Salata

Autori: FAO tim - Pascal Bernardoni, ore Moravevi, Olivera Jordanovi, Goran ivkov, Florian Farka, Miroslav Ivanovi Izdava: FOOD AND AGRICULTURE ORGANIZATION OF THE UNITED NATIONS ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU Donor: Government of the Kingdom of Norway Vlada Kraljevine Norverke Zahvaljujemo se poljoprivrednim proizvoaima koji su svojim iskustvom pomogli izradu ove broure tampa: Lavalu Dizajn i priprema za tampu: Milan Novii FAO Coordination Office for Serbia and Montenegro FAO Kancelarija za koordinaciju projektima u Srbiji i Crnoj Gori arka Marinovia 2, 11 000 Beograd Tel. 011/2661-713, 2661-796, 2661-892

Salata, Lactuca sativa L.

Znaaj i rasprostranjenost
Gaji se zbog lia i glavica. Vodei proizvoai salate u svetu su SAD, Holandija i Francuska. Gaji se na otvorenom polju i u zatienom prostoru. Postoji vie razliitih varijeteta: - Lisnata salata (Lactuca sativa) - Salata za rezanje (L.s. var. acephala) - Glaviasta salata (L.s. var. capitata) - Rimska salata, marula (L.s. var. romana subvar. longifolia) - parglasta salata (L.s. var. angustana subvar. asparagina) Kod nas se najvie gaje glaviaste salate koje se dele na: - Maslenke ili puterice, sa nenom lisnom nervaturom; - Kristalke ili ledenke, sa jako izraenom nervaturom lista.
01

Trinost
- Ima svoje mesto na trpezi tokom cele godine - Veoma je rentabilna kultura - Ponuda kvalitetne salate u Srbiji nije zadovoljavajua - Potrebno je proiriti proizvodnju na celu sezonu kao i uvesti gajenje novih sorata i tipova salate
Cena zelene salate u Beogradu 2003. godine [din/kom]

40 35 30 25 20 15 10 5 0

Zelena pijaca Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Kvantaka pijaca

Hranljiva vrednost
Dosta zavisi od uslova proizvodnje, rokova setve i varijeteta. Svea salata sadri ugljene hidrate (oko 2,5%), proteine (1,2%), ulja (0,2%), celuloze (0,5%), minerala (0,5%). Od minerala najzastupljeniji je kalijum. Spoljanje, zeleno lie je bogatije u mineralima, vitaminima i hlorofilu od unutranjeg (etioliranog).Koriste je u ishrani dijabetiari, ljudi sa poremeenim metabolizmom. Odavno se koristi i u leenju nesanice.

Osnovne botanike osobine

Biljka pripada familiji Asteraceae (glavoike) - Seme je sitno, lancetasto, srebrnasto bele do srebrnasto smee boje - Broj semena u 1g je od 800 do 1200 - Seme uva klijavost 4-5 godina - Posejano seme nie za 5-7 dana - Duina vegetacije je 45-90 dana - Glavice su razliite konzistencije i prenika (male, do 8cm; srednje, 8-12cm; velike, preko 12cm.) - Veina sorata je dugog dana (u uslovima dueg dana bre formiraju cvetonosno stablo)
Semenski usev salate

02

Uslovi uspevanja
Odgovaraju joj zemljita blago kisele do neutralne reakcije (pH 6-7). Na kiselim zemljitima sporo raste i daje male prinose. Zahteva plodno, humusno, strukturno zemljite. Spada u useve prohladne sezone. Seme klija na 2-4 C. o Optimalna temperatura za rast i razvie je 15-20 C. Ozima salata sa razvijenih desetak listova ukoliko se nalazi ispod snenog pokrivaa ili agrotekstila moe da podnese jako niske o o temperature (do -15 C). Temperature preko 25 C utiu na bre o iscvetavanje, preko 30 C na prestanak rasta. Svetlost nije ograniavajui faktor u proizvodnji salate, osim to se pri duem danu javlja ranije iscvetavanje. Plitak korenov sistem salate zahteva dovoljne koliine vode u tom sloju zemljita (80% PVK). Visoka relativna vlanost vazduha utie na pucanje glavica, pojavu i irenje bolesti. Salatu treba zalivati ree i obilnije, sve do pred poetak formiranja glavica.
o

Gajenje salate
Hidroponsko gajenje salate

Najee se gaji na otvorenom polju kao jesenji, proleni ili letnji usev preko gajenja rasada ili direktnom setvom semena na stalno mesto. U zatienom prostoru (tuneli, plastenici i staklenici) najvie se gaji kao jesenji, zimski i rani proleni usev. Celokupna proizvodnja u nas se odvija u prirodnom supstratu (zemljitu), dok u svetu postoje i gajilita u kojima se salata uzgaja u hidroponima razliitih tipova.

Proizvodnja rasada
Rasad se proizvodi u lejama (gusto), tresetnim kockama, jiffy ploicama ili u kontejnerima sa 3 razliitom veliinom otvora (10-40cm ). Za setvu se koristi naturalno ili pilirano seme.
Kvalitetan rasad

03

Proizvodnja rasada u leji

- U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u prolee u mlakoj, leti u hladnoj leji - Zemlja u leji mora biti plodna, humusom bogata i nezaraena bolestima i tetoinama - Setvu treba obavljati u redove, sa 1-3g 2 semena/m leje - Meanjem sitnog semena salate sa peskom, prekrupom itd. omoguavamo pravilniji raspored semena pri setvi - Jako gust usev treba obavezno prorediti - Mlade biljke negovati (zalivanje, provetravanje, zatita od bolesti i tetoina, kaljenje...) da bi se dobio kvalitetan i zdrav rasad - Kroz mesec dana (zimi due, leti krae) rasad je spreman za rasaivanje

Pilirano seme salate

Proizvodnja rasada u tresetnim kockama

- Najee se koriste tresetne kocke dimenzija 3x3 ili 5x5cm - Kocke se prave mainski od odgovarajue tresetne smee - Formirane kocke se postavljaju u objekat za proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo presvueno plastinom folijom - Seje se po jedna semenka u kocku - Dobija se rasad odlinog kvaliteta
Pravljenje supstrata za tresetne kocke

Jiffy-7 ploice
04

- Napravljene su od treseta uz dodatak NPK ubriva - Vlaenjem uveavaju svoju zapreminu nekoliko puta - Ploice su obavijene mreicom koja im uva oblik posle vlaenja i irenja - Ne sadre uzronike bolesti, tetoine ni seme korova - Biljke ne trpe ok posle presaivanja, pa je prirast posle sadnje bri i vei - Rasad je ujednaenog kvaliteta Priprema i nega rasada

Setva u Jiffy

- Ploice se postavljaju na foliju ili stolove, - U otvor na sredini ploice seje se jedna semenka (samo se sputa) - Na mesto gde su postavljene ploice uputa se voda - Tresetne ploice bubre i seme se zatvara - Kasnija nega je ista kao kod klasine kontejnerske ili saksijske proizvodnje - Sadi se kompletna ploica sa biljkom.

Kontejnerska proizvodnja rasada

- Koriste se kontejneri od stiropora ili plastike sa razliitom veliinom otvora (10-40cm3) - Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune mora biti fine strukture i odgovarajue plodnosti - Specijalnim izbijaima pred rasaivanje biljice se vade iz otvora uz minimalno oteenje korena Tresetne kocke i kontejnerske biljke prilikom rasaivanja je dovoljno do 1/3 ubaciti u zemljite. Na taj nain se smanjuju trokovi rada, a usev ne trpi posledice. Izbijai kontejnerskog rasada

Kontejnerski rasad

05

Rasaivanje
- Obavlja se runo i mainski - Sorte sitnijih glavica rasauju se gue (20x20cm), a krupnijih ree (30x30cm) - Na veim povrinama sadnju obavljati u vieredne trake - Mal folije se dosta koriste i daju odline rezultate - Folije se postavljaju za nekoliko turnusa salate - Da bi se taj posao pravilno odradio zemljite mora biti odlino pripremljeno. Postoji veliki izbor folija koje se koriste za nastiranje zemljita. Najvie se koriste tamne (najee crne) ili crno-bele, irine 1-1,4m i debljine maksimalno do 0,025mm. - Ukoliko se ne ispotuje plodored, zemljite nakon rasaivanja treba obavezno zaliti Prestiom (Prestige 290-FS) ili Previkurom (Previcur 607-SL) - 3-4 litre 0,25% 2 rastvora/m leje.
Salata na mal foliji

Salata bez mala

Mainska sadnja salate

ubrenje
Kao i veina lisnatog povra i salata na vee doze azota reaguje njegovom akumulacijom u listovima. Da ne bi dolo do tetnih uticaja na oveka potrebno je pravilno dozirati mineralna hraniva u proizvodnji salate. Hemijska analiza zemljita treba da bude obavezna mera koja e strunom licu omoguiti pravilno doziranje hraniva. Specijalna, vodotopiva hraniva (Haifa, Scotts, Kemira, Valagro...) primenjivati po preporuenoj recepturi samo za zemljite poznatog hemijskog sastava .

A> 1000 ppm NO3 : VIT C 58 ppm B> 500 ppm NO3 : VIT C 160 ppm C> 450 ppm NO3 : VIT C 174 ppm D> 100 ppm NO3 : VIT C 361 ppm

Distribucija nitrata i vitamina C

06

Klasino ubrenje na srednje obezbeenom zemljitu: 2 - PRED SADNJU 50-80g/m NPK (8:16:24 ili 10:20:30); Prihranjivanje 2 - 10-15 dana POSLE SADNJE 10-15g/m (KAN); - 10-15 dana POSLE PRVOG PRIHRANJIVANJA (samo ako je usev slab).

Proizvodnja salate na otvorenom polju

Kod nas su prolena i jesenja proizvodnja salate dominantne. Poslednjih godina interesantna je i letnja proizvodnja. Proizvodnja se vri preko rasada ili direktnom setvom. U jesenjoj proizvodnji agrotekstil se postavlja u drugoj polovini oktobra. Pokrivena salata due ostaje u fazi glavice na polju pa se seenje i prodaja vremenski pomeraju kako bi se dobila vea cena (kad ima manje salate u ponudi).

Proizvodnja salate na otvorenom polju

PROIZVODNJA Prolena (bez agrotekstila) Prolena (sa agrotekstilom) Letnja Jesenja (bez agrotekstila) Jesenja (sa agrotekstilom) Rano prolena VREME SETVA 15 - 30. I 10 - 20. I 15. V - 15. VII 20. VII - 25. VIII 15 - 30. VIII 1 - 15. IX SADNJA 1 - 15. III 20 - 30. II 1. VI - 10. VIII 10. VIII - 10. IX 5 - 20. IX 1 - 30. X BERBA 10 - 30. V 15. IV - 1. V 1. VII - 15. IX 15. X - 15. XI 15. XI - 15. XII 20. II - 30. III

Letnju proizvodnju odlikuju neke specifinosti: - Zbog brze smene useva (30 dana) poeljno je proizvodnju obavljati na mal foliji - Proizvodnju rasada prilagoditi brzini promene useva - Koristiti sorte tolerantne na iscvetavanje - Postaviti u usevu mikrooroivae za hlaenje biljaka (u suprotnom dolazi do iscvetavanja) - Hlaenje vriti nekoliko puta u toku dana u trajanju od 5 do 15 minuta - Zalivanje se moe vriti mikrooroivaima ili jo bolje sistemom kap po kap - Koristiti mal folije najbolje sa gornje strane bele, a sa donje tamne (crne).

07

Proizvodnja salate u zatienom prostoru (tunelima)

- Specifinosti ovakve proizvodnje ogledaju se u pomeranju sezone i gajenju salate i tokom zimskih meseci u objektima pod plastikom.

Proizvodnja salate u zatienom prostoru

PROIZVODNJA Jesenja Zimska (bez grejanja) Zimska (sa grejanjem) Rano prolena (bez grejanja) Rano prolena (sa grejanjem) VREME SETVA 10. VIII - 10. IX 10. IX - 25. IX 10 - 20. X 5 - 20. XI 1 - 15. XII SADNJA 1 - 30. IX 10. X - 30. X 15. XI - 1. XII 15. XII - 5. I 15 - 30. I BERBA 5. X - 20. XI 15. XI - 10. XII 15. II - 10. III 1. II - 15. III 1 - 20. IV

- Najbolje je koristiti za pokrivanje objekta kvalitetne, viegodinje UV folije debljine preko 0,15mm. Folije koje imaju antikapajui efekat omoguavaju laku kontrolu bolesti. - Sukcesivno prispevanje salate za berbu postie se u toku zime, bez zagrevanja objekta samo planskom setvom i pre svega kombinacijom vie folija (najee dve) i agrotekstila. - Poto se proizvodnja u zatienom prostoru obavlja u hladnijem delu godine vegetacija salate je dua. - Visoke temperature u objektu za vreme sunanih zimskih dana (efekat staklene bate) dovode do kondenzacije vlage i stvaranja pogodnih uslova za pojavu pojedinih bolesti. Provetravanje objekta bi bila osnovna mera nege kojom reguliemo temperaturni reim.

Nega salate
08

- Ukoliko se postavlja mal folija ona mora biti dobro zategnuta, bez vazdunih depova, potpuno nalegla na zemljite. - Ukoliko se salata gaji na goloj zemlji potrebno je par puta plitko okopati usev ako ima izniklih korovskih biljaka. - Navodnjavanje i zatitu od bolesti i tetoina obaviti po potrebi. - Prihranjivanje izvriti po prijemu biljaka. - Ukoliko se za pokrivanje koristi agrotekstil pojaati kontrolu na bolesti i tetoine. Najbolje bi bilo agrotekstil odvojiti od useva lukovima od drveta, plastike, metala... - Bez grejanja u zatvorenom prostoru preko zime moe se ostvariti jedna etva, a sa grejanjem od oktobra do aprila i tri etve useva salate. - Salatu za kasnu jesenju i zimsku proizvodnju na otvorenom polju saditi na zapadnu stranu bankova, kako bi se kristali leda stvoreni (u tkivu salate) u toku hladnih noi lagano otapali tokom sunanih zimskih dana (umanjuje oteenja elija).

Mikrooroivai u usevu salate

Salata pod agrotekstilom

Najzastupljenije sorte salate na naim poljima

SORTE I NJIHOVE KARAKTERISTIKE
VERA (Sm. Palanka) VIOLA (Sm. Palanka) VUKA (Novi Sad) ANUKA (Novi Sad) CLARION (Enza Zaden) VANITY (Enza Zaden) TATIANA (Enza Zaden) GRISELDA (Seminis) FULMARIA (Seminis) ORESTO (Seminis)

CENA 0,5 /20g 0,5 /20g 0,5 /20g 0,5 /20g 23/10g 13/5g 35/10g 13/5g 10/5g 5/10g 10/5g 10/5g 15/5g 35/5000sem. 16,2 /5000sem. 16,2 /5000sem. 18/5000sem. 17/25g 26/10g 55/5000pileta 25/5000sem.

Srednje bujna, tip maslenke. Zelene boje, listovi glavice su svetliji i lepo sloeni u pravilno okruglu glavicu. Prosene mase glavice 230-240 gr. Pripada zimskim salatama srednjeg stasavanja. U tehnolokoj zrelosti je za 70 dana od nicanja. Srednje bujna, lisnati tip, naborane povrine i oboda lista, intenzivno obojeni. Prosene mase glavice 400-420 gr. Ovo je prolena salata ranog stasavanja. U tehnolokoj zrelosti je za 65 dana od nicanja. Prolena glaviasta salata u tipu maslenki. Rozeta je s poloenim listovima. Listovi su neni, svetlo uto-zelene boje, sa slabo izraenom nervaturom. Glavice su dobro zavijene, vrste, okruglog oblika, mase do 280g. Ozima, glaviasta salata u tipu maslenki. Listovi su svetlo zelene boje, nene strukture. Glavica je teine do 250g. Dobro podnosi niske temperature i zato se gaji iz jesenje setve na otvorenom polju, kao i u zatienom prostoru u zimskom periodu. Srednje rana, kasno jesenja zimska salata kratkog dana, krupnih, tekih, vrlo ujednaenih glavica, iroke osnove, dobre ispunjenosti, sjajne, svetlo zelene boje listova. Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na Rhizoctonia. Sorta u tipu ledenke, koja zavija krupnu glavicu i veoma je otporna na iscvetavanje i rubnu pale. Vrlo je adaptilna sorta. Sorta vrlo krupnih glavica, svetlo zelene boje listova i iroke lepo svedene osnove. Odlino podnosi due stajanje na polju nakon formiranja glavice, kao i transport Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Rani varijetet sa glavicama srednje krupnoe, svetlo zelene boje. Namenjena je za proizvodnju u zatienom prostoru. Tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Krupna i vrlo zatvorena salata u tipu puterice. Pogodna za prolenu, letnju i jesenju proizvodnju. Svetlo zelene je boje. Ima izuzetno brzo formiranje glavice. Tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Salata u tipu puterice. Ima tamno-zelene listove, krupnu glavicu mase 400-600g. Otporna je na pepelncu i virus mozaika salate. Prvenstveno se gaji na otvorenom polju,

09

Rana puterica. Pogodna za proizvodnu u plastenicima i na otvorenom polju. Dobro SUNNY podnosi niske temperature. Ima krupnu glavicu, nenog lista, svetlo zelene boje. Uspeno (Nickerson-Zwaan) se gaji na foliji i dobro podnosi pokrivanje agrotekstilom. Jesenja puterica blago naboranog lista, krupne glavice, svetlo zelene boje. Uspeno se PLENTY gaji u plastenicima u zimskom periodu. Dobro podnosi loe vremenske prilike. Otporna je (Nickerson-Zwaan) na plamenjau (1-16) i virus mozaika salate (LMV) Kristal salata, atraktivnih, okruglih glavica. Listovi su svetlo uti boje, kovrdavih ivica.Ima ROBINSON jako razvijen korenov sistem i dobru tolerantnost na stresne uslove. Laka je za gajenje i (Nickerson-Zwaan) tolerantna na iscvetavanje. Otporna na plamenjau i tolerantna na LMV.
CAMBRIA (Vilmorin) FIORETTE (Rijk Zwaan) NADINE (Rijk Zwaan) DOBRA (Rijk Zwaan) PEZILLA (Clause) LIMAX (Nunhems) ARMORE (S&G) DAGUAN (S&G)

Bujna zimska salata za uzgoj u zatienom prostoru. Glavica odline strukture, teka, sa jakim, sjajno zelenim listom, odlinog kvaliteta. Otporna je na plamenjau. Kristal salata, umereno zelene boje. Glavice su vrlo vrste, teke i do 700g. Vrlo kasno obrazuje cvetonosno stablo. Predlae se za prolenu, letnju i jesenju proizvodnju. Otporna na plamenjau (1-16) i tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Prolena-letnja salata u tipu puterice. Listovi su lepi, neto deblji, svetlo zelene boje. Glavice vrlo vrste, teine i do 700g. Otporna na pale ruba lista, kao i na plamenjau. Dobro podnosi stresove. Pogodna za proizvodnju tokom cele sezone. Listovi su vrsti, debeli, lepe zelene boje. Vrlo dobro podnosi stresove.. U poetku vegetacije formira velike dobnje listove. Brzo obrazuje glavicu. Teina glavice 250-500g. Otporna na plamenjau. Puterica namenjena jesenjoj proizvodnji na otvorenom polju. Najbolje rezultate postie u predelima gde je intenzitet svetlosti dosta jak i u jesen. Formira glavice srednje veliine tamno zelene boje listova Salata u tipu puterice pogodna za prolenu i jesenju proizvodnju na otvorenom polju. Glavice su kvalitetne, ujednaene i kompaktne, prosene teine 400-450g. Otporna je na plamenjau ( 1-7 i 10-16) i tolerantna na virus mozaika salate (LMV). Salata u tipu puterice. POgodna za jesenju, zimsku i ranu prolenu proizvodnju. Glavice su veoma krupne, prosene teine 450-500g. Otporna je na plamenjau (1-22), tolerantna prema nedostatku kalijuma. Univerzalni tip salate puterice. Proizvodi se u toku prolea i leta, kao i u jesen na otvorenom polju. Glavice nisu osetljive na suenje ivica listova, teine su 550-600g. Otporna je na plamenjau (1-16), tolerantna na virus mozaika salate (LMV).

Berba, pakovanje i uvanje

Berba - Salata se bere (see) sukcesivo, po pristizanju, - Obino bude 2-3 berbe, - Moe se brati i mainski specijalnim kombajnima. Pakovanje - Pakuje se u plitke letvarice, gajbe ili kutije, - Glavica se okreu na dole u jedan red, uvanje o Na temperaturi od 1 C i relativnoj vlanosti vazduha od 90 do 95% moe se uvati 15-25 dana.
Poetak berbe

Hidroponski proizvedena salata

Upakovana salata eka kupca (Beogradski kvanta)

10

Zatita salate
Bela trule (Sclerotinia sclerotiorum)
Biologija parazita Ekonomski znaajan patogen na polju i zatvorenom prostoru. Pojavljuje se najee u vreme formiranja glavica. Visoka vlanost i nia temperatura pogoduju razvoju gljive.
Bela trule

Simptomi bolesti - U obolelih biljaka opusti se lie i ubrzo poinje da truli - Na donjem delu glavice poinje vodenasta trule - Korenov sistem ostaje zdrav i biljka se upanjem lomi na trulom delu stabla - Trule brzo zahvata celu glavicu - U njoj se obrazuju sklerocije crna zrnasta telaca pouzdan znak da je u pitanju ovaj parazit Mere suzbijanja - Dugogodinji plodored, skoro sve povrtarske biljke su osetljive prema ovoj gljivi - Dezinfekcija zemljita - Uklanjanje i unitavanje zaraenih biljnih ostataka - Bujnije biljke usled velike doze azota podlonije su zarazi - Umereno zalivanje, drenaa zemljita, gajenje na ocednim terenima

Siva trule (Botrytis cinerea)

Biologija parazita esto oboljenje salate u zatienom prostoru. Visoka vlanost i temperatura pogoduju razvoju parazita, pa se zaraza brzo iri. Biljke gajene u nepovoljnim uslovima osetljivije su na infekciju. Simptomi bolesti - Zaraeno lie, najee u osnovi pri dnu glavice, pouti i ubrzo nekrotira - Na obolelim i nekrotinim delovima formira se siva prevlaka. Mere suzbijanja - Uklanjanje biljnih ostataka - Regulisanje temperature i vlanosti - Primena fungicida.
11

Siva trule

Bakteriozna trule salate (Erwinia spp., Pseudomonas spp., Xanthomonas spp).

Biologija parazita Patogene bakterije salate na otvorenom polju i zatienom prostoru. Vie vrsta bakterija prouzrokuju trule glavica salate. U uslovima velike vlanosti mogu se oekivati veliki gubici. Simptomi bolesti - Mrka ili crna trule najee spoljnih listova - Trule se brzo razvija, tkivo se razmekava i truli uz neprijatan miris Mere suzbijanja - Plodored - Dezinfekcija zemljita - Optimalna gustina useva - Regulisanje vlanosti provetravanjem i umerenim zalivanjem - Uklanjanje biljnih ostataka.
Bakteriozna trule salate

Plamenjaa salate (Bremia lactucae)

Biologija parazita Veliki problem pri gajenju salate u jesenjem i zimskom ciklusu. Pojavljuje se u uslovima prohladnog i vlanog vremena. Odrava se na biljnim ostacima i zaraenim biljkama. Simptomi bolesti - Svetlo zelene pege na listu ubrzo postaju hlorotine, a potom mrkocrvene - Na naliju pega formira se sivkastobela prevlaka od sporonosnih organa gljive Mere suzbijanja - Dezinfekcija zemljita - Unitavanje biljnih ostataka - Regulisanje vlanosti i temperature - Umereno ubrenje azotom - Primena fungicida
12

Plamenjaa salate

Virus mozaika salate (Lettuce Mosaic Virus)

Biologija parazita Rasprostranjen parazit kod salate, Ekonomski jako tetan Simptomi bolesti - Obezbojavanje lisnih nerava, pojava mozaika svetlo zelene i tamno zelene boje, - Du nerava prugasti mozaik - Biljke ne obrazuju glavicu, a listovi su krljavi i ne obrazuju rozetu. Mere suzbijanja - Zdravo seme - Sistematsko suzbijanje vai - Unitavanje korova - Plodored - upanje i iznoenje obolelih biljaka
Virus mozaika salate

Nekroza ivice lista salate

Pojavljuje se na liskama koje neposredno obavijaju glavicu. Nije zapaena na unutranjim listovima. Uzrok je nedovoljna aktivnost korenovog sistema u uslovima poveane transpiracije. Javlja se najee u hladnijem delu godine kada pri sunanom vremenu doe do pojaanog efekta staklene bate u zatienom prostoru. Preporuuje se redovno zalivanje i zasenjivanje objekata pri jakom suncu, kao i gajenje otpornijih sorata .
Nedostatak mangana

13

Insekti
Veliki broj insekata napada salatu, ali pre svih treba obratiti panju na lisne vai, tripse, grinje, belu leptirastu va, minere i zemljine tetoine. Salata je biljka koja ima kratku vegetaciju i kod koje se u ishrani koriste listovi, te je to razlog vie za strogo pridravanje uputstva pri korienju insekticida. Tretiranje protiv tetoina vriti samo po utvrivanju kritine mase odreene tetoine. Za tu svrhu koristiti lovne trake.
Lovna traka za utvrivanje brojnosti lisnih vai

Bela muva, nimfa

Najee korieni preparati pri zatiti salate

PROGRAM ZATITE SALATE RAZVOJNI STADIJUM PREPARAT HERBICID Kerb 50 WP** FUNGICID Tiram TMTD Previcur N Aliette 80 WP Sumilex 50 FL Ronilan FL Kidan
14 Pre setve Klijanje i nicanje 2-4 lista
Pre rasaivanja

6-8 Formiranje Berba listova glavice

DELUJE NA
Jednogodinji travni i irokolisni korovi Patogene gljive na semenu ili u zemljitu Prouzrokovai poleganja rasada Plamenjaa Siva trule Siva trule, bela trule

Karenca*

42

3 kg/ha

4-6 g/kg semena 0,15-0,2 %

14 35 35 35

0,25 0,37 % 0,1 % ili 1 l/ha 0,06 % ili 0,6 l/ha 0,15-0,2 % ili 1,5-2 l/ha

INSEKTICID Actara 25 WG Pirimor 50 WP Malation E 50 Karate 2,5 EC

Lisne vai Lisne vai, tripsi, grinje Bela leptirasta va, mineri 14 21 21 21
0,02 % 0,04-0,06 % 0,15-0,2 % 0,04-0,06 %

* Propisan najkrai vremenski period koji mora protei izmeu primene sredstva za zatitu bilja i berbe ** Ogranienje u plodoredu

Pre upotrebe pesticida obavezno proitati i slediti uputstvo o njegovoj primeni. Potovati karencu !!!

Trokovi proizvodnje salate u plastenicima bez grejanja

Povrina 1000m2
1. Trokovi rada
Broj 1. 2. 3. 4.

RADNE OPERACIJE I SREDSTVA KOJIMA SE ONE IZVODE

Priprema leja za proiz. rasada (runo) Setva (runo u kontejnere ili kocke) Nega rasada (runo) Utovar rasada (traktor)

Broj radnih dana

3 2 6 1

Trokovi rada (din) Maine

1200,00

Radnici
1 800,00 1 200,00 3 000,00 1000,00

UKUPNO
5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. Utovar stajnjaka (traktor) Prevoz stajnjaka Rasturanje stajnjaka (runo) Oranje (motokultivator) Rasturanje mineralnih ubriva Freziranje zemljita (motokultivator) Ravnanje zemljita Postavljanje sistema kap po kap Postavljanje mal folija Markiranje redova Raznoenje rasada po objektu Rasaivanje (runo) Popunjavanje praznih mesta Zatita useva od bolesti i tetoina (3 puta, runo) Berba, klasiranje i pakovanje plodova (runo) Transport (kamion) Kontrola sistema za zalivanje, zalivanje i prihranjivanje useva 3 1 3 2 1 2 1 1 2 1 1 5 1 3 30 6 5 400,00 1000,00 1500,00 1000,00 5000,00 1500,00 10400,00

8 200,00
1 800,00 600,00 1 800,00 1 200,00 600,00 1 200,00 600,00 600,00 1 200,00 600,00 600,00 3 000,00 600,00 1 800,00 18 000,00 5 400,00 3 000,00 42 600,00

15

UKUPNO
2. Trokovi materijala
Broj 1. 2. Stajnjak (zgoreli) Mineralna ubriva: a) granulisana vodotopiva b) kristalna vodotopiva 3. 4. 5. 6. 7. Seme Rasad Mal folija Pesticidi Ambalaa (kartonske kutije) 1000 kom. 10 MATERIJAL KOLIINA 6t 40kg 75kg 30g 20000 kom. 15kg CENA (din) 450 38 75 1,3

53 000,00
VREDNOST (din) 2700,00 1520,00 5625,00 3600,00 26000,00 2300,00 6000,00 10000,00

UKUPNO
3.Ostali trokovi: 4.Prinos salate: 5.Veleprodajna cena salate: 6.Vrednost proizvodnje: 7.Ukupni trokovi: 8. PRIHOD

54145,00
3000,00 20000kom. 15din/kom. 300000,00 110145,00

189 855,00

U kalkulaciju trokova nisu uraunati trokovi objekta, zemljita i osiguranja useva.

Spana, Spinacea oleracea L.

Znaaj
- Pristie za upotrebu kada drugog sveeg povra ima malo na tritu, - Ima odlian hemijski sastav (bogat mineralnim materijama).

Iskoriavanje
- Svee povre, - Sirovina za industrijsku preradu, - Izvor boje za testenine.
16

Prosean prinos spanaa u nekim evropskim zemljama (FAO)

t/ha 25 20 15 10 5 0
Holandija Austrija Nemaka Bugarska Italija Slovaka Maarska

Marketing
- Vrlo profitabilan proizvod, - Cena stabilna i u proseku visoka svake godine, - Trite je veliko i proizvodnja ne zadovoljava potranju, - Upakovan sve, kao i na razne naine preraen postaje dobra izvozna roba.

Cene spanaa u Beogradu 2003/04. godine

Jun Maj Apr Mar Feb Jan Dec Nov Okt Sep
0 20 40 60 80 100 120 din/kg 17

Kvantaka pijaca Zelena pijaca

Potrebni uslovi za uspenu proizvodnju

TEMPERATURA o - Optimalna za rast, 14-18 C, o - Seme nie na 2-3 C, o - Temperature preko 20 C nepovoljno deluju na rast biljke, - Podnosi mrazeve i do -10oC (sortna odlika), - Niske temperature najbolje podnosi u fazi klijanca i slabo razvijene lisne rozete. VODA - Neophodna za uspenu proizvodnju, - Viestruko poveava prinos i kvalitet, - Nadoknauje se navodnjavanjem. Najvee zahteve za vodom spana ima u fazi klijanja, nicanja i formiranju lisne rozete. ZEMLJITE - Plodno, - Bogato organskom materijom, - Blago-kisele reakcije (pH 6,5). ubrenje dobro zgorelim stajnjakom ili kompostom daje dobre rezultate!

Obrada zemljita
- Vreme osnovne obrade zemljita zavisi iskljuivo od predkulture. - Obradi zemljita pristupiti odmah po skidanju prethodnog useva, - Dubina oranja ne treba da bude velika (do 20cm). - Sa osnovnom obradom se moe uneti dobro zgoreli stajnjak (do 30t/ha), ali se ipak preporuuje gajenje spanaa druge godine posle njegovog unoenja. - Pred predsetvenu obradu se unose mineralna ubriva, - Ukoliko se koriste zemljini herbicidi sa obradom se vri njihova inkorporacija - Predsetvenu pripremu obaviti kvalitetno, najbolje setvospremaem.
18

Usev spanaa pred berbu

Plodored
Spana treba gajiti u plodoredu. Na isto mesto se moe vratiti posle tri godine. Kao predusevi najbolje odgovaraju sledee kulture: - krompir, paradajz, paprika, boranija...(povrtarske biljke), - itarice, - trave, - krmne biljke. Spana se na otvorenom polju moe gajiti kao proleni, letnji ili jesenji usev.

Kako i koliko ubriti spana?

Samo HEMIJSKA ANALIZA ZEMLJITA dae nam taan uvid u njegovo bogatstvo, na osnovu kojeg e se odrediti potrebna koliina hraniva.
Prinosom od 10 do 15 t svee materije/ha iznese se iz zemljita: - 50-75kg azota, - 15-25 kg fosfora, - 40-60 kg kalijuma, - 20-30 kg kalcijuma (istih hraniva).

Spana ima kratku vegetaciju pa je zbog toga doziranje mineralnih ubriva i vreme njihove primene veoma vano, - Na srednje obezbeenim zemljitima doza NPK (15:15:15) mineralanog ubriva je priblino 30 kg/10 ari, - Samo slabi usevi se prihranjuju azotnim ubrivima i to u to ranijoj fazi razvia, - Preporuuju se amonijana ubriva usled opasnosti od nagomilavanja tetnih nitrata u listu, u koliini od 10-15kg/10ari (amonijum-sulfat ili amonijum-hlorid). Ova amonijana ubriva ne koristiti na krenim zemljitima gde gube efekat (volatizacija).

Kakvo je to srednje bogato zemljite? - Svake godine ubreno sa 300-400kg NPK ubriva/ha (npr. NPK 15:15:15) i - Svake tree godine ubreno sa stajnjakom (oko 30t/ha).

Hibridi i sorte za intenzivnu proizvodnju (2003)

HIBRIDI
GEMINI F1
(Daehnfeldt) (Seminis)

19 Otpornost i tolerantnost DM 1,2,3 DM 1,2,3 DM 1,2,3 DM 1,2,3 DM 1-7 CMV DM 1,2,3 YR 8 DM 1,2,3,4 Cena 9,7/kg 10/kg 10/50000 semena 10/kg 13/kg 5.8/25000 semena 9,7/kg 9/kg

Popularan hibrid odlinog kvaliteta. Tamno zeleni, veoma glatki listovi, blago narezanih ivica. Hibrid odlinog kvaliteta. Uspeno prezimljava, vrlo je ran, brzog je porasta. List ovalan, lisna rozeta uspravna (laka mainska berba). Hibrid tamnog, zelenog, glatkog, okruglog lia. Cveta kasno. Preporuuje se i za letnju proizvodnju. Hibrid koji sporo tera u cvet i zato se moe dugo brati. Listovi tamno zeleni i glatki. Predvien za gajenje u rano prolee i kasnu jesen. Uspeno se gaji zimi u plasteniku, prekriven agrotekstilom. Ima krupan, mesnat, tamno zelen list. Veoma prinosan. Vrlo rani hibrid, sa velikim listovima, srednje zelene boje. Vrlo sporo procvetava. Moe se gajiti u letnjoj setvi. Ima usporeno iscvetavanje. Polukasni, visokoprinosni hibrid, pogodan za prezimljavanje. Tamno zeleni listovi.

MARISCA F1 SPANDA F1
(Bejo Zaden)

SPACE F1

(Bejo Zaden)

TRIATHLON F1 DOLPHIN F1
(Rijk Zwaan)

(Nickerson-Zwaan)

BELLA F1
(S&G)

(Daehnfeldt)

SAN VERDO F1

SORTE
MATADOR VIROFLEY
(Sm. Palanka) (Sm. Palanka)

Sorta sa tamno zelenim, krupnim, ovalnim, blago naboranim liem. Sporo formira cvetonosno stablo. Sorta sa polu uspravnom rozetom i jajastim glatkim listovima sa zailjenim vrhom, svetlo-zelene boje. Otporna je na niske temperature.

3/kg 3/kg

CMV - Virus mozaika krastavca DM - Plamenjaa YR - Fusarium

Setva spanaa
Prolena setva - Setva od februara do sredine aprila u vie rokova, - Runa ili mainska, - Seje se u redove 20-30x5-10cm, - Pantljike sa 5-6 redova, a rastojanje izmeu redova je oko 15cm. Pantljike su udaljene jedna od druge 50cm, - Dubina setve je 2cm, - Setva omake uz unoenje semena na odgovarajuu dubinu. Koliina semena je od 20 do 30kg/ha, - Pri setvi u vrste i runom branju treba manje semena, a za idustrijsku preradu pri berbu kombajnom ili koenjem spana se seje gue (10-15x2-5cm) i zbog toga je potrebna Spana posejan u vea koliina semena (do 80kg/ha). prolee dospeva za Letnja setva 40-60 dana, - Proizvodnja za jesenju potronju, posejan u avgustu - Setva od avgusta do kraja septembra, za 60-75, a u jesen - Obavlja se na isti nain kao i u prolee, - Doze semena neto vee (30-50kg/ha). za 140-180 dana. Jesenja setva - Setva od oktobra, pa sve dok vremeneski uslovi dozvoljavaju da se ue u njivu, - Iz ovog termina dobija se spana rano u prolee, - Jo ranija berba moe biti ukoliko se usev prekrije tankom folijom ili agrotekstilom u februaru ili pred zimu.

20

Plastenika proizvodnja spanaa

- Gaji se pre svega u zimskim mesecima, posebno u objektima bez grejanja, - Odabrati sorte za jesenju i zimsku proizvodnju, - Kao meu usev, najee sa salatom, omoguava maksimalno iskoriavanje proizvodnih kapaciteta.
Spana i salata u plasteniku

Nega useva
- Odmah posle setve treba izvriti valjanje zemljita laganim valjkom; - U toku vegetacije vri se 1-2 praenja (meuredna obrada ili okopavanje); - Samo u gustim usevima i na zakorovljenom zemljitu korove suzbijati hemijskim putem (jesenja setva); - Usevi posejani u prolee ili leto esto iziskuju 2-3 zalivanja vetakom kiom; - Prihranjivanje izvriti samo na vidljivo slabim usevima u to ranijoj fazi; - Zatitu od bolesti vriti samo u ranim fazama razvia; - Pri korienju agrotekstila ili tankih folija radi ranijeg prispevanja posebnu panju posvetiti zatiti od bolesti i tetoina koje se javljaju ranije i imaju jau ekspanziju u odnosu na usev sa otvorenog polja.
Korovi u usevu spanaa (jesenja setva)

21

Hemijsko suzbijanje korova

Zbog kratke vegetacije kojom se ova vrsta odlikuje ne preporuuje se hemijsko suzbijanje korova, osim u proizvodnji ozimog spanaa i to samo u sluaju velikih problema sa korovima.

PRE SETVE, INKORPORACIJA: TIOLENT 720-EC, CIKLOAT EC-72 (3,5-5,5l/ha), TIOLENT 720-EC+ VENZAR (3-4l/ha+0,6kg/ha); POSLE SETVE, PRE NICANJA: VENZAR (0,5-0,8kg/ha); POSLE NICANJA: FUSILADE SUPER (1,5-2,0l/ha), FUSILADE FORTE (0,8-1,2l/ha).

Berba spanaa
- Berba poinje kada biljka razvije lisnu rozetu sa 5-6 listova, pa traje sve do cvetanja. - Berba se obavlja podbiranjem, upanjem ili koenjem. - Podbiranje se vri na manjim povrinama gde se beru spoljni listovi sa peteljkom i vodi se rauna da se sredinji deo rozete ne povredi, ime omoguavamo sledee berbe. - Za industrijsku preradu spana se kosi mainski (kombajn) i odmah otprema na liniju za preradu. - Spana se bere ujutru ili uvee. - Proseni prinosi se kreu od 15-30t/ha.
Kosa za etvu spanaa

Kombajn za spana

22

Podbiranje spanaa

Runo seenje spanaa

Kakav mora biti spana za trite?

- SVE - DA NIJE OVLAEN, NATRUO, PRLJAV - DA NEMA OSTATAKA OD HEMIJSKIH SREDSTAVA - DA NEMA STRANIH PRIMESA I NEPRIJATNOG MIRISA - DA NEMA OTEENJA
Spana u plastinom daku

Kod spanaa koji ne zadovoljava ove uslove smanjena je hranljiva i vitaminska vrednost, a samim tim i cena.

Suenje spanaa

uvanje spanaa
- Zamrznut, do 12 meseci (-180C, 85-95% RVV), 0 - Kao sve u hladnjai, do 15 dana (0 C, 85-90% RVV), - Dehidriran (osuen).

Zatita spanaa od bolesti i tetoina

Plamenjaa spanaa Najznaajnija bolest je plamenjaa spanaa izazvana gljivicom Peronospora spinaciae. - Plodored; - Sejati spana samo na dobro dreniranom (propusnom) zemljitu; - Gajiti otpornije sorte i hibride; - Zapraivanje ili dezinfekcija semena pre setve (Radotiram 3g/kg semena, Poliram kombi 10g/kg semena), - Preventivno prskanje useva u polju preparatima kao to su: Cineb (0,2-0,3%), Antrakol (0,25%), Dithan (0,25%), Poliram kombi (kontaktni) ili Ridomil (0,25%), Alliete (0,25-0,35%) (sistemini fungicidi).

Zatitu sprovoditi pod strogim nadzorom strunjaka.

23

- Od tetoina najvee problema pravi repin buva koji se javlja tokom cele vegetacije. tete (izgrien list) su oigledne, posebno u periodu nicanja, sve dok se ne formira jaa lisna masa. - Kovrdavo lie koje se uvija i sui, a cela biljka zaostaje u porastu simptom su pojave lisnih vai (maj, jun, jul).

Buvai (Phyllotreta sp.)

Za suzbijanje tetnih insekata mogu se koristiti:

Calypso 480 SC (0,02%);
Aphididae (biljne vai)

Actellic-50 (0,15%); Talstar (0,0015%); Perfit (0,4%); Pirimor 50 WP (0,04-0,06%) i dr.

Blitva, Beta vulgaris ssp. cycla L.

Dvogodinja biljna vrsta koja u prvoj godini ivota razvija koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo, cvetove i seme. U ishrani se koristi list i lisna drka. Kod nas se u proizvodnji retko sreu sorte sa izraenim lisnim drkama (rebraice). Mediteranska je biljka. Narodi iz tog podneblja je i najvie koriste u ishrani. Seme je klube (kao kod repe ili cvekle) sa dve do etiri semenke. Masa semena varira od 70-100 semena u Rasaena blitva u stakleniku gramu. uva klijavost preko 5 godina. Za 1 ar je potrebno 300-400g semena. Moe se proizvoditi i preko rasada. Preko ove proizvodnje za hektar se utroi do 2kg semena. Rasad se rasauje na istu dubinu na kojoj je rastao u leji. Kvalitetan rasad treba da ima 5-6 listova i visinu oko 15-20cm. Seje se sukcesivno od marta do juna, na dubinu od 2 do 4cm. Seje se na rastojanju 40-50x20-30cm. Veoma je traeno povre jer dospeva za prodaju kada drugog povra nema u ponudi. Uspeno se gaji kako na otvorenom polju, tako i u zatienom prostoru.
Biljka blitve

Upakovani listovi Blitve

24

Rukola, Eruca sativa

Sredozemna biljka, karakteristine arome. U Sredozemlju se moe nai i samonikla forma. Veoma je cenjeno povre, posebno u Italiji odakle je stiglo i prvo seme kulturne rukole (Rucola cultivata). U ishrani se koriste mladi listovi koji sadre pre svega vitamin C (120-190mg u 100g lisne svee mase) i oko 6-9 mg karotina. Cela biljka u ishrani regulie varenje, a veruje se da deluje i kao afrodizijak. Kod nas se uspeno moe gajiti, a potranja za ovom biljnom vrstom je sve vea i vea.
Gajenje rukole u kontejnerima

Jo neke zanimljive vrste

Novozelandski spana (Tetragonia expansa Murr.) Endivija (Cichorium endivia L.) Cikorija (Cichorium intybus L. var. foliosum)
Lisnata Glaviasta

... Uinite svoju ponudu povra zanimljivijom!!!

Radi, cicoria witloof
(Cichorium intybus L. var. radicola)

Kres salata (Lepidium sativum L.)

25

... Budite prepoznatljivi na tritu!!!

Matovilac (Valerianella olitoria Poll.) Rabarbara (Rheum undulatum L.) Mora, komora, fenel
(Foeniculum vulgare Mill. Var. Dulce)