ATLANTIDA PROTIV HIPERBOREJE

,, Ako hiperborejski mitovi zaista imaju tako vanu ulogu u nesvesnom indoevropskih naroda, oni je imaju zahvaljujui svom sopstvenom znaenju, svojim unutranjim sadrajima. Jer, mit za nas nije lana pria, praznoverica ni nesporazum. Mit je bezvremena stvarnost, koja se, moda, nije odigrala nikad i nigde, ali koja se neprekidno ponavlja u istoriji i, tavie, stvarnost koja je odreuje i definie. (Boris Nad) Slika ,,Hiperborejac kod Atlantiana ( naslikao Vsevolod Ivanov )

Mitske zemlje, Atlantida i Hiperboreja su meu najstarijim mitovima grke mitologije. Atlantida, neto poznatija od ove dve s e po Homeru nalazila sa one druge, manje poznate strane ,,Herkulovih stubova i bila jako mono carstvo, iji su stanovnici iveli u izobilju. S druge strane, Hiperboreja je bila zemlja severa, iznad Boreja(severnog vetra), kako joj i samo ime kae. Veito s unce, ljudi koji ive hiljadama godina i u smrt odlaze samo po sopstvenom izboru, bez ratova, puna mudrosti i potenja. Iako je vreme starih Grka odavno prolo, ova dva mita, imaju jako veliki uticaj u modernoj filosofiji, a u dananje vreme, moda i najvei. Sluajno ili ne, poloaj Atlantide u odnosu na Evropu je zapad, po veini strunjaka, dok je Hiperboreja smetena mahom u predele severoistono od Kavkaza, tj. skoro do Azovskog mora. Ovo je upravo prva simbolika ova dva pojma: okeanska sila, bogata zlato m, a zapadno od Evrope moe biti jedino SAD, dok podruije koje Ovidije smatra Hiperborejom nije nita drugo nego granica Evrope i Azije, mesto gde se one spajaju inei jedinstvenu i neotuivu celinu. Samim tim, javlja se sukob dva moderna geopolitika pr incipa atlantski, vodeni i zapadni i evroazijski, kopneni i istoni. Sluajno ili ne, Atlantida je doivela svoj kraj nalik na Sodomu i Gomoru, prirodnim putem(erupcija podzemnih zemljotresa), dok je Hiperboreja, zaboravljena, ali nikada nestala. Kada su u pitanju srbske veze sa ova dva principa, one su iskljuivo usmerene ka Hiperboreji. Na veliki knjievnik, Milo Crnjanski je u svom delu putovao ,,Kod Hiperborejaca, dok je Drago Kalaji esto nazivan ,,poslednjim Hiperborejcem. Srbe sa Hiperborejom povezuju i Klaudije Ptolomej i Plinije Stariji, smetajui ih na prostor izmeu Kavkaza i Azovskog mora, upravo na onom mestu gde Ovidije smeta Hiperboreju. U modernom filozofskom tumaenju, mitovi o Hiperboreji i Atlantidi mogu se posmatrati kao dva oprena vienja sveta i ivota. Za Atlantiane, bogate zlatom, ivot je samo sluajan splet okolnosti, za Hiperborejca je on Boiji dar. Atlantida e izgraditi svoju aristokratiju na materijalnoj osnovi, a Hiperboreja svoju na duhovnoj i osnovi opteg doprinosa. U Hiperboreji je sunce veit o, nikada ne zalazi, a Atlantida je suprotnost, zemlja mraka i meseevih kultova. No pravi sukob dva principa, nastaje kada se uzme u obzir prizma kroz koju svet posmatraju jedan Atlantianin i jedan Hiperborejac. Za Hiperborejca u naim vremenima, kao to je ve reeno, ivot nije sluajan splet okolnosti, niti j e on nastao bez ikakvog smisla i razloga. Hiperborejac je olienje tradicije, potovanja predaka, sklada sa prirodom i pravim slobodama. S druge strane, Atlantianin ivot posmatra kao neto to mu je dato bez razloga, a da je njegova sutina proiveti to due uivajui, bez imalo obaveza prema tradiciji i venim principima. Stari Hiperborejci nisu bili ratnici koplja i maa, ali su svakako moderni Hiperborejci ratnic i, pre svega duha, jer je Hiperboreja na udaru. Atlantianin temelji svoju mo na materijalnom bogatstvu i eli da proiri svoj uticaj, dok Hiperborejcu bogatstvo potie od sunca koje mu veno sija. Kada bi se nali u dvoboju, ova dva oveka, u oba sluaja bi pobed io Hiperborejac: ako bi ga Atlantianin smrtno ranio, osmehnuo bi se ka nebu i sklopio oi ekajui da ga ovaj dokrajii, a ako bi on ranio Atlantianina, izvidao bi mu ranu i poeo da ga gradi po svom liku. Atlantianin ne poznaje ni greh ni kajanje, a Hiperborejac stalno tei da usavri sebe i pokaje se za neto loe to je uini o. Antej je pravi pandan slabosti jednog Hiperborejca dok je u kontaktu sa svojom majkom, zemljom, on je nepobediv, ali kada se ta veza prekine on postaje vie nego slab. Kod Atlantiana, simbol junatva je Paris, koji ne potuje kodekse dvoboja, pa tako ubi ja Ahila strelom, poto mu je ovaj okrenut leima. Hrianin nikako ne moe biti Atlantianin, dok je Hiperborejac uvek to, sve i da n ije svestan toga.

Atlantianin je uesnik u Francuskoj i Boljevikoj revoluciji, a Hiperborejac u Termopilskoj bici. Kroz Hiperborejca protiu kralj Leonid, Eugen Savojski, , El Sid, car Nikolaj Drugi, a kroz njegovog suparnika Napoleon, Dingis-kan, Atila Hunski. No Hiperborejci po duhu su i svi oni koji su izabrali veni ivot kroz razobliavanje smrti, a takvi su meu Srbima mnogi poevi od cara Lazara, Stevana Sinelia, akona Avakuma, majora Tepia, majora Gavrilovia, vojvode Vuka i jo mnogih drugih. Ono to ove ljude ini Hiperborejcima je njihov duh koji je ismejao strah i samu smrt. Svaki ustanik je Hiperborejac jer je umirao sa reima ,,Za krst asni i slobodu zlatnu, postavivi ideal vei od ivota i okrunivi ga suncem olienim u zlatnoj boji. Kada je Sveti akon Avakum izgovorio reenicu ,,Srb je Hristov, raduje se smrti, nastao je jo jedan novi Hiperborejac, razobliivi smrt i strah kojim se hrani ona druga strana. to se slobode tie, za Atlantianina je ona oliena u nagonima i porivima, a za Hiperborejca je ona visoka, duhovna i uzviena. Hiperborejac se odrie atlantske slobode, on je ne priznaje i ne smatra je slobodom. Isto tako, Atlantianin smatra slobodu Hiperborejca primitivnom i zastarelom, kao i uopte sva vienja o tradiciji kod Hiperborejaca. Katastrofa koja je unitila Atlantidu

I sam Atlantianin je vrlo nestalan, u jednom trenutku svog veka i sam se ponaao nalik na Hiperborejca, ali on to nije bio. Bila je to samo varka, oliena u ljubavi prema svom plemenu i krvi. Od te ljubavi, on je preao u mrnju prema istom, dok Hiperborejac k rv doivljava kao i slobodu. Hedonizam je odlika Atlantianina, a Hiperborejac zadovoljava svoje potrebe jedino da bi tako bio u mogunosti da slui viem cilju. Hiperboreja i Atlantida su slike savremenog sveta kakvog poznajemo, a Hiperborejac i Atlantianin slika i prilika dva oveka, vie nego razliita. Pored razlika koje je autor pobrojao, njih ima jo. Ono to ova dva mita ini jako bitnim je sama injenica da se Srbija i srbski narod danas nalaze izmeu Hiperboreje i Atlanti de. Ne, nisu to nekakve ,,dve Srbije, kako bi neki (Atlantiani) to voleli da prikau. To su dva puta, dva jedina puta kojima Srbi i Srbija mogu hoditi danas, a od tog hoda zavisi njihova sudbina.