Kamatne stope na dozvoljeni minusidu i do 41 odsto, a korisnici koji su iz kreditnih sredstava kupili jedan stan, bankama vraaju vrednost

est stanova. Ovakvi primeri direktno dokazuju da se radi o ugovornim kamatama koje su po svojoj visini apsolutno pravno i drutveno neprihvatljive, tvrde u Udruenju IUSTA. Za razliku od zatezne kamate koja se duguje zbog toga to korisnik kredita nije rate ili druge obaveze iz ugovora o kreditu platio o dospelosti, ugovorna kamata predstavlja naknadu za korienje novanih sredstava banke i sadrana je u ratama kredita. Iz naziva kamate proizilazi da se njena visina ureuje ugovorom i to ugovaranjem odreene kamatne stope. Meutim, sloboda ugovaranja ugovorne kamate kod kredita i po drugim osnovama je ograniena prinudnim propisima Zakona o obligacionim odnosima, jer se radi o prihodu po osnovu novanog kapitala, a ne po osnovu rada. Osnovno ogranienje ugovorne kamate izraava se u propisivanju takozvane maksimalne kamatne stope. Do izmena i dopuna Zakona o obligacionim odnosima iz 1993. ugovorna kamata je bila ograniena u smislu prinudnog propisa da kamata prestaje tei kad dostigne iznos glavnog duga a to je bila direktna posledica enormne inflacije i neophodne potrebe da banke sauvaju svoj osnovni novani kapital. Imperativno je propisano da stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju. U pogledu najvie ugovorene stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona, ali je problem to oznaeni zakon o plafonu kamate do sada nije donet, mada je zakon stupio na snagu 1978. godine. nedostatku oznaenog zakona najviu stopu ugovorene kamate odreuje sudska praksa. Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ugovara za takvu ili slinu vrstu posla i dospeva po isteku godine, ako za odreeni sluaj nije predvieno neto drugo. Ako je ugovorena vea kamata od dozvoljene primenie se najvea dozvoljena stopa kamate. Sudska praksa najviu stopu kamate odreuje shodno naelu umeravanja, tako to se primenjuje prosena kamatna stopa za istu ili slinu vrstu kredita. Prosena kamatna stopa se utvruje prema podacima koje daju poslovne banke ili Udruenje banaka za odreenu vrstu kredita odobrenih u datom periodu. Smatramo da je opisani stav sudske prakse apsolutno neprihvatljiv iz dva razloga: 1. plafon ugovorne kamate se mora precizno matematiki izraziti odreenom stopom koja u sebi sadri stopu inflacije i takozvanu realnu kamatu na godinjem nivou, a koja je ekonomski i drutveno opravdana (do 11 odsto godinje) 2. nelogino je da se maksimalna stopa kamate svodi na prosenu kamatnu stopu, jer maksimalna ugovorna kamata mora biti vea od prosene kamatne stope

Nedavno su u Potroau objavljeni podaci koji ukazuju na oiglednu nedozvoljenost kamatnih stopa kod ugovora o kreditu. Prema istraivanju portala Kamatica navodi se da kamatne stope iz dozvoljenog minusnog salda po tekuem raunu idu i do 41 odsto te da korisnici koji su iz kreditnih sredstava kupili jedan stan, bankama vraaju vrednost est stanova. Ovakvi primeri direktno dokazuju da se radi o ugovornim kamatama koje su po svojoj visini apsolutno pravno i drutveno neprihvatljive.