1.

BE3YJY J JE TO
HE , PAJA
J . :
- : J J ,
J O .
- CA :
, . J
KOJE J. J 1:100
J . J
J , . JE HAJMA
O . J
J:
-
-
-
- : JE - J
.
- :
J , YMEE J , JE
J .
- : J ,
. CE 4 , O
. , BEA OTEPEEA
.
- :
J KOJE HACTAJY J
.
J O .
- : J .

2.
- 3ABPA EMEHATA
J ( ):
- : J JE J
3ABPA, J
.
- : J J : .
HABPE .
EM.
-

:

J JE CTAHA TO JECT 3AB
OBPE, CTABAJ
BPE.
-
-
-
-
* : JE
MATEPJA, J J, ,
.

3. BE -.
J JEP J J
. J
J CTA JAK .
J, .
:
- J : J, ,
- :,
- : 1) - J
; 2)-
, 3)
- J
.
5.
J CBE , J J E.
:
:

TO J
.
J J .
3 OTEPE J C OOCT .

4.
- BE . JE: J,
, MEPEE , KPETAE ,
I , , ,
, .
- 3PA . HAE3A
:
- : . JE
. J : ,
.
KPAJA. JJ KOJA J. JE
JAKOM OTEPE ,
J JE
.
JE CABJ
J. J ACTHOCT OTPEABAJ
.
- : TO JE ()
JE J KOJA J
J Mt, JE 1/4
.
JE
3ABOJHA . HACTAJE
J J.
J J OBE . 3ABOJAKA HE
0.5 JE J. 3ABOJAK ,
JEHOJ J .

torziona opruga

6.
, , .
HACTABAJ, HACTABAJ ,
, J . ,
: ,
, . : O
, , , , , J, , .
, , , .
(KN/cm2) J
O
J.
- J:
1- 120 ;
2- 300
3- 400
.
- O - , PE ,
J, HE 10at , J
, J , ,
, ATOEH , , .
- - J J CBE
. J :
- : , , PECABJEHE
- : .
- J R>600mm.
- 3ABAP -, .
- J J.
- J .
J . J XEMJCKOJ
J .
- J XEM. J
J ( ).
* : J
J. J OCTBAP ,
. .
-
. J 4 :
, , .
- J J JEP MO 3E
. KPEE , T.
. : J
J. ,
. JE JE J. JE
, . ,
. JE
, .
- J J
. J
CKPETAA. J , JE
AXTEBAJ .
7.1 KOJE .
J , OKO .
, , .
-
( , ()
, ...)

7.2 - .

. . BPATA
J . BPATA J J ,
J .
- :
1) J, J BPATA ,
2) J, J .
- : , . J
, J HE J .
J , J .
J J .
JE .
- J J HA ,
, .
J( ).
7.3 BPATA -
(, .). J
CABJA J,
J , J
J . BPATA
, J.
- : . BPATA ,
, ,
. ,
BPATA
.
- JAKA OTEPEA 3PA (
J ). J J
. BPATA J .
-BPATA : 1.
, 2. - .
, ,
BPATA J
. CMAA .
- COJHA : ,
J BPM ,
.
- HACTAJE
J J. , ,
JAK JE
. J
, J 3AMEJ .
J , . J
J , , .

.
J JE MAA, . J
.
- J. J
: , .
J HE
. . , .
8. - J CAJAE
J .
- - J :
) J: , , ;
) : O , ;
) : ;

) : J KOJE
;
) : J , J J.
- J: J ,
KOJE HE . J JE ,
PEE . J ,
, 3 OPABA. J: ,
, KAHAC , J.
- . J
-,J J J
. J B
CBOJ O , J BEE
. J: J
J .
- . OMOABAJ J .
.
- - . BAP
A. AXBAJ ,
ABA
. J JEP
J JE J O, HACTAJE
ABAE.
9.ETA-E
J.
. OCTBAPJE .
. KPETAA , :
OTPAJA.
9.1 .
OJ , .
, . OTEPE
. J, J.. MOPAJ . T
, J
. ,
, -, J A .
.: HOCEE
( , . , ),
( J
). J J TPEA,
XAAE -. TO
J(J
,

,
...),

-J J J (15-30%), JJ
OMOABAJ .
9.2 J J CACTOJE J
CAJAJ
J J . KAB
KOTPAJHX JE J
J. KOTPAJHA
. KOTPAJHA KOTPAA , J.
- , PEE , ,
. J :
( ).
10.
CE
Fn 3AJE . JE OMOEH
F = Fn * , JE - J TPEA.
JECTE JE BEA HAJMAE J J
, TJ. F Ft , JE Ft=2/D, D- J .

 JE J, OPE
. JE J. , PE
3ABAA , O
(, .). JE
HE , TO
J MA HOM (=0,9-0,98).
Fn , J
MOPAJ .
TPE ( 10 KW),
v10m/s i=1/25, TO HE
.
- : 1)
2) .
J ( ) (
J J ). J ,
J J T, J J
.

SI.cilindrini frikcioni tokovi:(1)predajni i (2) prijemni tocak

11.
- ,
J J
, J.
KPE, OOCH
PEOCE ().
-OCA
.
, .
J
J
. , ,
, C .
- JE :
, , .
J ,
.
A MAE 3A CHAE,
. J CHAE 100
KW ( 300 KW), CHAE (
100 KW), JEP J J OJABJE
.
, J .
JE
J .
12.
J - ,
ME J : . JE
, .

KPETAE , TJ.
. , . B
(), Ft =2/D, JE D -
, Ft JE J J F=Fn* JE
-. TPEA, Fn- .
KAHX PA
, 3AXBAJ J
. EA.
J J KPETAA
.
JE, ,
J . ,
3ATE3AA (), J OTEPEEA .
J
( 20 KW), i5, v=5...30m/s. JE
5m/s, .

13.
J CHAE
J. BEE CHAE ,
J (=0,97...0,99). ,
J , ,
J CTBAPAJ .
: OCTBAP MAE J
MAE J J J
. JE BEA
.
(J, ,
), , , (
JA ),
.
, .
. J J
.
A CHAFE:
1. ( ). J,
. CACTOJE ,
, . BAAK J .
BAKA JABA , HE
, , .
J TO J PTAJA
( 5 m/s).
2. CHAE
, .

II deo
21.CILINDRINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA
-DODIRNICA EVOLVENTNOG PARA ZUBACA JE PRAVA LINIJA PA JE UGAO DODIRNICE JE
NEPROMENLJIV. ZATO JE I PRITISAK NA ZUBAC Fn NEPROMENLJIV DOK GOD JE NEPRONIENLJIVA
PERIFERNA SILA Ft, JER SILA Fn DEJSTVUJE U PRAVCU DODIRNICE (SL. 2.31):Fn=Ft/cos=const.
I RADIJALNA KOMPONENTA SILE Fn JE NEPROMENLJIVA POD ISTIM USLOVIMA:Fr=Fn sin=Ft
tg=const.
-AKO JE ZUPANIK 1 PREDAJNI, ON DELUJE NA PRIJEMNI ZUPANIK 2 SILOM Fn. PRIJEMNI
ZUPANIK 2 DELUJE NA PREDAJM ZUPANIK 1 SILOM Fn,ISTOG INTENZITETA ALI SUPROTNOG
SMERA.
PERIFERNA SILA Fr IZRAUNAVA SE BILO NA OSNOVU OBRTNOG MOMEMA T [Nm] ,Ft=2T/d [N], ILI
NA OSNOVU SNAGE P [W] I UGAONE BRZINE [rad.s-1], Ft=2P/d[N] , d[m]-PRENIK DODIRNOG
KRUGA ZUPANIKA.
-PRI RAUNANJU OPTEREENJA I OTPORA OSLONACA VRATILA NA KOJEM JE ZUPANIK NAJPRE
SE ODREDJUJE PERIFERNA SILA Ft ,A POMOU NJE NORMALNA SILA Fn.
-SMER SILE NA VRATILU PRIJEMNOG ZUPANIKA JE SUPROTAN SMERU SILE NA VRATILU
PREDAJNOG ZUPANIKA.
-ZUBAC U RADU NIJE STVARNO OPTEREEN SILOM F'n VEC SILOM F'nR ZBOG OTPORA KLIZANJA
FR= F'n. OTPOR KLIZANJA ZAVISI OD KOEFICIJENTA OTPORA PROTIV KLIZANJA KOJI
ZAVISI OD NIZA FAKTORA: OPTEREENJA, VRSTE MATERIJALA, OBRADE, BRZINE KLIZANJA ITD.
-NORMALNA SILA NA ZUBAC F'n I OTPOR FR,VEKTORSKI SABRANI, DAJU STVARNO OPTEREENJE
ZUPCA F'nR .

-STANDARDNI MODUL SPREGNUTIH ZUPCANIKA (mn) JE POLAZNI PODATAK ZA ODREDJIVANJE

GEOMETRIJSKIH VELICINA ZUPCANIKA (IZ TABLICE).KORAK PROFILA ZUBACA (t o) JE LUCNO
RASTOJANJE DVA SUSEDNA ZUBCA PO PODEONOM KRUGU (d o). O=do* I O=to*z ,z-broj zubaca, => do
=(to/)*z=m*z, PA JE
TEMELJNI PRECNIK dk=do +2mn
PODLOZNI PRECNIK df=do-2,4mn

OSNOVNI PRECNIK db=do * coso

SIRINA ZUPCANIKA b= (6 20)mn

III deo

1.Materijali i ininjerstvo
Materijali su supstance od kojih je neto sastavljeno ili izraeno. Tehnoloki materijali moraju da ispunjavaju sledee uslove: da
imaju upotrebna svojstva u jednom od 3 agregatna stanja, da se mogu tehniko-tehnoloki proizvesti. Nauka o materijalima se bavi
traganjem o osnovnim znanjima o unutranjoj strukturi, svojstvima i obradi materijala. A ininjerstvo o materijalima se bavi
korienjem tih znanja radi proizvodnje polufabrikata i gotovih proizvoda.

2.Hemijske veze izmeu atoma

Postoje 4 osnov veze izmeu atoma a to su jonska, kovalentna, metalna i medumolekulska. Metalna veza se javlja kod vrstih
materijala kod kojih su atomi sloeni gusto i obrazuju tako kristalnu strukturu. Elementi ove grupe sadre 1,2 ili 3 elektrona u
spoljanjoj ljusci i slabo su vezani za jezgro. Ako stavimo zajedno vei broj atoma u blok, elektroni na spoljanjim orbitalama e
obrazovati tzv. Elektronski gas. Zato su metali dobri provodnici elektriciteta i toplote.
3.Kristalna struktura i anizotropija Kristalna struktura je pravilan trodimenzionalni model rasporeda atoma u prostoru, pri
emu se zanemaruje toplotno oscilovanje atoma oko svojih ravnotenih poloaja i postojanje greki u kristalnoj strukturi. Za
ispitivanje kristalne strukture koriste se mikroskopske metode ili rengenostrukturne analize. Anizotropija je svojstvo materijala da
nema istu gustinu slaganja atoma u svim pravcima.

4.Polimofija
je svojstvo ili pojava da jedan element za odreenu temperaturnu oblast i pritisak ima razliite reetke. Primer: Titan ima dve
modifikacije g-c-h ( -Ti) i prost-c-k ( -Ti).Kobalt ima takode dve modifikacije g-s-h (-Co) i pov-c-k (-Co).

5. Greke u strukturi kristala

Kada se prouava kristalna struktura materijala posmatra se idealni kristal, gde su atomi pravilno rasporeeni. U stvarnosti kristali
imaju narueni raspored atoma. Takva mesta su greke u kristalu. Te greke znaajno utiu na svojstvo metala. Greke u kristalnoj
strukturi se dele na takaste, liniske i ravanske. Dislokacije su limske greke nastale kada se atomi pomere iz svojih ravnotenih
poloaja. Imamo ivine, zavojne i kombinovane dislokacije.

6.Primarna kristalizacija
Prelazak metala iz tenog u vrslo stanje je proces ovravanja ili primarna kristalizacija. Ovravanje nastaje hlaenjem pri emu
dolazi do postepenog smirivanja oscilovanja atoma. Kristalizacija se sastoji od dva procesa: a) stvaranja centara kristalizacije i b)
rasta kristala. Moe biti spontana ako se centri kristalizacije sami formiraju i heterogena ako se formiraju uz pomo stranih estica.

7.Legure, definicija i vrste.

Metalna legura je kombinacija dva ili vie metala ili kombinacija metala i nemetala. Legure se dele na: a) legure koje sadre veliki %
eleza (elik.Fe) i b) legure koje ne sadre ili sadre relativno malu koliinu eleza(Al,Cu). U leguri se u zavisnosti od fiziko
hemiskih odnosa komponenti mogu obrazovati teni rastvori, vrsti rastvori i hemiska jedinjenja.

8.vrsti rastvori tipa zamene ili supstitucije vrsti rastvori su kristalne faze kod kojih jedna komponenta legure zadrava
svoju kristalnu reetku a atomi druge komponente su razmeteni u reetki prve komponente pri emu se menjaju njeni parametri.
Kada se stvara vrsti rastvor tipa zamene rastvaranjem komponente B, atomi tog metala zamenjuju atome u kristalnoj reetki metala
A. atomi komponente B proizvoljno su rasporeeni u reetki rastvaraa-metala A. Poslededica ovog je pojava fluktuacije. To je
pojava kada konc. komponente B ne mora biti ista nego e ih u pojedinim delovima kristala vrstog rastvora biti vie a u drugim
manje.

9. vrsti rastvori tipa umetanja ili intersticije vrsti rastvori su kristalne faze kod kojih jedna komponenta legure zadrava
svoju kristalnu reetku a atomi druge komponente su razmeteni u reetki prve komponente pri emu se menjaju njeni parametri.
Kod stvaranja vrstih rastvora tipa umetanja atomi rastvorenog elementa se smetaju u istegnutoj oblasti ispod ekstra ravni.U takvim
oblastima se smetaju strani atomi koji stvaraju uslove za vee krivljenje reSetke,Ovi rastvori nastaju samo u onim sluajevima kada
je prenik atoma rastvorenog elementa mali.Dobijaju se pri rastvaranju C,H i N u metalu.
10.Plastina deformacija osnov, k-ke Plastina deformacija je promena oblika tela pod dejstvom neke spoljanje sile kad
napon prede granicu elastinosti. Kod ovog procesa dolazi do promene oblika i dimenzija uzorka metala nakon prestanka delovanja
sila. Plastina deformacija se vri putem dislokacionog - smicajnog i dislokacionog - rotacionionog mehanizma. Promena oblika i
dimenzija metala pri obradi plastine deformacije nastaje usled plastine deformacije svakog zrna. Zrna koja su pre deformacije
imala okrugao oblik sada se izduuju u smeru deformacije
11.Hladna plast deformac Ako je temperatura obrade metala manja od temperature rekristalizacije nastaje hladna plastina
deformacija. Hladno deformisan materijal ima promenljive osobine: povienu tvrdou, povienu vrstou i smanjenu plastinost i
ilavost. Usled poveanja tvrdoe i vrstoe dolazi do smanjenja plastinosti i ilavosti zato se plastina deformacija na hladno a to
je presovanje, izvlaenje i valjanje vri do granice deformacije da ne bi dolo do loma.
12.Krive deformacionog ojaavanja kristala i polikristala Kriva zavisnosti smicajnog napona (tau) od smicajne deformacije
(gama) naziva se kriva ojaanja ili kriva deformacije. Kod ove krive smicajni napon se poveava sa poveanjem smicajne
deformacije to je posledica poveanja otpora prema daljem deformisanju.Kriva pov-c-k kristala se deli na 3 stadijuma ojaanja. I
stadijum lakog klizanja,II stadijum linearnog ojaanja,III stadijum parabolinog ojaavanja.Kriva polikristala Pri deformisanju
polikristala u svakom zrnu mora da se aktivira sistem klizanja.Veina polikristala se deformie u III stad ojaavanja tako da kriva
ojaavanja pokazuje parabolinu zavisnost stvarnog napona od stvarne deformacije. Stvarna kriva se deli na dva dela:I) oblast
ravnomernog i 2)obl. neravnomernog deformisanja.

13.Topla def. i rekristalizaciia

Toplo plastino deformisanje metala se izvodi na temperaturama obrade(o) visim od temperature kristalizaci je(Tr).Postupci toplog
plastine deformacije su:valjanje,kaljenje i istiskivanje kojima se dobijaju poluproizvodi.Rekristalizacija je sloen proces i deli se na
primarnu i sekundarnu. Primarna je proces stvaranja novih ravnoosnih nedeformisanih zrna umeslo deformisanih a sekundama je
proces rasta lako stvorenih zrna.

14. Uticaj zagrevanja na strukturu hladno deformisanog materijala

Pri oporavljanju kod nekih metala(Al i titan) dolazi do znatnog pada vrstoe i poveanja plastinosti.Kod nekih metala i njihovih
legura(Cu,Ni) na odedenom stepenu oporavljanja dolazi do poveanja vrstoe,plastinosti,modula elastinosti.Ali pri duem
zagrevanju dolazi do pada vrstoe.Kod rekristalizacije zatezna vrstoa se sniava dok plastinost raste.arenjem na temperatur.
niim od rekristalizacije dobija se vea plastinost bez znaajnijeg smanjenja vrstoe.

15.Dijagram stanja Fe-Fe3C

Dijagram stanja sistema elezo-cementit (Fe-Fe3) naziva se metastabilni.U sistemu Fe-Fe3 postoje sledee faze l)tena faza(Rrastop)- iznad likvidus linije(ABCD) 2) delta ferit()-intersticijski vrsti rastvor ugljenika u -Fe 3) ferit ()-intersticiski vrsti rastvor C u
-Fe 4) austenit()- intesticiski vrsti rastvor ugljenika u -Fe.Tri horizontalne Unije na dijagramu ukazuju na odvijanje 3 nonvarijante
transformacije.Na t=727 C protie eutektoidna transformacija na t=1148 C odvija se eutektina transformacija i na t=1195 C odvija
se peritermika transformacija

16.elik,definicija,dobijanje i vrste
elik je legura eleza sa sadrajem ugljenika do 2,11%C. Dobija se preradom sirovog gvozda. Ima vie postupaka. Najvaniji su:
konvertorski, Simens martinov i postupak u elektro peima. elici se prema hemijskom sastavu dele na ugljenine i legirane. Ovi
elici se prema dijagramu stanja elezo-cementit dele na podeutektoidne,eutektoidne i nadeutektoidne. Legirani elici se prema
mikrostrukturi u ravnotenom stanju dele na podeutektoidne, eutektoidne, nadeutektoidne, ledeburtne, ferilne i austenitne. Prema
mikrostr. posle hlaenja na vazduhu dele se na perlitne, martenzitne i austenitne.
17Gvoe,definicija,dobijanje i vrste Osobine Fe se odreuju pomou strukture metalne osnove i koliinom,oblikom i
rasporedom C. Fe je legura eleza i C sa vie od 2,11%. C se u Fe moe javiti u obliku cementita i grafita. Ako je C u obliku
cementila ima beo prelom i zove se belo Fe, a gde je C u obliku grafita zove se Sivo Fe.Prema postupku dobijanja deli se na sirovo i
liveno. Sirovo se proizvodi u visokim peima preradom rude i deli se na belo, sivo i specijalno sirovo Fe. Liveno se dobija kada se
sirovo Fe pretopi u kupolnoj pe ili elektro pei. Liveno Fe se deli na belo, sivo, nodularno, temperovano, kompaktno, legirano.

18.Nodularni liv se dobija kada se sirovo Fe pretopi u kupolnoj pei. Proizvodnja nodularnog liva se moe podeliti u nekoliko
faza.U I fazi tenom livu se dodaje S. U II fazi mu se dodaje Mg. Jedan deo Mg se vezuje za S,a drugi omoguava rast grafita u
obliku nodula. U III fazi se dodaju inkongulanti.Nodularni liv se posle livenja podvrgava arenju,a zatim se postepenO hladi da bi
dobio homogenu strukturu.Koristi se za izradu delova presa, mlinova, hidroturbina, automobila...
19.Temperovani liv se izrauje od belog livasa mikrostrukturom koja se sastoji od perlita i ledenburita.Odlivci se zagrevaju,a
zatim hlade da bi se dobila mikrostruktura temper liva,a to je temper grafit u obliku pahuljica i metalna osnova.Proces proizvodnje se
moe podeliti na proces grafitacije i proces hlaenja. Zavisno od atmosfere u pei u toku temperovanja imamo postupak za dobijanje
belog temper liva i za dobijanje crnog temper liva.
20.Termika obrada elik se termiki obraduje da bi mu se poboljala mehanika, fizika ili tehnoloka svojstva,tako Sto mu se
menja struktura polikristalnih agregata.Termika obrada se sastoji od zagrevanja, progrevanja i naknadnog hlaenja.Kod elika
razlikujemo 3 procesa: arenje, kaljenje i otputanje.arenjem se elik izlae povienim temperaturama u duem vremenskom
periodu,a posle se sporo hladi.arenje se izvodi da bi se poboljala obradivost, plastinost...
21.Normalizacija je proces arenja sa faznom transformacijom.Celik se zagreva do temperatura koje leze za 30-50C iznad A e3 i
Aem linija.Zagreva se dok ne progreje,a zatim se hladi. Normalizacijom se uklanjaju sve promene mikrosirukture i osobina izazvanih
kaljenjem, progrevanjem, poboljanjem, zavarivanjem...Normalizacijom se poboljavaju mehanike osobine ( zatezna vrstoa,
ilavost, izduzenje...)
22. Kaljenje je zagrevanje celika na temperaturaim koje lee 30-50C iznad Ae3 i Ae1. Izlae se ovoj temperaturi dok se ne
progreje,a zatim se brzo hladi da bi se dobila martenzitna sutruktura. Kaljenje se vrsi da bi elik dobio visoku tvrdou ili strukturu za
termiku obradu.

23.Hem-termika obrada elika je proces promena hemiskog sastava,strukture i svojstava povrinskog sloja.Vri se da bi se
poboljala povrinska tvrdoa,otpornost na habanje,otpornost na koroziju.Zasienje povrinskog sloja elika moe biti sa
ugljenikom-cementacija,sa azotom-nitrovanje,sa aluminijuom-alitiranje,sa hromom-hromiranje,sa borom-boriranje,sa silicijumomsiliciranje.
24.Cementacija Proces kada se zasienje povrinskog sloja vri ugljenikom zove se cementacija. Sredstva za cementaciju su
drveni ugalj,rastopi za cementaciju i svetlei gas.Debljina naugljenisanog sloja zavisi od temperature i vremena.Cementacijom se
eli da se u povrinskom sloju postigne sadraj ugljenika od 8%.Greke koje mogu nastali su prekomerno naugljenisavanje.

25.Nitriranje Pri nitriranju komad se zagreva na 500-600C i to 30-60 asova u gasovitom amonijaku.Azot iz amonijaka difunduje u
povrinu elika. Hlaenje se obavlja u pei. Ovakav elik ima tvrdu povrinu zbog tvrdih nitrida metala. Nitriranje se vri da bi se
poboljala otpornost na habanje, dobila trajna vrstoa i otpomost na koroziju. Pri nitriranju se mora vodni rauna da povrina
komada ne bude razugljenisana.
26.Keramiki materijali koji se koriste za inenjerske primene mogu se podeliti na tradicionalne i tehnike. Tradicionalna
keramika se izrauje od gline,kvarca i feldspata. Od nje se izrauju opeke, crepovi i elektroporcelani. Tehnike keramike se sastoje
od aluminijumoksida, cinkonoksida, silicijumkarbida i silicijumnitrida. Koristi se tamo gde je potrebna visoka tvrdoa, vrstoa i
hemijska stabilnost. Osnovne faze izrade su:1)Priprema 2)Oblikovanje, 3)Termika obrada.
27.Polimerni materijali Za industriju vani polimerni materijali su plastike i elastomeri. Primenjuju se jer imaju malu
gustinu,visoku specif. vrstou,hem. postojanost,dobra tehnoloka svojstva.Zbog ovih pozitivnih osobina od njih se mogu
izraivati delovi livenjem i deformisanjem.Meutim imaju svoje nedostatke a to su:sposobnost da zadre oblik,mala sposobnost
podnoenja udarnih optereenja... Polimeri se dele na termoplastine i eimoreaktivne.Elastomeri ili gume su polimerni mat koji se
mogu elastino deformisati ali se pri uklanjanju optereenja vraaju u prvobitno stanje.
28.Termoplasti Veina trmoplasta se sintetizuju u procesu lanane polimerizacije. U ovom procesu se prosti molekuli-monomeri
vezuju tako da obrazuju duge lance-olimere. Glavne sirovine za proizvodnju osnovnih hemiskih jedinica su zemni gas,nafta i ugalj.
Ova jedinjenja se polimerizuju u granule, ljuspice, prahove ili tenosti. Termoplaste je potrebno zagrevati da bi se oblikovali a zatim
hladiti da bi zadrali oblik.Oni se mogu vie puta zagrevati i ponovo oblikovati a da ne promene osobine. Termoplasti su: najlon,
poliester, olietilen, polikarbonat...
29.Duruplasti su tetmoraktivne plastike.Oblikuju se u trajni oblik zagrevanjem pritiskom. Ne mogu se ponovo pretapati jer ne
postoji mogunost njihove prerade.Osnovne prednosti za inenjerske konstrukcije su velika termika i dimenziona stabilnost i
krutost,mala masa i velika termika i elektrina izolaciona svojstva.
30.Kompozitni materijali su kombinacije dva ili vie materijala koji su razliiti po obliku i hemijskom sastavu a nerastopljivi su
jedan u drugom. Inenjerski znaaj kompozitnog materijala je u tome da se dva ili vie razliitih materijala kombinuje da bi se
obrazovao materijal koji ima bolja svojstva u odnosu na pojedinane komponente.Sastoji se od osnove i punioca ili od ojaavajueg
materijala i pogodnog vezivnog sredstva.Mogu biti ojaani vlaknima,disperznim esticama, lamelama.Prema prirodi osnove dele se
na polimerne osnove,metalne osnove, keramike osnove.

IV deo
1.Materijali i ininjerstvo materijali su supstance od kojih je neto sastavljeno ili izraeno. Tehnoloki materijali moraju da ispunjavaju
sledee uslove:da imaju upotrebna svojstva u jednom od 3 agregatna stanja,da se mogu tehniko-tehnoloki proizvesti. Nauka o materijalima se
bavi traganjem o osnovnim znanjima o unutranjoj strukturi, svojstvima i obradi materijala.A ininjerstvo o materijalima se bavi korienjem tih
znanja radi proizvodnje polufabrikata i gotovih proizvoda.
2.Hemijske veze izmeu atoma Postoje 4 osnov veze izmeu atoma a to su jonska,kovalentna,metalna i medumolekulska.Metalna veza se javlja
kod vrstih materijala kod kojih su atomi sloeni gusto i obrazuju tako kristalnu strukturu.Elementi ove grupe sadre 1,2 ili 3 elektrona u
spoljanjoj ljusci i slabo su vezani za jezgro.Ako stavimo zajedno vei broj atoma u blok,elektroni na spoljanjim orbitalama e obrazovati tzv.
Elektronski gas.Zato su metali dobri provodnici elektriciteta i toplote.
3.Kristalna struktura i anizotropija Kristalna struktura je pravilan trodimenzionalni model rasporeda atoma u prostoru, pri emu se zanemaruje
toplotno oscilovanje atoma oko svojih ravnotenih poloaja i postojanje greki u kristalnoj strukturi. Za ispitivanje kristalne strukture koriste se
mikroskopske metode ili rengenostrukturne analize. Anizotropija je svojstvo materijala da nema istu gustinu slaganja atoma u svim pravcima.
4.Polimofija je svojstvo ili pojava da jedan element za odreenu temperaturnu oblast i pritisak ima razliite reetke. Pr. Titan ima dve
modifikacije g-c-h ( -Ti) i prost-c-k ( -Ti).Kobalt ima takode dve modifikacije g-s-h (-Co) i pov-c-k (-Co).
5. Greke u strukturi kristala Kada se prouava kristalna struktura materijala posmatra se idealni kristal, gde su atomi pravilno rasporeeni. U
stvarnosti kristali imaju narueni raspored atoma.Takva mesta su greke u kristalu. Te greke znaajno utiu na svojstvo metala. Greke u
kristalnoj strukturi se dele na takaste, liniske i ravanske. Dislokacije su limske greke nastale kada se atomi pomere iz svojih ravnotenih
poloaja. Imamo ivine, zavojne i kombinovane dislokacije.
6. Primarna kristalizacija Prelazak metala iz tenog u vrslo stanje je proces ovravanja ili primarna kristalizacija.Ovrcavanje nastaje
hlaenjem pri emu dolazi do postepenog smirivanja oscilovanja atoma.Kristalizacija se sastoji od dva procesa:a)stvaranja centara kristalizacije i
b)rasta kristala.Moe biti spontana ako se centri kristalizacije sami formiraju i heterogena ako se formiraju uz pomo stranih estica.

7. Legure, definicija i vrste. Metalna legura je kombinacija dva ili vise metala ili kombinacija metala i nemetala. Legure se dele na: a)legure
koje sadre veliki % eleza (elik.Fe) i b)legure koje ne sadre ili sadre relativno malu koliinu eleza(Al,Cu). U leguri se u zavisnosti od fiziko
hemiskih odnosa komponenti mogu obrazovati teni rastvori, vrsti rastvori i hemiska jedinjenja.
8. vrsti rastvori tipa zamene ili supstitucije vrsti rastvori su kristalne faze kod kojih jedna komponenta legure zadrava svoju krista-lnu
reetku a atomi druge komponente su razme-Steni u reetki prve komponente pri emu se menjaju njeni para-metri. Kada se stvara vrsti rastvor
tipa zamene rastvara-njem komponente B,atomi tog metala zamenjuju atome u kristalnoj reetki metala A. atomi komponente B proizvo-ljno su
rasporeeni u reetki rastvaraa-metala A.Poslede-dica ovog je pojava fluktua-cije. To je pojava kada konce-ntracija komponente B ne mora biti
ista nego e ih u pojedinim delovima kristala vrstog rastvora biti vise a u drugim manje.
9. vrsti rastvori tipa umetanja ili intersticije vrsti rastvori su kristalne faze kod kojih jedna komponenta legure zadrava svoju kristalnu
reetku a atomi druge komponente su razmeteni u reetki prve komponente pri emu se menjaju njeni parametri.Kod stvaranja vrstih rastvora
tipa umetanja atomi rastvorenog elementa se smetaju u istegnutoj oblasti ispod ekstra ravni.U takvim oblastima se smetaju strani atomi koji
stvaraju uslove za vee krivljenje reSetke,Ovi rastvori nastaju samo u onim sluajevima kada je prenik atoma rastvorenog elementa
mali.Dobijaju se pri rastvaranju C,H i N , u metalu.
10.Plastina deformacija osnov, k-ke Plastina deformacija je promena oblika tela pod dejstvom neke spoljanje sile kad napon prede granicu
elastinosti. Kod ovog procesa dolazi do promene oblika i dimenzija uzorka metala nakon prestanka delovanja sila . Plastina deformacija se vri
putem dislokacionog - smicajnog i dislokacionog - rotacionionog mehanizma. Promena oblika i dimenzija metala pri obradi plastine deformacije
nastaje usled plastine deformacije svakog zrna. Zrna koja su pre deformacije imala okrugao oblik sada se izduuju u smeru deformacije
11.Hladna plast deformac Ako je temperatura obrade metala manja od temperature rekristalizacije nastaje hladna plastina deformacija. Hladno
deformisan materijal ima promenljive osobine: povienu tvrdou, poviSenu vrstou i smanjenu plastinost i ilavost Usled poveanja tvrdoe i
vrstoe dolazi do smanjenja plastinosti i ilavosti zato se plastina deformacija na hladno a to je presovanje, izvlaenje i valjanje vri do granice
deformacije da ne bi dolo do loma.
12.Krive deformacionog ojaavanja kristala i polikristala Kriva zavisnosti smicajnog napona (tau) od smicajne deformacije (gama) naziva se
kriva ojaanja ili kriva deformacije. Kod ove krive smicajni napon se poveava sa poveanjem smicajne deformacije to je posledica poveanja
otpora prema daljem deformisanju. Kriva pov-c-k kristala se deli na 3 stadijuma ojaanja. I stadijum je stadijum lakog klizanja,II stadijumstadijum linearnog ojaanja,III stadijum-stadijum parabolinog jaavanja.Kriva polikristala Pri deformisanju polikristala u svakom zrnu mora da
se aktivira sistem klizanja.Veina polikristala se deformie u III stad ojaavanja tako da kriva ojaavanja pokazuje parabolinu zavisnost stvarnog
napona od stvarne deformacije. Stvarna kriva se deli na dva dela:I)oblast ravnomernog i 2)obl. neravnomernog eformisanja.
13.Topla def. i rekristalizaciia Toplo plastino deformisanje metala se izvodi na temperaturama obrade(o) visim od temperature kristalizaci
je(Tr).Postupci toplog plastine deformacije su:valjanje,kaljenje i istiskivanje kojima se dobijaju poluproizvodi. Rekristalizacija je sloen proces i
deli se na primarnu i sekundarnu.Primarna je proces stvaranja novih ravnoosnih nedeformisanih zrna umeslo deformisanih a sekundama je proces
rasta lako stvorenih zrna.
14. Uticaj zagrevanja na strukturu hladno deformisanog materijala Pri oporavljanju kod nekih metala(Al i titan) dolazi do znatnog pada
vrstoe i poveanja plastinosti.Kod nekih metala i njihovih legura(Cu,Ni) na odedenom stepenu oporavljanja dolazi do poveanja
vrstoe,plastinosti,modula elastinosti.Ali pri duem zagrevanju dolazi do pada vrstoe.Kod rekristalizacije zatezna vrstoa se sniava dok
plastinost raste.arenjem na temperatur. niim od rekristalizacije dobija se vea plastinost bez znaajnijeg smanjenja vrstoe.
15.Dijagram stanja Fe-Fe3C Dijagram stanja sistema elezo-cementit (Fe-Fe 3) naziva se metastabilni.U sistemu Fe-Fe 3 postoje sledee faze
l)tena faza(R-rastop)- iznad likvidus linije(ABCD) 2) delta ferit()-intersticijski vrsti rastvor ugljenika u -Fe 3) ferit ()-intersticiski vrsti
rastvor C u -Fe 4) austenit()- intesticiski vrsti rastvor ugljenika u -Fe.Tri horizontalne Unije na dijagramu ukazuju na odvijanje 3 nonvarijante
transformacije.Na t=727 C protie eutektoidna transformacija na t=1148 C odvija se eutektina transformacija i na t=1195 C odvija se
peritermika transformacija

16.elik. definicija.dobijanje i vrste elik je legura eleza sa sadrajem ugljenika do 2,11%C. Dobija se preradom sirovog gvozda. Ima vie
postupaka. Najvaniji su: konvertorski, Simens martinov i postupak u elektro peima. elici se prema hemijskom sastavu dele na ugljenine i
legirane. Ovi elici se prema dijagramu stanja elezo - cementit dele na podeutektoidne, eutektoidne i nadeutektoidne. Legirani elici se prema
mikrostrukturi u ravnotenom stanju dele na podeutektoidne, eutektoidne, nadeutektoidne, ledeburtne, ferilne i austenitne. Prema mikrostr. posle
hlaenja na vazduhu dele se na perlitne, martenzitne i austenitne.