postupci za promenu genetskog identiteta germitivnih elija ljudskih bia, korienje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe, postupci izmene genetskog identiteta ivotinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju ivotinja, bez postizanja znaajne medicinske koristi za oveka ili ivotinju, kao i ivotinje koje su rezultat takvih postupaka; 2) pronalasci koji se odnose na hirurke ili dijagnostike postupke ili postupke leenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili ivotinjskom telu, osim proizvoda, odnosno supstanci i kompozicija koje se primenjuje u tom postupku; 3) biljna sorta ili ivotinjska rasa ili bitno bioloki postupak za dobijanje biljke ili ivotinje, osim: biotehnolokog postupka koji se odnosi na biljku ili ivotinju, ako tehnika izvodljivost pronalaska nije ograniena na odreenu biljnu sortu ili ivotinjsku rasu; mikrobiolokog ili drugog tehnikog postupka ili proizvoda dobijenog tim postupkom. Biljna sorta ima znaenje koje je odreeno zakonom koji ureuje zatitu novih biljnih sorti. Bitno bioloki postupak za dobijanje biljaka ili ivotinja je postupak koji se u potpunosti sastoji od prirodnih pojava kao to su ukrtanje ili selekcija. Mikrobioloki postupak je postupak koji obuhvata ili se izvodi na mikrobiolokom materijalu ili iji je proizvod takav materijal. 1.1.3. Uslovi za zatitu patentom Pronalazak se moe zatititi patentom ili malim patentom ako su kumulativno ispunjene sledee materijalne pretpostavke: 1) da je pronalazak nov; 2) da ima inventivni nivo i 3) da je industrijski primenjiv.

1.1.3.1. Novost pronalaska

Pronalazak mora biti nov na dan podnoenja prijave za zatitu, odnosno na dan priznatog prava prvenstva prijave. On je nov ako nije sadran u stanju tehnike. Stanje tehnike ini: 1) sve to je dostupno javnosti pre datuma podnoenja prijave patenta (na bilo koji nain: pismenim ili usmenim opisom, upotrebom itd.) i 2) sadraj svih prijava pronalazaka podnetih u Srbijii, onakvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnoenja prijave patenta, a koje su objavljene tog datuma ili kasnije. Smatra se novim i pronalazak koji je bio sadran u stanju tehnike u periodu do est meseci pre podnoenja prijave patenta, zbog ili kao posledica: 1) oigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika ili 2) izlaganja pronalaska, od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, na izlobi koja je zvanino priznata u smislu Konvencije o meunarodnim izlobama zakljuene 22. novembra 1928. godine u Parizu, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnoenja prijave patenta, navede da je pronalazak bio izloen i da u roku od etiri meseca od dana podnoenja prijave podnese o tome odgovarajuu potvrdu (lan 9. ZOPA).
1.1.3.2. Inventivni nivo pronalaska

219

Patentnu zatitu uiva novo reenje tehnikog problema koje ima inventivni nivo. Pronalazak ima inventivni nivo ako reenje odreenog problema za strunjaka iz odgovarajue oblasti ne proizilazi, na oigledan nain, iz stanja tehnike. Ako se pronalazak titi malim patentom, pronalazak ima inventivni nivo ako je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korienje stanja tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni nivo stepena koji se zahteva za patent. Kontinuirani i oekivani tehniki napredak nema inventivni nivo. Samo pronalasci koji predstavljaju kvalitativan skok u razvoju tehnike262 imaju inventivni nivo.
1.1.3.3. Primenljivost pronalaska

Jedna od pretpostavki za zatitu pronalaska je i primenljivost pronalaska na dan podnoenja prijave za zatitu pronalaska odnosno na dan priznatog prava prvenstva prijave. Pronalazak je primenljiv ako se predmet pronalaska moe proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije i poljoprivredi. Primenljiv je pronalazak proizvoda jer je proizvodnja nesumljivo privredna delatnost. Pronalazak postupka je primenljiv ako se moe upotrebiti u proizvodnji ili pruanju usluga. Primenljivost pronalaska se razlikuje od korisnosti pronalaska koja bi se od njega oekivala. Bitno je da se pronalazak moe realizovati na laboratorijski ili industrijski nain.263
262 263

Markovi, S., op. cit., strana 119. Ibidem, strana 138.

220

1.1.4. Vrste patenata Patent moe biti: 1) osnovni; 2) dopunski; 3) mali; 4) zavisni 5) poverljivi264 i 6) iz radnog odnosa. Osnovni patent je pravo kojim se titi pronalazak koji predstavlja novo tehniko reenje odreenog problema, koje ima inventivni nivo i koje je primenljivo. Dopunski patent zatiuje pronalazak kojim se dopunjuje ili usavrava osnovni patent. On deli pravnu sudbinu osnovnog patetna. Mali patent je pravo kojim se titi nov, industrijski primenljiv pronalazak, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korienje stanja tehnike od strane strunjaka, ali nema inventivni nivo koji se trai za patent. Predmet pronalaska koji se titi malim patentom moe biti samo reenje koje se odnosi na konguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova. Prijava malog patenta se ne objavljuje. Za mali patent ne sprovodi se postupak ispitivanja predmeta pronalaska navedenog u prijavi na novost, inventivni nivo ili industrijsku primenljivost. Zavisni patent je patent kojim se titi pronalazak koji se ne moe iskoriavati bez upotrebe nekog drugog, ranije zatienog pronalaska. Poverljivi pronalazak (patent) je od znaaja za odbranu ili bezbednost Srbije. Organ nadlean za poslove odbrane, odnosno unutranje poslove ima iskljuivo pravo da koristi poverljivi pronalazak i da raspolae tim pronalaskom. Za zatieni poverljivi pronalazak pronalaza ima pravo na jednokratnu naknadu, bez obzira na to da li se pronalazak primenjuje. Poverljivi pronalazak se ne objavljuje. Pronalazak (patent) iz radnog odnosa je: 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvravajui svoje redovne radne obaveze ili posebno naloene zadatke, kao i pronalazak koji nastane u izvravanju ugovora o istraivakom radu zakljuenog sa poslodavcem; 2) pronalazak koji zaposleni stvori u vezi s aktivnostima poslodavca ili korienjem materijalno-tehnikih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac; 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, ima svojstvo ponalazka. Pravo na zatitu ovog pronalaska ima poslodavac, ako ugovorom izmeu pronalazaa i poslodavca nije drukije ureeno. Ako je pronalazak iz radnog odnosa zatien na ime poslodavca, pronalazau pripadaju moralna prava u vezi s tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog iskoriavanja pronalaska. Pravo na naknadu pripada pronalazau i u sluaju kad poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskoriavanje zatienog pronalaska na tree lice. Zaposleni se ne moe unapred odrei svog prava na naknadu (vidi l.108 - 119. ZOPA).
264

Vidi, na primer: Besarovi, B., Intelektualna prava - industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd, 1993, str. 64 - 69.

1.1.5. Pravo na sticanje patenta 1.1.5.1. Subjekti zatite Pravo na sticanje patenta ima: 1) pronalaza ili njegov pravni sledbenik, 2) poslodavac ili njegov pravni sledbenik (u sluajevima predvienim ZOPA), 3) vie pronalazaa (supronalazai). Izvorni titilar prava na zatitu pronalaska je je pronalaza. Pronalaza moe biti samo ziko lice odnosno dva ili vie zikih lica zajedno. Svojstvo pronalazaa ne moe stei pravno lice.265 Pronalazae ne mora imati ni delimini ni potpunu poslovnu sposobnost. To moe biti mlai maloletnik ili punoletno lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti zbog duevne bolesti. Pravo na sticanje patenta ima i pravni sledbenik pronalazaa: naslednik, kao univerzalni sticalac, legatar (isporukoprimac), kao singularni sticalac, bilo koji ugovorni sticalac tog prava. Poslodavac ima pravo na zatitu pronalaska iz radnog odnosa, pod uslovima iz lana 108. ZOPA, ako ugovorom izmeu pronalazaa i poslodavca nije drukije ureeno. Ako je vie pronalazaa (supronalazai) dolo do pronalaska zajednikim radom, njima pripada zajedniko pravo na zatitu. Vie pronalazaa imaju zajedniko pravo na zatitu ako je svako od njih dalo samostalni duhovni doprinos reavanju tehnikog problema.266 Pronalazaem se ne smatra lice koje je pronalazau prualo tehniku pomo (tehniari, organizatori, konsultanti, laboranti itd.).
1.1.5.2. Prava pronalazaa

221

Pronalaza ima moralna i imovinska prava. Moralno pravo je linopravno ovlaenje pronalazaa da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za priznanje patenta, spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pronalasku na nain odreen ZOPA. Imovinsko pravo pronalazaa sastoji se u njegovom ovlaenju da zahteva sticanje patenta i da uiva ekonomske koristi od svog prijavljenog pronalaska, odnosno od pronalaska zatienog patentom. Moralna i materijalna prava pronalazaa koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava organizacije u kojoj je pronalazak nastao utvruju se potpunije ZOPA, optim aktima i ugovorom izmeu poslodavca i zaposlenog, odnosno njihovih predstavnika.
1.1.6. Postupak zatite patenta 1.1.6.1. Uopte Pronalazak se titi u upravnom postupku koji vodi nadleni organ uprave. Upravni akti doneseni u upravnom postupku su konani. Protivtih akata nije dozvoljena alba, ali se protiv njih moe voditi upravni spor (pokree se podnoenjem
265 266

Markovi, Slobodan, Pravo intelektualne svojine, Slubeni glasnik, Beograd, 2000, str. Ibidem.

222

tube) pred nadlenim sudom. Za vreme trajanja postupka za zatitu pronalaska organ uprave nee dozvoliti bilo kom licu ili organu uvid u prijavu pre njene objave, izuzev na zahtev podnosioca prijave ili uz njegovo ovlaenje. U upravnom postupku pred organom uprave plaaju se takse i naknade trokova postupka. Organ uprave vodi: 1) Registar prijava patenata, 2) Registar patenata i 3) Registar sertikata o dodatnoj zatiti. On je duan da pravnim i zikim licima uini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o stanju tehnike i o pravima kojima se tite pronalasci.
1.1.6.2. Prijava patenta

Postupak za priznanje patenta pokree se podnoenjem prijave nadlenom organu uprave. Tom organu podnose se i prijave kojima se zahteva zatita pronalazaka u inostranstvu, ako je to u skladu sa meunarodnim ugovorima. Pravna zatita pronalazaka u Srbiji ostvaruje se i putem prijave koja je podneta u inostranstvu, ako je to u skladu sa meunarodnim ugovorima. Tako podneta prijava ima isto pravno dejstvo kao i nacionalna prijava, osim ako odgovarajuim meunarodnim ugovorima nije drukije odreeno. Domae lice moe traiti zatitu pronalaska u inostranstvu po isteku roka od tri meseca od datuma podnoenja prijave patenta nadlenom organu za zatitu tog pronalaska, osim u sluaju podnoenja meunarodne prijave nadlenom organu kao organu primaocu. Za svaki pronalazak podnosi se, po pravilu, posebna prijava za priznanje patenta. Jednom prijavom moe se traiti priznanje patenta za vie pronalazaka samo ako su ti pronalasci meusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazaku zamisao. Prijava patenta mora da sadri: 1) zahtev za priznanje patenta; 2) opis pronalaska; 3) jedan ili vie zahteva za zatitu pronalaska patentom (patentni zahtevi); 4) nacrt na koji se pozivaju opis i zahtevi, u odgovarajuem sluaju; 5) apstrakt. Zahtev za priznanje patenta sadri izriito naznaenje da se trai priznanje patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazau, odnosno napomenu o izjavi da pronalaza ne eli da bude naveden u prijavi, i naziv pronalaska koji odraava njegovu sutinu. Nadleni organ ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zatitu. Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga strunjak iz odgovarajue oblasti moe izvesti. Ako se pronalazak odnosi na bioloki materijal i ako ga nije mogue izvesti na osnovu opisa pronalaska, smatrae se da je opis pronalaska potpun i jasan ako je uzorak prirodno obnovljivog biolokog materijala deponovan u nadlenoj ustanovi najkasnije na datum podnoenja prijave patenta. Nadlena ustanova se odreuje na osnovu Budimpetanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja, zakljuenog 28. aprila 1977. godine.

Zahtev za zatitu pronalaska (patentni zahtev) odreuje predmet ija se zatita trai. Oni moraju biti jasni, saeti i u potpunosti podrani opisom pronalaska. Apstrakt je kratak sadraj sutine pronalaska, koji slui iskljuivo za tehniko informisanje. Isti pronalazak nije mogue dva ili vie put patentirati. Zbog toga je vaan taan trenutak podnoenja zahteva za zatitu pronalaska, i to ne samo dan nego sat i minut (astronomsko raunanje vremena). Za priznanje datuma podnoenja prijave patenta potrebno je da prijava patenta podneta nadlenom organu na taj datum sadri: 1) naznaenje da se trai priznanje patenta; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u sluaju da opis ne ispunjava propisane uslove. Podnosilac prijave moe sam ili na zahtev nadlenog organa, predmet prijave patenta kojoj je priznat datum podnoenja (prvobitna prijava) podeliti na dve ili vie samostalnih prijava patenta (izdvojena prijava). Podela prijava dozvoljena je do donoenja reenja po prijavi patenta. Ako podnosilac prijave patenta, odnosno nosilac patenta dopuni ili usavri pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvrenu dopunu, odnosno usavravanje, moe podneti dopunsku prijavu. Dopunska prijava se moe podneti samo na osnovnu prijavu ili na osnovni patent.
1.1.6.3. Pravo prvenstva

223

Ako su dva ili vie pronalazaa, nezavisno jedan od drugog, stvorili isti pronalazak, prvenstvo u pogledu prava na priznanje patenta ima podnosilac prijave patenta sa ranijim datumom podnoenja. Prvenstvo vai od datuma podnoenja prijave nadlenom organu. Licu, koje je podnelo urednu prijavu radi zatite pronalazka u jednoj od drava lanica Pariske unije za zatitu industrijske svojine ili dravi lanici Svetske trgovinske organizacije, priznae se u Srbiji pravo prvenstva od datuma podnoenja te prijave. Pravo prvenstva se priznaje ako to lice podnese takvu prijavu nadlenom organu uprave, a da, od dana podnoenja prve uredne prijave u nekoj dravi lanici Pariske unije ili dravi lanici Svetske trgovinske organizacije, do podnoenja prijave nadlenom organu uprave nije proteklo vie od 12 meseci. Urednom se smatra svaka prijava kojoj je priznat datum podnoenja prema nacionalnom zakonodavstvu bilo koje drave lanice Pariske unije, drave lanice Svetske trgovinske organizacije ili u skladu sa meunarodnim ugovorima zakljuenim izmeu tih lanica, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave. Pravo prvenstva se rauna od trenutka podnoenja prve prijave (v. l. 32. do 37. ZOPA).
1.1.6.3.1. Postupak od prijema do objave prijave patenta (formalno ispitivanje prijave)

Posle prijemu prijave patenta, nadleni organ ispituje da li prijava sadri: 1) naznaenje da se trai priznanje patenta; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu

224

podnosioca prijave; 3) opis pronalaska, i u sluaju da opis ne ispunjava propisane uslove. Ako utvrdi da prijava nema ovu sadrinu nadleni organ uprave e pozvati podnosioca prijave da u roku od dva meseca od datuma prijema obavetenja otkloni uoene nedostatke, uz upozorenje o pravnim posledicama proputanja. Ukoliko podnosilac prijave otkloni nedostatke u tom roku, organ uprave zakljukom priznaje kao datum podnoenja prijave patenta onaj datum kad je podnosilac prijave otklonio uoene nedostatke. Prijava patenta kojoj je priznat datum podnoenja upisuje se u Registar prijava patenata. Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u navedenom roku, organ uprave e zakljukom odbaciti prijavu. Posle priznanja datuma podnoenja prijave, nadleni organ ispituje da li prijava ispunjava uslove za objavu (formalno ispitivanje prijave), i to: 1) da li je plaena taksa za podnoenje prijave; 2) da li je, u odgovarajuem sluaju, dostavljeno uredno punomoje zastupnika, odnosno izjava o zajednikom predstavniku; 3) da li je u prijavi naznaen pronalaza, odnosno da li postoji njegova izjava da ne eli da bude naveden u prijavi; 4) da li je podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva; 5) da li je dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnoenje prijave; 6) da li je, ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podnesena preko zastupnika koji je upisan u Registar zastupnika ili domai advokat; 7) da li prijava sadri sve delove predviene lanom 23. ZOPA i da li oni u pogledu urednosti ispunjavaju propisane uslove; 8) da li je podnesena posebna prijava za svaki pronalazak, ako prijava na prvi pogled ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska u smislu lana 22 ZOPA. Ako prijava nije u skladu s odredbama ZOPA, organ uprave e, uz navoenje razloga, pozvati podnosioca prijave da u odreenom roku otkloni nedostatke. Ukoliko podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u tom roku, organ uprave zakljukom odbacuje prijavu. Ako se posle formalnog ispitivanja prijave utvrdi da ona uredna, prijava se objavljuje u slubenom glasilu organa uprave koji vodi postupak, to je mogue pre po isteku 18 meseci od datuma podnoenja prijave, odnosno od datuma zatraenog prava prvenstva. Na zahtev podnosioca prijave, prijava patenta moe se objaviti i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma njenog podnoenja.
1.1.6.3.2. Postupak od objave do priznanja, odnosno odbijanja patenta (sutinsko ispitivanje patentibilnosti)

Zahtev za sutinsko ispitivanje uslova patentibilnosti podnosilac prijave moe podneti posle objave prijave u slubenom glasilu, a najdocnije u roku od est meseci od datuma objave. U sluaju proputanja ovog roka, podnosilac prijave moe podneti zahtev u naknadnom roku od 30 dana od dana prijema obavetenja o proteku roka. Zahtev za sutinsko ispitivanje ne moe se povui. Ako podnosilac prijave u navednom roku ne podnese zahtev, prijava patenta se smatra povuenom, to se utvruje zakljukom.

U postupku sutinskog ispitivanja prijave patenta, nadleni organ ispituje da li je predmet prijave: 1) pronalazak ili nema to svojstvo pa se ne moe zatititi patentom; 2) pronalazak u skladu sa lanom 22. ZOPA o jedinstvu pronalaska; 3) opisan jasno i potpuno; 4) tehniko reenje odreenog problema, da li to reenje novo, da li ima inventivni nivo i da li je industrijski primenljivo. Sutinsko ispitivanje prijave patenta sprovodi se u granicama postavljenih patentnih zahteva. U postupku sutinskog ispitivanja ne ispituje se korisnost pronalaska. Ako organ uprave utvrdi da predmet prijave ne ispunjava navedene uslove, obavestie podnosioca prijave o tome. Kad organ uprave, na osnovu sprovedenog postupka sutinskog ispitivanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta preduzee radnje propisane lanom 46. ZOPA, a zatim doneti reenje o priznanju patenta. Reenje o priznanju patenta organ uprave donosi pod uslovom da su plaene propisane takse i trokovi. Ukoliko podnosilac prijave ne plati takse i trokove, prijava patenta e se smatrati povuenom, o emu se donosi zakljuak. Ako na osnovu sprovedenog postupka sutinskog ispitivanja organ uprave utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje patenta, odnosno da uoeni nedostaci nisu otklonjeni, donosi reenje o odbijanju zahteva za priznanje patenta. Propisani podaci o priznatom patentu upisuju se u Registar patenata. Imaocu (nosiocu) patenta izdaje se isprava o priznatom pravu, propisane sadrine. Propisani podaci o priznatom patentu objavljuju se u prvom narednom broju slubenog glasila koji izdaje organ uprave, raunajui od datuma donoenja reenja o priznanju patenta. Reenje o priznanju patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava. Imaocu (nosiocu) patenta izdaje se patentni spis propisane sadrine.
1.1.7. Sadrina, sticanje i obim prava Imalac (nosilac) patenta ima iskljuivo pravo: 1) da koristi u proizvodnji zatieni pronalazak; 2) da stavlja u promet predmet pronalaska zatien patentom; 3) da raspolae patentom. U ostvarivanju svog iskljuivog prava na ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska, nosilac patenta ima pravo da sprei svako tree lice koje nema njegovu saglasnost kojim bi, na jedan od naina odreenim lanom 52. ZOPA, povredio ovo njegovo pravo. Patent se stie objavom priznatog patenta u slubenom glasilu organa uprave, a vai od datuma podnoenja prijave. Objavom prijave u skladu sa odredbama lana 41. ZOPA, podnosilac prijave patenta stie privremena prava koja su po sadrini ista kao patent, a koja vae od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta. Ako patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se da prava iz prijave nisu ni nastala. Obim zatite koja se stie patentom odreen je sadrajem patentnih zahteva, s tim to se opis i nacrt pronalaska koriste za tumaenje tih zahteva. Ako je predmet

225

226

patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvode neposredno dobijene tim postupkom. U periodu do priznanja patenta, obim zatite odreen je tekstom patentnih zahteva iz prijave objavljene u skladu sa ZOPA.
1.1.8. Ogranienja prava Prava imaoca patenta su ograniena i ne odnose se: 1) na primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izraenog prema pronalasku u line i nekomercijalne svrhe; 2) na radnje koje se preduzimaju radi istraivanja i razvoja koje se odnose na predmet zatienog pronalaska, ukljuujui radnje potrebne za dobijanje odobrenja za stavljanje u promet proizvoda koji je lek namenjen ljudima ili ivotinjama, ili medicinski proizvod; 3) na neposrednu i pojedinanu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinanog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka. Prava nosioca patenta su iscrpljena ako je zatieni proizvod stavljen u promet na teritoriji Srbije od strane imaoca patenta ili uz njegovu saglasnost. U tom sluaju, sticalac tog proizvoda moe slobodno da ga upotrebljava i da njime raspolae. Prava imaoca patenta mogu biti ograniena i prinudnom licencom. Ova licenca se daje ako imalac patenta odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska. Prinudnu licencu daje organ nadlean za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni, na zahtev zainteresovanog lica: 1) ako nosilac patenta, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zatieni pronalazak u Srbiji; 2) ako bez korienja tog pronalaska, u celini ili delimino, nije mogue ekonomsko iskoriavanje drugog pronalaska koji je kasnije zatien na ime drugog lica. Zahtev za davanje prinudne licence ne moe se podneti pre isteka roka od etiri godine od dana podnoenja prijave, odnosno tri godine od dana priznanja patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije istie. Prinudna licenca se moe dati i pre isteka ovih rokova ako se daje u javnom interesu (l. 66. i 67. ZOPA). Imalac prinudne licence duan je da nosiocu patenta plaa naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i nainu plaanja naknade, naknadu odreuje nadleni sud. Obim i trajanje prinudne licence ogranieno je za svrhu za koju je data. Ona ne moe biti iskljuiva, a moe se prenositi samo zajedno s privrednim drutvom, odnosno delom drutva u kome se koristi. Prinudna licenca odobrie se prevashodno za snabdevanje domaeg trita. Prinudna licenca moe da se ukine ako i kada okolnosti koje su do nje dovele prestanu da postoje i ako je malo verovatno da e se ponovo javiti. 1.1.9. Trajanje i prestanak patenta Patent prestaje: istekom roka trajanja; odricanjem; neplaanjem takse; smru odnosno prestankom postojanja imaoca (nosioca) prava i ponitenjem. Ponitenje patenta deluje retroaktivno (unazad), tj. od nastanka prava (ex tunc) tako da se smatra da pravo na patent nije ni nastalo. Prestanak patenta zbog ostalih navedenih

razloga deluje za ubudue (ex nunc) i ne utie na vreme dok je ono postojalo i proizvodilo dejstvo. Patent traje 20 godina, raunajui od datuma podnoenja prijave. Dopunski patent ne moe da traje due od osnovnog patenta. Ako dopunski patent postane osnovni, on ne moe trajati due nego to bi trajao osnovni patent. Mali patent traje est godina od datuma podnoenja prijave, sa mogunou produenja trajanja za dva puta po dve godine. Za odravanje prava iz prijave i priznatog prava plaaju se propisane takse. Ukoliko podnosilac prijave, odnosno imalac patenta propusti da plati propisanu taksu za odravanje prava, ono prestaje. Pravo na patent prestaje i ako imalac patenta podnese nadlenom organu pismenu izjavu kojom se odrie patenta. Po pravilu, smru zikog lica, odnosno prestankom pravnog lica koje je imalac patenta, pravo prestaje da postoji, osim ako je prelo na naslednika, odnosno pravne sledbenike. Organ uprave oglasie nitavim reenje o priznanju patenta na predlog zainteresovanog lica iz razloga propisanih lanom 87. ZOPA (tj. ako nisu bile ispunjene zakonske pretpostavke za priznanje patenta). Patent moe biti poniten u celosti ili delimino.
1.1.10. Graansko-pravna zatita prava Graanskopravna zatita pronalaska odnosno prava na patent ostvaruje se podnoenjem tube sudu. Zakon o patentima predvia sledee tube: 1) tubu zbog povrede prava; 2) tubu za utvrivanje prava na zatitu pronalaska iz radnog odnosa; 3) tubu za zatitu prava poslodavca, odnosno zaposlenog i 4) tubu za utvrivanje svojstva pronalazaa. 1) Tubu zbog povrede prava moe podneti imalac patenta ili sticalac iskljuive licence protiv svakog lica koji povredi njihovo pravo preduzimanjem neovlaenih radnji kao to su na primer: korienje u proizvodnji zatienog pronalaska, stavljanje u promet predmeta pronalaska, raspolaganje patentom (v. l. 52. i 53. ZOPA).Ova tuba se moe podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i uinioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od dana uinjene povrede. Postupak po tubi je hitan. 2) Tubu za utvrivanje prava na zatitu pronalaska iz radnog odnosa moe podneti pronalaza, njegov pravni sledbenik ili poslodavac. Ovom tubom tuilac zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zatitu odreenog pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak. Ako je patent priznat pronalazau, njegov pravni sledbenik ili poslodavac moe tubom od suda traiti da utvrdi da je on nosilac patenta umesto lica ili zajedno sa licem koje je upisano kao nosilac patenta. Tuba za utvrivanje prava na zatitu pronalaska moe se podneti do donoenja reenja o priznanju patenta, a tuba za utvrivanje da je tuilac imalac patenta iskljuivo ili zajedniki - do isteka roka trajanja patenta. Postupak po tubi je hitan.

227

228

3) Tuba za utvrivanje i zatitu prava moe podneti poslodavac odnosno zaposleni koji po odredbama ZOPA ima pravo na zatitu ili na ekonomsko iskoriavanje pronalaska iz radnog odnosa. Ova tuba moe se podneti u roku od dve godine od dana objave prijave za priznanje patenta, ali ne po isteku dve godine od dana prestanka radnog odnosa tokom koga je pronalazak stvoren. 4) Tuba za utvrivanje svojstva pronalazaa moe podneti pronalaza. Tuilac ovom tubom moe da zahteva od suda da utvrdi njegovo svojstvo pronalazaa i da naloi upisivanje njegovog imena u prijavu patenta, odgovarajue isprave i registre nadlenog organa, u skladu sa ZOPA, ako je u prijavi patenta ili u nekoj drugoj ispravi predvienoj ZOPA navedeno neko drugo lice kao pronalaza. Rok u kome se moe podneti tuba nije ogranien.U sluaju smrti pronalazaa, pravo na tubu imaju njegovi naslednici.
1.1.11. Promet prava Pravo na podnoenje prijave, prava iz prijave, kao i patent su prenosiva prava. On se mogu u celini ili delimino preneti na drugo lice na osnovu ugovora o prenosu ili na osnovu zakonskog ili testamentarnog nasleivanja. Pojedina ili sva ovlaenja iz prava iz prijave, odnosno patenta mogu, sa ogranienjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci. Ugovor o prenosu navedenih prava je punovaan samo ako je sastavljen u pisanoj formi i upisuje se u odgovarajui registar. Nasleivanje na osnovu testamenta (i forma testamenta) i zakona regulisani su Zakonom o nasleivanju. Prenoenje prava iskoriavanja pronalaska regulisano je ugovorom o licenci (l. 686 - 711. ZOO). 1.2. KNOW - HOW 1.2.1. Pojam Know - how267 oznaava tehnika znanja i steena iskustva u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji, sve vrste tehnolokih postupaka i ogleda, recepture, nepatentirane pronalaske, proizvodne i fabrike tajne.268 Pojavljuje se u amerikoj terminologiji, prvi put 1916. godine.269 U savremenim pravima razvijenih zemalja know-how obuhvata ne samo tehnika znanja i iskustva nego i komercijalna, administrativna, nansijska i druga znanja i iskustva. Ovo je jedan od brojnih pokuaja ireg denisanja pojma know-how.270 Jedna grupa pravnih pisaca taj institut
267 268

269 270

Know-how je engleska re koja oznaava znanje, vetinu, odnosno znati kako (neto uraditi). Vidi: Janji, M., Pronalazako pravo, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i prava udruenog rada, tom drugi, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978, strana 1239; Verona, A., Know-how, odrednica u EIP, tom prvi, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978, strana 724; Vasiljevi, M., op. cit., strana 253.; Frimerman, A., op. cit., strana 229. Krulj, Lj., Pravna zatita know-how, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1986, strana 11. Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 12 - 20; Spasi, I., Franchising posao, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1996, strana 78.

odreuje mnogo ue. Pravni pisci koji suavaju predmet know-how smatraju da on obuhvata: dopunska znanja i iskustva potrebna za realizaciju pronalaska (shodno tome know-how bi izgubio samostalnost); samo poslovnu tajnu ili iskljuivo fabrika znanja i iskustva.271 Zakonski tekstovi ne deniu know-how, ali odreuju njegove bitne elemente. Tako lan 686. ZOO predvia da ugovorom o licenci davalac licence moe ustupiti primaocu licence pravo iskoriavanja tehnikog znanja i iskustva.
1.2.2. Obeleja know-how

229

Know-how je u poetku bio vezan za pronalazak. Smatralo se da on oznaava ono tehniko znanje i iskustvo koje je neophodno za realizaciju (primenu) patentom zatienog pronalaska. Najee opis pronalaska naveden u patentnoj dokumentaciji nije potpun da bi se on mogao praktino iskoristiti. Know-how sadri podatke neophodne za industrijsku primenu patenta koji ne proizilaze iz patentne dokumentacije.272 Shodno tome bitno obeleje know-how je njegova tajnost.273 Lice koje ima pravo da koristi pronalazak nekada ga zadrava u tajnosti, a ne prijavljuje ga radi dobijanja patenta. Razlozi za takvo opredeljenje mogu biti viestruki: 1) faktiki monopol na pronalazak (u odnosu na lica koja njime ne raspolau) nije vremenski ogranien; 2) ne moraju se plaati takse radi dobijanja patenta; 3) sve tee je utvrditi nedozvoljeno podraavanje patenta; 4) nije izvesno da e se za neki pronalazak dobiti patent, a on se tako otkriva i ne postoji mogunost da se vie uva u tajnosti itd.274 Tajnost know-how obuhvata i novost znanja i iskustava koje on sadri.275 Sve dok je tajan on je za lica koja do tada za njega nisu znala i nov. Novost nije objektivna (apsolutna) kao kod pronalaska (pronalazak je nov ako nije obuhvaen stanjem tehnike u svetu) nego subjektivna (relativna) tj. novost u odnosu na lice koje eli stei know-how.276 Svojstvo know-how mogu imati i pronalasci koji se ne bi mogli patentirati. Tehniko unapreenje je obuhvaeno know-how. Autor tehnikog unapreenja ne moe ga sam iskoriavati. Pravo iz tehnikog unapreenja ima poslodavac277 dok nosilac know-how moe da ga samostalno iskoriava.
271

272 273

274 275 276 277

Vidi: Besarovi, V., op. cit., str. 79. i 80; Janji, M., op. cit., str. 1238. i 1239; Industrijska svojina i autorsko pravo, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 46; Verona, A., op. cit., strana 725. Vidi: Verona, A., op. cit., strana 725. Istie se miljenje da tajnost know-how nije njegov konstitutivni element - Krulj, Lj., op. cit., strana 22. Vidi: Janji, M., op. cit., strana 46. Besarovi, V., op. cit., strana 68. Vasiljevi, M., op. cit., strana 254. Vidi lan 109, a u vezi sa l. 95. i 96. ZOP.

230

Pored tajnosti i novosti, bitno svojstvo know-how je i njegova prenosivost mogunost da se prenese s jednog na drugog korisnika.278 Ono se prenosi na druga lica prvenstveno ugovorom o licenci samostalno ili sa nekim pravom industrijske svojine (patentom, modelom, igom).279
1.2.3. Zatita Know-how titi samo sebe svojim osobinama jer je nedostupno licima koja sa njime nisu upoznata.280 Ono nije pravo koje nastaje registracijom pred nadlenim organom uprave. Nastaje faktiki pa se prvenstveno faktiki i titi - spreavanjem da se neovlaena lica domognu znanja i iskustava koja ine know-how. Pojedni elementi know-how, meutim, uivaju i pravnu zatiti. Tako pojedini tehniki i tehnoloki postupci predstavljaju poslovnu tajnu drutva ija povreda se titi kaznenopravnim i graanskopravnim normama. Neki elementi know-how ne mogu predstavljati poslovnu tajnu kao to su individualni kvaliteti (vetina, iskustvo, lina sposobnost).281 Graanskopravna zatita nastaje ili zbog povrede ugovora o uvanju tajne o znanjima i iskustvima ili pravila o nelojalnoj konkurenciji. Imalac know-how u tom sluaju ima pravo na naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo.282

2. Pravo znakova razlikovanja

Pravo znakova razlikovanja (u objektivnom smislu) je skup propisa koji reguliu sticanje i zatitu znakova za razlikovanje i obeleavanje robe u privrednom prometu. Ono obuhvata: 1) pravo na ig; 2) pravo na uzorak i model; 3) pravo na oznaku geografskog porekla proizvoda.
2.1. PRAVO NA IG 2.1.1. Pojam Pravom na ig titi se znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog lica.283 ig moe biti robni (ako se njime titi znak kojim se obeleava roba) ili usluni ig (ako se njime obeleava vrsta usluge kao to je ugostiteljstvo, osiguranje, transport, turizam itd).
278 279 280 281 282

283

Besarovi, V., op. cit., strana 81. Ibidem, strana 68. Vidi: Jani, M., Industrijska svojina i autorsko pravo, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1973, strana 47. Vidi: Krulj, Lj., op. cit., strana 44. Vidi: Popovi, S., Obaveza na naknadu trostruke tete u sluaju povrede prava industrijske svojine, Pravni ivot, broj 11/95, str. 793 - 801; Krulj, Lj., op. cit., str. 90-92. Vidi: lan 1. stav 2. ZO; Besarovi, V., op. cit., strana 90; Jani, M., op. cit., strana 161; Vasiljevi, M., op. cit., strana 257; Frimerman, A., op. cit., strana 223; Popovi, S., ig, odrednica u EIP, tom trei, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978; strana 1038.

Svojstvo iga ima samo onaj znak koji je zatien (registrovan) po odredbama Zakona o igovima. Zatieni ig predstavlja subjektivno pravo koje ulazi u imovinu pravnog subjekta. Titulari iga mogu biti zika i pravna lica - tj. uesnici u prometu robe i usluga.284 U naem jeziku je, pored izraza ig, esto koristi i izraz marka kao sinonim.285 Ne smatraju se igom (i ne mogu biti zatieni kao ig) peat, tambilj i punc (slubeni znak za obeleavanje dragocenih metala, mera i sl.). S obzirom na lica koja se pojavljuju kao titulari prava ig moe biti: individualni, kolektivni ili ig garancije. Individualni ig pripada samo jednom licu koje je njegov titular (i u sluaju ako na osnovu ugovora o licenci vie lica koristi pravo na ig). Kolektivni ig je ig pravnog lica koje predstavlja odreeni oblik udruivanja proizvoaa, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su lanovi tog udruenja, pod uslovima predvienim ovim zakonom. ig garancije je ig koji koristi vie drutva pod nadzorom nosioca prava na ig, a koji slui kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, naina proizvodnje ili drugih zajednikih obeleja robe ili usluga tih drutva. Nosilac prava na ig garancije mora da dozvoli korienje iga garancije svakom pravnom licu za robu ili usluge koje imaju zajednike karakteristike propisane optim aktom o igu garancije.
2.1.2. Funkcija iga ig predstavlja potpis privrednog subjekta koji istupa na tritu robe i usluga. Imalac dobrog iga ima prednosti u odnosu na konkurente na tritu. Dobar ig prodaje proizvod i uslugu koju oznaava.286 Primarna funkcija iga je, stoga, da oznai poreklo proizvoda ili usluge jer se na taj nain oznaava proizvoa robe odnosno privredni subjekt koji prua usluge (funkcija indikacije porekla i vlasnitva).287 Iz navedene funkcije proizala je i garantna funkcija iga. Garantna funkcija iga znai da roba s odreenim igom ima uvek ista svojstva kao i ostala roba sa tim igom.
284

231

285

286 287

Vidi na primer: Radivojevi, M., Zatita robnih i uslunih igova, Pravni ivot, broj 11/97, strana 732, U Francuskoj se za ig koristi izraz marque (du fabrique ou de commerce); u Italiji marcha; u anglosaksonskim zemljama koristi se pojam trade mark, u apaniji izraz marca itd - vidi: Popovi, S., op. cit., strana 1039. Nemaki zakon o igovima iz 1995. godine usvojio je opti termin Marke (ig) umesto Warenzeuchen (robni znak) - vidi: Dragovi, B., Bitne odredbe novog nemako Zakona o igovima, Pravni ivot broj 11/96, strana 842. Vidi: Popovi, S., op. cit., strana 1038; Besarovi, V., op. cit., strana 96. Istie se da funkcija indikacije porekla i vlasnitva robe potie iz srednjeg veka kada su proizvoai u okviru gildi, esnafa itd., bili obavezni oznaiti (markirati) svoju robu. Danas ona gubi na znaaju tako da potroai ne znaju ko je vlasnik (proizvoa) robe koja ima poznati ig - vidi Popovi, S., ibidem.

232

Funkcija iga je i da individualizuje robu odnosno uslugu tako da se roba odnosno usluga jednog zikog ili pravnog lica razlikuje od robe, odnosno usluge drugog zikog ili pravnog lica. ig ima i reklamnu funkciju. Pomou iga se reklamira i identikuje novi proizvod. On sve vie postaje sredstvo lojalne ili nelojalne konkurencije. Reklamna funkcija iga nee, meutim, postii imovinske efekte ako kvalitet proizvoda nije dobar.288
2.1.3. Predmet i uslovi zatite Kao robni ili usluni ig tite se znaci koji su distinktivni tj. slue za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu jednog zikog ili pravnog lica od drugog zikog ili pravnog lica.289 titi se znak koji se moe graki predstaviti. Moe se zatititi samo znak koji je nov u odnosu na ve zatiene igove drugih privrednih subjekata za istu ili srodnu robu ili usluge.290 Titular prava na ig ima iskljuivo pravo da ga koristi za onu vrstu robe ili usluge koju taj ig obeleava, a koga je odobrio nadleni organ (naelo specijalnosti iga). Shodno ovom naelu, drugi privredni subjekt moe koristiti isti ili slian znak zatienom igu, ako on obeleava drugu vrstu robe ili usluga.291 Od naela specijalnosti iga u savremenom pravu sree se izuzetak za uvene (renomirane) igove - one igove koji su tako poznati da postaju generiki naziv robe (kao to je, na primer: Aspirin, Kodak, Ford, ilet). Nosilac uvenog iga, stoga, moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obeleavanje robe druge vrste. Nosilac iga duan je da ig koristi. Ako nosilac iga nije bez opravdanog razloga koristio ig za obeleavanje robe odnosno usluge on moe prestati na osnovu reenja nadlenog organa.292 Da li postoji korienje iga utvruje sud u svakom pojedinom sluaju.293 ig se moe sastojati od rei (zain C; vranac), slogana (Sve lepe stvari kupujte u Robnoj kui Beograd; Koka kola je to), slova (JAT; FAP), brojeva (na primer, 505), slika, crtea, rasporeda boja (kod igova beneton, eless),
288 289

290 291

292 293

Besarovi, V., op. cit., strana 96. Vidi, na primer: Bokovi, M., Slinost znakova u igovornom pravu, Pravni ivot, broj 11/98, strana 1087; Petrovi, M., Deskriptivni znaci (zatita igom), Pravni ivot broj 11/98, str. 1060. i 1061. Besarovi, V., op. cit., strana 98. lan 34. Zakona o igovima je propisao da nosilac iga ne moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju uveni ig. Vidi: Besarovi, V., ibidem; Vlakovi, B., Naelo specijalnosti u pravu o igovima, Pravo i privreda, br. 3-6/95, str. od 560. do 566; Vlakovi, B., Pojam uvenih igova, Pravni ivot broj 11/95, str. od 803. do 813. lan 53. ZO. Tako je u vajcarski Savezni sud zauzeo stav u vezi sa vinom portoom da je dokaz o prodaji dvadesetak boca godinje dovoljan da postoji ozbiljna upotreba - Francois Dessemontet, vajcarska intelektualna svojina u razvoju, Prvi jugoslovensko - vajcarski pravniki dani, Institut za uporedno pravo, Pravni fakultet u Beogradu, Beograd, 1986, strana 227.

trodimenzionalnih oblika (mercedesova trokraka zvezda, glava konja na automobilu mustang; boca koka kole)294 kombinacija tih znakova (zastava 101), kao i od muzikih fraza prikazanih notnim pismom.295 Znak koji se titi kao ig moe biti izmiljen (ne mora nita znaiti). Strana zika i pravna lica u pogledu zatite znaka igom u Srbiji uivaju ista prava kao i domaa zika i pravna lica ako to proizlazi iz meunarodnih ugovora ili iz naela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva (lan 6. ZO).
2.1.4. Znaci koji se ne mogu zatititi kao ig Privredni subjekti su naelno slobodni da biraju znake koje mogu zatititi. Takav izbor se zabranjuje u vie razliitih pravnih situacija. Zabrane mogu biti apsolutne i relativne. Apsolutno zabrane potpuno iskljuuju pojedine znakove da budu zatiene kao robni ili usluni ig. Relativne zabrane doputaju zatitu odreenih znakova ako su za to ostvarene zakonom odreene pretpostavke.296 Apsolutno je zabranjeno da se igom zatiti znak: 1) koji je protivan moralu ili javnom poretku; 2) koji je po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu (nije distinktivan); 3) koji iskljuivo predstavlja oblik odreen prirodom robe ili oblik robe neophodan za dobijanje odreenog tehnikog rezultata; 4) koji iskljuivo oznaava vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme ili nain proizvodnje, kvalitet, cenu, koliinu, masu i geografsko poreklo (deskriptivni znaci)297; 5) koji je uobiajen za oznaavanje odreene vrste robe, odnosno usluga (to su znaci koji su dugom upotrebom izgubili znaaj iga i postali generini pojmovi kao to su: friider, telefon, gramofon);298 6) koji svojim izgledom ili sadrajem moe da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga (tzv. prevarni znaci);299 7) koji sadre zvanine znakove ili punceve300 za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podraava; 8) koji je
294

233

295 296 297 298 299

300

Trodimenzionalni ig se razlikuje od industrijskog modela. Industrijski model je sam industrijski ili zanatski proizvod (roba) ili se na njemu moe primeniti. Suprotno tome ig ne predstavlja proizvod i na njemu se ne moe primeniti. ig je znak koji je distinktivan -podoban da se proizvodi razlikuju - Jani, M., op. cit., str. 167. i 168. lan 4. ZO. Popovi, S., op. cit., strana 1042. Vidi potpunije: Petrovi, M., op. cit., str. 1061. i 1062. Jani, M., op. cit., strana 169; Popovi, S., op. cit., str. 1043. 1044. U sudskoj praksi drugih zemalja zabeleeno je vie sluajeva koji mogu stvoriti zabunu u prometu. Tako je zabranjeno da se upotrebljava znak koji asocira na inostrano poreklo - naziv ampanjac za vino proizvedeno u Nemakoj ili zabrana iga Iberia za obeleavanje bicikla proizvedenih u Argentini itd. - vidi Jani, M., op. cit., str. 169. i 170; Bokovi, M., Slinost znakova u igovnom pravu, Pravni ivot broj 11/98, strana 1089. Punca (lat. punctio, ital. punzone) = ig koji se utiskuje u predmete od plemenitih metala (zlata, srebra, platine i sl.) kao dokaz procentualnog sastava istog plemenitog metala u tom predmetu.

234

istovetan zatienom znaku drugog lica za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga; 9) koji je slian zatienom znaku drugog lica za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga, ako ta slinost moe da stvori zabunu u prometu i dovede u zabludu uesnike u prometu; 10) koji je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, kod uesnika u prometu u Srbiji nesumljivo poznat kao znak visokog renomea kojim svoju robu, odnosno usluge obeleava drugo lice (uveni ig);301 11) koji svojim izgledom ili sadrajem povreuje autorska prava ili prava industrijske svojine; 12) koji predstavlja ili podraava nacionalni ili religiozni simbol.302 Relativno je zabranjeno da se odreeni zanci zatite kao ig. Oni se mogu zatititi kao ig ako postoji pristanak ovlaenog lica odnosno odobrenje nadlenog dravnog organa. Tako se lik ili ime lica moe zatititi samo po pristanku tog lica. Lik ili ime umrlog lica moe se zatititi samo po pristanku roditelja, branog druga i dece umrlog. Lik istorijske ili druge umrle znamenite linosti moe se zatititi uz dozvolu nadlenog organa i pristanak njenih srodnika do treeg stepena srodstva. Znak koji sadri dravni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili meunarodne organizacije, kao i njihovo podraavanje, moe se zatititi samo po odobrenju nadlenog organa odnosne zemlje ili organizacije.
2.1.5. Sticanje prava na ig ig se stie i prvenstveno titi u upravnom postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije nadlean za poslove intelektualne svojine. Taj organ vodi Registar prijava za priznanje igova i Registar igova. Registri su javni pa ih zainteresovana lica mogu razgledati na usmeni zahtev, bez plaanja posebnih taksa. Postupak za priznanje iga pokree se prijavom za priznanje iga. Prijava mora sadrati: 1) zahtev za priznanje iga; 2) znak koji se eli zatititi; 3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi. Sam zahtev za priznanje iga mora sadrati: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) naznaanje da li je u pitanju individualni, kolektivni ili ig garancije; 3) potpis i peat podnosioca prijave. Pored ovih delova uz prijavu za priznanje kolektivnog iga prilae se opti akt o kolektivnom igu, a uz prijavu za priznanje iga garancije, opti akt o igu garancije. Prijava se zavodi u Registar prijava samo ako sadri navedene bitne delove. U tom sluaju na prijavu se upisuje broj prijave i datum i as njenog prijema u nadlenom organu. O tome se podnosiocu prijave izdaje potvrda. Ukoliko prijava ne sadri propisane delove nadleni organ uprave e pozvati podnosioca prijave da u roku od trideset dana od dana prijema obavetenja otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u Registar prijava. Ako u odreenom roku podnosilac prijave otkloni nedostatke takvoj prijavi priznae se kao datum podnoenja prijave datum prijema u nadlenom organu podneska kojim se nedostaci otklanjaju.
301 302

Vlakovi, B., Pojam uvenih igova, Pravni ivot broj 11/95, str. od 803. do 813. Vidi lan 5. stav 1. ta. od 1. do 11. i taku 13. ZO.

Podnosilac prijave ima pravo prvenstva u odnosu na druga lica koja su za isti ili slian znak kojim se obeleava ista ili slina roba, odnosno usluge kasnije podnela prijavu. Prijava je uredna i po njoj se dalje moe postupati ako sadri bitne propisane delove i dokaz o uplati takse za prijavu. Ako je prijava uredna nadleni organ uprave ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje iga. Ukoliko prijava ispunjava uslove za priznanje prava na ig, nadleni organ uprave zakljukom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina zatite i trokove objave iga i da dostavi dokaze o izvrenim upalatama. Ukoliko podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o izvrenim uplatama, smatrae se da je prijava povuena. Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvrenim uplatama takse za prvih deset godina zatite i trokove objave iga, nadleni organ uprave donosi reenje o priznanju iga i priznato pravo s propisanim podacima upisuje u registar igova. Nosiocu iga izdaje se isprava o igu, a priznato pravo objavljuje u slubenom glasilu.
2.1.6. Sadrina, sticanje i obim prava. Trajanje. Imalac (nosilac) iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlaeno koriste za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga, ako taj znak moe da izazove zabunu u prometu. Ovo pravo imaoca iga obuhvata: 1) stavljanje zatienog znaka na robu ili njeno pakovanje; 2) nuenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladitenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zatienim znakom; 3) uvoz ili izvoz robe pod zatienim znakom; 4) korienje zatienog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. Ova pava ima podnosilac prijave od datuma podnoenja prijave. Imalac iga ne moe da zabrani drugom licu da pod istim ili slinim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovu rmu ili naziv koji je na savestan nain steen pre priznatog datuma prvenstva iga. Takoe, imalac iga ne moe da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim obiajima koristi u privrednom prometu: 1) svoje ime ili adresu; 2) naznaenje vrste, kvaliteta, koliine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno usluge; 3) igom zatieni znak, kad je njegovo korienje neophodno radi naznaenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je re o rezervnim delovima ili priboru. Ako je predmet zatite kolektivnog iga, odnosno iga garancije znak koji ukazuje na odreeni geografski lokalitet sa kojeg potie roba, odnosno usluga oznaena njime, korisnik kolektivnog iga, odnosno iga garancije ne moe zabraniti drugome da taj znak koristi u skladu sa dobrim poslovnim obiajima, niti moe zabraniti njegovo korienje korisniku iste ili sline registrovane oznake porekla za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga.

235

236

Nosilac iga ne moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju uveni ig. Nosilac registrovanog uvenog iga moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga koje nisu sline onima za koje je ig registrovan, ako bi korienje takvog znaka upuivalo na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zatienog uvenog iga i ako postoji verovatnoa da bi nosilac uvenog iga trpeo tetu takvim korienjem. ig se stie upisom u Registar igova, a vai od datuma podnoenja prijave. Nosilac iga duan je da ig koristi. ig traje deset godina, raunajui od datuma podnoenja prijave, s tim to se njegovo vaenje, uz plaanje odgovarajue takse, moe produavati neogranien broj puta.
2.1.7. Promet prava ig, odnosno pravo iz prijave moe biti predmet ugovora o prenosu prava, o licenci, zalogi, franizi i sl. Predmet ugovora moe biti sva roba ili neka roba odnosno usluga. Ugovor se sastavlja se u pismenoj formi, mora da sadri: naznaenje ugovornih strana, broj iga ili broj prijave i visinu naknade, ako je ugovorena i upisuje se u odgovarajui registar. Ako nije upisan u odgovarajui registar ne proizvodi pravno dejstvo prema treim licima. Kolektivni ig, ig garancije i pravo na njihovo korienje ne mogu biti predmet ugovora o prenosu prava. Nosilac iga, odnosno podnosilac prijave moe ustupiti pravo korienja iga, odnosno prava iz prijave, na osnovu ugovora o licenci, i to za svu robu ili samo za neku robu ili uslugu. Ugovor o licenci sastavlja se u pismenoj formi i sadri vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena. Kolektivni ig i ig garancije ne mogu biti predmet ugovora o licenci. 2.1.8. Prestanak prava na ig Pravo na ig prestaje: 1) istekom roka od deset godina za koji je plaena taksa ako se njegovo vaenje ne produi; 2) ako se nosilac iga u pismenom obliku odrekne svog prava; 3) na osnovu odluke suda ili odluke nadlenog organa; 4) prestankom nosioca prava (prestankom pravnog lica odnosno smru zikog lica) osim ako je ig preao na pravne sledbenike pravnog lica odnosno naslednike zikog lica;303 5) oglaavanjem reenja o priznanju iga nitavim (ako se utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje iga predvieni ZO);304 6) nekorienjem bez opravdanog razloga, na domaem tritu, u neprekidnom trajanju od pet godina od dana upisa iga u Registar igova, odnosno od dana kad je ig poslednji put korien.305
303 304 305

Vidi lan 41. ZO. Vidi l. 44 - 46. ZO. Reenje o prestanku iga donosi nadleni organ uprave, na zahtev zainteresovanog lica- vidi l. 47. i 48. ZO; Dragovi, B., Prestanak iga zbog nekorienja, Pravo i privreda, br. 5-8/98, str 897 - 910; Radivojevi, M., op. cit., str. 745, 746:

2.1.9. Zatita prava na ig Pravo na ig titi se: graanskopravnim sredstvima i kaznenopravnim sredstvima. Graanskopravna zatita iga moe se ostvariti tubom zbog povrede iga ili tubom za osporavanje iga. Tubu zbog povrede iga moe podneti nosilac iga, podnosilac prijave, sticalac iskljuive licence, korisnik kolektivnog iga uz saglasnost nosioca kolektivnog iga i korisnik iga garancije uz saglasnost nosioca iga garancije. Povreda iga ili prava iz prijave smatra se: 1) svako neovlaeno korienje zatienog znaka od strane bilo kog uesnika u prometu; 2) neovlaeno raspolaganje zatienim znakom; 2) podraavanje zatienog znaka. Lice koje povredi ig ili pravo iz prijave odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Ako je teta prouzrokovana namerno, tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovinske tete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga. Lice ije je pravo povreeno moe, pored naknade tete, traiti da se licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje vrenje radnje kojom se ini povreda i da se presuda kojom se utvruje povreda objavi o troku tuenog.306 Tubu za osporavanje iga moe podneti ziko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obeleavanje robe, odnosno usluga, a za koju je drugo lice podnelo prijavu ili ga registrovalo na svoje ime za obeleavanje iste ili sline robe, odnosno usluga. Tuilac moe traiti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava samo ako dokae da je taj znak bio optepoznat za obeleavanje njegove robe, odnosno usluga pre nego to je tueni podneo prijavu. Tuba se, meutim, ne moe podneti po isteku roka od pet godina od dana upisa iga u registar. Kaznenopravna zatita iga sprovedena je u Krivinom zakoniku i ZO. Neovlaena upotreba tueg ili zatitnog znaka ili tue oznake robe je krivino delo. 2.1.10. Prestanak iga ig prestaje: nekorienjem, neplaanjem takse, odricanjem, odlukom nadlenog organa, prestankom pravnog lica odnosno smru zikog lica (u sluajevima odreenim ZO) i ponitenjem. Ponitenje iga nije vezano za rok. Deluje ex tunc (retroaktivno, unazad), pa se smatra da ig nije ni priznat. Svi ostali sluajevi prestanka iga deluju za ubudue (ex nunc). Dejstva koja je ig proizveo dok je postojao punovana su. ig prestaje nekorienjem ako nosilac iga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije na domaem tritu ozbiljno koristilo ig za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se ig odnosi, i to neprekidno u trajanju od pet godina od dana upisa iga u registar igova, odnosno od dana kad je ig poslednji put
306

237

Vidi : l. 49 - 53. ZO.

238

korien. U postupku po zahtevu za prestanak iga zbog nekorienja iga nosilac iga ili lice koje je on ovlastio duno je da dokae da je ig koristilo ili da ga nije koristilo iz opravdanih razloga (vidi lan 53. ZO). ig prestaje: neplaanjem takse - tj. istekom roka od deset godina za koji je plaena taksa, ako se njegovo vaenje ne produi (nosilac iga ima iskljuivo pravo da zahteva, u roku od jedne godine od dana prestanka vaenja iga, da se ig, uz ponovno podnoenje prijave, ponovo registruje na njegovo ime, za istu robu, odnosno usluge); odricanjem - ako se nosilac iga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje nadlenom organu podneska o odricanju; na osnovu odluke dravnog organa (suda ili organa uprave), u sluajevima predvienim ZO - danom odreenim tom odlukom; ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo ziko lice koje je nosilac prava (danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je ig preao na pravne sledbenike tog lica). Kolektivni ig i ig garancije prestaju da vae i ako nadleni organ prilikom ispitivanja izmena opteg akta o kolektivnom igu utvrdi da je u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom. ig prestaje oglaavanjem nitavim reenja o priznanju iga, odnosno meunarodno registrovanje iga za Srbiju u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme donoenja reenja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje iga predvieni ovim zakonom. Reenje o priznanju kolektivnog iga i reenje o priznanju iga garancije oglasie se nitavim ako se utvrdi da je opti akt o kolektivnom igu i opti akt o igu garancije, odnosno njihove izmene, u suprotnosti s moralom ili javnim poretkom. Reenje o priznanju iga, odnosno meunarodno registrovanje iga za Srbiju, moe se oglasiti nitavim za sve vreme trajanja zatite, i to po slubenoj dunosti, na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog, odnosno dravnog tuioca.
2.2. PRAVO NA DIZAJN 2.2.1. Pojam Pravo na dizajn je pravo koje titi spoljanji oblih proizvoda (sliku ili telo). Dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog dela, koji je odreen njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sainjen, ili kojima je ukraen, kao i njihovom kombinacijom. Proizvod moe biti industrijski ili zanatski predmet. Svojstvo proizvoda imaju i delovi koji su namenjeni za spajanje u sloeni proizvod, pakovanje proizvoda, graki simboli i tipografski znaci, iskljuujui kompjuterske programe. Sloeni proizvod je proizvod koji je sastavljen od vie delova koji mogu da budu zamenjeni i koji omoguavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda.

2.2.2. Predmet zatite

Dizajn se titi iskljuivim pravom (pravom na dizajn) ako je nov i ako ima individualni karakter. Dizajn je nov ako identian dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana podnoenja prijave za priznanje tog dizajna, ili ako ne postoji ranije podneta prijava za priznanje identinog dizajna. Dizajni se smatraju identinim ako se razlikuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji ako informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje dizajne. Dizajn ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji ostavlja na informisanog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji na tog korisnika ostavlja bilo koji drugi dizajn, a koji je postao dostupan javnosti pre dana podnoenja prijave za priznanje, ili dana priznatog prava prvenstva suprotstavljenog dizajna. Prilikom utvrivanja individualnog karaktera dizajna uzima se u obzir stepen slobode i objektivno ogranienje autora prilikom stvaranja dizajna konkretnog proizvoda, prouzrokovano tehnolokim i funkcionalnim karakteristikama tog proizvoda. Za dizajn, primenjen na proizvodu, ili sadran u proizvodu koji ini sastavni deo sloenog proizvoda, smatra se da je nov i da ima individualni karakter: 1) ako sastavni deo koji je ugraen u sloeni proizvod ostaje vidljiv tokom redovne upotrebe sloenog proizvoda, i 2) ako vidljive karakteristike sastavnog dela ispunjavaju uslove novosti i individualnog karaktera. Pravom na dizajn ne moe da se zatiti spoljanji izgled proizvoda koji je iskljuivo odreen tehnikom funkcijom proizvoda. Pravom na dizajn ne moe da se zatiti spoljanji izgled proizvoda koji mora da bude reprodukovan u svom tanom obliku i dimenzijama, kako bi se omoguilo da bude mehaniki povezan sa, ili postavljen u, oko ili uz drugi proizvod, tako da svaki proizvod moe da obavlja svoju funkciju.
2.2.3. Dizajn koji ne moe da se zatiti

239

Ne moe da se zatiti dizajn: 1) ije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili moralu; 2) koji povreuje autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugog lica; 3) koji sadri dravni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili meunarodne organizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovo podraavanje, osim po odobrenju nadlenog organa; 4) koji predstavlja lik nekog lica, osim uz izriitu saglasnost tog lica. Dizajn koji predstavlja lik umrlog lica moe da se zatiti samo po pristanku njegovih roditelja, branog druga i dece. Dizajn koji predstavlja lik istorijske ili druge umrle znamenite linosti moe da se zatiti uz dozvolu nadlenog organa i pristanak njenih srodnika do treeg stepena srodstva.

240

2.2.4. Subjekti zatite Pravo na zatitu dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu, u sluajevima predvienim ovim zakonom. Strana zika i pravna lica u pogledu zatite dizajna uivaju ista prava kao i domaa zika i pravna lica, ako to proizlazi iz meunarodnih ugovora ili iz naela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva. 2.2.5. Trajanje zatite Pravo na dizajn stie se upisom u Registar dizajna i traje 25 godina od dana podnoenja prijave, pod uslovom da se plaaju propisane takse za odravanje prava. Ovo pravo vai od dana podnoenja prijave dizajna organu uprave nadlenom za poslove intelektualne. 2.2.6. Postupak zatite 2.2.6.1. Uopte Pravna zatita dizajna ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ uprave. Upravni akti tog organa su konani i protiv njih se moe voditi upravni spor pred nadlenim sudom. Organ uprave vodi Registar domaih prijava za priznanje dizajna i Registar meunarodnih prijava za priznanje dizajna i Registar dizajna. Ovi registri su javne knjige i zainteresovana lica mogu da ih razgledaju u prisustvu slubenog lica. Spise registrovanih dizajna zainteresovana lica mogu da razgledaju na usmeni zahtev, u prisustvu slubenog lica. Nadleni organ duan je da zainteresovanim licima uini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o priznatim pravima na dizajn. Nosilac prava na dizajn, odnosno podnosilac prijave za priznanje prava na dizajn, moe da podnose zahtev za meunarodno registrovanje dizajna, peko nadlenog organa uprave, u skladu sa meunarodnim ugovorima. Strano ziko ili pravno lice u postupku pred nadlenim organom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadleni organ ili domai advokat. U Registar zastupnika koji vodi nadleni organ upisuju se zika i pravna lica koja ispunjavaju uslove predviene zakonom kojim se ureuju patenti.
2.2.6.2. Prijava za priznanje prava na dizajn

Postupak za priznanje prava na dizajn pokree se prijavom za priznanje prava na dizajn. Prijava mora da sadri: 1) zahtev za priznanje prava na dizajn; 2) opis dizajna; 3) dvodimenzionalni prikaz dizajna. Zahtev za priznanje prava na dizajn sadri podatke odreene lanom 19. Zakona o pravnoj zatiti dizajna (ZPZD). Opis dizajna treba da bude precizan i saet opis ukupnog spoljanjeg izgleda predmeta zatite, zasnovan na podnetom prikazu, koji se vidi stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe i da ispunjava druge propisane uslove.

Prikaz dizajna treba da bude takav da se svi detalji dizajna jasno vide i da, u pogledu kvaliteta i drugih tehnikih zahteva, ispunjava propisane uslove. Ako je u pitanju prijava dvodimenzionalnog dizajna, kao prikaz se moe dostaviti dvodimenzionalni primerak (uzorak) prijavljenog dizajna, s tim da se najdocnije u roku od est meseci od dana podnoenja prijave nadlenom organu mora dostaviti navedeni prikaz. Za priznanje datuma podnoenja prijave potrebno je da prijava podneta nadlenom organu na taj datum sadri: 1) naznaenje da se trai priznanje prava na dizajn; 2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) prikaz. Prijava kojoj je priznat datum podnoenja upisuje se u odgovarajui registar prijava. Podnosilac prijave uiva od datuma podnoenja prijave pravo prvenstva u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn docnije podnela prijavu.
2.2.6.3. Meunarodno pravo prvenstva

241

Pravnom ili zikom licu koje je podnelo urednu prijavu dizajna sa dejstvom u nekoj zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, priznae se u Srbiji pravo prvenstva od datuma podnoenja te prijave ako u Srbiji za isti dizajn podnese prijavu u roku od est meseci od dana podnoenja prijave sa dejstvom u odnosnoj zemlji. U zahtevu za priznanje dizajna naznaava se datum podnoenja, broj prijave i zemlja za koju je prijava podnesena. Urednom prijavom smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje lanice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije za koju je prijava podneta ili prema meunarodnom ugovoru zakljuenom izmeu ovih zemalja, bez obzira na docniju pravnu sudbinu te prijave. Pravno ili ziko lice duno je da, u roku od tri meseca od dana podnoenja prijave u Srbiji, dostavi nadlenom organu prepis prijave, overen od nadlenog organa zemlje lanice Pariske unije, Svetske trgovinske organizacije, odnosno meunarodne organizacije kojoj je ta prijava podnesena.
2.2.6.4. Sajamsko pravo prvenstva

Podnosilac prijave koji je, u roku od tri meseca pre dana podnoenja prijave, na domaem sajmu ili izlobi meunarodnog karaktera, ili u nekoj drugoj zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije izlagao dizajn, moe da u prijavi trai priznanje prava prvenstva od dana prvog izlaganja tog dizajna. U prijavi se ne moe naknadno izmeniti prikaz dizajna tako da se po svom obimu i sadrini bitno razlikuje od onog koji je odreen opisom dostavljenim prilikom podnoenja prijave. Prijave se ispituju po redosledu odreenom datumom njihovog podnoenja.
2.2.6.5. Ispitivanje prijave. Odluivanje o prijavi

Organ uprave ispituje urednost podnesene prijave. Prijava je uredna ako sadri sastojke propisane ZPZD i ako dostavljen dokaz o uplati takse za prijavu. Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadleni organ e pismeno, uz navoenje razloga, pozvati podnosioca prijave da je uredi u roku koji nadleni organ odredi. Ako

242

podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu, ili ne plati propisane takse, nadleni organ e prijavu odbaciti zakljukom. Ako je prijava uredna nadleni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje prava na dizajn. Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje prava na dizajn, nadleni organ e pismeno obavestiti podnosioca prijave o razlozima zbog kojih se pravo na dizajn ne moe priznati i pozvae ga da se, u roku koji nadleni organ odredi, izjasni o tim razlozima. Nadleni organ e reenjem odbiti zahtev za priznanje prava na dizajn ako se podnosilac prijave uopte ne izjasni, ili ako se izjasni, a nadleni organ i dalje smatra da se pravo na dizajn ne moe priznati. Do okonanja postupka, prijava za priznanje prava na dizajn moe se pretvoriti u prijavu za priznanje patenta, odnosno malog patenta. Ako prijava ispunjava uslove za priznanje prava, nadleni organ zakljukom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih pet godina zatite i trokove objave dizajna i da dostavi dokaze o izvrenim uplatama. Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvrenim uplatama, smatrae se da je prijava povuena. Kada podnosilac prijave dostavi dokaze o izvrenim uplatama nadleni organ priznato pravo na dizajn, sa propisanim podacima, upisuje u Registar dizajna, a nosiocu dizajna izdaje ispravu o dizajnu. Isprava o dizajnu ima karakter reenja u upravnom postupku. Priznato pravo na dizajn objavljuje se u slubenom glasilu nadlenog organa.
2.2.6.6. Sadrina, obim i ogranienje prava na dizajn

Nosilac prava na dizajn ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskoriavanje zatienog dizajna i da to pravo uskrati svakom treem licu. Ekonomsko iskoriavanje dizajna je industrijska i zanatska izrada proizvoda za trite, na osnovu primene zatienog dizajna, kao i: 1) upotreba takvog proizvoda u privrednoj delatnosti; 2) skladitenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet; 3) ponuda takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet; 4) stavljanje u promet takvog proizvoda; 5) uvoz takvog proizvoda i 6) izvoz takvog proizvoda. Autor dizajna ima moralna i imovinska prava. Moralno je pravo autora dizajna da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o dizajnu. Imovinsko je pravo autora da uiva ekonomsku korist od iskoriavanja zatienog dizajna. Obim prava koja se stiu na osnovu priznatog dizajna odreen je sadrinom opisa dizajna koji je zasnovan na podnetom prikazu. Pravo na dizajn ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma priznatog prava prvenstva prijave u zemlji ve otpoelo korienje istog dizajna u proizvodnji, ili je izvrilo sve neophodne pripreme za otpoinjanje takvog korienja (pravo ranije upotrebe).

Nosilac prava na dizajn ne moe da zabrani treem licu: 1) radnje uinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe i 2) radnje umnoavanja u svrhu poduavanja ili citiranja, pod uslovom da su takve radnje u skladu sa praksom lojalne konkurencije i da neopravdano ne ugroavaju normalno iskoriavanje dizajna, kao i da je navedeno odakle je dizajn preuzet. Pravo na dizajn ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizvedeni na osnovu zatienog dizajna, a koji sainjavaju deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno slue iskljuivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja lanica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, kad se ono privremeno ili sluajno nae na teritoriji Srbije. Dizajn zatien po odredbama ZPZD uiva zatitu i na osnovu zakona kojim se ureuje autorsko pravo od datuma kada je dizajn nastao, odnosno od kada je izraen u odreenoj formi.
2.2.6.7. Promet prava

243

Pravo na dizajn ili pravo iz prijave mogu da budu predmet ugovora o prenosu prava, o licenci, zalogi, franizi i sl. Ugovor o prenosu ovih prava mora biti pisan i upisuju u Registar. Ugovori koji nisu upisani u registar nemaju pravno dejstvo prema treim licima. Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave mogu ugovorom o prenosu prava da prenesu pravo na dizajn, odnosno pravo iz prijave. Ugovor mora biti pisan, a sadri naznaenje ugovornih strana, registarski broj dizajna, registarski broj prijave, kao i visinu naknade, ako je naknada ugovorena. Nosilac prava na dizajn ili podnosilac prijave moe, na osnovu ugovora o licenci da ustupi pravo korienja prava na dizajn, odnosno prava iz prijave. Ugovor se zakljuuje se u pismenoj formi a mora da sadri: naznaenje ugovornih strana, registarski broj dizajna, registarski broj prijave, vreme trajanja licence i visinu naknade, ako je naknada ugovorena.
2.2.6.8. Graanskopravna zatita dizajna

Sudskim putem dizajn se titi podnoenjem: 1) tube za otklanjanje povrede prava na dizajn i 2) tube za utvrivanje autorstva. Tuba za otklanjanje povrede prava na dizajn podnosi se u sluaju povrede prava na dizajn ili prava iz prijave. Povredom prava na dizajn smatra se svako neovlaeno iskoriavanje zatienog dizajna, neovlaeno objavljivanje predmeta prijave i podraavanje zatienog dizajna. Tubu zbog povrede prava na dizajn mogu da podnesu podnosilac prijave, nosilac prava na dizajn i sticalac iskljuive licence. Ova tuba moe da se podnese u roku od tri godine od dana kada je tuilac

244

saznao za povredu i uinioca, a najdocnije u roku od pet godina od dana kada je povreda prvi put uinjena. Tubom za otklanjanje povrede prava na dizajn tuilac moe da zahteva: 1) utvrenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava; 4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvrena povreda prava, ako je to neophodno za zatitu prava; 5) naknadu imovinske i neimovinske (moralne) tete i opravdanih trokova postupka; 6) objavljivanje presude o troku tuenog; 7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi prava. Lice koje povredi pravo na dizajn odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Ako je povreda prava na dizajn uinjena namerno, tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovinske tete, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje dizajna. Postupak po ovoj je hitan. Tubu za utvrivanje autorstva podnosi: 1) lice koje sebe smatra autorom dizajna ili 2) njegov pravni sledbenik. Tuilac moe tubom da zahteva od suda: 1) da utvrdi da je on autor dizajna koji je predmet prijave, ili priznatog prava na dizajn, 2) da bude naveden kao autor u prijavi i svim drugim dokumentima, kao i u odgovarajuim registrima, 3) objavljivanje presude o troku tuenog i 4) naknadu moralne i imovinske tete i trokova postupka. Podnoenje ove tube nije vezano za rok (neogranieno je).
2.2.6.9. Prestanak prava

Pravo na dizajn prestaje: 1) neplaanjem takse (ako vlasnik prava na dizajn propusti da plati propisanu taksu za odravanje prava - narednog dana od dana isteka roka za plaanje); 2) odricanjem (ako se vlasnik odrekne prava - narednog dana od dana predaje nadlenom organu podneska o odricanju; 3) odlukom dravnog organa (na osnovu sudske odluke ili odluke nadlenog organa, u sluajevima predvienim - danom koji je odreen tom odlukom); 4) prestankom nosioca prava (ako je prestalo da postoji pravno lice ili ako je umrlo ziko lice koje je nosilac prava - danom prestanka pravnog lica, odnosno smrti zikog lica, osim ako pravo na dizajn nije prelo na pravne sledbenike ovih lica) i 5) nitavou reenja o priznanju prava na dizajn, odnosno meunarodnog registrovanja (nitavost mogu isticati: zainteresovano lice ili javni tuilac, za svo vreme vaenja prava na dizajn). Nitavost deluje ex nunc (unazad, retroaktivno) tako da se smatra da priznato pravo na dizajn nije ni postojalo. Svi ostali razlozi prestanka prava na dizajn deluju ex tunc (za ubudue) tako da sva dejstva priznatog dizajna do prestanka proizvode dejstva.

2.3. PRAVO NA ZATITU OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA 2.3.1. Predmet i uslovi zatite Oznake geografskog porekla su imena porekla i geografske oznake za obeleavaje prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda domae radinosti i usluga (l. 1. i 2. ZOGP). Oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeleavanje prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, proizvoda domae radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona ili lokaliteta koji slui da oznai proizvod koji odande potie, iji su kvalitet i posebna svojstva iskljuivo ili bitno uslovljena geografskom sredinom, koja obuhvata prirodne i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na odreenom ogranienom podruju. Oznaku geografskog porekla ini i naziv koji nije administrativni geografski naziv odreene zemlje, regiona ili lokaliteta, koji je dugom upotrebom u prometu postao optepoznat kao tradicionalni naziv proizvoda koji potie sa tog podruja, ili je u pitanju istorijski naziv tog podruja, ako ispunjava uslove za zatitu prema ZOGP. Geografska oznaka je oznaka koja identikuje odreenu robu kao robu poreklom sa teritorije odreene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se odreeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike robe sutinski mogu pripisati njenom geografskom poreklu. Ako su nazivi dva ili vie mesta odakle proizvod potie identini, ili gotovo identini u pisanom ili izgovorenom obliku (homonimni nazivi), zatita takvih geografskih naziva bie priznata svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju uslove propisane ZOGP, na osnovu principa pravednog i ravnopravnog tretiranja proizvoaa na tritu i istinitog obavetavanja potroaa, osim kada to moe da izazove zabunu u javnosti o tanom geografskom poreklu proizvoda. 2.3.2. Nazivi koji se ne mogu zatititi Oznakom geografskog porekla ne moe da se zatiti naziv: 1) koji je protivan javnom poretku ili moralu; 2) koji predstavlja ime zatiene biljne sorte ili ivotinjske vrste; 3) iji izgled ili sadraj moe da stvori zabunu kod potroaa u pogledu prirode, porekla, kvaliteta, naina proizvodnje ili drugih karakteristika proizvoda; 4) koji predstavlja taan naziv zemlje, regiona ili lokaliteta sa koga proizvod potie, ali koji kod potroaa izaziva lanu predstavu da proizvod potie iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta; 5) koji je usled dugotrajne upotrebe postao generian, odnosno uobiajen naziv za oznaavanje odreenog proizvoda; 6) koji nije zatien, ili je prestao da bude zatien u zemlji porekla, ili koji je prestao da se koristi u toj zemlji. Zakon o oznakama geografskog porekla ne titi se oznaka geografskog porekla za proizvod od vinove loze ako je ta oznaka identina sa imenom sorte groa koja je postojala na teritoriji Srbije i Crne Gore pre 1. januara 1995. godine (lan 7. stav 2. ZOGP).

245

246

2.3.3. Postupak zatite Pravna zatita oznaka geografskog porekla ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ uprave Republike Srbije. Odluke koji donosi taj organ konane su i protiv njih se moe voditi upravni spor. Nadleni organ vodi Registar prijava imena porekla, Registar prijava geografskih oznaka, Registar prijava za priznanje statusa ovlaenih korisnika imena porekla, Registar prijava za priznanje statusa ovlaenih korisnika geografskih oznaka, Registar imena porekla, Registar geografskih oznaka, Registar ovlaenih korisnika imena porekla i Registar ovlaenih korisnika geografskih oznaka. Registri imaju status javnih knjiga i zainteresovana lica mogu da ih razgledaju u prisustvu slubenog lica. Ovlaeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno podnosilac prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika oznake geografskog porekla moe da podnese zahtev za meunarodno registrovanje u skladu sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje Srbiju i Crnu Goru. Zahtev za meunarodno registrovanje, podnosi se preko nadlenog organa. Strano ziko ili pravno lice u postupku pred nadlenim organom mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadleni organ ili advokat. U Registar zastupnika koji vodi nadleni organ upisuju se zika i pravna lica koja ispunjavaju uslove utvrene zakonom kojim se ureuju patenti. 2.3.4. Postupak po prijavi oznake geografskog porekla Postupak za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake pokree se prijavom. Prijavu imena porekla, odnosno geografske oznake mogu da podnesu: 1) domaa zika ili pravna lica koja na odreenom geografskom podruju proizvode proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geografskog podruja ili udruenja tih lica, privredne komore, udruenja potroaa i dravni organi zainteresovani za zatitu imena porekla, odnosno geografske oznake u okviru svojih aktivnosti; 2) strana zika ili pravna lica, odnosno strana udruenja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji porekla, kada to proizilazi iz meunarodnih ugovora. Zatita oznaka geografskog porekla odnosno geografske oznake ostvaruje se: 1) podnoenjem prijave imena porekla, odnosno geografske oznake i 2) podnoenjem prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla odnosno geografske oznake. Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake moe da se odnosi samo na jednu oznaku ili ime geografskog podruja i samo na jednu vrstu proizvoda. Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora sadravati: 1) zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) opis geografskog podruja; 3) podatke o specinim karakteristikama proizvoda. Zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake sadri sastojke odreene lanom 16. stav 1. ZOGP. Pored navedenih sastojaka, zahtev sadri i naznaenje ovlaene organizacije koja vri kontrolu kvaliteta proizvoda,

a moe da sadri i izgled geografske oznake, ako pored rei sadri i eventualne gurativne delove, ili samo gurativne delove koji su podobni da identikuju geografsko poreklo odreene robe. Opis geografskog podruja sadri podatke o geografskom podruju sa koga potie proizvod i obuhvata blie odreenje administrativnih granica tog podruja, geografsku mapu tog podruja i podatke o geografskim i ljudskim faktorima koji prouzrokuju specine karakteristike, kvalitet ili reputaciju proizvoda u pitanju. Podaci o specinim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju prijava geografske oznake, sadre opis naina proizvodnje proizvoda, precizno naznaenje specinih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, ukljuujui i podatke o steenoj reputaciji, odredbe o tome ko ima pravo na upotrebu geografske oznake i pod kojim uslovima, kao i odredbe o pravima i obavezama korisnika geografske oznake. Podaci o specinim karakteristikama proizvoda, ako je u pitanju prijava imena porekla, podnose se u vidu elaborata o nainu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda i naroito sadri podatke odreene lanom 18. stav 2. ZOGP. Prijava imena porekla, odnosno geografske oznake mora imati sastojke propisane ZOGP, a zavodi se u odgovarajui registar prijava. Ako prijava ne sadri sastojke (to nije otklonjeno ni posle traenja organa uprave), nadleni organ e zakljukom odbaciti prijavu. Organ uprave ispituje urednost prijave imena porekla, odnosno geografske oznake. Ako je prijava imena porekla, odnosno geografske oznake uredna, nadleni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake. Nadleni organ e reenjem odbiti registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake ako za to nisu ispunjeni uslovi propisani ZOGP. Do okonanja postupka, na zahtev podnosioca prijave imena porekla ili geografske oznake, uz plaanje propisane takse, prijava imena porekla moe da se pretvori u prijavu geografske oznake, i obrnuto.
2.3.5. Reenje o registrovanju i upis u odgovarajui registar Ako nadleni organ nae da prijava imena porekla, odnosno geografske oznake ispunjava uslove za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake koji su propisani ZOGP, nadleni organ e doneti reenje o registrovanju imena porekla, odnosno geografske oznake, i predmetno ime porekla, odnosno geografsku oznaku, sa propisanim bibliografskim podacima upisati u Registar imena porekla, odnosno Registar geografskih oznaka. Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka objavljuje se u slubenom glasilu nadlenog organa. 2.3.6. Trajanje imena porekla, odnosno geografske oznake Trajanje registrovanog imena porekla, odnosno registrovane geografske oznake nije ogranieno.

247

248

2.3.7. Postupak po prijavi za priznanje statusa ovlaenog korisnika

Postupak za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake pokree se prijavom za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake. Prijavu za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake mogu da podnesu zika ili pravna lica koja na odreenom geografskom podruju proizvode proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geografskog podruja, kao i udruenja tih zikih i pravnih lica. Za podnoenje prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, plaa se propisana taksa. Bitni delovi prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake su: 1) zahtev za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) dokaz o obavljanju odreene delatnosti na odreenom geografskom podruju. Kao dokaz o obavljanju odreene delatnosti na odreenom geografskom podruju smatraju se odgovarajue potvrde izdate od nadlenih organa (lan 20.206P). Zahtev za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake sadri: 1) podatke o podnosiocu prijave; 2) geografski naziv koji se titi; 3) vrstu proizvoda koji se obeleava odreenim geografskim nazivom; 4) naziv podruja ili mesta odakle proizvod potie; 5) nain obeleavanja proizvoda; 6) izgled geografske oznake ili imena porekla; 7) naznaenje specinih karakteristika proizvoda; 8) potpis podnosioca prijave; 9) dokaz o plaenoj propisanoj taksi. Zahtev za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, pored ovih sastojaka, sadri i naznaenje ovlaene organizacije koja vri kontrolu kvaliteta proizvoda. Prijava za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake zavodi se u odgovarajui registar prijava ako sadri bitne delove propisane lanom 28. ZOGP. Nadleni organ e reenjem odbiti priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake ako za to nisu ispunjeni uslovi odreeni ZOGP. Ukoliko je prijava za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake osnovana nadleni organ e zakljukom pozvati podnosioca prijave da plati taksu za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake. Taksa se plaa za prve tri godine i trokovi objave podataka o ovlaenom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake. Dokazi o izvrenim uplatama dostavljaju se nadlenom organu. Ako podnosilac

prijave u roku od 30 dana ne dostavi dokaze da je izvrio ove uplate, prijava e se smatrati povuenom, o emu se donosi zakljuak. Kada podnosilac prijave za priznanje statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, dostavi dokaze o izvrenim uplatama, nadleni organ donosi reenje o priznanju statusa ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake i priznati status podnosioca prijave, sa propisanim bibliografskim podacima, upisuje u Registar ovlaenih korisnika imena porekla, odnosno Registar ovlaenih korisnika geografskih oznaka. Ovlaenom korisniku imena porekla, odnosno geografske oznake izdaje se isprava o statusu ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, a propisani podaci o priznatom statusu objavljuju se u slubenom glasilu.
2.3.8. Trajanje statusa ovlaenog korisnika Status ovlaenog korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake traje tri godine od dana upisa priznatog statusa u Registar ovlaenih korisnika imena porekla, odnosno Registar ovlaenih korisnika geografskih oznaka. Ovaj status se moe, na zahtev ovlaenog korisnika, uz podnoenje dokaza o ispunjavanju uslova propisanih ZOGP i plaenoj propisanoj taksi, da bude obnovljen neogranien broj puta, sve dok traje odgovarajue ime porekla, odnosno geografska oznaka. 2.3.9. Sadrina i obim prava oznake geografskog porekla Registrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku, mogu da koriste samo lica kojima je priznat status ovlaenih korisnika tog imena porekla, odnosno te geografske oznake, i koja su upisana u odgovarajui registar. Ovlaeni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake, imaju pravo da ime porekla, odnosno geografsku oznaku koriste za obeleavanje proizvoda na koje se ime porekla, odnosno geografska oznaka odnosi. Ovo pravo obuhvata i upotrebu imena porekla, odnosno geografske oznake na ambalai, katalozima, prospektima, oglasima, posterima i drugim oblicima ponude, uputstvima, raunima, poslovnoj prepisci i drugim oblicima poslovne dokumentacije, kao i uvoz i izvoz proizvoda obeleenih tim imenom porekla, odnosno tom geografskom oznakom. Ovlaeni korisnici imena porekla imaju iskljuivo pravo da svoj proizvod obeleavaju oznakom kontrolisano ime porekla. Lica koja nemaju status ovlaenih korisnika imena porekla, odnosno geografske oznake, ne smeju da koriste registrovano ime porekla, odnosno registrovanu geografsku oznaku, njen prevod, transkripciju ili transliteraciju, ispisanu bilo kojim tipom slova, u bilo kojoj boji, ili izraenu na bilo koji drugi nain, za obeleavanje proizvoda, i ako se toj geografskoj oznaci, odnosno imenu porekla, dodaju rei vrsta, tip, nain, imitacija, po postupku i slino, ak i ako je navedeno istinito geografsko poreklo proizvoda.

249

250

2.3.10. Zabrana prenosa Registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka ne moe da bude predmet ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franizi i slino. Ako je registrovano ime porekla, odnosno registrovana geografska oznaka predmet prijavljenog ili registrovanog iga, takav ig ne moe da se prenosi, ustupa, daje u zalogu i slino. 2.3.11. Prestanak prava na oznaku geografskog porekla Oznaka geografskog porekla prestaje: 1) prestankom imena porekla, odnosno geografske oznake u zemlji porekla; 2) prestankom geografske oznake na osnovu sudske odluke (po zahtevu zainteresovanog lica, ako je odreena oznaka postala generina, odnosno uobiajen naziv za odreeni proizvod); 3) odricanjem ovlaenog korisnika; 4) ukidanjem prava (ako nadleni organ utvrdi da su prestali da postoje uslovi na osnovu kojih je pravo priznato) i 5) ponitenjem reenja kojim je priznato pravo na oznaku geografskog porekla. 2.3.12. Graanskopravna zatita U sluaju povrede registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake, tuilac moe tubom da zahteva: 1) utvrenje povrede imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) prestanak povrede imena porekla, odnosno geografske oznake; 3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake; 4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvrena povreda imena porekla, odnosno geografske oznake, ako je to neophodno za spreavanje povrede; 5) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka; 6) objavljivanje presude o troku tuenog; 7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi geografske oznake, odnosno imena porekla. Lice koje povredi registrovano ime porekla, odnosno geografsku oznaku odgovara za tetu po optim pravilima o naknadi tete. Ako je povreda registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake uinjena namerno, tuilac moe da zahteva naknadu do trostrukog iznosa stvarne tete i izmakle dobiti. Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake, smatra se svako neovlaeno korienje imena porekla, odnosno geografske oznake od strane bilo kog uesnika u prometu. Povredom registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake, smatra se i podraavanje tog imena porekla, odnosno geografske oznake. Tubu zbog povrede registrovanog imena porekla, odnosno geografske oznake mogu da podnesu: 1) lica ovlaena da podnesu prijavu imena porekla odnosno geografske oznake (lan 14. ZOGP), 2) ovlaeni korisnici imena porekla, odnosno geografske oznake i 3) javni tuilac. Tuba se moe podneti u subjektivnom roku roku od tri godine od dana kada je tuilac saznao za povredu i uinioca, a najdocnije u roku od pet godina (objektivni rok) od dana kada je povreda prvi put uinjena.

Glava trea UGOVORI U PRIVREDI

I.

POJAM UGOVORA U PRIVREDI

Ugovori u privredi su ugovori koje zakljuuju privredni subjekti meusobno u vrenju privredne delatnosti iz predmeta svog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Bitna obeleja ovog ugovora odreena su privrednim subjektima i predmetom ugovora.307 ZOO nije poimenino oznaio koji ugovori se smatraju kao ugovori u privredi. U naem pravu ugovor u privredi je odreen prema meovitom sistemu. Meoviti sistem predstavlja kombinaciju subjektivnih i objektivnih sastojaka.308 S obzirom na subjektivne sastojke, zakljuen je ugovor u privredi: 1) ako su obe ugovorne strane privredna drutva ili druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost; 2) ako su obe strane u ugovoru preduzetnici koji obavljaju privrednu delatnost; 3) ako je jedna strana u ugovoru privredno drutvo ili drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost, a druga strana preduzetnik. Objektivni sastojci proizilaze iz zahteva ZOO da ugovor zakljue privredni subjekti meusobno, u obavljanju delatnosti koje sainjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima.309 Privredna delatnost je drutvena aktivnost iji je rezultat proizvodnja ili promet proizvoda i usluga, kao i njihova raspodela.310 Nae pravo nije, prema tome, prihvatilo postojanje jednostranog trgovakog posla - da se samo na jednu stranu koja je privredni subjekat primene posebna pravila ugovora u privredi.

II.

OSNOVNA OBELEJA UGOVORA U PRIVREDI

Ugovori u privredi mogu biti osnovni i sporedni (pomoni). Osnovne ugovore u privredi zakljuuju privredni subjekti ako se oni odnose na predmete
307 308

309 310

Na osnovu tog kriterijuma odreena je stvarna nadlenost trgovinskog suda. Objektivni sistem usvojen je u TZF, a subjektivni u NTZ - vidi: Kapor, K., Cari, S., op. cit., str. 12. i 13; dr Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana 9. Goldtajn, A., Privredno ugovorno pravo, Informator, Zagreb, 1980, strana 13. Kukolea, S., op. cit., 1990, tom 2, strana 1176; Jankovec, I., op. cit., strana 235.

252

njihovog poslovanja. Sporedni ugovori u privredi zasnivaju se izmeu privrednih subjekata u vezi sa delatnostima koje ine predmete njihovog poslovanja. Za izvoaa radova je ugovor o graenju osnovni ugovor u privredi, a ugovor o prodaji, na osnovu koga su kupili barake ili kontejnere za stanovanje radnika, je sporedni ugovor u privredi. ZOO je, po pravilu, jedinstveno regulisao ugovore i druge pravne poslove privrednog i graanskog prava. Odredbe tog zakona koje se odnose na ugovore u privredi primenjuju se na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izriito drukije odreeno, s tim to se odredbe ZOO koje se odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove. Ugovori u privredi se odlikuju osobinama koje ih, ipak, izdvajaju od ugovora graanskog prava. Oni uvek imaju za predmet promet robe ili obavljanje odreenih usluga. Iako je izvor prava za ugovore u privredi i graanske ugovore, po pravilu, zajedniki sve vie se poveava broj posebnih izvora privrednog prava. Tako su posebnim zakonima regulisani pojedini ugovori u privredi kao na primer: u eleznikom, drumskom, pomorskom, renom i vazdunom saobraaju. Ugovorno privredno pravo jednim delom stvaraju i sami privredni subjekti ili njihova struna udruenja. Ispoljavaju se u obliku optih uslova poslovanja, uzansi (optih i posebnih) i privrednih obiaja. Meunarodno privredno ugovorno pravo se sve vie unikuje donoenjem konvencija koje reguliu prodaju robe, prevoz robe i putnika, pruanje usluga, ek, menicu itd.311 Ugovori u privredi su masovni u pravnom prometu zbog ega se esto zakljuuju putem opte (generalne) ponude, uz korienje unapred pripremljenih obrazaca (formulara). To su teretni ugovori i privredni subjekti ih zakljuuju sa ciljem sticanja prota. Iskljuena je mogunost zakljuenja dobroinih ugovora. Neki ugovori mogu biti zakljueni samo u privrednom pravu (ugovor o tediciji, o trgovinskom zastupanju, o komisionu itd). Zbog specinosti privrednopravnih odnosa ZOO je predvideo i neke posebne odredbe koje vae samo za privredne subjekte. Tako je u izvrenju svojih obaveza privredni subjekat u obavezi da postupa sa panjom dobrog privrednika; kad je ponueni u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra se da je ponueni (koji uti) prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio; u sluaju ugovora u privredi, poverilac moe poveriti stvar javnom skladitu na uvanje za raun poverioca, to proizvodi dejstvo polaganja kod suda; o vidljivim nedostacima stvari kod ugovora u privredi, kupac je duan obavestiti prodavca bez odlaganja itd. Sporove koji proistiu iz ugovora u privredi reavaju trgovinski sudovi. Posebna pravila postupka pred trgovinskih sudovima (ukljuujui i krae rokove za izjavljivanje pravnih lekova) omoguavaju bre reavanje privrednih sporova.
311

Vidi: Jankovec, I., op. cit., str. 240. i 241.

III.

UGOVOR O PRODAJI U PRIVREDI

1. Pojam, osobine

253

Ugovorom o prodaji u privredi obavezuje se prodavac da kupcu preda robu da bi na njoj stekao pravo svojine ili mu pribavio neko pravo (npr. pravo industrijske svojine), a kada vrenje tog prava zahteva dranje robe da mu preda i robu, dok se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme robu.312 Ovaj ugovor zakljuuju izmeu sebe privredni subjekti (privredna drutva, preduzetnici, zadruge itd.), a ima za predmet prodaju robe. Prodaja robe je osnovni ugovor od svih ugovora u privredi.313 Prodaja je u rimskom pravu oznaavana kao kupoprodaja (emptio - vendi314 tio). Iako su evropske zemlje (izuzimajui Veliku Britaniju) nastavile pravnu tradiciju rimskog prava, za oznaavanje prodaje ne koriste isti naziv. Tako, FGZ, i IGZ ovaj ugovor nazivaju prodaja. OIZ AGZ i NGZ oznaavaju ga izrazom kupovina, dok SGZ koristi izraz prodaja i kupovina. GZRF, vZO i GKH prodaju oznaavaju kao kupovinu i prodaju. Izraz prodaja usvojio je ZOO (l. 454 - 551), ali nedosledno. Naime, ZOO je odredbama l. 534 - 537 regulisao kupovinu na probu. Pre donoenja i stupanja na snagu ZOO u propisima, pravnoj teoriji i praksi korien je izraz kupoprodaja ili kupovina i prodaja (na primer, u Optim uzansama za promet robom). Pravne osobine. Ugovor o prodaji je neformalan (zakonska pisana forma propisana je za ugovore o prodaji nepokretnih stvari - lan 455. ZOO), imenovan, dvostranoobavezan, teretan, kauzalan, komutativan, sa trenutnim ili trajnim izvrenjem obaveza, sa sporazumno odreenom sadrinom ili po pristupu.315
312

313 314

315

Vidi: lan 454. ZOO; lan 222. OIZ; paragraf 641. SGZ; paragraf 1053. AGZ; lan 184. vZO; lan 1470 IGZ; paragraf 433. NGZ; lan 454. GZRF; knjiga 7, lan 1. HGZ; lan 1582. FGZ; lan 2 - 106. JTZ SAD; A. Harding Boulton, The making of business contracts, Sweet - Maxwell, London, 1972, strana 15; S. B. Marsh and J. Soulsbi, Business Law, Mc Graw - Hill Book Compani (UK) Limited, London, 1975, strana 144; Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana 54; Jankovec, I., op. cit., strana 341; Vasiljevi, M., op. cit., strana 395; Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana 258; Kapor, V., Cari, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana 102. Vidi: A Harding Boulton, op. cit., strana 7. Vidi, na primer: Gaj, Institucije, Nolit, Beograd, 1982, I, 27, 53, 113, 119, 160. itd; II, 49, 50, 61, 64. itd; III, 77 - 79, 81, 84, 129 itd; IV, 28, 35, 36, 40 itd; Stanojevi, O., Rimsko pravo, Nomos, Beograd, 1997, strana 293; Horvat, M., Rimsko pravo, kolska knjiga, Zagreb, 1974, strana 268. Vidi, na primer: Peri, ., O ugovoru o prodaji i kupovini, Beograd, 1986, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, strana 25; Blagojevi, B., Graansko - pravni obligacioni ugovori, Nauna knjiga, Beograd, 1952, strana 21.

254

2. Sastojci ugovora
Bitni sastojci ugovora o prodaji su roba i cena.316 Prodaja u privredi je punovana i kada u njoj cena nije odreena, jer je zakonom predvieno na koji nain e se cena odrediti. Strane svojom voljom mogu odrediti da su i drugi sastojci ugovora o prodaji bitni. Ugovor je zakljuen kad su se strane saglasile o njegovim bitnim sastojcima. Prirodni sastojci su svojstveni odreenom ugovoru i kada ih on ne sadri. Prodavac je, tako, duan predati robu kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. Predaja robe vri se u mestu sedita prodavca. Takoe, prodavac odgovara za pravne i materijalne nedostatke robe na osnovu l. 478 - 515. ZOO i kada strane ugovorom nisu regulisale ove odnose. Sluajne sastojke ugovora strane predviaju svojom voljom i oni se nikad ne podrazumevaju. Oni su punovani ako su mogui i doputeni, a ne mogu zadirati u bitne sastojke ugovora. U ugovoru o prodaji se kao sluajni sastojci ugovaraju: uslov, rok, kapara, odustanica, ugovorna kazna, avans itd.

3. Roba
3.1. UOPTE

Roba je stvar namenjena tritu. Predmet prodaje su stvari (prvenstveno pokretne, ali i nepokretne ako imaju svojstvo robe - na primer: stanovi ili kue za trite) koje su u prometu. U naem pravu ugovor o prodaji moe imati za predmet elektrinu energiju, gas, atomsku energiju itd.317 Strani i domai novac moe, pod odreenim uslovima, biti predmet prodaje - na primer, zlatni novac se prodaje za papirni novac, ili se prodaju dinari za neku stranu valutu.318 Hartije od vrednosti ne mogu biti predmet ugovora o prodaji.319 Naime, promet hartijama od vrednosti regulisan je posebnim zakonom. Punovana je prodaja budue robe - one koja ne postoji u momentu zakljuenja ugovora ve treba da se izradi ili proizvede.320 Strane mogu ugovoriti da je budua
316

317

318

319

320

Uzansa 6. st. 1. i 2. OUZ propisuje: Bitni sastojci ugovora o kupovini i prodaji, po prirodi posla, su predmet i cena. Predmet i cena moraju biti ugovorom odreeni. lan 5. stav 3. knjige 7. GKH propisuje da se odredbe ugovora o prodaji ne primenjuju na obezbeenje snabdevanja potroaa vodom ili gasom cevovodima. Vidi: Markovi, L., Obligaciono pravo, NIU Slubeni list SRJ, Beograd, 1997, strtana 412 suprotno: Vasiljevi, M., op. cit., strana 400. Suprotno: Velimirovi, M., ibidem. lan 2. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe iz 1980 (oznaava se i kao Beka konvencija) propisuje da se Konvencija ne primenjuje na prodaju hartija od vrednosti i novca, elektrine energije itd. Vidi: Markovi, L., op. cit., strana 416; Ralph H. Folsom, Michael NJ. Gordon, John A. Spanogle, Meunarodni trgovaki poslovi, Pravni fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka, 1998, strana 41; lan 2. 105. JTZ SAD. Vidi: lan 458. stav 3. ZOO; lan 3. stav 1. Konvencije UN o meunarodnoj prodaji robe.

roba predmet prodaje pod suspenzivnim uslovom tako da obaveza plaanja cene nastaje u momentu nastanka i predaje robe kupcu (emptio rei speratae) - prodaja broda koji e se tek sagraditi. Ako roba ne nastane kupac nije duan platiti cenu. Prodavac moe prodati i tuu robu s obzirom da predaja robe u ugovoru o prodaji moe uslediti nakon zakljuenja ugovora.321 Prodaja tue robe obavezuje ugovorae, ali kupac koji nije znao ili nije morao znati da je roba tua moe, ako se usled toga ne ostvaruje cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete. Predmet prodaje moe biti individualno ili generiki (po rodu) odreena roba. Kada je u asu zakljuenja ugovora o prodaji individualno odreena roba o kojoj je ugovor propala, ugovor o prodaji je nitav. Ukoliko je predmet obaveze prodavca generiki odreena roba propau te robe ne prestaje obaveza prodavca poto rod ne propada - genera non pereunt. Ako je u asu zakljuenja ugovora individualno odreena roba bila samo delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene ako delimina propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ili ako za odreenu robu postoji takav obiaj u pravnom prometu. Prodavac se moe obavezati da e kupcu pribaviti prodato pravo. Tako predmet ugovora o prodaji moe biti prodaja prava slubenosti. Vrenje tog prava zahteva i dravinu stvari pa za prodavca nastaje obaveza da kupcu preda i dravinu stvari. Ugovorom o prodaji moe se prenositi neko pravo industrijske svojine itd.
3.2. RIZIK PROPASTI ILI OTEENJA ROBE

255

Rizik sluajne propasti ili oteenja robe koja je predmet prodaje snosi prodavac sve dok je roba u njegovom posedu. Rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate robe raskinuo ugovor i traio zamenu robe. Ako predaja individualno odreene robe nije izvrena zbog docnje kupca, rizik prelazi na kupca u asu njegovog dolaska u docnju. Kad je predmet ugovora roba odreena po rodu, rizik prelazi na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio robu oigledno namenjenu za izvrenje predaje i o tome poslao obavetenje kupcu. Ukoliko zbog prirode robe odreene po rodu prodavac ne moe izdvojiti jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvrio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti robu i o tome odaslao obavetenje kupcu. Ako je pre predaje rizik sluajne propasti ili oteenja robe preao na kupca, prodavac je duan uvati robu sa panjom dobrog privrednika, i radi toga preduzeti potrebne mere. Prodavac nema pravo na naknadu trokova potrebnih radi ouvanja robe. On je ovlaen poloiti robu kod suda ili je prodati na javnoj prodaji.
321

Takav stav prihvatala je i starija pravna teorija: vidi, na primer: Markovi, L., op. cit., strana 415; Peri, ., op. cit., strana 33.

256

4. Cena
Osnovna obaveza kupca je da isplati cenu. Cena je novani ekvivalent za robu koju prodavac prodaje kupcu i mora biti izraena u novcu.322 Ako cena nije izraena u novcu nego u jednoj ili vie stvari tada izmeu ugovornih strana nije zakljuena prodaja nego ugovor o razmeni; zakupu ili neki drugi imenovani ugovor. Cena je bitan sastojak ugovora. Ona se, po pravilu, odreuje ugovorom izriito (odreena cena) ili ugovor sadri dovoljno podataka pomou kojih bi se ona mogla odrediti (odrediva cena). Ako cena u ugovoru o prodaji u privredi nije odreena ili odrediva kupac je duan platiti cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu. Razumna cena je tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ni ona ne moe utvrditi cenu e odrediti sud prema okolnostima sluaja.323 Cena je odrediva kada je odreivanje cene povereno treem licu. Ako tree lice kome je povereno odreivanje cene nee ili ne moe da je odredi, a ugovorai se ne sloe naknadno o odreivanju cene niti ugovor raskinu, smatrae se da je ugovorena razumna cena. Ne proizvodi dejstvo odredba ugovora kojom se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau.324 U tom sluaju kupac duguje cenu kao da ona nije odreena. Kada su kupac i prodavac ugovorili tekuu cenu, kupac duguje cenu utvrenu zvaninom evidencijom na tritu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje. U odsustvu evidencija tekua cena se odreuje na osnovu elemenata pomou kojih se prema obiajima trita utvruje cena. Sud e, prilikom odreivanja cene, uzeti u obzir obiaje vaee na tritu mesta prodavca. Kada je ugovorena cena vea od one koja je propisana, kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio cenu ima pravo zahtevati da mu se vrati razlika. Ukoliko je ugovorena cena nia od propisane prodavac je ovlaen zahtevati iznos propisane cene.

5. Obaveze prodavca
Osnovne obaveze prodavca u ugovoru o prodaji su: da isporui prodatu robu kupcu, prenese mu na robi pravo svojine i zatiti kupca od materijalnih i pravnih nedostataka robe.325
322 323

324

325

Markovi, L., op. cit., strana 419. Uporedi: lan 2 - 305. stav 1. JTZ SAD; lan 4. knjige 7. GKH; lan 212. vZO; lan 55. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe. Suprotan stav usvojen je u lanu 2 - 305. stav 2. JTZ SAD: U sluajevima kad je predvieno da e cenu utvrditi jedna strana, prodavac ili kupac, cena se mora utvrditi u dobroj veri. lan 1476. IGZ odreuje da su glavne obaveze prodavca: da preda stvar kupcu; da mu obezbedi sticanje svojine na stvari ili pravu, ukoliko sticanje nije neposredna posledica ugovora i obaveza da kupca titi od evikcije.

5.1. ISPORUKA ROBE KUPCU 5.1.1. Uopte Ugovor o prodaji obavezuje prodavca da kupcu isporui robu da bi na njoj stekao pravo svojine ili mu prenese neko drugo pravo.326 Pod pojmom isporuka smatraju se sve radnje koje je prodavac duan obaviti, prema ugovoru i prirodi posla, da bi kupac mogao primiti isporuku.327 Isporuka se razlikuje od predaje stvari (traditio) u graanskom pravu kao uslovu za sticanje prava svojine. Zakljuenjem ugovora o prodaji u graanskom pravu nastaje izmeu prodavca i kupca obligacioni odnos koji je osnov (titulus) za sticanje stvarnog prava na stvari ili nekog drugog prava.328 U privrednom pravu isporuka ima prvenstveno obligaciono - pravni, a u graanskom pravu stvarno - pravni karakter.329 Ipak, kupac kome je roba isporuena, po pravilu, na njoj stie pravo svojine.330 Stoga se moe dogoditi da je izvrena isporuka, ali da prodavac nije predao robu kupcu da bi na njoj mogao stei pravo svojine.331 5.1.2. Nain isporuke Isporuka robe obavlja se zikom (realnom) predajom te robe u posed sticaoca, simbolinom isporukom - predajom kupcu isprave na osnovu koje moe raspolagati sa tom robom, kao i uruenjem nekog dela stvari ili izdavajanjem ili drugim oznaavanjem stvari koje znai predaju stvari (na primer: predajom kljueva skladita, predajom robnih dokumenata: skladinice, tovarnog lista, teretnice itd) ili ktivnom predajom (predaja se vri izjavama volje ugovornih strana kojom se menja osnov dranja robe).332 Fiktivna isporuka robe moe se izvriti kratkom rukom (traditio brevi manu) ako je kupac ve bio u dravini robe npr.: kao zakupac poslovnog prostora ili skladitar, pa kupi robu i stekne pravo svojine u trenutku zakljuenja ugovora.333 Isporuka robe je ktivna ako je prodavac prodao robu i na
326 327 328 329

257

330

331 332 333

Vidi lan 9. stav 1. Knjiga 7 HGZ. Vidi uzansu 70. stav 2. Optih uzansi za promet robom. Vidi: Markovi, L., op. cit., strana 449; Peri, ., op. cit., strana 70. Pravilo je da se isporuke robe obavlja sa ciljem da se na njoj stekne pravo svojine. Tako je lan 30. Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj predaji robe propisao: Prodavac je duan da na nain predvien ugovorom i ovom Konvencijom, isporui robu, preda dokumente koji se na robu odnose i prenese svojinu na robi. Ugovorne strane se mogu sporazumeti da e prodavac, iako je robu isporuio kupcu, na njoj zadrati pravo svojine, sve dok kupac u potpunosti ne isplati iznos cene (pactum reservati domini) - vidi, na primer: Babi, I., Prodaja sa obronim otplatama cene, Svjetlost Sarajevo, 1982, str. 49 - 58. Vidi: Goldtajn, A., op. cit., strana 212; Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 110. Vidi: Krulj, V., op. cit., str. 78. i 79. Vidi: Gavella, N., Posjed, odrenica u knjizi Stvarno pravo, Informator, Zagreb, 1998, str. 139. i 140; Stankovi, O. i Orli, M., Stvarno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1986, strana 124, lan 34. stav 3. ZOSPO.

258

njoj preneo svojinu na kupca, ali je robu zadrao po nekom drugom osnovu, koji je ui od prava svojine - kao skladitar, ostavoprimac itd. (constitutum possessorium). Kupac stie pravo svojine na robi u trenutku zakljuenja ugovora o prodaji.334 Ugovorom o prodaji moe se preneti i pravo svojine na robi koju dri tree lice (npr.: skladitar, ostavoprimac, zakupac, poslugoprimac itd). Pravo svojine na robi prelazi na kupca u trenutku zakljuenja ugovora i smatra se da je tada izvrena i isporuka (cessio vindicationis). Tree lice ima pravo da prema novom vlasniku istakne sve prigovore koje je imao i prema ranijem vlasnku.335 Pravo svojine na nepokretnost stie se upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajui nain odreen zakonom. Ako nije ta drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz prirode konkretnog ugovora prodavac je duan predati stvar kupcu u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima. Plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kada je prodavac bio duan da mu ih preda.
5.1.3. Mesto isporuke Prodavac je duan predati robu u mestu predvienom ugovorom. Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome je prodavac u asu zakljuenja ugovora imao svoje sedite, odnosno prebivalite (a u nedostatku ovoga svoje boravite). Ako je u vreme zakljuenja ugovora stranama bilo poznato gde se individualno odreena roba nalazi, odnosno gde treba da bude izraena, isporuka robe vri se u tom mestu. Isporuka robe odreene po rodu koja se prema ugovoru ima uzeti iz odreenog stovarita ili mase, vri se u mestu gde se to stovarite ili masa nalazila u trenutku zakljuenja ugovora. U sluaju da je, prema ugovoru o prodaji, potrebno izvriti prevoz robe u drugo mesto koje je razliito od mesta isporuke, a ugovorom nije odreeno mesto ispunjenja zakljuena je distanciona prodaja. Tada se smatra da je isporuka izvrena uruenjem stvari prevoziocu ili licu koje organizuje otpremu (vozaru ili pediteru).336 Ukoliko postoji sumnja o tome da li e se isporuka izvriti u mestu otpreme ili mesu opredeljenja, isporuka e se izvriti u mestu otpreme. Mesto otpreme je utovarna stanica, luka ukrcaja ili pristanite prodavca. Mesto opredeljenja je mesto odreeno ugovorom u koje bi roba trebalo da bude isporuena.337 Prodavac koji je duan poslati robu kupcu mora zakljuiti na uobiajeni nain i pod uobiajenim uslovima ugovore potrebne za izvrenje prevoza do odreenog mesta i isporuiti robu kupcu u vreme predvieno ugovorom.
334 335 336

337

Vidi lan 34. stav 4. ZOSPO. Vidi lan 34. stav 5. ZOSPO. Takvo reenje usvojili su, na primer: lan 472. ZOO; uzansa broj 76. OUZ; lan 185. stav 2. vZO; lan 2 - 401. stav 2. a) JTZ SAD; lan 32. stav 1. Konvencije UN o meunarodnoj prodaji robe; lan 13. Knjiga 7. HGZ. Vidi uzansu broj 74. OUZ.

5.1.4. Rok (vreme) isporuke Rok isporuke robe se, po pravilu, odreuje ugovorom. Strane, meutim, mogu propustiti da odrede rok isporuke ugovorom. U tom sluaju prodavac je duan da izvri prodaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora, s obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti. Isporuka robe o roku moe biti odreena kao bitni sastojak ugovora ili kao nebitni. Ako je rok bitni sastojak ugovora (ksni rok) isporuka robe se mora izvriti u roku odreenom ugovorom, i kad taj dan pada u nedelju ili dravni praznik.338 Ako prodavac robu ne isporui u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Kupac moe odrati ugovor na snazi ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora.339 Precizno odreivanje dana isporuke ne znai da, samim tim, rok postaje bitni sastojak ugovora.340 Iz prirode ugovora o prodaji moe proizilaziti da ispunjenje o roku nije bitan sastojak ugovora. U tom sluaju prodavac zadrava pravo da i posle isteka roka isporui robu, a kupac da zahteva njenu isporuku. Ako dunik eli raskinuti ugovor, mora ostaviti prodavcu primeren naknadni rok za isporuku robe. Ukoliko prodavac robu ne isporui ni u naknadnom roku ugovor o prodaji se raskida po samom zakonu.341 Strane mogu odrediti rok isporuke upotrebom odreenih izraza kao to su: poetkom meseca, sredinom meseca, kraj meseca. Ovi izrazi znae: poetak meseca - prvi dan u mesecu, sredina meseca - petnaesti, a kraj meseca - poslednji dan u mesecu, ako to drugo ne proizilazi iz namere strana ili iz prirode ugovornog odnosa.342 Upotreba bilo kojeg od navedenih izraza odreuje u koji dan e se isporuka izvriti.343 Ugovorom o prodaji moe biti ugovorena primena Optih uzansi za promet robom ili iz okolnosti proizilaziti da su njihovu primenu strane imale u vidu. Tako, rok isporuke odreen u ugovoru izrazom: poetkom meseca - oznava vreme od prvog do zakljuno desetog dana u mesecu. U tom sluaju upotrebljeni izrazi znae da e se predaja robe izvriti u toku izvesnog perioda vremena. Ako ugovorom nije odreeno koja e strana imati pravo da odredi datum predaje u granicama tog perioda, to pravo pripada prodavcu, osim kad iz okolnosti sluaja proizilazi da je odreeivanje datuma predaje ostavljeno kupcu. Ukoliko na
338

259

339 340 341 342

343

Suprotno reenje usvojeno je u uzansi 90. stav 1. OUZ. Vidi i: lan 77. stav 3. i lan 467. stav 1. ZOO; uzansu broj 80. stav 1. OUZ. Uporedi: Jankovec, I., op. cit., strana 359; Velimirovi, M., op. cit., strana 74; Vasiljevi, M., op. cit., strana 407; Krulj, V., op. cit., strana 84. Vidi lan 125. ZOO. Suprotno: Velimirovi, M., op. cit., strana 74. O raunanju rokova vidi lan 77. st. 1 - 3. ZOO. Ova pravila (odreena lanom 77. stav 4. ZOO) vae ako ako strane nisu ugovorile primenu Optih uzansi za promet robom (vidi lan 1107. stav 2., a u vezi sa lanom 21. ZOO). Ako su strane ugovorile primenu Optih uzansi za promet robom, ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele, navedeni izrazi koji oznaavaju rok izvrenja isporuke imaju druga znaenja - vidi uzansu broj 82. OUZ. Suprotno: Jankovec, I., op. cit., strana 360.

260

jedan od navedenih naina nije odreen datum predaje robe, prodavac je duan izvriti predaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora. Razumni rok se odreuje s obzirom na prirodu robe i na ostale okolnosti.344 Prodaja je dvostrano obavezni ugovor koji je podvrgnut pravilima istovremenog ispunjenja obaveza. Stoga, ako to drugo nije ugovoreno ili uobiajeno, prodavac nije duan predati robu ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar. Ako se predaja robe ostvaruje uruenjem prevoziocu ili licu koje organizuje prevoz, prodavac je ovlaen: 1) da odloi odiljanje robe prevoziocu do isplate cene ili 2) da poalje robu tako da zadri pravo da raspolae sa njom za vreme prevoza. Ukoliko je prodavac zadrao pravo da raspolae robom za vreme prevoza on moe zahtevati da roba ne bude predata kupcu u mestu opredenjenja dok ne isplati cenu, a kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda robu. Kupac nije ovlaen odbiti isplatu cene zbog toga to nije imao mogunosti da pregleda stvar, ako ugovor predvia plaanje uz predaju odgovarajue isprave.
5.2. ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE STVARI

Ugovor o prodaji je dvostrano obavezan i sa naknadom (teretan). Stoga prodavac odgovara za materijalne nedostatke i pravne nedostatke robe.
5.2.1. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke Pojam. Kupac kupuje robu da bi na njoj stekao pravo svojine i koristio je za odgovarajuu svrhu. Samo roba koja je ispravna i ima potrebne osobine moe se upotrebljavati na ugovoreni odnosno uobiajen nain. Prodavac garantuje da roba ima svojstva koja se obino kod prodate robe nalaze i koja se pretpostavljaju.345 Na osnovu tih okolnosti kupac je i odredio prodajnu cenu.346 Prodavac je odgovoran kupcu ako se, suprotno tome, utvrdi da roba nema potrebna svojstva. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke robe koje je ona imala u asu predaje kupcu. Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga (ivotinja predata kupcu je bila zaraena pre predaje, i nakon toga, ugine), bez obzira da li mu je nedostatak bio poznat.
344

345

346

Isto reenje usvojeno je u lanu 33. taka a) Konvencije UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe. Odgovornost za materijalne nedostatke se oznaava kao garancija za zika svojstva robe, odgovornost za mane robe itd. - uporedi: Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 117; Vasiljevi, M., op. cit., strana 409; Goldtajn, A., op. cit., strana 263. Uporedi: Markovi, L., op. cit., strana 464; Peri, ., O ugovoru o prodaji i kupovini, NIU Slubeni list SFRJ, Beograd, 1986, strana 378; Specijalni deo obligacionog (trabenog) prava - o pojedinim ugovorima, po predavanjima, bez godine, strana 186.

Materijalni nedostatak postoji: 1) ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; 2) ako roba nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata; 3) ako roba nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene odnosno propisane; 4) kada je prodavac predao robu koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja. U sluaju da roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet ili ako roba nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene odnosno propisane, prodavac ne odgovara za nedostatke robe ako su u asu zakljuenja ugovora oni bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati. Tada se pretpostavlja da je kupac pristao da kupi robu sa tim nedostacima.347 Meutim, ako je prodavac izjavio da roba nema nikakve nedostatke ili da roba ima odreena svojstva ili odlike prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke robe je iskljuena i kada je ona prodata na javnoj prodaji. Vidljivi i skriveni nedostaci robe. Vidljivi nedostaci robe su oni koje bi briljivo lice, sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac mogao lako opaziti, pri uobiajenom pregledu stvari. Vidljivi nedostatak se, shodno tome, odreuje objektivno, prema zamiljenom, prosenom kupcu, a ne prema briljivosti konkretnog kupca. Kupac je duan da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na pregled, im je to prema redovnom toku stvari mogue. O vidljivim nedostacima kupac je duan obavestiti prodavca bez odlaganja. Ako kupac prodavca ne obavesti o vidljivom nedostatku bez odlaganja, gubi pravo koje mu po tom osnovu pripada. Skriveni nedostaci robe se ne mogu otkriti uobiajenim pregledom, prilikom preuzimanja stvari, nego tek nakon prijema robe. Prodavac odgovara i za takve nedostatke do isteka est meseci od predaje robe, izuzev kada je ugovorom odreen dui rok, ako je kupac o tom nedostatku obavestio prodavca bez odlaganja. Ako je kupac neblagovremeno podneo prigovor zbog skrivenih nedostataka robe, gubi prava prema prodavcu. Prodavac, meutim, moe prihvatiti i neblagovremeni prigovor. Odgovornost prodavca za materijalne nedostatke robe je dispozitivnog karaktera pa je ugovorai mogu ograniiti ili sasvim iskljuiti. To moe proizilaziti iz izraza upotrebljenih u ugovoru - na primjer da se kupuje roba takva - kakva vieno - odobreno (iskljuuje se odgovornost prodavca za vidljive nedostatke) ili prodaja uture. Nitava je odredba ugovora o ogranienju ili iskljuenju odgovornosti za nedostatke robe ako je nedostatak bio poznat prodavcu, a on o njemu nije obavestio kupca, kao i kad je prodavac nametnuo tu odredbu koristei svoj poseban monopolski poloaj. Kupac koji se odrekao prava da raskine ugovor zbog
347

261

Vidi: grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija, Beograd, 1980, tom I, strana 973.

262

nedostataka robe zadrava ostala prava zbog tih nedostataka. Da bi zatitio svoja prava zbog nedostatka robe kupac mora blagovremeno podneti prigovor prodavcu da roba ima nedostatak. Prava kupca. Ako je kupac blagovremeno i uredno obavestio prodavca da stvar ima vidljivi ili skriveni nedostatak moe alternativno zahtevati od prodavca: 1) ispunjenje ugovora (tj. da prodavac nedostatak ukloni ili mu preda drugu robu bez nedostatka); 2) snienje cene ili 3) izjaviti prodavcu da raskida ugovor. Kupac ne gubi pravo i kada nije blagovremeno i uredno obavestio prodavca ako je prodavac nesavestan. Kupac koji je zbog nedostataka predate robe pretrpeo tetu (bez obzira da li je zahtevao ispunjenje ugovora ili snienje cene ili raskid ugovora) ima pravo i na naknadu tete po pravilima o ugovornoj odgovornosti za tetu. Kada je kupac zbog nedostataka predate robe pretrpeo tetu i na drugim svojim stvarima ili je zbog toga smanjena njegova imovina ima pravo i na naknadu vanugovorne tete. ZOO (prodavac je kupcu prodao zaraenog konja te, osim obaveze da kupcu naknadi tetu nastalu neispunjenjem ugovora o prodaji, duguje mu i naknadu vanugovorne tete prouzrokovane tako to se zaraza sa predatog konja proirila i na ostale zdrave kupeve konje). Ukoliko se kupac opredelio za ispunjenje ugovora, a prodavac ga ne dobije u razumnom roku kupac moe: 1) da zahteva snienje cene ili 2) izjaviti da raskida ugovor.
5.2.2. Garancija za ispravno funkcionisanje robe Garancija za ispravno funkcionisanje stvari je vrsta odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke odreene vrste stvari (tehnike robe), na osnovu garantnog lista predatog kupcu. U pravnoj teoriji se ova vrsta odgovornosti oznaava kao ugovorna, dok se opta odgovornost prodavca za bilo koju prodatu stvar naziva zakonskom.348 Ako je predmet prodaje odreena tehnika roba (neka maina, motor, aparat i sl.) za ispravno funkcionisanje te stvari odgovaraju i prodavac i proizvoa. Neki tehniki proizvodi moraju biti snabdeveni garantnim listom ija je sadrina odreena propisima. Podavac tehnike robe, u tom sluaju, mora predati kupcu garantni list.349 Garantnim listom proizvoa jemi da e roba ispravno funkcionisati u toku odreenog vremena, raunajui od njene prodaje kupcu. Kupac moe, ako roba ne funkcionie ispravo u predvienom vremenu, zahtevati od prodavca ili od proizvoaa ili od uvoznika, odnosno zastupnika strane rme da robu opravi u razumnom roku ili ako to ne uini da mu, umesto nje, preda
348

349

Vidi: Radii, J., Garancija za trajan kvalitet i odgovornost za tetu od stvari sa nedostatkom, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1972, strana 39. Iako se garancija za ispravno funkcionisanje robe oznaava kao ugovorna odgovornost, obaveza davanja garancije za odreenu robu propisana je imperativnim zakonskim odredbama.

robu koja ispravno funkcionie. Ako je jedno od navedenih prava kupac ostvario prema prodavcu, prodavac se moe (za iznos naknade tete) regresirati od proizvoaa, odnosno uvoznika ili zastupnika strane rme. Prodavac, osim toga, ima pravo i na naknadu tete koju je pretrpeo zbog toga to je bio lien upotrebe stvari od trenutka traenja opravke ili zamene do njihovog izvrenja. Garantni rok se, u sluaju manje opravke, produava za vreme dok je kupac bio lien upotrebe stvari. Kada je zbog neispravnog funkcionisanja stvar zamenjena ili bitnije opravljena, garantni rok poinje ponovo tei od zamene odnosno vraanja bitnije opravljene robe. Ako je zamenjen ili bitnije popravljen samo neki deo robe, garantni rok poinje ponovo tei samo za taj deo. Ukoliko prodavac u razumnom roku ne opravi ili zameni robu kupac je ovlaen raskinuti ugovor ili sniziti cenu i zahtevati naknadu tete. Ova ovlaenja kupac moe vriti samo prema prodavcu kao ugovornoj strani, a ne i prema proizvoau, uvozniku odnosno zastupniku strane rme (davaocu garancije). Prodavac odnosno davalac garancije duan je da o svom troku prenese robu do mesta gde bi trebalo da se popravi ili zameni, kao i da popravljenu, odnosno zamenjenu robu vrati natrag kupcu. Iako kupac ostaje vlasnik robe predate na opravku ili zamenu prodavac odnosno davalac garancije snosi rizik za njenu sluajnu propast ili oteenje. U izradi pojedinih delova tehnike robe ili u izvrenju pojedinih radnji neretko uestvuje vie samostalnih proizvoaa (tako, u proizvodnjji automobila uestvuje mnotvo kooperanata kao samostalnih proizvoaa pojedinih delova). Za takvu robu nalni proizvoa izdaje garantni list i odgovara za njeno ispravno funkcionisanje u garantnom roku, a kooperanti odgovaraju nalnom proizvoau za neispravno funkcionisanje robe koje potie od tih delova ili od radnji, sve dok ne prestane odgovornost nalnog proizvoaa prema kupcu robe. Prava kupca prema proizvoau po osnovu garantnog lista gase se nakon isteka jedne godine raunajui od dana kada je od njega traena opravka ili zamena robe.
5.2.3. Odgovornost za pravne nedostatke (zatita od evikcije) Prodavac je duan kupcu preneti pravo svojine ili prodato pravo tako da mu obezbedi mirno uivanje stvari odnosno prava. Stoga on odgovara ako na prodatoj stvari odnosno pravu postoji neko pravo treeg koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava kupevo pravo, a u ijem postojanju kupac nije obaveten, niti je pristao da uzme robu optereenu tim pravom. Ako je prodavac prodao kupcu neko pravo duan je garantovati da ono postoji i da nema pravnih smetnji za njegovo ostvarenje. Prodavac se, prvenstveno, mora lino uzdrati od svakog uzneimiravanja kupca,350 ali i da titi kupca od pretenzija treeg lica. Prodavac, naime, odgovara kupcu ako je npr. prodao tuu stvar te vlasnik zahteva vraanje stvari podnoenjem vlasnike tube - rei vindicatio; ili je predata nepokretnost optereena hipotekom
350

263

Peri, ., op. cit.,. strana 204

264

ili pravom slubenosti; ili su na asiji i motoru automobila falsikovani brojevi umesto tvornikih to onemoguava upotrebu automobila itd. Odgovornost za pravne nedostatke nastaje samo ako o nedostacima kupac nije obaveten, niti je pristao da kupi robu optereenu tim pravom. Ukoliko tree lice polae neko pravo na robu kupac je duan o tome obavestiti prodavca i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi robu od prava ili pretenzije treeg (npr. tree lice vlasnikom tubom zahteva vraanje svoje stvari koju je prodavac prodao kupcu). Takva dunost kupca ne postoji kada je prodavcu ve poznato da tree lice polae pravo na robu (npr. vlasnik robe od prodavca tubom zahteva naknadu deliktne tete zbog krae robe, a od kupca vraanje robe). Kada je predmet ugovora stvar odreena po rodu kupac je ovlaen pozvati prodavca da mu isporui drugu robu bez pravnog nedostatka. U sluaju da prodavac ne postupi po zahtevu kupca, a roba bude oduzeta (vlasniki zahtev treeg lica je usvojen) ugovor se raskida po samom zakonu.

6. Obaveze kupca
6.1. UOPTE

Osnovne obaveze kupca su isplata cene i preuzimanje robe. Ugovorom, privrednim obiajima ili zakonom mogu se predvideti i druge obaveze kupca.
6.2. ISPLATA CENE

Vreme isplate. Kupac je duan platiti cenu u vreme odreeno u ugovoru. S obzirom na trenutak predaje robe prodavac i kupac mogu ugovoriti: 1) da je prodavac duan predati kupcu robu pre nego to mu cena bude potpuno isplaena ili 2) da je kupac duan platiti cenu pre predaje robe - predaja uz pretplatu. Ako takav sporazum izostane (ili to nije odreeno obiajima) vai dispozitivna odredba lana 516. stav 2. ZOO - da se plaanje vri u asu u kome se vri predaja robe. Kada prodavac vri uzastopne (sukcesivne) isporuke kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja, a ako je kupac dao prodavcu predujam, prve isporuke naplauju se iz predujma. Ova pravila u pogledu isplata cena u sluaju uzastopnih isporuka primenjuju se samo ako nije to drugo ugovoreno ili suprotno ne proizilazi iz okolnosti posla. Ako roba prodata na kredit daje plodove ili kakve druge koristi kupac, suprotno optim odredbama koje reguliu docnju dunika zbog neispunjenja novane obaveze, duguje kamatu od kad mu je roba predata bez obzira na to da li je dospela obaveza za isplatu cene. Mesto isplate. Kupac je duan platiti cenu na mestu odreenom ugovorom. Ako mesto isplate nije odreeno ugovorom ili ne proizilazi iz obiaja koje su strane ugovorile (ili iz okolnosti ugovora proizilazi da su htele primeniti obiaje), plaanje se obavlja u mestu u kome se vri predaja robe.

6.3. PREUZIMANJE STVARI

Kupac je, osim isplate cene, obavezan da preuzme robu koju mu predaje prodavac, a to je, istovremeno, i njegovo ovlaenje. Preuzimanje robe znai vrenje potrebnih radnji od strane kupca da bi predaja bila mogua (npr. kupac je prodavcu radi preuzimanja robe duan poslati specijalno teretno vozilo), kao i u odvoenju odnosno odnoenju robe. Kada kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme robu ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili uobiajen nain i na vreme, prodavac je ovlaen, ako ima osnovanog razloga da posumnja da kupac nee isplatiti cenu, da raskine ugovor. Kupac kome je roba uruena a on hoe da je vrati prodavcu nakon to je raskinuo ugovor ili je, umesto nje, zahtevao drugu stvar, duan je robu uvati sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina i sa tim ciljem preduzeti potrebne mere za ouvanje robe. Ako mere preduzete za ouvanje robe, izazivaju trokove kupac je ovlaen da ih zahteva od prodavca. Kupac moe odbiti da primi robu koja mu je upuena u mesto opredeljenja i tamo stavljena na raspolaganje. U tom sluaju duan je da za raun prodavca, ako prodavac nije prisutan u mestu opredeljenja niti ovlaeno lice koje bi je preuzelo u njegovo ime, da preuzme robu, a pod uslovima da je to mogue bez isplate cene i bez veih nezgoda ili preteranih trokova. Kupac je, pod pretpostavkama odreenim ZOO, ovlaen poloiti robu kod suda ili je prodati.

265

IV. MODALITETI UGOVORA O PRODAJI

1. Ugovor o prodaji po uzorku ili modelu
Ovaj ugovor je vrsta prodaje na osnovu koga nastaje obaveza prodavca da kupcu preda stvar koja je, po kvalitetu, saobrazna uzorku ili modelu, koga je prodavac deponovao kod kupca ili treeg lica posle zakljuenja ugovora. Model je trodimenzionalna kreacija stvari (npr. opeka, automobil, izme, pe) u originalnoj veliini ili srazmerno umanjenom obliku, koji verno odraava osobine stvari. Uzorak je manja koliina stvari prema kojoj e se isporuiti sva koliina prodate stvari. Prodaja po uzorku ili modelu se, najee, zakljuuje preko trgovinskog zastupnika ili na sajmovima. Kvalitet stvari se u prodaji po modelu ili uzorku utvruje upuivanjem na model ili uzorak. Ako su se strane pozvale na model ili uzorak ali i opisale kvalitet stvari tako da izmeu njih postoji suprotnost, relevantna su svojstva pokazanog modela ili uzorka. Prodaju po uzorku ili modelu dokazuje strana koja za to ima pravni interes, tj. prvenstveno kupac. Uzorak ili model se nakon zakljuenja ugovora deponuje kod druge strane (najee kupca) ili treeg lica (npr. posrednika), o emu se izdaje odgovarajua overena priznanica ili potvrda. Stvar koju prodavac predaje kupcu,

266

na osnovu ovog oblika prodaje, mora biti striktno saobrazna uzorku ili modelu. Dozvoljeno je odstupanje koje je nebitno (neznatno) tako da ne umanjuje svojstvo stvari u meri koja bi je inila nesaobraznom modelu ili uzorku. Ako stvar koju je prodavac predao kupcu nije saobrazna uzorku ili modelu, prodavac odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari. Prodavac ne odgovara za nedostatak saobraznosti ako je uzorak, odnosno model, podneo kupac radi obavetenja i priblinog odreivanja osobine stvari, bez obeanja saobraznosti.

2. Prodaja radi pokria

Prodaja radi pokria ovlauje prodavca da, nakon raskida ugovora o prodaji, treem licu proda robu koju kupac nije preuzeo ili mu nije isplatio cenu, te zahteva naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo. Ovu prodaju prodavac (poverilac) moe izvriti ako je izmeu strana bio zakljuen ugovor o prodaji koji je raskinut. Ugovor moe biti raskinut po samom zakonu (kad je rok bitan sastojak ugovora) ili izjavom volje jedne strane, zbog toga to je kupac pao u docnju sa isplatom cene ili stvar nije preuzeo u odreenom roku. Prodavac moe izvriti prodaju radi pokria samo ako je predmet raskinutog ugovora o prodaji roba odreena po rodu. Potrebu za prodajom radi pokria, u sluaju spora, prodavac ne mora dokazivati. Prodaja radi pokria mora se izvriti u razumnom roku i na razuman nain. Razuman rok je pravni standard koga e sud konkretizovati u svakom pojedinom sluaju, a rauna se od raskida ugovora o prodaji. Prodavac moe izvriti prodaju sve dok ne protekne rok predvien za zastarelost potraivanja iz raskinutog ugovora o prodaji. On se ne moe koristiti prodajom radi pokria ako iz njegovog ponaanja proizilazi da je, ustvari, odustao od ugovora i da bi time zloupotrebio svoje pravo. Prodaju radi pokria prodavac mora izvriti u relativno kratkom roku, koji predstavlja razuman rok. Takoe, prodavac je duan da prodaju radi pokria izvri na razuman nain, kao dobar domain, odnosno dobar privrednik. Prodavac robu moe prodati na bilo kojem tritu u zemlji, s tim to je o nameravanoj prodaji prodavac duan obavestiti kupca (kupac bi, u tom sluaju, mogao npr. saoptiti prodavcu na kojem tritu je najpovoljnije obaviti prodaju radi pokria i sl). Proputanje ove obaveze prodavca moe uticati na visinu naknade tete koju zahteva od kupca iz raskinutog ugovora o prodaji. Kada je prodajom radi pokria prodavac ostvario cenu koja je vea od ugovorene on nije u obavezi da razliku u ceni plati kupcu, ali bi se ona odbila od ugovorne tete koju je prodavac pretrpeo raskidom prodaje. Ako je prodavac prodajom radi pokria postigao manju cenu od one koja je bila odreena raskinutim ugovorom, prodavac ima pravo da zahteva razliku izmeu cene odreene ugovorom i cene koja je postignuta prodajom radi pokria.

3. Kupovina radi pokria

Ovaj ugovor ovlauje kupca (poverioca) da, nakon raskida ugovora o prodaji, kupi robu koju mu prodavac (dunik) nije isporuio i tako umanji razmere konkretne tete koju trpi. Ovlaenje na kupovinu stvari radi pokria stie kupac ako su ostvarene odreene pretpostavke. Ona je mogua samo nakon raskida ugovora o prodaji koji je bio zakljuen. Ugovor moe biti raskinut zbog docnje prodavca u izvrenju obaveze predaje robe ili zbog toga to ona ima nedostatke. Irelevantno je da li je prodaja raskinuta izjavom volje kupca ili je raskid nastupio po samom zakonu (kad je ispunjenje u roku bitan sastojak ugovora). Kupac moe izvriti kupovinu radi pokria samo u sluaju da je predmet raskinutog ugovora o prodaji bila roba odreena po rodu i da se kupuje, takoe, roba odreena po rodu. Potrebu za izvrenje kupovine radi pokria kupac ne mora dokazivati. Kupovina se mora izvriti u razumnom roku i na razuman nain. Razuman rok je pravni standard koga e sud konkretizovati u svakom pojedinom sluaju, a rauna se od raskida ugovora o prodaji, s tim to ne moe biti dui od roka zastarelosti potraivanja predvienog za takav ugovor. Ali, kupac se ne moe koristiti kupovinom radi pokria ako iz njegovog ponaanja (utanja ili drugih okolnosti) proizilazi da je on odustao od ugovora i ako bi to predstavljalo zloupotrebu prava (tj. bilo protivno naelu potenja i savesnosti. Kupac bi, ustvari, kupovinu radi pokria trebalo da izvri u relativno kratkom roku, po proteku roka isporuke robe, da bi na taj nain nadoknadio potrebu za robom koje mu prodavac nije isporuio jer bi, po pravilu, kratki rok u kome je mogue izvriti kupovinu radi pokria, predstavljao razuman rok. Kupovina radi pokria mora biti izvrena na razuman nain. Kupac bi robu mogao nabaviti u bilo kojem mestu u zemlji ako je postupao sa panjom dobrog privrednika odnosno dobrog domaina. Kupac moe kupiti robu odgovarajueg kvaliteta, loijeg kvaliteta ili boljeg kvaliteta od onog predvienog ugovorom, za istu, manju ili viu cenu od cene odreene u raskinutom ugovoru. Ako je kupac za robu odgovarajueg kvaliteta platio viu cenu od cene odreene raskinutim ugovorom, kupac ima pravo zahtevati razliku cene od prodavca. Kad je kupac kupio robu po ceni koja je nia od one odreene ugovorom nije u obavezi da prodavcu vrati razliku cene. Kupac nema pravo da na ime naknade tete zahteva razliku u ceni u sluaju da je po vioj ceni kupio robu radi pokria boljeg, a ne odgovarajueg kvaliteta. Ukoliko roba ima trinu cenu kupac je u obavezi da je kupi po toj ceni. Kada na razliitim tritima cena nije ista kupcu bi trebalo priznati prosenu trinu cenu robe kupljene radi pokria. O nameravanoj kupovini radi pokria kupac je duan obavestiti prodavca (koji mu npr. moe pomoi u izboru najpovoljnijeg trita), kako bi docniji prigovori prodavca izostali. Proputanje obe obaveze kupca moe samo uticati na odmeravanje visine tete koju zahteva od prodavca zbog raskida ugovora o prodaji.

267

268

4. Prodaja sa zadravanjem prava svojine

Prodaja sa zadravanjem svojine je ugovor na osnovu koga se prodavac pokretne robe obavezuje da preda robu kupcu odmah nakon zakljuenja ugovora uz zadravanje prava svojine na njoj, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati dominii). Ovaj vid prodaje predstavlja izuzetak od pravila da se svojina na pokretnoj stvari stie predajom, a najee se ugovara u prodaji sa obronim otplatama cene. Zadravanje prava svojine predvia se posebnom odredbom ugovora o prodaji. Punovano je, meutim, ugovoriti zadravanje prava svojine i naknadno, nakon zakljuenja ugovora o prodaji, a najdocnije dok roba nije predata kupcu. Ugovor o zadravanju prava svojine moe biti zakljuen i prostom saglasnou volja. Da bi zadravanje prava svojine delovalo prema kupevim poveriocima mora biti uinjeno u obliku javno overene isprave, pre steaja kupca ili pre plenidbe robe u izvrnom postupku. Ako se o pokretnoj robi vode posebne javne knjige pravo svojine moe se zadrati samo ako je to predvieno propisima o ureenju i voenju tih knjiga. Ugovor o zadravanju prava svojine stvara obaveze za obe ugovorne strane. Prodavac je u obavezi da robu preda kupcu i pravo svojine prenese na njega tek kada cenu plati u potpunosti, dok se kupac obavezuje da isplati cenu prodavcu nakon predaje robe, u odreenom, ugovorenom roku. Prodajom i predajom robe kupac stie ovlaenje da je koristi i dri, a ne da i njome raspolae. Rizik sluajne propasti ili oteenja robe snosi kupac od asa kada mu je roba predata iako na njega nije preneseno pravo svojine. Ukoliko kupac ne plati cenu koja je dospela prodavac je ovlaen da zahteva njenu isplatu prinudnim putem ili raskid ugovora.

5. Prodaja sa specikacijom
Prodaja sa specikacijom je ugovor o prodaji robe odreene po rodu u kome je kupac ovlaen da docnije odredi kvalitet robei (oblik, meru ili koje druge pojedinostirobei) dostavljanjem prodavcu specikacije u ugovorenom roku ili do proteka razumnog roka od trenutka prodavevog traenja da to kupac uini. Ovaj modalitet prodaje proizvodi dejstva od zakljuenja ugovora, a u sluaju da kupac ne dostavi specikaciju do roka (odreenog ugovorom ili do proteka razumnog roka raunajui od prodavevog traenja da to uini), prodavac moe izjaviti da raskida ugovor ili obaviti specikaciju prema onome to mu je poznato. Ako sam prodavac obavi specikaciju duan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok da sam izvri drukiju specikaciju. Ukoliko kupac u razumnom roku ne izvri specikaciju, obavezna je specikacija koju je izvrio prodavac. Prodaja sa specikacijom slina je prodaji po uzorku ili modelu. Izmeu ova dva vida prodaje postoje razlike. Tako se, u vreme zakljuenja prodaje po uzorku

ili modelu uzorak ili model predaju ili pokazuju prodavcu odnosno kupcu, dok je specikaciju prvenstveno duan izvriti kupac, u odreenom roku, nakon zakljuenja ugovora.

269

6. Kupovina na probu
Kupovina na probu je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom koji deluje od trenutka kada je zakljuen, ako se uslov ispuni. Uslov je potestativan poto zavisi samo od volje kupca kome je roba predata radi probe - tj. od izjave kupca da li roba odgovara njegovim eljama (subjektivna proba). Pravo svojine, pravo raspolaganja ili neko drugo pravo koje je predmet kupovine na probu ne prelazi u imovinu kupca sve dok kupac ne obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru. Da li ostaje pri ugovoru kupac je duan obavestiti prodavca u roku utvrenom ugovorom ili obiajem, a ako ga nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inae se smatra da je odustao od ugovora. Smatra se da je kupac ostao pri ugovoru, ako roba koja mu je predata radi probe do odreenog roka, ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora. Rizik sluajne propasti ili oteenja robe predate kupcu radi probe snosi prodavac do kupeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kad je kupac bio duan vratiti stvar prodavcu. U ugovorima u privredi esto se ugovara objektivna proba. Tada opstanak ugovora o kupovini na probu ne zavisi od elje kupca nego od okolnosti da li roba ima odreena svojstva ili da li je podobna za odreenu upotrebu, to se utvruje npr. na osnovu propisanih standarda, ekspertize strunih organizacija itd. Odredbe ugovora o kupovini na probu shodno se primjenjuju na kupovinu po pregledu i na kupovinu sa rezervom probanja. Kupovina na probu se razlikuje od kupovine sa rezervom probanja. Ugovor o kupovini na probu zakljuuje se pod odlonim uslovom, a proizvodi dejstvo od trenutka zakljuenja, ako se uslov ispuni, dok se kod kupovine sa rezervom probanja ugovor ne zakljuuje dok se stvar ne isproba, a to je pretpostavka za zakljuenje ugovora.

V.

UGOVOR O KOMISIONU
1. Pojam i osobine ugovora

Ugovorom o komisionu obavezuje se jedna ugovorna strana (komisionar) drugoj (komitentu) da e u svoje ime ali za raun komitenta obaviti jedan ili vie poslova koje mu komitent poveri za odreenu naknadu (proviziju).351
351

Vidi: lan 771. ZOO; Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa, Centar za privredni konsalting, Novi Sad, 2000, str. 193;Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, strana 163; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1996, strana 464; Jankovec, I., op. cit., strana 449; Radoji, S., Osnovi trgovakog prava, Beograd, 1926, strana 173; Barto, M., Osnovi privatnog prava, bez godine, Beograd, str. 325.

270

Komision se razlikuje od posredovanja, zastupanja i ugovora o nalogu. Ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovestiu vezu sa nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu, ako taj ugovor bude zakljuen, dok komisionar samostalno zakljuuje pravni posao sa treim licem. Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da u ime i za raun svog komitenta preduzima pravne i faktike radnje, za odreenu naknadu dok komisionar pravne poslove preduzima u svoje ime, a za raun komitenta. Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov raun preduzme odreene poslove, a irelevantno je da li nalogoprimac ispunjava ugovor o nalogu u svoje ili u tue ime.352 Iako se komision razlikuje od zastupanja (zastupnik preduzima pravne radnje u ime i za raun zastupanog) na ugovor o komisionu shodno se primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drugaije odreeno.353 U ugovornom komisionom odnosu su komitent i komisionar, dok tree lice, sa kojim komisionar zakljuuje odreeni pravni posao, nije u tom odnosu. Komisionar neposredno, kao samostalna ugovorna strana, stupa u odnos sa treim licem (kome ne mora biti poznat komitent), sam postaje poverilac ili dunik treeg lica.354 Ugovor o komisionu je: 1) dvostrano-obavezan i teretan ugovora (obe strane preuzimaju prava i obaveze); 2) imenovan (regulisan je ZOO koji mu je odredio i ime); 3) neformalan (prema odredbama ZOO, ali se u praksi esto zakljuuje na unapred pripremljenom obrascu - ugovor po pristupu); 4) zakljuuje se s obzirom na linost jedne ili obe ugovorne strane (ugovor intuitu personae).

2. Vrste ugovora o komisionu

Ugovor o komisionu se moe razvrstati s obzirom na predmet posla na prodajni komision i kupovni komision, a prema odgovornosti komisionara na obini komision (kome je, uglavnom, posveeno ovo izlaganje) i komision delkredere. Prodajni komision stvara obavezu za komisionara da u svoje ime a za raun svog komitenta nastoji da proda robu (ili hartije od vrednosti) nekom treem licu. Komisionar je duan prodati robu po ceni koju je komitent odredio u svom nalogu. Ako bi robu prodao ispod odreene cene odgovoran je komitentu za naknadu tete.355 Ukoliko je komisionar prodao robu po vioj ceni nego to je ugovorom
352

353

354

355

Vidi: Vukovi, M., Zastupnitvo, odrednica u EIP, tom trei, strana 976; grupa autora, Komentar Zakon o obligacionim odnosima, Savremena administracija, tom drugi, 1995, strana 1279. Slino reenje usvojio je lan 1731. IGZ: Ugovor o komisionu je nalog koji ima za predmet kupovinu ili prodaju dobara za raun komitenta, a u ime komisionara (1705, 1706). Shodno tome je i istaknuto miljenje da je komision jedna vrsta skrivenog zastupanja - vidi: Barto, M., op. cit., strana 325. ogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u naem pravu, Pravo teorija i praksa, br. 4/84, strana 17. Antonijevi, Z., op. cit., strana 302.

odreeno duan je ostvarenu cenu predati komitentu s tim to stie ovlaenje na uveanu proviziju. Pravo svojine na robi, sve do njene prodaje, ima komitent koji je, shodno tome, ovlaen da pravo svojine titi svojinskim tubama. Kupovni komision obavezuje komisionara da e nastojati da u svoje ime a za raun komitenta kupi odreenu robu (ili hartije od vrednosti). Robu ili hartije od vrednosti koje je kupio komisionar ustupa svom komitentu. Komisionar se mora pridravati naloga komitenta kojim je odreeno po kojoj ceni moe kupiti stvari, inae e odgovarati komitentu za prouzrokovanu tetu. Pravo svojine na kupljenim stvarima neposredno stie komisionar, jer je istupao u svoje ime. Komisionar je u obavezi da preduzme sve radnje koje je duan i moe preduzeti kupac. Komitent stie pravo svojine na stvarima kad mu te stvari komisionar preda u izvrenju svoje obaveze prema komitentu odreene lanom 780. stav 2. ZOO. Pre tog momenta komitent prema komisionaru ima obligacionopravni zahtev za predaju kupljene stvari.356 Komision delkredere je ugovor kojim se komisionar obavezuje da za naknadu (koja je vea od one koja se naplauje u osnovnom ugovoru o komisionu), obavi u svoje ime, a za raun komitenta jedan ili vie poslova koje mu komitent poveri i da solidarno odgovara za ispunjenje obaveze treeg lica. U odnosu na osnovni oblik komisiona komision delkredere se prvenstveno razlikuje po odgovornosti komisionara prema komitentu, ali i obavezi komitenta da komisionaru plati proviziju koja je vea nego kod osnovnog komisiona. Ipak, komision delkredere zadrava sva bitna opta obeleja osnovnog ugovora o komisionu. Komisionar iz komisiona delkredere, takoe, istupa u svoje ime i za svoj raun357 i tako zadrava bitne osobine ugovora o komisionu. Izraz delkredere potie od italijanske rei del credere koja se prevodi kao jemevina, jemenje.358 Upotrebljen u tekstu ugovora o komisionu on predstavlja akcesorni sporazum koji je zavisan od samostalnog (glavnog) ugovora o komisionu. Sve dok punovano nije nastao osnovni ugovor o komisionu ne moe nastati ni akcesorni ugovor. Ako je nitav osnovni ugovor nitav je i komision delkredere. Sporazum o komisionu delkredere moe biti postignut prilikom zakljuenja osnovnog oblika komisiona ili docnije, na primer, u aneksu tog ugovora. Prilikom ispunjenja ovog ugovora komisionar e traiti sigurnog partnera to poveava trokove njegovog poslovanja. Stoga se opravdano ocenjuje da se komision delkredere
356 357

271

358

Ibidem, strana 301; Velimirovi; M., op. cit., strana 167; Jankovec, I., op. cit., strana 457. Pojam komisionara je na slian nain ureen u uporednom pravu. Tako je lan 94. FTZ odredio da je komisionar onaj koji istupa u sopstveno ime ili pod imenom nekog drutva za raun komitenta vidi potpunije:Yves Chaput, Code de commerce, Dalloz, Paris, 1997-98, str. 50. Prema odredbama lana 425. vZO komisionar u poslovima kupovine i prodaje je ono lice koje se obavezuje da uz proviziju izvri u svoje sopstveno ime, a za raun komitenta prodaju ili kupovinu pokretnih stvari ili hartija od vrednosti. GZRF denie komision u lanu 990. stav 1, a IGZ u lanu 1731. Vidi: Kosovi, M., Srpsko - italijanski komercijalno - pravni renik, Prosveta, Beograd, 1994, str. 28.

272

ugovara u izuzetnim sluajevima.359 Komision delkredere moe sporazumom ugovornih strana prestati i pre nego to je prestao ugovor o komisionu.

3. Samostalno istupanje komisionara

Bitna karakteristika komisiona je da komisionar istupa u svoje ime a za raun komitenta. U skladu sa nalogom komitenta komisionar zakljuuje pravni posao sa treim licem i tako postaje sam dunik ili poverilac.360 Shodno tome, komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz posla koji je komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun tek poto mu ih komisionar ustupi. Pojedina strana prava i ZOO dozvoljavaju komisionaru da se pojavi kao kupac robe koju komitent prodaje ili prodavac robe koju komitent kupuje - tj. da samostalno istupa.361 Komisionar kome je povereno da proda ili kupi neku robu kotiranu na berzi ili tritu moe, ako mu je komitent to dozvolio, zadrati robu za sebe kao kupac, odnosno isporuiti je kao prodavac, po ceni u vreme izvrenja poverenog posla. Tada se izmeu komitenta i komisionara uspostavlja odnos iz ugovora o prodaji.

4. Obaveze komisionara
4.1. IZVRENJA NALOGA KAKO GLASI

Komisionar je u obavezi da lino zakljuuje pravne poslove sa treim licima, izuzev kad je komitent ovlastio komisionara da posao poveri nekom drugom licu (podkomisionaru) ili ga na to prinuavaju okolnosti. Komisionar sam bira tree lice sa kojim zakljuuje ugovor za raun komitenta.362 Dobijeni nalog komisionar je duan izvriti prema primljenim uputstvima, sa panjom dobrog privrednika, ostajui u njegovim granicama i u svemu paziti na interese komitenta i njima se rukovoditi.363 Komisionar je uvek vezan nalogom komitenta da izvri odreeni posao. Nalozi komitenta mogu biti limitirani (imperativni, obligatorni), indikativni (demonstrativni, enuncijativni) i fakultativni nalozi. Limitirani nalozi su nalozi od kojih komisionar ne moe odstupiti bez pristanka komitenta. Komisionar je duan da takav nalog u potpunosti izvri.364 Ova vrsta naloga najee se daje u prodajnom i kupovnom komisionu (nalogom je odreeno
359

360

361

362 363 364

Vidi: Babi, I., Komision delkredere, Pravni ivot broj 11/98, strana 623 - 634; Velimirovi, M., op. cit., str. 167. Vidi: ogorov, S., Samostalno istupanje komisionara u nam pravu, Pravo - teorija i praksa, br. 4/84, str. 17. Ovaj pravni odnos vZO je regulisao u l. 436, 437. i 438; IGZ u lanu 1705, a NGZ u lanu 383. FTZ ne regulie samostalno istupanje komisionara. Velimirovi, M., op. cit., strana 170. lan 772, a u vezi sa lanom 751. stav 1. ZOO. Vitez, M., Obaveza komisionara da postupa po uputstvima komitenta, Pravni ivot, br. 11/95, strana 385.

ispod koje cene komisionar ne sme da proda robu, odnosno koju najviu cenu moe platiti prilikom kupovine robe za komitenta). Ako je komisionar zakljuio neki posao pod nepovoljnijm uslovima od onih odreenih nalogom kad to nije smeo, duan je naknaditi komitentu razliku, kao i prouzrokovanu tetu. Ukoliko je posao zakljuen pod povoljnijim uslovima od onih odreenih nalogom, sva tako postignuta korist pripada komitentu.365 Indikativni nalozi obavezuju komisionara da ga ispuni, ali od njih moe odstupiti ako mu to nalae panja urednog privrednika ili obaveza zatite komitenta366 (komitent je naloio komisionaru da proda robu po odreenoj ceni, ali je on robu prodao po vioj ceni). Komisionar je duan prethodno obavestiti komitenta da namerava odstupiti od datog naloga, osim kad postoji opasnost od odlaganja. U toj situaciji komisionar e obavestiti naknadno komitenta o odstupanju od naloga, bez odlaganja.367 Fakultativni nalozi komisionaru slue kao orjentacija (smernice, savet) tako da ima pravo da od njih odstupi. Komisionar ima pravo da sam izabere nain na koji e izvriti takav nalog, pri emu mora postupati kao dobar privrednik (tj. da vodi rauna o zatiti interesa komitenta). Kada se pouzdano ne zna koji nalog je dat komisionaru pretpostavlja se da mu je dat indikativni nalog, s obzirom da se ovaj nalog najee i predvia u praksi.
4.2. ZAKLJUENJE POSLA SA TREIM LICEM

273

Komisionar, po pravilu, preuzima obavezu da e nastojati da sa treim licem zakljui pravni posao (to je najee ugovor) u svoje ime a za raun komitenta. Ako i pored panje dobrog strunjaka nije uspeo da zakljui pravni posao sa treim licem, komisionar nee odgovarati za tetu. On, meutim, nije odgovoran za izbor treeg lica i ispunjenje obaveze treeg lica, osim kad je posebno jemio da e tree lice ispuniti svoje obaveze (komision delkredere).
4.3. UVANJE INTERESA KOMITENTA

Jedna od osnovnih obaveza komisionara je da na struan nain titi interese svog komitenta i da mu bude veran. Shodno tome komisionar kome je povereno da proda ili da kupi neku robu moe da je zadri za sebe kao kupac, odnosno da je isporui kao prodavac (tzv. samostalno istupanje komisionara) samo ako mu to komitent dozvoli, a za to su ispunjene i ostale pretpostavke iz lana 775. ZOO. Komisionar je duan da preduzeme mere radi ouvanja prava komitenta prema treem licu prilikom svih radnji. Ako komisionar preuzima komitentovu robu
365 366

367

Vidi lan 773. ZOO. Vitez, M., ibidem; Velimirovi, M., op. cit., strana 171; Vasiljevi, M., op. cit., strana 472; Jankovec, I., op. cit., strana 453; Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa, Beograd, 1969, strana 199. Vitez, M., ibidem.

274

iz skladita, prevozioca, peditera itd. duan je utvrditi stanje robe, o tome bez odlaganja obavestiti komitetnta, a u sluaju da ona ima nedostatke obezbedie sredstva zatite komitenta prema odgovornim licima.368 Takoe, ukoliko komisionar kupuje robu za komitenta, a roba ima nedostatke, komisionar je u obavezi da o nedostacima obavesti prodavca bez odlaganja.369 U situaciji da je komisionar prodao komitentovu robu kupcu koji, zatim istie da roba ima nedostatke, komisionar je o tome bez odlaganja duan obavestiti komitenta. Komisionar je duan uvati poverenu robu sa panjom dobrog privrednika. On odgovara i za sluajnu propast ili oteenje robe ako je nije osigurao, a prema nalogu je bio duan da to uini. O svim promenama na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti na vrednosti komisionar je duan obavestiti komitenta. Ako nema vremena da eka njegova uputstva, ili kad komitent odugovlai sa davanjem uputstava, u sluaju opasnosti znatnijeg oteenja robe, komisionar je duan da je proda na najpogodniji nain. Takoe komisionar je duan obavetavati komitenta i o svim drugim okolnostima znaajnim za izvrenje posla iz komisionog naloga, kako bi komitent mogao blagovremeno dati odgovarajue naloge i uvati poslovnu tajnu i posle prestanka ugovora o komisionu.370
4.4. SAOPTAVANJE KOMITENTU IMENA SAUGOVARAA

Komisionar je duan saoptiti svom komitentu sa kojim je licem obavio posao koji mu je komitent poverio. Ovo pravilo ne vai u sluaju prodaje pokretnih stvari koja se vri preko komisionih prodavnica, osim ako nije drukije ugovoreno. Suprotno tome, komisionar nije duan da svog saugovaraa obavesti o imenu, odnosno poslovnom imenu komitenta. Komitent moe zabraniti komisionaru da svog saugovaraa o tome obavetava.
4.5. PODNOENJE IZVETAJA I POLAGANJE RAUNA

Kad izvri nalog iz ugovora o komisionu komisionar je duan podneti izvetaj i poloiti raun o obavljenom poslu bez nepotrebnog odlaganja. Ugovorom o komisionu moe biti predvieno da je komisionar obavezan da komitentu povremeno podnosi izvetaje i polae raun o svom radu tokom izvravanja obaveza iz ugovora o komisionu. Nalogoprimac je duan da na zahtev nalogodavca podnese izvetaj o stanju poslova i poloi raun i pre odreenog vremena. Prethodno podnoenje obrauna komitentu ne oslobaa komisionara od obaveze da poloi raun komitentu nakon izvrenja naloga. Sadrina izvetaja koga podnosi komisionar odreen je ugovorom o komisionu, uzansama, prirodom posla, okolnostima sluaja i sl. On obuhvata podatke o
368 369 370

Kapor, V. i Cari, S., op. cit., strana 200. Vidi l. 481. i 482. ZOO. Vasiljevi, M., op. cit., strana 473.

primanjima i izdacima komisionara koje je uinio prilikom izvrenja poverenog posla, odnosno naloga, sa potrebnim ispravama. U izvetaju o radu komisionar nije duan da naznai sa kojim licem je posao zakljuio. To je, meutim, obavezan uiniti ako tvrdi da je to lice propalo, i da se zbog toga cena prodate robe nema otkud naplatiti.371 Komisionar je duan predati komitentu sve to je primio po osnovu posla izvrenog za njegov raun. On je duan preneti na komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov raun.

275

5. Obaveze komitenta
5.1. OMOGUAVANJE KOMISIONARU DA IZVRI NALOG

Komitent je u obavezi da preduzme sve potrebne radnje da bi komisionar mogao izvriti dobijeni nalog u skladu sa ugovorom o komisionu. Ova obaveza komitenta zavisna je od sadrine naloga i okolnosti sluaja. Tako je komitent obavezan, ako je zakljuen prodajni komision, da komisionaru preda stvar i isprave kojima dokazuje pravo svojine, kvalitet robe i sl.
5.2. PLAANJE NAKNADE (PROVIZIJE)

Ugovor o komisionu je teretan. Komitent je, stoga, obavezan da komisionaru isplati naknadu (proviziju) za obavljeni posao i kada ona nije ugovorena. Iznos naknade strane predviaju ugovorom. Naknada se moe odrediti u procentu od vrednosti posla, ili u ksnom iznosu (odsekom).372 Ako iznos naknade nije odreen ugovorom ili tarifom, komisionaru pripada naknada prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu. Ukoliko bi, u tom sluaju, naknada bila nesrazmerno velika prema obavljenom poslu i postignutom rezultatu, sud je moe, na zahtev komitenta, sniziti na pravian iznos. Kad tree lice, sa kojim je komisionar zakljuio pravni posao, svoju obavezu izvrava delimino (u obrocima, ratama) komisionar stie pravo na nagradu od komitenta posle svakog deliminog ispunjenja obaveze treeg lica (na primer, posle svake isplate rate za kupljenu robu). Komisionar stie pravo na naknadu kad bude izvren posao koji je komisionar obavio od strane treeg lica (isplatio je cenu, predao robu itd).373 Ako ne doe do izvrenja zakljuenog posla iz uzroka za koji ne odgovaraju ni komisionar ni komitent (na primer, stvar je propala, zabranjen je uvoz robe koju je komisionar trebalo da kupi, ili slinih razloga koji se mogu okarakterisati kao via sila), komisionar ima pravo na odgovarajuu naknadu za svoj trud. Meutim, nema pravo na naknadu komisionar koji je neverno postupio prema komitentu.
371 372 373

Radoji, S., op. cit., strana 179. Trajkovi, M., Komision, odrednica u EIP, tom prvi, strana 752. Vasiljevi, M., op. cit., strana 475.

276

5.3. NAKNADA UINJENIH TROKOVA

Izvravajui komitentove naloge komisionar preuzima obaveze prema treim licima (ugovore i druge pravne poslove komisionar, naime, zakljuuje u svoje ime a za raun komitenta): da preda robu (prodajni komision) ili plati cenu za kupljenu robu (kupovni komision),374 isplati naknadu za prevoz, skladitenje robe, carinu itd. Navedene trokove komitent je obavezan da naknadi komisionaru ako su oni bili potrebni za izvrenje naloga. Kada je komitent duan naknaditi ove trokove odreuje se ugovorom o komisionu (na primer, odmah posle uinjenih trokova, prilikom plaanja provizije). Pored naknade uinjenih trokova komitent je obavezan da komisionaru plati i zateznu kamatu od dana kada su trokovi uinjeni. Komitent je duan dati komisionaru posebnu naknadu za upotrebu njegovih skladita i transportnih sredstava, ako ona nije obuhvaena naknadom za izvrenje posla. Komitent nije duan komisionaru dati unapred sredstva potrebna za izvrenje naloga. Ugovorom o komisionu se moe ugovoriti i takva obaveza komitenta.
5.4. OBEZBEENJE POTRAIVANJA KOMISIONARA PREMA KOMITENTU

Da bi izvrio povereni posao komisionar se esto izlae trokovima. U prodajnom komisionu komisionar ima izdatke prilikom prijema robe, njenog uvanja (na primer, u skladitu), prevoza i isporuke. Ako je zakljuen kupovni komision komisionar se pojavljuje kao kupac (deluje u svoje ime a za raun komitenta) i u obavezi je da isplati iznos cene. Zbog toga je ZOO predvideo sredstva obezbeenja komisionara. Komisionar ima zakonsko zalono pravo na stvarima koje su predmet ugovora o komisionu: 1) ako se te stvari nalaze kod njega, ili 2) kod nekog koji ih dri za njega (na primer, po ugovoru o uskladitenju robe), ili 3) dok on ima u rukama ispravu pomou koje moe raspolagati stvarima (tovarni list, skladinicu). Iz vrednosti robe koju kupuje ili koju prodaje za raun komitenta komisionar moe naplatiti svoje potraivanje iz bilo kog komisionog posla sa istim komitentom.375 Predmet zaloge mogu biti pokretne stvari, a po opravdanom miljenju jednog dela pravne literature, i hartije od vrednosti, osim onih koje glase na ime.376 Ako komitent ne namiri o dospelosti potraivanje komisionara, komisionar nije duan da se obraa sudu nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog komitentu kao i zalogodavcu (kad to nije isto lice), da e tako postupiti. Komisionar je o tome duan blagovremeno obavestiti oba lica. Ukoliko stvar ima berzansku ili trinu cenu, komisionar ih
374 375

376

Radoji, S., ibidem; Velimirovi, M., op. cit, strana 177. Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, Savremena administracija, 1995, Beograd, tom drugi, strana 1313. Trajkovi, M., op. cit., strana 754.

moe prodati po toj ceni, po isteku osam dana od upozorenja uinjenog komitentu i zalogodavcu (kad to nije isto lice) da e tako postupiti.377 Iz vrednosti dobijenih prodajom stvari (na kojima je ustanovljena zakonska zaloga) komisionar moe naplatiti svoja potraivanja po osnovu svih komisionih poslova sa komitentom kao i po osnovu zajmova i predujmova datih komitentu, bez obzira na to da li su nastala u vezi sa tim stvarima ili nekim drugim. Takoe, pravo naplate ima komisionar iz potraivanja koja je, izvravajui nalog, stekao za raun komitenta. Sva ova potraivanja komisionar ima pravo da naplati pre ostalih komitentovih poverilaca. Komisionar, kao poverilac dospelog potraivanja, ima pravo zadravanja ako se u njegovim rukama nalazi komitentova stvar sve dok mu ne bude isplaeno potraivanje. On se moe naplatiti iz vrednosti stvari na isti nain kao zaloni poverilac, ali je duan, pre nego to pristupi ostvarenju naplate da o svojoj nameri blagovremeno obavesti komitenta.378
5.5. ODNOSI SA TREIM LICIMA

277

Radi izvrenja naloga komitenta komisionar zasniva pravni posao sa treim licem u svoje ime a za raun komitenta. Izmeu komitenta i treeg lica ne zasniva se pravni odnos, tako da tree lice jedino od komisionara moe zahtevati izvrenje pravnog posla. Komitent moe zahtevati ispunjenje potraivanja iz posla koji je komisionar zakljuio sa treim i za njegov raun tek poto mu ih komisionar ustupi. Komisionar je, po samom zakonu, duan preneti na komitenta potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem sa kojim je obavio posao u svoje ime i za njegov raun. Za prenos potraivanja nije potreban pristanak treeg lica (dunika), ali je komisionar duan obavestiti tree lice da je ustupio potraivanje komitentu. U pogledu odnosa komitenta sa komisionarom i njegovim poveriocima, ova se potraivanja od svog nastanka smatraju kao komitentova potraivanja. Shodno tome, poverioci komisionara ne mogu radi naplate svojih potraivanja, ni u sluaju njegovog steaja, preduzeti mere izvrenja na pravima i stvarima koje je komisionar, izvravajui nalog, stekao u svoje ime, ali za raun komitenta. Od ovog pravila predvien je izuzetak u pogledu potraivanja poverilaca komisionara u vezi sa sticanjem tih prava i stvari. Tako, skladitar kao poverilac komisionara (na primer, naknade za uvanje) ima zalono pravo na robi predatoj na uvanje i shodno tome mogunost da ih izloi prodaji. U sluaju steaja komisionara komitent moe zahtevati izluenje iz steajne mase stvari koje je predao komisionaru radi prodaje za njegov raun, kao i stvari koje je komisionar nabavio za njegov raun. Takoe, komitent moe zahtevati od treeg kome je komisionar predao stvari, da mu isplati njihovu cenu, odnosno njen jo neisplaeni deo.
377 378

Vidi lan 981, a u vezi sa lanom 786. ZOO. Vidi l. 286 - 289. ZOO.

278

VI. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURI)

1. Pojam i osobine ugovora
Ugovorom o trgovinskom zastupanju (agenturi) obavezuje se zastupnik da stalno posreduje kako bi trea lica zakljuila ugovore sa njegovim nalogodavcem i da, po dobijenom ovlaenju, zakljuuje ugovore sa treim licima u ime i za raun nalogodavca koji preuzima obavezu da zastupniku za svaki zakljueni ugovor isplati odreenu proviziju (naknadu).379 Bitni sastojci ugovora o trgovinskom zastupanju su: posao koji e obaviti zastupnik i naknada koju je u obavezi da isplati nalogodavac. Posao zastupnika moe biti posredovanje radi zakljuenja ugovora nalogodavca sa treim licima u duem vremenskom periodu ili zakljuivanje ugovora u ime i za raun nalogodavca, po dobijenom ovlaenju. Ugovor o trgovinskom zastupanju moe sadrati prirodne i sluajne sastojke. Ovaj ugovor razlikuje se od zastupanja uopte, posredovanja i komisiona. Zastupanje nastaje na osnovu zakona, opteg aktu pravnog lica (statutarno zastupanje), akta nadlenog organa ili izjave volje zastupanog (punomoje) i moe biti sa naknadom ili bez naknade. Ponekad se zastupanje sastoji iz preduzimanja jednog pravnog posla ili pojedinih radnji prilikom njegovog zasnivanja, trajanja ili prestanka. Trgovinski zastupnik, kao privredni subjekt, uvek ima pravo na naknadu. Trgovinsko zastupanja traje due vremena, a nastaje na osnovu ugovora. U ugovoru o posredovanju posrednik se ponaa nepristrasno sa ciljem da svom nalogodavcu omogui zakljuenje odreenog pravnog posla. Tgovinski zastupnik nije nepristrasni privrednik jer titi interese svog nalogodavca. Najee je odnos izmeu posrednika i komitenta povremen, ad hoc. Suprotno tome, trgovinski zastupnik sa nalogodavcem zasniva trajni ugovorni odnos iz koga proizilazi obaveza da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem.380 Komisionar u ugovoru u komisionu istupa u svoje ime a za raun nalogodavca, o emu mora obavestiti lice sa kojim zakljuuje ugovor,381 dok trgovinski zastupnik preduzima pravne poslove u ime i za raun nalogodavca.
379

380

381

Vidi: lan 790. stav 1. ZOO; Vasiljevi, M., op. cit., strana 453; Cari, S., Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) u naem pravu, Pravo - teorija i praksa, br. 1/98, strana 3; Jankovec, I., op. cit., strana 460; Velimirovi, M., op. cit., strana 145; Veselinovi, J., Pravna priroda ugovora o trgovinskom zastupanju, Pravo - teorija i praksa, br. 1/99, strana 27. Na slian nain je ugovor o agenturi odredio lan 418 a. stav 1. vZO (Agent je ono lice koje preuzima obavezu da trajno posreduje pri zakljuenju posla za jednog ili vie vlastodavaca ili da u njihovo ime i za njihov raun zakljuuje poslove, iako nije u njihovoj slubi) i lan 76. TZKJ. Vidi: Cari, S., op. cit., strana 4; Grupa autora, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, tom drugi, Savremena administracija,, Beograd, 1995, strana 1320 i Veselinovi, J., op. cit., strana 28; lan 790. stav 1. ZOO. Jankovec, I., op. cit., strana 461.

Ugovor o trgovinskom zastupanju je imenovan, dvostrano obavezan (obe ugovorne strane imaju obaveze i ovlaenja iz ugovora), teretan (svaka strana se obavezuje drugoj na odreeno davanje ili injenje) i formalan (mora biti zakljuen u pisanoj formi).

279

2. Vrste trgovinskog zastupanja

Trgovinsko zastupanje moe biti ugovoreno za domae privredne subjekte (unutranji promet) ili se odnositi na spoljnotrgovinski promet.382 S obzirom na teritoriju (podruje) na kojoj obavlja svoju delatnost trgovinski zastupnik moe biti mesni, oblasni i generalni. Mesni trgovinski zastupnik (lokalni) deluje samo na jednom geografskom mestu i njegovoj okolini. Oblasni trgovinski zastupnik radi na irem podruju (na podruju okruga, pokrajine i sl), a generalni trgovinski zastupnik zastupa jednu ili vie privrednih subjekata na podruju jedne ili vie drava. Prema obimu poslovne delatnosti trgovinsko zastupanje moe biti posebno (specijalno) ili opte (generalno). Posebni trgovinski zastupnik je ovlaen da preduzima odreeni pravni posao, dok opti zastupnik zastupa nalogodavca u svim njegovim pravnim poslovima na osnovu naloga koji nije vremenski ogranien. Ako je osnov razvrstavanja trgovinskog zastupanja predmet pravnog posla, zastupnici se dele na one koji deluju u prometu robe, u oblasti osiguranja, turizma, pomorstva, u prometu hartija od vrednosti itd. Zavisno od injenice da li trgovinski zastupnik vri svoju delatnost u stalnom seditu ili delatnost obavlja putujui od mesta do mesta, trgovinski zastupnik je stalni ili putujui. S obzirom na odgovornost zastupnika prema nalogodavcu zastupnitvo moe biti obino ili delkredere. Ukoliko je zasnovano obino zastupnitvo, zastupnik odgovara nalogodavcu za nesavesno postupanje (nesavestan izbor treeg lica), a ne i za ispunjenje obaveze iz ugovora koga je zakljuio sa treim licem, odnosno za koga je posredovao. U zastupnitvu sa klauzulom delkredere zastupnik odgovara nalogodavcu za ispunjenje obaveza iz ugovora za ije je zakljuenje posredovao.383

3. Obaveze ugovornih strana

3.1. OBAVEZE ZASTUPNIKA 3.1.1. Izvrenje naloga za zastupanje Trgovinski zastupnik je u obavezi da ispuni nalog u svemu kako on glasi, sa panjom dobrog privrednika. Obaveza trgovinskog zastupnika zavisi od sadrine
382

383

Vidi: urovi, R., Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986, str. 271 - 273; Velimirovi, M., op. cit., strana 150. Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 455; urovi, R., op. cit., strana 272, Velimirovi, M., op. cit., strana 151, Cari, S., op. cit., str. 6. i 7; Antonijevi, A., op. cit., str. 294. i 295.

280

naloga. Tako nalog moe obavezivati zastupnika na posredovanje ili na zakljuenje odreenih pravnih poslova ili na preduzimanje i jednih i drugih radnji.384 Zastupnik, meutim, moe zakljuivati ugovore u ime i za raun svog nalogodavca, ako je za to od njega dobio posebno ili generalno ovlaenje. Tada je zastupnik duan uestvovati, po uputstvima nalogodavca, pri zakljuivanju ugovora ili drugih pravnih poslova i to do njihovog potpunog okonanja. Trgovinski zastupnik ne moe da zahteva ni prima ispunjenje potraivanja svog nalogodavca, ako za to nije posebno ovlaen.385 Ukoliko zastupnik prekorai granice svojih ovlaenja, ili preduzme radnje iako za to nije imao ovlaenje primenjuju se opta pravila odreena za zastupanje uopte.
3.1.2. Staranje o interesima nalogodavca Zastupnik je duan da se stara o interesima nalogodavca. U svim poslovima koje preduzima duan je postupati sa panjom dobrog privrednika. Staranje o interesima nalogodavca obuhvata, na primer: proveru solventnosti i poslovnog ugleda treeg lica, koga dovodi u vezu sa nalogodavcem ili sa kojim pregovara radi zakljuenja ugovora u ime i za raun nalogodavca.386 Radi ouvanja prava svog nalogodavca zastupnik je ovlaen da ini potrebne izjave njegovom saugovorau, kao to su prigovori da roba ima nedostatak. Takoe, zastupnik moe zahtevati preduzimanje potrebnih mera obezbeenja.387 Kad je ugovor zakljuen posredovanjem zastupnika, saugovara nalogodavca moe punovano initi zastupniku izjave koje se odnose na nedostatak predmeta ugovora, sa ciljem ouvanja ili vrenja prava iz ugovora. Trgovniski zastupnik je duan da se stara o interesima nalogodavca, a ne treeg lica. Zbog toga jedan zastupnik ne moe bez pristanka nalogodavca preuzeti obavezu da na istom podruju i za istu vrstu poslova radi za drugog nalogodavca. 3.1.3. Obavetavanje nalogodavca Zastupnik je u obavezi davati nalogodavcu sva potrebna obavetenja koja su od znaaja za svaki pojedini posao (da je zakljuen ugovor sa treim licem, kada e pojedine ugovorne obaveze biti izvrene itd). Na zahtev nalogodavca zastupnik je u obavezi da ga obavetava o prilikama na tritu (kao to su: ponuda, potranja i cene odreene robe) mogunosti prodaje odreene robe, o prigovorima koje je primio od treeg lica u vezi sa zakljuenjem ugovora ili izmenama naloga itd. Obaveza zastupnika da obavetava nalogodavca izvire iz trajnog odnosa zastupnika i nalogodavca koji se zasniva ovim ugovorom.
384

385 386 387

O vrstama naloga vidi na primer: Vasiljevi, M., op. cit., strana 458; Velimirovi, M., op. cit., strana 154. Vidi: Velimirovi, M., op. cit., str. 154. i 155. Velimirovi, M., ibidem. Zastupnik, tako, moe (u ime i za raun nalogodavca) zahtevati konstituisanje nekog stvarnog sredstv obezbeenja (hipoteke, zaloge) ili upotrebiti pravo zadravanja na pokretnim stvarima saugovaraa koje se nalaze kod njega.

3.1.4. uvanje poslovne tajne Zastupnik je u stalnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. Stoga je u mogunosti da sazna poslovne tajne svog nalogodavca. Poto je zastupnik u obavezi da se stara o interesima nalogodavca sa panjom dobrog privrednika, duan je da uva poslovne tajne za koje je doznao u vezi sa poverenim poslom. Naime, uvanjem poslovne tajne svog nalogodavca zastupnik titi njegove interese. Zastupnik je, tako, obavezan da prvenstveno uva u tajnosti isprave, podatke i injenice oznaene optim aktom drutva da predstavljaju poslovnu tajnu. Ako opti akt privrednog drutva ne odreuje poslovnu tajnu, ta predstavlja poslovnu tajnu ceni se prema trgovinskim obiajima i poslovnom moralu. Obaveza uvanja poslovne tajne znaajna je naroito ako zastupnik, uz saglasnost svog nalogodavca, istovremeno zastupa vie nalogodavaca za istu vrstu poslova.388 Zastupnik odgovara za tetu koja nastane nalogodavcu zbog toga to je sam iskoristio poslovnu tajnu ili je drugome otkrio. On ne sme, ni posle prestanka ugovora, da iskoriava niti da otkriva poslovne tajne vlastodavca koje su mu poverene ili koje je saznao u vezi sa izvrenjem ugovora.389 3.1.5. Voenje poslovnih knjiga (zastupnikog dnevnika) i izdavanje zakljunice Zastupnik je u trajnom poslovnom odnosu sa nalogodavcem. On uestvuje u zakljuenju veeg broja ugovora ili preduzima druge pravne i faktike radnje za svog nalogodavca. Stoga je u obavezi da uredno vodi poslovne knjige (zastupniki dnevnik) u kojima e upisati koje je sve pravne poslove zasnovao u ime i za raun nalogodavca odnosno u kojim poslovima je bio samo posrednik. U zastupniki dnevnik se upisuju i bitni sastojci ugovora koje je zastupnik zakljuio u ime i za raun nalogodavca ili koje je zakljuio nalogodavac uz posredovanje zastupnika, po naelima tanosti i hitnosti. Nakon zakljuenja ugovora zastupnik je u obavezi da sastavi zakljunicu. Zakljunica ima sve sastojke zakljuenog ugovora, a predstavlja dokazno sredstvo (forma ad probationem) da je ugovor zakljuen. Stoga nije nepunovaan ugovor ako zakljunica nije izdata. Ako zastupnik propusti da sastavi zakljunicu odgovoran je nalogodavcu za tetu koju mu je na taj nain prouzrokovao.390 3.1.6. Polaganje rauna nalogodavcu Trgovaki zastupnik je u obavezi da nalogodavcu poloi raun po izvrenju naloga, i prenese mu sve to je primio od treeg lica, u skladu sa ugovorom odnosno trgovinskim obiajima ili prirodom posla. Tako, zastupnik moe biti obavezan
388 389 390

281

Vasiljevi, M., op. cit., strana 460. Vidi lan 799. stav 2. ZOO. Isto reenje usvaja lan 418. d stav 1. vZO. Cari, S., op. cit., strana 16; Jankovec, I., op. cit., strana 465.

282

da poloi raun nalogodavcu po izvrenju svakog posla, ili jednom u mesecu, ili u tri meseca za sve poslove koje je za to vreme obavio itd.
3.1.7. Vraanje stvari datih na upotrebu Zastupnik je obavezan da, posle prestanka ugovora o trgovinskom zastupanju, vrati nalogodavcu sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora. Najee se u praksi predaju zastupniku: reklamni materijal (kompakt diskovi sa snimljenim lmom, katalozi itd.), uzorci robe, modeli, eksponati za sajam, prevozna sredstva itd. Nalogodavac je ovlaen da zahteva vraanje stvari koje je zastupniku dao na upotrebu. Ako su stvari oteene ili unitene ili se iz drugih razloga ne mogu vratiti zastupnik nalogodavcu duguje naknadu tete. 3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA (OVLAENJA ZASTUPNIKA) 3.2.1. Plaanje naknade (provizije) Trgovinski zastupnik je ovlaen da od nalogodavca zahteva plaanje naknade i kad ona nije predviena ugovorom o trgovinskom zastupanju. Nalogodavac je duan isplatiti zastupniku naknadu za ugovore zakljuene njegovim posredovanjem, kao i za ugovore koje je sam zastupnik zakljuio, ako je za to bio ovlaen. Zastupnik je ovlaen da zahteva plaanje naknade i za ugovore koje je nalogodavac zakljuio neposredno sa klijentima koje je zastupnik naao. Momenat sticanja prava na naknadu odreuje se ugovorom (na primer, da zastupnik stie pravo na naknadu u momentu zakljuenja ugovora izmeu nalogodavca i treeg lica). Ako ugovorom nije odreen u kojem momentu zastupnik stie pravo na naknadu, on je stie kad ugovor bude izvren. Pravo na naknadu zastupnik stie i kad ugovor ostane neizvren, ako je do toga dolo iz uzroka koji je na strani nalogodavca.391 Iznos naknade odreuje se ugovorom o zastupanju ili optim uslovima poslovanja (tarifa).392 Ukoliko na taj nain nije odreena visina provizije zastupnik ima pravo na uobiajenu naknadu. Kada bi, u tom sluaju, naknada bila nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi, sud je moe na zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos. Zastupnik ima pravo na posebnu naknadu ako je jemio da e tree lice ispuniti svoje ugovorne obaveze (delkredere provizija).393 Zastupnik koji je po ovlaenju nalogodavca izvrio naplatu nekog njegovog potraivanja ima pravo na posebnu naknadu od naplaene svote.
391

392 393

lan 418. g stav 3. vZO je propisao da, u odsustvu drugaijeg sporazuma, pravo na proviziju nastaje im je posao punovano zakljuen sa klijentom. Paragraf 79. stav 1. TZKJ je, takoe, odredio da trgovakom zastupniku pripada provizija za svaki posao sklopljen njegovom delatnou. Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 160; Cari, S., op. cit., strana 18. Jankovec, I., op. cit. str., 466; Vasiljevi, M., op. cit., strana 463.

3.2.2. Naknada posebnih trokova Trgovinski zastupnik ima pravo na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca, ili po njegovom nalogu (na primer, zastupnik je morao da putuje u udaljeno mesto, sa ciljem zakljuenja ugovora, a to nije predvieno ugovorom o zastupanju). On, meutim, nema pravo na naknadu trokova koji proizilaze iz redovnog vrenja posrednikih poslova, zbog toga to su trokovi koji e nastati kod zastupnika u ispunjenju naloga ve obuhvaeni naknadom (provizijom). Strane, ipak, mogu ugovoriti da zastupnik ima pravo na naknadu trokova koji su nastali iz redovnog vrenja posrednikih polova. 3.2.3. Omoguavanje zastupniku da obavi posao Nalogodavac je u obavezi da zastupniku stavi na raspolaganje svu potrebnu dokumentaciju i stvari kako bi mogao izvriti dobijeni nalog. Tako je nalogodavac duan predati zastupniku i omoguiti mu da koristi: modele, uzorke, prospekte, reklamne materijalne, dokaze o poreklu robe, carinske deklaracije.394 Ako nalogodavac nije predao zastupniku navedenu dokumentaciju i stvari ili ih je predao nekompletne odgovara zastupnikua za tetu koju je na taj nain prouzrokovao. 3.2.4. Obavetavanje zastupnika Nalogodavac moe da po svom nahoenju prihvati ili odbaciti zakljuenje ugovora pripremljenog od strane zastupnika, ali je duan da bez odlaganja obavesti zastupnika o svojoj odluci kao i o potrebi da se obim poslova (zakljuenih njegovim posredovanjem) svede na manju meru nego to ih je zastupnik mogao osnovano oekivati. Takvo obavetavanje omoguava zastupniku da, u odgovarajuoj meri, blagovremeno smanji svoju preduzimljivost. Ako nalogodavac ne izvri ovu obavezu, odgovara zastupniku za tetu koju mu je (proputanjem obavetavanja) prouzrokovao. Ova obaveza nalogodavca proizilazi prvenstveno iz naela savesnosti i potenja (lan 12. ZOO), ali i same prirode ugovora o trgovinskom zastupanju.

283

4. Prestanak ugovora
Nain prestanka ugovora zavisi od okolnosti da li je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen na odreeno ili neodreeno vreme. Smatra se da je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen na neodreeno vreme kad je to izriito naznaeno u ugovoru ili kad njegovo trajanje nije odreeno niti se iz okolnosti posla moe odrediti. U tom sluaju svaka strana moe raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromeseja. Otkaz mora biti saopten drugoj strani najmanje mesec dana pre isteka kalendarskog tromeseja, a ako je ugovor trajao tri godine, otkaz joj mora biti saopen dva meseca pre isteka kalendarskog tomeseja. Ugovorne strane
394

Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 462; Jankovec, I., op. cit., strana 465.

284

mogu drukije odrediti rokove otkaza i prestanka ugovora, ali izmeu otkaza i prestanka ugovora mora biti ostavljen rok od najmanje mesec dana. Ako za to postoje ozbiljni uzroci svaka ugovorna strana moe, navodei te uzroke, raskinuti ugovor bez otkaznog roka. Ako je izjava o raskidanju uinjena bez ozbiljnih uzroka, ona se smatra kao otkaz sa redovnim otkaznim rokom. Zastupnik koji je usled neosnovanog otkaza prekinuo svoju delatnost ima pravo na naknadu tete zbog izgubljene provizije, a ako je neosnovano otkazao ugovor, pravo na naknadu tete pripada nalogodavcu. Neosnovani otkaz jedne strane daje pravo drugoj strani da raskine ugovor bez otkaznog roka. Kad je ugovor o trgovinskom zastupanju zakljuen za odreeno vreme, on prestaje samim istekom odreenog vremena, a ako su strane njegov prestanak vezale za ispunjenje odreenog posla (cilja) ugovor prestaje ostvarenjem posla. Ugovor o trgovinskom zastupanju se moe preutno produiti (relocatio tacita - lan 812. stav 2. ZOO) ako obe strane nastave da ispunjavaju obaveze iz ranije zakljuenog ugovora. U tom sluaju se smatra da je ugovor produen na neodreeno vreme.

VII. UGOVOR O POSREDOVANJU

1. Pojam i obeleja
Posredovanje je ugovor na osnovu koga je jedna strana (posrednik) obavezna da nastoji nai i dovesti u vezu sa drugom stranom (nalogodavcem) lice koje bi sa njom pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogoprimac je obavezan da posredniku plati odreenu naknadu, ako taj ugovor bude zakljuen. Ovaj ugovor je dvostrano obavezan, komutativan, neformalan i imenovan.

2. Razgranienje
Ugovor o posredovanju je meovit jer se u njemu mogu prepoznati ugovor o zastupanju i ugovor o delu. Ipak, on se od ovih ugovora razlikuje. Obaveza posrednika je, u osnovi, faktika - da potrai priliku za zakljuenje odreenog ugovora i da na nju ukae nalogodavcu, kao to je i obaveza poslenika (preduzimaa, izvoaa) iz ugovora o delu. Zbog toga je u lanu 814. ZOO odreeno da e se ugovori, u kome je ugovoreno da e posrednik imati pravo na odreenu naknadu i ako njegovo nastojanje ostane bez rezultata, suditi prema odredbama koje vae za ugovor o delu. Na taj nain je odreena linija razgranienja izmeu posredovanja i ugovora o delu. Posrednik, naime, ima pravo na odreenu naknadu samo ako ugovor, za koga je posredovao, bude zakljuen. Ako izostane zakljuenje ugovora posrednik nije ovlaen zahtevati naknadu. Prema tome, naknada nije bitan elemenat ugovora o posredovanju, a jeste u ugovoru o delu. Posredovanje se

razlikuje i od zastupanja. Zastupnik zakljuuje ugovor u ime i za raun zastupanog lica tako da on obavezuje neposredno zastupanog i drugu ugovornu stranu, dok posrednik preduzima radnje u svoje ime i za svoj raun. Posrednik obavlja, po pravilu, faktike radnje, a zastupnik preduzima pravne radnje (za svog nalogodavca zakljuuje odreeni pravni posao). Nalog za posredovanje, naime, ne sadri ovlaenje za posrednika da za nalogodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zakljuenog njegovim posredovanjem. Ovu pravnu radnju moe preduzeti ako za to ima specijalno pismeno punomoje. Za nalogodavca ne nastaje obaveza da pristupi pregovorima radi zakljuenja ugovora sa ciljem koje je posrednik naao, ni da zakljui sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio posredniku, ali e odgovarati za tetu ako je postupio protivno savesnosti.

285

3. Obaveze ugovornih strana

3.1. OBAVEZE POSREDNIKA

Ugovor o posredovanju stvara obaveze za obe ugovorne strane. Posrednik je duan traiti sa panjom dobrog privrednika priliku za zakljuenje odreenog ugovora i ukazati na nju nalogodavcu, posredovati u pregovorima i nastojati da doe do zakljuenja ugovora ako se na to posebno obavezao (s tim to ne odgovara za tetu ako i pored potrebne briljivosti ugovor bude zakljuen). Iz ove obaveze proizilazi i obaveza posrednika da obavesti nalogodavca o ovim okolnostima od znaaja za nameravani posao koje su mu poznate ili su mu morale biti poznate (obaveza obavetavanja). Shodno obavezi zatite ugovornih strana izmeu kojih posreduje, nezavisno od injenice da li nalog dobija od jedne strane ili posreduje za obe strane, posrednik je u obavezi na jednak nain tititi obe ugovorne strane. On odgovara za tetu koju bi pretrpela jedna ili druga strana izmeu kojih je posredovao, a koja bi se dogodila zbog toga to je posredovao za poslovno nesposobno lice za iju je nesposobnost znao ili morao znati, ili za lice za koje je znao ili morao znati da nee moi izvriti obaveze iz tog ugovora, i uopte za svaku tetu nastalu njegovom krivicom. Posrednik je duan u posredniki dnevnik ubeleiti bitne podatke o ugovoru koji je zakljuen njegovim poredovanjem i izdati izvod iz te knjige koga je u obavezi da potpie (posredniki list).
3.2. OBAVEZE NALOGODAVCA

Nalogodavac je u obavezi da posredniku isplati naknadu (ako je ugovor za ije je zakljuenje posredovao zakljuen) i kada ona nije ugovorena. Ako visina naknade nije odreena tarifom, optim aktom, ugovorom ni obiajem, odredie je sud prema posrednikovom trudu i uinjenoj usluzi. Preterano visoku ugovorenu posredniku naknadu sud moe sniziti na zahtev nalogodavca.

286

Nalogodavac duguje naknadu posredniku od asa kada je zakljuen ugovor (izuzev kad je to drugo ugovoreno - npr. da e posrednik stei pravo na naknadu im je doveo tree lice u vezu sa nalogodavcem). On je obavezan naknadu platiti i kada je zakljueni ugovor poniten, ako je posredniku bio nepoznat uzrok nevanosti ugovora. Ako je ugovor zakljuen pod odlonim uslovom posrednik stie ovlaenje na naknadu tek kad se uslov ostvari. Ali, kad je ugovor zakljuen pod raskidnim uslovom, ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na naknadu. Nalogodavac po zakonu nije obavezan da posredniku naknadi trokove uinjene u izvrenju naloga. Ova obaveza moe nastati samo kad je ugovorom predviena. U tom sluaju pravo na naknadu trokova stie posrednik i kad ugovor nije zakljuen. Posrednik koji je dobio nalog za posredovanje od obe strane, prema dispozitivnim odredbama lana 825. ZOO, ovlaen je od svake strane zahtevati samo polovinu posrednike naknade i naknadu polovine trokova (ako je naknada trokova ugovorena). Ugovorom se mogu predvideti drukija ovlaenja posrednika. Pravo na posredniku naknadu i na naknadu trokova gubi posrednik koji protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca radi za drugu stranu.

VIII. UGOVOR O USKLADITENJU

1. Pojam i obeleja ugovora
Ugovorom o uskladitenju obavezuje se jedna strana (skladitar, depozitar) da primi i uva robu koja pripada drugoj strani (ostavodavcu, deponentu), koja se obavezuje da za to skladitaru plati odreenu naknadu. Ovaj ugovor se razvio iz znatno starijeg ugovora o ostavi i u osnovi je zadrao njegove osobine. Na ugovore o uskladitenju shodno se primenjuju pravila o ostavi, ukoliko pravilima o uskladitenju nije drukije regulisano. Ugovor o uskladitenju je imenovan, neformalan, konsensualan, formularan, dvostrano-obavezan, teretan, po pravilu, intuitu personae i sa dugotrajnim izvrenjem obaveza. Predmet ovog ugovora mogu biti samo pokretne stvari koje imaju svojstvo robe.

2. Vrste skladita
Skladitar moe biti pravno lice ija je osnovna delatnost primanje robe na uskladitenje i uvanje u skladitu ili preduzee koje tu delatnost obavlja kao sporednu. Skladitari mogu imati razliite vrste skladita. Najznaajnija su: javna skladita, carinska skladita, konsignaciona skladita i carinska smestita. Javna skladita su opta ili specijalizovana. Opta javna skladita su u mogunosti da uvaju sve vrste robe, a specijalizovana samo odreenu vrstu robe (na primer, smrznuto voe). Carinska skladita primaju na uvanje robu koja se uvozi ili izvozi pre nego to se obavi carinska procedura. Ona se mogu osnivati u mestima u kojima postoje

carinarnice (najee, u veim saobraajnim centrima, lukama), a nalaze se pod stalnim carinskim nadzorom. Konsignaciona skladita privremeno uvaju neocarinjenu uvoznu robu inostranih rmi dok se ne proda domaoj rmi. Nad robom u tom skladitu obavlja se carinski nadzor. Carina na uvezenu robu plaa se ako roba bude prodata i iznesena iz skladita. U pravnoj literaturi sporna je pravna priroda ugovora o konsignaciji.395 Dok se ne ocarini roba se moe iz konsignacionog skladita vratiti u inostranstvo.

287

3. Obaveze ugovornih strana

3.1. OBAVEZE SKLADITARA 3.1.1. Prijem robe na uskladitenje Skladitar je u obavezi da primi odreenu robu na uvanje pod istim uslovima za sve ostavodavce. Obaveza prijema robe ne nastaje ako roba nije pogodna za uvanje u tom skladitu, u skladitu nema slobodnog prostora ili je skladitaru poznato da je roba koja se predaje na uvanje steena na protivpravan nain. Ugovor o uskladitenju, naime, moe punovano zakljuiti u svoje ime i lice koje nije sopstvenik stvari, i ostavoprimac je duan da stvar vrati njemu, izuzev ako bi doznao da je ukradena. Prilikom prijema robe na uvanje skladitar je duan utvrditi stanje u kome se roba nalazi, a ostavodavac je duan dati sva potrebna obavetenja o njoj i izjaviti kolika je njena vrednost. 3.1.2. uvanje robe i naknada tete Skladitar je duan da primljenu robu uva i da preduzima sve potrebne ili ugovorene mere radi njenog ouvanja u odreenom stanju. Stoga je u obavezi da upozori ostavodavca na mane, ili prirodna svojstva robe, odnosno na neispravnu ambalau usled kojih moe doi do tete na robi, im je navedene nedostatka opazio ili morao opaziti. Ako bi se na robi deavale takve neotklonjive promene zbog kojih postoji opasnost da se roba pokvari ili propadne, skladitar je duan, ako to po njegovom pozivu ne bi mogao na vreme da uini ostavodavac, prodati robu bez odlaganja na najpogodniji nain. Pravilo je da se roba uva u zatvorenom skladinom prostoru. Strane mogu ugovoriti da se roba uva u otvorenom prostoru (ugalj, ruda, drvo za loenje, odreene vrste kamena itd.). Skladitar nema pravo da upotrebljava stvar poverenu na uvanje. U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, skladitar duguje ostavodavcu odgovarajuu naknadu i odgovara za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom.
395

Blagojevi, V., Ugovor i posao konsignacije, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1976, str. od 33. do 43.

288

Za tetu koja nastane na robi skladitar odgovara po principu pretpostavljene subjektivne odgovornosti. U pravnoj literaturi se se sree i stav da skladitar odgovara za tetu, koja je nastala na robi predatoj na uvanje, po principu objektivne odgovornosti. Opravdano se istie da bi odgovornost po principu objektivne odgovornosti, u odreenoj meri, izjednaavalo ugovor o uskladitenju sa ugovorom o osiguranju, a to bi povealo usluge skladitara.396 Pretpostavlja se, naime, da je skladitar odgovoran za tetu koja nastane na robi koja mu je predata na uvanje. Skladitar se moe osloboditi odgovornosti za tetu ako dokae da je teta prouzrokovana: 1) usled vie sile (okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti); ili 2) krivicom ostavodavca; ili 3) manama ili prirodnim svojstvima robe ili 4) neispravnom ambalaom. Naknada tete koju je skladitar duan platiti zbog propasti, umanjenja ili oteenja robe za vreme od njenog prijema do predaje, ne moe prei stvarnu vrednost robe, osim ako je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom. O svim promenama koje bi primetio na stvari i opasnostima da budu oteene na ma koji nain ostavoprimac je duan obavestiti ostavodavca.
3.1.3. Postupanje po nalozima ostavodavca Skladitar je duan postupati po nalozima ostavodavca. Nalozi se mogu odnositi na pravne i faktike radnje skladitara koje se ugovaraju, proizilaze iz prirode posla ili iz poslovnih obiaja. Tako se pravne radnje mogu odnositi na zakljuenje ugovora o prevozu ili osiguranju, carinjenje robe itd., a faktike radnje na istovar robe, pakovanje robe, pretakanje (vina), suenje (lekovitog bilja), razvrstavanje po klasama pre zamrzavanja (malina, kupina, jagoda). Skladitar je duan da osigura robu primljenu na uvanje samo ako je to ugovoreno. On e zakljuiti ugovor o osiguranja sa osiguravaem u ime i za raun ostavodavca ili u svoje ime a za raun ostavodavca. Ako ugovorom nije odreeno koje rizike treba da obuhvati osiguranje, skladitar je duan da osigura robu od uobiajenih rizika. U sluaju da nastane teta koja bi bila obuhvaena ugovorom o osiguranju koga skladitar, protivno ugovoru o uskladitenju, nije zakljuio duguje ostavodavcu naknadu tete. 3.1.4. Voenje registra skladita Skladitar je duan da vodi registar skladita u koga se unose svi podaci o zakljuenju i ispunjenju ugovora o uskladitenju: podaci o ostaviocu, robi koja je primljena na uvanje, bitni sastojci ugovora o uskladitenju, rok uvanja robe, prigovori na stanje robe, podaci o posebnom nainu uvanja itd. Javno skladite duno je, na zahtev ostavodavca, da za primljenu robu na uskladitenje izda skladinicu. Skladinica ima svojstvo hartije od vrednosti. Ako
396

Cari, S., Ugovor o uskladitenju, odrednica u Enciklopediji imovinskog prava i prava udruenog rada, tom trei, NIU Slubeni list SFRJ, 1978, Beograd, strana 579)

ostavodavac ne zahteva da mu se izda skladinica, skladitar bilo kojeg skladita izdae ostavodavcu potvrdu o prijemu robe na uvanje. Potvrda predstavlja samo dokazno sredstvo, ali ne i hartiju od vrednosti.
3.1.5. Obaveze omoguavanje pregledanja robe

289

Skladitar je u obavezi da dozvoli ostavodavcu ili ovlaenom licu (na primer, zakonitom imaocu skladinice) da pregleda robu i uzima uzorke robe. Neovlaenim licima skladitar, kao uvar robe, ne sme dozvoliti pristup u skladite. Lice koje obavlja pregled robe ili uzima uzorke odgovara za tetu koju je tom prilikom prouzrokovao skladitaru ili ostalim ostavodavcima.
3.1.6. Predaja robe ostavodavcu

Skladitar je u obavezi da robu primljenu na uvanje preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlaenog lica. Ugovor o uskladitenju se, po pravilu, zakljuuje u interesu ostavodavca pa je on moe podii i pre isteka ugovorenog roka. Opravdano se istie da u tom sluaju ostavodavac duguje ugovorenu naknadu za itavo vreme koje je bilo ugovoreno kao vreme uvanja robe. Ako je upranjeni prostor u skladitu zatim bio popunjen drugom robom koju je skladitar primio na uskladitenje, za toliko se umanjuje obaveza ostavodavca da plati naknadu i za vreme za koje nije koristio usluge skladitara. Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka ili po isteku godine dana kad nije ugovoren rok za uvanje, skladitar moe za njegov raun prodati robu na javnoj prodaji. O nameri da e robu prodati na javnoj prodaji skladitar je prethodno duan da obavesti ostavodavca i da mu ostavi naknadni rok najmanje od osam dana da robu podigne.
3.2. OBAVEZE OSTAVODAVCA 3.2.1. Predaja robe na uvanje i obavetavanje o njenim svojstvima

Ugovor o uskladitenju je dvostrano obavezan. Stoga i za ostavodavca nastaje vie obaveza. Jedna od osnovnih obaveza je predaja robe na uvanje. Prilikom predaje robe na uvanje ostavodavac je duan dati sva potrebna obavetenja o njoj i ostavoprimca obavestiti o vrednosti robe. Ukoliko ostavodavac ne obavesti skladitara o svojstvima robe (a s obzirom na okolnosti sluaja to je bio duan uiniti: stvar je zapaljiva, sklona brzom kvarenju, mora se uvati na tano odreenoj temperaturi, lomljiva je, vredna je, itd) skladitar nije odgovoran za tetu koja je zbog toga nastala. Ako skladitar tom prilikom nije postupao kao dobar privrednik (znao je ili morao znati za posebna svojstva robe) nastaje podeljena odgovornost za tetu ili iskljuenje odgovornosti ostavodavca.

290

3.2.2. Preuzimanje robe iz skladita Ostavodavac ili drugo ovlaeno lice duan je da preuzme robu iz skladita u roku koji je odreen ugovorom. Ako nije ugovoren rok za uvanje on iznosi godinu dana a rauna se od prijema robe na uvanje (zakonski rok). Ukoliko ostavodavac ne podigne robu u ugovorenom ili zakonskom roku skladitar je ovlaen da za raun ostavodavca robu proda na javnoj prodaji. Prethodno je duan da ostavodavca obavesti o svojoj nameri i da mu ostavi naknadni rok od najmanje osam dana da robu podigne. Ako stvar ima tekuu cenu, ili ako je male vrednosti u poreenju s trokovima javne prodaje, dunik je moe prodati iz slobodne ruke. Ukoliko je stvar takva da moe brzo propasti ili se pokvariti, dunik je duan prodati je bez odlaganja na najpogodniji nain. O nameravanoj prodaji skladitar e, i u ovom sluaju, obavestiti ostavodavca. Ugovorom o uskladitenju strane mogu predvideti da je ostavodavac zbog zakanjenja u preuzimanju stvari u obavezi da plati skladitaru ugovornu kaznu. Primalac robe duan je robu pregledati u trenutku njenog preuzimanja. Ako prilikom preuzimanja robe primeti nedostatke, primalac je duan da o tome odmah upozori skladitara, inae se smatra da je roba uredno primljena. O nedostacima robe koji se nisu mogli utvrditi u trenutku preuzimanja, primalac je duan da na pouzdan nain obavesti skladitara u roku od sedam dana, raunajui od dana preuzimanja robe, inae se smatra da je roba uredno primljena. 3.2.3. Plaanje naknade za uvanje stvari. Zalono pravo Ugovorom o uskladitenju odreuje se visina naknade koju je za uvanje stvari duan platiti ostavodavac. Ugovorom se moe odrediti nia ili via nagrada od one koja je predviena optim uslovima poslovanja (tarifom), naroito kada se na uvanje predaju stvari koje imaju posebna svojstva. Kada nagrada nije odreena ugovorom ili optim uslovima poslovanja primenjuje se nagrada koju ima u vidu mesni poslovni obiaj, a zatim opti poslovni obiaj. Obaveza plaanja naknada za uvanje ispunjava se prilikom preuzimanja robe, ako ugovorom nije predvieno to drugo (na primer, sukcesivno plaanje). Nagradu plaa ostavodavac ili drugo lice odreeno ugovorom. Pored naknade za uvanje robe skladitar ima pravo na naknadu trokova koji su bili potrebni za ouvanje robe. U pravnoj teoriji ovi trokovi se oznaavaju kao vanredni trokovi (redovni su obuhvaeni naknadom za uvanje robe). Vanredne trokove moe zahtevati skladitar od ostavodavca ako su oni bili nuni i korisni za ostavodavca i pre nego to je dospelo potraivanje skladitara za plaanje redovne naknade. Za svoja potraivanja iz ugovora o uskladitenju i ostala potraivanja nastala u vezi sa uvanjem robe skladitar ima zalono pravo na toj robi. Zalono pravo nastaje na osnovu zakona i kada nije predvieno ugovorom. Ovo zakonsko zalono

pravo prestaje predajom stvari iz skladita. Ako ostavodavac ne namiri o dospelosti potraivanja skladitara iz ugovora o uskladitenju, skladitar moe pristupiti prodaji robe ostavodavca na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog ostavodavcu, odnosno ovlaenom licu, da e tako postupiti.

291

IX. UGOVOR O GRAENJU

1. Pojam ugovora. Bitni sastojci
Ugovor o granju je sporazum kojim se izvoa (graditelj, graevinar) obavezuje naruiocu (investitoru) da e, za odreenu cenu, u predvienom roku sagraditi odreenu graevinu odnosno izvesti druge graevinske radove.397 Iz ove denicije proizilazi da su bitni elementi ugovora: predmet graenja, cena, a esto i rok za izgradnju.398 Rok za izgradnju graevine je bitan sastojak ugovora o graenju ako je to izriito navedeno u ugovoru ili iz ugovora proizilazi da strane imaju poseban interes da se graevina zavri u ugovorenom roku. Ako je izgradnja graevine u odreenom roku bitan sastojak ugovora o graenju, pa graditelj ne ispuni obavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu. Naruilac, meutim, moe odrati ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti izvoaa da zahteva ispunjenje ugovora. Ukoliko izgradnja graevine u odreenom roku nije bitan sastojak ugovora, izvoa zadrava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a naruilac da zahteva njeno ispunjenje. Naruilac koji eli raskinuti ugovor, mora ostaviti izvoau primeren naknadni rok za ispunjenje. Ako ni u naknadnom roku izvoa ne ispuni svoje obaveze ugovor se raskida po samom zakonu. Cena radova se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Ako strane ugovorom nisu to drugo predvidele izvoa moe zahtevati poveanje cene radova koje je izveo u predvienom roku, ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova. Izvoa se ne moe pozivati na poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do poveanja cene dolo posle njegovog padanja u docnju. Strane mogu ugovoriti da se cene radova nee menjati i u sluaju poveanja
397

398

Uporedi: Velimirovi, M., Ugovori u privredi, Poslovna politika, Beograd, 1994, strana 463; Vasiljevi, M., op. cit., strana 493; Radojii, S., op. cit., strana 353; Klajn - Tati, V., Garancija projektanta i graditelja za solidnost graevine i njihova imovinska odgovornost, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1991, strana 56; Stojii, R., Odgovornost izvoaa graevinskih radova za tetu koja je nastala neizvrenjem ugovora o graenju, NIO Slubeni list SR BiH, Sarajevo, 1991, strana 56. Pojedini pravni pisci u bitne elemente ugovora o graenju uvrtavaju pismenu formu tog ugovora - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 494. Pod elementima ugovora smatraju delovi od kojih je on sainjen bez obzira na formu (oblik u kome je ugovor izraen).

292

cena elemenata na osnovu kojih je ona odreena (ksna cena). I pored toga izvoa moe zahtevati, izmenu cene radova ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cena radova bude vea za vie od deset procenata. U ovom sluaju izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata. Izvoa nema pravo na poveanje cene, ako je do poveanja cene elemenata dolo posle njegovog padanja u docnju.399 Izgradnja graevine ili izvoenje drugih graevinskih radova je predmet obaveze izvoaa, a predstavlja jedan od bitnih elemenata ugovora. Izvoa se, tako, moe obavezati da sagradi odreenu graevinu. Pod graevinom lan 631. ZOO smatra: zgrade, brane, mostove, tunele, vodovode, kanalizacije, puteve, eleznike pruge, bunare i ostale graevinske objekte ija izrada zahteva vea i sloenije radove.400 Graevina se gradi prema odreenom projektu, na predvienom zemljitu u skladu sa odobrenjem za izgradnju. Obaveza izvoaa moe se sastojati u obavezi da na odreenom zemljitu, odnosno ve postojeem objektu izvri kakve druge graevinske radove (postavljanje propusta ispod puta, promenu krova na zgradi, rekonstrukciju zgrade itd).

2. Pravna priroda
Ugovor o graenju je formalan, dvostrano obavezan, teretan, komutativan, sa dugotrajnim ispunjenjem obaveza i imenovan ugovor. Ugovor o graenju predstavlja vrstu ugovora o delu. To izriito predvia lan 630. stav 1. ZOO. Shodno tome, na odnose o odgovornosti za nedostatke graevine koji nisu regulisani ugovorom o graenju, supsidijarno se primenjuju odredbe ugovora o delu (l. 600 - 629. ZOO). Ugovor o graenju i ugovor o delu se, i pored srodnosti, razlikuju. Ugovor o graenju ima za predmet vee i sloenije radove koji se izvode prema odreenom projektu, dok ugovor o delu ima u vidu manje sloene ili manje radove401 koji se ne izvode po odreenom projektu (na primer, farbanje zgrade). Predmet ugovora o graenju je izgradnja graevine ili izvoenje drugih graevinskih radova prema odreenom projektu, dok je predmet ugovora o delu izvrenje bilo kojeg zikog ili intelektualnog rada. Ugovor o graenju se u praksi nekada preplie sa ugovorom o prodaji tako to izvoa angauje svoj graevinski materijal. Zbog toga se odnosi izmeu ovih ugovora moraju razgraniiti. Ako se
399

400

401

Naruilac moe raskinuti ugovor ako bi se ugovorena cena radova morala znatno poveati - vidi lan 638. ZOO. Uzansa broj 9. ta. 3. i 4. Posebnih uzansi o graenju je odredila: 3) pod radovima na graevinskim objektima razumijeva se izvoenje graevinskih, montanih, instalaterskih i zavrnih radova te ugraivanje ureaja, postrojenja i opreme na novim i postojeim objektima ili njihovim delovima; 4) graevinski objekti jesu: zgrade, brane, mostovi, tuneli, vodovodi, kanalizacije, putevi, eleznike pruge, bunari i ostale graevine koje su zaokruena funkcionalna celina. Zbog toga se istie da se razgranienje izmeu ovih ugovora vie svodi na kvantitativni teren - vidi Vasiljevi, M., op. cit., strana 495.

izvoa obavezao naruiocu da e izgraditi graevinu od svog materijala smatra se da je izmeu strana zakljuen ugovor o prodaji (ako o tome nema nikakvog sporazuma ili postoji sumnja o pravnoj prirodi ugovora). Ukoliko se naruilac obavezao dati bitan deo materijala potreban za izgradnju graevine ili izvoenje graevinskih radova, smatra se da su strane zakljuile ugovor o delu. Ugovor se, u svakom sluaju, smatra ugovorom o graenju ako su ugovarai imali u vidu naroito rad izvoaa.402 U praksi se sree ugovor o inenjeringu, ugovor o ispitivanju zemljita, ugovor o graenju po sistemu klju u ruke i sl. Nekada graditelj, pored graenja, preuzima i obavezu da izradi projekt itd. Ugovor o graenju se od ovih ugovora razlikuje po svom predmetu. Premet obaveze izvoaa je da sagradi graevinu, odnosno izvede druge graevinske radove po odreenom projektu. Sve to se ne moe uvrstiti u graenje nije ni predmet ugovora o graenju i ne utie na njegov oblik.403

293

3. Zakljuenje ugovora
Ugovor o graenju zakljuuje se po optim pravilima za zakljuenje ugovora. On je zakljuen ako su se strane saglasile o bitnim elementima ugovora u pisanoj formi. Na zakljuenje ugovora o graenju primenjuju se i posebna pravila odreena imperativnim propisima. Investitor je u obavezi obezbedi potpunu tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta. Nezavisno od injenice da li je zakljuen ugovor o graenju objekat se moe graditi, odnosno izvoditi drugi graevinski radovi samo ako je prethodno pribavljeno odobrenje za izgradnju. Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju investitor, pored ostalog, podnosi i idejni projekat, dokaz o pravu svojine, odnosno ugovor o zakupa na graevinskom zemljitu (lan 91. Zakona o planiranju i izgradnji - ZPI). Zavisno od vanosti objekta, odnosno graevinskih radova, odobrenje za izgradnju izdaje organ nadlean za graevinarstvo u optini, gradu, odnosno gradu Beogradu ili ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva.404 Ugovor o graenju mora biti zakljuen u pisanoj formi. Ova forma je uslov punovanosti ugovora. Takoe, sve docnije izmene ili dopune ugovora moraju biti izvrene u pisanoj formi.405 Nije punovaan (nitav je) ugovor o graenju zakljuen usmeno. Ugovor o graenju smatra se punovanim iako nije zakljuen u pisanoj formi ako su ugovorne strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju (lan 73. ZOO).
402 403

404 405

Analogna primena lana 601. ZOO. Vidi: Vilus, J., Ugovor o graenju, odrednica u EIP, tom trei, strana 538; Klajn - Tati, V., op. cit., strana 59; Velimirovi, M., op. cit., strana 467. Vidi lan 89. ZPI. Vidi lan 67. ZOO.

294

4. Obaveze ugovornih strana

4.1. OBAVEZE IZVOAA 4.1.1. Administrativne obaveze Administrativne obaveze izvoaa radova odreene su imperativnim propisima. Pojedine administrativne obaveze pojavljuju se i kao ugovorne obaveze. Najvanije administrativne obaveze izvoaa su: 1) kontrola tehnike dokumentacije; 2) obavetavanje organa uprave koji mu je izdao odobrenje za izgradnju o poetku izvoenja radova; 3) odreivanje lica koje rukovodi graenjem; 4) voenje graevinskog dnevnika i knjige inspekcije; 5) obezbeenje sigurnosti objekata, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih objekata i saobraajnica); 6) obezbeenje objekata i okoline u sluaju prekida radova itd.406 4.1.2. Ugovorne obaveze Prouavanje tehnike dokumentacije. Izvoa je duan da blagovremeno i detaljno proui tehniku dokumentaciju na osnovu koje se izvode ugovoreni radovi. On je duan da od naruioca zatrai blagovremeno zatraiti objanjenje o nedovoljno jasnim pojedinostima. Objanjenje je traeno blagovremeno ako je naruiocu, preme okolnostima koje su od uticaja, dato dovoljno vremena da po zahtevu moe postupiti, a da ne nastupi zastoj u izvoenju radova.407 Izvoenje ugovorenih radova. Izvoa radova je duan izvesti ugovorene radove prema tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata odobrenje za izgradnju, u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme. Osim toga izvedeni radovi moraju obezbediti stabilnost objekta. Za svako odstupanje od projekta, odnosno ugovorenih radova, izvoa mora imati pismenu saglasnost naruioca. On ne moe zahtevati poveanje ugovorene cene za radove koje je izvrio bez takve saglasnosti. Suprotno tome, nepredviene radove izvoa moe izvesti i bez prethodne saglasnosti naruioca ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogunosti da pribavi tu saglasnost. Nepredvieni su radovi oni ije je preduzimanje bilo nuno zbog osiguranja stabilnosti objekta ili radi spreavanja nastanka tete, a izazvani su neoekivanom teom prirodom zemljita, neoekivanom pojavom vode ili drugim vanrednim i neoekivanim dogaajima. Izvoa ima pravo na pravinu naknadu za nepredviene radove koji su morali biti obavljeni.408 Izvoa moe, na osnovu podugovora, izvoenje pojedinih radova poveriti podizvoau. U tom sluaju, za radove koje je izveo podizvoa izvoa radova odgovara naruiocu kao da je radove izveo neposredno. Naime, odnos iz podugovora
406 407 408

Vidi l.113 - 120. ZPI. Uzansa 13. st. 1. i 2. Posebnih uzansi o graenju (Slubeni list SFRJ, broj 18/77. Vidi uzansu broj 19. Posebnih uzansi o graenju.

uspostavlja se izmeu izvoaa i podizvoaa radova. Naruilac radova nije u odnosu sa podizvoaem i on je za njega tree lice.409 Pridravanje ugovorenih rokova. Izvoa radova je duan da ugovorene radove zavri u predvienom roku. Rok za izgradnju graevine odnosno izvoenje drugih graevinskih radova poinje tei od uvoenja izvoaa radova u posao, osim ako strane drugaije ugovore.410 Ugovorne strane, po pravilu, predviaju da e izvoa radova u sluaju docnje u izvoenju radova platiti ugovornu kaznu naruiocu. Naruilac ima pravo na ugovornu kaznu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje. Ako je teta koju je naruilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo zahtevati razliku do pune naknade tete. Ukoliko je ugovorom predviena ugovorna kazna, a nije odreeno u kojim sluajevima se plaa, smatra se da je kazna ugovorena za sluaj neurednog ispunjenja ugovornih obaveza.411 Omoguavanje naruiocu da vri struni nadzor. Izvoa je u obavezi da naruiocu omogui stalni struni nadzor nad izvoenjem radova i kontrolu koliine i kvaliteta upotrebljenog materijala. Struni nadzor, prvenstveno, obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema tehnikoj dokumntaciji po kojoj je izdato odobrenje za izgradnju, kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehnikih normativa. Naruilac radova obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdato odobrenje za izgradnju. Vrenje nadzora je pravo, a ne obaveza naruioca. Izvoa radova se, ipak, ne moe osloboditi odgovornosti zbog nedostataka graevine radi toga to naruilac nije vrio nadzor ili ga nije vrio dovoljno struno.412 Obaveza obavetavanja naruioca. O svim vanijim okolnostima koje nastupe u izvoenju radova izvoa je duan obavestiti naruioca. Tako e izvoa prvenstveno obavetavati naruioca: o toku izvoenja radova, o okolnostima koje spreavaju ili oteavaju izvoenje radova, o prekidu radova i merama preduzetim na obezbeenju objekta, o nastavljanju radova itd. Obavetavanje izvoa obavlja tako to e naruioca obavestiti u pismenoj formi (pismom, teleprinterom, telegramom, telefaksom, elektronskom potom itd). Obavetavanje se moe obavljati i upisom u graevinski dnevnik, ali samo ako je drugi ugovara mogao ili morao biti upoznat s obavljenim upisom. Obavetenje koje nije uinjeno u pisanom obliku ili
409

295

410

411 412

Vidi: Klajn - Tati, V., ibidem, strana 90. Prema uzansi 50. Posebnih uzansi o graenju ustupanje radova treem licu nema uticaja na pravne odnose i meusobna prava i obaveze naruioca i izvoaa. Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 472; Vasiljevi, M., op. cit., strana 499; Jankovec, I., op. cit., strana 417. Potpunije o visini ugovorne kazne vidi uzanse br. od 52. do 57. Posebnih uzansi o graenju. Vidi: grupa autora, op. cit., strana 109.

296

upisano u graevinski dnevnik ne proizvodi pravno dejstvo.413 Izvoa odgovara za tetu naruiocu koja je prouzrokovana zbog toga to ga nije obavestio o okolnostima relevantnim za izvrenje ugovora o graenju.
4.2. OBAVEZE NARUIOCA

Predaja tehnike dokumentacije. Naruilac je duan predati izvoau, pre poetka izvoenja radova, tehniku dokumentaciju sa svim grakim, raunskim i opisnim prilozima potrebnim za izvoenje radova koji su predmet ugovora, na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju. Ako se u toku graenja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle predvideti, mora odstupiti od tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, investitor pribavlja odobrenje za izgradnju po izmenjenoj dokumentaciji. Uvoenja izvoaa u posao. Izvoa radova moe poeti sa izvoenjem ugovorenih radova ako ga prethodno naruilac uvede u posao. Izvoa je uveden u posao ako je naruilac ispunio sve obaveze bez ijeg prethodnog ispunjenja zapoinjanje radova faktiki nije mogue ili pravno nije doputeno. Uvoenje u posao obuhvata naroito: predaju gradilita, predaja izvoau tehnike dokumentacije, predaju izvoau odobrenja za izgradnju i obezbeenje sredstava za nansiranje izgradnju objekta i sredstava za plaanje obaveza na osnovu zakljuenog ugovora. Ako izvoa ne zapone radove u roku koji je odreen ugovorom odnosno odmah nakon uvoenja u posao, naruilac e mu ostaviti naknadni primereni rok za otpoinjanje radova. Ukoliko izvoa ne zapone radove ni u naknadnom primerenom roku, naruilac moe da raskine ugovor i zahteva od izvoaa naknadu tete. Vrenje nadzora nad izvoenjem radova. Naruilac ne samo da ima pravo da vri nadzor nad izvoenjem radova nego je to i njegova obaveza. Naruilac obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdato odobrenje za izgradnju. Plaanje ugovorene cene. Najvanija obaveza naruioca jeste da plati cenu izvoau za izvedene radove. Cena radova se moe odrediti po jedinici mere ugovorenih radova (jedinina cena) ili u ukupnom iznosu za ceo objekat (ukupno ugovorena cena). Ugovorena cena ne obuhvata nepredviene i naknadne radove. U praksi je uobiajeno da naruilac izvoau predaje predujam (avans) i plaanje vri sukcesivno prema kolinini izvedenih radova. Ako je ugovoren avans, a nije odreen rok isplate, avans se plaa pre poetka izvoenja ugovorenih radova. Ukoliko je ugovoreno da e naruilac izvoau plaati cenu radova sukcesivno, na osnovu izvedene koliine ugovorenih radova i ugovorenih cena, plaanje izvedenih radova vri se na osnovu situacija. Situacije mogu biti privremene i zavrne i njima se prikazuju radovi na nain i prema specikaciji koja je data u tehnikoj dokumentaciji. Privremenim situacijama obraunava se vrednost radova izvedenih u toku
413

Uzansa broj 8. Posebnih uzansi o graenju.

graenja, a ispostavljaju se za razdoblje od mesec dana. Zavrnu situaciju izvoa sastavlja i podnosi na isplatu nakon primopredaje izvedenih radova. Cena graenja moe biti ugovorena kao promenljiva ili kao nepromenljiva (ksna). Ako su strane ugovorile promenljivu cenu (ili nisu ugovorile ksnu cenu) izvoa moe zahtevati poveanje cene radova. Poveanje cene radova moe zahtevati izvoa, ako su se u vremenu izmeu zakljuenja ugovora i njegovog ispunjenja poveale cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova. Visina razlike u ceni koju moe zahtevati izvoa zavisna je od okolnosti da li je izvoa svoju obavezu ispunio u predvienom roku ili docnije. Izvoa, meutim, nema pravo na poveanje cene elemenata na osnovu kojih je odreena cena radova, ako je do poveanja cene dolo nakon njegovog padanja u docnju. Strane mogu ugovoriti kliznu skalu. Klauzulom o kliznoj skali strane prediaju da e cena zavisiti od cene materijala i od rada, kao i drugih elemenata koji utiu na visinu trokova izvoenja graevinskih radova, u odreeno vreme na odreenom tritu. Ako je ugovorena ksna cena (tj. da se nee menjati u sluaju ako su se posle zakljuenja ugovora poveale cene elemenata na osnovu kojih je ona odreena) izvoa moe, i pored takve odredbe ugovora, da zahteva izmenu cene radova. Takav zahtev izvoa moe, meutim, osnovano istai samo ako su se cene elemenata poveale u tolikoj meri da bi trebalo da cene radova bude vea za vie od deset procenata. U ovom sluaju, izvoa moe zahtevati samo razliku u ceni koja prelazi deset procenata, osim ako je do poveanja cene elemenata dolo posle njegovog dolaska u docnju.
4.3. PREDAJA IZGRAENOG OBJEKTA NARUIOCU

297

Upotrebna dozvola. Izvoa radova duan je da izvede radove prema odreenom projektu, na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju, a zatim da objekat predati naruiocu. Pre primopredaje objekta naruiocu organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju, po zahtevu naruioca, utvruje da li je objekat podoban za upotrebu. Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom i izdavanjem upotrebne dozvole. Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih odobrenjem za izgradnju odnosno po zavretku izgradnje dela objekta. Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.414 Primopredaja. Odmah posle zavretka radova izvoa obavetava naruioca da su radovi koji su predmet ugovora zavreni. Posle pribavljene upotrebne dozvole naruilac i izvoa duni su da bez odlaganja pristupe primopredaji i konanom obraunu. Ako se naruilac poeo koristiti objektom pre primopredaje smatra se da je primopredaja izvrena na dan poetka korienja. O primopredaji objekta sastavlja se zapisnik.
414

Vidi l. od 121 - 124. ZPI.

298

Konani obraun. Konanim se obraunom raspravljaju odnosi izmeu strana i utvruje izvrenje njihovih meusobnih prava i obaveza iz ugovora. Konaan obraun obavlja se nakon primopredaje izvedenih radova. Rad na konanom obraunu zapoinje odmah posle primopredaje, a zavrava se u roku od 60 dana od dana primopredaje. Ovim obraunom obuhvaeni su svi radovi izvedeni na osnovu ugovora, ukljuujui i nepredviene i naknadne radove to ih je izvoa bio duan ili ovlaen izvesti, bez obzira na to jesu li radovi obuhvaeni privremenom situacijom.
4.4. ODGOVORNOST IZVOAA RADOVA ZA TETU 4.4.1. Odgovornost za nedostatke

Izvoa na osnovu ugovora odgovara naruiocu za vidljive i skrivene nedostatke radova. On garantuje da su izvedeni radovi u vreme primopredaje u skladu s ugovorom, propisima i pravilima struke i da nemaju mana koje onemoguavaju ili smanjuju njihovu upotrebnu vrednost ili njihovu prikladnost za redovnu upotrebu odnosno upotrebu odreenu ugovorom. Naruilac je duan pregledati izvedene radove im je to po redovnom toku stvari mogue i o naenim vidljivim nedostacima bez odlaganja obavestiti izvoaa. Ako naruilac na poziv izvoaa da pregleda i primi radove to ne uradi bez opravdanog razloga, smatra se da su radovi primljeni. Posle pregleda i primanja izvedenih radova izvoa vie ne odgovara za vidljive nedostatke tj. one koji su se mogli opaziti obinim pregledom, izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naruiocu (bio je nesavestan). Skriveni nedostatak se nije mogao opaziti obinim pregledom prilikom primopredaje radova. Izvoa radova odgovara i za skrivene nedostatke bez obzira da li mu je to bilo poznato. Naruilac se moe pozvati na skrivene nedostatke pod uslovom da o njima obavesti izvoaa to pre, a najdue u roku od mesec dana od njihovog otkrivanja. Istekom dve godine od primopredaje radova, naruilac se vie ne moe pozivati na skrivene nedostatke. Naruilac koji je uredno obavestio izvoaa da izvedeni radovi imaju nedostataka moe da od njega zahteva da nedostatke ukloni i za to mu odrediti primereni rok. On ima pravo i na naknadu tete koju zbog toga trpi. Ako izvreni radovi imaju takve nedostatke da je objekat neupotrebljiv ili su radovi obavljeni suprotno izriitim uslovima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostataka, da raskine ugovor i zahteva naknadu tete. Prava naruioca prema izvoau zbog nedostatka graevine prelaze i na sve docnije sticaoce graevine ili njenog dela. Docnijim sticaocima, meutim, ne tee novi rok za obavetenje i tubu, ve im se uraunava rok prethodnika.
4.4.2. Odgovornost izvoaa i projektanta za solidnost objekta (graevine)

Izvoa odgovara za nedostatke u izradi graevine koji se tiu njene solidnosti, ako bi se ti nedostaci pokazali za vreme od deset godina od primopredaje

radova.415 Nasuprot solidnosti nesolidnost oznaava takav nedostatak u konstrukciji ili izgradnji objekta416 zbog koga objekat nema svojstva sigurnosti (izdrljivosti i trajnosti). Takav objekat ne odgovara stanju nauke i tehnike, propisanim standardima i pravilima graevinske struke u vreme graenja.417 Izvoa radova odgovara i za nedostatke zemljita na kome je podignuta graevina, koji bi se pokazali za vreme od deset godina od primopredaje objekta. On nije odgovoran za nedostatke zemljita ako je specijalizovana organizacija dala struno miljenje da je zemljite podobno za graenje, a u toku graenja se nisu pojavile okolnosti koje dovode u sumnju osnovanost strunog miljenja. Za solidnost graevine odgovara i projektant ako je nesolidnost graevine posledica nedostataka u projektu. Odgovornost projektanta se ne moe iskljuiti zbog toga to on radi po uputstvima naruioca.418 Naruilac, koji se deklarie kao proizvoa stanova koje prodaje kupcima, solidarno sa izvoaima odgovara sticaocima stanova za solidnost objekta. Izvoa i projektant odgovaraju za solidnost graevine naruiocu, ali i svakom drugom sticaocu objekta. Takva odgovornost je zakonska i ne moe se ugovorom iskljuiti. Naruilac ili drugi sticalac duan je o nedostacima objekta obavestiti izvoaa i projektanta u roku od est meseci od dana kad je nedostatak ustanovio, inae gubi pravo da se pozove na njega. Obavetenje se moe uiniti samo u okviru objektivnog roka od deset godina. Pravo naruioca odnosno drugog sticaoca prema izvoau, odnosno projektantu po osnovu njihove odgovornosti za nedostatak prestaje za godinu dana raunajui od dana kad je naruilac, odnosno sticalac obavestio projektanta, odnosno izvoaa o nedostatku. Naruilac, odnosno sticalac objekta koji je uredno obavestio izvoaa radova da objekat ima nedostataka koji utiu na solidnost graevine, moe zahtevati od izvoaa da nedostatke objekta otkloni i za to mu odrediti primeren rok. Ako izvoa ne otkloni nedostatke u roku koji mu naruilac odredi, naruilac moe otkloniti nedostatke na raun izvoaa, ali je pri tome duan postupati kao dobar privrednik.419 Naruilac, odnosno sticalac moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete, ne traei prethodno otklanjanje nedosatataka, kad objekat ima takav nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen suprotno graevinskoj dozvoli.
415

299

416 417 418 419

Latinska re solidus znai ceo, vrst, jedar, tvrd - vidi: orevi, J., Latinsko - srpski renik, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint knjige iz 1886), strana 1398. O pojmu objekta vidi lan 2. taka 11. ZPI i uzansu broj 9. taka 4. Posebnih uzansi o graenju. Klajn - Tati, V., op. cit., strana 96. Vidi: grupa autora, op. cit., strana 122. Vidi: uzanse br. 90. i 91. Posebnih uzansi o graenju; Vrhovek, M. i Kozar, V., Prava naruioca u sluaju nedostatka graevine, Pravo - teorija i praksa, broj 3/1998, str. 25 - 29.

300

4.4.3. Odgovornost naruioca i izvoaa radova Naruilac i izvoa radova na nepokretnosti solidarno odgovaraju treem licu za tetu koja mu nastane u vezi sa izvoenjem tih radova. Tree lice nije strana u ugovoru te je ova vrsta odgovornosti vanugovorna. Naruilac i izvoa odgovaraju solidarno za navedenu tetu do primopredaje radova. Izvoa koji je prekinuo radove i ostavio nedovrene objekte odgovara, zajedno sa naruiocem, za tetu koja je zbog toga nastala treim licima.420

X.

UGOVOR O PEDICIJI (OTPREMANJU)

1. Pojam i osobine

Ugovorom o pediciji (otpremanju) obavezuje se jedna strana (pediter, otpremnik) drugoj strani (nalogodavcu, komitentu) da radi prevoza odreene stvari na odreenoj relaciji zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca ugovor o prevozu i preduzme druge pravne i faktike radnje potrebne za izvrenje prevoza, a nalogodavac se obavezuje da mu za to isplati naknadu. Ugovorne strane zakljuuju ugovor o pediciji sa ciljem da se organizuje prevoz stvari. Iako je ovaj ugovor blizak ugovoru o prevozu stvari, on se od njega razlikuje. Ugovorom o prevozu stvari prevozilac se obavezuje da stvar koju primi na prevoz preveze i preda na odreenom mestu poiljaocu ili odreenom licu. Prevozilac u ugovoru o prevozu preduzima, prema tome, direktno (sam) faktike radnje dok pediter, pored faktikih radnji vri i pravne radnje (zakljuuje u svoje ime i za raun nalogodavca ugovor o prevozu) tako da ne mora direktno da vri prevoz robe. Na osnovu ugovora o pediciji pediter, po pravilu, zakljuuje u svoje ime a za raun nalogodavca, sa treim licem ugovor o prevozu stvari i druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza (na primer, ugovor o uskladitenju), zbog ega se pedicija, pre nego to je postala imenovan ugovor, smatrala kao podvrsta ugovora u komisionu. Osim toga, u pediciji se mogu prepoznati i elementi ugovora o trgovinskom zastupanju. Blisko srodstvo pedicije sa ugovorima o komisionu i trgovinskom zastupanjem proizilazi iz lana 829. ZOO, koji je propisao supsidijarnu primeni pravila iz tih ugovora na odnose izmeu nalogodavca i otpremnika koji nisu posebno ureeni ugovorom o pediciji. Ugovor o pediciji, shodno tome, sadri i karakteristike naloga jer se na ugovor o komisionu shodno primenjuju pravila o nalogu, ukoliko pravilima o komisionu nije drugaije odreeno. Ugovor o pediciji je punovaan i kada pediter ne preuzme ugovornu obavezu da e zakljuiti ugovor u svoje ime a za raun komitenta. Relevantno je da se pediter obavee komitentu da e mu pruiti odgovarajuu strunu uslugu sa ciljem prevoza stvari (tako da i sam izvri prevoz stvari) i zatite njegovih interesa.421
420 421

Vasiljevi, M., op. cit., strana 511. Cari, S., komentar lana 877. u Komentaru Zakona o obligacionim odnosima, Savremena admnistracija, Beograd, 1995, tom drugi, strana 1374.

Ugovor se smatra zakljuenim kad strane postignu saglasnost o bitnim sastojcima ugovora: prevozu odreene stvari na odreenoj relaciji. Po jednom miljenju, pored ovog, drugi bitni sastojak ugovora je naknada.422 Ako je naknada odreena ugovorom o pediciji tada ona ima svojstvo bitnog sastojka ugovora, pored prevoza odreene stvari na odreenoj relaciji (kao to i neki drugi sastojci uneseni u ugovor mogu dobiti takav znaaj: na primer, odredba da e nalogodavac robu predati skladitaru na uvanje). Kada strane ne ugovore visinu naknade ugovor je punovaan. U tom sluaju visina naknade odreuje se na osnovu optih uslova poslovanja, a u nedostatku takvog akta, naknadu odreuje sud. Ugovor o pediciji je dvostrano obavezan, teretan, imenovan i neformalan. U praksi pediter (otpremnik) unapred odreuje opte uslove ugovora koji obavezuju nalogodavca ako su mu bili poznati ili morali biti poznati u asu zakljuenja ugovora. Nalogodavac, po pravilu, upuuje pediteru ponudu za zakljuenje ugovora. Ako pediter nee da prihvati ponueni nalog koji se odnosi na te poslove, duan je da o tome bez odlaganja obavesti nalogodavca, inae odgovara za tetu koju bi zbog toga pretrpeo nalogodavac (supsidijarna primena lana 750. ZOO). pediter ponudu moe prihvatiti izriito ili preutno. Dobijeni nalog pediter je duan izvriti ako ga nije odmah odbio. Smatra se da je tada ugovor zakljuen u trenutku kad je ponuda, odnosno nalog stigao ponuenom. Nalogodavac moe po svojoj volji odustati od ugovora. U tom sluaju duan je naknaditi otpremniku sve trokove koje je dotle imao i isplatiti mu srazmeran deo naknade za dotadanji rad.

301

2. Obaveze ugovornih strana

2.1. OBAVEZE PEDITERA
Upozorenje na nedostatke naloga

pediter je u obavezi da sa panjom dobrog privrednika iz te oblasti utvrdi da li nalog koji je primio ima nedostatke. Ako utvrdi da nalog ima nedostatke (na primer: da je pogreno odreeno mesto pretovara robe, put kojim bi robu trebalo prevesti) duan je da na to upozori nalogodavca, a naroito na one koji ga izlau veim trokovima ili teti. Ukoliko stvar nije upakovana ili na drugi nain nije spremljena za prevoz kako treba, otpremnik je duan upozoriti nalogodavca na te nedostatke, a kad bi ekanje da ih nalogodavac ukloni bilo od tete za njega, otpremnik je duan da ih ukloni na raun nalogodavca. Obaveza peditera da nalogodavca upozorava na nedostatke naloga ne odnosi se samo na nedostatke naloga na osnovu kojih je zakljuen ugovor o pediciji, nego i na nedostatke svih docnijih naloga koji su tetni za nalogodavca.
422

Velimirovi, M., op. cit., strana 221.

302

Izvrenje naloga

Radi izvrenja naloga pediter preduzima pravne i faktike radnje sa ciljem organizovanja prevoza robe od jednog do drugog mesta. Najee pravne radnje koje obavlja pediter su: preuzimanje robe od nalogodavca ili treeg lica, kontrolisanje koliine i kvaliteta robe, zakljuenje ugovora (o prevozu robe, o osiguranju robe, o uskladitenju robe). pediteru mogu biti poverene i faktike radnje kao to su: klasiranje, obeleavanje, i pakovanje robe, dovoenje i odvoenje robe do transportnog sredstva, utovar i istovar robe itd. Prilikom izvrenja naloga pediter je u obavezi da postupa u skladu sa interesima nalogodavca i sa panjom dobrog privrednika. Tako je je duan da se pridrava uputstava o pravcu puta, sredstvima i nainu prevoza, kao i ostalih uputstava dobijenih od nalogodavca. Ako nije mogue postupati po uputstvima sadranim u nalogu, otpremnik je duan traiti nova uputstva, a ako za to nema vremena ili je to nemogue, pediter je duan postupati kako to zahtevaju interesi nalogodavca. O svakom odstupanju od naloga pediter je duan bez odlaganja da obavesti nalogodavca. Ukoliko nalogodavac nije odredio ni pravac puta ni prevozno sredstvo, odnosno nain prevoza, otpremnik e ih odrediti kako to zahtevaju interesi nalogodavca u datom sluaju. Otpremnik je duan da prethodno snosi trokove radi izvrenja naloga o otpremanju stvari. pediter je odgovoran za prouzrokovanu tetu nalogodavcu ako ne postupa po uputstvima nalogodavca, a naroito ako od njih odstupi.
uvanje i osiguranje robe

pediter je u obavezi da uva poverenu robu sa panjom dobrog privrednika. Ako to drugo nije ugovoreno za peditera nastaje obaveza i ovlaenje da robu preda na uvanje odreenom skladitu i o tome obavesti nalogodavca. Nalog za otpremu stvari preko granice sadri obavezu za peditera da sprovede potrebne carinske radnje i isplati carinske dabine za raun nalogodavca. Ugovorom se ova obaveza peditera moe iskljuiti. pediter je u obavezi da lino izvri carinske radnje. Ako je izvrenje naloga poverio drugom licu umesto da ih sam izvri, odgovara za njegov rad. pediter nije duan da osigura robu nalogodavca. Obaveza osiguranja robe za peditera nastaje samo ako je izriito ugovorena.423 Ako je ugovoreno da je pediter obavezan da osigura poiljku, ali ugovorom nije odreeno koje rizike bi osiguranje trebalo da obuhvati, otpremnik je duan da osigura stvari od uobiajenih rizika.
Polaganje rauna o radu

pediter je obavezan da nakon zavrenog posla (organizovanja prevoza odreene stvari i preduzimanja ostalih pravnih i faktikih radnji) poloi raun nalogodavcu.
423

Osiguranje robe (poiljke) razlikuje se od osiguranja pedicije (tj. osiguranju od odgovornosti peditera prema nalogodavcu na osnovu ugovora o pediciji) i osiguranja prevoznog sredstva kao i obaveznog osiguranja od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 557; Cari, S., op. cit., strana 1386.

On je duan da preda bez odugovlaenja nalogodavcu sve to je primio na osnovu obavljanja poverenih poslova. Takoe, pediter e na svog nalogodavca preneti prava i potraivanja koja je stekao prema treim licima sa kojima je obavio posao za svog nalogodavca (supsidijarna primena lana 780. ZOO).424 Prema zahtevu nalogodavca otpremnik je duan poloiti raun i u toku izvravanja naloga. Zakon nije propisao formu u kojoj se polae raun. Uobiajeno je da se raun polae u pisanom obliku (na odgovarajuim formularima), dok je usmeno polaganje rauna izuzetno.425
2.2. OBAVEZE NALOGODAVCA
Omoguavanje obavljanja posla

303

Nalogodavac je obavezan da omogui pediteru da obavi naloeni posao. Tako je nalogodavac u obavezi da pediteru preda robu radi organizovanja prevoza i sva potrebna robna dokumenta: isprave o poreklu robe, dokaze o kontroli i kvalitetu robe i isprave neophodne za njeno carinjenje. Da bi izvrio ugovorene obaveze usluge peditera moraju biti prilagoene osobinama nalogodavevih stvari iji prevoz organizuje. Radi toga je nalogodavac duan pediteru saoptiti sva potrebna obavetenja o robi. U poslovnoj praksi uobiajeno je da nalogodavac popunjava dispoziciju ili drugi obrazac u koju unosi sve relevantne podatke o robi. Ovi podaci su vani za pojedine vrste stvari za koje je predviena posebna vrsta prevoza.426 Nalogodavac je naroito u obavezi da obavesti otpremnika o osobinama stvari kojima moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara ili nanesena teta. Ako se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je duan da obavesti o tome peditera i saoptiti mu njihovu vrednost u asu predaje radi otpremanja.
Isplata naknade

Visina naknade koju je nalogodavac obavezan da isplati pediteru odreuje se ugovorom. Ako naknada nije ugovorena nalogodavac duguje naknadu odreenu tarifom ili nekim drugim optim aktom. Kada naknada nije predviena ugovorom ni optim aktom naknadu odreuje sud. pediter stie pravo na naknadu kad izvri svoje obaveze iz ugovora o otpremanju. Strane mogu ugovorom predvideti da se naknada plaa u nekom drugom trenutku. Isplata naknade unapred retko se ugovara zbog toga to su u vreme zakljuenja ugovora o pediciji neizvesne relevantne injenice od kojih zavisi visina naknade (o trajanju prevoza, carinskih formalnosti, o vremenu uvanja stvari u javnom skladitu itd).
424 425 426

Vidi: Vasiljevi, M., ibidem; Velimirovi, M., op. cit., strana 233; Jankovec, I., op. cit., strana 478. Vidi: Cari, S., op. cit., strana 1388; Velimirovi, M., ibidem. Vidi: Cari, S., op. cit., strana 1392.

304

Nalogodavac je u obavezi da naknadu plati pediteru. Ugovorom moe biti predvieno da e tu naknadu platiti neko trei - na primer, primalac stvari. Ukoliko primalac stvari odbije da isplati naknadu pediteru on je moe zahtevati od nalogodavca. Kad je ugovorom o pediciji odreena jedna ukupna svota za izvrenje naloga o otpremanju stvari (ksna naknada), ona obuhvata naknadu po osnovu otpremanja i naknadu za prevoz i naknadu svih ostalih trokova, ako nije to drugo ugovoreno. pediter moe u izvravanju dobijenih naloga organizovati zbirnu otpremu, osim ako je ugovorom to iskljueno.427 Ako zbirnom otpremom postigne razliku u vozarini u korist nalogodavca, otpremnik ima pravo na posebnu dodatnu naknadu. Naknada peditera za uinjene usluge ne moe biti nesrazmerno velika prema uinjenoj usluzi. U tom sluaju sud je moe, na zahtev nalogodavca sniziti na pravian iznos.
Naknada trokova

Nalogodavac je obavezan naknaditi pediteru potrebne trokove uinjene radi izvrenja naloga o otpremanju stvari. Naknauju se samo nuni i korisni trokovi428 koje je pediter uinio radi izvrenja naloga. pediter stie pravo na naknadu odmah poto je trokove uinio, ali ugovorom moe biti predviena obaveza nalogodavca da na zahtev otpremnika plati unapred odreeni iznos (predujam) za trokove koje zahteva izvrenje naloga o otpremanju stvari.

XI. UGOVOR O PREVOZU STVARI ELEZNICOM

1. Pojam i obeleja ugovora
Ugovorom o prevozu stvari eleznicom prevozilac se obavezuje da stvar eleznicom preveze od otpravne do uputne stanice i da je preda primaocu, a primalac da prevoziocu plati ugovorenu prevozninu.429 Ugovorne strane u ovom ugovoru su prevozilac i primalac. Poiljalac stvari je, meutim, esto tree lice. Prevozilac je elezniko transportno preduzee koje, na osnovu ugovora, prevozi putnike i stvari. Primalac je lice ovlaeno da u uputnoj stanici (mestu opredeljenja)
427

428 429

pediter kod zbirne pedicije sakuplja vei broj poiljki razliitih nalogodavaca prema prevoznim pravcima, tako da vei broj poiljki predaje prevoziocu sa ciljem prevoza u odreenom pravcu - vidi: Cari, S., op. cit., strana 1395. Vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 558. Vidi: lan 31. stav 1. ZUP; lan 648. stav 1.; Velimirovi, M., op. cit. strana 286; Vasiljevi, M., op. cit., strana 597; Jankovec, I., op. cit., strana 441. O meunarodnom eleznikom prevozu vidi: Etinski, R., Osnovni izvori meunarodnog saobraajnog prava, Pravni fakultet Novi sad, Novi Sad, 1991, strana 31, 32. i str. 129 - 135.

iskupi tovarni list i preuzme stvar predatu na prevoz. Poiljalac je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Ugovor je zakljuen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Bitni sastojci ugovora o prevozu stvari eleznicom su oznaenje stvari (robe) koju bi trebalo prevesti, odreenje uputne stanice i oznaenje prevoznine. Sve vrste prevoza regulisane su odredbama l. od 648. do 685. ZOO, a pojedinim zakonima posebne vrste prevoza. Prevoz stvari eleznicom regulisan je Zakonom o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju(ZUP). U meunarodnom pravu prevoz robe eleznicom regulisan je odgovarajuim konvencijama.430 Ugovor o prevozu stvari eleznicom je dvostrano obavezan (stvara obaveze za prevozioca i primaoca) i athezioni (priprema ga prevozilac na obrascu, u skladu sa tarifom). On je neformalan (zakljuuje se prostom saglasnou volja) i realan ugovor (nastaje kad je prevoziocu predata stvar na prevoz431). U ugovoru o prevozu stvari elenicom mogu se prepoznati elementi ugovora o delu, ugovora o zakupu, ugovora o ostavi i ugovora o zastupanju. On, meutim, predstavlja poseban imenovani ugovor regulisan ZUP.

305

2. Vrste ugovora
Ugovor o prevozu stvari eleznicom moe se, s obzirom na razliite kriterijume, podeliti na vie vrsta. On se, uobiajeno, razvrstava: 1) prema teritoriju na kojoj se prevoz obavlja, 2) prema brzini prevoza, 3) prema nainu prevoza robe. Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja prevoz stvari eleznicom moe biti meunarodni i unutranji. Meunarodni prevoz je onaj kod koga se otpravna stanica uputna stanica nalaze na teritorijama razliitih drava ili ako se prevoz obavlja preko teritorije druge zemlje u tranzitu. Ovu vrstu prevoza uglavnom reguliu meunarodne konvencije. Unutranji (domai) prevoz jeste prevoz koji se obavlja izmeu otpravne i uputne stanice koje se nalaze na teritorije iste drave. Na takav prevoz se primenju domai propisi.432 Prema brzini prevoza prevoz stvari eleznicom moe biti sporovozni, brzovozni i ekspresni. Sporovozni prevoz je uobiajeni nain prevoza stvari eleznicom. Rok za prevoz stvari od otpravne do uputne stanice je, u odnosu na ostale naine prevoza, dui. Ako strane izriito ne ugovore brzinu prevoza smatra se sa su imale u vidu sporovozni prevoz. U brzovoznom prevozu previen je krai rok za poetak prevoza, obavljanje prevoza i predaju stvari primaocu, u odnosu na sporovozni prevoz. Ekspresni prevoz je prevoz stvari eleznicom u najkraem roku, pod posebnim uslovima. Prevoz stvari obavlja se prvim vozom bez odlaganja. Taj voz ima specijalan tretman. U ovom
430 431 432

Vidi: Etinski, R., op. cit., str. 129 - 135. Vidi lan 31. stav 2. ZUP. Kapor, V. i Cari, S., Ugovori robnog prometa, Finansijski studio, Beograd, 1969, strana 294.

306

sluaju ekspresni prevoz moe se obavljati i vozom za prevoz putnika. Za ovakav nain prevoza plaa se najvii iznos prevoznine. Prema nainu prevoza prevoz stvari eleznicom razlikuju se kolske (vagonske) i denane (kamadne) poiljke stvari. Kolska poiljka se predaje na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Ova poiljka je tea od 5 tona i iskljuivo za tu stvar su neophodna jedna kola (vagon). Denana poiljka se predaje na prevoz na osnovu jednog tovarnog lista. Njena teina ne moe prelaziti 5 tona, tako da za ovu poiljku nisu neophodna jedna kola (vagon).

3. Tovarni list
Tovarni list je isprava koja prati stvari u prevozu, a slui kao dokaz da je zakljuen ugovor o prevozu stvari i da je oznaena roba primljena na prevoz u odreenom stanju. Poiljalac je duan da za svaku poiljku preda prevoziocu tovarni list na obrascu prevozioca. Za ekspresni prevoz izdaje se poseban tovarni list (ekspresni list). Poiljalac odgovara za tanost podataka i izjava koje se unose u tovarni list, kao i za tanost podataka i izjava koje na njegov zahtev unese prevozilac. Tovarni list sadri: mesto i datum njegovog sastavljanja i izdavanja; naziv uputne stanice, prema imeniku eleznikih stanica; ime i prezime, odnosno naziv primaoca i njegovu adresu; naznaenje vrste i mase stvari; broj kola; ime i prezime, odnosno naziv poiljaoca, njegovu adresu i potpis, koji moe biti zamenjen svojerunim potpisom i peatom; ig otpravne stanice; prevozne i druge trokove; spisak isprave koje se prilau uz tovarni list. Tovarni list moe da sadri i druge sastojke (rok isporuke itd). Pored originala tovarnog lista izdaje se njegov duplikat. Original tovarnog lista prati poiljku. Duplikat tovarnog lista zadrava poiljalac. On, meutim, nema vanost tovarnog lista koji prati poiljku. Tovarni list je, po pravilu, isprava koja se ne moe prenositi. Poiljalac i prevozilac ovu zakonsku pretpostavku mogu otkloniti tako to e ugovoriti da e tovarni list biti prenosiv (prenosivi tovarni list). Prenosivi tovarni list je hartija koju prevozilac moe izdati po naredbi ili na donosioca. Ova vrsta tovarnog lista omoguava poiljaocu da, za vreme prevoza, raspolae poiljkom.433

4. Obaveze ugovornih strana

4.1. OBAVEZE PREVOZIOCA

Prijem stvari. Prevozilac je duan primiti stvar na direktan prevoz od otpravne do uputne stanice, bez obzira na to koliko prevozilaca uestvuje u prevozu. On ne moe primiti na prevoz stvari iji je prevoz eleznicom zakonom zabranjen. Stvar za koju je propisano da se moe prevoziti samo u odreenim uslovima moe se primiti na prevoz ako su ti uslovi ispunjeni (ako je stvar upakovana na odreeni
433

Jankovec, I., ibidem; Vlimirovi, M., op. cit., strana 296.

nain, ako je stvar podesna za prevoz eleznicom itd). Poiljalac je odgovoran za tetu prouzrokovanu prevoznom sredstvu i drugim stvarima dejstvom svojstava stvari koja je predata na prevoz prevoziocu ako mu ta svojstva nisu bila poznata ili mu nisu morala biti poznata. Tovarenje poiljke (stvari). Prevozilac je obavezan da utovari denane poiljke. Po pravilu, kolsku poiljku tovari poiljalac. U tom sluaju prevozilac je obavezan da poiljaocu blagovremeno dostavi kola (vagon). Proveravanje i utvrivanje mase i sadrine poiljke. Prilikom prijema denanih stvari na prevoz koje sam tovari, prevozilac je obavezan da utvrdi masu i sadrinu poiljke. Prevozilac je duan da utvrenu masu i broj komada poiljke upie u tovarni list i da ga overi. Ako je primio na prevoz kolsku poiljku prevozilac ima pravo da proveri da li su podaci o poiljci upisani u tovarnom listu tani i da li su ispunjeni posebni uslovi za prevoz te stvari. Masu i sadrinu poiljke prevozilac moe proveriti u usputnoj stanici samo ako to zahtevaju potrebe saobraaja, carinski i drugi propisi. Prevoz stvari. Prevozilac je duan izvriti prevoz stvari od otpravne do uputne stanice. On je duan obaviti prevoz stvari ugovorenom prugom. Ako nije ugovoreno kojom prugom treba da se izvri prevoz, prevozilac je duan izvriti ga onim putem koji najvie odgovara interesima poiljaoca. Prevozilac je duan da preveze stvar u ugovorenom roku (rok isporuke). U sluaju da rok isporuke nije ugovoren, prevozilac je duan da prevoz izvri za vreme koje je, s obzirom na duinu puta i vrstu prevoza, uobiajeno za prevoz odreene stvari. Strane ugovorom odreuju od kog trenutka tee rok za isporuku stvari. Ako to nisu uinile rok isporuke poinje da tee narednog dana od dana prijema stvari na prevoz, a za lako kvarljivu stvar i za ivu ivotinju predatu pre podne - do 12 asova istog dana (lan 8. stav 3. ZUP). Rok isporuke ne tee za vreme zadravanje poiljke, u sluajevima odreenim ZUP, a za to nema krivice prevozioca. Prevozilac se moe pozivati na produenje roka isporuke zbog uzroka navedenih u ZUP samo ako je uzrok i trajanja zadravanja poiljke upisao u tovarni list. Ako pri prevozu stvari nastupe smetnje koje se mogu otkloniti prevozom pomonim putem, stvar e se prevesti do uputne stanice tim putem bez naplate vee prevoznine. Obavljanje carinskih i drugih formalnosti. Strane mogu ugovoriti da e prevozilac u toku prevoza, za raun korisnika prevoza, da obavlja carinske i druge propisane radnje. Prevozilac je, u tom sluaju, duan da tovarnom listu priloi isprave propisane za izvrenje radnji koje se, na osnovu carinskih i drugih propisa, moraju obaviti pre izdavanja poiljke primaocu. Izvrenje naloga u toku prevoza. Prilikom prevoza poiljke prevozilac je duan postupati po nalozima ovlaenih lica. Nalozi ovlaenih lica predstavljaju jednostrane izjave volje i mogu biti razliiti. Iz njih se izdvajaju nalozi kojima se menja ugovor o prevozu. Zahtev za izmenu ugovora o prevozu, kao i potvrda

307

308

o prijemu zahteva, moraju biti uinjeni u pismenoj formi. Od svojstva tovarnog lista zavisi ko je ovlaen da zahteva izmenu ugovora. Ako je izdat neprenosivi tovarni list, pravo da izmeni ugovor o prevozu ima poiljalac (da, na primer, zahteva da mu se stvar vrati u otpravnu stanicu, da se prevoz stvari uz put zaustavi itd.). U tom sluaju je obavezan da prevoziocu naknadi trokove izazvane izmenom ugovora o prevozu. Na osnovu neprenosivog tovarnog lista primalac poiljke ima pravo da izmeni ugovor o prevozu ako poiljalac u tovarnom listu naznai da primalac ima pravo da raspolae poiljkom, ili ako mu poiljalac preda duplikat tovarnog lista. Kada je izdat prenosivi tovarni list, stvarima predatim na prevoz moe raspolagati samo ovlaeni imalac tovarnog lista. To pravo stie imalac tovarnog lista ako je ispunio sve obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista. Zahtev za izmenu ugovora o prevozu prevozilac moe odbiti u sluajevima predvienim lanom 54. ZUP. Ako prevozilac ne postupi po zahtevu za izmenu ugovora, a ne postoje zakonski uslovi da se zahtev odbije, odgovoran je za tetu koja zbog toga nastane. uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da uva poiljku koju je primio na prevoz. Obaveza nastaje od momenta preuzimanja stvari od poiljaoca i traje do predaje primaocu. uvanje poiljke nije, prema tome, ogranieno samo za vreme njenog prevoza. Prevozilac je duan skrenuti panju poiljaocu na nedostatke pakovanja koji se mogu opaziti, inae odgovara za oteenje poiljke koje bi se desilo zbog tih nedostataka (lan 658. stav 2. ZOO). Obaveza uvanja sastoji se u ouvanju stvari u ispravnom stanju. Da bi poiljka ostala u ispravnom stanju prevozilac mora preduzeti sve potrebne mere sa naroitom panjom - kao dobar prevozilac. Predaja stvari primaocu. Prevozilac je obavezan da obavesti primaoca o prispeu poiljke u uputnu stanicu. On nije duan da izvesti primaoca da je poiljka stigla ako je ugovorom predvieno: da se ne vri izvetavanje o prispeu poiljke ili da e poiljka ostati na stanici ili da e se dopremiti u poslovne prostorije ili stan primoca, ako je primalac ovlastio drugo lice da robu preuzme na uputnoj stanici itd. Prevozilac, po prirodi odnosa, nije u obavezi da izvetava primaoca poiljke koji je imalac prenosivog tovarnog lista koji glasi na donosioca. O prispeu poiljke prevozilac e obavestiti primaoca, bez odlaganja, im poiljku pripremi za izdavanje. Pri izvetavanju, prevozilac mora da naznai rok u kome primalac mora preuzeti poiljku. Izvetavanje se moe obaviti na razliite naine: preporuenim pismom, telegramom, telefonom, telefaksom, elektronskom potom itd. Prevozilac je duan da u uputnoj stanici koju je oznaio poiljalac izda primaocu originalni tovarni list i stvar. Tovarni list i stvar izdaju se, umesto primaocu, donosiocu izvetaja o prispeu stvari na kome je primalac potvrdio prijem. Primalac e potvrditi prijem stvari i uplatiti iznose naznaene u tovarnom listu. Plaanje obaveza kojima se tereti primalac u tovar-

nom listu oznaava se i kao iskupljivanje tovarnog lista. Ako je izdat neprenosivi tovarni list, prevozilac e stvar predati njegovom zakonitom imaocu. Isto pravno dejstvo kao i izdavanje stvari primaocu ima predaja stvari drugom prevoziocu, javnom skladitu, pediteru i carinskim ili drugim nadlenim organima ili davanje stvari na privremeni smetaj. Stvari se primaocu predaju faktiki (iz ruke u roku) i simbolino. Faktiki se predaju denane stvari jer ih (po pravilu) utovara i istovara prevozilac. Simbolino se predaju stvari predajom tovarnog lista. Na ovaj nain predaje se kolska poiljka (kolsku poiljku tovari poiljalac, a istovara primalac). Ukoliko prevozilac ili primalac stvari utvrde ili posumnjaju da postoji potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari primljene ne prevoz, utvrdie stanje stvari i o tome sainiti zapisnik.434 Primalac je duan da stvar odnese u ugovorenom roku i u redovnom radnom vremenu odreenom za uputnu stanicu. Ako je rok za odnoenje prekoraen za vie od 24 sata, prevozilac moe: istovariti stvar i dati je na privremeni smetaj, ili je predati pediteru, javnom skladitu ili drugom prevoziocu radi dostave primaocu, s tim to odgovara za njihov izbor. Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari, posle prekoraenja roka za odnoenje stvari vie od 24 sata, snosi primalac, kao i sve trokove koji su zbog toga nastali.435
4.2. OBAVEZE POILJAOCA (OVLAENJA PREVOZIOCA)

309

Poiljalac je obavezan da prevoziocu plati prevozninu - cenu za izvreni prevoz robe (prevoznina). To je glavna obaveza poiljaoca. Osim prevoznine poiljalac duguje i ostale prevozne trokove (dodatak na prevozninu, naknada za sporedne usluge i sl.) i druge trokove nastale u toku prevoza (na primer: trokove nastale izvrenjem carinskih i drugih radnji pred nadlenim dravnim organima, uvanje robe436). Prevozninu sa ostalim prevoznim trokovima i druge trokove plaa poiljalac. Ove trokove obavezan je platiti prevoziocu primalac ako iskupi tovarni list, a poiljalac nije preuzeo na sebe plaanje trokova. Sporazum primaoca stvari i treeg lica o preuzimanju trokova prevoza ne oslobaa primaoca obaveze plaanja tih trokova ako na takav sporazum nije dao pristanak prevozilac. Naime, tree lice, na osnovu ugovora sa dunikom moe preuzeti njegov dug, ako je na to pristao poverilac - u ovom sluaju prevozilac. Poiljalac (primalac stvari) plaa prevozninu, ostale prevozne trokove i druge trokove po tari koja se primenjuje na dan zakljuenja ugovora o prevozu. Primalac je duan da u tovarni list unese sve izdatke koji se plaaju u gotovom.
434 435

436

Vidi lan 63. ZUP. U sluajevima odreenim lanom 66. ZUP prevozilac je ovlaen da stvar proda (umesto da je preda). Vidi: Cari, S., Prava eleznikog prevozioca iz ugovora o eleznikom prevozu robe, Pravo - teorija i praksa broj 12/1999, strana 15.

310

Tarifa predstavlja opte uslove poslovanja i sastavni je deo ugovora o prevozu stvari. Iznos prevoznine odreuje se zavisno od udaljenosti uputne stanice i vrste prevoza. U sluaju da je poiljka potpuno izgubljena prevozilac nema pravo na prevozninu.

5. Ugovorna odgovornost prevozioca

Prevozilac koji je primio stvar na prevoz sa tovarnim listom odgovara za izvrenje prevoza do izdavanja stvari primaocu. On odgovara za gubitak ili oteenje poiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene predaje, osim u sluajevima odreenim zakonom, kao i za tetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke. Odgovornost zbog gubitka ili oteenja poiljke (transportne tete). Moe doi do potpunog ili deliminog gubitka poiljke. Potpuni gubitak poiljke postoji kad prevozilac nije u mogunosti da primaocu preda onu poiljku koju je otpravna stanica primila na prevoz, odnosno koja je oznaena u tovarnom listu. Oteenje poiljke postoji ako stvari koje su predmet poiljke, prilikom predaje primaocu, nemaju ona svojstva i osobine kakva su postojala u vreme predaje stvari na prevoz. Za to vreme nastupilo je umanjenje vrednosti stvari zbog pogoranja njenog kvaliteta. Poiljka moe, takoe, biti potpuno ili delimino oteena. Ako je dolo do gubitka ili oteenja poiljke koji bi se dogodili od asa preuzimanja do njene predaje primaocu prevozilac odgovara za tetu po principu subjektivne odgovornosti i pretpostavljenoj krivici. Odgovornosti za tetu prevozilac se moe osloboditi ako dokae da je teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Za tetu je odgovoran prevozilac i kada su je prouzrokovala lica koja su po njegovom nalogu radila na izvrenju prevoza. Ako je potpuni ili delimini gubitak ili oteenje stvari moglo nastati u vezi s jednom ili vie posebnih okolnosti navedenih u lanu 70. ZUP (na primer: nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka po svojoj prirodi izloena gubitku ili oteenju) vai pretpostavka da je teta nastala zbog tih okolnosti, dok se suprotno ne dokae. Ukoliko prevozilac prevozi stvar koja zbog svoje prirode redovno gubi u masi pri prevozu, prevozilac odgovara samo za deo gubitka koji, bez obzira na duinu preenog puta, prelazi granicu 2% od mase za stvari navedene u lanu 72. stav 1. taka 1. ZUP (kao to su: tenost, stvari koje su vlane predate na prevoz, itd.), a 1% od mase za ostale suve stvari (lan 72. stav 1. taka 2. ZUP). Poiljalac odnosno drugo ovlaeno lice moe, suprotno ovoj zakonskoj pretpostavci, dokazivati da gubitak nije nastao usled uzroka koji povlae prirodan gubitak u masi stvari. Ako je prevozilac obavezan da imaocu prava naknadi tetu za potpun ili delimian gubitak ili oteenje, vrednost stvari se rauna po trinoj ceni, a ako je

cena stvari ugovorena - po toj ceni. Iznos naknade tete koju plaa prevozilac je limitiran najviim iznosom odreenim po kilogramu bruto mase izgubljene stvari u skladu sa lanom 73. ZUP. U sluaju oteenja stvari, prevozilac je duan da imaocu prava plati samo iznos za koji je umanjena vrednost stvari. Ukoliko je usled oteenja cela poiljka, odnosno samo jedan deo poiljke izgubio vrednost, naknada tete ne moe premaiti iznos koji bi se platio u sluaju gubitka cele poiljke, odnosno onog dela koji je izgubio vrednost. Pored naknade tete za stvar prevozilac je duan da naknadi prevozninu, carinske dabine i druge trokove u vezi s prevozom izgubljene stvari. Odgovornost zbog prekoraenja roka isporuke. Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog prekoraenja roka isporuke, osim ako dokae da je teta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Ako imalac prava dokae da je zbog prekoraenja roka isporuke pretrpeo tetu, ukljuujui i oteenje, prevozilac je duan da plati dokazanu tetu, ali najvie do iznosa etvorostruke prevoznine. Prevozilac je imaocu prava, pored ove tete, duan naknaditi prevozninu, carinske dabine i druge trokove u vezi s prevozom. Ostvarivanje prava prema prevoziocu. Da bi ostvario pravo na naknadu tete, u sluaju potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja stvari, imalac prava je duan podneti prevoziocu zahtev za naknadu tete, najdocnije u roku od 60 dana od dana saznanja za tetu. Zahtev za naknadu tete u sluaju prekoraenja roka isporuke podnosi se prevoziocu najdocnije u roku od od 30 dana od dana izdavanja stvari. U oba sluaja zahtev se podnosi prevoziocu u pisanoj formi. Ako prevozilac ne naknadi tetu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, imalac prava je ovlaen da podnese tubu sudu. Prevozilac koji ne naknadi tetu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva duguje imaocu prava i zateznu kamatu od isteka tog roka.

311

XII. UGOVOR O PREVOZU STVARI DRUMOM

1. Pojam i obeleja
Ugovorom o prevozu stvari drumom prevozilac se obavezuje da stvar iz jednog mesta preveze u drugo mesto (mesto opredeljenja) i da je preda primaocu ili drugom licu koje primalac odredi, a poiljalac se obavezuje da prevoziocu isplati ugovorenu prevozninu. Prevozilac je lice koje, na osnovu ugovora, prevozi putnike i stvari.437 Korisnik prevoza je lice, koje na osnovu ugovora s prevoziocem, stie
437

Prema odredbama lana 648. stav 2. ZOO kao prevozilac, u smislu tog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obavee da izvri prevoz uz naknadu.

312

odreena prava ili preduzima odreene obaveze. Poiljalac je lice koje, na osnovu ugovora, predaje stvar na prevoz. Primalac je lice ovlaeno da u mestu opredeljenja primi stvar predatu na prevoz. Imalac prava je lice koje, na osnovu ugovora, ima zahtev prema prevoziocu.438 Prema teritoriji na kojoj se prevoz obavlja ugovor se moe razvrstati na: meunarodni, meumesni i mesni. U ugovoru o meunarodnom prevozu robe drumom prevozilac se obavezuje da e, za odreenu prevozninu, prevesti robu iz mesta otpreme u mesto opredeljenja, koji se nalaze na teritoriji razliitih drava. Ugovorom o meumesnom prevozu prevozilac se obavezuje da e za iznos prevoznine prevesti robu iz mesta otpreme u mesto opredeljenja, koja se nalaze na podruju iste drave. Mesni prevoz obavlja se na podruju istog geografskog mesta. Bitni sastojci ugovora o prevozu stvari drumom su: oznaenje stvari koja se prevozi od mesta otpreme do mesta opredeljenja, a prema miljenju nekih autora i prevoznina. Prevoznina, meutim, nije bitan sastojak ugovora. Ako prevoznina nije odreena ugovorom ona moe biti odreena optim uslovima (tarifom) prevozioca. Ukoliko ni tako nije odreena prevozilac ima pravo na uobiajenu naknadu za tu vrstu prevoza. Ugovor o prevozu robe drumom je dvostrano obavezan, teretan, komutativan, imenovan i formalan. Ako to zahtevaju prevozilac ili poiljalac, prilikom prijema stvari na prevoz, izdaje se tovarni list. Tovarni list izdaje prevozilac. Neizdavanje ili gubitak tovarnog lista ne utie na punovanost ugovora, poto je ugovor neformalan. Naime, izdavanjem tovarnog lista prevozilac potvruje da je zakljuen ugovor o prevozu i da je stvar primeljena na prevoz. Tovarni list se izdaje u tri originalna primerka. Sve primerke tovarnog lista potpisuju prevozilac i poiljalac. Potpisi mogu biti zamenjeni peatom poiljaoca i prevozioca. Prvi primerak tovarnog lista predaje se poiljaocu, drugi prati stvar u prevozu i predaje se primaocu, a trei ostaje kod prevozioca. Tovarni list sadri podatke odreene lanom 52. ZUPD. Ako strane drukije ne odrede tovarni list je neprenosiv. Poiljalac i prevozilac se mogu sporazumeti da prevozilac izda tovarni list po naredbi ili na donosioca. U tom sluaju prenosivi tovarni list postaje hartija od vrednosti. Prenosivi tovarni list po naredbi prenosi se indosamentom, a prenosivi tovarni list na donosioca - predajom. On predstavlja robu koja je u njemu oznaena. Onaj ko raspolae prenosivim tovarnim listom raspolae i robom. Osnovni izvori naeg prava za ugovor o prevozu stvari drumom su: Zakon o obligacionim odnosima (l. od 648. do 680); Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju (ZUPD).
438

Vidi lan 4. ZUPDS.

Na meunarodni drumski saobraaj primenjuju se: Konvencija o drumskom saobraaju od 19. septembra 1949.439 i Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe od 19. maja 1955.440

313

2. Obaveze prevozioca
Postavljanje vozila radi utovara. Prevozilac je u obavezi da postavi vozilo na mesto koje je ugovorom o prevozu odreeno za utovar stvari (na primer, u odreeno skladite, na oznaeno mesto u fabrikom krugu, ispred zgrade u kojoj se nalazi poslovni prostor poiljaoca itd.). Ako mesto utovara stvari nije ugovoreno, poiljalac je duan da ga blagovremeno odredi i da o tome obavesti prevozioca. Prevozilac postavlja vozilo na mesto utovara, ako se to moe uiniti bez opasnosti za vozilo i ako se na tom mestu stvar moe utovariti bez oteenja vozila. Ukoliko mesto utovara koje je odredio poiljalac ne ispunjava ove uslove, prevozilac je duan da vozilo postavi na najblie mesto koje ispunjava uslove za utovar. Vozilo se postavlja na mesto utovara ugovorenog dana i asa. Ako nije odreeno u koliko sati u toku dana mora biti postavljeno vozilo, prevozilac je duan da ga postavi toga dana, ali najkasnije u roku koji omoguava utovar pre isteka radnog vremena poiljaoca. Poiljalac utovara stvari u vozilo, a istovara je primalac. Ugovorom o prevozu stvari moe biti drukije odreeno. Prijem stvari na prevoz. Prevozilac je u obavezi da primi na prevoz stvari odreene ugovorom. U linijskom prevou prevozilac je duan da primi na prevoz svaku stvar koja ispunjava uslove odreene u objavljenim optim uslovima. Prevozilac ne moe primiti na prevoz stvar iji je prevoz zabranjen zakonom. Stvar za koju je propisano da se moe prevoziti samo pod odreenim uslovima moe se primiti na prevoz, ako su ti uslovi ispunjeni. Koliina stvari koje se predaju na prevoz odreuje se brojem komada, masom ili zapreminom. Ako se koliina stvari ne moe utvrditi na taj nain, odreuje se merom uobiajenom u mestu otpreme. Umesto stvari iji je prevoz ugovoren, na prevoz se mogu predati druge stvari, pod uslovima odreenim lanom 37. ZUPD. Ako stvar nije utovarena u vozilo u ugovorenom roku, a ni po isteku dodatnog vremena utovara, prevozilac moe da odustane od ugovora o prevozu stvari i zahtevati naknadu tete. Izvrenje prevoza i uvanje stvari. Prevozilac je obavezan da stvar preveze putem koji je ugovorom odreen. Ako put prevoza nije ugovoren, prevozilac je u obavezi da stvar preveze putem koji je najpovoljniji za prevoz takve stvari. On je duan da stvar preveze u ugovorenom roku. Ukoliko rok prevoza nije ugovoren,
439 440

Konvenciju je ratikovala Jugoslavija (Slubeni lisr FNRJ - dodatak, broj 13/57). Konvenciju je ratifkovala Jugoslavija (Slubeni list FNRJ - Meunarodni ugovori, broj 11/58).

314

prevozilac je duan da stvar preveze za vreme koje je uobiajeno za prevoz takve stvari, s obzirom na vrstu i duinu puta, kao i vrstu vozila. Prevozilac je duan preduzeti mere potrebne za ouvanje stvari koje su mu predate na prevoz. On moe od poiljaoca zatraiti uputstva o merama potrebnim za ouvanje stvari, a ako ih ne zatrai smatra se da mu je bilo poznato koje se mere moraju preduzeti radi ouvanja stvari. Postupanje po zahtevima (nalozima) za izmenu ugovora. Prevozilac je, u toku prevoza stvari, duan postupiti po zahtevima ovlaenih lica za izmenu ugovora. Ko je ovlaen da zahteva izmenu ugovora zavisi od okolnosti da li je izdat neprenosivi ili prenosivi tovarni list. Ako je izdat neprenosivi tovarni list pravo da zahteva izmenu ugovora o prevozu (da raspolae poiljkom) ima poiljalac. Primalac stvari moe raspolagati sa stvari u toku prevoza: ako poiljalac unese u tovarni list napomenu da primalac ima pravo da raspolae sa stvari ili ako mu poiljalac preda svoj primerak tovarnog lista ili ako stvar stigne u mesto opredeljenja. Poiljalac (odnosno primalac) stvari moe da zahteva: da se obustavi prevoz stvari; da se predaja stvari primaocu odloi; da se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; da se stvar preda njemu ili nekom drugom primaocu koji nije odreen ugovorom o prevozu ili u tovarnom listu; da se stvar vrati u mesto otpreme. Ovi zahtevi moraju biti podneseni u pisanoj formi. Ako je izdat prenosivi tovarni list, sa stvari predatom na prevoz moe raspolagati samo ovlaeni imalac prenosivog tovarnog lista, i to pod uslovom da su ispunjene obaveze koje proizilaze iz prenosivog tovarnog lista. Imalac prenosivog tovarnog lista moe od prevozioca zahtevati: da obustavi prevoz; da mu se stvar preda u nekom drugom mestu opredeljenja; da mu se stvar vrati u mesto otpreme. Prevozilac moe odbiti zahtev za izvrenje ugovora o prevozu: ako izmena ugovora nije vie mogua u vreme kada je zahtev prispeo licu koje mora da ga izvri; ako bi usled izmene ugovora nastala teta drugom korisniku prevoza; ako se prevoziocu ne naknadi teta i svi trokovi nastali zbog izmene ugovora; ako je izmena ugovora protivna carinskim ili drugim propisima. Predaja stvari. Prevozilac je u obavezi da u mestu opredeljenja (ili u mestu koje za prijem stvari odredi lice ovlaeno da raspolae sa stvari) stvar preda primaocu ili imaocu prenosivog tovarnog lista. Ako tovarni list ili prenosivi tovarni list nije izdat prevozilac e stvar predati licu koje je ugovorom o prevozu ili na drugi nain odreeno za prijem stvari. O prispeu stvari u mesto opredeljenja prevozilac je duan bez odlaganja obavestiti primaoca. Primalac je duan da stvar istovari, ako ugovorom nije drukije odreeno. Imalac prenosivog tovarnog lista duan je da prilikom preuzimanja stvari vrati prevoziocu prenosivi tovarni list. Ako primalac odbije da primi stvar ili se ne moe pronai, prevozilac je duan

da, bez odlaganja, zatrai uputstvo od poiljaoca. Ukoliko prevozilac ne dobije uputstvo ili ako ne postoji mogunost predaje stvari, prevozilac moe u ime i na troak lica koje je ovlaeno da raspolae sa stvari: istovariti stvar i predati je na uvanje javnom skladitu ili drugom licu ili je moe sam uvati; odmah izloiti prodaji stvar koja je podlona kvaru ili ako trokovi uvanja ne bi bili u srezmeri sa vrednou stvari.

315

3. Ugovorna odgovornost prevozioca

Prevozilac je odgovoran za tetu: 1) nastalu na stvarima koje je preuzeo na prevoz i to od momenta preuzimanja stvari na prevoz do momenta njene predaje primaocu, zbog potpunog ili deliminog gubitka ili potpunog ili deminog oteenja stvari,441 2) nastalu zbog zakanjenja u prevozu i predaji stvari primaocu. On odgovara po principu pretpostavljene subjektivne odgovornosti za tetu.442 Gubitak ili oteenje stvari. Pretpostavke o odgovornosti zbog potpunog ili deliminog gubitka ili potpunog ili deliminog oteenja stvari prevozilac se moe osloboditi ako dokae da je teta nastala: zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstava stvari ili drugih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei ili otkloniti. Pored ovih, optih okolnosti za osloboenje od odgovornosti za tetu, prevozilac se oslobaa odgovornosti ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari nastalo u vezi s jednom ili vie posebnih okolnosti odreenih u lanu 90. stav 1. ZUPD (na primer: upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila, ija je upotreba ugovorena,443 nedostatka ili loeg stanja ambalae za stvar koja je po svojoj prirodi podlona rasturu ili oteenju, ili ako nije upakovana ili nije uredno upakovana; rukovanja, utovara, slaganja i istovara stvari od strane poiljaoca odnosno primaoca itd). Ako je potpun ili delimian gubitak ili oteenje stvari moglo nastati u vezi s jednom ili vie posebnih okolnosti, pretpostavlja se da je teta nastala zbog tih okolnosti, dok imalac prava suprotno ne dokae. Naknade tete za potpun ili delimian gubitrak i oteenje stvari predate na prevoz odreuje se prema ugovorenoj ceni, a ako nije ugovorena - prema trinoj ceni koju je stvar imala u vreme i u mestu otpreme. Visina naknade tete je ograniena. Ona, naime, ne moe biti vea od: 1) iznosa koji bi prevozilac morao da plati u sluaju potpunog gubitka stvari - ako je cela stvar oteena; 2) iznosa
441

442

443

O pojmu oteenja ili gubitka stvari vidi potpunije izlaganje u Ugovoro u prevozu stvari eleznicom, Ugovorna odgovornost prevozioca. U pravnoj literaturi se istie i miljenje da je prevozilac odgovara za tetu po principu subjektivne odgovornosti - vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 333. Prevozilac se ne moe osloboditi odgovornosti za tetu ako ako pri prevozu otvorenim ili nepokrivenim vozilom doe do gubitka cele poiljke ili do neuobiajeno velikog gubitka stvari - vidi lan 92. ZUPD.

316

koji bi prevozilac morao da plati u sluaju gubitka oteenog dela stvari - ako je oteen samo jedan deo stvari. Za tetu prevozilac odgovara po kilogramu bruto mase izgubljene ili oteene stvari do ogranienog iznosa. Pored toga prevozilac je duan da poiljaocu naknadi plaenu prevozninu i druge trokove nastale u prevozu stvari, i to u potpunosti ako je stvar izgubljena, a u srezmernom iznosu ako je stvar oteena. Stvar se smatra izgubljenom u prevozu ako je prevozilac nije predao primaocu u roku od 30 dana od dana isteka ugovorenog roka, a ako ugovoreni rok nije predvien - u roku od 60 dana od dana kada je prevozilac preuzeo stvar. Pravo na naknadu tete, u sluaju potpunog ili deliminog gubitka ili oteenja stvari, ostvaruje se podnoenjem zahteva prevoziocu. Zahtev se podnosi u pismenoj formi u roku od 60 dana od dana saznanja za tetu, ili podnoenjem tube sudu - ako prevozilac ne isplati naknadu tete u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva. Potraivanja naknade tete iz ugovora o prevozu stvari zastarevaju za jednu godinu. Rok zastarelosti potraivanja zbog oteenja stvari rauna se od dana kada je prevozilac predao stvar, a za potraivanje zbog potpunog ili deliminog gubitka stvari - od dana kada se stvar smatra izgubljenom. Zakanjenje u prevozu. Prevozilac odgovara za tetu nastalu zbog zakanjenja u prevozu i predaji stvari primaocu. U sluaju zakanjenja u prevozu i predaji stvari, prevozilac je duan da plati 1/10 prevoznine za svaki dan zakanjenja, a najvie do 1/3 ukupne prevoznine. Ako ovlaeno lice dokae da mu je zakanjenjem prouzrokovana teta, prevozilac je duan da je nadoknadi, u iznosu koji ne moe biti vei od iznosa trokova prevoza. Zahtev za naknadu tete u sluaju zakanjenja u prevozu i predaji stvari primaocu podnosi se u roku od 30 dana od dana predaje stvari primaocu. Ukoliko prevozilac ne isplati naknadu tete u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva imalac prava je ovlaen da podnese tubu sudu.

4.Obaveze poiljaoca i primaoca

Utovar i istovar stvari. Poiljalac je u obavezi da stvar utovari u vozilo, a primalac da je istovari, ako ugovorom o prevozu stvari nije drukije odreeno. Pri utovaru stvari u vozilo poiljalac se mora pridravati uputstava prevozioca koja se odnose na raspored stvari u vozilu i ostale okolnosti koje bi mogle uticati na sigurnost lica, vozila i stvari u vozilu. Poiljalac je duan da prevoziocu da uputstvo za uvanje stvari i rukovanje njome, ako je re o stvari iji prevoz nije uobiajen ili ako to prevozilac zahteva. On je duan obavestiti prevozioca o vrsti poiljke i o njenoj sadrini i koliini i saoptiti prevoziocu i ostale podatke odreene lanom 654. ZOO.

Odgovornost za tetu. Poiljalac je odgovoran za tetu prouzrokovanu licima, vozilu i drugim stvarima dejstvom svojstva stvari koja je predata na prevoz, ako prevoziocu ta svojstva nisu bila poznata niti su mu morala biti poznata. Plaanje prevoznine. Nakon izvrenja ugovora o prevozu stvari, u svemu kako on glasi, prevozilac ima pravo da zahteva od poiljaoca plaanje prevoznine. Visina prevoznine odreuje se ugovorom o prevozu stvari ili drugim objavljenim obaveznim aktom (na primer, tarifom). Prevoznina se plaa samo za stvar koja je prevezena i u mestu opredeljenja stavljena na raspolaganje primaocu ili drugom ovlaenom licu. Ako je stvar prevezena samo jednim delom puta, prevozilac ima pravo na srazmernu prevozninu za preeni put, a ako je za to odgovoran korisnik prevoza - na prevozninu u punom iznosu). Poiljalac je u obavezi da, pored prevoznine, prevoziocu naknadi trokove koje je imao prilikom prevoza robe, a koji nisu obuhvaeni prevozninom (na primer: trokovi nastali izvenjem naloga poiljaoca, trokovi uvanja robe itd). Radi obezbeenja naplate prevoznine i nunih trokova koje je uinio u vezi sa prevozom, prevozilac ima pravo zaloge na stvarima koje su mu predate radi prevoza, i u vezi sa prevozom, dok ih dri ili dok ima u rukama ispravu pomou kojih moe raspolagati njima.

317

XIII. UGOVOR O MEOVITOM (KOMBINOVANOM) PREVOZU

1. Pojam
Ugovor o meovitom (kombinovanom) prevozu robe (stvari) je ugovor koga zakljuuje prevozilac (organizator, preduzima meovitog prevoza) i naruilac prevoza, koji se obavlja kombinovanjem najmanje dve razliite grane saobraaja, na osnovu jedinstveno odreene vozarine i jedne prevozne isprave. Meoviti prevoz postoji kada u prevozu uestvuju najmanje dva prevozioca iz razliitih grana saobraaja. Ove pretpostavke za postojanje meovitog prevoza kao minimum izriito odreuje Konvencija Ujedinjenih nacija o meunarodnom multimodalnom prevozu robe usvojena na Diplomatskoj konferenciji u enevi dana 24. 5. 1980. godine i Pravilo 2 a) Jednoobraznih pravila o meovitoj prevoznoj ispravi444 i pravna knjievnost.445 Prevozilac iz jedne grane saobraaja moe svoj prevoz kombinovati sa jo jednim ili vie prevoza iz razliitih grana saobraaja. Shodno tome, prevozilac
444 445

Objavljena kao prilog knjizi Pejovia, P., Prevozne isprave u pomorskoj plovidbi, Cetinje, 1992. Vidi npr.: Pejovi, ., op. cit, str. 225, Velimirovi, M., Ugovor o kombinovanom i multimodalnom prevozu, Pravni ivot, br. 9-10/94, Zbornik radova Pravda i postojee pravo, str. 1262.

318

u vazdunom saobraaju moe ugovoriti prevoz uz uee brodskog prevozioca, (i) ili eleznikog i (ili) drumskog prevozica, kao to brodski, elezniki i drumski prevozilac moe u ugovor o meovitom prevozu ukljuiti bilo kog drugog preostalog prevozica (ili sve, ili pojedine), s obzirom na okolnosti svakog pojedinog ugovora.

2. Pravna priroda
Naziv ugovora ukazuje na njegovu sloenu pravnu prirodu. To je sloeni ugovor u kome se prvenstveno mogu prepoznati ugovor o pediciji i ugovor o prevozu stvari. Ovi ugovori, meutim, gube svoju samostalnu pravnu prirodu u ugovoru o kombinovanom prevozu, koji predstavlja sloen ugovor (a ne spajanje dva ili vie prostih ugovora koji i dalje ostaju samostalni). U naem pravu ugovor o meovitom prevozu je imenovan jer je regulisan zakonom. Zbog toga je i izbegnut spor u teoriji i praksi, svojstven sloenim neimenovanim ugovorima, koja e se pravila primeniti na pojedini sloeni ugovor - pravila svih ugovora koja se u njemu prepoznaju, pravila koja vae samo za jedan vaniji ugovor, ili neka posebna pravila. Na ugovore o meovitom (kombinovanom) prevozu prvenstveno se primenjuju zakonske odredbe predviene za ovaj tip ugovora. Ako pojedini odnos nije zakonom ureen odluujua je zajednika namera ugovornih strana ispoljena prilikom zakljuenja ugovora. Ugovor o meovitom prevozu je dvostrano obavezan jer, u vreme zakljuenja, za ugovorne strane stvara uzajamna prava i obaveze. U praksi se najee u drumskom i eleznikom prevozu zakljuuje pismeni ugovor o meovitom prevozu koji ima samo dokaznu snagu, ili se izdaje isprava o meovitom prevozu po ugledu na elezniki tovarni list, tovarni list u drumskom saobraaju. Da li je ugovor o prevozu stvari brodom formalan ili neformalan zavisi od modaliteta ovog ugovora. Brodarski ugovor za vie putovanja ili zakljuen na vreme za ceo brod mora biti sastavljen u pismenom obliku. Ako nije sastavljen u tom obliku ne proizvodi pravno dejstvo. Kada ugovor o prevozu stvari ukljuuje i prevoz stvari brodom, u navedenim situacijama, i bilo koji drugi prevoz on postaje formalan ak i kada u prevozu uestvuje drumski ili elezniki prevozilac.

3. Razgranienje
Zbog svoje sloene pravne prirode ugovor o meovitom prevozui lii na vie ugovora. U njemu se, prvenstveno, mogu prepoznati elementi ugovora o pediciji i ugovora o direktnom prevozu, ali se od tih ugovora i razlikuje.

Meoviti prevoz se razlikuje od direktnog prevoza u kome uestvuje vie prevozilaca. Ako je ugovorom o prevozu stvari morem ili unutranjim vodama predvieno da e brodar izvriti prevoz delimino svojim brodom, a delimino brodovima drugih brodara nastaje ugovor o direktom prevozu. Brodar izdaje teretnicu, odnosno tovarni list za ceo ugovoreni put ali se prevoz stvari obavlja od strane vie prevozilaca iste vrste (grane) saobraaja i upotrebom saobraajnih sredstava iste vrste. Prevozioci koji uestvuju u takvom prevozu su odgovorni za svoj deo puta jer ne stupaju meusobno ni u kakav pravni odnos. Suprotno tome, u meovitom prevozu uestvuje najmanje dva prevozioca razliitih grana saobraaja, za jedinstvenu prevozninu i na osnovu jedinstvene prevozne isprave. Prevozilac koji zakljui ugovor sa poiljaocem moe zakljuiti ugovor sa drugim prevoziocem (potprevoziocem) kome poverava potpuno ili delimino izvrenje prevoza stvari. Potprevozilac se, meutim, angauje iz iste grane saobraaja. U ovom vidu prevoza se zasnivaju dva samostalna ugovora izmeu prevozioca i poiljaoca, te izmeu prevozioca i potprevozioca. Stoga je npr. za izvrenje prevoza prevozilac odgovoran poiljaocu, odnosno korisniku prevoza ili imaocu tovarnog lista, a ne potprevozilac u skladu sa odredbama l. 671. do 676. ZOO). Kada u izvrenju prevoza iste poiljke uestvuje jedan za drugim nekoliko prevozilaca koje je odredio poiljalac, nastaje uzastopni prevoz, u kome svaki prevozilac odgovara za svoj deo prevoza. Nasuprot tome ugovor o meovitom prevozu je jedan ugovor, na osnovu koga nastaje jedinstvena ugovorna odgovornost za eventualnu tetu. U ugovoru o meovitom prevozu mogu se prepoznati odnosi koji se uspostavljaju izmeu izmeu samostalnog peditera i nalogodavca. Ipak, izmeu ovih ugovora postoje razlike. Organizator meovitog prevoza odgovara za izvrenje celog prevoza, kao prevozilac a ne kao pediter, iako se radi realizacije meovitog ugovora zakljuuje vie razliitih pojedinanih ugovora. On preuzima obavezu da stvari sam preveze ili obezbedi da budu prevezene te da se izvre sve potrebne usluge sa ciljem obavljanja prevoza od mesta predaje stvari na prevoz do mesta prijema stvari. Za izvrenje navedenih i drugih obaveza kao celine odgovoran je organizator prevoza. Organizator meovitog prevoza zakljuuje sa naruiocem prevoza ugovor o prevozu koji nije ni ugovor o prevozu morem niti ugovor o prevozu eljeznicom, ve je ugovor o meovitom prevozu. injenica to je organizator meovitog prevoza istovremeno i prevozilac je bez uticaja na odnose prema naruiocu prevoza. On e, naime, odgovarati za tetu zbog kanjenja u prevozu, gubitka ili oteenja stvari nezavisno od okolnosti da li je prevoz izvrio sam ili ga je poverio drugom licu. Nasuprot tome, pediter

319

320

odgovara za izbor prevozioca kao i za izbor drugih lica sa kojima je u izvrenju naloga zakljuio ugovor (uskladitenje robe i sl), ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom.

4. Osnovne obaveze iz ugovora

Ugovorom o meovitom prevozu organizator prevoza i naruilac prevoza preuzimaju meusobne obaveze. Organizator prevoza se obavezuje da organizuje prevoz stvari (robe) do mesta opredeljenja, bez obzira da li u izvrenju tog ugovora uestvuju prevozioci iz samo dve ili vie razliitih grana saobraaja. Organizator prevoza je duan izvriti prevoz ugovorenim putem, a ako nije ugovoreno kojim putem treba da se izvri prevoz, on je duan da ga izvri onim putem koji najvie odgovara interesima naruioca prevoza. Ipak, ako je organizator prevoza preuzeo jedinstvenu obavezu prema naruiocu prevoza (poiljaocu), a bez njegovog znanja u izvrenju prevoza se koristi prevoziocima iz drugih grana saobraaja, odgovara za tetu po pravilima jedne od koriene grane saobraaja, koja je najpovoljnija za naruioca prevoza. Osnovna obaveza naruioca je da za izvreni prevoz organizatoru prevoza isplati naknadu. Obaveza isplate naknade za prevoz nastaje preuzimanjem stvari (poiljke) od naruioca prevoza, na osnovu prevozne isprave, ako je izdata, ako nije to drugo odreeno ugovorom o meovitom prevozu. Ako naruilac prevoza smatra da nije duan platiti organizatoru prevoza onoliko koliko ovaj zahteva on moe vriti prava iz ugovora samo ako kod suda poloi sporni iznos.

Glava etvrta HARTIJE OD VREDNOSTI

Odeljak prvi OSNOVNA PRAVILA O HARTIJAMA OD VREDNOSTI

I.

POJAM

Hartije od vrednosti su pisane isprave u kojima je sadrano neko graansko pravo povezano sa samom ispravom.446 Izdavalac isprave se obavezuje da e obavezu upisanu u toj ispravi ispuniti licu koje je njen zakoniti imalac.447 Pravo imaoca pisane isprave (hartije) tesno je vezano sa ispravom. Ono ne moe nastati bez isprave. Takoe, prenoenje i vrenje prava iz isprave ne moe se obaviti bez isprave. Stoga u hartiji od vrednosti postoji pravo na hartiju od vrednosti, kao stvari i pravo koje je sadrano u hartiji od vrednosti, obligaciono ili neko drugo pravo. Kao hartije od vrednosti ne smatraju se one koje uopte ne sadre neka imovinska prava, iako imaju znaaj u nastanku nekog tog prava (overeni ugovor o zameni nepokretnosti, testament, papirni novac, isprave koja predstavljaju dokazna sredstva - neke vrste polisa osiguranja, neprenosivi tovarni list, legitimacione hartije i znaci i sl.). Hartije od vrednosti koje se u esto upotrebljavaju u privrednom prometu za plaanje, a glase na novani iznos, nazivaju se i trgovaki efekti.448
446

447

448

Vidi: Velimirovi, V., Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Sineks, Beograd, 1996, strana 61; Cari, S., Hartije od vrednosti u jugoslovenskom pozitivnom pravu, Pravo i privreda, br. 1-2/96, strana 21; Vasiljevi, M., Poslovno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1997, strana 747; Jankovec, I., Privredno pravo, Slubeni pregled, Beograd, 1996, strana 563; Frimerman, A., op. cit., strana 189. lan 234. ZOO je propisao: Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Jankovec, I., ibidem.; Vasiljevi, M., op. cit., strana 748.

322

II.

IZVORI PRAVA

Osnovni izvor prava za hatije od vrednosti je Zakon o obligacionim odnosima (l. 234 - 261). Pojedine vrste hartija od vrednosti ili pojedine hartije od vrednosti regulisane su posebnim zakonima. Tako je Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata (ZTHV) prvenstveno regulisao akcije, dunike hartije od vrednosti, varante (hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti), depozitne potvrde i druge vrste nansijskih instrumenata utvrene u skladu sa tim zakonom i aktom Komisije za hartije od vrednosti. lan 5. Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih nansijskih instrumenata propisao je da se taj zakon ne primenjuje na polisu osiguranja, menicu, ek, pismeni uput (asignaciju), konosman, tovarni list, skladinicu i druge hartije od vrednosti utvrene posebnim zakonom. Zakon o eku - ZO449 i Zakon o menici - ZOM450 su regulisali odnose koji nastaju izdavanjem tih hartija od vrednosti. Vazduhoplovni tovarni list i vazduhoplovni prenosivi tovarni list regulisani su Zakonom o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko - pravnih odnosa u vazdunom saobraaju (l. 51 - 61),451 a teretnica i pomorski tovarni list l. 535 - 560. Zakonom o pomorskoj i unutranjoj plovidbi.452 Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju i Zakon o ugovorima u prevozu u drumskom saobraaju regulisali su prenosivi tovarni list itd.

III.

BITNA OBELEJA HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti su raznovrsne ali se sve odlikuju odreenim bitnim obelejima. Svaka hartija od vrednosti: ima pisanu formu u kojoj je sadrano neko imovinsko pravo, inkorporisano u toj hartiji koja je prenosiva. Pisana forma hartije od vrednosti propisana je zakonom. Hartija od vrednosti je strogo formalni pravni posao. lan 235. ZOO je propisao bitne elemente svake hartije od vrednosti bez kojih ona ne moe nastati. Takoe, zakonom je odreeno koje se pravne radnje i na koji nain mogu vriti sa hartijama od vrednosti.453 Imovinsko pravo mora da sadri svaka hartija od vrednosti. Pored imovinskog prava hartija od vrednosti moe sadrati i neko drugo pravo. Zakoniti imalac hartije moe iz hartije imati novano potraivanje (ek, menica itd.), potraivanje
449

450

451 452 453

Slubeni list FNRJ, br. 105/46; Slubeni list SFRJ, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i Slubeni list SRJ, br. 46/96. Slubeni list FNRJ, broj 104/46; Slubeni list FNRJ, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i Slubeni list SRJ, broj 46/96. Slubeni list SRJ, br. 12/98 i 15/98. Slubeni list SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99, 73/2000. Jankovec, I., op. cit., strana 564.

predaje neke stvari (imalac tovarnog lista, skladinice itd) ili lansko pravo (na primer, iz posedovanja akcija) koje je i imovinsko pravo (na potraivanje dividende). Hartije koje sadre samo neko drugo pravo, a ne i imovinsko pravo nemaju svojstvo hartije od vrednosti bez obzira na njihov znaaj (diploma fakulteta, uverenje o dravljanstvu, itd.). Pravo iz hartije od vrednosti je inkorporisano u hartiji (naelo inkorporacije) tj. nerazdvojno je od hartije. Zakoniti imalac hartije moe ostvariti pravo iz hartije.454 Pravo iz hartije se moe stei i dalje prenositi sticanjem i prenoenjem hartije od vrednosti poto je zakoniti imalac hartije od vrednosti i titular prava iz hartije. Naelo inkorporacije dosledno vai za hartije na donosioca. Imalac hartije od vrednosti na donosioca, stoga, gubi pravo iz hartije ako izgubi hartiju. Za hartije po naredbi ili na ime predvien je izuzetak. Pod odreenim pretpostavkama sud e reenjem proglasiti nevaeim izgubljene hartije na ime ili po naredbi. Sud e, takoe, odrediti da to reenje zamenjuje hartiju na koju se odnosi (amortizacija hartija od vrednosti). Stoga se i pravo koje je bilo upisano u izgubljenoj hartiji na taj nain moe ostvariti. Hartije od vrednosti su prenosive (negocijabilne) isprave. Prenoenjem prava na hartiju sa jednog na drugog pravnog subjekta prenosi se i pravo iz hartije. Nain prenoenja hartija od vrednosti zavisan je od vrste hartije. Sa najmanje formalnosti prenose se hartije na donosioca - njenom predajom. Pravo iz hartije na ime prenosi se cesijom, a pravo iz hartije po naredbi prenosi se indosamentom. Stoga, nema svojstvo hartija od vrednosti koja sadri neprenosiva imovinska i lina prava. Prema novoj koncepciji hartije od vrednosti se ne vezuju iskljuivo za pisanu ispravu nego i za upis u Centralni registar hartija od vrednosti u dematerijaliziovanoj formi. Hartija od vrednosti postaje knjigovodstvena, unosi se u kompjuter i dematerijalizuje se.

323

IV. RAZGRANIENJE IZMEU HARTIJA OD VREDNOSTI I DRUGIH ISPRAVA

U pravnom prometu se nalaze i isprave koje sadre neko imovinsko pravo, a nemaju svojstvo hartije od vrednosti kao to su: dokazne isprave, isprave ija je forma bitan uslov punovanosti pravnog posla i legitimacione hartije i znakovi. U praksi se kao dokazne isprave esto sree priznanica (isprava o dugu) koju je dunik potpisao i predao poveriocu i ugovor sainjen u pisanom obliku koji ima dokazno svojstvo. Na osnovu navedenih isprava poverilac lake moe dokazati postojanje i sadrinu obaveze dunika u sluaju da doe do spora. Postojanje obaveze i njene sadrne, meutim, moe se dokazivati i bez dokazne isprave (sasluanjem svedoka,
454

lan 239. stav 1. ZOO je propisao: Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju i pripada njenom zakonitom imaocu.

324

itanjem ugovora, poslovnih knjiga privrednog subjekta i drugih isprava). Lice koje je dralac dokazne isprave nije, samim tim, poverilac. Tako se na drugo lice moe preneti dokazna isprava ali bez prenoenja prava na koje se ona odnosi. Pravo navedeno u dokaznoj ispravi se, po pravilu, ne prenosi prenoenjem tih isprava nego na drugi nain. Suprotno tome, pravo iz hartije od vrednosti prenosi se prenoenjem te hartije. Sastavljanje isprave u odreenoj formi je uslov punovanosti pojedinih pravnih poslova. Ovu formu propisuje zakon (zakonska forma) ili je strane predviaju svojom voljom (ugovorena forma). Prostom predajom isprave o pravnom poslu sainjene u odreenoj formi ne prenose se i prava navedena u ispravi, dok se hartija od vrednosti na donosioca prenosi prostom predajom drugom licu. Legitimacione hartije i legitimacioni znaci (legitimacione isprave) razlikuju se od hartija od vrednosti iako se na njih shodno primenjuju odgovarajue odredbe o harijama od vrednosti. Legitimacione isprave slue da pokau ko je poverilac u nekom obligacionom odnosu. Njihovim prenoenjem ne prenose se prava poverioca prema duniku, jer legitimacione isprave ne odlikuje naelo inkorporacije. Poverilac, osim toga, moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacionu ispravu. Nasuprot tome, prenoenjem hartije od vrednosti prenosi se i pravo iz hartije. Gubitkom hartije od vrednosti na donosioca gubi se i pravo iz hartije. Pod odreenim pretpostavkama hartije na ime i po naredbi mogu se amortizovati u sudskom postupku.

V.

BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI

Svojstvo hartija od vrednosti imaju samo one isprave koje sadre bitne sastojke. Bitni sastojci hartija od vrednosti propisani su zakonom. Tako su lanom 1. ZOM propisani bitni sastojci trasirane menice, lanom 36. ZUP bitni sastojci tovarnog lista itd. Minimalni sastojci svih hartija od vrednosti su: 1) oznaenje vrste hartije od vrednosti; 2) rmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti; 3) rmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija glasi na donosioca; 4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizlazi iz hartije od vrednosti; 5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; 6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji. Posebnim zakonom za pojedine hartije od vrednosti mogu biti odreeni i drugi bitni sastojci. Isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od vrednosti.

VI. PRAVNA PRIRODA HARTIJA OD VREDNOSTI I NASTANAK OBAVEZE

O pravnoj prirodi pravnog posla iz koga proistie hartija od vrednosti i o trenutku nastanka obaveze dunika iz te hartije istaknuto je vie teorija.455 U objanjenju pravne prirode hartije od vrednosti istiu se teorija ugovora i teorija jednostrane izjave volje. Prema teoriji ugovora (koja je prihvaena u engleskom pravu, a prihvatali su je i neki nai stariji pisci456) obaveza izdavaoca hartije nastaje na osnovu ugovora izmeu izdavaoca i imaoca hartije. Ugovori se zakljuuju i u korist docnijih imalaca hartije koji su ovlaeni od dunika zahtevati neposredno ispunjenje obaveze. Prilikom izdavanja hartija od vrednosti se, meutim, ne zakljuuje poseban ugovor, koji bi bio nezavisan od osnovnog ugovora (na primer, ugovora o prodaji povodom koga je izdata menica).457 Prema teoriji jednostrane izjave volje obaveza ih hartije od vrednosti nastaje jednostranom izjavom volje njenog potpisnika kao izdavaoca, kao i svakog docnijeg potpisnika te isprave,458 a ne zakljuenjem ugovora izmeu dve strane. Teoriju jednostrane izjave volje prihvatio je ZOO,459 a primenjuje se na novane hartije od vrednosti (menicu, ek itd), ali ne i robne hartije od vrednosti (skladinca, prenosivi tovarni list itd). Trenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti objanjavaju teorija kreacije i teorija emisije. Teorija kreacija smatra da obaveza iz hartije od vrednosti na donosioca nastaje jednostranom izjavom volje izdavaoca trenutkom izdavanja (stvaranja, kreiranja), ako sadri sve elemente odreene zakonom. Trenutak nastanka obaveze vezuje se za trenutak kad izdavalac hartije od vrednosti (trasant) stavi svoj potpis na tu ispravu.460 Pristalice teorije emisije istiu da obaveza izdavaoca hartije na donosioca nastaje ne samim izdavanjem nego trenutkom emitovanja hartije (stavljanja u promet). Ovu teoriju je prihvatio lan 237. ZOO: Obaveza iz hartije nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku. Teorija emisije najvie vodi rauna o neophodnoj zatiti sigurnosti u pravnom prometu,
455

325

456 457 458 459 460

Trenutak nastanka obaveze iz hartije od vrednosti znaajan je za praksu, zbog toga to se izmeu poverioca i dunika i pre izdavanja hartije od vrednosti zasniva neki pravni odnos - vidi: dr Ivica Jankovec, op. cit., strana 569. Vidi: Radoji, S., Osnovi trgovakog prava, Beograd, 1922, strana 228. Ibidem, str. 570, 571. Velimirovi, M., op. cit., strana 65. ZOO je hartije od vrednosti uvrstio u Odeljak 5. pod naslovom: Javno obeanje nagrade. Velimirovi, M., op. cit., strana 66.

326

jer se prema teoriji kreacije i teoriji ugovora moe dogoditi i nepoeljna cirkulacija hartije od vrednosti.461

VII. PODELA HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti se mogu klasikovati po vie kriterijuma. S obzirom na vrstu inkorporisanog prava koje sadre hartije od vrednosti se mogu podeliti na: 1) stvarnopravne hartije (u kojima je inkorporisano stvarno pravo na pokretnim ili nepokretnim stvarima - npr. skladinica, konosman, hipotekarno pismo); 2) obligacionopravne hartije (sadre neko obligaciono pravo - npr. menica, ek, obveznica, kreditno pismo) i 3) hartije s pravom uea - korporacione hartije (sadre pravo uea nekog lica kao npr. akcije izdate od akcionarskog drutva).462 Hartije od vrednosti se, prema nainu odreivanja imaoca prava, mogu razvrstati na: 1) hartije na ime, 2) po naredbi i 3) na donosioca. Hartije na ime glase na ime odreenog lica i samo lice na koje hartija glasi moe ostvariti prava iz hartije (npr. rekta menica, tedna knjiica na ime). Hartije po naredbi sadre ime nosioca prava ali on moe svojom naredbom (izjavom) oznaiti drugo lice kao imaoca tog prava (menica, ek, skladinica itd.). Hartije na donosioca ne sadre oznaku odreenog lica, a obavezuju izdavaoca te hartije da izvri obavezu iz hartije svakom donosiocu.463 Prema karakteru potraivanja hartije od vrednosti se mogu razvrstati na novane hartije od vrednosti i robne hartije od vrednosti. Novane hartije od vrednosti imaju za predmet novano potraivanje (ek, menica, obveznica, blagajniki zapis, komercijalni zapis itd.), a robne hartije od vrednosti imaju za predmet potraivanje robe (skladinica, prenosivi tovarni list u drumskom, eleznikom i vazdunom prevozu, teretnica itd.)464 S obzirom na odnos prava iz hartije prema osnovnom pravnom poslu hartije od vrednosti se dele na apstraktne hartije od vrednosti i kauzalne hartije od vrednosti. Iz apstraktne hartije od vrednosti osnovni pravni posao nije vidljiv - tj. nije poznat razlog zbog koga se njen izdavalac obavezao (kauza). Razlog obvezivanja, meutim, postoji ali on ne proizilazi iz hartije od vrednosti (tipine apstraktne hartije od vrednosti su menica i ek). Apstraktne hartije od vrednosti su nepovoljne za dunika a povoljne za poverioca. Kauzalne hartije od vrednosti su isprave u kojima je vidljiva veza izmeu njih i osnovnog pravnog posla radi koga su izdate. Iz ovih isprava vidljiv je pravni posao koji je nastao pre nego to je izdata hartija od vrednosti
461

462 463

464

Komentar Zakona o obligacionim odnosima (redaktori: Blagojevi, B., i Krulj, V.), knjiga I, Savremena administracija, Beograd, 1980, strana 237. Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 69; Cari, S., op. cit., strana 28. Pored ovih mogu biti izdate alternativne i meovite hartije od vrednosti - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., strana 755. Vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 71.

(osnovni pravni posao, tako, moe biti ugovor o prevozu robe, ugovor o uskladitenju, ugovor o prevozu itd.). Kauzalne hartije od vrednosti su, na primer: prenosivi tovarni list u drumskom, eleznikom i vazdunom prevozu, skladinica, teretnica itd. Ova vrsta hartija od vrednosti je povoljna za dunika (u sluaju spora dokazivanje postojanja potraivanja tereti poverioca), a nepovoljna za poverioca.465 Prema nainu postanka prava iz hartije od vrednosti, hartije od vrednosti se dele na konstitutivne i nekonstitutivne (deklarativne) hartije od vrednosti. Izdavanjem konstitutivnih hartija od vrednosti nastaje neko novo pravo koje je konstatovano u hartiji od vrednosti, a nije postojalo pre njenog izdavanja (na primer: menica). Nekonstitutivne hartije od vrednosti sadre pravo koje nije nastalo izdavanjem hartije od vrednosti nego je postojalo i pre izdavanja hartija od vrednosti (na primer: skladinica, zalonica, konosman).466

327

VIII. BITNA OBELEJA HARTIJA OD VREDNOSTI NA DONOSIOCA, NA IME I PO NAREDBI

1. Hartije od vrednosti na donosioca
Hartije od vrednosti na donosioca su isprave koja ne sadri oznaenje ko je njihov izdavalac. Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na donosioca smatra se njen donosilac. Pretpostavlja se da je posednik hartiju od vrednosti na donosioca stekao na savestan nain. On stie pravo na potraivanje upisano na hartiji od vrednosti i kada je hartija izala iz ruke njenog izdavaoca, odnosno njenog ranijeg imaoca i bez njegove volje. Savesni izdavalac hartije od vrednosti na donosioca oslobaa se obaveze ispunjenja donosiocu i onda kada ovaj nije zakoniti imalac hartije od vrednosti. Ukoliko izdavalac hartije od vrednosti na donosioca nije savestan (znao je ili je morao znati da donosilac nije zakoniti imalac hartije niti je ovlaen od strane zakonitog imaoca), a ne odbije ispunjenje iz hartije, odgovoran je za tako prouzrokovanu tetu. Svojstvo hartije od vrednosti na donosioca neke hartije od vrednosti imaju na osnovu zakona (ek u kome nije odreen korisnik) ili na osnovu volje njenog izdavaoca (hartija od vrednosti na donosioca je, na primer: akcija, komercijalni zapis, obveznica, ek itd. na koju je stavljena klauzula: platite donosiocu, na donosioca i sl.).
465 466

Velimirovi, M., op. cit., str. 70. i 71; Vasiljevi, M, op. cit., strana 754; Cari, S., op.cit., strana 28. Antonijevi, Z., Privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1976, strana 436; Jankovec, I., op. cit., strana 573; Cari, S., op. cit., strana 29. U pravnoj nauci su istaknute i drukije podele hartija od vrednosti - vidi: Vasiljevi, M., op. cit., str. 753 - 755; Jankovec, I., op. cit., str. 571 - 574; Velimirovi, M., op. cit., str. 69 -72.

328

Hartije od vrednosti na donosioca i prava iz te hartije prenose se njenom predajom. Na taj nain omogueno je brzo i jednostavno prenoenje ovih hartija. Nedostatak hartija na donosioca je to se gubitkom hartije na donosioca gubi i mogunost ostvarenja prava iz hartije.

2. Hartije od vrednosti na ime

Hartije od vrednosti na ime (titres nominatifs, Rektapapiere) su isprave u kojima je izriito oznaen njihov imalac (korisnik). Kao zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime smatra se lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je uredno preneta. Hartije na ime se oznaavaju i kao rekta hartije467 zbog toga to izdavalac preuzima direktnu obavezu prema njenom imaocu, ali ne i prema drugim licima. Izdavalac hartije od vrednosti po naredbi moe u hartiji odrediti da pravo iz hartije stie lice oznaeno u hartiji tako to e uneti rekta klauzulu (ne po naredbi, platite Petru Jojiu, ali ne po njegovoj naredbi itd). Pojedine hartije od vrednosti po zakonu glase na ime (konosman, tovarni list itd.). Izdavalac hartije od vrednosti u svim ostalim situacijama sam odluuje kakvo svojstvo e hartija imati. Prava iz hartije od vrednosti na ime prenose se cesijom tj. na nain propisan odredbama l. 436 - 443. ZOO (pravni posao inter vivos). Sadanji imalac hartije od vrednosti naziva se cedent (ustupilac potraivanja). On ustupa svoje potraivanje prema duniku iz hartije od vrednosti novom imaocu hartije (cezusu). Prava iz hartije od vrednosti na ime mogu se prenositi nasleivanjem ukoliko je ziko lice imalac hartije. Prenos prava iz hartije od vrednosti na ime vri se ubeleavanjem na samoj hartiji rme odnosno naziva ili imena novog imaoca, potpisivanjem prenosioca i upisom prenosa u registar hartija od vrednosti, ako takav registar vodi izdavalac.

3. Hartije od vrednosti po naredbi

Hartije po naredbi (titres a ordre, Orderpapiere) su isprave koje sadre ime njenog imaoca (vlasnika), a ovlauju ga da svojom naredbom odredi drugo lice kao imaoca isprave. Izdavanjem hartije od vrednosti po naredbi izdavalac preuzima obavezu prema licu koje je oznaio u ispravi, ali i prema drugim licima na koja je tu ispravu preneo njen raniji zakoniti imalac. Isprava ima svojstvo hartije od vrednosti po naredbi (i kada u njih nije unesena klauzula po naredbi i sl.) na osnovu zakona (npr.: menica, ek na ime, akcija na ime, skladinica) ili na osnovu volje njegovog izdavaoca (unoenjem klauzule po naredbi). Prava iz hartije od vrednosti po naredbi prenose se indosamentom. Klauzula o indosamentu se upisuje na poleinu hartije od vrednosti po naredbi, pa je tako i dobila ime.468 Indosament je jednostrana izjava volje ranijeg zakonitog imaoca hartije od
467

468

Latinski: recta (od rectus), prekim putem, upravo. Vidi: orevi, J., Latinsko - srpski renik, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997 (reprint iz 1886. godine), strana 1256. Italijanska re in dorso, indosso znai na poleini - vidi: Kukolea, S., op. cit., tom 1, strana 476.

vrednosti kojom prenosi pravo iz hartije na drugo lice (indosatara). Puni indosament sadri: 1) izjavu o prenosu; 2) oznaenje indosatara i 3) potpis indosanta. Blanko indosament, za razliku od punog, sadri samo potpis indosanta. Hartije od vrednosti su prezentacioni papiri te je razumljivo to je nitav delimini indosament. Prenosom prava iz hartije od vrednosti nastaje obligacioni odnos izmeu izdavaoca hartije od vrednosti i novog, zakonitog imaoca hartije. Njen novi imalac stie sva prava koja su pripadala prethodnom imaocu. Pravilo je da indosant ne odgovara za neispunjenje obaveze od strane izdavaoca. Izuzetak moe biti odreen zakonom ako je suprotna odredba upisana u samoj hartiji od vrednosti. Dokazivanje zakonitosti prenosa prava iz hartije koji je izvren indosiranjem dokazuje se neprekidnim nizom indosamenata.

329

Odeljak drugi POJEDINE HARTIJE OD VREDNOSTI

I. MENICA
1. Pojam i funkcije menice
Menica je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac, trasant, nareuje drugom licu (trasatu) da iz svog pokria treem licu (remitentu) ili po njegovoj naredbi, plati odreeni iznos novca (trasirana ili vuena menica), odnosno obeanje izdavaoca hartije da e sam drugome licu (remitentu) ili po njegovoj naredbi isplatiti iznos novca naveden u hartiji (sopstvena, solo menica).469 Menica novana hartija od vrednosti po naredbi (jednostrana izjava volje) na osnovu koje nastaje bezuslovna obaveza dunika na isplatu odreenog iznosa novca. Menica ima vie funkcija. Istiu se funkcije menice kao: 1) sredstva plaanja (dunik moe platiti dug poveriocu tako to e poveriocu predati menicu kojom daje nalog svom duniku, da licu oznaenom u menici isplati odreenu svotu novca), 2) kreditnog sredstva (korienjem menice moe se pribaviti kredit) 3) sredstva obezbeenja kredita (radi obezbeenja kredita koristi se menica sa jednim, dva ili vie jemaca).
469

Vidi: Grupa autora, Narodna enciklopedija, srpsko - hrvatsko- slovenaka, II knjiga, Bibliografski zavod d.d., Zagreb, 1928, strana 732; Barto, M., Antonijevi, Z., Jovanovi, V., Menino i ekovno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1953, strana 3; Velimirovi, M., op. cit., strana 87; Jankovec, I., op. cit., strana 587.

330

2. Nastanak menice
Pojedini pravni pisci tragove menice nalaze jo u Hamurabijevom zakoniku, a zatim u Fenikiji, Grkoj i Rimu. Pominje se pismo koje je uputio Ciceron svome prijatelju Atikusu, da naredi svojim dunicima u Atini da daju novac njegovom sinu, koji se tamo nalazio, a on e mu taj novac vratiti u Rimu.470 Pretea moderne menice se, prema preovlaujuem miljenju u pravnoj nauci, pojavila u Italiji u razdoblju izmeu XII i XIV veka.471 U tom periodu Italija je u Evropi imala vodee mesto u trgovini i nansijama. Menice (literae cambii) pominju se u Dubrovniku izrekom tek od 1398, u saobraaju s donjom Italijom, Srbijom i Turskom.472 Banke u enovi su u XII veku menjale stranu valutu za domau i trgovale zlatom i srebrom. Kao posledica trgovakih kontakata Italijana sa celom Evropom i problema prenosa novca u XIV veku pojavila se menica kao sredstvo plaanja.473 Istie se da je oblik menice pretrpeo male izmene od pojave u XIV veku.474 Navodi se vie razloga koji su izazvali iru upotrebu menice i to: 1) podeljenost zemalja na vie feuda i strah od krae novca; 2) prihvatanje ideja merkantilizma o zabrani iznoenja novca iz zemlje; 3) pravilo droit d aubin po kome je feudalac (po principu teritorijalnosti) nasleivao imovinu stranca koji bi umro na njegovoj terotoriji (zbog toga su sami feudalci nekada organizovali bande radi ubijanja trgovaca); 4) progon Jevreja iz Francuske u drugoj polovini XII veka (Jevreji, prilikom izgona nisu mogli izneti novac iz zemlje pa su ga deponovali kod poslovnog prijatelja u toj zemlji, a on im je izdavao naredbu za isplatu - uputnicu, svom poslovnom prijatelju u inostranstvu, koji je isplatu obavljao u novcu koji vai na toj teritoriji475); 5) zabrana zelenaenja - naplaivanja kamate na pozajmljeni novac (menica, meutim, nije bila okarakterisana kao zajam iako je imala i kreditnu funkciju).476
470

471

472

473

474

475

476

Vidi: Nestorovi, ., Menino pravo u teoriji i sudskoj praksi, tamparija Dositej Obradovi, Beograd, 1909, strana 1. Podatke o izvoru za Ciceronovo pismo vidi u fusnoti 1, na istoj strani. Uporedi: Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 3. Vidi, na primer, lan 112. Hamurabijevog zakonika - Vii, M., Zakonici drevne Mesopotamije, Svjetlost, Sarajevo, strana 112. Vidi: Radoji, S., op. cit., strana 236; Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 4. Suprotno tome, istie se da je menini saobraaj poeo u vreme krstakih ratova (1096 - 1248) - Nestorovi, ., op. cit., strana 3. Jireek, K., Istorija Srba, trea sveska, prvi deo, Beograd, Izdavaka knjiarnica Gece Kona, Beograd, 1923, strana 243. Grupa autora, Ilustrovana Enciklopedija, Istorija, knjiga 1 (originalno izdanje: The Joi of Knowledge History and Culture I, Mitchell Beazlei Encyclopaedias Limited 1977) Vuk Karadi, Beogrtad, strana 244. S ciljem da se izbegne crkvena zabrana o zelenaenju menica je morala da sadri uputstvo primaocu u nekoj drugoj zemlji da uplatu oznaenom licu obavi u drugoj valuti - ibidem, strana 245. Veljkovi, S., Objanjenje trgovakog zakonika za Knjaestvo Srbiju, sveska druga, Dravna tamparija, Beograd, 1866, strana 282; Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., str. 4. i 5; Radoji, S., op. cit., str. 236 i 237. Grupa autora, ibidem.

Italijanske bankarske poslovne metode usvojili su u XVI veku juni Nemci, ali i drugi evropski narodi. iriranjem i otkupom menice olakano je davanje kredita. Bankarstvo dostie nagli razvoj sredinom XVI veka kada drava uzima zajmove radi pokria naraslih ratnih trokova.477

331

3. Izvori meninog prava

Ujednaavanje nacionalnih zakona o menici je u novom veku postalo nunost. Na tom zadatku radili su pojedini naunici, nauna udruenja ali i diplomatski skupovi. Tako je udruenje za reformu i kodikaciju meunarodnog prava na kongresima u Hagu, Bremenu, Antverpenu i Frankfurtu, od 1876. do 1888. utvrdilo 27 naelnih pravila meninog prava nazvanih Bremenska pravila. Institut meunarodnog prava je na kongresima u Turinu, Minhenu i Briselu od 1882. do 1885. godine sainio Opti menini zakon, na osnovu projekta milanskog advokata Cezara Norze. Godine 1885, na poziv belgijske Vlade, odran je meunarodni kongres za Trgovako pravo. Na tom kongresu usvojen je Opti meniki zakon nazvan Antverpenski projekt.478 Jedan broj zemalja je pokuao da ujednai pravila o korienju menice u meunarodnom prometu na meunarodnoj konferenciji u Hagu 1912. godine. Donesen je Haki menini reglman koji nije ratikovan zbog izbijanja Prvog svetskog rata. Na meunarodnoj Konferencija za ujednaavanje meninog prava (odrana je u enevi 1930.) usvojiene su: 1) Konvencija o jednoobraznom (uniformnom) meninom zakonu, 2) Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji menice, 3) Konvencija o pitanju taksi u oblasti menice. Ove konvencije je ratikovala prva Jugoslavija. Najzad, Generalna skuptina UN je 1988. godine usvojila Konvenciju o meunarodnoj trasiranoj menici i meunarodnoj sopstvenoj menici.479 Osnovni izvor meninog prava u Srbiji je Zakon o menici, donesen 1946. godine, sa docnijim, manjim, izmenama i dopunama.480 Zakon o menici je zasnovan na enevskim konvencijama iz 1930. godine. Zakon o obligacionim odnosima je propisao opta pravila o hartijama od vrednosti, ukljuujui i pravila o menici.
477

478 479

480

U literaturi se pominje uvena Amsterdanska menjanica (osnovana 1609. godine) pod optinskom upravom, koja je primala uloge u gotovom novcu od preko 300 orina, transferisla novac sa rauna na raun klijenata, trgovala zlatnim i srebrnim polugama i rukovala menicama od preko 600 orina - vidi: grupa autora, Ilustrovana enciklopedija, ibidem, strana 245. Vidi: Radoji, S., op. cit., strana 241. Uporedi: Antonijevi, Z., Hartije od vrednosti, odrednica u EIP, tom I, Slubeni list SFRJ, Beograd, 1978, strana 587; Vasiljevi, M., op. cit., strana 769; Velimirovi, M., op. cit., strana 92. Slubeni list FNRJ, broj 104/46, Slubeni list SFRJ, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i Slubeni list SRJ, broj 46/96.

332

4. Pravna priroda menice

O pravnoj prirodi menice saopteno je vie teorija. S obzirom na stanovite kakav obligacioni odnos nastaje izdavanjem menice znaajnije teorije se, uglavnom, mogu svrstati na ugovornu teoriju ili teoriju jednostrane izjave volje. Ugovorna teorija smatra da je menica ugovorni odnos. Izmeu potpisnika menice zasnivaju se dva ili tri jednostrana menina ugovora, a isprava o menici samo je dokaz da izmeu stranaka postoji ugovorni odnos.481 Ovu teoriju je prihvatala mediteranska kola (romanska, italijansko - francuska kola482), ali je danas naputena. Teorija jednostrane izjave volje smatra da obaveza iz menice nastaje kad jedno lice potpie ispravu o menici. Takvim jednostranim voljnim aktom izdavalac menice je stvorio jednostranu pismenu obavezu. Istaknutu teoriju prihvatile su enevske konvencije o menici, a u naem pravu Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o menici. Pravnu prirodu menice danas na jedan nain odreuju zakonodavstva koja su prihvatila enevske konvencije o menici, a na drugi nain zakonodavstva koja te konvencije nisu prihvatila (zemlje anglosaksonskog pravnog sistema).483 Zakonodavstva koja su prihvatila enevske konvencije odreuju da je menica strogo formalna isprava (sa izriitom oznakom da je ta isprava menica) koja mora da sadri bitne sastojke. Menina obaveza je bezuslovna, mora da glasi na plaanje oznaenog iznosa novca odjednom, a ne moe glasiti na donosioca. Zakonodavstva koja pripadaju anglosaksonskom sistemu predviaju blae formalnosti koje su vezane za menicu. Menina isprava ne mora sadrati oznaku da predstavlja menicu, dovoljno je da sadri bezuslovni pismeni nalog jednog lica da drugom licu plati oznaeni iznos novca ili po njegovoj naredbi ili donosiocu.484

5. Menina naela
Naelo formalnosti. Menica je po zakonu formalna isprava. Sve menine radnje moraju biti preduzete pismeno, po pravilu, na ispravi o menici. Menica mora sadrati bitne sastojke bez kojih ne moe punovano nastati.485 Menini dunik je u obavezi da isplati iznos novca koji je oznaen u menici. Da bi menica bila punovana nije, meutim, neophodno da bude izdata na jedinstvenom propisanom formularu.486 Dovoljno je da papir sadri sastojke propisane zakonom. Menica se, stoga, ne moe izdati usmeno.
481 482 483

484 485 486

Radoji, S., op. cit., strana 232; Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 9. Vidi: Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 9. Vidi, na primer: R. R. Pennington, A. H. Hudson, Commercial Baking Law, Macdonald and Evans, LTD, London, 1978, str. 71. i 72; Lowe, R., Commercial Law, Sweet and Maxwell, London, 1973, str. 310 - 312. Lowe, R., op. cit., str. 313 - 316; Jankovec, I., op. cit., strana 593. Vidi lan 1. ZOM. Vidi Odluku o jedinstvenom meninom blanketu (Slubeni list SRJ, broj 29/94).

Naelo inkorporacije. Ne moe nastati menina obaveza bez postojanja isprave o menici. Isprava o menici i menine izjave (radnje) ine jedinstvo. Menini poverilac ne moe, stoga, ostvariti prava iz menice bez podnoenja isprave o menici. Na osnovu amortizovane (ponitene) menice menini poverilac ne moe ostvariti svoja prava.487 On svoja prava moe ostvariti na osnovu pravnosnanog reenja suda koje zamenjuje ponitenu ispravu. Naelo ksne obaveze. Prava i obaveze moraju biti navedene u ispravi o menici. Proizvodi dejstvo samo ono to je konstatovano (ksirano) u menici ili proizilazi iz menice, nezavisno od sadrine osnovnog posla zbog kojeg je menica izdata. Menina obaveza nastaje stavljanjem potpisa na ispravu o menici i upisivanjem bitnih sastojaka menice. Naelo strogosti. Menica je stroga isprava naroito prema duniku. Strogost je materijalna i formalna. Materijalna strogost proizilazi iz nezavisnosti pravnog posla povodom koga je menica izdata (apstraktna isprava). Osnov menice je jednostrana izjava potpisnika menice. Pravilo je, stoga, da menini dunik ne moe isticati line prigovore izdavaocu menice. Formalna strogost ispoljava se u propisanim obaveznim radnjama koje se moraju preduzeti da bi se obezbedilo i realizovalo menino potraivanje. Naelo solidarnosti. Ukoliko glavni menini dunik ne plati iznos naveden u menici, ostali menini dunicu su, na osnovu zakona, solidarno odgovorni za isplatu tog iznosa. Prema poveriocu (imaocu menice) svi menini dunici (oni koji su menicu trasirali, indosirali ili avalirali) odgovaraju solidarno u skladu s optim pravilima o solidarnosti. Ako je neko od dunika isplatio menini iznos (ali ne i glavni menini dunik) tada njemu solidarno odgovaraju ostali dunici - prethodnici isplatioca (suprotno tome, u obligacionom pravu se obaveza izmeu dunika koji je ispunio obavezu i ostalih solidarnih dunika, po pravilu, deli). Naelo samostalnosti. Svaki dunik, potpisivanjem menice, preuzima samostalnu meninu obavezu nezavisno od obaveze ostalih potpisnika menice. Menini dunik je u obavezi i kada obaveze ostalih dunika iz nekog razloga nisu punovane (dunik je poslovno nesposoban, potpis dunika je falsikovan itd.). Naelo neposrednosti. Ako je poverilac prethodno bezuspeno pokuao da naplati menini iznos od glavnog meninog dunika (a podigao je i protest) tada nastaje direktna odgovornost i ostalih meninih dunika. Poverilac u tom sluaju moe od bilo kog dunika zahtevati plaanje menine svote.

333

6. Vrste menice
Menice se mogu razvrstati po razliitim kriterijumima. Ako je kriterijum razvrstavanja veza s osnovnim poslom radi koga su izdate menice mogu biti robne i nansijske.
487

Vidi lan 92. stav 2. Zakona o menici i lan 203. Zakona o vanparninom postupku (Slubeni glasnik SRS, br. 25/82 i 48/88).

334

Naime, ako je menica izdata povodom posla prometa robe ili usluga tada ima svojstva robne menice, a ako je izdata u vezi s novanim transakcijama tada je menica nansijska. Prema formi menine isprave menica moe biti potpuna (puna) i nepotpuna (blanko) menica. Potpuna menica sadri u momentu izdavanja sve bitne elemente odreene zakonom. Nepotpuna menica sadri neke bitne menine elemente u vreme izdavanja isprave o menici, i tako ovlauje docnijeg imaoca menice da ostale bitne elemente dopuni da bi se od dunika mogla zahtevati isplata meninog iznosa. S obzirom na to koja lica se pojavljuju u menino - pravnom odnosu menice se razvrstavaju na: trasiranu (vuenu) menicu, sopstvenu (solo) menicu, trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi i trasiranu sopstvenu menicu. Trasirana (vuena) menica. U ovoj menici izdavalac (trasant) nareuje drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati treem licu (remitentu, korisniku), ili po naredbi tog treeg lica, iznos novca naveden u menici. Oznaka trasirana menica potie od latinske rei traho, traxi, tractum, koja znai vui, odvlaiti, povlaiti.488 Pored ovog (osnovnog, redovnog) oblika trasirana menica moe imati jo dve varijante: trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi i trasiranu sopstvenu menicu. Trasirana menica po sopstvenoj naredbi. Izdavalac (trasant) ove menice daje nalog trasatu da njemu samom (trasantu) ili po njegovoj naredbi isplati menini iznos (tj. trasant odreuje samoga sebe kao remitenta - korisnika menice). Trasirana sopstvena menica. U ovom obliku menice idavalac menice (trasant) oznaava samoga sebe kao trasata (koji je duan platiti menini iznos). Sopstvena (solo) menica. U sopstvenoj menici izdavalac (trasant) se obavezuje da e on u vreme dospelosti menice platiti treem licu (remitentu), ili po naredbi tog treeg lica, iznos oznaen u menici. Izraz solo menica potie od latinske rei solus, koja znai sam, jedini. Izraz sopstvena menica nastao je zbog toga to kod te menice izdavalac ne izdaje naredbu da neko drugi plati, nego obeava sopstveno plaanje. Razlike izmeu trasirane i sopstvene menice ogledaju se u sledeem: u trasiranoj menici postoje tri lica: trasant (lice koje izdaje naredbu za isplatu), trasat (lice kome se naredba upuuje) i remitent (lice kome se plaa menini iznos). Kod sopstvene menice postoje dva lica: izdavalac menice (trasant) i remitent. Veina pravila koja vae za trasiranu menicu primenjuju se i na sopstvenu menicu.

7. Elementi menice
Svi menini elementi mogu se razvrstati na bitne i nebitne. Isprava mora sadrati bitne elemente da bi predstavljala punovanu menicu. Nasuprot tome, menina isprava moe, a ne mora, sadrati ostale sastojke koji se oznaavaju kao nebitni (fakultativni) menini elementi.
488

Vidi: orevi, J., op. cit., strana 1529.

7.1. BITNI ELEMENTI (SASTOJCI) MENICE

Trasirana menica sadri sledee bitne elemente: 1) oznaenje da je to menica, napisana u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena; 2) bezuslovna naredba (uput) da se plati odreeni iznos novca; 3) oznaenje lica koje je duno da plati (trasat); 4) oznaenje dospelosti; 5) oznaenje mesta plaanja; 6) ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti (remitent); 7) oznaenje dana i mesta izdavanja menice; 8) potpis onoga koji je izdao menicu (trasant). Isprava koja ne sadri bilo koji od pobrojanih sastojaka ne predstavlja trasiranu menicu (lan 2. stav 1. ZOM). Izuzetno, pojedini sastojci ne moraju biti navedeni u menici nego se pretpostavljaju (pretpostavljeni bitni menini elementi). Uobiajeno je da se bitni elementi dele na: 1) opte menine elemente; 2) personalne menine elemente, 3) geografske menine elemente; 4) kalendarske menine elemente. Bitni menini elementi, osim toga, mogu biti i pretpostavljeni. Opti menini elementi jesu: 1) oznaenje da je to menica; 2) bezuslovna naredba (uput) da se plati odreeni iznos novca. Personalni menini elementi jesu: 1) ime trasata (lica koje je obavezno da plati menini iznos), 2) ime remitenta (lica kome ili po ijoj naredbi e se platiti menini iznosa) i 3) potpis trasanta (lica koje je izdalo menicu). Geografski menini elementi jesu: 1) oznaenje mesta izdavanja menice; 2) oznaenje mesta gde e se plaanje izvriti. Kalendarske menine elemente jesu: 1) oznaenje dana i mesta izdanja menice; 2) oznaenje dospelosti. Pretpostavljeni bitni menini elementi se pretpostavljaju i kada nisu uneseni u ispravu o menici. Tako, se trasirana menica u kojoj nije oznaena dospelost, smatra se kao menica po vienju. Ako nije naroito odreeno, vai kao mesto plaanja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivalita odnosno sedita, ono mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena. Trasirana menica na kojoj nije naznaeno mesto izdanja smatra se da je izdavanja u mestu koje je oznaeno pored trasantovog potpisa.
7.2. NEBITNI (FAKULTATIVNI) MENINI ELEMENTI KLAUZULE U MENICI

335

U ispravu o menici mogu se uneti klauzule koje nisu uslov za punovanost menice. To su nebitni menini elementi ijim unoenjem trasirana menica proizvodi jo neka dejstva ili se time menja neko od njenih redovnih pravnih dejstava.489 Ovo izlaganje obuhvata ee koriene klauzule. Klauzula ne po naredbi. Menica je hartija po naredbi. Stoga se u ispravu o menici ne mora uneti odredba po naredbi. Ali, ako je u menicu unesena klauzula ne po naredbi ona postaje rekta menica i vie se ne moe prenositi indosiranjem nego samo ugovorom o cesiji. Klauzula o prezentaciji. Pravilo je da se menica prezentira
489

Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 73.

336

(podnosi) na prijem trasatu odnosno akceptantu. Klauzulom o prezentaciji izdavalac menice (trasant) moe: 1) zabraniti prezentaciju na akcept unoenjem klauzule u menicu ne sme se prezentirati radi akceptiranja; 2) odrediti rok do koga se menica moe prezentirati klauzulom (ne sme se prezentirati do ... ); 3) odrediti rok u kome se menica mora prezentirati trasatu na akcept, radi isplate itd. Klauzula o broju meninih primeraka. Klauzula o broju meninih primeraka se moe uneti u menicu nezavisno od okolnosti da li je menica izdata u jednom ili vie primeraka. Ako je menica izdata u dva ili vie primeraka (lan 63. ZOM) unosi se u ispravu o menici klauzula iz koje proizilazi da je menica umnoena i koji je to primerak po redu (na primer: platite za ovu drugu menicu...). Prvi primerak menice naziva se prima, drugi secunda, trei tertia itd. Solo klauzula. Ovom klauzulom izdavalac menice (trasant) zabranjuje njeno umnoavanje (platite za ovu jedinu menicu). Kasatorna klauzula. Unoenjem kasatorne kluzule u menicu (platite za ovu prvu, a ne i za ostale menice) svi ostali primerci umnoene menice gube dejstvo, ako je isplaen primerak menice sa tom klauzulom. Klauzula o sa izvetajem ili bez izvetaja. Ako klauzula glasi sa izvetajem trasat ne moe akceptirati menicu pre nego to dobije izvetaj od trasanta zbog ega je na njega trasirao menicu. Ako trasat ipak akceptira i isplati menicu rizik isplate pada na njega. Ukoliko klauzula glasi bez izvetaja trasat ne mora ekati nikakav izvetaj od trasanta da bi izvrio isplatu. Klauzula o kamati. Ovom klauzulom izdavalac menice nareuje trasatu da, pored meninog iznosa, plati i oznaenu kamatu remitentu. U trasiranoj menici, plativoj po vienju ili na odreeno vreme po vienju, trasant moe odrediti da u njoj oznaena svota nosi kamatu. U svakoj drugoj trasiranoj menici ova odredba o kamati smatra se kao da nije napisana. Kamatna stopa mora da se naznai u menici; ako se to ne uini, odredba o kamati smatra se kao da nije napisana. Kamatna stopa tee od dana izdanja menice, ako nije drukije oznaeno (lan 5. ZOM) i iznosi 6%. Klauzula o pokriu. Klauzulom o pokriu izdavalac menice (trasant) obavetava trasata od koga e dobiti pokrie (u novcu, robi, hartijama od vrednosti itd), ako to pokrie nije dobio pre izdavanja menice (i stavite u raun d.d. Zvezda). Ukoliko je trasat akceptirao menicu pretpostavlja se da je unapred primio pokrie od trasanta.

8. Menine radnje
8.1. UOPTE

Menica je strogo formalni pravni posao. Zakonom su propisani ne samo bitni elementi koje menica mora sadrati da bi bila punovana nego i menine radnje. Najee menine radnje su: izdavanje, umnoavanje, prenoenje, avaliranje, akceptiranje, plaanje, intervencija, protest i regres.

8.2. IZDAVANJE MENICE

Prva menina radnja je izdavanje menice. To je jednostrana izjava volje trasanta kojom on preuzima obavezu iz menice. Trasant je preuzeo obavezu iz menice kada je u menicu uneo (tj. u menini obrazac koga emituje drava) sve bitne elemente ili izdao blanko menicu (koju e, njen docniji imalac popuniti), potpisao je, a zatim je predao remitentu - stavio u promet (emitovao). Ukoliko je menica upuena remitentu potom predaja menice remitentu izvrena je u momentu kada je on primio poiljku. Ovo shvatanje ima uporite u teoriji prijema usvojenoj u naem pravu za prihvatanje ponude, koja se, analogno, moe primeniti i na predaju menice remitentu. Menino pravni odnos izmeu trasanta i remitenta nastaje izdavanjem menice. Od mometa izdavanja menice trasant postaje dunik menine obaveze svakom docnijem zakonitom imaocu menice. esto je izdavanje menice prva menina radnja. Mogue je da izdavanju menice prethode druge menine radnje. Prilikom prodaje robe na (potroaki) kredit po pravilu se menica prvo akceptira (a nekada i avalira). Lice koje uzima kredit uobiajeno potpisuje menicu kao akceptant, a prvi jemac kao trasant. Nakon toga trasant potpusuje menicu (jer je siguran da e trasat prihvatiti njegov nalog za isplatu). Pre izdavanja menice trasant, po pravilu, regulie pokrie iz koga e trasat isplatiti meninu svotu. Trasant, meutim, moe vui menicu na trasata i kada mu nije obezbedio pokrie. Menino pokrie moe biti u novcu (trasat je banka koja plaa menini iznos remitentu ili po njegovoj naredbi, na teret sredstava koje ima trasant kod nje), u potraivanju koje trasant ima prema trasatu, ili predstavljati kredit koji je trasat odobrio trasantu itd.490
8.2.1. Blanko menica Blanko menica491 u vreme izdavanja ne sadri sve bitne elemente (tako da nepopunjeni sastojici ostaju beli) ali proizvodi menino - pravno dejstvo. esto ona sadri samo potpis trasanta (izdavaoca) ili nekog drugog meninog dunika. Starija teorija jednog ina (unitu actu) zahtevala je da u vreme izdavanja menica mora biti popunjena jednim rukopisom i jednim mastilom. Suprotno tome, danas je prihvaena teorija proputanja (omisije). Izdavalac blanko menice svesno je propustio da u menicu unese sve bitne elemente. Time je preutno ovlastio docnijeg imaoca menice da on to uini492 u vreme realizacije menice. 8.2.2. Menina sposobnost. Zastupanje Menina sposobnost je mogunost jednog lica da na osnovu menice bude poverilac (aktivna menina sposobnost) ili dunik (pasivna menina sposobnost).
490 491

337

492

Vidi: Jankovec, I., Menino pokrie, Pravo i privreda, br. 7-8/95, str. 19 - 23. Izraz blanko nastao je od italijanse rei bianco - belo. Slino tome francuska re blanc takoe znai beo, ist, otvoren. Jankovec, I., Privredno pravo, JP Slubeni list SRJ, Beograd, 1999, strana 694.

338

Aktivno menino sposobno je svako pravno i ziko lice (svi pravni subjekti). Pasivno menino sposobna su sva poslovno sposobna zika lica i pravna lica. Dozvoljeno je zastupanje prilikom izdavanja menice. U ime i za raun izdavaoca menice menicu moe potpisati njegov zastupnik. Menica koju je potpisao zastupnik obavezuje neposredno zastupanog. Ko se na menici potpie kao zastupanik drugoga, mada za to nije bio ovlaen, lino je po njoj obavezan, a ako je platio, ima ista prava koja bi imao toboe zastupani. Isto vai i za zastupnika koji je prekoraio svoje ovlaenje (lan 8. ZOM).
8.3. UMNOAVANJE I PREPISI MENICE

Radi ouvanja interesa imaoca menice (na primer: spreavanja gubitka ili unitenja menice) menica se moe: 1) umnoavati i 2) prepisivati. Umnoavanje. Umnoavanje menice je izdavanje dva ili vie istovetnih primeraka menice. Menicu moe umnoiti samo trasant. Svaki primerak sadri i originalan potpis meninog dunika. Ovi primerci moraju biti u svome slogu oznaeni tekuim brojem; a ako se to ne uini, svaki primerak smatra se kao posebna menica. Umnoeni primerci menice se, prema tome razlikuju samo po brojevima. Imalac menice, u kojoj nije naznaeno da je vuena samo u jednom primerku (tj. nije uneta solo klauzula platite za ovu jedinu menicu), moe traiti da mu se o njegovom troku izda jo jedan ili vie primeraka. Prepis. Svaki imalac menice (a ne samo trasant) ima pravo da od nje naini prepise (kopije, odnosno fotokopije). Prepis mora sadravati tano prepisanu izvornu menicu sa indosamentima i svim drugim odredbama koje se na njoj nalaze. U prepisu se mora naznaiti gde se zavrava. Prepis se moe indosirati i avalirati. Iskljuena je mogunost da se na prepis unese izjava o akceptu. Takoe, ne moe se zahtevati isplata meninog iznosa na osnovu prepisa menice. Na prepisima menice mora biti oznaeno kod koga se nalazi original menice.
8.4. PRENOS MENICE

Menica se, kao i ostale hartije od vrednosti po naredbi, prenose indosamentom. Svaka menica, i onda kad nije izrino trasirana po naredbi, moe se preneti indosamentom. Menica u koju je trasant stavio rei ne po naredbi ili drugi izraz, koji znai to isto moe se preneti samo u obliku i sa dejstvom obinog ustupanja potraivanja (cesija). Prenos menice indosamentom. Menica se redovno prenosi putem indosamenta. Izjava o indosiranju stavlja se na poleini menice. Indosament se mora napisati na menici ili na listu koji je za nju vezan (alon) i mora ga indosant potpisati. Lice koje prenosi menicu naziva se indosant (jemac), a lice koje stie prava iz menice indosatar. Prvi indosant na menici mora biti remitent.494 Lice koje menicu indosira
493
493 494

Izraz indosament nastao je od italijanske rei in dorso, indosso, na poleini. Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 84.

(indosant) postaje dunik. On odgovara da e menica biti akceptirana i isplaena, osim ako je u indosamentu drukije odreeno. Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji je bio stavljen smatra se kao da nije napisan. Delimini indosant je nitav, dok indosament na donosioca vredi kao blanko indosament. Indosament moe biti puni, blanko, rekta indosament i indosament na donosioca. Puni indosament sadri ime indosatara (na koga se menica prenosi) i potpis indosanta. Blanko indosament ne sadri oznaenje lica na koje se menica prenosi (indosatara), nego samo potpis indosanta koji se potpisao na poleini menice ili na alonu (da bi bio punovaan). Iznad indosantovog potpisa se ostavlja belina radi popunjavanja od strane docnijih imalaca menice. Kad je indosament popunjen blanko, onda imalac menice moe: 1) ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugog lica; 2) dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica; 3) prosto predati menicu treem licu ne ispunjavajui blanko indosament niti stavljajui novi indosament. Rekta indosament je indosament u koga je indosant unio klauzulu ne po naredbi i time, ustvari, zabranio dalje indosiranje menice. Indosament na donosioca je indosant u kome indosant umesto oznaenja indosatarovog imena stavlja klauzulu platiti donosiocu ili na donosioca. Indosament na donosioca vredi kao blanko indosament. Prenos menice ustupanjem potraivanja (cesijom). Menica se prenosi ustupanjem potraivanja (cesijom) samo kada je u menici trasant upisao rei ne po naredbi ili drugi izraz koji zani to isto. Imalac menice (cedent) prenosi na novog imaoca menice (cesionara) prava koja je imao prema meninom duniku. Posle cesije menini dunik moe prema novom imaocu menice isticati iste prigovore koje je imao prema ranijem poveriocu (imaocu menice).
8.5. AVALIRANJE MENICE 8.5.1. Pojam Aval495 je jemstvo kojim jedno lice (menini jemac, avalista) garantuje da e menini dunik (honorat), za kojeg jemi, ispuniti svoju obavezu. Moe biti potpun (ako se njime garantuje isplata cele menine svote) ili delimian (ako se daje za deo menine svote). Ovo obezbeenje moe dati tree lice, a pravilo je, i neki od potpisnika menice. Aval moe dati lice iji se potpis nalazi iza potpisa njegovog honorata. Sledbenik, naime, ne odgovara prethodniku u meninom pravu, nego obrnuto, prethodnik uvek odgovara svom sledbeniku iz menice. 8.5.2. Forma Aval se daje u pisanom obliku, na menici ili na alonu. On se izraava reima per aval, kao jemac, kao poruk, ili ma kojim drugim izrazom koji to isto
495

339

Izraz aval je nastao od francuske rei aval koja oznaava menino jemstvo, podrku.

340

znai. Za davanje avala dovoljan je potpis avaliste na licu menice, osim ako je u pitanju potpis trasata ili trasanta. Iz avala treba da se vidi za koga je dat. Ako se to ne vidi, vai kao da je dat za trasanta.
8.5.3. Skriveni aval Ako se avalisti potpisuju na menici na mestu i u svojstvu drugog meninog dunika postoji skriveni aval (iro). Na taj nain se prikriva postojanje avala. Ovaj oblik avala se koristi prilikom obezbeenja potroakih kredita. Lice koje pozajmljuje iznos kredita esto potpisuje menicu kao prvi menini dunik - akceptant. Avalista (jemac, irant) potpisuje menicu kao trasant ili prvi indosant, a ostali jemci potpisuju menicu kao naredni indosanti. Ako kredit nije plaen a postoje dva jemca menini poverilac e zahtevati isplatu meninog iznosa od drugog jemca (svog indosanta). Drugi jemac, posle isplate meninog iznosa moe zahtevati regres od prvog jemca a on od akceptanta. 8.5.4. Dejstvo avala Menino jemstvo (aval) se, meutim, razlikuje od jemstva u graanskom pravu. Graansko jemstvo je akcesorne prirode jer deli pravnu sudbinu glavne obaveze (prestaje postojati ako prestane glavna obaveza), a aval je menino jemstvo koje je samostalno zasniva odnos izmeu imaoca menice i avaliste. Avalista odgovara onako kako odgovara onaj za koga jemi. Njegova obaveza vredi i onda ako je obaveza za koju jemi nitava iz ma kog drugog razloga osim zbog formalnog nedostatka. Prema tome, avalista (suprotno graanskom jemstvu), moe biti pozvan da plati iznos iz menice i pre nego to je pokuana naplata od lica za koje je on avalirao. Kad isplati menicu, avalista stie pravo iz menice protiv onoga za koga je jemio, kao i protiv onih koji su ovome po menici odgovorni (pravo na regres). 8.6. AKCEPTIRANJE MENICE 8.6.1. Pojam Akceptiranje menice je izjava trasata kojom prihvata trasantov nalog za isplatu menine svote. Izjava trasata (akcept) pie se na samoj menici. Akceptom se trasat obavezuje da menicu plati o dospelosti. Od momenta kad akceptira menicu trasat se naziva akceptant, tj. od pozvanog lica postaje obavezno lice (glavni menini dunik). Podnoenjem menice na akceptiranje imalac menice eli utvrditi da li e trasat prihvatiti nalog trasanta da imaocu menice isplati menini iznos. Po pravilu, trasat e akceptirati menicu ako je primio pokrie od trasanta ili ako mu se prethodno obavezao da e akceptirati menicu. 8.6.2. Podnoenje menice na akcept Podnoenjem (prezentacijom) menice na akcept trasat je u mogunosti da sazna da je menica izdata i da mu je trasant naloio da plati menini iznos. Ova

menina radnja omoguuje trasatu da se upozna sa sadrinom naloga za isplatu i da blagovremeno obezbedi sredstva za isplatu meninog iznosa. Imalac menice ne mora menicu podneti na akcept. Trasant ipak moe obavezati imaoca menice da menicu podnese na akcept. Trasant moe i zabraniti da se menica podnosi na akceptiranje ili narediti da se menica ne podnosi na akceptiranje pre odreenog vremena. Ne moe se, meutim, zabraniti podnoenje menice na akcept koja dospeva na odreeno vreme po vienju. Ova menica se mora podneti na akceptiranje u roku od jedne godine od dana izdanja, ali trasant taj rok moe skratiti ili odrediti dui. Ako je menica podnesena na akcept trasat moe: 1) bezuslovno akceptirati menicu u potpunosti (potpuni akcept); 2) akcept ograniiti da jedan deo meninog iznosa (delimini akcept); 3) odbiti akcept; 4) traiti da mu se menica podnese na uvid jo jedanput sutradan posle prvog podnoenja na akceptiranje (deliberacioni rok).496
8.6.3. Forma akcepta Akcept mora biti bezuslovan, a pie se na samom licu menice, popreno u odnosu na menini slog ispod dela obrasca koji sadri obavetenje o taksi Plaa se na sumu preko... Postoje dve vrste akcepta: puni i blanko. Puni akcept se izraava reima priznajem, prihvaena, ili nekim drugim reima koje to isto znae, a ispod tih rei potpisuje se trasat. Blanko akcept je sam potpis trasata, stavljen na lice menice. Izjava o akceptu ne mora biti datirana. Akcept, meutim, mora biti datiran kad je trasirana menica plativa na odreeno vreme po vienju, ili kad na osnovu naroitog nareenja ima da se podnese na akceptiranje u odreenom roku.

341

9. Plaanje meninog iznosa

Da bi menini iznos bio plaen menica se mora podneti na isplatu. Prvo se podnosi na isplatu akceptantu. Menica plativa na odreeni dan ili na odreeno vreme posle dana izdanja ili vienja mora se podneti na isplatu bilo na sam dan plaanja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim. Prilikom plaanja menice trasat moe zahtevati da mu je imalac preda sa potvrdom na menici da je isplaena. Imalac menice je duan primiti i deliminu isplatu meninog iznosa. U tom sluaju trasat moe zahtevati da se ta isplata zabelei na menici i da mu se uz to izda priznanica. Svojstvo priznanice ima i prepis menice sa klauzulom o deliminoj isplati (original ostaje kod meninog poverioca). Ako akceptant odbije isplatu ili izvri deliminu isplatu, mora se podii protest da bi se mogla traiti naplata od trasanta, indosanta i avalista za ta lica (regresni dunici). Nezavisno od podignutog protesta akceptant je i dalje u meninoj obavezi.497
496

497

Za to vreme e trasat postii dogovor sa trasantom oko pokria - vidi: Velimirovi, M., op. cit., strana 121. Vidi: Maslakovi, D., Menica u spoljnoj trgovini i unutranjem prometu, Srbotampa, Beograd, 1985, strana 94.

342

10. Intervencija
Intervencija je menina radnja jednog lica kojom se obavezuje da akceptira menicu ili plati menini iznos umesto drugog lica koje je bilo obavezno da to uini. Deava se da trasat odbije da akceptira menicu ili da je isplati. U praksi se sreu razliiti sluajevi: nad trasatom je otvoren steaj, umro je ili izgubio poslovnu sposobnost (ziko lice) odnosno prestao postojati (pravno lice), trasant je postao insolventan itd. Tada je menica u nudi. Menini dunici su zainteresovani da se to ne desi. Zbog toga sklapaju ugovore sa drugim licima da u takvoj situaciji interveniu po pozivu ili spontano i menicu akceptiraju ili isplate. Intervencija se deli na: 1) pozivnu; 2) spontanu; 3) zbog neakceptiranja; 4) zbog neisplate. Pozivnu intervenciju unapred odreuje trasant, indosanat ili avalista unoenjem u menicu klauzule adresa po potrebi. Ovom intervencijom se oznaava lice koje e menicu akceptirati umesto trasata ili isplatiti, ako to ne uini akceptant. Spontana intervencija nije oznaena na menici. Ona nastaje kad tree lice (to mogu biti i menini dunici izuzev akceptanta) intervenie za ast meninog dunika koji je nije akceptirao ili isplatio. Tree lice koje intervenie naziva se honorant (intervenient za ast), a lice za koga se intervenie honorat. Intervencija zbog neakceptiranja nastaje kad trasat odbije da akceptira menicu. Akcept intervencijom belei se na menici, njega potpisuje intervenijent. U njemu se naznauje za koga je dat; a ako se to ne naznai, smatra se da je dat za trasanta. Intervencija zbog neisplate je radnja kojom neko lice isplati menicu kad to ne uini glavni menini dunik. Isplata intervencijom moe se vriti u svim sluajevima u kojima je, bilo o dospelosti, bilo pre dospelosti, imalac menice stekao pravo na regres. Ona obuhvata celokupan iznos koji bi inae imao da izmiri onaj za koga se intervenie.

11. Protest
11.1. POJAM

Protest je postupak u kome se verodostojno utvruje da je imalac menice preduzeo potrebne radnje radi ouvanja svojih prava iz menice.498 Lice koje podie protest zove se protestant, a lice protiv koga se podie protest protestat. Podizanje protesta je pretpostavka bez koje imalac menice ne moe vriti regresna prava. Obaveza podizanja protesta ne nastaje ako je imalac menice upisao klauzulu na menici bez protesta, bez trokova i slino.
498

U pravnoj nauci se kao protest oznaava i isprava o protestu - vidi: Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, V., op. cit., strana 118.

11.2. VRSTE PROTESTA

Od vie meninih protesta najee se koriste sledei: 1) protest zbog neakceptiranja; 2) protest zbog neisplate; 3) protest zbog nedatiranja akcepta; 4) perkvizicioni protest.499 Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice podie imalac menice ako trasat odbije da akceptira, ili samo delimino akceptira menicu. Podie se u rokovima odreeni za akcptiranje menice. Protest zbog neisplate ili delimine isplate podie imalac menice ako je akceptant trasirane menice (odnosno izdavalac sopstvene menice) odbio isplatu menice ili je samo delimino isplatio menini iznos. Protest zbog nedatiranja akcepta podie imalac menice ako menica dospeva na odreeno vreme po vienju, ako prilikom akceptiranja menice nije upisan datum akceptiranja. U tom sluaju se smatra da je akcept stavljen na menicu danom podizanja protesta. Perkvizicioni protest podie imalac umnoene menice (ako je menini poverilac) ako se kod njega se ne nalazi akceptirani primerak menice, protiv lica kod koga se nalazi akceptirani primerak menice (ali odbija da ga preda zakonitom imaocu). Imalac ove menice moe vriti prava iz nje ako je protestom utvreno da mu lice kod koga se nalazi akceptirani original menice tu menicu nije predao.
11.3. POSTUPAK. SADRAJ PROTESTNE ISPRAVE

343

Protest se podie pred optinskim sudom koji je mesno nadlean za lice protiv koga se podie protest. Protestni postupak je vrsta vanparninog postupka na koga se primenjuju opte odredbe ZOVP (l. 1 - 30). Uz predlog za izdavanje protesta sudu se prilae original menice ili njena kopija, sa izjavom imaoca menice da je bezuspeno pokuao izvriti radnje zbog kojih podnosi protest. Protest upuen sudu mora sadrati elemente odreene lanom 71. ZOM. Isprava o protestu mora se bez odlaganja predati imaocu menice ili licu koje je u njegovo ime podnelo menicu na protest. Neblagovremeno protestovana menica je prejudicirana menica. Na osnovu nje se moe isticati neosnovno obogaenje prema pravilima obligacionog prava.

12. Notikacija
Notikacijom imalac menice obavetava menine dunike da je bezuspeno pokuao da od glavnog meninog dunika dobije akcept ili isplatu, zbog ega je podigao protest. Uobiajeno je da se takvo obavetenje ini preporuenim pismom da bi se obezbedio dokaz (Zakon nije propisao formu). Na osnovu notikacije regresni dunici saznaju da je podignut protest. Oni mogu dobrovoljno
499

Saveznim propisom moe se predvideti da se protest podie i kod preduzea PTT saobraaja.

344

da isplate menini iznos i tako smanje docnije trokove koji bi nastali voenjem sudskog postupka.

13. Regres
Regres je radnja imaoca menice, preduzeta nakon to je glavni menini dunik odbio isplatiti menicu, kojom zahteva od meninih dunika da mu oni isplate menini iznos. Pravilo je da imalac menice vri regres (zahteva isplatu meninog iznosa od meninog dunika) posle dospelosti menice ako je zatraio isplatu od glavnog meninog dunika koji je to odbio, to je potvreno protestom. Imalac menice moe vriti regres protiv meninih dunika i pre dospelosti: 1) ako je akceptiranje odbijeno (potpuno ili delimino); 2) ako je, pre ili posle akceptiranja, otvoren steaj odnosno likvidacija nad imovinom trasata, ili ako on obustavi plaanja, pa ma ta obustava i ne bila utvrena sudskom odlukom, ili ako je izvrenje nad njegovom imovinom ostalo bezuspeno; 3) ako je otvoren steaj, odnosno likvidacija nad imovinom trasanta menice koja se ne sme podneti na akceptiranje. Menini dunici odgovaraju imaocu menice solidarno. Imalac menice ima pravo da postupi protiv svih tih lica bilo pojedinano, bilo protiv vie njih, bilo protiv svih zajedno; pri tome nije duan da se dri reda kojim su se oni obavezali (skokoviti regres). Imalac menice moe zahtevati od regresnog dunika: 1) iznos za koji menica nije akceptirana ili isplaena kao i kamatu ako je bila u menici odreena; 2) zateznu kamatu u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate; 3) trokove protesta, poslatih izvetaja kao i ostale trokove. Regresni dunik (iskupitelj menice) moe zahtevati da mu se preda menica zajedno sa protestom i raunom na kome je potvrena isplata da bi od ostalih regresnih dunika mogao zahtevati obeteenje (naknadu meninog iznosa koga je platio, kamate i trokove).

14. Sudsko ostvarivanje prava iz menice i prigovori

U sluaju da glavni menini dunik, a ni regresni menini dunici ne isplate menicu, imalac menice moe, neposredno, na osnovu menice podneti predlog za izvrenje. Menica je, naime, verodostojna isprava. Predlog za izvrenje na osnovu menice (koja moe biti priloena u originalu ili overenom prepisu) mora sadrati i zahtev da sud obavee dunika da u roku od tri dana od dostavljanja reenja o izvrenju, namiri potraivanje zajedno sa odmerenim trokovima. Shodno tome, u fazi pokretanja sudskog postupka, izgubile su na znaaju menine tube - redovna menina tuba (protiv glavnih meninih dunika) i regresna tuba (protiv ostalih uesnika u meninom poslu). Naime, kad se na osnovu verodostojne isprave moe traiti izvrenje po ZIP, sud e izdati platni nalog samo ako tuilac uini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.

Protiv reenja o izvrenju dunik moe podneti prigovor u roku od tri dana. Ako je dunik podneo prigovor sud e staviti van snage reenje o izvrenju (u celini ili u delu u kome se pobija), ukinuti sprovedene radnje, a postupak e se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Ukoliko nije nadlean dostavie predmet nadlenom sudu. U daljem postupku dunik moe isticati subjektivne i objektivne prigovore. Objektivni menini prigovori proizilaze iz nedostataka koji se mogu zapaziti na samoj menici (npr. da nedostaje neki bitan menini element; da je menicu isplatio glavni menini dunik, da na menici nema potpisa glavnog meninog dunika itd.). Subjektivni menini prigovor menini dunik moe isticati samo prema odreenom poveriocu, s obzirom na njihov linopravni odnos (na primer: da nije izvren osnovni posao radi koga je menica izdata, da je menica izdata u zabludi, da nije primljeno pokrie za isplatu meninog iznosa itd). Ako prigovor na reenje o izvrenju nije podnesen reenje postaje pravnosnano i tada se moe sprovesti njegovo izvrenje.

345

15. Zastarelost
Zastarelost je nain prestanka meninog odnosa, zbog nevrenja prava meninog poverioca za odreeno vreme. Zastarelou prestaje pravo zahtevati ispunjenje menine obaveze. Na menine odnose primenjuju se kratki rokovi zastarelosti (u odnosu na opte rokove zastarelosti) s obzirom da se menini promet vri brzo. Duina rokova zastareloszti u meninom pravu, osim toga, zavisi i od meninog dunika. Menino - pravni zahtevi zastarevaju za tri godine, raunajui od dospelosti. Menino - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasanta zastarevaju za godinu dana, raunajui od dana blagovremeno podignutog protesta, a ako se u menici nalazi odredba bez trokova, onda od dospelosti. Menino - pravni zahtevi indosanta jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za est meseci raunajui od dana kad je indosant menicu iskupio, ili od dana kad je protiv njega kod suda postupljeno. Zastarelost moe biti prekinuta ili obustavljena. Prekinuta zastarelost poinje ponovo tei, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok zastarelosti. Ako je zastarelost obustavljena ona ne tee dok traju okolnosti koje su je izazvale, a posle toga ona nastavlja da tee. Zastarelost se prekida: 1) podnoenjem tube sudu; 2) podnoenjem prijave meninog potraivanja u steaju; 3) ostvarivanjem menino - pravnog zahteva u toku parnice; 4) pozivanjem u zatitu; 5) podnoenjem izvetaja kojim tueni obavetava svog prethodnika da je protiv njega podnesena regresna tuba. Zastarelost se obustavlja (zastoj zastarelosti): 1) ako je menini poverilac usled prestanka sudskog rada ili usled vojne slube u ratu ili usled vie sile bio spreen da ostvaruje svoja prava; 2) dok traje steaj nad poverioevom imovinom; 3) ako parnino nesposobno lice, ma u kom trenutku u toku poslednja tri meseca roka zastarelosti,

346

nema zastupnika ili zastupnik izgubi parninu sposobnosti ili izmeu njega i parnino nesposobnog lica postoji sukob interesa u pogledu tube koja bi se imala podii; 4) kad menino potraivanje ini deo neke zaostavtine ili koje pada na teret kakve zaostavtine (sve dok ne protekne est meseci posle smrti ostavioca).

16. Neosnovano obogaenje

Imalac menice gubi menina prava ako menicu ne podnese na isplatu u odreenom roku ili ne podigne blagovremeni protest zbog neisplate (prejudicirana menica). Menino - pravni zahtevi imaoca menice protiv indosanta i protiv trasanta, osim toga, zastarevaju za godinu dana, tj. u relativno kratkom roku tako da imalac menice svaja prava ne moe ostvariti prinudnim putem. Imalac menice moe isticati zahtev za neosnovano obogaenje. Trasant, akceptant i indosant, ije su se menine obaveze ugasile usled zastarelosti ili usled toga to su proputena injenja propisana radi odravanja meninih prava, odgovaraju imaocu menice, ako su se na njegovu tetu neosnovano obogatili. Zahtev za neosnovano obogaenje moe se ostvariti i na osnovu reenja suda o amortizaciji nestale menice. Odgovornost trasanta, akceptanta i indosanta zbog neosnovanog obogaenja zastareva za tri godine.

II.

EK
1. Pojam i uloga eka

ek je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje bezuslovni nalog (naredbu) trasatu da imaocu eka (remitentu) ili samom trasantu isplati po vienju iznos novca oznaen u eku, iz izdavaoevog (trasantovog) pokria kod trasata.500 U pravnoj literaturi preovlauje miljenje da je etimoloko znaenje rei ek englesko tj. da potie od engleskog izraza checkkoji znai raun za naplatu, ispitivanje, zaustavljanje, zadravanje.501 Imalac tekueg rauna izdavanjem ekova moe raspolagati novanim sredstvima koje ima kod banke. Stoga je ek vezan za odreene bankarske poslove.
500

501

Uporedi: Barto, M., Antonijevi, Z. i Jovanovi, Z., op. cit., strana 187; Krulj, V., Instrumenti plaanja u savremenom prometu (virman, ek, kompenzacija), Institut za uporedno pravo, Beograd, 1975, strana 49; Jankovi, D., Komentar meninog zakona i Zakona o eku, Izdavaka knjiarnica Gece Kona,, Beograd, 1930, strana 141; urovi, R., Meunarodno privredno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1986, strana 397; Robert Lowe, op. cit., strana 363; R. R. Pennington, A. H. Hudson, op. cit., str. 81; lan 104. stav 2. taka b) Jednoobraznog trgovakog zakonika SAD iz 1962. Vidi, na primer: Benson, M., Englesko - srpskohrvatski renik, Prosveta, Beograd, 1980, strana 111.

ek je najee koriena hartija od vrednosti. Njegova osnovna funkcija je da zameni gotov novac u opticaju jer se pojavljuje kao sredstvo plaanja. Ova funkcija proizilazi iz osobine eka - da u vreme izdavanja mora postojati pokrie i da dospeva po vienju. Suprotno tome, menica je kreditno sredstvo. ek olakava odvijanje platnog prometa i predstavlja pouzdano sredstvo plaanja jer se moe trasirati na banku i potu.

347

2. Istorijat. Izvori prava

Pravni pisci koji istiu da se prvi zameci eka sreu kod antikih naroda za takvu tvrdnju ne navode odgovarajue izvore. Korienje eka je vezano za pojavu bankarstva u Engleskoj u XVII veku. Njegova vanost za praksu potvrena je 1838. godine kada ga je regulisao holandski Trgovaki zakonik.502 U XIX veku i prvih decenija XX veka mnoge zemlje su ek regulisale trgovakim zakonima ili donosile poseban zakon o eku. Prva Jugoslavija donela je 1928. godine Zakon o eku koji je stupio na snagu 19. decembra 1929. godine. Upotreba eka u meunarodnom platnom prometu zahtevala je meunarodnu unikaciju pravila o eku. Unikacija ekovnog prava izvrena je zakljuenjem enevskih konvencija od 19. marta 1931. i to: 1) Konvencije o jednoobraznom zakonu o eku; 2) Konvencije o regulisanju izvesnih sukoba zakona u materiji eka; 3) Konvencije o ekovnim taksama. Veina zemalja je potpisala i ratikovala ove konvencije. Zakonodavstva koja vae u svetu danas se dele na ona koja su ratikovale navedene konvencije i sa njima uskladile svoje unutranje zakonodavstvo i anglosaksonske zemlje koje nisu potpisale i ratikovale enevske konvencije. Srbija nije ratikovale enevske konvencije. Zakon o eku503 je, ipak, preuzeo veinu reenja iz tih konvencija.

3. Bitni sastojci eka

Pisana isprava ima svojstvo eka ako sadri sledee bitne sastojke: 1) re ek; 2) bezuslovni uput da se plati odreen iznos novca iz trasantovog pokria; 3) ime trasata (onog koji treba da plati); 4) mesto gde treba platiti; 5) oznaenje dana i mesta izdavanja eka; 6) potpis trasanta (onoga koji je ek izdao). Re ek mora biti napisana u samom slogu isprave,504 a ne na nekom drugom mestu u ispravi. Ako je ta isprava izdata na stranom jeziku mora sadrati izraz koji
502

503

504

U pravnoj literaturi se istie da su prvi propisi o eku doneti u Holandiji 1776. godine - vidi Jankovec, I., op. cit., strana 722. i literaturu. Uporedi: Krulj, V., op. cit., strana 50; Vasiljevi, M., op. cit., strana 823. Slubeni list FNRJ, broj 104/46, Slubeni list SFRJ, br. 12/65, 50/71 i 52/73 i Slubeni list SRJ, broj 46/96). Anglosaksonske zemlje ne zahtevaju unoenje rei ek u ekovnu ispravu - vidi: Krulj, V., op. cit., strana 55; Velimirovi, M., op. cit., strana 162.

348

na tom jeziku odgovara pojmu eka. Upisivanje izraza ek u sami slog isprave zahteva se zbog toga da bi se svaki sticalac ove isprave saznao da je to ek (a ne neka druga isprava) i da se na njega primenjuju propisi ekovnog prava. ek mora sadrati bezuslovni uput i da glasi na odreeni iznos novca. Isprava u koju je unesen neki uslov za plaanje nije ek. Iznos novca na koga se uput odnosi mora biti odreen. On nije odreen ako je naveden samo iznos, a ne i vrsta novca (npr.: samo platite 300). Rasprostranjena je praksa da se iznos novca odreuje slovima i brojevima. Ako postoji neslaganje vredi iznos napisan slovima. Ukoliko je novani iznos napisan vie puta slovima, ili vie puta brojevima, onda vredi najmanji iznos. Odreivanje kamate u eku smatra se kao da nije napisano. U eku mora biti oznaeno ime trasata. To je banka ili druga nansijska organizacija (npr.: Komercijalna banka, Potanska tedionica) kojima se upuuje nalog za isplatu. ek plativ van zemlje moe se prema zakonu mesta plaanja trasirati i na druga lica. ek se sme trasirati samo na ono lice kod koga trasant ima pokrie kojim moe raspolagati putem eka na osnovu izrinog ili preutnog sporazuma sa tim licem. Trasant koji izda nepokriven ek duan je imaocu eka naknaditi tetu. ek mora sadrati oznaku u kojem e mestu trasat platiti ekovni iznos. Ako to nije naroito odreeno, vai kao mesto plaanja ono mesto koje je oznaeno pored trasatovog imena. Mesto plaanja eka je, shodno tome, pretpostavljeni bitni sastojak eka. ek mora sadrati oznaenje dana i mesta izdanja. Ovi sastojci se unose u ekovni slog i moraju biti tani. Znaaj ovog sastojka je veliki jer se ek plaa po vienju, a mora se podneti trasatu na isplatu u kratkom roku. ek mora sadrati potpis trasanta. Trasant (izdavalac eka) se mora svojeruno potpisati. Nema znaaj potpisa ime i prezime trasanta otkucano pisaom mainom, otisnuto faksimilom i sl. U ime i za raun pravnog lica odnosno preduzetnika (iji se naziv upisuje na eku) potpis stavlja njegov zastupanik i overava ga peatom tog lica. Uobiajeno je da se trasant potpisuje ispod ekovnog sloga, u donjem desnom uglu. Nije, meutim, punovaan potpis trasanta na poleini eka. Nije relevantno da li je potpis itak ili neitak. Svi bitni sastojci eka mogu se razvrstati na: 1) opte; 2) personalne; 3) geografske; 4) kalendarske. Opti bitni sastojci eka jesu: oznaenje da je to ek i bezuslovni uput da se plati odreeni iznos novca. Pesonalni bitni sastojci eka jesu: oznaenje trasata i potpis trasanta, a geografski bitni sastojci eka jesu: oznaenje mesta gde e se ek platiti i oznaenje mesta izdavanja eka. Najzad, kalendarski bitni sastojak eka je samo datum izdavanja eka.

4. Nebitni sastojci eka

Nebitni (fakultativni) sastojci eka nisu nuni sastojci eka. Oni se svode na razliite klauzule koje mogu, a ne moraju biti unesene u ek. Obrazac menice, ipak, sadri belinu za unoenje veine takvih klauzula. Klauzula o prezentaciji. ek je isprava koja se, radi isplate, mora podneti na prezentaciju. Trasant (odnosno indosant) moe ovom klauzulom osloboditi imaoca eka od obaveze prezentacije (s tim to se ek po svojoj prirodi ne moe prezentirati na akcept). Klauzula po naredbi ili ne po naredbi. ek je hartija po naredbi i prenosi se indosamentom. Stoga nije potrebno unesti rei po naredbi. Ako je takva klauzula ipak unesena njome se samo potvruje prenosivost eka. Klauzula ne po nredbi (rekta klauzula) zabranjuje prenoenje eka na drugo lice. Klauzula bez obaveze (bez regresa) oslobaa indosamenta obaveze da isplati ek. Klauzula bez trokova (bez protesta) oslobaa imaoca eka obaveze podizanja protesta i plaanja protestnih trokova. ek se i tada mora upisati u protestni registar. Klauzula sa izvetajem ili bez izvetaja (tzv. avizna klauzula). Klauzulom sa izvetajem izdavalac eka obavezuje trasata da plaanje izvri tek kad od njega dobije posebni izvetaj, a klauzulom bez izvetaja ga obavetava da izvetaja nee biti. Klauzula o remitentu. Ako u eku nije oznaen remitent pretpostavlja se da je izdat na donosioca. ek je izdat na ime ako je u njemu oznaen remitent.

349

5. Nedozvoljene klauzule u eku

Nedozoljene klauzule u eku su: 1) o akceptu; 2) o neodgovornosti trasanta; 3) o kamati; 4) o domiciliranju eka; 5) o dospelosti. One se ne mogu punovano uneti u ek. Unoenje klauzule o dospelosti eka ima za posledicu potpunu nitavost eka, dok ostale klauzule ne proizvode ekovno - pravno dejstvo, ali ek ostaje punovaan. Klauzula o akceptu. Izjava o akceptu, koja bi se na ek stavila, ne proizvodi pravno dejstvo, s obzirom da se ek ne akceptira. Klauzula o neodgovornosti trasanta (klauzula bez obaveze). Trasant odgovara za isplatu na osnovu Zakona. Odredba kojom bi se on oslobaao odgovornosti za isplatu smatra se da nije ni napisana. Klauzula o kamati. ek je sredstvo plaanja i, po pravilu, cirkulie vrlo kratko. Stoga nije dozvoljeno odrediti kamatu u eku. Klauzula o domiciliranju eka. Zabranom domiciliranja eka spreava se trasiranje eka na lice kod koga trasant nema pokrie.

350

Klauzula o dospelosti. ek se plaa po vienju. Odreivanje dospelosti eka na drugi nain ima za posledicu potpunu nitavost eka.

6. Vrste ekova
ekovi se mogu razvrstati: prema nainu na koji je odreen imalac prava iz eka i s obzirom na namenu ekova. Prema nainu na koji je odreen imalac prava ek moe biti: 1) na ime, 2) po naredbi, 3) na donosioca; 4) alternativni ek, 5) sopstveni trasirani ek i 6) trasirani ek po sopstvenoj naredbi. ek na ime prenosi se indosamentom. Svaki drugi ek, pa ma i ne bio izrino trasiran po naredbi, prenosi se indosamentom. ekovi u koje je unesena klauzula ne po naredbi ili drugi izraz koji znai to isto, prenosi se samo u obliku i sa dejstvom obiniog ustupanja (cesije). U eku na ime je remitent oznaen kao korisnik eka. ek po naredbi je onaj ek u koji se, prilikom njegovog izdavanja, oznaava da e se novani iznos u eku platiti po naredbi lica oznaenog u eku (na primer unoenjem klauzule platite po narebi Marka Markovia). ekovni iznos plaa se licu koje je zakoniti imalac eka. ek po naredbi prenosi se indosamentom. ek na donosioca je onaj ek u koji je unesena klauzula platite donosiocu ili drugi izraz koji znai to isto. Isto tako ek bez oznaenja lica kome se ima platiti (korisnik, remitent) vredi kao ek na donosioca. Ova vrsta eka se ne moe prenositi indosamentom nego prostom predajom. Trasat je duan isplatiti ek svakom licu koje mu ek podnese na isplatu. Alternativni ek je ek u koji je, pored naznaenja imena remitenta, unesena i klauzula ili donosiocu tako da trasat moe ekovni iznos platiti donosiocu eka. ek na ime koji sadri naznaenje ili donosiocu, odnosno drugi izraz koji to isto znai, vredi kao ek na donosioca. Sopstveni trasirani ek (bankarski ili blagajniki ek) je ek u kome su trasant i trasat isto lice, s tim to takav ek ne moe glasiti na donosioca. Ovaj ek obino vue jedna organizaciona jedinica (lijala, ekspozitura) neke banke na drugu organizacionu jedinicu iste banke. Trasirani ek po sopstvenoj naredbi je ek u kome trasant sebe oznaava kao remitenta (korisnika) da bi tako naplatio svoje potraivanje od trasata - podigao sredstva sa svog tekueg rauna. S obzirom na namenu ek moe biti: 1) isplatini, 2) obraunski, 3) barirani, 4) putniki, 5) cirkularni, 6) certicirani, 7) dokumentarni, 9) akreditivni, 10) euroek itd. Isplatni (gotovinski) ek je ek u kome trasant daje nalog trasatu da iz njegovog pokria isplati remitentu izvestan iznos gotovog novca. Obraunski (virmanski) ek sadri klauzulu samo za obraun i slui za bezgotovinsko plaanje. Plaanje se vri prenoenjem sredstava sa rauna trasanta (koji se tako umanjuje) na raun imaoca eka (koji se uveava).

Barirani (precrtani) ek je onaj na osnovu koga se bezgotovinska naplata moe izvriti samo preko neke banke. Na licu ovog eka stavljaju se dve dijagonalne paralelne crte po kojima je i dobio naziv. Naime, barirani ek je dobio naziv od francuske rei barrer to znai precrtati, prepreiti itd. Mogu je opti i posebni precrtaj eka. Postoji opti precrtaj ako izmeu paralelnih dijagonalnih linija nije oznaena banka koja e isplatiti ekovni iznos, ili je samo navedeno preko banke. Tada imalac eka moe naplatiti iznos eka od trasata preko bilo koje banke. Ukoliko je izmeu dijagonalnih paralelnih crta oznaena banka preko koje remitent moe naplatiti ekovni iznos takav precrtaj se naziva poseban precrtaj. Putniki ek je isprava na osnovu koje njen imalac moe zahtevati od agencije, lijale ili sline organizacije u drugom mestu isplatu gotovog novca ili vriti plaanje takvim ekovima. Ove ekove izdaje banka na obrascu licu koje kod nje ima pokrie. To lice dobija, zatim, svojstvo trasanta u pogledu ekova koje izdaje. Sticalac eka koga je izdao trasant postaje remitent. Remitent je ovlaen da od trasata (banke, agencije ili sline organizacije) zahteva isplatu ekovnog iznosa. Putniki ek je pogodan za turiste jer im prua veu sigurnost u sluaju krae nego novac. On se, osim toga, moe naplatiti ne samo u bankama, nego i u hotelima i slinim organizacijama. Cirkulacioni ek je isprava koju izdaje banka (trasant) i predaje svom klijentu kao remitentu koji kod nje ima pokrie. Remitent, zatim, moe traiti isplatu ekovnog iznosa od poslovne jedinice banke (lijale, ekspoziture) ili neke druge banke koja ima svojstvo trasata. Cirkulacioni ek omoguava licu koje ima pokrie u banci da na laki nain raspolae svojim novanim sredstvima. To lice ima svojstvo remitenta pa moe zatevati isplatu ekovnog iznosa od banaka kod kojih nema pokrie (korespondentne banke). Certicirani ek sadri klauzulu koja potvruje da ek koji je izdao trasant kod trasata ima pokrie. Naziv certicirani ek je dobio po potvrdi koju upisuje bankar ne ekovno pismo i potpisuje u vidu klauzula dobar, good, certife i slino. Ova vrsta ekova je sigurna poto banka odgovara za isplatu eka. Dokumentarni ek je isprava ija se isplata moe zahtevati samo uz istovremeno podnoenje odreenih robnih dokumenata (tovarnog lista, polise osiguranja, konosmana, faktura itd). Akreditivni ek se koristi za kupovinu robe ili plaanje usluga. Taj ek se kupuje od ovlaene banke (trasant), a glasi na ime. Euroek je ek iju isplatu potvruje i garantuje banka ili druga kreditna ustanova koja ga izdaje. Imalac eka moe zahtevati njegovu isplatu ako podnese kreditnu karticu. Plaanje se moe vriti direktno euroekom, u razliitim zemljama i valutama.

351

352

7. ekovne radnje
7.1. IZDAVANJE EKA

Izdavanje eka je prva ekovna radnja. Trasant moe izdati ek ako je pasivno ekovno sposoban i ima pokrie kod banke trasata. Fiziko lice je pasivno ekovno sposobno ako je potuno poslovno sposobno. Sva pravna lica imaju pasivnu ekovnu sposobnost. U vreme izdavanja eka trasant mora imati pokrie kojim moe raspolagati putem eka kod banke trasata. Pokrie je novano potraivanje trasanta prema trasatu u visini ekovnog iznosa. Priroda i poreklo pokria moe biti razliita: novani depozit, naplata trgovakih efekata, otvaranje kredita itd. Izdavaoca eka bez pokria pogaa kaznena i graanska odgovornost. Kaznena odgovornost je krivina i prekrajna. Izdavanje eka bez pokria je krivino delo i prekraj. Graanska odgovornost izdavaoca eka bez pokria sastoji se u njegovoj obavezi da imaocu eka naknadi time prouzrokovanu tetu. ek se izdaje u jednom primerku ako je mesto njegovog izdavanja i mesto plaanja u Srbiji. Ako je ek izdat u zemlji, a plativ van nje moe se izdati u dva ili vie istovetnih primeraka. ek na donosioca, i kada je plativ u inostranstvu, ne moe se umnoavati.
7.2. PRENOS EKA

ek se moe prenositi indosamentom, cesijom ili prostom predajom. Indosamentom se prenose ekovi po naredbi i na ime. ek dospeva po vienju pa se moe indosirati samo do dospelosti. Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji bi bio postavljen smatra se da nije napisan. Indosament mora biti potpun. Delimian indosament je nitavan. Cesijom se prenosi ek na ime (nominativni ek). ek na ime je onaj ek u koji je trasant uneo rei ne po naredbi ili drugi izraz koji znai to isto. Prostom predajom (traditio) prenosi se ek na donosioca. Svojstvo eka na donosioca ima onaj ek u koji je uneta klauzula platite donosiocu. ek na donosioca moe se pretvoriti u ek na ime ili u ek po naredbi odgovarajuim punim indosamentom.
7.3. AVALIRANJE EKA

Aval je ekovno jemstvo kojim neko lice svojim potpisom na eku garantuje da e biti isplaen ekovni iznos. On nije nuan za postojanje eka, a moe se dati za ceo ekovni iznos ili za izvestan njen deo. Na formu avala primenjuju se ista pravila koja vae i za menicu. Ovu vrstu obezbeenja moe dati svako tree lice, pa i ono koje je ek potpisalo. Nema dejstvo davanje avala za trasata, jer mora postojati trasantovo pokrie kod trasata u vreme izdavanja eka. Davanje avala proistie iz izraza koji glase: kao jemac, per aval i slino i potpisa. Avalista jemi kao lice za koji je dao aval. Stoga je njegova obaveza solidarna, samostalna i neposredna.

7.4. ISPLATA EKA

ek dospeva po vienju. Trasat oznaen u eku je u obavezi da ek isplati odmah po podnoenju na isplatu (prezentaciji), ako za to ima pokrie. ek se mora podneti na isplatu, raunajui od dana izdavanja: 1) u roku od osam dana ako je isto mesto izdanja i plaanja u naoj zemlji; 2) u roku od petnaest dana ako su mesta izdavanja i plaanja u naoj zemlji razliita; 3) u roku od dvadeset dana ako je ek izdat u nekoj od evropskih zemalja, a plativ je u naoj zemlji; 4) u roku od etrdeset dana ako je ek izdat u kojoj zemlji izvan Evrope, i to na obalama Sredozemnog ili Crnog mora ili na ostrvima u njima; 5) u roku od osamdeset dana ako je ek izdat u kojoj drugoj zemlji izvan Evrope; 6) u roku od est meseci od dana izdavanja koji vai za cirkularne ekove. Ako imalac eka ne podnese blagovremeno ek na isplatu izgubie regresna prava prema regresnim ekovnim dunicima. Trasat je u obavezi da ek plati u celosti. Imalac eka, meutim, moe prihvatiti i deliminu isplatu. Ako je trasant izdao vie ekova, a pokrie koje ima kod trasata nije dovoljno za isplatu svih ekova, ekovi se plaaju onim redom kojim su podneti trasatu na isplatu. Trasat mora platiti ek kada je, posle njegovog izdavanja, nastupila trasantova smrt ili njegova pasivna ekovna nesposobnost. Meutim, ukoliko je nad imovinom trasanta otvoren steaj trasat mora odbiti isplatu eka. Ako ek ne plati trasat, a ni trasant obaveza isplate tereti regresne dunike. Imalac eka moe zahtevati isplatu eka od bilo kog regresnog dunika (indosanta, avaliste).
7.5. OPOZIVANJE EKA

353

Opoziv eka je izjava trasanta upuena trasatu kojom povlai nalog za isplatu eka koga je izdao. Izjavu o opozivanju eka trasant daje u pismenoj formi. ek se moe opozvati kad protekne rok koji je odreen za podnoenje radi isplate. Izuzetno, ekovi na ime ili po naredbi mogu se opozvati i pre isteka roka za podnoenje radi isplate. Opozivanje ovih ekova proizvodi dejstvo ako ih je trasant neposredno poslao trasatu, sa nareenjem da ih izmiri licu oznaenom u eku, a opoziv stigne trasatu pre nego to je nareenje izvreno. Trasant, koji bi posle isteka roka za podnoenje eka na isplatu, raspolagao pokriem, mada nije punovano opozvao ek, odgovara za naknadu tete. Opozvani ek gubi pravna dejstva.
7.6. REGRES ZBOG NEISPLATE EKA

Ako trasant odbije da isplati ek koji je podnesen na isplatu u zakonom odreenim rokovima, imalac eka moe isticati regresni zahtev. Regresni zahtev se istie podnoenjem regresne tube. Imalac eka moe vriti regres protiv indosanta, trasanta i avalista ako bude odbijena isplata eka koji je podnesen na vreme. Podnoenje na isplatu i neisplata moraju biti utvreni: javnom ispravom (protest

354

zbog neisplate) ili potpisanom izjavom trasatovom na eku kojom odbija isplatu, sa naznaenjem dana kada je ek bio podnet.
7.7. TUBA IZ OSNOVNOG ODNOSA

Imalac eka moe u redovnoj parnici protiv trasanta ili svog neposrednog indosanta ostvariti potraivanje proisteklo iz pravnog odnosa koji je bio osnov za izdavanje ili prenos eka. Ovo potraivanje imalac eka moe ostvariti ako drukije nije ugovoreno, pod uslovom da vrati ek koga nije naplatio. Tubu iz osnovnog odnosa imalac eka moe podneti i kad nisu ispunjeni uslovi za regres ili je potraivanje zastarelo. U tom sluaju se imaocu eka od njegovog potraivanja odbija iznos tete koju je tueni dunik pretrpeo zbog neblagovremeno uinjenog ili zbog proputenog podnoenja eka.
7.8. PRESTANAK PRAVA

ekovna prava i obaveze prestaju na isti nain kao i kod menice. U prestanak prava se esto uvrtava i zastarelost. Zastarelou, meutim, ne prestaje samo pravo nego zahtev da se to pravo ostvari prinudnim putem. Rokovi zastarelosti u ekovnom pravu su krai od rokova zastarelosti u meninom pravu. Regresni zahtevi imaoca eka protiv indosanata i protiv trasanta zastarevaju za est meseci od proteka roka za podnoenje na isplatu. Regresni zahtevi indosanata jednih protiv drugih i protiv trasanta zastarevaju za est meseci od dana kada je indosant iskupio ek ili od dana kada je protiv njega kod suda postupljeno.

III.

SKLADINICA
1. Pojam.

Skladinica je hartija od vrednosti koju izdaje skladitar, a potvruje da je u toj ispravi navedenu robu primio na uvanje, da je obavezan da robu preda zakonitom imaocu skladinice (ili dela skladinice). U toj hartiji je inkorporisano pravo na robi (pravo svojine odnosno zaloge) koja je predata u skladite i ije se uskladitenje na taj nain potvruje. Stoga je ona stvarnopravna i kauzalna hartija od vrednosti (povezana je sa ugovorom o uskladitenju tako da se iz nje vidi ta je predmet uskladitenja). Skladinca je tradiciona hartija od vrednosti. Prenosom skladinice ili njenih delova prenosi se i stvarno pravo na robi koja je uskladitena. Zakoniti imalac skladinice ima i pravo svojine na uskladitenoj robi.

2. Izdavanje
Izdavalac skladinice je skladitar koji je na osnovu zakona ovlaen da za robu primljenu na uskladitenje izda skladinicu. Skladitar izdaje skladinicu samo

na zahtev ostavodavca. Ako ostavodavac ne zahteva izdavanje skladinice, skladitar e izdati obinu potvrdu o prijemu robe. Na osnovu te potvrde ostavodavac moe preuzeti robu iz skladita. Ona, meutim, nema svojstvo hartije od vrednosti. Za izdavanje skladinice ovlaena su carinska skladita i ostala javna skladita. Carinsko skladite, na osnovu lana 127. Carinskog zakona (Slubeni glasnik RS, br. 73/2002 i 61/2005) moe biti javno skladite ili privatno skladite. Javno skladite, u smislu tog zakona, je carinsko skladite u kome lice moe skladititi robu. Privatno skladite je carinsko skladite namenjeno skladitenju robe draoca skladita. I ostala javna skladita su obavezna da primaju robu svih ostavodavaca ako skladite moe primiti na uvanje robu koja mu se predaje. Preteno se, meutim, grade specijalizovana javna skladita samo za pojedinu vrstu robe kao to su skladita za smrznuto voe i povre, meso, itarice, gorivo, mazivo itd. Uskladitenje robe danas je postalo neizbeno i masovno. Tako se spoljnotrgovinsko poslovanje ne moe odvojiti bez poslova uskladitenja robe. Usluge uskladitenja robe mogu se pruiti u eleznikim stanicama i ostalim mestima meunarodnog saobraaja, kao i u drugim javnim skladitima. Uskladitenje robe smatra se, naroito, prihvatanje, uvanje i sortiranje robe, izdavanje skladinica i drugi poslovi u vezi sa robom po nalogu stranog lica, kao to su utovar, istovar, obavljanje carinskih formalnosti i osiguranje robe. Skladitar izdaje skladinicu nakon to je zakljuen ugovor o uskladitenju i roba predata u posed skladitara.

355

3. Sastojci i sadrina
Skladinica se sastoji od priznanice i zalonice i moraju se pozivati jedna na drugu. Priznanica i zalonica sadre podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedite, odnosno prebivalite, naziv i sedite skladitara, datum i broj skladinice, mesto gde se skladite nalazi, vrstu, prirodu i koliinu robe, navod o tome do koga iznosa je roba osigurana, kao i ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vrednosti. Pravilo je da skladitar izdaje skladinicu za svu robu koju je ostavodavac predao skladitaru na uvanje. Ostavodavac, meutim, moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da mu za svaki deo izda posebnu skladinicu. Ukoliko mu je skladitar ve izdao skladinicu za celu koliinu robe ostavodavac moe zahtevati da skladitar podeli robu na odreene delove i da mu, u zamenu za skladinicu koju je dobio, izda posebne skladinice za svaki pojedini deo robe. U tom sluaju je olakano korienje veeg broja skladinica za pojedine delove robe. Naime, svaka skladinica izdata za deo robe kao hartija od vrednosti moe se samostalno prenositi. Ako je roba koja se daje na skladitenje deljiva i zamenljiva ostavodavac, osim toga, moe zahtevati da mu skladitar izda skladinicu samo za

356

jedan deo robe koji je ostavio kod njega. Imalac skladinice ima pravo zahtevati da mu se preda roba oznaena u njoj. On moe raspolagati robom oznaenom u skladinici prenoenjem skladinice.

4. Prenoenje
Skladinica i zalonica mogu se prenositi indosamentom, zajedno ili odvojeno. Prilikom svakog prenosa, na njima mora biti ubeleen datum. Na zahtev prijemnika priznanice ili zalonice, prenos na njega prepisae se u registar skladita, gde e se ubeleiti i njegovo sedite, odnosno prebivalite. Skladinica po naredbi moe se konvertovati u skladinicu na ime ako se u nju unese rekta klauzula. Unoenjem rekta klauzule u skladinicu onemoguava se prenoenje skladinice kao hartije po naredbi (indosamentom). Dalje prenoenje skladinice mogue je samo na osnovu graanskopravne cesije jer se sa njom postupa kao sa hartijom na ime. Skladinica u koju je uneta rekta klauzula oznaava se kao rekta skladinica. Nije dozvoljeno izdati skladinicu na donosioca jer u njoj mora biti upisano ime imaoca skladinice (remitenta). Indosiranje se obavlja tako to se na poleini skladinice napie i potpie naredba da se roba preda indosataru i unese datum. Prenonjem skladinice u celini (priznanice i zalonice) na indosatara prenosi se na njega pravo svojine na robi u skladitu. Priznanica se moe prenositi bez zalonice. Najee se prethodno prenosi zalonica. Prenoenjem zalonice daje se u zalogu roba koja se nalazi u skladitu radi obezbeenja nekog potraivanja poverioca. Nakon toga prenosi se priznanica. Prenos priznanice bez zalonice daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba iz skladita. U tom sluaju prethodno mora isplatiti imaocu zalonice, ili poloi skladitaru za imaoca zalonice, iznos koji treba da mu bude isplaen na dan dospelosti potraivanja. Imalac priznanice bez zalonice moe zahtevati da se roba proda, ako se postignutom cenom moe isplatiti iznos na koji ima pravo imalac zalonice, a da se njemu preda preostali iznos cene. Prenoenjem zalonice bez priznanice zalae se roba u skladitu bez njenog iznoenja i predavanja zalonom poveriocu. Imalac zalonice stie svojstvo poverioca i pravo imaoca hartije od vrednosti. Prilikom prvog prenosa, na zalonici moraju biti ubeleeni: naziv, odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedite, odnosno prebivalite, iznos njegovog potraivanja raunajui i kamate i datum dospevanja. Prvi prijemnik zalonice duan je bez odlaganja prijaviti skladitaru da je na njega izvren prenos zalonice, a skladite je duno prepisati taj prenos u svoj registar i na samoj zalonici zabeleiti da je ovaj prenos izvren. Bez obavljanja ovih radnji zalonica se ne moe dalje prenositi indosamentom. Zalonica se prenosi punim indosamentom. Indosament mora sadrati potpis indosanta i iznos potraivanja obezbeen zaloenom robom. Zalonica koja ne sadri iznos potraivanja zalonog poverioca, obavezuje u korist zalonog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenu u njoj.

5. Protest. Regresni zahtev

Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanje obezbeeno zalonicom, ovlaen je da zahteva naplatu potraivanja od imaoca priznanice, pre nego to on preuzme robu. Ukoliko imalac zalonice nije mogao naplatiti potraivanje od imaoca priznanice, isplatu moe zahtevati od ranijih prenosilaca zalonice ili zahtevati prodaju zaloene robe da bi se, zatim, mogao naplatiti iz njene vrednosti. Imalac zalonice bez priznanice, kome ne bude isplaeno u roku potraivanje obezbeeno zalonicom, duan je, pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca, podii protest zbog neisplate prema ZOM. Ako je podigao protest imalac zalonice moe, po proteku osam dana od dospelosti potraivanja zahtevati prodaju zaloene robe, a isto pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu zaloeno potraivanje obezbeeno zalonicom. Zaloena roba prodaje se po trinim ili berzanskim cenama u skladu sa odredbama ZOO koje reguliu prodaju stvari zaloenih za potraivanje iz ugovora u privredi. Naime, ako dunik ne namiri o dospelosti potraivanje nastalo iz ugovora u privredi, poverilac nije duan obraati se sudu, nego moe pristupiti prodaji zaloene stvari na javnoj prodaji po isteku osam dana od upozorenja uinjenog duniku kao i zalogodavcu, kad to nije isto lice da e tako postupiti. Od novane svote postignute prodajom uskladitene (zaloene) robe po trinim (berzanskim) cenama podmiruju se obaveze koje terete robu i to ovim redom: a) trokovi prodaje, b) potraivanja skladitara iz ugovora o uskladitenju i ostalih njegovih potraivanja nastalih u vezi sa ostavljenom robom (carinjenje, osiguranje, utovar, istovar itd), v) obezbeeno potraivanje imaoca zalonice i g) ostatak pripada imaocu zalonice. Ako imalac zalonice nije mogao postii potpuno namirenje prodajom zaloene robe ovlaen je da zahteva isplatu od prethodnih prenosilaca zalonice (indosanata). Ovaj zahtev mora biti podignut u roku odreenom u Zakonu o menici za zahtev prema indosantima, i taj rok poinje tei od dana kad je izvrena prodaja robe. Imalac zalonice gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca ako ne bude zahtevao prodaju robe najdalje u oku od mesec dana od protesta (lan 748. ZOO).

357

IV. LEGITIMACIONE HARTIJE I ZNACI

1. Legitimacioni znaci
Legitimacioni znaci su telesni predmeti (isprave) u koje su utisnute odreene oznake da bi se uz njihovu pomo lake identikovao poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati. Ovi znaci obino i ne sadre neto odreeno o obavezi njihovog izdavaoca nego npr. neki broj utisnut na komad hartije,

358

metala ili drugog materijala (plastike, keramike, porcelana itd). To su najee garderobni znaci (u pozoritu, bioskopu, eleznikoj ili autobuskoj stanici itd). Pomou legitimacionih znakova poverilac se legitimie u obligacionom odnosu iako oni ne sadre oznaenje imena poverioca a esto ni njihovog izdavaoca, zbog ega lie na hartije od vrednosti na donosioca i legitimacione hartije. Za razliku od hartija na donosioca (kod kojih je pravo inkorporisano u hartiju pa se njenim gubitkom gubi i pravo), gubitkom legitimacionog znaka njegov izdavalac se ne oslobaa obaveze. Naime, prema odredbama lana 258. stava 3. ZOO poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak. Izdavalac legitimacionog znaka oslobaa se obaveze kad je u dobroj veri izvri donosiocu. Za donosioca znaka ne vai pretpostavka da je on pravi poverilac ili da je ovlaen zahtevati ispunjenje, te je u sluaju spora duan dokazati to svoje svojstvo, to nije sluaj kod hartija od vrednosti na donosioca. Shodno tome, veu pravnu sigurnost ima imalac hartije od vrednosti nego imalac legitimacionog znaka. Dok se na legitimacione hartije shodno primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti, za legitimacione znake je relevantna volja izdavaoca i primaoca znaka (subjektivni odnos), kao i ono to je uobiajeno, dok su odnosi kod hartija od vrednosti objektivizirani.

2. Legitimacione hartije
Legitimacioni hartije505 su pismene isprave u kojima su oznaene odreene obaveze za njihovog izdavaoca, ali ne i ko je poverilac, iako slui njegovoj identikaciji (legitimisanju). lan 257. ZOO je propisao da se na eleznike karte, pozorine i druge ulaznice, bonove i druge sline isprave koje sadre odreenu obavezu za njihovog izdavaoca, a u kojima nije oznaen poverilac, niti iz njih ili okolnosti u kojima su izdate proizilazi da se mogu ustupiti drugome, shodno primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti. Ove isprave ZOO oznaava kao legitimacioni papiri. Za razliku od hartija od vrednosti u legitimacionim hartijama nije inkorporisano pravo iz hartije u samu hartiju, tako da u sluaju njegovog gubitka poverilac ne gubi ovlaenja. Imalac legitimacione hartije moe svojstva poverioca dokazivati ostalim dokaznim sredstvima (najee da je na osnovu osnovnog posla sa izdavaocem, ovlaen zahtevati ispunjenje odreene prestacije). Bitna funkcija hartija od vrednosti je da su opticaju (negocijabilno svojstvo). Suprotno njima legitimacione hartije nisu namenjene opticaju. Oni se, ipak, mogu prenositi prostom tradicijom, osim ako glase na ime jer se tada prenose cesijom.506
505 506

Izraz legitimacionipotie od lat. rei legitimus - valjan, zakonit, pristojan. Shodna primena lana 242. st. 1. ZOO.

Obaveze izdavoaca hartije od vrednosti mora u ispravi biti precizno odreena, dok obaveza izdavaoca legitimacione hartije mora biti oznaena, ali ne i uvek precizno odreena. Zakon ne odreuje bitne elemente koje moraju sadrati legitimacione hartije, te su oni reducirani u odnosu na hartije od vrednosti. Sadrina legitimacione hartije zavisi od osnovnog posla tako da na ispravi nekada ne mora biti oznaen donosilac, potpis ili faksimil izdavaoca itd. Pretpostavlja se savesnost i zakonitost imaoca legitimacione hartije. Njihov savesni izdavalac oslobaa se obaveze ispunjenja donosiocu kada ovaj nije zakoniti imalac te isprave.507

359

507

Shodna primena lana 253. st. 3. ZOO.