VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

SADRAJ 1.UVOD 2 2.GLAVNI DEO..........................................................................................................3 2.1. Predmeti i zadaci teorije o sabraajnom toku..........................................................................3 2.2. Istorijat razvoja teorije saobraajnog toka ............................................................................4 2.3.Saobraajni tok......................................................................................................................... 4 2.3.1. Osobenosti saobraajnog toka..........................................................................................8 2.3.1.1. Sloenost saobraajnog toka..........................................................................................9 2.3.1.2. Opti uslovi u saobraajnom toku.................................................................................9 2.3.1.3. Sastav ili struktura saobraajnog toka.........................................................................11 Homogen tok............................................................................................................................ 11 Nehomogen tok........................................................................................................................12 Uslovno homogen tok..............................................................................................................12 2.2.1.4. Vremenska neravnomernost sabraajnog protoka.......................................................14 ..........................................................................................16 3. ZAKLJUAK...........................................................16 4.LITERATURA.......................................................17

1 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS 1.UVOD

Teorija saobraajnog toka je nauka koja prouava zakonitosti kretanja motornih vozila u saobraajnom toku. Kretanja vozila zavise od brojnih faktora zbog ega i opisivanje zakonitosti predstavlja vrlo sloen proces. Najznaajniji faktori koji utiu na nain kretanja vozila u saobraajnom toku su: veliina saobraajnog toka, karakteristike toka, vozno-dinamike karakteristike vozila, psihofizike osobine i motivisanost vozaa, karakteristike sistema za upravljanje i kontrolu saobraaja te uslovi okoline (vidljivost, stanje kolovoza, klima i dr.). Istovremeno delovanje vie navedenih faktora utie na sloenost opisivanja zakonitosti kretanja vozila u saobraajnom toku, a dodatno je potencirano i injenicom da su osnovni uticajni faktori promenljivi u prostoru i vremenu. Zbog navedenih razloga, reenja za opisivanje kretanja vozila u saobraajnom toku naena su u modeliranju. Pri tom su se tokom vremena, zbog razliitog naina opisivanja, razvili modeli za dve osnovne podele vrste toka: 1. Neprekinuti tok tok kod kojeg ne postoje spoljanji uticaji koji mogu prouzrokovati prekide toka, prekidi toka su iskljuivo uslovljeni interakcijom vozila (kao npr. na autoputu, due deonice dvosmernih puteva izmeu raskrsnica ) 2. Prekinuti tok tok kod kojeg dolazi do povremenih zaustavljanja toka usled naina kontrole saobraaja (semaforski ureaji na semaforizovanim raskrsnicama, stop znak na nesemaforizovanim raskrsnicama i sl.) S obzirom na razliite uslove odvijanja toka na pojedinim elementima saobraajne mree, danas se teorija saobraajnog toka bavi opisivanjem odvijanja saobraaja na otvorenim deonicama autoputa, zatim na potezima izlivnih-ulivnih rampi na autoputevima, potezima vangradskih i gradskih dvosmernih puteva, semaforizovanim i nesemaforizovanim raskrsnicama .

2 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS 2.GLAVNI DEO

2.1. Predmeti i zadaci teorije o sabraajnom toku Teorija saobraajnog toka je nauna disciplina koja se bavi izuavanjem uslova kretanja motornih vozila u saobraajnim tokovima na mrei drumskih saobraajnica . U
ovladavanju sloenom problematikom kretanja motornih vozila u saobraajnim tokovima, teorija saobraajnog toka bavi se sledeim znaajnim pitanjima: Istraivanjem i definisanjem osnovnih pokazatelja, merodavnih za opisivanje saobraajnih tokova, koji se nazivaju parametri saobraajnog toka. Istraivanjem postupaka za merenje osnovnih parametara saobraajnog toka u realnim putnim i saobraajnim uslovima. Istraivanjem karakteristika saobraajnih tokova u idealnim i realnim uslovima. Istraivanjem zavisnosti izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka u idealnim putnim i saobraajnim uslovima. Istraivanjem odgovarajuih modela za iskazivanje zavisnosti izmeu osnovnih parametara saobraajnih tokova u realnim putnim i saobraajnim uslovima. Istraivanjem odgovarajuih modela za iskazivanje zavisnosti izmeu osnovnih parametara saobraajnih tokova od tehniko-eksploatacinoh karakteristika puta.

Praktina namena optih saznanja iz teorije saobraajnog toka ogleda se u:

3 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Vrednovanju postojee mree ili njenih pojednih delova, sa gledita udovoljenja zahteva dostignutog i oekivanog saobraaja, u cilju utvrivanja realnih potreba za poboljanje postojee mree ili njenih pojedinih delova u dinamici vremena. Na osnovu ovog vrednovanja vri se identifikacija uskih grla u prostoru (na mrei) i vremena, zatim identifikacija uzronika uskih grla, kao i kvalitetno definisanje adekvatnih mera koje treba preduzetu u cilju eliminisanja uskih grla. Vrednovanju mogunosti projektovane mree ili njenih pojedinih delova, tj. ocena adekvatnosti projektovanih reenja sa gledita funkcionalnih zahteva dostignutog i oekivanog saobraaja, u cilju optimizacije projektnog reenja. Stvaranju odgovarajueg alata potrebnog za definisanje neophodne analitike osnove , o uslovima odvijanja saobraaja na posmatranim mreama (postojeim i projektovanim), pri dostignutim i oekivanim zahtevima saobraaja, koja je potrebna za: planiranje i raspodelu saobraajnih tokova, programiranje transportnih zadataka na mrei, upravljanje saobraajnim tokovima, programiranje odravanja mree, preduzimanje odgovarajuih mera radi podizanja nivoa bezbednosti i dr.

2.2. Istorijat razvoja teorije saobraajnog toka

Teorija saobraajnog toka spada u red mladih naunih disciplina. Prema monografiji pod nazivom TRAFFIC FLOW TEORY u izdanju TRANSPORTATION RESEARCH BOARD NATIONAL RESEARCH COUNCIL WASHINGTON D.C. 1975. godine, za poetak razvoja teorije saobraajnog toka navodi se 1930. godina. Poetak razvoja ove naune discipline vezuje se primenu teorije verovatnone u opisivanju odreenih karakteristika saobraajnog toka i za usavravanje prvih matematikih modela za opisivanje relacije tok-brzina. Meu prvim znaajnijim objavljivanjima ubraja se publikacija GREENSHIELDS-a pod nazivom High Way Capacity, iz 1934. godine. U vreme Drugog Svjetskog rata logino nije bilo bilo kakvih studija i tek poetkom pedesteih godina dvadesetog veka poinje ozbiljniji razvoj teorije saobraajnih tokova. Tada su razvijene metode opisivanja zakonitosti u saobraajnom toku zasnovane na matematikom modeliranju. U ovom razdoblju razvijene su i metode zasnovane na istraivanjima, koja su polazila od starijih naunih disciplina ukljuujui teorijsku fiziku, primenjenu matematiku, psihologiju, ekonomiku i inenjerske metode uopte. 1950. godine prvi put su objavljeni podaci o neprekidnom brojanju saobraajnih tokova u Sjedinjenim Americkim drzavama,1956. godine isto je uraeno i u Engleskoj. U bivoj SFRJ prvo takvo neprekidno brojanje objavljeno je tek 1975. godine u Sloveniji. Poetkom osamdesetih to postaje ustaljena praksa u svim delovima sveta.

2.3.Saobraajni tok
4 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Saobraajni tok podrazumeva istovremeno kretanje vie vozila na putu u odreenom poretku (n>=2). Modeliranje saobraajnog toka Pod modeliranjem saobraajnog toka podrazumeva se definisanje odnosa izmeu osnovnih parametara toka, a to su: brzina v, gustoa k i intenzitet toka q. Konkretnije, opis saobraajnog toka tj. razvoj njegovog modela obino zahteva definisanje sledeih relacija: opste jednaine saobraajnog toka gde je saobraajni tok jednak proizvodu brzine i gustine (q = v x k) jednaine ouvanja vozila gde razlika izmeu broja vozila koja su ula na posmatranu deonicu i onih koja su izala u nekom vremenskom intervalu mora odgovarati promeni broja vozila du posmatrane deonice utvrivanje odnosa (veze) izmeu brzine i gustine ili gradijenta odnosa toka i gustine Zbog sloenosti saobraajnog toka na ije odvijanje utie vie faktora, do danas ne postoji jedinstvena teorija gde se tok modelira ve je veina predloenih modela dobijena na temelju empirijskih podataka. Poeci istraivanja na ovom polju datiraju negdje oko 1930. godine i bili su usmereni na definisanje odnosa i matematikih relacija izmeu brzine i gustine te brzine i saobraajnog toka na temelju terenskih merenja. Vanost principa ouvanja vozila u saobraajnom toku nije bila toliko naglaena do vremena kada su se razvila brza raunala koja su pomogla i omoguila koricenje simulacija za modeliranje saobraajnog toka. Zavisno od toga na kojem se nivou posmatraju karakteristike saobraajnog toka, modeli saobraajnog toka mogu se podeliti u dve osnovne kategorije: makroskopski modeli mikroskopski modeli

Makroskopski modeli opisuju ponaanje ukupnog saobraajnog toka koristei prosene vrednosti brzine, gustine i intenziteta toka posmatrajuci ga kao kontinuiranu celinu, dok mikroskopski pristup polazi od posmatranja zakonitosti kretanja pojedinih elemenata toka tj. pojedinih vozila i njihove interakcije te se ovi modeli jo nazivaju i modeli sleda vozila. Zbog drugaijeg nivoa posmatranja kod ove dve kategorije, razlikuju se i osnovni parametri koji se koriste za opisivanje saobraajnog toka. Tako su makroskopske karakteristike brzina, gustina i intenzitet toka , dok mikroskopski modeli kao parametre koriste individualnu brzinu pojedinog vozila, udaljenost vozila i vreme sleda. Osnovni parametri 5 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Brzina Brzina se uobiajeno definie kao preeni put u jedinici vremena. Meutim, za definisanje prosene brzine saobraajnog toka mogua su dva pristupa. U prvom sluaju prosena brzina putovanja na nekoj deonici moe se dobiti merenjem potrebnih vremena putovanja pojedinih vozila du deonice te izraunavanjem njihove prosene vrednosti. Na ovaj nain definie se srednja prostorna brzina i izraava kao:

gde je: vs = srednja prostorna brzina (km/h) S = daljina deonice (km) ti = vreme putovanja i-tog vozila (h) N = broj posmatranih vozila U drugom sluaju prosena brzina toka moe se dobiti kao srednja vrednost izmerenih brzina svih vozila koja su prola odreenim presekom saobraajnice u posmatranom vremenskom intervalu. Ovako definisana brzina naziva se srednja vremenska brzina i izraava se sledeim izrazom:

gde je: vt = srednja vremenska brzina, vi = brzina i-tog vozila N = broj promatranih vozila. U modelima saobraajnog toka s teoretskog gledita radije se koristi srednja prostorna brzina tako da se u daljnjem tekstu pod pojmom brzine kao makroskopske karakteristike podrazumeva ova brzina.

Volumen i intenzitet toka 6 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Za definisanje koliine saobraajnog toka koji proe odreenim presekom saobraajnice u nekom vremenskom periodu mogu se koristiti dve veliine - volumen i intenzitet toka. Volumen toka je ukupni broj vozila izbrojan u nekom vremenskom intervalu na odreenom referentnom preseku, dok intenzitet toka predstavlja istu koliinu vozila ali izraenu u jedinici vremena, najee jednom satu. Za bolju ilustraciju navescemo jedan primer: ako je na jednom posmatranom preseku izbrojeno 100 vozila u 10 minutnom periodu tada je volumen saobraaja 100 voz/10 min, a intenzitet saobraajnog toka je 600 voz/h. Intenzitet saobraajnog toka ne znai da e tim presekom stvarno proi 600 vozila, ali izraava prosenu meru dolaska vozila na temelju 10 minutnog merenja. Vano je razlikovati ove dve mere saobraajnog toka jer se kod modeliranja koristi veliina intenziteta saobraajnog toka (u literaturi esto nazvan samo saobraajni tok) s oznakom q (voz/h). Za volumen saobraaja uobiajena oznaka je V. Gustina saobraajnog toka Gustina saobraajnog toka k predstavlja broj vozila na jedininoj daljini traka ili itavog kolovoza. Direktno merenje gustine moe se dobiti iz aero snimka ili pak primenom osnovne jednaine toka ako su poznati prosena brzina i intenzitet toka tako da je k= q/v gde je: k = gustina saobraajnog toka (voz/km) q = intenzitet saobraajnog toka (voz/h) v = prosena brzina toka (km/h) Vreme sleda i vremenska praznina Vreme sleda definisano je kao vreme izmeu prolaska dva uzastopna vozila kroz referentni presek na nain da se meri vreme izmeu prolaska prednjeg branika prvog i prednjeg branika vozila koje sledi. Uobiajena oznaka je h i meri se u sekundama. Iako je vreme sleda mikroskopski deskriptivni parametar moe se dovesti u vezu s pojmom intenziteta toka. Naime, za poznati intenzitet toka koji je definisan za vreme od jednog sata moe se dobiti proseno vreme sleda h prema izrazu:

jer u jednom satu ima 3600 sekunda koje se mogu "raspodeliti" na q vozila. Iz navedenog izraza vidljivo je takoe da se iz izmerenog prosenog vremena sleda moe definieti intenzitet toka na posmatranoj lokaciji. Za razliku od vremena sleda, vremenska praznina oznaava vremenski interval izmeu prolaska zadnjeg branika prvog vozila i prednjeg branika vozila koje sledi. Veliina vremenske praznine u saobraajnom toku vana je kod modeliranja toka na raskrsnicama jer o veliini vremenske praznine u glavnom toku zavisi mogunost odvijanja levog skretanja na semaforiziranim raskrsnicama kao i ukljuivanje vozila iz sporednog toka na nesemaforiziranim raskrsnicama. 7 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Udaljenost i razmak Analogno vremenu sleda i vremenskoj praznini koje predstavljaju vremenske parametre, udaljenost i razmak definiu prostorni odnos dva susedna vozila. Udaljenost u predstavlja vrednost u metrima ili kilometrima izmeu prednjih branika posmatranih vozila dok se razmak x meri od zadnjeg branika prvog vozila do prednjeg branika onog koje ga sledi. Takoer se i ovdje moe uspostaviti veza s makroskopskim veliinama jer se udaljenost matematiki moe izraziti kao inverzna vrijednost gustoe toka tj.

Ilustrativni prikaz navedenih mikroskopskih parametara:

Slika 1.1. Prikaz mikroskopskih deskriptivnih parametara

2.3.1. Osobenosti saobraajnog toka

8 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Osobenosti saobraajnog toka su: Sloenost saobraajnog toka Opti uslovi odvijanja saobraaja Sastav ili struktura saobraajnog toka Vremenska neravnomernost saobraajnog toka

2.3.1.1. Sloenost saobraajnog toka

Aspekt sloenosti saobraajnog toka: broj nizova i smerova

Prost saobraajni tok je onaj saobraajni tok koji se odvija samo u jednim smeru. Sloen saobraajni tok je onaj saobraajni tok koji se odvija u vie smerova istovremeno.

2.3.1.2. Opti uslovi u saobraajnom toku

Postoje tri vrste uslova a prema tome i tokova: neprekinuti tokovi neprekinuti ali delimino ometani povremeno prekinuti tokovi

Neprekinuti tok javlja se na delovima saobraajnog sastava gde ne postoje spoljni uticaji koji bi mogli prouzrokovati prekide u saobraaju. Ovakav tok prvenstveno se javlja na 9 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

autoputevima te vietranim ili dvotranim vangradskim saobraajnicama gde nema svetlosne signalizacije ili saobraajnih znakova koji bi mogli povremeno zaustavljati saobraajni tok. Neprekinutim tokom moe se smatrati i tok na dovoljno dugim deonicama izmeu semaforiziranih raskrsnica gde nema presecanja sa sporednim putevima odnosno uplitanja dodatnih vozila ili isplitanja postojeih. Uslovi toka na ovakvim delovima saobraajnog sastava prvenstveno su rezultat interakcije vozila u samom toku te uticaja geometrijskih karakteristika saobraajnice i uslova okoline, tako da i u sluaju pojave zaguenja saobraaja ono nije rezultat spoljnih faktora ve odreenih potekoa nastalih unutar samog toka. Za razliku od neprekinutog, kod prekinutog toka dolazi do povremenih prekida zaustavljanja toka zbog delovanja spoljnih faktora. Ovakav tok javlja se na onim delovima saobraajnog ukrstaja gde postoji svetlosna signalizacija, saobraajni znakovi ili drugi ureaji za kontrolu saobraaja koji utiu na progresiju toka. Prema tome, prekinuti tok javlja se prvenstveno na raskrsnicama (semaforiziranim i nesemaforiziranim) ili mestima gde postoji intenzivno peaki tok. Prekinuti tok je mnogo sloeniji od neprekinutog jer ukljuuje i dimenziju vremena koju treba uzeti u obzir kod optimalnog i sigurnog voenja tokova kroz konfliktnu zonu raskrsnice. Vana specifinost toka na raskrsnicama je stvaranje kolone (repa) vozila zbog periodinog zaustavljanja toka te nain i mogunost pranjenja stvorenog repa.

10 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

2.3.1.3. Sastav ili struktura saobraajnog toka

Po sastavu ili strukturi saobraajni tokovi se dele na: Homogene Nehomogene Uslovno homogene

Homogen tok
Homogen tok predstavlja tok sastavljen od samo jedne vrste motornih vozila i kao takav moe biti: Tok putnikih automobila Tok autobusa Tok teretnih vozila Tok tramvaja

Homogeni tok koji ima 100% putnikih automobila predstavlja priblino idealan homogeni saobraajni tok. 11 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Nehomogen tok
Nehomogen tok je tok koji je meovit, to znai da ima dve ili vie vrsta vozila. Stepen nehomogenosti saobraajnog toka izraava se procentualnim ueem ostalih vozila(autobusa, kamiona,tramvaja) u saobraajnom toku. Procentualno uee ostalih vozila Pkv u saobraajnom toku iznosi:

Stepen homogenosti saobraajnog toka izraava se procentualnim ueem putnikih automobila u saobraajnom toku. Procentualno uee putnikih automobila Ppa u saobraajnom toku iznosi:

Stepen nehomogenosti saobraajnog toka esto se iskazuje i karakteristikama vozaa u toku (oni koji redovno voze i tzv. vikend vozai). Sastav saobraajnog toka, tj. pitanje u kojoj meri je tok homogen ili nehomogen, predstavlja znaajnu karakteristiku toka od koje snano zavise uslovi koji vladaju u saobraajnoj mrei.

Uslovno homogen tok

Uslovno homogeni tok praktino ne postoji u praksi. Za odreeni tip vozila vrednost ekvivalenta E je sledea: za motocikliste E < 1 za putnike automobile E = 1 za autobuse E > 1

12 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Obrazac glasi:

Rezultati istraivanja na osnovu tog obrasca:

Vrsta vozila Putnicki automobil motocikli Laki kamioni Srednji kamioni Teski kamioni 1.00 0.75 1.20 1.36 1.75

I 1.00 0.70 1.60 1.83 2.60

Vrednost ekivalenta (E) II III 1.00 0.68 1.70 1.95 3.10 1.00 0.40 1.40 1.68 1.75

IV 1.00 0.72 1.68 1.92 2.80

Srednja vrednost (E) 1.00 0.65 1.52 1.75 2.40

13 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

2.2.1.4. Vremenska neravnomernost sabraajnog protoka
Vremenska neravnomernost javlja se kao posledica potrebe za premetanjem ljudi i dobara. Ima izuzetan znaaj za postupke definisanja projektnih elemenata puta.

Na sledeoj strani slede ilustracije vremenskih neravmernosti:

asovna neravnomernost

14 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

Godinja neravnomernost

Dnevna neravnomernost

15 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

3. ZAKLJUAK
Saobraajni fenomen je kopmleksan nelinearan proces koji zavisi od velikog broja ljudi i vozila. Usled individualnih reakcija vozaa vozila se ne ponaaju isto po zakonima mehanike i fizke. Usled toga mogu da nastanu razni problemi. Da bi se takvi problemi predupredili potrebno je da se itava jedna nauna disciplina bavi time. Kao to smo videli u prethodnom radu teorija saobraajnog toka je od izuzetne vanosti za projektovanje mree saobraajnica ali i za celokupno planiranje saobraaja. Ova nauna disciplina je mlada i svakako ima jo mnog prostora za napredak. Koristei stare naune discipline i nova tehnologije i saznanja mogue je projektanti stvaraju sve savrenije saobraajnice a to znatno utie na sigurnost u saobraaju ali i na to da li e se saobraaj odvijati glatko ili ne.

16 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09

VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT U SAOBRACAJU NIS

4.LITER ATURA

MONOGRAPH ON TRAFFIC FLOW THEORY, Transportation Research Board, Federal Highway Administration (FHWA), Washington, D.C., 2000 Highway Capacity Manual ,Transportation Research Board, NRC, Washington, D.C., 2000. dr Ljubia Kuzovi "TEORIJA SAOBRAAJNOG TOKA", , Graevinska knjiga, Beograd, 1987. Carlos F., Daganzo FUNDAMENTALS OF TRANSPORTATION AND TRAFFIC OPERATIONS, Pergamon, 2003. 5 Traffic Eng. Handbook, ITE ,Prentice Hall 1992, Ostali izvori: www.google.com

17 SMEDEREVO DECEMBAR 2010 KOSTIC IVANA 313-09