14.

Bajke ( Pepeljuga, ardak ni na nebu ni na zemlji, Meedovi )

Bajke su nastale pri kraju divljatva, iz mita. Najstarija bajka datira od pre 4000 g. Bajka je najvanija u dejoj literaturi. Bajka mladima pogoduje lepotom izmiljenog sveta, vedrinom i optimizmom. Ona se oznaava kao udesna pria. Da bi tanije odredili pojam bajke trebamo prvo odvojiti kategoriju udesnog od kategorije fantastinog. Obe kategorije se odnose na obeleavanje nekog dogaaja kao natprirodnog, nemogueg. Razlika je u odnosu prema pojavi uda. Ako se udo prihvata kao mogue, kao neto to postoji, onda je u pitanju kategorija udesno, i ova je kategorija karakteristina za bajku. Bajka se deava u svetu u kome su arolije prirodne, magija pravilo, natprirodni element u bajci nije nimalo straan pa ak ni udan. Predmet bajke je stvarnost izvan mogunosti empirijskog saznanja i arobni svet raskoi. Pripoveda se o zmajevima, adajama, divovima, zlim dusima, avolima, inovskim pticama, krilatim konjima, vilama i sl. esti motivi su: progonjeni i obeshrabljeni carevi, pastiri koji postaju carski zetovi, zle maehe, dobre pastorke, patuljci. Likovi su jednodimenzionalni, bez psiholoke podloge i nijansi. Junak je po pravilu trei, najmlai carev sin, ili siromaan mladi, izuzetne sposobnosti i kao po pravilu, savlauje sve prepreke svojom mudrou i junatvom, i kao nagradu dobija sva ovozemaljska blaga i ruku princeze. Stereotipan poetak i zavretak, pobede i porazi junaka, likovi bez senenja, ine bajkovitu kompoziciju linearnom. Jezik je ist i precizan. Razlikujemo narodnu i umetniku bajku. Narodna ( folklorna ) bajka, kao i svako epsko delo ima ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet ( struktura dela ). Ekspozicija i zaplet su kratki i deavaju se u realnosti, dok se razvoj bajke deava u irealnom, udesnom svetu. Vreme i mesto radnje u bajkama obino nisu odreeni. Uglavnom poinju isto. Vanu ulogu ima broj tri. Likovi su uglavnom ablonizovani, nemaju vlastita imena. Heroji koji savladavaju sve prepreke, nagrauju se obino rukom careve keri najee je to najmlai i najhrabriji sin). Kazne su zle i okrutne, a najee ih zli izriu ne znajui da se to odnosi na njih. Stil bajke je specifian, esto se ponavljaju iste rei, izrazi i itavi odeljci. Nema opisa, ima dosta dijaloga. Autorska ( umetnika ) bajka se u poetku nije mnogo razlikovala od narodnih bajki, jer su i same postale od njih. arl Pero je u XVII utemeljio poetke umetnike bajke, koja e se kasnije modifikovati u poseban knjievni anr. Pero je smatrao da je bajka anr koji mora da ispuni dva zadatka: da zabavi i poui. Braa Grim su stajali na poziciji da se dela iz prolosti ne smeju preraivati i menjati, mada ni sami nisu do kraja ostali dosledni svome principu. Pukin se okuao u dejoj knjievnosti stihovnim bajkama, od kojih je najlepa Bajka o ribaru i zlatnoj ribici. iler i legel , 2000 godin nakon Aristotela, govore o realizmu u pesnitvu, nastojei da otkriju vru vezu izmeu ivota i poezije. Autorski modeli, kao knjievni anr XIX i XX veka, i pored neposredne slinosti sa folklornom bajkom, sadre u strukturi izrazite crte realistike proze. To se posebno odnosi na sadrinu i strukturu nekoh Andersenovih bajki ( Runo pae runo pae se ne preobraava udom u labuda, on je labud od samog poetka, od roenja). Knjievni ivot Evrope sredinom XIX veka karakterie intenzivan razvoj umetnike bajke, koja se sve vie udaljava od folklornog tipa iz koga se prvo razvila. Luis Kerol je romanom Alisa u zemlji uda utemeljio osoben bajkovit model u kome se realni ivot i pojave iskazuju kao apsurd, paradoks ili nonsens, u mnotvu udesnih dogaaja i atipinih junaka. Takvim nainom umetnikog oblikovanja on se, dodue nesvesno, javio kao pretea budue, nadrealistike proze. Romanom Pinokio Kolodi nastavlja intenzitet razvoja u profilisanju moderne bajke. Njegov drveni lutak je tipian pustolov, ija se metamorfoza, od cepanice do ivog deaka, odvija veto kombinovanim slikama avanture, mate, nonsensa i didaktikih naravouenija. Pojavom Oskara Vajda, razvoj autorske bajke je usmeren u pravcu ironinih, alegorinosatirinih modela, a u bajci XX veka osea se refleks modernih knjievnih kola. Autorske bajke su pisane jasnim stilom tako da ih moe itati irok krug italaca. Pripovedanje je tiho, blago i slikovito. Osnovne osobine ovih bajki su: ivotni optimizam, simbolika boja kojom pisac pojaava psiholoki element u bajkama. Ekspozicija joj se proiruje, ne sastoji se od jedne reenice.

Pepeljuga - Slinosti razlike u bajci Grima, . Peroa Grima je poetak lirski, emotivan ( opratanje od majke na samrti ). U bajci oba autora Pepeljuga radi teke poslove, trpi zlobu maehe i polusestara. Otac se pojavljuje samo kod Grima, dok se kod nas ( narodna bajka ) i kod Peroa ne pojavljuje. Otac je kod Grima veoma agresivan i nasilan ( sekirom razbija golubarnik ). Kod Grima Pepeljuga plae i moli da ide na bal, a kod Peroa ona je olienje dobrote i ona iskreno ureuje polusestre i ak nee da ide na bal, misli da joj na balu nije mesto; ona je samosvesna, savrena, olienje vrline, iskrenosti, ednosti, moralnog savrenstva, nema nijednu manu (klasicizam bajka je zanr koja treba da poui, prui model za ugled i zabavi). Kod Grima je to olienje mnogo realnije. Scena na balu i Pepeljugin izgled se do detalja opisuje u bajci Grima; ima toliko pojedinosti i dramatinosti i to je verovatno prikaz jednog od balova kojem je on prisustvovao. Kod Peroa Pepeljugi pomae vila ( njena kuma ), ali pod uslovom da bude dobra. Kod Peroa postoji i zabrana uslovljavanje da e arolija trajati samo do ponoi. Pero puno vremena posveuje Pepeljuginom izgledu. Kod Grima toga nema nema divljenja, ni opisa. Kod Peroove Pepeljuge nema zavisti, ali ima lukavosti ( presvue se, sedi kod ognjita, pravi se blesava, srena je zbog njihovog provoda, ali je lukava i pita za seb ).Kod Peroa Pepeljuga razgovora sa polusestrama o bolu, a kod Grima toga nema. Kod Peroa i kod nas nema odsecanja prstiju i pete, nema nasilja kao kod Grima. Kod Peroa Pepeljug sama predlae da proba cipelicu, a kod Grima je otkrivaju. Kod Peroa Pepeljuga se miri sa polusestrama i nema njihovog kanjavanja, A kod Grima sestre su kanjene slepoom za ceo ivot ( golubice im vade oi oslepljivanje treba da predstavlja simboliki izraz duhovnog slepila polusestara ). U svim varijantama Pepeljuga ima pomagae. Kod Peroa to je kuma -vila koja pravi od bundeve pozlaene koije ( do detalja opisuje ). Pero je precizan u opisivannju slikanje svog vremena i drutva; opisivao je kako su izgledale dame na Francuskom dvoru 17. veka ). Kod Grima to su golubovi i leskova granica stihovi oblik unoenja lirskih elemenata u bajku. Leskova granica je dokaz da je bajka sauvala izvornu mitoloku tradiciju ( verovanje da je leska arobno drvo oivljava mrtve, odbija avola, ispunjava elje ). Golubovi simbolizuju due predaka. Pepeljuga srpska narodna bajka Nastala je u vreme paganske religije. Ova bajka je HTONINA ( svet mrtvih = htonini svet ). Ona neguje, uva, pamti davni kult mrtvima i kult predaka. Po Vidu Latkoviu ovo je bajka o porodinim odnosima. Ona potuje uobiajenu kompozicionu emu za bajke, a to je trolana kompozicija : 1. uvod dogaa se u stvarnom mestu; 2. pomeranje u svet udesnog vile, adaje, krilati konji... 3. zavretak povratak u realnost. Srbi su svojevremeno verovali da dua ne moe da nestane. Posle smrti dua se naseljava u neto drugo ( biljku, ivotinju...). Ti objekti u koje se dua seli su SENOVITI objekti ( ostatak starog paganskog verovanja ). Sve se odvija u znaku broja tri, jer je kompozicija bajke trolana (Pepeljuga dobija tri zadatka). Dokaz da je bajka nastala pre 9. veka je i kada krava kae Pepeljuzi da ne jede njeno meso, ve da kosti zakopa iza kue. Ovaj obiaj se naziva i sahranjivanje pod pragom. Pokojnici se sahranjuju oko kue i to blie kui; verovalo se da due ostaju tu. Na taj nain postoji vea sigurnost i zatita. evojci ovoj ime bee Mara je dokaz da je taj deo naknadno ubaen, jer nijedna bajka ne trpi imenovanje, likovi nemaju lina imena. Postoje samo odrednice ( baba, sluga, devojka... ). evojka na grobu nae dva bela goluba ta dva goluba su du krave koja je prela u golubove. Ptice su jedan od najeih senovitih oblika due mrtvih se najee sele u ptice. Crkva je takoe pojam koji je ubaen. Pepeljuga tri puta ide u crkvu. Tu se javlja gradacija (oblaenje: 1. haljina od svile, 2. ....od srebra, 3....od suhog zlata). Pepeljuga zavodi princa vrlo aktivno, a kada treba da trpi posledice, ona bei onda je pasivna.Njena pasivnost pokazuje se naroito u sceni kada princ dolazi kui i kada se ona sakrije pod korito. Pevac je dua pretka kao pomaga. Kvalitet nae verzije ove bajke je u tome to nema krvi, nema nasilja odsecanja

pete i prsiju; kvalitet se ogleda u sceni kada kraljevi proba cipelicu na maehinoj keri, a zatim pita ima li jo devojaka u kui. Nema kanjavanja maehe takoe je kvalitet nae bajke. To nije omaka u bajci, jer ono to je maeha uinila devojci nije vredno kanjavanja. To su bili svakodnevni poslovi ene. Njena je krivica jedino u tome to je ona dovedena sa strane i sto je ona povredila odreena pravila jednog etnosa (porodice, plemena). Pepeljuga se na kraju bajke udaje za kraljevia i ona na taj nain uspostavlja ravnoteu, obiajna pravila, i ispravlja greku svog oca (to je oenio strankinju). Pepeljuga kri zabrane namerno i svesno ona je sama kriva za svoju sudbinu u bajci. Sve druge varijante istiu Pepeljuginu nevinost. VESTALKE u Rimskoj mitologiji su ene koje su uvale ognjita, a to je bila najvea mogua ast koja se eni mogla dati. Vestalka nije mogla biti bilo koja. Ona je uvala ivot, vatru. Taj je poloaj bio sveti i kultni. Pepeljugin poloaj nije poloaj glupe i jadne slukinje. Ovde je ona trag potovanja enama koje su uvale ognjite. Ovaj poloaj e obezvrediti hrianstvo. Narodna pripovetka Meedovi Ovo j epripovetka koju je Vuk Karadi dobio od Teana Podrugovia 1817. godine. Vuk je priu dao J. otki koji ju je prvi objavio u jednom asopisu, 1819. godine. 1853. Vuk pie dananjeg Meedovia. Podrugovi je unosio lino elemente iz svog kraja ( Dubrovnik, orai autobiografski element, oluje na emeru i sl. ). anrovski Meedovi je prvi primer granine vrste (mit, bajka, aljiva pripovetka). Uvod ima veze sa mitovima i sa bajkama. Iz mitologije je preuzeta injenica da je mogu brak izmeu ljudskog bia i natprirodnog bia. To je staro pagansko verovanje potomak iz braka natprirodnog bia i oveka je izuzetno velike snage, npr. ena i zmaj. Druga stvar je motiv: heroj siroe koga othranjuje natprirodno bie ili ivotinja je prisutan u drugim mitologijama (helenskoj mitoligiji). Meedovi je porastao, hoe d aide u svet, , upa bukvu, vue je, pa ne moe, ipak uspeva to je parodija mita. U pitanju je proces inicijacije u tradicionalnim kulturama i plemenima Azije, Afrike, Amerike i danas ovo postoji; mladi svet se uvodi u zajednicu odraslih, prolazi kroz razna iskuenja da bi se ukljuio u svet odraslih, to radi Meedovi da bi uao u svet odraslih i krenuo u svet. Sledi scena kada Meedovi dolazi do stotina ratara, otkladi se da e pojesti sav ruak i dobija opkladu. Njegov apetit se vezuje za mitske heroje kao to je Heraklit kod Grka. Meedovi je zapravo parodiran mitski heroj postavljen u aljiv konteks ( bei od Brka, a pravi mitski heroj ne bei ). Deo kada kova kuje oruje posebno za Meedovia navodi na uporeivanje sa epskim junakom Markom Kraljeviem i njegovim vitekim isprobavanjem oruja. Kako bajka odmie, Meedovi je sve vie i vie degradiran. Do kraja se izgubio i nema ga. Prva degradacija je kada se Meedovi krsti; do tada je bio neto pagansko, neobuzdano, a kada se prekrsti dolazi na ljudske razmere i jede kao svaki normalan ovek, nije vie toliko natprirodan, sve je blii obinom, smrtnom oveku. Ta degradacija ide dalje kada se pojavi Brko od koga Meedovi bei. Brko je bajkovit element, parodija zmajeva iz usmenih bajki. Nain na koji se on pojavljuje podsea na pojavljivanje zmajeva sve se trese, hui, pojavljuje se nevreme (zmajeva epifonija). Scena kada Brko legne devojci glavom na krilo i kada ga Meedovi udara buzdovanom je tipina scena iz usmene bajke ardak ni na nebu ni na zemlji. Potera kada Brko goni Meedovia ima izuzetnu dinaminost. Sve ide brzo, sve se brzo smenjuje. Idu po sol (nema u bajci, ne imenuje se mesto); sve to sledi povest o zubu ima elemente nadrealistikog pripovedanja ( nadrealizam nikada nije iznad sveta realnosti, vano je za svet oko nas: bitna kombinacija da bi se dobilo realno toak stavi na zid u galeriji ( to realno postoji i toak i galerija, ali nisu spojivi ). Ovde ima puno nespojivih stvari, ali nije fantastino jer nema uenja. Od tog trenutka se pripovetka zahuktava da bi se na kraju desio komian prasak: I na ast mu bila la ! . Ova reenica je prisutna u vidu zavrne forme aljive pripovetke i bajke, a i ovde (pripoveda se ukljuuje).