Antigona

SOFOKLO Biljeke o piscu: Sofoklo je roen 495.g. pr. Kr. a umro je 406.g. pr. Kr. U svom je dugom ivotu imao priliku vidjeti uspon i pad atenske demokracije. itavog je ivota bio istaknuta linost i u ratu i u miru. Bio je vojskovoa i diplomat, cijenjeni pjesnik, prijatelj Perikla i ljubimac cijele Atene. Napisao je 123 drame, te je njima i drugim svojim djelima unaprijedio grko kazalite i dramu uope. Najpoznatije Sofoklove drame su: Ajant, Antigona, Kralj Edip, Elektra Mjesto radnje: Atena Vrijeme radnje: Oko petog stoljea prije Krista Ideja: Treba potovati one zakone koji ne ugroavaju ljudski moral i ljudsko dostojanstvo. Kratki sadraj: Edip, kralj Tebe, je imao dvije keri i dva sina; Antigonu i Ismenu, i Eteokla i Polinika. Kada je saznao da je ubio oca i oenio svoju majku, Edip se oslijepio i napustio Tebu. Antigona je krenula s njim. Nedugo nakon toga Eteoklo i Polinik su se posvaali oko vlasti. Eteoklo se udruio s Kreontom - svojim stricem i prognao Polinika iz Tebe. Oboje su nastojali uz sebe pridobiti Edipa, ali je on bacio prokletstvo na obojicu. Polinik se udruio s Argejcima i napao Tebu. Tebanci su pobjedili, ali su Eteoklo i Polinik poginuli. Kreont je poasno pokopao Eteokla, a Polinika je ostavio nepokopanog ispred zidina Tebe, zato to je izdao svoj grad. Edip je ubrzo umro i Antigona je dola u Tebu i odluila sahraniti brata, iako je to Kreont zabranio. Pokuala je nagovoriti Ismenu da joj pomogne, ali se Ismena toliko bojala Kreonta da joj se nije usudila pomoi. Oko tijela su stajali straari, ali su Bogovi odluili pomoi Antigoni, te su podigli oluju. Straari nisu nita vidjeli i Antigona je pokopala brata. Ali tek to ga je pokopala oluja je prestala i straari su je uhvatili. Kada su je doveli Kreontu ona je hrabro priznala i rekla mu da nije poinila zloin nego pobono djelo, te ako se po svjetskim zakonima pobonost kanjava ona se ne boji smrti ve ezne za njom. Kreont se na te rijei jo vie naljutio te je odluio osuditi Antigonu i njenu sestru, jer je mislio da joj je Ismena pomogla. Ismena se toliko bojala Kreonta da je priznala nepoinjeno djelo. Antigona ne eli rtvovati i Ismenu pa joj protuslovi, a Ismena se, elei joj pomoi, poziva i na Antigoninog zarunika Hamona - Kreontovog sina. Hamon upozorava Kreonta da se puk ne slae s njim, ali Kreont se ne obazire na to. Kae Hamonu da mu Antigona nee biti ena, a ovaj mu odvraa da nee ni umrijeti sama. Kreont odluuje da Antigona nee umrijeti, ali nee ni ivjeti u svijetu ivih, te ju zazida u kraljevsku grobnicu. Nakon to odvedu Antigonu prorok Tirezij dolazi Kreontu i kae mu da mora pokopati Polinika i pustiti Antigonu jer e inae prekriti Boje zakone, te e to izazvati jo smrti u njegovoj obitelji. Kreont se ipak odlui pokopati Polinika i osloboditi Antigonu. Priredi svean pogreb Poliniku, ali kada doe osloboditi Antigonu nae ju objeenu, a Hemona kako ju oplakuje. Kada ga Hemon vidi pokua ga ubiti, ali ne uspije, te poini samoubojstvo. Njegova majka Euridika poini samoubojstvo od alosti za njim, a Kreont ostavljen sam pone se kajati i moliti Bogove da mu podare smrt. Likovi: Antigona i Ismena - Edipove keri Kreont - njihov ujak Euridika Kreontova ena Heman - Kreontov sin Tiresija - Prorok Straari, glasnici, zbor

Analiza likova: Antigona je odluna i hrabra ena koja ne odustaje od svojeg nauma ni pod prijetnjom smrti. Ni u jednom trenutku se ne koleba i ne kaje se zbog toga to je sahranila svoga brata Polinika, koji je ipak bio napada na njen rodni grad Tebu. Hrabro se odupire Kreontu i ne pokorava mu se. Njezina sestra Ismena nije tako hrabra, ali joj je ipak odana i eli umrijeti s njom. Kreontov sin Hemon je pravedan i odluan, te dri svoju rije. Neizmjerno voli Antigonu i to dokazuje time to umire kraj nje u grobnici svoje obitelji. Kreont je tiranin. Ne slua miljenje drugih ljudi, ve ini samo ono to on misli da je ispravno. Usprkos tome mora se priznati da on dri svoju rije i ini ono to je rekao, a to bi se u drugim prilikama i uvjetima maoglo nazvati i vrlinom. U dui je ipak samo ovjek, i to dokazuje na kraju drame pjevajui tualjku u kojoj sebe okrivljuje za smrt svoje ene i svoga sina. Sukobi: U Antigoni u sukob dolaze Kreont i Antigona zbog zahtjeva drave i zahtjeva porodice, a kako ni Kreont ni Antigona ne odstupaju tragedija je neminovna. Kako se Kreont ogrijeio i o Boje zakone postoji i sukob izmeu Bogova i Kreonta, a budui da su Bogovi svemoni, tu gubitnik mora biti Kreont.

ANALIZA DELA NARODNI POSLANIK BRANISLAV NUI

Srpska komedija, pre Branislava Nuia, imala je svoje predstavnike u Jovanu Steriji Popoviu i Kosti Trifkoviu. Sa Branislavom Nuiem ona doivljava svoj procvat. Srpski realizam u njemu i njegovoj komediografiji dobija svog najizrazitijeg predstavnika. Branislav Nui se rodio 1864. godine u Beogradu. Prava je studirao u Beogradu i Gracu. Bio je diplomatski predstavnik u Pritini i Bitolju, zatim upravnik pozorita u Skoplju, Beogradu i Sarajevu. Pripadao je prvo srpskoj opoziciji, a onda bivao sve blii reimu i sve tolerantniji prema njemu, to je u izvesnom smislu imalo odraza na tematiku njegovog komediografkog rada. U prvoj fazi svoga stvaranja kritiki se odnosi prema negativnim drutvenim pojavama. Branislav Nui je dve godine bio u zatvoru zbog jedne pesme protiv kraljevog reima (izvredjao je babe sa dvore) i posle toga je pazio ta pie. Kasnije postaje mahom zabavlja, pisac dramskih humoristikih dela. On je jedan od retkih koji je proiveo tri razdoblja u istoriji Srbije: vladavine Milana i Aleksandra Obrenovia (vreme samovolje, neustavnosti), razdoblje od 1903. do 1918. (vreme demokratskih promena pod Karaorevima) i razdoblje od 1918. do 1938. godine, kada je umro u Beogradu. Svojim knjievnim radom bio je predstavnik srpskog realizma, ali i knjievnost izmeu dva rata.

Knjievno delo Branislava Nuia ine:

1. Komedije: Narodni poslanik (1883), Sumnjivo

lice (1887), Protekcija (1889), Obian ovek (1900), Puina (1905), Svet (1906), Put oko sveta (1910), Gospodja ministarka (1901), Mister Dolar (1932), Beograd nekad i sad (1933), Oaloena porodica (1934), Uje (1935), Dr (1936), Pokojnik (1937); 2. Ozbiljene drame u romantiarkom duhu: (sa tematikom iz prolosti): Nahod, Knez Ivo od Semberije (1990) i Danak u krvi (1908) 3. Proza: Pripovetke jednog kaplara (1885), Ramazanske veeri (1898), Humoristiki roman Optinsko dete (1902), knjiga zapisa o prelasku preko Albanije Devetsto petnaesta, memoarska proza Autobiografija (1924) 4. Stihovi (Dva raba) i feljtoni (listii, Ben Akiba) Osnovne odlike Nuievog komediografskog stvaranja:

Nui je pisac proze (pripovetka, roman, feljton, memoari), ozbiljne drame i komedije (komedija naravi, karaktera, farsa, vodvilj) Nui je zabavlja, humorista, ali i satiriar; kritikuje i ismejava mnoge drutvene negativne pojave, probleme i ljudske naravi. To su:

Lani parlamentarizam u Srbiji i mahinacije pomou kojih se vlast odrava; Ogranienost birokratije, njena samovolja i bezvlae; Policijski reim koji ,,pakuje krivice i pravi falsifikate da bi lake oslobaao ili hapsio pojedince; Umali ivot palanke i malograanski duh koji je nesamokritian, sklon spletkama, laima i meanju u tui ivot; Korupcija i protekcija, karijerizam na svim nivoima drutvenog ivota; Sukob starog i novog; deformacija porodinih odnosa i drutvenog morala; Gramzivost, ljudska sujeta i pomodarski duh. On eli da nasmeje, ali i da karikira i da se ironino odnosi prema naliju ivota svojih sunarodnika. Pesimizmu i oaju suprotstavlja vedrinu i veru u ivot, trijumf istine i pravde nad izopaenou ljudskog ponaanja.

NARODNI POSLANIK
Branislav Nui je, izmeu ostalog, pisao i:

1. Borbi za vlast; 2. O ponaanju ljudi na vlasti i 3. ljudima posle odlaska sa vlasi;

Komedije koje, po nastanku, slede jedna za drugom, a za temu imaju politiku, vlast, ili zakon jesu: Narodni poslanik, Sumnjivo lice i Protekcija. Komedija Narodni poslanik upravo govori o borbi za osvajanje vlasti, ali na humoristian nain. U njoj ima podsmeha i razobliava drutvene stvarnosti koja je odreena politikom. Komedija je nastala kada je Branislav Nui imao samo devetnaest godina (1883), a izvedena je u pozoritu tek nakon trinaest godina ekanja (1896). Zato se toliko moralo ekati na njeno izvoenje? Bie jasno ako kaemo da je delo pisano u vreme politikih borbi u Srbiji (Timoka buna), grubog obrauna sa opozicijom i da je predmet komedije upravo ,,ismevanje politike borbe, izbora i poslanikavladine stranke. To kae sam Branislav Nui u jednom predgovoru za svoja izabrana dela. Narodni poslanik je drutvena komedija ili komedija naravi. Dakle ,,via komedija u kojoj ima smeha, ali i podsmeha, elemenata satire upuene ondanjoj vlasti. Napisana je u tri ina, a glavni likovi su: gayda Jevrem Proki, trgovac, njegova ena Pavka, kerka Danica, mladi advokat i njihov podstanar Duan Ivokovi, Duanova tetka Marina, policijski pisar Sekuli, sreta zvani Numera, trgovac Jovica Jerkovi, Jevremovog Paenog Spira i ena mu spirinica. ta se deava u komediji Narodni poslanik? Cela pria obuhvaena komedijom dosta je jednostavna i mogla bi se prikazati na relativno upropaen nain. U jednoj srbijanskoj varoici mirnim porodinim ivotom ivi gazda Jevrem Proki, trgovac koji se obogatio raznim pekulacijama. Iz remarke ili didaskalije koja stoji na poetku prvog ina jasno se vidi da je to graanska porodica, sa nametajem iz osamdesetih godina (iste zavese, saksije sa cveem, drvene stolice, veliko ogledalo u zlatnom ramum gvozdena pe, na ormanu vaza sa cveem, figurice od gipsa, vei sat, na sredini sto sa kupovnim aravom, nad njim visi vea lampa). U izgledu sobe i nametaja ogleda se palanaki duh i ukus porodice, ali tu ima i neto od novog stila koji je unosila devojka posle povremenih odlazaka rodbini u Beograd. Neobrazovani Jevrem, ogranienih sposobnosti, podstaknut jednim gestom naelnika, tj. nosioca vlasti dobija elju da se u izborima koji su na pomolu i sam kandiduje za poslanika. Njegovu elju je jo vie podstakao gazda Jovica izjavom datom njemu u poverenju da ima nameru da se kandiduje. Gazda Jevremovu elju za poslanikom kandidaturom podgrejala i satnanje da je naelnik sreza u zavadi sa dosadanjim poslanikom i da sada trai drugog kandidata, mekeg i prilagodljivijeg. A poto gazda Jevrem upravo u sebi vidi mekog oveka, ak pui i mek duvan, to misli da su njegove anse utoliko vee. Protivkandidat mu je iz opozicije Ivkovi, advokat, njegov stanar i verenik njegove kerke, to jo vie zaplie radnju i unosi komiku u delo. Obuzet izborima i eljom da pobedii postane ministar, gazda Jevrem zaboravlja na sve na kuu i na duan; po kafanama se pije o njegovom troku, rasipa se s mukom steeni novac. Pomonika ima u Sreti, oveku osuivanom na robiju zbog pronevere, i u Sekuliu, policijskom pisaru. Oni, zarad sebinih interesa, ne biraju sredstva u predizbornim

radnjama da dou do cilja (klevetaju, podmiiju, prete, falsifikuju). Ali, kraj komedije kazuje da gazda Jevrem, naivan, nedorastao svemu tome, pa zato i esto smean gubi predizbornu trku. Njegov budui zet, advokat Ivkovi, postaje poslanik. Ako bi se pak ilo po dramskim situacijama koje su kljune i prelomne za razvoj dramske radnje, onda bi se one (po inovima) mogle predstaviti u vidu kompozicijkse organizacije dramskog teksta. Prvi in

1. Jevrem Proki je imuan trgovac i ivi mirnim, ustaljenim ivotom palanakog oveka 2.
(svrati u kafanu, popije kafu, proita novine, oglase) ali uoi izbora za skuptinu uznemiri se (,,digne ruke i od duana i od kue) Jevremov susret sa sreskim naelnikom, najveim predsdtavnikom vlasti, i njegov gest dobre volje prema Jevremu (,,naelnik mu spustio ruku na rame i upitao: kako, kako gazda Jevreme?), to postane prelomnou ponaanju gazda Jevrema. On vie nije miran, pre vremena se vratio kui, mora to da ispria eni Pavki jer je sav uzbuen. On misli da mu naelnik svojim gestom upuuje neke signale, a ne sludi da je to uobiajeni manir naelnika uoi izbora. Upravo o tome mu govori i Pavka. Jevrem od Ivkovia saznaje da je raniji vladin kandidat Ili pao u nemilost i da se sada trai neko ko je meki, to dodatno uzubuuje gazda Jevrema i potajno podgrejava njegovu elju da bude poslaniki kandidat. Dolazi prijatelj, Jovica, trgovac, i potvruje vest da naelnik ne podnosi Ilia i da trai drugog kandidata, poveravajui mu kako eli da se kandiduje za poslanika, uveren da u gazda Jevremu ima pravog savetnika i pomonika. Nije ni slutio da e Jevrem biti njegov takmac i da e ga lukavo izigrati. Gospoa Marina, Ivkova roaka, dolazi u proevinu; Pavka daje re za Danicu. Jevrem lukavo uklanja Jovicu, a sam iri polje aktivnosti (sa Sretom Numerom, razrauje strategiju ukljuivanja u izbornu trku); u borbu ulazi svim svojim arom, nezainteresovan za sve drugo (udaju, erke, duan) Naelnik poziva gazda Jevrema na dogovor. Jevrem postaje poslaniki kandidat.

3. 4.

5. 6. 7. 8.

Drugi in

9. I Duan Ivkovi postaje opozicijksi kandidat za poslanika (prostor u kui je podeljen:

jedan deo je u kome stanuje Ivkovi, a drugi, veliki deo, u kome je gazda Jevrem. I ljudi su podeljeni: Pavka je uz mua, Danica uz Ivkovia, svog verenika; sukobljavaju se majka i erka). 10. Jevrem agituje protiv Ivkovia. Jevrem, uz pomo Srete Numere, veba svoj nastup u skuptini. 11. Marina trai od Jevrema da se odrekne kandidature u korist zeta Ivkovia, ali on na to ne pristaje. 12. U jeku izbora narod, organizovan od Srete i Sekulia, dolazi pred Jevremovu kuu da mu izrazi svoju podrku. 13. Jevrem, smeten i nesposoban da izgovori nekoliko reenica, uzima Ivkoviev govor (ostavljen na stolu u sobi) i pred narodom ita ga kao svoj. Nastaje apsurdna situacija: Jevrem, vladin kandidat, govori protiv vlade, kao da je on opozicijski kandidat.

Trei in

14. Ivkovi u beogradskim novinama objavljuje vest da je vladin kandidat drao govor
protiv same vlade i pozivao narod na njeno obaranje, zbog ega dolazi do otrog sukoba sa Jevremom. 15. Jevrem ljut na protivkandidata, raskida veridbu i daje mu otkaz na stan. 16. Danica odbija da se povinuje oevoj elji i ostaje na strani verenika. 17. Ivkovi dobija na izborima. 18. Ivkovi pie drugi govor, a Danica ga potura ocu da ga proita pred narodom koji pristie; Jevrem je uveren da je on pobedio. 19. Jevrem i Ivkovi se istovremeno pojavljuju i sa susednih prozora dre pozdravni govor. 20. Narod gaa Jevrema krompirima, jajima i glavicama kupusa, uz povike ,,Dole Proki! Jevrem tek sada shvata da je izgubio izbore, pa kae: Neu ii u skuptinu kao poslanik, ali u ii u skuptinu kao skuptinski tast... Trai klju od duanam to je znak da se vraa svakodnevnici i ustaljenom ritmu palanakog ivota. Neki su tumai videli u ovom liku oveka koji ,,nema nikakve veze sa narodom, koji ,,nema ni trunke svesti o optim narodnim interesima, da je ,,primitivac, sirov i priglup. Na prvi pogledam moda tako i jeste, ali je sud o njemu izveden dosta grubo i pojednostavljeno. O liku gazda Jevrema moe se razmiljati i na drugi nain, iz ugla aspekta koji je moderniji i prihvatljiviji za savremenog itaoca. Gazda Jevrem je trgovac i patrijahalan ovek, dosta imuan i tipian palanaki duh, potonuo u domai mir, u dosta umalu palanaku svakodnevnicu koju nita ne moe da ustalasa tako jako kao izbori za predstavnike vlasti. Tada se sve pokrene u ljudima, meu pojedincima, grupama i strankama. Krenu predlozi, navijanja, ogovaranja, hvale i klevete, simpatije i mrnje. Zaboravi se na obaveze, stare navike i obzire. I sve to tako traje dok se izbori ne zavre i palanka ne potone u svoju amotinju. A da je tako moe se videti i po gazdi Jevremu. Pre nego to se poelo govoriti o izborima, on je spokojan ovek, ustaljeih navika i neprimeenog ponaanja. Meutim, po reima njegove ene Pavke, kada dou izbori on kupuje razne novine, ita, prati, nekud ide, oslukuje. Predan tome, zaboravlja i na svoj duan, na kuu i blinje. Sav se tome preda i promeni - ,,postane drugi ovek.