Naziv originala: Rnyi Alfrd DIALGUSOK A MATEMATIKRL Typotex, Budapest, 1994 Alfred Renji

(Preveo sa madjarskog H. Getel hgetel@gmail.com)

DIJALOG O PRIMENI MATEMATIKE

ARHIMED: Gospodaru! Zar u tako kasne sate? Ovo je zaista prijatno inenaenje! emu mogu da zahvalim to je kralj Hieron1 svojom posetom poastvovao moj skromni dom? HIERON: Pozdravljam te, dragi prijatelju, Arhimede. Veeras sam u palati priredio gozbu da proslavimo pobedu naeg malog grada Sirakuze nad monim Rimom. I ti si bio pozvan, ali je tvoje mesto ostalo upranjeno. Zato si izostao ba ti, koji si za tu pobedu najzasuniji? Od ukupno dvadesetak velikih rimskih ratnih galija, tvoja velika bakarna ogledala zapalila su njih deset; noene jugoisonim vetrom, kao gorue baklje izjurile su iz luke, ali sve su potonule pre no to su stigle na puinu. Nisam hteo da odem na poinak, a da ti jo jednom ne zahvalim to si na grad oslobodio neprijatelja. ARHIMED: Jo mogu da se vrate, a sa kopna jo smo uvek pod opsadom. HIERON: O tome emo priati kasnije. Kao prvo, dozvoli da ti predam jedan poklon, najlepi koji uopte mogu. ARHIMED: Ovo je zaista udesno remekdelo! HIERON: Ova je posuda nainjena od najieg zlata; moe da je ispita i svojim metodama, nee u njoj nai ni zrnce srebra. AHIMED: Ako ne greim, ovde su reljefno prikazane Odisejeve pustolovine. Na sredini vidim lakoverne Trojance kako odvlae velikog drvenog konja u grad. esto sam se pitao, jesu li pri tome koristili koturae? Konj je, naravno, imao tokove, ali put do tvrave mora da je bio strm HIERON: Dragi prijatelju, zaboravi na trenutak te tvoje koturae! Pa i sam se sea koliko sam ti se divio kada si pomou tvog sistema trostrukih koturaa sam samcat uspeo da porine teko natovareni brod koji sam poslao kralju Ptolomeju. Sada radije obrati panju na ostale prizore na iniji. ARHIMED: Vidim Kiklopa i Kirku koja pretvara Odisejeve mornare u svinje, ovde su sirene koje pevaju dok ih Odisej slua vezan za jarbol; kada ih pogledam, kao da ujem zanosnu pesmu! Ovde je Odisej u Hadu, gde sree Ahilovu sen, a ovde na plai prestraio je lepu Nauzikaju i njene sluge i najzad, vidi se prizor kada Odisej preruen u staroga prosjaka zatee luk da bi se obraunao sa proscima zaista, ovo je prelep umetniki rad. Hvala ti gospodaru na velikodunosti, ovo je zbilja kraljevski poklon.

Hieron II, kralj Sirakuze (od 270. do 215 p.n.e.), Arhimedov roak i prijatelj, zapravo je umro godinu dana pre poetka opsade grada. Na ovu injenicu ukazuje i sam autor u pogovoru svoga dela. Hieron je inae bio prijatelj i saveznik Rima, a odnose sa Rimom, posle njegove smrti, pokvarili su njegovi naslednici i prokartaginska frakcija u gradu. To je i dovelo do dvogodinje opsade (214 212 p.n.e.) u drugom punskon ratu i do konanog pada Sirakuze. Tom prilikom Arhimed je izgubio ivot, uprkos naredbe rimskog komandanta Marka Klaudija Marcela da se Arhimedov ivot potedi. (Prim. prev.)

HIERON: Ovo je stvarno najlepi komad iz moje riznice, ali si ga ti sigurno zasluio. Inae, nisam ga odabrao samo zbog lepote i vrednosti, nego i zbog jo jednog razloga. Ono to si ti danas uinio za Sirakuzu, moe jedino da se poredi sa Odisejevom domiljatou: oboje predstavljaju trijumf uma nad sirovom snagom. ARHIMED: Navodi starog oveka da crveni, gospodaru. Ali dozvoli mi da te upozorim da rat jo nije zavren. Da li bi hteo da uje moje miljenje? HIERON: Kao tvoj vladar, to ti i nareujem, a kao tvoj prijatelj i roak molim te da otvoreno iznese svoj stav. ARHIMED: Ovo je trenutak kada treba da sklopi mir sa Rimljanima; sada moemo da pregovaramo sa boljih pozicija nego ikada od poetka rata. Ako ti Marcel do ponoi ne poalje emisare, onda jo pre zore ti poalji svoje emisare njemu i sklopi mir pre no to sunce ponovo zae. Marcel jedva eka da povue svoje opsadne trupe jer su mu potrebne protiv Hanibala. Ako sutra doe do sporazuma, on e onda, u svom izvetaju Rimu, pored sumorne injenice da mu je izgubljena polovina flote, biti u mogunosti i da dojavi o jednom velikom diplomatskom uspehu. Ako se, naprotiv, u Rimu prouje o njihovom dananjem porazu, bie toliko ispunjeni eu za osvetom da im nita drugo osim potpune pobede nee utiati bes. Na forumu e drati vatrene govore kako treba sprati ljagu. Tipian varvarski nain razmiljanja; kao da je mogue uiniti da se nije dogodilo ono to se jeste dogodilo. HIERON: Potpuno si u pravu. O naoj dananjoj pobedi priae se jo vekovima, ak i ako svi mi, pre ili posle, budemo pobijeni. Analiza ti je inae potpuno tana. Ve sam dobio Marcelovu poruku u kojoj mi je ponudio mir i povlaenje svojih trupa uz odreene uslove. Ali, kad bi znao kakvi su ti uslovi, manje bi me nagovarao na sklapanje mira. ARHIMED: ta trai Marcel? HIERON: Pre svega, deset novih brodova kao naknadu za one koje smo mu danas potopili; osim toga, trai da poruimo sva naa utvrenja, sem jednog u kojem bi bio smeten rimski garnizon; uz to, zahteva jo i znatnu koliinu zlata i srebra i da objavimo rat Kartagini; i najzad, trai da mu kao taoce predam moga sina Gelona, ker Jelenu i tebe. A on sa svoje strane obeava da u gradu nikome ni dlaka s glave nee faliti dok se budemo drali sporazuma. ARHIMED: Mirovni pregovori uvek su pomalo stvar cenkanja. Verovatno e moi malo da mu spusti cenu. Naravno, insistirae da mene preda. HIERON: Kako moe o ovome da pria tako smireno? Tako mi bogova sa Olimpa, dok sam iv, ne dam decu u ruke neprijatelja a ne dam ni tebe! to se tie zlata i srebra, za to ne marim, to moe da dobije. Ali ono to me najvie brine u vezi uslova mira je to, da ako mi sa svoje strane ispunimo uslove pogodbe biemo mu izrueni ma milost i nemilost. ta je garancija da e i on, sa svoje strane, da se pridrava sporazuma? ARHIMED: Dobro se uvaj da mu to pitanje ne postavi. Rimljani su mnogo osetljivi na svoju ast bar dok su u toku pregovori. A valjda e uspeti da izbegne da preda decu kao taoce. HIERON: A ta je sa tobom? Zar bi bio spreman da se rtvuje za grad? ARHIMED: Je li to molba ili samo pitanje? HIERON: Naravno, samo pitanje. Inae, hoe li da zna ta sam poruio Marcelu? ARHIMED: Kako, zar si ve odgovorio? HIERON: Prihvatio sam sve njegove uslove, osim onog da tebe predam kao taoca. Predaju svoje dece prihvatio sam samo uz uslov da i on meni, kao taoce, preda dvoje od svoje dece.

A to se tebe tie, poruio sam mu da zbog tvog poodmaklog doba ne bi mogao da podnese ivot u vojnikom logoru. Ali poto znam da ti njemu i ne treba kao taoc, ve da su mu potrebni tvoje znanje i mudrost, obeao sam da e mu u jednoj knjizi opisati sve svoje pronalaske koji imaju vojniki zanaaj. ARHIMED: Na to nikada neu pristati. HIERON: A zato? Kada bude mir, tvoji nam pronalasci ionako vie nee biti potrebni. Objasni mi, zato odbija da pie o njima. ARHIMED: Ako ima strpljenja da me saslua, izneu ti svoje razloge. HIERON: Rado bih te sasluao, a i tako neu da legnem dok ne stigne Marcelov odgovor. ARHIMED: Onda jo moemo da razgovarmo, trebae mu neto vremena da formulie odgovor. Odjeknue kao udar bia. HIERON: Misli li da e prekinuti pregovore? ARHIMED: Bez ikakve sumnje. Povredio si mu ast i to ti on nikada nee oprostiti. Sada sporazum vie nije mogu. Uvek sam se divio tvom diplomatskom umeu, a naroito tvom istananom poznavanju psihologije, a to ti je omoguavalo da prozre i najtajnije namere protivnika. U ovom sluaju nisi koristio ovaj talenat. HIERON: Plaim se da si u pravu; problem je u tome to sam bio isuvie opijen i to ne toliko vinom, koliko pobedom. Ali manimo sada to. to se desilo desilo se, tu vie pomoi nema. ujmo radije tvoje razloge. ARHIMED: Mada je ovo pitanje sada potpuno hipotetiko, ako eli, uj moj stav. Ti si moje ratne maine uporedio sa trojanskim konjem. Po meni, tu i postoji izvesna slinost, ali u sasvim drugom smislu u odnosu na ono to ti misli. Odisej je svog drvenog konja iskoristio da on i njegovi drugovi u potaji budu uneseni u tvravu. Meni su moje ratne maine bile potrebne da u grko javno mnenje unesem jedno saznanje. A to je, da se matematika i to ne samo njene osnove, nego i via poglavlja uspeno moe koristiti u praksi. Priznajem, na ovo sam se odluio tek posle dugog kolebanja, jer mrzim rat i krvoprolie. Ali rat nam je i tako bio za vratom, a ovo je bio jedini nain da budem shvaen. Pokuao sam da ubedim ljude i na drugi nain, ali bezuspeno. Da te potsetim, pre nekoliko godina osmislio sam crpku pomou koje bi se ispumpavala voda iz rudnika, da ljudi ne bi bili prinueni da rade do pojasa u vodi. Ali tebe to nije interesovalo. Tvoj je nadzornik rudnika rekao da ga nije briga da li e se robovima ovaiti noge nisu od eera, rekao je. Sea li se kada sam ti ponudio da napravim mainu za navodnjavanje tvojih oranica? Rekao si da je robovski rad jeftiniji. Kada sam kralju Ptolomeju predloio mlinove na parni pogon, sea li se ta mi je odgovorio? Mlinovi koji su valjali njegovom dedi i ocu rekao je valjae i njemu. Da ti nabrojim jo primera? Ima ih bar jo pola tuceta. Sav moj napor da svetu pokaem da matematika moe da se koristi za mnoge korisne stvari u miru, nije nailazio na odjek. Ali kada je izbio rat, odjednom su se svi setili mojih koturaa, zupanika i poluga. U vreme mira, moji pronalasci smatrani su za igrake nedostojne interesovanja ozbiljnog oveka, a pogotovo filozofa. ak ni ti, koji si me podravao i pomagao u ostvarivanju mojih zamisli, nisi moje pronalaske shvatao sasvim ozbiljno. Sluili su ti da zabavlja svoje goste i to je bilo sve. Ali kada je izbio rat i kada je rimska flota blokirala luku, ja sam uzgred napomenuo da bi se rimske galije mogle oterati ako bismo ih pomou katapulta gaali velikim kamenjem. Oberuke ste prihvatili ideju! Ja, naravno, nisam mogao da povuem re i morao sam da realizujem zamisao. Uspeh je bio iznad svih mojih oekivanja. Kada sam jednom krenuo tim putem, nije se moglo nazad. Naravno, prijalo mi je da ljudi vie nisu ismevali moje pronalaske i da sam najzad dobio priliku da svetu pokaem ta sve moe matematika. Ali oseanja su mi bila krajnje meovita, jer nisam hteo na ovaj nain da pokaem korisnost matematike. Video sam kako moje maine ubijaju ljude i to me je ispunilo oseanjem krivice.

Muen griom savesti, zakleo sam se boginji Atini da tajne mojih maina nikada nikome odati neu i da o tome neu ni re napisati. Pokuao sam da svoju savest umirim tako to sam sebi govorio: Vest o tome da je Arhimed pomou matematike oterao Rimljane ispod Sirakuze dospee u sve krajeve helenskog sveta i ljudi e se seati toga i kada rat bude zavten, a tajne mojih ratnih maina zajedno sa mnom budu otile u grob. HIERON: Vest o tvojim mainama zaista se proula po svim krajevima gde se govori grki. Jedno za drugim dobijam pisma od prijateljskih vladara koji se interesuju za tvoje pronalaske. ARHIMED: I ta si im odgovorio? HIERON: Obino im kaem da su te stvari strogo uvana tajna sve dok traje rat. ARHIMED: Zaista sam uspeo da tajne mojih maina sauvam i od onih koji su moje ideje sprovodili u delo. Svaki je izvoa poznavao samo manji detalj. Drago mi je to me ni ti nisi propitivao, jer bih i tebi uskratio odgovor. HIERON: Do sada te stvarno nisam ispitivao, ali sada bih eleo da mi kae nekoliko stvari. Ne boj se, neu da otkrivam tvoje taje, hteo bih samo da ti postavim samo nekoliko uoptenih pitanja u vezi principa na kojima se zasnivaju tvoji pronalasci. ARHIMED: Ukoliko ne budem morao da prekrim zakletvu, odgovoriu na tvoja pitanja. HIERON: Pre nego to te budem pitao o samoj primeni matematike, hteo bih da znam neto drugo. Zato ti je uopte bilo toliko stalo do toga da budu obznanjene te tvoje ideje o upotrebljivosti matematike? ARHIMED: Moda sam bio naivan, ali sam verovao da mogu da promenim tok istorije. Bio sam zabrinut za na helenski svet. Smatrao sam da ako doe do ire primene matematike koja je u zapravo grki pronalazak, a i smatram da je to najkarakteristinija i najvea tekovina helenskog duha da emo moda moi da spasemo na helenski nain ivota. Ali sada ve vidim da smo sa ovim zakasnili. Rimljani e zauzeti ne samo Sirakuzu ve i ostale grke gradove; nae je vreme isteklo. HIERON: Mislim da naa helenska kultura ni u tom sluaju nee propasti, jer e je preuzeti Rimljani. I sam vidi da u svemu pokuavaju da nas imitiraju; kopiraju nae kipove, prevode nau literaturu, a kao to vidi, Marcela ve interesuje i tvoja matematika. ARHIMED: Rimljani nikada nee zaista razumeti matematiku. Isuvie su pragmatini, za apstraktne misli nemaju oseaja. HIERON: Ali ih utoliko vie interesuje primena matematike u praksi. ARHIMED: Nemogue je razdvojiti apstraktnu matematiku od njene praktine primene. Onaj ko ne prihvata apstraktnu matematiku, samome sebi je zatvorio put do njene praktine primene. Ako neko hoe sa uspehom da koristi matematiku u praksi mora dobroj meri da bude sanjar. HIERON: Govori u paradoksima. Ja sam uvek smatrao da je za primenu matematike potreban jak praktian oseaj. ARHIMED: Naravno da je i to potrebno radi realizacije ideje u praksi. Ali nedostatak same ideje ne moe da se nadoknadi nikakvim smislom za praksu. Bez mesa nema supe. HIERON: Ovim smo doli do pitanja koje sam zapravo i hteo da ti postavim. U emu je, u stvari, tajna tvojih uspeha. Kakva je tajna te tvoje novootkrivene nauke nazovimo je primenjenom matematikom i u emu se ona razlikuje od one matematike nazovimo je istom matematikom koja se ui u kolama.

ARHIMED: ao mi je, gospodaru, to u te svojim odgovorom razoarati; to dvoje, zapravo je jedno te isto. Ne postoje dve matematike; postoji samo ona matematika koju i ti poznaje i u kojoj sam nekada i tebe ne bez uspeha poduavao i to znanje moe da se primeni. Primenjena matematika, u onom smislu kako je ti zamilja to jest kao nauku nezavisnu i razliitu od iste matematike ne postoji. Moja tajna ba zato i moe da ostane skrivena, jer zapravo i nije nikakva tajna; skrivena je koliko i zlatnik na pranjavom putu. Svako moe da ga nae ako se sagne da ga podigne, a onaj ko ga trai na skrovitim mestima nikada ga nee nai. HIERON: Ti, dakle, hoe da kae da se te tvoje udesne ratne maine zasnivaju na onoj obinoj matematici koju poznaje svaki obrazovan ovek? ARHIMED: Vidim, poinje da shvata. HIERON: Reci mi neki konkretan primer. ARHIMED: Uzmimo, na primer, ogledala koja su se danas pokazala tako efikasnim. Ono to sam uinio, sastojalo se prosto u tome da mi je pala na pamet jedna dobro poznata osobina parabole. A to je, da ako bilo koju taku P parabole spojimo sa fokusom F i ako u taki P povuemo polupravu koja je paralelna sa osom parabole, ta poluprava i du FPzaklapju isti ugao sa tangentom parabole u taki P.

To, drugim reima, znai da parabolino ogledalo odbija paralelne zrake sunca tako da one sve prolaze kroz jednu taku i svaki zapaljiv predmet koji se nae u toj taki biva upaljen od koncentrisanih sunevih zraka. Ovu teoremu inae moe da nae i u knjigama mojh potovanih kolega iz Aleksandrije. HIERON: Teko je poverovati da je polovinu Marcelove flote unitila ova teorema koja zvui tako bezazleno, a njoj slinih ima jo puno u udbenicima geometrije. Sad se seam da sam ovu teoremu i sam uio; dakaz sam, naravno, potpuno zaboravio. ARHIMED: Kada si uio ovu teoremu, verovatno si razumeo i dokaz, a moda si i bio zadivljen njegovom domiljatou i elegancijom, ali si tu stao. Neki su matematiari otili

dalje: ispitali su i iste geometrijske posledice te teoreme ili su dali njen novi dokaz, ali su tu i oni stali. Ja sam uinio jo samo mali korak: razmislio sam o tome za ega bi ova teorema mogla praktino da se primeni. HIERON: A ja sam do sada mislio da si otkrio neki novi optiki zakon. ARHIMED: Optika zapravo i nije nita drugo nego jedno od poglavlja geometrije, odnosno primena geometrijskih teorema za ispitivanje puta svetlosnih zraka. U ovom sluaju i nisam uradio nita drugo osim to sam primenio zakon odbijanja svetlosti, koji je ve jedno vreme poznat. HIERON: Hoe dakle da kae da za primenu matematike u praksi nema potrebe za novim matematikim otkriima, ve da za neki konkretan primer iz prakse samo treba potraiti neku od dobro poznatih matematikih teorema i da se ona, da tako kaem, prilagodi. ARHIMED: Ne gospodaru, stvar ni izbliza nije tako jednostavna. esto se deava da teorema koja bi bila potrebna nije poznata i tada ovek treba sam da je otkrije i dokae. Ali ak i ako nije takva situacija, ni onda nije sve ba tako jednostavno. Potraiti neto to matemetiki odgovara nekom sluaju iz prakse, kako ti to naziva ja bih to radije nazvao matematikim modelom neto je sasvim drugo nego potraiti par neke rukavice. Kao prvo, za neki konkretni sluaj iz prakse moe da se nae mnogo matematikih modela i ovek meu njima treba da odabere onaj najpogodniji. Treba da odabere onaj matematiki model koji po mogustvu dobro odslikava sluaj iz prakse (mada nikada ne moe da ga odslika potpuno), a da istovrameno ne bude previe komplikovan i da ga je matematiki jo mogue obraditi. Tana prilagoenost i jednostavnost su, naravno, protivureni zahtevi i dovoenje tih zahteva u ravnoteu po pravilu veoma je komplikovan i osetljiv zadatak. Radi se o tome da treba dobro oslikati stvarnost sa onog gledita koje je vano u interesu cilja, a istovremeno da mogu biti zanemareni svi oni aspekti koji su za taj cilj trenutno nevani. Nije cilj da matematiki model u svakom pogledu bude slian stvarnosti to je i inae nemogue. Dovoljno je da model verno odslika stvarnost sa svakog onog gledita koje je od zanaja za konkretan zadatak. Inae, to je i objanjenje za brojne sluajeve kada jedan isti matematiki model moe da bude upotrebljen za opis potpuno razliitih stvarnih situacija. Na primer, osobine parabole sam koristio i kod izgradnje katapulta, jer izbaeni kamen leti priblino po putanji parabole. Osobine parabole sam koristio i onda kada sam raunao gaz broda pri raznim optereenjima. Naravno, popreni presek broda nema taan oblik parabole, ali taniji model od ovoga bio bi matematiki previe komplikovan, a samim tim i neupotrebljiv. Dobijeni rezultati su se i ovako u dovoljnoj meri poklopili sa stvarnim injenicama. U prvom redu, uspeo sam da otkrijem pod kojim e se uslovima brod ponovo uspraviti ako ga nagnu vetar i talasi, a to proizilazi iz injenice da teite broda uvek tei da zauzme najnii mogui poloaj. Po pravilu, kod ispitivanja nekog veoma sloenog sluaja iz prakse, esto moe da bude od velike koristi ak i model koji daje bar kvalitativno ispravne rezultate, jer su ovi ponekad i vaniji od brojanih rezultata. Iz iskustva znam da traenje odgovarajueg matematekog modela esto dovodi do boljeg razumevanja pojava koje se ispituju, jer nas to primorava da logino promislimo sve mogunosti, da jasno definiemo koritene pojmove, da uzmemo u obzir sve inioce i da meu njima naemo one koji su odluujui. Ako matematiki model koji smo odabrali d rezultate koji nisu u saglasnosti sa njenicama, to znai da smo kod postvljanja modela prevideli neku vanu okolnost. Tada, naravno, moramo doterati model uzevi u obzir i onu okolnost koju smo pretnodno zanemarili. U takvom sluaju, model je esto od koristi ba zbog toga to se pokazao neodgovarajuim i time pomae dubljem razumevanju posmatrane pojave. HIERON: Kako vidim, primena matematike lii na voenje rata, gde je jedan poraz esto korisniji od jedne pobede, jer nam pomae u saznanju kako da promenimo nae oruje i strategiju. ARHIMED: Vidim, shvatio si sutinu problema. HIERON: Reci mi jo neto o tvojim ogledalima.

ARHIMED: Osnovnu ideju sam ti ve izneo. Naravno, poto sam shvatio da treba da koristim pomenute osobine parabole, trebalo je reiti gomilu praktinih problema, u prvom redu kako izbrusiti konkavno parabolino metalno ogledalo, ali o tome ne bih hteo vie da priam. Osim toga, trebalo je nai i odgovarajuu leguru, ali dozvoli da ni o tome ne govorim. HIERON: Dobro, ve sam rekao da da neu da ti kradem tajne. Ali ve i iz ovoga to si rekao, vidi se da je pored poznavanja pomenute osobine parabole, potrebno imati i temeljna znanja o osobinama metala i o tehnologiji njihove obrade. Po mom shvatanju, proizilazi da ako neko hoe da koristi matematiku, za to jo uopte nije dovoljno ako se samo u nju razume. Zar taj, koji hoe da primeni matematiku, nije li u slinoj situaciji kao jaha koji odjednom hoe da jae dva konja? ARHIMED: Samo bih za nijansu da ispravim to tvoje poreenje. Onaj koji hoe da koristi matematiku, u slinom je poloaju kao neko ko hoe da upregne dva konja u svoja kola. To ba i nije tako teko; naravno, potrebno je poznavati konje i kola, ali je to zadatak s kojim e izii na kraj svaki tvoj koija. HIERON: Sada si me definitivno zbunio. Kadgod mi se primena matematike uini komlikovanom, ti mi uvek objasni da je stvar sasvim jednostavna, a im ponem da verujem da je sve to krajnje oigledno, uvek mi ukae da je to ipak mnogo sloenije nego to se ini. ARHIMED: U naelu, stvar je zaista oigledna i jednostavna, ali su detalji veinom zaista prilino sloeni. HIERON: Jo uvek ne shvatam, ta zapravo podrazumeva pod pojmom matematikog modela. ARHIMED: Sea li se one naprave koju sam izradio pre nekoliko godina i koja je prikazivala kretanje sunca, meseca i pet planeta? Pomou nje je moglo, na primer, da se pokae kako dolazi do pomraenja sunca. HIERON: Naravno da se seam, pa jo i danas stoji u mojoj palati i pokazivao sam je svim svojim gostima; gledali su je otvorenih usta. Da li je ta naprava matematiki model univerzuma? ARHIMED: Ne, to bih pre nazvao fizikim modelom. Matematiki modeli su nevidljivi, postoje samo u naim mislima i mogu se izraziti putem formula. Matematiki model univerzuma je ono to je zajedniko pravom univerzumu i mojem fizikom modelu. U fizikom modelu svaka pojedinana planeta predstavljena je jednom kuglom od kojih je najmanja veliine pomorande. U matematikom modelu planete su predatavljene bezdimenzionim takama. HIERON: Poinjem da shvatam ta podrazumeva pod matematIkim modelom. Ali vratimo se na as onom poreenju sa konjima. Jedno je ako neko ume da upregne ili osedla konja, a neto sasvim drugo ako se dotini razume u uzgajanje konja. Zar nije isto tako i sa matematikom: sasvim je drugaije ako se neko razume u primenu matematike od onoga koji se razume u razvoj matematike, to jest otkriva nove teoreme i dokazuje ih. ARHIMED: to se konja tie, uglavnom si u pravu, mada i u vezi toga moe da se kae da onaj koji uzgoji konja esto ga bolje i poznaje, te lake moe da ga uzjae od bilo koga drugog. A to se tie matematike, situacija je takva da ako neko hoe sa uspehom da je primenjuje, mora o njoj da ima temeljno i duboko znanje. A ako bi neko hteo na polju primene matematike, ne samo da ponavlja ono to su pod slinim okolnostima pre njega uinili neki drugi, nego i da je na stvaralaki nain koristi za onakve ciljeve za koje pre toga nije koriena, taj mora i sam da bude stvaralaki matematiar. I oratno: aktivnosti na raznim vidovima primene mogu da podstaknu i usmere istraivanja na polju teorijske matematike. HIERON: Kako ie to mogue? Navedi mi neki primer.

ARHIMED: Moda se sea da me je jedno vreme zaokupljao jedan problem iz mehanike, a to je odreivanje teita tela. Rezultati u vezi teita, do kojih sam doao pomou mojih mehanikih metoda, ne samo da su omoguili ostvarenje originalnih ciljeva na primer, razumevanje uspravljanja brodova nego su mi pomogli i u otkrivanju novih geometrijskih teorema. Razradio sam jedan svojstveni metod koji se sastoji od toga da geometrijske probleme razmatram putem mehanikih metoda koji se odnose na teite. Mnoge od teorema otkrio sam na ovaj nain, a zatim sam s obzirom da ovaj metod nije pogodan za egzaktne dokaze ove teoreme dokazao tradicionalnim, egzaktnim metodama geometrije. Meutim, mnogo je lake nai egzaktni dokaz za neku teoremu ukoliko smo prethodno, po tom pitanju, putem mehanikih analogija steklii odreenu orijentaciju i tako znamo ta zapravo treba da dokaemo, bez da kreemo na slepo. HIERON: Navedi mi bar jednu teoremu koju si otkrio na ovaj neobini nain. ARHIMED: Povrina otseka parabole iznosi etiri treine povrine trougla ija je duina osnovice i visna podjednaka sa ovima od parabole. Ovu sam teoremu otkrio pomou mehanikih metoda, a zatim sam je dokazao uobiajenim egzaktnim metodama geometrije.

HIERON: Poto si pomou mehanikih metoda otkrio teoremu, zato je uopte trebalo da bude dokazana jo i tradicionalnim geometrijskim metodama? ARHIMED: U poetku, kada sam otkrio moj metod, meu rezultatima dobijenim pomou njega bilo je i nekoliko takvih koji su se kasnije pokazali pogrenim. Poto sam paljivo prouio one primere u kojima me je metod odveo na stranputicu, sada ve postiem da mi metod uvek daje ispravan rezultat. Meutim, ni danas, korienjem metoda, ne umem da dokaem da je svaki rezltat dobijen na ovaj nain zaista ispravan. Moda u vremenom i to moi da pokaem ili e to neko drugi dokazati, ali dok se to ne dogodi ne verujem metodu bezrezervno, ve svaki rezultat proveravam tako to ga dokazujem i neosporno ispravnim metodama. HIERON: To mi je sada jasno, ali to se primene tie, ne vidim zato su uopte potrebni egzaktni dokazi. Jer, kako si malo pre rekao, matematiki model je i tako samo aproksimacija stvarnosti. Ukoliko koristimo priblino tane formule, rezultat e i onda biti priblian stvarnosti, a da se podudara sa stvarnou, to i tako nikada nee, kako si maloas ti sam naglasio. ARHIMED: Grei, gospodaru. Ba zbog toga to je matematiki model samo aproksimacija stvarnosti i to nikada nee opisati injenice sa potpunom tanou, zato i treba da vodimo rauna da odstupanje izmeu modela i stvarnosti bez potrebe ne poveavamo nepromiljenim i netanim rukovanjem matematikom; prilikom primene matematike podjednako treba da
8

vodimo rauna o matematikoj egzaktnosti kao i kod istih matematikih analiza. Inae, to se aproksimacija tie, poreno je ono raireno verovanje da primena aproksimacija znai odstupanje od matematike egzaktnosti. I aproksimacije imaju svoju egzaktnu teoriju, a tvrdnje koje se odnose na aproksimacije i nejednakosti treba dokazivati sa istom onakvom strogou kao i tvrdnje koje se odnose na jednakosti. Moda se sea onih aproksimacija koje sam pre nekoliko godina dao u vezi povrine kruga jedininog poluprenika: ove se po pitanju egzaktnosti ne razlikuju od Euklidovih teorema. HIERON: Do kakvih si jo rezultata doao tvojim meanikimn metodama? ARHIMED: Ovaj me je metod doveo i do spoznaje da zapremina lopte iznosi dve treine zapremine valjka opisanog oko lopte.

HIERON: uo sam da si jednom izrazio elju da ova teorema bude uklesana na tvom nadgrobnom kamenu. Znai li to da ovo smatra svojim najznaajnijim rezultatom? ARHIMED: Ovaj mi je rezultat zaista izuzetno drag, ali ipak smatram da je sam metod koji sam otkrio znaajnjiji od bilo kojeg konkretnog rezultata do kojeg sam pomou njega doao. Kako sam ve rekao, ipak nisam sasvim zadovoljan tim mojim metodom, jer nisam uspeo da pokaem da uvek daje ispravne rezultate. Sea li se, kada smo jednom razgovarali o polugi, rekao sam ti: daj mi vrstu taku kao oslonac i pomeriu zemaljsku kuglu. Takav oslonac, u stvarnosti, naravno, ne postoji. Meutim, u matematici postoji takva vrsta taka, odnosno oslonac, a sainjavaju ga aksiomi i logika. Zbog toga kaem da su egzaktni dokazi i stroga logika neizbeni i prilikom primene matematike. Primena matematematike na stvarnost, isto je to i pomeranje sveta sa osloncem na vrste take matematike. HIERON: Do sada si, u vezi primene matematike, uglavnom navodio primere iz geometrije. to se tie primene geometrije, mislim da to sada ve razumem. Rad neke maine, odnosno mehanizma, oigledno zavisi od dimenzija i izgleda pojedinih delova; putanja nekog kamena izbaenog iz katapulta je kriva linija kako si rekao, priblina paraboli. Iz toga vidim kako moe da se uspostavi veza izmeu geometrije i stvarnosti. Ali, kakva je situacija sa drugim oblastima matematike, recimo sa teorijom brojeva? Teko mogu da zamislim da i ova oblast moe da ima praktian znaaj. Nemoj pogreno da me shvati, ne mislim ovde na elementarnu aritmetiku, koju koristimo prilikom bilo koje operacije raunanja, ve na primer na deljivost, proste brojeve, najmanji zajedniki sadralac i tako dalje. ARHIMED: Ukoliko spregne dva zupanika sa razliitim brojevima zubaca i pone da ih okree i postavi pitanje kada e seo sistem prvi put da se vrati u polazni poloaj, odgovor se ni formulisati ne moe bez pojma najmanjeg zajednikog sadraoca. Da li ti je ovaj jednostavni primer dovoljan ili da nabrajam dalje?

HIERON: Bie dovoljno i ovo. ARHIMED: Inae, vezano za ovo, ispriau ti ta sada planiram. Nedavno sam dobio pismo od moga dobrog prijatelja Eratostena iz Kirene, u kojem mi opisuje svoj jednostavan, ali izvanredno domiljati postupak koji je otkrio, a u vezi iznalaenja prostih brojeva, to jest, kako on kae njihovog reetanja. Razmiljajui o njegovom postupku, osmislio sam jednu mainu koja e obavljati funkciju Eratostenovog sita. Ova bi maina sadrala sistem zupanika montiranih na zajedniku osovinu. Kada bi osovinu, preko jedne ruice, zavrteo n puta, gde je n jedan ne previe veliki broj i kada bi pogledao kroz jedan otvor na maini, kroz taj bi se otvor videlo svetlo onda i samo onda ako je n prost broj; a u suprotnom, jedan bi zbac zaklonio zrak svetlosti. Pomou ove maine moglo bi se utvrditi da li je jedan broj prost ili ne. HIERON: Kada se rat zavri, morae da napravi tu mainu. Moji e gosti opet imati emu da se dive. ARHIMED: Ako tada budemo ivi, napraviu je. Ovo e biti interesantno jer e se pokazati da su maine sposobne za reavanje matematikih problema. Moda e iz ovoga matematematiari shvatiti da je, sa gledita njihovih sopstvenih istraivanja, vredno i korisno baviti se mainama. HIERON: Ovo me je podsetio na jednu anegdotu vezanu za Euklida, a koju verovatno i ti poznaje. Navodno, jedan od njegovih uenika, kojega je poduavao geometriji, upitao je Euklida: kakvu u korist imati ako sve ovo nauim? Na to je Euklid pozvao svoga slugu i rekao mu: daj ovom oveku novi, hoe da izvue korist iz onoga to ui! Kako ja vidim, ova anegdota pokazuje da je Euklid smatrao nedostojnim da jedan matematiar razmilja o praktinoj koristi koju donosi znanje steeno izuavanjem matematike. ARHIMED: Anegdotu sam naravno ve uo i moda e se iznenaditi ako ti kaem da ja u punoj meri saoseam sa Euklidom; u datoj situaciji i ja bih rekao neto slino. HIERON: Sada si me opet zbunio! Do sada si sa toliko oduevljenja govorio o praktinoj primeni matematike, a sada, odjednom kao da se slae sa onima koji tvrde da je jedina korist kojoj naunik treba da tei kada se bavi matematikom, zapravo radost spoznaje. ARHIMED: Mislim da si, kao i veina ljudi, pogreno razumeo anegdotu o Euklidu. Uopte se ne radi o tome kao da njega nije interesovala praktina korist steena iz matematikih dostignua i da je bavljenje tim stvarima smatrao nedostojnom naunika; to su, naravno, obine besmislice. Euklid je, kao to i sam zna, napisao jednu knjigu o astronomiji, drugu o optici, a i autor je dela zvanog Katoptrika koje sam koristio pri konstrukciji i izradi mojih ogledala. Dosta se bavio i mehanikom. Ceo taj dogaaj ja shvatam tako da je on eleo da naglasi jednu vanu injenicu, a to je, da stvarnu dubinu znanja u matematici mogu da postignu samo oni koji se matematikom bave ne samo zbog njene korisnosti ve i zbog nje same. Matematika je kao tvoja ker Jelena, koja svakog prosca sumnjii da zapravo ne voli nju samu i da joj se udvara samo zato jer eli da bude vladarev zet. Ona trai mua koji e je voleti zbog njene lepote, obrazovanja i duha, a ne zbog miraza i moi koja se stie poloajem princezinog mua. Na slian nain, matematika odaje svoje tajne samo onima koji shvataju njenu lepotu i bave se njome voeni eljom za znanjem. Ako neko, pre svakog sitnog koraka, postavi pitanje: Kakvu u korist imati ako sve ovo nekako savladam, taj u matematici nee nee daleko dogurati. Malo pre sam ti rekao da rimljani nikada nee postii neto naroito u matematici. Sada ve razume na emu zasnivam ovu pretpostavku: vidik im je isuvie skuen naonjacima pragmatinosti. HIERON: Smatram da ipak postoji poneto to bismo od rimljana mogli da nauimo po pitanju smisla za praktino; tada bismo se uspenije borili protiv njih.

10

ARHIMED: Sa tim se ne slaem. Ako pokuavamo da pobedimo naputajui principe koje zastupamo i ponemo da imitiramo nae neprijatelje, borba je za nas izgubljena i pre nego to doe do bitke. Kada bismo na ovaj nain i izvojevali pobedu, ona ne bi imala nikakvog smisla i bila bi gora od jednog poraza. HIERON: Manimo rat i vratimo se radije matematici. Kako ti zapravo postavlja jedan matematiki model? ARHIMED: Na ovakvo pitanje teko je dati uopteni odgovor. Moda e jedno poreenje da pomogne: matematiki model nekog praktinog sluaja nije nita drugo do njegova senka na komadu platna. HIERON: Kako vidim, tvoja je filozofija suta suprotnost Platonove. On je tvrdio da su stvarni predmeti samo senke ideja, a ti, ako sam te dobro razumeo, tvrdi da su misli senke stvarnih predmeta. ARHIMED: Ova dva shvatanja ba i nisu tako udaljena kako se u prvi mah ini. Platona je interesovala veza izmeu matematikih pojmova i stvarnosti i razotkrivanje tih tajanstvenih veza smatrao je glavnim zadatkon filozofije. Dovde se potpuno slaem sa njim. Zapravo, ne slaem se sa odgovorom koji je dao na ovo pitanje, ali se mora priznati da je on jasno postavio ovo vano pitanje i trudio se da razradi jedan od logino moguih odgovora. Ali, vratimo se sa podruja filozofije u sivu svakodnevnicu, jer, ini mi se da neko kuca na vrata. Idem da otvorim. HIERON: Ostani, otvoriu ja. Mislim da se to vratio moj emisar sa Marcelovim odgovorom... Ispravno sam pretpostavio, evo Marcelovog pisma. ARHIMED: ta pie? HIERON: Proitaj sam. ARHIMED: Marcel alje svoj pozdrav kralju Hieronu i obavetava ga da e Sirakuzu zauzeti jo pre pojave mladog meseca. To e kralja Hierona uveriti da jedan Rimljanin uvek dri datu re. HIERON: ta kae na ovo? ARHIMED: Grki stil mu nije ba ni lo. to se sadraja tie, tano je onakav kako sam i oekivao. HIERON: Tvoja se pretpostavka zaista pokazala toliko tanom, kao da si i do nje doao pomou svoga metoda. ARHIMED: Sada bar znamo ta nas eka. HIERON: Idem sada, moram dobro da se ispavam. Sutra treba da se pripremimo za novi napad. Zhvaljujem ti na ovom interesantnom razgovoru. ARHIMED: U zadnje vreme retko sam imao prilike da razgovaram o matematici; izuzetno mi je prijalo to si mi za ovo pruio priliku. I jo ti jednom zahvaljujem na prelepoj posudi. HIERON: Drago mi je to ti se dopada. Laku no prijatelju, mislim da e i tebi dobro doi neto sna. ARHIMED: Laku no gospodaru. Jo neu da legnem, treba da zavrim pismo svom prijatelju Dositeju iz Peluzijuma, a u vezi mojih najnovijih rezultata. Sada, kada se rimska flota povukla, oigledno je da sutra kreu brodovi iz luke, ali je mogue da e je prekosutra Rimljani ponovo staviti pod blokadu. Hou da iskoristim ovu priliku, moda je i poslednja.

11