Opera, mo pesme Italijani koji su izmislili operu pre etiri veka su istraivali kako da obnove teatar antike Grke,

spoj rei, muzike, plesa i spektakla u ambijentu grupnog festivala. Mo pesme da oslobodi jaka oseanja je sve od tada fundamentalno svojstvo sposobnosti ove kompleksne umetnike forme da komunicira prevazilazei nacionalne i jezike granice. Vremenom je opera postala simbol evropske kulture. Njeno stvaranje i izvoenje su najvanija centralna taka kulturnog identiteta jedne nacije, ali ona koja komunicira internacionalno. Jedna operska kua pripada svojem gradu i regionu, ali vidljiva je za ceo svet. Najvei i najplodniji kompozitori opere Monteverdi, Hendl, Mocart, Verdi, Vagner, Smetana, Berlioz, ajkovski, Puini, traus, Janaek, oivljavaju prie koje imaju direktan uticaj na ljudske ivote. Dananji stvaraoci moda koriste drugaije tehnike, ali kombinacija muzike i teatra zadrava maginu mo da inspirie i zabavi, kao to je opinjavala i atinsku publiku pre 2500 godina. Opera, ta je to ? Re opera je oblik mnoine od italijanske rei opus, to znai delo. To je muziki anr koji objedinjuje muziku, pevanje, dramu a ponekad i ples (balet), u klasinoj ili savremenoj scenografiji i postavci. Ova totalna umetnika forma, prema tome, moe da donese poneto svima i svakom od nas! Junaci i njihove prie nam govore o ljubavi, strasti, kajanju, snanoj radosti ili oajanju Tragino ili komino, izbor je na vama! U svakom sluaju, kombinacija muzike i teatra e intenzivirati emocije i doprineti da operska predstava bude jedinstven doivljaj. Ja ne razumem priu... Pre nego to odete u operu, moda ete poeleti da dobijete neto vie informacija o zapletu, koji se naziva sie. Ove informacije je veoma lako nai na vebsajtu opera. Na dan predstave moete kupiti program. Moete u operu otii i bez ikakve pripreme! Tekstovi e ii kao supertitl iznad pozornice ako delo nije na vaem jeziku, a muzika, akteri i scenografija e vam pomoi da shvatite ta se deava Kako da se obuem ? To zavisi od vas! Nema potrebe da se nosi frak ili veernja haljina. Mada je za neke ljude sveano oblaenje deo zabave odlaska u operu, drugi vie vole neobavezno oblaenje. Obucite se kako elite. I uivajte u zabavi! Ja to sebi ne mogu da priutim... Opera vie nije elitistika zabava. Odlazak u operu vas nee neophodno kotati vie od uobiajene cene pozorine karte. Otkrijte pogodnosti koje nudi vaa operska kua nudi ! 4 VEKA OPERE 17. vek: period baroka i poeci opera Opera je roena u Italiji krajem 16. veka. Grupa firentinskih muziara i intelektualaca, la camerata fiorentina, je bila fascinirana antikom Grkom i protivila se neumerenosti

renesansne polifone muzike. eleli su da oive ono to se smatralo jednostavnou antike tragedije. Prva opera koja se izvodi jo i danas je bila La favola dOrfeo (Legenda o Orfeju), koju je komponovao Monteverdi 1607. godine, pre 400 godina. U prvim operama, namera je bila da muzika bude potinjena tekstu. Bile su sainjene od uzastopnih recitativa sa malom instrumentalnom pratnjom, koji su se smenjivali sa muzikim interludijumima. Nakon Firence i Rima, Venecija je brzo postala centar opere, gde je 1637. godine otvorena prva komercijalna operska kua, to je umetniku formu uinilo dostupnom iroj publici. Opera se ubrzo proirila irom Evrope, a 1700. godine Napulj, Be, Pariz i London su bili glavni operski centri. 18. vek: Bel kanto i reforma klasike Dve operske forme su se razvile u 18. veku: opera seria i opera buffa. Opera seria, ili ozbiljna opera, je slina tragediji i esto inspirisana mitologijom. Vane solo partije su esto pevali uveni kastrati. Hendlova opera Ariodante (1735) je primer ozbiljne opere - opera seria. Nasuprot tome, komina opera buffa je na scenu postavljala obine likove i bavila se lakim temama. Glavne uloge su igrali tenori ili basovi. Primer ovog tipa, koji se pojavio na poetku 18. veka je bila Mocartova opera Figarova enidba (1786). Dok su se prve opere trudile da naglase tekst, kraj perioda baroka je period velikih bel kanto melodija. Ovo lepo pevanje je davalo primat glasovnoj virtuoznosti. Kao reakcija, krajem 18. veka je procvetao jednostavniji stil u kojem su tekst i muzika tenje povezani. U klasinim operama, pevanje je sluilo kao dramska ideja, a ne obrnuto. Takoe su se koristili horovi i ansambli da se naglasi kolektivna priroda ljudskih oseanja. Kristof Vilibald Gluk je zapoeo ovu reformu (Ifigenija na Tauridi, 1779) koja je zatim uticala na mnoge kompozitore. 19. vek: Verdi i Vagner, zlatno doba opere Sa usponom nacionalizma, razvijale su se razliite tradicije u raznim zemljama. Era romantizma je zapoela sa delima nemakog kompozitora Karla Maria fon Vebera (arobni strelac, 1821 ; Oberon, 1826). anr je objedinio karakteristike ozbiljne i komine opere, obuhvatajui aspekte simfonijske muzike, sa temama uzetim iz savremenog ivota i skorije istorije. Rihard Vagner je napravio revoluciju u operi u drugoj polovini veka, od Leteeg Holananina (1843) do Parsifala (1882) i etiri opere Prstena Nibelunga (1869-1876). Vagner je objedinio muziku, dramu, poeziju i scenografiju u onome to je nazvao muzikom dramom. U njegovim operama, orkestar postaje deo prie, a esto je koristio lajt motiv, muziku frazu povezanu sa nekim likom, dogaajem ili idejom. U Italiji, glas je ostao dominantan. Nastavljala se tradicija bel kanta, kombinovana sa likovima i temama komine opere (opera buffa). Primeri su Rosinijev Seviljski berberin (1816), Belinijeva Norma (1831) ili Donicetijev Ljubavni napitak (1832). uzepe Verdi je bio poslednji veliki italijanski kompozitor 19. veka. U strastvenom i estokom stilu, pisao je komade koji su povezivali spektakularnu predstavu i suptilne emocije (Travijata, 1853, Aida, 1871). Specifina tradicija se razvila u Rusiji i Istonoj Evropi, inspirisana istorijom (Boris Godunov, Musorgski, 18691874) ili nacionalnom knjievnou (Evgenije Onjegin, ajkovski, 1879). U Francuskoj, cvetala je Velika opera (Grand Opra), sa sjajnim scenskim efektima, radnjom i baletom. Komina opera (Opra Comique), koja je ukljuivala govorni dijalog, je takoe bila veoma popularna (Bizeova Carmen, 1875). 20. vek: uspon individualaca Na poetku 20. veka nastavili su se trendovi sa kraja 19. veka. Puini je bio poslednji veliki

italijanski kompozitor, koji je, izmeu ostalog, napisao Tosku (1900), Madam Baterflaj (1904) i Turandot (1926). Druge uvene opere tog doba su bile Debisijeva Pelej i Melisanda (1902), Saloma koju je napisao traus (1905), i Janaekova Lukave lije (1924). Kasnije, vie je bilo individualnih dela nego to su se pojavljivali generalni trendovi. Opere Albana Berga (Vojcek, 1925, Lulu, 1937) su bile kontrast delima Kurta Vejla, inspirisanim dezom i drugom popularnom muzikom (Opera za tri groa, 1928). Bendamin Britn je komponovao tradicionalne opere kao Peter Grimes (1945), ali i kamerne opere. 21. vek: partiture koje tek treba napisati Danas, operska ponuda je raznovrsnija nego ikad. Scenska postavka i scenografija su postale kljuni elementi novih produkcija. Velika dela na repertoaru se stalno obnavljaju i dalje sa velikim uspehom. Prikazuju se uporedo sa novim savremenim operama i ranijim ponovo otkrivenim delima. Na ovaj nain, opera je u stalnom razvoju, na uivanje najire publike. MALI GLOSAR OPERE Arija: vokalna ili instrumentalna melodija, koja se peva uz pratnju ili bez nje, i predstavlja trenutak kada radnja prestaje i dozvoljava glavnom junaku/junakinji da izrazi svoja oseanja. Koriena pre svega u operi, arija je test pevaevog glasa. Baladska opera: oblik opere koji kombinuje govorni dijalog, ples (balet) i popularne pesme obraujui arije starih balada. Tipian primer ovog stila koji je bio veoma omiljen u Engleskoj u 18. veku je Prosjaka opera Dona Geja (John Gay, 1728). Nemaki ekvivalent je Singspiel (pozorina igra sa pevanjem). Barok: Period muzike istorije koji se obino definie kao period od Monteverdija (1600) do smrti Baha (1750). Barokne opere karakteriu njihovi fantastini zapleti i slobodna vokalna ukraavanja. Bel kanto: bukvalno italijanski izraz za lepo pevanje, bel kanto je bogato ukraen stil, koji iziskuje veliku vokalnu virtuoznost i besprekornu tehniku od svojih interpretatora. Pojavivi se krajem 17. veka, ostaje popularan do kraja 19. veka. Kastrat: peva sa neslomljenim glasom koji nastaje kastriranjem pre doba puberteta. Kastrati su ouvali svoje deije visine glasa dok imaju prednosti ireg volumena koji proizvode plua odraslog oveka. Virtuoznost, raspon i neuporediva snaga njihovih glasova su bili veoma popularni u italijanskim operama 17. i 18. veka. Ova praksa potie od zabrane da se enski glasovi uju u javnosti. To je bilo ukinuto krajem 18. veka, to je za rezultat imalo nestanak poslednjeg kastrata poetkom narednog stolea. Njihove uloge danas obino uzvode kontratenori ili meco-soprani. Klasika: period izmeu baroka i romantizma, od 1750 do 1830 (ire uzev od roenja Mocarta do smrti Betovena). Opere ovog vremena su ponovo ujedinile tekst i muziku i rafiniranije su od dela baroka. Koloratura: Veoma razraena melodija, karakteristina za italijanski bel kanto ili za arije Kraljice noi iz arobne frule (Mocart, 1791). U irem smislu, takoe opisuje interpretera takve muzike, prvobitno kastrate, kasnije i enske i muke glasove.

Finale: u operi, poslednji deo nekog ina ili celog dela. Peva ga ili ansambl glavnih rola ili svi likovi okupljeni na pozornici. Lajt motiv: muzika tema (melodija, harmonija, ritam) povezana sa likom, idejom, stanjem uma ili mestom. Vagner ih je koristio u svim svojim velikim muzikim dramama, ne samo da podseti na temu nego i da pokae kako se ona menja tokom razvoja zapleta. Libreto (knjiga): tekst opere, bukvalno mala knjiga na italijanskom. Najee je pie autor ili pesnik (koji se naziva libretist), a ponekad i sam kompozitor. Muzika komedija: pozorino delo nastalo iz operete, obuhvata muziku, pesme i plesove. Opera: dramsko delo aranirano uz muziku i pesmu. Vokalnija u Italiji, teatralnija u Nemakoj, vizuelnija u Francuskoj, opera se moe podeliti na dve glavne grane: opera seria (ozbiljna) koja lii na tragediju i obrauje mitoloke ili istorijske teme, i opera buffa (komina) koja se vrti oko komedije, sa likovima izvuenim iz svakodnevnog ivota. Komina opera: Francusko muziko delo koje sadri govorni dijalog, ekvivalentno nemakoj muzikoj igri (Singspiel) i engleskoj baladskoj operi. Uprkos svojem nazivu, teme opras comiques (kominih opera) mogu biti ozbiljne, kao u Bizeovoj operi Karmen (1875). Opereta: mala opera lakog karaktera, opereta naizmenino sadri govorne dijaloge, pesme i plesove. Veoma popularna krajem 19. i poetkom 20. veka u Parizu i Beu, razlikuje se od komine opere (opra comique) svojim uvek veselim sadrajima. Primeri su Ofenbahov Orfej u podzemlju (1858), Slepi mi Johana trausa (1874), Leharova Vesela udovica (1905). Uvertira: muzika taka kojom poinje opera, esto predstavlja njene glavne teme. Primadona: vodea dama je pevaica koja igra glavnu ulogu u operi. Termin je uao u optu upotrebu u 19. veku nakon to je nestanak kastrata (vodei ovek) ostavio njih kao najpopularnije pevae. esto je sinonim sa diva (italijanska re za boginju). Recitativ: fraza koja se peva slobodno, u tonu bliem deklamaciji nego pesmi. U operi, recitativ esto slui da se priaju dogaaji i da se ubrza zaplet, dok arija stavlja naglasak na oseanja. Romantizam: nakon klasinog perioda, romantizam (1830 do poetka 20. veka) karakterie 19. vek, posebno u operama Verdija, ajkovskog i Vagnera. On zamenjuje klasinu krutost slobodom izraza i dominacijom oseanja. Singspiel (muzika igra): Nemako delo koje se i govori i peva, sa lakom ili kominom temom. Slino je francuskoj kominoj operi (opra comique) i engleskoj baladskoj operi. Mocartova Otmica iz Seraja (1782) je tradicionalna beka muzika igra (Singspiel), dok je njegova arobna frula (1791) kombinuje sa elementima ozbiljne opere (opera seria). Sinopsis: pria, sadraj opere. Glas: postoji etiri glavna tipa glasa: sopran visoko enski glas, mezzosopran niski enski glas

tenor visoki muki glas bass niski muki glas Nikolaj Geda, vedski tenor koji je imao izvanrednu tehniku i svijetao, rezonantan glas jasnog i visokog tonaliteta i privlanog, primamljivog poluglasa imao je jednu od najzanimljivijih karijera u 20.v. Istakao se izvedbama Engleskih, Francuskih, Njemakih, Italijianskih, Ruskih, Amerikih i vedskih kompozitora;