Wind Energy Wi nd Ene rgy Energijara ve tra

Energija sadrana u kretanju vazdunih masa - vetru -oduvek je pobuivala panju istraivaa koji su eleli da je korisno upotrebe. Jedra, a kasnije i vetrenjae bili su jedini nain za pretvaranje energije vetra u mehaniki rad. Od svih izazova koji stoje danas na raspolaganju savremenom oveku postoji jedan koji pleni svojom uzvienou i snagom. To je trka oko sveta. Pored svih moguih prevoznih sredstava jedino se u jedrenju odrzavaju trke oko sveta to na slikovit nain govori o moi vetra. Sada, a i u budunosti energija vetra se pokazala kao najozbiljniji obnovljiv izvor energije pri dostignutom razvoju tehnologije. Osnovni razlozi za to su:

neizmerna koliina energije mogunost pretvaranja u elektrinu energiju pomou vetrogeneratora pad cena vetrogeneratora i pratee opreme srazmerno sve veoj upotrebi energije vetra ekoloki potpuno ist nain pretvaranja energije mala zauzetost zemljita

Energetske krize, smanjenje zaliha fosilnih goriva i enormno zagaivanje planete uticali su da se industrija za proizvodnju vetrogeneratora (VTG) poslednjih 30 godina razvijala u svetu skoro istom dinamikom kao i industrija raunarske opreme, a danas se smatra vrlo stabilnom i perspektivnom. Po predvianjima mnogobrojnih eksperata, oekuje se dalji intenzivan rast instalisanih kapaciteta, a trendovi daljeg poveanja

ekonominosti, kao i sve ozbiljnije pogoranje stanja ivotne sredine, potvruju takve pretpostavke. Do kraja 2001. godine u svetu je instalisano 56.000 vetrogeneratora sa kapacitetom od 25 GW. Prole godine je poveanje kapaciteta iznosilo 55%. Nemako trite ima i dalje najvei udeo, trite SAD dri drugo, a panija je dola na tree mesto. Energetski deficit i neminovnost upotrebe ekoloki istih izvora energije primorae i Srbiju da pone da investira u razvoj i eksploataciju energije vetra.

Tehnologija koricenja energije vetra Pretvaranje energije vetra u elektinu energiju vri se pomou vetrogeneratora. Vetrogenerator pretvara kinetiku energiju vazduha koji se kree (vetra) pomou lopatica rotora (elise), prenosnog mehanizma i elektrogeneratora u elektrinu energiju. Energija dobijena iz vetra zavisi od srednje brzine vetra i to tako to je proporcionalna treem stepenu brzine vetra. Vetrogenerator ne moe da transformie celokupnu kinetiku energiju vetra koji struji kroz povrinu koju obuhvataju kraci rotora. Albert Dec je 1919. godne dokazao da je: Ulazno-izlazna karakteristika vetrogeneratora nominalne snage 660 kW maksimalno 59% ukupne kinetike energije vetra moe pretvoriti u mehaniku energiju rotora vetrogeneratora. Proizvoai vetrogeneratora uglavnom daju krivu izlazne snage u zavisnosti od brzine vetra. Moderni vetrogeneratori poinju da proizvode elektrinu energiju ve pri brzini vetra od 2,5 m/s, a zaustavljaju se iz bezbednosnih razloga pri brzini od 25 m/s. Vetrogenerator moe da obezbedi ekonominu proizvodnju struje ukoliko je srednja godinja brzina vetra vea od 6 m/s. Usled trenja izmeu struje vazduha i tla, kao i unutranjeg viskoznog trenja brzina vetra raste sa poveanjem visine iznad tla. Jasno je da na profil brzine vetra utie hrapavost terena, prisustvo prirodnih i vetakih prepreka kao i drugi topografski elementi. Poto se ovi parametri razlikuju od lokacije do lokacije potrebno je prilikom izbora lokacije voditi rauna da se dosegne to povoljnija srednja godinja brzina vetra. Od toga direktno zavisi koliina proizvedene elektrine energije. ak i male greke u odabiru najpovoljnije lokacije u dugogodinjem bilansu proizvodnje daju znaajna umanjenja isplativosti investicije. Mali i vrlo mali vetrogeneratori snage do 3 kW prave se direktnim povezivanjem elise i elektrogeneratora bez prenosnog mehanizma (reduktora) ime im se smanjuje cena. Mali vetrogeneratori namenjeni su individualnoj upotrebi i najece slue za punjenje akumulatora tamo gde ne postoji elektrina mrea, a energija se obino koristi za osvetljenje i TV prijemnik. Vetrogeneratori srednjih snaga do nekoliko desetina kilovata daju trofaznu struju i obino se prikljuuju na niskonaponsku distributivnu mreu. Na izlazu vetrogeneratora dobija se naizmenina trofazna struja napona 690 V i frekvencije 50/60 Hz. Pomou transformatora se napon podie na 10 - 30 kV to odgovara naponu srednjenaponskih mrea. Svi vetrogeneratori veeg kapaciteta (od 10 kW do 3 MW) koriste se kao elektrane, to znai da proizvedenu energiju predaju elektroenergetskom sistemu. Najece primenjivani moderni vetrogeneratori su kapaciteta od 500 kW do 3 MW mada se grade i vei. Najekonominija primena vetrogeneratora je njihovo udruivanje na pogodnim lokacijama u takozvanu farmu vetrenjaa. Takva elektrana moe da ima kapacitet od nekoliko MW do nekoliko stotina MW koji obezbeuje vie desetina vetrogeneratora.

Ekonominost koricenja energije vetra Na osnovu dosadanjih iskustava u gradnji vetrogeneratora dolo se do orijentacione vrednosti investicija od oko 700 do 1000 E po instalisanom kW. Vetrogenaratori, a samim tim i farme vetrenjaa su znatno pojeftinili u poslednjih desetak godina i ta tendencija e se i dalje nastaviti. Na taj nain je i cena elektrine energije dobijene iz vetro i generatora drastino smanjena. Na to je dodatno

uticalo i smanjenje operativnih trokova i rast efikasnosti i pouzdanosti. Obzirom da kod koricenja energije vetra, kao i kod mnogih drugih obnovljivih izvora energije, nema trokova goriva, posle investicione izgradnje jedini trokovi su operativni i trokovi odravanja. Investicioni trokovi se kreu od 75% do 90% ukupnih trokova. Investicioni trokovi su trokovi izgradnje vetrogeneratora ili farme vetrenjaa, ukljuujui trokove izgradnje pristupnih puteva ukoliko je potrebno i trokove prikljuivanja na elektroenergetski sistem. Obino su lokacije sa povoljnim uslovima za gradnju farme vetrenjaa udaljene od drumskih i energetskih magistrala i to povezivanje utie na poveanje investicionih trokova. Cena vetrogeneratora se kree od 600 do 900 E po instalisanom kW. Sa poveanjem brzine vetra raste koeficijent korisnog dejstva to postavlja zahtev za podizanjem visokih stubova. Finansijski efekti u znaajnoj meri utiu na odluku o investiranju u proizvodnju elektrine energije pomou vetrogeneratora. Iako cena elektrine energije iz vetra zavisi od raznih institucionalnih faktora, referentne vrednosti se mogu izraunati primenom preporuene prakse za proraun cena elektrine energije, od strane Meunarodne agencije za energiju. Zbog irokog opsega kamatnih stopa mora se izraunati visoka, srednja i niska cena elektrine energije. Osnovne pretpostavke su date u tabeli a podaci se odnose na klasu vetrogeneratora kapaciteta 600 - 750 kW. U kalkulaciju se ulo sa pretpostavljenim rastom investicionih trokova od 8% po prirataju brzine vetra za svaki m/s, iznad 7 m/s. Koliina godinje proizvodnje elektrine energije redukovana je za gubitak od 10%, iako, zbog visokog stepena pouzdanosti od 98%, stvarni gubici mogu biti i manji. Dobijene cene su date u dijagramu gde se moe videti da pri brzini od 6 m/s, cena varira u opsegu od 0,045 do 0,09 E/kWh. Dravna podrka proizvodnji nuklearne energije i proizvodnji uglja irom Evrope i Amerike ine da se trokovi elektrine energije dobijene iz ovih izvora prikazju manjim od realnih. Takoe, energija iz vetrogeneratora se obino proizvodi blie potroaima ime se smanjuju gubici u prenosu elektrine energije i ovako dobijena energija ima poveanu konkurentnost. Prilikom razmatranja cene elektrine energije iz vetrogeneratora treba razmotriti i uticaj eksternih trokova.

Eksterne trokove je tee kvantifikovati ali su oni vrlo realni i mogu se podeliti u tri kategorije:

Skriveni

trokovi koje snose vlade, ukljuujui subvencije industriji za proizvodnju elektrine energije i istraivake i razvojne

trokove, porezi, oslobaanja od poreza, Trokovi nastali usled emisije tetnih gasova (ne ukljuujui CO2) koji utiu na zdravlje i ivotnu sredinu, Trokovi globalnog zagrevanja koji se pripisuju emisiji CO2.

Opte prihvaeno miljenje je, da je cena elektrine energije dobijene od vetra padala mnogo bre od cena dobijenih iz drugih izvora, kao i da e se taj trend u budunosti i nastaviti. Faktori koji izazivaju permanentni pad cena vetrogeneratorskih sistema su:

trend izgradnje veih turbina opadanje infrastrukturnih trokova poveanje efikasnosti vetrogeneratora smanjenje trokova sirovina od kojih se izrauju vetrogeneratori.

Uticaj vetrogeneratora na ivotnu sredinu Energetika je jedan od najveih globalnih zagaivaa, gledano kroz emisiju zagaujuih materija i otpad koji se stvara kao posledica proizvodnje. tetni uticaji na ivotnu sredinu od proizvodnje elektrine energije, mogu se podeliti na tri grupe:

emisija tetnih gasova (bez emisije CO2) emisija CO2 otpad koji nastaje u procesu proizvodnje (radioaktivni,pepeo, gips, ulja)

Narastanje brige o zatiti ivotne sredine, postaje svetski pokret. Rezultat delovanja ogleda se u konkretnim aktivnostima na globalnom nivou: borba protiv zagaenja, borba protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena, borba za racionalnije koricenje resursa. Prilikom planiranja novih kapaciteta, mnoge energetske kompanije se odluuju za farme vetrenjaa zbog toga to njihova primena ima ekonomskog i ekolokog smisla. Evropska Unija je zbog izgradnje vetrogeneratorskih kapaciteta intenzivnije od oekivane uradila reviziju strategije ime je poveala cilj sa 20.000 na 40.000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. godne. Svaki kWh proizveden obnovljivim izvorima energije, zamenjuje isti koji bi s druge strane trebao da bude proizveden u elektranama na fosilno gorivo, to ima za posledicu redukciju negativnih uticaja na ivotnu sredinu, a naroito emisije CO2 u atmosferu. Meu svim obnovljivim izvorima energije, energija vetra je rangirana kao jedna od najjeftinijih opcija za smanjenje emisije CO2, ali i emisije drugih zagaujuih materija.

Moderni vetrogenerator od 600 kW e tokom svog radnog veka na prosenoj lokaciji, u zavisnosti od vetrovitosti mesta i stepena iskoricenja kapaciteta, spreiti emisiju za otprilike 20.000 do 36.000 tona zagaujuih materija. Negativni trendovi u koricenju fosilnih goriva nameu znaajna istraivanja u cilju iznalaenja efikasnih naina koricenja obnovljivih izvora energije. Energija vetra, ve pri sadanjem stanju tehnologije, zbog neiscrpnosti vetra i iroke rasprostranjenosti na svim svetskim meridijanima, moe znaajno doprineti stabilnosti i raznolikosti u energetskom snabdevanju, uz istovremeno smanjenje tetnih atmosferskih emisija. Urbanizacija, otpad, zagaenje tla su faktori koji bitno aktuelizuju problem ouvanja poljoprivrednog zemljita. Stoga pri valorizaciji neke tehnologije nije nebitan parametar neophodno zaposednuto zemljite. Termoelektrane zaposedaju velike povrine zemljita (za objekte, deponiju pepela). Povrina se znatno uveava kada se ukljue povrine zaposednute povrinskim kopovima uglja, odlagalitima jalovine i transportnim putevima. Kod hidroelektrana, velike povrine zemljita, esto najplodnijeg, potapaju se i bivaju izgubljene za poljoprivredu. Farme vetrenjaa su izuzetno ekonomine po pitanju iskoricenja zemljita. Vei deo zaposednutog zemljita na kome je izgraena farma (oko 99%) moe se za vreme eksploatacije koristiti za poljoprivredu. Negativni uticaji vetrogeneratora na ivotnu sredinu postoje ali su ti uticaji zanemarljivi u poreenju sa pozitivnim elementima. Takoe u toj proceni postoje subjektivni elementi, neinformisanost kao i loa interpretacija. Vizuelni efekat, buka, ometanje radio telekomunikacija i uticaj na ptice su relativno beznaajne negativne karakteristike vetrogeneratora i mogu se lako izbei ili umanjiti.

Energetske potrebe Srbije Da bi se dao odgovor na pitanje o koliini kvalitetnog vetra koji bi se mogao na ekonomski isplativ nain konvertovati u elektrinu energiju, potrebno je, pored karakteristika vetra, voditi rauna o: rezervama fosilnih goriva, ceni elektrine energije iz fosilnih goriva, ouvanju ivotne sredine, koliinama naftnih derivata i gasa koje uvozi naa zemlja, trendu rasta i strukturi potronje energije i slino.

Ukupna raspoloiva snaga na pragu elektrana u elektroenergetskim sistemima Srbije iznosi oko 9 GW, pri emu 66,7% ine termoelektrane. Godinja proizvodnja elektrine energije u Srbiji je u toku 2005. godine iznosila oko 40 TWh. Na osnovu ovih podataka se izraunava da je srednji faktor iskoricenja proizvodnih kapaciteta u Srbiji 47%. Proseni faktor iskoricenja kapaciteta vetrogeneratora je u opsegu 20% do 40%, zavisno od stabilnosti vetra, sposobnosti mree da preuzme elektrinu energiju i od drugih meteorolokih i tehnikih parametara. Ovo znai da objektivno 1 MW proizvodnih kapaciteta u prosenom vetrogeneratoru u kvantitativnom energetskom smislu odgovara oko 0,5 MW instalisanih u prosenoj hidro ili termoelektrani. Meutim, energija koju proizvodi vetrogenerator je vrnog karaktera, jer vetra proseno najvie ima onda kada je potronja najvea, to znai da kvalitativno energiju vetra treba valorizovati sa oko 20% u odnosu na energiju koju generiu termoelektrane to svakako treba imati u vidu pri formiranju cene elektrine energije proizvedene u vetrogeneratorima. I pored preduzetih mera u pogledu poveanja energetske efikasnosti i revitalizacije proizvodnih i prenosnih kapaciteta u EPS-u se od 1997. god. permanentno javlja deficit u elektrinoj energiji. Taj deficit je u 2005. godini iznosio oko 6,5 TWh to ini preko 10% ukupne nacionalne potronje, koja je u 2005. iznosila skoro 40 TWh. Debalans u proizvodnji i potronji elektrine energije je u proteklom periodu reavan uvozom skupe elektrine energije i restriktivnim merama u isporuci elektrine energije. Prevazilaenje elektoenergetske krize moglo bi se reiti kupovinom i montaom 2000 do 3000 vetrogeneratorskih jedinica prosene snage 1 MW, uz uslov da je na tehniki iskoristiv vetropotencijal vei od 3 GW. U daljem tekstu bie pokazano da Srbija ima tehniki

iskoristiv vetropotencijal u rasponu od 8 do 15 GW to je znatno vie od naeg trenutnog deficita u elektrinoj energiji. Ako se uzme u obzir i rast potreba za elektrinom energijom srazmeran pretpostavljenom privrednom rastu, dolazi se do imperativnog zahteva za aktiviranjem vetro potencijala.

Model za procenu vetroenergetskog resursa U Srbiji nisu sprovedena opsenija namenska merenja vetra u cilju odreivanja globalnog vetropotencijala. Na osnovu modela koji se bazirao na iskustvenim podacima drugih zemalja korisno je analizirati trenutno stanje instalisanih kapaciteta i procenjenog vetropotencijala u zemljama Evropske Unije. Oko 50% vetroenergetskih kapaciteta je koncentrisano u Nemakoj, koja je poetkom 1996. godine imala instalisano 1132 MW da bi u junu 2003. godine oko 15.000 vetrogeneratorskih jedinica ukupne instalisane snage od 12.500 MW uestvovalo sa oko 5% u ukupnoj proizvodnji elektrine energije u ovoj zemlji. Vodeu ulogu u Evropi i svetu u pogledu odnosa izgraenih vetrogeneratorskih postrojenja prema povrini ima Danska (koja trenutno ima instalisano oko 4 GW u vetrogeneratorima koji uestvuju sa oko 30% u ukupnoj nacionalnoj proizvodnji elektrine energije). Obzirom da Nemaka i Danska imaju najvee iskustvo u oblasti vetroenergetike, kao i verifikovane procene svog globalnog vetroenergetskog potencijala kroz znaajna izgraena vetroenergetska postrojenja, prirodno je pokuati uspostaviti odreenu slinost i analogiju izmeu njihovih vetroenergetskih potencijala i potencijala Srbije. Vetropotencijal Danske je sadran u kopnenim i morskim priobalnim vetrovima. Pored izgraenih 4GW u vetrogeneratorima, Vlada Danske je odobrila gradnju novih 5 GW do 2010. godine a dugoroni planovi (do

2020.) su izgradnja ukupno 10 GW koji bi proizvodili oko 50% nacionalnih potreba za elektrinom energijom. Na osnovu ovih planova koji se temelje na realnim vetroenergetskim resursima, moe se zakljuiti da su vetroenergetski resursi Danske oko 20 GW. Ovaj podatak je potvren i na internet sajtu minstarstva za energetiku Danske. Oni eksplicitno tvrde da je njihov tehniki iskoristiv vetroenergetski potencijal: P = 20 GW = 20.000 MW, od ega je oko 50% koncentrisano. Oblasti u Srbiji pogodne za koricenje energije vetra Oblasti koricenja energije je 50% u morskim, a 50% u kopnenim vetrovima. Ovaj podatak moe se uzeti kao pouzdan jer je rezultat dugogodinjeg iskustva i opsenih merenja koja su korigovana na osnovu praktinih iskustava. Analizirajui mapu vetrova Srbije koju je formirao hidrometeoroloki zavod bive SFRJ vetrovi u Srbiji su slabiji nego u Danskoj tako da iako imamo skoro dvostuko veu povrinu moe se proceniti da je tehniki iskoristiv vetropotencijal na tritoriji Srbijr oko: P = 20 GW = 20.000 MW. Ministarstvo za ekonomiju Nemake je u studiji o vetroenergetskom potencijalu kopnenih vetrova u Nemakoj iznelo podatak da je ukupni iskoristivi vetropotencijal kopnenih vetrova u Nemakoj oko 64.000 MW instalisane snage vetrogeneratora. Analizirajui vetrove Nemake i Srbije moe se konstatovati da su intenziteti srednjih godinjih brzina vetrova jako slini. Pod pretpostavkom da su brzine vetrova u Srbiji 10 do 20% manje nego u Nemakoj, moe se usvojiti da je vetroenergetski potencijal manji za 40% to uzimanjem u obzir i povrine Srbije dovodi do vrednosti od: P = 11 GW = 11.000 MW. Dakle, na osnovu uporednih analiza moe se zakljuiti da je globalni tehniki iskoristiv vetroenergetski potencijal u Srbiji : P = [8 -15] GW = [8.000 * 15.000] MW, odnosno, ako bi vetrogeneratori radili sa faktorom iskoricenja od 20% mogli bi proizvesti elektrinu energiju od 17.500 GWh/god. ili 17,5 TWh/god. Osnovni tehniki problem integracije vetrogeneratora u elektroenergetski sistem je sadran u samoj prirodi vetra. Vetar kao stohastiki izvor ima mali stepen kompatibilnosti pa se javljaju problemi u planiranju i regulaciji elektroenergetskih sistema koji imaju veliko procentualno uee vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije. Prema studijama koje su se bavile analizom maksimalnog uea vetrogeneratora u ukupnoj proizvodnji prosenog EPS-a , pokazalo se da je tehniki maksimum uea vetrogeneratora u ukupnoj globalnoj proizvodnji elektrine energije oko 20%. Ovaj stepen participacije vetrogeneratora podrazumeva postojee konfiguracije elektrenergetskih sistema. Pojaanjem interkonekcije i izgradnjom akumulacionih sistema ovaj procenat se moe poveati.

Elektroenergetski sistemi Srbije su strukturno povoljni za integraciju vetrogeneratora Postojanje reverzibilne hidrolektrane Bajina Bata omoguava preuzimanje vika elektrine energije u uslovima pojaanog vetra odnosno proizvodnje vetrogeneratora. Takoe, stabilni hidropotencijali (erdapske hidroelektrane) mogu da obezbede efikasnu regulacionu rezervu i time stabilan rad sistema i u uslovima velike varijacije u proizvodnji vetrogeneratora. Dakle, postojea struktura elektrinog proizvodnog sistema u Srbiji omoguava ukljuenje vetrogeneratora u elektroenergetski sistem. to se tie prenosnog sitema, on bi prikljuenjem vetrogeneratora bio u znaajnoj meri rastereen jer se vetrogeneratori prikljuuju po pravilu na distributivne sisteme. Osim rastereenja bili bi smanjeni i gubici u prenosnoj mrei na raun decentralizacije proizvodnje. Obzirom da je vetar stohastiki izvor, vano je analizirati u kojoj meri se poklapaju godinje fluktuacije vetra i zahtevi potroaa za elektrinom energijom.

Analiza regiona u Srbiji pogodnih za izgradnju vetrogeneratora U Srbiji postoje potencijalno pogodne lokacije za izgradnju vetrogeneratora:

1.

Istoni delovi Srbije - Stara Planina, Vlasina, Ozren, Rtanj, Deli Jovan, Crni Vrh itd. U ovim regionima postoje lokacije ija je

srednja brzina vetra preko 6 m/s. Ova oblast prostornorgije u EPSu 2001. gotorno pokriva oko 2000 km2 i u njoj bi se perspektivno moglo izgraditi oko 2000 MW instalisane snage vetrogeneratora.

2. 3.

Zlatibor, abljak, Bjelasica, Kopaonik, Divibare su planinske oblasti gde bi se merenjem mogle utvrditi pogodne

mikrolokacije za izgradnju vetrogeneratora. Panonska nizija, severno od Dunava je takoe bogata vetrom. Ova oblast pokriva oko 2000 km2 i pogodna je za izgradnju

vetrogeneratora jer je izgraena putna infrastruktura, postoji elektrina mrea, blizina velikih centara potronje elektrine energije i slino. U perspektivi bi se u ovoj oblasti moglo instalirati oko 1500 do 2000 MW vetrogeneratorskih proizvodnih kapaciteta. Zakljuak U proizvodnji elektrine energije nijedan izvor energije nije imao tako dinaminu ekspanziju u poslednjih dvadesetak godina. Savremeni verogeneratori dostiu snagu od 5 MW i vie, a po ekonominosti su izjednaeni sa klasinim izvorima energije. Konkurentnost im se znaajno poveava pogotovo kada se u poreenja uvrsti uticaj na ivotnu okolinu. U narednom periodu moe se oekivati da e energija vetra kao najznaajniji obnovljiv izvor zauzeti znaajno mesto u ukupnom svetskom energetskom bilansu.

Za Srbiju je primena obnovljivih izova energije primarni cilj oko koga treba da se okupe stratezi energetskog razvoja, politiari i strunjaci. Pri sadanjem konstantnom deficitu elektrine energije najbri put u praenju potronje energije je tednja i gradnja postrojenja za eksploataciju obnovljivih izvora energije