MONOGRAFSKA STUDIJA

271.2 : 323.1 (=163.41)

Saa Nedeljkovi

Mit, religija i nacionalni identitet: Mitologizacija u Srbiji u periodu nacionalne krize

Apstrakt: U ovom radu je uinjen pokuaj da se proui kognitivna komponenta mitologizacije u Srbiji u periodu nacionalne krize, kako na institucionalnom tako i na individualnom nivou. Rad se bazira na istraivanju koje je zapoeto 1998. godine a zavreno je 2000. godine, tako da obuhvata period pre NATO agresije, za vreme nje i nakon nje. Institucionalni nivo je prouavan preko tekstova ratnih izdanja asopisa "Vojska", a individualni nivo preko stavova i razmiljanja studentske populacije u Beogradu. Kljune rei: srpska nacija, mit, nacionalizam, institucionalni nivo, individualni nivo

Mit u vie nego jednom smislu predstavlja jedinstvenu kulturnu formu, pa velika panja koja mu se u nauci poklanja nikako nije sluajna i neopravdana. On prati oveanstvo od najranijih vremena do danas, i nezaobilazan je (iako esto neprimetan) inilac u gotovo svim ivotnim situacijama. I pored toga, njegovo poreklo i njegova funkcija nisu nam do kraja jasni, a na odnos prema njemu esto je ambivalentan. Nasuprot uverenjima da je mit survival ranijih evolutivnih faza ljudske svesti koji, u ovoj eri racionalizma, treba posmatrati iskljuivo kao deo folklora, sve su brojnija miljenja da "racionalnost" i "iracionalnost", osim toga to nije lako utvrditi gde se jedno zavrava a drugo poinje, u pogledu odnosa prema mitu nisu opozicija jedno drugom: sposobnost racionalizacije nije obavezno i sposobnost demitologizacije, to implicira da je mit jo uvek iv, da nam je jo uvek potreban i da jo uvek deluje.1 inom dekonstrukcije jednog mita esto (ili gotovo uvek) automatski vrimo konstruisanje drugog. Prilikom prouavanja mita u svakom sluaju moramo biti oprezni, jer on u sebi krije protivrenosti. To je forma ili fenomen koji, kao prvo,
. 147035 1 O promenama u nainu percipiranja stvarnosti tokom istorije videti B.Anderson 1988; takoe K.G. Jung 1977: 319 i dalje. O filozofskim dilemama u pogledu problema ljudskog saznanja korisno je, kao poetnu informaciju, pogledati U.Fabijeti, R. Maligeti i V. Matera 2002: 25 i dalje. .. . 1. . 1 (2006)

156

SAA NEDELJKOVI

ima funkciju primarne kulturne sistematizacije, orijentacije i stabilizacije, i koji se bavi relativno uskim krugom problema u vezi sa osnovnim egzistencijalnim pitanjima oveka, koristei se nadracionalnim (ili iracionalnim) mehanizmima. U tom smislu, mitovi su konstruktivni i progresivni elementi ljudske kulture. S druge strane, pojam "mit" u savremenom drutvu poinje da se primenjuje za iroki spektar problema i esto postaje konzervativan, regresivan i destruktivan element koji se upotrebljava od strane drutvenih struktura u cilju otuivanja kulturnih i psihikih potencijala pojedinaca i grupa: upotrebom mita se vri kontrola kulturnog i drutvenog ivota (videti Mati 1998: 15 i dalje). Ukoliko prilikom prouavanja mitova ne vodimo rauna o ovoj dvostrukosti, ostajemo uskraeni za mogunost da, prepoznavanjem jednog od ova dva naina upotrebe mita, bolje i bre uoimo i razumemo procese i odnose izmeu razliitih faktora i elemenata. Budui da se svakodnevno pojavljuju novi "mitovi", odnosno, da se neprekidno vri proirivanje opsega upotrebe pojma "mit", osveivanje napred opisane dualnosti postaje neophodno da bismo izgradili jasne kriterijume za prepoznavanje mitova, za njihovo razumevanje i za njihovu pravilnu upotrebu, ukoliko je to uopte mogue.2 Pod pojmom "mit" se podrazumeva vie (i sve vie) razliitih a ipak slinih ili povezanih stvari. Kao prvo, ovaj pojam se koristi za oznaavanje tradicijom osvetanih i usmenim predanjem sauvanih pria koje imaju odreenu formu i karakteristike, govore o davnim odnosno izmiljenim dogaajima, i upuuju na poreklo i odreenje pojedinih grupa ili oveka uopte. Kao drugo, pod ovim pojmom se moe podrazumevati ceo kulturni kompleks, koji obuhvata sistem pria ili pesama sa kojim su neraskidivo povezane materijalna i duhovna kultura nekog naroda ili celokupne civilizacije (Hrianski mit, Kosovski mit). Kao tree, pojam "mit" se esto upotrebljava za oznaavanje raznih vrsta drutvenih konstrukcija: mit se u ovoj upotrebi odnosi na neto nestvarno, neprovereno, nedokazano ili nedokazivo, neistinito, manipulativno, uproeno, kliirano.3 Kao etvrto, znaajni dogaaji (uglavnom davni) i ljudi (uglavnom mrtvi ili nedodirljivi), esto dobijaju mitski oreol. Kao peto, pojam "mit" se, uglavnom u naunoj literaturi, posredno koristi da se oznai interna kognitivna mapa ljudskog uma, kao predispozicija da se odreeni doivljaj
Nisu tako malobrojna shvatanja da je pokuaj racionalnog poimanja mita i njegovo podvrgavanje naunoj analizi pogrean put ka reavanju zagonetke mita. emberlen (prema Bauzinger 2002: 65-66) prebacuje hrianskoj crkvi da je liila mit "njegovog plastinog, nikad do kraja dokuivog znaenja, koje je kadro da se razvija i koje je stoga uvek revolucionarno". 3 Pojam "mit" se esto koristi kao opozicija pojmu "stvarnost". Ovakva upotreba pojma "mit" javlja se neretko i u naslovima naunih studija: Incest izmeu mita i stvarnosti (Z. Mrevi 1997), Mafija: Mit ili realnost (poglavlje u studiji Organizovani kriminalitet . Ignjatovia 1998), itd. .. . 1. . 1 (2006)
2

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

157

percipira i psihiki i/ili kulturno obradi u skladu sa ogranienim brojem motiva.4 U estoj upotrebi, koja je ve pomenuta i koja se preplie sa nekim od ve navedenih upotreba, "mit" se koristi kako bi se oznaio model razmiljanja i ponaanja koji je "nelogian" ili "prelogian", "iracionalan" ili "nadracionalan", "mistian" itd. (videti Jung, navedeno delo). Ovde se moram zaustaviti iako se, naravno, postojei oblici upotrebe mita ovim ne iscrpljuju. Dok prva, a donekle i druga upotreba upuuju na objektivni kulturni element ili kompleks, na neto prolo, materijalno, statino, esencijalno i primordijalno, neto iji nam poreklo i svrha nisu sasvim poznati, trea i etvrta upotreba pojma "mit" mogu se zajedniki nazvati mitologizacijom, jer upuuju na odreenu sklonost, na proces, na neto aktivno, dinamino, savremeno, konstruisano; peta upotreba takoe se odnosi na neto objektivno i relativno nepromenljivo, s tim to se ta objektivnost tie koliko kulture toliko i uroenih spoznajnih potencijala i matrica.5 U prvoj upotrebi mit je gotovo poistoveen sa pojmom "istorija",6 u drugoj upotrebi pojam "mit" je gotovo sinonim za pojam "tradiciNije do kraja jasno koliki je u usvajanju mitskih obrazaca udeo kulturalizacije i socijalizacije, a koliko je to stvar genetike ili prirodnih predispozicija. Tim problemom se evropska filozofija bavi poslednjih nekoliko vekova (videti U. Fabijeti i drugi, 2002: 25 i dalje). Kako istie Meri Daglas, osvrui se na rezultate istraivanja Levi-Strosa, "svako iskustvo se prima u strukturisanoj formi, a te forme i strukture, koje su uslov znanja, generalno su nesvesne". Daglasova smatra da su se pomenute strukture malo ili nimalo promenile od drevnih vremena, i da se uvek sastoje od pravljenja parova i opozicija koje su usmerene jedna protiv druge i grade se na razliite naine (Douglas 1975: 153). Levi-Stros istie da struktura mita pripada razliitom nivou mentalne aktivnosti od onog koji vai za jezik. Osim toga, odvojene jedinice u mitu nemaju znaenje same po sebi ve znaenje dobijaju u skladu sa nainom na koji su kombinovane sa drugim jedinicama (videti isto 154). Uz izvesnu ogradu mogli bismo rei da sva uoptavanja, predrasude i svi stereotipi na neki nain predstavljaju angaovani oblik ispoljavanja sklonosti ka mitologizaciji, odnosno, predstavljaju primanje iskustva u strukturisanoj formi. Popovi i Braun su u svojim studijama, na primeru kosovskog mita, pokazali kako se jedan istorijski sadraj vremenom usklauje sa odreenim obrascima (Videti Popovi 1998, takoe Braun 2004). 5 Pretea personalistike filozofije N. Berajev pie da mit "nije neto izmiljeno ve stvarnost, ali drukija stvarnost, koja se razlikuje od takozvane objektivne empirijske injenice. Mit u narodnom pamenju je sauvano prianje o dogaajima koji su se zbili u prolosti, on savlauje granice spoljanje objektivne faktinosti i otkriva faktinost idealnu, subjektivnu" (Berajev 2001: 27). Wistrich i Ohana (1995: 61, prema Rose 2005: 23) kau da "mit nije nita manje istinit od povijesti, nego naknadna, drukija istina, istina koja supostoji s istinom; ne objektivna ljudska istina, nego istina koja napreduje spram historijske istine". 6 Berajev izmeu istorije i mita stavlja znak jednakosti, pozivajui se na zrelu fazu elingove filozofije po kojoj je mitologija prvobitna istorija oveanstva (vie o tome videti Berajev, navedeno delo, 27). .. . 1. . 1 (2006)
4

158

SAA NEDELJKOVI

ja", u treoj upotrebi ovaj pojam je izjednaen sa pojmom "predrasuda" odnosno "stereotip"7 (pa ak i sa pojmom "neistina"), u etvrtoj sa srodnim i uim pojmom "legenda" ali i sa pojmom "ikona", u petoj upotrebi sa pojmom "arhetip", a u estoj sa veoma problematinim pojmom "primitivna svest". Sklonost ka poetizaciji i mitologizaciji drutvene stvarnosti univerzalna je i trajna osobina ljudskih grupa. Postoje miljenja da je ta sklonost kod pojedinih naroda/nacija (srpskog, na primer) prenaglaena.8 Pri tome treba imati u

Nedavno je jedan novinski izvetaj o fudbalskom derbiju izmeu Crvene zvezde i Partizana zapoeo zapaanjem da je dogaaj na stadionu "sruio mit o tome da su Nemci mirni i staloeni dok Italijani imaju nemiran temperament" (Veernje novosti od 03.04.2006, 25). 8 O negativnim aspektima i posledicama "devijacije i iaenosti srpske mate i umovanja", zbog ega Srbe drugi vide kao "narod mita" a ne kao narod "hrianstva", piu i crkveni velikodostojnici; videti u Golijan 1997: 67 i dalje. Mitologizovanje drutvenih i kulturnih procesa od strane srpskih crkvenih velikodostojnika ima veoma dugu i doslednu tradiciju. Po legendi, osniva samostalne srpske pravoslavne crkve, Sveti Sava, rekao je da su Srbi "sudbinom predodreeni" da budu "Istok na Zapadu i Zapad na Istoku" i da priznaju iznad sebe samo "Nebeski Jerusalim, a na Zemlji nita". On srpski narod naziva Izrailjom a svog oca Nemanju Avraamom (Sv. Sava 1970: 47). Ta je ideja bila razraivana tokom vekova a svoj najvii oblik dobila je u delu Nikolaja Velimirovia, koji je do u tanine razradio ideologiju "svetosavlja". Svetosavlje je, po njemu, srpski oblik pravoslavlja koji je utemeljio Sveti Sava: taj oblik se kod Srba smatra izvornim i najboljim oblikom vere. Velimirovi smatra da se Zapad udaljio od Hristove nauke. Poslednji bastion istinskog hrianstva je Balkan, koji je uspeo da napravi sintezu delatnog, praktinog pristupa hrianstvu koje vlada na Zapadu s jedne, i meditativno-mistinog pristupa religiji koji je prisutan na Istoku: "Balkan se nalazi zemljopisno izmeu Istoka i Zapada a idejno stoji iznad Istoka i Zapada". Hrianska Srbija ima, kako kae Velimirovi, apostolski zadatak "da privoli Istok krtenju, a Zapad pokajanju". Religioznost u Srbiji je, po Velimiroviu, u krizi zbog toga to je Srbiju spopala "Evropska bolest": razvio se intelektualizam i dolo je do odvajanja od zdravog seljakog naina ivota i razmiljanja koje predstavlja ideal. Smatrajui naciju religioznom kategorijom, Velimirovi smatra da su patnje Srba kroz istoriju jednake Hristovim patnjama na krstu (o N.Velimiroviu videti u T.Bremer 1997: 99 i dalje). Meu pravoslavnim teolozima postoji teorija po kojoj je istonom (vizantijskom) hrianstvu svojstven platonizam, dok se zapadna teologija i filozofija tokom cele istorije uporno dre aristotelizma i metafizike: zbog toga dolazi do uzajamnog nerazumevanja (Vidovi 1989:5; takoe Vidovi 1997). Teoretiari istonog hrianstva smatraju da je epska svest istonog hrianstva, u dodiru sa novovekovnom metafizikom, osuena na jednu od sledeih mogunosti: da izgubi bitku, da se prilagodi i nestane, ili da postane smena kao Don Kihot (isto 25). Istoni hrianski narodi, prema istom shvatanju, veruju da nacija nije svetovna zajednica, nego da proizlazi iz transcendencije. Istone hrianske crkve su vremenom postale posebne nacionalne crkve, za razliku od u naelu univerzalistike i misionarske zapadne crkve. Istovremeno, ini se da je zapadna hri .. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

159

vidu da je mitologizacija u osnovi ideoloki neutralna i da moe da se javi u bilo kojem drutvenom diskursu: religioznom, nacionalistikom, ekonomskom, kriminalistikom itd. Postoji zaista veliki broj studija o procesu stvaranja tradicionalnih srpskih mitova, kao i o stvaranju savremenih mitova odnosno savremenoj upotrebi starih mitova u srpskoj kulturi.9 Ono to i pored velikog broja studija ostaje nepoznanica jesu procesi savremene mitologizacije na individualnom nivou, kao i odnos izmeu individualnog i institucionalnog nivoa mitologizacije. Nedovoljno je jasno da li, na koji nain i u kojoj meri ova dva nivoa mitologizacije danas meusobno korespondiraju. Zbog toga sam pre nekoliko godina zapoeo probno istraivanje koje je, u sklopu ireg istraivanja u vezi sa nacionalnim identitetom, imalo za cilj da izradi i proveri metodologiju uz pomo koje bismo mogli jasnije da sagledamo kvalitet, intenzitet, koliinu i frekvenciju mitskih predstava koje postoje u savremenoj srpskoj kulturi.10 Istraivanje sam vrio prema ustaljenom modelu, tako da su obuhvaena oba nivoa: institucionalni, tj. sfera javnog ivota (masovna kultura i mediji), i individualni, tj. sfera privatnog ivota, linih predstava i linih odnosa prema stvarnosti. Cilj je bio da se otkriju i uporede modeli tumaenja drutvenih procesa ova dva nivoa. Kao okvir istraivanja, kao konkretan kontekst u okviru koga sam eleo da pratim i analiziram upotrebu mitskih matrica, uzeo sam nacionalizam. Nacionalizam predstavlja emanaciju mitskog obrasca par excellence. Nacionalizam podrazumeva i zahteva mitoloki predloak i ponaanje u skladu sa mitskim matricama. Nacionalizam kao ideologija, meutim, nije u tom pogledu izuzetak.11
anska religioznost u veoj meri dogmatina: dobar primer za to pronalazi Oben, kada navodi da je Hristovo ime u Njegoevom delu pomenuto svega dva puta (Oben 1989: 13). 9 Teko je napraviti odabir domaih studija o mitu kod Srba. U pogledu ciljeva ovog rada ne mogu se zaobii dve studije: Popoviev Vidovdan i asni krst (1998), i D. Antonijevi, Izmeu istorije i predanja: Voe srpske revolucije u folkloru, doktorska disertacija, 2004. godine. 10 Ono mora da nosi atribut "probno", jer nije bilo optereeno time da bude kredibilno i reprezentativno u pogledu irine, iscrpnosti i doslednosti. O istorijskoj dimenziji mitologizacije u srpskoj kulturi videti Nedeljkovi 2004. 11 A. D. Smit je i marksizam i nacionalizam nazvao pokretima za spasenje koji sadanju situaciju oveka vide kao opresivnu, u kojoj individue vode otuene ivote (po marksizmu), odnosno, u kojoj su izgubili svoj identitet (po nacionalizmu). M. Guibernau primeuje da se ova dva pokreta razlikuju po usmerenju, akcentima i sredstvima. Dok je marksizam usmeren na ekonomiju i eli da prevazie prolost, nacionalizam se bavi kulturom i crpi inspiraciju iz prolosti elei da je povee sa sadanjou, revitalizujui tako izvorni oblik nacionalnog identiteta (videti M. Guibernau 1997: 79). Donekle slino vienje daje i Berajev koji, iako kritian prema obe ideologije, poreklo nacionalizma nalazi u plemenskoj, a poreklo socijalizma u hrianskoj logici (videti Berajev 1991). .. . 1. . 1 (2006)

160

SAA NEDELJKOVI

Upotreba mita ima tri komponente: kognitivnu, afektivnu i konativnu. Prva komponenta odnosi se na sistem predstava, druga na emocionalnu sklonost i nesklonost prema neemu, i trea se tie spremnosti na delovanje u skladu sa predstavama i sklonostima (videti Rot 1989: 392). U ovom radu ograniiu se na analizu kognitivne komponente revitalizacije nacionalnog mita u periodu krize, i to kroz analizu narativa. Problem kod prouavanja savremene upotrebe mita jeste kako razlikovati i razdvojiti mit od ne-mita? Koji kriterijum koristiti da bi se utvrdilo ta jeste a ta nije mitologizacija? Mit je univerzalan, trajan i prilino standardizovan oblik percipiranja, konstruisanja, pamenja i prenoenja diskursa, a celokupna drutvena stvarnost je potpuno natopljena mitskom matricom. Budui da ovaj rad nije zamiljen kao pokuaj pruanja teorijskog doprinosa razumevanju mita, nego pre svega kao doprinos prikupljanju i analizi empirijske grae u vezi sa manifestacijama mitske "svesti", model mitologizacije koji sam konstruisao kao orijentir veoma je uopten i komparativan. Prvi element tog modela jeste leksika (ili retorika), tanije upotreba pojmova i siea iz konkretnih starih i poznatih mitskih pria, bez obzira kakav se znaaj i kakvo znaenje tim pojmovima pridaju. Drugi element je nain sistematizacije i klasifikacije drutvenih deavanja, odnosno, da li je taj nain ili oblik sistematizacije u skladu sa bazinom strukturom mitskih pria kakva je, recimo, najvie vidljiva u bajkama, bez obzira da li je onaj koji sprovodi takvu sistematizaciju svestan da to ima veze sa mitom ili ne.12 Uz pomo ova dva parametra mogue je konstruisati model koji pokriva gotovo ceo spektar znaenja pojma "mit", a koji sam uslovno podelio na est modaliteta. Ova dva parametra mogu biti povezana ali ne moraju, a u svakom konkretnom sluaju mogu biti ispunjena oba ili samo jedan od ovih zahteva. Posmatrajui stavove institucija i ispitanika kroz prizmu ova dva parametra mogli bismo stei relativno pouzdanu sliku oblika, direkcije i intenziteta procesa mitologizacije u savremenoj Srbiji. Mit moe ali ne mora biti religioznog usmerenja. Onaj koji mitologizuje dogaaje moe slediti neku mitsku liniju bez uzimanja i razmatranja osnovne opozicije koja karakterie religijsku koncepciju (sveto profano). Budui da se ov12 Oekivao sam da e se u grai najvie pokazati prisutnost elemenata hrianskog i kosovskog mita. U skladu s tim, i sama sistematizacija trebalo bi da se odvija na relaciji slavna prolost-teka sadanjost-svetla budunost, odnosno, sistematizacija bi trebalo da se obavlja kroz pravljenje razliitih opozicija i arhetipizaciju elemenata i faktora, odnosno, kroz svoenje drutvenih procesa na osnovne vrednosne orijentacije. Panju je trebalo obratiti i na stereotipne predstave i predrasude. Problem odnosa leksike i semantike mita je izuzetno sloen i vie je polje istraivanja psihoanalitiara negoli antropologa. Bavljenje bukvalnim znaenjem leksike mita vodi krajnje zbunjujuim koncepcijama. ak i ozbiljni istraivai ponekad zaboravljaju da je renik mita simbolian i metaforian, pa u mitovima nalaze doslovno prikazane poeljne obrasce ponaanja date kulture (videti Bracewell 2005: 30).

.. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

161

de radi o nacionalizmu u Srbiji, pretpostavio sam da e religijska koncepcija biti prisutna, jer su susedi u okruenju sa kojima su Srbi do nedavno bili u ratu, kao i glavni strani protivnici poslednjih petnaest godina (SAD, Nemaka, islamske grupe), pripadali drugoj veroispovesti, kao i da glavni nacionalni mit, Kosovski mit, ima, bar u naelu, jasnu religijsku dimenziju (carstvo zemaljsko carstvo nebesko). Zbog toga je u analizi grae trebalo pratiti i da li se i kako nacija odrava ili pretvara u religioznu kategoriju, odnosno, da li se i kako jedna univerzalna religija (hrianstvo) etnificira i pretvara u narodnu religiju.

Upotreba mita na institucionalnom nivou

Manifestovanje sklonosti ka mitologizovanju se, na institucionalnom planu, odvija preko kulturnih projekata i ideja, politikih govora i akcija, medijskih naslova itd. U tom smislu naroito su zanimljivi periodi krize. Poslednjih desetak godina XX veka u Srbiji stoga predstavljaju veoma zahvalan period za prouavanje. Retradicionalizacija i buenje nacionalne svesti nakon poluvekovnog perioda socijalizma predstavljalo je plodno tlo za revitalizaciju nacionalne mitologije. To, naravno, ne znai da je nacionalna mitologija u prethodnom periodu bila potpuno latentna u svim drutvenim slojevima i strujama, ali je njena ira drutvena upotreba bila spreavana. Budui da drutveni ivot teko funkcionie bez mitova, nacionalni mitovi su u periodu socijalizma bili zamenjeni komunistiko-socijalistikim mitovima koji se, osim po konkretnom sadraju, u strukturalno-funkcionalnom smislu ne razlikuju mnogo od njih. Nagovetaji jaeg i otvorenijeg prodora nacionalnog mita u javni ivot otpoeo je u Srbiji sa eskalacijom nacionalnih sukoba, krajem osamdesetih godina XX veka. Ipak, kljuan period za potpuni prelazak sa meditativnog na praktini nivo doivljavanja mita jeste, ini se, onaj u toku kojeg je nacionalna kriza dostigla vrhunac: period NATO agresije 1999. godine. Delovanje mitskog obrasca na institucionalnom nivou, u sferi javnog ivota, mogue je prouavati preko delovanja razliitih segmenata drutvenog sistema. Budui da se ovde radilo o ratu, smatrao sam da je vojska kao institucija pogodan okvir istraivanja. Meutim, sveobuhvatno prouavanje takve institucije u trenucima najvieg stepena mobilizacije izuzetno je teko i sloeno. Zbog toga sam odluio da se ograniim na posredno prouavanje mitologizacije u vojsci preko ideolokih smernica koje se vojsci nameu, koje ona pokuava da usvoji i prenese svojim pripadnicima, i to preko njenog glasila, tanije preko tekstova ratnih izdanja asopisa "Vojska".13 Ovaj asopis kao izvor smatram relevantnim
asopis je izdavao Novinsko-informativni centar "Vojska", a tampalo AD "Politika". Tira nije navoen: pretpostavljam da je bio prilino velik, jer je redovno deljen svim jedinicama, a mogao se nai i u prodaji. Analizirani su svi tekstovi ratnih izdanja, dakle, izdanja u periodu mart-jun 1999. godine. Jedan od vanih zadataka "Vojske" bio je da ovaj .. . 1. . 1 (2006)
13

162

SAA NEDELJKOVI

iz nekoliko razloga. Kao prvo, tekstovi u njemu su imali za cilj da informiu vojnike o stanju u samoj armiji i o pozadini celog dogaaja; vojnike je trebalo ideoloki usmeriti a dogaajima dati kontekst. Ovaj asopis, koji je trebalo da stie do svih jedinica, na jednostavan ali i struan nain trebalo je da uoblii svest vojnika i da ih motivie na odreene akcije. Taj zadatak zahtevao je redefinisanje celokupnog sistema vojne odbrane i vrednosti koje vojska treba da brani. Nakon socijalistikog i federalnog perioda u okviru SFRJ, kada su vojne akcije imale sekularnu pozadinu i bile pravdane zatitom politikog sistema i multikulturalnog i multinacionalnog drutva (bratstvo-jedinstvo), devedesete godine XX veka su donele potrebu nacionalnog i religioznog osveivanja i nacionalne i verske indoktrinacije vojnih struktura. Sve zemaljske i drutvene vrednosti su bile ve iscrpene tokom poluvekovnog komunistikog reima, a nadolazei talas retradicionalizacije i pseudoteizacije je pruao nove mogunosti i zahtevao drugaiji pristup, kako bi vojska mogla da funkcionie u skladu sa aktuelnim drutveno-politikim procesima. asopis "Vojska" je, zatim, trebalo da informie javnost o stanju u armiji: on je, dakle, uticao i na odnos stanovnitva prema oruanim snagama, koje su sada imale drugaiju funkciju od one od pre vie decenija ili pre nekoliko godina u jugoslovenskom sukobu. Istovremeno, "Vojska" je informisala vojnike o tome ta stanovnitvo misli o sopstvenim oruanim snagama i njihovom angaovanju. "Vojska" je, dakle, u jednoj novoj situaciji informativno povezivala sve slojeve drutva na novoj osnovi. Ovaj list je kreiran od strane vojnog vrha, a samim tim i od strane dravnog vrha. Stoga je bilo veoma zanimljivo posmatrati kako se vojska i predstava o njoj transformie, i kakvi se sve modeli identifikacije nude svim stranama u ovom odnosu. Ozbiljnost sa kojom se ovom poslu prilo najbolje ilustruje podatak da su u okviru stalne rubrike obavljeni intervjui sa velikim brojem javnih linosti iz zemlje i sveta, a da je svoju stalnu kolumnu imao i jedan od najitanijih domaih knjievnika Momo Kapor.14 NATO agresija je u "Vojsci" esto bila prikazivana kao borba izmeu Dobra i Zla, Pravde i Nepravde, Svetla i Tame, Istine i Lai. Jugoslavija, tanije Srbi, bili su na strani Dobra, Pravde, Svetla i Istine ("Istina je kost u grlu neprijatelja"), dok je neprijatelj bio na strani Zla, Nepravde, Tame i Lai. Ovakva retorika nije koriena u svim tekstovima, i veoma retko se deavalo da ceo tekst dogaaje smeta u ovakav konktekst. Obino su to bili povremeni izleti (jedan pasus, reenica ili samo naslov) koji su imali za cilj da dramatizuju dogaaje i emotivno angauju itaoce. Izabrao sam nekoliko upeatljivih primera.

rat predstavi kao narodnooslobodilaki. U tom cilju vei broj tekstova prikazuje organsko jedinstvo oruanih snaga i naroda u odbrani zemlje (videti "Vojska", 03.06.1999, 3). 14 Najpoznatiju antropoloku (esejistiku) analizu domae tampe u novije vreme dao je I. olovi (2004). .. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

163

U izdanjima "Vojske" od 3. i 26. aprila, 10. i 24. maja i 16. juna 1999, neprijatelj (NATO odnosno SAD) nazivan je adajom, starom adajom, duhom Zla, Satanom, aveti smrti, neastivom silom "koja se preruila u milosrdnog anela i ija je filozofija filozofija Mraka".15 Za opis situacije korieni su prehrianski i nehrianski mitoloki pojmovi uporedo sa hrianskim. Srbi su, kao antipod tome, nazivani "luonoama duhovnog otpora" (10. maj). U izdanju od 5. aprila predsednik Jugoslavije Slobodan Miloevi je na papino pismo odgovorio da e "snage mira pobediti snage sile". U izdanju od 14. aprila, komentariui pokuaj bombardovanja VMA, naelnik te ustanove, general-potpukovnik Aco Jovii, izjavio je da je to "zloinei ples satane".16 Kao dokaz nerazumnosti i bezbonosti neprijatelja mnogi tekstovi su isticali injenicu da ratne operacije nisu prestajale ni za vreme Uskrnjih praznika (16. jun). U tekstovima smo se mogli susresti i sa razliitim shvatanjima i upotrebama pojma "Kosovo". Kosovo je nazivano svetinjom (7. april) koja se mora braniti. Kosovo je nazivano i pravoslavnom svetinjom ali i "drevnim istorijskim, kulturnim i religioznim jezgrom Srbije" (16. jun). Opseg upotrebe pojma Kosovo je veliki i obuhvata sve nivoe: ono je i univerzalno sveto mesto, sveto mesto pravoslavne religije i svetovno jezgro srpske nacije. U nekim tekstovima se javlja opomena da se ne zaboravi Kosovski zavet i usmerenje na nebesko carstvo koje se generacijama prenosi s kolena na koleno. Srpski put se poistoveuje sa putem ka Golgoti koji se mora zavriti trijumfom (10. maj). U izdanju od 3. maja, prenesena su deavanja sa glumake veeri Zorana Simonovia koji je rekao: "Mi imamo neto to oni ne mogu da shvate, a to je taj duh, taj iskon koji je jai od svega na belom svetu A posle ovoga biemo samo jo jai, plemenitiji, ujedinjeniji i vie ispunjeni duom i ljubavlju prema oveku i prema svome blinjem". Uoljivo je potenciranje hrianskog modela pratanja: svesno se razdvaja poinilac Zla, s jedne strane, od samog Zla, s druge strane. Poiniocima treba oprostiti, ali prema onome ko stoji iza njih ne treba da bude milosti: neuki svet, koji je intervjuisan na ulicama gradova Srbije, esto je prizivao sve svece da kazne "neastivog" (3. jun). Radmila Bakoevi je u intervjuu u izdanju od 3. maja rekla da "proizvoai ratova uvek iza sebe ostavljaju neovetvo, tragove koji govore o njihovoj sopstvenoj duhovnoj bedi. Svi mi danas samo branimo svoje pravo na slobodu i duhovnost". Ona podvlai da je veina poruenih spomenika starija od amerike civilizacije. Predsednik SANU, Dejan Medakovi, je u broju od 24. maja 1999. godine opisao agresiju kao "posrtanje hrianske Evrope". On je istaSlini pojmovi su korieni za Turke u junakim narodnim pesmama nakon Kosovske bitke (vidi M. Popovi 1998: 113). 16 "Siguran sam da emo preiveti, a uiniemo sve da buduim generacijama iskaemo ova zloinjenja izoblienih likova ne zato da mrze ve da mogu avola na vreme da prepoznaju". .. . 1. . 1 (2006)
15

164

SAA NEDELJKOVI

kao da "kroz proces ateizacije, koji je bio kod nas ozvanien u jednom periodu, izgubili smo neke duhovne osobenosti. Stvarane su generacije kojima nedostaje ta metafizika dimenzija, vrlo potrebna u ivotu kao korektor Lek je uvek u dimenzijama duhovnog stvaralatva". Aktuelne dogaaje u religijski kontekst nisu stavljali samo branioci, nacionalna unutranjost, nego i nacionalna spoljanjost. Akcija bombardovanja Jugoslavije zvanino je u seditu NATO-a nazvana "Milosrdni aneo". Petog aprila su u "Vojsci" objavljene Internet poruke iz sveta. Jedan mladi Amerikanac u svojoj poruci je uputio molbu srpskom narodu: "Oprostite nam isto onako kako nam je Hristos na krstu oprostio", dok je drugi poruio: "Neka Bog uva Srbiju, slobodu i narod vae zemlje". Najrazraenija poruka u tom smislu moe se nai u izdanju od 10. maja, u intervjuu sa ruskim akademikom Natalijom Aleksejevnom Noronickajom, koja je ovaj sukob sagledala kroz dihotomiju duhovno/materijalno: duhovni srpski narod koji simbolie prave vrednosti naspram neprirodnog i bezdunog amerikog naroda koji simbolie sve ljudske slabosti.17 Patrik Beson je u intervjuu objavljenom 22. aprila 1999. godine izneo kritiku na raun evropske zajednice koja se stavlja na stranu Albanaca: "Evropljani iz hrianstva prvenstveno preuzimaju kaznu, dok ljubav i opratanje ostaju po strani. Ono to oni ine je u ime dobrog, u ime Hrista, a to su oni reinkarnirali u liku teroriste UK". Vladimir Volkov je, u intervjuu objavljenom u "Vojsci" od 14. aprila 1999. godine, rekao da "Srbi nisu narod kao svaki drugi. Srbi dolaze iz one biblijske prie po kojoj samo onaj koji zna ta mu je cilj i izdri do kraja, taj je pobednik." On pravi razliku izmeu kato-

Ona kae: "Srbi trenutno u svetu pokazuju redak, preiveli primer hrianskog naroda. Zato to kaem. Za prave hriane su metafiziki ciljevi iznad materijalnih. Hiljadu godina su heroji bili ljudi koji nisu davali svoje ivote za zlato, bogatstva, materijalnu dobit, ve za veru, otadbinu, slobodu, ast, ljubav. Upravo su takvi heroji pokazali premo duha nad telom. Ovo to se deava sa srpskim narodom je za samu naciju katarza, proienje Srbi su veliki jer su ostavili po strani sve razmirice oko vlasti i drave da bi zatitili svoju domovinu" Po njoj, drava i domovina su dve razliite stvari: drava je zemaljska institucija koju je stvorio ovek, a otadbina je neto to je veno, i dolazi od Isusa Hrista. Ona poruuje: "Upravo va duh i nas (Ruse, prim. S.N.) nadahnjuje". Nasuprot srpske stoji amerika nacija, amerika civilizacija za koju ona kae da je bez kulture... "Kultura je raanje, otelotvorenje duha, dok je civilizacija otelotvorenje materijalnih vrednosti" Amerikanci gaje kult oveka "ali to nije hrianski ovek. Njihov ovek se davno preobratio u hedonistiki kult ovekovog tela. Oni se bave fitnesom, panino se boje starenja i smrti, fizikog nesavrenstva koje je u hrianskoj kulturi oduvek bilo nevano. Prototip mukarca u hrianstvu odlikuje sila duha, smelost, hrabrost, sposobnost samoportvovanja. Hrianska ena je ista, materinstvo je jedna od njenih bitnijih osobina. Ameriki prototip su samice i samci. To nisu mukarci i ene". .. . 1. . 1 (2006)

17

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

165

lika i pravoslavaca: "Ja uvek katolicima kaem vi ste 95 odsto pravoslavci, samo pet odsto greite i tu je koren nesporazuma".18 Nisu samo tekstovi u asopisu "Vojska" imali pomenuti ton. Razni civilni dnevni i nedeljni listovi su, ak i godinu dana nakon NATO bombardovanja, pokazivali jaku sklonost ka mitsko-religioznom kljuu za razumevanje aktuelnih dogaaja. Veernje novosti od 29. aprila 2000. godine (str. 4.) su objavile saoptenje jedna nacionalistike partije: "Onako kako su fariseji i rimski okupatori ponizili i izloili najstranijim mukama onoga koji je pre dve hiljade godina propovedao mir meu ljudima, istinu i ljubav, tako su njihovi potomci u NATO uniformama izveli na Golgotu ceo srpski narod gde ga ve deset godina kleveu, poniavaju, mue i ubijaju". Povodom godinjice bombardovanja, jedan istoriar je izjavio da se "Srbi bore protiv mraka, kao i aneli boji".19 U mnogim tekstovima razvijana je ideja o vladaru kao spoju duhovnog (Mesija) i politikog voe; njemu se pripisuju mitske osobine. Slobodan Miloevi je nazivan knezom Lazarom naeg doba (Blic 8. april 2000, 2), novim Davidom ovog doba (Glas Javnosti, 19. jul 2000, 2), pa je ak uporeivan i sa Isusom Hristom.20 Sline ideje, koje znatno proiruju i produbljuju opisani model tumaenja, mogle su se nai i u tekstovima u kojima se to ne bi oekivalo. Sam sukob NATO-a i Srbije posmatran je u irem konktekstu sukoba izmeu "sveta pravih vrednosti" i Novog svetskog poretka. esto se celokupna zapadna kultura prikazivala kao prazna, povrna ali i opasna, pa ak i satanistika. ak se i rokenrol navodio kao primer smiljenog projekta odreenih centara moi, sa ciljem da se u svetu ustolii Novi svetski poredak. U jednom novinskom feljtonu se istie da je imid Elvisa Prislija "gajen na pobuni protiv roditeljskog autoriteta i zagovaranju slobodnog voenja ljubavi. A kao to je poznato u hrianstvu, i pobuna i pouda, koje je podsticao Elvis, udei da i sam postane Bog, izvorno su Satanina dela" (videti u Reporter 28. jun 2000, 40-41).21
On iznosi i sledei stav: "Jugoslavija bije bitku za itav svet". A pr redsednik Srbije Milan Milutinovi u tom smislu je izjavio: "Naa moralna snaga, sa kojom smo izali iz NATO agresije, daje nam za pravo da budemo svetla taka slobodarstva u Evropi" (Reporter, 5. jul 2000. godine, 29). 19 P. Opai u emisiji "Riznica", II program Radio Beograda, 07.05.2000. godine. 20 Postoji pesma "Slobodane, nek si komunista, volimo te k'o Isusa Hrista" koju je pevao poslanik Bida na jednom zasedanju skuptine Srbije. 21 U toku NATO agresije bio sam mobilisan i sa mojom jedinicom stacioniran u jednom podavalskom selu. Po onome to sam video uticaj "Vojske" na stavove vojnika bio je gotovo zanemarljiv. Kao prvo, mali broj vojnika je itao "Vojsku". Vojnici su, kad god je to bilo mogue, mnogo vie voleli da se informiu gledajui televizijski program, sluajui radio, ili jednostavno sluajui glasine. Kao drugo, ini se da je mitoloka retorika donekle pogodna i funkcionalna u kratkotrajnim stresnim situacijama koje izazivaju veliku emocionalnu angaovanost i prikrivaju manipulaciju pojedinci .. . 1. . 1 (2006)
18

166

SAA NEDELJKOVI

Recepcija i razrada nacionalnog mita na individualnom planu

Veliko je pitanje kako i na kojoj populaciji prouavati individualni plan upotrebe mita i sklonost ka teizaciji i poetizaciji drutveno-politikih zbivanja, da bi dobijeni rezultati pokazali neto vie od proste slike trenutnog raspoloenja nacije. Smatrao sam da je potrebno izabrati populaciju koja je najmanje sklona prouavanom sindromu, tako da sam se odluio za studentsku populaciju. Studenti su nacionalni sloj sa najslabijom nacionalnom vezanou, to jest to je populacija koja je veoma otvorena prema svetu (vidi Kuzmanovi 1997: 58-59). Oni su proseno manje autoritarni i manje tradicionalni od proseka nacije (vidi Golubovi 1995:132). Kroz svoje proteste protiv reima u prethodnoj deceniji (1991, 1992, 1996/1997) iskazali su veliku kritinost prema unutranjim nacionalnim slabostima. Oni su obrazovani, informisani o dogaajima u zemlji i inostranstvu. Ukupno je ispitan 181 student sa Univerziteta u Beogradu, od kojih je najvei broj bio sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tokom 1998. i 1999. godine ispitano je 149 studenata prve i druge godine studija sa pomenutog odeljenja: grupa od etrdeset studenata je ispitana 1998. pre NATO agresije, a grupa od 109 studenata u jesen 1999. godine, nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja. Na kraju, tokom aprila i maja 2000. godine, ispitana je grupa od 32 ispitanika iz jednog studentskog doma u Beogradu: ispitanici iz poslednje grupe su bili sa razliitih fakulteta i na razliitim godinama studija.22 Ovakav uzorak sasvim sigurno ne moe da poslui kao pokazatelj procentualnih odnosa izmeu pristalica razliitih miljenja, ali on daje relativno jasnu sliku razliitih modela i orijentacija koji postoje u okviru populacije srpske studentske omladine. Sve tri grupe su dobile temu na koju je trebalo da odgovore u formi pisanog rada, odnosno eseja; tema na koju je trebalo odgovoriti je nosila naslov: "Srpstvo". Uz pomo metoda slobodnih asocijacija ispitanike je trebalo stimulisati da nam iznesu to vie detalja kako bismo mogli prepoznati i skicirati osnovne konture njihovog modeliranja stvarnosti.
ma od strane drutvenih struktura. Sa produavanjem stresne situacije dolazi do izraaja raslojenost drutva, drutvene nejednakosti postaju evidentne, a sve to izaziva revolt i suava prostor za indoktrinaciju mobilisanih pripadnika nacije, i prizemljuje uzviene ideale koji se plasiraju sa "vrha". Osim toga, bila je veoma primetna i sveopta nacionalna kriza identiteta, koja prua slabu osnovu za suoavanja sa takvim izazovima. 22 Procentualni odnos izmeu ena i mukaraca bio je oko 60%:40% u korist ena. Studenti etnologije i antropologije ine veinu ispitanika iz sasvim jednostavnog razloga: oni studiraju na odeljenju koje se direktno bavi kako teoretskim tako i praktinim problemima etniciteta/nacionalizma i mitologije. Oni su za tu problematiku zainteresovani. Zbog toga se polo od pretpostavke da oni razmiljaju o tom problemu vie od drugih, da imaju stav o njemu i da ga jasno mogu artikulisati. .. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

167

Cilj istraivanja je bio da se otkrije u kojoj meri i na koji nain se mitski obrasci koriste kako bi se tumaili aktuelni drutveni procesi i dogaaji. Prikupljena graa je takva da omoguava ispitivanje mitskog obrasca u svesti i/ili podsvesti ispitanika i nain na koji on, svesno ili nesvesno, utie na oblik i intenzitet etnikih/nacionalnih odnosa. Ispitanici su mogli da piu o konkretnim ljudima, stvarima, periodima, dogaajima, ali i o apstraktnim, uoptenim pojmovima i utiscima. Oni su se u najveem broju opredelili da piu na ovaj drugi nain: pisali su o ivotnim zakonitostima, o sudbini Srba, njihovim osobinama i razvoju, pokuavajui da na taj nain odgonetnu ta je to to ih vee za srpsku naciju, kakva je njihova nacija, po emu se razlikuje od drugih, kao i da otkriju zato ta nacija doivljava ovakvu sudbinu. Veliki broj radova lii na ispovest ili na rekapitulaciju srpske istorije: kritikuje se, trae se opravdanja, postavljaju se pitanja.23 Iz radova se vidi veoma sloena situacija u kojoj se ispitanici nalaze. Jedan od osnovnih motiva koji se u radovima javlja jeste da se u okviru termina "Srbi" moraju razgraniiti dva pojma: "nekadanji Srbi" i "dananji Srbi", odnosno "pravi Srbi", i "degenerisani oblik Srba". Nekadanji Srbi su idealizovani, a njihove karakteristike su, izmeu ostalog, pobonost i asnost. Dananji Srbi potpuno su izgubili vezu sa istinskim vrednostima, i sa nasleem koje su im preci ostavili: sve su oskrnavili i izopaili.24 Dananji Srbi ne zasluuju srpsko ime. Oni moraju da se preobrate i ponovo zaslue pravo da se tako nazivaju: "I ubeena sam u uvenu reenicu da dobro pobeuje zlo i da e i nama kadtad proraditi "kliker" u glavi i ljubav u grudima pa emo opet postati SRBI".25 Osobine "pravog Srbina", kojeg ispitanici pominju, podudarne su sa osobinama idealnog pripadnika vrste "ovek". Meutim, pravom Srbinu se esto dodaju i osobine kao to su npr. inat i tvrdoglavost, to se u kontekstu herojske etike, koju mnogi podravaju, smatra pozitivnim i poeljnim. Preplitanje kompleksa vie vrednosti sa kompleksom nie vrednosti je oigledan: veoma se esto iz odgovora, posredno ili neposredno, vidi da mnogi ispitanici imaju
Naveu jedan od karakteristinih primera: "Imamo da nosimo svoj krst... ostatak sveta nas je napustio i osudio na jednu apsurdnu kaznu. Ogroman bes u meni, bes protiv celog sveta, probudio je u meni i u mnogima oseaj pripadnosti, oseaj Srpstva, da smo svi osueni da patimo i budemo kanjeni zasluili to ili ne, hteli to ili ne." 24 "Nekada je Crkva bila jaka, sluala se re svetih otaca i ivelo se u harmoniji i sa ljudima i sa Bogom. Nije bilo meusobnih nemira kao u dananje vreme, kada smo postali inficirani grehom, to i dovodi do polaganog, munog raspadanja i propasti nae sopstvene, a tako i Srpstva. Nekada se bog svetkovao iskreno, sada pomodarski i formalno". 25 "Pisala bih od poetka, ali poetak mi nije poznat. Mogu pisati o dedi koji je svoju slavu slavio, drao ikonu na zidu i iao svake nedelje sa bakom u crkvu; i o mom ocu koji slavi istu slavu, ali mi na zidu nemamo ikonu, a majka isto sumnjam da zna ko je Isus. A i to je deo Srbije". .. . 1. . 1 (2006)
23

168

SAA NEDELJKOVI

predstavu o Srbima kao nekada monom, duhovno i materijalno bogatom narodu, to obavezuje dananje generacije.26 Drugi motiv koji se esto javlja jeste da su Srbi svoj "pad" doiveli zbog odvajanja od istinske vere i istinskih vrednosti, zbog nedostatka samopotovanja,27 ali i zbog prihvatanja tekovina zapadne kulture koja ima drugaiju logiku (pragmatinu), i koja je mlaa i plia od stare srpske kulture.28 Postoji tendencija da se Srbi svrstaju u "istone narode", kojima zapadna kultura, analitina i hladna, ne lei. Istok se smatra bliim istini. esto se ukazuje i na ideoloku dezorijentaciju srpske kulture koja traje veoma dugo ("Jedini narod koji nema svoj cilj"). Potencira se opozicija Istok Zapad. Zapad je duhovno degenerisan, hladan, racionalan, materijalistiki orijentisan. Istok je duhovno superioran, emotivan, mistian.29 U skladu s tim, ispitanici se veoma dive Rusima i Grcima: to se obrazlae njihovom duhovnou i razvijenom kulturom. Istie se, meutim, njihova nepraktinost, po kojoj su slini Srbima. Prema Rusima se osea i najmanja etnika distanca, manja negoli prema bliskim narodima iz bive SFRJ (Makedoncima i Crnogorcima). Jedan ispitanik je ak izjavio da podeljenost u okviru pravoslavnog sveta ne bi trebalo da postoji: pravoslavlje je najbitniji inilac u tim zemljama, tako da su razlike meu njima nevane. Stradanje srpskog naroda se sagledava kao posledica religijske degenerisanosti. Prolost se posmatra idealizovano. Generacija deda i baba poseduje u svakom smislu pozitivne atribute, dok je propadanje zapoelo sa generacijom roditelja.30 U skladu sa takvim nainom razmiljanja, izlaz iz krize se vidi u jednoj sveobuhvatnoj duhovnoj revoluciji, religioznom preobraaju. Prisutna je ideja o srpskoj naciji kao religioznom iniocu, iji se nastanak i smisao povezuju s religioznim usmerenjem.31 Nada u bolje sutra postoji, ali da bi se do tog ivota do26 "ta to znai potvrditi se kao Srbin: da si uspravan pred nesreom, da si uspravan pred neprijateljem, da si kraljevskog stava i kraljevskog roda i da u glavi ima da su tvoji praoci kraljevi i svetitelji srpski... Srpsko ime se, stoga, zasluuje." 27 "Zbog toga emo uvek biti potcenjeni, jer ko e da nas potuje kada se mi meusobno ne potujemo." 28 "Duhovni ivot za njih (za dananje Srbe, prim.aut.) ne postoji. Vano je da oni svaki dan jedu hamburgere i pice, piju koka-kolu i uvee izlaze u kafie". 29 Jedan student stoga kae: "Mi uvek imamo priliku da nama ne ovlada duhovno siromatvo koje hara Zapadom (ne radi se, naravno, o tome da je Zapadna kultura primitivna u pitanju je praznina u dui koja nagriza obinog oveka, koji je u potrazi za svojim identitetom)". 30 Videti napomene 13 i 14. 31 "Srbi u svoj identitet unose najsvetije putokaze hrianske vrline. U tome upravo vidim poetak srpstva. Veza sa ivim Bogom nas je odravala kroz istoriju, koja je inae bila puna padova, posrtanja, otuivanja, pa i elemenata samounitenja ali i ponovnog dizanja, istinskog kajanja."

.. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

169

lo potrebno je izvriti korenitu promenu.32 Uskrsnue Srbije se javlja kao motiv, ime se apostrofira njena potencijalna sposobnost transcendencije; time se istovremeno naglaava da put kojim Srbija ide jeste isti onaj put kojim je iao i Isus. S tim u vezi stoji i shvatanje jednog ispitanika da preporod mora doneti i transformaciju same nacije.33 Obrazac koji postoji u svesti mnogih ispitanika, a tie se sudbine srpske nacije, identian je biblijskom mitu: 1) nekadanje savreno stanje nacije, 2) pad, 3) put kroz muke na ovom svetu, 4) nacionalni preporod ili uskrsnue. Sledei motiv se manifestuje kroz opoziciju selo-grad, koja se posmatra u kontekstu sukoba tradicionalne i moderne kulture. Tradicionalni oblik ivota na selu se izuzetno visoko vrednuje: selo i seoski nain ivota su simboli za zdrav ivot, i u duhovnom i u fizikom smislu. "Divim se vrednim seljacima, koji se s veeri vraaju s njiva i sede kraj porodinog ognjita: vidim drvene kolevke koje ljuljaju ene obuene u odela skrojena od belog, mestimino izvezenog sukna." Za odvajanje od tog "istinskog" ivota uglavnom se optuuje generacija roditelja. Generacija roditelja je, nasuprot generaciji pre njih, izgubila sutinu i zadrala poneto od forme. Ponekad se posredno a ponekad i direktno nagovetava da se "pad" (ili "kvarenje") podudara sa dolaskom komunizma, sa naputanjem "vere pradedovske"; sve pre pada bilo je idilino. Zbog toga mladi danas pokuavaju da kanaliu i oblikuju nacionalni identitet koji u njima postaje aktivan. Svoju generaciju mnogi doivljavaju kao mesijansku, i ona ima zadatak da donese izbavljenje Srbiji, da vrati seanje na staru slavu. Jedan ispitanik mi je stoga, kao nekome od kojeg treba da naui neto o tradiciji, napisao: "Ja sam predstavnik nove generacije koja se budi. Nauite nas ko smo i kako se slave
"Okretanje Bogu i osnovnim ljudskim vrednostima je ono to e doneti toliko eljeno izbavljenje iz duhovnog gliba u koji tonemo. Naoj crkvi, kao materijalnom predstavniku Boga treba konano pruiti prostora i uvesti je meu nas. Izbrisati treba otpor ljudi prema pravoslavlju, jednoj od najtolerantnijih religija na svetu. Nadam se da e Srbi otkriti Hrista u sebi i iveti u skladu s tim." Poznata rok-pevaica je u intervjuu za novine na drugaiji nain iznela sline ideje: "Klju razvoja jednog drutva je podizanje opteg nivoa kulture... Kod novih snaga u politici kulturni programi ne postoje. Svi se bave ekonomijom, raspodelom materijalnih dobara i vlasti, a duhovni napredak je opet po strani... Sve to nam se deava ima korene u prolosti, jer nae drutvo od davnih vekova nije uspelo da uhvati ritam sa kulturnim deavanjima u Evropi. Imali smo sporadina ukljuivanja u te tokove, ali jo uvek se traimo i u ekonomskom, kulturnom i religijskom smislu. Dok odreen broj ljudi ne dosegne potreban nivo svesti promene nisu mogue i to ne zavisi ni od kakvih lidera. Potrebna nam je kritina masa osveenih ljudi... Postoji samo jedna vrsta elite, ona politika. Nemamo ni kulturnu, ni duhovnu elitu." Intervju sa Slaanom Miloevi, Blic 8. jun 2000, 11. 33 "Moda za nekoliko godina srpski narod kao jedna nacija nee ni da postoji, ali e se sigurno iz njega razviti neki drugi narod, moda tj. sigurno mnogo napredniji i po svojim kulturnim obelejima bogatiji..." .. . 1. . 1 (2006)
32

170

SAA NEDELJKOVI

slave!!!" Kod nacionalistiki orijentisanih ispitanika postoji svest o krvnom i duhovnom nasleu, koje namee obavezu da se sledi uzor koji su preci ostavili: "Svi moji preci ive u meni, a ja, ja sam samo jo neto novo; neto to ne sme ugroziti harmoniju svih njih u meni." Prolost se navodi kao jedino polje na kojem su Srbi konkurentni, ak superiorni u odnosu na mnoge ekonomski razvijene narode. Pridavanje veoma znaajnog mesta srpskoj kulturi u okviru svetske kulture takoe je jedan od estih motiva. U ispitanoj populaciji se jasno uoava nekoliko razliitih orijentacija, koje se manifestuju kako po drugaijem obliku nacionalnog identiteta, tako i po drugaijem nainu na koji reaguju na mitoloke predloke.34 Kod mnogih je poljuljana vera u postojanje pravog, istog srpstva: oni dolaze do zakljuka da su kulture na ovim prostorima toliko izmeane, da ne moe biti govora o nekoj nacionalnoj izvornosti i istoti. Mnogi su veoma nesreni to svetska zajednica generalizuje i sve Srbe podjednako kanjava izolacijom. Izvesnu otuenost prema sopstvenoj naciji mogue je zapaziti i kroz estu pojavu pominjanja pripadnika sopstvene nacije u treem licu: "oni".

Iskljuiva ili istaknuta nacionalna vezanost moe se uoiti u sledeim formulacijama: "Time (slabljenjem nacionalnog identiteta, prim. aut.) nam slabi i individualni identitet, a individue su nosioci ovetva, odnosno sada i ovde: srpstva." ili "Srpstvo je i odanost ideji potenja, pravde i istine. Moda je ovo isuvie romantiarsko vienje neega to se ve odavno osipa, ali vera u najsvetije ideale ovenosti je jedino to nam je preostalo i to moe da nas spase." "Dole zapad, roboti koji hodaju i govore, moni renderi, drogirane psihopate koje vladaju svetom." Pokuaj da se ne podlegne kolektivnom ludilu primetan je u sledeim reima jednog ispitanika: "Zato mrzeti Ameriku? Da li je tamo bila veina onih koji o njoj priaju najgore? Kao prvo, Amerika je ogromna i ne moe se generalizovati. Prosean Amerikanac je uglavnom dobar i naivan. Koliko sam primetila tamo se ne lae kao kod nas. Presliajte se koliko ste puta slagali u toku dananjeg dana?! U redu, Amerikanci su glupi, itaju skraenu verziju knjige "Rat i mir", moda je njima to praktinije. Koliko je ljudi stvarno studiozno proitalo "Rat i mir" ovde kod nas? Na tom "groznom" zapadu svakome je pruena prilika da zaradi, naravno ako radi, a ovde lekari, profesori i ostali visoko obrazovani ljudi nemaju para nekad ni za hleb." Kritiki odnos prema naciji u kojem se ipak nasluuje mitska matrica ogleda se u sledeem razmiljanju: "Srbija, zemlja gde se sve zavrava i nita ne poinje. Zemlja u kojoj sam se rodila i im sam poela da razaznajem svet shvatila sam da elim da je napustim. Zemlja vrlo interesantne kulture i tradicije, koja traje dugo. Ali s obzirom da su je godinama vodili pogreni ljudi nita se od toga nije moglo iskoristiti; zemlja je padala sve nie i narod sa njom. Srpski narod ima jako puno nacionalista, to smatram kao izuzetno veliku glupost, jer kako neko moe da brani ovakvu zemlju?! Zemlja koja nita ne donosi a uzima sve, gde svoj svome eli loe. Zato iveti ovde? (samo zato to nam ta ista zemlja ne dozvoljava da je napustimo) Sramota me je to sam roena ovde." .. . 1. . 1 (2006)

34

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

171

Kroz radove se, direktno i indirektno, provlai ideja o tome da je pripadnost naciji povezana sa subjektivnou i idealizacijom.35 Nezaobilazni potporni stub vrednosnog sistema velikog broja ispitanika je i agonalni etos. Po miljenju nekolicine, istinski srpski nacionalni identitet po svom je karakteru "spartanski": budi se u vreme ratova, a gubi i degenerie u mirnim periodima.36 Oseanje tuge prisutno je kako zbog "nesumnjivog" propadanja i odumiranja nacije, odnosno, odumiranja njenog tradicionalnog kulturnog obrasca, tako i zbog nestajanja elje kod samih ljudi da se dalje bore za nacionalne interese odnosno tradicionalnu kulturu. U tom smislu navodi se da sve vie mladih naputa Srbiju da bi u nekoj stranoj zemlji radili poslove koji su poniavajui. Transformacija etnocentrizma iz jedne dinamine, ekspanzionistike i optimistike orijentacije, u jednu pasivnu, melanholinu i pesimistiku filozofiju, moe se iitati u ne tako malobrojnim izjavama poput: "Srbi su nesrean narod". Meutim, iako mu je suen radijus delovanja, za neke ispitanike vitetvo nije uniteno, a oni koji mogu poneti epitet "moderni vitezovi" smatraju se jedinim (ili poslednjim) nosiocima i braniocima nacionalne ideje: "Jedino to me jo
"Kao dete iz meovitog (po nacionalnosti) braka bila sam odgajana na nain koji mi je davao mogunost donekle ireg pogleda na, da se tako izrazim, svet, u smislu da sam uvek bila u dodiru sa 2 do 3 kulture." "Srbija nekad bogata, sa neverovatnim prirodnim bogatstvima, najistijim rekama, najukusnijim kajmakom i prutom, i najboljom ljivovom rakijom. Tako su me bar uili. Vie nije takva. Ili je ja sada gledam drugaijim oima. U mom malom mestu ja sam je volela vie od svega, ali sada kada je arolija nestala, totalno je drugaija." (kurziv autorov) ak i nacionalistiki orijentisani ispitanici priznaju da su im lini interesi iznad nacionalnih: jedan ispitanik je na primer izjavio da je za njega srpstvo oseanje "koje moe da bude potisnuto samo ljubavlju prema nekoj osobi". 36 "Srbi su kroz svoje ratove utvrivali svoj integritet. Kada smo zadnji put 50 godina bili bez rata svi smo poeli da se pretvaramo u Jugoslovene" (Istu ovu ideju nalazimo i u brojnim govorima zvaninika, umetnika i politiara. Dobrica osi je 1989. godine izjavio da su srpske nevolje poele kada je borbenost poela odumirati: njemu nije bilo jasno kako je jedan "narod buna i hajduije" dopustio da se u Jugoslaviji pretvori u "podaniku raju". Videti anji 1998: 111). Spoljanji politiki pritisak izaziva dve grupe reakcija; naveu dva tipina primera. Prvi pokazuje otpor pritisku, i jaanje nacionalne svesti: "Iako je bukvalno ceo svet protiv nas to me jo vie podstie da razmiljam o svom narodu. Kroz celu nau prolost prate nas nevolje i nedae ali ipak mi opstajemo. Ne dozvoljavamo da nas potine i nametnu svoju volju". Drugi primer pokazuje mogunost da se odustane od borbe za nacionalne interese u situaciji kada to ugroava line interese: "Ja sam u poloaju da ga osetim (Srpstvo, prim aut.) i da ga vidim, da budem deo njega. Deo neega to mi je u krvi i to e vekovima da tee mojim venama. Tee kao reka bez povratka, bez kraja. Ali ta se desi kada neka oluja, neka vea sila pokuava da tu reku ukroti i zaustavi joj tok? Jednostavno reka poinje da se sui i njeno korito postane suvo, postane pustinja." .. . 1. . 1 (2006)
35

172

SAA NEDELJKOVI

podsea na srpstvo su ekipe sportista koji odlaze na takmienja i predstavljaju nae boje. Nita vie ovde nije srpstvo"!37 Mnogi upiru pogled u budunost, i kroz epsko nadahnue ovaj trenutak opisuju kao presudan za opstanak srpske nacije.38 Posebnu analizu predstavlja odnos prema problemu Kosova. Problem Kosova predstavlja verovatno centralni segment srpskog nacionalnog identiteta i kulture Srba. Kako je pokazala i analiza odgovora ispitanih studenata, pojam "Kosovo" ima veoma sloeno znaenje, i veliki broj funkcija u nekoliko razliitih sistema vrednosti. Taj se pojam doivljava i racionalno i iracionalno. On se odnosi i na jednu geografsku sredinu, i na jedan istorijski dogaaj, i na nedefinisano oseanje, i na etniki sentiment, i na sferu transcendentnog. Meu ispitanicima koji smatraju da je Kosovo znaajno, moemo razlikovati dve grupe. Razlika izmeu ove dve grupe je u irini horizontalnog znaaja Kosova. Pojedini ispitanici Kosovu pripisuju ui, nacionalni znaaj, a pojedini mu pridaju iri, univerzalni znaaj. Obe se grupe, meutim, slau u pogledu vertikalnog znaaja Kosova, odnosno njegove transcendentnosti ("sveto mesto"). Kosovo se esto smatra najvanijom geografskom oblau na svetu ("centar sveta"), odnosno "jedinim pravim jezgrom istine". Kosovo predstavlja "srce Srbije", bez kojeg Srbija ne bi mogla da ivi: stupanjem na to sveto tlo "ovek zanemi, vreme stane". Ono je temelj nacionalnog identiteta ("na njemu se nalaze najvee svetinje, svedoci svega onoga to jesmo, ko smo i ta smo nekad bili i ta smo imali"). Iz odnosa prema pojmu "Kosovo" lako je uoiti duboke i nesvesne etnocentristike nagone ("Sa gubitkom Kosova i mi Srbi smo izgubili presto na kome je car Lazar ponovo stradao"). Kosovo se naziva i "rak-ranom" Srbije, jer je uvek zadavala neopisiv bol ("Kosovo je neprekidni snani bol u dui"). Agresori koji su upali na Kosovo se smatraju "neljudima", koji su napali "ljude" (Srbe). Meu ispitanicima ima onih koji smatraju da je Kosovo zauvek izgubljeno za Srbe, i onih koji smatraju da e ono ipak jednom ponovo biti srpsko. Veoma veliki procenat ispitanika koristi mitsku retoriku kada govori o Kosovu, a gotovo svi ovaj pojam doivljavaju vie emotivno negoli intelektualno.

Zakljuak
U ovom ogledu ogranienog teorijskog i empirijskog dometa naroita panja je bila usmerena na traenje naina da se adekvatno pristupi prouavanju upoSimbol vitetva je korien i u tekstovima "Vojske" (videti "Vojska" od 03. 05. 1999, strana 8). 38 "Moje lepo, jedinstveno i uvek samo svoje Srpstvo. Da li e ikada vaskrsnuti ili e se u budunosti pominjati kao pria (koju mi sada priamo o narodima koji vie ne postoje)?" .. . 1. . 1 (2006)
37

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

173

trebe nacionalnog mita u savremenoj kulturi Srba. Istraivanje je vreno u periodu koji je obilovao dogaajima pogodnim za mitologizaciju: nacionalna kriza, rat, retradicionalizacija, itd. Takva drutvena klima uglavnom suava prostor za racionalno i hladnokrvno rasuivanje i otvara prostor za emocionalnu egzaltaciju i pojednostavljenu interpretaciju stvarnosti. To pojednostavljivanje tada uslovljava odbacivanje svih suvinih i zbunjujuih koncepcija i oslanja se na osnovne i najsnanije psiholoke i kulturoloke modele ili tipove. Istraivanjem je ponuena jedna prilagoena varijanta antropoloke metodologije, koja se pokazala kao funkcionalna u pogledu postavljenih ciljeva istraivanja: delovanja kognitivne komponente mitskih obrazaca, odnosno, otkrivanje i uporeivanje modela mitologizacije na razliitim drutvenim nivoima. to se vremenskog okvira istraivanja tie, ini se da je prouavani period u pogledu upotrebe mitova doneo sa sobom izvesne promene u pogledu koliine, intenziteta i frekvencije, ali ne i bitne promene u pogledu kvaliteta procesa mitologizacije. Odabrani asopis ("Vojska") pokazao se kao relevantan i reprezentativan okvir prouavanja mitologizacije na institucionalnom nivou, jer se odnosio na deo drutvene strukture koji je najvie pogoen aktuelnim dogaajima, a njegova ideoloka koncepcija potpuno se uklapala u optu tendenciju koja je postojala u drutvu. Iz analizirane grae vidi se da je proces mitologizacije evidentan po oba kriterijuma odnosno parametra konstruisanog modela mitologizacije. Postojanje i delovanje mitskih matrica vidljivo je i po upotrebi starih mitskih pria, ali i po nainu na koji se strukturie drutvena stvarnost. Sistematizacija drutvenih dogaaja u mnogo sluajeva se odvija po optim obrascima mitskih pria, iako je to esto nesvesno. Moe se rei da je u prouavanom periodu postojala visoka korelacija izmeu mitologizacije na institucionalnom i individualnom planu, mada su postojale i izvesne razlike. Na institucionalnom planu uoljiva je otrija, konkretnija, uoblienija i doslednija retorika u kojoj se prepliu pojmovi i siei razliitih mitolokih sistema. Nacionalni mit se moe preplitati sa nadnacionalnim i raznim vrstama socijalnih mitova (klasnih, urbanih), odnosno, moe imati multidiskursnu i vieznaenjsku upotrebu, pri emu vrednovanje i razumevanje postaje veoma sloeno. Takav primer je mit o banu Jelaiu i o njegovom spomeniku u hrvatskoj kulturi. Ovde bih se malo detaljnije osvrnuo na taj mit, jer prua lepu mogunost za komparativnu analizu i jasnije sagledavanje specifinosti kosovskog mita. Pria o delatnostima i postignuima bana Jelaia mogla bi se svesti na veoma jednostavnu formu. Za vreme Jelaia (polovina XIX veka), Hrvatska je ujedinila svoje teritorije (imenovan je gubernatorom Rijeke i Dalmacije), prekinula je dravno-pravne odnose sa Ugarskom, ukinuta je "tlaka gospodska i svaka daa urbarialska" ime su ukinuti feudalni odnosi u Hrvatskoj, odran je prvi izabrani i pravi narodni sabor u istoriji Hrvatske. Meutim, za sve to vreme, ban
.. . 1. . 1 (2006)

174

SAA NEDELJKOVI

je priznavao vrhovnu vlast Austrije, iji je veran vojnik i slubenik bio sve vreme (vidi u idak i drugi 1988: 214-215). Ban Jelai je, dakle, izvrio korenite promene koje su postale osnov za novo samodefinisanje: izvrio je homogenizaciju nacije, to predstavlja redefinisanje i stvaranje kompaktnosti unutranjeg nacionalnog plana, izborio nezavisnost nacije u odnosu na negativnog spoljanjeg drugog koji se doivljavao kao rival (Ugarsku), to predstavlja redefinisanje spoljanjeg nacionalnog plana, i izvrio socijalnu reformaciju drave ime je povezao gornje i donje ealone hrvatske nacije te tako hrvatski narod/naciju pribliio modelu vertikalne etnije. Jelaiev spomenik, otkriven 1866. godine, takoe je imao buran ivot: bio je simbol Zagreba jer je bio dobra meta fotografa, a pred njim je 1895. godine spaljena maarska zastava kao znak otpora i protesta. Episkop ivkovi je u jednom saborskom govoru izjavio da je od 1848. godine (shvaene kao institucija, prim. S.N.) ostao samo Jelaiev spomenik (Mijatovi 1990: 136). Ovaj mit je uobliavan prema hrianskom mitu, o emu svedoi motiv uskrsnua (pesma Ognjeslava Utjeinovia Ostroinskog "Uskrsnue Jelaia bana" povodom otkrivanja njegovog spomenika, isto 136). Uklanjanje njegovog spomenika takoe je pogodno za mitologizaciju. On je, kako kae Mijatovi, razmontiran tajno u noi izmeu 25. i 26. srpnja 1947 godine: oni koji su to uradili bili su zaklonjeni iza paravana (isto 136). A spomenik je od konane propasti spasao upravnik Gliptoteke koji je dozvolio da se razmontirani delovi unesu u podrum (isto 136). Znaaj koji se pridaje spasavanju razmontiranih delova ukazuje na izvesne slinosti sa prihvatanjem odseene glave kneza Lazara na Kosovu. O Jelaievom spomeniku ispevano je vie pesama: u tim pesmama spomenik je kao ivo bie koje svakog asa moe poi u borbu. Na primer, u pesmi "Mjeden konjik", autor zakljuuje pesmu reima: "Sanjo moja, nee sanjom biti: Mjeden konjik iv e ustanuti" (vidi isto 213 i dalje). Predigra obnavljanja mita o banu Jelaiu i njegovom spomeniku zapoela je 1947. godine. Povodom stogodinjice Maarske revolucije, spomenik banu Jelaiu je sklonjen sa Zagrebakog trga, jer su tadanje vlasti smatrale da je on simbol neeg nazadnog i prolog, odnosno opasnog za tadanju Jugoslovensku zajednicu (vidi Mijatovi 1990: 136). Za socijalistiku vlast on je bio simbol otvorenog sluenja neprijatelju i dovoenja hrvatskog naroda i Hrvatske u zavisan poloaj od strane porobljivaa (od strane Bea) (Politika 29.07.1971, 6). To moemo oznaiti manifestnom opasnou, koja je bila izreena u javnosti kako bi umirila hrvatsku nacionalnu svest. Latentna opasnost se ogledala u tome da je ovaj spomenik bio na neki nain simbol nezavisnog hrvatstva, a to je, poput simbola nezavisnosti bilo kog jugoslovenskog naroda, moralo biti na elegantan nain izvedeno iz upotrebe i preputeno zaboravu. Za druge je taj spomenik bio simbol pune hrvatske dravnosti i ujedinjenja Hrvatske, ali i simbol socijalnih naprednih stavova. Sukob struje koja je sklanjanje spomenika pravdala time to on podsea na neto nedostojno, sa
.. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

175

strujom koja je njegovo ostavljanje branila time to je on simbol socijalno naprednih stavova i socijalne jednakosti, u stvari je bio sukob onih koji su hteli suzbiti obnavljanje i jaanje hrvatske nacionalne svesti i onih koji su tu obnovu hteli da ostvare. Mit o Jelaiu je oivljen prvi put 28.05.1971. godine, tekstom Milana Ivkoia u omladinskom listu "Tlo": tekst je nosio naslov "Da li bana Jelaia vratiti na Trg Republike". Jelaiev spomenik je, kako autor pie, simbol otpora hrvatskog naroda svim tuincima na hrvatskom tlu, a uz sve to ima i veliku likovnu vrednost. (Politika 11.07.1971, 6). Dok su udruenje likovnih umetnika i studentska organizacija (dakle inteligencija) bili za vraanje spomenika i "punu povijesnu rehabilitaciju hrvatskog dravnika bana Jelaia", dotle su radniki saveti po fabrikama i SUBNOR bili protiv toga smatrajui da takve linosti nemaju nikakve zasluge za socijalistiku revoluciju (Politika 29.07.1971, 6). Ova inicijativa za vraanje spomenika deo je ireg drutvenog procesa koji se oznaava kao MASPOK, tako da je ovaj projekat propao zajedno sa formalnom propau celog nacionalnog pokreta. Godine 1989. opet je pokrenut "problem Jelai", a kao argument za vraanje spomenika na njegovo staro mesto iznesen je podatak da je on simbol nacionalnog i urbanog (zagrebakog) mentaliteta (Vjesnik 06.01.1990, 18), kojem se Zagreb eli vratiti nakon perioda u kojem je dominirao ruralni element. Spomenik je bio simbol starog Zagreba "tri etvrt stoljea" (Hrvatski tjednik, 04.06.1971). Povodom ponovnog postavljanja spomenika banu Jelaiu na Zagrebaki trg, izala je knjiga Anelka Mijatovia "Ban Jelai" (Zagreb 1990). On na prvim stranama navodi misli poznatih Hrvata, izmeu ostalih i Ivana Kukuljevia Sakcinskog: "Godina 1848, moramo priznati da je najslavnija u povijesti naeg naroda, jer g. 1848 stupio je u novije vrijeme na narod prvi put na svoje noge kao samosvjestan narod, god. 1848 upoznao se je svijet sa njegovim imenom, silom i snagom. Godine 1848 znao je izvojevati silnom rukom ono zemljite, koje mu pripada po Bogu, po narodnom pravu i historiji, god. 1848, gospodo, razvio je na narod prvi barjak narodnosti, te prvi utemeljio pokraj slobode i ideju veliku ravnopravnost naroda i narodnosti, koju su svi drugi za njim primili." (Mijatovi 1990: 5). Za Hrvate vladavina bana Jelaia ima viestruku vanost. Nezavisnost od Ugarske koju je tada Hrvatska imala pretvorila se u in nacionalnog buenja i roenja nacije. Istovremeno vidimo i nacionalnu idealizaciju. Kao to je mit o Kraljeviu Marku imao veliki znaaj za mnoge Slovene pod turskom vlau, tako je i mit o banu Jelaiu imao znaaj za skoro sve Slovene ali i ostale narode u Habsburkoj monarhiji (vidi isto 13). Ban Jelai je prva mitska linost istorije hrvatskog naroda, i kao takva snaan podsticaj za borbu za ujedinjenje i osamostaljenje Hrvatske, ali i simbol otpora svakom osvajau (vidi isto 14). Prisutan je motiv "ujedinjenja" i "osamostaljenja" koji nalazimo kod svih malih i porobljenih naroda: oni su bili "razjedinjeni" i pod upravom "tuina". Banu u ast spevane su i mnoge pe .. . 1. . 1 (2006)

176

SAA NEDELJKOVI

sme, poput pesama o Kosovskom boju: najpoznatija je ona "Ustaj bane, Hrvatska te zove" prvi put zabeleena 1867 godine (isto 13-14). Mnoge pesme su u desetercu te u mnogome podseaju na Kosovski ciklus. Na primer: "Kupi vojsku Jelaiu bane, od Kotara do Dunava ladna; silnu bane sakupio vojsku, i zdrav je Muru prebrodio" (Jelai ban i Maari); ili: "Gde polee jedna knjiga bela, od Milana grada velikoga, pa u ruke banu poglavaru: Kupi bane, brau graniare, pak podii staro i nejako" (Ban Jelai) (prema Mijatovi 1990: 171 i dalje). Ipak, ban nije bio tako jednoduno prihvaen od celog naroda. Pored toga to mu se zamera da je bio austrijski vazal, on je dosta namuio hrvatski narod. Obian narod je bio eljan mira, te je esto proklinjao bana to ne dovrava ratove, nego uvek i neprekidno ratuje, te to uzima sve mlade mukarce i po vie mukih glava iz jedne kue: jedna pesma ak nosi naslov "Bog ubio Jelaia bana" (isto 178). Jelai je i simbol jugoslovenstva, te se tako donekle i opire napred navedenoj ulozi: insistiranje na njegovoj politici je, ako se dosledno sprovede, insistiranje na jedinstvu Srba i Hrvata. On je eleo zastupati i srpski i hrvatski narod, pristaje da ban i vojvoda budu naizmenino Hrvati i Srbi, da ministri u hrvatskoj vladi budu pola Hrvati pola Srbi, a patrijarhu Rajaiu je pisao da su njemu Srbi isto to i Hrvati (isto 146). Njegova mitska uloga je i u tome to je smatran za "poslednjeg hrvatskog bana" (isto 149): sa njime i sve zapoinje, i sve se zavrava. Pored ostalih, primetan je i motiv najtee kazne za izdajnike i one koji smetaju borbi. Ban u pesmi "Uskrsnue Jelaia bana" izjavljuje: "Proklet bio ko neslogu sijo, Sablja moja odsekla mu glavu" (isto 208). Slinost sa Kosovskom kletvom ("Ko ne doo na boj na Kosovo...") oigledna je. U intervjuima poznatih (uglavnom visoko-obrazovanih) linosti ima vie rafinirane i dogmatine religiozne konceptualizacije a manje arhaine mitske retorike, dok u tekstovima koje su pisali novinari ima nedoslednih i van konteksta upotrebljenih motiva uz dosta patosa. Iz poruka koje su institucije slale primaocima lako se moe iitati poeljni model vrednosnih orijentacija i optih stavova. Potencirala se ideja o naciji kao religioznoj kategoriji, odnosno, vreno je snano etnificiranje simbola i dogme jedne personalistike i univerzalistike religije kakva je hrianstvo. Na individualnom planu, s druge strane, ispovesti su intimnije, sa sloenijom i nedovoljno uoblienom mitolokom vizurom, i esto su ogoljene tako da su liene svake ideoloke dimenzije i angaovanosti: ostaje samo nesvesna sklonost ka apstraktnoj mitologizaciji. Kod nekih ispitanika primetna je kliirana sistematizacija stvarnosti koja je usvojena i upotrebljena bez kritikog preispitavanja i bilo kakve individualne razrade, dok je kod nekih ispitanika duboko kritiko preispitivanje dovelo do relativno spontane arhetipizacije drutvenih faktora i uesnika u dogaajima. Na nivou predstava ispitanici ne pokazuju uvek jasnu usmerenost, ali je evidentan snaan afektivni odnos koji retko kad prerasta u spremnost na delovanje. ini
.. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

177

se da je upotreba mita od strane velikog broja ispitanika u veoj meri konstruktivna negoli destruktivna, jer se ee koristi kao dopuna racionalnom poimanju ivotnih zakonitosti, a ree kao forsiranom socijalizacijom nametnuti smer razmiljanja. Prema oekivanju, u svrhu kontekstualizacije i shvatanja znaenja dogaaja, od starih mitova koriste se iskljuivo hrianski i kosovski mit.39 Uoljiv je znaaj dihotomizacije stvarnosti, odnosno, sistematizacija aktera i faktora preko pravljenja opozicija, koje ukazuju na potrebu za dijahromatskim tumaenjem drutvenih procesa: dobro-zlo, svetlo-tama, ljubav-mrnja, bog-sotona, duh-materija, prolost-sadanjost, selo-grad, religioznost-ateizam, nacionalizam-kosmopolitizam, itd. Na individualnom nivou primetno je da to je objekt vremenski vie udaljen, to je jae podvrgnut idealizaciji i afirmaciji (opozicija praroditelji-roditelji). ak i kod naizgled anacionalno orijentisanih ispitanika primetan je duboko skriven visok stepen identifikacije sa sopstvenom nacijom i kontemplativno uivljavanje u problem porekla i svrhe zajednice. Na kraju treba rei da ovakvo istraivanje, iako bez istraivanja drutvene prakse nije potpuno i nema vei znaaj, moe posluiti kao jedna od moguih polaznih osnova za razmiljanje o pravcima i nainima prouavanja mitologizacije u savremenom ivotu Srba. Izvori i literatura
Blic 8. 04. 2000, 2. Glas Javnosti, 19. jul 2000, 2. Hrvatski tjednik, 04.06.1971. Politika 29.07.1971, 6. Politika 11.07.1971, 6. Reporter, 5. jul 2000, 29. Reporter 28. jun 2000, 40-41. Riznica, II program Radio Beograda, 07.05.2000. Veernje novosti 29. 04. 2000, 4. Veernje novosti 03.04. 2006, 25. Vjesnik 06.01.1990, 18. Vojska, ratna izdanja, mart-jun 1999. Anderson, B., 1988. Nacija: Zamiljena zajednica, Beograd Antonijevi, D., 2004. Izmeu istorije i predanja: Voe srpske revolucije u folkloru, doktorska disertacija, Beograd: Filozofski fakultet
39

Jedini izuzetak u tom smislu donekle nalazimo u izjavi jedne ispitanice, koja je 2000. godine za Slobodana Miloevia napisala: "Verovala sam i navijala za oveka koji se pojavio kao Feniks iz pepela da spase svetu srpsku zemlju..." .. . 1. . 1 (2006)

178

SAA NEDELJKOVI

Bauzinger, H., 2002. Etnologija: Od prouavanja starine do kulturologije, dopunjeno izdanje, Beograd: XX vek Berajev, N., 1991. O ovekovom ropstvu i slobodi: Ogled o personalistikoj filozofiji, Novi Sad Berajev, N., 2001. Smisao istorije: Ogled filozofije oveje sudbine, Beograd: Dereta Bokovi, M., 1998. Organizovani kriminalitet 1 i 2, Beograd, Policijska akademija Bracewell, W., 2005. Ponosno ime hajduka: Odmetnici kao dvoznani junaci u balkanskoj politici i kulturi, u N. M. Naimark i H. Case (ur.), Jugoslavija i njeni povjesniari: Razumijevanje balkanskih ratova 1990-ih, Zagreb, Srednja Europa : 20-32 Bremer, T., 1997. Vera, Kultura i Politika: Eklezijalna struktura i ekleziologija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u XIX i XX veku, Ni olovi, I., 2004. Kad kaem novine, drugo, dopunjeno izdanje, Beograd : Medijska knjiara Krug Douglas, M., 1975. Implicit Meanings- Essays in Anthropology, London and Boston Fabijeti, U., R. Maligeti, V. Matera, 2002. Uvod u antropologiju: Od lokalnog do globalnog. CLIO Golijan, M., 1997. Srpski narod u rascepu mita i dihovne realnosti, u Srpski Sion 6, 1, Sremski Karlovci : 67-69 Golubovi, Z., B. Kuzmanovi i M. Pei, 1995. Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Beograd : Filip Vinji Guibernau, M., 1997. Marx and Durkheim on Nationalism, in Hans-Rudolf Wicker (ed.), Rethinking Nationalism and Ethnicity: The Struggle for Meaning and Order in Europe, Oxford-New York, Berg : 73-90 Jung, K. G., 1977. Duh i ivot, Novi Sad: Matica srpska Kuzmanovi, B., 1997. etnjom u slobodu: Vrednosne orijentacije i politiki stavovi uesnika Protesta 96/97, u Grupa autora, Ajmo, ajde, svi u etnju: Graanski i studentski protest 96/97, Beograd, Medija centar i ISI FF : 51-64 Mati, M., 1998. Mit i politika: Rasprava o osnovama politike kulture, drugo, dopunjeno izdanje, Beograd, Politeia Mijatovi, Anelko, 1990. Ban Jelai, Zagreb Mrevi, Z., 1997. Incest izmeu mita i stvarnosti, Beograd, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja Jugoslovenski centar za prava deteta Nedeljkovi, S., 2004. Rahvus kui religioosne kategooria, natsionalism kui ontoloogia: Serbia juhtum, in Metagused 26, Tartu, EKM folkloristika osakonna rahvausundi ja meedia trhm MT Eesti Folkloori Instituut : 9-22 Oben, M., 1989. Njego i istorija u pesnikovom delu, Beograd Popovi, M., 1998. Vidovdan i asni krst, Beograd, XX vek Rose, John, 2005. Mitovi cionizma, Naklada Ljevak d.o.o, Zagreb Rot, N., 1989. Osnovi socijalne psihologije, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Sv. Sava, 1970. ivot Stefana Nemanje (Sv. Simeona), u D. Pavlovi (ur.), Stara srpska knjievnost, Novi Sad-Beograd idak, Jaroslav i drugi, 1988. Kronologija zbivanja, u Hrvatski narodni preporod: Ilirski pokret, Zagreb : 200-215 Vidovi, ., 1989. Njego i kosovski zavjet u novom vijeku, Beograd .. . 1. . 1 (2006)

MIT, RELIGIJA I NACIONALNI IDENTITET ...

179

Vidovi, ., 1997. Suoenje pravoslavlja sa Evropom: Ogledi o istorijskom iskustvu, Cetinje anji, I., 1998. Prevarena povijest: Guslarska estrada, kult hajduka i rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1990-1995, Zagreb, Durieux Saa Ned e ljkov i

Myth, Religion, and National Identity: Mythologization in Serbia in the Period of National Crisis
An attempt has been made in this paper to study the cognitive component of theisation and mythologisation in Serbia within the period of national crisis, both on institutional and individual level. The paper is based on a research initiated in 1998 and completed in 2000, thus it encompasses periods prior to, during, and after the NATO aggression. Institutional level was surveyed through texts from war editions of "The Military" magazine, while the individual one was surveyed through opinions and thoughts of the Belgrade students population. Research results indicate the existence of correlation between the two levels regarding ways and degrees of myth usage, as well as certain differences. Saa Ned e ljkov i

Mythe, religion et identit nationale: La mythologisation en Serbie durant la priode de crise nationale
Le prsent article reprsente une tentative d'tudier, au niveau des institutions aussi bien qu'au niveau de l'individu, la composante cognitive de la mythologisation en Serbie durant la priode de crise nationale. Le texte est bas sur une recherche mene de 1998 2000, c'est--dire avant, pendant et aprs l'agression de l'OTAN. Les textes publis dans la revue Arme pendant la guerre ont servi de base l'tude des institutions; quant au niveau de l'individu, il a t examin partir des positions et des rflexions de la population estudiantine Belgrade.

.. . 1. . 1 (2006)