KOER SEKS muli Boteah

Zahvaljujem se svojim sestrama i brai, Sari, Bar Kohvi, Haim Moeu i Ateret, koji su me podravali dok je trajao i dok se raspadao uzburkani brak naih roditelja

Sadraj Izrazi zahvalnosti Predgovor Prvi deo Dosije seks 1. Pouda i privrenost 2. Seks i ono to se od nas oekuje 3. Stvarna mo seksa 4. Mit o slaganju u seksu 5. Seks i tradicionalno poimanje 6. Ljubav, strast i intimnost

Drugi deo Tehnike seksa: Mehanizam seksa

1. Da li mukarac i ena zaista mogu da uivaju u seksu? 2. Postoji li koer Kama Sutra? 3. Va suprug/supruga: prijatelj ili ljubavnik/ljubavnica? 4. Da li je oralni seks dozvoljen? 5. Ljudi u braku i masturbacija 6. Da li seks treba koristiti za prevazilaenje prepreka? 7. Seks i kada ga odbiti 8. Da li je veliina vana? 9. ta je sa pornografijom? 10. Treba li svetla da budu upaljena ili ugaena? 11. Da li je prostitucija bezbedno pribeite? 12. Sadomazohizam 13. Seks kod ortodoksnih - rupa u aravu? Trei deo Seks za one koji nisu u braku 1. Da li se samci bolje zabavljaju? 2. Da li je venanje samo simbol? 3. Karijera ili brak? 4. uvati se za onog najboljeg 5. Izbor supruga/supruge 6. ta ako se uzajamno izluujete? 7. Zato bismo se uopte venavali? 8. Brak, odnos koji se zasniva na fragilnosti 9. Zato ljubav roditelja vie nije dovoljna?

etvrti deo Brak i razvod 1. Da li razvod ikada moe biti dobra stvar? 2. Nepodnoljivi nedostaci vaeg supruga/supruge 3. Da li je preljuba zaista toliko zabavna? 4. Ponovo postati poeljna/poeljan 5. Koer elje 6. Deca da ili ne? 7. Da li su deca na prvom mestu?

Peti deo Koer seks: recept 1. Ljubomora 2. Misterija 3. Romantika 4. Dubina 5. Prijatelji i familija

Zavrna re

Brak: ta treba proveriti Koer seks u nekoliko rei Reference

Izrazi zahvalnosti ini se da ljudima nikad nije dosta koer seksa. ak su nedavno citirali i Predsednika Klintona koji je, navodno, u bati Bele kue rekao: Za neke je Koer seks samo knjiga, ali za mene je to nain ivota. Jevreji, ne-Jevreji, muslimani, ateisti, kiropraktiari a naroito ljudi od gume svi primenjuju koer seks. Jedan od mojih prijatelja, hrianin, pisao mi je da je u prvo vreme oklevao da primeni koer seks jer nije obrezan. Ali, poto je probao, sada misli da je koer seks neto jako dobro. I, Boe moj, koliko se svet promenio od kako je ova knjiga, po znaaju druga posle Biblije, ugledala svetlost dana. Da li se iko sada uopte moe setiti kako je svet izgledao pre nastanka knjige Koer seks? Ne, ne, ak i sama pomisao je previe strana. Pre nego to je prvi put objavljena, svetom je preovladavalo bezakonje i ratovi, nije bilo nikoga ko bi sauvao mir. Meutim, paralelno sa pojavljivanjem ove knjige, pojavio se i veliki pobornik odnosa, veliki misionar braka, veliki demonizator razvoda, taj uzvieni iscelitelj srdaca, Rabi Dr muli Ljubav, t.j. ja, va verni potpisnik. Stoga sam veoma srean i ponosan to vam predstavljam ovo novo, prepravljeno izdanje knjige Koer seks, i ekstremno sam zahvalan Dudit Longman i arlsu Netltonu, svojim izdavaima u firmi Hoder i Stouton, koji su bili dovoljno genijalni i dalekovidi da razumeju kako bi svet bio pust bez ove knjige. arls se toliko udubio u Koer seks da ga u njegovoj kancelariji nisu uopte videli vie od est meseci. Pria se da sve to vreme uote nije izlazio iz svoje spavae sobe. S druge strane, Koer seks je potpuno izmenio Duditin ivot. Ona je sada izvan izdavatva i posvetila se politici. Ofarbala je kosu u crveno i nabavila veliki bronzani prsten koji joj visi ispod nosa, dala je da joj se na leima utetovira Ti Tarzan ja Dudit i sada se kandiduje za mesto Predsednika vlade sa sloganom: Vodite koer ljubav, ne rat. Moe biti sigurna da ima moj glas. Moda ste ve uli ili itali da su neki od mojih kolega rabina bili protiv onoga to sam napisao u knjizi Koer seks, i da sam zbog toga bio napadan. Nita nije dalje od istine. Naprotiv, mojim rabinskim kolegama se knjiga Koer seks toliko dopala da su se mnogi od njih dali na organizovanje promocija na kojima sam knjigu potpisivao. Pa evo, samo tokom sledee tri nedelje gostovau u Bagdadu, Damasku i Tripoliju, drau predavanja i potpisivau knjigu, a sve trokove e oni pokriti! to sve samo dokazuje da iza knjige Koer seks stoji podrka rabina.
4

U prethodnim knjigama sam svojoj eni zahvaljivao na poslednjem mestu, sve u duhu eer dolazi na kraju. Meutim, ena koja izdri rabina koji godinu dana provede piui knjigu o seksu, zasluuje da prva dobije zahvalnicu. Moja ena Debi je, naravno, posle izlaska knjige Koer seks iz tampe, prela u muslimansku veru, promenila ime u Debi Mustafa Muhamed i ide okolo u totalnom hidabu koji joj pokriva i lice da je niko ne bi prepoznao. Pa ipak, zaista elim da zahvalim toj svojoj izuzetnoj eni za svu odanost i podrku. Naravno da je tokom prethodne godine bilo momenata kada je iz sveg glasa vritala: Dosta mi je tebe, trebalo je da sluam svoju majku! Doni, sa kojim sam se zabavljala pre tebe, sada je vodoinstalater i zarauje tri puta vie od tebe, a Erni i Bert, sa kojima sam istovremeno izlazila, sada rade na televiziji u seriji Sezame Strit. ak ni te tvoje blesave knjige ne moe da proda! Zbog toga, Debi, gde god da si sada, zahvaljujem na onim hladnim uftama koje si mi ostavljala u zamrzivau. I dalje ivim na njima. I moja majka je bila skandalizovana to je njen sin, rabin, objavio knjigu takvog naslova. Zato sam je ubedio da nije dobro ula, da je naslov knjige Koer saksofon, i da se bavi odnosom Predsenika Klintona i Jevrejske zajednice u Americi. Zbog toga ona sada s ponosom deli knjigu svojim najboljim prijateljima, i pria im kako je njen sin politiki teoretiar. Naalost, to ih nije spreilo da prekinu s njom sve veze (Eno je majka onog nastranog rabina! Brzo, preimo na drugu stranu ulice!) Takoe elim da zahvalim svojoj deci, svih est ukupno, to su bili tako ljubazni da mi ostave malo mira i tiine dok sam obavljao posao pisanja ove knjige. Znajui da je tati (ili, kako me u poslednje vreme zovu, onom udnom strancu) potrebno malo tiine, oni su smanjili broj svojih svakodnevnih ratnih sukoba na 60 (sa 190, koliko ih je najvie bilo letos tokom jednog dana), te su me prekidali samo kad su svae postale zaista opasne kao kad su bebu ainu upotrebili kao batinu kojom je njen brat Mendi tukao svoju stariju sestru Hanu. Toliko sam mogao da podnesem. Ali kada je zgrabio moj ljubljeni laptop i bacio ga na svoju sestru, smatrao sam da je stvar otila predaleko! Mogao je jadniku da polomi modem. Peni Filips je imala dovoljno hrabrosti da se prihvati zadatka preureivanja originalne knjige Koer seks (koju je objavio Dakvort) za svoje izdanje Hoder. Peni je divan urednik i vrlo sreno udata osoba. to je bio razlog moje zbunjenosti kada je ponudila da se ureivanje knjige prekoi i da, umesto toga, obavi sva praktina istraivanja za knjigu Koer seks. Kada sam joj rekao da to nema svrhe jer je knjiga ve ranije
5

objavljena, ona je kazala: Pa, bie i nastavaka, zar ne? Trebae ti gomila novih iskustava, to jest materijala za nastavke! Prvobitni ureivaki posao je obavio Martin Rinja. Zaista elim da izrazim svoju zahvalnost Martinu to je, zapravo, dozvolio da deo mog originalnog rukopisa bez obzira koliko je mali taj deo bio ue u konanu, objavljenu verziju teksta. Martin je izostavljanje devet desetina mog rukopisa objasnio kao znaajno poboljanje originala. Moja osveta Martinu treba da doe od samih italaca, jer on je taj koji je uklonio sve one eksplicitne seksualne prizore na slikama koje su originalno ilustrovale poente koje sam eleo da istaknem. Ali dobro, nedostatak dijagrama, pretpostavljam, ostavlja vie mesta mati. On je takoe sadistiki insistirao na izostavljanju prvih 300 strana rukopisa na kojima sam iscrpno i u detalje opisao svoje rano detinjstvo, sve zajedno sa srceparateljnom emocionalnom prozom o tome kako sam ostao bez svog prvog ljubimca abe krastae Zevsa. Nema veze, moraete ipak da priekate dok bude snimljen film o tome. Takoe elim da izrazim svoju zahvalnost svim onim svojim mnogobrojnim prijateljima koji su samnom podelili intimne detalje iz svojih ivota, a koji su ukljueni u ovu knjigu. Trebalo bi da budete u mogunosti da ih identifikujete kroz providnu zatitu njihove privatnosti koju sam koristio. A neki od tih detalja su zaista pikantni. I ko je rekao da Jevreji ne umeju da se zabavljaju? Najzad, uz potpunu ozbiljnost, zahvaljujem se Vrhovnom Gospodaru Svemira, Svemoguem Bogu, ija me je bezgranina ljubav i dobrota uvek odravala u tekim momentima svog ivota i postojanja, i koji me je blagoslovio enom i porodicom koji nikada ne proputaju da mi osvetle mrane trenutke. Neka je Njegova Slava blagoslovena za vena vremena. muel Boteah London i Oksford, Engleska januara 1999

Predgovor

Koer seks, dua braka Za to e ovek ostaviti oca svoga i mater svoju i prionue uz enu svoju i bie njih dvoje jedna put. Postanje 2:24

... savrenije ushienje kada smo goli i zagrljeni, isprepletanih udova kojima se igramo, uzajamno zagnjureni u svoja tela, hrvajui se, dahui, umirui na trenutak. Zar neemo tada osetiti, ak i tada, da ima jo neeg to nas eka, da je to uzbudljivo komeanje samo bleda senka jedinstva koje e biti savreno? S. iti, Zver i kaluer

Seks je emocija u pokretu. Me Vest Ja sam osoba koju je veoma pogodio razvod roditelja kada mi je bilo osam godina. Od tada, sve dok sam rastao, proganjala me je jedna elja. Sanjao sam o tome da e se moji roditelji jednog dana ponovo venati, i verujem da je isti sluaj sa mnogom drugom decom koja su svedoci raspada roditeljskog braka. Postao sam lo ak koji je odbijao da odraste i koji je najvie vremena provodio ljutei uitelje i podiui bezvezne pobune u razredu. Stalno sam sluao glasi koji mi je aputao na uho: Zato bi odrastao kad i tebe eka tako neto? Od mene je postao mladi cinik koji je verovao da u ivotu nema nieg to bi bilo kako treba. inilo mi se da je svet napravljen od neuklopljenih delova polomljene slagalice, koji se nikada i nisu uklapali, a srea u ivotu se inila iluzornom i neuhvatljivom. Kada mi je bilo 13 godina, za Bar Micva, roditelji su me pitali (svako za sebe) ta bih voleo da dobijem na poklon. Odgovorio sam, vrlo sebino i materijalistiki, da elim da opet budu zajedno. Kada mi je bilo 14 odustao sam od ideje da u ih ikada videti ponovo zajedno. To je bila najranija faza mojih priprema da postanem rabin. Poto nisam mogao da spojim svoje roditelje, nadahnula me je
7

profesija koja ima za cilj krpljenje slomljenih srca i leenje rana. Sada, 17 godina kasnije, najvea mi je elja da ostanem u sretnom braku i da naem naina da drugima pomognem da postignu to isto. Oseati se posebnim Jedna od posledica injenice da ste dete razvedenih roditelja je oseanje da vie niste posebni. Seam se koliko mi je bilo teko svaki put kada bi uitelj rekao: E, sad idite kui i proite veeras ovaj deo iz Biblije sa svojim tatom. Moj otac je bio udaljen vie od etiri hiljade kilometara, i ja sam se oseao nepotpunim, kao da neto samnom nije u redu, da neto to ne mogu da popravim. Meutim, oseati se jedinstvenim i posebnim je najvanije oseanje koje ovek moe da ima. To je deo naeg instinkta odranja. Nijedno ljudsko bie ne dolazi na ovaj svet sa oseanjem da je obino. Biblija kae da je svako ljudsko bie stvoreno na Boiju sliku, a ono to te mone rei znae je da, isto kao to je Bog jedan i jedinstven i nema nikog ko je kao to je On svaki od nas je jedan i jedinstven. Nema nikog ko je ba kao to smo mi. A sutina i krajnja svrha svakog odnosa je je uspostavljanje i ispunjenje te jedinstvenosti. Kada neko odlui da vas voli, to znai samo jedno: vas vredi voleti. Ljudi se danas oseaju povredivim i izgubljenim, zarobljenim u ogromnom bezlinom univerzumu koji nema oseanja i koji je prema njima ravnoduan. Lutaju od jednog do drugog odnosa, nikad sreni, nikad zadovoljeni. Pa ak i kada pronau odnos koji donosi izvesnu meru sree, i dalje se ale da nisu u potpunosti shvaeni. Usamljenost slika mukarca ili ene koji sami sede u kui i gledaju televiziju postala je ikona nae generacije. Da bismo se suprotstavili toj atomizaciji ljudskog drutva, Bog nam je podario brak, ija je sutina u tome da pronaemo partnera koji nas potpuno razume. Nekoga ko, ak i u trenucima potpune tiine, moe da oita nau duu i da zadovolji nau neizreenu elju. Usamljenost je, za razliku od toga, oseanje da niko nikada nee razumeti dubinu naeg duha i uvideti koliko smo posebni i vredni. Naa generacija pati od krize intimnosti, koja se, pre svega, manifestuje naim oseanjem da nismo posebni. Dva puta sam se u ivotu osetio kao da sam izuzetno poseban, da sam odabran za neku veliku misiju. Prvi put je to bilo kada mi je bilo 15 godina, dok sam iveo u kolskom internatu, i kada smo jednom drugu slavili roendan. Taj se deko estoko napio i poeo da mi objanjava da
8

je on Boiji izaslanik i da je poslat da mi objavi da sam ja Mesija! Ti si odabran da svet spase od bezakonja. Ti si Boiji pomazanik. Rekao sam mu da je pijan i da bi trebalo da se ispava. Ali kada je poeo da citira neke jevrejske mistine spise i da dokazuje da se moje ime u jednom drevnom spisu pominje kao ime obeanog spasitelja, i kada je poeo da pominje novo i najmonije kabalistiko ime za Boga, svako ko ga je uo kako govori poeo je da me posmatra sa potovanjem, kao da sam aneo koji se iznenada pojavio. Naalost, sve to je tada rekao sutra ujutru se pokazalo netanim (mada moja mama i dalje misli da je bilo neega u njegovim reima). Drugi put, neuporedivo znaajniji, bilo je jutro posle venanja kada sam prvi put uo da se mojoj eni neko obraa sa gospoa Boteah. Nisam mogao da se nasluam zvuka tih rei. Evo osobe koja mene smatra toliko posebnim da je spremna da preuzme moje prezime i da podeli svoj ivot samnom. Evo nekog ko e se samnom vraati kui svake veeri, ko e sluati moja zanovetanja o ivotu i poslu. Nekog ko je u meni video neto lepo, ak i onda kada ja mislim da tu nieg lepog nema. Mnogi od nas danas pokuavaju da naglase svoje postojanje tako to e postati posebni kroz u svetu priznata dostignua tako to e postati milioneri ili predsednici vlade. Zaista, svako ljudsko bie ima oseanje posebnosti, kao da je svako od nas osoba koja bi mogla da spase planetu i izbavi ceo svet. Mi ipak nismo svi Mesije, mada smo line Mesije, sposobne da uzdignu ivote onih oko sebe, onih kojima smo vani. Moj drugar iz prethodne prie je imao pravo: ja jesam Mesija, mada mali Mesija (i po veliini i po moi). Svako od nas ima mo da izbavi i spase bar jedan ivot, tako to e odabrati jednu osobu i to e uiniti da se ona oseti posebnom u svom ivotu. U tome je lepota braka i zato je brak u centru ljudskog ivota. Brak je jednostavna izjava: onaj koji vas voli smatra da smo toliko posebni, toliko jedinstveni da svesno bira da najvei deo ostatka svog ivota na zemlji provede s nama, a ne sa bilo kim drugim. To je ta osoba mogla da smatra za mnoge druge, ali se odluila za nas jer smatra da smo najposebniji. Pa zar nas to ne stavlja van konkurencije?

Individualnost i brak Mada sam ponosan na to to sam porodini ovek na emu sam Bogu, izvoru svih blagoslova, beskrajno zahvalan za mene, kao i za
9

svakog drugog, to ne znai da je u braku uvek i samo lako i jednostavno. Moj brak prolazi kroz vrlo burne momente, a razlog tome sam skoro uvek ja sam. Nisam osoba kojoj je lako da bude velikoduna. Jo manje spadam meu one kojima je prirodno da ive u granicama bilo koje institucije. Sasvim suprotno: jedna od uzgrednih posledica razvoda mojih roditelja je bila to sam u velikoj meri morao sebe da navikavam na skoro potpunu slobodu. Moja je majka radila na dva mesta da bi mogla da nas izdrava, to je znailo da sam odrastao bez preteranog nadzora. Dalje, ja sam najmlae od petoro dece, razmaen sa svih strana i nenaviknut da delim s drugima. Pa ipak sam postepeno postao svestan velike i jednostavne istine: bez obzira na rtve koje brak podrazumeva a podrazumeva mnoge brak i porodica su oveku najvei izvor sree. Niko ko se venao nikada nee naii na savrenu osobu. U tom je smislu brak izraz duboko usaene ljubavi i ljudskosti, pri emu druenje vie cenimo nego savrenu ljubav. Oni koji godinama trae i odbacuju na desetine prilika smatraju da je savrenstvo vanije od ljudskog druenja. Bog nas je sve stvorio tako to nam neto sutinski nedostaje, to nam celog ivota nedostaje i to neko, ko je spreman da nas voli uprkos svim naim nedostacima, moe da dopuni do celine.

Zbog ega biste prihvatili moj savet? To to sam merodavan da napiem i drugu knjigu o braku i odnosima prva se bavila pitanjem odravanja strasti u braku ne potie od mog uverenja da sam izuzetan mu, ljubavnik i otac. Nikada nita tome slino nisam tvrdio i istina je da skrueno priznajem da ima bezbroj onih koji su u svemu tome bolji od mene. Pre e biti da potie iz jednostavne injenice da je bol zbog razlaza mojih roditelja uinila da sam opsednut jednostavnim pitanjem: kako mukarac i ena mogu da ostanu zajedno, i da budu sreni celog svog ivota, i da ele da pozitivno doprinesu braku i roditeljstvu? Pisanje ovakve knjige moe da bude i terapija, u smislu da moe da bude sredstvo da se traumatsko iskustvo pretvori u neto dobro i ivotno. Uopte me ne privlae nihilizam ili bezrazlona patnja. Ako bi iskustva kroz koja sam proao mogla na neki nain da mi pomognu da drugima pomognem da im brak uspe i da izbegnu tragedije branih nesuglasica, onda su ona donela neto dobro.
10

Ne spadam meu one koji veruju da su bol i patnja najbolji ivotni uitelji. U Judaizmu nema patnika koji zauzimaju sredinju ulogu u spasavanju sveta svojim bolom. Naprotiv, verujem da patnja kod nas izaziva samo izopaenost, ljutnju, strah, cinizam i usamljenost. Bez obzira na veliinu koju dostiu oni koji su patili, njima to uspeva ne zato to su patili ve uprkos tome to su patili. Samo zato to emo povremeno verovatno patiti i tugovati u ivotu, to iskustvo moramo da integriemo u svoj ivot i da mu dozvolimo da postane blagoslov tako to emo drugima omoguiti da ue iz nae patnje. Zaista sam, kao rabin meu studentima i odraslim lanovima zajednice kako jevrejske tako i nejevrejske na Univerzitetu u Oksfordu, tokom vie od deset godina, bio svedok velike patnje mnogih ljudi, a ta patnja je mahom bila izazvana poremeenim meuljudskim odnosima. Sedeo sam sa muevima i enama koji nisu mogli a da ne grde jedni druge, ak i u mom prisustvu. Mnoge ene su od mene traile savet kada su ustanovile da ih muevi varaju. Odrastao sam sa bliskim prijateljem koji je homoseksualac, i bio sam svedokom njegove divovske borbe da pronae partnera a da ne poremeti sutinu svoje vere. Gledao sam majku koja se bori da utei i odgaji decu, dok pri tom gui sopstveni bol i usamljenost. Sve to vreme pokuavao sam da identifikujem ono to ini jedan brak uspenim i ono to ga unitava, ta pribliava partnere i ta meu njima stvara jaz i udaljenost. I nauio sam vanu lekciju. Mi, ljudska bia, ne moemo da spreimo zemljotrese i saobraajne nesree. Ali moemo da uinimo neto u pogledu usamljenosti koja deluje na tako veliki broj ljudi u doba informatike, u svetu u kome su maine i tehnologija privlaniji od ljudi. Drutvo u kome televizijske slike ine glavni oblik druenja ne treba da postoji.

Spajanje dve due u jednu Fokus ove knjige je na seksu i centralnom mestu koje on zauzima u braku i meuljudskim odnosima. Naa generacija, u pojavnom domenu, tei savrenom seksu, ali intimno tei koer seksu to se nadam da u dokazati. Ova knjiga treba da definie ta je koer seks i da litaocu pomogne da ga uvede u svoj ivot. Znam da je seks, sam po sebi, traena roba i da se dobro prodaje. Ali zbog ega nijedan od naih najobrazovanijih drutvenih komentatora ne pominje mogunost da je seksualna pouda tu da bi nas uinila
11

ovisnicima o bliskosti i toplini koji dolaze od drugih ljudi, jednako kao to je tu da bismo produili svoju vrstu? Zbog ega svi pretpostavljaju da je seksualni nagon tu samo zato da bi bio zadovoljen? Moda je svrha seksa da nas uini gladnima za neprestanim druenjem s drugim ljudima. Centralna premisa ove knjige je da stvarni razlog, onaj koji stoji ispod svega, zbog koga traimo seks, nije fiziko zadovoljenje ve emocionalna intimnost. Mi ne teimo prostom orgazmu, ve neopisivoj bliskosti sa drugim toplim ljudskim biem. A poto na seksualni ivot u ovo nae doba ne donosi emocionalnu bliskost, seks nam ubrzo postaje dosadan. Postaje prazan doivljaj koji ostavlja bledi trag i vrlo malo prijatnih seanja. Zbog toga nam je potreban koer seks. Tu dolazimo do udnog paradoksa. Naa je generacija istovremeno najvie optereena seksom, ali istovremeno i najusamljenija u celoj istoriji. Ako je seks situacija u kojoj e dva ljudska bia biti blia nego to e ikada biti sa bilo kim, zbog ega ne dolazi do emocionalne bliskosti? Kako je mogue da dvoje ljudi mogu da dele fiziko zadovoljstvo a da ipak ne budu povezani vezama srca? Stalno razgovaram sa mladim ljudima, i oni mi govore da, mada izlaze sa drugima, ili ive sa njima godinama, i dalje ne mogu da se venaju jer ne oseaju da se dovoljno poznaju. I dalje nisam sigurna u vezi sa Derijem, rekla mi je jedna 27-godinja ena za svog deka sa kojim se via ve pet godina. Neto me kod njega brine, ak me plai. Ovakve izjave su posledica jednostavne injenice da, mada Biblija o fizikoj ljubavi govori kao o najviem nivou poznavanja, seks danas vie zbunjuje nego to razjanjava. Ako pitate prosenu mladu osobu ta joj odnos sa drugima znai, esto ete dobiti dvosmislen odgovor. Dananji odnosi podrazumevaju vrlo maglovite definicije. Oni ne sadravaju obavezno i ljubav. Mnogi se zasnivaju na praktinim pogodnostima, ili tako kratko traju da ljubav uopte nema anse da procveta. Drugi e vam rei da im se odnos zasniva na intenzivnim emocijama. Ali e takoe priznati da intenzivna oseanja mogu da postoje i prema bliskom prijatelju. Neki drugi odnos definiu kao seks. I zaista, danas mnogi praktikuju seks izvan formalnih odnosa. Pa ipak, postoji jedna stvar koju mi svi uvek kau: svi misle da je najsutinskija komponenta odnosa ekskluzivnost. Imati s nekim vezu u dananje doba podrazumeva seks samo sa svojim partnerom i ni sa kim drugim. I to je ono to ljudi podrazumevaju pod ispunjavajuim odnosom. Oni iznad svega ele tu posebnu ekskluzivnost. Ljudi i dalje ne ele samo uivanje ve intimnost u svojim odnosima ali je retko pronalaze.
12

Mudar ovek i pametan ovek Jedan stari jevrejski aforizam glasi da je razlika izmeu mudrog i pametnog oveka u tome to pametan ovek ume da se izvue iz kripca u koji mudar ovek nikada ne bi dospeo. Mi smo pametna, ne mudra generacija. Cele biblioteke knjiga za samopomo zauzimaju velike delove polica u knjiarama, i sve one daju savete kako da razreimo probleme koji nastaju u ivotu i u vezama. Seksualni ivot vam je postao dosadan? Nema problema. Nabavite korba, ili veite partnerku/partnera za radijator. Jo bolje: pozajmite film iz radnje na uglu, po mogustvu sa naslovom kao to je: Srce, zadovoljila sam ceo komiluk. Mu vas ne primeuje? Nema problema. Pustite se u promet i naite ljubavnika, i to e vam vratiti samopouzdanje. Ali nai roditelji i bake i deke nikad nisu imali knjige za samopomo ili druga pomagala. Da li njih nije zanimalo da postanu zreliji? Ili su, moda, bili mudri i preduzimali korake koji su spreavali nastanak problema za koje su znali da mogu da se pojave, dok mi dozvoljavamo da nam ivot prolazi od jedne do druge krize. Mi smo vatrogasci, dok su oni planirali budunost. Poto sam deset godina proveo kao savetnik za brak i odnose, sada verujem da mi nismo ljubavnici ve inovnici koji razreavaju krize. Mi ne planiramo svoj intimni ivot pa nam zato vatra izbija iz svakog buna, a mi tu vatru samo gasimo. Radije se oslanjamo na svoju pamet koja e nas vaditi iz potekoa kad one naiu, umesto da se suoimo sa pitanjima. To se nigde ne vidi bolje nego kod naih stavova u vezi seksa. Tu ne znamo ta da mislimo. Da li je to neto to treba da uradimo, da li to treba da gledamo na TV, da o tome razgovaramo, da ignoriemo, da se u to uputamo ili da potiskujemo? Seks nas istovremeno uzbuuje, primorava, vlada nama, ali nam je ipak dosadan, izaziva zevanje i slui za sirove ale. Deaci i devojice danas poinju da se bave seksom u ranim godinama, pa ipak izgledaju razoarano zamoreno i istroeno kada jednom dou u svoje dvadesete godine. Istraivanja pokazuju da veina ena koje su poele sa seksom oko svoje petnaeste godine, to ne ini iz zadovoljstva ve iz straha da ih drugi ne bi smatrali licemernim. Kinsijev izvetaj iz 1948. godine pokazao je da seks 75% amerikih mukaraca traje ne due od dva minuta.
13

Nedavno istraivanje Centra za poremeaje sna Univerziteta u Nju Jorku pokazalo je da vie od pet miliona Amerikanaca po navici zaspi dok vodi ljubav. (Istraivanje nije dalo odgovor na pitanje da li je njihov partner primetio bilo kakvu razliku.) Seks je postao kao tekua voda u esmi. Sada, poto u svakoj kui postoji tekua voda, svi smatraju da je to neto to se podrazumeva i vrlo malo o tome razmiljaju. Zaista je zloin to to taj najvii oblik ljudskog spajanja izaziva tako malo panje meu inteligentnim odraslim osobama. Ipak je seks najvaniji faktor koji enu i mukarca dri srene celog ivota pod jednim krovom. Cele biblioteke studija pokazuju da parovi koji imaju zdrav ljubavni ivot imaju i zdrave brakove. Dalje, seks je jedino ljudsko preduzee koje nas, kada se dobro radi, oslobaa svih inhibicija i dovodi do izraaja nau najskriveniju sutinu. Kao takav, seks jeste najvii oblik znanja. Nijedan drugi faktor veze ne moe da navede dva odrasla ljudska bia da tako intenzivno saoseaju, i zato nijedna druga stvar ne zahteva vie mudrosti i panje. Brani savetnici i seks gurui su odustali od sredinjeg znaaja koji seks ima u braku. Komunikacija razgovor o raznim temama postali su mantra ovog vremena. Ali nepoznavanje seksa nikako nije nevaan nedostatak ono dovodi do opasnih posledica. Pre svega dovodi do gubitka intimnosti: svi mi vodimo ljubav svojim telima, ali ne svojim umom i duom.

Zato Judaizam? Mada sam ja rabin i mada naslov ove knjige sadri re koer, ovo nije knjiga koja crpi samo iz jevrejskih izvora i mudrosti. I svakako nije namenjena samo Jevrejima. Sutinski jevrejska osnova ove knjige potie iz jedinstvene kvalifikacije Judaizma da diskutuje seks i odnose. Za razliku od drugih verskih tradicija, Judaizam nikada nije bio licemeran ili konzervativan kada je re o seksualnoj etici. Naprotiv, Judaizam je uvek slavio porivrenost koja postoji izmeu ene i mukarca. Fizika komponenta ove privrenosti esto je kabalistima (jevrejskim misticima) sluila kao metafora ljubavi izmeu Boga i oveka. Mnogo pre nego to je hrianstvo uvelo propis koji svetenicima zabranjuje brak i seks, drevni rabini su davali eksplicitne seksualne savete venanim enama i mukarcima, sa ciljem da u seksu uivaju u svetim intimnim odnosima. Rabini su postavili enski orgazam kao
14

obavezu koju svaki mu ima. Nijednom mukarcu nije bilo doputeno da enu koristi samo za svoje zadovoljstvo. ovek, naravno, moe da odbaci potrebu bilo kakvog verskog voenja u vezi sa seksom, i da prihvati potpuno liberalnu seksualnu etiku, bez pravila i ogranienja. Meutim, seks bez pravila vodi umanjivanju znaaja i depersonalizaciji seksa. Dugoronu ljubav i zadovoljstvo smenjuje kratkorona senzualna konzumacija, to, na due staze, umrtvljuje nau seksualnost i vodi nas ka tome da svoje telo posmatramo sa prezirom. Sledei logian korak je onda vea cena koju dobija razgovor u braku, umesto seksa u braku. Umesto da nudi propisana pravila u vezi seksa i braka, Judaizam nudi smernice, ono to bi moglo da se nazove erotskim kanalima komunikacije, koji ne treba da ogranie nau seksualnu rutinu, ve da je fokusiraju i osnae, tako da seks postane strasniji i efikasniji kod prizivanja dugoronih emocija i privrenosti. Judaizam takoe ne zloupotrebljava krivicu, ne iskoriava ovekovu seksualnu prolost ili grehove. Seks je polje koje treba da osnai duboke i dugotrajne emocije. Sutina jevrejske misli je teraj dalje uvek napred i dalje. Nikad se ne preputati prolosti. U beskonanoj ljudskoj dui duboko je usaena sposobnost da ovek sebe stalno iznova otkriva. Uvek moemo ponovo da steknemo svoju nevinost. Bez obzira ta je ovek u prolosti inio, sutra je uvek novi dan i neograniena je mogunost novog poetka meuljudskih odnosa. Judaizam ne optuuja oveka zbog njegove seksualne prirode ili zbog ljubavi prema senzualnim zadovoljstvima, ve ga uzdie iznad domena animalnog da bi mogao da uiva u ljudskim seksualnim odnosima za razliku od oslobaanja biolokog nagona. ak i oni brakovi koji se ine uspavanim mogu da imaju velike koristi od drevnog rabinskog saveta o tome kako ponovo potpaliti lampu erotske strasti. Svaki brak podrazumeva orkestraciju dve suprotnosti. Svaki uspean odnos mora da ukljui dva kontradiktorna ekstrema. Jedan je strast a drugi intimnost. Jedan je poar ljubavi a drugi reka ljubavi, i tu je problem jer su ta dva, razume se, uzajamno iskljuivi. Parovi ne ele da budu samo ljubavnici ve i najbolji prijatelji. ele da uivaju u strasnom i uzbudljivom seksualnom ivotu, ali ele i tiinu i umirujui kvalitet celoivotnog partnerstva. ena svakako ponekad poeli da je mu baci na kuhinjski sto i da s njom strasno vodi ljubav, ali takoe eli da se ponekad, nou, sklupa uz njega, da ita u muevljevom zagrljaju uz pucketanje vatre u kaminu. Ponekad poelimo da za vikend pobegnemo
15

u Pariz. Ali takoe volimo da se vratimo svom domu i da nas tamo neko eka. udimo za novim ali volimo i predvidljivost. Neposredna raspoloivost seksa podarila je braku oba ova sastojka. Uvek spremna seksualna gratifikacija unitava strast, uzbuenje i erotiku, a seks sa mnogim partnerima i izloenost beskonanom nizu eksplicitnih seksualnih slika unitava intimnost. Ovom knjigom istraujem koja vrsta seksa slui pribliavanju pomenutih suprotnosti, strasti i intimnosti, a koja ne. Bie rei o svakoj relevantnoj seksualnoj temi. Postoji li poza u seksu koja najbolje vodi veoj intimnosti? Na koji se nain seks moe najbolje upotrebiti da bi se izgladile oteene ivice nekog odnosa, i treba li seks da stavi taku na svaku svau? To je vrlo osetljivo poto veliki procenat ena eli da razgovorom proradi nesporazume, dok bi mukarci njihovog ivota radije da se poljube i pomire u krevetu. Da li je u redu da muevi i ene imaju seks kada su ljuti jedno na drugo? Da li je u redu ponekad upotrebiti seks kao oruje? Ako ona, na primer, osea da joj je mu posebno neosetljiv na neto, da li ena treba da mu uskrati seksualne usluge dok ne dobije ono to eli? Poto je seks glavni klju koji donosi emocionalnu intimnost, fokus ove knjige je na seksu i bliskosti i toplini koju donosi sobom. Najpre nudim opti pogled na seks i njegovu svrhu. Zatim ima rei o tehnikama u seksu, sa posebnim naglaskom na one koje proizvode intimnost. Ima rei o mnogim poznatim pitanjima: da li masturbacija ometa brano jedinstvo? ta je sa pornografijom i prostitucijom? Da li je istina da je brak ubica strasti i intimnosti? Zbog ega je seks najprijatnije iskustvo koje ovek moe da doivi? Zbog ega je seks u mraku mnogo liniji od seksa kada su svetla popaljena? Da li je oralni seks koer? ta ini seksualne nastranosti? Da li e seks pre braka uticati na nau sposobnost da izgradimo dugorone veze sa pripadnicima suprotnog pola?

Veina ljudi koji su danas u braku su ili ljubavnici ili veliki prijatelji. U svojoj praksi branog savetnika nailazim na dva tipa braka. U jednom od ovih tipova brani par su najbolji prijatelji. Uzajamno dele sve tajne i mogu jedno drugom da itaju misli, da znaju svaku misao pre nego to ona bude izgovorena. Oni su saradnici od poverenja koji se dre jedno drugog u svim ivotnim situacijama. Problem: meu njima postoji vrlo malo strasti, ako je uopte ima. Oni su najbolji prijatelji, ali nisu ljubavnici.
16

Drugi tip braka je vatren, i u dobrom i u loem smislu. To dvoje ljudi su ljubavnici. U braku ima mnogo uzbuenja, ali se mnogo i svaaju. Viu jedno na drugo i prepiru se, i onda se mire kroz strasno voenje ljubavi. Njihov brani plamen prejako sija. Retko se nailazi na brakove koji na neki nain mire ove dve suprotnosti i ujedinjuju najbolje aspekte oba tipa. Moja namera je da ovom knjigom pokaem kako u brak uneti onu vrstu pozitivnih oseanja i topline koje samo seks moe da izazove, i koje samo prijatelji mogu da odravaju.

Prvi deo Dosije seks

1 Pouda i obavezivanje Da, seks bez ljubavi je prazno iskustvo. Ali, kad ve govorimo o praznim iskustvima, ovo je jedno od boljih. Vudi Alen

Brak je kao cirkus sa tri okrugle arene. Prvo okrugli vereniki prsten, onda okrugli brani prsten, na kraju zatvoren krug patnje. (Ovo je teko prevesti jer je igra rei: Marriage is like a three-ring circus. First the engagement ring, second the wedding ring, and third the suffer-ring.) Nepoznati autor

Majkl Dekson izlazi iz aviona na nekom aerodromu u Istonoj Evropi i trideset hiljada njegovih oboavalaca ga doekuje. Sigurno se osea vrlo posebno. Svi ga vole i svi viu njegovo ime. Uzeli su slobodan dan da bi ga saekali i pozdravili. A onda iz aviona izlazi gospodin Dons. Ne eka ga trideset hiljada ljubitelja. U stvari, eka ga samo jedna osoba, gospoa Dons, koja se raduje to se njen mu vratio kui. I dok mnogi prolaze pored nje, moe pored nje da proe ak i Majkl
17

Dekson, ona ih ne primeuje. Za nju je gospodin Dons vaniji, uzbudljiviji, od najvee svetske zvezde. A kada gospodin Dons doe do izlaza za putnike, i kada ugleda svoju enu, on se uzbueno osmehuje i osea se vanim, onoliko koliko ga i ona smatra vanim. qq Kako obini ljudi mogu jedni drugima da postanu toliko vani? Kad sam bio dete video sam Muhameda Alija dok je etao plaom u Majamiju. Dobio sam od njega autogram i otrao kui da pitam mamu da li mogu da pozovem Alija na veeru. Meutim, te se veeri moj brat vraao kui iz internata gde je studirao, i mama je spremala veliku veeru u njegovu ast. muli, ne treba mi Muhamed Ali na veeri. Mnogo sam vie uzbuena to e tvoj brat doi da veera s nama. Zbog ega bi bilo koja majka vie elela da vidi za veerom svog sina, jednog obinog mladia, nego najveeg sportistu na svetu? Odgovor je, naravno, zbog ljubavi. Ljubav ima mo da obino pretvori u neobino, u magino. Ili, bolje reeno, ljubav ima mo da razotkrije i pokae da je svaki ovek zaista poseban. Ljubav nam ne daje samo krila. Ona nam izotrava vid, obezbeuje viziju.

Strah od obaveze Pa ipak se danas ljudi, naroito mladi ljudi, klone obavezivanja. Vaniji im je seks od ljubavi, i zbog toga im se vid nikad ne izotri, nemaju viziju. Gledao sam bezbrojne parove kako se u Oksfordu sastaju i zaljubljuju. Neki studenti se zabavljaju i ostaju verni jedni drugima tokom celog trogodinjeg studiranja, mnogi od njih sve to vreme i ive zajedno. Brojni su sluajevi u kojima oni potiu iz tradicionalnih porodica, ali ipak ne razmiljaju o braku, vie vole da ostanu bez obaveze. esto ih pitam zbog ega je to tako. Ako volite tu osobu, ako smatrate da je ta osoba dobar kandidat za brak, zbog ega se ne venate? Zato ne biste imali nekog ko je odabrao da bude ba sa vama a ne sa nekim drugim, ako vas ini posebnim, nesalomljivim, nedodirljivim, nepobedivim? Najei odgovor je ovaj: ovek ne moe da se vena i da od druge osobe oekuje da ga ispuni. To treba svako sam da uradi. Prvo ovek mora da odraste i razvije se. Morate znati ko ste. Tek se onda moete spojiti s nekim drugim i pokuati neto da izgradite zajedno. Njihovo je miljenje da su rast, srea i zadovoljstvo, primarno unutranje, usamljeniko iskustvo.

18

Ljubav a ne rat Postoji nepomueno verovanje da svet postaje sve bolji i bolji, da sve vie ivi u miru sam sa sobom. Danas je mogunost svetskog rata udaljena, nastavlja se irenje liberalne demokratije, nacije sarauju u novim ekonomskim zajednicama, doniraju velike svote siromanijim zemljama kroz stranu pomo. I mi, u svojim linim ivotima, elimo da steknemo komad te divne slobode. Oseamo da bismo bili blesavi ako ne bismo eleli da iskoristimo prilike o kojima su prethodne generacije mogle samo da sanjaju. Jeste, spremni smo da priznamo da nam tehnologija, koja nam stoji na raspolaganju, ne ini ivot onoliko lakim koliko pred nas postavlja izazov za postizanje sve veih dostignua. Napor koji treba uloiti da bismo komunicirali sa ljudima u udaljenim mestima sveta nije ni priblian onom koji je trebalo uloiti pre samo pola veka. Meutim, oni koji se slue mobilnim telefonima i koji su na raspolaganju 24 sata dnevno, mogu da vam potvrde da su vie uhvaeni u zamku nego to im je moderni ivot olakao postojanje. To je deo igre, mi ne elimo da izgubimo vezu i da propustimo mogunost da odemo na vii nivo igre. Kome treba neko ko e ga usporiti?

Seks kao osnovna potreba U svakom sluaju: zar ljubav i seks nisu jedno te isto, bioloka potreba kao to je i hrana? Nai hormoni i geni nas teraju na seks. Naa tela neprestano oseaju da im je senzualno uivanje i seksualno pranjenje potrebno, pa onda naemo nekog s kim se parimo. Na uvenom suenju zbog silovanja, Vilijam Kenedi Smit, koji je na kraju bio osloboen, bio je pozvan od strane svog advokata da odgovara kao svedok. Dobio je pitanje: da li je vodio ljubav sa rtvom. Odgovorio je: Malo ste staromodni. Ne bih rekao da smo vodili ljubav. Imali smo seks. Seks nije nita vie od potrebe. Mladi ljudi e rei da su napaljeni, kao to bi izjavili da su gladni. Evolucionisti bi ovu potrebu objasnili kao odgovornost prema opstanku vrste. Seksualni nagon je nain na koji priroda garantuje najvee mogue irenje gena date jedinke. Daleko od toga da se radi o aktu ljubavi, seks predstavlja kratkotrajan prekid u ratu ena protiv mukaraca, primirje koje ima za cilj preivljavanje ljudske rase. Robert Rajt, autor knjige Moralna ivotinja, ovo oseanje opisuje na briljantan nain: Oseanje gladi, jednako kao i stomak, postoji oduvek i
19

odralo je nae pretke dovoljno dugo u ivotu da bi mogli da se reprodukuju i odgaje svoje mladunce. Oseanje poude, jednako kao i seksualni organi, postoji da bi direktno pomoglo reprodukciju. Da preci nisu imali stomak ili seksualne organe ili poudu pa, ne bi nam bili preci, zar ne?

Seks nije trivijalna matematika jednaina Iskreno, ima li koga ko ovo uzima zdravo za gotovo? Da li sam ja jedini kome je malo neprijatno kada se pravi analogija seksa sa naim probavnim sistemom? ta je sa emocionalnom glau? Jedna mi je prijateljica jednom ispriala da je svom muu ukinula seksualne usluge jer bi se on svake noi jednostavno popeo na nju, onda siao sa nje, pa je imala oseaj kao da je otiao u klozet, i im bi se ispraznio odbacio bi me i smesta zaspao. Da li bismo mi drukije reagovali? Da li bi iija potreba za seksom zaista bila zadovoljena ako bi se brani partner tako ponaao? Seks se ne moe uporediti sa zadovoljavanjem stomane potrebe. Hranjenje je neto to svako od nas radi sam za sebe i zbog sebe. Ali prenos semena sa muke na ensku osobu dogaa se uz najintimniji mogui ljudski kontakt. Seks veoma nadilazi bioloku injenicu reprodukcije; zbog njega smo gladni drugih ljudi. Ne moemo sami da se reprodukujemo: opstanak ljudske rase je nedeljivo povezan sa bliskou i ljudskom intimom. Seks nije hemijska formula. To je jednostavno jedina ljudska aktivnost za koju je fiziki neophodno prisustvo drugog ljudskog bia.

Objektivna istina o seksu Nemojmo se zavaravati. Nismo mi drutvo koje je toliko gladno seksa kao to se pretvaramo da jesmo Ili, ako jesmo, onda je to samo na nivou govora ali ne i akcije. Svakako, kud god da pogledamo svuda je seks: filmovi, televizija, novine, magazini, a jedna nedavna studija pokazuje da prosean mukarac pomisli na seks u proseku est puta svakog sata. Ali mesto na kome ga zaista nema je spavaa soba. Savremena istraivanja, kao to je Seks u Americi, pokazuje da se ljudi u ovom vremenu iznenaujue malo bave seksom (na primer, vei broj ena starijih od 30 godina nema seks sa partnerom u odnosu na broj onih koje ga imaju), i da mladi nevenani ljudi mnogo ree upranjavaju seks od onih u braku.
20

A zaista i ne uivaju mnogo u seksu. ene kau da u manje od 30% sluajeva uivaju u seksu, a 47% mukaraca odgovara potvrdno na isto pitanje. Prema istraivanju Seks u Americi, pogrena je pretpostavka da su nae drutvo i ova genracija zasieni seksom: Opta slika seksa sa partnerom u Americi pokazuje da Amerikanci nemaju tajni ivot koji obiluje seksom. Ako nita drugo, zapanjujue skromne koliine seksa meu partnerima otkrivaju do koje mere mi, kao drutvo, moemo sami sebe da dovedemo u zabludu u vezi seksualnog ivota drugih ljudi.

Seks privlai ene i mukarce jedne drugima; ljubav to pretvara u privrenost Moda ete se sloiti da nismo toliko zainteresovani za seks koliko priamo da jesmo. Pa ipak moete rei: kome je potrebna obaveza kada nas seks, ili bolje rei pouda, primorava da svoj ivot delimo s drugima? Zar to nije dovoljno samo po sebi? Ako nas hormoni teraju ka drugim ljudima, ta e nam emocije i ljubav? Na to pitanje postoje dva odgovora. Jedan je jednostavan, drugi je dublji. Jednostavan odgovor glasi: ne moemo uvek da imamo seks, pa je stoga to neefikasan nain da se ljudi dre zajedno. Ljudi ne mogu samo time da se bave 24 sata dnevno, sedam dana nedeljno (ipak nismo svi Italijani). Moramo da izdravamo sebe i svoju porodicu, a nismo ni sposobni da neprekidno ivimo u stanju seksualne napetosti i iekivanja. Svet bi bio grozno mesto ako bi mukarci i ene mogli meusobno da komuniciraju samo kao potencijalni seksualni partneri. Ali uvek moemo biti zaljubljeni, ak i ako smo razdvojeni ogromnim razdaljinama. Ljubav je mnogo duhovnija od seksa. Tu je, meutim, tema jedino efikasnost. Mnogo je vanija injenica da seks ne pravi razliku meu ljudima, ali ljubav pravi. Seks nas generalno privlai drugim ljudima, i puno je onih koji su spremni da se upuste u seksualni odnos sa bilo kim. Seksu nije potrebna odreena osoba. Meutim, ljubav nas privlai samo jednoj odreenoj osobi, i ona je uzrok ljudskom nagonu stvaranja porodice i doma, a sledstveno tome i drutva i civilizacije. Seks svakako garantuje odranje vrste, ali ljubav garantuje da e ljudi iveti u grupama. Ljubav je ono to ini brak, ne seks. Pa ta e nam onda uopte seks? Zato da nemamo samo ljubav? Razlog je to ljubav moe da se odri samo postojanom seksualnom interakcijom. Samo seks ima mo da dozove nae najdublje, najmonije
21

emocije. Najbolji seks se dogaa onda kada je par preplavljen talasom pozitivnih fizikih senzacija, koje ine da se intenzivno dobro oseaju to su zajedno, to su spojeni. To vai sve dok se radi o koer seksu. Evo u emu je problem: u dananje doba glavna stvar kod seksa je ignorisanje emocija. Seks se posmatra kao prosta telesna funkcija koju treba servisirati. Seks je tu samo zbog zadovoljstva, bez ikakvog obavezivanja. Ignoriemo misteriju i svesno guimo strune koje nas povezuju i koje prirodno nastaju posle seksualnog iskustva. Ljudi se ne uputaju u seks samo uprkos nedostatku emocija, oni to ine da bi izrazili svrhu potiskivanja emocija. ele da ostanu izvan obaveza. Takav seks definitivno nije koer jer potiskuje prirodan odgovor koji seks treba da izazove. Seks i privrenost je najvii oblik ljudske bliskosti, a ne moemo istovremeno biti i blizu i daleko.

2 Seks i ono to se od nas oekuje Kao i kad pela ubode, promiskuitetan ovek ostavlja deo sebe posle svakog susreta, i to mu onda izaziva patnju. Siril Konoli

Ta ena govori osamnaest jezika i ni na jednom ne zna da kae NE. Doroti Parker

Seks sirotinjska zabava. Kliford Odets +++++++

Moje iskustvo kao savetnika mi govori da ene vie pate zbog grubosti i neobaveznosti modernog seksa. ini se da naroito mlade ene imaju oseaj da treba da rade ono to se od njih oekuje. Ovo mi je
22

postalo naroito jasno kada me je jedne veeri pozvao prijatelj u Oksfordu i zamolio da popriam sa jednom mladom enom od 19 godina, koja je bila jako depresivna i pretila da e se ubiti. ta je razlog ili priroda njene depresije? pitao sam. Bolje e biti da ti ona sama kae, odgovorio je moj prijatelj, stvar je vrlo line priorde i ona bi sigurno radije da ti sama kae. I tako sam se u osam sati iste veeri naao sa tom devojkom u prijateljevoj kui. Bila je potpuno rastrojena, kao da joj je ivot doao do samog kraja. Mlako se predstavila, a onda smo dugo sedeli i utali dok sam ekao da neto kae. ta nije u redu? pitao sam najzad. Da li ste se posvaali sa roditeljima? Da li ste se razili sa dekom? Da li ste ostali bez posla?Treba li vam novaca? Nije obvraala panju na moja pitanja. Najzad je odgovorila: Ne! Ali ima veze sa mojim dekom, u stvari sa mojim bivim dekom. Kakve veze? pitao sam. Da li vas je tukao? Da li vam je bio neveran? Molim vas recite mi o emu se radi. Nita od svega toga, odgovorila je. Navukla sam neto od njega. Prole nedelje sam ustanovila da sam HIV pozitivna. Njene su me rei pogodile kao bomba. Oksford nije manastir, i sluei u tom gradu deset godina kao rabin univerzitetskih studenata nasluao sam se i nagledao svega. Sreo sam se sa nekoliko homoseksualaca, uglavnom tridesetih i etrdesetih godina, koji su bili ili HIV pozitivni ili su ve imali AIDS. Ali ovo je bilo potpuno drukije. Ova devojka je jo bila dete. A ipak je zaradila najstraniju bolest svoga doba. Da li ste jo uvek sa tim dekom? Da li on zna? pitao sam. Zapravo, rekla je gledajui me u oi, nisam sigurna o kom se deku radi. Mogao bi da bude bilo ko od njih jedanaestorice s kojima sam bila prole godine. Trudio sam se iz sve snage da ne razrogaim oi. Ali vama je tek 19 godina. Sa koliko godina ste poeli sa seksom? pitao sam. Kasno, odgovorila je, bilo mi je ve 17 godina. Ali sam brzo nadoknadila izgubljeno vreme. Bila sam sa mnogo mukaraca i nisam pazila na zatitu od bolesti. Mislila sam da se meni tako neto nikada nee desiti. Uzdahnula je, a onda je nastavila: Nije li ironija da takvo muenje proizlazi iz ina ljubavi. Da li ste zbog toga imali seks sa njima? Sa toliko njih? Zato to ste ih voleli? pitao sam. Naravno da ne! Seks je samo neto sa ime se eksperimentie, znate, iz zabave, rekla je. Posle tog sastanka sam se oseao veoma tuno. Poto je dobila loe vesti
23

devojka je, naravno, duboko potonula. Ali dubina njenog oajanja bila je rezultat shvatanja da se, na neki nain, jeftino odrekla neeg vrednog. Seks i oseaj gubitka I druge ene su mi to isto potvrdile. Jedna od njih, koju poznajem jo kao studentkinju iz Oksforda, ispriala mi je da je do tog dana bila sa 20 momaka skinula se gola sa njima, tako je opisala sve u uzaludnom naporu da nae ljubav kod bilo koga meu njima, i izgleda da joj to nikad nije uspelo. Ona je privlana, inteligentna, visoko obrazovana, i volela bi da se zaljubi i uda. Ali ini se da ni sa kim ne moe da ostane posle seksa, a takoe ni bilo ko od njih s njom. Seks je prijatan ali nije topao ili intiman. Ona tek treba da pretvori sluajan seksualni kontakt u intenzivan i ispunjavajui odnos. Jedna druga studentkinja je rekla da je, kada joj je bilo 20 godina, odluila da spava sa po jednim mukarcem iz svake od 50 drava Sjedinjenih drava Amerike. Mada je uspela da to postigne samo sa trideset osmoricom, i ona je naglasila da, kako je rastao broj kontakata, odluka da se upusti u seksualni odnos nije bila nita tea od, na primer, odlaska u bioskop. I tako, projekat je prestao da bude privlaan i ona je odustala.

Koska za mukarce I mukarci pate od iste stvari. Mogue je da smo prirodno naklonjeni seksu kao potronoj, biolokoj opsesiji. Budimo iskreni. U jednom trenutku nam svuda po koi idu marci a bale cure iz usta. Ali onog trenutka kada smo dostigli seksualno zadovoljstvo, naa seksualna partnerka nam se ini jednako primamljivom kao i odlazak kod zubara. Mislimo samo na spavanje. Pa ipak, i mi plaamo cenu, samo drugom monetom. Previe sam mukaraca sreo koji su svoju nevernost pravdali time to njihove ene ne ele seks, ili to je enama dosadno, samo da bi kasnije, okirani, otkrili da i njihove ene imaju vatrene avanture. Tako bi otkrili da je njihovim enama seks sa njima dosadan zato to ih muevi zapostavljaju. Iskreno, nisam verovao da u njoj postoji takav materijal. Nikad mi to ne bi palo na pamet. Moja ena jednostavno nije takav tip.

24

Previe je mukaraca koji gaje sumnje u pogledu svog biolokog ivota. Jedan zgodan i veoma uspean bankar, koji je odveo mnoge ene u svoj krevet, pozvao me jednog jutra, neposredno posle jo jednog osvajanja. muli, rekao mi je, ako to uinim samo jo jednom, vie neu moi samog sebe da pogledam u ogledalu. Kad sam se jutros probudio sav sam se tresao, i jo uvek ne mogu sebi da objasnim zato.

Vratimo se na osnovne stvari Na moderni nain razmiljanja nas, izgleda, ne vodi nikuda. Samo malo nas razume da je udnja za emocionalnom intimnosti jednako stvarna kao i glad i e, kao i potreba za sklonitem i odeom. ivotinje mogu da se pare i da se zatim raziu, ljudi su radikalno drukiji. Mi se u seks uputamo potpuno budnog mozga. Ono to se u naem telu dogaa nije dovoljno. Zanemarujemo sutinski deo sebe ako seks redukujemo na neto to nije intimno ve je ista biologija. Mi, zapravo, ranjavamo sebe svojim nemarnim pristupom seksu. Tri su mogua opisa sutine seksa: zadovoljstvo, reprodukcija, ili jedinstvo. Judaizam, koji smatra da je staza ka svetosti uvek u zlatnoj sredini, odbacuje ekstrem koji kae da je seks-tu-samo-radi-pravljenjabeba. Judaizam takoe ne prihvata ekstremno sekularno vienje seksa kao zabave i zadovoljstva. Judaizam tvrdi da je svrha seksa sinteza i orkestracija dvoje ljudi u jedno bie. Seks je najvii proces spajanja. Gospod, u svojoj beskrajnoj dobroti, dao je mukarcima i enama koji su spojeni branom svetou, najprijatniji mogui nain prizivanja svojih sposobnosti spajanja sa drugim ljudskim biem i oseanje permanentnog spoja. Ono to zaboravljamo je da nam seks nudi izbor. Ako ga pravilno upranjavamo, seks je tehnika koja se zasniva na dubokom razumevanju samog sebe, u mnogome slino razlikovanju hrane koja jeste i koja nije koer. Jevrejinu je zapoveeno da jede koer hranu (spremljenu prema uputstvima datim u Bibliji), jer to je vrsta hrane koja slui uzdizanju ljudskog stanja na vii duhovni nivo, blie Bogu. Slino tome, kao to ovek ne gura glavu u korito sa hranom onako kako to konj radi, on ne treba i to i ne ini - da se pari onako kako to ine ivotinje. Ispravno primenjen intimni seks, uzdie ono to bi inae bilo povodljiva, animalna praksa, na nivo na kome shvatamo puni sjaj ljudskosti. Kao to u Bibliji stoji: Za to e ovek ostaviti oca svoga i mater svoju i prionue uz enu svoju (imae seks sa njom) i bie njih dvoje jedna put.
25

Naem umu je potrebno da bude centar svemira neke druge osobe. To je ono to moramo sebi da priznamo. Ono to duboko u sebi elimo je da budemo sunevi kraljevi i kraljice, kao to je bio Luj XIV u Francuskoj. Svi mi elimo da budemo sunce oko koga se planete okreu. Nama je potrebno drugo ljudsko bie koje nas voli i eli vie od bilo koga drugog da bismo opstali, iveli, uspeli i doprineli svetu onako kako samo mi moemo da doprinesemo. Treba da odgovorimo na taj izazov ako elimo da dostignemo svoj domet kao ljudska bia. Svi smo mi obavezni, kao to su drevni rabini napisali pre dve hiljade godina, da osetimo ak i da objavimo: Svet je stvoren za mene! Brak je najvii sklop okolnosti u kome izraavamo obavezu prema osobi koju volimo. Tu uvek moemo biti voljeni i nikada se ne oseati usamljeno, moemo da se osetimo posebnim kao to se osea Svemogui. U tim jedinstvenim okolnostima braka, koji spaja dvoje ljudi naspram ostratka sveta, nalazimo potvrdu da smo nezamenljivi i da smo kljuni deo sveta, sveta koji smatramo svojim. To je izvor svetosti i bezbednosti braka. Mi smo sunce a na brani drug je planeta koja se okree oko nas i koja se kupa u naoj svetlosti, na isti nain kao to smo i mi deo svemira naeg partnera. Meutim, od nas zavisi priznavanje ove obaveze. I treba tako i da radimo.

26