Autor: Dipl.gr.in.

Franz Bergmair1

NOVI PRISTUP IZGRADNJI TEMELJA ZA MOSTOVE PREKO DUNAVA

Kratki pregled: Momentalno ALPINE gradi dva velika mosta preko Dunava, jedan u Traismauer-u u Austriji a drugi u Bekoj u Srbiji u sklopu autoputa koji je u toku izgradnje.Opta geotehnika situacija oba mosta moe da se poredi zato to je osnova za temelje konsolidovani sloj tercijalne gline. Kod mosta Traismauer novi pristup izgradnji se sastoji od veoma ekonomine tehnologije izgradnje glavnih stubova, koji se izvode po prvi put od strane ALPINE i mogu se nazvati plovei betonski temelji. Na gradilitu Beka umesto uobiajeno upotrebljivanih raster ipova kao konano i najadekvatnije o reenje odabrani su sanduasti temelji od buenih ipova u kombinaciji sa dodatnim buenim ipovima manjeg prenika. Kljune rei: plovei betonski temelj, sistem sanduastog temelja od buenih ipova/ bueni ipovi manjeg
prenika.

1. UVOD
U prethodnih par godina vlade u nekim Evropskim zemljama su posvetile posebnu panju unapredjivanju infrastrukturne mree. Pravilno izgradjena infrastruktura je osnova za budui ekonomski razvoj zemalja gde postoji veliki potencijal za ekonomski rast. Takodje oko Bea se javlja velika potreba za poboljanjem autoputne mree kako bi se obezbedila efektivna transportna veza izmedju zapadnih centralnih i istono Evropskih zemalja. Iz tog razloga autoput koji okruuje Be je skoro zavren. Kljuna raskrsnica za zavretak ovog prstena je bio prelaz preko Dunava kod Traismauer-a. Na isti nain most kod Beke je kljuni projekat i najbitniji most izmedju Budimpete i Beograda na autoputu E-75 i prelaz internacionalnog koridora 10 sa koridorom 7 (Dunavski koridor za brodove). Trei veliki most preko Dunava koji se gradi od strane FCC (Majka kompanija Alpine Bau) je kombinovani elezniko putniki most koji povezuje Rumuniju i Bugarsku kod Vidin-a i Kalafat-a. Na ova tri velika projekta FCC i Alpine su dobili ansu da pokau i dokau svoje sposobnosti u projektovanju i izgradnji zahtevnih projekata. Na sva tri projekta radovi na temeljima u procesu izgradnje su bili ti koji su najzahtevniji. Tokom godine dubina Dunava i snaga renog toka znatno varira tako da u tehnologiji izgradnje sve oscilacije moraju da se uzmu u obzir. Glavni parametri za projektovanje temelja renih stubova bi trebalo da uzmu u obzir, pored varirajue kote vodostaja, udar od broda i seizmiki uticaj.

Dipl.Ing.Franz Bergmair, Alpine Bau Austria A-1230 Vienna, Oberlaaer Strasse, +43161079303, Department Director for major bridges, franz.bergmair@alpine.at

1 of 16

Slika 1. Most Beka (levo) i Traismauer most (desno) u toku izgradnje

2. TRAISMAUER MOST U AUSTRIJI 2.1 Opti opis

Most Traismauer se nalazi pored mesta Traismauer u Austriji. Most je projektovan kao most blizanac sa etiri trake koji spaja autoput S5 od Bea do Krems-a i S33 od Krems-a do St. Poelten-a. Ukupna duina mosta je 1130m. Konstrukcija se sastoji iz tri dela: - Prilazna konstrukcija sa severne strane se sastoji od 13 raspona sa ukupnom duinom 446m. Gornji stroj ovog dela mosta je uglavnom izgradjen pomou pokretne skele kao najekonominiji nain izgradnje vierasponskih dugih betonskih mostova. Popreni presek je u obliku T nosaa sa konstantnom visinom. - Glavna konstrukcija mosta, prelaz preko reke, se sastoji od 3 raspona, duine 100m + 156m + 100m sa ukupnom duinom od 356m. Gornji stroj ovog dela mosta je izgradjen slobodnim konzolnim postupkom. Popreni presek sanduastog nosaa je pravougaonog oblika varirajue visine. - Prilazna konstrukcija sa june strane se sastoji od 10 raspona sa ukupnom duinom od 321m. Gornji stroj ovog dela mosta je izgradjen pomou iste tehnologije kao i na severnoj strani mosta.

Slika 2.Glavna konstrukcija mosta, poduni i popreni presek - Traismauer

2.2 Izvodjaeva optimizacija u projektovanju i izgradnji

Za projektovanje i izgradnju Traismauer mosta Izvodja je optimizirao tenderska reenja u pogledu znatnog skraenja roka izgradnje. Ubaene izmene se sastoje od: - Optimizacije prilaznih konstrukcija od poprenog preseka sanduastog nosaa do duplog poprenog preseka T nosaa. - Optimizacija tehnologije izgradnje glavnih stubova od poznatog sistema postavljanja prefabrikovanih tekih elemenata do reenja ploveih betonskih temelja. Geotehniki parametri mosta pokazuju gornji sloj ljunka/peska koji je oko 10m. Ispod toga nalazi se konsolidovani sloj tercijalne gline. Ovaj sloj ima odlinu nosivost za temelje od buenih ipova. 2 of 16

Slika 3. Geotehniki profil

2.3 Temelj glavnih stubova izradjen korienjem reenje ploveih betonskih temelja
Kako bi se optimizirao rok izgradnje temelja Inenjeri ALPINA su razvili novi pristup izgradnji koji se sastoji od postavljanja praznog betonskog sanduka na mesto temelja stuba. Prvo donji segment betonskog sanduka je izveden na bari.

Slika 4.Reenje plovei betonski temelj opta ema

Sliak 5. plovei betonski temelj, prvi segment na bari (slika)

Nakon toga prvi segment je obeen na elinu konstrukciju izmedju dve plovee bare i svaki sledei segment je betoniran i sputen u korito reke pritom, vodei rauna o isplivavanju. Nakon dostizanja ukupne visine ploveeg betonskog temelja segment je prebaen na krajnju poziciju renog stuba.

Slika 6. plovei betonski temelj, ema faza izgradnje

3 of 16

Slika 7. Prvi stub u izgradnji, drugi plovei betonski temelj u pristanu

U sledeem koraku plovei betonski temelj je ispunjen nearmiranim betonom i buenje ipova za temelje moe da se izvodi.

Slika 8. Popreni presek, ema temelja stuba

Nakon zavretka temelja stuba, izgradnja istog i izgradnja gornjeg stroja je izvedena pomou slobodnog konzolnog postupka.

Slika 9. Izgradnja glave stuba

4 of 16

Slika 10. Izgradnja gornjeg stroja pomou slobodnog konzolnog postupaka

Optimizacija tehnologije izgradnje moe da se realizuje na prostoru gde nema starih gradjevina, ukoliko postoje mostovi u blizini oni moraju da se uzmu u obzir pri izgradnji novog mosta.

3. MOST KOD BEKE U SRBIJI 3.1 Opti opis

Most Beka se nalazi u blizini mesta Beka u Srbiji. Most je projektovan sa dve trake predstavljajui levu traku autoputa E-75, deonica izmedju Novog Sada, glavnog grada Srbije, provincije Vojvodine i Beograda glavnog grada Srbije. Most se gradi pored starog mosta, izgradjenog poetkom 1970, kao most blizanac tj. prati siluetu postojeeg mosta. Ukupna duina mosta je 2205m i predstavlja jedan od najduih mostova preko Dunava ikada izgradjen. Konstrukcija se sastoji iz tri dela: - Prilazna konstrukcija mosta od Novog Sada tj. konstrukcija na levoj obali se sastoji od 33 raspona, svaki raspon je dug 45m, to daje ukupnu duinu od 1485m. Gornji stroj ovog dela mosta je uglavnom izgradjen pomou pokretne skele kao najekonominiji nain izgradnje vierasponskih dugih betonskih mostova. Popreni presek sanduastog nosaa je trapeznog oblika konstantne visine. Glavna konstrukcija mosta, koja prelazi preko Dunava, se sastoji od 5 raspona, duine 60m + 105m + 210m + 105m + 60m, sa ukupnom duinom od 540m. Gornji stroj ovog dela mosta se gradi pomou slobodnog konzolnog postupka za raspone oslonjene na centralne stubove a progresivni konzolni postupak za krajnje raspone. Popreni presek sanduastog nosaa je pravougaonog oblika promenjive visine. Prilazna konstrukcija od Beograda tj. konstrukcija na desnoj obali se sastoji od 4 raspona, svaki raspon je dug 45m to daje ukupnu duinu od 180m. Gornji stroj ovog dela mosta se gradi pomou klasine skele do 40m u visinu koristei privremene stubove kao oslonce i viekratnu upotrebljivu elinu skelu. Popreni presek sanduastog nosaa je trapeznog oblika konstantne visine, kao kod prilazne konstrukcije od Novog Sada.

5 of 16

Slika 11.Prilazna konstrukcija od Novog Sada, Glavna konstrukcija mosta i prilzna konstrukcija od Beograda

3.2 Izazovi tokom projektovanja i izvodjenja

Tokom projektovanja i izgradnje novog mosta kod Beke Izvodja je naiao na nekoliko izazova koji su znatno uticali na reenja prvobitna predvidjena tenderskom dokumentacijom, odnosno: - Izmenjene geotehnike parametre koji su rezultirali malim trenjem po omotau od onog predvidjenog tenderskom dokumentacijom - Odredjen je veoma nizak preostali tangecionalni otpor posebno na padini na desnoj obali to pokazuje visok rizik od klizita. - Stari most je zateen u loem stanju ukljuujui i neodgovarajuu nosivost pri udaru od broda ili zemljotresa - Izmenjeni hidrauliki parameti koji rezultiraju u oiglednom podlokavanju usled hidrauline (rene) erozije. Sve nepredvidjene situacije su uzete u obzir kao kljuni parametri za izradu glavnog projekta novog mosta kod Beke. Izmenjeni geotehniki parameti su dobijeni nakon detaljnog geotehnikog istraivanja koja obuhvataju dodatni kon penetracioni testovi (CPT), buotine, standardni penetracioni testovi (SPT) i probna optereenja ipova. 6 of 16

Slika12. Izmenjeni geotehniki parametri i duine ipova prilazne konstrukcije mosta sa novosadske strane

Da bi se dobio opti pregled seizmike situacije i situacije klizita, Alpine je angaovala intrenacionalne strunjake za interpretaciju rezultata istraivanja putem satelita. Dobijene su satelitske slike i prvi nagovetaji pokazuju da je podruje oko mosta kod Beke preseeno seizmikim rasedom i primeeno je mogue klizite u zoni mosta. Detaljna geotehnika istraivanja koja se sastoje od probnih ipova, istranih okana i laboratoriskih ispitivanja u potencijalnoj zoni klizita potvrdjuju rizik od klizita koji je ve naveden satelitskim istraivanjima.

Slika 13. Seizmika hazard mapa Balkanskih zemalja

Slika14. Satelitska snimak podruja kod Beke

Korito reke je ispitano ultrazvunim merenjem koje je ukazalo na nestabilno erozvno korito reke ali nije ukazalo na nedefinisane predmete koji bi mogli sutinski omesti radove na temeljima glavnih stubova 41, 42 i 43.

Slika 15. Ultrazvuna merenja

7 of 16

Slika 16. Vodostaj 2008 i 2009

Slika 17. Ultrazvuna analiza erozije status septembar 2008 (gornja) i septembar 2009 (donja)

8 of 16

Sva detaljna istraivanja su izvedena u saradnji sa lokalnim i internacionalnim strunjacima iz relevantnih oblasti a dobijeni rezultati potvrdjuju jedni druge.

3.3 Sanduasti temelji

Uzimajui u obzir gore navedene parametre za glavni projekat projektanati, strunjaci i kontrolori projekta su se medjusobno usaglasili da glavni sistem temelja mosta mora da se odabere na osnovu gore navedenih faktora. Sistem raster ipova predvidjen u tenderskoj dokumentaciji i u izvodjaevom idejnom projektu vie nije bio adekvatan uzimajui u obzir znatno izmenjene okolnosti. Kao rezultat toga odabran je sistem koji bi trebo da umanji sleganje starog mosta na minimum, to stvara zatvoreni zid da ne bi dolo do erozije renog dna ak i u izuzetnim hidraulikim uslovima a to je ak dovoljno ukrueno i u sluaju udara od broda i zemljotresa. Svi ovi zahtevi mogu da se ispune koristei takozvani sistem temelj u obliku sanduka koji se satoji od 50 ipova, 25m duine, 1.2m prenika i 30cm od jednog do drugog ipa. Dodatno su izvedeni bueni ipovi manjeg prenika izmedju spoljnih ipova u sanduku kako bi se dobio efekat zatvorenog sanduka. Ovim sistemom uticaj od nostivosti temelja je prebaen u podnoje ipova i dobijena je nosivost cele povrine ipova unutar sanduastih temelja.

Slika 18.Poredjenje sistema temelja, raster ipovi (levo) i sanduasti (desno)

Upotrebljena tehnologija izvodjenja glavnih stubova se sastoji od izvodjenja priboja (ostrva) od talpi koji obuhvata i sam sanduasti temelj renog stuba kao i logistini deo za postavljanje toranjske dizalice, betonske pumpe i prostora za privremeno odlaganje oplate i armature. Faze izgradnje od 1 do 3 za izgradnju priboja (ostrva) od talpi: Iskop renog korita u cilju otkrivanja nepoznatih predmeta Izrada podvodnog zagata, koji se sastoji od ljunka 30/80, sa kote 62 na 68 Pobijanje talpi u ljunak koristei ram kao vodjicu protiv poplava i naleta leda, itd.

9 of 16

Slika 19.Faze izgradnje od 1 do 3 temelja glavnog stuba

Pri izgradnji rama od talpi moralo se voditi rauna da se ove vane i vremenski zahtevne faze izgradnje ne prekidaju neoekivanim visokim vodostajom (poplavama) ili nanosima leda. Dodatno pobijanje talpi se trebalo izvesti sa veoma malom tolerancijom od nekoliko centimetara kako bi se dobio nepropusni temelj priboja (ostrva) odnosno suva radna povrina (gradilite) na reci. Razlika u visini vodostaja sa spoljne strane priboja i maksimalna dubina gradilita nakon betoniranja podvodnog betona moe biti do 11m. Prema tome izradjen je specijalni ram, koji slui kao vodjica, za pobijanje talpi i privremeno je fiksiran na Dunavu tano na poziciji gde su pobijeni privremeni elini ipovi. Koristio se sledei detaljni proces izgradnje: Istovar privremenog rama, koji slui kao vodjica, na baru za pozicioniranje a na tano predvidjeno mesto kod renog stuba Pobijanje privremenih i viekratno upotrebljivih elinih ipova za fiksiranje rama u reci Izvlaenje bare za transport Pobijanje talpi u koritu reke Izvlaenje rama Krajnje ukruenje priboja

10 of 16

Slika 20. Faze izgradnje ostrva od talpi

Slika 21. Izvlaenje rama

Slika 22. Zavreno ostrvo od talpi

Faze izgradnje od 4 do 9 za izgradnju ostrva od talpi: Nasipanje priboja (ostrva) do kote 76 Pobijanje 4 ipa koji slue kao temelj za toranjsku dizalicu Izrada temelja od ipova, prenika 1.2m, za glavne stubove, buenje do kote 40 Izrada dodatnih buenih ipova manjeg prenika kako bi se zatvorio sanduasti temelj u peskovitom podtlu Izrada temelja u priboju (ostrvu) i betoniranje podvodnog betona uz pomo ronilaca Krajcovanje ipova i izgradnja naglavnice

11 of 16

Slika 23. Faze izgradnje temelja glavnog stuba od 4 do 9

Sliak 24.Pobijanje ipova

Slika 25. Pobijanje ipova - i radovi na ipovima manjeg prenika

Pristup gradilitu na reci do glavnih stubova je obezbedjen pomou pontonskih mostova kako bi se obezbedila dostava miksera sa betonom. Varirajui vodostaj reke je prouzrokovao podizanje i sputanje pontonskih mostova. Prema tome pokretni mostovi su postavljeni izmedju stubova oslonaca i pontonskih mostova garantujui konstantno korienje ovih plutajuih pristupa ka glavnim stubovima.

Slika 26. Organizacija gradilita glavnog mosta

12 of 16

Slika 27. Pontonski pristupni mostovi i montirana toranjska dizalica

3.4 Stabilizacija klizita na desnoj obali

Kao to su satelitski snimci pokazali i detaljna geotehnika istraivanja potvrdila desna obala Dunava na lokaciji kod novog mosta kod Beke ima uveani rizik od klizita. Kako bismo doli do adekvatnog projektantskog reenja a pritom obezbedili, kako novi tako i stari most, od klizita Izvodja je morao iznova da razvije adekvatno reenje uzimajui u obzir nova saznanja podtla dobijena detaljnim istraivanjem tla nakon poetka ugovora. Projektantsko reenje desne obale koje je predvidjeno u tenderskoj dokumentaciji i Izvodjaevom idejnom projektu se moralo izmeniti iz razloga to su strunjaci doli do saznanja da stara stabilizacija nema zahtevanu potpornu nostivost. Prema tome moralo se preduzeti dodatno projektovanje. Nakon opsenih konsultacija medju projektantima, strunjacima i kontrolorima projekta izradjena je adekvatna dodatna konstrukcija. Konane usaglaene zatitne mere klizita sastoje se od: Postojee stare potporne konstrukcije sa primarnim efektom odvodnjavanja na padini i zadravanje tla kao sekundarnim efektom (slika 31. (1)). Armirana zemlja u donjem delu padine je postavljena kao prva dodatna mera stabilizacije (2) Produeni ipovi u osi stuba koji prolaze kroz povrinu klizita (3) 65 ipova, duine 27m i 1.2m prenika, rasporedjeni u po dve grupe od 24 ipa i 41ip (4)

Slika 28.Opta geotehnika situacija desne obale

13 of 16

Slika 29. Prostorna mapa postojee stabilizacione konstrukcije sa istranim oknima

Slika 30. Slika klizne povrine iz istranog okna

14 of 16

Slika 31. Opti pregled preseka dodatne potporne konstrukcije, stubovi 47-48-49

3.5 Opte primedbe na proces realizacije projekta (ugovor o projektovanju i izvodjenju)

Nakon uklanjanja projektila u julu 2008. god. i nakon to su sva detaljna ispitivanja tla i projekat izvodjenja postali dostupni, radovi na pobijanju ipova prilazne konstrukcije od Novog Sada, dugake 1.5km, mogli su zapoeti. Uprkos injenici da su kompletna hidraulika istraivanja bila dostupna u aprilu 2009.god. radovi na reci su zapoeti na osnovu nacrta projekta u decembru 2008.god. Usled uveanja koliina materijala za zatitu od erozije dna svi radovi za priboj (ostrvo) od talpi su zavreni u avgustu 2009.god., uprkos najviem vodostaju u poslednjih 10 godina u julu 2009. Na klizitu na desnoj obali detaljna ispitivanja tla su izvedena buenjem probnog ipa i istranih okana. Ova dodatna istraivanja su usaglaena kroz blisku saradnju sa Investitorom, Izvodjaem i svim strunjacima i projektantima. Nakon zavretka projekta radovi na stabilizaciji na desnoj opali su zapoeti u januaru 2010.god. Ako je mogue da se urade svi potrebni detaljni istrani radovi znatno pre projekta i procesa gradjenja bie realizovan kontinualni i optimalni program izvodjenja radova. Na osnovu dugog iskustva izvodjaevih Inenjera na slinim poslovima i uzimajui u obzir da su sve kljune aktivnosti vezane za pripremne radove, specijalizovani temelji i konstrukcijski radovi izvedeni u bliskoj saradnji svih odeljenja ALPINE, moglo se izvesti izvodjenje uveanih koliina optimizirajui dinamiku radova. Ukupno uveanje koliina za oko 80% je oekivano a u poredjenju sa poetnim planiranim rokom izvodjenja od 24 meseca, stvarno vreme izvodjenja je oko tri godine (nakon uklanjanja projektila od julu 2008 do avgusta 2011) i moe se smatrati optimiziranom i ubrzanom dinamika radova.

15 of 16

4. ZAKLJUAK
Temelji vanih drumskih mostova u irokim i dubokim rekama kao to je Dunav predstavljaju izazov za svakog iskusnog gradjevinskog Inenjera. Preliminarna istraivanja bi trebala da se izvedu kako bi se dobio realistini opti pregled obima radova. Izvodjenjem istraivanja vremenski period za glavni projekat i izvodjenje gradjevinskih radova moe da se optimizira. U suprotnom nedovoljna koliina podataka za projekat moe da prouzrokuje ponovnu izradu projekta i moe da omete i produi proces izgradnje. Nakon svih detaljnih geotehnikih, hidraulikih i seizmikih ispitivanja i u pogledu zahtevanih 100 godina ivotnog veka kao i uzimajui u obzir loe stanje starog mosta kod Beke, izvodjenje novog mosta moe da se razmatra kao izuzetno izazovan projekat za gradjevinskog Inenjera na celom Dunavu. Dva razliita reenja koja su koriena na Traismauer i Beka mostu mogu se razmatrati kao novi pristupi izgradnji, pri emu je svaki od njih poseban po okolnostima zateenim na gradilitu. U jednu ruku reenje ploveeg betonskog temelja primenjenog na Traismauer mostu preko Dunava predstavlja novi pristup izgradnji u pogledu optimizacije roka izgradnje. U drugu ruku izgradnja ostrva od talpi za sistem sanduastog temelja koji se sastoji od pobijanja talpi u kombinaciji sa dodatnim buenim ipovima manjeg prenika moe da se smatra kao adekvatno reenje za izgradnju novog mosta u blizini postojee konstrukcije, koja je u loem stanju i za koju nisu dostupni podaci izvedenog stanja. Kako je proces izgradnje temelja oba mosta izveden u potpunosti po planiranoj dinamici radova i bez nesrenih sluajeva, reenja su dokazana kao veoma sigurna u pogledu mera zatite na radu i konano najbitinije u pogledu kvaliteta i rokova.

Slika 32. Status izgradnje mosta kod Beke Prilazna konstrukcija od Novog Sada i glavna konstrukcija mosta, mart 2010

16 of 16