You are on page 1of 6

Analiza sluaja lan 11 br.

. 1 Odgovori Prole subote Centar za ruritanski kulturni napredak koji su osnovali dravljani Ruritanije kako bi promovisali interese te male manjinske populacije u zemlji organizovao je protestni skup od 20 ljudi ispred prodavnice koja je odbila da prodaje ruritanske proizvode. Prodavnica se nalazila usred trnog centra Blue River Mall, privatnog prodajnog centra u glavnom prodajnom centru prestonice. Demonstrantkinje - koje su sve bile ene preko 70 godina starosti - nisu blokirale ulaz u prodavnicu, ali su drale transparente na kojima je pisalo Sram vas bilo, nacionalistiki ostraenici. Straari su demonstrantkinjama rekli da protesti nisu dozvoljeni nigde u trnom centru Blue River Mall, a policija je pozvana kada su demonstrantkinje odbile da se raziu. Stiglo je deset policajaca, koji su bez raspravljanja sa demonstrantima odmah poeli da koriste palice ne bi li ih isterali iz trnog centra. Tokom tog rasterivanja protestnog skupa jedna demonstrantkinja je onesveena udarcem, dok je drugoj slomljena ruka. Policija je potom uhapsila dve demonstrantkinje sa transparentima zbog izazivanja nacionalne i rasne mrnje. Direktor Centra za ruritanski kulturni napredak takoe je bio uhapen zbog organizovanja javnog skupa bez prethodnog dobijanja odobrenja gradonaelnik. 1. Da li se lanom 11 uspostavlja bilo kakvo pravo na odravanje protesta na mestima kao to je trni centar Blue River Mall? U predmetu Appleby i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 44306/98, 6. maj 2003, nije utvreno krenje lana 11 u sluaju zabrane protesta u privatnom trnom centru. Sud je, meutim, smatrao znaajnim za ovaj nalaz da su demonstrantima stajala na raspolaganju alternativna sredstva, ukljuujui i dobijanje dozvole za okupljanje od pojedinih prodavnica u centru, deljenje letaka na prilaznim putevima do centra i korienje drugih prostora u dotinom gradu. Sud je stoga smatrao da nije postojala pozitivna obaveza da se promovie sloboda okupljanja (i izraavanja demonstranata). Kljuno pitanje je tako stvarna mogunost da se drugima prenese neko gledite, a ne pristup najboljim nainima tog prenosa. Svakako ne postoji apsolutno iskljuenje bilo kakve obaveze da se olaka odravanje skupova na privatnom vlasnitvu. 2. Da li bi se va odgovor razlikovao ako bi ili (a) postojalo javno pravo prolaska kroz Blue River Mall ili (b) ako bi to bilo jedino mesto za kupovinu u gradu? Prva alternativa ukazuje na slabljenje ekskluziviteta privatne prirode prostora. Meutim, iako je prihvaeno da su javne saobraajnice mesta gde moe da se ostvaruje pravo na okupljanje (v. Ziliberberg protiv Moldavije), injenica da javnost ima pravo pristupa preko privatnog poseda u cilju prolaza verovatno ne znai da e se zbog toga smatrati da je taj posed namenjen za sve javne upotrebe. ak i ako bi bilo tako, mogu se nametnuti ogranienja. Tako je zabrana korienja odreenog dela autoputa za potrebe protestovanja potvrena, npr. u predmetu Selvanaiagam protiv Velike Britanije (odluka), br. 57981/00, 12. decembar 2002. Verovatno bi se smatralo da vrsta protesta

pretpostavljena u ovom pitanju ne bi bila u skladu sa svrhom prava javnosti prolaza v. takoe G S protiv Austrije (odluka), br. 14923/89, 30. novembar 1992 ali povorka bi moda bila. Meutim, u predmetu Selvanaiagam radnja koja je predstavljala uznemiravanje bila je to to je dovelo do nametanja ogranienja u tom predmetu, tako da bi se mogla usvojiti drugaija gledita kad je re o povorci koja se odrava samo jednom i povorkama koje se ponavljaju (ipak v. Barraco protiv Francuske, br. 31684/05, 5. mart 2009). Druga alternativa u ovom pitanju zahteva razmiljanje o praktinim stranama alternativnih naina prenoenja gledita drugima. Rast izvangradskih trnih centara i smanjivanje broja centara unutar gradova moglo bi dovesti do toga da Sud zauzme drugaije gledite u datom predmetu od onog u predmetu Appleby, ali dostupnost i praktinost pristupnih puteva za proteste i dalje bi trebalo da se uzmu u obzir pri odluivanja da li stvarno nije bilo alternativnih metoda protestovanja. 3. Da li je policijska akcija sa ciljem da se rasturi protestni skup bila opravdana? Rasturanje nezakonitih skupova nije u naelu u suprotnosti sa lanom 11 (v. Cisse protiv Francuske, br 51346/99, 9. april 2002), iako bi postupanje kao to je naroita potreba za rasturanjem skupa u datom trenutku, odbijanje nareenja da se napusti skup i korienje nasilja protiv policije bili inioci potrebni da se podri bilo koji zakljuak da je takav postupak stvarno bio neophodan u demokratskom drutvu radi spreavanja nereda (v. iraklar protiv Turske) (odluka), br. 19601/92, 19. januar 1995, i Samt Karabulut protiv Turske, br. 16999/04, 27. januar 2009). Meutim, ak i ako je rasturanje skupa u naelu opravdano, upotrebljena sredstva ne smeju biti nesrazmerna i njima se svakako ne sme kriti zabrana zlostavljanja prema lanu 3 (v., na primer, Oya Ataman protiv Turske, br. 74552/01, 5. decembar 2006, Balk i drugi protiv Turske, br. 25/02, 29. novembar 2007, i Saya i drugi protiv Turske, br. 4327/02, 7. oktobar 2010). U takvom sluaju postojae krenje i te odredbe i lana 11. Starost uesnika u tom skupu, odsustvo nasilja s njihove strane i uticaj sile bie inioci koji ukazuju na krenje barem lana 11, a verovatno i lana 3. 4. U kojoj meri bi krivino gonjenje za izazivanje rasne mrnje u ovom sluaju bilo u skladu sa lanom 10? Rei koje izgovore uesnici skupa obino se obrauju pod rubrikom lana 10 umesto lana 11 (v. na primer, Steel i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 24838/94, 23. septembar 1998 i Karademirci i drugi protiv Turske, br. 37096/97 i 37101/97, 25. januar 2005.) Potrebno je da svaka sankcija za takvo izraavanje bude u okviru ogranienja dozvoljenih u drugom stavu lana 10. Sud je, meutim, priznao prihvatljivost nametanja sankcija protiv rasistikog izraavanja u skladu sa ovim stavom; v. Jersild protiv Danske [VV], br. 15890/89, 23. septembar 1994. i Feret protiv Belgije, br. 15615/07, 16. jul 2009. Ipak bi trebalo pokazati da su

primedbe izazivale rasnu mrnje, a nisu bile deo istinske javne rasprave (v. Surek protiv Turske [VV], br 26682/95, 8. jul 1999). Pitanje je da li se kritika nekoga zbog nacionalizma moe opravdano smatrati podsticanjem na rasnu mrnju. 5. Da li je u skladu sa lanom 11 zahtevati da svi javni skupovi podleu obavezi prethodnog dobijanja zvaninog odobrenja? Obino se nee smatrati da je obaveza dobijanja odobrenja u suprotnosti sa pravom na osnovu lana 11 jer je ona sredstvo kojim se obezbeuje da su zatieni drugi legitimni interesi kao to je odravanje reda; v. na primer, Ziliberberg protiv Moldavije (odluka), br. 61821/00, 4. maj 2004. Pri ocenjivanju prihvatljivosti obaveze dobijanja odobrenja, sud e uzimati u obzir teinu kazne za krenje (nije bilo smatrano nesrazmernim u predmetu Ziliberberg) i da li postoji odredba za blagovremeno sudsko osporavanje bilo kakvog odbijanja (v. na primer, Bczkowski i drugi protiv Poljske, br. 1543/06, 3. maj 2007, gde je odluka doneta posle predloenog skupa). Takoe moe biti relevantno to to se interval naveden izmeu podnoenja zahteva za dobijanjem dozvole i samog dogaaja moe smatrati preteranim ako se time spreava protest zbog aktuelnih problema. Sud nije raspravljao o minimalnom roku za obavetavanje od 3 dana u predmetu Bczkowski, ali je u predmetu Bukta i drugi protiv Maarske, br. 25691/04, 17. jul 2007. i va Molnr protiv Maarske, br. 10346/05, 7. oktobar 2008, bilo prihvaeno da je obaveza prethodnog obavetavanja neprihvatljiva tamo gde je u suprotnosti sa potrebom za neposrednim reagovanjem na odreeni dogaaj. tavie, davanje obavetenja izvan navedenog roka za dobijanje odobrenja kojim se jo uvek omoguava vreme za regulatorne mere ne bi opravdavalo nametanje nikakvih sankcija zbog kanjenja (v. Sergej Kuznecov protiv Rusije, br. 10877/04, 23. oktobar 2008). Potrebno je da razlozi za odbijanje da se da odobrenje budu relevantni i dovoljni; v. Hyde Park i drugi protiv Moldavije (br. 3), br. 45095/06, 31. mart 2009 i Hyde Park i drugi protiv Moldavije (br. 4), br. 18491/07, 7. april 2009. Sledeeg dana u nedelju Dugin savez odrao je skup koji je nazvao Paradom raznolikosti zbog promovisanja potovanja identiteta lezbijskog, gej i biseksualnog i transrodnog identiteta. Dozvolu za odravanje te parade dao je gradonaelnik, pod uslovom da bude odrana u (nenaseljenoj) zoni teke industrije na periferiji grada, i to iskljuivo u veernjim satima. Gradonaelnik je odbio da odobri odravanje parade u centru grada jer bi to ometalo saobraaj. Pored toga, gradonaelnik je izjavio da je parada morala da se odri u zoni teke industrije jer nije eleo da se ljudi koji odlaze u crkve uznemire odvijanjem takvog dogaaja ispred svojih bogomolja. Nadalje, reeno je da e parada biti ograniena na veernje sate tako da deca ne bi mogla uestvovati u njoj. Organizatori parade su bili obaveteni da parada ne moe biti praena protestnim bdenjem preko puta Ministarstva unutranjih poslova poto nikakva javna okupljanja nisu dozvoljena u preniku od 250 metara od bilo koje zvanine zgrade. 6. U kojoj meri je u skladu sa lanom 11 da ruta parade bude odreena tako da se izbegne eventualno uznemiravanje drugih?

Ogranienja za odravanje skupova, ukljuujui i ogranienja vezana za lokaciju i vreme, nisu u naelu u suprotnosti sa lanom 11, i odravanje skupova se tako moe spreiti u odreenim oblastima da bi se predupredili neredi i zatitila prava drugih (v. Ciganski savet i drugi protiv Velike Britanije (odluka), br. 66336/01, 14 maj 2002). Meutim, ne samo da mora postojati osnova za zakljuivanje da postoji stvarna potreba za tom zatitnom merom (v. Ivanov i drugi protiv Bugarske, br. 46336/99, 24. novembar 2005), ve interes mora da bude taj kome Evropska konvencija priznaje pravo na zatitu. Iako postoje okolnosti u kojima je moda potrebno zatititi verska ubeenja drugih od napada, pravo na slobodu izraavanja (lex generalis za slobodu okupljanja) ne titi ljude od ponaanja koje se prema njihovim verskim ubeenjima smatra uznemirujuim ili okantnim (I A protiv Turske, br. 71525/01, 13. septembar 2005), ak i ako bi namernije uvrede mogle biti sankcionisane (v. Otto-Preminger-Institut protiv Austrije, br. 13470/87, 20. septembar 1994). Tako da u ovom sluaju izgleda da postoji malo opravdanja za odreivanje rute protesta. 7. Da li je u skladu sa lanom 11 da parada bude ograniena na oblast kao to je zona teke industrije? Iako moe biti opravdano da se skupovi izmeste iz pojedinih oblasti iz upravo navedenih razloga, osnovni cilj okupljanja jeste da se prenese poruka (v. Appleby i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 44306/98, 6. maj 2003) i ograniavanje na oblast gde ne postoji praktina mogunost komunikacije sa drugima moe se posmatrati kao delotvorna i neopravdana prepreka ostvarivanju prava na slobodu okupljanja poto ne bi bilo praktine svrhe odravanja skupa. Postupanje u ovom sluaju moe se tako smatrati uporedivim sa drugim naporima da se sprei odravanje skupa za koje je utvreno da predstavljaju krenje lana 11 (v. na primer, Ujedinjena makedonska organizacija Ilinden i Ivanov protiv Bugarske, br. 44079/98, 20. oktobar 2005). Moe se, naravno, usvojiti i drugaije gledite kada bi povorka i dalje privlaila veu medijsku panju. 8. Da li je vremensko ogranienje kako bi se spreilo uee dece u skladu sa pravom na mirno okupljanje zajameno lanom 11? Sud se nije direktno bavio tim pitanjem, ali treba imati na umu da deca imaju pravo na slobodu okupljanja i na osnovu Evropske konvencije i lana 15 Konvencije o pravima deteta. Iako postoji pravo na zatitu dece od stvarno tetnih uticaja, naelo odgovornost lei na roditeljima i Sud je priznao znaaj roditeljske slobodne procene u pogledu toga da li bi deca trebalo da uestvuju na nekom skupu; v. Hriansko-demokratska narodna partija protiv Moldavije, br. 28793/02, 14. februar 2006. 9. Da li je zabrana javnih skupova u blizini slubenih zgrada opravdana na osnovu lana 11? Potrebom da se zatite prava drugih i spree neredi bez sumnje bi se mogle opravdati neke zabrane skupova u blizini odreenih objekata ili

lokacija; v. na primer, zabrana koja je potvrena u predmetu Chappell protiv Velike Britanije (odluka), br. 12587/86, 14. jul 1987, zbog zabrinutosti usled prekomerne buke. Meutim, postoji tendencija da se takva ogranienja prihvataju kada su privremenog karaktera ili prilino ograniena po obimu, i treba napomenuti da Sud nije utvrdio da su ogranienja demonstracija u skladu sa lanom 11 ako se demonstracije odravaju preko puta rezidencije premijera (Patyi i drugi protiv Maarske, br. 5529/05, 7. oktobar 2008) ili izvan suda (Sergej Kuznecov V. Rusije, br. 10877/04, 23. oktobar 2008). tavie, priznato je da e zvanini objekti biti najpogodnije mesto za neke proteste; v. Hyde Park i drugi protiv Moldavije (br. 5 i 6), br. 6991/08 i 15084/08), 14. septembar 2010. Stoga izgleda malo verovatno da bi se generalizovana zabrana, kao u ovom sluaju, smatrala opravdanom na osnovu lana 11. Broj stvarnih uesnika u paradi nije iznosio vie od stotinu poto je veina onih koji su nameravali da uestvuju bila spreena da doe i da se pridrui paradi na naznaenom mestu okupljanja. Ti potencijalni uesnici putovali su tamo iz raznih delova zemlje autobusima unajmljenim u tu svrhu. Meutim, njihove autobuse je zaustavila policija kada su doli na 20 kilometara od glavnog grada. Policija im je rekla da ne mogu nastaviti dalje, jer su ili (a) bili zabrinuti zbog nereda usled parade ili (b) autobusi nisu bili u skladu sa nekakvim neodreenim zahtevima bezbednosti. Potencijalni uesnici u tim autobusima zatim su morali da se vrate kui, a oni u drugim autobusima bili su spreeni da ih napuste i putuju vozom sve dok za njih nije bilo prekasno da se pridrue paradi. 10. Da li je zabrinutost zbog nereda dovoljno opravdanje na osnovu lana 11 za spreavanje licima da se pridrue paradi? Bojazan od ozbiljnih nereda prihvaena je kao razlog za optu zabranu skupova, ali postojala je jaka dokazna osnova za tu bojazan (v. Hriani protiv rasizma i faizma protiv Velike Britanije (odluka), br. 8840/78, 16. jul 1980). Sud bi verovatno potvrdio slinu zabranu licima da se pridrue skupu na kome ima izgreda, ali nije bilo dokaza o takvim izgredima u vreme kada je izreena zabrana i, po svemu sudei, nema indikacija da su lica u autobusima imala nameru da izazovu nerede (up. lanovi Spartanske lige koji ulaze u zonu teke industrije u nastavku teksta). Policijska akcija se stoga verovatno moe smatrati neopravdanim spreavanjem ostvarivanja prava na slobodu mirnog okupljanja; v. na primer, Stankov i Ujedinjena makedonska organizacija Ilinden protiv Bugarske, br. 29221/95 i 29225/95, 2. oktobar 2001, Ujedinjena makedonska organizacija Ilinden i Ivanov protiv Bugarske , br. 44079/98, 20. oktobar 2005. i Mahmudov protiv Rusije, br. 35082/04, 26. jul 2007. 11. Da li je policija delovala u skladu sa lanom 11 u svom postupanju sa potencijalnim uesnicima u autobusima za koje je reeno da ne ispunjavaju zahteve bezbednosti? Policija nesumnjivo ima pravo da sprovodi zahteve bezbednosti saobraaja na putevima, ali u ovom sluaju jedva da ima dokaza da su takve mere preduzete. tavie, ak i kada bi bilo potrebe za

preduzimanjem takvih mera, time bi se teko moglo opravdati spreavanje potencijalnih demonstranata da se prevezu vozom i tako pridrue povorci. ef policije je zbog ranijih sukoba izmeu te dve grupe bio svestan neprijateljstva Spartanske lige - militaristike anti-gej grupe - prema Duginom savezu. Takoe je dobio vesti o planovima Spartanske lige da razbije paradu. Meutim, ef policije je poslao svega desetak policajaca da prate paradu, dok policijske jedinice na ulazu u zonu teke industrije nisu spreile dvadeset i pet lanova Spartanske lige - koji su nosili bejzbol palice da uu u zonu. Policajci koji su pratili paradu nisu intervenisali kada su uesnike napali i teko povredili lanovi Spartanske lige dok je parada prolazila kroz zonu teke industrije. Snimci jednog od povreenih uesnika - portira u Ministarstvu penzija dok su ga odvodili u bolnicu emitovani su u vestima na televiziji. Nakon to je video te snimke, Ministar za penzije rekao je svojim zvaninicima da je neprihvatljivo da bilo ko od njegovog osoblja uestvuje u javnim protestima i naredio je da portir odmah bude otputen. 12. Da li je policija morala da preduzme mere, i kakve, na osnovu lana 11, u pogledu pretnju koju je Spartanska liga predstavljala za odravanje parade i kad je re o stvarnom napadu lanova Spartanske lige na one koji su uestvovali u njoj? Sud je u vie navrata priznao da postoji pozitivna obaveza da se protesti zatite od napada drugih na njih ili od pokuaja drugih da razbiju njihov skup (v. Plattform rzte fr das Leben protiv Austrije, br. 10126/82, 21. jun 1988). Bie uzeti u obzir policijski resursi koji stoje na raspolaganju vlastima i koji su stvarno rasporeeni na terenu, kao i pristup u ocenjivanju pogodnosti taktika koje treba primeniti i obim remeenja do kojeg je stvarno dolo. Stalo se na stanovite da je dovoljno uinjeno u predmetu Plattform, ali u predmetu Ujedinjena makedonska organizacija Ilinden i Ivanov protiv Bugarske, br. 44079/98, 20. oktobar 2005. nisu preduzeti odgovarajui koraci da bi se spreili nasilniki napadi ili ograniio njihov obim. U ovom sluaju policija je jasno bila obavetena o pretnji ak i pre odravanja povorke, i bilo je potrebno da se policajci na ulazu u zonu suprotstave lanovima Spartanske lige s obzirom na to kako su ovi bili naoruani. Takoe se ini da je bio potreban vii nivo obezbeenja povorke od strane policije, a injenica da policajci uopte nisu delovali - ak i ako su bili u manjini - ne moe se opravdati. V. takoe Ouranio Toxo i drugi protiv Grke, br. 74989/01, 20. oktobar 2005. 13. Da li je otputanje portira u skladu sa Konvencijom? Mogue je da bi uee na skupu moglo biti nespojivo sa prirodom posla slubenika u dravnoj upravi - posebno imajui u vidu temu skupa (v. R Q protiv Savezne Republike Nemake (odluka), br. 10942/84, 9. decembar 1987) i stvarno ponaanje dravnog slubenika tokom skupa ukoliko je ono za osudu (v. Ezelin protiv Francuske, br. 11800/85, 26. april 1991 i Galstyan protiv Jermenije, br. 26986/03, 15. novembar 2007) - ali to ne bi trebalo automatski pretpostaviti.