Uvod

Fontana je arhitektonska graevina koji izbacuje vodu u mlazu ili je mlaznicama raspruje u vazduh. Fontane su ranije korienje za zadovoljavanje osnovnih potrebna oveka za vodom za pie i za pojenje ivotinja. Daljim razvojem fontane su koriene u dekorativne svrhe, za zabavu i rekreaciju. Rim je grad koji je veoma bogat vodom. to dokazuje to to su Rimljani imali 11 akvadukta i veliki broj javnih esama i fontana. Rimljani su veliku panju posveivali vodi i izgradnji fontana zato to su vodu smatrali darom od boga. U Rimu je postojao i veliki broj privatnih fontana koje su bile graene u vilama bogatih ljudi. Mali broj fontana iz doba starog Rima je sada ostao, a i ono to je ostalo veoma malo podsea na njihov nekadanji oblik. Otkrivene su fontane u iskopinama u Pompeji, u Rimskom Forumu, oko Kapitola. Retko koja fontana od svih koje su sauvane se nalazi na svom prvobitnom mestu. Meu fontanama koje su ostale spomonju se Meta Sudans, Della Pigna, Lacus Iuturnae i dr. Saznanja o fontanama iz doba starog Rima dobijamo na osnovu arheolokih nalazita i legendama iz tog vremena.

1. Fontane
Fontana je arhitektonska graevina koji sipa vodu u bazen ili je mlaznicama izbacuje u vazduh, koja slui za snabdevanje vodom za pie ili kao ukras. Fontane su bile prvobitno isto funkcionalne, povezane sa izvorima i vodovodima, i koristili su ih stanovnici gradova, naselja i sela za dobijanje vode za pie, kupanje i pranje, ali u starom Rimu su poele da se koriste i kao dekorativni element u vrtovima i dvoritima. Do kraja 19. veka veina fontana je radilo putem gravitacije, i bio je potreban izvor vode vei od fontane, kao to je rezervoar ili akvadukt, da bi se obezbedio protok vode ili izbacivanje mlaznicama u vazduh. Fontane se danas koriste za ukraavanje parkova i gradskih trgova, u ast pojedinaca ili nekih dogaaja, koriste se za rekreaciju i zabavu. Fontane mogu biti zidne ili slobodnostojee. U fontanama voda moe tei preko razliitih povrina kamena, betona ili metala. Moe se prelivati iz jednog u drugi bazen, ili prelivanje moe da imitira prirodnu kaskadu. Danas su fontane esto mnogo komplikovanije, sa vie izvora i vie bazena i komplikovanijom arhitekturom i infrastrukturom. Fontane esto kao glavni ukras sadre statue mitolokih likova. Glavni motiv kod veine dananjih fontana je mlaz vode, koji se pod jakim pritiskom, isputa iz nekog dela fontane i koji rasipa vodene kapi po svojoj okolini. Ovakvi mlazevi mogu biti visoki i po vie desetina metara. Danas postoje i muzike fontane koje kombinuju pokrete mlaznica vode, boja svetla i snimljene muzike, koje kontrolie raunar, za dramatine efekte. Ali i danas ima fontana kojima se obezbeuje ista pitka voda u javnim parkovima i na javnim prostorima.

2. Evolucija i poreklo fontana u Rimu

Fontane u Rimu pokazuju da su Rimljani oduvek imali strast prema javnoj vodi, i ta strast se tokom vekova od akvadukta i kupatila, izrazila u uzgradnji velikog broja fontana, kojih danas ima preko 2000, koje i dalje krase ulice i trgove Rima. Fontane u Rimu, su posledica geologije zemljita na kojem je grad bio sagraen: vulkansko zemljite u brdima i aluvijalne ravni (koje su potpuno propustljive) koje lee na sloju gline (vodonepropusni). U ovom zemljitu postojale su mnogobrojne pukotine kojima je tekla voda na maloj dubini, i kada ona nije mogla otei u Tibar, izbijala je na povrinu, pa su na ovom prostoru rasuti mnogobrojni izvori, sto je dovodilo do stvaranja potoka u podnoju brda. Skoro svi su nestali

tokom vremena, od tih izvora je mogue da se dobije samo nekoliko izvetaja od svedoka tog vremena, koji omoguavaju priblinu lokalizaciju. Kao i kod svih starih naroda, i Rimljani su vodu smatrali darom boga, i ona je za njih predstavljala svetinju. Zato je i odgovornost za izvore predstavljala i odgovornost prema bogu. Svaki izvor je tada bio lini zatitnik boanstva, odnosno boginja (nimfa). Prve fontane su se koristile za zadovljavanje funkcionalnih potreba stanovnika, i napajanje

ivotinja. To su bili uglavnom pravougaoni rezervoari od zidanog kamena sa hidroizolacijom, u kome se je nalazio mali cevasti stub kroz koji je tekla voda ( koji je esto bio sa ukrasnim elementima), ili su bile male sobe koje su pokrivene i otvorene na jednoj strani za upotrebu (korienje): pie. Tek kasnjie zbog prestia i vidljivosti, pridrueni su i estetski elementi, arhitektonski ukrasi, odnosno skulpture. Daljim razvojem dolo je do izgradnje akvadukata (vodovoda) koji je omoguio izgradnju fontana. I fontane su doivele sudbinu spomenika: male sobe su proirene, dodati su vertikalni zidovi, gde su mogle stojati statue i dekorativni elementi. Napravljeni su novi modeli: kruni rezervoar, koji sadri vertikalni element koji pridrava manji rezervoar, u kome je voda izbijala i pod pritiskom se slivala ispod. Veoma popularni i spektakularni su i polukruni modeli, kod kojih je rezervoar polukruan, zatvoren ili otvoren, kruni ili eliptini, koji moe sadrati niz kaskadnih koncentrinih stepenika kroz koje voda silazi nanie kaskadno (stvara vodopad). U citatima iz tog vremena, oni su imali i nekoliko modela fontana, u obliku lica, koje su ugraene u zid. Vei broj fontana je bio za privatnu upotrebu. Velika dostupnost vode je omoguavala distribuciju vode u privatnim vilama i kuama, u kojima su fontane stajale u dvoritu i koriene se za snabdevanje vodom okolnih zgrada.

3. Stare Rimske fontane

Rimljani, sa svojim irokim i sofisticiranim sistemom vodovoda koji su koristili za snabdevanje vodom za pie, za navodnjavanje i za potrebe Rimskih kupatila, unapredili su umetnost i tehnologiju dizajniranja fontane. Rimski inenjeri koristili su olovne cevi umesto cevi od bronze. Brojnim iskopavanjima u Pompeji, otkriven je grad kakav je nekada bio kada ga je unitio Momunt Vesuxius 79. godine pre nove ere, i tom prilikom otkrivene su slobodno stojee fontane i kotlii koji su bili postavljeni u razmacima du gradskih ulica, koje su se snabdevale vodom olovnim cevima

koje su bile ukopane ispod ulice.

Slika 1.: Rimska ulia esma(fontana), u Pompeji (1. vek nove ere)

Iskopine u Pompeji, su takoe pokazale da su kue bogatih Rimljana esto imale malu fontanu u atrijumu ili unutranjem dvoritu, koje su se snabdevale vodom iz gradskog vodovoda i koja se je slivala u malu posudu ili bazen. Ceo Rim je bio ispunjen fontanama. Prema Julius Frontinus VI, rimskom konzulu, koji je nazvan akuaruma ili uvar vode u Rimu 98. godine p.n.e., Rim je imao devet akvadukta koji su snabdevali 39 monumentalnih fontana i 591 javni kotli, ne raunajui vodu koja je odlazila u carske kue, kupatila i vlasnicima privatnih vila. Svaka od glavnih fontana je povezana sa dva razliita akvadukta, u sluaju da je jedan zatvoren prilikom servisa (kvara). Rimljani su uspeli da vodu u fontanama uz pomo mlaznica izbace u vazduh, i to pomou pritiska koji se je stvarao kada voda dotie iz daleka i sa vie izvora vode i pritom stvara hidrauliku glavu ili silu. Ilustracije fontana u vrtovima koje izbacuju vodu nalaze se na zidnim slikama u Rimu iz 1. veka p.n.e., u vili Pompeje. Hadrijanovu vilu u Tivoliju karakterie veliki bazen sa mlaznicama vode. Plinije mlai opisao je banket salu jedne Rimske vile, gde fontana poinje da izbacuje vodu kada posetioci sede na mermernim seditima. Voda je tekla u bazen, i jelo se je na banketu sluilo tako to je plutalo u posudama u obliku broda. Jedna originalna Rimska fontana se moe jo uvek videti i danas. Fontana della Pinga je velika bronzana kupa u obliku iarke, iz 1. veka nove ere, u kojoj je voda izlazila na vrhu. Za razliku od mnogih spomenika iz doba starog rima, gde arheoloki ostaci i izvori omoguavaju njihovu identifikaciju, znanje o fontanama iz doba starog Rima moe se podeliti na tri tipa: 1. Podudaranje arheolokih nalaza i legenda iz tog vremena (Ludus Magnus, Lacus Iuturnae,

Meta Sudans, Nimphaeum Alehandri, Nimfeo della Licinii, Lacus Curtius i dr.); 2. Fontane poznate kroz legende ali ija lokacija nije poznata, ili nije pronaena; 3. Arheoloki nalazi kojima nije mogue pripisati bilo kakve legende, da bi se identifikovale. Zbog nedostatka znanja za druga dva tipa, u ovom radu su opisane samo fontane kod kojih se podudaraju arheoloka nalazita i legende koje ih opisuju.

4. Primeri starih Rimskih fontana

Najstariji stanovnici Rima, odnosno brojna plemena ratrkana na sedam mitskih breuljaka, doveli su vodu direktno iz Tibra. Oni su takoe koristili male jame ili bunare za skladitenje kinice, kao to je jedan pronaen u oblasti Cezarovog foruma, koji potie iz 6. veka pre nove ere, koji je prikazan na slici.

Slika.2. Bunar u oblasti Foruma.

Tokom republikanskog doba, Rimljani su iskoristili nekoliko postojeih podzemnih izvora u naseljenim mestima za izgradnju prvih fontana. Pominju se mnoga njihova imena Fons Lupercais, Fons Apollinars, Fons Pici, Fons Marcuri i drugi. Mnoge od ovih fontana se pominju po knjievnim izvorima, a u nekim sluajevima se takoe zna gde su se otprilike nalazile. Neke od njih su veoma velike, kao na primer Piscina Pablika, odnosno ''javni bazen'' u junom delu grada, koji je vie izgledao kao rezervoar a ne kao fontana. Do ranog carskog doba, odnosno 1. veka nove ere, je ve nestao, ali car Oktavijan Avgust je po njemu dao ime 12 okrugu tako da je dugo zapamen meu lokalnim stanovnitvom. Tokom republikanskog doba broj fontana je bio i dalje nedovoljan za podmirivanje potreba stanovnitva za vodom, naroito za one koji su iveli van podruja Foruma, a mnogi Rimljani su koristili vodu iz Tibra. Iz tih razloga nije bilo dozvoljeno da se grade kue u odreenoj udaljenosti od istonog dela reke, dok je zapadna strana bila uglavnom naseljena migrantima i stranim

trgovcima. Oblast koja je trebala da bude osloboena od privatnih kua obeleena je kamenjem. Na sledeoj slici se moe videti ostatak tog kamena.

Slika 3.: Ostatak kamena kome je bila ograniena oblast oko reke Tibar koja je morala biti slobodna.

Period bogatstva vodom poinje izgradnjom novih akvadukta, izmeu 1. veka pre nove ere i 3. veka nove ere, i to je period tokom kojeg se broj fontana u Rimu znatno poveao. Javne esme su postajale sve brojnije i brojnije, a jo vei je broj privatnih koje su ukraavale raskone palate visoke klase i imale su veoma moderne oblike. Danas je malo ostalo od fontana iz Republikanskog doba, a i ono to je ostalo jedva podsea na originalni oblik. Oni su stvorile samo legende.

4.1. Lacus Iuturnae

Fontana Juturna se nalazi u Rimskom Forumu. Fontana je bila jedna od najpoznatijih i najstraijih u gradu. Juturna je bila boginja i nimfa izvora i fontana, i zatitnica radnika iji je posao imao dodir sa vodom. Od nje je ostao samo jedan deo koji jedva podsea na nekadanji oblik. Fontana je verovatno bila glavni izvor svee vode za prve stanovnike na Palatinu, i to je ostalo sve dok nije izgraen prvi vodovod 312. godine p.n.e. Fontana se sastojala od kvadratnog bazena prekrivenog mermerom, sa kvadratnom platformom na ijem je sreditu stajala statua Dioskurija. Delovi reljefa fontane su sada u Antikvariumu Muzej sa nalazima iz oblasti rimskog Foruma. Ispred fontane stoji mermerni okrugli oltar. Fontana je veoma stara, a najstariji delovi su iz 164. g.p.n.e., i u vlasnitvu su Emilijusa Paulusa. Statua Dioskurija je verovatno napravljena po nalogu Emilijusa Paulusa. Delovi fontane su uniteni vatrom koja ja 14.

g.p.n.e. unitila veliki deo Foruma. Okrugli mermer ispred bazena je iz doba Augusta, koji je obnovljen nakon poara 14. g.p.n.e.. Mali oltar ispred je iz vremena Septimija Severa. Mermerna ploa koja sadri slike Tocka i Poluka (konjanika koji su pojili svoje konje na ovom izvoru) i njihovih roditelja Jupitera i Lede, kao i boginje Juturne se sada nalaze u Antikvariumu. Iza fontane stoji hram, takoe posveen boginji Juturni.

Slika 4.: Lacus Iuturnae

4.2. Lacus Curtivis

Nije mnogo ostalo ni od Lacius Curtivs izvora vode ili po nekima bazena za prikupljanje kinice koji se nalazio u oblasti Foruma. Mesto gde se nalazi je poslednji deo movare koja se nekada prostirala preko cele oblasti gde je sagraen Forum. Meutim, prema predanju nastala je u prolee 445. godine p.n.e. kada je grom napravio pukotinu u zemlji. Prema verskoj praksi, grom je smatran znakom negativnih dogaaja, tako da je u takvim sluajevima telo sastavljeno od deset verskih slubenika, koje se zove bidentales donosi odluku i sahranjuje jedan kamen, koji simbolino predstavlja grom. Ovom prilikom su rtvovane i ovce.

Slika 5.: Lacus Curtivis

Vie avanturistikih legenda govori o Lacius Curtius kao mestu koje je rupa bez dna proroanstvo je predvidelo da je ova rupa mogla da bude zatvorena samo bacenjem u nju samo ono to je najvrednije u Rimu, pa se 362. godine p.n.e. Marcus Curtius mladi kavalir sa oklopm i konjem se

bacio u rupu. Reljef koji obeleava mesto prikazuje ovu verziju prie.

Slika 6.:Reljef koji prikazuje Marcus Curtivus kako skae u rupu

Trea verzija je o poglavaru Marcus Curtius koji je upao u rupu.

4.3. Meta Sudans

Jedna od najpoznatijih fontana uoena je u Koloseumu i poznata je pod nazivom Meta Sudans. Podignuta je pored Koloseuma u drugoj polovini 1. veka pre nove ere. To je latinski izraz, koji potie od rei meta, koji oznaava bili kakav konusni oblik, i rei sudans, to znai znojenje. injenica je da je to opisno ime: meta oznaava bilo kakve konusne oblike koji su Etrurci stavljali na vrhu pogrebnih humki i koje su koriene u Rimskom cirkusu. Ona je oblikovana kao velika kupa, nalik stubovima koji su se koristili u cirkusu, sa nazivom Meta, koja je oznaavala krajeve trkake staze. Poznata je po tome to voda nije izbijala iz mlaznica, ve je filtrirana iznutra preko poroznog kamena, dajui ovoj fontani sjajni izgled, to je bila apsolutna novina u tom vremenu.

Slika 7.: Meta Sudans na svom prvobitnom mestu

Postojale su jo dve ovakve fontane: Seneka pominje jednu blizu Napulja, a druga stoji na

Rimskom gradu Cuicul. Nekoliko kovanica navodno pokazuje spomenik u Rimu, ali su tako mali da ne pokazuju previe detalja. Najbolji pokazatelj kako je izgledala ja predmet izmeu lavova. On prikazuje fontanu u kojoj voda izbija na vrhu, pa zatim talasa (ubori) du poroznog kamena. Na sunanom danu fontana je veoma lepo blistala.

Slika 8. Kvanica na kojoj je prikazan Meta Sudans

Meutim, kao i najvei deo Rimskog sveta Meta Sudans je nestao. Meta Sudans je pretrpela znaajne tete tokom srednjeg veka, to se vidi po ruevinama sa prvim pogledom na Koloseum. 1936. godine zbog pogoranih uslova i iz saobraajnih razloga, ona je definitivno uklonjena, a okrugla spomen ploa je postavljena na mestu gde je bila fontana.

Slika 9.: Meta Sudans danas

4.4. Ludus Magnus

Na suprotnoj strani od Koloseuma, obnovljeni ostaci male fontane se mogu videti u oblasti Ludus

Magnus, glavne kasarne gde su gladijatori iveli i trenirali. Car Domicijan (81 96. god. nove ere) imao je izgraen kompleks u neposrednoj blizini amfiteatra tako da se moglo doi iz kasarne podzemnim prolazom. U velikom dvoritu Ludus Magnusa bio je mali amfiteatar i etiri trougaone fontane u uglovima, od kojih se sada samo jedna vidi.

Slika 10.: Ludus Magnus

4.5. Nymphaeums fontane

Rimske fontane ukljuuju i takozvane nymphaeums fontane, izgraene sa osnovom u obliku malih peina ili sala, koje su na razliite naine ukraene statuama, mozaicima, freskama i vegetacijom. Njihova veliina moe da dostigne veliinu velikih javnih esama ili mogu da budu ak i vee. Veina njih je bila u privatnom vlasnitvu a neke od njih su bile i javne. Primer su impozantne ruevine nymphaeum Alehander Severus koje se nalaze u bati trga Vittoro Emanuele sada poznatiji kao Marejevi trofeji.

Slika 12.: Nymphaeum Alehander Severus

Meu originalnim ukrasima, od kojih ni jedan nije ostao na mestu, bile su dve mermerne figure sa orujem i oklopom preuzete kao trofej od varvarskih naroda sa kojim su se Rimljani borili. U kasnom 16. veku ove figure su preseljene na trgu Kapitol gde se nalaze i danas. Prema kasnijim studijama saznaje se da je Aleksandar Severus ove figure verovatno uzeo iz druge ve postojee ili izgraene fontane. Ruevine fontana su sada sklonite za make lutalice u Rimu.

Slika 13.: Figure u koje je Alehander Severus preuzeo posle borbe

U blizini je nymphaeum Licinii izgraen u 4. veku. Ono to je sada ostalo (postoji) je prvobitno formirana kupola u obliku sale, iji su zidovi najverovatnije bili pokriveni slikama i plemenitim mermerima dok su u centru jedna ili vie statua iz kojih izlazi voda, okruene cveem i biljkama. Ona je stajala u bati porodice Licini koja se prostirala na velikom prostoru. Ona je i dalje poznata pod svojim popularnim imenom Minervin hram, nakon to je iskopana statua boginje u blizini. Zanimljiva je i komplikovana pria o statui poznatoj kao Marforio, velike naslonjene bradate figure, za koju se veruje da je ukras drevne fontane u Rimskom forumu. 1588. godine je premetena na brdo Kapitol, sa namerom da se ponovo pretvori u fontanu, ali to se nikada nije dogodilo. Dokument iz iste godine navodi da je statua nosila natpis more u forumu, odakle i njegov nadimak, i stara teorija prema kojoj on predstavlja boanstvo mora, iako strunjaci sada veruju da se odnosila najverovatnije na reku Tibar.

Slika 14.: Morforio nakon rekonstrukcije

Stara tumaenja objanjavaju zato je njemu nedostajala desna ruka i zbog ega je kasnije statua obnovljena tako da on dri u desnoj ruci granatu. Statua i dalje stoji na brdu Kapitol, u dvoritu Pallazzo Nuovo koja pripada muzeju Kapitol. Marforio je nekada bio prilino popularan meu ljudima Rima, jer je pripadao grupi takozvanih radoznalih statua. Vekovima je statua leala u okolini Rimskog foruma, gde je predstavljena na crteima i mapama pre njenog premetanja nedaleko od Septimius Severus. Voda je izlazila iz izvora u obliku groteksnog lica, koga je isklesao Giacomo Della Porta (akomo dela Porta), izvanredni proizvoa klesar iz kraja 16. veka. Da bi se preselila fontana je morala biti rasklopljena pa zatim obnovljena, i to je sudbina mnogih manjih starih fontana u Rimu.

4.6. Della Pigna

Fontana della Pigna ili samo Pigna, to znai iarka, je nekadanja Rimska fontana koja sada krasi prostor u zidu naspram Vatikanske palate. Sastoji se od velike bronzane iarke, skoro 4 m visoke, gde na vrhu izlazi voda. Pigna je prvobitno stajala u blizini Panteona (Pantheon) pored hrama Isis. Tokom srednjeg veka premetena je u dvoritu stare bazilike Svetog Petra, gde je video i opisao Dante, a zatim je opet premetena 1608. godine na njenoj sadanjoj lokaciji, u dvoritu izmeu nove vatikanske palate i palate Belvedere. Dvorite gde sada stoji je prvobitno bio deo dvorita Belvedere. Danato Bramente ga je dizajnirao da bi povezao palatu pape Inokentija VIII sa Sikstinskom kapelom. Kada je umro Bramante, arhitekta Piro Ligorio zavrio je projekat i dodao zid kojim je zatvorio dvorite. Izgradnja vatikanske biblioteke podelila je dvorite Belvedere u dve oblasti. Gornji deo dvorita dobija ime po fontani Pinga.

Slka 15.: Fontana della Pigna

Bronzani paunovi na obe strane fontane su kopije onih koji ukraavaju grob cara Hadrijana. Originalni paunovi se sada nalaze u novom muzeju.

Zakljuak

Rim je zemlja koja je veoma bogata vodom. To bogatstvo vodom potie od samog zemljista na kome je grad sagraen. Rimljani su od davnih vremena posveivali panju vodi, oni su prvi izgradili veliki broj akvaduka, kupatila, banja. Takoe su gradili i veliki broj fontana i javne esme koje su u prvo vreme koristili za obezbeenje vode za pie, ali su kasnije dobijale drugu funkciju, dekorativnu na javnom prostoru. Ali postojale su i one koje su bile u privatnim vilama, i koje su prikazivale mo neke porodice. Iz doba starog Rima je ostao veoma mali broj fontana, ali retko koja se sada nalazi na svom prvobitnom mestu, i izgleda kao je nekada izgledala. Veina njih je rekonstruisana i promenjena im je lokacija. Podatke o fontanama iz doba starog Rima dobijamo iz arheolokih nalaza i legendi iz tog vremena. Fontane su bile uglavnom posveene boginjama ili nimfama, nekim vladarima ili dogaajima. Za svaku fontanu iz starog doba imamo vie izvora o njenom nastanku i simbolici. Jedina fontana koja se jo uvek moe videti, skoro u istom obliku kako je izgledala ranije je fontana

della Pigna, ili iarka, koja stoji u blizini Vatikanske palate.