You are on page 1of 17

MEUNARODNA EKONOMIJA

X NADNACIONALNI SUBJEKTI U MEUNARODNOJ EKONOMIJI

Dr Ninela Kordi, docent

Svetska trgovinska organizacija (WTO)

Poela sa radom 1.1.1995. godine, ima (avgust 2012) 156 lanica i 28 zemalja posmatraa; Uloga: regulisanje i liberalizacija meunarodne trgovine; 1. Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT); 2. Opti sporazum o trgovini uslugama (GATS); 3. Meunarodni sporazum o trgovinskim aspektima prava industrijske svojine (TRIPS).

Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT)

Zakljuen je 1947., stupio na snagu 1. januara 1948; Sutinske odredbe su: klauzula najveeg povlaenja, koncesione liste i princip nacionalnog tretmana; Do sada je u GATT-u voeno 8 rundi multilateralnih pregovora, a u toku je deveta (tzv. sporazum iz Dohe); Smanjeno je carinsko optereenje od 38 na 4% (19481994);

Opti sporazum o trgovini uslugama (GATS)

Regulie liberalizaciju meunarodnih usluga isto kao i kod robe (klauzula najveeg povlaenja, koncesione liste, nacionalni tretman); Ukoliko je neka usluga osetljiva, za nju se donosi poseban zakon - za sve vrste usluga sainjeni su Aneksi sporazuma.

Meunarodni sporazum o trgovinskim aspektima prava industrijske svojine (TRIPS)

propisan je rok zatite za sva intelektualna dela i tehnoloka prava; ustanovljen je ceo postupak zatite, obeteenja, pa ak i krivina dela za krau intelektualne svojine; definisana su pravila za strana ulaganja, preko kojih se najee transferie tehnologija;
5

II Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD)

osnovana je 1964. godine, kao specijalna institucija UN sa seditem u enevi; bori se za popravljanje poloaja ZUR u meunarodnoj ekonomiji - sa 1971. godinom, poela je primena Opte eme preferencijala; objavljuje znaajne publikacije (WIR, Handbook of Statistics);

Meunarodni monetarni fond (IMF)

1. Osnivanje i funkcije osnovan 1944. u Bretonvudsu, od strane 44 drave osnivaa - sada ima 188 zemalja lanica; ciljevi osnivanja su multilateralizam meunarodnih plaanja, stabilan novac i uravnoteenje platnih bilansa; Kvote i krediti, vrste kredita,Specijalna prava vuenja (SDR);

Mehanizam Fonda za uspostavljanje multilateralizma i stabilnih deviznih kurseva

Godine 1969. uvedena Specijalna prava vuenja i to se smatra Prvom reformom MMF-a. Posle 1971. postepeno se ukidaju fiksni i uvode fleksibilni kursevi reeno izmenom Statuta Fonda 1976. godine i to se smatra Drugom reformom MMF-a - Amandmanima na Statut Fonda ukinuta je konvertibilnost dolara u zlato; Trei amandman tzv. Trea reforma Fonda uvedena je 1991. i daje pravo Fondu da sankcionie zemlje lanice sve do iskljuivanja;

Svetska banka (WB) i njene filijale

1. Svetska banka za obnovu i razvoj (IBRD); 2. Meunarodno udruenje za razvoj (IDA); 3. Meunarodna finansijska korporacija (IFC); 4. Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA); 5. Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova (ICSID);

Svetska banka/IBRD/188 zemalja

na Londonskom samitu povean je kapital Banke za 100 na 400 milijardi dolara. daje povoljne kredite sa fiksnom kamatom 7% godinje ili neto iznad LIBOR-a- otplate su do 25 godina, a poek 5 godina; finansira do 40% vrednosti projekta, a razliku mora da obezbedi zemlja domain ili druge zemlje; zajmove odobrava za razne namene poev od industrije i poljoprivrede, energetike, infrastrukture, ekologije, pa do zdravstva, obrazovanja, reforme uprave, socijalne politike;

10

Meunarodno udruenje za razvoj (IDA)

Osnovano je 1960. sa ciljem da kreditira najmanje razvijene zemlje (ispod 1190 dolara po stanovniku 2011.), ima 188 zemlje lanice; Krediti se daju na rok do 50 godina, na poek 10 godina i trokove 0,75% na godinjem nivou; Kredite i poklone je odobrila najvie u oblasti poljoprivrede, industrije, energetike, transporta, telekomunikacija, vodosnabdevanja, ekologije, urbanog i ruralnog razvoja, obrazovanja, zdravstva, tehnike pomoi i sl.;

11

Meunarodna finansijska korporacija (IFC)

osnovana kao filijala Svetske banke 1956. radi finansiranja privatnog sektora; Sredinom 2012. imala je ukupno 184 zemlje lanice; odobrava kredite, ulae u akcije, daje garancije, a u upravljanju kod ulagaa uestvuje samo ako istom zapreti steaj, ne trai garancije drave;

12

Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA)

osnovana je 1985. kao filijala Svetske banke; sredinom 2012. imala je 177 zemlje lanice; kapital je uplaen 10% u rezervnim valutama, 10% u SPV, a 80% u sopstvenoj valuti na poziv; poela je sa garancijama investicija i u Srbiji, do sada je dala 3 garancije;

13

Regionalne banke

1. Evropska investiciona banka (EIB) osnovana je Rimskim sporazumom 1957. kao investiciona banka EEZ sedite je u Luksemburgu; najvie kredita odobrava za razvoj infrastrukture i regionalni razvoj zemljama lanicama; preko polovine sredstava prikuplja zaduivanjem na tritu kapitala ( kreditni rejting AAA); znaajan je kreditor Srbije u raznim oblastima, posebno u energetici i saobraaju;

14

Regionalne banke

2. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) Osnovana je 1991 .u Londonu radi finansiranja zemalja u tranziciji; Primenjuje naelo sufinansiranja projekata - dospelost 510 godina i grace periodom do 3 godine; Finansira i projekte u Srbiji, prvenstveno radi bre tranzicije na trinu privredu i razvoj demokratije te za projekte privatnog preduzetnitva, saobraaja, energetike i ostale infrastrukture;

15

Regionalne banke

Inter amerika banka za razvoj Afrika banka za razvoj Azijska banka za razvoj Regionalni fondovi za razvoj od ega su najznaajniji strukturni fondovi EU i Arapski fond za razvoj.

Svetska turistika organizacija

Osnovana je u Madridu 1975., a 2003. postala je specijalizovana agencija UN; lanstvo obuhvata 160 zemalja i nezavisnih teritorija i vie od 350 pridruenih lanica koji predstavljaju privatni sektor, obrazovne institucije, turistika udruenja i lokalne vlasti; Stalno kreira nove projekte razvoja turizma i bori se za etiku, kvalitet i odriv razvoj turizma; * Organi: Generalna skuptina, izvrni odbor i regionalne komisije za Evropu , Ameriku, Afriku, Srednji Istok, istonu Aziju i Pacifik i Juna Azija.
17