UMBIR TERA GLAVOBOLJU

Pomeajte pola kaiice umbira u prahu sa aom vode i popijte. Drugi jednako efikasan nain je da prelijte oljicu vrue vode preko kaiice svee mlevenog ili rendanog umbira. Ostavite da se malo hladi, a potom popijte. umbir je posebno efikasan protiv migrene, a takoe pomae i u kontroli munine koja je neprijatan pratilac ovih napada. Takoe moe pomai i oljica aja od ruzmarina, koja zaustavlja napredovanje glavobolje. oljicu vrue vode prelijte preko kaiice suvog ruzmarina, ostavite da odstoji 10 minuta i popijte.

ISHRANOM PROTIV BUBULJICA I AKNI

Akne i bubuljice su danas moda najei zdravstveni problem koe tinejdera (mada od njih nisu poteene ni starije generacije). Svi zaboravljaju da stanje koe zavisi od toga ta jedemo. Ishrana protiv akni i bubuljica podrazumeva iskljuivanje odreenih namirnica iz ishrane i poveanje unosa razliitih vitamina i minerala koji pomau smanjenju masnoe koe i spreavaju nastanak akni i bubuljica. Prvo, iz ishrane treba da se iskljui zainjena i masna hrana: zaini, biljno ulje, sosovi, keap, majonez, ips, masno meso, dimljene kobasice, jaki sirevi, kao i brza hrana (pogotovo hamburgeri i preni krompirii). Uporedo sa ovim potrebno je da se ogranii i unos slatkia: kolaa, okolada, sladoleda, karamela, kao i aja, kafe i gaziranih pia. Hrana koja se preporuuje Voe, povre i zeleni to su namirnice koje sadre veliku koliinu vlakana. Hleb poeljno je jesti raeni hleb. itarice jeam, pirina, heljda i ovsena kaa. Meso nemasno piletina, uretina ili zeetina. Mleni proizvodi oni koji se lako vare Pia zeleni aj, mineralna voda i prirodni svee ceeni sokovi. Primer dijete protiv akni i bubuljica za jedan dan

Doruak: salata od krastavca, celera i argarepe, zainjena kaikom soka od limuna, jedna jabuka. Ruak: soivo (kuvano u vodi bez soli); salata od karfiola, tikvica i spanaa. Nekoliko kriki anasa/kruke/dinje (u zavisnosti od sezone). Veera: 100 grama nemasne ribe spremljene na pari; salata od povra sa zelenilom i jedna kaika susamovog ulja, jedan grejpfrut. Uina pre spavanja: pola olje kupina ili borovnica (moe i iz zamrzivaa generalno danas postoji u prodavnicama veliki izbor brzo smrznutog bobiastog voa koje je potrebno samo odmrznuti i hranljiva i ukusna uina je spremna). Ako se pridravate ishrane protiv akni i bubuljica najmanje mesec dana, postii ete znaajno smanjenje osipa i poboljaete opte stanje koe.

SVE LIMUNOVE TAJNE

Borba s umorom Istraivai su nekada koristili limun za zatitu od mnogih infekcija u tropskim predelima. Mala koliina limunovog soka ugasie e delotvornije nego mnogo vea koliina vode. Eterino ulje limuna stimulie aktivnosti mozga, zato kad god se oseate umorno, teko vam je da se koncentriete, dodajte 4 kapi limunovog ulja u aromaterapijsku lampu. Moete popiti au vode s limunom svakih nekoliko sati. Leenje hipertenzije Crni i beli luk su se pokazali delotvornim u borbi protiv hipertenzije, a dobro se

kombinuju s limunom. Dodajte 3 iseckana enja belog luka i 1 seckani crni luk u hladno obrano mleko ili sojino mleko. Prokuvajte i pustite da odstoji 5 minuta. Procedite i dodajte sok od 3 limuna i pijte tokom dana. A ako patite od povienog holesterola, ne zaboravite da pektin u limunu, zajedno sa ostalim hranjivim materijama, moe da pomogne u njegovom sniavanju.

ZA MIRAN STOMAK, JAKU KRV I LAK SAN

Mladi izdanci i listovi sakupljaju se u prolee, cvetovi za vreme cvetanja, plodovi posle dozrevanja aj od listova i mladica zove koristi se za poboljanje krvi. aj od cvetova zove koristi se u leenju prehlade, bronhitisa, kalja, gripa, poetne upale plua, jake kijavice, boginja, arlaha, tekog disanja, astme, kod poetne tuberkuloze i kod svih reumatinih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje aja kojim se odstranjuju potekoe kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i beike, a lei edeme i loe varenje. aj od zovinih cvetova pomoi e da se preznojite kod bilo kog oblika

prehlade ili gripa, to e znatno olakati bolest. ajevi od kore pomau pri regulaciji stolice i olakavaju mokrenje, ali se moraju veoma umereno i paljivo dozirati, jer preterane koliine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (ni sluajno napunjena) kafena kaiica za jednu olju. U toku dana sme se popiti samo jedna kafena oljica, maksimalno dve, i to u veim razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli plodovi zove su takoe korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje vanih materija, ove bobice, kada su potpuno zrele, imaju vie vitamina B nego ijedna poznata namirnica. Poto se ne jedu svei, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao dem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od sveih bobica koristi se pri leenju neuralgije trigerninusa, za jaanje, za blago regulisanje stolice, ienje krvi, umirenje trbunih greva i crevnih kolika, za apetit i poboljanje cirkulacije krvi. Zovino vino Sastojci: 7l vode, 2kg eera, 3l probranih bazginih boba, 2-3 dg kvasca Priprema: Vodu ulijemo u dovoljno velik emajlirani lonac, dodamo eer i prokuvamo. Ohladimo i dodamo briljivo oprane, probrane bobice zove, bez peteljki. Ponovno ugrejemo malo ispod take kljuanja, odmaknemo s vatre, pokrijemo, ohladimo i dodamo izmrvljeni kvasac. Dobro promeamo da se kvasac ravnomerno otopi. Napunimo 1 ili 2 staklene posude, zatvorimo i kroz zatvara provuemo cev, kroz koju e izlaziti ugljen-dioksid. Zatvara i cev treba da dobro zatvore staklenu posudu. U pregibu cevi uvek treba da bude voda koja e spreavati prodiranje bakterija. Cev pokrijemo gazom. Vrenje e se najbolje odvijati na temperaturi od 20 C. Ako je hladno ili prevrue, umesto vina nastae sire. U poetku je vrenje vrlo burno, ali se ubrzo smiri. Nakon 8-10 nedelja, kad se vino izbistri, paljivo ga pretoimo, ulijemo u boce, zatvorimo i uvamo do upotrebe. Ledeni aj Sastojci za 10 osoba: 25 cvetova zove, 5 litara vode, 5 dcl sirupa od zove Priprema: Cvetove zove preliti kipuom vodom i ostaviti pokrivene 2-3 sata. Procediti! Dodati sirup od zove i ostaviti u friideru nekoliko sati ili da prenoi. Posluivanje: Posluimo sa kockicama leda i krikama limuna. Po elji u aj moemo dodati malo ampanjca. aj od zovinog cveta Sastojci: 10g zovinog cveta, litar kljuale vode Priprema: 10g zovinog cveta prelijte litrom kljuale vode i ostavite da odstoji poklopljeno pola sata. Zatim se svaka 2 sata pije po jedna oljica. Preporuuje se da se dobro zasladi medom. Pohovana zova Sastojci: 100g brana,1/2l vode, malo soli, 3 jaja, 12 cvetova zove, 100g margarina, eer sa cimetom Priprema: Brano, voda i so izmeati s jajima. Cvet zove umae se u to retko testo i

pee na puteru okrenut tako da peteljke tre gore. Pee se vrlo brzo, a peeni cvet se pospe eerom i cimetom. Jede se toplo. Peeni cvetovi zove serviraju se s gore okrenutim peteljkama. Ali je jo bolje ako se one nakon peenja odseku i bace. Zovolada Sastojci: 1kg oienih jagoda, 5 cvetova zove, 75dkg eera, 1 limunov sok, 1 elatin Priprema: Oienim jagodama dodati cvetie sa 5 velikih cvetova zove. Staviti elatin i 2 kaike eera i spremiti ga po uputstvu na kesici. Dodati sok od jednog limuna. Kada ponovno provri, kuvati jo 3-5 minuta uz povremeno skidanje pene. Vrue puniti u tople tegle. Sok od zove Sastojci: 10 krupnih cetova zove, litar vode, 1kg eera, 2 kesice limuntusa, 1 limun Priprema: Potopite zovu u vodu, ostavite da stoji 24 sata, a zatim je procedite, dodajte eer, limuntus i limun iseen na kolutove. Povremeno meajte. Kada se eer skroz otopi, nakon 24 sata sipajte u flae. Upozorenje Sirova je zova otrovna, zato je ne upotrebljavajte u tom obliku. Ne sme se koristiti cvet biljke koja raste u gradu ili u blizini puta, jer apsorbuje olovo iz izduvnih gasova automobila.

orba od koprive

Pre kuvanja koprivu nemojte prati. Ubrano lie paljivo oistite. Lie u posudi prelijte vrelom vodom i ostavite nekoliko minuta i ocedite, ili ih za nekoliko minuta poparite u ekspres-loncu. Sastojci: 0,5-1 kg poparenih listova koprive, 1-2 l vrele vode, 2-4 supene kaike kukuruzne prekrupe, biber, ren i so. Priprema: U vrelu vodu stavite poparene cele listove koprive i kuvajte ih na tihoj vatri pola sata. Procedite listove, uvajui tenost, i pomeajte sa potrebnom koliinom prekrupe. Promeajte i usitnite viljukom. Smesu zalijte tenou i kuvajte jo pola sata. Na kraju, orbu posolite, pobiberite i dodajte zakiseljen ren.

RECEPTI ZA LEKOVITO UIVANJE

Poreklom iz Indije, vrlo cenjena lekovita, zainska i ukrasna biljka prijatnog mirisa, u narodnoj medicini se koristi za leenje organa za varenje. U kuhinji se koriste suvi i svei listovi, koji se beru ujutru pre sunca. Bosiljkom zainjavamo jela od pasulja, paradajza, kuvanu ribu, peenja i sveu salatu, koristimo ga i za konzerviranje namirnica. Meana salata olju sveih listova bosiljka, dve tikvice obarene u slanoj vodi i iseckane na tanke listie, zelenu salatu iseckanu na rezance, jednu jabuku na kockice, pomeamo, sipamo malo ulja, posolimo i dodamo jedan jogurt. Sos pesto Italijanski specijalitet koji se slui uz meso sa rotilja, testo i pirina. Vezu sveeg bosiljka i 4 ena belog luka dobro izgnjeimo, dodamo etvrtinu litre maslinovog ulja, umutimo mikserom, posolimo, pobiberimo i na kraju dodamo 100 grama parmezana. Bosi pui Pola kilograma puia ili nekih drugih makarona skuvamo u slanoj vodi, ocedimo. Preko njih stavimo 30 grama maslaca seckanog na komadie, dodamo sos-masu koju smo pripremili od 10 listova bosiljka, 3 ena belog luka, 100 grama struganog sira i pola ae ulja. Belo vino Flau sa irokim grliem napunimo sveim listovima bosiljka i nalijemo suvim belim vinom, pa posle deset dana procedimo i sipamo u flae. Liker sa domaom rakijom U litar domae rakije dodamo 40 sveih listova bosiljka i pustimo da stoji mesec dana. Nakon toga dodamo 500 grama eera u prahu. Liker se koristi kao digestiv,

ali ako umesto rakije uzmemo vino, odmah dobijamo ukusan aperitiv. Aromatini liker Istruemo koru 6 limunova, dodamo 50 grama bosiljka u cvetu, jedno pare korice cimeta, jedno zrno karanfilia, pa sve to stavimo u litar alkohola da stoji nedelju dana. Litar vode i 250 grama eera ukuvamo da se pretvori u sirup, pa ga ohlaenog sipamo u alkohol i pustimo da stoji 24 asa. Proceenog ga sipamo u flae. Bolje je da pre upotrebe stoji dva meseca.

MASLAAK SA KROMPIROM I MLADIM LUKOM

Sastojci: - 300 g sveeg maslaka - 50 g mladog luka - 150 g krompira - 1,5 dl dresinga od orahovog ulja i limete Priprema: Maslaak operite u vie voda. Oceen i na kockice izrezan krompir pomeajte sa sitno naseckanim mladim lukom. Zainite, ili sa dresingom od orahovog ulja i limete, ili klasino vinskim siretom i suncokretovim uljem. Dobro promeajte.

Tek na kraju dodajte listove maslaka, ali budite paljivi da se listovi maslaka ne slome.

SOKOVI OD VOA I POVRA

Sokove je jednostavno napraviti moe sa i bez sokovnika relativno su jeftini (daleko jeftiniji od vitaminskih i mineralnih saplamenata) a blagodeti koje nam pruaju su velike. Veinu sokova treba piti odmah po pravljenju jer ve posle par minuta dolazi do oksidacije to znaajno umanjuje njihovu vrednost. I bez bilo dodatih eera, meda, zaslaivaa Ananas Dobar za poboljanje funkcije bubrega i jetre i sadri jednu supstancu koja je prirodni sagoreva masti. Generalno pomae da se telo osvei. Takoe, ananasov sok se preporuuje za leenje angine. Breskva Jaa srani mii i lei srane aritmije. Pomae kod anemije i gastritisa. Crna ribizla Odlian kod nedostatka vitamina, anemije, gastritisa sa niskom sa niskim nivoom kiseline, bronhitisa, gripa i angine. Uspeno se bori protiv virusa, jaa imuni sistem i veoma je bogat vitaminom C. Crvene ribizle Preporuuje se za kardiovaskularni sistem, ireve, kone bolesti, reumatizam, prehlade i gihta. Cvekla Odlian borac protiv zatvora, anemije i bolesti digestivnog trakta. isti telo i sniava krvni pritisak. U poetku, najbolje ga je uzimati u malim dozama (1 supena kaika), ili meati ga sa sokom argarepe (razmera 1:1). Postepeno smanjivati koliinu soka od argarepe sok u meavini. Moe se drati u friideru nekoliko sati pre konzumacije. Groe Pomae kod umora i stresa. isti bubrege i jetru i sniava holesterol.

Grejpfrut Prirodni lek za nesanicu. Smanjuje holesterol a krvni pritisak se vraa u normalu. Jabuka Pomae kod gojaznosti i dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, bolesti jetre i bubrega, reumatizma, ateroskleroze, unih kamenaca i kamena u bubregu, hroninog kolitisa, gihta i dizenterije. Veoma je dobar za ljude koji imaju visoku mentalnu aktivnost. Kajsija Jaa srani mii. Redovno konzumiranje pomae i kod aritmija. Krastavac Sok od ovog povra utie na krvni pritisak (vraa u normalno stanje) i poboljava zdravlje zuba, desni, kose i noktiju. Koristi se kao diuretik. Meavina soka od krastavca i soka od argarepe e pomoi kod reumatizma i spreiti aterosklerozu i parodetozu. Ova meavina takoe je korisna i za bolju memoriju. Kruka Ima protivupalno dejstvo i pomae kod bubrenih kamenaca. Kupus Koristi za gastritis sa niskim stepenom kiseline, ireve eluca i oboljenja jetre i slezine. Jaa krvne sudove, stimulie regeneraciju sluzokoe sistema za varenje, vraa nivo masti u normalu i pomae kod leenja rana. Limun Sok od limuna ima izvanredno dejstvo na alkalizaciju organizma. Meutim, treba ga piti sa toplom vodom u razmeri 1:10 Lubenica Odlian za leenje edema povezanih sa kardiovaskularnim i bubrenim problemima. Nar Odlian za oporavak posle tekih bolesti ili operacija i pomae kod anemije. Pomoranda Snaan prirodni antikancerogen! argarepa Poboljava vid, jaa telo i pomae mu da se oporavi nakon bolesti ili mentalne i/ili fizike iscrpljenosti. Lei i ir eluca i pomae kod anemije, raka i tuberkuloze. Sok od argarepe poveava apetit i jaa zube kao i imuni sistem. Vinja Pomae kod opstipacije, poboljava metabolizam, jaa imuni sistem, poveava apetit i koristi se kod kalja za istije grlo. Paradajz Odlian za dijete i jaa imuni sistem. Pun je minerala, mikro elemenata i prirodnih antioksidanata i vitamina.

BILJNI SEDATIVI

U sluaju stalne uznemirenosti potrebno je piti po dve olje dnevno sledeih napitaka. AJ OD IIROTA: 10 grama korena kuvati dva minuta u litru vode, pa ostaviti da odstoji 10 minuta. AJ OD LAZARKINJE: 40 grama suenih cvetova popariti litrom vrele vode i ostaviti da odstoji 10 minuta. AJ OD BELOG GLOGA: 30 grama cvetova preliti litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta. AJ OD BOSILJKA: 40 grama vrhova mladice u cvetu popariti litrom vrele vode, a pre ceenja ostaviti da odstoji 10 minuta. AJ OD BATENSKOG MAJORANA: 30 grama vrhova mladice u cvetu preliti litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta. AJ OD DIVLJEG SLEZA: 40 grama cvetova i listova popariti litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta i procediti. AJ OD RUZMARINA: 20 grama vrhova mladice u cvetu popariti litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta i procediti. AJ OD SUNCOKRETA: 20 grama praha od suenih zrna kuvati pet minuta u litru vode, rashladiti, pa procediti. Tokom dana jesti kajsije, kuvanu penicu i jabuke. Za oputanje nerava preporuuju se kupke sa lavandom: 200 grama biljke popariti sa tri litra vrele vode, procediti, uz pasiranje delova biljke, pa dobijenu tenost sipati u kadu punu tople vode. Poveana razdraljivost, nemir i osetljivost sigurni su znaci nervoze, a mogu ak biti i prethodnici neuralgije. Poznavaoci moi bilja savetuju da se u takvim sluajevima svakodnevno piju sledei ajevi. OD CRNE KOPRIVE: 40 grama biljke preliti litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta.

OD HMELJA: 30 grama iarki sipati u litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta. OD ZELENE SALATE: 500 grama listova kuvati pet minuta u litru vode, zatim rashladiti i procediti. Piti zaslaeno medom. OD BELE VRBE: 40 grama listova i maca popariti litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta. MEAVINA OD 50 GRAMA KORENA ODOLJENA I 40 GRAMA NARANDINOG CVETA: Dobro izmeati i naliti 30 grama meavine litrom vrele vode, ostaviti da odstoji pet minuta, procediti i odmah popiti.

OSLOBODITE SE STRAHA UZ BILJNE AJEVE

Strah je, kau strunjaci, stanje velike uznemirenosti i brige propraeno fiziolokim smetnjama, kao to su stezanje stomaka i grla, teskoba, nedostatak vazduha, ubrzan puls i ubrzano disanje. Da bi se postiglo stanje oputenosti, u narodnoj medicini postoji vie receptura, od kojih izdvajamo sledee. AJ OD BELOG GLOGA: 50 grama cvetova preliti litrom vrele vode, dodati jednu

ljivu, ostaviti da odstoji 15 minuta. Mesec dana piti tri olje dnevno, jednu obavezno pre spavanja AJ OD IPKA: 30 grama sveeg ili suenog seckanog ploda divlje rue natopiti jedan sat u litru hladne vode, zatim zagrejati do kljuanja, kuvati tri minuta i ostaviti da odstoji 15 minuta. Piti litar napitka dnevno. AJ OD OBINOG MAJORANA: 50 grama suvih cvetova i listova preliti litrom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, pa procediti. Piti tri olje dnevno, od toga jednu obavezno pre spavanja. AJ OD ODOLJENA: 100 grama sveeg korena sipati u litar hladne vode, ostaviti pola sata da odstoji i piti svakodnevno dve male olje. AJ OD MAJINE DUICE: Jedna osuena granica na jednu olju jako vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti tri olje posle obroka, nikako pre jela. U suzbijanju oseaja straha veoma su blagotvorna i biljna vina, koja se mogu pripremati ranije. Uzima se puna aica za liker pre dva glavna obroka. VINO OD MATINJAKA: 20 grama listova i cvetova prokuvati u litru belog vina, pa rashladiti i procediti. BAGREMOVO VINO: 20 grama suenih cvetova sipati u litar vrelog crnog vina, ostaviti da odstoji 15 minuta i konzumirati.

Lekoviti zacini
Mnogi sastojci zacina osim to hrani daju primamljiv miris i ukus imaju lekovito dejstvo na ljudski organizam. Zbog toga nije loe poznavati njihova lekovita svojstva i po potrebi ih pravilno iskoristiti kao prirodni lek. Evo nekoliko najdelotvornijih i najzdravijih.

Kim
Kim je jedan od najstarijih zacina, a bio je popularan u drevnom Egiptu kao zacin i medicinska biljka. Upotrebljavao se protiv bolesti probavnog trakta, za lecenje kalja i ublaavanje bolova. Ova biljka je koricena i protiv alergija, upala, za jacanje metabolizma i boljeg izlucivanja tecnosti iz organizma, kao i protiv depresije. Istocni narodi su za nju govorili da leci sve bolesti, osim smrti!

Cimet
Cimet deluje kao sedativ i analgetik, sniava krvni pritisak i dri ga u ravnotei. Stimulie cirkulaciju pa se tradicionalno koristi za "zagrevanje tela", cesto u kombinaciji sa umbirom. Cimet pomae pri oputanju napetih i bolnih miica i protiv prehlade. Etericna ulja cimeta deluju antivirusno, a upotrebljava se i kod loeg varenja. Poznato je da meavina meda i cimeta moze izleciti mnoge bolesti.

Djumbir
Poreklom iz tropskih predela jugoistocne Azije. umbir se koristi u sveem i suenom stanju ili kao prah, za pripremu corbi, jela od povrca, pirinca, sosova i kolaca. umbir umiruje kaalj i prehladu, sprecava pojavu glavobolja i migrene, ima antisepticno dejstvo. Oblog od djumbira povecava cirkulaciju i iri krvne sudove, ublaavaja akutne i hronicne bolove kod reumatizma, artritisa, kicme, stomacnih grceva, kamena u bubregu i ucnoj kesi, zubobolje, asmaticnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzava regeneraciju otecenog tkiva, ublaava napetost miica.

Susam
Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvodem. U ishrani se upotrebljava seme, kao dodatak jelima, hlebu, pecivima, poslasticama. Narocito je zastupljen u orijentalnoj kuhinji. Susam i jogurt za nadoknadu kalcijuma u organizmu: potrebno je potopiti jednu veliku kasiku susama u pola litra jogurta i ostaviti tokom cele noci. Ujutru napitak popiti na prazan stomak.

Biber
Potice iz tropskih predela, a smatra se najpopularnijim zacinom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. Danas biber u ishrani upotrebljavamo gotovo svakodnevno. U obliku je zrna ili praha, a u upotrebi su crni, beli, zeleni i crveni biber. Najbolje je samleti ga tek pred upotrebu. Biber olaksava varenje hrane, podstice krvotok i ublazava simptome prehlade.

Beli luk
Koristi se uglavnom i najbolje u sveem stanju (iseckan, izgnjecen ili isceden) ili kao prah. Upotreba belog luka je veoma rasprostranjena. Poznato je da ima velike lekovite moci: sniava

krvni pritisak, olaksava varenja, deluje kao antiseptik, antibakterik. Posebno se preporucuje kao preventiva protiv gripa.

Paprika
Bogata je vitaminom C i karotinom. Paprika sadrzi vise vitamina C od limuna. Ljuta paprika procicava creva, pospesuje cirkulaciju i znojenje, cisti znojne zlezde, unistava crevne parazite, rastvara krvne ugruske i olaksava apsorpciju hranljivih materija.

Lovorov list
Lovorov list poreklom je iz mediteranskih zemalja i ima aromatican miris. Zbog toga se rado upotrebljava kao zacin za jela sa mesom, supe i corbe. Lovor umanjuje nadimanje stomaka i otklanja neprijatne mirise tela.

Ren
Lekoviti deo ove biljke jeste koren. Ren se uglavnom upotrebljava kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Posebno je delotvoran kod lecenja glavobolje, obolelih disajnih organa, upale sinusa i upale grla, zatim jaca krvne sudove, ublaava dijabetes, sniava krvni pritisak, pojacava intelektualne sposobnosti i optu vitalnost organizma.

Origano
Vrlo aromatican zacin koji ima opor i gorkast ukus. Najvie ga koriste u Italiji, Grckoj i Spaniji kao dodatak jelima od testa, povrca i pirinca. Efikasno je sredstvo za lecenje glavobolje, iznurenost, upale disajnih organa i prehlade, a olaksava varenje i smiruje eludacne tegobe.

Anis
U upotrebi je list i seme ove biljke a ukus joj je slican mentolu. Dodaje se salatama, sosovima, jelima od povrca, corbama, kao i testu i poslasticama. Anis olaksava varenje, smanjuje nadimanje stomaka, umiruje kaalj, glavobolju i deluje povoljno na centralni nervni sistem.

Miroija

Ova aromaticna zacinska biljka koristi se kao dodatak corbama, sosovima, varivima (posebno graku i tikvicama), turiji. Mirodjija pojacava rad bubrega, ublaava grceve u stomaku ako se od nje skuva caj, jaca otpornost organizma.

Perun
Svima dobro poznat dodatak supama, corbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Persun snizava krvni pritisak, umiruje nerve, izbacuje otrovne materije iz organizma, cisti creva, ublaava bolove, leci bolesti srca. Koristi se i kao caj.

Celer
U upotrebi je i list i koren, kao dodatak supama, corbama varivima, sarmi i salatama. Ublaava reumaticne tegobe i sniava krvni pritisak, pomae probavu i apsorpciju, podmladuje, ublaava bol u zglobovima.

Bosiljak
Dodaje se jelima pri samom kraju kuvanja i ima veoma jaku aromu. Bosiljak umiruje, oputa, cak i uspavljuje. Olaksava varenje hrane i popravlja apetit. Koristi se kao caj.

Ruzmarin
Najvie ga upotrebljavaju u Italiji, uglavnom za supe, corbe, sosove, marinade. Ruzmarin ublazava umor i malaksalost, stimulise krvotok i varenje.

Majoran
Aromaticna zacinska biljka koja se koristi u corbama, varivu, pecurkama, jelima od sira. Sadri vitamine A i C, a umiruje kaalj i prehladu.

Melisa
Zovu je i limun trava, jer mirise na limun. Koristi se kao dodatak supama, sosovima, za slatko i marinade. Ima dosta vitamina C, pa podize otpornost organizma, umiruje nerve i popravlja san.

Kurkuma
Kurkuma, po izgledu slicna umbiru, danas se uglavnom upotrebljava kao zamena za skupi afran u jelima sa pirincom. Kurkuma je jak antioksidans pa je ovaj zacin zato vrlo uspean u borbi protiv raka i visokog nivoa holesterola. Ova biljka se smatra prirodnim antibiotikom, koji poboljava varenje i regulie crevnu floru, a preporucuje se i u lecenju psorijaze.

Klincic
Jo jedan popularan zimski zacin svakako jeste klincic, koji je u stvari nerascvetani pupoljaki tropskog drveta u Indoneziji. U tradicionalnoj indijskoj medicini klincic se upotrebljava za lecenje respiratornih i probavnih smetnji, a u Kini se upotrebljava i za lecenje atletskog stopala, gljivicnih infekcija, proliva, kile.

MASKA OD PARADAJZA Najuinkovitiji, ali i najmanje poznat naina ubrzanja rasta kose. Pored toga, ova maska e i ojaati vau kosu, pa je pogodna i za one koji imaju problema sa opadanjem. Sve to treba da uradite je da u posudici izmeate sok od tri paradajza, jedno umance i kaiicu meda, i dodajte malo vode. Meavinu nanesite na polusuvu kosu nakon pranja i ostavite da deluje 30 minuta. Isperite toplom vodom. Za najbolje rezultate, nanosite ovu masku jednom nedeljno tokom nekoliko meseci. VRUE ULJANE MASAE Birajte samo prirodna ulja kokosovo, ulje ruzmarina, maslinovo ulje. Kada izaberete ulje koje vam najvie odgovara, umasirajte ga u teme i potom na glavu poloite ostatak kose, pa sve zajedno umotajte celofanskom folijom ili plastinom kesom. Ostavite da deluje 30 minuta. Telesna toplota koju e emitovati teme, prirodno e zagrejati ulje. Ovaj tretman pomae stimulaciji temena i istovremeno poboljava cirkulaciju, a samim tim pospeuje rast kose.

PREPARAT OD LUKA Verovali ili ne, i koliko vam god to udno zvualo, luk je prijatelj vae kose. Ubrzae nje rast, ali i obnoviti folikule. Preparat napravite tako to ete jedan crveni luk, etiri enja belog luka i dva tapia cimeta stavite u posudu i prokuvajte u vodi. Ostavite da se ohladi do sobne temperature i tom tenou pokvasite celu kosu. Neka odstoji 15-ak minuta i potom isperite. Ovo bi trebalo da praktikujete svaki puta kada perete kosu, a efekte moete videti ve nakon nekoliko nedelja. Ne upotrebljavajte ovu metodu ako imate farbanu kosu jer luk moe otetiti boju. POSETITE FRIZERA Ljudska kosa u proseku naraste 12-15 centimetara godinje. Ako imate oteenu kosu i nejednake, rascvetale krajeve, to ne vai za vas, jer vaa kosa u tom sluaju nee moi da naraste, ve e se rascvetati. Redovitim ianjem i skraivanjem krajeva vaa kosa ostae zdrava i spreiete da se vai oteeni vrhovi proire do temena. Preporuuje se da se iate jednom meseno ili jednom u dva meseca, zavisno od teine oteenja i podlonosti kose oteenjima. ZDRAVA ISHRANA Za kosu je najzdravija ishrana koja se sastoji iz celih itarica, oraastih plodova, argarepe, jogurta, brokolija i mnogo voa. Minerali i proteini koji se nalaze u tim namirnicama pomoi e rastu vae kose jer je i sama kosa sainjena od proteina. JEAM Nije samo za pivo! Jeam sadri vlakna koja pomau u odravanju zdravog nivoa vrednosti holesterola u krvi. Osim toga, jeam je odlian za odravanje oseaja sitosti. Odlina je za doruak, kao kaa obogaena suvim voe.

CELOVITO ZRNO PENICE Celo, nepreraeno zrno penice je moan izvor gvoa, vitamina B, magnezijuma, cinka, i vlakana. Odlino je u kombinaciji s ilijem od crnog pasulja.