NORTIJE protiv HOLANDIJE

(Predstavka broj 13924/88)

Evropski sud za ljudska prava, u skladu sa lanom 43 Konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) 2 i odgovarajuim odredbama Poslovnika Suda, zasedao je u veu sastavljenom od sledeih sudija: G. R. Risdal (R. Ryssdal), predsednik, G. Tor Vilhalmson (Thr Vilhjlmsson), G. B. Vol (B. Walsh), G. J. De Mejer (J. De Meyer), G. N. Valtiko (N. Valticos), G. S. K. Martens, G. I. Fojgel (I. Foighel), G. J. M. Morenil (J. M. Morenilla), Ser Don Frilend (John Freeland), kao i g. M. Ajsen (M. A. Eissen), sekretar Suda i g. H. Pecold (H. Petzold), zamenik sekretara Suda. Poto je razmatrao predmet na zatvorenim sednicama 25. februara i 23. juna 1993. godine, donosi sledeu presudu, usvojenu poslednjeg pomenutog datuma:

POSTUPAK
1. Ovaj predmet je 11. septembra 1992. godine, u okviru tromesenog roka propisanog lanovima 32, stav 1 i lanom 47 Konvencije prosledila Sudu Evropska komisija za ljudska prava (u daljem tekstu: Komisija). Predmet je potekao od predstavke br. 13924/88 koju je protiv Kraljevine Holandije 28. aprila 1988. godine uputio Komisiji,

Napomena Sekretara Suda: Ovaj predmet je zaveden pod brojem 31/1992/376/450. Prvi broj oznaava poziciju predmeta koji se nalazi pred Sudom u datoj godini (drugi broj). Poslednja dva broja oznaavaju poziciju predmeta na spisku predmeta koje je sud uzeo u postupanje otkako je osnovan, odnosno predmeta koji su formirani na temelju predstavki Komisiji. 2 Kako je izmenjen lanom 11 Protokola br. 8, koji je stupio na snagu 1. januara 1990. godine.
1

na osnovu lana 25 Konvencije, holanski dravljanin g. Erik Hans Nortije (Erik Hans Nortier). Zahtev Komisije odnosio se na lanove 44 i 48 Konvencije, i na Deklaraciju kojom Holandija priznaje obaveznu nadlenost Suda (lan 46). Komisija je zahtevala od Suda da presudi da li injenice ovog sluaja ukazuju na to da je tuena Drava prekrila svoje obaveze iz lana 6, stav 1 Konvencije. 2. Odgovarajui na pitanje koje mu je postavljeno u skladu sa pravilom 30, stav 3(d) Poslovnika Suda, podnosilac predstavke je izjavio da eli da uestvuje u postupku pred Sudom, i odredio je advokata koji e ga zastupati (pravilo 30). 3. Vee koje je konstituisano sainjavali su, kao ex officio lanovi g. S. K. Marten, sudija izabran sa liste Holandije (lan 43) i g. R. Risdal, predsednik Suda (pravilo 21, stav 3 (b)). Predsednik je rebom 26. septembra 1992. godine, u prisustvu sekretara Suda, izvukao imena preostalih sedam lanova vea: g. Tora Vilhalmsona, g. B. Vola, g. J. De Mejera, g.a N. Valtikosa, g. I. Fojgela, g. J. M. Morenila i ser Dona Frilenda (lan 43 in fine Konvencije i pravilo 21, stav 4). 4. G. Risdal, koji je preuzeo dunost predsednika vea (pravilo 21, stav 5) obavestio je, preko sekretara Suda, zastupnika holandske drave (u daljem tekstu: Drava), delegata Komisije i advokata podnosioca predstavke o organizaciji postupka (pravila 37 stav 1, i 38). U skladu sa datim nalogom, sekretar Suda je primio podnesak podnosioca predstavke 14. decembra 1992. godine. Drava je u pismu od 30. novembra 1992. godine izjavila da ona nee podneti nikakav podnesak. Na dan 6. januara 1993. godine sekretar Komisije je obavestio sekretara Suda da bi delegat eleo da iznese svoja zapaanja na sednici. 5. Komisija je 11. januara 1993. godine dostavila odreene dokumente koje je, preko sekretara Suda, Drava traila od nje. 6. U skladu s odlukom predsednika, koji je dozvolio advokatu podnosioca predstavke da koristi holandski jezik (pravilo 27, stav 3), 23. februara 1933. godine je odrana javna sednica u zgradi Suda u Strazburu. Pre te sednice, Sud je odrao pripremni sastanak. Pred Sudom su se pojavili: (a) u ime Drave - g. K. de Vej Mestag (K. de Vey Mestdagh), Ministarstvo spoljnih poslova, - g. A. Patijn (A. Patijn), Ministarstvo pravde, savetnik; (b) u ime Komisije - g. M. P. Pelonpa (M. P. Pellonpaa), delegat;

(c) u ime podnosioca predstavke - g. J. Sap, advokat i punomonik, savetnik.

Sud je sasluao obraanja g. de Vej Mestaga, koji je nastupio u ime Drave, g. Pelonpe koji je nastupio u ime Komisije i g.a Sapa koji je nastupio u ime podnosioca predstavke, kao i njihove odgovore na pojedinana pitanja koja je postavilo nekoliko lanova vea.

injenice I. Okolnosti sluaja

7. Podnosilac predstavke je dravljanin Holandije, roen 13. maja 1972. godine. U vreme dogaaja koji se ovde ispituju, imao je petnaest godina. 8. Podnosilac predstavke je 19. septembra 1987. godine bio puten iz zatvora za maloletnike posle sluenja kazne zatvora zbog silovanja. Jedanaest dana kasnije, 30. septembra 1987. godine, podnosilac predstavke ponovo je bio uhapen pod sumnjom da je pokuao silovanje. Posle hapenja, u policiji je priznao krivicu. 9. Na dan 2. oktobra 1987. godine podnosilac predstavke je izveden pred sudiju Melenbruka (Meulenbroek), koji je sudija za maloletnike (kinderrechter) regionalnog suda (arrondissementsrechtbank) u Midelburgu (Middelburg), i koji je ovde bio u svojstvu istranog sudije (rechter-commissaris). Advokat je pomagao podnosiocu predstavke. Privatno udruenje, koje je bilo zakonski staratelj podnosioca predstavke, zastupala su dva socijalna radnika. Podnosilac predstavke je ponovo priznao krivicu. Na zahtev javnog tuioca (officier van justitie), sudija za maloletnike Melenbruk dao je nalog da se podnosilac predstavke vrati u pritvor do poetka pretresa (bewaring). Takoe je dao nalog za predistranu radnju (gerechtelijk vooronderzoek) i naloio da se saini psihijatrijski izvetaj. Ni podnosilac predstavke, ni njegov advokat nisu stavili prigovor. 10. Ponovo je, na molbu javnog tuioca, sudija za maloletnike Melenbruk, u svojstvu Vea za reviziju (raadkamer), 8. oktobra 1987. godine dao nalog za produenje pritvora do poetka pretresa. On je ovaj nalog produavao dva puta prilikom periodinih procena, 10. novembra i 10. decembra 1987. godine. Ni u jednom trenutku ni podnosilac predstavke, ni njegov advokat nisu stavili nikakav prigovor.

11. Podnosilac predstavke je tokom predistranih radnji bio podvrgnut psihijatrijskom ispitivanju. U psihijatrijskom izvetaju data je preporuka da bi, ako se optuba dokae, podnosioca predstavke trebalo smestiti u neku ustanovu na psihijatrijsko leenje (inrichting voor buitengewone behandeling), u skladu sa lanom 77k krivinog zakona (Wetboek van Strafrecht), a ne kazniti. Odbrana je, strahujui da je prvobitno priznanje podnosioca predstavke dobijeno pod prinudom, zahtevala da se dva policajca koja su uzela njegovu izjavu nakon hapenja ispitaju kao svedoci. Sudija za maloletnike Melenbruk prosledio je ovaj predmet sudiji Viciersu (Witziers), potpredsedniku regionalnog suda u Midelburgu i zameniku sudije za maloletnike. Sudija Viciers je 22. i 23. decembra 1987. godine ispitao ova dva policajca. Rezultati dobijeni ispitivanjem bili su takvi, da odbrana nije traila njihovo ponovno svedoenje tokom suenja. U ovom sluaju, predistrana radnja sastojala se samo od ispitivanja pomenutih svedoka i gore navedenog psihijatrijskog pregleda. 12. Podnosilac predstavke je u decembru 1987. godine dobio sudski poziv da se pojavi pred sudijom za maloletnike Melenbrukom, 6. januara 1988. godine, radi suenja. 13. U pismu od 5. januara 1988. godine, dan pre nego to je trebalo da se odri suenje, advokat podnosioca predstavke traio je izuzee sudije, tj. osporio nepristrasnost sudije za maloletnike Melenbruka, na osnovu toga to je ovaj donosio odluke o zadravanju podnosioca predstavke u pritvoru, nakon hapenja a do poetka suenja. Sudija za maloletnike Melenbruk odbio je 6. januara 1988. godine ovo osporavanje kao neosnovano. 14. Podnosilac predstavke je uloio albu protiv ove odluke Regionalnom sudu u Midelburgu (Middelburg Regional Court), koji je 22. januara 1988. godine odbio izuzee. Regionalni sud je prilikom donoenja ove odluke detaljno razmotrio relevantnost presude Evropskog suda u predmetu De Kuber (De Cubber) protiv Belgije (presuda od 26. oktobra 1984. godine, Series A br. 86). Miljenje regionalnog suda bilo je da postoji veoma velika razlika izmeu poloaja belgijskog istranog sudije i poloaja holandskog sudije za maloletnike, posebno to se tie njihove nezavisnosti. Sud je smatrao da presuda u sluaju De Kuber nije znaila da obavljanje funkcija istranog sudije i sudije na suenju u istom predmetu ini u svim okolnostima krenje lana 6, stav 1 Konvencije. Krivini postupak za maloletnike u Holandiji predvia izuzetak od pravila opteg krivinog postupka kojim se zabranjuje da jedno lice ima funkciju istranog sudije i sudije u postupku (vidi stav 20(a), nie). Kako je sudija za maloletnike pravilno istakao u svojoj odluci, razlog za ovo treba potraiti u prevashodno obrazovnom aspektu krivinog zakona za maloletnike, i u vanosti optimalne koordinacije raznih odluka donetih u vezi sa maloletnikom. 15. Sudija za maloletnike, Melenbruk, sudio je u predmetu podnosioca predstavke 25. januara 1988. godine. Podnosioc predstavke je imao advokata. Suenju je

prisustvovao, i dobio re, i jedan od zastupnika privatnog udruenja koje je bilo zakonski staratelj podnosioca predstavke. Potvrujui svoje prethodne izjave, podnosilac predstavke je priznao optubu, za koju se tada smatralo da je dokazana. Prema preporuci datoj u psihijatrijskom izvetaju (vidi stav 11, gore), podnosilac predstavke je smeten u jednu ustanovu za psihijatrijsko leenje maloletnih prestupnika, u skladu sa lanom 77k Krivinog zakona. Sudija za maloletnike ga je podsetio da ima pravo da se ali, ali advokat podnosioca predstavke, koji je i sam mogao da odluuje po ovom pitanju (vidi stav 22, nie), nije podneo albu. Sudija za maloletnike Melenbruk je u martu 1990. posle dve godine, kako se i trai lanom 77r Krivinog zakona, izvrio kontrolnu proveru da bi odredio da li je i dalje u interesu podnosioca predstavke da ostane u ustanovi. Oigledno ni podnosilac predstavke, ni advokat nisu dali nikakav prigovor na produenje postojee mere. Podnosilac predstavke bezuslovno je puten 9. avgusta 1991. godine.

II. Relevantno domae pravo i praksa

A. Pravna struktura krivinog zakona za maloletnike i krivini postupak 16. Jo od 1901. godine u Holandiji postoji pravilo da se krivino pravo i krivini postupak ne primenjuju na maloletnike na isti nain kao na punoletne uinioce. Krivini zakon i krivini postupak za maloletnike predvia izuzetak u odnosu na opti zakon: to jest, opti krivini zakon i krivini postupak primenjuju se u onoj meri u kojoj se izriito ne odstupa od njih. Maloletnici ne mogu biti optueni niti im se moe suditi za radnje koje poine pre svoje dvanaeste godine (lan 77a Krivinog zakona). Krivini postupak protiv maloletnika primenjuje se ukoliko je osumnjieni bio mlai od osamnaest godina u trenutku kada je podignuta optunica protiv njega (lan 487 Poslovnika o krivinom postupku (Wetboek van Strafvordering)). U principu, i u krivinom zakonu za maloletnike primenjuje se ista starosna granica (lan 77b Krivinog zakona). Ipak, pod odreenim uslovima, krivini zakon omoguava da se, s jedne strane, primeni opti krivini zakon na osumnjienog koji je u vreme prekraja imao esnaest ili sedamnaest godina (lan 77c, ibid.) a, sa druge strane, da se krivini zakon za maloletnike moe primeniti na osumnjienog koji je u vreme prekraja imao osamnaest, ali jo nije napunio dvadeset jednu godinu (lan 77d, ibid.). 17. Krivini zakon za maloletnike razlikuje se od onog koji se primenjuje na punoletne uinioce samo po tome to ima sopstveni sistem kazni (straffen) i vaspitne ili zatitne mere (maatregelen) koje su sainjene kako bi ispunile posebne ciljeve u ovoj grani krivinog prava, koji (prema tekstu objanjenja uz Zakon od 9. novembra 1961. godine vidi stav 18, nie) "imaju prvenstveno pedagoki cilj, pri emu se sve vreme u

vidu imaju interesi maloletnika", i koji, shodno ovome, prvenstveno pokuavaju da zatite i obrazuju maloletnike o kojima je re. Kazne koje su na raspolaganju prema Krivinom zakonu za maloletnike jesu smetanje u vaspitni dom za maloletnike (tuchtschool) na period do est meseci, stavljanje maloletnika u pritvor (hapenje) do etrnaest dana, novana kazna do pet stotina guldena i ukor (berisping) (lan 77g). Izmeu ostalog, mere obuhvataju sudski nadzor (ondertoezichtstelling) koji u stvari predstavlja zatitnu meru prema Graanskom zakonu (lanovi 1:245 et seq. Graanskog zakona (Burgerlijk Wetboek)) i zadravanje u ustanovi za psihijatrijsko leenje maloletnih prestupnika (lan 77h). Poslednje predstavlja meru koja se primenjuje samo na maloletnike oteenog mentalnog razvoja, ili koji boluju od ozbiljnog mentalnog poremeaja (lan 77k). 18. Krivini postupak protiv maloletnika takoe ima cilj da titi i obrazuje, ali ovde postoje znaajne razlike u odnosu na opti krivini postupak. Osnovno naelo krivinog postupka protiv maloletnika jeste da on:
"treba da bude jednostavan i razumljiv, kako maloletnicima na koje se odnosi, tako i njihovim roditeljima. Formalnosti koje za odrasle imaju neko znaenje, a praktino nikakvo za maloletnike, treba izostaviti, dok, s druge strane, posebni zahtevi treba da obezbede pravilno postupanje prema maloletnikim predmetima". (Citirano iz tumaenja datog uz Zakon od 9. novembra 1961. godine, koji je stupio na snagu 1965. godine, a kojim je modernizovan krivini postupak protiv maloletnika koji je uveden jo 1901. godine a detaljno revidiran 1921. godine).

Zahvaljujui ovoj osnovnoj ideji i potrebi da se pobolja zatita maloletnika stvaranjem veza izmeu zatite maloletnika predviene u Graanskom zakonu po kome je sudija za maloletnike centralna figura ovlaena da odluuje o raznim zatitnim merama i sudije za maloletnike u krivinom postupku protiv maloletnika, koji takoe predstavlja centralnu figuru. Tvrdi se da ovaj sistem ima nekoliko prednosti: (a) doprinosi zatiti maloletnika ukoliko je sudija za maloletnike unapred konsultovan po pitanju opravdanosti krivinog gonjenja, a posebno ako ve poznaje maloletnika o kome se radi; to moe biti sluaj ukoliko je sudija, na primer, ve uestvovao u izricanju zatitnih mera prema graanskom pravu, kao to su smetanje maloletnika pod sudski nadzor; (b) moe da se razvije poverenje izmeu sudije za maloletnike, s jedne strane, i maloletnika i njegovih ili njenih roditelja ili staratelja, s druge strane, zahvaljujui injenici da maloletnik i njegovi ili njeni roditelji ili staratelji (koji se sudski pozivaju da se pojave u predistranom postupku, te imaju pravo da daju iskaze), komuniciraju sa istim sudijom tokom celog postupka, koji se, izmeu ostalog, odravaju na zatvorenim sednicama i na neformalan nain;

(c) u sluajevima kada maloletnik odmah prizna to se najee dogaa kada je osumnjieni maloletnik moe se pripremiti plan za budunost tog maloletnika ve u najranijoj fazi, ak i tokom predistrane radnje; (d) sudija za maloletnike je najprikladnije lice za ovu svrhu, s obzirom na njegovo struno znanje i znaajna ovlaenja vezana za donoenje odluka. Bliske veze izmeu zatitnih mera prema graanskom pravu i krivinog gonjenja vide se u lanu 14a Zakona o krivinom postupku; ukoliko je re o postupku koji se odnosi na zatitu maloletnika prema graanskom pravu (kao to je zahtev da se smesti pod sudski nadzor ili zahtev za oduzimanje roditelju njegovih roditeljskih prava) koji se vodi istovremeno sa krivinim gonjenjem, onda, prema ovoj odredbi, optunica moe da se obustavi sve do donoenja konane odluke u postupcima koji se paralelno vode. 19. Centralni poloaj sudije za maloletnike jasno proistie iz same injenice da sudija za maloletnike donosi odluku da li da pokree krivini postupak ili ne. Prema lanu 493 Zakona o krivinom postupku, ukoliko javni tuilac eli da bezuslovno odustane od optube protiv maloletnika, on se mora prethodno konsultovati sa sudijom za maloletnike; ukoliko eli uslovno da odustane od optube, takoe mora traiti saglasnost sudije za maloletnike. Ukoliko ne odustane odmah od optube protiv maloletnika, javni tuilac mora traiti od organa za socijalno staranje o deci informacije o linosti maloletnika i uslovima u kojima ivi; oni tada mogu dati svoj komentar o tome da li je poeljno dalje voditi krivini postupak (ibid, lan 495). Da bi ove odredbe mogle biti efikasno sprovedene, postojala je praksa da se sudija za maloletnike, javni tuilac i zastupnik organa za socijalno staranje o deci redovno sastaju kako bi zajedniki razmotrili predmete koji su u toku. Ova takozvana "trostrana konsultacija" (driehoeksoverleg) obavljala se u odsustvu maloletnika ili njegovog zakonitog zastupnika ili savetnika, i oni o njoj nisu bili obavetavani. 20. Sudija za maloletnike je centralna figura i u fazi istrage. (a) Ovo je, pre svega, jasno iz lana 494 Zakona o krivinom postupku koji utvruje da sudija za maloletnike treba da se pojavi u ulozi istranog sudije, kao i iz lana 496, koji glasi:
"1. Sudija za maloletnike odgovoran je za predistranu radnju, osim u sluajevima kada predmet ukljuuje jednog ili vie osumnjienih koji su navrili osamnaest godina u trenutku kada se protiv njih pokree istrani postupak i ukoliko sluajevi, prema prvobitnom miljenju javnog tuioca i sudije za maloletnike, ne mogu da se razdvoje. 2. U sluajevima kada sudija za maloletnike naredi predistranu radnju, smatrae se da on preuzima ulogu istranog sudije koji je nadalje odgovoran za predistranu radnju."

To znai da sudija za maloletnike ima sva ovlaenja za donoenje odluka kao istrani sudija, pa je odgovoran za predistrane radnje.

Predistrana radnja moe da obuhvati takva pitanja kao to je pribavljanje strunog miljenja i tehnikih dokaza, ispitivanje svedoka, presretanje telefonskih razgovora i zadravanje pote, pretres i odlazak na mesto zloina, kao i ispitivanje osumnjienih. Prema lanu 268 Zakona o krivinom postupku, zabranjeno je da sudija koji je poeo bilo kakvu istragu u svojstvu istranog sudije uestvuje u suenju; meutim na osnovu lana 500d, ova odredba se ne primenjuje na postupak protiv maloletnika. (b) Takoe, sudija za maloletnike je taj koji donosi sve odluke po pitanju zadravanja u pritvoru do suenja. U krivinom postupku protiv odraslih uinilaca, nalog za pritvor do suenja (najvie do est dana, koji se moe jednom produiti za jo est dana) daje istrani sudija, a produenje pritvora (najvie do trideset dana, koji se dva puta moe produiti za jo trideset dana) daje Vee za reviziju regionalnog suda. U krivinom postupku protiv maloletnih uinilaca, sudija za maloletnike ima oba ova ovlaenja; on ne samo da obavlja dunost istranog sudije, ve, u skladu sa lanom 488, obavlja i ulogu Vea za reviziju. Jedna od posledica ovoga jeste da se, u predmetima krivinog postupka protiv odraslih uinilaca, albe na odluke istranog sudije podnose Veu za reviziju, a u sluajevima kada je dozvoljeno podnoenje albi u postupku protiv maloletnih uinilaca, sudija za maloletnike moe doi u situaciju da razmatra albu koja je uloena na neku od njegovih sopstvenih odluka. 21. Centralna pozicija sudije za maloletnike, nadalje, proizilazi i iz injenice da, po pravilu, sudija za maloletnike, kao jedini sudija, i vodi suenje i donosi presudu (lan 500, stav 1). Sudija za maloletnike odluuje da li sluaj treba uputiti veu sainjenom od sudije za maloletnike i dvojica drugih sudija (lan 500, stav 2, zajedno sa lanom 500e). Sudija za maloletnike je takoe, u znaajnoj meri, ukljuen u izvrenje krivinih sankcija ili izreenih mera. Na primer, presuda kazne maloletnikog pritvora (zatvora) nee se izvriti sve dok se ne konsultuje sudija koji je kaznu i izrekao (lan 505), a kaznom pritvora do suenja lino rukovodi sudija koji ju je i izrekao (lan 506). 22. Ukoliko optueni maloletnik jo nije navrio esnaest godina, onda njegov advokat vri sva proceduralna prava koja su dodeljena osumnjienom a prema Zakonu o krivinom postupku umesto samog maloletnika (sa izuzetkom prava koja su na raspolaganju osumnjienom u toku pretresa) (lan 504, stav 1). Meutim, ukoliko se ne slae sa nainom na koji advokat vri ova prava, zakonski staratelj maloletnika (wettelijke vertegenwoordiger) moe podneti protestnu notu predsedniku nadlenog suda pred kojim je podignuta optunica protiv maloletnika, ili koji je poslednji put, po nekoj drugoj optunici, odluivao o maloletniku (lan 504, stav 2). U skladu sa lanom 56 Zakona o organizaciji pravosudnih organa (Wet op de Rechterlijke Organisatie), alba protiv presude sudije za maloletnike podnosi se Apelacionom sudu (gerechtshof). Ova alba ukljuuje ponovnu reviziju celog sluaja od strane trojice sudija (lan 422 Zakona o krivinom postupku).

B. Kritika postojeih pravnih reenja i posledice njhove primene u praksi

23. Gore opisani sistem dugo je bio predmet kritike. Zbog toga je 1979. godine osnovana komisija za reviziju Krivinog zakona za maloletnike, koja je objavila svoj izvetaj 1982. godine. Kao posledica ovog izvetaja, kritika postojeeg sistema u pravnoj publicistici bila je jo ea, kao i presude koje je doneo Evropski sud u predmetima De Kuber (De Cubber) protiv Belgije (presuda od 26. oktobra 1984. godine, Series A br. 86) i Hoild (Hauschildt) protiv Danske (presuda od 24. marta 1989. godine, Series A br. 154). Meutim, jo uvek su podeljena miljenja po pitanju nivoa do koga je neophodno promeniti sadanji sistem. Posledica ovih inilaca su neformalne promene u nainu delovanja sistema (vidi stav 24, nie), kao i predlog o izmeni zakona (vidi stav 25, nie). U vezi ovoga, korisno je pomenuti i razvoj precedentnog prava (case-law) u Holandiji (vidi stav 26, nie). 24. Pre svega, danas postoji neformalni sporazum prema kojem sudija za maloletnike, kada se suoi sa osumnjienim koji odbija optube, poverava ispitivanje svedoka drugom sudiji za maloletnike, i tada on ne deluje kao istrani sudija. Ipak, ak i u tim sluajevima, on i dalje odluuje o izricanju pritvora do suenja. Drugo, "trostrane konsultacije" (vidi stav 19, gore) naputene su u veini regionalnih sudova. 25. Predlog za izmenu i dopunu zakona dostavljen je Parlamentu 1989. godine; nacrt jo nije zavren. On u sutini prati predloge komiteta o kojima se govori u stavci 23 gore, ija sutina lei u tome da se razdvoje funkcije sudije za maloletnike od funkcija istranog sudije i Vea za reviziju. On se ipak razlikuje od predloga prema kojima sudija za maloletnike treba da zadri ovlaenje za izdavanje naloga za prvobitni pritvor do suenja. 26. Ova poslednja karakteristika odgovara precedentnom pravu Vrhovnog suda (Hoge Raad), a posebno njegovim presudama od 15. marta 1988. godine, NJ (Nederlandse Jurisprudentie) 1988, br. 847 i od 13. novembra 1990, NJ 1991, br. 219. Vrhovni sud je u prvoj pomenutoj presudi, tumaio da lan 268 Zakona o krivinom postupku (vidi stav 20, gore) znai da istranom sudiji koji nije sprovodio nikakvu predistranu radnju, ve je izdao nalog za prvobitni pritvor do suenja - nije zabranjeno da dalje vodi suenje. Smatralo se da to ne ugroava njegovu nezavisnost. Presuda iz 1990. godine odnosila se na sudiju za maloletnike koji je vodio suenje u skladu sa lanom 500e (vidi stav 21, gore) nakon to je u tom predmetu ve izdao nalog za predistranu radnju kao istrani sudija. Vrhovni sud je smatrao da, usled toga, jedan od sudija koji je uestvovao u suenju nije bio nepristrasan, kako se zahteva lanom 6 Konvencije. Prema stavu Vrhovnog suda to e uvek biti sluaj ukoliko...:
"je jedan od sudija prethodno vrio radnje u istom predmetu sa ciljem prikupljanja dokaza, bilo kao istrani sudija u toku predistrane radnje, ili na drugi nain tokom istrage koja se vodila u toku pripreme sluaja".

C. Odredbe koje se odnose na pritvor do suenja 27. to se tie preduslova za prvobitni i produeni pritvor do suenja, krivini postupak protiv maloletnih uinilaca ne razlikuje se od krivinog postupka protiv odraslih uinilaca. Oni su dati u lanovima 67 i 67a Zakona o krivinom postupku. lan 67 Zakona o krivinom postupku nabraja sluajeve u kojima se moe dati nalog za pritvor do suenja (voorlopige hechtenis); za potrebe ove predstavke, moglo bi se sumirno oceniti da su to sluajevi u kojima je lice osumnjieno za relativno teak zloin (stavovi 1 i 2). Pored toga, stav 3 lana 67 predvia kako sledi:
"Prethodni stav ovog lana primenie se samo u sluaju da odreene injenice ili okolnosti ukazuju na to da postoji ozbiljna indikacija (ernstige bezwaren) protiv osumnjienog."

U tom smislu, u Memorandumu kao odgovoru (Memorandum in Reply, Memorie van Antwoord), koji se daje u prilogu predloga o izmeni i dopuni obaveznih odredbi vezanih za pritvor do suenja, tvrdi se da takve ozbiljne indikacije postoje kada je prema miljenju istranog sudije:
"prima facie verovatno (aannemelijk) da je osumnjieni poinio krivino delo na koje se primenjuje pritvor do suenja". (Vidi Bijlagen Handelingen Tweede Kamer Prilozi evidenciji Donjeg doma Parlamenta -1972-9994-br. 8, strana 10).

lan 67a nabraja razloge na osnovu kojih se moe izdati nalog za pritvor do suenja. Oni se mogu saeti u sledeem: postojanje ozbiljnog rizika od bekstva osumnjienog; injenica da je krivino delo, koje je posebno teke prirode dovelo do znaajnih socijalnih nemira; ozbiljan rizik da e osumnjieni uiniti vie krivinih dela teke prirode, te potreba obezbeenja dokaza. Ipak, stav 3 lana 67a predvia:
"Nee se izdati nalog za pritvor do suenja ukoliko postoji i najmanja mogunost da presuda bude takva da je nemogue da se izrekne bilo kakav bezuslovna kazna zatvora ili mera koja ukljuuje liavanje slobode, ili ako bi sprovoenje naloga dovelo do toga da [osumnjieni] bude lien slobode due od trajanja kazne ili mere."

POSTUPAK PRED KOMISIJOM

28. G. Nortije je podneo albu Komisiji 28. aprila 1988. godine. On se pozvao na lan 6, stav 1 Konvencije, alei se da mu nije obezbeeno suenje pred nepristrasnim sudom jer je sudija za maloletnike koji mu je sudio takoe delovao kao istrani sudija tokom predistrane radnje, tavie, doneo je nekoliko odluka koje su se odnosile na produenje njegovog pritvora do suenja.

29. Komisija je 9. oktobra 1991. godine objavila da je predstavka (br. 13924/88) prihvatljiva. U svom izvetaju od 9. jula 1992. godine (lan 31 Konvencije), dala je miljenje, sa dvanaest glasova za prema tri glasa protiv, da nije dolo do povrede lana 6, stav 1 Konvencije. Integralni tekst miljenja Komisije i dva izdvojena miljenja sadrana u ovom izvetaju prilau se kao aneks ove presude. 3

PRAVO I. Navodna povreda lana 6 stav 1 Konvencije

30. Podnosilac predstavke je tvrdio da nije imao sasluanje pred "nepristrasnim sudom" u okviru znaenja lana 6, stav 1 Konvencije, kojim se utvruje da:
"Tokom odluivanja o ... krivinoj optubi protiv njega, svako ima pravo na ... raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudom "

31. Podnosilac predstavke je istakao da se tokom celog postupka, tj. tokom predistranih radnji, kao i tokom suenja njegovim predmetom bavio jedan isti sudija sudija za maloletnike Melenbruk, koji je donosio sve relevantne odluke. On ne sumnja u linu nepristrasnost sudije za maloletnike Melenbruka, ali je istakao injenicu da je on delovao kao istrani sudija i da je u etiri navrata odluivao o pritvoru do suenja podnosioca predstavke. Ove odluke su podrazumevale da je sudija za maloletnike Melenbruk ve u tom stadijumu doao do zakljuka da postoje "ozbiljne indikacije" da je podnosilac predstavke poinio krivino delo za koje je optuen; pored toga, on je morao ve imati ideju o kazni ili meri koju e izrei, s obzirom da je zakon zahtevao da proceni da nije verovatno da e odreeni pritvor do suenja trajati due od presude ili donete mere (vidi stav 27, gore). Shodno tome, podnosilac predstavke je imao pravni osnov da strahuje da sudija Melenbruk, koji je sudio njegov predmet kao jedini sudija, nije nepristrasan kako se zahteva od istranog sudije, tim pre to je podnosilac predstavke imao samo petnaest godina, te bio manje sposoban da se brani. 32. Drava i Komisija su tvrdili da se strahovanja podnosioca predstavke ne mogu smatrati objektivno opravdanim. 33. Sud podsea da ono to je odluujue nisu subjektivna shvatanja osumnjienog, ma koliko da su razumljiva, ve da se li moe smatrati da su njegova strahovanja, pod odreenim okolnostima sluaja, objektivno opravdana (vidi, na primer, Napomena sekretara Suda: iz praktinih razloga ovaj aneks je dat samo u tampanoj verziji presude (knjiga 267 Serije A Publikacije Suda), ali je kopija izvetaja Komisije dostupna u Sekretarijatu Suda.
3

presudu u predmetu Fej (Fey) protiv Austrije, od 24. februara 1993. godine, Series A br. 255, str. 12, stav 30, i presudu u predmetu Padovani protiv Italije, od 26. februara 1993. godine, Series A br. 257-B, str. 20, stav 27). Sama injenica da je sudija za maloletnike, Melenbruk, takoe donosio odluke pre suenja, ukljuujui i odluke koje se odnose na pritvor do suenja, ne moe se uzeti kao opravdanje za strahovanje o njegovoj nepristrasnosti; ono to je vano jesu delokrug i priroda njegovih odluka. 34. Osim odluka koje se odnose na pritvor do suenja podnosioca predstavke, sudija za maloletnike Melenbruk nije donosio nikakve odluke pre suenja osim jedne kojom dozvoljava psihijatrijski pregled podnosioca predstavke koji je traen od strane optube i koju podnosilac predstavke nije osporio. On nije koristio nijedno svoje ovlaenje kao istrani sudija. 35. to se tie njegovih odluka o pritvoru do suenja podnosioca predstavke, one su mogle da izazovu strahovanja vezana za nepristrasnost sudije samo pod posebnim okolnostima, kao to su one koje su postojale u predmetu Hauild (Hauschildt) (vidi presudu u predmetu Hauild protiv Danske, od 24. maja 1989. godine, Series A br. 154, str. 22, stav 51, ili presudu u predmetu San-Mari (Sainte-Marie) protiv Francuske, od 16. decembra 1992. godine, Series A br. 253-A, str. 16, stav 32). U postojeem predmetu nije bilo niega sline prirode. Nasuprot argumentima podnosioca predstavke, pitanje na koje je sudija za maloletnike Melenbruk morao da odgovori prilikom donoenja ovih odluka nije bilo isto kao u sluaju onih koja su bila odluujua za njegovu konanu presudu. Zakljuujui da su postojale "ozbiljne indikacije" protiv podnosioca predstavke, njegov zadatak je bio samo da proceni da li sudski postupak prima facie ima osnova za donoenje presude protiv podnosioca predstavke (vidi gore, stav 27). tavie, podnosilac predstavke je sam priznao krivicu, i ve u tom stadijumu je optunica bila poduprta daljim dokazima. 36. to se tie argumenata koje je podnosilac predstavke ponudio a odnose se na injenicu da je sudija sam sudio u predmetu koji se ticao petnaestogodinjeg maloletnika, Sud istie da se o interesima podnosioca predstavke brinuo advokat koji mu je pomagao u svim fazama postupka (vidi stav 22, gore). Takoe, treba podvui da je postojala mogunost albe koja bi rezultirala potpunim obnavljanjem postupka pred Veem za reviziju Apelacionog suda sastavljenog od tri sudije. 37. Pod ovim okolnostima, strahovanje podnosioca predstavke da sudija za maloletnike Melenbruk nije postupao nepristrasno ne moe se smatrati objektivnim i opravdanim. I zato, nije bilo povrede lana 6, stav 1 Konvencije. 38. Sa stanovita gornjeg zakljuka, nije potrebno baviti se pitanjem koje su pokrenuli Drava i odreeni lanovi Komisije u svojim odvojenim miljenjima, a tanije

da li lan 6 Konvencije treba da se primenjuje u krivinom postupku protiv maloletnih uinilaca na isti nain kao i u krivinom postupku protiv odraslih uinilaca.

IZ NAVEDENIH RAZLOGA, SUD JE JEDNOGLASNO

Zakljuio da nije dolo do povrede lana 6, stav 1 Konvencije. Sainjeno na engleskom i francuskom jeziku i izreeno na raspravi otvorenoj za javnost u zgradi Suda za ljudska prava u Strazburu dana 24. avgusta 1993. godine. U potpisu: Mark-Andre AJSEN Sekretar Suda U potpisu: Rolf RISDAL Predsednik

U skladu sa lanom 51, stav 2 Konvencije i pravilom 53 stav 2 Poslovnika Suda, uz ovu presudu su priloena i saglasna miljenja g.a Vola i g.a Morenila. Parafirano: R.R. Parafirano: M.-A.E.

IZDVOJENO MILJENJE SUDIJE VOLA

1. Slaem se da podnosilac predstavke, na temelju injenica ovog predmeta, nije uspeo da ustanovi krenje lana 6, stav 1 Konvencije. Smatram da je dobro ustanovljeno da treba diskvalifikovati sudiju u postupku na osnovu nedostatka strukturne nepristrasnosti ukoliko je pre suenja uestvovao, kao istrani sudija ili drugaije, u donoenju bilo kakvih odluka ili formiranju miljenja o sluaju koji trai procenu verovatne krivice optuenog lica. Kao to sam ukazivao u svom miljenju u predmetu San-Mari protiv Francuske (presuda od 16. decembra 1992. godine, Series A br. 253-A, str. 18), ovo mora biti ustanovljeno preciznom ekspertizom tanih okolnosti za svaki sluaj. U ovom sluaju sam zadovoljan dokazima da se sudija, u sutini, nije angaovao ni u jednoj aktivnosti pre suenja koja bi ukljuivala procenu verovatne krivice optuenog. 2. Maloletnici koji se suoavaju sa krivinom optubom imaju ista prava kao i odrasli da koriste i pozivaju se na zahteve Konvencije za pravinim suenjem. Mora se posvetiti velika panja kako se ovo pravo ne bi razvodnilo razmatranjima o rehabilitaciji ili reformi. Ova razmatranja moraju biti dodatak svim proceduralnim zatitama koje su na raspolaganju. Pravino suenje i temeljni dokaz o krivici predstavljaju apsolutne i presudne uslove.

IZDVOJENO MILJENJE SUDIJE MORENILA

1. Slaem se sa zakljukom da u ovom predmetu nije dolo do povrede lana 6, stav 1 Konvencije. Navodne tvrdnje podnosioca predstavke o nedostatku nepristrasnosti kod sudije za maloletnike Melenbruka prilikom odluivanja u njegovom sluaju, bazirane na injenici da je on postupao kao istrani sudija, da je u etiri navrata odluio da podnosilac predstavke treba da ostane u pritvoru do suenja, te da je bio jedini sudija na ovom sluaju nisu bila objektivno opravdana. I pored toga, za razliku od veine lanova Suda, doao sam do ovog zakljuka jer su za mene bile odluujue sledee injenice: da je podnosilac predstavke imao petnaest godina kada su se dogaaji odigrali; da je sluaj istraivan i da mu je sudio sudija za maloletnike u skladu sa holandskim krivinim postupkom za maloletne uinioce; te da je, u skladu sa preporukama datim u psihijatrijskom izvetaju, podnosilac predstavke zadran u psihijatrijskoj ustanovi za maloletnike, pod nadzorom sudije za maloletnike Melenbruka sve do bezuslovnog putanja na slobodu tri i po godine kasnije. 2. Zajedno sa g. Treelom i lanovima Komisije koji su se pridruili njegovom izdvojenom saglasnom miljenju, smatram da maloletnici imaju pravo na istu zatitu svojih osnovnih prava kao i odrasli, ali da treba posebno uzeti u obzir stanje razvoja njihove linosti i shodno tome njihovu ogranienu drutvenu odgovornost prilikom primene lana 6 Konvencije. Posebno treba imati na umu da pravo lica optuenog za krivino delo da mu sudi nepristrasan sud ne sme biti nekompatibilno sa zatitnim postupkom prema maloletnom prestupniku. Prema lanu 25 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, deca imaju pravo na naroito staranje i pomo. Upravo zato drave ugovornice moraju omoguiti deci "neophodnu zatitu i pomo kako bi u potpunosti mogla da preuzmu svoje odgovornosti u okviru drutvene zajednice" i pripreme ih "da ive svoj individualni ivot u okviru drutva" (Preambula Konvencije o pravima deteta koju je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, rezolucija 44/25 od 20. novembra 1989. godine), tako to e podsticati "stvaranje zakona, postupaka, organa i ustanova koji se izriito odnose na decu koja su optuena ili za koju je utvreno da su prekrila krivini zakon" (lan 40, stav 3 Konvencije UN o pravima deteta). 3. Tekoe u vezi krivinog postupanja prema maloletnim uiniocima reene su u mnogim krivinim sistemima tako to su ustanovljeni sudovi za maloletnike sa posebnim proceduralnim pravilima za primenu krivinih i zatitnih mera koje su vie orijentisane na prevaspitavanje i reedukaciju maloletnika nego na kanjavanje krivinih dela za koja nisu u potpunosti odgovorni. Zbog toga su od vitalnog znaaja vaspitni i psiholoki elementi postupanja sa maloletnicima pa zbog ovoga i kvalifikacije i funkcije sudija za maloletnike i treba da budu usmerene ka ostvarenju ovih ciljeva. Organizovanje postupka na takav nain da se sluajem bavi samo jedan sudija, od pripremnog postupka i predistrane radnje usvajanjem odgovarajuih privremenih mera sve do izvrenja presude, uz nadzor usvojenih zatitnih mera presude, a kako bi se "[razvio] odnos poverenja ... izmeu sudije za maloletnike, s jedne strane i maloletnika i njegovih ... roditelja ili staratelja, s druge" (stav 18 (b) presude), izgleda mi i razuman i preporuljiv za postizanje ovih ciljeva.

Shodno ovome, ne mislim da kumulativno vrenje ovih funkcija od strane sudije za maloletnike predstavlja povredu lana 6 Konvencije. Ovaj lan, kao i druge materijalne odredbe Konvencije, smiljen je, i treba ga tumaiti, u cilju zatite prava i sloboda pojedinca od radnji ili propusta Drave, a ne kao prepreka merama koje promoviu pun razvoj maloletnika. Po mom miljenju, takvo tumaenje bilo bi u suprotnosti sa lanom 60 Konvencije. Pored toga, smatram da zatita dece jeste pitanje za koje su dravni organi bolje pripremljeni da reaguju u skladu sa zahtevima svog drutva. Konvenciju treba tumaiti tako da se dravama ugovornicama obezbedi iroko polje slobodne procene u odnosu na organizaciju njihovog sopstvenog krivinog pravosua u cilju zatite interesa kako deteta tako i drutva. 4. Razmatrajui ove okolnosti, ne izgleda mi da je centralna uloga koju je obavljao sudija za maloletnike Melenbruk tokom celog postupka, objektivno dovela u sumnju njegovu nepristrasnost, s obzirom da su njegove funkcije zakonski smiljene kako bi titile maloletne uinioce, a ne da bi ih kanjavale. Isto tako, "obim i prirodu" odluka koje je doneo sudija Melenbruk u ovom predmetu (stav 33 presude), a koju je analizirala veina lanova Suda, shvatam u kontekstu krivinog postupka protiv maloletnika. Zakljuak da nije bilo povrede Konvencije u skladu je sa doktrinom Suda kada tumai zahteve za "nepristrasnim sudom", a posebno u predmetima De Kubea (De Cubber) protiv Belgije (presuda od 26. oktobra 1984. godine, Series A br. 86, str. 16, stav 30) i Hauild (Hauschildt) protiv Danske (presuda od 24. maja 1989. godine, Series A br. 154, str. 22-23, stavovi 50-52). U presudi u predmetu Padovani protiv Italije, od 26. februara 1993. godine (Series A br. 257-B, str. 20-21, stavovi 27-28), u kojoj je pozivanje na nedostatak nepristrasnosti u suenju bilo bazirano na injenici da je "sudija pre suenja ispitivao podnosioca predstavke, preduzimao mere kojima je ograniio njegovu slobodu i pozvao ga putem sudskog naloga da se pojavi pred njim", Sud je istakao da je sudija "potovao posebna pravila koja se mogu primeniti na sluajeve flagrante delicto". Tako i u ovom predmetu, u cilju doslednosti sa precedentnim pravom Suda, kada se procenjuje da li su strahovanja podnosioca predstavke bila opravdana, Sud je trebalo da istakne, pored ostalog, specifinost proceduralnih pravila koja se primenjuju na maloletne uinioce prema holandskom sistemu krivinog prava, a koja su opirnije data u stavovima 16 do 26 ove presude.