STRUKTURA NAUNOG ZNANJA

injenice, zakoni i teorije

1

4.1. Naune injenice

Meu osnovne funkcije nauke spadaju objanjavanje znanih i izvesnih i predvianje neizvesnih i novih, do tada nepoznatih injenica. Naune teorije koje se odnose na istu oblast stvarnosti uporeuju se prema uspenosti objanjavanja i predvianja injenica u toj oblasti stvarnosti.

Izraz "injenica" se upotrebljava dvojako: da oznai sintetiki iskaz kojim se tvrdi neko stvarno stanje stvari (postojanje objekta, svojstva, odnosa, pojave, stanja i sl.) da oznai samo to stanje stvari
injenice se dele na: a) sirove (brutalne) Trava je zelena b) institucionalne Fisher je u meu pobedio Spaskog. (Vae samo uz uslov postojanja nekih (ovde: ahovskog takmienja) institucija i pravila) c) zdravorazumske (izraene su iskazima prirodnog govornog jezika, a smisao takvih iskaza shvatljiv je svim osobama koje razumeju taj jezik i kontekst u kojem su izreeni) d) naune (izraene su iskazima odgovarajueg naunog jezika specifikovane terminologije, a njihov smisao je shvatljiv u kontekstu 2 odgovarajue naune teorije)

4.1. Naune injenice

injenice se, takoe, dele na: empirijske (iskustvene) i teorijske.

1. Empirijska injenica je sintetiki iskaz o konkretnom objektivnom dogaaju, procesu, objektu, stanju, odnosu i dr. koje ljudi mogu opaziti i koje se tumae u sistemu preteno iskustvenih pojmova (pri uslovu da im ula normalno
funkcioniu i da je iskljueno delovanje takvih inilaca kao to su afektivna stanja, predrasude i drugo). Iako takvi dogaaji, objekti, procesi, stanja, mogu da postoje nezavisno od oveka, on ih ne saznaje onakvim kakvi su oni "po sebi", nego ih saznaje unekoliko preobraene svojim ulnim i saznajnim procesima.

Teorijske injenice su takvi elementi znanja koji se tumae u nekom sistemu preteno teorijskih izraza, odnosno pojmova.
3

4.1. Naune injenice

Teorijske od empirijskih injenica nije mogue otro razgraniiti, pa je bolje govoriti o preteno empirijskim i preteno teorijskim injenicama Nema iskustvene injenice koja bi bila iskljuivo rezultat opaanja: svaka injenica ukljuuje odreena teorijska znanja injenice nisu, kako se nekad smatralo, nesporne i nisu potpuno neutralna osnova u odnosu na koju se proveravaju i ocenjuju naune teorije injenice su pojmovne naravi i neizbeno su "optereene" teorijskim sadrajem.
Primer: Posmatrajui poveanje udaljenosti sunevog diska od linije horizonta jedan posmatra, u skladu sa usvojenom geocentrinom koncepcijom, u tom prizoru vidi kruenje Sunca oko Zemlje, dok u tom istom prizoru drugi posmatra, u skladu sa heliocentrinom koncepcijom, vidi rotiranje planete Zemlje. Ljudi koji posmatraju isti vizuelni prizor imaju razliitu pojmovnu organizaciju vizuelnog polja zavisno od prihvaenog teorijskog stanovita.
4

4.2. Nauni zakoni

Naunim zakonom se naziva sintetiki, nomoloki univerzalan, teorijski zasnovan i istinit iskaz koji se odnosi na neku prirodno postojeu pravilnost u odreenoj oblasti stvarnosti.
Osnovne funkcije naunih zakona su: 1. da saima mnoge iskustvene injenice 2. da omoguava davanje naunih objanjenja 3. da omoguava nauna predvianja
Vrste naunih zakona izraavaju postojan odnos izmeu pojava:

a) uzroni i razvojni zakoni (izraavaju nepromenljivi poredak u zavisnosti izmeu dogaaja ili svojstava) b) statistiki zakoni (izraavaju nepromenljive statistike odnose (ili odnose verovatnoe)) c) zakoni koji izraavaju postojanje odnosa funkcionalne zavisnosti (u matematikom znaenju rei funkcija i nekim drugim vrstama naunih zakona)

4.2. Nauni zakoni

a1) Uzroni zakoni govore o takvom odnosu izmeu pojava u kojem jedna pojava predstavlja nuni, dovoljni i aktivni (delatni) uslov druge pojave. U tom se sluaju prva pojava naziva uzrokom, a druga efektom ili posledicom.
Primeri: Kadgod varnica proe kroz meavinu kiseonika i vodonika, gasovi iezavaju i nastaje voda.

a2) Razvojni zakoni ne izraavaju dovoljne uslove iako mogu izraavati nune uslove. Razvojni zakoni imaju opti oblik: "Ako X ima osobinu P u trenutku t1, onda X ima osobinu Q u trenutku t2 koji je kasniji od trenutka t1".
Primer: "Formiranje plua u ljudskom embrionu nikada ne prethodi formiranju krvotoka.

b) Statistiki zakoni izraavaju nepromenljive odnose verovatnoe meu dogaajima ili svojstvima, odnosno globalnu pravilnost u iregularnim pojavama posmatranim u nizu. Takve pravilnosti imaju oblik "Verovatnoa da kada A onda B jednaka je p".
Primer: Statistika verovatnoa da e se atom radona raspasti tokom perioda od 3,82 dana je 0,5.

c)

Zakoni funkcionalne zavisnosti se dele: zakoni koji tvrde uzajamnu zavisnost izmeu promenljivih, tako da promena jedne promenljive biva praena promenama drugih promenljivih zakoni koji govore kako promena jedne veliine u nekoj jedinici vremena utie na neke druge veliine (takozvani "dinamiki zakoni")

Primer: Njutnov zakon gravitacije

Primer: Galilejev zakon slobodnog pada

4.3. Naune teorije i modeli

Nauna teorija je osnovna jedinica naunog znanja Pod sistemom naunog znanja podrazumeva se ureen, povezan, revizibilan skup naunih teorija, naunih zakona i naunih injenica koji se zasniva na odreenim principima.
Izraz teorija se upotrebljava sa razliitim znaenjima: neko gledite (retko) neka koncepcija (ponekad) jedna ili vie hipoteza (ee) jedinstveni sistem zakona i hipoteza sa objanjavalakom moi, itd. (najee)

Teorija je ureeni skup zakljuaka (iji svi elementi stoje u eksplicitno utvrenim relacijama), koji se obino sastoji iz jedne ili vie teza i iz argumentacije, kojom se te teze potvruju. 7

4.3.1. O strukturi naune teorije

Teorije nisu samo sredstvo i cilj nauke, ali su i same predmet prouavanja. U prvoj polovini XX veka prouavanje teorija bilo je prevashodno usredsreeno na strukturu teorije, a tek se poetkom ezdesetih godina poela da pridaje panja nastanku i razvoju teorija. Najprihvaenije gledite (Karnap, Frank, Hempel i dr) dri da je teorija sastavljena od: hipoteza teorije (skup iskaza koji sadri aksiome i teoreme (logike posledice dedukovane iz aksioma)) renika za hipoteze (iskazi koji povezuju aksiome sa teoremama) modela
8

4.3.2.1. Hipoteze
Hipoteze su teorijske tvrdnje o odnosima izmeu odreenih entiteta.
One se sastoje iz dve ravni : aksioma (postulata, primitivnih iskaza, neizvodivih i empirijski neproverljivih) iz kojih se pomou logikih operacija izvode logike posledice teoreme (derivatni, iskustveno proverljivi iskazi)
Primer: Izrazi ove dve ravni jasno se razlikuju: - kvark, spin, gen, super ego pripadaju teorijskom jeziku - pritisak, boja, toplota pripadaju empirijskom jeziku

Kada bi se svi lanovi skupa iskaza koji sainjavaju teoriju izvodili jedni iz drugih zapalo bi se u circulus vitiosus ili u regresus ad infinitum.
9

4.3.2.2. Renici
U empirijskim naukama hipoteze i teorijski izrazi (npr. elektron, gen, inteligencija i sl.) moraju budu povezani sa iskustvenom osnovom (iz koje crpe svoje znaenje) To povezivanje vri se preko pravila korespondencije ili koordinativnih definicija. Empirijski jezik je potpuno razumljiv, dok su teorijski izrazi su razumljivi samo delimino i to pomou: aksioma pravila korespondencije operacionalnih definicija
10

4.3.2.3. Modeli
Model olakava semantiko tumaenje teorijskih izraza i razumevanje teorije. Model je svaka pojava koja je po definiciji slina prouavanoj pojavi, a dva sistema su strukturalno slina jedan drugom ako i samo ako izmeu njih postoji odnos izomorfizma (istooblija).

Izomorfizam je slinost izmeu objekta i modela, koji podrazumeva dva zahteva:

1. postojanje korespondencije jedan prema jedan izmeu elemenata modela i elemenata onoga iji je to model 2. odravanje neke relacije (ako model radi na isti nain kao original potpunost izomorfizma)
11

4.3.2.3. Klasifikacija modela

1)materijalni (stvarni sistemi kao primer za teorijskog principa) 2)teorijski: a) idealni modeli (koji referiraju na idealizovane entitete i predstavljaju deo hipoteza neke teorije)
ikoniki (npr. brava-i-klju enzima u fiziologiji) simboliki (npr. demokratsko drutvo u politikim naukama)

b) modeli interpretacije (neke teorije)

konceptualni (interpretacije apstraktne teorije posredstvom pojmova koji pripadaju nekoj neapstraktnoj teoriji (npr. Aritmetika interpretacija teorije grupa)) injeniki (nastaju kada nekom apstraktnom sistemu biva data neka neformalna interpretacija (npr. fizika interpretacija euklidovske geometrije)) meoviti (ukljuuju i injenike i konceptualne interpretacije 12 (npr. opta teorija automata))

Primer dedukovanja zakona iz teorije

Dedukovanje Bojlovog zakona (kojim se tvrdi da je pri konstantnoj temperaturi pritisak gasa obrnuto srazmeran zapremini gasa) iz kinetike teorije gasova. U sastav teorije ulaze sledei iskazi: 1. Svi su gasovi sastavljeni od mnogi malih molekula koji su u stalnom neprekidnom brzom kretanju u pravim linijama. 2. Na normalnom pritisku ukupna zapremina molekula je vrlo mala u poreenju sa ukupnom zapreminom gasa. 3. Molekuli su sferini, elastini i glatki. 4. Pritisak koji gas vri je sila po jedinici povrine, koja potie od udara pojedinanih molekula o zid posude u kojoj se gas nalazi. 5. Dva gasa imaju istu temperaturu kada je srednja kinetika energija pojedinanih molekula ta dva gasa ista. 1. i 2. hipoteze teorije 3. model (pomou kojeg se ono to je nepoznato i nepodlono neposrednom posmatranju opie, interpretira i shvati posredstvom neeg to je ve poznato) 4. i 5. pravila korespondencije (povezuju teorijske izraze (npr. molekul) sa empirijskim opservacionim iskazima (npr. pritisak, 13 temperatura) i time omoguavaju da se iz teorijskih iskaza dedukuju, kao logike posledice, empirijski iskazi)

4.3.3. Funkcije naunih teorija

1/2

Teorija nije samo cilj nego i sredstvo nauke: ona nije samo sistem znanja, nego i kao sredstvo sticanja novih znanja, ali i na tome zasnovanog uspenog delanja. Osnovnim ciljevima nauke se smatraju: postizanje prihvatljivih objanjenja, razumevanje, predvianje i hotimino preobraavanje u skladu sa humanim potrebama, pojava koje nauka prouava, a te ciljeve nauka postie posredstvom teorija. a) FUNKCIJA SAIMANJA: ureenje, organizovanje, objedinjavanje i saimanje empirijskog materijala, eksperimentalno utvrenih injenica, iskustvenih generalizacija, naunih zakona i hipoteza u jedinstveni sistem. Takva sinteza omoguava: dedukovanje veoma velikog broj injenica i iskaza o optim pravilnostima iz malog broja osnovnih pojmova i iskaza objanjavanje naunih zakona, predvianje i sticanje novih znanja
14

4.3.3. Funkcije naunih teorija

2/2

b) FUNKCIJA INFORMISANJA: povezivanje poznatih naunih injenica i naunih zakona tako da se iz njih mogu zakljuiti nova znanja i stei nove informacije o prouavanom podruju. Iz zakona povezanih teorijom se mogu dedukovati ne samo ve poznate, nego i nove, dotad nepoznate i nenasluivane, injenice i opte pravilnosti u oblasti stvarnosti na koju se teorija odnosi. c) FUNKCIJA OBJANJENJA: dugo je bila potisnuta pred funkcijama opisivanja i predvianja, ali je sredinom prolog veka postala kljunom d) RAZUMEVALAKA FUNKCIJA: (bliska objanjavalakoj funkciji) izrasta na oekivanju da se omogui razumevanje onih fenomena koje data teorija prouava. e) PREDVIAKA FUNKCIJA: treba da omogui usmeravanju ovekove prakse u nekoj oblasti preko predvianja novih injenica. (Znanje je predvianje Kont) f) INSTRUMENTALNO-PREOBRAAJNA FUNKCIJA: usmeravanje i razvijanje ovekove prakse i omoguavanje ovekovog uspenog 15 preobraavanja prirodne i drutvene sredine

4.3.4. O nekim vrstama naunih teorija

Ima nekoliko kriterijuma za razvrstavanje teorija, te nekoliko razliitih podela teorija. Ajzenk razlikuje snane i slabe teorije u nauci. Kod slabih teorija:
a) b) c) d) e) f)

1/3

raspoloiv je mali broj opservacija mali je broj univerzalno ustanovljenih kvantitativnih ili ak kvalitativnih zakona nije jasno shvaena priroda prouavanih fenomena este su vrlo kompleksne matematike relacije ne omoguavaju se neposredna niti precizna predvianja nema meuzavisnosti raznih rezultata

Snane teorije su utemeljene na velikom, eksperimentalno dobro zasnovanom skupu pomonih pretpostavki, a rezultati novih eksperimenata se tumae skoro iskljuivo u svetlosti koju bacaju na hipoteze teorije. Slabe teorije nemaju takvu osnovu, a rezultati novih eksperimenata se tumae tako da podjednako pobijaju i hipoteze16 i pomone pretpostavke.

4.3.4. O nekim vrstama naunih teorija

Vrednost slabe teorije:

2/3

usmerava panju na one probleme ije je sistematsko prouavanje plodonosno generie predvianja koja doputaju eksperimentalna ili opservaciona istraivanja omoguava nastanak snanih teorija (slino Fajerabendovom razlikovanju inkonzistentnih i konzistentinih teorija)

Teko je pobiti snanu teoriju, a nemogue slabu. Kod snanih teorija uspena predvianja su opte mesto i ne pojaavaju valjanost teorije, ali propusti tanog predvienja mogu da razrue teoriju o kojoj je re. Kod slabih teorija je obrnuto: uspena predvianja, posebno ako su neverovatna na zdravorazumskoj osnovi, znaajna su za podravanje teorije, a neuspesi su odvie nejednoznani da bi bili uzeti suvie ozbiljno.Vrednost slabe teorije:
17

4.3.4. O nekim vrstama naunih teorija

3/3

Razlike izmeu snanih i slabih teorija: intrateorijska meuzavisnost u snanim teorijama je velika; razni postulati su meuzavisni (nemogue je promeniti deo bez velike promene ostatka), a u slabim teorijama ta meuzavisnost je mala Snane teorije su izgraene na podlozi velikog, eksperimentalno dobro utvrenog, skupa pomonih pretpostavki tako da rezultati novih eksperimenata bacaju svetlost na samu teoriju, odnosno na njene hipoteze, a ne na takav skup pretpostavki. Slabe teorije nemaju dobro zasnovane pomone pretpostavke, pa eventualno opovrgavanje u tom sluaju obuhvata samo teoriju, a ne i njene pomone pretpostavke, kao to je to sluaj kod jakih teorija. Informacije steene uspenim testovima snane teorije mahom redundantne, ali je neuspeh veoma informativan, dok za slabe teorije vai obrnuto.
18

4.3.5. Teorijska mnotvenost

Neki metodolozi smatraju da je teorijski pluralizam nuan uslov progresa u nauci, dok drugi dre da je to karakteristika rane faze razvoja nauke (protonauka), tj. njene nezrelosti. Nauni razvoj prolazi kroz etiri stupnja: 1. prenaunu filozofsku spekulaciju 2. empirijsku eksploraciju 3. usavravanje metoda za kontrolisanu opservaciju i kvantifikaciju 4. teorijsku formalizaciju i unifikaciju (zrela nauka) Postoje dva vida teorijske mnotvenosti: a) simultani pluralizam komplementarnost istovremeno postojanje i vaenje veeg broja teorija o nekoj oblasti stvarnosti (zrelije nauke) b) sekvencijalni pluralizam suparnitvo nekoliko teorija slede jedna drugu tokom vremena (nezrele nauke)
Ipak, krajnje je nejasno da li uopte u istoriji nauke moe da se nae primer zrele nauke, budui da nije izvesno da li postoji metodoloki kontinuitet u razvoju odreene nauke (Laudan)
19

4.3.5.1 O prevazilaenju teorijske mnotvenosti

Ima miljenja da je komplementarnost teorija izraz stagnacije nauke, ali i miljenja da je to trenutna slabost, odnosno put ka napretku nauke, kada se oekuje da nastupi teorijski monizam Proliferacija teorija je neophodna; ona bi trebalo da obezbedi mali broj teorija sa velikom teorijskom moi. ta je nauka zrelija, tipino manji broj teorija postie paradigmatski status. Tradicionalno gledite dri da je postojanje velikog broja teorija indikator naeg neznanja. Veliki je problem to to nema adekvatne teorije o napredovanju nauke. Koncepcije o naunom progresu glase: 1. sve teorije su tentativne i prolazne 2. nauka usvaja najbolju teoriju kao korektno objanjenje opservacija u datom domenu 3. nauka napreduje razvijanjem sukcesivno sve boljih teorija Kljuno je ocenjivanje teorija ono ukljuuje i metod i skup kriterijuma: podrobnu analizu svake teorije sueljavanje jedne teorije sa drugom Pri tom je glavni cilj identifikovanje alternative koja najvie obeava, 20 a ne eliminacija alternativa.

4.3.5.1 O prevazilaenju teorijske mnotvenosti

Poto napredovanje nauke zahteva proizvoenje bolje teorije, sledi da je pluralizam nuan i poeljan. Poeljnost monizma sastoji se poeljnosti obuhvatne i unifikujue teorije. Proliferacija je i nuna i poeljna jer vodi malom broju teorija koje imaju potencijal da se razviju u visoko eksplanativne teorije velike obuhvatnosti i dubine, kadre za povezano objanjavanje cele discipline, a te teorije su komplementarne. Poto nema jedne jedine paradigme koja bi pokrivala celu disciplinu, jedini nain da nezrela nauka pokrije celokupnu oblast svoje discipline je da se koristi nekom paradigmom koja odgovara datom delu ukupnog terena mini-teorije. One koje pokrivaju isto podruje su suparnike, a one koje otkrivaju podruja koja se ne preklapaju su komplementarne. Izlaz iz sadanjeg haosa fragmentizacije mogu je preko tri strategije: 1. generisanje velikog broja empirijskih zakona 2. razjanjenje epistemolokih osnova za razne vrste teorija 3. razvoj mini-teorija umesto velike teorije
21